I OP[TI PODACI

Naziv {kole: O.. 17. oktobar

Razred i odeqewe: IV-3
^as po redu: prvi
Predava~: Milena Mladenovi} 66/98
II OP[T I METODSKI PODACI
Nastavni predmet: Muzi~ka kultura
Nastavna oblast: Pevawe pesme
Nastavna jedinica: a) raspevavawe uz pomo}
stihova ranije obra|enih
pesama
b) obrada pesme sa notnog
teksta Razgranala
grana jorgovana
v) Izvo|ewe koraka za narodnu
pesmu Razgranala grana jorgovana

III OPERATIVNI ZADACI ILI CIQEVI ^ASA

-vaspitni: Razvijawe qubavi prema muzici i
grupnom pevawu. Razvijawe
interesovawa za rad u okviru de~ijeg
muzi~kog stvarala{tva. Razvijawe
qubavi za rad u kolektivu.
-obrazovni:
Usvajawe nove pesme metodom obrade
sa notnog teksta. Razvijawe pravilnog
ose}aja za ritmi~ko i melodijsko
kretawe. Osposobqavawe u~enika za
izvo|ewe narodne igre.
-funkcionalni:
Razvijawe muzi~kog pam}ewa,
zapa`awa, sluha i sposobnosti za
izra`avawe do`ivqenog.
Nastavna metoda:
Kombinovana metoda
Tip ~asa:
Obrada novog gradiva
Oblici nastavnog rada:
Frontalni i grupni
Nastavna i pomo}na sredstva:
Harmonika
Nastavni objekat:
Muzi~ki kabinet
Koleracija:
Fizi~ko, srpski}

IV ARTIKULACIJA ^ASA
-Uvodni deo (I deo): Stvarawe raspolo`ewa za rad i ve`be
raspevavawa.

-Glavni deo (II deo): Obrada pesme sa notnog teksta:

1.Analiza notnog teksta
2.Izvo|ewe ritma pesme na neutralni
slog LA sa taktiranjem
3.^itawe imena nota solmizacijom:
-ujedna~enim ritom, du`e notne
vrednosti;
 -u ritmu odre|enim za pesmu, sa
taktirawem
4.Pevawe melodije solmizacijom u ritmu
sa taktirawem
5.Pevawe melodije i teksta pesme
6.Izra`ajno doterivawe pesme

-Zavr{ni deo (III deo): Savladavanje pripremqene koreografije

uz pesmu koja se obra|ivala u glavnom
delu ~asa.
V TOK ^ASA
Uvodni deo (I deo): Zdravo. Jeste li raspolo`eni za pevawe
danas?Super. Moje ime je Milena. Ova
zima je bila lepa, puna snega, ali ja ipak
vi{e volim prole}e, ako ni zbog ~ega
drugog onda zbog jutra. (ostatak
dijaloga nalazi se u drugom prilogu
Pri~a iz uvodnog dela ~asa). Pri~u
povezujem sa stihovima radi
raspevavawa.
Glavni deo (II deo): Analiza notnog teksta
Otkrivam hamer sa ispisanim notnim
tekstom pesme. Kroz razgovor u~enici
vr{e analizu notnog teksta dok im ja
poma`em i kontroli{em: takt, note,
pauze.
*U kom taktu je napisana ova ve`ba?
*Koje se note javqaju po trajawu?Da li
ima pauza i koje su?
*Analizirajmo note po imenu sada
(solmizacijom). Koji se to tonovi
pojavquju u ovom notnom tekstu?
Obrada ritma pesme
Kucamo ritam pesme na neutralan slog
LA.
Hajdemo sada da probamo da
taktiramo na neutralni slog LA.Pri tom
rukom }ete kucati o sto (ne jako)
osnovnu jedinicu brojewa ({to je
~etvrtina note). Dakle gledajte mene
prvo. Taktira}u samo prva dva takta
kako bismo bili sigurni da ste razumeli
kako }emo to izvesti.. Jeste li razumeli?
Hajdemo sada svi zajedno.
Obratite pa`wu da ritam kucawa bude
ujedna~en, da niko ne kasni, ili ne `uri,
da uradimo to skladno.
Kucam jedinicu brojawa zajedno sa
wima povremeno im ukazuju}i na deo
teksta koji se u tom momentu
taktira.Taktiramo celi notni tekt onoliko
puta koliko se poka`e potrebno,
odnosno dok deca ne usvoje pravilno
ritam.
^itawe imena nota solmizacijom
Ujedna~enim ritmom ~itaju imena
nota, onako kako im pokazujem, a zatim
~itaju imena nota odgovaraju}im
ritmom sa kucawem rukom od sto
osnovne jedinice brojawa.
Pevawe melodije pesme
solmizacijom
E sada kada smo savladali ritam
pesme, mogli bi da krenemo na
melodiju. Ali pre toga da vas pitam. Da
li neko zna {ta zna~e ove oznake na
kraju redova (pokazujem prima i
sekunda voltu)? U slu~aju da niko ne
ume da objasni, dajem im obja{wewe.
Hajdemo sada ovako. Da}u vam
intonaciju, a zatim }emo zajedno, uz
pratwu harmonike da otpevamo
melodiju pesme solmizacijom, odnosno
po imenama nota, (tonova).
Pevamo zajedno jedanput uz pratwu
harmonike, pri tom ih pratim i
korigujem, a zatim drugi put pevaju
sami bez pratwe harmonike uz kucawe
osnovne jedinice brojawa. Ukoliko to
bude potrebno, ali i vreme dozvoli,
melodiju solmizacijom pevamo i u grupi,
ili parovima.
Pevawe pesme na neutralan slog
LA
Dajem im intonaciju pre pevawa i
obja{wewe da sada pevaju melodiju ali
na neutralan slog LA. Kontroli{em i
poma`em im kada je to potrebno.
 Pevawe melodije pesme sa tekstom
Otkrivam teksta pesme. Ukazujem im
na dinamiku i tempo.
Dinamika pesme je umereno brzo
(pokazujem). Da li mi neko mo`e re}i
{ta zna~e slede}a slova, mf i mp?To su
oznake za tempo dakle. Prvi deo strofe
pevamo ja~e, a drugi ti{e.
Skre}em pa`wu na luk.
Ponovo skre}em pa`wu na prima i
sekunda voltu.
Najpre svi ~itamo tekst pesme u celini,
ujedna~enim ritmom, zatim im sviram i
pevam jedanput pesmu u celini kako bi
je do`iveli, a onda pevaju pesmu uz
pratwu harmonike. Obja{wavam im da
je melodija pesme ista i za ostale strofe,
ali da treba voditi ra~una pri pravilnom
i skladnom povezivawu strofa. Dajem
intonaciju i sviram po~etni ton
melodije. U~enici samostalno pevaju uz
pratwu harmonike dok ja kontroli{em i
poma`em ako se uka`e potreba. Pesmu
u celini pevaju par puta uz pratwu
harmonike, a zatim pevaju par puta
samostalno bez instrumentalne pratwe.
Izra`ajno doterivawe pesme
Po potpunom savladavawu melodije
obra}amo pa`wu na izra`ajno
doterivawe. Doteruje se dinamika,
pravilno uzimawe vazduha, tempo,
intonacija, precizno izvo|ewe ritma,
razgovetno izgovarawe teksta pesme i
drugo.

Zavr{ni deo ~asa (III deo): U zavr{nom delu ~asa uz propratno

obja{wewe o tome kako su narodne
pesme ~esto propra}ene narodnim
igrama i kako ova pesma nije jedna od
tih, ali da uz svaku pesmu je mogu}e
smisliti koreografiju i da ona polazi od
ritma same pesme, pokazujem im
koreografiju unapred pripremwenu, a u
izvo|ewu dve osobe. Nakon pokazivawa
izvodim grupu u~enika koja }e poku{ati
da savlada te korake i nakon toga
tra`im da prokomentari{u korake (da li
im se svi|aju, da li su te{ki, da li misle
da bi mogli nekada sami da osmisle
koreografiju za neku pesmu?). Poenta
rada koreografije uz obra|enu pesmu
ovde bi}e vi{e predstavqawe
mogu}nosti da se kreativno izraze kroz
pesmu i igru nego savladavawe samih
koraka.
PRILOG
1. Izgleda table

2. Pri~a iz uvodnog dela ~asa

Zimska jutra. Znate ono, probudi vas budilnik za {kolu ili posao, a ono hladno,
napoqu mra~no, ne izlazi vam se prosto iz kreveta. Ali jutros!!! Miline!!! Nije me
probudio budilnik ve}.. cvrkut ptica. Mo`ete misliti? Napoqu sunce obasjalo,
stoplilo celu sobu, ma ni{ta da mi ne bude te{ko. No znate {ta? To kako sam se
jutros ose}ala najboqe vam mo`e do~arati stih jedne pesme koju ste vi u ranijim
razredima u~ili. To je upravo prvi stih pesme Prole}na pesma autora nepoznatog
autora (otkrivam tekst). Kada je otpevamo ta~no }ete znati kako sam se ose}ala
u tom momentu. Slu{ajte sada, prvo }u vam ja jednom odsvirati i otpevati strofu
kako bi ste se vi podsetili pesme, a onda }emo zajedno da je otpevamo.

Slu{ao sam jednog jutra pti~icu

Prole}u je izvijala pesmicu
}iju }iju }iju }iju }iju }i x2
Odli~no.

Ustala, spremila se i krenula na fakultet. Na putu do fakulteta primetila sam

ne{to {to prethodnih dana nisam vi|ala po ba{tama okolnih ku}a. Neke male, bele
glavice koje su nadvile dan zemqom. Setila sam se jedne vesele pesmice koju sam
u~ila kada sam bila otprilike va{ih godina. Mislim da je i vi znate (otkrivam tekst
slede}e strofe). Hajdemo da otpevamo ovaj stih zajedno. Dakle kako bi ste se
podsetili prvo }u vam ja otpevati i odvirati jedanput a onda }emo zajedno da
otpevamo ovaj stih.

Na mekanoj travici veselo se smije,

Zelena joj kapica, a curica nije

Da li znate {ta to u prole}e se beli po ba{tama? Visibaba, tako je, a strofa

koju smo upravo otpevali je iz pesme Visibaba autora St.P.Korunovi}.
 Ali to nije jedino {to se de{ava u prole}e. Primetila sam da u prole}e ne
cveta samo cve}e. Cvetaju i qudi. Bar sam se ja tog dana ose}ala kao da sam
procvetala. Onako vesela i razdragana primetila sam da su ulice o`ivele. Puno qudi
koji su u`ivali u prvim danima prole}a i sve je nekako bilo puno energije i lepog
raspolo`ewa. Ne}ete mi verovati, ali kom{ija mi se tog jutra gotovo pevaju}i javio.
Kao da se sve probudilo iz dugog zimskog sna. Ma isto kao u pesmi Prole}e autora
autora St.P.Korunovi} (otkrivam posledwi stih). Hajdemo sada. Ja pevam prvo da
vas podsetim, a onda zajedno pevamo.

Prole}e se budi, veseli su qudi

P~elice ve} zuje, pesmica se ~uje.

I zar prole}e nije ba{ kao u pesmama? Veselo, svetlo, puno zvukova i boja.
Predivno. Ka`e se isto tako da je prole}e doba qubavi.

3. Opis koreografije

Svaki pokret igre je osnova jedinice brojawa, odnosno ~etvrtina notne

vrednosti.
Razgranala
U mestu, suno`ni polo`aj, kre}e se desnom nogom udesno (korak) sa
privla~ewem leve noge nakon ~ega privu~ena noga napravi jedan korak u
mestu. To se jo{ jednom ponovi u istom smeru.
grana jorgovana
Levom nogom kre}emo na levo (korak) sa privla~ewem desne noge nakon
~ega privu~ena noga napravi jedan korak u mestu. To se jo{ jednom ponovi u
istom smeru.
Ponavqawe prethodnog stiha
Desnom nogom korak unapred sa privla~ewem leve noge nakon ~ega
privu~ena noga naptavi jedan korak u mesu (razgranala). Levom nogom kre}emo
korak unazad sa privla~ewem desne noge nakon ~ega privu~ena noga napravi
korak u mesu (grana jorgovana).
Oj lane, Milane
Kre}e se desnom nogom u desno sa privla~ewem leve noge nakon ~ega obe
noge podignemo na prste (kao cupkawe). To jo{ jednom ponovimo u istom smeru.
grana jorgovana
Leva noga pravi korak u levo sa privla~ewem desne nogo nakon ~ega obe
noge podignemo na prste (kao cupkawe). To jo{ jednom ponovimo u istom smeru.
Ponavqawe predhodnog stiha
Desnom nogom korak unapred sa privla~ewem leve noge nakon ~ega obe
noge podignemo na prste. To jo{ jednom ponovimo u istom smeru (Oj lane,
Milane). Levom nogom kre}emo korak unazad sa privla~ewem desne noge nakon
~ega obe noge podignemo na prste. To jo{ jednom ponovimo u istom smeru
(grana jorgovana).