Zlatni Presek

Fibonaijevi Brojevi i Paskalov Trougao

Google Search
Search WWW Search milan.milanovic.org

Zlatni Presek

Zlatni presek se javlja kao proporcija rastucih oblika u prirodi i vekovima je privlacio paznju matematicara i
umetnika. Odnos Zlatnog preseka se dobija ako se jedna duz podeli na takav nacin da je odnos veceg dela
prema celom isti kao i odnos manjeg dela prema vecem: 0.6180339887 ... Koristicemo kao oznaku za Zlatni
Presek Grcko slovo phi. Takodje, koristicemo slovo Phi za inverznu vrednost 1.6180339887... Neprekidnu podelu
zlatnog preseka zapazamo u samoj prirodi na mnostvu biljaka, koliko u opstem sklopu, toliko i u njihovim
delovima, cvetovima, listovima ( na primer ljutic, rastavic itd.) a u zapanjujucem savrsenstvu u ljusturama morskih
puzeva. Zlatni presek se jasno manifestuje u sklopu covecjeg tela. Proporcionisanje covecje figure sastoji se u
sto tacnijoj konstrukciji zlatnog preseka u neprekidnom odmeravanju minora na majoru i u primeni ovako
dobijenih mera na odgovarajuce delove i dimenzije tela.
Danas je opste prihvaceno misljenje da je grcki arhitekta primenjivao zlatni presek kao najlepsu proporciju za
najskladnije oblike arhitekture. Proporcija zlatnog preseka je trazeni zakon lepote koji se nalazi u srazmernosti
izmedju pojedinih delova i delova prema celini. Kroz istoriju pravougaonik stranica 1 i 1.6180339887... smatran je
najprijatnijim za oci.Grcki vajar Fidija izgradio je Partenon i mnoge figure na njemu. Prisutna je proporcija zlatnog
preseka u njegovim radovima koji su pronadjeni u Atini, u Grckoj.

Fibonacijevi brojevi se javljaju u rasporedu listova zato sto Fibonacijevi brojevi grade najbolju celobrojnu aproksimaciju za
Zlatni Presek. Deleci svaki broj u Fibonacijevoj seriji sa onim koji mu prethodi, dolazimo do sledecih brojnih odnosa :

1/1 = 1
2/1 = 2
3/2 = 1.5

http://milan.milanovic.org/math/srpski/zlatni/zlatni.html (1 of 4)12/14/2008 12:27:26 PM

Zlatni Presek

5/3 = 1.666666666
8/5 = 1.6
13/8 = 1.625
21/13 = 1.615384615
34/21 = 1.619047619
55/34 = 1.617647059
89/55 = 1.618181818
....................... ....................... ......................

Dobijamo odnose koji u beskonacnosti teze vrednosti Zlatnog Preseka.

Deleci svaki broj u Lukasovoj seriji sa onim koji mu prethodi, doci cemo do sledeceg niza brojnih odnosa :

3/1 = 3

4/3 = 1.3333333333

7/4 = 1.75

11/7 = 1.571428571

18/11 = 1.636363636

29/18 = 1.611111111

47/29 = 1.620689655

76/47 = 1.617021277

123//76 = 1.618421053

199/123 = 1.617886179

......... ......... .........

Na ovaj nacin se takodje dobijaju odnosi koji u beskonacnosti teze vrednosti Zlatnog Preseka :

Phi dato sa nekoliko hiljada decimalnih mesta :

Phi ima vrednost (sqrt(5)+1)/2 a phi je (sqrt(5)-1)/2 .I Phi i phi imaju identicne decimalne cifre posle decimalne tacke.
Vrednost za phi pocinje sa 0.6... umesto sa 1.6...

http://milan.milanovic.org/math/srpski/zlatni/zlatni.html (2 of 4)12/14/2008 12:27:26 PM

Zlatni Presek

1.61803398874989484820458683436563811772030917980576286213544862270526046281890
244970720720418939113748475408807538689175212663386222353693179318006076672635
443338908659593958290563832266131992829026788067520876689250171169620703222104
321626954862629631361443814975870122034080588795445474924618569536486444924104
432077134494704956584678850987433944221254487706647809158846074998871240076521
705751797883416625624940758906970400028121042762177111777805315317141011704666
599146697987317613560067087480710131795236894275219484353056783002287856997829
778347845878228911097625003026961561700250464338243776486102838312683303724292
675263116533924731671112115881863851331620384005222165791286675294654906811317

Postoji interesantan niz jednacina za Fibonacijeve brojeve :

U opstem slucaju imamo :

Za Lukasove brojeve vazi :

Imamo sledece relacije izmedju Fibonacijevih brojeva i Zlatnog Preseka :

Ili u opstem slucaju :

http://milan.milanovic.org/math/srpski/zlatni/zlatni.html (3 of 4)12/14/2008 12:27:26 PM

Zlatni Presek

Mehanizam neprekidne podele ili zlatnoga preseka igra posebnu

ulogu u likovnom stvaralastvu, a ponajvise u oblasti apstraktnih
geometrijskih oblika, kombinovanih kroz konstrukciju, funkciju i merilo
coveka u odredjene prostorne celine. U sesnaestom veku Luka Pacoli
(1445-1514), geometar i prijatelj velikih Renesansnih slikara, ponovo
je otkrio " zlatnu tajnu". Luka Pacoli je bio veliki pobornik ideje zlatnog
preseka, sto se vidi iz imena njegove rasprave o " Bozanskoj
Proporciji " koja se sastoji iz tri nezavisna rada ( 1509 ). Leonardo Da
Vinci (1451-1519) je pokazao veliki interes za matematiku umetnosti i
prirode. On je, kao i Pitagora, uradio kompletnu studiju figure coveka i
pokazao kako su njeni razliciti delovi u proporciji zlatnog preseka.
Dok u muzici dobro poznavanje nauke o harmoniji prethodi vestini
komponovanja, dotle u likovnim umetnostima i arhitekturi,
preovladjuje misljenje da poznavanje proporcija nije neophodno pa da
cak i sputava intuitivni tok slobodnog stvaralastva. Ipak najistaknutiji
savremeni arhitekti pobijaju takvo misljenje. Na mnogim danasnjim
svetskim skolama za arhitekturu i primenjenu umetnost, problemu
proporcija u kompoziciji posvecuje se ozbiljna paznja.

A. Cajzing ( 1810-1876 ) je formulisao slozen estetski sistem zlatnog preseka svodeci ga na arhitekturu: zlatni
presek gospodari u arhitekturi, zlatni presek gospodari u prirodi; zlatni presek gospodari u arhitekturi zato sto
gospodari u prirodi. Zoltovski misli da je kreacija arhitekte deo stvaralastva prirode.

Back to contents Back to main page

2001-2005 Radoslav Jovanovic created: January 2005.

http://milan.milanovic.org/math/srpski/zlatni/zlatni.html (4 of 4)12/14/2008 12:27:26 PM