1 MSWord

Prirunik za vebe iz Osnova informatike MS Word
2. PROGRAM ZA UNOS I OBRADU TEKSTA - MS WORD
Za obradu jednostavnijih tekstova moe se koristiti program WordPad koji je sastavni deo
Windows-a. Ukoliko je dokument koji kreirate sloenije strukture, na primer diplomski rad
koji treba da sadri dodatne elemente kao to su tabele, sadraj ili numeracija stranica,
onda treba koristiti napredniji program za obradu teksta kao to je MS-Word.
Obrada teksta se odvija u nekoliko osnovnih faza:
a) Unos i ureivanje teksta koji ine: kucanje teksta, ispravljanje greaka, kopiranje,
premetanje i brisanje delova teksta, pretraivanje i zamena delova teksta.
b) Oblikovanje (formatiranje) teksta se sastoji od sledeih faza: oblikovanje slova, oblikovanje
pasusa, oblikovanje stranice.
c) tampanje teksta
Dokument se moe oblikovati za vreme i pre kucanja teksta, ali prvo treba otkucati tekst, zatim
ga pregledati da bi se ispravile greke koje nastanu u toku kucanja, i na kraju tekstu dati eljeni
oblik.
1. Aktivnost: Pokretanje i iskljuivanje programa Word

Kliknite dva puta levim tasterom mia na ikonu Microsoft Office Word, na radnoj
povrini (Desktop). Na ekranu e se pojaviti prozor sa Word-om. Isto e se desiti
ako kliknete jedanput levim tasterom mia na ikonu Microsoft Office Word, a
zatim pritisnite taster Enter.
Ako nemate ikonu sa Word-om moete koristiti sledei postupak:

a) kliknite na dugme Start,
b) dovedite strelicu mia na grupu programi: Programs,
c) preite na sledeu listu koja se otvorila iz Programs-a i dovedite strelicu
mia na naslov grupe Microsoft Office.
d) kada se otvori grupa Microsoft Office dovedite strelicu mia na ikonu
Microsoft Word.
e) Kliknite jednom radnim (levim) tasterom mia. Da li se otvorio prozor sa
Microsoft Word-om? Da Ne
Kliknite radnim tasterom mia na dugme za iskljuenje u desnom gornjem uglu

prozora Microsoft Word.
Otvorite padajuu listu klikom na krunu ikonicu Office button u levom gornjem
uglu ekrana, a zatim kliknite na komandu zatvori Close. Da li je sa ekrana nestao
prozor sa Word-om? Da Ne
Ponovite postupak, ali ovog puta kliknite na Exit Word, Da li je nestao prozor sa
Word-om? Da Ne
Kliknite jedanput radnim tasterom mia na dugme ili ili u desnom gornjem
uglu na liniji naslova prozora Microsoft Word. ta se desilo sa prozorom?
a) nestao je b) smanjio se c) poveao se
Istovremeno moemo pokrenuti vie kopija programa Word i u svakoj obraivati

drugi dokument.
a) Pokrenemo Word na jedan od navedenih naina.
b) Minimiziramo prozor.
c) Ponovimo postupak a) i b) vie puta.
63
d) Drimo pritisnut taster <Alt> i pritiskom na taster <Tab> biramo koji emo
program aktivirati.
Snimanje dokumenta napravljenog u Word-u vri se na jedan od sledeih naina:
Kliknite jedanput radnim tasterom mia na dugme Office button. Na padajuoj listi
kliknite radnim tasterom mia na opciju:
a) Save As, ako ste tek kreirali dokument i prvi put ga snimate,
b) Save, ako ste ga ve snimili ili je otvoren neki postojei dokument.
c) Kliknite jedanput radnim tasterom mia na ikonu za snimanje koja se nalazi
na toolbar-u (linija sa alatkama koja se nalazi pored Office button dugmeta).
d) Pritisnite <Ctrl> + S.
Napomena: Uvek kada radite na dokumentu, trebalo bi da ga s vremena na vreme snimite kako
biste se osigurali da e ono to ste uradili biti sauvano, u sluaju da doe do nekog kvara na
raunaru. To moete i da naredite Word-u. Kliknete na dugme Office button, zatim kliknite na
Word options na dnu liste. U tom okviru za dijalog izaberite karticu Save i kliknite na dugme za
potvrdu Save AutoRecover info Every i u polju minutes ukucajte 15. Od sada e operativni
sistem svakih 15 minuta nezavisno od vae volje radne verzije dokumenata privremeno smetati
na disk
Okruenje za rad
Kada pokrenemo program pojavljuje se standardni prozor, koji je prikazan na slici 1. Novije verzije
MS Word-a (2007, 2010) umesto padajuih menija koriste kartice, kojih ima sedam i nalaze se
odmah ispod Linije naslova. Svaka od kartica je podeljena na grupe koje su srodne po
funkcionalnosti. Neke od njih, pored osnovnih operacija, sadre i dugme za dodatna podeavanja.
Dugme okvira za dijalog se nalazi u desnom donjem uglu i ono sadri specifina podeavanja za
karticu na kojoj se nalaze. Na primer, ako elimo okvir za dijalog za grupu Font, dovoljno je da u
desnom donjem uglu grupe kliknemo na dugme .
Ako elimo neki poseban izgled dokumenta, moemo primeniti neku od opcija koja se nalazi u
kartici View.
U grupi prikaza dokumenta, Document Views:
Izgled Print Layout nam prikazuje pravi izgled strana dokumenta i najee se koristi
pri unosu teksta i formatiranju.
Full Screen Reading prikazuje strane dokumenta na celom ekranu sakrivajui neke od
opcija koje se koriste pri obradi teksta.
Izgled Web Layout e nam dati prikaz dokumenta ukoliko se on objavi na internetu.
Outline e u kratkim crtama prikazati otvoreni dokument i ponuditi opcije za
sakrivanje i prikazivanje odreenih delova.
Izgled Draft nam daje prikaz teksta onako kako je kucan, pri emu su strane odvojene
isprekidanom linijom.
U grupi Show/Hide:
Opcijom Ruler moe se prikazati lenjir u vrhu radne povrine dokumenta. Neka
formatiranja paragrafa mogu se vriti i pomou klizaa na lenjiru.
Opcijama Document Map i Thumbnails se mogu prikazati tekst i stranice, otvorenog
dokumenta, u umanjenom obliku preko kojih se korisnik moe lake kretati kroz
dokument.
Opcija Gridlines e prikazati koordinatne linije koje mogu pomoi korisniku prilikom
crtanja npr. tabela ili raznih pametnih objekata iz kartice Insert.
Opcija Message Bar prikazuje bitne informacije kada se radi sa Makro skriptama
(Macros) ili informacije koje dele raunari povezani raunarskom mreom.
64
Opcijom Zoom, u grupi Zoom, moe se uveati ili smanjiti prikaz dokumenta. Ako npr.
elimo da sagledamo stranu u celosti, treba samo kliknuti na opciju One Page. Klikom
na Two Pages dobiemo prikaz trenutne i naredne stranice. Klikom na Page Width,
Word e uveati stranicu tako da njena irina odgovara irini prozor MS Word-a. A
klikom na ikonu lista sa naznakom 100% emo dobiti optimalan prikaz stranice.
Grupa Window sadri nekoliko opcija koje mogu pomoi korisniku prilikom poreenja dva otvorena
Word dokumenta:
Opcija Novi prozor (New Window) e otvoriti novi Word prozor, a ukoliko je ve
otvoren neki dokument, napraviti kopiju istog na ekranu.
Uredi sve (Arrange All) e sve otvorene prozore sortirati tako da su svi u istoj meri
vidljivi na ekranu raunara.
Podeli (Split) dozvoljava korisniku da podeli ve otvoreni prozor Word-a na dva dela
koji se zasebno mogu pregledati.
Promeni prozor (Switch Windows) omoguava korisniku da izabere jedan od
prethodno otvorenih prozora MS Word-a.
Opcija Prikai jedno pored drugog (View Side by Side) prikazae dva otvorena
prozora jedan do drugog. Nakon klika na datu opciju, opcije Sinhronizovano
skrolovanje (Synchronous Scrolling) i Resetuj pozicije prozora (Reset Window
Postition) e postati omoguene. Synchronous Scrolling dozvoljava da se
skrolovanje teksta na jednom prozoru sinhronizuje sa skrolovanjem teksta u ostalim
prozorima. Reset Window Postition vraa prikaz ekrana otvorenih u View Side by
Side prikazu u prvobitno stanje.
Prozor za dokument - najvaniji deo prozora. To je prostor u kojem Word prikazuje sadraj
dokumenta koji kreirate ili modifikujete. Ovaj prozor je prazan kada ga startujete jer Word
otvara nov dokument. Mada u prozoru za dokument kada startujete Word nema teksta on
sadri dva vana objekta: oznaku za kraj dokumenta i kursor.
Kursor - tekstualni kursor je u obliku vertikalne crte koja trepe. Kada je aktivan na ekranu
oznaava da e se na tom mestu unositi tekst.
Pokaziva mia -izgleda kao veliko slovo I i slobodno se kree po ekranu, u skladu sa kretanjem
mia. Pokaziva menja izgled pri prelasku preko pojedinih delova Word-ovog prozora. Kada
izae iz radnog prozora gde se nalazi tekst pokaziva se pretvara u uobiajenu strelicu .
Linija naslova- to je prvi red na prozoru, na kojem je prikazano koja aplikacija je vlasnik tog
prozora (Microsoft Word) i ime dokumenta na kojem se trenutno radi. Kada se pokrene Word
radi se sa neimenovanim dokumentom Document1 i taj naslov se nalazi na naslovnoj liniji sve
dok mu se ne dodeli neko ime.
Kliknite dva puta levim tasterom mia na ikonu Microsoft Word, na radnoj povrini
(Desktop). Na ekranu e se pojaviti prozor sa Word-om, kao na slici 1.
Office button prikazuje padajui meni u kome se nalaze komande za pravljenje praznog
dokumenta, otvaranje starog ili uvanje izmena koje je korisnik napravio na trenutno otvorenom
dokumentu. Moe se aktivirati na dva naina:
a) Pomou mia (dovedemo strelicu mia do komande i kliknemo jedanput radnim tasterom).
b) Pomou tastature, kombinacijom tastera <Alt> i slova F.
Kartice Za razliku od starijih verzija MS Word-a, koje su sadrale liniju padajuih menija, MS
Word 2007 i 2010 kategorie sve dostupne opcije na karticama. Kartice moemo aktivirati
pomou mia i pomou tastature. Najlaki nain za odabir kartice pomou tastature sastoji se u
tome da se pritisne i dri taster <Alt> bar dve sekunde nakon ega e se na ekranu pojaviti
slovo skraenice koju treba pritisnuti da bi se otvorila odgovarajua kartica. Neke kartice e se
pojaviti samo u specifinim situacijama. Na primer kada kliknemo eliju tabele, dobiemo dve
nove kartice Design i Layout sa dodatnim opcijama za rad sa tabelama. Treba naglasiti da,
65
ukoliko se klikne na bilo koji drugi objekat, kartice za obradu tabela e nestati. Da bi se opet
pojavile, potrebno je opet kliknuti na neku od elija tabele.
Grupe sa komandama sadre najee koriene komande koje su grupisane prema
funkcionalnosti. Na primer, grupa Font sadri odabir za vrstu fonta, veliinu fonta, tipu fonta (da
li se radi o zadebljanom, iskoenom ili podvuenom fontu), boji itd.
Office button Kartice Grupe sa komandama Linija naslova
Lenjiri
Stilovi Dodatna
podeavanja
za stilove
Prozor za Pokaziva teksta
izradu
dokumenta Vertikalni kliza
Pokaziva mia
Dugmad za
prelazak na
prethodnu /
narednu stranu
Trenutna Ukupan
strana broj rei Prikaz dokumenta Zoom
Slika 1. Prozor sa programom za unos i ureivanje teksta
Lenjiri - Da bi se na ekranu aktivirali lenjiri potrebno je aktivirati karticu View i u opcijama koje se
nalaze u grupi Show/Hide izabrati opciju Ruler.
Scroll bar - To su vertikalni i horizontalni klizai.
Statusna linija - Ona se nalazi na dnu Word-ovog prozora u kojoj su opti podaci o tekstu (broj
tekue strane, broj rei u tekstu, opcije za prikaz teksta).
Za dodatne informacije vezane za broj strana, broj rei, broj karaktera koje ukljuuju praznine ili ne
dovoljno je kliknuti na re Words u statusnoj liniji prozora MS Word-a ( ). Nakon klika
otvorie se prozor Word Count koji prikazuje informacije o dokumentu.
Klikom na re Page u statusnoj liniji i otvorie se okvir za dijalog Find and Replace preko kojeg
moete pretraivati ili menjati rei u otvorenom dokumentu.
66
Kreiranje i uvanje dokumenta

Opcije za rad sa fajlovima nalaze se u padajuem meniju koji otvaramo klikom na dugme Office button. Svi
dokumenti kreirani programom MS Word 2007 i 2010 imae ekstenziju .docx . Dokumenti napravljeni u
ranijim verzijama programa MS Word imaju ekstenziju .doc. Verzije 2007 i 2010 MS Word-a su sposobne da
obrauju dokumente napravljene u starijim verzijama, dok starije verzije MS Word-a (95,2003) ne mogu da
otvore dokumente kreirane u novijim verzijama.
Kreiranje novog dokumenta - New

Ovom opcijom se zapoinje rad na sasvim novom dokumentu. Novi dokumenti e
dobijati privremena imena Document1.docx, Document2.docx i tako redom.
Otvaranje postojeeg dokumenta - Open
Ovu opciju ete koristiti ako elite da nastavite rad ili da napravite izmene na nekom
postojeem dokumentu. Pokretanjem ove opcije otvara se dijalog u kojem treba
podesiti lokaciju na kojoj se nalazi eljeni fajl. Ovo je standardni dijalog za otvaranje fajlova
za veinu Windows programa.
Pod opcijom Files of type, koja se nalazi desno od dijaloga za ime fajla, u dijalogu Open,
moete izbrati samo odreene tipove fajlova (sa odreenom ekstenzijom), koje elite da
vam budu izlistani ili sve fajlove (All Files).
U desnom delu padajue liste, koju koja se otvara klikom Office button, nalazi se lista
Recent Documents izlistani su dokumenti koji su poslednji bili menjani. Njih otvarate
direktno sa ovog mesta.
U okviru jednog programa MS Word, mogu se istovremeno otvoriti i kreirati vie
dokumenata. Oni se na radnoj povrini Word-a ponaaju kao nezavisni prozori, mogu se
smanjiti u ikonu ili maksimizirati. Aktiviranje i prelazak sa jednog na drugi dokument unutar
Word-a vri se opcijom Switch Windows iz kartice View i izborom dokumenta koji elimo
da aktiviramo.
uvanje (snimanje) sadraja dokumenta - Save
Ovom opcijom se uva izmenjeni sadraj dokumenta, pod istim imenom pod kojim je
i bio. U verziji 2007 i 2010 MS Worda, skraenica za Save se nalazi i na liniji
naslova. Ukoliko smo radili na novom dokumentu, bie pokrenuta opcija Save As, kako
bismo mu dodelili novo ime.
Snimanje dokumenta pod novim imenom - Save As

Kada pokrenemo ovu opciju, izmenjeni sadraj e se sauvati pod nekim drugim
imenom, dok e pod starim imenom dokumenta ostati nepromenjen sadraj.
Raunar e od nas traiti da unesemo novo ime za dokument. Vano je uoiti da e posle
pokretanja ove opcije na disku postojati dva dokumenta i to jedan sa starim nepromenjenim
sadrajem i jedan sa promenjenim sadrajem. Posle pokretanja ove opcije, program e
nastaviti da radi na novom dokumentu.
Pri unosu imena nije potrebno unositi ekstenziju fajla. Ona e biti dodeljena automatski i
bie .docx za sve dokumente kreirane programom MS Word 2007 i 2010 ili .doc za starije
verzije programa MS Word.
Zatvaranje dokumenta - Close
Ovom opcijom se zatvara prozor trenutno aktivnog dokumenta. Ako izmenjeni
sadraj dokumenta niste prethodno sauvali, program e vas pitati da li elite da
sauvate unete izmene ili elite da fajl ostane nepromenjen.
Novije verzije MS Word-a (MS Word 2007 i 2010) su sposobne da obrauju dokumente
napravljene u ranijim verzijama tako to ih otvore u posebnom okruenju koje se zove
Compatibility mode. Indikator takvog stanja jeste to to je u liniji naslova, naziv
67
dokumenta, proiren sa dodatkom [Compatibility mode], npr. Document1[Compatibility

mode]. Svrha ovog okruenja je da uskladi obradu dokumenta koristei funkcije koje su
postojale u ranijim verzijama MS Worda dok su u novijim zamenjene nekim boljim ili u
potpunosti uklonjene.
Napomena: Ukoliko fajla nema na lokaciji gde smatrate da bi trebalo da se nalazi, proverite
opciju Files of type u dijalogu Open, jer su moda prikazani samo fajlovi nekog drugog
tipa. Ovo vai za rad, ne samo u Word-u, ve i u bilo kom programu, na primer Excel-u.
Unos i brisanje teksta, kretanje po dokumentu

Unos teksta
Unos teksta se vri u prozoru dokumenta. Mesto trenutnog unosa je oznaeno kursorom -
vertikalna trepua crta. Dokument ine pojedinani karakteri (slova) i paragrafi (pasusi,
odeljci). Zavretak paragrafa se unosi pritiskom na taster <Enter>, i ponaa se kao i svaki
drugi karakter. Ukoliko elimo da nam ovaj i drugi nevidljivi simboli budu vidljivi, koristiemo
opciju Show/Hide iz grupe Paragraph. Iza oznake kraja paragrafa, u istoj liniji ne moemo
unositi vie teksta.
Jedan paragraf se moe sastojati iz vie linija, koje se ne razdvajaju nikakvim znakovima.
One su jednostavno odreene duinom unetog teksta i marginama dokumenta. Korisnik
unosi tekst, a raunar sam reava kada treba da pree u novi red. Brisanjem odreenog
dela teksta, automatski se vri pomeranje linija unutar paragrafa. Ceo paragraf se tretira
kao jedna celina.
Kraj strane e biti reen automatski, duinom teksta ili ga mi moemo definisati na bilo kom
mestu u tekstu, opcijom Page break iz grupe Pages na kartici Insert. Na kraju dokumenta,
nalazi se posebna oznaka za kraj (EOF - End of File), iza koje se ne moe dalje pomerati
ili unositi tekst, iako na ekranu prostor iza nje moe biti prazan i vidljiv.
Brisanje teksta
Brisanje pojedinanih karaktera vri se tasterima
<Backspace> - brisanje unazad od trenutne pozicije kursora.
<Del> - brisanje narednog karaktera od trenutne pozicije kursora.
Pomeranje unutar dokumenta
Pozicioniranje unutar teksta se moe obaviti uz pomo mia, kursorskim ili specijalnim
tasterima (<Home>, <End> i drugi), kao to je to ve dato u opisu tastature.
Pomeranje du dokumenta se moe vriti uz pomo klizaa (scroll bar) ili tasterima
<Page Up> i <Page Down>.
Pomeranje na poetak i kraj dokumenta vri se istovremenim pritiskom na tastere <Ctrl>
+ <Home> i na tastere <Ctrl> + <End>.
Ponitavanje izvrenih komandi - Undo
Na Liniji naslova se moe nai opcija Edit. Edit je naredba ponitavanja poslednjih
izvrenih komandi. Pokretanjem ove naredbe, raunar e vraati stanja jedno za drugim,
koja su bila pre poslednjih unetih komandi.
68
2. Aktivnost: Delovi radne povrine i unoenje teksta

Ovu vebu emo uraditi na dva programa za obradu teksta MS Word-u i WordPad-u To inimo da bi na
primeru pokazali slinost svih programa za obradu teksta, a istovremeno jedno od najbitnijih svojstava
Windows-a a to je vuzuelna i funkcionalna doslednost ono to vidimo odgovara onome to radi. Ista
sliica ili komanda u svim programima izaziva istu akciju.
Program za obradu teksta WordPad je relativno jednostavan, i praktino postoji na svim raunarima jer
se instalira zajedno sa operativnim sistemom poev od verzije Windows 95. Jai programi za obradu
teksta (Word) imaju sve ove mogunosti kao i WordPad, samo su im pridodate jo mnoge druge. Zato
sve to budemo rekli za WordPad vai i za veinu drugih Windows aplikacija. Ovo je uvodna veba i
treba je ponoviti i u Word-u.
Otvorite prozor sa tekst procesorom WordPad sledeim postupkom

(Start/Programs/Accessories/WordPad). Na ekranu e se pojaviti prozor
sledeeg izgleda, slika 2.
Pomerajte pokaziva mia po povrini ekrana. Da li pokaziva mia ima isti izgled
kada je na beloj povrini i kada je na ostalom delu ekrana ?
Da Ne
Uoili ste sledee: kada je na beloj radnoj povrini pokaziva ima oblik velikog
latininog slova I (I), a kada je van radne povrine ima svoj uobiajeni oblik .Da li
sem pokazivaa mia postoji jo neki pokaziva na radnoj povrini?
Da Ne
Da, to je pokaziva teksta koji trepe (trepua vertikalna crta) postavljena u

gornjem levom uglu dokumenta. Ukoliko se ne vidi kliknite na bilo koji deo radne
povrine, i ona e postati vidljiva.
Linija
Linija padajuih alatki
lista
Pokaziva teksta
kursor
Pokaziva mia
u radnoj povrini
Slika 2. Prozor sa programom za obradu teksta
Ovakav ekran je malo nepregledan, pa bi bilo dobro dodati lenjir (Ruler) da bi smo
znali gde se nalazi tekst. Mera na lenjiru moe biti u santimetrima i u inima. To se
podeava kada u padajuoj listi pogled (View/Options/Options).
Izaberite karticu Opta podeavanje (General), kliknete na OK, a zatim kliknete na

radio dugme santimetri (Centimeters). U Word-u se podeavanje mernih jedinica
vri iz liste Tools/Options/General. Otvorite padajuu listu pogled (View), a zatim
kliknite na opciju lenjir (Ruler), slika 3. Da li e se na radnoj povrini tekst
procesora neto promeniti?
Da Ne
69
Dovedite pokaziva mia na sredinu radne povrine i kliknite, a zatim preko

tastature otkucajte sledei tekst:
Zdravo, ovo je moje prvo pismo.
Da li se tekst pojavio na mestu na kojem se nalazi pokaziva mia ili tamo gde se
nalazi trepui pokaziva teksta?
a) kod pokazivaa mia b) kod pokazivaa teksta
Kada kucate, tekst se pojavljuje na mestu trepueg pokazivaa teksta. Dovedite
pokaziva mia ispred rei je i kliknite levim tasterom. Gde se sada nalazi
pokaziva teksta odnosno gde se pojavio uneti tekst?
a) na kraju reenice b) na mestu gde smo kliknuli pokazivaem mia
Pokaziva teksta se nalazi tamo gde smo kliknuli pokazivaem mia, to znai da
se kursor moe pozicionirati uz pomo mia.
Otkucajte re ni, mogue su dve situacije: ili je re ni pomerila preostali deo
reenice udesno i zajedno sa je napravila re nije, ili je re ni prepisala re je. ta
e se dogoditi zavisi od toga da li je taster Ins (Insert) bio pritisnut ili nije. Pritisnite i
otpustite taster Ins i otkucajte je. Desilo se suprotno od onog to je bilo maloas.
Ovo je takozvani Toggle taster.
Dovedite pokaziva mia ispred rei prvo i otkucajte re drugo. Sada vaa
reenica glasi: Zdravo, ovo nije moje drugoIprvo pismo.
Pokaziva teksta se nalazi izmeu rei drugo i prvo. Kliknite dva puta na taster Del
(Delete). U reenici je ostala re:
a) drugovo b) druprvo
Ikone za promenu
izgleda slova
- (B) podebljana Ikone za poravnanje

- (I) iskoena teksta
- (U) podvuena
- uz levu ivicu
Vrsta i - u sredini radne
veliina povrine
slova - uz desnu ivicu
Slika 3. Izgled radne povrine kojoj je dodat lenjir
Dakle, pritiskom na taster Del brie se jedan znak desno od pokazivaa teksta.
Sada pokaziva teksta dovedite na kraj rei drugovo (iza poslednjeg slova) i
pritisnite dva puta taster BackSpace (ovaj taster se nalazi u gornjem desnom
uglu slovnog dela tastature). Sada je na radnoj povrini tekst:
70
Zdravo, ovo nije moje drugo pismo.

ta se brie pritiskom na taster ?
a) tekst levo od kursora teksta b) tekst desno od kursora
Pokaziva teksta se nalazi na kraju rei drugoI. Pritisnite tri puta strelicu ulevo .
Otkucajte slovo X. Gde se pojavilo slovo X?
a) na kraju rei b) iza slova r c) na poetku rei
Pokaziva teksta se pomerio ulevo za tri mesta, a slovo X se umetnulo iza slova r.
Pritisnite taster Backspace da bi ste obrisali umetnuto slovo.
Sada pritisnite est puta taster . Da li je pokaziva teksta sada u rei piIsmo?
Da Ne
Dakle, tasteri , takoe slue za pomeranje pokazivaa teksta. Pritisnite
sada taster Home. Gde je pokaziva teksta?
a) na poetku reenice b) na kraju c) na istom mestu
Pritisnite sada taster End. Gde je sada pokaziva teksta?
a) na poetku reenice b) na kraju reenice
Otvorite padajuu listu File i izaberite opciju sauvaj kao (Save As), a zatim u
okviru za dijalog otvorite listu Save In i izaberite Local Disc (C:) ili radnu povrinu-
desktop. Smestite ovaj tekst pod imenom Prvi_dokument. Da li je postupak
smetanja dokumenta isti kao kod programa podsetnik (Notepad)?
Da Ne
Zatvorite prozor WordPad. Da li se to moe uraditi na isti nain kao sa prozorima
za podsetnik ili kalkulator?
Da Ne
Moemo zakljuiti sledee: tekst se unosi preko tastature i pojavljuje se na mestu ispred trepueg
pokazivaa teksta, tj. kursora. Pokaziva teksta se moe pomeriti na proizvoljno mesto u tekstu
pomou mia, tako to se pokaziva mia dovede na eljenu lokaciju i zatim kliknete levim
tasterom. Pokaziva teksta se moe pomerati i pomou strelica kao i tasterima:
Home, End, Page Up i Page Down.
Napomena: Ponovite ove vebe tako to ete pokrenuti program za obradu i ureivanje teksta
Word. Uoite slinost u izgledu ekrana, padajuih lista i naina obavljanja pojedinih operacija.
Naravno da postoje i odreene razlike koje su posledica injenice da je Word znatno sloeniji i
ima znatno vee mogunosti.
3. Aktivnost: Otvaranje postojeeg dokumenta i unoenje izmena u tekst

To moete uraditi iz istraivaa (Start / Programs / Widows Explorer). Kliknite na
ikonu Local Disc (C:) i dvostrukim klikom otvorite va Prvi_dokument.
Zatvorite va Prvi_dokument i otvorite ga iz Word-a (Start/Programs/Microsoft
Office/Microsoft Office Word). Na radnoj povrini je sada prozor Word. Kliknite
na Office button, u padajuoj listi izaberite opciju Open, pojavie se okvir za
dijalog kao na slici 4, i kliknite na Local Disc (C:). Zatim kliknite dvaput na
Prvi_dokument ili kliknite na Prvi_dokument.doc, a zatim na dugme Open.
(1) Opet se pojavila radna povrina Word-a, i na njoj va prvi dokument. Dovedite
pokaziva mia na poetak rei drugo, kliknite levim tasterom mia i ne otputajui
ga, odvucite pokaziva mia do kraja rei. Da li se neto desilo?
Da Ne
Pojavilo se plavo polje od mesta gde ste pritisnuli na levi (radni) taster mia do
mesta gde ste pustili taster. Ovaj postupak se zove odabiranje odnosno
obeleavanje ili selekcija.
71
(2) Dovedite pokaziva mia na sredinu rei drugo, i dvaput brzo kliknite. Da li se
desilo isto to i u treoj taki?
Da Ne
Pritisnite taster Del(ete). Da li re drugo i dalje postoji?
Da Ne
Ovo je brisanje obeleenog teksta. Ako smo shvatili da smo obrisali pogrean deo
teksta (uinili pogrenu akciju), ne treba oajavati. Kliknite na opciju Undo u Liniji
naslova. Da li se re drugo ponovo pojavila u tekstu?
Da Ne
Slika 4. Otvaranje postojeeg dokumenta
Komanda Undo ponitava dejstvo svake prethodne aktivnosti. Ponovo obeleite

re drugo, a zatim otkucajte re prvo. Vidimo da sada va tekst glasi: Zdravo, ovo
nije moje prvo pismo. Ovo je zamena obeleenog teksta nekim drugim tekstom.
Ponovo uradite Undo. Da li se opet vratila re drugo?
Da Ne
Kopiranje teksta
Selektovanje teksta
Kada elimo da neto uradimo sa veim delom postojeeg teksta, potreno je da taj
deo teksta oznaimo (selektujemo). Tekst se moe selektovati na vie naina:
uz pomo mia - Kursor se pozicionira na poetak dela teksta koji se eli selektovati.
Zatim se na miu pritisne i dri pritisnut levi (radni) taster. Izvri se pomeranje do kraja
dela teksta, koji se eli selektovati i pusti se taster.
uz pomo tastature - Selektovanje se moe izvriti kursorskim , , , ili tasterima
<PageUp>, <PageDown>, <Home>, <End> uz pritisnut taster <Shift>.
brzo selektovanje unutar teksta:
dvostruki klik na re - selektovanje te rei;
<Ctrl> + klik - selektovanje reenice od take do take;
trostruki klik u tekstu - selektovanje tog paragrafa;
brzo selektovanje na margini teksta, kada je pokaziva mia u obliku strelice:
klik - selektovanje jednog reda;
klik, pa povlaenje gore ili dole - selektovanje vie redova;
dvostruki klik - selektovanje paragrafa;
trostruki klik - selektovanje celog dokumenta;
72
vertikalno selektovanje jedne kolone teksta, vri se pritisnutim tasterom <Alt> i

prevlaenjem miem po eljenom delu teksta.
Panja !
Ako selektujete deo teksta, pa pritisnete neki taster za unos karaktera, ceo
selektovani tekst e nestati i biti zamenjen unetim znakom ili tekstom, makar to bio i
prazan karakter <Space>.
Premetanje teksta
Premetanje teksta sa jednog mesta na drugo se vri tako to se eljeni deo teksta
selektuje, a zatim se klikne miem na njega i prevue na drugo eljeno mesto.
Premetanje teksta se moe izvriti i isecanjem i kopiranjem na drugo mesto.
Isecanje i kopiranje teksta

Selektovani deo teksta se moe isei i kopirati na drugo mesto. Za to se koriste ve
opisane opcije Cut, Copy i Paste koje se nalaze na Home kartici, u grupi
Clipboard.
Brisanje selektovanog teksta

Brisanje veeg dela teksta se vri tako to se tekst selektuje, pa se pritisne taster <Delete>.
4. Aktivnost: Kopiranje primenom tehnike iseci-zalepi (cut paste)

Pokrenuti program za obradu teksta Word. Otvoriti prethodno kreirani dokument, a zatim uraditi
sledee operacije.
Obeleite re Zdravo, a zatim iz grupe Clipboard izaberite opciju kopiraj Copy

(Ctrl+C). Kliknite miem na kraj reenice iz grupe Clipboard izaberite komandu
ubaci Paste (Ctrl+V). Da li se re Zdravo pojavila na kraju reenice?
Da Ne
Da li re Zdravo postoji i na svom starom mestu, tj. na poetku reenice?
Da Ne
Dakle, re Zdravo sa poetka reenice je iskopirana i na kraj reenice i postoji na
oba mesta. Vidimo da se u Windows-u ista tehnika koristi za kopiranje rei i
kopiranje datoteka. To je dobro, jer kada nauite jedan program sve ostale uite
lako.
Obriite re Zdravo na kraju reenice.
Obeleite re moje iz grupe Clipboard izaberite komandu iseci - Cut (Ctrl+X). Re
moje je nestala iz teksta. Postavite pokaziva mia ispred rei pismo i iz grupe
Clipboard izaberite komandu ubaci - Paste. Da li se re moje ubacila iza rei
drugo? Da Ne
Obeleite re moje i pritisnite taster Del(ete). Ona je izbrisana. Dovedite pokaziva
mia ispred rei drugo i pritisnite istovremeno tastere Ctrl + V (Paste). Da li se re
moje ponovo ubacila ispred rei drugo? Da Ne
Da, jer re moje stoji u rezervnoj memoriji Clipboard sve dok u nju ne upiemo
neto drugo pomou komandi kopiraj (Copy), iseci (Cut) ili pomou tastera Print
Screen.
Napomena: Ovo je efekat poznat pod nazivom isecanje Cutting i ubacivanje, lepljenje Pasting.
Selektovan, a zatim iskopiran tekst, smeta se u rezervni deo memorije. Kada se upotrebi opcija
Paste, ta god da se nalazi u tom delu memorije pojavljuje se na mestu pokazivaa teksta. Ova
73
memorija se zove ostava-Clipboard i mogue je videti njen sadraj. U Windowsu 95, 98 i NT,
Clipboard-u se ne moe prii iako je prisutan. U verzijama 2007 i 2010 MS Word-a mogue je
prikazati delove teksta koji su kopirani ili iseeni tokom rada u programu MS Word. Delovi teksta
su prikazani u obliku liste. Pozivanje liste Clipboard se vri klikom na ikonicu u desnom donjem
uglu grupe Clipboard.
Sauvajte dokument pod istim imenom (Office button / Save), a zatim izaite iz
programa Word (Office button / Exit word ili dugme u gornjem desnom uglu).
5. Aktivnost: Zatvaranje dokumenta
Dokument na kojem se vie nee raditi, posle snimanja se moe zatvoriti, a da pri tom MS
Word ostane i dalje aktivan. Operaciju zatvaranja dokumenta izvesti na sledei nain:
Aktivirati dokument koji se eli zatvoriti iz menija Switch Windows (kartica View,
grupa Window)tako da ispred njegovog naziva stoji znak .
Kliknuti na Office button i na padajuoj listi izabrati komandu Close, ili kliknite na
ikonu .
Formatiranje znakova
Formatiranje znakova predstavlja podeavanje, oblikovanje izgleda pojedinanih karaktera
i vri se okvirom za dijalog (opcija ) u grupi Font, na Home kartici. Formatiranje se moe
menjati u toku rada, pri emu e biti primenjivano na tekst koji e biti unet od pozicije gde je
formatiranje definisano. Drugi, ee korieni nain je da se unese neformatiran tekst, pa
da se zatim selektuju eljeni delovi teksta i na njih primeni formatiranje.
6. Aktivnost: Osnove unosa i obrade teksta i oblikovanja karaktera - Font

Svakako da je vrsta i veliina slova (font) za osnovni tekst (irilica, latinica, tajms ili helvetika i sl.)
jedna od najvanijih karakteristika vaeg teksta. ta e biti prikazano na ekranu zavisi takoe i od
izbora jezikog podruja, tj. tastature (engleska, srpska irilica, latinica). Osnovu za sve znake koje
ukucavate ini predpostavljena vrsta slova (default).
Otvorite okvir za dijalog u grupi Font na kartici Home. Izaberite karticu Font, slika
5, a zatim iz okvira za tekst izaberite eljena slova, stil i veliinu. Pritisnite taster
Default. Da li je bezuslovno izvrena komanda? Da Ne
Naravno da nije. Pojavilo se upozorenje da e ova promena uticati na sve

dokumente koji se zasnivaju na normalnom obrascu - ablonu (Normal
Template), slika 5 desno. Pritisnite taster Yes.
Izborom ove opcije selektovani deo

teksta bie nevidljiv na ekranu, a
moe, a ne mora biti odtampan, to
se izabira iz liste Office button/Print i
potvrivanjem dugmeta Sakriveni
tekst - Hidden text
Slika 5. Izbor pretpostavljene vrste slova
74
Za pojedinane karaktere mogu se menjati sledee osobine:

Font - vrsta slova;
Font style - stilovi mogu biti normalan (Regular), iskoen (Italic), podebljan
(Bold) i podebljan iskoen (Bold Italic).
Size - veliina. Moe se izabrati neka od ponuenih veliina ili ukucati
proizvoljna veliina slova.
Osim ovih osobina slova, mogu se jo definisati i dopunske karakteristike, kao na primer:
Underline style - razni naini da se podvuku slova;
Strikethrough - precrtan tekst;
Superscript - ispisivanje slova pola reda vie, kao kad se u matematici oznaava
stepen (m2);
Subscript - za oznaavanje indeksa (x2);
Small caps - umanjena velika slova (npr. TEKST);
All caps - sva velika slova;
Font Color - definisanje boje slova.
Razmak izmeu karaktera - Character Spacing

Razmak izmeu slova jedne rei podeava se opcijom Format/Font/Character
Spacing. Ovde su pruene sledee mogunosti:
Scale - razvlaenje slova po irini;
Spacing - poveanje ili smanjenje razmaka izmeu slova u okviru rei;
Position - podeavanje poloaja selektovanog teksta.
Ukucajte sledei pasus teksta:
Markiranje teksta je potrebno da bi se izvela bilo koja operacija sa tekstom (promena fonta,
promena veliine fonta, kopiranje ...). Obavlja se preko tastature ili miem: jedna re -
dvostruki klik na re. Ceo pasus - trostruki klik bilo gde u pasusu ili dvostruki klik pored
pasusa u oblasti za selektovanje (sa leve strane). ceo red - jednostruki klik miem u oblasti
za selektovanje (sa leve strane ). Ceo dokument - trostruki klik miem u oblasti za
selektovanje (sa leve strane).
Promenite pretpostavljena slova kao to je to prethodno opisano. Da li se promena
odrazila na tekst? Da Ne
Oblik slova - definiemo vrstu, jezik i veliinu slova koja emo koristiti u dokumentu. Sve vrednosti
se podeavaju iz linije sa alatkama ili iz okvira za dijalog iz grupe Font, slika 5.
1. Font - moe se menjati font za itav tekst, ali i za pojedine (markirane) delove teksta. Mogue
je i kombinovati vie fontova u istom tekstu. Posle izbora fonta efekat se vidi u Preview polju u
dnu prozora.
2. Size-Word omoguava menjanje veliine fonta pojedinih znakova rei ili itavih paragrafa. Broj
koji se vidi oznaava veliinu fonta.
3. Font Style - Bold (Ctrl+B) je pisanje masnim slovima-podebljano, Italic (Ctrl+I) je koso
pisanje, Underline (Ctrl+U) je podvuen tekst.
Obeleite uneti tekst, a onda izaberite veliinu slova 16. ta se desilo sa slovima?
a) poveala su se b) smanjila su se c) nita
Obeleite uneti tekst, a onda izaberite neka latinina slova (Times New Roman).
Da li je sada tekst itljiv? Da Ne
Sauvajte otkucani tekst u obliku Word dokumenta, a ime mu odredite sami, na
primer dajte mu svoje ime.
75
Formatiranje pasusa
Osnovni elementi uobliavanja teksta su slova i pasusi. ta Word tretira kao pasus (paragraph).
Pasus u Word-u moe da bude samo jedan znak ili ak prazan red. Word svaki pritisak na taster
Enter tretira kao novi pasus.
Oblik pasusa (paragrafa) - Posle definisanja formata strane potrebno je odrediti parametre
pasusa. Pre svega, treba zapamtiti da Word pasus moe tretirati kao jedan grafiki znak, grafiki
objekat ili samo prazan red sa oznakom pasusa koja se u dokumentu pojavljuje kada se pritisne
taster Enter. Upravo iz tog razloga to Word svaki pritisak na Enter tretira kao novi pasus u Word-
u vai pravilo: Nikad vie od jedne naredbe Enter. U Word-u se naredba Enter koristi samo
kada elimo da zaponemo novi pasus, tj. kada hoemo da zavrimo postojei. ak i kada
hoemo da napravimo neto vei razmak izmeu pasusa ne treba pritiskati Enter vei broj puta.
Za tu, kao i za sve druge opcije vezane za rad sa pasusima treba koristiti druge alate. Do opcije za
podeavanje parametra pasusa dolazi se preko okvira za dijalog iz grupe Paragraph. U prozoru
koji se pojavi vidimo dve kartice. Jedna od njih je Indents and Spacing:
1. Poravnanje (Aligment) - razliito poravnavanje pasusa. Mogunosti su:
left (Ctrl+L) - levo poravnavanje pasusa. Leva ivica je ravna, a desna je "reckava".
right (Ctrl+R) - desno poravnavanje pasusa. Desna ivica je ravna, a leva je "reckava".
centered (Ctrl+E) - centrirani pasus, koristi se obino za pisanje naslova.
justified (Ctrl+J) - obostrano poravnavanje pasusa, obe ivice su idealno ravne.
2. Uvlaenje (Indentation) - omoguava definisanje margina pasusa. Pored unapred definisanih
margina na listu papira ovde je mogue definisati uvlaenje pasusa u odnosu na ve postojee
margine sa leve i desne strane (ako elimo da neki pasus naglasimo na taj nain).
3. Special - mogue su dve vrednosti: uvlaenje samo prvog reda First Line za neku zadatu
vrednost (francusko pisanje). Druga vrednost Hanging omoguava pravljenje tzv. "viseih"
pasusa. Kod viseih pasusa samo prvi red poinje od margine dok su svi ostali redovi uvueni.
4. Razmak (Spacing) - definisanje razmaka pre i posle pasusa. Razmak izmeu pasusa ne
pravi se tako to se pritisne Enter potreban broj puta. Upravo ovde se definie koliki e biti
razmak izmeu pasusa. Definie se razmak pre (before) i posle (after) pasusa.
5. Linijski razmak (Line Spacing) - Definie se razmak ispred (Before) paragrafa i iza (After)
paragrafa, u odnosu na prethodni i naredni paragraf. Takoe se moe odrediti razmak izmeu
redova u okviru jednog paragrafa (Line Spacing), koji moe biti jednostruki (Single), jedan i po,
dvostruki ili proizvoljno zadat..
7. Aktivnost: Oblikovanje teksta

Izaberite neka irilina slova, a zatim dovedite pokaziva mia iza znaka : i pritisnite
Enter. Da li se izgled teksta promenio?
Da Ne
Naravno, sada se sastoji od dva pasusa. Dovedite pokaziva mia ispred rei
jedna i upiite 1., a onda dovedite pokaziva mia ispred rei ceo i pritisnite Enter.
Da li se izgled promenio?
Da Ne
Da, pojavio se jo jedan Pasus, a ispred rei ceo, Word je umetnuo broj 2.. Na isti
nain uobliite tekst da dobije sledei izgled.
76
Markiranje teksta je operacija pri kojoj se dobija inverzan izgled teksta (bela slova na crnoj
podlozi). Markiranje teksta je potrebno da bi se izvela bilo koja operacija sa tekstom
(promena fonta, promena veliine fonta, kopiranje ...). Obavlja se preko tastature ili miem:
1. jedna re - dvostruki klik na re.

2. ceo pasus -trostruki klik bilo gde u pasusu ili dvostruki klik pored pasusa u oblasti za
selektovawe (sa leve strane).
3. ceo red -jednostruki klik miem u oblasti za selektovanje (sa leve strane ).
4. ceo dokument -trostruki klik miem u oblasti za selektovanje (sa leve strane).
Oblikovanje pasusa (paragrafa) se odnosi na selektovani paragraf ili na paragraf u
kojem se trenutno nalazi kursor. Kliknite na okvir za dijalog za grupu Paragraph (slika 6).
a) Poravnanja, uvlaenje i razmaci b) Prenos dela pasusa

Slika 6. Oblikovanje pasusa
Poravnanja, uvlaenje
Poravnanja paragrafa se vre u odnosu na trenutno definisane margine dokumenta, koje su
lepo vidljive na lenjiru (Ruler) uz gornju ivicu radne povrine dokumenta. Ovo poravnanje
se moe izvriti na opisani nain u okviru za dijalog grupe Paragraph, ili sa linije alatki i uz
pomo lenjira i tabulatora.
Poravnanje - Alignment
Ove alatke, u grupi Paragraph, definiu poravnanje redova u jednom paragrafu.
Poravnanje redova moe biti uz levu ivicu (Left), centrirano (Center), uz desnu ivicu
(Right) i poravnate i leva i desna ivica paragrafa (Justified).
Uvuenje - Indentation
Definie koliko e paragraf biti uvuen sa leve i desne strane u odnosu na definisane
margine dokumenta, i moe se podesiti pomou lenjira, postavljanjem klizaa za uvlaenje
paragrafa.
Opcija Special, koliko da bude uvuena samo prva linija (First Line) ili koliko da preostali
deo teksta bude uvuen u odnosu na prvu liniju (Hanging), moe se definisati preko lenjira,
klizaima za prvu liniju i za uvlaenje preostalog dela pasusa.
77
Prenos dela pasusa na susednu stranu (Line and Page Breaks)

Ponekad ceo pasus, na dnu neke strane ne moe da ostane na toj stranici. Word
nudi nekoliko opcija za kontrolu podele pasusa na dve stranice (slika 6 desno). Izborom
opcije Widow/Orphan Control (udovice / siroii) spreava se pojava usamljenih redova
na kraju i poetku stranice tj., mora biti najmanje dva reda.
Ako hoemo da ceo pasus bude na jednoj strani, odnosno da ne dozvolimo podelu
pasusa na dve strane treba izabrati opciju zadri linije zajedno - Keep lines together, a
izborom opcije zadri sa sledeim - Keep with next dva susedna pasusa se nalaze na
istoj stranici. Opcija Page break before odreuje da se tim pasusom otpoinje nova
stranica.
Tekst u stupcima
Podeavanje stubaca teksta Columns
Ako se ukae potreba da nam deo teksta bude u vie stubaca aktiviraemo komandu Stupci .
(Columns / More Collumns) iz grupe Page Setup na kartici Page Layout. Pojavie se okvir za
dijalog stupci (Columns, slika 7), u kojem moemo da odredimo u koliko e stubaca biti tekst.
Broj
stubaca
Pogled na
irina izgleda stranice
stupca sa stupcima
Slika 7. Izbor broja i parametara stubaca
Broj kolona odreujemo klikom na ikonu iz okvira Poetne postavke (Presets) ili upisujemo broj u
polje Broj stubaca (Number of columns, standardno je upisan broj 1).
Polja u okviru irina i razmak (Width and Spacing) omoguavaju nam da biramo irinu stubaca i
razmak izmeu stubaca. Pomou opcije deobna linija (Line between) moemo postaviti liniju
izmeu stubaca.
Kada god odaberemo neku opciju u okviru za dijalog Dodatni Stupci (More Columns), na
padajuem meniju Columns, na kartici Page Layout bie prikazan izgled strane koju ete dobiti
njenom primenom.
Kada je potrebno da tekst bude prikazan u stupcima, najbolje je da prvo
unesemo sav tekst, a zatim da ga formatiramo okvirom za dijalog Dodatni Stupci
u padajuoj listi Stupci (Columns / More Columns). Ovde moemo definisati broj kolona koje
elimo da imamo, kao i njihovu irinu i razmak izmeu njih. Isto se moe postii bre, preko linije
sa alatkama jer u njoj postoji alatka za kolone u standardnoj grupi alatki kao to je prikazano na
slici 8.
78
8. Aktivnost: Stupci
Broj stubaca u tekuem tekstu moemo brzo da promenimo korienjem opcije
, Stupci (Columns) u grupi Page Setup (slika 8).
Obeleimo tekst u kojem elimo da promenimo broj kolona kliknemo na alatku i
Stupci drimo pritisnutu ikonicu na liniji sa alatkama. Grafiki prikaz teksta sa
kolonama pojavie se ispod ikonice. Radni taster mia drimo pritisnut dok ne
izaberemo eljeni broj kolona, a zatim otpustimo taster.
Nasilni prekid teksta u jednom stupcu i prelazak na drugi stubac vri se komandom
Column u padajuoj listi Breaks u grupi Page Setup, kartice Page Layout.
Ukoliko su nam potrebni stupci iste irine, sa jednakim razmakom izmeu, potrebno je da
ekiramo opciju Ujednaena irina stubaca (Equal column width). Tada raunar
rasporeuje podjednako iroke kolone i razmak, u okviru definisanih margina dokumenta.
Ako elimo kolone razliitih irina, potrebno je da ova opcija bude iskljuena. Tada
podeavamo irinu i razmak za svaku kolonu posebno.
Ako elimo vertikalnu liniju izmeu kolona potrebno je da ekiramo opciju Line between.
Slika 8. Oblikovanje teksta u stupcima-kolonama preko opcije Columns
Kraj strane i sekcije Break

Komandom Prelomi (Breaks), u grupi Page Setup, kartice Page Layout, mogue je uneti
nekoliko razliitih tipova preloma (Break types) koji su posebno znaajni pri formatiranju
teksta, i oni su podeljeni u dve grupe:
Prelomi stranice koji se dele na:
a) Page koristi se kada elimo da nasilno prekinemo unos teksta na jednom
listu (pre fizikog kraja lista) i preemo na sledei.
b) Column koristi se kada elimo da nasilno prekinemo jednu kolonu i
preemo na sledeu kolonu. Ukoliko ne koristimo ovaj prekid kolone, raunar
e ispisivati tekst do kraja strane, a zatim e prei na sledeu.
c) Prelom prelomljenog teksta (Text wrapping break).
Prelomi odeljka (Section break), moe se zahtevati da nastavak teksta bude:
na sledeoj stranici (Next page), na istoj stranici, odnosno kontinuirani tekst
(Continuous), da sledea bude parna stranica (Even page) ili da sledee bude
neparna stranica (Odd page).
Tekst ine jedna ili vie sekcija, od kojih svaka moe imati neke posebne osobine. Kraj
sekcije se moemo koristiti ukoliko menjamo broj kolona u tekstu, ukoliko menjamo
zaglavlja i podnoja u jednom tekstu (Header, Footer) ili ukoliko menjamo orijentaciju
papira u okviru jednog dokumenta.
79
Veba V1: Formatiranje kolona

(1) Kreirajte novi fajl pod imenom Kolone.docx.
(2) Ubacite glavni naslov, veliine 14.
(3) U novi fajl iskopirajte ceo tekst iz fajla Kursor.docx dva puta.
(4) Formatirati tekst, kao u primeru. Tekst je veliine 10, naslovi veliina 12.
Radni tekst:
STUPCI U TEKSTU
Pomeranje kursora njega ima slobodnog prostora u uoimo slovo ispred kojeg
prozoru. elimo da pomerimo kursor.
Kursor je vertikalna crta, Ako itav tekst ne
koja se nalazi negde u tekstu Pomeranje kursora moe da stane u prozor, neki
dokumenta i pokazuje gde e se pomou mia delovi teksta nee biti vidljivi.
pojaviti sledei otkucani znak. Preporuuje se da se prvo
Kursor se moe prozor programa povea ili
Kursor se pomera maksimizira. Ako se i dalje ne
pomeriti ispred bilo kog pomou mia tako to se
otkucanog znaka u dokumentu. vidi neki deo teksta, treba
klikne na mesto u dokumentu upotrebiti trake za pomeranje
Kursor se ne moe pomerati gde elimo da pomerimo
ispod poslednjeg otkucanog (Scroll trake) da on postane
kursor. Da bismo tako pomerili vidljiv.
znaka u dokumentu iako iza kursor, neophodno je da prvo
Pomeranje kursora Pomeranje kursora pomou mia

Kursor je vertikalna crta, Uvod: Kursor se pomera pomou mia tako to se klikne na
koja se nalazi negde u tekstu mesto u dokumentu gde elimo da pomerimo kursor.
dokumenta i pokazuje gde e se Da bismo tako pomerili kursor, neophodno je da prvo
pojaviti sledei otkucani znak. uoimo slovo ispred kojeg elimo da pomerimo kursor.
Kursor se moe pomeriti Tema: Ako itav tekst ne moe da stane u prozor, neki delovi
ispred bilo kog znaka u teksta nee biti vidljivi. Preporuuje se da se prvo
dokumentu. Kursor se ne moe prozor programa povea ili maksimizira. Ako se i dalje
pomerati ispod poslednjeg ne vidi neki deo teksta, treba upotrebiti trake za
otkucanog znaka u dokumentu
iako iza njega ima slobodnog pomeranje (Scroll trake) da on postane vidljiv.
prostora u prozoru.
Uputstvo za rad:
a) Prvi deo teksta: Prvo formatirati kolone jednake irine (4.3 cm), sa linijom izmeu
njih (ukljuena opcija Line between). Liniju ispod prvog dela dobiete tako to ete
jedan prazan paragraf, definisan u jednoj koloni, uokviriti sa donje strane.
b) Drugi deo teksta: Sadri dve kolone nejednake irine (iskljuiti opciju Equal column width).
Komentari:
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
Napomena: Pokuajte da uradite ovu vebu u redosledu koraka (1), (3), (4) i (2)
80
Stilovi i oblikovanje
Stilovi predstavljaju verovatno najmoniju alatku tekstualnih procesora. Po definiciji stilovi su
"skupovi karakteristika za formatiranje pasusa". Za nas to znai da emo definisanjem i
kasnijim korienjem stilova uspeti da uskladimo podjednak razmak izmeu svih pasusa u naem
takstu, podjednako odstojanje izmeu naslova, prethodnog pasusa i pasusa koji ga sledi,
podjednako "uvlaenje" prvog reda u svim pasusima itd. Drugim reima, izgled svih delova
dokumenta, pa i sloenih projekata koji sadre vie dokumenata bie isti. Definisanje stila se odvija
u dva osnovna koraka:
1. Korak: Definisanje izgleda i veliine slova, odnosno fonta (Font).
2. Korak: Definisanje izgleda pasusa (Paragraph).
Stil u kojem se dokument kuca definie se: izborom vrste slova, veliinom slova i njihovim
izgledom (Regular, Underlined, Bold ili Italic), izgledom pasusa i drugim parametrima.
Za kucanje osnovnog teksta najee se koristi stil Normal, koji ima definisana svojstva im se
pokrene program MS Word. Stil Normal se moe modifikovati i prilagoditi potrebama korisnika pre
poetka kucanja teksta. Time se obezbeuje kucanje u istom stilu.
a) Aktivnost: Stilovi
a) Definisati stil koristei naredni postupak:
Pokrenuti program MS Word. U prozoru MS Word-a treba da se vidi prazan list.
Ako je na ekranu ve otvoren jedan dokument, treba ga zatvoriti tako to emo
kliknuti na Office button pa iz padajueg menija izabrati opciju Zatvori (Close), a
zatim iz istog menija klikne miem na komandu Novi dokument (New).
Kliknuti na karticu Home ukoliko ona nije aktivirana a zatim kliknuti na okvir za
dijalog grupe Styles . MS Word otvara se okvir za dijalog kao na slici 9. U Word-u
2003 treba kliknuti na listu Prikai (Show), pa na komandu Prilagodi (Custom),
zatim treba kliknuti na dugme Stilovi (Styles) i konano na dugme Organizator
(Organizer).
Kada se otvori okvir Style u polju Stilovi (Styles): kliknuti desnim
tasterom mia na stil Normal, pri emu se prikazati padajui meni za
dati stil. U padajuem meniju kliknuti miem na dugme za modifikaciju
stila Izmeni stil (Modify Style...). Isto moemo dobiti tako to emo
prei kursorom mia preko eljenog stila, a onda kliknuti na strelicu
koja se pojavilia desno od naziva stila. Iz datog padajueg menija
izabrati opciju Modify Style.
U okviru Izmeni stil (Modify Style) kliknuti na dugme Oblikuj
(Format).
Kada se otvori meni Oblikuj (Format) izabrati Font kao to je
prikazano na slici 10 levo. Kada se otvori okvir Font (slika 10 levo),
izabrati novi font, na primer Times New Roman, stil fonta: obian
(Regular) i veliinu slova: 12. eljeni izbor potvrdite klikom na dugme
U redu (OK).
Za definisanje izgleda pasusa u okviru Izmeni (Modify) kliknite na

Slika 9. Okvir za dijalog
Oblikuj (Format) i u padajuoj listi koja se otvara izabrati Pasus
u kojem podeavamo
(Paragraph). Otvara se okvir za dijalog kao na slici 10 desno.
parametre stila
81
Slika 10. Definisanje izgleda slova i pasusa
Izgled pasusa podesiti kao na slici 10, tako da bude levo poravnat, sa razmakom
izmeu pasusa ispred i iza 6 pt, sa uvlaenjem prvog reda 1.5 cm i jednostrukim
razmakom izmeu redova. Potvrditi izbor tasterom OK.
U okviru menjanje stila (Modify Style) kliknuti na dugme U redu (OK). Ovim
postupkom stil Normal dobija modifikovane karakteristike.
Na kartici Home, u grupi Styles, se nalazi stil Normal. Koristei taj stil otkucati tekst
iz predgovora ove knjige.
Urediti tekst pa ga sauvati na disketi kao novi dokument pod nazivom Uvod.
b) Kreiranje stila
Iz okvira za dijalog grupe Style, na kartici Home, mogue je kreirati novi ili modifikovati neki od ve
postojeih stilova. Ukoliko elimo da definiemo novi stil, potrebno je da u ovom okviru za dijalog
treba da kliknemo na dugme Novi stil (New Style) u levom donjem uglu okvira. Koristimo sve iste
postupke (ve opisane u ovoj aktivnosti). Posle aktiviranja ovog dugmeta otvara se novi okvir za
dijalog (slika 11) u kojem nalazimo opcije:
Style Based On - na kom stilu se bazira stil koji kreiramo (ukoliko elimo da kreiramo stil slian
nekom postojeem sa samo malo veim fontom na primer, lake je napraviti malu
modifikaciju nego kreirati stil od poetka). Korisna ali i vrlo "nezgodna" opcija. Naime, daleko
je lake kreirati stil koji se bazira na nekom ve postojeem stilu, ali ovde treba izbegavati
kreiranje stila na nekom ve "baziranom" stilu (na stilu koji je dobijen baziranjem na nekom
od postojeih). Razlog je taj to modifikovanjem osnovnog stila (na kojem se bazira), sve
promene se odnose i na stil koji je baziran na osnovnom.
Style type da li definiemo stil za pasus ili za slova. Style for following paragraph - stil za
naredni pasus (nakon to pritisnemo taster Enter za prelazak u naredni pasus, Word
automatski aktivira ovde navedeni stil). Opcija koja uveliko pomae kod pravljenja
raznoraznih stilova za naslove i podnaslove. Primenjuje se uvek kada znamo kojim redom se
smenjuju stilovi u dokumentu.
82
Primer: Napraviti stil za pisanje naslova. Posle

naslova uvek ide podnaslov, posle podnaslova ide
telo teksta. Kod naslova u ovo polje stavljamo
"podnaslov", a kod podnaslova "telo teksta". Kada
napiemo naslov i pritisnemo Enter, automatski e
se ukljuiti stil "podnaslov", i kada posle pisanja
podnaslova pritisnemo Enter, ukljuuje se stil "telo
teksta".
Add to Quick Style list - dodavanje u bazu stilova
(kreirani stil moemo koristiti u svim narednim
dokumentima).
Format padajui meni koji sadri okvire za dijalog
koji se koriste za formatiranje stila..
Shortcut Key opcija u padajuem meniju Format,
slui za zadavanje stila preko tastature. Stil moemo
aktivirati i preko tastature. U prozoru koji se pojavi
Slika 11. Pravljenje novog stila potrebno je uneti preicu (Shortcut), odnosno
kombinaciju tastera na tastataturi kojom emo
aktivirati stil. Najee je to kombinacija koja
ukljuuje istovremeno dranje tastera < Ctrl > i
<Alt> i aktiviranje nekog tastera. Da bi se ovako
zadati stil aktivirao, dovoljno je da otkucamo tekst i
c) Brisanje stila pritisnemo skraenicu na tastaturi.
Da bi obrisali neki stil koji nam vie nije potreban, potrebno je da otvorimo okvir za dijalog Manage
Styles koja se nalazi u okviru za dijalog grupe Styles. Na kartici Edit oznaimo stil koji hoemo da
briemo i kliknemo na taster Delete.
d) Modifikovanje stila
Ukoliko nam ne odgovara kreirani stil, uvek moemo da ga izmenimo. Dovoljno je da
uemo u okvir za dijalog grupe Styles, izaberemo eljeni stil, a zatim, desnim tasterom mia,
kliknemo na dugme Modify Style. Koristimo sve iste postupke ve opisane u odeljku a). Nakon
unesenih promena kliknemo na dugme Potvrdi (Ok). Sve promene koje smo zadali automatski
pogaaju sve pasuse koji su oznaeni ovim stilom.
e) Pridruivanje stila pasusu
Koristei galeriju stilova koja se nalazi

na kartici Home, moemo na veoma lak nain
odreenom pasusu dodeliti stil. Dovoljno je da
postavimo kursor na pasus kojem elimo da
dodelimo odreeni stil, slika 12 (ne treba ga
markirati) i da ga izaberemo iz padajue liste.
Pasus automatski dobija osobine koje su
definisane u izabranom stilu. Kao to je gore
pomenuto, stil se moe aktivirati i preko
tastature ako se definie kombinacija tastera za
taj stil.
Stilovi su izuzetno korisne alatke pri
formatiranju velikih tekstova. Oni nam
omoguavaju da definiemo sve karakteristike
jednog paragarafa i da ih zapamtimo pod
Slika 12. Dodeljivaljnje stila pasusu nazivom stila. Nadalje, kada budemo eleli da
oblikujemo paragraf na nain kako smo naveli
u stilu, dovoljno je da primenimo taj stil i sva
formatiranja bie izvrena.
83
Veba V2: Stilovi

(1) Kreirajte novi fajl sa radnim tekstom datim na sledeoj strani, pod imenom
Stilovi.docx. U novi fajl iskopirajte ceo tekst iz fajla Kursor.doc dva puta.
(2) Kreirati stilove Naslov, Mali Naslov, Tekst i Vano i formatirati tekst kao u primeru. Stil
Vano treba u sebi da sadri re Vano:, koja se u tom sluaju ne ukucava.
(3) Promeniti stil Mali Naslov tako da bude plave boje i posmatrati ta e se dogoditi.
Uputstvo za rad:
a) re Vano: - Stil Vano oblikovati tako da ima numeraciju. Izabrati bilo koji stil za
numeraciju. Zatim, pokrenuti opciju Define New Numbering Format. Definisati da nema
brojanja (Numbering Style (none)). Umesto toga ukucati re Vano: u polje Number
Format i formatirati font.
b) Kod poslednjeg malog naslova (NE u stilu) potrebno je uraditi Restart numbering.
Radni tekst:
POMERANJE KURSORA
[1] Pomeranje kursora
Kursor je vertikalna crta, koja se nalazi negde u tekstu dokumenta i pokazuje gde e
se pojaviti sledei otkucani znak.
Vano: Kursor se moe pomeriti ispred bilo kog otkucanog znaka u dokumentu. Kursor se ne moe
pomerati ispod poslednjeg otkucanog znaka u dokumentu iako iza njega ima slobodnog
prostora u prozoru.
[2] Pomeranje kursora pomou mia

Kursor se pomera pomou mia tako to se klikne na mesto u dokumentu gde elimo
da pomerimo kursor. Da bismo tako pomerili kursor, neophodno je da prvo uoimo slovo
ispred kojeg elimo da pomerimo kursor.
Ako itav tekst ne moe da stane u prozor, neki delovi teksta nee biti vidljivi.
Preporuuje se da se prvo prozor programa povea ili maksimizira. Ako se i dalje ne vidi neki
deo teksta, treba upotrebiti trake za pomeranje (Scroll trake) da on postane vidljiv.
[3] Pomeranje kursora

Vano: Kursor je vertikalna crta, koja se nalazi negde u tekstu dokumenta i pokazuje gde e se pojaviti
sledei otkucani znak.
Kursor se moe pomeriti ispred bilo kog otkucanog znaka u dokumentu. Kursor se ne
moe pomerati ispod poslednjeg otkucanog znaka u dokumentu iako iza njega ima slobodnog
prostora u prozoru.
POMERANJE KURSORA POMOU MIA

[1] Pomeranje kursora pomou mia
Kursor se pomera pomou mia tako to se klikne na mesto u dokumentu gde elimo
da pomerimo kursor. Da bismo tako pomerili kursor, neophodno je da prvo uoimo slovo
ispred kojeg elimo da pomerimo kursor.
Ako itav tekst ne moe da stane u prozor, neki delovi teksta nee biti vidljivi.
Preporuuje se da se prvo prozor programa povea ili maksimizira. Ako se i dalje ne vidi neki
deo teksta, treba upotrebiti trake za pomeranje (Scroll trake) da on postane vidljiv.
84
Zaglavlje i podnoje stranice (Header and Footer)

Zaglavlje se postavlja u vrhu stranice (Header), a podnoje (Footer) na dnu
stranice. Jednom uneta zaglavlja i podnoja ponavljaju se na svim stranicama dokumenta.
Ukoliko elimo u okviru dokumenta da promenimo zaglavlja, potrebno je da definiemo
novu sekciju, odnosno odeljak i u njoj promenimo zaglavlja (nova sekcija odeljak,
definie se opcijom Prelomi - Breaks, na kartici Page Layout, pa se onda izabere tip
preloma).
Ni zaglavlja ni podnoja ne pripadaju tekstu dokumenta, ve se tretiraju odvojeno. U
jednom trenutku moete unositi ili tekst dokumenta ili zaglavlja i podnoja. Ukoliko svoj
dokument posmatrate u reimu Raspored tampanja (Print Layout, kartica View),
zaglavlja ete videti sivo.
Zaglavlja moete unositi izborom opcije Header, ili Footer, koji se nalaze na kartici
Insert. Zaglavlja mogu sadrati vie paragrafa. Pri unosu zaglavlja, moete koristiti sve
opcije za formatiranje paragrafa, kao i u tekstu dokumenta. Klikom na padajui meni
Header ili Footer, MS Word prikazuje listu predefinisanih ablona koji se mogu koristiti tako
to kliknete na onaj koji vam najvie odgovara.
Kada pokrenete opciju Edit Header ili Edit Footer iz padajue liste za Header ili
Footer, pojavie se nova kartica na vrhu prozora MS Word-a skupom alatki, koji sadri
ikone za automatsko unoenje i formatiranje broja strane i jo neke. Povratak na tekst
dokumenta se vri izborom opcije Close Header and Footer na ovom okviru za dijalog.
Ukoliko elimo da u potpunosti uklonimo zaglavlje ili podnoije stranice, dovoljno je
da izaberemo Remove Header ili Remove Footer iz padajuih menija.
b) Aktivnost: Numeracija stranica i zaglavlja dokumenta

Kod dokumenata koji sadre vie stranica teksta potrebno je izvriti stranienje, odnosno
svaka stranica mora imati redni broj. To se radi pomou padajue liste Broj strane Page
Number, na kartici Insert pri emu se otvara padajui meni koji, kao kod Headera i
Footera, ima predefinisane ablone, koji su grupisani u etiri kategorije. Kategorija Vrh
Stranice (Top of page) sadri ablone za brojeve koji e se nai na vrhu strane, levo,
desno ili u sredini, ili u kombinaciji sa odreenim simbolima. Dno Stranice (Bottom of
page) sadri ablone koji e se nai na dnu stranice, Margine Stranice (Page Margins)
sadri ablone koji se nalaze na marginama strane, Trenutna pozicija (Current Position)
prikazuje broj strane na mestu gde se pokaziva teksta. Klikom na opciju Format Page
numbers, iz padajue liste, otvara okvir za dijalog, slika 13. Naravno prethodno treba
napraviti dokument koji ima nekoliko stranica teksta. Da ne bismo ukucavali previe teksta
moemo pribei tehnici kopiranja postojeeg teksta u vie primeraka.
Slika 13. Numeracija stranica
85
Nain pisanja rednog broja strane odreujemo pomou prozora Oblikuj Broj Strane (na
kartici Insert kliknite na padajui meni Page Number i izaberite opciju Format Page
Numbers). Na okviru za dijalog, kliknite na padajuu listu opcije Number Format. Ovde
moete birati kojim oznakama e se vriti numeracija. Uobiajeno je da se uvod u knjigu
oznaava rimskim brojevima, dok se sam tekst uglavnom oznaava arapskim brojevima.
Ponitavanje numeracije strana moemo izvriti tako to markiramo broj strane, i izbriemo
pomou komande Ukloni brojeve strane (Remove Page Numbers) u padajuem meniju
Page Number Na svim stranama bie ukinuti redni brojevi.
Obeleite prethodni tekst, pritisnite Ctrl+C (Copy), postavite kursor na kraj
poslednjeg reda i dva puta pritisnite taster Enter. Zatim postavite kursor na kraj
poslednjeg reda i pritisnite Ctrl+V (Paste). Ponovite postupak 15 puta. Dobiete
dokument kao na slici 14. Koliko strana ima dokument?
a) jednu b) dve c) vie
Broj stranice u podnoju

Na dnu stranice
zaglavlje na vrhu
stranice
Slika 14. Stranice dokumenta su numerisane
Dokument ima vie stranica koje su numerisane, isprobajte razne oblike numeracije
( Top of Page, Bottom of Page, Page Margins, i sl.).
Numeracija je povezana sa zaglavljem i podnojem (Header and Footer). Stranine

oznake Header i Footer (zaglavlje i podnoje strana), su elementi koji se nalaze na vrhu
strane, iznad teksta, odnosno na dnu strane ispod teksta. Kada se postave, bie upisani na
svakoj strani teksta. U oznakama se najee nalaze naslovi knjiga, naslovi novina, naslovi
poglavlja itd, ali i redni brojevi stranica. Tokom rada stranine oznake su sive (nedostupne),
i njihov prikaz moemo ukljuiti komandom Zaglavlje i podnoje stranice (Header and
Footer), sa kartice Insert, ili dvostrukim klikom na samo zaglavlje ili podnoje stranice. Bilo
da kliknemo na zaglavlje ili na podnoije stranice, MS Word e aktivirati i okvir Header i
okvir Footer dok e ostatak teksta postati siv (slika 15).
Unutar okvira Zaglavlje (Header) unosimo tekst i oznake koje elimo da nam budu u
zaglavlju. Kada zavrimo sa unosom zaglavlja, kliknemo na dugme za prelaz sa zaglavlja
na podnoje (Go to Footer) ili samo skrolujemo do dna stranice gde se nalazi okvir za
unos podnoija stranice (Footer). Sada moemo uneti i podnoje stranice. Kada zavrimo
sa unosom zaglavlja i podnoja, kliknemo na dugme Zatvori (Close), pomou kojeg se
vraamo u dokument. U sluaju da hoemo da izmenimo tekst u gornjem ili donjem
zaglavlju, dva puta kliknemo unutar zaglavlja. Nakon toga pojavie se okviri u kojima
moemo da vrimo izmene. Izmenama takoe moemo pristupiti klikom na Edit Header
(Edit Footer) iz padajue liste Header (Footer)
Otvorite padajuu listu Header, i unesite tekst zaglavlja. Kliknite na dugme za
prelazak na podnoje (slika 15). ta se ve nalazi u podnoju stranice?
a) nita b) broj stranice

86
Da li tekst u zaglavlju svih stranica mora biti isti?

Da Ne
Slika 15. Definisanje zaglavlja i podnoja stranice
Ne mora. Klikom na opciju Edit Header (Edit Footer) iz padajueg menija Header
(Footer) pojavie se nova kartica na prozoru MS Worda kartica Design. U grupi
Options, slika 16, moemo izabrati da prva stranica bude drugaija, da zaglavlja
parnih i neparnih stranica budu razliita i drugo,
Slika 16. Podeavanje zaglavlja parnih i neparnih stranica
U grupi Options na kartici Deisgn, izaberite razliite neparne (Odd) i parne (Even)
stranice (Different Odd & Even Pages). Zatim kliknite dvaput na zaglavlje neke
stranice, da li se pojavio okvir za unos zaglavlja?
Da Ne
U zaglavlju parnih stranica unesite tekst: Program za obradu teksta MS Word. U
zaglavlju neparnih neka ostane isti tekst.
Veba V3: Zaglavlja i podnoja

(1) Kreirati novi dokument Zaglavlja.docx. U njega iskopirati tekst iz fajla
Kursor.docx, dovoljan broj puta da se dobije tekst na 3 strane.
U zaglavlju (Header) prve stranice uneti naziv nekog preduzea i ispod njega
(2)
ime nekog grada. Uz desnu ivicu u prvoj liniji zaglavlja uneti MS Word.
(3) U podnoju (Footer) prve stranice, na sredini, uneti broj strane i formatirati ga
tako da pie strana 1.
(4) Proveriti ta se dogodilo na ostalim stranicama. Promeniti zaglavlje na treoj
stranici tako da uz desnu ivicu pie MS Word for Windows, pa proveriti ostale listove.
87
Slika u tekstu
esto se javlja potreba da ubacimo sliku u tekst. To se moe uraditi na vie naina.
Opcijama Picture i Clip Art, na kartici Insert, moemo u tekst ubaciti neku od
postojeih slika iz Windows kolekcije. Sliku moemo prebaciti iz drugog dokumenta
opcijama Cut, Copy i Paste iz grupe Clipboard na Home kartici. Na isti nain moemo
prebaciti sliku ili selektovani deo slike iz programa bojanka-Paint ili nekog drugog
programa za obradu slike.
Kada ubacimo sliku u tekst, ona nastavlja da se ponaa kao jedan objekat. Kada je
slika selektovana (pojave se osetljive take po njenim ivicama), moemo raditi sledee:
pomerati sliku tehnikom prevlaenja Drag and Drop;
menjati joj veliinu, koristei osetljive take;
klikom na unetu sliku pojavie se nova kartica Format, mogue je formatirati sliku
na sledei nain:
1. menjati boju pozadine i okvira (Colors and Lines);
2. precizno podeavati veliinu i poziciju (Size, Position);
3. menjati preklapanje sa tekstom (Wrapping). Ovom opcijom moemo definisati
da tekst bude iznad i ispod slike, da bude oko slike ili da se slika preklapa sa
tekstom;
4. menjati osvetljaj, efekte i druge atribute slike (Picture).
ukoliko imamo vie slika koje se preklapaju ili sliku koja se preklapa sa tekstom ili
drugim objektima, redosled objekata moemo definisati pritiskom desnog tastera
mia na slici. Zavisno od vrste slike koja je prvobitno otvorena u datom dokumentu
su dva sluaja. Ako se u verziji 2007 i 2010 MS Worda otvori bitmap slika (.bmp),
nakon desnog klika na slici, dobiemo opciju Order u kojoj se nalazi est
mogunosti za raspored objekata u dokumentu. Ako je npr. .jpg formata dobiemo
dve kategorije. U kartici Bring to Front se nalaze opcije za pomeranje jedne slike ili
objekta ispred drugog objekta ili slike (Bring forward), ispred svih objekata (Bring
to Front) ili samo ispred teksta (Bring in Front of Text). Ukoliko elimo da se slika
pojavljuje ispod teksta ili drugih objekata koje preklapa, izbraemo karticu Send to
Back i izabrati jednu od ponuenih opcija.
11. Aktivnost: Ubacivanje slika i dijagrama u tekst

Windows nudi vrlo bogatu biblioteku slika, dijagrama, tonskih zapisa, umetnikih slova i drugih
objekata koji se mogu umetnuti u tekstualni dokument i dalje se mogu obraivati kao posebni
objekti. Dakle ovi objekti se mogu unutar teksta pomerati, kopirati, smanjivati, poveavati, uokviriti,
i slino.
Kliknite na karticu Insert i izaberite opciju Clip Art. Otvorie se okvir za dijalog Clip
Art (slika 17). Prilikom pokretanja opcije Clip Art, galerija je prazna. Da bi se
prikazala celokupna galerija Clip Art sliica koje se nalaze u galeriji MS Word-a,
dovoljno je kliknuti na dugme Go. Kako se radi o velikom broju slika u galeriji,
ponekad moe biti komplikovano nai traenu sliku. Tada je bolje koristiti
pretraiva, npr. ukoliko vam treba sliica aviona, u polju Search for ukucajte re
plane.
Kliknite na sliku koju elite da umetnete u dokument, pojavie se kvadrat oko te
slike kao na slici 17. Zatim kliknite na dugme koje se nalazi desno od okvira slike na
koju ste postavili strelicu mia, i izaberite Insert. Da li se slika pojavila u dokumentu
na mestu na kojem je bio kursor?
Da Ne
88
Slika 17. Galerija sliica Clip Art
Da li se uneta slika moe pomerati, smanjivati, uveavati, i da li se moe pisati tekst

ispod ili iznad nje.
Da Ne
Naravno sem ve gotovih slika koje nudi Windows moete prenositi i druge slike
(na primer one koje ste vi radili). Postupak je slian. Otvorite okvir za traenje
datoteka preko opcije Picture na kartici Insert. Potraite na disku sliku koju ste vi
radili.
Ako je pronaena eljena slika kliknite na dugme Insert i slika e biti preneta u va
dokument. U ovoj opciji je korisno upotrebiti mogunost da se u prozoru za dijalog
pojavi prikaz (Preview) slike koju biramo (slika 18).
Dugme za
Izbor
prikaza
dokumenta
Slika 18. Prikaz dokumenta-slike koju ste izabrali pomou mia
89
Veba V4: Slika u tekstu

Kreirati novi dokument Slika.doc i uneti sadraj radnog teksta.
Radni tekst:
_______ ___________________________________________________________________
SLIKA U TEKSTU
Slika iz Clip Art-a Slika iz programa Paint Detalj
Sreno!
Smile
________________________________ __________________________________________
Uputstvo za rad:
a) Slika iz Clip Art-a:
Umetnuti sliku diplome opcijom ClipArt na kartici Insert.
Podesiti da se slika preklapa sa tekstom opcijom Wrapping u kartici Format koja se
otvorila nakon to ste kliknuli na sliku. Iza slike ukucati nekoliko praznih paragrafa i uneti tekst.
Sliku formatirati da bude ispod teksta dovoenjem pokazivaa mia na sliku, klikom desnog
tastera i opcijom Order / Send Behind Text ili izabrati karticu Send to Back / Send Behind
Text.
Iz Clip Art-a umetnuti i sliicu na diplomi. Podesiti veliinu i formatirati malu sliku da se
preklapa sa drugim objektima opcijom Wrapping u kartici Format.
b) Slika iz Paint-a.
Otvoriti program Paint i fajl Smile.bmp. Alatom za pravougaono selektovanje, selektovati
celu sliku i iskopirati je u Clipboard, komandom Edit/Copy.
Vratiti se u Word-ov dokument i primeniti opciju Paste.
Tekst Smile uneti kao tekst na prvoj slici. Promeniti boju teksta u belo.
c) Detalj
Iz bitmape Smile.bmp u programu Paint, alatom za slobodno selektovanje selektovati
detalj sa slike. Iskopirati u Word-ov dokument, kao u prethodnom primeru.
Komentari:
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
90
Objekti u tekstu (Frame, Text Box, Grafiki objekti)

Objekti koji sadre tekst
U tekst dokumenta mogu se uneti objekti koji se ponaaju kao zasebne celine.
Objekti u tekstu su korisni kada elimo da jednu celinu teksta pomeramo i premetamo u okviru
preostalog teksta. Dva najee koriena objekta su okviri i okviri za tekst:
Okvir za tekst (Text Box, ) unosi se opcijom Okvir za tekst (Text Box) na
kartici Insert, gde je mogue izabrati jedan od ponuenih ablona iz galerije, ili
ikonom Text box u padajuem meniju Shapes, kartice Insert.
Grafiki objekti
U grafike objekte spadaju slike, ali i linije, strelice i razni drugi geometrijski oblici, koji nam mogu
zatrebati u tekstu. Unose se uz pomo palete Shapes na kartici Insert.
Kada unesemo grafiki objekat u tekst, on se ponaa kao i svaki drugi objekat.
Moe se:
selektovati, pri emu dobijamo osetljive take za promenu veliine;
pomerati, ako kliknemo na njega van osetljivih taaka i prevlaimo;
menjati veliinu, koristei osetljive take;
brisati, koristei taster <Delete>, kada je objekat selektovan;
oblikovati, kao sliku, koristei karticu Format koja se prikazuje samo kada se na
dati objekat klikne levim tasterom mia.
12. Aktivnost: Okviri za tekst (Text box)

Koristei karticu Insert moemo uneti objekat okvir u za tekst (Text Box). Kliknite
na ikonu . Dobiemo padajuu listu sa ablonima i podeavanjima okvira za
tekst. Izaberimo neki od ve ponuenih ablona za okvir teksta. Tekst e se pojaviti
u okviru kao objekat (slika 19).
Iz padajue liste okvira za tekst (Text Box) izaberimo opciju Draw Text Box.
Pokaziva mia e promeniti oblik u krsti. Drimo pritisnut radni taster mia dok ne
oznaimo eljenu veliinu bloka (kasnije je uvek moemo promeniti ili pomeriti na
neko drugo mesto).Taj oblik definie veliinu okvira za tekst. Kada pustimo radni
taster mia pojavie se okvir sa isprekidanim ivicama, slika 19.
Promena veliine objekta - Objekat se pomera pomou neke od osam
karakteristinih taaka na objektu. Karakteristine take objekta dobijamo tako to
dovedemo pokaziva mia do ivice objekta i kliknemo radnim tasterom mia. Sada
dovedemo vrh pokazivaa na taku u gornjem desnom uglu, zadrimo radni taster
mia i pomeranjem mia menjamo veliinu objekta.
91
Pomeranje objekta - Dovedemo pokaziva mia na ivicu objekta, izgled pokazivaa

mia e se promeniti u krsti sa strelicama. Tada zadrimo pritisnut radni taster
mia i pomeranjem mia pomeramo ceo objekat.
Brisanje objekta - Kada je oko objekta vidljiv okvir sa isprekidanim ivicama, objekat
moemo obrisati, pomou naredbe iseci-Cut ili pritiskom na taster izbrii-Del.
Pretvaranje postojeeg teksta u objekat - Tekst moe postati objekat. Tada ga
moemo pomerati unutar dokumenta gde god zaelimo. Tekst se unutar objekta
ponaa kao zaseban dokument. Margine su mu ivice objekta i sva podeavanja
unutar teksta u objektu vae samo za tekst u tom okviru. Ostatak dokumenta ostaje
nepromenjen. Ako elimo da postojei tekst pretvorimo u objekat, prvo ga
obeleimo, a zatim kliknemo na padajui meni okvira za tekst , i izaberemo
Nacrtaj okvir za tekst (Draw Text Box). Blok e postati tekstualni objekat i moemo
ga pomerati i ureivati zasebno.
Slika 19. Ubacivanje okvira za tekst u document

Uklanjanje i promena okvira oko objekta - Kada formiramo tekstualni objekat,
Word mu automatski dodeljuje tekstualni okvir.
Ako elimo da uklonimo okvir ili da ga promenimo, koristiemo opcije u kartici
Format koja e se pojaviti kada kliknemo na okvir za tekst. Iako nema okvira
tekstualni objekt ne gubi obeleja objekta. Da bi ga aktivirali dovoljno je jednom
kliknuti u tekstualni objekat kada e se pojaviti karakteristini okvir sa rafiranim
ivicama - oznake za objekat.
Podeavanje okvira - Osobine ve postojeeg objekta moemo fino podesiti
pomou komande Format AutoShape. Kliknite desnim tasterom mia na ivicu
okvira za tekst. Kada se otvori padajui meni izaberite opciju Format AutoShape.
Pojavie se prozor kao na slici 20. na kojem se uoavaju polja:
Slika 20. Obrada ivica okvira
92
Kartica Raspored/Stil prelamanja (Layout/Wrapping style):

oko objekta se moe nalaziti tekst;
objekat moe biti ispred ili iza teksta;
oko objekta se ne moe nalaziti tekst.
Klikom na dugeme Vie opcija (Advanced) mogu se podesiti jo neke osobine:
Kartica Veliina (Size):
Visina (Width): podeavanje irine objekta:
irina (Height)- podeavanje visine objekta:
Unos teksta u objekat

U kreirani objekat moemo proizvoljno unositi tekst, kao i u obian dokument. Da bi
se u objekat unosio tekst, dovoljno je da kliknemo u njegovu unutranjost, kada emo dobiti
kursor za unos teksta.
Tekst moe biti pisan u vie paragrafa i formatiran svim alatima za formatiranje. Pri
unosu teksta, program smatra da su ivice objekta ustvari margine teksta, i uvlaenja i
razmake izraunava u odnosu na ivice objekta. U objekat, takoe, mogu biti unete slike kao
i u obian tekst.
Mogue je od postojeeg teksta napraviti objekat, tako to se tekst oznai-selektuje,
a zatim izabira neka od opcija za kreiranje objekta.
Podeavanje ivica objekta

Kada selektujemo objekat, kao to je to gore objanjeno, moemo:
menjati okvir oko objekta i senenje opcijama Okvir objekta (Shape Outline),
Untranjost objekta (Shape Fill).
pokrenuti opciju Text Box. Text Box moemo oblikovati kao i svaku sliku,
preklapati ga sa tekstom, definisati Order i drugo.
Unos specijalnih znakova

Ponekad je u tekstu neophodno koristiti grka slova , , , ili danas popularne simbole koje
koriste Windows i aplikacije uraene pod ovim operativnim sistemom (, , , ). To se radi na
sledei nain.
13. Aktivnost: Unos simbola i specijalnih znakova u tekst

Otvorite novi dokument i otkucajte sledeu reenicu:
Drugi nain da se otvori postojei dokument je da kliknete na alatku .
Naravno ne moete ukucati znak . Zato ukucajte preostali deo teksta a onda
postavite kursor ispred take i pokrenite padajui meni Simbol (Symbol) na kartici
Insert i izaberite More Symbols. Pojavie se okvir za dijalog Simboli (Symbol),
pomou kojeg moemo u tekst uneti simbole i specijalne znake (kao na slici 21.).
Najpre se pronae eljeni simbol i klikne se na njega, a da bi se on preneo u tekst
treba kliknuti na dugme Umetni (Insert).
93
Polje za izbor fonta
Slika 21. Izbor vrste specijalnih znakova
Izaberite tip slova Windings, a zatim pronaite eljeni znak i dvaput kliknite radnim
tasterom mia na njega. Zatvorite okvir za dijalog. Da li je prenet simbol u tekst?
Da Ne
Otkucajte sledeu reenicu:
Izraunajte ugao sa grekom .
Otkucajte najpre reenicu bez simbola, dovedite kursor iza rei ugao, a zatim
otvorite okvir za dijalog Symbol, i izaberite tip slova Symbol, kliknite na i zatim
pritisnite dugme Insert. Ponovite isti postupak za . Zatvorite okvir za dijalog a onda
isecite slovo i prebacite ga na pravo mesto (Cut/Paste).
14. Aktivnost: Dodavanje jednaina u tekst

Ranije verzije MS Worda su koristile specijalni dodatak pod nazivom Microsoft
Equation 3.0 Editor koji se nalazio u listi Objekata (Object), u padajuem meniju Insert.
Verzije 2007 i 2010 dolaze sa sopstvenim editorom jednaina koji se nalazi na kartici
Insert.
Otvorite karticu Insert izaberite opciju Equation ili kliknite na strelicu koja se nalazi
ispod opcije Equation i izaberite Insert New Equation. Padajui meni Equation
dolazi sa listom predefinisanih jednaina koje se mogu koristiti pri radu. Nakon to
kliknete na opciju Equation pojavie se nova kartica Design koja sadri sve opcije
potrebne za rad sa jednainama. Takoe e se, na mestu na kojem se nalazio
pokaziva za tekst, pojaviti okvir za unos jednaina (Slika 22).
94
Koristei ponuene alate sledeim redom: razlomak, koren, suma, napiite

jednainu:
n
2
ki x xi
i 1
n
U tu svrhu koristiete liste sa raznim alatima (razlomak, u imeniocu koren, pod
korenom suma, zatim zagrada sa indeksom i stepenim i druge). Kada zavrimo sa
unoenjem jednaine u okvir za jednaine, kliknemo bilo gde na povrinu ekrana i
vraamo se u dokument.
Slika 22. Unoenje jednaina u tekst

Kartica Design je podeljena u tri grupe. Tools koja sadri neke osnovne ablone
jednaina i njihov prikaz, Symbols sadri galeriju simbola koji se esto koriste u
matematici i Structures koja sadri matematike strukture (razlomak, koren,
eksponent itd.). Preporuuje se da se prvo kreiraju strukture, a zatim u praznim
kvadratiima, koje dobijate klikom na neku od struktura, upiete odgovarajue
simbole.
Napomena: Ukoliko je otvoren dokument kreiran u starijim verzijama MS Worda
(Compatibility mode), opcija Equation nee biti dostupna. Da bi se omoguila, potrebno je
da sauvate dokument u formatu .docx. I da u tom dokumentu pokrenete opciju Equation
sa kartice Insert.
15. Aktivnost: Isticanje poetnog slova

Program za ureivanje i oblikovanje teksta Word prua mogunost da istaknemo
prvo slovo poglavlja u odnosu na ostala slova. Da bi se ovo postiglo potrebno je selektovati
slovo (ili slova) koja elimo da istaknemo, a zatim pokrenuti komandu Drop Cap na kartici
Insert. Dobija se okvir za dijalog kao na slici 23.
Slovo moe biti uveano na nekoliko linija teksta (Lines to drop), moe biti
postavljeno u okviru teksta (Dropped) ili u margini pored teksta (In Margin).
Na ovom okviru za dijalog (slika 23) moemo podesiti sledee parametre:
Dropped, In Margin - ovim komandama odreujemo stil kojim e biti istaknuto
veliko slovo.
Font - ovom komandom moemo promeniti font poetnom slovu (kliknemo na
strelicu).
Lines to Drop - ovom komandom podeavamo veliinu slova.
Distance from Text - ovom komandom podeavamo razmak izmeu slova i
teksta.
95
Slika 23. Isticanje poetnog slova

Otvorite neki od prethodno formiranih dokumenata, to se moe uraditi iz istraivaa
(explorer) dvostrukim klikom na neki dokument. Drugi nain je da nakon pokretanja
Word-a, otvorimo listu Office Button/Open, ili korienjem kombinacije tastera
<Ctrl> i O. Otvorite po jedan dokument na sva tri naina.
Dva dokumenta zatvorite tako da na ekranu ostane samo eljeni dokument.
Sada aktiviramo komandu Drop Cap, pojavie se okvir za dijalog kao na slici 23.
Obratite panju da komanda deluje na poetak svakog pasusa, pa je ne treba
zadavati na poetku pisanja teksta, ve nakon unosa teksta, odnosno u
periodu ureenja teksta. Ova komanda predviena je samo za jednostruki prored.
Isprobajte obe varijante, i zadrite onu koja vam se vie svia.
Tabele
Kreiranje tabele
Najbri nain da se u tekst doda tabela jeste da se miem klikne na padajui meni koji se
nalazi na kartici Insert i miem selektovati potreban broj redova i kolona (slika 24 desno). Tabelu
je mogue dodati i komandom Umetni Tabelu (Insert Table), ili je nacrtati komandom Nacrtaj
tabelu (Draw Table), koje se nalaze u istom padajuem meniju. Pojavie se okvir za dijalog, koji
nam prua mogunost da napravimo tabelu sa odreenim brojem kolona i redova (slika 24 levo) sa
sledeim komandama:
Broj kolona (Number of columns)- broj kolona (taj broj moemo poveavati i smanjivati
pomou mia kliktanjem na strelice ili ga direktno uneti putem tastature).
Broj redova (Number of rows)- broj redova (taj broj moemo poveavati i smanjivati pomou
mia kliktanjem na strelice ili ga direktno uneti putem tastature).
Fiksna irina kolone (Fixed column width)- irina kolona. Ako ne odredite unapred irinu
kolona, irina svih kolona bie automatski jednaka, a tabela e se prostirati od leve do desne
margine.
96
Slika 24. Umetanje tabele u tekst preko padajueg menija Table i pomou opcije Insert Table
Kretanje unutar tabele

Unutar tabele izbor elije sa kojom elimo da radimo moemo najlake izvriti pomou mia, tako
to jednostavno kliknemo unutar elije. U eliji e se tada pojaviti tekstualni kursor. Osim pomou
mia, unutar tabele moemo se kretati pomou sledeih tastera:
- prelazi se u narednu eliju sa desne strane, kada je kursor na kraju sadraja elije, inae
ide na sledei znak u istoj eliji.
- prelazi se u prethodnu eliju sa leve strane, kada je kursor na poetku sadraja elije,
inae ide na prethodni znak u istoj eliji.
- prelazi se u eliju iznad, u istom redu, kada je kursor na poetku sadraja, inae ide u red
ispod u istoj eliji.
- Prelazi se u eliju ispod, u istom redu, kada je kursor na kraju sadraja elije, inae ide u
red ispod u istoj eliji.
Tab prelazi u narednu eliju sa desne strane, bez obzira gde se nalazi kursor.
Unutar elije vae sva pravila za izmenu teksta. Mogue je u svakoj eliji na drugaiji
nain urediti tekst, mada to nema mnogo smisla. Uglavnom se podaci ureuju tako da su
im osobine teksta iste u svim elijama.
Kod tabela razlikujemo sledee pojmove:
elija (Cell)
Red (Row)
Oznaka za kraj reda
Kolona (Column) Oznaka za kraj elije
Sve komande za rad sa tabelama nalaze se na karticama Design i Layout koje postaju
prikazane tek kada se tabela napravi (ili ukoliko tabela ve postoji, )
97
Popunjavanje tabele
Da bi popunili tabelu potrebno je da u svaku eliju otkucamo tekst koji joj pripada. Word upisuje
tekst na mesto koje je odreeno tekstualnim kursorom.
Tekstualni kursor moemo premetati i na nain koji smo koristili do sada, ali je najbolje da nakon
to otkucate sadraj jedne elije pritiskom na taster Tab prepustite Wordu da on prebaci kursor u
sledeu. Prednost upisa teksta na ovaj nain je u tome to ne morate da razmiljate o broju
popunjenih redova. Kada stignete do kraja tabele, Word e sam dodati novi red na njen kraj.
Ako u poslednjem redu grekom pritisnete taster Tab dobijeni prazan red moete obrisati klikom
na komandu Undo.
Selektovanje
Selektovanje kolona vri se tako to postavimo kursor iznad kolone, tako da se on promeni u malu
crnu strelicu, a zatim selektujemo kolone. Selektovanje reda se vri tako to kursor postavimo sa
leve strane reda, tako da se on promeni u belu strelicu i selektujemo eljene redove.
Vano: Da bi se selektovao red, nije dovoljno selektovati samo elije u tom redu, ve se
mora selektovati i oznaka za kraj reda.
Selektovanje reda i kolone se moe izvriti i tako to klikom na eliju postavimo kursor za unos
teksta a onda u kartici Layout, klikom na padajui meni Select izaberemo Select Row. Pored date
opcije, padajui meni Select sadri i opcije za selekciju cele kolone (Select Column), cele tabele
(Select Table) ili samo jedne elije (Select Cell). elija se, na drugi nain, selektuje tako to se
kursor postavi uz levu ivicu elije, pri emu se promeni u crnu strelicu. Jednim klikom e se
selektovati cela elija.
Promena irine kolona i visine redova

Pri kreiranju tabele, program e napraviti tabelu sa kolonama jednakih irina i redovima
jednakih visina. irinu i visinu moemo menjati na dva naina:
miem kursor postavimo na graninu liniju kolone ili reda i izvrimo pomeranje.
na kartici Layout opcijom Svojstva tabele (Properties) moemo podesiti eljenu irinu
kolona i visinu redova na tano zadatu vrednost, ili izabrati jedinicu mere, kao i poravnanje i
prelamanje teksta teksta.
Korienjem opcija AutoFit gde e se podeavati dimenzije prema tekstu, ili Auto Format,
oznaeni redovi/kolone e biti podeeni tako da svi imaju istu visinu/irinu u opsegu koji
trenutno zauzimaju.
Umetanje i brisanje elija

Umetanje nove kolone ili reda u tabelu vri se tako to se selektuje kolona sa
ije leve ili desnestrane elimo da umetnemo novu kolonu, odnosno red iznad ili
ispod koga elimo da umetnemo novi red. Zatim izaberemo u grupi Rows &
Columns, kartice Layout, izaberemo jednnu od opcija. Insert Right napravie
praznu kolonu desno od kolone u kojoj se nalazio kursor za pisanje, Insert Left
napravie kolonu levo od kolone sa kursorom. Insert Above (Insert Below)
napravie red praznih elija iznad (ispod) reda u kome se nalazi kursor.
Umetanje novog reda na kraj tabele vri se najlake tako to se kursor pozicionira u
poslednju eliju tabele (donju desnu) i pritisne taster <Tab>. Umetanje nove kolone uz desnu ivicu
tabele vri se tako to se selektuju samo oznake za krajeve redova, pa se pokrene opcija Insert
Right (Insert Left).
Brisanje kolone ili reda vrimo tako to selektujemo kolonu/red koji elimo da
obriemo i izaberemo padajui meni Delete, na kartici Layout, i iz nje izaberete jednu
od etiri opcije, Delete Cells, Delete Columns, Delete Rows ili Delete Table. Ukoliko
upotrebimo taster <Delete> bie obrisan samo sadraj obeleenih elija, a ne i same
elije.Moe se izvriti i umetanje/brisanje pojedinanih elija, koje smo selektovali, (Delete Cells),
pri emu je potrebno definisati gde e postojee elije biti pomerene.
98
Program omoguava i objedinjavanje (Merge) i deobu elija (Split), koje se

vri opcijama Merge Cells i Split Cells, na kartici Layout. Ovako kreirane elije
e nadalje biti tretirane kao zasebne jedinstvene elije. Mogue je podeliti celu
tabelu na vie celina koristei opciju Split Table, tako to emo izabrati eliju iji
e red predstavljati prvi red odvojene tabele.
16. Aktivnost: Tabele

Umetnite u tekst tabelu sa 7 kolona i 3 vrsta, slika 25. Kakve su elije meu sobom?
a) jednake b) razliite
Slika 25. Word sam daje pretpostavljene dimenzije kolonama i vrstama
Word e napraviti kolone jednakih irina. Ali, najee su nam potrebne kolone
razliitih irina. irinu kolona moemo promeniti pomou mia tako to dovedemo
kursor do granine linije kolone kada e se kursor promeniti u horizontalnu strelicu,
zadrimo pritisnut radni taster na miu, i pomeranjem mia levo/desno promenimo
irinu kolona.
irinu reda moemo promeniti miem tako to dovedemo kursor do leve ivice lenjira
na kojoj su prikazani redovi. Kada postavimo kursor na donju liniju reda, on e se
promeniti u vertikalnu strelicu. Zadrimo radni taster na miu, i povlaenjem mia na
gore ili na dole menjamo irinu reda.
Postavimo kursor u kolonu koju elimo da menjamo. Selektujemo celu kolonu. Cela
kolona e se zacrniti kao znak da je obeleena. Ako elimo da u vie kolona
odjednom zadamo iste osobine, doveemo kursor u poetnu kolonu, zadrimo
pritisnut radni taster mia, i povuemo njime preko kolona koje elimo da menjamo.
elije u tim kolonama bie obeleene. Izaberemo komandu Properties, sa kartice
Layout, posle ega e se pojaviti okvir za dijalog kao na slici 26 levo. Sada
kliknemo na treu karticu (slika 26 u sredini) u kojoj moemo zadati irinu izabranim
kolonama, npr. 2 cm. Izaberemo drugu karticu, slika 26 desno i zadamo visinu
vrsta.
Slika 26. Zadavanje tanih dimenzija elijama tabele
Obeleite etiri elije u gornjem levom uglu (dve vrste i dve kolone), i izaberite
komandu Merge Cells. Koliko elija ima sada?
a) etiri b) jedna c) dve
99
Obeleite eliju dole desno, izaberite komandu Split Cells. Pojavie se okvir za
dijalog. Kliknite na taster OK. Koliko sada ima elija u donjem desnom uglu?
a) jedna b) tri c) dve
Primenjujui opisane postupke objedinjavanja i deobe elija napravite od tabele sa

slike 25. sledeu tabelu (slika 27).

Slika 27. Objedinjavanje I deljenje elija
Opcije za izmenu okvira tabele, debljine i boje linija u unutranjosti tabele, nalaze se
na kartici Design u grupi Draw Borders, gde se nalaze i opcije za crtanje (Draw
Table) i brisanje (Eraser) tabele. Izaberite vrstu linija, obeleite itavu tabelu i
uokvirite je.
Kliknite na bilo koju eliju tabele, Iskljuite na tastaturi taster Num Lock. Pritisnite
Alt+5 (na numerikom delu). Koliko elija je pocrnelo?
a) jedna b) sve
Unos teksta u tabelu

Svaka elija u tabeli predstavlja malu celinu za sebe. U nju moemo unositi vie paragrafa
teksta i formatirati ga po elji (slika 28).
Mogue je vriti selektovanje teksta unutar elije, njegovo kopiranje, formatiranje,
zatim formatiranje paragarafa u odnosu na ivice elije, promenu okvira elije,
senenje i drugo.
Slika 28. Unos teksta u tabelu
U okviru elije, mogue je promeniti i smer pisanja teksta primenom opcije Text
Direction na kartici Layout.
Promena strukture tabele, kao i veinu formatiranja u tabeli, moete vriti alatkama
koje se nalaze na karticama Design i Layout. Da bi se pristupilo tim karticama
potrebno je napraviti tabelu, ili otvoriti postojeu. Na slici 29 prikazane su alatke za
rad sa tabelama u MS Wordu.
100
Podeavanja abloni prikaza linija i boja elija Boja unutranjosti tabele Alatka za crtanje
stila kolone i njenih ivica u tabeli Vrsta linije tabela i linija
Okvir tabele Debljina Boja Alatka za

linije brisanje
Alatka za Nova kolona Spajanje Fino podeavanje Margine elije Formule

selekciju iznad obeleene elija irine elija
Podeavanja Nova kolona Razdvajanje Poloaj teksta Ponavljanje
levo tabele u eliji redova zaglavlja
Prikaz Nova kolona Smer pisanja Pretvaranje

pomonih ispod teksta tabele u tekst
linija
Brisanje elija Nova kolona Automatsko podeavanje Sortiranje
desno irine elija
Slika 29. Alatke za oblikovanje i ureivanje tabela
Da bi popunili tabelu potrebno je da u svaku eliju otkucamo tekst koji joj pripada. Word upisuje
tekst na mesto koje je odreeno tekstualnim kursorom.
Tekstualni kursor moemo premetati i na nain koji smo koristili do sada, ali je najbolje da nakon
to otkucate sadraj jedne elije pritiskom na taster Tab prepustite Wordu da on prebaci kursor u
sledeu.
Prednost upisa teksta na ovaj nain je u tome to ne morate da razmiljate o broju popunjenih
redova. Kada stignete do kraja tabele, Word e sam dodati novi red na njen kraj. Ako u
poslednjem redu grekom pritisnete taster Tab dobijeni prazan red moete obrisati klikom na
komandu Undo.
Pretvaranje teksta u tabelu

Ukoliko ve imamo ukucan tekst, koji elimo da pretvorimo u tabelu, ovo moemo izvriti
komandom Konvertuj/Tekst u tabelu (Convert Text to Table), u padajuem meniju Table, na
kartici Insert. Kada pokrenemo ovu opciju, potrebno je uneti broj kolona i redova koje elimo u
tabeli. Takoe je potrebno definisati kojim znakom u tekstu je odvojen sadraj kolona. To mogu biti
paragrafi, znak <Tab>, zarez (Commas) ili neki drugi znak koji smo koristili u tekstu (Other).
Mogue je I tabelu pretvoriti u tekst komandom Konvertuj tabelu u tekst (Convert Table to Text)
koja se nalazi na kartici Layout.
Formule u tabeli
Formule za izraunavanje se u tabelu mogu uneti opcijom Formula na kartici Layout.
101
Koordinatne linije, mrea elija

Koordinatne linije, odnosno mrea elija moe biti stalno vidljiva na ekranu, a moe se i uiniti
nevidljivom.
Ako su vidljive, koordinatne linije se mogu uiniti nevidljivim tako to emo na kartici Layout
iskljuiti opciju View Gridlines.
Ako je mrea nevidljiva na isti nain emo je uiniti vidljivom na ekranu iz liste Tabela komandom
Prikai koordinatne linije (View Gridlines) takoe na kartici Layout, ali se nikada ne tampa na
papiru bez obzira da li je vidljiva na ekranu ili ne.
U toku rada treba mreu prikazati da bi sebi olakali rad, a da bi videli konani izgled treba je
sakriti.
Crtanje tabele
Kartice za rad sa tabelama, Design i Layout, su dve sakrivene kartice, MS Worda 2007 i 2010, koje
sadre opcije za rad sa tabelama. Da bi ih prikazali, potrebno je kliknuti na ve napravljenu tabelu.
Kreiranje tabele je opisano ranije u tekstu. U ranijim verzijama MS Worda (2000 i 2003), a i novijim
(2007 i 2010), rad sa tabelama sloenog izgleda olakan je uvoenjem alata za crtanje tabela. On
se ukljuuje komandom Nacrtaj tabelu (Draw Table) na kartici Design.
Crtanje tabele zapoinje se tako to se miem pokae na mesto njenog gornjeg levog ugla, pritisne
se levi taster i prevlaenjem mia oznai se njena veliina (slika 30).
Slika 30. Crtanje tabele
Nakon toga iscrtavaju se linije u tabeli tako to se miem pokae na mesto poetka linije, pritisne
se levi taster i vuemo mia dok Word ne prikae isprekidanu liniju na mestu koje se eli. Kada se
to dogodi, otputa se levi taster mia i prelazi se na crtanje sledee linije (slika 31).
Slika 31. Crtanje kolona
Pogreno nacrtana linija moe se obrisati alatom za brisanje linija (Brisa, Eraser) koji predstavljen
kao gumica na traci sa alatkama. Linija se brie tako to se pokae miem na njenu sredinu,
pritisne se levi taster i povue se mi du linije. Kada Word selektuje liniju otpustiti levi taster mia i
linija e biti obrisana.
Vrsta, boja i debljina nacrtane linije moe se promeniti na isti nain, s tim to ne treba koristi
gumicu, ve jedan od sledeih alata
Bojenje selektovanih elija vri se komandom Boja senenje ( ) bojom koja je prikazana
trakom ispod kantice. Ako izabrana boja ne odgovara, moe se promeniti klikom na strelicu nadole
i u paleti boja izabrati odgovarajuu.
102
Ponavljanje redova naslova tabele

Kada tabela zauzima vie stranica potrebno je da imena kolona budu prikazana na vrhu svake od
njih. To se postie tako to se selektuje zaglavlje tabele i zada se komanda Ponavljanje redova
naslova (Heading Rows Repeat) na kartici Layout.
Veba V5: Kratke vebe sa tabelama

(1) Kreirajte novi fajl pod imenom Tabele1.docx. U fajl unesite sledeu tabelu:
Plata
Ime Komentar
Bodova Dinara
Mii Petar 180 3600 Isplaeno
Januar
Kosti Slavko 212 4240

Milanovi Ljubica 175 3500 Isplaeno
UKUPNO 11340
(2) U produetku fajla ukucati sledei tekst, a zatim ga pretvoriti u tabelu. Modifikovati
tabelu tako da izgleda kao to je prikazano ispod teksta.
Savi Milo 18.06.63. inenjer
Petrovi Ostoja 13.02.59. lekar
Bara Mileva 4.6.61. sekretarica
Datum roenja
Prezime Ime Zanimanje Komentar
Dan Mesec Godina
Savi Milo 18 06 63 INENJER
Petrovi Ostoja 13 02 59 LEKAR
Bara Mileva 4 6 61 SEKRETARICA
Uputstvo za rad:
a) Ukoliko se selektovanje elija, umetanje kolona ili redova ne odvija po oekivanjima, to je
najverovatnije zbog postojanja spojenih (Merge) elija. Potrebno je prvo podeliti ove elije na proste
elije (Split), pa onda izvriti umetanje kolona i redova.
103
Veba V6: Tabele

(1) Kreirajte novi fajl pod imenom Tabele2.docx. U fajl unesite radni tekst.
Radni tekst:
Interni test za polaznike kursa Osnove raunarske tehnike

Ime i prezime: Broj moguih poena: 50
Oblast: Word Osvojeno poena:
Datum: Grupa: Ocena:
1. Napisati redosled opcija za:

Poravnanje celog teksta sa obe strane: ______________________ 3
Otvaranje postojeeg fajla: ______________________________ 3
Kopiranje otvorenog fajla na disketu: _______________________ 3
Premetanje dela teksta iz jedne datoteke u drugu: ______________ 4
Isticanje naslova na sredini teksta: _________________________ 3
Unos broja strane u dnu svakog lista: _______________________ 6
2. Navesti postupak za dobijanje teksta kao u primeru:

Obavetenje ! 3
Vrlo dobro 3
a) Prvi 3
Poetak 3
NASLOV 3
Zvezda 3
3. U datoteci FormatiPoruka.docx u radnom direktorijumu, napraviti datoteku sledeeg sadraja, a zatim

je snimiti i na disk C:\ u poddirektorijum Kurs\Predava. 10 poena
Uputstvo za rad:
a) Paragrafe u drugoj tabeli bolje je uraditi kao zasebne redove u tabeli, pri emu okvire (Border) treba
podesiti tako da se linije izmeu elija ne vide. Ako se ovako kreira tabela, mnogo je laka manipulacija
tabelom, podeavanje visine redova, kao i poravnanje sa vrednostima u drugim kolonama.
b) Linije u drugoj tabeli moete uneti uz pomo karaktera _. Ukoliko se koriste grafiki objekti, mogu
praviti dosta smetnje pri pomeranju ili izmeni tabele.
Komentari:
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
104
Veba V7: Tabele

(1) Kreirajte novi fajl pod imenom Tabele3.docx. U fajl unesite radni tekst, zajedno sa
zaglavljem.
Uputstvo za rad:
a) Ako tabela ima lako uoljive kolone i vrste, moete napraviti mreu elija veliine najsitnije jedinice, pa
vriti spajanje potrebnih elija. Ovaj postupak nije zgodan ako imate neujednaenu podelu. Tada je bolje
uoiti celine koje se pojavljuju u tabeli, pa njih deliti na manje celine.
Radni tekst:
Via Elektrotehnika kola Word
Formati poruke koja sadri niz podataka

U zavisnosti da li je poznata duina podataka i broj podataka koji se prenose u poruci, mogu se javiti tri
sluaja:
a) Poznat je broj podataka i duina svakog od njih;
b) Poznata je duina svakog podatka, ali se ne zna koliko podataka ima u poruci;
c) Nije poznat broj podataka u poruci, a ne zna se ni duina svakog od njih.
U zavisnosti koji od ovih sluajeva se pojavi, poruke e imati sledee formate:
a) Poznat je broj podataka i duina svakog od njih;
Format poruke u kojoj je poznat broj podataka i duina svakog od njih.

Tag VR Dui Podatak
Broj Broj na 1. Podatak 2. Podatak 3. Podatak
grupe eleme Tag Dui Poda Tag Dui Poda Tag Du Poda
nata podat na tak na tak ina tak
ka Bg Be Bg Be Bg Be
XXX YYY ZZZ
16b 16b 16b 32b 16 16 32b XXX 16 16 32b YYY 16 16 32b ZZZ
b) Poznata je duina svakog podatka, ali se ne zna koliko podataka ima u poruci;
Format poruke u kojoj se zna duina svakog podatka, ali se ne zna koliko podataka ima.
Tag Duina Podatak
Broj Broj VR podatka
1. Podatak 2. Podatak Kraj poruke
grupe eleme (FFFF,
nata FFFF ) Tag Dui Poda Tag Dui Poda Tag Duina
na tak na tak (0000,
Bg Be Bg Be Bg Be 0000)
XXX YYY
16b 16b 16b 32b 16 16 32b XXX 16 16 32b YYY 16 16 32b
c) Nije poznat broj podataka u poruci, a ne zna se ni duina svakog od njih.
Format poruke gde se ne zna broj podataka u poruci, niti duina svakog od njih
Tag Duina Podatak
VR podatka Kraj poruke
Broj Broj 1. Podatak 2. Podatak
(FFFF,
grupe eleme FFFF) Duina Podat Kraj Dui Duina
nata Tag Tag Podat Tag
(FFFF, podat na (0000,
FFFF)
ak ak 0000)
Bg Be ka Bg Be XXX Bg Be
16b 16b 16b 32b 16 16 32b ??? 32b 16 16 32b XXX 16 16 32b
Polje VR je opciono.
105
Rad sa podacima
Kada se u tabeli nalaze brojani podaci (brojevi), Word nudi mogunost automatske
obrade podataka u pojedinim redovima (slika 32 levo) ili kolonama (slika 32 desno).
Mogue vriti razliite obrade a sam Word nudi sabiranje svih elemenata u selektovanom
redu levo ili desno od elije u kojoj se nalazi kursor. Word nudi sabiranje svih elemenata u
selektovanoj koloni iznad od elije u kojoj se nalazi kursor.
Slika 32. Automatska obrada podataka unetih u tabelu
Drugi nain automatske obrade na bazi podataka unetih u tabelu jeste pisanje cirkularnih pisama i
pravljenje nalepnica i koverti.
Koverte, cirkularna pisma

Program MS Word omoguava pisanje i tampanje koverata i nalepnica, opcijom
Pisma i opcijom Poiljke (Envelopes,Labels) na kartici Mailings. Kada izaberete ovu
opciju, potrebno je izabrati odgovarajuu opciju, na primer kliknuti na Pisma (Envelopes) i
zatim upisati adresu primaoca (Delivery address) i adresu poiljaoca, odnosno povratnu
adresu (Return address). Veliina koverte moe se podeavati koristei dugme Opcije
(Options).
Cirkularna pisma su pisma slinog sadraja koja treba poslati na vei broj adresa.
Mogunost brzog kreiranja ovakvih pisama predstavlja jednu od vrlo korisnih alatki
programa Word, koja nam u mnogome moe utedeti vreme, ako vrimo poslovnu
korespodenciju sa velikim brojem ljudi, aljemo pozivnice i slino.
Pri izradi cirkularnih pisama potrebno nam je sledee:
baza podataka, koja sadri imena, adrese, telefone i druge relevantne podatke
o osobama kojima aljemo pisma.
osnovni tekst, koji sadri tekst poruke i polja u koja se ubacuju podaci iz baze
(Main Document).
Spajanjem baze sa osnovnim dokumentom, program e napraviti odgovarajua
pisma, za sve ljude iji su podaci u bazi.
106
17. Aktivnost: Cirkularna pisma

Otvorite novi dokument. Kreirajte tabelu sa sledeim podacima (slika 33):
Prezime Ime Ulica Broj Mesto Datum Vreme

Peri Petar Osma 2 Novi Sad 22.2.97 8.00
Jovanovi Jovan Deveta 11 Beograd 22.2.97 9.00
Kosti Kosta esta 4 Beograd 22.2.97 10.00
Lazi Lazar Trea 71 Novi Sad 23.2.97 8.00
Markovi Marko Peta 5 abac 23.2.97 9.00
Miloevi Milo etvrta 56 Ni 23.2.97 10.00
Pavlovi Pavle Druga 8 Valjevo 24.2.97 8.00
Petrovi Petar Prva 9 Beograd 24.2.97 9.00
Savi Sava Sedma 3 Beograd 24.2.97 10.00
Slika 33. Tabela sa podacima o klijentima
Sauvajte dokument sa tabelom pod nazivom LISTA.docx.

Otvorite novi dokument. To e biti glavni dokument za vae cirkularno pismo.
Otvorite okvir za dijalog Korak po korak - arobnjak za pisma (Step by step Mail
Merge Wizard) koji se nalazi u padajuoj listi Start Mail Merge, na kartici Mailings.
U kvir e se pojaviti sa desne strane(slika 34).
Slika 34. Kreiranje delova cirkularnog pisma - glavni dokument

Kada se otvori okvir za dijalog Mail Merge, mogue je izabrati pisma (Letters),
elektronska pisma (E-mail messages), koverte (Envelopes), natpise (Labels),
kataloge (Directory). Izaberite pisma. Nakon to smo kliknuli na pisma ispod se
pojavio opis vaeg odabira. Ukoliko promenite izbor u npr. envelopes, opis e se
takoe promeniti. Zatim kliknite na dugme Next: Starting document.
U narednom koraku arobnjak trai dokument koji e koristiti kao osnovu za pismo.
Mogue je za osnovu dokumenta uzeti dokument koji je trenutno otvoren, ablon ili
otvoriti neki sasvim drugi dokument. Kako smo otvorili novi dokument, naa stranica
je prazna pa samo izaberite Upotrebi trenutni dokument (Use current document). I
kliknite na Izaberi primaoce (Next:Select recipient), na dnu strane. Ukoliko ste
napravili neku greku prilikom podeavanja na prolom panelu kliknite na Previous:
Select the document type.
107
Na datoj strani je potrebno izabrati primaoce pisma. Ponueno je nekoliko opcija.

Use existing contacts vam daje dugme (Browse) preko kojeg moete da otvorite
listu primalaca koja je sauvana u nekom dokumentu. Select from Outlook
contacts vam daje opciju da izaberete listu primalaca direktno iz MS Outlook-a.
Type a New List daje opciju za pravljenje tabele u kojoj ete uneti potrebne
informacije. Posto smo ranije prekucali listu primalaca u dokumentu LISTA.docx,
izaberite Use existing contacts, kliknite na dugme Browse, i locirajte dokument
LISTA.docx. Kliknite na Next: Write your letter.
Prekucajte uokvireni tekst:
Potovani gospodine,
Molim Vas da doete u nau ustanovu dana u asova radi davanja izjave o visini vaih
prihoda.
S potovanjem,
N.N.
Na okviru za dijalog su ponuene etiri stavke Address block, Greeting Line,

Electronig postage i More items. Ukoliko kliknemo na prve tri opcije, MS Word e
na mestu gde se nalazi pokaziva za tekst rezervisati prostor u kome e se kasnije
nai informacija iz tabele. Rezervisano mesto je oblika << tip >>, gde tip predstavlja
jednu od vrednosti iz tabele. Npr. <<Ime>> <<Prezime>> su rezervisana mesta u
kojima e MS Word smestiti ime i prezime osobe iz tabele u kojoj se nalazi lista
primalaca. Da bi uneli potrebna polja kliknite prvo na poetak dokumenta a onda u
okviru za dijalog kliknite na stavku More items. Kada se otvori lista izaberite stavku
Ime. Sada imamo rezervisano mesto za ime primalaca. Ponovite ovaj proces za
ostale stavke u listi. Kada zavrite sa unosom, kliknite na Next: Preview your
letter.
Popunite pismo odgovarajuim poljima kao to je dole prikazano:
<<Ime>><<Prezime>>
<<Ulica>><<Br.>>
<<Mesto>>
Potovani gospodine <<Prezime>>,
Molim Vas da doete u nau ustanovu dana <<Datum>>u<<Vreme>>asova radi davanja
izjave o visini vaih prihoda.
S potovanjem,
N.N.
Na ovoj strani okvira za dijalog, MS Word e vam ponuditi pregled pisama onakvih
kakvi e biti nakon tampe i da preuredite listu primalaca uklanjanjem onih za koje
ste odluili da im ne treba slati pismo. Kliknite na Next: Complete the Merge.
Poslednja strana okvira za dijalog Mail Merge vam daje mogunost da itampate
pisma i da izmenite individualna ukoliko za tim ima potrebe. Sada moete zatvoriti
okvir za dijalog. Ukoliko je potrebno da pisma tampate nakon to ste zatvorili
dokument, otvorite dokument ponovo i kliknete na padajui meni Finish & Merge
na kartici Mailings i izaberete Print documents.
108
Petar Peri
Glavna ulica
Zemun
Potovani gospodine Peri,
Molim Vas da doete u nau ustanovu dana 22.2.97 u asova 8.00 radi davanja izjave o
visini vaih prihoda.
S potovanjem,
N.N.
Zatvorite sve otvorene dokumente. Glavni dokument sauvajte pod nazivom

PISMO.docx. Dokument sa cirkularnim pismima sauvajte pod nazivom
PISMA.docx.
abloni (Template)
ablon (Template) predstavlja emu za neke budue dokumente, koje emo kreirati, a koji svi
imaju istu strukturu. abloni nisu dokumenti, iako se kreiraju na isti nain i istim alatima.
abloni e biti sauvani u fajlovima sa ekstenzijom .dotx (.dot u starijim verzijama MS Worda).
Novi dokument moete kreirati na osnovu nekog postojeeg ablona, pri emu e svi elementi
ablona biti uitani u novi dokument. Postojee ablone moemo videti pri kreiranju novog
dokumenta pokretanjem opcije Office button / New izborom kartice Installed templates koji
sadri listu ablona koji dolaze u kompletu sa MS Wordom ili My templates u kojoj se nalaze
abloni koje ste sami napravili. Verzije 2007 i 2010 MS Worda imaju internet bazu podataka
koja sadri ablone koje su drugi korisnici MS Office paketa dobrovoljno dali. Ukoliko imate
pristup internetu, pokretanjem opcije Office button / New prikazae i kategorije ablona koji se
mogu skinuti sa interneta. abloni se nalaze pod naslovom Microsoft Office Online.
Kada elite da kreirate dokument na osnovu ablona, izabraete opciju File/New, a zatim
ablon koji ete koristiti.
18. Aktivnost: Rad sa ablonima-obrascima (Template)

a) Stvaranje ablona
Karakteristike stila pisanja i izgleda dokumenta koji se definie u MS Word-u mogu se snimiti i
sauvati u vidu ablona prema kojem se oblikuje dokument. Za kreiranje ablona pod nazivom
latinica u kojem se koristi latinini font, definisati stil pisanja, izgled stranice i nain numerisanja na
sledei nain:
U MS Word-u otvoriti meni Office button i zadati komandu New.
Kada se otvori okvir za dijalog New u kategoriji Template, izaberite My Templates.
Na okviru za dijalog, iznad dugmeta Ok, tiklirati Templates u donjem levom uglu
okvira, izabrati Blank document i potvrditi sa Ok (slika 35),.
Za novi ablon definisati:

- margine: gornja 2 cm, donja 2 cm, leva - 2.5 cm i desna 2 cm
- veliina strane: A4
Stil pisanja Normal: font - PPLat Times, veliina slova 11Pt, pasus - levo
poravnat, bez uvlaenja prvog reda, bez razmaka izmeu pasusa, sa jednostrukim
proredom izmeu redova.
Definisati numerisanje stranica: arapskim brojevima koje se nalaze na sredini

reda, na vrhu stranice.
109
Slika 35. Pri otvaranju novog dokumenta treba izabrati obrazac na kojem se bazira obrada tog
dokumenta
b) Snimanje ablona
Prethodno kreirani ablon sauvati za sledee primene dodeljujui mu naziv i snimajui ga na
katalog koji sadri i ostale ablone. Snimiti ablon izvodei sledee korake:
Otvoriti meni File i zadati komandu Save As.
U okviru Save As treba da je aktivan katalog Templates (slika 36). U polju File
name otkucati, na primer latinica, a zatim kliknuti na Save. Ukoliko se ablon
sauva na bilo kom drugom mestu osim Trusted templates, on se nee pojaviti u
listi ablona My Templates.
Slika 36. Snimanje ablona
MS Word automatski dodeljuje ablonu latinica tip datoteke dotx (dot u starijim
verzijama).[*]
[*]
Napomena: Ne meati tip dotx sa tipom docx koji se dodeljuje dokumentima.
110
c) Korienje ablona
Gotovi abloni se mogu koristiti za kreiranje novih dokumenata. U tom sluaju dokument se
oblikuje prema karakteristikama ablona. Za korienje postojeeg ablona treba izvesti
sledee korake:
Zatvoriti sve prethodno otvorene dokumente komandom Close iz menija File.
Otvoriti meni File i izdati komandu New.
U okviru za dijalog New sa slike 35. Selektovati karticu My Templates i izabrati

latinica. Izbor potvrdite sa OK.
Primer:
Napraviti ablon kao u primeru. Sauvati ga kao template pod imenom Prijava.dotx.
Napraviti novi dokument, koristei kreirani ablon. Popuniti ga i sauvati pod imenom
Student_xx.docx, gde je xx broj vaeg raunara.
Napomene:
(1) Naziv firme
Nalazi se u okviru za tekst (text box), da bi mogao bolje da se pozicionira na formularu.
Postaviti pozadinu okvira za tekst na crnu boju.
(2) Polja za unos podataka

Uneti ih komandom Field, koja se nalazi u padajuem meniju Quick Parts, na kartici
Insert. Za vrstu polja bira se MACROBUTTON, za naziv polja NoName, a za tekst koji e
se prikazivati [ Klikni . . .]. Tako e linija koja opisuje polje imati sledei izgled:
MACROBUTTON NoName [ Klikni i unesi ime ]
Kada se nalazite u ablonu (tamplate), ovaj opis moete menjati pritiskom na desni taster
mia na polju, i izborom opcije Toggle Field Codes.
Ovako kreirana polja se mogu kopirati naredbama Copy i Paste, pri emu treba promeniti
tekst koji se prikazuje.
(3) Polja za potvrdu (Check Box Form)
Pre nego to ubacimo polje za potvrdu potrebno je da omoguimo karticu Development.

Development kartica sadri naprednije funkcije MS Worda kao to su kreiranje Macro skripti.
pristup Visual Basic editoru itd. Opcije koje se mogu nai na ovoj kartici su funkcije koje
indirektno utiu na tekst, koristei npr. programski jezik Visual Basic, samim tim ne spadaju u
skup alata koje koriste svakodnevni korisnici. Da bi omoguili karticu Development potrebno je
pritisnuti na Office Button, izabrati Word Option, i u kartici Popular izabrati Show
Development tab in the Ribbon.
Polje za potvrdu se moe kreirati takoe kao makro dugme (makrobutton), ali je postupak
znatno komplikovaniji, pa emo mi primeniti drugi nain.
Otvaranjem kartice Development, i klikom na padajui meni Legacy tools ( ), pod

naslovom Legacy tools izabrati Check box imamo mogunost da u tekst ubacimo objekat
koji predstavlja dugme za potvrdu.
Potrebno mu je promeniti veliinu na 10 pt i dodati tekst koji ga objanjava.
Ovo dugme u dokumentu nee raditi automatski, ve e se otvoriti dijalog u kojem emo ga
potvrditi (ekirati).
111
Radni tekst:
Naziv firme PRIJAVNI LIST
Ime i prezime : [ Klikni i unesi ime ]

Datum roenja : [ Unesi datum ]
Mesto : [ Klikni i unesi mesto ]
Mesto stanovanja : [ Klikni i unesi mesto ]

Adresa stanovanja : [ Klikni i unesi adresu ]
Telefon : [ Klikni i unesi telefon ]
Stanuje kod : Kod roditelja Samostalno U domu
kolska sprema : Osnovno Srednje Vie Visoko

Steena godine : 19xx
Begrad Potpis
11/4/2011 ______________________
112
Indeksi i sadraji
Word omoguava brzo pravljenje sadraja knjige ili teksta, a i automatsko kreiranje indeksa
pojmova, spiska slika i druge korisne operacije.
19. Aktivnost: Pravljenje indeksa (Index)

Otvorite neki dokument ili ukucajte sledei tekst sa levim poravnanjem:
Kod sistema sa distribuiranom obradom povezuju se terminali, mikroraunari, veliki raunari i
periferijske jedinice koje mogu biti u raznim prostorijama neke zgrade ili u raznim zgradama,
gradovima ili dravama, pa ak i kontinentima. Ove veze se ostvaruju posredstvom raznih
medijuma, kao to su: a) upredene parice (twisted pair) uz upotrebu modema i telefonskih
linija (phone line), b) koaksijalni kabl (coaxial cable), c) optiki kabl (optical fiber),
mikrotalasne (microwaves), radio (radio) i satelitske veze (satellite), kao to je prikazano
na slici. Upredene parice, koaksijalni i optiki kabl se u literaturi nazivaju hardwire, dok se
medijumi kao to su vazduh ili vakum (etar) nazivaju softwire.
Ovaj tekst metodom Copy/Paste iskopirajte jo nekoliko puta da biste poveali obim
teksta.
Zatim obeleite osenene rei, jednu po jednu. Najpre obeleite re Hardwire i

potom istovremeno pritisnite Alt+Shift+X, pojavie se okvir za dijalog kao na slici 37
levo. Okvir e ostati otvoren sve dok ne obeleite sve rei.
Kada ste obeleili bilo koju re koja treba da ue u sadraj indeksa kliknite na
dugme Mark, kada ste zavrili obeleavanje zatvorite okvir za dijalog. Da li se
promenio sadraj teksta?
Da Ne
Slika 37. Okvir za izbor indeksiranih pojmova i oznake koje je u tekst uneo Word
Sadraj nije, ali izgled jeste (slika 37 desno), jer su u tekst unete posebne oznake
pored indeksiranih pojmova koje se inae ne vide u odtampanom tekstu (kliknite na
dugme za prikaz oznaka Show/Hide , slika 38 desno). Sada idite na kraj
dokumenta (Ctrl+End) otkucajte naslov: Indeks i otvorite listu Insert Index na
kartici References i izaberite prvu karticu (slika 38 levo). Kliknite na dugme OK. ta
se pojavilo na kraju teksta?
113
Dugme za
prikaz oznaka
Slika 38. Izrada indeksa u dokumentu koje unosi Word
Indeks se moe naknadno dopunjavati. Obeleite pojam koji elite da ue u indeks i

ponovite prethodnu proceduru (poslednja tri koraka). Da li je Word odmah napravio
novi indeks.
Da Ne
20. Aktivnost: Ureivanje dokumenta - pravljenje sadraja

(Table of Contents)
Osnovni element teksta je pasus i on predstavlja sve to se napie izmeu dva pritiska na taster
Enter. Pasus je i osnovni element ureivanja. Ali, Word ne moe da zna ta predstavlja jedan
pasus, a on moe biti naslov poglavlja, naslov odeljka ili pododeljka ili pak sam tekst. Znaenje
pasusa saglasno njihovoj funkciji moete samo vi da odredite tako to ete definisati da li pasus
predstavlja naslov (podnaslov, podpodnaslov i slino) ili tekst. To se radi uz pomo stilova.
Dodela funkcije pasusu se vri definisanjem stila pasusa (Style). Svi pasusi su unapred definisani
kao normalni Normal ili telo teksta (Body Text). Definisanje stila pasusa se vri iz okvira za
dijalog grupe Styles..., ili bre preko galerije stilova na kartici Home (slika 39).
Slika 39. Definisanje funkcije pasusa u dokumentu - stil
Otvorite novi prozor Word. Radna povrina je na ekranu. Ukucajte sledei tekst:
114
Ovo je naslov Prvog poglavlja

Ovo je naslov prvog odeljka (podnaslov)
Ovo je naslov prvog pododeljka (podpodnaslov)
Ova veba prikazuje izgled i funkciji pasusa zavisno od toga
da li predstavljaju naslov ili sam tekst.
Ovo je naslov Drugog odeljka (podnaslov)
Ovo je naslov drugog pododeljka (podpodnaslov)
Ovo je naslov Treeg odeljka (podnaslov)
Ovo je naslov drugog pododeljka (podpodnaslov)
Ovo je naslov Treeg pododeljka (podpodnaslov)
Iskopirajte ovaj tekst jo dva puta u va dokument, a zatim obeleite pasus koji
sadri re poglavlja (1. pasus), otvorite listu stilova i kliknite na Heading1. Da li se
izgled pasusa promenio? Da Ne
Ponovite to na sledeem pasusu koji sadri re poglavlja (prvi pasus u prvoj i

drugoj kopiji). Da li je pasus ostao na istoj stranici?
Da Ne
Normalno je da poglavlja poinju na novoj stranici pa je Word sam preneo naslov

novog poglavlja na sledeu stranu. Sada na slian nain sve pasuse koji sadre re
odeljak prebacite u Heading2, a pasuse koji su pododeljci oznaite kao Heading3.
Dobiete na ekranu tekst slian onom sa slike 40.
Slika 40. Dodela funkcije pasusu menja njegov izgled
Sada moete uz pomo Word-a automatski napraviti sadraj vaeg dokumenta.

Idite na kraj dokumenta (Ctrl+End).
Kliknite na karticu References a onda na padajui meni Table of Contents i

izaberite Insert Table of Contents. Otvorie se okvir za dijalog (slika 41) u kojem
treba izabrati karticu sadraj (Table of Contents). Potvrdite izbor pritiskom na
dugme OK. ta se pojavilo na kraju dokumenta?
a) nita b) sadraj
115
Slika 41. Pravljenje sadraja
Pojavio se sadraj koji ima oblik slian onom sa slike 42. Da li je sadraj uoblien?
Da Ne
Slika 42. Word je automatski napravio i uobliio sadraj dokumenta
Iako je sadraj automatski generisan, ipak ga moete dodatno ureivati. Moete

menjati vrstu slova, razmak izmeu redova i slino. Obeleite prvi red sadraja. Da li
je ceo sadraj promenio izgled?
Da Ne
Naravno, jer ceo sadraj predstavlja jedan objekat pa ete morati vrlo paljivo da
obeleavate i birate samo pojedine delove sadraja.
U mnogim dokumentima potrebno je pridruiti redni broj naslovima. To se radi kao i

svaka druga numeracija, odnosno iz padajue liste Numbering na kartici Home u
grupi Paragraph. Izaberite opciju Define New Numbering Format i onda podesite
parametre.
Sada na kraju teksta napravite sadraj i on e imati oblik kao na slici 43 desno.
116
Slika 43. Naslovi su numerisani a brojevi su u sadraju
21. Aktivnost: Unakrsne reference

Word omoguava da se u tekst unesu oznake koje nam omoguavaju da brzo skoimo
na neki drugi deo teksta koji je u nekoj relaciji vezi sa tekstom u kojem se trenutno
nalazimo. Na primer, ako je u tekstu pomenuta neka tabela onda moemo ostvariti
vezu sa drugim delom teksta u kojem se recimo opisuje rad sa tabelama. U tu svrhu
treba uraditi sledee korake:
Postavimo kursor iza izabrane rei (tabela), kliknemo na karticu References a onda
na opciju Cross-reference u grupi Captions, pojavie se okvir za dijalog kao na
slici 44.
Kliza za izbor
mesta u tekstu
na koji se
povezujemo
Slika 44. Ostvarivanje veze sa nekim delom teksta preko unakrsnih referenci
U polju Reference type izabira se vrsta reference, to moe biti slika, naslov,
jednaina ili bilo koji numerisani deo teksta.
U polju Insert reference to se izabere tekst koji e se pojaviti u referenci. To moe
biti samo broj, broj i labela, broj stranice ili itav tekst koji se nalazi u referenci.
Pomeranjem klizaa i klikom na neku od ponuenih taaka biramo eljeno mesto,

zatim potvrdimo izbor klikom na dugme Insert, i u tekstu e se pojaviti oznaka
mesta na koje skaemo ako kliknemo na tu oznaku. Oznaka inae nee biti vidljiva
na odtampanom tekstu.
Ako se radi sa nenumerisanim delovima teksta (slikama i jednainama), najpre se

mora postaviti sidro na oznaku slike ili jednaine. Klikne se na karticu References,
izabere se opcija Ubaci sidro (Insert Caption). Word nudi svoja sidra, ali korisnik
moe napraviti i sopstvena.
117
22. Aktivnost: Komentari

Ako elimo da za neki pojam u tekstu ubacimo komentar Word nudi i tu mogunost. U tu svrhu
postavimo kursor pored rei na koju se odnosi komentar, na kartici Review izaberemo opciju
Comment. Izabrana re je osenena crvenom bojom, a ivice oznaenog dela su povezane sa
lebdeim balonom u kojem treba uneti kometnar (kao na slici 45).
Slika 45. Unosimo komentar koji se odnosi na pojam Word
Gde e se pojaviti komentar?

a) pored teksta b) na dnu stranice c) na vrhu stranice
23. Aktivnost: Pravljenje kopije slike na ekranu (Screen dump)

Otvorite novi Word dokument (Start/Programs/Microsoft Office), otkucajte tekst
"Stilovi slova", a zatim pritisnite taster PrintScreen na tastaturi da bi ste poslali
sadraj ekrana (screen dump) u radnu memoriju - Clipboard.
Kliknite miem na kraj teksta. Pritisnite Ctrl + V (Paste). ta se pojavilo na radnoj
povrini prozora Worda?
Otvorite novi Word dokument (Start/Programs/ Microsoft Office), otkucajte tekst
"Stilovi slova", a zatim pritisnite taster PrintScreen na tastaturi da bi ste poslali
sadraj ekrana u radnu memoriju - Clipboard.
Otvorite prozor Paint, i maksimizirajte ga. Iskljuite paletu sa bojama izborom opcije
Color Box u View listi (tako da je najvei deo ekrana radna povrina).
U listi Edit izaberite komandu ubaci - Paste. ta se pojavilo na radnoj povrini
prozora Paint?
a) nepromenjen je b) pojavila se slika ekrana u Word-u.
Kliknite na alatku za isecanje - Select i okruite tri dugmeta B,I,U isprekidanom
linijom. (elimo da selektujemo samo ovaj deo Word radne povrine).
Klikinite na Edit listu i izaberite komandu kopiraj - Copy.
Zatvorite prozor Paint, i otvorite Word dokument Doc1 sa radne povrine
Desktopa.
Kada se dokument pojavi, postavite pokaziva teksta odmah iza "Stilovi slova", a
zatim izborom komande ubaci - Paste sa Home kartice postavite malu grafiku u
tekst Word dokumenta (iako je vi vidite kao sliku, Word je tretira kao karakter).
118
Kliknite na grafiku (da biste je selektovali), a zatim pritisnite Backspace i ona e

nestati. Ne brinite, moete je vratiti pomou Undo komande, ili je moete ponovo
ubaciti iz memorije.
Ponovite celu proceduru za neki drugi deo ekrana (izbranu grafiku iz radne povrine
Word-a). Ako hoete zapamtite ovaj dokument. Zatvorite sve prozore.
Napomena: Kopiranje samo aktivnog prozora a ne itavog ekrana u Clipboard vri se pritiskom
na tastere Alt + Print Screen. Otvorite prozor sa kalkulatorom i pritisnite Alt + Print Screen, zatim
preite u prozor sa Word-om i kliknite miem na kraj teksta. Pritisnite Ctrl + V (Paste). ta je sada
preneto na povrinu teksta?
a) samo prozor sa kalkulatorom b) slika celog ekrana
Word je jedan od programa koji ine programski paket poznat pod imenom MS-OFFICE ili u
prevodu Microsoft kancelarija, koja ini skup programa potrebnih poslovnom oveku u
svakodnevnom radu sa raunarom. Microsoft-ov program Word je program namenjen
ureivanju sloenih tekstova na raunaru. Postoje i drugi programi, ali je MS-Word
najpopularniji program za obradu teksta. Praktino moe se koristiti i kao podrka stonom
izdavatvu. Naravno to nije samo zbog kvaliteta ve pre svega zbog rasprostranjenosti
Windows-a i snage Microsoft-a.
Za obradu jednostavnijih tekstova moe se koristiti program WordPad koji je sastavni deo
Windows-a. Ukoliko je dokument koji kreirate sloenije strukture, na primer, treba da sadri
dodatne elemente kao to su, na primer, tabele, sadraj, numeracija stranica onda treba
koristiti napredniji program za obradu teksta kao to je Ms-Word. Unos samog teksta kao prva
faza u ureivanju i oblikovanju, moe se izvriti i nekim drugim, manje sloenim, programom za
obradu teksta. Naime, Word prihvata i dalje moe obraivati tekstove koji su pisani na drugim
programima kao na primer u programu belenica (Notepad) ili WordPad-u. Tokom procesa
ureivanja i obrade teksta Word unosi svoje dodatne simbole koji su samo njemu itljivi i nije
mogue tekstove obraene u Word-u dalje obraivati na slabijim programima. ak ta vie,
starije verzije Word-a ne mogu da itaju dokumente napravljene u novijim verzijama. Tako,
Word 97 ne moe da ita dokument uraen u verziji Word 2000. Iako svi PC raunari koriste
kao operativni sistem neku od verzija Windows-a, svaki od njih ima neke svoje osobenosti jer
je svaki od vlasnika raunar prilagoavao sebi i svojim potrebama. Zbog toga je mogue da se
jave razni problemi pri prenosu dokumenta s jednog raunara na drugi radi dalje obrade.
119

1 MSWord

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1 MSWord

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prirunik za vebe iz Osnova informatike MS Word

2. PROGRAM ZA UNOS I OBRADU TEKSTA - MS WORD

1. Aktivnost: Pokretanje i iskljuivanje programa Word

Ako nemate ikonu sa Word-om moete koristiti sledei postupak:

Kliknite radnim tasterom mia na dugme za iskljuenje u desnom gornjem uglu

Istovremeno moemo pokrenuti vie kopija programa Word i u svakoj obraivati

Office button Kartice Grupe sa komandama Linija naslova

Slika 1. Prozor sa programom za unos i ureivanje teksta

Scroll bar - To su vertikalni i horizontalni klizai.

Kreiranje i uvanje dokumenta

Kreiranje novog dokumenta - New

Snimanje dokumenta pod novim imenom - Save As

dokumenta, proiren sa dodatkom [Compatibility mode], npr. Document1[Compatibility

Unos i brisanje teksta, kretanje po dokumentu

2. Aktivnost: Delovi radne povrine i unoenje teksta

Otvorite prozor sa tekst procesorom WordPad sledeim postupkom

Da, to je pokaziva teksta koji trepe (trepua vertikalna crta) postavljena u

Slika 2. Prozor sa programom za obradu teksta

Izaberite karticu Opta podeavanje (General), kliknete na OK, a zatim kliknete na

Dovedite pokaziva mia na sredinu radne povrine i kliknite, a zatim preko

- (B) podebljana Ikone za poravnanje

Slika 3. Izgled radne povrine kojoj je dodat lenjir

Zdravo, ovo nije moje drugo pismo.

3. Aktivnost: Otvaranje postojeeg dokumenta i unoenje izmena u tekst

Slika 4. Otvaranje postojeeg dokumenta

Komanda Undo ponitava dejstvo svake prethodne aktivnosti. Ponovo obeleite

vertikalno selektovanje jedne kolone teksta, vri se pritisnutim tasterom <Alt> i

Isecanje i kopiranje teksta

Brisanje selektovanog teksta

4. Aktivnost: Kopiranje primenom tehnike iseci-zalepi (cut paste)

Obeleite re Zdravo, a zatim iz grupe Clipboard izaberite opciju kopiraj Copy

6. Aktivnost: Osnove unosa i obrade teksta i oblikovanja karaktera - Font

Naravno da nije. Pojavilo se upozorenje da e ova promena uticati na sve

Izborom ove opcije selektovani deo

Slika 5. Izbor pretpostavljene vrste slova

Za pojedinane karaktere mogu se menjati sledee osobine:

Razmak izmeu karaktera - Character Spacing

7. Aktivnost: Oblikovanje teksta

1. jedna re - dvostruki klik na re.

a) Poravnanja, uvlaenje i razmaci b) Prenos dela pasusa

Prenos dela pasusa na susednu stranu (Line and Page Breaks)

Slika 7. Izbor broja i parametara stubaca

Slika 8. Oblikovanje teksta u stupcima-kolonama preko opcije Columns

Kraj strane i sekcije Break

Veba V1: Formatiranje kolona

Pomeranje kursora Pomeranje kursora pomou mia

Za definisanje izgleda pasusa u okviru Izmeni (Modify) kliknite na

Slika 10. Definisanje izgleda slova i pasusa

Primer: Napraviti stil za pisanje naslova. Posle

Koristei galeriju stilova koja se nalazi

Veba V2: Stilovi

[2] Pomeranje kursora pomou mia

[3] Pomeranje kursora

POMERANJE KURSORA POMOU MIA

Zaglavlje i podnoje stranice (Header and Footer)

b) Aktivnost: Numeracija stranica i zaglavlja dokumenta

Slika 13. Numeracija stranica

Broj stranice u podnoju

Numeracija je povezana sa zaglavljem i podnojem (Header and Footer). Stranine

a) nita b) broj stranice

Da li tekst u zaglavlju svih stranica mora biti isti?

Slika 15. Definisanje zaglavlja i podnoja stranice

Slika 16. Podeavanje zaglavlja parnih i neparnih stranica