BROJNI SISTEMI

BROJNI SISTEM OSNOVA CIFRE

BINARNI 2 0, 1

OKTALNI 8 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

DEKADNI 10 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

HEKSADECIMALNI 16 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E, F
(A=10, B=11, C=12, D=13, E=14,
F=15)
 PRETVARANJE IZ DEKADNOG U OSTALE
BROJNE SISTEME
Pretvaranje iz dekadnog brojnog sistema u
ostale izvodi se deljenjem s osnovicom
eljenog sistema (deljenjem sa 2, 8 ili 16).

Deli se sve dok celobrojni rezultat deljenja ne

postane 0.

Novi broj se dobija od ostataka deljenja

poevi od zadnjeg ostatka.
 Pretvaranje iz dekadnog u ostale brojne sisteme

439 :2 439 :8 439 :16

43910 1101101112

219 1 54 7 27 7
109 1 6 6 1 11=B
43910 1B716
54 1 0 6 0 1
27 0
13 1
43910 6678
6 1
3 0
1 1
0 1
 Pretvaranje iz dekadnog u ostale brojne sisteme

335:2 335:8 335:16

167 1 41 7 20 15=F
83 1 5 1 1 4
41 1 0 5 0 1 33510 = 1010011112
20 1 33510 = 5178
10 0 33510 = 14F16
5 0
2 1
1 0
0 1
Pretvaranje iz binarnog, oktalnog i heksadecimalnog
brojnog sistema u dekadni izvodi se mnoenjem.

2 1 0
43910 4 10 3 10 9 10 4 100 3 10 9 1 43910
2 1 0

87 6 5 4 3 2 10
1101101112 1 28 1 27 0 26 1 25 1 24 0 23 1 22 1 21 1 20
1 256 1 128 0 64 1 32 1 16 0 8 1 4 1 2 1 1
256 128 32 16 4 2 1 43910
2 10
6678 6 8 6 8 7 8 6 64 6 8 7 1 384 48 7 43910
2 1 0

21 0
1B 716 1 162 11 161 7 160 1 256 11 16 7 1 256 176 7 43910

TEINA POJEDINOG MESTA ZAVISNO

OD BROJNOG SISTEMA
MESTO 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

2 1 2 4 8 16 32 64 128 256 512 1024

8 1 8 64 512 4096
SISTEM

10 1 10 100 1000

16 1 16 256 4096
 PRETVARANJE IZ BINARNOG U OKTALNI I
HEKSADECIMALNI BROJNI SISTEM

Iz poznatog izraza 23=81 moemo zakljuiti kako svaki

binarni broj od 3 cifre ima tano 1 odgovarajui oktalni
broj.
Takoe iz izraza 24=161 moemo zakljuiti kako svaki
binarni broj od 4 cifre ima tano 1 odgovarajui
heksadecimalni broj.
 2 8=O 2 16=H
000 0 0000 0
001 1 0001 1
010 2 0010 2
011 3 0011 3
100 4 0100 4
101 5 0101 5
110 6 0110 6
111 7 0111 7
1000 8
1001 9
1010 10=A
1011 11=B
1100 12=C
1101 13=D
1110 14=E
1111 15=F
 Pretvaranje iz binarnog u oktalni brojni sistem vri se
grupisanjem vrednosti u binarnom prikazu broja u
trojke s desna na levo.
Ako ukupan broj bitova nije deljiv sa tri, onda se
dopisuje potreban broj vodeih nula.

100100112 = 0100100112 = 2238

110101101112 110101101112 32678

 Pretvaranje iz binarnog u heksadecimalni brojni sistem
obavlja se grupisanjem vrednosti u binarnom prikazu
broja u etvorke s desna na levo.
Ako broj bitova nije deljiv sa etiri, onda se dopisuje
potreban broj vodeih nula.

100100112 = 100100112 = 9316

110101101112 110101101112 6B716

 Pretvaranje iz oktalnog u heksadecimalni brojni sistem
i obratno se obavlja preko binarnog brojnog sistema.

20358 0100000111012 100000111012 41D16

6E 916 0110111010012 110111010012 33518

Pretvaranje: REALNI DEKADNI BROJ REALNI BINARNI
BROJ
Ako realni broj u dekadnom brojnom sistemu elimo pretvoriti u
realni broj u binarnom sistemu, postupak je sledei: deo
ispred decimalne take delimo sa 2 (kao to je prethodno
objanjeno) a deo iza decimalne take mnoimo sa 2.
25.3510 11001.0101102
43.687510 101011.10112 :2 2
:2 2 25 .35

43 0.6875 12 1 0.7 0
6 0 1.4 1
21 1 1.375 1
10 1 0.75 0 3 0 0.8 0

5 0 1.5 1
1 1 1.6 1
0 1 1.2 1
2 1 1 1
0.4 0
1 0 0
0.8 0
0 1
1.6 1
.... ...
Pretvaranje: REALNI BINARNI BROJ REALNI DEKADNI
BROJ

5 4 3 2 1 0 1 2 3 4
101011. 1 0 1 1 2 1 25 0 24 1 23 0 22 1 21 1 20 1 2 1 0 2 2 1 2 3 1 2 4
1 1 1 1
1 32 0 16 1 8 0 4 1 2 1 1 1 0 1 1
2 4 8 16
32 8 2 1 0.5 0.125 0.0625
43. 687510
 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6
11001. 0 1 0 1 1 0 2 1 2 4 1 23 1 20 1 2 2 1 2 4 1 2 5
1 1 1
1 16 1 8 1 1 1 1 1
4 16 32
16 8 1 0.25 0.0625 0.03125
25.3437510

U drugom sluaju nismo dobili poetni broj (25.35) jer smo se

zaustavili s izraunavanjem na petoj decimali iza take.
Greka je 0.00625. Da smo raunali na vie decimala,
greka bi bila manja ali nikada ne bi bila jednaka 0, tj.
nemogue je dobiti potpuno isti rezultat. Iz ovog se vidi da
najee raunanje s realnim brojevima nije apsolutno
tano nego uz neku greku.
 U dekadnom brojnom sistemu negativni brojevi se
predstavljaju znakom - (pozitivni znakom + ili
se znak izostavlja) napisanim ispred cifara koje
definiu apsolutnu vrednost broja.

U binarnom brojnom sistemu je ovakav nain

predstavljanja oznaenih brojeva nemogu, jer
raunari mogu da prepoznaju samo dva znaka, a
to su 0 i 1. Samim tim je znakove - i +
potrebno na neki nain predstaviti pomou 0 i 1.
 Jedan od naina za zapis oznaenih brojeva u
binarnom brojnom sistemu je pomou znaka i
apsolutne vrednosti.

U ovom zapisu, apsolutnoj vrednosti broja se na

vodeem mestu dodaje jedna cifra i to 0 ako je broj
pozitivan i cifra 1 ako je broj negativan.
 7(10) = 111(2) ........... Neoznaen binarni broj
+7(10) = 0111(2) ....... Oznaen pozitivan binarni broj
-7(10) = 1111(2) ....... Oznaen negativan binarni broj

12(10) = 1100(2) ........ Neoznaen binarni broj

+12(10) = 01100(2) .... Oznaen pozitivan binarni broj
-12(10) = 11100(2) .... Oznaen negativan binarni broj
 SABIRANJE
PRAVILO ZA BINARNI SISTEM:
+ 0 1
0 0 1
1 1 0

10010111.11012 10101.112 10101101.10012

1 1 1 1 1 1
10 0 10111.1101
1110111.11012 10101.112 10001101.10012 10101.11
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 10111.1101 10 10 1101.10 01
10101.11
10 0 0 1101.10 01
 SABIRANJE

43568 42738 106518 7B8C16 A6916 85F516

1 1 1 1
4 3 5 68 7 B 8 C16
4 2 7 38 A 6 916
1 0 6 5 18 8 5 F 516
 ODUZIMANJE
pomou binarnog komplementa (nain na koji radi procesor)
- svaka cifra broja se zameni brojem koji nadopunjuje cifru do
najveeg broja u datom brojnom sistemu. Kod binarnog sistema se
jednostavno 0 zameni sa 1 i obratno. Zahvaljujui komplementu,
oduzimanje se svodi na sabiranje.
11011.1012 1101.112 11011.1012 ( 1101.112 )

1 10 11. 10 12
1 101. 1 102
1 10 11. 10 12
10 0 10. 0 0 12
0. 0 0 12
1 0 1 101. 1 1 12
 ODUZIMANJE
pomou oktalnog komplementa (nain na koji NE radi procesor)
- svaka cifra broja se zameni brojem koji nadopunjuje cifru do
najveeg broja u datom brojnom sistemu.
Npr. 2 se zamenjuje sa 5 jer mu upravo toliko nedostaje do broja 7 kao
najvee cifre u oktalnom sistemu.

25048 7238 25048 ( 7238 )

2 5 0 48
7 2 38
2 5 0 48
7 0 5 48
18
1 15 6 18
 ODUZIMANJE
pomou hekdasecimalnog
pomou esnaestinog (nain na(nain
komplementa
komplementa koji nena koji
radi NE radi procesor)
procesor)
- svaka cifra broja se zameni brojem koji nadopunjuje cifru do
najveeg broja u datom brojnom sistemu.
Npr. 6 se zamenjuje sa 9 jer mu upravo toliko nedostaje do broja F (15)
kao najvee cifre u heksadecimalnom sistemu.

29CF16 -1BD816 29CF16 ( -1BD816 )

2 9 C FH
1 B D 8H
2 9 C FH
+ E 4 2 7H
+ 1H
= 1 0 D F 7H
 MNOENJE
110.12 11.012 110. 1 11. 0 1
11 0 1
11 0 1
0 0 00
1 10 1
1 1 1 1 1

10 1 0 1. 0 0 1
 DELJENJE
110.12 : 11.012 = 110102 : 11012 = 102
1101
00
0
0

10101.0012 : 11.012 = 1010100.12 : 11012 = 110.12

1101
10000
1101
110
0
1101
1101
0
 KOD I KODIRANJE

Pretpostavka uspenog komuniciranja raunara u

razmeni ili obradi podataka je DOGOVOR o skupu
znakova koji e se u radu s raunarom koristiti kao
i o binarnim kombinacijama za svaki od znakova.
Dogovor se vremenom proiruje i dograuje, a on
je ili ozakonjeni standard drave ili preporuka neke
meunarodne organizacije.
Koja kombinacija nula i jedinica predstavlja koji
znak definie se tabelom koja se naziva KOD.
 BCD kod
Ukoliko svaku cifru dekadnog broja predstavimo u
binarnom obliku, dobijamo tzv. binarno kodirani
dekadni broj ili skraeno BCD(Binary Coded
Decimal).

Dekadni broj 28

BCD 0000 0010 0000 1000

prvi bajt drugi bajt

predstavlja cifru 2 predstavlja
cifru 8
 BCD kod
Osnovna mana ovog sistema je to to se jednim
bajtom moe predstaviti samo 10 vrednosti. To je
nepakovani BCD sistem.
Kod pakovanog BCD sistema svaki polubajt (nibl)
predstavlja posebnu cifru pa se jednim bajtom
moe predstaviti 100 razliitih vrednosti.

Dekadni broj 28

BCD 0010 1000

cifra 2 cifra 8
 BCD kod

Kako raunar, osim s brojevima radi i sa slovima i

drugim posebnim znakovima, potrebno je uzeti
vei broj binarnih kombinacija. Osnova dananjih
raunara je ASCII kod.
 ASCII kod
ASCII kod je skraenica od poetnih slova reenice
'American Standard Code for Information
Interchange', to prevedeno znai: Ameriki
standardni kod za razmenu informacija. Tokom
razvoja raunara definisano je vie varijanti ovoga
koda.
To je osmo-bitni kd (kd ija je duina 8 bita), koji
omoguuje prikaz velikih i malih slova, specijalnih
znakova (na primer, *, +, =, ?, $, %, itd.), te
upravljakih znakova (na primer, poetak poruke,
kraj poruke, novi red, itd.).
 ASCII kod
Ukupno je sa osam bita mogue prikazati 256
(28=256) razliitih znakova. Meutim, prvih 128
znakova je zaista standardizovano, a preostalih
128 nije jedinstveno standardizovano.
ASCII kod definie 128 karaktera od koji su prvih
31 kontrolni karakteri koji se koriste za slanje
dodatnih informacija o poslatim podacima.
ASCII kod 65 : veliko slovo A
ASCII kod 61: =
ASCII kod 101: malo slovo e
 ASCII kod
Pored ASCII koda postoje i drugi kodovi.
Svaki korisnik moe kreirati sopstveni kod, u kome
e, na primer, slovu A biti dodeljen broj 1. Ali u tom
sluaju gubi se svaka kompatibilnost sa PC
raunarima.
 Deo ASCII tabele

Decimalni broj Znak Decimalni broj Znak

32 razmak 80 P
33 ! 81 Q
34 " 82 R
35 # 83 S
36 $ 84 T
37 % 85 U
38 & 86 V
39 ' 87 w
40 ( 88 X
41 ) 89 Y
42 * 90 Z
43 + 91 [
44 , 92 \
45 - 93 ]
46 . 94 ^
ZAPIS CELIH BROJEVA U MEMORIJU RAUNARA (2B)

Prirodni brojevi se zapisuju u memoriju raunara

slino kao to bi ih zapisivali na papir.
Najvanija razlika je u tome to je broj bitova u
raunaru koji imamo na raspolaganju za prikaz
broja ogranien.
Broj bita za prikaz broja nije proizvoljan i moe biti
jednak duini rei, ali i duplo manji (polure) ili
duplo vei (dvostruka re). ta emo odabrati,
zavisi od nae procene veliina brojeva koji e se u
naim proraunima pojaviti.
 ZAPIS CELIH BROJEVA U MEMORIJU RAUNARA (2B)

Primer: Broj -57110 zapisati u memoriju raunara u 2 Bajta

(kao celi broj).
Na ve poznati nain dobijemo: 57110=10001110112.
Prikazano u 2B:
57110 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 1

Za pretvaranje u negativni broj

potrebno je:
invertovati (zameniti) svaku 0 u 1
i svaki 1 u 0. (komplement)
tako invertiranom broju dodati 1.
57110 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 1
inverzija 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 1 0 0
1
57110 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 1 0 1
ZAPIS CELIH BROJEVA U MEMORIJU RAUNARA (2B)

Provera: 57110 + (-571)10 = 0

Binarna provera: 571 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 1
10

57110 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 1 0 1

0 1 0000000000000000
 ZADACI ZA VEBU

1. Pretvori u ostale brojne sisteme:

a) 9410
2. Pretvori u binarni brojni sistem:
b) 32710
a) 9.62510=
c) 81710
d) 1010112 b) 27.3510=
e) 100010012
f) 11110111102 3. Pretvori u dekadni brojni sistem:
g) 548 a) 101.012=
h) 3278 b) 11001.11012 =
i) 9C16
j) 3E716
 ZADACI ZA VEBU

4. Sabrati: 5. Oduzmi:
a) 9410+7810= 1) 9410-7810=
b) 10112 +1012= 2) 10112 -1012=
c) 1010112 +100112= 3) 1010112 -100112=
d) 548 +368= 4) 548 -368=
e) 3278 + 638= 5) 3278 - 638=
f) 9C16 + F16 = 6) 9C16 - F16 =
g) 3E716 + D516 = 7) 3E716 - D516 =

6. Pomnoi:
a) 75103110=
b) 10112 1012=
c) 1010112 100112=
Koriena literatura:
Brojevni sustavi, dipl. in. Mati eljko, internet
Uvod u programiranje u Turbo Pascalu 7 (9), Markovi Dragan, internet
PC Hardver, Meser Hans-Peter