3.

Tehniko skiciranje
Skiciranje je vaan metod za brzu razmenu konstruktorskih ideja. Uenje skiciranja je neophodno za
svakoga ko se bavi tehnikom. Koliko god da je skiciranje metod zapisivanja ideja i komunikacije sa
drugim ljudima, toliko je i nain razmiljanja. Najvei deo konstrukcija i projekata prvo je zabeleen
pomou tehnikih skica.

Ispisivanje teksta spada i u izradu skica i u izradu crtea. Sa pojavom raunarskih programa za
skiciranje i crtanje ova oblast neto gubi na znaaju. Ipak, neophodno je stei sposobnost itkog
ispisivanja teksta, pogotovo na skicama. Isto tako, veoma je vano poznavati osnovne oblike i veliine
slova koje su u upotrebi na raunarima kao i pripadajuu terminologiju.

Da bi skica nekog predmeta, modela ili strukture bila razumljiva crtau i drugim ljudima potrebno je
da crta stekne sposobnost vizuelizacije. Vizuelizacija je mentalno razumevanje (prihvatanje) i
interpretacija vizuelnih informacija. Vrlo je znaajna za sve studente tehnike i kljuna je za
razumevanje osnovnih koncepata tehnike grafike. Osnovne tehnike vizuelizacije bie pokazane
tokom objanjavanja tehnika skiciranja, a detaljnije e o ovome biti rei u jednom od sledeih
poglavlja.

U ovom poglavlju ete se upoznati sa osnovnim tehnikama skiciranja.

Postoje tri naina da se uradi tehniki crte:

Slobodoruni nain
Mehanizovani nain i
Elektronski nain.

Slobodoruni crte se, naravno, izrauje slobodnom rukom bez ikakvog pomonog pribora. Tehniko
skiciranje je samo jedna od vrsta crtea koji se izrauju na
ovaj nain.

Crtei izraeni na mehanizovani nain rade se uz pomo

klasinog pribora za crtanje razliitih vrsta lenjira, tabli za
crtanje sa razliitom opremom, estara itd.

Elektronski nain izrade crtea je uz pomo raunara sa

razliitim vrstama CAD2 programa.

Tehniko skiciranje je proces izrade grubog, preliminarnog

crtea koji pretstavlja osnovne odlike jednog proizvoda ili
strukture. Ovakvi crtei se tradicionalno izrauju slobodnom
rukom, ali se danas mogu koristiti i CAD programi.

Tehnike skice su, opte gledano, manje doraeni, manje

definisani, ali i manje ogranieni nego druge vrste crtea. U
odnosu na druge vrste slobodorunih crtea, za izradu
tehnikih skica potrebno je manje vremena. Tehnika skica
moe da prikazuje i samo detalj nekog predmeta. itavi
delovi nekog predmeta mogu biti prikazani samo u
nagovetajima ili ignorisani, dok drugi delovi mogu biti Sl. 3.1 Tehnika skica
prikazani sa mnotvom detalja.
Grubom tehnikom skicom se brzo
zapisuju konstruktorske ideje.
Tehnika skica moe biti uraena na nekoliko razliitih

2
CAD: Computer Aided Design Konstruisanje uz pomo raunara
14 Grafike komunikacije u tehnici

naina u zavisnosti od potrebne jasnoe i namene skice. I jedno i drugo zavisi od toga kome je skica
namenjena. Na primer, skica koja predstavlja brzi zapis neke tekue ideje moe biti vrlo gruba (Sl.
3.1). Ova vrsta skice je za linu upotrebu i nije namenjena razumevanju bilo koga drugog sem onoga
koji je skicu izradio. Skica moe biti uraena i po strogim pravilima tehnikog crtanja koristei metod
vie pogleda (o ovome e biti rei u jednom od sledeih poglavlja), namenjena nekome ko je obuen
za itanje tehnikih crtea. Ovakva vrsta skica ne bi bila prikladna za komunikaciju sa netehnikim
licima. Prostorne skice bi se upotrebile da dalje pojasne konstruktorsku ideju i za predstavljanje te
ideje netehnikim licima (Sl. 3.2).

Senenje moe da se koristi za dalje poboljanje i pojanjenje tehnike skice (Sl. 3.3).

Sl. 3.2 Prostorna skica Sl. 3.3 Osenena skica

Prostorne skice se koriste za razmenu tehnikih Ovo je primer koliko detalja skica moe imati.
informacija u obliku koji je lak za vizuelizaciju. Ovakva skica je pogodnija za tehniku
ilustraciju nego za komunikaciju.

Tehnike skice se mnogo koriste u fazi razrade ideja u procesu konstruisanja. Predstavljaju
neformalno sredstvo koje koristi svako ko je umean u proces konstruisanja ili izrade proizvoda.

Mnogi konstruktori smatraju da je skiciranje postalo deo njihovog stvaralakog procesa razmiljanja.
U fazi razrade ideja skiciranje se moe koristiti za istraivanje i potvrivanje razliitih konstruktorskih
ideja koje se stvaraju u mentalnom oku. Ove ideje su najee grafike po svojoj prirodi. Skiciranje
pomae da se ove mentalne slike registruju u permanentnoj formi. Svaka skica se koristi kao stepenik
do sledee skice ili crtea. U ovom procesu se ideje preiavaju, dodaju se detalji i nastaju nove ideje.

Na velikim projektima se izrauju stotine skica koje razmatraju i uspene i neuspene prilaze reenju
konstruktivnog problema. Poto svi, sem najmanjih projekata predstavljaju timski rad, kolektivni
napor, skice postaju vano sredstvo za komunikaciju lanova tima.

U ranim fazama procesa konstruisanja detaljne skice mogu usporiti istraivanje alternativnih ideja.
Ono to je potrebno su neformalne, neograniavajue skice kojima se mogu razmenjivati kako
geometrijske, tako i negeometrijske informacije, skice koje se mogu crtati brzo i menjati lako.
Tehnika skica, poto se brzo izrauje i manje je ograniavajua, moe preneti ideje o detaljima
konstrukcije, a istovremeno dozvoljava itaocu skice da zamisli kako bi razliita reenja mogla da
unaprede konstrukciju. Skica kao alat za komunikaciju ohrabruje doprinos drugih lanova
konstruktorskog tima.

Kao to je ve reeno, po tradiciji se skica moe definisati kao slobodoruni crte tj. crte izraen bez
pomonog pribora. Modernija definicija skice bi ukljuila i CAD bazirane alate. Sa novim grafikim
 Tehniko skiciranje 15

programima se brzo mogu izraivati skice i crtei u dve i tri dimenzije. Ovakve skice se kasnije mogu
lako razraditi i preraditi u formalne tehnike crtee. Iako se raunar moe koristiti za skiciranje, ipak
e biti puno prilika u kojima se daje prednost papiru i olovci zbog praktinosti, brzine i lakoe
korienja.

3.1. Pribor za skiciranje

Alat za skiciranje je uvek i svuda na raspolaganju: olovka, papir i gumica za brisanje. Iako varijacije
ovih osnovnih alata mogu biti brojne i prefinjene, sutina tehnikog skiciranja je u jednostavnosti. Par
olovaka, gumica za brisanje i nekoliko listova papira bi bilo sve to vam je potrebno za skiciranje.
Mnoge velike ideje su nacrtane drvenom olovkom na salveti. Iako ete biti u iskuenju da koristite
lenjir, trouglove ili lenjir glava3, malo vebe e biti dovoljno da crtate linije dovoljno dobro za izradu
skica bez ovih pomagala. Crtanje linija uz pomo pribora bi vas usporilo, dodalo odreeni stepen
tanosti koji je nepotreban za rane faze konstruisanja i ograniilo oblike koje treba istraiti.

Olovke
Grafitna mina koja se koristi za olovke moe se dobiti u veoma razliitim tvrdoama. to je mina tvra
to je linija svetlija i tanja. Za optu upotrebu olovke srednje tvrdoe H ili HB e dati zadovoljavajue
rezultate. Ukoliko je olovka previe tvrda, linije e biti previe svetle i teko e se videti. Uz to, tvrde
olovke lako bue i cepaju neke lake papire koji se koriste za skiciranje. Nasuprot tome, previe
mekana olovka ostavlja na papiru previe grafita koji se lako razmazuje.

Kod olovke bilo koje tvrdoe svetloa linije se moe podeavati u odreenom opsegu. Kod drvenih
olovaka svetlija linija se postie zatupljivanjem vrha. Vrh patent olovke sa tankom minom je uvek
otar. Njima se svetlije linije crtaju tako to se vuku pod manjim pritiskom.

Iako se klasine drvene olovke mogu koristiti za skiciranje, uobiajeno je da se koriste patent olovke.
Ukoliko koristite samo jednu patent olovku, najpogodnija je ona sa minom prenika 0,5mm. Ipak, ako
elite da istaknete grupu linija tako to ete ih podebljati, moete crtati pomou vie olovaka razliite
debljine. Alternativa je da se linija koju elite da podebljate izvue nekoliko puta. Ovo nije
najpovoljnije jer se slobodnom rukom linija teko povlai vie puta na isti nain. Prilikom svakog
povlaenja liniju podebljavate i pomalo menjate njenu putanju. Takoe, korisno je imati i jednu
olovku sa neto tvrom minom (2H ili 4H) za izvlaenje malo svetlijih linija koje se koriste za
preliminarne konstruktivne linije.

Gumica
Brisanje treba koristiti samo za popravljanje greaka na linijama, a ne za izmene u konstrukciji.
Izmene u konstrukciji treba zabeleiti na posebnim skicama, a prvobitnu skicu treba sauvati. Ipak,
mala koliina brisanja se moe dozvoliti i moe biti korisna prilikom izrade skica. Najee je gumica
na vrhu olovke sasvim dovoljna za ove potrebe. Ako imate nameru da uradite vei broj skica, moete
koristiti i zasebnu gumicu bilo kakvog oblika.

Papir
Postoji irok izbor papira koji se moe koristiti za skiciranje. Najdostupniji i najzgodniji za upotrebu je
papir A4 formata. Zbog toga to je teko izvlaiti dugake linije, nije prikladno da se za pojedinane
skice koristi mnogo vei papir od navedenog. Vei format papira je pogodan za smetanje vie
razliitih skica koje je neophodno vizuelno grupisati.

Obian papir za pisae maine (npr. bankpost) ili fotokopiranje dae najveu fleksibilnost pri upotrebi.
Papir sa linijama tei da vas vizuelno ogranii i natera da crtate po tim linijama. Ukoliko je neophodna
pomo za orijentaciju i proporcije vae skice, moete koristiti milimetarski papir. Uobiajene su dve
vrste milimetarskog papira: kvadratni (Sl. 3.4) i izometrijski (Sl. 3.5) koji se korist za odreene vrste
prostornih skica. Uobiajena gustina podele je 5 10 linija po 1cm.
3
T lenjir za crtanje paralelnih linija na tabli za crtanje
16 Grafike komunikacije u tehnici

Sl. 3.4 Milimetarski papir sa kvad- Sl. 3.5 Milimetarski papir sa

ratnom podelom izometrijskom podelom
esto je korisno imati pomone linije na poetku izrade skice, a u kasnijim fazama ne. Reenje za ovo
je da se skica izrauje na tankom papiru (pelir) ili pausu koji je postavljen preko odgovarajue vrste
milimetarskog papira. Kada podela vie nije neophodna, jednostavno se ukloni milimetarski papir i
nastavi sa izradom skice. Ovo donosi i odreene utede jer se isti komad milimetarskog papira, ija
cena nije zanemarljiva, moe koristiti vie puta. Upotreba pelira ili pausa ima jo jednu prednost. Ovi
papiri se mogu postaviti preko drugih skica, fotografija ili gotovih crtea. Ovo je brz i siguran metod
za dalji razvoj konstruktorske ideje ili korienje neke postojee konstrukcije za razvoj nove.

3.2. Tehnike skiciranja

Da bi se brzo nainile itke skice potrebna je veba i strpljenje. Ovde e biti pokazane uobiajene
tehnike za brzu izradu dobrih skica. Obuhvaeno je skiciranje pravih linija, krivih linija (krugovi,
elipse, lukovi, ...) i proporcionalnih pogleda. Uz pomo strpljenja i vebom mogue je nauiti brzu
izradu itkih skica bez obzira na vae iskustvo i prirodnu nadarenost.

3.2.1. Prave linije

Svaku skicu sainjava itav niz linija. Linije na skicama se razlikuju od mehaniki izvuenih linija jer
nisu ograniene ili voene instrumentima kao to su lenjir, estar, krivuljar i slino. Umesto toga linije
na skicama su voene iskljuivo okom i rukom. Ovakve linije imaju drugaiji estetski kvalitet od
mehaniki izvuenih linija. Kada se ovakve linije pogledaju pod uveanjem one su neujednaene.
Normalno gledajui, one treba da bez prekida prate neku pravu putanju.

Najlaki nain za izvlaenje pravih slobodorunih linija je uz pomo milimetarskog papira.

Najjednostavnije je izvui liniju koja se poklapa sa linijom podele na papiru, ali je takoe relativno
lako izvui i liniju paralelnu sa linijom podele. Potrebno je samo da se odri priblino jednako
rastojanje linije koju crtamo od dve susedne linije podele na milimetarskom papiru.

Mnogo tee je nacrtati linije koje nisu paralelne linijama podele kod milimetarskog papira ili prave
linije bez pomoi milimetarskog papira. U svim ovim sluajevima se linije izvlae kao interpolacija
izmeu dve ili vie taaka. Ove take se na inenjerskim crteima obeleavaju presekom dve kratke
linije horizontalne i vertikalne, duine 4 5 milimetara. Vae oko treba da obuhvati sve take koje
treba spojiti i da vodi vau ruku u kretanju od take do take.

Vrlo esto se ovo ne moe izvesti iz jednog, ve iz nekoliko (2 3) uzastopnih prolaza olovkom (Sl.
3.6). Prvi prolaz se crta lakim potezima tvrde olovke, kao to je 4H, iji je vrh to bolje naotren. U
ovom prolazu se ne mora dobiti linija kakva e biti u zavrnom prolazu. Ona treba da obezbedi pravac,
 Tehniko skiciranje 17

putanju preko koje ete nacrtati liniju u zavrnom obliku. Karikirano to moe izgledati kao na Sl. 3.7.
Zavrna linija treba da je deblja, ujednaena i tamnija. Crta se nekom od mekih ili srednje tvrdih
olovaka (H ili HB), po mogustvu jednim potezom. Ako je potrebno da se linija podeblja ili potamni,
zavrna linija se moe izvui i dva puta. Ukoliko je linija kratka ovo se moe izvesti u dva prolaza sa
po jednim potezom olovke.

Sl. 3.6 Crtanje duih linija Sl. 3.7 Karikirano crtanje linije

Izvlaenje dugakih linija je teko ak i za nekoga sa velikim iskustvom. Ako ne moete da odaberete
razmeru tako da smanjite dimenzije skice, koristite milimetarski papir kao podlogu po kojoj ete
direktno crtati ili podmetnuti ispod tankog papira ili pausa. Ako je linija paralelna i relativno blizu
ivice papira, moete osloniti prst ili deo dlana na ivicu papira. Drei aku u ukoenom poloaju
povlaite polako liniju (Sl. 3.8).

Sl. 3.8 Crtanje dugakih linija paralelnih ivici papira

Dugake linije se teko crtaju. Ukoliko su paralelne ivici papira ona se moe koristiti kao vodi vae ruke
prilikom izvlaenja linije. Druga tehnika je da se olovka ili komad papira koriste kao mera udaljenosti linije
od ivice. Reperi koji se ovako izvuku koriste se kao podloga za izvlaenje zavrne linije.

Ukoliko je neophodno, iskoristite komad papira ili olovku kao meru odstojanja linije od ivice papira i
nacrtajte repere na pogodnom rastojanju. Ove repere moete koristiti za izvlaenje zavrne linije.

Jo jedna tehnika pomae u crtanju linija bilo koje duine, a to je promena poloaja papira. Papir ne
sme da bude fiksiran za povrinu na kojoj crtate (sto ili tabla za crtanje). Morate biti u mogunosti da
slobodno okreete papir u poloaj koji vam je najudobniji za crtanje. Praksa e vam pokazati koji je
poloaj papira najzgodniji za vas. Mnogi smatraju da je povlaenje linija od sebe ili ka sebi najbre i
18 Grafike komunikacije u tehnici

najbolje. Drugi pak smatraju da je najbolje postaviti papir pod malim uglom. U svakom sluaju, to je
linija dua, pogodnije je da je izvlaite u poloaju koji je za vas najudobniji.

Da bi se skiciralo brzo, tano i bez zamora potrebno je da aka i telo crtaa budu oputeni. Orijentacija
papira treba da omogui da cela vaa podlaktica bude u udobnom poloaju. aka takoe treba da je u
udobnom poloaju i oputena. Studenti koji ue skiciranje esto su ubeeni da linije treba da budu iste
kao mehaniki izvuene linije. Smatraju da to vre dre olovku, imaju veu kontrolu prilikom
izvlaenja linija. Upravo je potpuno suprotno. Oputeno dranje olovke (naravno, ne toliko da se ona
pomera u ruci) dozvolie oku i umu da kontrolie olovku direktnije, inei skoro podsvesne korekcije
da bi olovka ostala na eljenom pravcu.

Skiciranje dugakih pravih linija veba

Skicirajte grupu paralelnih linija duine 120mm na jednakom rastojanju od 15mm. Pogledati Sl. 3.6.
Korak 1. Na A4 formatu papira, lakim potezima oznaite krajnje take linija koje treba skicirati.
Korak 2. Orijentiite papir u, za vas, udoban poloaj za skiciranje.
Korak 3. Sedite udobno u oputenom poloaju. Postavite vrh olovke blizu jednog od krajeva linije koju ete prvo
skicirati. Crtajte prvo najviu liniju na papiru da bi ste izbegli razmazivanje grafita i prljanje crtea.
Korak 4. Brzim pogledom obuhvatite oba kraja linije da odredite pravac u kome treba povlaiti liniju.
Korak 5. Skicirajte lakim pokretom liniju duine 25 30 mm pomerajui i aku i olovku u pravcu koji ste u
prethodnom koraku odredili tj. ka krajnjoj taki linije.
Korak 6. Ponovite korake 4 i 5 dok ne stignete do krajnje take linije.
Korak 7. Vratite se na poetak linije i preko prethodno nacrtanih segmenta linije izvucite neto duim potezima
deblju, tamniju i ujednaeniju zavrnu liniju.
Korak 8. Ponovite korake 3 do 7 da skicirate i ostale linije.

3.2.2. Krive linije

Za crtanje krivih linija neophodno je imati vie repernih taaka. Krive linije koje se najee javljaju
su krunica i kruni luk. Vrlo male krunice i lukovi se mogu skicirati iz jednog ili dva poteza bez
upotrebe repernih taaka. Kod veih krunica ovo je nemogue i potrebno je unapred definisati
nekoliko repernih taaka. Za krunicu, minimalan broj ovih taaka je etiri i one se postavljaju po
obimu na jednakim uglovnim intervalima od 900. Za luk se koristi najmanje jedna taka na svakih 900
i na oba kraja luka jo po jedna.

a b c d

Sl. 3.9 Skiciranje krunice

Za male krunice koristite kvadrat ili nekoliko osnih linija kao reper. Za velike krugove koristite papir sa
oznaenim poluprenikom krunice
 Tehniko skiciranje 19

Postoji vie naina da se brzo postave reperne take za skiciranje krunih krivih linija. Jedan od naina
je da se koristi opisani kvadrat (Sl. 3.9 a). Sredita stranica opisanog kvadrata su reperne take. U
ovim takama krunica tangira stranice kvadrata. Dodatne reperne take se mogu dobiti povlaenjem
dijagonala kvadrata (Sl. 3.9 b). Udaljenost reperne take od preseka dijagonala (centra krunica) je 2/3
polovine duine dijagonale. Ova udaljenost je priblino jednaka polupreniku krunice (Sl. 3.9 c).

Kao i kod skiciranja dugakih pravih linija, dugake lukove i velike krunice je tee skicirati i esto je
potrebno imati vie repernih taaka, gue rasporeenih. Da bi se ovo uradilo, pogodno je koristiti
komad papira sa oznaenim poluprenikom krunice (Sl. 3.9 d).

Kruni lukovi se skiciraju kao i krunice, s tim to se broj repernih taaka podeava prema duini luka.
Krive linije koje nisu delovi krunice je tee skicirati. Poto se ovakve linije pojavljuju u tom obliku
samo na vaoj skici, neki proraun repernih taaka je zametan i nepotreban. Treba jednostavno okom
odrediti reperne take i postepeno izvui krivu liniju kroz te take (elipse su poseban sluaj koji e
neto kasnije biti pokazan).

Kao i kod pravih linija, pozicioniranje papira i oputeno dranje olovke pomae za dobro skiciranje
krivih linija. Za razliku od pravih linija, krive linije se najbolje skiciraju pomou niza lukova koji ne
zahvataju vie od 900. Nakon crtanja svakog luka rotirajte papir za sledei segment. Vebom ete za
male lukove eliminisati potrebu za rotiranjem papira.

Skiciranje krunice ili luka veba

Sledei koraci pokazuju kako se crta krunica ili luk. Pogledati Sl. 3.9.
Korak 1. Orijentiite papir u, za vas, udoban poloaj i opustite stisak na olovci. Lakim potezima prvo oznaite
uglove opisanog kvadrata.
Korak 2. Lakim, kratkim potezima skicirajte opisani kvadrat.
Korak 3. Oznaite sredinje take sve etiri stranice kvadrata. Ovo su reperne take na obimu krunice.
Korak 4. Povucite dijagonale opisanog kvadrata. U preseku dijagonala se nalazi centar krunice.
Korak 5. Obeleite reperne take na dijagonalama na 2/3 rastojanja ugla kvadrata i centra krunice. Ove
reperne take su takoe na obimu krunice.
Korak 6. Skicirajte krunicu povlaei osam kratkih lukova izmeu odgovarajuih repernih taaka na obimu
krugnice. Ponite od bilo koje reperne take u smeru koji vam vie odgovara.
Korak 7. Rotirajte papir i skicirajte sledei luk od poslednje reperne take koju ste dotakli do sledee reperne
take. Ponavljajte ovaj korak dok ne skicirate svih osam lukova. Radi ravnomernog skiciranja rotirajte
papir u suprotnom smeru od smera povlaenja luka.
Korak 8. Preko skiciranih lukova izvucite zavrnu krunicu debljom, tamnijom i ravnomernijom linijom.

Skiciranje elipsi
Linije, lukovi, krugovi i elipse su uobiajeni elementi prostornih skica ili skica sa vie pogleda. Manje

Sl. 3.10 Skiciranje manje elipse

elipse se mogu skicirati u opisanom pravougaoniku ije su dimenzije jednake velikoj i maloj osi elipse
(Sl. 3.10).
20 Grafike komunikacije u tehnici

Za vee elipse moe biti neophodna primena metode koja e dalje biti objanjena (Sl. 3.11).

a b

Sl. 3.11 Skiciranje velikih elipsi

Korak 1. Obeleite na komadu papira polovinu velike ose elipse. Krajnje take oznaite slovima A i C
(Sl. 3.11 a).
Korak 2. Na istom komadu papira obeleite polovinu male ose elipse poev od take A. Novodobijenu
taku oznaite sa B.
Korak 3. Na papiru na kome radite skicu nacrtajte veliku i malu osu elipse u potrebnom poloaju. Uz
pomo prethodno napravljenog papira oznaiete niz repernih taaka. Ovo se radi tako to se
taka C postavi bilo gde na malu osu elipse, a taka B na veliku osu. Taka A pokazuje
poloaj reperne take koju treba obeleiti. Ponavljajte ovu proceduru dok ne dobijete eljeni
broj repernih taaka.
Korak 4. Preko repernih taaka izvucite elipsu u zavrnoj formi.

3.3. Proporcije i konstruktivne linije

Vrlo esto su na skici jednog predmeta vaniji meusobni odnosi glavnih dimenzija visine, irine i
dubine, nego njegove stvarne veliine. Proporcija je odnos bilo koje dve dimenzije nekog predmeta.
Proporcije se na skici predstavljaju nizom preliminarnih linija koje se crtaju brzo i tanko. One mogu, a
ne moraju, da odreuju poloaje konanih linija na skici. Njihova svrha je da formiraju podlogu,
strukturu u okviru koje e konana skica biti uraena.

Prvi korak kod izrade svake skice je povlaenje konstruktivnih linija koje definiu gabarite i proporcije
predmeta koji skicirate. Konstruktivne linije su svetle, tanke linije koje grubo odreuju neke elemente
skice ili crtea. Ne pokuavajte da konstruktivnim linijama definiete stvarne duine, poto se duine
odreuju kasnije, bilo presecima nekih linija, bilo drugim oznakama.

Konstruktivne linije daju dva elementa koje koristimo pri izradi definitivne skice: linije same po sebi i
presene take dve linije. Na primer, konstruktivne linije se koriste za skiciranje definitivnih linija na
skici; take nastale presekom konstruktivnih linija se mogu koristiti za skiciranje krunica. Obino se
oba elementa koriste na skicama. Poto su sve dimenzije na skici odreene, grupe konstruktivnih linija
koje formiraju pravougaonike, prizme ili druge oblike, postaju vaan alat za ouvanje oblika i
proporcija predmeta tokom izrade skice.

Milimetarski papir moe da se koristi kao podloga za definisanje konstruktivnih linija, ali ne moe da
ih zameni jer podela na milimetarskom papiru ne moe direktno da predstavi proporcije predmeta i
ima ih mnogo vie nego to je potrebno za definisanje karakteristika predmeta. Najpogodnije je da se
konstruktivne linije izvuku preko milimetarskog papira radi definisanja oblika predmeta. Iskustvom
 Tehniko skiciranje 21

ete stei sposobnost da radite sa malim brojem konstruktivnih linija, ali dok uite izradu skica sa
dobrim proporcijama, treba da ih koristite to vie.

Sl. 3.12 Izrada proporcionalne skice

Skiciranje detalja moe za poetnike biti zbunjujue. Najbolja strategija je da se predmet skicira u
fazama. Pre nego to zaponete skicu paljivo osmotrite predmet i identifikujte njegove karakteristike.
Jedna karakteristika moe bit ceo predmet. Druga karakteristika mogu biti rupe, otvori, zaobljenja,
ljebovi itd. Na sloenim predmetima neke karakteristike se mogu sjediniti u grupne karakteristike.

Svaka karakteristika je definisana nizom konstruktivnih linija. Sledei koraci pokazuju kako da
nainite proporcionalnu skicu delei je na sastavne karakteristike.

Izrada proporcionalne skice

Korak 1. Posmatrajte Sl. 3.12. Procenite proporcije gabaritnih mera predmeta. Na poetku koristite
dve gabaritne mere: irinu i visinu. Konstruktivnim linijama skicirajte pravougaonik koji
predstavlja odnos ove dve dimenzije (Sl. 3.12, korak 1). Ovaj pravougaonik se naziva
granini okvir jer predstavlja spoljnje granice karakteristike koju skiciramo. Ukoliko je
predmet pravougaonog oblika zavrne linije e se poklapati sa obimom graninog okvira.
Najee e zavrne linije dodirivati ili se delimino poklapati sa graninim okvirom.
Korak 2. U okviru prvog graninog okvira skicirajte druge, manje granine okvire koji predstavljaju
vee karakteristike predmeta. U unutranjosti ovih okvira skicirajte nove okvire koji
predstavljaju manje karakteristike predmeta itd. Vrlo esto se jedna konstruktivna linija
koristi za vie graninih okvira. Svaki od skiciranih graninih okvira predstavlja proporcije
jedne od karakteristika predmeta.
22 Grafike komunikacije u tehnici

Korak 3. Nastavite da skicirate granine okvire dok i najmanja karakteristika predmeta ne bude
predstavljena svojim graninim okvirom. Kada steknete vie iskustva otkriete da za neke
manje karakteristike nije neophodan okvir ve se moe skicirati direktno.
Korak 4. Kada su sve karakteristike predmeta predstavljene, skicirajte zavrne linije. Ove linije se
crtaju znaajno tamnije nego konstruktivne linije.

Sutina je u tome da, ako skicu posmatrate sa rastojanja duine ruke, konstruktivne linije postaju teko
vidljive, a zavrne linije jasne i otre. Ukoliko nema dovoljno kontrasta izmeu konstruktivnih i
zavrnih linija, konstruktivne linije odvraaju panju i zbunjuju. Uinite zavrne linije tamnijim ili
konstruktivne linije svetlijim ili oboje. U svakom sluaju konstruktivne linije nemojte brisati.

Neke konstruktivne linije ne pripadaju graninim okvirima. Ove linije se koriste za obrazovanje
preseka radi definisanja nekih vanijh taaka. Na primer, dijagonale graninog okvira se mogu
koristiti za oznaavanje njegovog centra koji moe predstavljat ili centar karakteristike koja je
oznaena ovim graninim okvirom ili ugao drugog, manjeg graninog okvira.

Jedna od najteih tehnika skiciranja je da se uini da skica deluje skladno proporcionisana. Sposobnost
za dobro proporcionisanje e rasti sa iskustvom. Vano iskustveno pravilo je da ukoliko skica ne
izgleda dobro, ona verovatno i nije dobra.

Sl. 3.13 Milimetarski papir se koristi za Sl. 3.14 Odreivanje dimenzija veih predmeta
merenje manjih predmeta
Razmera moe da se promeni poveanjem ili
smanjenjem vrednosti. Na primer, da se
udvostrui veliina skice pomnoite 2,5 i 4 sa
2, pa crtajte na milimetarskom papiru koristei
5 i 8 za irinu i visinu.

Bez obzira da li kopirate neki drugi crte ili skicirate predmet, uvek ste u iskuenju da tano
premeravate sve njegove karakteristike. Ovo bi ponitilo svrhu skiciranja. Ukoliko precrtavate neki
crte, najbolje je da ga samo iskopirate drei original ispod tankog papira. Ukoliko morate da
smanjite ili poveate skicu, iskoristite milimetarski papir pa poveajte ili smanjite broj podela koji se
odnose na karakteristiku koju skicirate. Moete takoe da koristite milimetarski papir drugaije podele
(Sl. 3.13). Ako skicirate realan predmet, njegove dimenzije moete izmeriti lenjirom ili nekim drugim
prigodnim pomagalom (papir, olovka itd.). Ako skicirate vee predmete (Sl. 3.14), postavite se na
pogodnu udaljenost od tog predmeta drei olovku u potpuno ispruenoj ruci. Jedan kraj olovke
poravnajte sa jednom ivicom karakteristike koju elite da premerite, a drugu ivicu karakteristike
 Tehniko skiciranje 23

oznaite palcem na olovci. Ovo ponovite za sve dimenzije od interesa. Pri tome morate sve vreme
stajati na istom mestu i drati ruku potpuno ispruenu za vreme odmeravanja.

U svim sluajevima, postepena dorada konstruktivnih linija od veih ka manjim karakteristikama

omoguava da stalno uporeujete svoju skicu sa predmetom i proveravate proporcije.

Skiciranje predmeta veba

Korak 1. Sakupite fotografije i slike iz asopisa koje prikazuju dvodimenzione predmete i oblike. One mogu
prikazivati skoro sve: razliite predmete, logotip neke firme, fasade zgrada itd. Zadrite se na slikama
koje deluju ravanski tj. ne prikazuju dubinu (debljinu).
Korak 2. Poloite paus ili tanak papir preko slike i zalepite ga lepljivom trakom za nju.
Korak 3. Skicirajte konstruktivnim linijama granini okvir cele slike. Pogledajte paljivo sliku koja se nalazi u
graninom okviru i identifikujte to je mogue vie karakteristika ovog predmeta. Karakteristike mogu
biti i male ili da predstavljaju skup manjih karakteristika.
Korak 4. Doraujte skicu izradom serije sve manjih graninih okvira. Skicirajte od veih ka manjim karakteristi-
kama.
Korak 5. Po elji moete da zatamnite neke od linija sa slike da bi istakli najvanije linije neke karakteristike.
Koje su to najvanije linije neke karakteristike? Eksperimentiite sa razliitim linijama da bi utvrdili
koje su vanije za predstavljanje nekog oblika sa slike.

3.4. Uvod u projektovanje

I skice i crtei predstavlaju predmete koje konstruiemo na vie razliitih naina. Mi ivimo u
trodimenzionom (3-D) svetu, a najee ga, za umetnike i tehnike potrebe, predstavljamo u
dvodimenzionim (2-D) medijima. Iako je i papir, strogo gledajui, trodimenzionalan, njegova trea
dimenzija (debljina) je za nas beskorisna. Mora se napomenuti i da je ekran monitora raunara takoe
vrsta dvodimenzionog medija i slike koje se na njemu projektuju podleu istim ogranienjima kao i
projekcije na papiru. Neke savremene tehnike, kao to su hologrami, stereogrami i sredstva za
virtuelnu realnost, su pokuaji da se trodimenzione ideje predstave kao trodimezioni oblici. Kako bilo,
crtei i skice su jo uvek glavno sredstvo za predstavljanje 3-D predmeta.

Najvei broj razliitih metoda projektovanja je razvijen radi reavanja problema predstavljanja 3-D
slika na 2-D medijima. Teorija projektovanja i pripadajue metode evoluirale su stotinama godina, a
inenjerska i tehnika grafika jako su od njih zavisne.

Tipovi projekcija koji se obino koriste kod

izrade skica su projekcije sa vie pogleda,
izometrija (jedna od metoda aksono-
metrije4), kosa projekcija i centralna pro-
jekcija (Sl. 3.15). Ove etiri vrste projek-
tovanja se mogu podeliti u dve glavne kate-
gorije: skice sa vie pogleda i prostorne
skice. Skice sa vie pogleda predstavljaju
predmet skupom projekcija od kojih svaka Vie pogleda Izometrija
prikazuje samo dve od tri dimenzije
predmeta (o ovoj tehnici projektovanja bie
mnogo vie rei u jednom od sledeih
poglavlja). Ostala tri tipa projektovanja
nazvana su prostorno skiciranje i
predstavljaju predmet u jednom prostornom
izgledu koji prikazuje sve tri dimenzije
predmeta. Kada se koriste razliite vrste
Kosa projekcija Centralna projekcija
projektovanja uvek dolazi do kompromisa;
neke su realistinije, neke se lake Sl. 3.15 Vrste projekcija
4
Grupa tehnika za trodimenziono prikazivanje predmeta
24 Grafike komunikacije u tehnici

skiciraju, a neke su razumljivije za netehnika lica.

Mehaniki nacrtani prostorni crtei esto mogu da budu tei za crtanje nego crtei sa vie pogleda.
Razliiti 2-D CAD bazirani alati olakavaju izradu prostornih crtea. Verovatno najlaki nain izrade
ovakvih crtea je korienje 3-D CAD programa za izradu modela predmeta. Ovakav model lako daje
prostorni prikaz predmeta kao i crte sa vie pogleda.

Drugi nain klasifikacije metoda projektovanja je u zavisnosti od toga da li se koristi paralelno ili
centralno projektovanje. Izometrija, kosa projekcija i projekcija sa vie pogleda koriste paralelno
projektovanje koje zadrava stvarne odnose karakteristika i ivica predmeta. Ova vrsta projektovanja je
osnova najveeg dela inenjerskih i tehnikih crtea. Centralno projektovanje izobliava predmet na
slian nain kako to ini i nae oko tj. dobijaju se crtei i skice koji su jako bliski naoj vizuelnoj
predstavi o predmetu.

Poto se skice i crtei sa paralelnim projektovanjem mnogo lake izrauju nego sa centralnim
projektovanjem, najvei broj skica i crtea uradiete na ovaj nain, iako u izvesnoj meri izobliavaju
prikaz predmeta. Samo kada su predmeti na velikoj udaljenosti (mostovi, zgrade itd.) bie korisno da
predmet prikaete sa izoblienjem koje unosi ljudsko oko.

Sl. 3.16 Centralna projekcija

Kod centralne projekcije irina i dubina predmeta konvergiraju ka nedogledima

3.4.1. Izometrija
Izometrijska prostorna skica je vrsta paralelne projekcije koja sve tri dimenzije predstavlja u jednom
pogledu. Iako postoji vie naina da se predmet orijentie radi prikazivanja sve tri dimenzije,
izometrija ima standardnu orijentaciju koja je ini posebno jednostavnom za skiciranje. Pogledajmo
skicu na Sl. 3.16 koja je uraena pomou centralne projekcije sa dva nedogleda. Za razliku od
centralne projekcije gde konstruktivne linije za irinu i
dubinu predmeta konvergiraju ka nedogledima, kod
izometrije ove konstruktivne linije su meusobno paralelne
sa uglom od 300 prema horizontu (Sl. 3.17). Vie o ovoj
metodi bie rei u sledeim poglavljima.

Mnogi CAD programi e automatski pokazati izometrijski

pogled na osnovu prethodno uraenog 3-D modela
predmeta. Kod veine ovakvih programa postoje prethodno
definisani pogledi i po pravilu postoji i izometrijski pogled.
Po izboru se automatski na monitoru raunara generie
izometrijska projekcija, a najee se odreuje i vidljivost.

Sl. 3.17 Izometrija

 Tehniko skiciranje 25

Sl. 3.18 Osnovni koraci za izradu izometrijske skice nekog predmeta

Izrada izometrijske skice

Izradite izometrijsku skicu predmeta prikazanog na Sl. 3.17.

Skiciranje izometrijskih osa

Korak 1. Izometrijsku skicu zapoinjemo definisanjem izometrijskih osa od kojih se jedna crta verti-
kalno, a dve pod uglom od 300 u odnosu na horizont (Sl. 3.18). Izometrijske ose predstav-
ljaju pravce tri glavne dimenzije predmeta: irine, visine i dubine. Iako se crtaju sa meusob-
nim uglovima od 600 ove linije su, u stvari, meusobno normalne u trodimenzionom pro-
storu.
Neophodno je da pre svega uoite prostor koji predmet zauzima. Najee je to neka
od prostih geometrijskih figura. U ovom sluaju to je prizma sa kvadratnom osnovom.
Ovoj inicijalnoj geometrijskoj figuri dodavaemo detalje tako to emo dodavati ili
26 Grafike komunikacije u tehnici

oduzimati manje geometrijske figure koje predstavljaju manje karakteristike predmeta

koji skiciramo.
Korak 2. Zaponite skicu produavanjem izometrijskih osa skiciranih u koraku 1. Duine produenih
osa treba da odgovaraju irini, visini i dubini predmeta koji skicirate. Za potrebe ovog uput-
stva numeriite zajedniku taku izometrijskih osa sa 1, a krajnje take sa 2, 3 i 4. Sve linije
izvucite kao konstruktivne.
Oblikovanje inicijalne prizme
Korak 3. Skicirajte prednju povrinu predmeta povlaei liniju paralelnu i jednaku po duini sa di-
menzijom oznaenom kao irina poevi od take 3. Krajnju taku obeleite sa 5. Zatim
povucite liniju paralelnu i jednaku po duini sa verikalnom linijom visinom (1-3) kroz
take 2 i 5. Na ovaj nain je prednja povrina predmeta zavrena.
Korak 4. Poevi od take 3 skicirajte gornju povrinu predmeta tako to ete povui liniju paralelnu i
jednaku po duini sa linijom 1-4. Ovu linija je oznaena sa 3-6. Zatim, poevi od take 6
povucite liniju paralelnu i jednaku po duini sa linijom 3-5. Ova linija je oznaena sa 6-7.
Skicirajte sada liniju 5-7. Ona bi trebala da je paralelna i jednaka po duini sa linijom 3-6.
Bonu povrinu predmeta ete skicirati povlaenjem linije 6-4 koja je paralelna liniji 1-3.
Sada imate konstruktivnim linijama skiciranu inicijalnu prizmu u koju se moe smestiti
predmet koji skiciramo. Njegove dimenzije jednake su gabaritnim merama predmeta.
Dodavanje detalja inicijalnoj prizmi
Korak 5. Ovo zaponite tako to ete odrediti dimenzije prizme koju treba oduzeti od gornjeg desnog
ugla inicijalne prizme. Ove dimenzije oznaite kako je pokazano na slici u koraku 4. Po
prednjoj povrini skicirajte visinu tako to ete povui liniju paralelnu sa linijom 1-4 i
obeleite je sa 8-9. Povucite konstruktivne linije paralelne izometrijskim osama iz taaka 8 i
9 i obeleite ih sa 9-10 i 8-11. Sada povucite liniju koja spaja take 10 i 11. Povucite
vertikalne linije iz taaka 10 i 11 i obeleite ih sa 10-12 i 11-13. Spojite take 12 i 13 ime
ste dovrili skiciranje prizme koju treba oduzeti.

Kod jednostavnijih skica moete povui sve konstruktivne linije pre nego to zatamnite definitivne
linije. Kod sloenijih skica gusta mrea tankih konstruktivnih linija moe da dovede do zabune koja
linija pripada kojoj karakteristici predmeta. Zabuna moe da bude jo vea kod izometrijskih skica
gde linije ne predstavljaju dve nego tri dimenzije predmeta. Zbog svega ovoga, kada ucrtate oznake za
poslednje dve karakteristike predmeta u koraku 5, moete da zaponete sa zatamnjivanjem linija koje
su ve u konanom obliku.

Korak 6. Sada je potrebno oduzeti prizmu iju ete dubinu i poloaj obeleiti kako je pokazano na slici
u koraku 5. Povucite vertikalne linije iz obeleenih taaka na linijama 1-4 i 8-9. Obeleite ih
sa 14-15 i 16-17. Povucite linije paralelne izometrijskoj osi iz taaka 15, 16 i 17 i na njima
odredite irinu traene prizme. Na gornjoj povrini predmeta spojite krajnje take ovih linija
i novu liniju obelelite sa 18-19. Iz take 19 povucite vertikalnu liniju do linije iz take 16
koja je povuena pod uglom od 300. Kod povlaenja ovih linija vodite rauna o vidljivosti.
Potrebno je jo od dobijene figure oduzeti dve prizme sa trougaonom osnovom. Odredite
daljine na kojima e biti ivice nagnutih povrina kao to je pokazano u koraku 5. Od take
oznaene na liniji 1-8 povucite liniju pod uglom od 300. Oznaite novu liniju sa 20-21. Istu
ovakvu liniju povucite iz take oznaene na liniji 8-11 i oznaite je sa 22-23. Povucite sada
linije spajajui taku 22 sa takom 20 i 23 sa takom 21. Ove dve novodobijene linije su
neizometrijske jer nisu paralelne ni sa jednom od izometrijskih osa. Ovaj postupak ponovite
na drugom kraku predmeta koji skiciramo.
Napomena: U postupku koji smo sproveli nismo vodili rauna o eventualnim zaklonjenim
karakteristikama predmeta. Pri tome smo se posluili konvencijom koja govori da se zaklonjene
karakteristike predmeta prikazuju samo kada je to neophodno za definisanje predmeta koji skiciramo.
Korak 7. Da bi dovrili skicu potrebno je jo da potamnite vidljive linije.
 Tehniko skiciranje 27

3.4.2. Izometrijske elipse

Primetili ste sigurno do sada da se dosta panje poklanja skiciranju elipsi. Ovo dolazi od toga to je
najea geometrijska figura u tehnici pored prizme cilindar. Kod prostornog prikazivanja cilindara
obavezno se javlja elipsa tj. krug koji je vie ili manje izoblien (Sl. 3.20).

Sl. 3.20 Nastanak elipse Sl. 3.19 Izometrijske elipse

Ovo je razlog to je vrlo vano nauiti razliite tehnike crtanja elipsi.

Izometrijska elipsa je posebna vrsta elipse koja se koristi za predstavljanje rupa, otvora ili cilindara u
izometrijskim skicama. Kod izometrijskih skica i crtea predmet se posmatra pod uglom, to ima za
posledicu da se svi krugovi pojavljuju kao elipse. Kada se skicira izometrijska elipsa vrlo je vano da
se velika i mala osa elipse postave na ispravan nain. Na Sl. 3.19 prikazana je kocka u izometriji i
elipse na sve tri vidljive povrine gornjoj, prednjoj i bonoj. Vrlo je vano zapamtiti ovu sliku jer se
ovakve elipse nalaze na veini izometrijskih skica i crtea. Osnovne karakteristike izometrijske elipse
u bilo kojoj ravni su:

Velika i mala osa elipse su uvek meusobno normalne.

Na gornjoj povrini velika osa je uvek horizontalna, a mala osa je vertikalna.
Na prednjoj i bonoj povrini velika osa je pod uglom od 600 u odnosu na horizont.

Skiciranje izometrijske elipse

Na Sl. 3.21 prikazani su koraci za skiciranje izometrijske elipse. Treba primetiti da su koraci skoro
identini onima za skiciranje kruga. Razlika je samo u orijentaciji i proporciji glavnih osa.

Korak 1. Izometrijsku elipsu skiciraemo na prednjoj povrini. Zaponimo skicu povlaenjem

izometrijskog kvadrata ije su stranice jednake preniku kruga.
Korak 2. Povucite konstruktivne linije du dijagonala kvadrata. Na dugakoj dijagonali je velika osa
elipse, a na maloj dijagonali je mala osa elipse. Dijagonale se seku u centru kvadrata to je
istovremeno i centar izometrijske elipse.
Korak 3. Povucite konstruktivne linije od sredinjih taaka stranica kvadrata preko centra. Ove linije
su ose simetrije kruga koga prikazujete u izometriji. Sredinje stranice izometrijskog
kvadrata su tangentne take elipse i obeleene su sa A, B, C i D.
28 Grafike komunikacije u tehnici

Sl. 3.21 Postupak za skiciranje izometrijske elipse

Korak 4. Povucite kratak eliptini luk izmeu taaka B i C i taaka D i A.

Korak 5. Dovrite skicu povlaenjem eliptinih lukova izmeu taaka C i D i taaka A i B.

Skiciranje izometrijskog cilindra

Na Sl. 3.22 pokazani su koraci za skiciranje izometrijskog cilindra.

Korak 1. Skicirajte izometrijske ose. Da biste skicirali inicijalnu prizmu potrebno je da prvo na
prednjoj povrini skicirate izometrijski kvadrat ije su stranice jednake preniku cilindra.
Ovaj kvadrat e biti jedan kraj cilindra. U pravcu dubine pod uglom od 300 povucite

Sl. 3.22 Koraci za skiciranje izometrijskog cilindra

 Tehniko skiciranje 29

konstruktivne linije koje definiu duinu cilindra. Oblikujte bonu i gornju povrinu
inicijalne prizme. Duina bone povrine je jednaka duini cilindra, a visina je jednaka
preniku cilindra. Isto vai i za gornju povrinu. Treba zapaziti da se skiciraju samo tri
dugake ivice inicijalne prizme (jedna zaklonjena ivica se ne skicira) i samo dve stranice
zadnjeg kraja inicijalne prizme (dve zaklonjene stranice se ne skiciraju).
Korak 2. Povucite dijagonale i ose simetrije izometrijskog kvadrata. Skicirajte izometrijsku elipsu kao
to je prethodno pokazano.
Korak 3. Take preseka osa simetrije sa gornjom i bonom stranicom kvadrata obeleite sa A i B.
Povlaenjem konstruktivnih linija od ovih taaka pronaite korespodentne take na zadnjem
kraju inicijalne prizme. Ove take obeleite sa C i D. Skicirajte luk izmeu taaka C i D i pri
tome pokuajte da bude to sliniji delu elipse izmeu taaka A i B.
Korak 4. Na izometrijskom kvadratu pronaite take preseka velike dijagonale i elipse. Od ovih taaka
povucite linije prema zadnjem kraju inicijalne prizme. Ove dve linije tangiraju elipsu i
dugake su koliko i cilindar koji skicirate. Povucite sada kratke lukove od taaka C i D do
krajeva dve prethodno skicirane linije. Cilindar je sada ve vidljiv unutar inicijalne prizme.
Korak 5. Potamnite sve vidljive linije da dovrite skicu cilindra.

Na Sl. 3.23 nalazi se nekoliko primera izometrijskih skica. Moete i vi pokuati da ih skicirate.

Sl. 3.23 Primeri izometrijskih skica

3.4.3. Kosa projekcija

Kosa projekcija je jo jedan nain prostornog prikazivanja predmeta. Ona je pokuaj da se kombinuje
jednostavnost skiciranja u dve dimenzije sa neophodnou prikazivanja tree dimenzije. Kod kose
projekcije se prednja strana predmeta vidi u pravoj veliini; samo trea dimenzija (dubina) se skicira
pod uglom. Kao i izometrija, kosa projekcija se dobija paralelnim projektovanjem (Sl. 3.24).

Zbog lakoe kojom se skicira prednja strana predmeta, kosa projekcija je korisna za prikazivanje
predmeta kod kojih je veina karakteristika smetena ba na toj strani predmeta. Ovaj nain prostornog
prikazivanja predmeta nije pogodan kada se vei broj karakteristika nalazi na bonoj ili gornjoj strani
predmeta, posebno ako su to cilindrine karakteristike (rupe, otvori itd.).
30 Grafike komunikacije u tehnici

Sl. 3.24 Razlika izometrije i kose projekcije

Kao i kod izometrije, zaklonjene karakteristike predmeta se ne skiciraju sem ako je to neophodno da
se kvalitetno prikae predmet. Zbog naina skiciranja dubine predmeta, a u cilju zadravanja
proporcija, neophodno je mere po dubini predmeta smanjiti na 1/2 do 2/3 prave veliine.

Skiciranje kose projekcije

Na Sl. 3.25 su prikazani koraci za skiciranje kose projekcije. Predmet je orijentisan tako da se najvei
broj detalja nalazi na prednjoj povrini.

Korak 1. Zaponite skicu odreivanjem graninog okvira kao to biste skicirali pogled sa prednje
strane predmeta. Odredite dimenzije i granine okvire svih karakteristika da biste odrali
proporcije predmeta.

Sl. 3.25 Koraci za skiciranje kose projekcije

 Tehniko skiciranje 31

Korak 2. Da biste videli dubinu predmeta tj. da biste videli desnu i gornju povrinu predmeta povucite
konstruktivne linije za dubinu pod uglom koji je izmeu 300 i 450 iznad horizonta u desno (u
praksi se najee koristi ugao od 450). Ovo je prikazano na Sl. 3.25. Za razliku od ovog
pogleda, ukoliko elite da prikaete predmet odozdo, povucite konstruktivne linije za dubinu
pod istim uglom, ali ispod horizonta. Da biste prikazali predmet sa leve strane, povucite
konstruktivne linije za dubinu u levo. Skicirajte samo uglove koji e biti vidljivi.
Odredite dubinu du skiciranih konstruktivnih linija da biste pronali ivice zadnje strane
predmeta. Ukoliko biste dubinu predmeta obeleili u pravoj veliini dolo bi do toga da
predmet ne bude proporcionalan, da bude izoblien. Zato je neophodno da za dubinu upotre-
bite 1/2 ili 2/3 prave veliine (obino se iz praktinih razloga koristi 1/2 prave veliine).
Korak 3. Povucite liniju izmeu oznaka za dubinu predmeta da biste skicirali vidljive ivice zadnje
povrine predmeta. Ove linije su paralelne ivicama na prednjoj strani predmeta. Sada morate
odrediti da li su ivice otvora na zadnjoj povrini predmeta vidljive. Od centra otvora na
prednjoj povrini predmeta povucite konstruktivnu liniju po pravcu dubine i na njoj obeleite
dubinu predmeta. Na ovaj nain ste pronali centar kruga koji predstavlja otvor na zadnjoj
povrini predmeta. Skicirajte oba kruga koristei isti prenik.
Korak 4. Ukoliko se bilo koji deo kruga na zadnjoj povrini nalazi u krugu na prednjoj povrini pred-
meta, taj deo ivice otvora je vidljiv. Da biste dovrili skicu potamnite sve vidljive linije.

Ispisivanje teksta
32 Grafike komunikacije u tehnici