1

Danijela Farneze

Ulica anel 5

2
Mojoj majci

3
Koliko je briga kojih se oslobodimo kada odluimo da budemo
neko, a ne neto.
Koko anel

4
 1.

Mamac za naivne

Putnici u vrelom i prepunom vagonu gradskog metroa koji su me videli kako na potpeticama od
dvanaest santimetara utravam u voz sekund pre nego to su se vrata za mnom zatvorila nisu ni
slutili da se pred njima nalazi najsrenija ena na svetu.
Odobren mi je premetaj u Milano, upravo sam iznajmila divan stan i spremala se da
oveku koga volim saoptim da dolazim da ivim u njegovom gradu.

Nikoloa sam upoznala godinu dana ranije na proslavi roendana moje najbolje drugarice Eme,
koja me je ugostila na nekoliko dana u metropoli, gde sam bila daleko od Venecije i verenika
koji tek to je postao bivi.
Pjetro i ja proveli smo zajedno pet godina. On je bio informatiar i gajio je veliku strast
prema fotografiji, pa me je i osvojio divnim portretom u crno-beloj tehnici koji mi je napravio
onog dana kad smo se upoznali. Mesec dana kasnije, zaljubljeni i sreni, poeli smo da ivimo
zajedno. Proiveli smo divne trenutke, zabavljali se, putovali po svetu, provodili duge vikende
na kauu ispred televizora, pravili velike planove za budunost. Onda su poeli nesporazumi,
lai, dugovi za kupovinu kue, prve svae oko boje ploica u kupatilu, ista si kao tvoja majka,
gori si od svog oca, do dana kad sam ga zatekla u krevetu sa koleginicom, bucmastom
plavokosom, koja, po mojoj proceni, nosi odeu broj 46, i s prezirom ga izbacila iz kue. Prevario
me je sa enom koja nosi najmanje 46.

One veeri kad sam upoznala Nikoloa, imala sam na sebi aket od tvida s kamelijom na reveru i
uske farmerke, koje su me izduivale, pa sam u njima izgledala kao da imam bar etiri
kilograma manje. Oko vrata sam nosila dugaku bisernu ogrlicu, na grudima vezanu u vor.
Provodila sam vee izbegavajui da se kljukam kikirikijem i ogovarajui enu koju sam
zatekla u svom krevetu, pripijenu uz oveka sa kojim sam uzela kredit za kuu.
- Shvata li da me je prevario sa enom koja nosi broj 46? - ponavljala sam, zbunjena i
zgroena, pijuckajui u kuhinji penuavo belo vino i grickajui argarepu i komora.
- Ne mogu da verujem da je ovek koji je godinama sluao moje jadikovke zbog linije i vika
kilograma bio toliko okrutan da me prevari sa enom bokova irokih kao laa. Znai, vie je
voleo debeljuce. A ja sam, kao budala, godinama ivela na hlebu i vodi.
Ema, kojoj je dojadila moja kuknjava, stalno je odmahivala glavom i ponavljala: - Ti nisi
normalna. ta te briga za kilau? On te je prevario, jel' ti jasno? To je jedino bitno!
- Ali to je jae od mene. Zatvorim oi i pojave mi se mikroskopske haljine, ravni stomaci,
prinudno gladovanje, katarzino prejedanje, ajevi za ienje, dijete na bazi ugljenih hidrata, pa

5
onda bez ugljenih hidrata, s belanevinama i bez belanevina, udesni napici, hleb i voda,
dinovske vage... -rekla sam joj, zagrizavi komora.
- Otkad te poznajem, samo pria o svom fizikom izgledu. Zar se nisi umorila?! Lepa si,
pametna, duhovita. ta jo hoe od ovog prokletog ivota? - odgovorila je.
Imala sam trideset dve godine i smatrala sebe dosta zgodnom. Nosila sam broj 42, koji
sam u nekim periodima vee zaobljenosti jedva navlaila na sebe, samo da ne priznam da mi
treba broj vie; imala sam vrstu zadnjicu, male grudi, ali prilino dopadljive, dva velika smea
oka ko u srne i pune, meke usne.
Nikada nisam bila prava lepotica, od onih za kojima se mukarci okreu na ulici, koje
slamaju sva srca i podaju se samo pravim prinevima na belom konju, ali im sam izala iz
prokletog puberteta, shvatila sam da sam dopadljiva. Smisao za humor i ironija koji su me kao
devojicu osudili da budem simpatina drugarica, ona koja, tanije reeno, ima zadatak da
zabavlja svoje plavokose i pomalo snobovski orijentisane drugarice za kojima svi deaci tre,
uinili su da kao odrasla postanem drna i puna arma.
Kao to to obino biva sa ljudima kojima majka priroda nije podarila lepotu i ljupkost, i ja
sam sve uloila u linost i s ponosom isticala svoje vrline.
- U pravu si - priznala sam. - Ali ne mogu ni o emu drugom da razmiljam.
- Zar stvarno misli da je lepota toliko vana? - rekla je Ema, nasuvi sebi pie.
- Koko anel je ponavljala da lepota enama slui da ih mukarci vole, dok im glupost slui
da one njih vole - odgovorila sam.
- Pa, moglo bi se rei da je to velika istina - uzviknula je Ema, podiui au i nazdravljajui
mi.
Dok sam grickala povre, proklinjala svog biveg i zamiljala mastodontske vage, zazvonio
je interfon. Nekoliko trenutaka kasnije, trijumfalno je uao prelep mukarac, oiju crnih kao gar,
razbaruene kose i s bradom od nekoliko dana, u tamnosivom odelu bez kravate. irok i topao
osmeh na njegovom licu izgledao je tako da su svi drugi osmesi na svetu naspram njega bili
bledi i beznaajni.
Odmah sam shvatila. Nikolo je bio siguran u sebe, harizmatian, duhovit i neosporno
privlaan. inilo se da ga sve ene na proslavi veoma dobro poznaju. Poto se pozdravio s
prijateljima, izljubio i rukovao, skinuo je sako, bacio ga na kau i poao pravo u kuhinju.
Na putu od dnevne sobe do kuhinje poeo je da zavre rukave na beloj koulji, polako i
pedantno, otkrivajui predivne podlaktice.
Priznajem, mnogo se loim na mukarce u koulji, to je moda pomalo i uvrnuto. A kada se
rukavi zaustave ispod samog lakta, otkrivajui miiave ruke, potpuno izgubim razum. To je
jae od mene.
Dok se Nikolo pribliavao pultu da bi uzeo pie, kako sam pretpostavila, bila sam
hipnotisana njegovim rukama. I poto sudbina ume s nama da se poigra, on me je na trenutak
pogledao i postavio mi najloginije mogue pitanje:
- Zanimaju te satovi? rekao je, prenuvi me iz erotske fantazije koju je pokrenuo njegov
lakat.
- Molim? - odgovorila sam, zurei u njega kao opinjena.
- Uinilo mi se da gleda moj sat. Pomislio sam da se razume u satove.

6
 - Sat, da, naravno! - rekla sam, progutavi naglo zalogaj povra i rizikujui da se uguim
pred jednim od najzgodnijih mukaraca koje sam ikada videla.
- Da, oboavam satove. Tvoj je stvarno lep. Istie podlakticu.
- udno, nikada mi nije palo na pamet da bi satovi mogli da istiu podlakticu. Sviaju ti
se?
Mrzim satove. Pomisao da nosim na ruci simbol prolaznosti deluje mi zastraujue i
smeno. Kao da nije dovoljno to nas ivot stalno podsea da smo svaki dan sve stariji.
- Oh, mnogo mi se sviaju. Ne nosim ih zato to... hm, zato to sam alergina odgovorila
sam, udei se samoj sebi kako lupetam.
- Alergina si na satove?
Ponovljena, ova reenica je zvuala jo gluplje.
Na sreu, u tom trenutku u kuhinju je ula Ema, prekinuvi taj udan razgovor, i ja sam
poelela da joj se bacim oko vrata i zahvalim to me je spasla.
- Hej, ve ste se upoznali? - upitala je uzimajui flau ruma s police.
- Istini za volju, nismo - odgovorio je on, nasmeivi mi se.
- Rebeka, za prijatelje Koko.
- Kao velika Koko anel - dodala je Ema cerekajui se.
- Rebeka je njen najvatreniji oboavalac.
- Da, veoma joj se divim - stidljivo sam se nasmeila pruajui mu ruku.
- Nikolo - odgovorio je dok smo se rukovali. Kako ima muevnu ruku, pomislila sam.
- Rebeka je moja drugarica iz detinjstva. Ile smo zajedno u kolu. ivi u Veneciji i ovde je
na nekoliko dana.
- Dobro dola u Milano, Rebeka ponovo se nasmeio.
- ime se bavi?
Neto to najvie mrzim jeste da me neko koga sam tek upoznala pita ta radim. Kao da to
mora da bude neto lepo! Niko te nikada ne pita da li slua Batistija ili Lua Rida, da li vie voli
najke ili starke, da li letuje u turistikom selu ili kampu, da li su ti smeniji montipajtonovci ili
braa Koen. To je ono to govori o tebi, a ne prokleti posao.
- Bavim se sveanostima i skupovima - odgovorila sam neodreeno.
Radila sam u velikoj agenciji koja organizuje skupove i kongrese u celoj Evropi. Laicima to
moda zvui privlano: zabave, gala veere, veernje haljine i stolovi ukraeni egzotinim
cveem. U sutini, bavila sam se dosadnim kongresima iz oblasti medicine i najuzbudljivije to je
moglo da mi se desi bili su obrazovni kursevi za proktologe ili seminari o oboljenjima prostate.
- Lepo, mogao bih od tebe da traim savet za vernisa koji organizujem povodom otvaranja
svog studija. Ja sam arhitekta - rekao je prinosei ustima au i savijajui ruku tako da jo vie
istakne predivan biceps. Ve sam bila njegova robinja ljubavi.

Proveli smo celo vee askajui. Osim to je zgodan, Nikolo je i obrazovan, inteligentan, duhovit
i galantan. Trudio se da mi napuni au kad god bih je ispraznila i svakih pet minuta me je pitao
da li sam dobro i da li mi je lepo.
Ve sam bila pijana, od vina i njega, i potpuno sam zaboravila na svog biveg i njegovu
pozamanu prijateljicu.

7
 Na kraju veeri, Nikolo me je poljubio u obraz i pre nego to je obukao sako i nestao u
milanskoj noi, ostavio mi je svoju vizitkartu.
- Zar i tebi nije mrska ova nova navika da ti mukarac ostavi svoj broj telefona? - upitala sam
Emu, hipnotisana belom karticom.
- Uvreena si jer nisi navikla da prva zove? - upitala je.
- Ne mogu jo da prihvatim da su se vremena promenila, da su mukarci prestali da budu
lovci i da su poeli da dele svoje adrese ekajui da budu pozvani - rekla sam, ispijajui
poslednju au penuavog vina.
- Kako si staromodna!
- Staromodna? Verujem u apsolutnu jednakost mukarca i ene, ali sam i dalje ubeena da
mukarac treba da uzme u ruke telefon i da pozove. To je pitanje genetike, kao plaanje veere,
montiranje police, otvaranje vrata na kolima i noenje kofera na godinjem odmoru.
- To je stvarno prava emancipacija! - nasmejala se Ema. Na kraju veeri, dok sam s
vrtoglavicom pokuavala da izbrojim koliko sam kalorija progutala, postalo mi je jasno da u za
Nikoloa biti spremna da napravim izuzetak. Ko te pita za genetiku!
Sutradan, dok su se posledice pijanstva jo oseale, prouila sam sa Emom pravu strategiju,
duboko udahnula i ukucala taj prokleti broj.

Sve je bilo veoma lako.

Videla sam se ponovo sa Nikoloom iste veeri. Ostavila sam na njega utisak, za ta sam
morala da zahvalim svojim uskim farmerkama.
Doao je po mene, otvorio mi vrata da uem u kola, odabrao savrenu muziku i poruio
boanstveno vino. Oseala sam se kao da sam njegova boginja.
Nosila sam crnu usku haljinu, koja je isticala moj skromni dekolte i neno mi obavijala
bokove, prikrivajui suvine obline.
On je primetio moje divne sandale sero rosi i dao mi kompliment za vitke glenjeve.
- Oboavam cipele - priznala sam mu dok smo veerali. - Imam preko sto pari.
- Svaka ast! Lepa kolekcija - odgovorio je zaueno.
- Znam, moda delujem kao klasian primer ene koja potroi celu platu na tiklice i izmice
i svake veeri obuje drugi model za ludi noni provod. U stvari, ja ih kupujem, gomilam i onda
nemam prilike da ih obujem. Neke jo lee nove novcate u ormariu za cipele. Ali kada znam da
ih imam, da su tu i da me ekaju, bolje se oseam. Ponekad ak pomislim da su me neke od njih
zavolele - slatko sam se nasmejala.
Pored Nikoloa sam imala oseaj da u poleteti.
- Neobina si, Koko - rekao je, putajui me da i dalje priam o cipelama, a da se nimalo nije
dosaivao, tavie, pokazivao je izvesno zanimanje. inilo mi se da sanjam.
askali smo cele veeri, kao da se godinama poznajemo. Priala sam mu o svom bivem, o
naim nesporazumima, o ljubavi kojoj doe kraj, o tome koliko smo ranjivi kad smo prevareni, a
on mi je ispriao svoju ljubavnu priu, koja se zavrila godinu dana ranije, o propalom venanju,
vraenim bombonjerama, psu koga je ostavio njoj, o tome koliko mu nedostaje to kue i o svom
ivotu tridesetpetogodinjeg neenje u Milanu.

8
 Govorio je barunastim, mirnim glasom. Gledao me je netremice i povremeno mi se smeio.
Dok sam ga sluala kako pria o svojim grekama, ljubavnim patnjama, romantinoj strani svoje
linosti, izgledao mi je jo privlanije.
On je bio pravi ovek za mene. Otkrili smo da imamo slian ukus, delom stvarno, a delom
zato to sam, da ga ne bih razoarala, lagala iz najboljih namera. Voleo je rok, elektronsku
muziku, otkaene i bune grupe. Ja sam odrasla sluajui kantautore koji su pevali o ljubavi,
drndajui na gitari kancone Lua Batistija, pratei svako finale festivala u Sanremu i kladei se s
prijateljima ko e pobediti.
Jel' voli Tulse? - upitao me je. - A Inkubus?
- Naravno! - odgovorila sam, mada nisam ni razumela njihove nazive. - Pratim ih godinama
- slagala sam, nadajui se da nee traiti da mu otpevam omiljenu stvar ili navedem neke od
njihovih najboljih albuma.
On je voleo amerike pisce, a ja ruske, ali zato da mu ne povlaujem dok mi nadugako i
nairoko prepriava radnju najnovijeg i dozlaboga dosadnog romana Dona Vinsloua?

Bila sam spremna da se potpuno preokrenem zbog oveka kao to je on. Da je zatraio, jela bih i
ugljene hidrate za veeru i nosila donji ve boje mesa.
Nisam mogla da verujem da mi je tako brzo pao s neba da mi zalei tek slomljeno srce. A
bila sam pre svega presrena to se i ja njemu toliko sviam.

***
Vee smo zavrili u Nikoloovom stanu. Nametaj je bio paljivo odabran i izgledalo je kao se da
svaki detalj nalazi tu za potrebe foto-servisa nekog asopisa posveenog dizajnu.
Smestio me je na kau i pustio muziku, a onda me je pogledao u oi i rekao mi da sam lepa.
Kada je izgovorio te rei, primakla sam mu svoje usne i poljubila ga. To je bio raj i ja sam ga
pronala.
Vodili smo ljubav satima, bez trunke stida, kao da se oduvek poznajemo. Osim beznaajnog
seksa na brzaka s pripitim kolegom posle jednog dosadnog kongresa ginekologa, nijednom
nisam prevarila Pjetra. Bila sam naviknuta na njegovo telo i njegove kretnje.
Nikolo mi je odmah ugodio, znao je tano gde i kako da me dodirne, ta da poljubi i ta da
kae.
Savreno smo se slagali.
Kada sam ga oko etiri zamolila da mi pozove taksi da se vratim kui, poto me je Ema
upozorila na novu sklonost meu slobodnjacima da vie ne ostaju da spavaju kod svog
partnera, on me je nagovorio da ostanem: - Mnogo bih voleo da ti ujutru skuvam kafu kad se
probudi.
Jedva sam zadrala suze.

I evo me sada ovde. Nikolo i ja emo konano iveti u istom gradu. Sila sam na Trgu Duomo da
bih presela na crvenu liniju do stanice Porta Venecija. Koraala sam polako, jer su cipele bile
nove, a potpetice zahtevne. Imala sam bele pantalone koje su bile prilino zategnute i sputavale
su mi pokrete. Preko njih sam nosila majicu na tamnoplavo-bele pruge u mornarskom stilu i na
glavi, kao amajliju, panama eiri.

9
 Imali smo sastanak u restoranu Dek u pet. Rezervisala sam sto da ne bismo morali da
stojimo i tiskamo se pored anka u popodnevnom picu. Nameravala sam da naruim
ampanjac i sa uivanjem posmatram Nikoloov srean izraz lica kada mu saoptim veliku
novost.

Viali smo se ve godinu dana. To je bila godina romantinih veera, obilja vina, filmova,
koncerata i odlinog seksa.
Svakog drugog vikenda sela bih srena na voz i dola kod svog savrenog mukarca.
Nekoliko puta je on doao kod mene u Veneciju i etali smo uliicama, ljubei se na svakom
mostu kao klinci.
Znala sam da postajemo pravi par.
Onih dana, dugih i dosadnih, kada se nismo viali, provodili smo vreme na skajpu,
razmenjivali muziku i filmove, priali jedno drugom kako smo proveli dan i razgovarali o seksu
- prolom, zamiljenom i buduem.
Upoznao me je sa nekoliko svojih prijatelja i ja sam njega upoznala sa svojim najboljim
prijateljicama koje su se preselile u Milano. S vremena na vreme smo zajedno odlazili na pie i
on bi me zagrlio, poljubio u obraz i rekao: - Ba smo dobra ekipa, zar ne?!
Jednoga dana smo sreli njegovog oca i on me je predstavio kao svoju prijateljicu Rebeku.
Bila sam malo povreena, ali sam onda shvatila da je to delikatno pitanje, da su roditelji uvek
vrlo osetljivi na ljubavni ivot svoje dece, da smo mi u sutini i odlini prijatelji te da ne treba to
da prihvatim. Nasmeila sam se i - mada se oduvek gnuam braka - na trenutak sam poelela da
mi taj stari gospodin postane svekar.
To je bila burna godina. Bilo je svaa, nesporazuma, kratkih perioda kada se nismo viali.
Nikolo je bio strastven, uzdran, preosetljiv i veliki samotnjak. Nauila sam da mu ostavljam
prostor, da imam poverenja u njega, da ga nikada ne pitam ta je radio za vikend kada se nismo
videli, kako ga ne bih guila i pokazala da sam nesigurna ili ljubomorna.
On je govorio da sam snana, duhovita, ironina i sigurna u sebe, a ja sam mu retko
pokazivala svoje brojne slabosti. Htela sam da budem pobednik, ena kakvu je oekivao i,
moda, zasluivao.
Jednom, dok smo se ljubili nakon voenja ljubavi, rekao mi je: - Svia mi se tvoje meko telo.
Ti ima renesansnu lepotu. - Ta reenica me je paralisala. Fiziki izgled mi je i dalje bio slaba
taka, mada on nije proputao priliku da mi kae kako divno izgledam. Posle te izjave sam
ustala, primoravajui sebe da se nasmeim, zatvorila se u kupatilo i plakala, gledajui se u
ogledalo i prieljkujui da mu se monice iznenada sparue.
Onda sam se umila i mirno vratila u krevet. Ja sam pobednik, ja sam pobednik, ja sam pobednik...
nikakav glupi komentar o mom fizikom izgledu ne moe da me baci u oaj, ponavljala sam kao mantru.
Bila sam zaljubljena i sve sam mu pratala, ak i to to neke moje slabosti ne primeuje. U
stvari, titila sam ga od svojih mana, jer to je prava ljubav.
Ponekad kada smo ruali ili veerali napolju, zabavljali smo se ocenjujui druge ene koje
sede za stolovima oko nas. Ja sam davala ocene, a Nikolo je govorio da li bi im se udvarao ili ne.
Jedne veeri, kada smo bili prilino pripiti, neto mi je priznao.
- Kad su oajne ene u pitanju, tu sam pravi maher - rekao mi je.
- Svaka ast - odgovorila sam i poela da se smejem kao luda.
Osetila sam se prozvanom.

10
 Nikada mu nisam rekla ta oseam. Bila sam ena pobednik. Nisam htela da ga uplaim ili
pourujem. ekala sam da on povue prvi potez. ekala sam da bude spreman, da se osea
sigurnim, da stvarno shvati da jedino sa mnom moe da provede ostatak ivota.
Ali u meuvremenu sam od firme zatraila premetaj za Milano i kad su mi ga odobrili,
bacila sam se na posao da naem dvosoban stan.
Krila sam od Nikoloa sve svoje planove, htela sam da to bude iznenaenje. Bila sam sigurna
da e skakati od radosti.

Crvena linija metroa smrdela je kao stoni vagon. Stojei i pokuavajui da odrim ravnoteu a
da se nigde ne naslonim da ne bih uprljala bele pantalone, ogledala sam se u prozorima
proveravajui da li mi je cimanje u vozu pokvarilo savren izgled.
Sila sam kod Porta Venecije i ostala nekoliko trenutaka na peronu traei u tani ogledalce.
Proverila sam da li je minka na mestu, besprekorna, namestila sam eir i kosu i zaputila se ka
pokretnim stepenicama.
Nove cipele koje sam obula za ovu priliku uljale su me jer su mi zbog vruine oticale noge.
Ionako nemam zavodnice, a sada sam gazila kao tiranosaurus koji ima probavne smetnje.
Kada sam izala na povrinu, zapahnuo me je vru vazduh. Neodlunim, sporim koracima
uputila sam se ka restoranu, prikrivajui osmehom otvaranje rane na stopalu.
Uavi u restoran, bacila sam se na stolicu kao da sam mesec dana bila na nogama i polako
ispod stola izula cipele, trudei se da ne padam u oi.
Nikolo je stigao sa etvrt sata zakanjenja. Bio je lep, preplanuo i oputen, a na sebi je imao
divnu koulju ivenu po meri, sa izvezenim inicijalima, koje su mnogo doprinele tome da se
zaljubim u njega.
Priao je stolu, nasmeio se primetivi moje bose noge, poljubio me je u obraz, seo i rekao: -
Divne cipele!
- Hvala, nove su, krvniki me uljaju.
- Ali isplati se.
- I ja tako mislim.
- Pa, otkud ova iznenadna poseta usred nedelje? Je li ti Milano toliko nedostajao?
- Ti si mi nedostajao! - Nasmeila sam se i namignula, a onda sam pozvala konobara.
Proteklih nedelja sam bila toliko zauzeta organizovanjem svog novog ivota da smo se
veoma malo viali. Da bih mogla da se preselim, morala sam da sredim i arhiviram sve
predmete iz prole sezone te sam radila i za vreme vikenda.
- Imam velike novosti!
- I ja - odgovorio je, pljesnuvi se rukom po butini.
- Dobro, hajde onda da naruimo dve ae ampanjca i ponemo.
Nikolo me je znatieljno pogledao u oi odjednom se uozbiljivi.
- I, kakve su to velike novosti?
- Pa, eto, doseliu se u Milano.
- Kako? Kada? A posao?
- Premetena sam u poslovnicu u Milanu.
- Kakva vest! I gde e da stanuje?

11
 - Nala sam veoma lep dvosoban stan u etvrti Porta Romana. Selim se ovog vikenda.
- Neverovatno!
- Volela bih da sam mogla da naem neto blie tebi, ali je u tom delu grada slaba ponuda.
A ono to je raspoloivo premauje moj budet. Da bismo se videli, treba samo da se uguram u
metro.
- Moe da se potrudi, ponekad.
- Ponekad? Sve mi se ini da e to biti svaki dan! - prsnula sam u smeh i uhvatila ga za ruku.
Koju je on povukao.
U tom trenutku eludac mi se stegao, kao da je naslutio neposrednu opasnost i pokuao da
se zatiti. Neto je krenulo naopako.
- Kad smo kod toga... - rekao je Nikolo, zurei u jednu taku na stolu - moramo da
razgovaramo.,.
Evo ga, stigao je, on, prokleti kodeks.

ovek koga sam ludo volela poeo je da koristi kodeks.

Kodeks je sastavljen od itavog niza fraza, formulacija, stavova, poza i pogleda koje
parovi koriste, esto nesvesno, kada u vezi neto krene loe.
Ne mogu da ti pruim ono to..., Nisi ti, ja sam, Ovako je bolje za oboje, Ne mogu
vie da te gledam takvu, ,Ja bolje ne umem, Samo te razoaravam, to su neki osnovni i uvek
aktuelni delovi kodeksa.
Nikolo se ipak opredelio za krajnje banalnu reenicu: -Moramo da razgovaramo...
Posle nje usledila je beskonana pauza.
Konobar je stavio na sto dve ae ampanjca i ja sam u svoju zurila kao da je meteorit koji je
upravo pao s neba. Nisam od nje mogla da odvojim pogled. Skupila sam hrabrost, progutala
knedlu, a onda sam se setila da sam ena pobednik i tako to, podigla sam glavu, pogledala
Nikoloa i upitala ga:
- O emu hoe da razgovaramo?
Dugo me je gledao, usredsredivi se na moje elo i kosu, koja mi je padala preko ramena,
zatim je podigao au, uzeo gutljaj i odgovorio:
- O Ani.
- O kome?
- O Ani, tvojoj prijateljici Ani.
Kakve veze ima moja prijateljica Ana sa mnom, Nikoloom, ampanjcem, rezervisanim
stolovima, nesnosnom vruinom, novim sandalama koje krvniki uljaju, minkom koja se
razliva i mojim preseljenjem u Milano?
- A-n-i? - upitala sam gledajui ga u oi.
- Da, Ani.
- Poznaje Anu?
- Da, ti si me upoznala s njom pre nekoliko meseci. Bili smo na onoj jezivo dosadnoj
knjievnoj veeri na koju si me odvukla i tamo je bila i ona. Sea se?
Seala sam se.

12
 Neki prijatelji su u jednom malom, veoma ljupkom restoranu organizovali itanje pria i
proveli smo vee uzdravajui se od smeha da ih ne bismo uvredili (stvarno su bili oajni) i
pijui vino.
Ana je dola kasnije i sela je za sto do nas. Poznavala sam je nekoliko godina. Druila se sa
mojom dragom roakom koja je dolazila u na letnjikovac u Markama.
Bila je nekoliko godina mlaa od mene, visoka, plava i mrava, i imala je najslai osmeh
kakav ena moe da ima.
Crte lica bile su joj tako savrene da je sa samo malo maskare mogla da izgleda predivno,
dok mi obine smrtnice provodimo sate ispred ogledala nanosei slojeve podloge za minku,
pudera, senki, rumenila i rueva da bismo dobile najbolju verziju same sebe.
Te kobne veeri upoznala sam je sa Nikoloom, razmenili su nekoliko reenica, malo askali
pored anka, a onda su se pozdravili.
I sada se ona spominje u razgovoru koji kree u veoma loem pravcu, dok mi se ampanjac
greje i eludac prevre.
- Da, upoznala sam te sa Anom pre nekoliko meseci - rekla sam polako, trudei se da mi
glasa ne podrhtava - i mogu li da znam kakve veze sada ona ima s nama?
- Eto... ne znam kako to da ti kaem. Ti i ja smo, u osnovi, oduvek bili dobra ekipa. Ti si
pobednik, zbog toga te oboavam, ume da kontrolie oseanja, sigurna si u sebe. Nisi plaljiva,
ne boji se da ostari. Ja sam, kao to zna, dugo iveo sam i postao sam osobenjak. Ve imam
trideset est godina i nisam vie balavac...
- Da, mislim da te veoma dobro poznajem - sigurno bolje nego to on mene poznaje...
- Naravno! Vidi, sada kada sam stigao dovde, shvatio sam, pre svega zahvaljujui tebi,
naim dugim askanjima, lepim trenucima koje smo proveli zajedno, razumevanju, da mi neto
nedostaje. Shvatio sam da mi treba neko koga u voleti.
Noge su mi klecale.
- I mislim da sam pronaao pravu osobu za sebe. Anu.

Da ponovimo sve od poetka. Potrebno mi je da na trenutak sagledam sve okolnosti: upoznajem

sjajnog mukarca, ludo se zaljubljujem, divno se slaemo, seks je fantastian, ja menjam grad i
posao zbog njega i on konano odlui da ozbiljno zavoli... drugu enu!
On se zaljubljuje u drugu. Zaljubljuje se u Anu.
Drhtavom rukom i sa nesnosnom vrtoglavicom uzela sam svoju au ampanjca. Pokuala
sam da popijem gutljaj i onda sam je vratila na sto, rizikujui da je prevrnem.
Uprkos milanskoj sparini, niz leda mi je skliznula hladna jeza.
- Jel' ti dobro? - upitao je, gledajui me pomalo zbunjeno.
U tom trenutku ena pobednik prestala je da brine o savrenoj minki, belim pantalonama,
frizuri, ljudima koji sede okolo, i zajecala kao dete.
- Koko, pobogu, ta se deava?
- ta se deava?! - promrmljala sam kroz suze i jecaje. -ta se deava?! Hoe da kae da nisi
shvatio?
Pogledala sam ga planim oima. Da li je mogue da je moj savreni mukarac u stvari
bitanga koja sedi naspram mene i smrtno me ranjava? Da li je mogue da tokom te duge godine
nije primetio koliko mi znai?

13
 - Nisam hteo da te povredim. Znam koliko ti je stalo do mene, ali deava se, ljubav doe i ne
moe da bira kada i sa kim. Shvata, zar ne?
Bio je zvanian, bio je ubre.
- Kako moe to da me pita? Kako? A ja? A mi?
- Rebeka, seks izmeu nas bio je sjajan, fantastino smo se slagali, ali ti si slobodna,
nezavisna, snana ena. Ne treba ti niko da te titi. Voli da ivi sama, oboava da se
zabavlja. I da ne budemo u vezi, uvek e biti posebna. Bilo mi je divno s tobom, ali onda je
dola ljubav i ja tu nisam mogao nita. Zaljubio sam se i to je sve.
U tom trenutku mi je postalo jasno da nita nisam shvatala. Dok sam ga ja volela, a volela
sam ga od trenutka kad sam ga upoznala, on je u meni traio samo drutvo dok eka enu svog
ivota. Dok sam ja mesecima mislila da neto gradimo, on me je koristio da bi popunio
emocionalnu prazninu dok ne pronae pravu ljubav. Nita nisam shvatala. Moda nije on bio
mamlaz. Moda sam jedini, pravi mamlaz bila ja.
Poto nije bio u stanju da zaustavi bujicu mojih suza, rekao je najgluplju stvar koju mukarac
moe da kae odmah nakon to je eni ukrao srce i bacio ga vukovima: - Ne brini, neemo
prekinuti svaku vezu. Ostaemo veliki prijatelji. Stalo mi je do tebe.
Okrenula sam se polako ka njemu. Maskara mi se razlila po licu i pomeala sa tenim
puderom. Dugo sam ga gledala, pokuavajui da prestanem da jecam, a onda sam mu jedva
ujnim glasom priznala: - Volim te.
Nikolo je ustuknuo, stisnuvi usne. Gledao me je nekoliko trenutaka, a onda je zavrteo
glavom.
- To nije mogue, grei!
- Greim?! Volim te od prvog trenutka kad sam te videla. Volela sam te celu ovu dugu
prokletu godinu!
- Ne... ne. Ti si sada tuna jer me gubi kao ljubavnika...
- O emu pria?
- Ti me ne voli, sada si zbunjena! Rekla bi mi to! Oduvek si tvrdila da si snana, nezavisna.
Uvek si mi govorila da ne voli prenemaganje i da ti ne treba zatita.
- To sam govorila da te ne bih pourivala, da te ne bih uplaila. Bio si tako srean u ulozi
okorelog neenje. Nisam htela da te pritiskam, htela sam da sam shvati da i ti mene voli.
- Ali to je glupo!
Ponovo sam briznula u pla. Ne samo da mi je slomio srce. Rekao mi je i da sam glupa.
- Ali ja... ja... - mucala sam, na izmaku snage.
- Rebeka, zato mi nikada nisi rekla ta osea? Ne verujem da bi se neto promenilo, moda
nam je nedostajala ta dodatna iskra. Ali da sam znao da si se stvarno zaljubila, da sam za tebe
vie od ljubavnika i posebnog prijatelja, uradio bih ono to je potrebno, ranije bih raskinuo. Ana
nema nikakve veze s naim prijateljstvom. Traim od tebe samo da me shvati. Nisam ja odluio
da se zaljubim u nju, to se jednostavno desilo. Da se desilo tebi, ja bih prihvatio. U ljubavi ne
postoji alternativa. Nadam se da emo jednoga dana opet biti prijatelji, da emo jednoga dana,
koji nije previe daleko, moi i dalje da budemo dobra ekipa kakva smo bili.
Dobra ekipa. Sada sam poela da shvatam ta za njega znai dobra ekipa. To je kad ide u
krevet s prijateljem a da nita ne osea, kada ne komplikuje stvari, kada oveku koji ti je ukrao

14
srce dozvoljava da voli tvoju prijateljicu, do pre dva meseca gotovo zaboravljenu. Prijateljicu
koja nosi broj 38.
Ustala sam od stola, onako bosa, drei sandale u rukama. Te paklene stvarice ne bih
uspela da navuem u ovim traginim okolnostima. Uputila sam Nikolou prazan, oajniki
pogled.
- Kud si pola? - proaptao je, istim onim toplim glasom zbog kojeg sam izgubila glavu kad
sam ga prvi put srela.
- Slomio si mi srce, Nikolo.
- Zna da nisam hteo. Nemoj sada da preteruje. - Da, stvarno je skot. - Proi e te to za
nekoliko dana i shvatie da nikada nisi bila istinski zaljubljena u mene. Bilo nam je zabavno i to
je sve. Vratie se i ja u te doekati rairenih ruku.
- Zbogom, Nikolo.
Gledala sam ga kao da ga prvi put vidim. Zaista nisam vie prepoznavala oveka koga sam
samo sat ranije volela do ludila. Okrenula sam se i pola. Nikolo se nije potresao, ve je sedei i
dalje za stolom doviknuo: - Rebeka, kuda e? Vrati se!
Nisam znala ta da radim, kuda da idem. Nisam razmiljala o tome da je asfalt vreo i da
bosa neu daleko stii. Otila sam samo do prvog ugla, skrenula i sela na ivinjak, ne marei za
pantalone. Skinula sam eir i steui ga u ruci pomislila da e se Nikolo moda predomisliti, da
e shvatiti da ne moe da ivi bez mene i potrati da me zagrli i zauvek zadri kraj sebe.
To se nije dogodilo. Nije potrao za mnom.
Posle otprilike pola sata, koji su trajali kao venost, s mukom sam ustala i hramljui krenula
ka metrou. Ljudi koji su sedeli u batama restorana gledali su me kao da sam duh. Sila sam u
podzemnu eleznicu, saekala voz i u pantalonama, koje su ve bile uprljane, skljokala se na
pohabano sedite.

Putnici koji su me u praznom i smrdljivom vagonu posmatrali uplakanu, sa cipelama u rukama,

nisu ni slutili da se pred njima nalazi najnesrenija ena na svetu.

15
 2.

Nov grad, nov ivot

ivela sam u Milanu ve nedelju dana. Nedelju koja je bila duga kao godina.
Nikolo mi se nije vie javio. U trenucima slabosti pomiljala sam da ga pozovem ili mu
napiem mejl, ali bih onda odustala. Bila sam suvie povreena i slaba da bih sebi dozvolila
novo ponienje.
Odmah posle onog munog razgovora vratila sam se u Veneciju. Putovala sam glave
naslonjene na prozor dok su mi niz lice tekle suze, koje su se na ledenom vazduhu u
klimatizovanom vagonu jedva osuile.
Dola sam kui peke, nesvesna onoga to se oko mene deava, ne znajui gde sam i ta mi
se dogaa. I dalje sam jecala, bez stida, ne obazirui se na poglede prolaznika, sa razmazanom
minkom, koja mi je lice pretvorila u zastraujuu karnevalsku masku.
Kad sam stigla do kue, s mukom sam se popela uza stepenice zbog bolova u nogama i pred
vratima sam polako skliznula na pod, nastavljajui da plaem.
Nisam ni sanjala da imam toliko suza. Pomislila sam da e moje telo u jednom trenutku
presahnuti i da e voda prestati da mi kulja iz oiju. Ali suzni kanali su i dalje savreno radili, za
ta su moda zaslune one dve i po litre vode to svakoga dana redovno popijem, makar na silu,
kako bih se izborila sa prokletim celulitom koji stalno vreba.
U stanu je vladala tiina i nered. Otkad smo moj bivi i ja stavili na prodaju kuu koju smo
zajedno kupili, iznajmila sam mali trosoban stan u gradskoj etvrti Kanareo.
Sada mi se to mesto inilo kao savreno sklonite za sakrivanje, prazan prostor gde nema
uspomena na mukarce koji su me povredili.
Svukla sam se, skinula minku i uvukla u krevet. Provela sam u postelji cela dva dana,
ustajui samo da odem u toalet i pojedem malo keksa koji sam sakrila u kuhinji. Uvek sam
sakrivala slatkie da mi ne bi bili pred oima u trenutku kada me iznenada uhvati glad. Ali ovo
je bila vanredna situacija. Dogodio se zemljotres koji mi je sravnio sa zemljom sve unutranje
organe, srce mi je bilo slomljeno i trebalo ga je izleiti, a ostaci mog samopotovanja leali su
rasuti po svim delovima mozga.
Trebali su mi slatkii.
Kada se srce raspadne u paramparad, dogodi se neto udno: vreme izgubi vanost. Nije
bitno koliko je sati ili koji je dan u nedelji.
Sve to nas zanima skriveno je u grudima. To su one male krhotine, zarivene u naim
vitalnim organima, u organu koji pulsira vie od svih i kojim oseamo neije odsustvo, trepti
oekujui povratak, povratak koji se esto ne dogodi. ivimo sa velikom knedlom izmeu grla i
grudi koja nam ne da da spavamo, od koje ne moemo da diemo.

16
 Vreme stoji i mi se samo vraamo u prolost da bismo rekonstruisali sve to se dogodilo,
traimo odgovore u detaljima, pokuavamo da zamislimo kako bi bilo da smo postupili
drugaije, da smo rekli neto drugo. Kada patimo zbog ljubavi, oajavamo kao ivotinje u
kavezu koje su ivele slobodno, oseamo se prazno i beznadeno. Izgleda nam da je izgubljeno
sve to nam je bilo vano.
Ljubav je divna kada nas obuzme. Oseamo se mono, radosno, privlano, bezbrino, sreno
- jednom reju, besmrtno. Ali kada se zavri, kada nam ostane nezahvalan zadatak da i dalje
volimo onoga ko nas vie ne voli (ili nas nikada nije ni voleo), to je kao da iznenada umremo
nasilnom smru. Umesto ushienja dolazi oajanje, a arolija se pretvara u stravu i uas.

Stalno sam proveravala telefon u nadi da e mi Nikolo poslati poruku da se kaje, da je shvatio
da ne moe da ivi bez mene, da sam ja ena koju voli, a ne tamo neka Ana sa lepim licem i
strukom ko u gliste. Ali nita, potpuni muk.
Nadala sam se da e na njegovu lepu kuu u Milanu pasti meteorit i unititi sve one
dizajnirane predmete.
Treeg dana sam smogla malo snage i hrabrosti da izaem iz postelje, koja je pretila da
postane moj mrtvaki pokrov, i pogledala sam se u ogledalo. Izgledala sam uasno.
Stala sam pod tu i tu ostala dugo, pokuavajui da sperem svu tugu, nadajui se da mlaz
tople vode moe da odnese nesrene misli, razoaranje i beskrajnu patnju.
Kada sam izala iz kade, pogled mi je pao na belu vagu pored lavaboa, koja mi je oduvek
bila najvei neprijatelj. U tom trenutku oaja, kada nisam elela nita osim da se prepustim bolu,
da patim do krajnjih granica izdrljivosti, zakljuila sam da bi odluka da stanem na tu paklenu
spravu predstavljala dobar primer mazohizma.
Popela sam se na vagu kao to se osuenik na smrt penje na veala i... dogodilo se
iznenaenje!
Izgubila sam kilogram.
Nisam mogla da zadrim osmeh: konano neto lepo.
Bila su dovoljna dva dana suza i gladovanja, uz samo poneki keksi, pa da izgubim
kilogram. O tom aspektu ljubavnih patnji nisam razmiljala.
Ponovo sam se pogledala u ogledalo: oi upale i nateene od suza, koa sivkasta, pogled
tuan. Znala sam da nije lako zaboraviti i nastaviti dalje, ali da ja to mogu. Uvek sam se
pretvarala da sam snana. Sada je doao trenutak da to stvarno budem.
Umotana u bademantil, otrala sam u sobu i pogledala kutije za selidbu naslagane u jednom
oku, jedine koje su mi pravile drutvo u tim danima oaja. Poela sam da ih punim, s mnogo
poleta i bez ikakvog kriterijuma, stavljajui u njih prvo to mi doe pod ruku.
Odluila sam da se preselim u Milano zbog jednog mukarca. Sada kad tog mukarca vie
nema (i kada preti opasnost da ga zbrie meteorit), vreme je da ponem da mislim na sebe.
Preseliu se u Milano da bih sama zapoela nov ivot.
Dva dana kasnije, sve moje stvari stigle su na ostrvo Tronketo, gde su utovarene u kamionet
da bi bile prevezene u metropolu.
Mada mi je eludac i dalje bio stegnut i nisam oseala elju za hranom, prestala sam da
uzdiem i da gledam telefon nadajui se jednom od onih povrataka koji se - kao to veoma
dobro znamo - deavaju samo na filmu.

17
 Mogu ja i sama, ponavljala sam sebi, mogu i sama.
I tako sam stigla u Milano.

- Mora da nastavi da ivi, mora da izlazi, da upozna nove ljude - govorila mi je Ema, u
nadi da u pre ili kasnije odluiti da se suoim s tom depresijom, zbog slomljenog srca.
Prve nedelje u Milanu morala sam da obavim razne birokratske poslove, ispraznila sam
kutije, napunila police i biblioteku, oistila kuu, ila u supermarket da kupim deterdente,
trknula do Ikee da nabavim stvari za kuu bez kojih ne bih mogla da ivim (svee sa mirisom
vanile, sto za kompjuter, sliku na kojoj je prikazana krava, ae za vino), posle ega sam
provodila duge veeri sa Emom, jadikujui do duboko u no na svom novom kauu.
Ostalo mi je jo malo godinjeg odmora do poetka rada u novoj agenciji i to vreme sam
provela ureujui svoje novo gnezdo kako bih se u njemu oseala udobno i spokojno.
U kupatilu sam pored kutije s perlama postavila fotografije Koko anel i s vremena na
vreme bih je pogledala nadajui se da e mi dati odgovore. Ali ona me je samo nemo
posmatrala, sa svojim divnim crnim eiriem koji je uvek nosila.
Najtee mi je bilo da sredim cipele, za koje sam odvojila gotovo pola spavae sobe. Kutije u
kojima su stajale izgledale su kao veliki zid koji me titi od sveta.
Stalno sam neto radila da ne bih mislila na njega, majstorisala sam po kui samo da
oslobodim mozak. Uvee sam izbegavala da izaem iz straha da ga ne sretnem sa onom koju je
odabrao za ljubav.
- Ne budi luda, Koko - rekla mi je jedne veeri Ema. - Grad je ogroman, ivite u razliitim
etvrtima i, osim nekoliko zajednikih prijatelja kojima je izriito zabranjeno da priaju o njemu,
nemate dodirnih taaka.
- A ako bi, kojim sluajem, proao pored moje kue?
- Znai, umree izmeu ova etiri zida samo da ga ne sretne?
- To nije loa ideja.
- Ne moe tako da ivi.
- Plaim se da bi mogao da se pojavi iza svakog ugla - priznala sam. - ini mi se da ga vidim
u metrou, u svim kafiima u kojima naruim kapuino, na vrhu svakog tornja katedrale. Imam
oseaj da koraam po minskom polju.
- Volela bih da mogu nekako da ti pomognem. ini mi se da ti to postaje opsesija - rekla je
zabrinuto Ema.
- Ranije, kada mi je srce bilo jo netaknuto i radilo normalno, da bih stigla od take A do
take B ila sam najkraim putem, pravolinijski. Stizala sam tano tamo gde elim, bez lutanja,
sigurnim korakom. Otkada me je ostavio, idem u cikcak, izbegavam puteve koje moda i on
koristi, odbijam pozive, hodam tik uz kue, uvek spremna da se sakrijem u ulaz ili iza nekog
stuba.
- Ne mogu da te gledam tako tunu.
- Samo me jedno tei: nada da e mu opasti sva kosa, da e dobiti stomak i da nee moi da
pravi decu.
- Pa, nada je poetak.
- Volela bih da imam snage da se pokrenem.

18
 - Mora ponovo da uzme ivot u svoje ruke, Koko. Ema je bila u pravu. Patnja me je ubijala
i nisam mogla da je se oslobodim. Jo uvek mi je bilo mnogo loe.
Osim toga, u Milanu nisam poznavala mnogo ljudi, a kada promeni grad, potrebni su ti
ljubav i nenost. Oajniki trai prave prijatelje, simpatine kolege, kelnera od poverenja,
potenog vodoinstalatera koga moe da pozove svaki put kada ti esma kaplje, prodavca
novina na uglu koji te pozdravi kada proe, kozmetiarku, frizerku, pekaru gde ti ostave
miriljavi baget i ako kasni na posao. Trebalo mi je mnogo ljudi, a nisam ih jo upoznala.
- Zna ta mi najvie nedostaje? - rekla sam Emi. - ta?
- Zagrljaji. elim nekoga da zagrlim i da mene neko zagrli. Treba mi ljudski dodir, snana
plea koja e mi pruiti zatitu, koja e mi utke rei da e sve biti u redu.
- Znam. Zagrljaji mogu da budu vaniji od seksa, novca, sunanih dana, krofni s okoladom.
Doi, pusti da te malo zagrlim.
Naslonila sam glavu na njene grudi i proaptala: - Nita nije vanije od krofni s okoladom.
- Konano! To se zove duh, draga moja - rekla je Ema smejui se i snano me je zagrlila.

Posle sedam dugih dana provedenih u Milanu, dok sam stajala na svom novom balkoniu i
mrzovoljno posmatrala prolaznike, razmiljajui o zagrljajima kojih nema, o noge mi se oealo
neto meko i dlakavo, od ega sam se prestravila.
Spustila sam pogled i, na dva koraka od mojih belih papua, ukradenih u luksuznom hotelu
za vreme jednog kongresa u ijoj sam organizaciji uestvovala, ugledala sam ogromnu crnu
maku, koja me je lukavo gledala krupnim utim oima.
Poto sam se povratila od oka, pogledala sam okolo da bih otkrila kako je uspela da mi se
uunja u stan.
Smatram sebe racionalnom, ali ne mogu a da ne budem bar malo praznoverna. Uvek
izbegavam da zaponem vane stvari utorkom ili petkom, ako nehotice prospem malo soli na
stolnjak, uvek bacim malo i preko ramena, nikada ne ostavljam eir na krevetu i, pre svega, ne
prelazim ulicu kada sretnem crnu maku.
Savreno sam svesna da su svi ti mali potezi, kao i itanje horoskopa, mada u to ni najmanje
ne verujem, potpuno beskorisni, ali mi podsvest stalno govori da ak i u sluaju da zla kob ne
postoji, malo potovanja prema njoj ne moe da kodi.
Crna maka kraj mojih nogu me je uznemirila. Nije mi bilo toliko vano odakle je dola
koliko da saznam da li mi donosi sreu ili nesreu. Izgleda da su crne make na ulici baksuzluk,
dok u kui tite od nesree.
Dok sam bila zadubljena u te misli, punaka dlakava loptica vetim skokom se popela na
ogradu balkona, napravila nekoliko koraka i bacila se na susednu terasicu, a onda nestala kroz
velika dvokrilna vrata.
To nije bio duh koji je doao da me uniti ili zatiti, ve obina komijska maka, koja je
grekom zavrila u mom stanu.
Ba mi je laknulo.
Zakljuila sam da je iznenadna poseta make odlina prilika da konano odem i upoznam se
s ljudima koji ive na mom spratu.

19
 Obula sam baletanke (da ih je video, Nikolo bi sigurno s prezirom naprio nos. ena je u
baletankama seksi kao konj s ruem za usne, voleo je da kae) i zaputila se ka vratima prvog
komije.
im sam pozvonila, ula sam iz stana mete, a onda nerazgovetne povike koje sam
protumaila kao: Dolazim - PSOVKA - dolazim! Nekoliko trenutaka kasnije, smeei se, vrata
mi je otvorio oniski, punaki momak, duge crne brade, u poetnoj fazi elavosti.
- Zdravo, ja sam nova kominica.
- Zdravo, izvini zbog frke, prio sam paprike i morao sam da iskljuim poret da ne bih
zapalio zgradu.
- Eh... izvini, nisam htela da smetam. Mislim samo da je tvoj maak upravo bio kod mene.
- Da, on nikada ne odustaje, mnogo je radoznao. Nadam se da nije napravio neku tetu. Je li
ti, Maku? - povikao je okrenuvi se ka ivotinji, koja je leala sklupana na kauu.
- Tvoj maak se zove Maak?
- Pa, naravno. On je maak. Neu ga valjda zvati Kue ili Koala. U stvari, za sve je kriv
Doruak kod Tifanija. Verovatno zna o emu priam.
- Naravno. Ko nije lud za Odri u maloj crnoj haljini! Izvini, nisam se ni predstavila. Zovem
se Rebeka, Rebeka Bruni.
- Ja sam Klaudio, Klaudio Mastrojani.
- Ah, Mastrojani... kao glumac?
- Da - rekao je, nasmeivi mi se. - Ali, naalost, nismo ni u kakvom srodstvu... i nemamo
nikakve slinosti! - a onda je prasnuo u smeh, to me je odmah oraspoloilo.
- Izvoli, ui. Dozvoli da ti ponudim bar kafu.
- Hvala, rado!
- Ne obraaj panju na nered, nisam oekivao posetu. Uveo me je u savreno sreenu
dnevnu sobu, sa mnogo fotografija na zidovima i svetlim zavesama na prozorima.
- Ali meni sve izgleda savreno.
- Moja mudra bakica je govorila: Kada ti je kua u neredu, spoljanji svet ti uvek izgleda
savreno!
Taj momak mi se svia.
Seli smo u kuhinju i poeli da priamo o svemu i svaemu, o mom preseljenju u Milano, o
poslu koji mrzim, njegovoj strasti prema kuvanju, njegovom ivotu novinara slobodnog strelca.
Mnogim prijateljicama sam u beskonanim telefonskim razgovorima ve ispriala o
nedavnom raskidu sa Nikoloom i patnji naputene princeze, tako da sam celu priu uspela da
mu saspem za samo sedamnaest minuta.
Dok je kuvao kafu i stavljao oljice na sto, Klaudio je zainteresovano sluao.
- Oboavam ljude koji spremaju espreso na poretu - rekla sam mu, posmatrajui ga kako
puni filter do vrha. - Ima neeg uzbudljivog u ritualu ispiranja posude, sipanja vode, nabijanja
kafe... a onda ono prepoznatljivo brbotanje.
- Oh, i ja to volim - odgovorio je palei ringlu i stavljajui na nju posudu za kafu. - Uivam
dok ekam da se kafa isfiltrira, da se podigne do vrha posude i da te odjednom zapahne njen
snani miris.
Klaudio je nasuo vreli napitak, otvorio prozor i zapalio cigaretu.

20
 - Puim malo, tek iz navike, ne to sam zavisan, ali ovu cigaretu elim da posvetim tebi,
Rebeka, tvom slomljenom srcu i tvom dolasku u Milano.
Nisam se danima tako nasmejala, a onda sam ga zamolila da i meni ponudi cigaretu.
Ja sam zadrti nepua. Nikada nisam puila, oduvek sam to smatrala glupim i skupim
porokom. Mrzim kada se dah osea na duvan, kada ruke, odea, kosa, smrde na cigaretu. Ali
uinilo mi se da je to pravi trenutak da sebi dozvolim luksuz da probam neto novo.
Zapalila sam cigaretu i uvukla dim. Onda sam se luaki zakaljala. Bilo je stvarno grozno!
Sva uzvienost i elegancija s kojom sam nainila oslobaajui potez paljenja svoje prve cigarete
poniteni su odvratnou koju je u meni izazvao spoj duvana, katrana i nikotina.
Klaudio se smejao kao lud.
- Stvarno si ba zgodna - rekao mi je dok su mu se dve suzice slivale niz obraze.
Njegov smeh bio je tako zarazan da sam ugasila cigaretu i sama se slatko zasmejala. Smejala
sam se sebi, svom bolu, preseljenju, bekstvu, smenim i tunim okolnostima u kojima se
nalazim, Milanu, Maku i svemu to proivljavam.
im smo se povratili od napada smeha, Klaudio je seo pored mene i rekao mi: - Rebeka,
nemoj da oajava. Videe, Milano e ti pripremiti mnoga lepa iznenaenja. Ovo je grad prilika,
susreta, zabave. Ti si lepa, pametna i veoma samokritina. Siguran sam da ti nee trebati mnogo
vremena da zaboravi prolost i okrene se budunosti.
Ova pomalo banalna fraza i tako spontano izreen kompliment veoma su mi prijali. Popila
sam kafu oseajui se rastereeno, a onda sam nastavila da priam svoju priu i sve druge prie
o svom ivotu sve dok nije dolo vreme za veeru.
Zahvalivi mu na lepo provedenom popodnevu, vratila sam se u svoje gnezdo. Klaudio je
imao sastanak i srenica koja uskoro dolazi moi e da proba njegove uvene paprike.

Narednih dana srela sam se jo mnogo puta sa Klaudiom. Postao mi je lini vodi. Pokazao mi je
najbolje supermarkete, najmodernije prodavnice, dobre restorane u koje moe da se ode na
veeru ili na pie.
Imala sam jo nekoliko dana odmora i moj novi prijatelj je reio da to bre nauim sve o
Milanu. Mogao je da mi posveti mnogo vremena jer je radio od kue te je svoj dan organizovao
kako mu odgovara.
Volela sam da provodim vreme s njim. Oseala sam se oputeno.
Jedne veeri sam ak dola u iskuenje da ga zagrlim, ali sam odustala, iz straha da to ne
protumai pogreno.
Klaudio je nekoliko meseci bio u vezi s jednom koleginicom, ali je mislio da nisu srodne
due. Bio je nepopravljivi romantik i nisu ga zavaravale anse za lak seks. Uprkos stalnim
razoaranjima na ljubavnom planu, nadao se iznenadnoj srei. - Mama je uvek govorila da se
uda deavaju svakoga dana! - ponavljao je, citirajui Foresta Gampa.
eleo je da mu se udvaraju, kao eni. I u tome smo bili veoma slini.
Oboje smo hteli da budemo eljeni. Nismo imali nita protiv neobaveznog seksa (on nikome
ne moe da smeta, naroito ako je dobar), ali smo eleli da to radimo s ljubavlju, da osetimo
sklad, hemiju.
- Moda smo previe zahtevni za nekoga ko je preao tridesetu - rekao mi je jednom za
vreme veere.

21
 Klaudio je bio mlai od mene godinu dana, iveo je u Milanu sedam godina i sakupio je
ogromnu zbirku ljubavnih pria, a sve su se loe zavrile.
- Moda samo nismo imali sree - odgovorila sam.
- Mislim da je svet pun savrenih ena - dodao je. - Samo to, ko zna iz kog udnog razloga,
nijedna ne eli da bude sa mnom.
Ja sam jo bez prestanka mislila na Nikoloa.
Uvee, pre spavanja imala sam oseaj da se guim i esto bih briznula u pla. Tada bih uzela
telefon i pozvala Emu, ak i kada je bila previe zaokupljena poslom da bi dola da me poseti.
- Kako je, Koko?
- Jo ne mogu da se sastavim. Stalno razmiljam o naim zajednikim vikendima, o reima
koje su meni, samo meni, zvuale kao obeanja.
- Prestani da mui sebe.
- Ne mogu. Ponavljam ve napamet nauene reenice koje mi je pisao dok smo etovali i
pokuavam da zamislim kako bi bilo da sam mu ranije priznala da ga volim. Da li bi to stvarno
neto promenilo?
- Mislim da ne bi, mada to nije ono to eli da uje. Ljudi te odaberu, Rebeka. Ako te ele,
prevaziu strahove, kolebanje, neodlunost. Da je stvarno hteo da bude s tobom, Nikolo bi te
uzeo, trebalo je samo da isprui ruku: ti si za njega bila tu.
- Da. Ali on je traio neto drugo, traio je velike, ljupke oi, pored kojih e se vie oseati
kao mukarac, to pored mene nije mogao, traio je drugaiju enu, ljupkiju, lepu, mlau,
nasmejaniju. Nadam se da e se Anino dupe napuniti celulitom!
- Trebalo bi da ga mrzi zbog onoga to ti je uradio, ali ini se da ga opravdava.
- To je strano. Umesto da se ljutim na njega, zbog ega bi mi bilo lake, ja se ljutim na sebe
to nisam za njega bila savrena ena, to mu nisam dala ono to je traio, to mu nisam bila
dovoljna.
- Prekini. Ti si savrena takva kakva si. Kada se pati zbog ljubavi, bes je dobar znak
ozdravljenja. Zdrav je, kao i elja za osvetom. U trenutku kada uspemo da se naljutimo na onoga
ko nam je slomio srce, poinjemo da se oseamo bolje. Manje smo oajni, oslobaamo se oseaja
krivice i usmeravamo bes ka onome zbog koga patimo.
- Ali ne mogu ozbiljno da mrzim Nikoloa. I dalje mislim da sam mogla neto da promenim,
da je trebalo da budem drugaija...
- Tako samo mui sebe.
- Znam., trenutno sam u tekoj mazohistikoj fazi, ali eljno iekujem dan kada e mi biti
bolje i kada u poeleti da uzmem sve njegove savrene koulje sa izvezenim inicijalima i
pocepam ih u froncle.
Ema se nasmejala. ta bih ja bez nje?

U meuvremenu, Milano je poeo da mi se svia. Naviknuta na romantinu lepotu Venecije,

oseala sam se udno bez te arhitekture, tih arobnih prizora, kutaka koji kao da su smiljeni da
bi zavrili na platnu nekog slikara, bez lepote zalaska sunca na Kanalu Grande, od koje zastaje
dah.
Pa ipak, u Milanu sam se oseala kao kod kue.

22
- Retko gde se nee oseati kao uljez, stranac, tuinac - rekao mi je jedne veeri Klaudio dok
smo pili kafu u malom baru u centru. - Milano je grad koji sve prima, svima daje ansu.
Demokratian je. Nije lep kao Pariz, nema arm Rima ni energiju Njujorka, ali je grad koji brine
o tebi, nalazi mesta za tebe, ne odbija te, uvek zna da ti pokloni kutak u kojem e se oseati
zatieno.
- Tano - priznala sam, stavljajui u oljicu kaiicu utog eera. - Primetila sam da je
Milano grad detalja. Nije lep kao celina, ali ima okove, ulice, parkove, ponekad neki zid ili
samo zgradu koji poseduju poseban arm. U sutini je malo haotian, nesreen, ali ipak
praktian i privlaan.
- To je grad koji treba otkriti - rekao je moj novi prijatelj, popivi kafu u jednom gutljaju. -
Milano je kao stidljiva i povuena ena. Treba ti vremena da ga shvati i naui da ga voli.

Pre neki dan sam se etala po gradskoj etvrti Porta Romana i oseala se kao kod kue. Pronala
sam svoj supermarket, kafe u kojem prave najbolji kapuino i imaju najbolji kroasan, kiosk u
kojem kupujem modne asopise, cvearu gde ima utih margarita opojnog mirisa.
U petak sam ak bila u trnom centru i kupila voe, povre i nekoliko pretesnih haljinica, u
nadi da u smrati. Izgubila sam jo dva kilograma i, kad bih nastavila jo malo da se troim,
uspela bih da dostignem teinu koju sam oduvek elela.
udno je to, ceo ivot provedemo borei se s vagom, a onda nam obini ljubavni jadi
iznenada isisaju sve naslage sala.
Simbol ljubavi trebalo bi da bude stomak, a ne srce. Prestala sam i da brojim kalorije svaki
put kad naruim pie, a poto je Milano grad provoda, naruivala sam bez ustezanja... Nekih
veeri bih popila pokoju au vina i pojela nekoliko zalogaja pogae s maslinama. U tom stanju
opijenosti konano sam bila srena.
Ema me je podsticala da izlazim.
- Treba da bude medu ljudima! - govorila je. - Ne sme da sedi zatvorena u kui.
Verovatno bih za nekoliko nedelja potpuno odlepila.

Nekoliko dana pre nego to sam poela da radim, otila sam u novu firmu da uzmem ugovor.
Agencija je imala sedite u impozantnoj zgradi u Zadarskom bulevaru. Poto sam potpisala sva
dokumenta, krenula sam ka liftu, pogleda prikovanog za papire. Ali pokazalo se da nije
pametno itati u hodu. Posle nekoliko koraka saplela sam se o neki stoi i, izgubivi ravnoteu,
zavrila u naruju mladia koji se tu naao. Podigla sam pogled da vidim ko me je udom
spasao i ugledala visokog plavokosog mukarca, oiju tako plavih bezmalo kao more.
- Jesi li dobro? - upitao je pokuavajui da me podigne na noge.
- Jesam... Izvinite... Hvala... - Osetila sam kako crvenim od stida.
- Bilo mi je zadovoljstvo. Ne deava se svaki dan da mi ene padaju u naruje.
Kakva blamaa! Gledao me je netremice s blistavim osmehom na licu, a ja sam samo elela
da nestanem, smesta.
- Hvala vam jo jednom to ste mi spasli ivot... Podigla sam eiri, koji mi je spao prilikom
pada, i brzo pozvala lift, nadajui se da u uspeti da se sakrijem od njegovog pogleda.
- Ako ti se ponovo desi da padne, nadam se da u biti u blizini. - Imao je simpatian strani
naglasak.

23
 Nasmeila sam mu se zbunjeno na brzinu i ula u lift.

Poslednjeg slobodnog vikenda odluila sam da se doteram: bila mi je neophodna totalna

restauracija.
Spremala sam se da zaponem nov ivot i morala sam sjajno da izgledam. Mukarci treba da
se okreu za mnom. Mukarci... Jo sam se zavaravala u svojoj crnoj glavici, ali sam u stvari
znala da je jedina osoba koju elim da iznenadim i zadivim zapravo Nikolo. elela sam da mu
zastane dah kad me vidi.

Prva faza: frizer.

- Mora da uradi neto s kosom - rekla je Ema, preporuujui mi prestian i veoma skup
salon u centru.
- Ali oduvek je ovako nosim. Duga kosa se svima dopada. S njom izgledamo kao pokorne
svetice i, koliko mi se ini, mukarci to vole.
- Verovatno je u pitanju neka vrsta seksualne privlanosti. To moda vodi poreklo iz
kamenog doba, kada su jednim udarcem toljage uspevali da oamute svoje ene i odvlaili ih
kud su hteli drei ih za kosu. Ali sada je krajnje vreme da se oia. Menja ivot, menja glavu.
I oiala sam se.
Umesto one dosadne i bezline crne grive, sada sam na glavi imala neodoljivu kacigu.
- Evo moje Valentine - rekla je s oduevljenjem Ema.
- Naravno, kopija koja nije na visini originala.
- I prestani da potcenjuje sebe. Izgleda fantastino. Bilo je krajnje vreme.
- ta je to nedostajalo staroj Rebeki?
- Hm... To to je sve vreme cmizdrila zbog jednog kretena, na primer?!
- Tano! - nasmejala sam se. Ema nije imala dlake na jeziku.
Sa ovom kosom, stvarno sam se oseala kao preporoena.

Druga faza: salon lepote.

Sredili su me od glave do pete. itavu venost nisam imala tako glatku i meku kou.
Zaboravila sam ta znai nemati dlake na nogama.
- Sada mnogo bolje izgledate, gospoo - rekla mi je zadovoljno kozmetiarka na kraju
dugotrajnog tretmana.
- Rebeka se vratila! - uzviknula sam s osmehom na licu idui ka vratima.

U subotu uvee bila sam spremna da se suoim sa Milanom. Klaudio je obeao da e me izvesti
na pie u etvrt Navilji i htela sam da provedem prijatno vee ne razmiljajui ni o emu.
Paljivo sam odabrala obuu - sandale kaovila s perlicama - uz koje sam obukla divnu
svetlosmeu usku haljinu.
Oboavam uske haljine. Naprosto ne mogu bez njih.
Svia mi se njihova istorija, tako enska, tako obojena buntom. Svi znaju za malu crnu
haljinu, zahvaljujui Odri Hepbern i njenoj divnoj ulozi u filmu Doruak kod Tifanija. Ali mnogi
ne znaju da je tu genijalnu haljinu, mnogo godina ranije, izmislila Koko anel.

24
 Koko je bila revolucionarka, ne samo u modi. Koliko jo ena koje su odrasle u sirotitu
mogu da se pohvale time da su postale ikone stila i elegancije? Samo zbog injenice da je skinula
enama steznik i obukla im pantalone zasluila je od mene priznanje za sva vremena.
I mada je bila veoma uspena, imala je vrlo buran ljubavni ivot. Oseala sam se ba kao
ona, kao veita madmoazel. Prokleta ljubav!

Kada je Klaudio doao po mene i zakucao na vrata, uzviknuo je: - Koko, ako tako nastavi,
izgubiu glavu!
Oboje smo se nasmejali i u sumrak krenuli ka Navilji.

Zavolela sam Milano.

Kada smo stigli na obalu mirnog kanala, seli smo u jedan restoran u tradicionalnom stilu i
naruili flau gevirctraminera.
Hteli smo da uivamo u prijatnoj veeri, novom ivotu, prijateljstvu, u tome to smo
slobodni i mladi i u srenoj okolnosti to smo se upoznali.
Dok smo nazdravljali treom aom, ve oputeni i dobro raspoloeni, posmatrala sam
odsutno drugu obalu kanala i spazila priliku koja mi se uinila poznata. U trenutku sam ostala
bez daha.
Ispred jednog restorana, u beloj koulji sa zasukanim rukavima, stajao je Nikolo. armantan
i, kao uvek, nasmejan i bezbrian.
Klaudio je primetio da sam uznemirena i upitao me da li je sve u redu.
- Tu je Nikolo! - rekla sam tiho, kao da moe da me uje na drugoj strani kanala, i pokuala
da se sakrijem iza tane.
- ta? - upitao je Klaudio.
- Tu je Nikolo! - ponovila sam uspanieno.
Klaudio je pogledao na drugu obalu. - Nije lo! - uzviknuo je.
- Nemoj da ga gleda! I hvala ti! Nema potrebe da me podsea koliko je zgodan.
- Taman posla. Hteo sam samo da ti kaem da ima ukusa.
- ta u sad?! ta bi trebalo da uradim?
- Pa, idi kod njega. Izgleda prelepo, umree kad te vidi.
- Misli? O boe, koji komar, ne znam ta da radim... Ali moda si u pravu, trebalo bi da
odem da mu kaem kako se uasno poneo prema meni i da mu pokaem da sam dobro. Jer
stvarno sam dobro, zar ne?!
Klaudio se samo nasmeio i ja sam skupila hrabrost. Uostalom, potroila sam etiristo evra
na novi izgled i nisam smela da propustim priliku. Htela sam da poludi ili, jo bolje, da umre
kad me vidi.
Ustala sam nesigurno sa stolice, a onda sam povratila ravnoteu i, zahvaljujui vinu koje
sam popila na prazan stomak, imala sam oseaj da sam najlepa ena u Naviljima.
Popela sam se polako uza stepenice i laganim korakom krenula preko mosta. Preavi
otprilike polovinu puta, videla sam kako neko prilazi Nikolou.

25
 To je bila ona. Ana. Imala je haljinu boje slonovae, koja joj je naglaavala tanak struk. Duga
plava kosa leprala joj je na vetru. Nikolo ju je pomilovao po kosi, privukao k sebi i strasno
poljubio.
Kad sam ih prvi put videla zajedno, u meni se neto prelomilo. Bio mi je dobro poznat taj
oseaj. Trebalo je malo vremena da se pojavi. Bila sam besna, gnevna.
Iznenada sam shvatila da sam protraila dragoceno vreme plaui za govnarom koji je za
samo dve nedelje sebi stvorio idilian ivot, za ovekom koji me je zamenio drugom, a da nije
nimalo patio, koji me je iskoristio samo da bi se oseao veom mukarinom. Mrzela sam ga,
prezirala. Poelela sam da ga vidim mrtvog. Jedva sam stajala, noge su mi klecale od besa i
dolo mi je da povratim.
Poto nisam znala ta da radim, odluila sam da se vratim za sto. Nisam vie htela da traim
vreme na tog skota. Probala sam da pretrim most to bre, ali se potpetica na desnoj sandali
iskrivila. Saplela sam se i svom teinom tresnula na zemlju.
Tako sam udarila i nespretno se sruila da su se svi u mojoj blizini okrenuli da vide runu
kopiju Valentine u jednoj od njenih najblamantnijih scena.
Bar moj izgled nije proao nezapaeno.

Nadala sam se da Nikolo nije video ovu akrobaciju, ali kada sam okrenula pogled u njegovom
pravcu, primetila sam da se odvojio od svoje lepotice i zaputio ka meni.
Poelela sam da pobegnem to dalje.
Prizivajui u pomo svu snagu koja mi je ostala i epajui u neudobnim sandalama, sila
sam niza stepenice na mostu i pobegla, krijui se meu ljudima, a Klaudio je jurio za mnom
pokuavajui da me sustigne i dovikivao: - Uspori ili e mi dua izai na nos!
Vee mog povratka normalnom ivotu imalo je tuan epilog, a uz to sam unitila jedne od
omiljenih sandala. Za sve je kriv onaj kreten Nikolo.
Poela sam da mrzim Milano.

26
 3.

ipke, bombone i bombonjere

Te noi nisam oka sklopila. Razmiljala sam o Nikolou, o svojoj blamai, o njegovoj ruci koja
miluje Aninu plavu kosu, o usamljenosti, o oseaju promaenosti koji me je pritiskao. Nisam ak
uspela ni da se osvetim.
Dok sam gledala zeleno svetio na budilniku koji je polako otkucavao sate ukradene od sna,
razmiljala sam o ljubavi.
Ljubav je udna. Izgleda tako teka, a onda se pokae da je to najelementarnije oseanje.
Gotovo uvek se pojavi potpuno neoekivano. Kao poljski cvet. Iznenada otkrijemo da smo
zaljubljeni i sreni smo. Ljubav je intimno, lino oseanje koje se raa u nama i raste razliitom
brzinom i jainom. Deava se da bude uzvraeno i tada je udo. Tada upotpunjava ivot,
ispunjava mozak, stomak, daje smisao danima. Ali ako ne dopre do onog drugog, snaga koju
oslobaa pretvara se u teret koji nas pritiska i unitava.

Razmiljala sam o ljubavi i nisam mogla oka da sklopim.

S vremena na vreme poneka suza bi kanula na jastuk i tada bih se, uzdiui, okrenula na
drugu stranu.
Ujutru sam ustala iz kreveta podbulih oiju i teke glave.
Gledajui kroz prozor, polako sam skuvala kafu.
ekao me je vaan dan i morala sam da ostavim po strani brige i patnje.
Istuirala sam se, a onda sam otvorila orman da odaberem ta da obuem.
Kada god bih poinjala nov posao, imala sam utisak da sam ak prvak koji kree u kolu.
Bila sam nervozna, uplaena, ali i uzbuena.
U mom ormanu nalazio se velik izbor uskih haljina, kostima, pantalona raznih krojeva,
jakni, prugastih majica, eiria, koje sam nosila u posebnim prilikama, demperia od kamira,
mantila, suknji i koulja, koje sam mrzela da peglam i uvek sam ih nosila u perionicu.
Nisam kupila nita novo za ovu priliku, ali me nije bilo briga.
Elegancija se ne ogleda u noenju nove odee, i ja sam, kao to je govorila Koko anel, bila
ubeena da mogu da izgledam besprekorno i u neemu to sam ve koristila u drugim
prilikama.
Odabrala sam svetlosivu usku haljinu sa okruglim izrezom i obula bele cipele sa crnim
vrhom u savrenom anel stilu i s potpeticom srednje visine da ne bih previe zamarala noge.
Poslednji detalj: est niski bisera oko vrata.
Naminkala sam se jedva primetno, trudei se pre svega da sakrijem podonjake, a zatim
sam, kao u svakoj vanoj prilici, trcnula nekoliko kapi anela 5, svoje omiljene amajlije.

27
 Pogledala sam se u ogledalo i bila sam zadovoljna. Izgledala sam profesionalno, ozbiljno,
elegantno.
Stavila sam velike naoari za sunce, uzela tanu marni - jednu od omiljenih - koja je, kao i
obino, bila preteka (u enskim tanama uvek ima svega i svaega) i izala iz kue sa malom
zebnjom i laganim grem u stomaku.
Tog jutra u mom vagonu, stisnuti meu pospanim i tromim putnicima, imali su sastanak svi
mladi parovi Milana. Njihove diskretne nenosti, ruke koje se dodiruju i tiho aptanje strano su
me ivcirali. Parovima bi trebalo zabraniti da se ljubakaju na javnim mestima. Zato se smatra
normalnim da svi gledaju kako se neko pipka?
Obuzdala sam bes i pokuala da to manje mislim na svoje slomljeno srce.

Poto sam, kao i obino, stigla mnogo ranije na posao, svratila sam u oblinji kafi, naruila
kapuino i sela pored prozora da bih osmotrila koji tip ljudi ulazi u zgradu. Onda sam skupila
hrabrost i krenula unutra. Kolege su bile veoma mlade i svi su izgledali moderno. Bili su
sportski obueni, u uima su drali slualice svojih smartfona/itaa mp3 i pozdravljali se
irokim osmehom.
Imala sam sastanak sa direktorom i nisam znala kuda tano treba da idem.
Dok sam pokuavala da protumaim mapu na kojoj je bio nacrtan raspored kancelarija,
videla sam kako mi se pribliava mladi koji mi je pre nekoliko dana pomogao posle onog
katastrofalnog pada. Imao je belu koulju s rukavima zasukanim do lakata. Bio je tako zavodljiv.
Nosio je ogromnu kutiju, koju je verovatno trebalo nekome da preda. Mora da je kurir. Najslai
kurir koga sam ikada srela.
Priao mi je sa svojim savrenim osmehom i veselim oima:
- Opet ti... Drago mi je to ovoga puta uspeva da ostane na nogama.
Oseala sam se kao debil. Tog trenutka sam poelela da se pod ispod mene otvori, da
propadnem u zemlju i zauvek nestanem.
- Da... Evo, trudim se da odrim ravnoteu - odgovorila sam, pokuavajui da budem
duhovita. Uporno me je gledao a ja, da bih izbegla njegov prodorni pogled, ponovo sam poela
da prouavam mapu, oseajui kako mi rumenilo udara u lice.
- Izgubila si se? - upitao me je ljubazno. Veoma je lepo mirisao.
- Zapravo... da! Ovo mi je prvi dan i jo ne znam gde su kancelarije. Imam sastanak sa
gospodinom Parizijem. Jel' moe da mi kae gde je?
- Naravno. Drugi sprat, druga vrata levo - odgovorio je pokazujui mi lift. - I ja sam tamo
krenuo. - Imao je veoma otmen naglasak. Bila sam sigurna da je Francuz.
Lift se zaustavio i on me je galantno pozvao da uem.
Da bih izbegla neprijatnu tiinu i iskupila se zbog one blamae, pokuala sam da
zapodenem razgovor o bilo emu. Htela sam da budem ljubazna i da mu pokaem da nisam
totalni kreten.
- Ba ima lep posao - rekla sam smekajui se. Pogledao me je pomalo zbunjeno.
- Pa, da raznosi pakete po Milanu... Upoznae mnogo ljudi... - Dok sam to izgovarala,
shvatila sam koliko one jednom neznancu mogu da zvue smeno.
Ali on se nasmejao: - Oh, oui. Posao je stvarno lep, sreem mnogo zanimljivih ljudi - rekao je,
gledajui me onim divnim sjajnim oima.

28
 - Jesu li mnogo teki paketi koje raznosi? - Veliki uspeh, Koko! Stvarno zna da postavlja
pametna pitanja...
- Pa, raznosim sve vrste paketa: velike, male, ogromne. -Smeio se ni za trenutak ne
skidajui oi s mene.
Imao je neodoljiv pogled.
Poto smo stigli na drugi sprat, poveo me je ka direktorovoj kancelariji. Moda je ba njemu
trebalo da preda ogromnu kutiju koju je nosio.
- Veoma si zgodna kada se ne saplee dok hoda. - Bila sam zateena i u trenutku sam
pocrvenela ko bulka.
- Hvala... Uveravam te da obino ne padam u naruje neznancima - rekla sam gledajui u
noge da bih izbegla njegov pogled.
Kada smo stigli do direktorove kancelarije, pokucao je lagano na vrata da bi se najavio i
zatim je uao.
- C'est moi! 1
Pogodila sam, bio je Francuz.
- Ui slobodno - rekao je mladi iznutra. Izgledalo je da se veoma dobro poznaju.
Oekivala sam otmenog mukarca pedesetih godina u klasinom odelu i elegantnim
cipelama.
Ali s druge strane ogromnog pisaeg stola ugledala sam nasmejanog mladia svojih godina,
u farmerkama i majici sa slikom grupe Kle.
- Doneo sam ti dokumente koje si traio - rekao je kurir sigurnim glasom. - A naao sam i
novu slubenicu u liftu.
Obojica su se nasmejali i pogledali u mene.
- Vi ste verovatno nae novo pojaanje iz Venecije - rekao je direktor odmeravajui me i
pokazujui mi stolicu da sednem.
- Ja sam Rebeka Bruni.
- Drago mi je da smo se upoznali, Rebeka. Ako dozvolite, moemo da preemo na ti.
- Rado. - Uvek sam se oseala neprijatno kada razgovaram zvanino s vrnjacima.
- Hvala, Etjen - rekao je plavookom mladiu, koji je spustio kutijetinu na pisai sto.
- Dobro, ostavljam vas nasamo - odgovorio je on, zaputivi se ka vratima. - Nadam se da
emo se uskoro videti, Rebeka, makar u liftu - dodao je gledajui me sa ironinim osmehom.
Uzvratila sam mu srameljivim smekom. Bilo mi je malo neprijatno. im nas je lepi kurir
ostavio nasamo, Paolo me je na trenutak odmerio, a onda poeo: - Dakle, radila si oko pet
godina u firmi Uan i bavila se medicinskim i naunim kongresima.
- Tano.
- Ali kao to ti je reeno na razgovoru, na sektor za kongrese je ve popunjen.
- Da, s tim sam upoznata. Ali veoma mi je drago to mogu da promenim sektor. Volela bih
da se oprobam u nekoj drugoj oblasti.

1
Franc: Ja sam. (Prim, prev.)

29
 - Dobro, dopadaju mi se ljudi koji vole promene. Tvoj novi sektor bie odeljenje koje smo
nedavno otvorili, ali se njime veoma ponosimo: bavie se venanjima.
Venanjima? Ja?! To mora da je nesporazum. Nisam nita znala o venanjima, osim da su to
dosadne, skupe proslave, da se uvek prireuju u vilama okruenim stazicama od ljunka koje ti
unite potpetice i da na njima ima mnogo nepoeljnih roaka koji te svaki as zapitkuju: A ti?
Kada e ti da se uda?
Nikada ih nisam volela, a sada kad sam sama i srce mi je slomljeno, jo manje ih volim.
Nisam imala nikakvu elju da nekom dosadnom zaljubljenom paru pomaem da krunie
ljubavni san.
- Venanjima? - upitala sam zbunjeno. - Mislila sam da ete me staviti da organizujem
mondenske dogaaje, otvaranje butika, izlobi...
- Ti sektori su ve popunjeni. Trebaju nam nove ideje za nae mlade nevestice.
Organizovanje venanja nije posao za mene. Mogla sam da radim bilo ta, ak i takmienja
pasa, ali ne i venanja. To nikako. Mrzela sam mlade, dosadnu muziku, torte pune kalorija,
haljine nakiene ipkom, vezovima i ifonom.
A pre svega, nisam elela da radim u ime ljubavi. Mrzela sam ljubav.
- Izvini, Paolo... Mogu da te zovem Paolo?
- Naravno, Rebeka.
- Izvini, ali mislim da nisam stvorena za taj posao s venanjima. Nikada se nisam udavala, a
roditelji su mi se razveli kad sam bila sasvim mala. Mislim da nemam mnogo smisla za svadbe.
Osim toga, ivim sama.
- Ne brini, Rebeka, u poetku e sa tobom raditi koleginica i ona e ti objasniti sve to treba
da zna o svadbenim marevima, tortama, odei, burmama, belim golubicama i buketima.
Pratie tvoju obuku dok ne postane samostalna. Napraviemo od tebe najboljeg organizatora
venanja na tritu.
Nasmeio se i ustao, to je bio znak da je vreme za sastanak isteklo. Organizovau venanja.
Stavie, postau najbolja organizatorka venanja u Italiji ili, jo bolje, na celom svetu.
Na trenutak sam osetila laganu vrtoglavicu i izgubila ravnoteu.
Isprativi me do vrata, Paolo mi je pokazao kancelariju koleginice koja e me upoznati sa
lepotama svadbene ceremonije, a onda mi je stisnuo ruku i, citirajui uveni slogan koji je
proslavio agenciju, rekao: - Dobro dola, Rebeka, sa nama e ti svaki dan biti dogaaj.
Polet koji sam s mukom uspela da sakupim polako je jenjavao. Odluila sam da skupim
hrabrost i da izdrim, bar do kraja dana, dok se ne zatvorim u kupatilo i ne briznem u pla.
Ponovo sam ula u lift da bih se popela na peti sprat i u ogledalu proverila kakvi su mi
podonjaci: bili su duboki i zelenkasti. Nisam ba bila u formi.

Stigavi na odeljenje za organizovanje venanja, potraila sam Valentinu de Boa.

Na brzinu sam izbrojala pet osoba. U susret mi je pola onia devojka u utegnutim
farmerkama i tamnoplavoj svilenoj bluzici s velikim izrezom. Uz to je nosila izmice sa
leopardovim arama i ogromnim potpeticama, na kojima se oigledno dobro oseala, kao da je u
kunim papuama.

30
 Koa joj je bila tako tamna da je liila na sto od mahagonija koji je ostao iza nje. Lampe,
pomislila sam. Taj lani osmeh na njenom licu nije obeavao nita dobro. Odmah sam osetila da
je simpatina kao nakovanj koji ti padne na prst.
- Ja sam Valentina, a ti si verovatno Rebeka - rekla je pruajui mi ruku s plavim lakom na
noktima.
- Da, ja sam Rebeka Bruni, drago mi je.
- Ima slatku haljinu, izgleda tako... kako bih rekla... demode.
- Pa, moda prolazi, ali stil ostaje, voleo je da kae neko... - odgovorila sam ljutito.
- Po mojim farmerkama dole i gabana to se ne bi moglo rei.
Dobro, imam posla s opajdarom! Ne smem da nasednem na provokaciju.
- Tvoj sto je tamo u oku. Pretpostavljam da si shvatila da u ovom odeljenju organizujemo
venanja. Tvoj najlepi dan pretvaramo u jedinstven dogaaj. Drugim reima, radimo za
histerine mlade i budue mueve pune para.
Tako opisan, posao je delovao mnogo privlanije! Samo to nisam skoila na sto od
oduevljenja.
- Mi se bavimo izborom odee, burmi, lokacije, jela, orkestra, automobila koji mladu vozi u
crkvu ili optinu, pa sve do toga kog ukusa e biti svadbene bombone. Pruamo kompletnu
uslugu. I najbolji smo. Shvata, najbolji - rekla je gledajui me ponosno.
Zatim je dodala: - A ja sve to koordiniem - pokazujui svoju ogromnu skromnost.
Otila sam utke do stola i poela da razgledam dokumente koje je neko ubacio u kompjuter
pod naznakom Rebeka.
Tu je bilo svega pomalo: slajdova, fotografija sa venanja, tabela s knjigovodstvenim
podacima za budet, dokumenata koji sadre istoriju i misiju firme.
Provela sam pola prepodneva iitavajui materijal, a onda sam napravila pauzu i trknula
do automata za kafu.
Tamo sam srela dve ljupke devojke, koje su mi se sa osmehom predstavile. Zvale su se
Marika i Sara i radile su u marketingu. Kada su ule da mi je Valentina tutor, nasmejale su se i
uglas rekle: - Sreno!
Dok sam zavravala grozni kapuino sa kakaom, priao mi je nasmejani Etjen. Verovatno je i
on bio na pauzi.
- Znai, Rebeka.
- Da... Etjene. - Pruila sam mu ruku da bismo se zvanino upoznali. Rukovao se sa mnom
nastavljajui da se smei.
- Kako provodi prepodne? - upitao je ekajui da mu automat izbaci espreso.
- Pokuavam da se priviknem. Kolege, nove dunosti, organizovanje venanja, Valentina...
- He-he, ona je tvrd orah, zar ne? - I ti je poznaje?
- Imao sam prilike da je sretnem... zbog neke dostave.
- Zato rukovodioci primaju takve? Trebalo bi odmah da znaju s kim imaju posla, zar ne?
Njihov posao je da naprave timove koji funkcioniu i sa ljudske take gledita... Ali dobro, izvini
za ovaj izliv gneva. Oduvek sam smatrala da su rukovodioci malo tupavi.
Namignuo mi je plavim okom. - Hajde, izdri! Prvi dani su najtei, ali videe da e ti
kasnije biti zabavno. Sa tako armantnim kuririma, moda i hoe.

31
 - Hvala, izdrau.
Bacio je au u korpu i krenuo natrag na posao. Nakon tri koraka, okrenuo se i dodao: -
Uzgred, ima lepu ogrlicu! - a onda je otiao.
Ostala sam nekoliko trenutaka gledajui za njim dok je iao hodnikom, a onda sam na podu
primetila kovertu. Na poleini je veoma elegantnim rukopisom bilo napisano njegovo
ime.Verovatno mu je ispala iz depa farmerki. Probala sam da ga dozovem, ali je ve bio daleko.
I ta sad? Odmah sam dobila elju da je otvorim, ali kako sam mogla da pogazim sve svoje
principe zbog dva plava oka? U pitanju je bio privatan ivot jednog neznanca i nisam imala
nikakvo pravo da naruim njegovu intimu. Zadrau pismo do sledeeg susreta. To bi mogao da
bude odlian izgovor da ponovo zapodenem razgovor.
Onda sam skupila snagu i vratila se kod svoje draesne Valentine.

Kada sam ula, zatekla sam je za mojim stolom. Sedela je i gledala moju tanu, koja je stajala na
oblinjoj stolici.
- Koa je veoma meka - rekla mi je.
- Da, kupila sam je na rasprodaji u robnoj kui u Mestreu. Bilo je stvarno povoljno.
- Jel' mogu neto da te pitam? - rekla je, gledajui me lukavo.
- Naravno.
- Kako to da si se preselila u Milano? To si uradila zbog nekog mukarca, zar ne?
Njena nametljivost mi je ila na ivce.
- Ne, preselila sam se ovamo da bih se razvijala profesionalno.
- Naravno, kako da ne! Moda ima i ambicije da postane menader. - Grohotom se
nasmejala. - Jesi sigurna da nisi ipak dola ovamo zbog nekog zgodnog Milaneza?
Nisam shvatala zato me ta ena bez trunke ukusa ispituje o mom ljubavnom ivotu. Da mi
nije ef, bez razmiljanja bih je poslala u majinu.
- Ne, sama sam.
- Sama u Milanu. Konkurencija postaje nemilosrdna - rekla je podrugljivo.
Zato ne gleda svoja posla?
- Zar ima boljeg mesta od Milana za novi poetak?
- Sve je jasno. Mislila si da u velikom gradu ima vie raspoloivog mesa za dobar provod.
Ko zna, moda moe neto i da upeca na ove bapske haljinice... - rekla je gledajui moju
haljinu.
Dolo mi je da uzmem monitor i da je gaam u glavu.
- Provod me ne zanima - odgovorila sam naglaavajui rei i podiui glas. - elim samo da
pravim karijeru, da upoznam ljude, a jednog dana u moda sresti nekoga s kim u sve to
podeliti. Jel' to dovoljno? - gubila sam strpljenje, bes je u meni kljuao, ali plakanje pred novim
kolegama ne bi bila dobra vizitkarta.
- Ah, kako smo romantini! Ljubav, dva srca i jedna koliba...
Nisam shvatala zato nastavlja da me provocira. ta hoe? Da me ismeje pred svima, da mi
podrije samopouzdanje kako bi me onda svojom ubitanom linou pregazila? Udahnula sam
duboko pokuavajui da se smirim.

32
 - Prava si naivka i provincijalka - nastavila je. - Valjda ne misli da e nai princa na belom
konju? Svi mukarci su govnari. Kad bi samo znala koliko je meu mladoenjama onih koji
pokuaju da me odvede u krevet dok im organizujem venanje.
Lepo! Ova organizatorka venanja je potpuno posveena svom poslu.
- Jel' mogu sada da se vratim svom poslu? - rekla sam, pokuavajui da je se otarasim.
- Zbog toga si ovde, duo. - Duo, kako da ne!
- Poni da prouava ono tamo - rekla mi je, pokazujui dve ogromne fascikle koje su stajale
iza mene. - Tako barem nee razmiljati o imaginarnim ljubavnicima.
Zatim je ustala i otila da gnjavi neku drugu koleginicu.
Dok sam pokuavala da se usredsredim na one dve dosadne fascikle, setila sam se pisma.
Bila sam veoma radoznala. Ponovo sam ga uzela i primetila da je s jedne strane otvoreno.
Moda bih mogla malo da virnem? Moda je u pismo neto veoma vano pa treba to pre da ga
vratim. Bila sam tako neodluna, prevrtala sam ga nervozno po rukama i ba kada sam htela da
ga ostavim i posluam svoju savest, u krilo mi je elegantno sleteo lagani list papira.
Sudbina je odluila umesto mene.
Spustila sam pogled. Pismo je bilo napisano na francuskom, mom drugom jeziku. Morala
sam da ga proitam, kocka je baena. Nisam ba sad mogla da ustuknem. Bilo je dovoljno
nekoliko redova da shvatim da je u pitanju strastvena izjava ljubavi, koja se zavravala ovako:
Hoe li da se oeni mnome, Etjen? Tvoja ilijet.
Bila sam zbunjena. Moj plavooki mladi ima verenicu. I treba da se oeni. Imala sam udan
oseaj, kao da sve to ima veze sa mnom, kao da je to pismo napisano da bih ga ja proitala. Ali
zato sam odjednom pomislila da moram neto da preduzmem, zato sam imala oseaj da ve
znam Etjenov odgovor? Bila sam zbunjena, zbog tog pisma sam se udno oseala. Nisam mogla
da odvojim pogled od onih strastvenih rei i srce mi je ubrzano kucalo.
Dok sam trei put itala pismo, osetila sam da mi se harpija pribliava.
- Da li te moda plaamo da se bavi privatnim poslovima?
Bila sam uhvaena na delu i pocrvenela sam kao bulka. - Ja... Izvini... Odmah se bacam na
posao.
- Sluaj, lue, ne znam kako si navikla u tvom malom, vlanom gradu, ali mi ovde dolazimo
da radimo i ako ti kaem da neto uradi, uradi to odmah.
Pogledala me je malim, zlim oima, oko kojih je imala sitne bore. Zatim se okrenula i vratila
za svoj sto. Nisam izdrala da joj se ne isplazim.
eznula sam da ujem prijateljski glas i da nekome ispriam kakav mi se preokret ironijom
sudbine desio. Zato sam resila da pozovem Emu.
- Zravo, ja sam, jel' ima nekoliko minuta? - upitala sam je im se javila.
- Zdravo, Koko. I, kako ide?
- Evo, ba o tome hou da ti priam... Stavili su me da organizujem venanja.
- ta?! - Ema se slatko nasmejala. - Ti da organizuje venanja? A jesi li im ispriala o onome
kada se udavala moja sestra od tetke?
- Kada sam naletela na stoi sa tortom od pet spratova i sruila ga? Tebi je to smeno?
- Trebalo je da im ispria! To je bio divan prizor. Moji roaci iz Australije se toga jo seaju.
Kad god mi poalju mejl, pitaju za tebe.

33
 - Vidi? Stvarno sam nesrena. I kako mogu da organizujem venanja?
- Mislim da si sve preozbiljno shvatila. To je samo posao, Koko! Moda tvoja karma hoe
neto da ti saopti. Vreme je da prestane da misli kako se ljubav nee vratiti. Dok pomae
drugim enama da organizuju svoj najlepi dan, moda e nai razlog da ponovo pone da
veruje u ljubav.
- Kada je o ljubavi re, uradila sam neto strano...
- Napravila si vudu lutku sa Nikoloovim likom?
- He-he-he, nisam jo. Proitala sam tue pismo.
- Zar ti, koja stalno pria da je privatnost svetinja?
- Hm, da. Ali to je bila sluajnost... Postoji jedan mnogo zgodan momak koji radi kod nas
kao kurir. Njegovo pismo mi je sluajno dolo u ruke... nisam htela da ga proitam!
- Naravno, mogu da pretpostavim...
- U pitanju je izjava ljubavi. Ema, kakve vatrene rei! Ja nikada nisam imala hrabrosti da
tako neto kaem mukarcu.
- Zato to gotovo nimalo ne veruje u sebe.
- To je tano. Htela bih da budem snanija, sigurnija. Da li postoji tajni recept kako da ti
bude bolje?
- Naravno da postoji! Usredsredi se na ono to ti se dogaa i probaj da se opusti!
Oboavala sam Emu. Uvek je znala kako da mi podigne moral.
U sutini, bila je u pravu: ta sam mogla da izgubim? ivela sam u Milanu, imala sam posao
u uglednoj agenciji i divnu prijateljicu, koja me nikada ne bi napustila. Bila sam srena i to je
trebalo sebi svakodnevno da ponavljam.
I mada mi je u tom trenutku ljubav izgledala kao fatamorgana, to nije moralo da znai da e
moje srce zauvek ostati na ledu.
Morala sam da ponem da verujem u sebe, uprkos Nikolou, Ani, Valentini.
- Hvala, Ema, volim te!
- I ja tebe, Koko. I Zapamti, za tebe sam uvek tu. Poslala sam joj poljubac i zavrila razgovor.
Nisam jo bila ruala, ali moj stomak ne bi svario ni zrno kikirikija. Odluila sam da popijem
sok da bih se malo zasladila i pijuckala sam ga etajui se ulicama oko agencije.
Grad je vrveo od uurbanih ljudi. Mukarci su jurili kolima, ljudi su se tiskali na tramvajskoj
stanici, devojke su ekale u redu da kupe pecivo i pojedu ga na brzinu. Kako je sve bilo
drugaije od mog venecijanskog tempa.
Dok sam se brzim koracima vraala u kancelariju, primetila sam vremeni par na klupi. On
ju je neprekidno milovao po ruci, dok se ena smekala i neto mu priala.
Zastala sam na trenutak da ih posmatram.
Bili su divni.
Izgledali su kao deca. Ko zna otkad su zajedno. Dirnula me je nenost s kojom su se obraali
jedno drugom i suze koje sam od jutra zadravala konano su potekle i lagano mi skliznule niz
lice. To je ljubav koju ekam i koja moda nikada nee doi.
Obrisala sam oi maramicom i ula u zgradu. Otila sam u toalet u prizemlju da popravim
minku i upitala se ta bi Nikolo rekao da me vidi u suzama, on koji je mislio da sam tako
snana i odluna. Onda sam shvatila da u biti dobro samo ako prestanem da postavljam sebi

34
pitanja u vezi s njim. Treba da ga zaboravim, izbriem. Treba da krenem napred, jednom
zasvagda. On voli drugu i, to je jo vanije, mene nikada nije voleo.
Da bih mogla da zaponem nov ivot, treba da prestanem da mislim na prolost i da gledam
samo u budunost, u ono to e doi.
Ako me karma stavlja na probu, neu sigurno ustuknuti. Treba da organizujem proslave
venanja? Dobro, organizovau ih i postau kraljica organizatora venanja. Dovoljno sam
plakala i vreme je da prestanem. Od plakanja se dobiju bore. Ne smem to da dozvolim.
Priroda ti podari lice kakvo ima sa dvadeset godina; tvoj je zadatak da zaslui ono kakvo
e imati sa pedeset, govorila je madmoazel Koko.
A ja elim da stignem do pedesete lepa i ostvarena.
I u tome u uspeti.

35
 4.

Haljina broj 40

Prve nedelje na poslu bile su uurbane i naporne. Zapanjila sam se kad sam videla ta sve
moram da nauim. A ja sam mislila da je dovoljna lepa bela haljina, dve burme, obavezno od
belog zlata (uto je davno prevazieno), mala seoska crkva (pastoralni stil je veoma ik) i
restoran (koji i nije ba pravi restoran) tipa jezerce, karipska plaa, krov zgrade (to manje lii na
pravi restoran, to bolje). I pre svega, mladoenja koji nee pobei na dan venanja.
Bila sam u fazi obuke i strogo sam pratila uputstva svoje draesne efice Valentine, koja
nikada nije proputala priliku da naglasi koliko sam spora, lenja, nepripremljena i tako dalje.
Bila mi je poverena ceremonija za pedesetak zvanica u maloj vili u okolini Milana i trudila sam
se da posao obavim to bolje.
Uvee bih se vratila kui preumorna, teke glave i uvek stegnutog eluca.
S vremena na vreme bih pokucala Klaudiju na vrata da se malo ispriamo ili popijemo pivo
pre veere. Oboje smo bili u potrazi za pravom ljubavlju. Ja sam, dodue, poela da se predajem,
dok je on nastavio da se nada, verujui u sudbinu, ubeen da e ena koju eka pre ili kasnije
doi. Nije bio u trci s vremenom i, mada se oseao usamljeno i povremeno se uputao u ljubavne
veze da bi malo prekratio ekanje, znao je da e ga ona pre ili kasnije pronai. Bila sam
ubeena da sam sa Nikoloom izgubila priliku svog ivota i bilo mi je teko da se nadam neem
lepom i novom.
Klaudio bi mi tu i tamo ukazao na nekog zgodnog momka i terao bi me da probam, da se
upoznam, da flertujem, da mu privuem panju.
Niko mi se nije dopadao. Svi su bili suvie nesavreni, suvie dosadni, runjikavi ili glupi.
Moda je bilo prerano da se uputam u novu vezu.
Jedne veeri, kada smo Emu pozvali na pie i ve bili pri drugoj ai vina, stolu je priao
jedan mladi i upitao me da li smo se negde ve sreli.
Bio je lep, crnomanjast, visok i lepo graen, imao je na sebi elegantnu koulju i moderne
naoare za vid.

Nisam imala utisak da sam ga ikada u ivotu videla, ali je Ema insistirala da ga pozovemo za
na sto a on je bio veoma ljubazan i sladak te mi je ponudio jo jednu au vina (treu, na prazan
stomak).
Zvao se Marko i bio je zubar. Otkrili smo da smo se sreli nekoliko meseci ranije na nekom
skupu koji je organizovala moja agencija. Seao se mojih haljina, rekao je da je bio oaran mojim
stilom.
Znala sam da se elegancija uvek isplati. To je znala i Koko anel.

36
 askali smo cele veeri, naruili jo pia i neto prezalogajili, pre svega da se ja ne bih
onesvestila.
Marko je bio simpatian, duhovit i veoma prijatan. Obasipao me je komplimentima i bila
sam polaskana panjom koju mi poklanja.
Videvi da mi je lepo, Ema i Klaudio su izmislili izgovor da bi nas ostavili nasamo i
iznenada nestali.
Nedeljama nisam bila tako oputena. Razgovarala sam s Markom nekoliko sati, a onda smo
odluili da se malo proetamo.
Bilo je toplo, prozrano vee i gradska etvrt Porta Romana vrvela je od etaa.
Koraali smo bez cilja i malo priali jedno drugom o sebi. Samo lake anegdote, nita vano
ili preozbiljno. On mi je priao o svojim najsmenijim pacijentima, o strahu na njihovim licima
kada im kae da zinu to vie mogu, o tome kako ga uvek razvesele osmesi maliana bez
mlenih zuba.
Ja sam njemu priala o novom poslu, o tome kako sam upropastila svadbu Emine roake, o
navici da itam horoskop i svojoj kolekciji cipela.
Hodala sam ne znajui kuda idem i uivajui u askanju s neznancem koji nita ne zna o
meni. Na trenutak sam zaboravila besane noi, suze i gr u stomaku.
Ispred drevnih panskih zidina oko milanskih termi, Marko mi je stavio ruku oko bokova,
privio me uza se i poljubio.
Prepustila sam se njegovom poljupcu i usred tople milanske noi grickala usne jednog
neznanca.
Htela sam samo da ponovo budem srena i da se oseam lepa i poeljna.
Zatvorila sam oi, stavila sam mu ruku na potiljak i nastavila dugo da ga ljubim.
U jednom trenutku, on me je malo odgurnuo i apnuo mi na uvo: - Jel' idemo kod tebe?
Pogledala sam ga u oi, razmiljajui da li elim s njim da vodim ljubav.
Toliko sam propatila zbog jednog mukarca da sam moda zasluila malo due udvaranje
pre nego to onom sledeem kaem da. Htela sam da budem eljena, da seks ne bude samo
bezlina gimnastika kako bi se potroile kalorije od aperitiva i oslobodilo malo oksitoksina.
- Izvini, Marko, ali ne znam da li sam spremna. Sve se deava tako brzo.
- Shvatam, ali ti si kriva. Toliko si lepa da ne mogu da ti odolim. - Malo izlizan izgovor, ali
deluje.
- Hvala, polaskana sam, ali sluaj, izlazim iz jedne tegobne veze i treba mi malo vremena.
Ako bismo sada zavrili u krevetu, plaim se da ne bih mogla potpuno da uivam. Shvata?
- Shvatam, ali ti garantujem da u uiniti sve da ti bude lepo. Svia mi se, svia mi se tvoje
dranje, tvoja leernost. I siguran sam da se i ja tebi sviam. Zato da ne poklonimo sebi ovo
vee i ne probamo da se opustimo nekoliko sati?
Moda je bio u pravu. Moda je trebalo da se prepustim. Na kraju krajeva, ja sam ena,
imam preko trideset godina, slobodna sam, ivim u velikom gradu: ta bi mi smetalo malo
zdravog seksa sa zgodnim momkom koga sam tek upoznala?
- Pa, u stvari, mogli bismo...
- Divno - rekao je steui me i ljubei u vrat. - I zato to ne znam kada u ponovo imati
slobodno vee.

37
 - Kako to misli?
- ena mi je otputovala sa decom kod njenih roditelja, a takva prilika mi se ne ukazuje esto,
veruj mi.
Ima enu? Oenjen ovek koji se hladno etka okolo i peca neznanke po kafiima?
- Oenjen si?! - Da.
- A burma?
- Ah, skinuo sam je dok sam igrao tenis. Verovatno sam je zaboravio u tani - rekao je kao da
je to najnormalnija stvar na svetu. - To ti ne smeta, zar ne?
Ne smeta ti, zar ne?! E pa, smeta mi. -
Da li je mogue da nema mukarca koji moe da se posveti meni i samo meni?
Bivi verenik me je prevario sa debelom kravom, ovek koga sam volela umesto mene je
odabrao plavokosu glistu, a prvi potencijalni ljubavnik koga sam u Milanu upoznala ima enu i
decu.
Umorila sam se od toga da budem druga. Htela sam da budem jedina!
- U stvari - rekla sam polako, gurajui ga jednom rukom od sebe - to smeta, veoma mi smeta.
Zato misli da bih ula u vezu sa oenjenim mukarcem?
- Vezu? Hej, ekaj malo! Ko je priao o vezi? Ti si zgodna ena i lepo mi je s tobom... to je
sve. Hteo sam samo da provedem prijatno vee u tvom drutvu.
Hteo samo da provede prijatno... Mukarci su stvarno svinje, bila je u pravu ona zla
Valentina. elela sam samo da odem kui. Sama. Sve mi se smuilo.
- Radije u sedeti na kauu i ekati menopauzu nego da provedem prijatno vee u tvom
drutvu. Potrai neku drugu! Laku no - bile su moje poslednje rei.
- Nisam znao da si tako zatucana. Pogotovo u tvojim godinama.
Da li je to trebalo da znai da kao ena bez partnera koja je prela tridesetu nipoto ne smem
da proputam prilike? Da treba da prestanem da budem probirljiva i da, umesto toga, idem u
krevet sa svim mukarcima koje sretnem u Milanu, bili oni oenjeni ili ne?
Pogledala sam ga popreko, a onda sam se srdito okrenula i pola kui. Neverovatno je kakvi
se dripci slobodno etaju gradom.
Stajao je nekoliko trenutaka i gledao me, a zatim mi je podrugljivo dobacio: - Zbogom,
Rebeka!
Ula sam u kuu, izula cipele anel i bacila se na kau. Bila sam oajna.
Ko zna da li je zubareva ena ikada upotrebila nene rei kao to su one u Etjenovom pismu.
Nije se ba usreila s takvim muem.
Popila sam nekoliko aa vode da bih razblaila alkohol i spreila zadravanje tenosti,
skinula minku i uvukla se u krevet. Sutradan u bar imati ta da priam prijateljima.
Ujutru sam dola na posao sa stranom glavoboljom. Pokuala sam da je izleim
hektolitrima kafe, ali uzalud.
Sela sam za sto i im sam otvorila potu, ugledala sam Emin mejl, u kojem me eretski pita
kako je proteklo vee.
Odgovorila sam joj na brzinu pre nego to sam poela da radim i prva reakcija je bila: -
ubre!

38
 Bila sam srena to i ona misli kao ja. Znai da ipak nisam tako zatucana. Samo imam visoke
kriterijume.
Valentina je prila mom stolu i pruila mi neke dokumente. Zevnula sam. Ona me je na
trenutak pogledala i nervozno rekla: - Da li je vaa visost danas ovde prisutna ili jo uvek sanja
meu svilenim aravima?
- Izvini, samo sam malo umorna.
- Princeza je legla u sitne sate?
- Da, mislim da sam preterala s vinom. - Glasno sam razmiljala i odmah sam se zbog toga
pokajala.
Harpija me je pogledala sarkastino, kao to to obino ini.
- A on, kakav je bio?
- Zato misli da je bio on?
Bilo je neeg patolokog u nametljivosti te ene.
- Kada ena pretera s vinom, uvek je posredi on. Dakle? Novi flert?
- Nikakav novi flert... Samo veera s prijateljima.
- To je ba dosadno! Ja sam sino izala sa tipom koji se tek pojavio na sajtu Love-me. Mora
obavezno da se registruje. Moda e i ti uspeti neto da upeca. Bio je mnogo sladak, proveli
smo nezaboravnu no. teta to je jutros otrao kod verenice... - prasnula je u neobuzdan smeh.
Trebalo je da traim broj telefona od onog oenjenog tipa i da joj ga dam. Bili bi savren par.
- Pre neko vee - nastavila je, ne primeujui da me njena pria nimalo ne zanima - izala
sam s tipom koji bi ti se mnogo svideo: mravko u retro odelu. ini mi se, onako odoka, da
imate mnogo toga zajednikog. Zato ne poseti njegov profil?
- Hvala to brine, ali trenutno mi je ovako dobro. - Nisam imala nikakvu nameru da se
upoznajem preko interneta.
- Kako hoe, ali pre ili kasnije morae malo da se relaksira. Nee valjda zauvek da
izigrava kaluericu. To je dobro i za posao. Seks podstie kreativnost. Zato sam ja ovde najbolja
- rekla je nastavljajui da se smeje.
Posle tog nesrenog izlaska, odluila sam da stavim Valentinu na elo spiska osoba koje
najvie mrzim. Vie ak i od debele krave.
im se udaljila od stola, poela sam da razmiljam o onome to mi se sino dogodilo i o
ljubavnim vezama.
Postalo je sasvim normalno voditi buran seksualan ivot, bilo da ima vezu ili da si sam.
Vernost je prestala da bude apsolutna vrednost i postala je poza. Ljudi su verni da bi
dokazali da imaju snanu samokontrolu, a ne zato to ne ele da povrede svog partnera.
Ja sam, za razliku od njih, jo uvek verovala u monogamiju. Ne u apsolutnom, ve u
relativnom smislu. Mislim da je nemogue i da nije previe pametno oekivati da ceo ivot
provede s jednim ovekom. Sviala mi se pomisao da za nekoga budem jedina, da mogu da mu
ispunim sve elje.
Nikada nisam pomislila da prevarim svog partnera, jednostavno zato to nikada nisam
osetila takvu elju. Seksualna vernost nikada mi nije predstavljala teret, ona je deo moje prirode.
Za godinu dana koliko sam se viala sa Nikoloom, nikada nisam ni pomislila na drugog
mukarca, ak ni za vreme onih dugih vikenda koje sam provela sama.

39
 Sada, nakon to me je povredio i ostavio, esto se pitam sa koliko je drugih ena bio dok
smo bili u vezi. Da sam znala da izlazi sa drugim enama, moda bi se moja oseanja prema
njemu promenila. U sutini, nikada nisam od njega traila da mi bude veran, jer nikada nisam
imala hrabrosti da sa njim razgovaram o oseanjima. A sve dok oseanja nisu u igri, pitanje
seksualne vernosti se ne postavlja. To se podrazumeva.
Znala sam da razmiljam drugaije od veine svojih vrnjaka. Uzmimo na primer Marka,
pokvarenjaka od sino. Ako je odluio da prevari enu, to u sutini nije moj problem. Mogla sam
da kaem ba me briga i da toj jadnici nabijem ogromne rogove, budui da prema njoj nemam
nikakve obaveze, ali nisam to elela.
Moda sam bila solidarna sa celim enskim rodom. O boe, ne ba sa celim...
To je bila moja granica. Umela sam da volim samo jednog oveka.
Svialo mi se da mislim kako imam originalan stil i u seksualnim vezama. Na kraju krajeva,
ako mi je uzor ena koja je bila jedan od najveih antikonformista prolog veka, mogu sebi da
dozvolim luksuz da budem drugaija od ostalih, da imam neke posebne navike. Oseala sam se
dobro kao mali revolucionar u ljubavi - neu postati cinina kao svi drugi. Neu prestati da
sanjam. Ostau neizleivi romantik, uprkos svemu. Ili tanije, uprkos svima.
Pomirisala sam al od pamine natopljen anelom 5 koji sam nosila oko vrata i poela da
radim.

Na pauzi za ruak telefonirao mi je Klaudio, takoe u elji da uje kako se zavrilo prethodno
vee.
Klaudio se pokazao kao velik prijatelj. Nikada nisam imala tako prisne odnose sa
heteroseksualnim mukarcima. Fizika privlanost ili itav niz neobjanjivih obzira gotovo uvek
su oteavali takvo prijateljstvo. Ali sa Klaudiom je bilo lako, prirodno. Bili smo veliki prijatelji i
nita vie od toga.
Znala sam da smatra da sam privlana i esto me je obasipao komplimentima, ali izmeu
nas nije bilo hemije i to nam je dozvoljavalo da budemo prijatelji, pravi prijatelji.
Nekoliko dana ranije, citirao mi je zavrne rei iz Kazablanke, jednog od njegovih omiljenih
filmova: Luise, mislim da je ovo poetak jednog divnog prijateljstva. Bila sam gotovo dirnuta.
U Milanu mi je trebao neko kao to je on. Oseala sam se manje usamljeno i, to je jo
vanije, nisam se izlagala opasnosti da me Ema pre ili kasnije otera doavola.
Prvo to me je preko telefona, smejui se, upitao bilo je: - Jesi li upisala novu recku?
I ja sam se nasmejala. Na kraju krajeva, pria je bila zanimljiva. - Ne, prijatelj je oenjen.
- Ah, iako je oenjen, bezono je flertovao s tobom?
- On smatra da to nije problem.
- A za tebe jeste?
- Rekla bih da jeste. Dugo sam o tome razmiljala i mislim da zasluujem ljubavnika koji
nema porodicu na vratu.
- Shvatam. Nema pojma koliko sam patio to sam sebi dozvolio da se petljam s udatim
enama.
- Ne mogu da shvatim kako ljudi tako lako uspevaju da odvoje seks od ljubavi, ak i kada
postoji strast.

40
 - ini mi se da smo ti i ja malo udni, Koko. Strast i ljubav su danas dve potpuno razliite
stvari. ene i mukarci uspevaju da imaju brojne vanbrane veze, a da i dalje priaju kako vole
svoje zakonite partnere. Blago njima kad mogu!
- Mene bi ubio oseaj krivice.
- Zato to si romantina.
- Da se razumemo, i ja sam u prolosti imala veze tipa samo seks i rokenrol, ali ako bi mali
Kupidon pomolio glavicu, odmah bih prestala da poklanjam onu stvar svima kao da nije moja.
- Ha-ha-ha. I otkaila si jadnog zubara.
- Ne znam, nisam ak bila sigurna da elim da idem s njim u krevet. Da li i ti veruje da je
seks sa bilo kim jedini nain da se zaboravi neko ko ti je slomio srce?
- Koko, injenica je da ne postoji odgovor koji vai za sve. Neki ljudi mogu da zaborave stare
ljubavi samo ako se ponovo zaljube. Drugi se mnogo manje mue i uspevaju da seksom ublae
ljubavne patnje. Nekima treba vremena. Vreme, u svakom sluaju, lei rane. Moda je za tebe
jo prerano da se uputa u nove veze. Ili moda samo eka onog pravog. Ko to zna.
- Da budem iskrena, nadala sam se da e mi neko pokazati pravi put!
- Shvatam. I svestan sam da te neu uteiti, ali znaj da smo kroz to svi proli. Ljubavna
patnja je neto najbolnije to moe da nam se desi. I uvek kao da je prvi put. Ljubav dolazi bez
najave. Pogodi te, obori i onda te ostavi kao da se nita nije dogodilo. Njena snaga je tajanstvena
i nemerljiva. A mi, glupa ljudska bia, ne moemo joj nita. Uvek podlegnemo i izgubimo.
- A da li misli da e se ovo muenje pre ili kasnije zavriti?
- Naravno, to ti obeavam! A kada konano ozdravi, otii emo da proslavimo. I toga dana
u ti strogo zabraniti da pije na prazan stomak! - Ponovo se zasmejao i nasmejao i mene. Na
kraju krajeva, malo ale moglo je samo da mi godi.
- Idem neto da pojedem. uemo se veeras da popijemo po pivce.
- Veeras sam na veeri sa omiljenom koleginicom. uemo se sutra.
- Onda dovienja do sutra. Lepo se provedi!

Kad sam zavrila askanje, otila sam u kafe-bar i, kao i obino, naruila tost, a onda sam se
malo proetala. etnja me je oputala.
Ponekad bih sela u metro i krenula da otkrivam nova mesta i nove kutke gde mogu da se
oseam kao kod kue. Nalazila sam nove ateljee, male kineske supermarkete, ekstravagantne
manikir-salone i divne butike. etajui se, oseala sam se kao da sam u Veneciji, mada mi je
prepoznatljivi zvuk gondola koje miluju vodu mnogo nedostajao.
Dok sam se vraala u kancelariju, odluila sam da po podne sebe astim sa bar dva sata
opinga. ivela sam nedeljama u Milanu, a jo nijednom nisam otila u kupovinu. Sramota!
Doao je trenutak da izvuem svoju kreditnu karticu i malo dopunim garderobu.

Kada sam izala iz metroa u Ulici Manconi i uputila se ka Armanijevim izlozima, bilo je skoro
sedam. Krenula sam Ulicom Montenapoleone, hramom mode, i probala da ubrzam korak. Htela
sam po svaku cenu neto da kupim pre nego to se prodavnice zatvore.
Moda me je oduvek oaravala. Taj svet odie kreativnou, matom, lepotom, i podstie
ljude da sanjaju. Nikada nisam bila od onih koji celu platu potroe na Armiranu haljinu, imam

41
svoj stil, traim odeu koja odgovara mojoj linosti i mom nainu razmiljanja. Haljine, kao i
ene, moraju da budu jedinstvene.
Koko anel je govorila da je moda stvorena da postane demode. Svake sezone se menja,
obnavlja. I svake nove sezone nae kreditne kartice jedva ekaju da kupe najnovije modele.
Ali postoje stvari koje su veite: uska haljina, moja verna uniforma (imala sam i jednu iz
kue anel, kupljenu u butiku u Londonu), crne pantalone, kostimi, demperi od kamira,
mantili.
Prola sam pored izloga Versaea, Prade, Valentina, Etra, Guija. Onda sam ula
u jedan mali stok haus, s neverovatnim snienjima, to je bilo veliko iskuenje. Malo sam
pogledala okolo, traei neto to bi mi odgovaralo, to nije ni napadno ni klasino. Paljivo sam
izbegla sve stvari sa ivotinjskim arama, prekratke suknje i krzno i poela sam da razgledam
haljine.
Bez mnogo razmiljanja, izvukla sam lepu usku haljinu dole i gabana broj 42 i odluila
da je probam. Ula sam u kabinu, brzo se svukla, navukla haljinu i s ogromnim iznenaenjem
primetila da mi je malo velika. Da li je mogue?
Zatraila sam savet od prodavaice i nakon to me je na trenutak odmerila, otila je i uzela
isti model samo za broj manji, vratila se do kabine i dodala mi haljinu.
Ostala sam bez daha: zar stvarno mogu da uem u haljinu broj 40?
Polako sam je obukla, a onda drhtavim rukama povukla rajsferlus. I on se zatvorio a da
nisam morala da uvlaim stomak.
Bila sam neopisivo uzbuena. Konano sam uspela da dostignem savrenu teinu, mere o
kojima sam oduvek sanjala. Nisam mogla da verujem da je ljubav, ona neuzvraena, ona to mi
je slomila srce i potpuno me razbila uinila udo: smrala sam.
Srena kao nikada proteklih nedelja, svukla sam haljinu, predala je prodavaici i gotovo
uzviknula od radosti: - Uzimam je!
Nisam verovala da e se to ikada dogoditi: Rebeka Bruni moe da ue u haljinu broj 40. To
je bila vest za naslovnu stranu.
Bila sam toliko zadovoljna da nisam ni razmiljala o ceni. Zgrabila sam kesu u kojoj je bio
dokaz mog uspeha i izala u toplo milansko vee.
Dok sam rasejano gazila urnim koracima, ispred Guijevog izloga sam se s nekim
sudarila i kese su nam pale na zemlju.
Izvinjavajui se to sam tako nespretna, sagnula sam se da ih uzmem i kada sam podigla
pogled, pred sobom sam ugledala dva poznata plava oka.
- Da li emo se mi ikada sresti u nekim, kako bih rekao, uravnoteenijim okolnostima? -
kazao je s osmehom Etjen dok je skupljao kese.
- Izvini, stalno sam u oblacima!
Primetila sam da je kupovao kod Versaea i Guija te da je na sebi imao farmerke
armani i lepu koulju ivenu po meri. Nisam znala da kuriri tako dobro zarauju.
- Nova garderoba? - upitao me je, gledajui kesu iz autleta.
- Pa, da. Trebala mi je - odgovorila sam s osmehom, mislei na usku haljinu koja je oznaila
moj zvanini prelazak na broj 40.
- Oboavam oping, a Milano je kao stvoren za kupovinu.

42
 Moja kreditna kartica je ve oseala posledice. Pitala sam se da li je i kredit oveka plavih
oiju na izmaku posle takvog troka.
Upitao me je sasvim prirodno: - Jesi li za kafu?
Nije ba bilo vreme za kafu, ali neto mi je govorilo da treba da prihvatim poziv.
Nameravala sam da mu vratim pismo koje sam uvala u tani, ali sam se u tom trenutku oseala
tako nelagodno da sam odluila da to odloim.
Uli smo u veoma otmen kafe-bar i naruili dva espresa.
- Mnogo mi se svia italijanska kafa. U Parizu imam moku, pijem je svakog jutra.
- Znai, ti si iz Pariza? Da li esto ide u Francusku? -postala sam veoma radoznala.
- Kad god mogu - nasmeio se i u njegovom glasu sam osetila malo ironije.
- Tamo ima roake i prijatelje? - Nisam mogla da mu priznam da sam proitala pismo i
otkrila da ima verenicu te da e se uskoro oeniti.
Pogledao me je zbunjeno. - Porodica mi je tamo. Dobro, nije hteo da pria o ilijet. To je
lina stvar i odluila sam da potujem njegovu privatnost. Bar ovog puta...
- Jel' ima deka?
Iznenadio me je. Nije bio od onih koji okoliaju.
- Ne... Idem na kurs da bih nauila kako da postanem nezavisnija! - pokuala sam da se
naalim.
Nisam mogla da priznam tom savrenom mukarcu da su me utnuli svi bilmezi s kojima
sam bila.
- Volim nezavisne ene. - Nabacio je svoj neodoljivi osmeh i osetila sam leptirie u stomaku.
Popili smo kafu i nastavili da se etamo. Bilo je veoma prijatno askati s njim. Prolazei
Ulicom Sant Andrea, zastala sam da pogledam izloge anelove prodavnice. Kolekcija nije
izneverila originalni duh Koko anel: dominirali su belo, crno i dugi nizovi bisera, koji su krasili
vratove lutaka.
- Oboavam anel - rekla sam mu dok je paljivo razgledao izlog. - U Veneciji sam imala
tetku koja je nosila samo anel. kolovala se u uglednom koledu i sve njene nastavnice nosile
su crne uske haljine. Ona je njima bila toliko oarana da je celoga ivota kupovala samo haljine
anel. Oko vrata je redovno nosila est niski bisera i uvek je puila dugake cigarete, a poto
sam joj bila jedina neaka, davala mi je, kada sam bila mala, da probam sve njene kostime, jakne
od tvida i predivne haljine. Ona mi je dala nadimak Koko, kako me i danas svi zovu. Umrla je
pre nekoliko godina. Sva njena imovina prodata je na licitaciji, jer je uvek ivela preko svojih
mogunosti i bila u dugovima do gue. Ali kratko pre smrti uspela je da mi pokloni tanu
2,55. Jo je uvam kao relikviju.
- Lepa pria - rekao je, nasmeivi mi se. - Mogu li onda i ja da te zovem Koko?
Pocrvenela sam i klimnula glavom. Mogao je da me zove kako god hoe tim barunastim,
dubokim glasom.
- Ako tako dobro poznaje kuu anel, da li bi htela da mi pomogne da neto odaberem.
Moram da kupim majci poklon, a jo se nisam odluio. Sutra odlazim u Pariz i uvee slavimo
njen roendan.
- Jesi li siguran? Mislim da su cene prilino paprene.
Budui da sam imala mali budet, izloge skupih prodavnica sam obino samo gledala i
gotovo nikada nisam ulazila unutra.

43
 Slatko se nasmejao. - Imam malu uteevinu.
- Savreno!
Bila sam oduevljena to mogu da mu pomognem i kupujem u prodavnici svojih snova.
Uli smo u butik i poeli da razgledamo neizostavne kostime, veernje toalete i predivne
crne i bele uske haljine.
- Ova prodavnica lii na tebe - rekao je gledajui haljinu koju sam prislonila uz telo.
- Hvala, to je velik kompliment.
- Razlikuje se od drugih ena. Malo me podsea na crno-bele fotografije moje majke.
Hoe da kae da izgledam staro?
- Mislim da to ba i nije ono to bi jedna ena volela da uje...
Veselo se nasmejao, provlaei prste kroz plavu kosu.
- Izvini, nisam eleo da budem neutiv. Hteo sam da kaem da ima arm za sva vremena,
neto to ne prolazi.
Bio je mnogo sladak i opet me je naterao da pocrvenim.
Posle odee, preli smo na nakit i galanteriju. Bilo je divnih broeva u obliku kamelije,
elegantnih konih rukavica i prekrasnih eira.
- Kako mi stoji? - upitala sam, stavivi na glavu filcani eiri.
- Odlino. Zasenila bi arlija aplina.
- Mm, shvatila sam. To nije model za mene - odgovorila sam, mrtei se.
Ponovo se nasmejao. - Ba si luda, Koko. Kad mi je rekao Koko, gotovo sam se najeila.
Dopalo mi se.
- Uskoro zatvaramo, gospodo. - Prodavaica u tamnom kostimu zamolila nas je da
pourimo. Morali smo konano neto da odaberemo.
Pogled mi je odmah pao na belu tanu sa umecima od metala boje zlata. Uzela sam je. Koa
je bila veoma meka. Morala bih da tedim mesecima da je kupim.
- Misli da bi ova bila dobra? - Etjen je priao i poeo da zagleda tanu.
- Ne znam koliko si planirao... Skupa je.
- Za moju majku nita nije skupo.
Dao je tanu prodavaici i izvadio kreditnu karticu.
Njegova majka je prava srenica.
Iz prodavnice smo oboje izali zadovoljni.
- Hvala ti to si mi pomogla. Bez tebe bih se namuio.
- Hvala tebi to si mi dao priliku da uem u anel. Pozdravili smo se i on se zaputio ka
metrou.
- Videemo se, Koko! - doviknuo mi je dok je odlazio. Mahnula sam mu, nadajui se da sam
ga uverila da nisam prava eprtlja.

Smekajui se, nastavila sam peke do Trga San Babila, odatle do Duoma i zatim Ulicom Porta
Romana do kue. Stvarno sam lepo provela popodne.
Pazarila sam u anelu i kupila usku haljinu broj 40.

44
 Dugo sam hodala, stalno sa smekom na usnama i lake glave, zaboravljajui na nevernog
zubara, Valentinu, posao kome jo ne mogu da se predam onako kako elim i patnje zbog
Nikola.
Uivala sam u etnji, zadovoljna to sam uspela da bar malo postanem onakva kakvu sam
sebe oduvek zamiljala.
Sada mi je ostalo samo da poradim na unutranjosti, mirno i bez urbe, da bih postala jaka,
da bih se i bez mukarca oseala sigurno, da bih ponovo bila dobro, bez prejake grize savesti.
ta mi je nedostajalo da bih bila nezavisna? Moda malo vere u sebe, vie hrabrosti.
Koko anel je mnogo puta pala, ali je uvek ponovo ustala, jer je verovala u svoj talenat, jer je
imala san. Nije se ak libila da pozajmi novac od svojih ljubavnika i svaki put ga je vratila, do
poslednje pare.
Morala sam da prestanem da se oseam nepotpunom bez mukarca pored sebe. Nisam bila
luda princezica koja eka hrabrog viteza. Bila sam odluna, imala sam dobar posao i nosila broj
40. Imala sam sve to mi treba. Samo je jo trebalo to da pokaem.

Konano sam stigla kui, klimnula glavom gospoi Leonini, smenoj kominici s prvog sprata
koja je zalivala cvee na balkonu, popela se liftom, ula u stan i proslavila svoj mali uspeh, sama,
sa aom kabernea i tri okoladne bombone koje sam sakrila u cipelarnik za vanredne situacije.
Ponekad zaista treba tako malo da bismo bili sreni.

45
 5.

Sofijin papagaj

Prve subote nakon mog trijumfalnog ulaska u famozni broj 40, probala sam svu garderobu iz
ormana da bih videla treba li neto da odnesem kod krojaice na prepravku.
Smestila sam se ispred velikog ogledala u spavaoj sobi i bez prestanka presvlaila suknje i
haljine. Neke su mi stajale kao salivene, zahvaljujui mojoj ve poznatoj navici da kupujem
tenju odeu u nadi da u smrati, a druge su morale da se suze.
Toliko sam bila oduevljena svojom novom figurom da nisam mogla da se odvojim od
ogledala, oseala sam se kao narcis u suknji, smekala se i puei usta, prenemaui se i
zamiljajui da vodim dijalog s nevidljivim mukarcima.
U stanu je bilo tiho i kroz prozor je ulazilo stidljivo sunce obasjavajui zidove i parket.
Dok sam se spremala da povuem rajsferlus na suknji koji nikada nisam uspela da
zatvorim do kraja, ula sam povike sa stepenita.
- Ramone, gde si? Ramoooooone!
Prila sam vratima da bih bolje ula o emu se radi.
Neka ena je oajniki dozivala tog Ramona i inilo se da nema nameru da prestane da
galami.
Otvorila sam vrata i ugledala Klaudija, koji je u kratkim pantalonama i sa oljicom kafe u
ruci razgovarao sa komijom s donjeg sprata.
- ta se dogodilo? - upitala sam ga, pokuavajui da saznam kakva je to guva.
- Gospodi Leonini je pobegao papagaj.
Klaudio mi je ispriao da je Sofija Leonini nekada bila uvena operska pevaica i da je
nastupala u najpoznatijim operskim kuama u svetu. Onda je neto verovatno krenulo naopako
i sada ivi sama, zaliva cvee na terasi, uvee svira klavir ili pevui na prozoru kada je lepo
vreme.
Ostali stanari zgrade bili su ubeeni da je luda.
Tog trenutka sam shvatila da ivi s velikom arom araraunom, plavo-utim papagajem, koji je
izleteo iz stana u hodnik.
- Bolje da sklonim Maka - rekao je Klaudio, vraajui se u stan. - Ne bih voleo da mu padne
na pamet da za doruak pojede pticu.
- To bi bila prava tragedija - dodala sam.
- Lepa suknja!
Nisam bila svesna da sam izala iz stana u gornjem delu piame i elegantnoj suknji, koja mi
je sada savreno stajala.

46
 - Hvala, probam garderobu...
- Kako si zgodna, Koko. Bolje ti je da se vrati u kuu, ozbiljno ti kaem. - Onda mi je poslao
poljubac i uao u stan.
Gospoa Leonini je i dalje oajniki vikala.
S petog sprata uli su se glasovi: neko je video papagaja na prozoru iznad stepenita i
pokuavao je da ga namami nudei mu krekere.
- Moj Ramon ne jede krekere - rekla je Sofija pomalo prezrivo.
Onda je nestala i nekoliko sekundi kasnije ula sam je kako apue: - Mali moj, doi kod
mame, ne plai se.
Govorila mu je tako neno da sam se gotovo sva istopila.
Izgledalo je da papagaj nema nikakvu nameru da se vrati kod gazdarice. Osetivi trenutak
slobode, moda je pomislio da moe da preivi u zaguljivoj dungli velegrada.
- Hajde, doi! - ponavljala je gospoa Leonini dok smo mi ostali bez daha iekivali
zavretak te sulude avanture.
Ramon je odjednom rairio krila, zakretao hrapavim glasom: Argentinaaaa, skoio s
prozora i sleteo Sofiji na ruku.
Kao po dogovoru, svi smo zapljeskali. Silazei niza stepenice sa svojim vernim Ramonom na
ramenu, gospoa Leonini je svima zahvaljivala, kao da je na premijeri u Milanskoj skali.
Stigavi na moj sprat, nasmeila mi se.
- Verovatno ste se mnogo uplaili - rekla sam, odgovarajui na njen osmeh.
- Pomislila sam da sam ga zauvek izgubila.
- Lep primerak.
- To nije samo ptica, znate? On mi je prijatelj. Mislila sam da samo gusari imaju papagaje za
prijatelje.
- Najvie mu zavidim to moe da leti - nastavila je. -Da imam krila, moda bih i sama ve
otila daleko odavde.
- Kad bismo svi mogli da letimo, reili bismo problem parkiranja. - Pokuala sam da se
naalim, ali sam shvatila da je bolje da utim.
Zbunjena, gospoa me je gledala jo trenutak, a onda se nasmeila i pozdravila me.
Uzvratila sam pozdrav i ula u stan. Veselo se smeei, mirno sam zavrila prebiranje odee.
Rano po podne imala sam sastanak sa Emom i njene dve drugarice u Ulici Komo. Obukla
sam be,pantalone i crnu koulju, obula sandale i uzela pismo-tanu anel. U stvari, mrzela
sam da nosim tane u ruci. Koko anel je govorila da je dodala tanke kaiie tanicama da bi
oslobodila ene te gnjavae. To joj je bio sjajan potez.
Stavila sam u kosu nalu u obliku kamelije i krenula ka metrou.
Bila je ve sredina oktobra, ali se inilo da leto nee da ustupi mesto jeseni. Zahvaljujui
toplom vremenu, ljudi su jo sedeli i askali u restoranima i poslastiarnicama.
Stigla sam na sastanak malo ranije i to sam iskoristila da obiem oblinju prodavnicu sa
odeom raznih kreatora, modnim detaljima, umetnikim predmetima i knjigama. Pomirisala
sam jednu tanu od divne koe koja je kotala kao moja mesena plata i uivala sam, kao i
obino, u razgledanju prelepih cipela. Zatim sam sela u batu restorana i poela da posmatram
ljude za ostalim stolovima. Svi su mi veoma lepo izgledali. Elegantni, trendi, tihi (volela sam

47
diskretne osobe), bili su ogledalo svega onoga to cenim u gradu: mode, kulture i lepog
vaspitanja.
Ema je stigla sa malim zakanjenjem, askajui sa svoje dve prijateljice, koje sam verovatno
ve srela na nekoj veeri, ali sam potpuno zaboravila kako izgledaju.
Obe su bile u mini-haljinicama i imale su savreno preplanuo ten, koji je bio rezultat paljivo
doziranog sunca i lampe.
Sele su za sto.
- Rebeka, drago mi je.
- Ja sam Marta - rekla je jedna od njih, sa izrazito plavom kosom.
- A ja sam Serena - dodala je druga, vatrenocrvena. Razmenile smo nekoliko rei, a onda
smo naruile hranu. Ema je bila vrlo zadovoljna jer je te nedelje njen studio dobio veliki posao i
obeali su joj da e je uz platu dobro nagraditi.
- A ti, Rebeka? Ema nam je ispriala da radi kao organizator venanja - rekla je crvena dok
su nam kelneri servirali predjelo.
- Da, poela sam pre nekoliko nedelja.
- Mora da je arobno organizovati venanja. I vrlo zabavno, zar ne? - dodala je plavokosa.
- Da, ako se zanemari nevestina nervoza, mladoenjina nespremnost da troi i dosadno
dangrizanje tati i svekrva, koje u sve zabadaju nos!
- Mislim da je taj posao i veoma romantian - rekla je uzdiui plavokosa. Organizovati
velike proslave za dvoje koji se vole, udovoljavati njihovim eljama, pomagati mladoj da
odabere haljinu, naruivati torte s najkitnjastijim ukrasima... to mora da je vrlo dirljivo.
- Pa, parovi koji trae da im organizujemo venanje zaista deluju sreno i zaljubljeno i, osim
to su pod stresom, svi su veoma uzbueni - odgovorila sam sa uzdahom.
- Ja sam sve uradila sama - nadovezala se crvenokosa. -Bilo je strano naporno, a povrh
svega morala sam da lupam glavu koga da pozovem a koga ne. Pravo muenje. Na kraju je sve
dobro ispalo, ali kad bih mogla da vratim vreme, i ja bih angaovala agenciju.
- Moi e to da uradi za sledee venanje - rekla je Ema smejui se.
- Hvala lepo! - odgovorila je crvenokosa i takoe se slatko nasmejala. - Toliko sam se
namuila da naem mua i sredim se da mi ni na kraj pameti nije da ga pustim da pobegne!
Smejale smo se dok su konobari odnosili tanjire od predjela.
- Kada je ve re o sreivanju - rekla je plavokosa - jeste ule ko je konano odluio da okai
gae o klin i postane dobar deko?
- Ko? - Upitala je veoma znatieljno crvenokosa.
- Nikolo!
Osetila sam potres u grudima i eludac mi se u trenutku skvrio. Ema me je zabrinuto
pogledala i shvatila sam po njenom izrazu lica da jedva eka da mi se izvini.
- Ne mogu da verujem! - nastavila je crvenokosa, ne znajui da mi se srce polako cepa. -
uveni Nik se konano skrasio?
- Izgleda da je naao enu svog ivota, tako se bar pria. -Plavokosa je gucnula vino i
nastavila tra koji ju je oigledno pogaao. Moda je i ona bila rtva oveka koji mi je ukrao
duu. - Ve ive zajedno. Stvar je verovatno ozbiljna kad je gospodin neenja odluio da svoj
skupoceni ivotni prostor podeli sa jednom enom.

48
 Izgubila sam apetit i grevito se borila da zadrim suze. Otkad sam Emi zabranila da mi
pria o Nikolou, nisam vie imala vesti o njemu. Bilo mi je bolje da ne znam ta radi, kako ivi.
Nadala sam se da u zaboraviti da postoji, a jedini nain da to postignem bilo je da ga izbacim iz
razgovora i iz misli.
Ali dve preplanule guske nisu to mogle da znaju i odabrale su najgori trenutak da
razgovaraju o njemu. A povod za razgovor nale su zahvaljujui glupim venanjima koja ja
organizujem. Mrzela sam svoj posao.
Odmahujui glavom, Ema me je netremice gledala stisnutih usana. Predano me je titila od
bola i besa i znala sam da je izjeda krivica to nije uspela da izbegne taj razgovor.
- Poznaje Nikoloa? - upitala me je crvenokosa dok su konobari posluivali glavno jelo.
- Bili smo prijatelji, svojevremeno. - Nisam znala ta drugo da odgovorim. - Ali ve dugo se
ne viamo - rekla sam odseno drhtavim glasom.
Osetivi napetost u mojim reima, plavokosa je pogledala Emu i, moda zahvaljujui migu
moje prijateljice, odmah promenila temu.
Nastavila sam da zurim u tanjir, pokuavajui da zadrim one dve suzice to su se ve
zacaklile u oima. Otpila sam velik gutljaj vode, a onda sam ponovo skupila hrabrost da
podignem glavu. Ema mi se blagonaklono smeila. Nekoliko dana ranije, dok smo askale na
njenom udobnom kauu, rekla mi je: - Nemoj na silu pokuavati da bude hrabra. Niko to od
tebe ne trai. Ako ti se plae, plai. Ako ti se tuguje, tuguj. Ako ti doe da razbija tanjire i ae,
razbijaj. Znaj samo da, kada istroi suze i enju, mora ponovo da nae snage da se smeje.
Osmeh po osmeh i sve e proi, videe.
Setila sam se njenih rei i naterala sebe da se nasmejem. Onda sam protiv volje uzela zalogaj
iz tanjira i polako ga savakala.
Nisam htela da dozvolim da mi prolost upropasti tako lep dan.

Ema i ja smo se pozdravile s njenim drugaricama i krenule u etnju razgledajui izloge u Ulici
Komo.
- Kao prvo, izvini, Koko - rekla je Ema, oseajui se i dalje krivom. Veoma ozbiljno je
shvatila zadatak da me zatiti od uspomene na Nikoloa.
- Ne brini. Znala sam da e mi trebati mnogo vremena i truda da ga izbacim iz svog ivota. I
ubeena sam da u ga pre ili kasnije ponovo sresti. Nadam se samo da tog dana neu biti ovako
slaba. I da u imati pri ruci neki tup predmet.
Snano me je zagrlila, a onda smo promenile temu.
Narednih nekoliko sati provele smo razgovarajui o cipelama, haljinama, njenim smenim
ljubavnicima, putovanjima na koja bismo volele da odemo, o Milanu i njenom poslu. Polako
smo se udaljavale od teme pokrenute za rukom i srce mi je opet kucalo normalno.
Bilo je sve manje bolno. Moda je tano da vreme lei sve rane.
Pre nego to smo se rastale, Ema me je upitala za Etjena.
- ta je sa zgodnim plavuanom plavih oiju? Jesi li mu vratila pismo?
- Taman sam htela da mu vratim, ali sam onda pomislila da nije pravi trenutak.
- Treba ti pravi trenutak? Nisi ga ti zaprosila.
- Znam. Ali oseam se krivom. To pismo me je dirnulo u srce. Neu da pomisli da sam ga
proitala.

49
 - Ali jesi...
- Hm, naravno. Ali ako on to nikada ne sazna, kao da se nije ni dogodilo.
- ta s tobom da radim? - nasmeila se i poljubila me u obraz.

Stigla sam kui kasno popodne. Dok sam traila kljueve od kapije, primetila sam gospou
Leonini kako na balkonu zaliva cvee i bezbrino pevui.
Na glavi je imala papilotne prekrivene elegantnom maramom i izgledalo je da se potpuno
oporavila od jutarnjeg oka.
U ponaanju te ene, njenom otmenom stilu i ekstravaganciji bilo je neeg to me je
oduevljavalo.
Odluila sam da se ponaam kao dobra kominica i, pazei da ne budem preglasna, upitala
sam je: - Gospoo Leonini, jel' sve u redu s vaim papagajem?
Dugo me je gledala, pokuavajui da me prepozna.
- To sam ja, Rebeka s treeg sprata. Srele smo se jutros tokom vae male nezgode s
Ramonom.
Posmatrala me je jo trenutak i zatim se nasmeila, zadovoljna to pokazujem toliko
interesovanje za ceo sluaj.
- Sve je u redu, hvala - rekla je glasno.
- Dobro, ba mi je drago.
Ponovo mi se nasmeila. Verovatno je bila veoma usamljena.
- Spremam se da kuvam aj, hoete da mi pravite drutvo?
Bila sam zateena pozivom. Nisam planirala da pijem aj sa tom neobinom enom. Ali
zvuala je ljubazno i nisam elela da budem neutiva. Uostalom, svakako nisam imala ta da
radim.
- Hvala, veoma rado - viknula sam, shvativi tek tada da je dovikivanje na ulici venecijanski
obiaj, koji se ne uklapa u moj novi milanski ivot.
Ula sam u zgradu, popela se stepenicama do prvog sprata i stigla pred Sofijina vrata.
Pozvonila sam i ula kako veselim glasom pevui: - Stiiiiiiem!
Kada je otvorila vrata, naprosto je blistala. Na brzinu je obukla raskonu kunu haljinu sa
perjem oko vrata. Ispod nje se nazirala luksuzna spavaica sa ipkom. Imala je papuice s
potpeticom ukraene kristalima svarovski i na grudima naoare sa arenim okvirom,
privezane za ogrlicu od sitnih bisera. Doterala se za mene. To je ba dirljivo.
Uvela me je u mali salon, okien fotografijama s njenih koncerata. U jednom uglu stajao je
stoi s raznim plaketama, koje je verovatno dobila u prolosti, a pored njega je bio kau
presvuen svilom i prekriven jastucima. U drugom uglu sobe nalazio se stalak, na kojem je
blaeno spavao sada ve uveni Ramon. U vazduhu sam osetila prijatan miris, koji mi je bio
veoma poznat.
- Izvinite zbog nereda, nisam oekivala goste. - Svi Milanezi imaju taj obiaj da se izvinjavaju
zbog nereda, mada su im kue toliko uredne da se to, po mom miljenju, granii s patologijom.
- Ne brinite, kua vam je divna. Smem li da vas pitam, ako nisam indiskretna, ta ovo
mirie?
- Naravno, draga, to je gardenija od anela. Odmah sam je zavolela.

50
 Smestila me je na prostrani kau i otila u kuhinju. Vratila se sa velikim posluavnikom i
ponudila mi olju aja.
Mnogo mi se dopao izbor meavine koja je divno mirisala.
- To je cimet i kora od pomorande. Meavina aja ,,Marija frera iz Pariza. Zar nije divna?
- Izvrsna je!
- Mislim da nisam ula kako se zovete...
- U pravu ste. Nisam se predstavila. Zovem se Rebeka Bruni i doselila sam se ovamo pre
nekoliko meseci.
- Veoma mi je drago to smo se upoznale, Rebeka. Ja sam Sofija Leonini. ivim ovde ve
toliko godina da se vie i ne seam koliko. - Pogledala je kroz prozor, a onda je tiho zapevuila
ariju iz neke operete.
Bila je stvarno posebna, ali ne shvatam zato su ostali stanari stalno govorili da je malo
aknuta. Meni je delovala samo kao ena u godinama koja je igrom sudbine ostala sama.
- Da li ste to vi na onim fotografijama na zidu? - upitala sam, pokuavajui da je vratim u
stvarnost. U meuvremenu se Ramon probudio i poeo da se etka gore-dole po stalku, za koji
ga je gazdarica paljivo vezala, moda zato to joj je tog jutra pobegao.
- Da, to sam ja. Nekada sam bila operska pevaica, znate. Jedna od najveih. Kada sam ja
pevala, u pozoritu se ni muva nije ula. Hipnotisala sam ih. Bila sam tako srena... Svetla,
adrenalin, aplauzi... - zautala je i ustala. Onda je ponovo poela da zaliva cvee, zaboravivi na
mene. Kao da je odlutala nekud daleko.
Bilo mi je malo neprijatno. elela sam da saznam zato je napustila pozornicu i ivot pun
raskoi i pompe, o emu svedoe fotografije.
- I vie ne pevate? - upitala sam bojaljivo, pokuavajui da joj privuem panju.
Ona se okrenula i dugo me je gledala, kao da je potpuno zaboravila da postojim. Zatim je
spustila kanticu na zemlju i prila klaviru.
- Da li svirate? - upitala me je.
- Ne, naalost, mada sam to oduvek elela.
Kao to je govorila moja Koko anel, ni ja se ni zbog ega u ivotu ne kajem, osim za ono to
nisam uradila.
- teta!
I iznenada, kao da je pronala dugo eljenog sagovornika, poela je: - Kada je Ramon otiao,
sve sam prekinula. Nisam vie jela, nisam spavala, nisam vie ivela.
Bio mi je potreban trenutak da shvatim da Ramon o kome pria nije ova ptica to u oku
kljuca semenke suncokreta.
- Moj ivot nije vie imao smisla. Ni muzika me vie nije zanimala. On je sve odneo. Sve.
Nisam znala ta da kaem. Odluila sam da je ne prekidam da ne ispadnem neutiva i samo
sam se smekala. Nisam ak bila sigurna da se sea ko sam i zato sam tu.
- Otiao je da bi se vratio. Obeao mi je to. Rekao je da e otii u Argentinu da kae eni da je
meu njima svreno, da voli samo mene, da nita vie ne moe da nas rastavi. ekala sam ga sa
strepnjom i sve vreme matala o zajednikoj budunosti. Bez Ramona nisam mogla da diem,
nebo je potamnelo i zemlja me je usisavala.
Najeila sam se.

51
 - Onda se nije vratio. Prole su nedelje, a od njega nije bilo vesti. Bila sam neutena. Nou
nisam spavala i satima sam gledala kroz prozor, u nadi da e se iznenada pojaviti. Bila sam
oajna.
U tom trenutku, moje srce kao da je bilo njeno. Tano sam znala kako se oseala.
- Nisam mogla da verujem da me je ostavio. Voleo me je. Prestala sam da idem na probe.
Zaboravljala sam da operem kosu i da se obuem. Provodila sam dane u spavaici, nisam jela.
Polako sam venula, u nadi da e mi se vratiti... - Pogledala me je i primetila sam da joj se oi
cakle.
- Onda je jednoga dana stigao telegram - nastavila je. -Telegram od njegovog brata iz
Argentine. Dogodila se strana nesrea. Tragedija... Tragedija.
Sela je tromo na kau pored mene. Izgledala je iscrpljeno.
- Avion kojim je putovao nije izdrao stranu oluju. Sruio se. Bilo je potrebno nekoliko
nedelja da pronau Ramonovo telo. Imao je kod sebe belenicu sa mojom fotografijom. Bratu je
trebalo vremena da pronae moju adresu i kada je uspeo, bio je tako dobar da me obavesti.
Nikada mi nije bilo jasno da li sam vie oajavala dok sam mislila da me je ostavio zbog druge ili
kada sam saznala da sam ga zauvek izgubila. Od tada vie ne pevam, osim za Ramona.
Obrisala je suzu koja joj je skliznula niz naborano lice, ustala sa kaua i otila da pomiluje po
leima svoju ogromnu pticu.
Onda se okrenula ka meni, kao da se nita nije dogodilo, pogledala me je i upitala: - Divan je
ovaj aj, zar ne? Hoete jo jednu olju?

Oprostila sam se od gospoe Leonini i otila kui. Njena bolna pria me je ganula. Neverovatno
je kako ljubav moe oveku da uniti ivot. Ljubav je tako mona da bi trebalo da imamo
dozvolu za noenje oruja da bismo mogli da je koristimo.
Nastavila sam da razmiljam o Sofiji i Ramonu, o njenoj oajnikoj odluci da ostane verna
uspomeni, a onda sam se setila Koko anel i njenog Boja Kapela.
Artur Kapel, zvani Boj, bio je velika ljubav Koko anel. Uvek je verovao u nju i upravo
zahvaljujui njegovoj finansijskoj podrci, ona je zapoela svoju karijeru.
Jedno vreme su iveli zajedno u Parizu i pria se da ju je Boj molio da se uda za njega, ali je
ona, zabrinuta za svoju ekonomsku nezavisnost, odbila ponudu.
Gabrijel anel je uvek bila nezavisna.
Drutveni jaz koji je izmeu njih postojao (Koko je bila siromano siroe, a Kapel je poticao
iz visoke klase) bio je, u svakom sluaju, prepreka za brak.
Ali ljubav koja ih je vezivala bila je neunitiva, i ak i kada se Boj oenio veoma bogatom
enom da bi ojaao svoj drutveni poloaj, oni su nastavili da se viaju. Sve do traginog
saobraajnog udesa u kojem je Artur poginuo, kada je imao samo trideset osam godina.
ini se da je posle smrti ljubavnika, da bi savladala bol, Koko odluila da se duom i telom
posveti poslu i postala je najvea modna kreatorica prolog veka, neko ko je potpuno promenio
pojam enstvenosti i nametnuo se kao najistaknutija linost u svetu mode i naoj popularnoj
kulturi.
U njoj je ostala otvorena rana zbog izgubljene ljubavi i moda je ba zbog toga celoga ivota
ostala elegantna madmoazel.

52
 Razmiljala sam malo o tim nesrenim ljubavnim priama, o tome kako su oseanja ponekad
tako snana da nikada ne umru, kako ovek moe da voli toliko da ceo svoj ivot posveti
nekome koga vie nema, uprkos beskrajnoj usamljenosti.

Sa prvog sprata uo se prijatni zvuk klavira.

Te veeri, muzika je govorila mnogo toga. Nene note kao da su bile posveene svim
nesrenim ljubavima ovog sveta.
Ugasila sam svetio, prila prozoru, zatvorila oi i sluala.

53
 6.

Specijalni sastojak

Na kraju prvog meseca u agenciji, Paolo me je pozvao da razgovaramo o obuci i novim

zaduenjima. Tog jutra sam imala sive iroke pantalone, belu koulju i crni sako od tvida, sa
malo zavrnutim rukavima. Sve to dopunila sam viseim minuama od bisera.
Izgledala sam ozbiljno i poslovno. teta to sam sino do sitnih sati pila i askala sa Emom,
to mi se sve ee deavalo. Osim to nisam bila orna za posao, imala sam tako mali raspon
panje da ni posle tri uzastopne kafe nisam prestajala da zevam, kao da sam se tek probudila.
Paolo me je primio u svojoj kancelariji, ponudio mi da sednem i pitao me da li sam za kafu.
Pomislila sam da bi etvrta doza kofeina moda delovala.
- Onda, Rebeka, kako je? Ve etiri nedelje si u naem amcu.
Mrzim kada neko zloupotrebljava pomorske metafore da bi opisao preduzee i radni tim, ali
sam ipak odluila da to ne pokaem.
- ini mi se da sasvim pristojno plovim - odgovorila sam, nadajui se da moja
kontrametafora sa morem zvui duhovito.
- Dobro je! To je pravi duh za preivljavanje ivotnih bura. Verovatno si primetila da nije
teko veslati u dobrom pravcu kada je tim sloan.
Uzalud! Tog jutra se oseao kao kapetan broda i nije mi preostalo drugo nego da se
povinujem njegovoj elji i zaplovim ka divnim obalama sveanih dogaaja.
- Da, primetila sam.
- I sada kada smo ti dali pravo veslo, treba samo da upotrebi sve svoje snage da na amac
pogura to je dalje mogue.
Da budem iskrena, radije bih se vratila u krevet nego da veslam. Ali da ga ne bih razoarala,
trudila sam se da ostanem to bolje koncentrisana, sa lanim osmehom na licu.
- Period obuke je zavren. Za tebe sada poinje najtei deo plovidbe. Jesi li spremna?
Teko sam mogla da zamislim i da organizujem venanja a ne da plovim morima.
- Hm, svakako. - Zaklela sam se sama sebi da nikada vie neu ostati budna do u sitne sate,
osim vikendom.
- Ne izgleda ba oduevljeno. Da li neto mui?
- Ne, ne, sve je u redu. Jedva ekam da ponem i nadam se da u raditi svoj posao najbolje
to mogu. Mada...
- Mada?
- Mada ne mogu jo sebe za zamislim kao nekoga ko organizuje venanja.
- Po onome to mi je rekla Valentina, ini se ipak da za to ima smisla.

54
 Znai da ta ovca, osim to mi zagorava ivot nametljivou i opsednutou onim prokletim
sajtovima, primeuje i kako radim!
Na trenutak sam ak pomislila da je rehabilitujem.
- Stvarno?
- Da, stvarno. Kae samo da ti nedostaje onaj sastojak.
- Sastojak?
- Da, ovde u agenciji stalno govorimo da svako od nas ima jedinstven sastojak neophodan
da bi svaki posao bio valjano obavljen.To moe da bude i sitnica, ali ona sve promeni,
zahvaljujui njoj svaki skup, konferencija ili zabava koje priredimo budu uspeni. To je lini
peat, neto to je svakome od nas uroeno i u ta Fajv mnogo veruje. Treba samo da otkrije
koji je tvoj sastojak i da ga upotrebi da bi zainila svako venanje koje bude organizovala.
Sa amaca u kuhinju. Ali dopala mi se pria o jedinstvenom i specijalnom sastojku: hou li
uspeti da ga otkrijem? Hou li i ja biti uspena?
- Onda mi ne preostaje drugo nego da potraim svoj sastojak - rekla sam efu, borei se da
ne zevnem.
- Uspee, verujem u tebe. Dau ti predlog: razmisli o neemu to svaki lep trenutak u tvom
ivotu ini jedinstvenim.
Eto, bie tee nego to sam mislila.
- Razmisliu.
- Dobro, a sad na posao! Neemo valjda da gubimo vreme na palubi dok su ostali mornari
ve na svojim mestima?
Ne, i ja sam htela da zasluim svoje sledovanje...

Pozdravila sam se sa Paolom i krenula na svoj sprat. Uzalud sam i dalje razmiljala o tome ta bi
mogla da bude formula mog uspeha.
Iz tih misli prenuo me je Valentinin piskavi glas: - Konano si se pojavila! Danas imamo
mnogo posla, a ve kasnimo.
Probala sam da se izvinim, da joj kaem da sam bila kod efa, ali nije htela da slua
opravdanja.
- Nemamo vremena za gubljenje: danas emo poeti da radimo na velikoj svadbi i imamo
samo nekoliko meseci da je organizujemo. Klijent je prebogat, iz plemike porodice, oko eststo
zvanica. Ne smemo da dozvolimo ni najmanju greku. Odluila sam da dam prioritet ovom
venanju i da ga lino vodim, uz Rebekinu pomo. Podeliemo posao da bismo ga obavili
najbolje to moemo. Budui da naa koleginica jo nema iskustva, moda e mi trebati pomo
svih ostalih i zato vas molim da budete spremni. A sada, poinje crnenje.
Od uzbuenja mi je skoio adrenalin i konano sam se trgla iz pospanosti koju sam oseala
celo jutro.
Uputstva su bila kratka i jasna: ceo veliki dogaaj pripremau rame uz rame s najveom
gnjavatorkom na svetu. I kao da to nije bilo dovoljno, trebalo je da smislim neto to e biti moj
lini peat. Nedostajao mi je onaj sastojak.
- Nadam se da si spremna za svoju prvu veliku svadbu. Ne elim da se izloim riziku da
doivim fijasko - rekla je Valentina, pratei me do radnog stola.
- Da, mislim da sam spremna.

55
 Do tada sam radila samo male ceremonije, koje su mogle lako da se organizuju iz kancelarije
i s ponekom brzom intervencijom na licu mesta. inilo se da je ovo veoma vaan dogaaj.
Nevestina porodica bila je veoma uticajna i agencija je imala nameru da se pokae u najboljem
svetlu.
- Dobro, jer su mi potrebni budni i preduzimljivi ljudi.
- Moe da rauna na mene.
- Savreno! Danas si i obuena kao da si iz naeg veka. Nije loe.
Udahnula sam duboko i odluila da ne odgovorim.
- Popodne emo se sastati s mladencima u nevestinoj vili. Razgovori s buduim
suprunicima uvek su veoma osetljivi, moramo da saznamo ta oekuju, kakvu atmosferu hoe
na svadbi, koliko arolije ele. Za razliku od drugih dogaaja, na venanjima su elje, snovi i
oekivanja klijenata najvaniji. Najlepi dan njihovog ivota mora da bude jedinstven.
Klimnula sam glavom, pomislivi kako je to vie nego razumljivo.
- Iako e kasnije shvatiti da je venanje samo poetak pakla - dodala je Valentina, smejui se
cinino, po svom starom obiaju.
Nisam svakako bila spremna da branim branu ljubav. Stavie, u tom periodu sam stvarno
poela da se pitam koliko su sreni ljudi u braku i zato nisam odgovorila, ve sam se samo
nasmeila, u nadi da u ostati sama nekoliko minuta da bih trknula do automata za kafu i uzela
toliko eljeni peti espreso toga dana.

Provela sam celo prepodne radei na novom zaduenju, telefonirajui dobavljaima da mi

poalju predraun, ugovarajui sastanke radi nalaenja lokacije, aljui mejlove restoranima da
bismo pronali najekskluzivnije jelovnike, listajui gomile asopisa da bih dobila neku genijalnu
ideju. Svi smo bili veoma usredsreeni na posao i polet ostalih konano je i mene zarazio.
Oseala sam se kao deo tima.
U dva popodne, posle ruka na brzinu i este (i poslednje) kafe toga dana, Valentina i ja smo
sele u slubeni automobil i uputile se ka mladinoj raskonoj vili nadomak Milana.
Za mesec dana sam mnogo toga nauila: kako funkcionie ceremonija, koje su pripreme
najvanije, kako se prave pozivnice, ko ima najbolje bombonjere, kako se rasporeuju stolovi,
koje su lokacije najpogodnije za tradicionalna venanja, a koje za vie alternativne proslave.
Mnoga pravila diktira tradicija, vaspitanje, moda, ukus, pa ak i praznoverje.
Uskladitila sam sve mogue informacije o toj paklenoj maineriji i doao je trenutak da se
stavim na probu.
Teilo me je saznanje da, ukoliko zatreba, mogu da raunam na pomo svojih kolega: svoju
decenijsku averziju prema venanjima nisam mogla da prevaziem za samo mesec dana.
Valentinu je najvie brinulo to to imamo malo vremena na raspolaganju.
- Ljudi se najee ene i udaju, to si verovatno shvatila, izmeu maja i septembra. Koriste
lepo vreme, jer mogu da slave na otvorenom, da nose laganu odeu i da prave na milione
dosadnih fotografija na svim mestima i u svim pozama - rekla mi je dok smo se vozile ka naim
mladencima. - U naem sluaju, on je sin bogatog industrijalca i uskoro e se sa buduom enom
preseliti u Sjedinjene Drave, tako da ne mogu da ekaju. Mladi uri da se zarobi. Venanje e
biti krajem marta i moramo da planiramo zimsku svadbu. Porodica je plemikog porekla i ima
para za bacanje, pa je veoma verovatno da e traiti klasinu ceremoniju, a takve je, veruj mi,
najtee organizovati!

56
 Mada je neprijatna, moram da priznam da je veoma profesionalna i pripremljena. Uprkos
tome to je cinina, mislim da stvarno voli svoj posao.
Pod dejstvom kofeina i podstaknuta znatieljom, dozvolila sam sebi, dok smo stajale
zaglavljene u saobraaju, da joj postavim lino pitanje: - Nikada nisi razmiljala da se uda?
utala je nekoliko trenutaka gledajui ispred sebe, a onda me je pogledala, usiljeno se
nasmeila i odgovorila: - Ve sam bila udata.
Shvatila sam da sam napravila glupost. Ona koja je delovala kao najokorelija neudavaa u
Milanu imala je u prolosti tako jaku vezu da je uletela u brak.
- Bili smo mladi i sreni. Ja sam bila jo lepa nego to sam sada. Venali smo se i mnogo
godina smo iveli zajedno.
- A onda? - nisam mogla da se uzdrim. Sada sam ja postala radoznala.
- Onda se zavrilo. Moda pre svega zato to u to vreme nisam htela decu, a on je hteo. Pa
ne bi se on pretvorio u nilskog konja. Ili se moda zavrilo zato to nekim ljudima jednostavno
nije sueno da ostanu zajedno celoga ivota. Na due staze ti dosadi, naroito ako se uda za
gubitnika kao to je bio on. Razdvojili smo se, a onda smo se razveli. Sada sam opet slobodna
ena.
Prvi put mi se uinilo da u njenom glasu oseam traak ljudskosti.
Neverovatno kako su svi oko mene u prolosti propatili zbog loe veze. I dalje sam vie od
svega elela da se ponovo zaljubim, ali sam stvarno poela da mislim da je ljubav mnogo
zamrenija nego to sam zamiljala.
- Hajde, nemoj da pravi takvu facu - rekla mi je u stilu svetske ene, kao obino. - Meni je
divno. Izlazim s mukarcima i ludo se zabavljam. Sino sam upoznala mnogo slatkog momka i
lepo smo ,se proveli. Mukarci tome slue: da nas zabave. Treba i ti da proba, tako si kruta.
Moda je bila u pravu.
- Zna, primetila sam da uvek ima pomalo tuan pogled, kao u prebijenog psa - dodala je. -
Mislim da treba da se zabavi, da izlazi s novim mukarcima, da malo skine sa sebe tu
pauinu. Nemoj mi rei da jo misli na onog bilmeza, tvog biveg! Mora da se pokrene. Mlada
si i, uprkos tom udnom nainu odevanja, i ti ima pravo na seksualni ivot. Otkad nisi imala
seks?
Ponovo je prela granicu.
- Radije bih da o tome ne priam...
- Ha-ha-ha, znala sam! Veruj mi, dugo nisi imala seks i treba ti da se malo istrese. Ako
hoe, organizovau ti ovog vikenda sudar s jednim prijateljem.
Moda je trebalo samo da pristanem i najzad odem na jedan od njenih uvenih sastanaka
naslepo, da s nekim provedem vee i onda sve zauvek bacim u zaborav. Jedini nain da je
uutkam bio je verovatno da prihvatim njen predlog.
- Dobro. Organizuj za ovaj vikend. Naravno, ne moe da mi teti.
- Odlino! To se zove duh! Videe da e mi biti zahvalna.
Ko zna zato, ali bila sam pomalo sumnjiava.

Stigle smo do ogromne vile, gde su nas ekali klijenti. Prole smo kroz masivnu kapiju i krenule
ka raskonoj graevini irokim putem izmeu drvoreda. Porodica je verovatno bila veoma

57
uticajna kada je ivela u takvom luksuzu. Kao Koko anel, i ja sam oboavala luksuz i oduvek
sam njime bila opinjena.
Koko je govorila: Neki ljudi misle da je luksuz suprotan siromatvu, ali nije. Luksuz je
suprotan vulgarnosti. I ja to mislim.
Primili su nas u velikom salonu, opremljenom slikama, tepisima i elegantnim foteljama. S
jedne strane nalazio se kamin i na njemu je stajala skupocena vaza sa divnim crvenim cveem.
- Izvolite sedite - rekla nam je mladina majka u veoma lepom tamnoplavom kostimu.
Predstavile smo se i smestile na udobne kaue. - Jeste li za kafu?
Ve sam unela dnevnu dozu kofeina koju ovek moe da podnese i zato sam se zahvalila,
odbivi ponudu, i zatraila au vode.
Osim nas i mladine majke, bili su prisutni budui mladenci i mladina starija sestra.
- Moemo li da ponemo? - upitala je ljubazno Valentina, izvadivi iz torbe svoj neizostavni
ajped, gde je uvala najvanije dokumente i koji joj je sluio i kao belenica.
- Naravno - odgovorila je mlada.
Zvala se ulija i bila je veoma lepa: visoka, mrava, plave kose skupljene u punu i veoma
dugog vrata.
- Treba mnogo toga da uradimo za tako kratko vreme! -dodala je, iskreno uzbuena.
- Dakle - Valentina je odmah uzela stvar u svoje ruke - najpre moraju da se odaberu i poalju
pozivnice, kako bi svi imali vremena da odgovore...
- Svakako - prekinula ju je majka - imamo zvanice iz svih delova sveta. urba nije dobar
saveznik, to je poznato, ali mnogi su ve obaveteni o datumu i samo ekaju zvaninu potvrdu.
- Zatim - dodala je Valentina zvanino, ne obraajui panju na mladinu majku - treba
odabrati burme.
- Imamo ve dogovor sa Tifanijem - rekla je s ponosom ulija.
- Savreno. Onda se treba pobrinuti za haljinu i cipele - ukljuila sam se u razgovor. Znala
sam da se ene, kada odlue da odu pred oltar, najvie uzbuuju pri izboru haljine.
- Zakazala sam probe u dva prestina ateljea za sutra popodne, ako ste slobodni.
Valentina je klimnula glavom.
- Jedva ekam! - uzviknula je devojka blistajui od radosti i uhvatila je sestru za ruke. -
Oduvek sam sanjala da obuem belu haljinu. - Nasmeila se i pogledala verenika, koji je utke
sedeo, preputajui sve nama. Venanja su u Italiji oduvek enski posao.
- Treba odabrati i cvee. Mart nije najsreniji period to se tie izbora, ali su staklenici naih
dobavljaa dobro opremljeni - ponovo je uzela re Valentina.
- Mogli bismo da uzmemo kamelije - prekinula sam je. Kamelije su bile omiljeno cvee Koko
anel, a i moje. - Mart je savren period.
- Bele kamelije - rekla je ulija, pljesnuvi rukama. -Odlian predlog. Oboavam ih.
Harpija je opet uzela re: - I treba to pre zakazati u crkvi.
- to se toga tie, na dalji roak se ponudio da nam ustupi mesto za ceremoniju venanja i
prijem - dodala je ponosno majka. - Dae nam na raspolaganje zamak na jezeru Komo, sa
divnom kapelom iz sedamnaestog veka.

58
 - To nam mnogo olakava posao - rekla sam, pogledavi koleginicu. Provela sam celo
prepodne traei dovoljno velika i otmena mesta za ovakav dogaaj i ba sam se namuila da
pronaem neto prikladno za nae klijente.
- Volela bih da smislim neto posebno - rekla je nevesta.
- A kada bismo svim zvanicama podelili letee lampione? Mogli bi da ih upale kad se spusti
vee i da pomisle elju. Oni daju posebnu dra i donose sreu - rekla sam.
- Oh, to je fantastino. - ulija je bila oduevljena.
- Dobro - rekla je Valentina. Pogledala me je iznenaena to i ja imam sjajne ideje. Sve je ilo
glatko i, mada mi je glava bila teka a srce ubrzano kucalo, ponaala sam se kao pravi
profesionalac.
Usaglasile smo se s porodicom oko poslednjih detalja i zatim smo se oprostile. Bila sam
zadovoljna. Prvi put sam se oseala kao pravi organizator venanja. Izvadila sam iz torbe flaicu
s vodom, od koje se ne odvajam, i utke nazdravila.
Dok smo prilazile kolima kako bismo se vratile u Milano, u dvorite je polako uao crni
audi. Automobil mi je bio odnekud poznat.
Priao je vratima vile i zaustavio se. Sa vozaeve strane izala je devojka predivnog stasa u
veoma kratkoj crnoj haljini, pripijenoj uz telo.
Ana. Prokleta Ana. Ana, ena koja se voli.
Vozila je Nikoloov auto, kao prava verenica.
Nisam znala da li da pobegnem ili da odem i iamaram je. ta li radi tu?
Dok se penjala stepenicama to vode do ulaznih vrata, polako se okrenula i videla me je
kako nepomino stojim pored slubenih kola. Imala je tup pogled kao krava koja preiva.
Zastala je na trenutak, a onda mi se bojaljivo nasmeila.
- Rebeka... koliko se nismo videle!
itavu venost, govnaro, budui da nakon to si mi otela mukarca nisi nala za shodno ni
da se javi.
- ta e ti ovde? - upitala sam je, jedva prikrivajui mrnju.
- Dola sam po neke papire. Zna, oni su tatini klijenti. Pa, naravno! Njen prebogati otac
advokat, za koga i ona radi. Sve je postigla sama.
I dalje sam je gledala s mrnjom.
- Mnogo mi je ao zbog onoga to se... hm... dogodilo izmeu tebe i Nikoloa. Nikolo kae da
ste bili veliki prijatelji.
- Nikolo pria gluposti. On je obina hulja i nevernik. uvaj se, lutko, moda e doi red i na
tebe.
Ana je ostala bez rei.
Valentina je nestrpljivo pritisnula sirenu. Ve je upalila motor.
- Moram da idem, Ana, pozdravi mi velikog prijatelja Nikoloa - rekla sam s lanim
osmehom na licu.
Dok smo se vraale u Milano, sve vreme sam se smekala. Bila sam veoma ponosna na sebe.
Konano sam izbacila malo otrova koji mi se nakupio.

59
Stigle smo u kancelariju i dok je Valentina za svojim stolom slala poslednje mejlove toga dana, ja
sam ugasila kompjuter i zaputila se ka vratima. U hodniku sam srela Etjena. Nosio je elegantno
tamno odelo i malu crnu akten-tanu.
- Kakva elegancija! Ide neto da odnese nekoj velikoj zverki? - upitala sam zagledajui
odelo koje mu je stajalo kao saliveno. U tom odelu je bio jo vie privlaan.
- Treba imati stila u svakom poslu koji radi, Koko. A ti? Ima li u planu da veeras padne
u naruje nekom lepotanu?
- Veoma duhovito! - odgovorila sam.
Pogledao me je i na licu mu je zablistao osmeh. Osetila sam kako mi se eludac stee ko
pesnica.
Nije bilo teko zamisliti zato je famozna ilijet traila da se njome oeni.
- Hvala jo jednom to si mi pomogla da odaberem tanu. Majci se mnogo dopala.
- Nisam sumnjala. Kada je u pitanju anel, ja sam pravi strunjak.
- Sada moram da beim - rekao mi je pokazujui na taksi ispred zgrade.
Taj ovek verovatno troi vie no to ima, pomislila sam i to me je sve vie zbunjivalo.
- Uvek mi je drago da te vidim, Koko.
Pozdravila sam ga srameljivim osmehom i veselo se uputila ka metrou.

***
Sutradan popodne sastale smo se sa buduom mladom. Sastanak je bio u otmenom ateljeu gde
se iju ekskluzivne venanice. Usluio je mnoge filmske dive i naa klijentkinja nije htela za
njima da zaostaje.
Prvi put sam ula u radnju s venanicama i uprkos odbojnosti prema venanjima, bila sam
oarana lepotom nekih haljina, tkanina i ukrasa.
- Veliki deo porodice mog verenika ivi u Londonu ili Sjedinjenim Dravama - rekla je
devojka, uzbuena kao dete u poslastiarnici. - Zato treba voditi rauna i o njihovoj tradiciji.
- Shvatila sam - odgovorila je s osmehom Valentina. -Something old, something new...
- Something borrowed, something blue... dodala je devojka.
- ...And a silver sixpence in her shoe! 2 - zavrile su zajedno smejui se.
To su svi znali. Anglosaksonska tradicija, koja su Italijani ve usvojili, zahteva da mlada na
dan venanja ima na sebi neto staro, to oznaava njenu vezu sa prolou, porodicom i starim
prijateljima, neto novo, kao obeleje novog ivota, neto pozajmljeno, najbolje od nekoga ko je
ve sreno udat ili oenjen, neto poklonjeno i neto plavo, kao znak vernosti i istote.
Taj obiaj je sve rasprostranjeniji i mnoge mlade mnogo polau na to da ga potuju.
- Pronai emo sve to ti treba! - rekla je Valentina dok je jedna manekenka defilovala u
prvom prekrasnom modelu.
- Ve imam gotovo sve - odgovorila je devojka. - Maminu dijamantsku ogrlicu, podvezicu s
plavom trakom, poklon najbolje drugarice, svoje stare brilijantske minue... nedostaje mi neto
novo!

Engl.: Neto staro, neto novo, neto pozajmljeno, neto plavo, i srebrni novi u cipeli. (Prim, prev.)
2

60
 U tom trenutku upalila mi se lampica. Kako se ranije nisam setila! Izvinila sam se Valentini.
Morala sam da izaem na nekoliko minuta da bih donela neto veoma vano.
Mada se ljutnula, pustila me je i ja sam izletela na ulicu. Trala sam kao bez due.
Dok smo dolazile kolima u atelje, videla sam jednu parfimeriju i morala sam da je
pronaem.

Posle otprilike pola sata ponovo sam bila u ateljeu. Mlada je upravo obukla prvu haljinu i
oduevljeno se gledala u ogledalu. Izvadila sam iz tane paketi i pruila joj ga, nadajui se da
sam uradila pravu stvar.
Pogledala me je iznenaeno i upitala me ta je u njemu.
- Otvori, to je poklon. Neto novo to e nositi na sebi. Meni to mnogo znai i nadam se da
e ti doneti sreu! - rekla sam joj sa zebnjom.
- anel 5! - uzviknula je devojka dok je otvarala paketi.
- Oduvek sam mislila da je to miris ljubavi. Nosi ga na venanju i prve brane noi.
Pogledala me je i u naletu radosti zagrlila.
Konano sam pronala svoj specijalni sastojak: anel.
Pratio me je celoga ivota i sada e mi omoguiti da pronaem sopstveni stil.
Oslobodila sam se iskrenog zagrljaja i obrisala suzu koja mi je bojaljivo potekla niz lice.
Zatim sam sela i nastavile smo da gledamo haljine.
Kada je mlada ula u kabinu da proba sledei model, Valentina se okrenula ka meni
odmahujui glavom.
- Sledei put me obavesti pre no to uradi neto na svoju ruku.
Znam da sam je iznenadila. Bila sam dobra. Zadovoljno sam se nasmeila, onako za sebe.
Hvala, Koko.

61
 7.

Sastanak naslepo

U subotu posle mog pravog promovisanja u organizatora venanja bila sam tako umorna da
sam mogla ceo dan da ostanem u krevetu.
Ali ipak sam ustala, veoma rano, jer sam imala mnogo obaveza. Obeala sam Valentini da
u se pojaviti na jednom od njenih uvenih sastanaka naslepo i znala sam da treba malo da se
doteram.
Otila sam kod frizera da osveim farbu (i pokrijem tri dosadne sede koje su se prerano
pojavile u mojoj crnoj kosi) i da se isfeniram kako bi kaciga dola do izraaja.
Odmah posle toga, nala sam se sa Emom i Klaudiom u amerikoj kafeteriji u blizini Duoma
i nakljukala se ugljenim hidratima, slatkiima i sokom od pomorande.
Njih dvoje su bili uzbueniji od mene zbog prvog pravog sudara posle ljubavnog debakla i
oboje su eleli da mi daju savete i malo traare.
Znali su za moj muan odnos s Valentinom i jedva su ekali da saznaju kakav je ovek s
kojim nedeljama pokuava da me upozna.
Dok sam jela drugu palainku, Klaudio je poeo da me podbada nepristojnim pitanjima.
- Ako je tip zgodan i, po kanonima nae madmoazel Koko, savren, hoe li mu se podati?
- ini mi se da pitanje nije na mestu - odgovorila sam, prelivajui javorovim sirupom sonu
palainku i halapljivo gurajui u usta.
- Hajde, nemoj da se stidi - umeala se Ema. - Moda e se ispostaviti da je momak sjajan te
bi to za tebe moglo da bude veliko vee. Toliko eljeni revan! - rekla je davei se u dinovskoj
vonoj salati.
- Znajui Valentinu i njen ukus, ne oekujem previe. Verovatno je u pitanju neki zaluenik
koji oboava diskoteke i kvarc-lampe.
- Bilo bi lepo kad bi te odveo na ples, prijalo bi ti. Otkad nisi bila u veernjem provodu? -
upitao me je Klaudio.
- Ja se provodim kad god sam s vama.
- Naravno, u to ne sumnjam - dodao je podrugljivo. -Ali mislio sam na neto veselije od
tvojih pria kako si nesrena u ljubavi i kako nikada vie nee nai oveka koji e te stvarno
voleti.
Ema se nasmejala.
Bili su u pravu. Otkad sam se preselila u Milano, postala sam veoma naporna. Samo sam
pakala, saaljevala se i priala o prolosti.

62
 - Moram da priznam da sam gnjavatorka. Ali stvarno sam odluila da stavim taku i
ponem iz poetka. Veeras u napraviti mali korak, ali i to je neto. Naravno, moda cipele koje
sam odabrala nisu ba za disko!
- Da ujemo, ta e obui? - upitala je znatieljno Ema.
- Guijeve poluizmice s visokom potpeticom koje sam dobila za roendan.
- Agresivno! - I moja prijateljica je oboavala cipele. Kao klinke, esto smo ile u gradsku
etvrt San Marko samo da gledamo izloge velikih firmi sanjajui o tome da jednoga dana imamo
sve cipele koje vidimo.
- Pa, ako ve moram da napravim ovaj korak, hou da to uradim u lepoj obui. Ne znam
kako e se vee zavriti, neu nita da oekujem niti da planiram. Nikada nisam imala sastanak
naslepo, mogla bih i da pobegnem posle samo tri minuta.
Stvarno mi je izgledalo udno da izaem na sastanak sa nekim koga nikada nisam videla.
Valentina mi je pokazala fotografiju svog prijatelja iz profila, ali je bila tako mutna da se gotovo
nita nije razaznavalo.
No bila sam i radoznala. Mada su protekle nedelje bile pune dogaaja, susreta i razmiljanja,
eznula sam da izaem s mukarcem i provedem oputeno i bezbrino vee. elela sam da se
vratim u ivot, da ponovo otkrijem svoju senzualnost.
Shvatila sam da ve izvesno vreme vie ne brojim kalorije svaki put kad jedem i da sam to
prestala da radim nesvesno. Poela sam da prihvatam i da vie volim sebe.
I dalje sam preskakala obroke kada bih oseala nadutost ili preterala za ruak ili veeru, ali
sam nauila da budem popustljivija prema sebi. Otkrila sam da to manje mislim na hranu i
teinu, to mi telo vie pokazuje da je sreno i ja sa oduevljenjem gledam na ivot.
- Doao je trenutak da malo zaini svoj ivot. Zar nema elju da ponovo dodirne
mukarca? - upitala je Ema, uzevi zalogaj okoladne torte.
- Pa, ja dodirujem gomilu mukaraca.
- Ne mislim na Klaudija i onog kurira kome esto pada u naruje.
- ta to znai? Ko je taj kurir? - upitao je znatieljno Klaudio.
- Samo fin momak iz moje firme.
- Koko je proitala njegovo pismo i poela je da mata o njegovom ljubavnom ivotu.
- Zato si proitala njegovo pismo?
- Nisam to uradila namerno. Sluajno mi je dolo pod ruku i...
- Naravno, to je klasika. Pisma koja ti slete na dlan - rekla je Ema cerekajui se.
- I ta je u njemu pisalo? - Klaudio je bio znatieljniji od ena.
- Poplava oseanja. Neka ena je luda za njim i na poseban nain mu je izjavila ljubav.
- Onda ga je zaprosila - preduhitrila me je Ema.
- Kakva emancipovana ena! - uzdahnuo je Klaudio.
- Da... mnogo me je ganula - rekla sam pomalo zbunjeno.
- Jel' ti on priao o njoj? - nastavio je da me ispituje Klaudio.
- Ne. I ne zna da sam proitala njegovo pismo. A sad dosta. Priajmo o neem drugom -
htela sam da prekinem ova pitanja, jer jo nisam znala ta da radim s tim prokletim pismom.
Bila sam rastrzana i zbunjena.

63
 - Zna, Koko dri do svog ugleda nenametljive devojke. - Ema me je utinula za ruku i
prsnula u smeh.
- Dobro, potujmo volju njenog velianstva Koko. ekaemo s nestrpljenjem drugu epizodu
serije Kurir i ljubavno pismo - zadirkivao me je Klaudio.
Poto smo se najeli, odluili smo, veseli i bezbrini, da se malo proetamo ispred Duoma.
Oduvek sam volela tu zbrku na trgovima, gde vlada zdravo ushienje koje te podstie da se
smei neznancima kad vam se pogledi sretnu. Odluili smo da ovekoveimo trenutak i zamolili
prolaznika da nas slika mojim smartfonom. Tu fotografiju ljubomorno uvam. Na njoj smo mi,
tri prijatelja koji se vole i ive kao velika porodica.

Poto sam se vratila kui i obavila kratak telefonski razgovor s majkom, koju tako retko ujem
otkad sam se preselila u Milano, napunila sam kadu, ubacila miriljave soli i potopila se u toplu
vodu, strogo pazei da ne pokvarim frizuru.
Kupanje u kadi bio je luksuz koji sam dozvoljavala sebi kad god sam imala vremena. Volim
da leim u vodi, dugo...
Tako sreujem misli, popravljam raspoloenje i oputam se. Voda je oduvek bila moj
element.
Resila sam da, ukoliko mi se tip ne svidi, smislim izgovor i pobegnem.
Ali ako bude zgodan, stvarno u se prepustiti uivanju.
Ostala sam jo malo u kadi, ne razmiljajui ni o emu, a onda sam izala i poela da
utrljavam u kou losione i kreme. Imala sam posebnu kremu za svaki deo tela: ruke, grudi,
butine, stomak, ake, zadnjicu. Neverovatno je koliko kreme ena uspe da stavi na sebe u toku
samo jednog dana!
Poto sam se dobro opustila, skuvala sam aj i upalila televizor. Klaudio mi je poslao
poruku da je na programu stari film Frenka Kapre eir pun uda, koji je mnogo voleo. U poruci
je dodao: Podstie na sanjarenje.
Oduevila me je njegova strast prema starim filmovima. Uvek je znao da citira divne fraze i
da me dirne traginim ljubavnim priama.
Ispruila sam se na kau i ostatak popodneva provela izleavajui se, a onda, kada se
pribliilo vreme sastanka, poela sam da se spremam.
Obukla sam svetlosmee pantalone i demperi od kamira pa obula odgovarajue cipele.
Odabrala sam eiri u istom tonu, sa belim cvetom sa strane, koji mi je savreno pristajao uz lice
i slagao se s mojim vernim biserima. Oi sam samo malo naminkala, ali sam reila da stavim
upadljiv ru. Izvadila sam iz ormana mantil i izala.
Odluili smo da se vidimo kasno popodne u otmenom restoranu nedaleko od parka
Sempione. Otila sam tamo taksijem da se ne bih muila u javnom prevozu na potpeticama od
trinaest santimetara.
Konano na sastanak nisam stigla prva i bila ta koja sa zebnjom iekuje onog drugog.
Uoila sam mukarca kako sedi sam za stolom u uglu i odmah sam pomislila da je to on. Bio
je visok, mrav, proelav, ali nije izgledao loe. Nosio je lepu koulju i lagani demper, koji je
isticao suvonjavo telo.
Prila sam mu i pomalo stidljivo upitala: - Franesko?

64
 Ustao je, s osmehom mi pruio ruku i predstavio se: - Da, zdravo, drago mi je da sam te
upoznao. Valentina mi je mnogo priala o tebi, ali nisam znao da si tako lepa.
Prvi kompliment je proao! Cilj je postignut! Mogla sam da budem zadovoljna.
- I meni je drago. Rebeka.
Sela sam i jedan mladi konobar odmah je doao da primi porudbinu.
Zatraila sam au crvenog vina, dok je Franesko naruio koktel za koji nikada nisam ula.
I dalje sam volela vino, uprkos Milanu i njegovim koktelima. Dok smo ekali pie, poeli
smo da priamo o svemu i svaemu. Nije bilo lako probiti led. Uostalom, mi smo bili dvoje
neznanaca koji su se sastali u nadi da e Kupidon odapeti jednu od svojih strela. Tome i slue
sastanci naslepo i ja sam bila malo nervozna.
On, koji je u ovome verovatno bio mnogo iskusniji od mene, odmah mi je postavio
uobiajeno pitanje.
- Pa, kako je to organizovati venanja?
- Nije loe. Tek sam poela, ranije sam radila neto sasvim drugo. Videemo... A ti, ime se
bavi?
- Radim u banci.
- Ah, mora da si uvek taan i organizovan. - Zato li mi je izletela tako glupava primedba?
- Lepo od tebe to si to tako opisala, jer, zapravo, svi misle da su zaposleni banci dosadni te
da nisu kreativni, ne znam zato. Ja volim da sam u pokretu, oboavam brzinu i veliki sam
ljubitelj raftinga.
ovek koji voli opasnost... Hroninoj lenjivici kao to sam ja bilo bi teko da ga prati.
- Razmiljao sam i o tome da ponem da se bavim paraglajdingom - dodao je. - Jesi li
probala?
- ali se?! - uzviknula sam. - Najopasniji sport kojim se bavim jeste uskakanje u tramvaj koji
kree.
- Ali trebalo bi da proba. Adrenalin deluje blagotvorno. Prvo Valentina sa priom kako
treba ee da upranjavam seks, a onda njen prijatelj koji mi preporuuje ekstremne sportove.
Zar zaista odajem utisak takve oajnice?
- U Veneciji sam povremeno vozila kanu, ali samo da bih se sunala.
Konobar nas je prekinuo donevi pie. Odluili smo da nazdravimo za na susret.
- Za nas - rekao je Franesko.
Nasmeila sam se, gledajui ga u oi dok su nam se ae dodirivale.
- Kako ti je u Milanu? - upitao me je.
- Dobro. Nije lako, ali sam upoznala divne ljude i odmah se uklopila. Ako izuzmemo
saobraajnu guvu, buku i zimu koja je na pragu, nije loe.
- Ja sam se ovde rodio i odrastao. Tu sam oduvek, izuzev nekoliko godina koje sam proveo
u Bostonu. Za mene je Milano uvek bio grad pun uzbuenja.
- Milano je i prestonica mode! - dodala sam.
- Mislim da za to nisam velik strunjak. Mrzim da idem u oping. Prepustio sam mami da
mi kupuje odeu.

65
 Da li je ovo moda najgori deo komara koji preivljavam i iz kojeg u se za nekoliko
trenutaka probuditi?! Taj ovek od trideset sedam godina puta da mu odeu kupuje majka? I
zove je mama?!
- Majka ti kupuje odeu?! - promrmljala sam s nevericom.
- Naravno, njoj to priinjava zadovoljstvo. Znam da ne bi trebalo da je optereujem time, ali
ona ima dobar ukus. Vidi ovu koulju. Ona ju je izabrala. Dobra je, zar ne?
Bila sam bez rei.
- Poto sama kupuje odeu, bira onu koja se najlake pere i pegla. Zna ta je kvalitetno.
Majka mu kupuje odeu i jo je pere i pegla. Htela sam da se uguim slanim tapiem.
- Majka ti pere i pegla, lepo...
- Naravno, kaem ti, ona uiva da brine o meni. Ja sam jedinac i, osim to vodi rauna o ocu,
nema drugih obaveza otkad je otila u penziju.
Izala sam s maminim sinom, jednom od najgorih vrsta latinskih mukaraca.
- Verovatno ti sprema i veeru - nisam uspela da prikrijem sarkazam, koji on nije ni
primetio. To se moglo i oekivati.
- Ona kuva za sve. Uvee svi uvek jedemo zajedno.
- Svi zajedno? - samo to se nisam sruila. - ivi sa roditeljima?
- Naravno! Napravio sam sebi u potkrovlju divnu garsonjeru. Tako sam blizu njih, a ipak
imam svoju privatnost. - Te poslednje rei zvuale su pomalo provokativno.
Koleginica mi je organizovala sastanak sa bankarom, ljubiteljem paraglajdinga, koji ivi na
mansardi svojih roditelja, a majci stavlja u zadatak da mu bude lina garderoberka, kuvarica i
sobarica.
Kad bih odluila da s njim spavam, da li bi me odveo u svoj sobiak, a onda zatraio od
majke da nam napravi hladnu limunadu?
Najeila sam se od same pomisli na to.
Odluila sam da se moj prvi sastanak naslepo tu zavri.
Izvinila sam se i ustala da odem u toalet. Morala sam da aktiviram rezervni plan, koji sam
prouila sa Emom.
im sam ula u toalet, izvadila sam mobilni i pozvala je.
- Jel' smetam? - upitala sam, uvi galamu. Ema je verovatno bila u jednom od svojih
mondenskih aperitiv-barova, punih arhitekata i raznih umetnika.
- Ve smo kod rezervnog plana? - dreknula je da bih je ula.
- Ispriau ti ukratko: trideset sedam godina, radi u banci i ivi s roditeljima. Mama mu
kupuje odeu.
- O boe! Bei, odmah!
- Naravno. Plaim se da bi sledei put mogao da zatrai od mene da mu operem i ispeglam
gae - rekla sam kroz smeh, pazei da ne budem preglasna.
- Sve mi je jasno. Moe li da mi da deset minuta?
- Naravno!
- uemo se kasnije.
Izala sam iz toaleta i vratila se za sto. Franesko je ve popio koktel i naruio sledei.

66
 - Mnogo bi se svidela mojim roditeljima - rekao je, dovodei me u neprijatnu situaciju. -
Tvoji ive u Veneciji?
Nisam gotovo nikada priala o svojoj porodici.
- Majka mi ivi u Veneciji. Otac se ponovo oenio i ivi u Rimu. Ne viam ga ba esto.
- Verovatno ti je teko zbog toga. - U glasu mu se oseala iskrena tuga. - Ne znam ta bih
radio kad bi se moji razveli. Na sreu, to se nikada nee dogoditi.
Bila sam sve vie zgroena.
Posle otprilike deset minuta, zazvonio mi je telefon. Udaljila sam se od stola, uzbueno
izgovorila nekoliko rei, a onda se usplahireno vratila do Franeska.
- Stvarno mi je ao, ali neto je iskrslo. Moram da idem.
- Pa kako?! Subota uvee i lepo smo se zabavljali...
- Eh, znam, znam, strano je. Ali, naalost, prijatelju je pozlilo i moram da mu pomognem.
- Pobogu, nadam se da nije nita ozbiljno.
- Nita ozbiljno, ali stvarno moram da idem. Hvala na piu. Drago mi je da smo se upoznali.
- Moemo li ponovo da se vidimo?
- Svakako, mada, zna kako je. Trenutno u agenciji ima mnogo posla i ne izlazim esto. Da
se dogovorimo ovako: zvau ja tebe, im budem imala vie vremena.
- Vai! - rekao je Franesko, vidno razoaran.
Ustao je, poljubio me u obraze, a onda je ponovo seo da popije svoj koktel.
Zaustavila sam prvi taksi i rekla da me vozi u Ulicu Porta Romana, gde sam znala da u
sresti Emu.
Bilo mi je ao to sam jadnika ostavila na cedilu. To ba i nije bilo lepo. Ali moj plan B je
uspeo: Ema me je pozvala kao da se desilo neto nepredvieno, i to je bio dobar potez. Zasluila
sam Oskar za glumu. Nisu za mene sastanci naslepo. Pomalo me je pekla savest zbog Franeska,
ali sam znala da e se on sigurno vratiti kui i provee lepo vee gledajui televiziju sa mamom
i tatom. Bili smo tako razliiti. Ko zna, moda e, dok leti paraglajderom, nositi i majku na
krkaama.
Platila sam taksisti i ula u Ulicu Muratori, punu lepih restorana i uvek krcatu, a naroito
subotom uvee.
Prolazei pored Botege, gostionice sa odlinim vinima, ula sam kako me neko doziva.
- Koko, Koko! Okrenula sam se i za jednim stolom u bati videla Klaudija, okruenog
grupom ljudi sa punim aama u rukama.
- A tvoj sastanak naslepo? Ve zavren? - doviknuo mi je ne obazirui se na okolinu.
- Morala sam da pribegnem rezervnom planu - prila sam mu i pokuala da izgovorim tie.
Klaudio se nasmejao i zagrlio me je. Uostalom, i menije moja avantura bila smena.
- Onda sedi s nama. Ovde sam u drutvu starog prijatelja koga nisam odavno video. Zove se
Kristijan - i pokazao mi je mladia kovrdave kose, tamnije puti i oiju crnih kao gar.
Predstavila sam se i pruila mu ruku smeei se. Bio je stvarno privlaan.
- On je pozorini glumac. Dolazi iz Bolivije. U Italiji je na turneji sa svojom trupom nekoliko
nedelja i konano smo uspeli da se vidimo. Upoznali smo se pre mnogo godina u Meksiku, kada
sam volontirao za nevladinu organizaciju i radio sa decom s ulice. Kristijan je bio jedan od naih
animatora. Zatim je uao u veliku trupu na Andima i sada je putujui umetnik.

67
 Kristijan se nasmejao: - Drago mi je kada me smatraju umetnikom, naroito ako to kae
talentovani novinar kao to si ti. - Mora da su dobri prijatelji.
Sela sam s njima, oarana blistavim osmehom tog oveka koji dolazi izdaleka, i odluila da
pustim Emu da malo prieka.
- Odlino govori italijanski - rekla sam mu dok sam pogledom traila konobara da poruim
au kjantija.
- Mnogo sam radio sa Italijanima i imam ovde mnotvo prijatelja.
- Putuje s trupom po Italiji?
- Ostaemo u Milanu dve nedelje, a onda idemo u paniju, Belgiju, Nemaku i Francusku.
- Mora da je lepo igrati predstave putujui po svetu - rekla sam sa izvesnim oduevljenjem.
- Veoma - nasmeio mi se i na trenutak se zagledao u mene. - Ima mnogo lepe oi - dodao
je.
- Stoj, enskarou! - prekinuo ga je Klaudio smejui se. - Rebeka je moja dobra prijateljica i
neu ti dozvoliti da joj ukrade srce. Prestani odmah da koristi svoj divljaki arm.
Sve troje smo se smejali. Vee je postajalo zanimljivo.
Poslala sam Emi poruku i odluila da ostanem s njima. Proveli smo nekoliko sati pijui vino,
jedui pogau, sir i unku i smejui se Kristijanovim avanturama i anegdotama.
U tom momku je bilo neeg neodoljivog. Bio je lep, obrazovan, zanimljiv i veoma prijatan
sagovornik.
Sviao mi se i nisam mogla da odvojim pogled od njega. Klaudio je to naslutio i apnuo mi
na uvo: - Konano neko ko je dostojan panje nae madmoazel!
Nasmejala sam se mrtei se i unula ga pesnicom u rame.
U jednom trenutku, Klaudio je za ankom video dvojicu kolega i otiao da im se javi.
Kristijan i ja smo ostali sami za stolom i on me je utke gledao i smekao se.
- Voleo bih da te ponovo vidim - rekao je s junoamerikim naglaskom, koji je bez svake
sumnje zvuao zavodljivo.
Nisam mogla da verujem da me zgodan tip koji ima sve osobine da bude moj savreni
mukarac zove da izaemo. Ve sam poela da gubim svaku nadu. A saznala sam i to da
trenutno nema devojku.
Slobodan, zgodan i armantan, samo za mene i mada samo na dve nedelje. inilo mi se da
sanjam.
- I ja bih volela. ta kae za sutra uvee? - smelo sam mu predloila.
- Sutra uvee u kasno zavriti, ali moemo da se vidimo za doruak, ta kae?
Mrzela sam da vikendom ustajem rano, ali za mukarca kao to je on navila bih budilnik i u
zoru.
- Vai! Savreno mi odgovara. Gde hoe da se vidimo?
- Najbolje bi bilo kod tebe! - Nasmejao se videvi moj zbunjeni pogled, a onda je dodao: -
Veeras u prespavati kod Klaudija. On mi je rekao da stanujete na istom spratu.
- Ah, da. Dobro, dorukovaemo svi zajedno, to je dobra zamisao!
- Odlino, mi emo otii da kupimo pecivo, a ti skuvaj kafu.
- Savren plan - slatko sam se nasmejala.

68
 Klaudio se vratio za sto i obavestili smo ga o naim planovima.
- Dobili smo za sutra poziv na doruak - rekao mu je Kristijan.
- Hoe da kae da e Rebeka rano ujutru otvoriti svoje odaje za nas sirote podanike? -
odgovorio je Klaudio.
- Glupane, odluila sam da vam pripremim svoju najbolju kafu samo zato to se tvoj
bolivijski prijatelj obavezao da mi donese najbolje kroasane u Milanu.
- Shvatio sam! Sutra ujutru nas eka lavovski poduhvat.
Pronai pristojne kroasane u Milanu nedeljom ujutru nije bilo nimalo lako. Ali Klaudio e
sigurno izvui keca iz rukava i ja u dobiti svoje kroasane, tek izvaene iz rerne.
Ustali smo i polako krenuli kui. Vee je bilo svee, jesen se povlaila pred nastupajuom
zimom. Na sreu, duu nam je grejalo vino.
Stigli smo do zgrade, utonule u nestvarnu tiinu, i uli u lift, ne progovorivi ni re. Kada
smo stigli svako pred svoja vrata, tiho smo se pozdravili, zakazavi sastanak za sutra ujutru.
Pre nego to je uao u stan, Kristijan me je ovla poljubio u obraz. Na trenutak sam bila
obavijena njegovim mirisom i niz potiljak sam osetila marce. Divno je mirisao.
U sutini, srea nije nita drugo do miris nae due - govorila je Koko anel i ja sam se
oduvek slagala s njom.

Te veeri sam otila zadovoljna na spavanje.

Sklopila sam oi i matala o tom udesnom mladiu.
Bilo je tako lepo eleti nekoga ko nije Nikolo.
Zaista je tano ono to kau za srce: dok ne resi da ga oslobodi svega starog, nee biti
mesta za ono novo.
Tog jutra sam se zaklela prijateljima da u konano, posle mnogo neispunjenih obeanja,
okrenuti list. I to novo je stiglo, lepe nego ikada, sa crnim oima i vretenastim prstima.
Zaspala sam srena.
Te noi sam sanjala da sam u Veneciji, u amcu. Leto je, sunce je visoko i duva lagani
povetarac. U daljini se vidi Zvonik Svetog Marka i ostrvo Sveti ore. Iza mene mukarac
odluno upravlja amcem, poigravajui se talasima. Oseam se sigurno i spokojno.

69
 8.

Vee kada sam nabasala na dva

neverovatno crna oka

Posle samo est sati sna, odmornija nego ikada, otvorila sam oi na zvuk budilnika. Ustala sam i
stala pod vreli tu. Obukla sam farmerke, majicu na pruge i lagani demperi, a onda sam
stavila malo maskare da bih naglasila pogled koji je osvojio Kristijana.
Nisam prestajala da pevuim glupe pesmice. Bila sam vesela i zadovoljna svojim izgledom.
Stavila sam na sto tanjire i oljice, naseckala sveeg voa, stavila kafu na poret i na veliku
tacnu sloila tost, puter i dem.
Na sreu, te nedelje sam bila u kupovini i friider mi nije bio pusta ledina kao obino.
Tano u deset, dva mladia su pozvonila na vrata.
- Dobro mi doli - doekala sam ih sveano. - Izvinite zbog nereda - dodala sam da bih se
oseala kao prava Milaneanka.
- Dobro jutro, Koko. - Klaudio me je poljubio u elo i dodao: - Prvi put da tvoja kua nije
bojno polje.
- Ba si zlatan! Samo to u mom stanu ima duhova, nisam ti to rekla?
Sve troje smo se slatko nasmejali.
- Jesi li doneo neto da priloi?
- Jo vrui kroasani! - rekao je Kristijan, pruajui mi vreicu, koja je divno mirisala.
- Ne brini, sve je niskokalorino - dodao je Klaudio, namigujui mi i zadirkujui me.
- Sedite. Kafa je gotova.
- Sreli smo na stepenitu gospou Leonini. Ona je malo udna - rekao je Klaudio vadei
kroasane.
- Ona je oseajna. - Otkad sam je upoznala, znala sam ta se krije u njenom srcu.
- Da, izala je iz kue s divnim cvetom u kosi... Samo to je zaboravila da obue suknju preko
kombinezona! - Klaudio je zagrizao kroasan s ch.ia kremom i brada i brkovi su mu pobeleli.
- I ti trenutno izgleda malo udno - rekao je Kristijan smejui se, dok je na zajedniki
prijatelj pokuavao da shvati ta to s njim nije kako treba.
- Podsea me na nekoga... - rekla sam umirui od smeha.
- Na Deda Mraza - dodao je Kristijan.
- Oh, molim te, Deda Mraze, donesi mi mnogo poklona. Bila sam mnogo dobra ove godine. -
Nisam mogla da obuzdam smeh.
Klaudio je ustao i otiao da se pogleda u ogledalo.

70
 - Ba ste duhoviti.
Dodala sam mu salvetu, pokuavajui da se uozbiljim.
- I ja sam u poslednje vreme rasejana. Pre neko vee sam stavila ve da se pere bez praka.
Kada je maina zavrila, morala sam da je vratim na poetak, ali ni drugi put nisam stavila
deterdent!
- Previe radi, Koko, trebalo bi vie da se zabavlja - rekao je Klaudio dok je istio lice od
eera.
To je ve postala mantra koju su mi svi ponavljali: ne zabavljam se dovoljno. Moda sam
suvie lenja da bih uivala u ivotu.
- Nee valjda i ti da mi organizuje sastanak naslepo!
- Taman posla, ja sigurno neu dobru drugaricu gurnuti u zagrljaj nekog kilavog
etrdesetogodinjaka.
- Dobro, poto sam zakljuila da mi je zasada dobro ovako. Kada sretnem onog pravog,
ponovo u izai.
Osetila sam Kristijanov pogled i pocrvenela. Na sreu, Klaudio je u tom trenutku bio
zaokupljen drugim kroasanom i nije primetio da sam se zbunila.
- Seti se da posle kie dolazi sunce, rekao je, citirajui kao i obino frazu iz nekog filma, a
zatim je, u jednom zalogaju, dokrajio slatko pecivo koje je drao u ruci.
- I ja previe radim - ukljuio se u razgovor Kristijan, nasuvi drugu oljicu kafe. Bilo mi je
drago to mu se dopada. Oduvek sam umela da skuvam dobru kafu. To mi je specijalnost.
- Ali ti ima divan posao, zar ne? - rekla sam mu dovravajui kroasan s medom i
cerealijama.
- Tano, imam tu sreu. Radim ono to volim i oseam se povlaenim. Ali ipak je naporno.
Imamo probe, turneje, svake veeri u drugom gradu, bezline hotelske sobe.
- Naravno, ali ima publiku, aplauze, priznanja... - nastavila sam.
- Hoe da kae da ti niko ne aplaudira kada dobro obavi svoj posao? - Klaudio se tog
jutra probudio dobro raspoloen. Prijalo mu je druenje sa starim prijateljem.
- Naravno, svaki put kada mi poe za rukom da pronaem odgovarajuu venanicu, kree
aplauz na otvorenoj sceni i bacaju mi bukete cvea - odgovorila sam u istom stilu.
- Pazi da neki ne uhvati, jer e u tom sluaju morati da organizuje svoje venanje! - Opet
smo se smejali.
Nastavili smo da pijemo kafu i askamo. Nebo je bilo sivkasto. Sunce kao da se sakrilo iza
oblaka.
Iznenadni udar vetra uao je kroz prozor koji sam ostavila odkrinut i ustala sam da ga
zatvorim. Kristijan je to iskoristio da stavi oljice u sudoperu. To je bio tako lep potez da sam mu
se slatko nasmeila.
- Pusti, ja u to da sredim! - rekla sam, krenuvi k njemu.
- Bez brige, zadovoljstvo mi je da pomognem - odgovorio je s onim neodoljivim osmehom.
Osim to je neodoljivo zgodan, on je i lepo vaspitan. Pravi dentlmen. Da li taj ovek ima neku
manu?
I Klaudio je ustao, uzeo posudu za kafu i tanjire i stavio ih na radnu povrinu, a onda je, kao
da se tog trenutka setio, rekao: - Izvinjavam se, ali sad moram da idem. Moj kruok po podne

71
zapoinje ciklus filmova Hodorovskog. Bie prikazan El Topo i moram da idem da pomognem
organizatorima. Ako si slobodna, Koko, doi.
- Hvala ti, ali mislim da u ostati kod kue i otii rano u krevet.
- Kako hoe, odoh. Ti, Kristijane, ostani ako hoe, ima kljueve.
- Hvala, onda u ostati jo malo. - Pogledao me je tim crnim oima i ja sam, stidljivo se
osmehnuvi, oborila pogled.
im nas je Klaudio ostavio same, zavladala je neprijatna tiina. Stavila sam prljave tanjire u
mainu za sudove, a Kristijan je za to vreme razgledao knjige u biblioteci.
Nekoliko trenutaka kasnije, priao je i upitao me: - Hoe da se proetamo? Slobodan sam
do etiri i mnogo bih voleo da obiem mesto koje sam esto poseivao tokom onih kratkih
perioda dok sam iveo u Milanu.
S njim bih otila i na Mesec da me je pozvao. Prihvatila sam bez oklevanja.
- Samo da obujem cipele i spremna sam.
- Gledaj da budu udobne, molim te! Bie mnogo da se hoda.
Navukla sam starke, obukla dugaku jaknu od tvida, stavila kaket i uzela kljueve.
Kroz prozor sam pogledala nebo. inilo se da sunce nema nameru da se pojavi. Postojala je
opasnost da pone kia, ali ja sam reila da budem optimista. Posle kie dolazi sunce,
pomislila sam.
Kristijan je savreno poznavao mreu podzemne eleznice. Verovatno je proveo mnogo
vremena u gradu, jer se snalazio kao da je kod kue. Krenuli smo utom linijom, a onda na
stanici Centrale preseli na zelenu. Sili smo na imijanu, proli delom Bulevara Palmanova
i skrenuli u sporednu ulicu. Nisam mogla da dokuim kuda me vodi, ali sam ga bez razmiljanja
pratila.
Bilo mi je lepo s tim momkom. Dok smo ili, priao mi je o predstavi koju igraju, o kolegama
i kominim dogodovtinama koje ih saekaju svaki put kada promeni grad.
Skrenuli smo u jednu uliicu, sili niza stepenice i nali se pored reice, okruene
travnjakom s peakim ostrvom, spojenim s biciklistikom stazom. Bilo je mnogo ljudi koji su
doli da dogiraju, nekoliko parova na klupama i mnotvo onih koji su lekarili na travi i itali
ili jeli.
- Gde smo? - upitala sam, zainteresovana za zeleni kutak grada koji ne poznajem.
- Na kanalu Martezana. Ovo je deo grada koji se zove Naviljo pikolo. Nikada nisi bila ovde?
- Ne, prvi put ga vidim. - Otkrivala sam skrivene delove Milana zahvaljujui momku koji
dolazi iz drugog dela sveta.
Jesen je bila blaga i drvee nije sasvim ostalo bez lia. Kue na obali imale su bate omeene
bujnim rastinjem, a reica je jo bila puna pataka, simpatinih vidri i aba koje su uporno
kreketale.
- Ovde je ba lepo - rekla sam mu, gledajui iznenaeno oko sebe.
- Da, ovo je arobno mesto. Ne bi rekla da smo na samo nekoliko koraka od Ulice Padova,
jedne od najpopularnijih i najopasnijih gradskih ulica.
- Tano! Kako zna? - bila sam iznenaena koliko Kristijan dobro poznaje Milano.
- Pre nekoliko godina imao sam devojku koja je ivela u ovom delu grada - rekao mi je
smekajui se.

72
 Osetila sam aoku ljubomore prema toj srenici.
- Nikada nisam bila u Junoj Americi. Kakva je?
- Bolivija? To je prelepa zemlja, ali veoma siromana.
- Porodica ti tamo ivi?
- Da, moja porodica je panskog porekla, bila je veoma bogata i do pre nekoliko vekova
imala je i robove.
- Robove? - upitala sam zbunjeno.
- Da, naalost, robovlasnitvo je u mojoj zemlji kasno ukinuto. To je suludo, zar ne? I zato,
izmeu ostalog, igram u ovakvom pozoritu. Radim to da bih se iskupio za greke svojih
predaka, da bih ljude podsetio na istoriju, da niko ne bi zaboravio. Mislim da umetnost moe da
stigne tamo gde politika ne moe.
Nasmeila sam mu se klimajui glavom.
Stazom pored reke dojurio je svom brzinom bicikl uz glasnu zvonjavu. Da me ne bi zgazio,
Kristijan me je uhvatio za ruku i povukao ka sebi. To se desilo tako brzo da smo se iznenada
nali priljubljeni jedno uz drugo na dva koraka od reke. Opet sam osetila njegov miris i srce mi
je zaigralo.
Polako mi je pustio ruku, ali se nismo udaljili. Sklonio mi je pramen kose s lica i pomilovao
me po obrazu.
Ponadala sam se da e me poljubiti, ali on se udaljio od mene i s osmehom mi rekao: -
Mnogo si lepa, Rebeka.
U poslednje vreme sam dobila vie komplimenata nego za ceo ivot, ali kako izgleda, sve je
uzalud!
- Voleo bih da malo budem s tobom, da vidim kako ivi, ta radi, ta voli a ta mrzi -
rekao mi je strastveno, sa divnim naglaskom.
- I ja bih tebe volela bolje da upoznam.
- Ali nema mnogo vremena. Za dve nedelje odlazim i ne znam da li u se i kada vratiti. Ne
mogu nita da ti obeam, iako si lepa, slatka, zabavna. Elegantna si i ima te oi koje govore vie
od hiljadu rei. Treba ti ovek koji e te tititi, koji e biti razumeti tvoje srce...
Zakljuila sam da je bolje da ga prekinem. Ganuo me je. Taj neznanac, koga sam igrom
sudbine jedne veeri sluajno srela, prozreo me je. Znao je ta traim.
Stavila sam mu ruke oko vrata i privukla ga k sebi. Onda sam lagano zabacila glavu, malo
podigla bradu, zatvorila oi, i on je svoje usne prislonio na moje.
Poljubac je bio estok, dug, strastven. Stavio mi je ruku na potiljak i ja sam se potpuno
izgubila.
U tom trenutku poele su prve kapi kie i mi smo pustili da nas nebo kvasi. Onda smo se
razdvojili i ja sam polako otvorila oi. Kristijan se divno smeio.
- Moda bi trebalo da se sklonimo. Potrali smo veselo po kii, traei zaklon.
Pronali smo vrteku za decu i uvukli se u kuicu u obliku zamka. Smejui se kao klinac,
rekao mi je: - Izvolite, princezo. - Onda smo nastavili da se ljubimo dok je oluja parala nebo.

Rastali smo se rano popodne. On je otiao u pozorite na probu, a ja sam se vratila kui. Ostala
sam malo da matam na kauu, dok me zvuk telefona nije vratio u stvarnost.

73
 - Zdravo, Koko, ta radi? - upitala me je Ema. Verovatno se tek probudila, s obzirom na to
da subotom uvee obino zaglavi u provodu.
- Zdravo, na kauu sam i zaljubljujem se.
- taaaaa?!
Ispriala sam joj ta se dogodilo i ona je, ne dozvolivi mi ni da zavrim priu, uzviknula: -
Ali to je divno! Kakav je? Kada u ga upoznati? Kada odlazi?
- Bolje da o tome ne razmiljam. Imamo na raspolaganju samo dve nedelje i resila sam da se
zabavljam ne razmiljajui o tome ta e biti sutra.
- Dobra odluka. Ponekad ne znamo ta nam sudbina sprema. Tebi je s drugog kraja sveta
doao zgodni glumac da ti izlei srce za dve nedelje a ja sam sino zaglavila na pijanci. - Obe
smo prsnule u smeh.
- Ima u njemu neeg to me neopisivo privlai. Nije u pitanju samo fiziki izgled. To je neto
jae, dublje.
- Hoete li voditi ljubav?
- Oh, Ema, iskreno se nadam.
- Koko, zna da ne mogu da te laem kada je ovako neto u pitanju i zato u neu okoliati:
nemoj da se zaljubi u ovog oveka. Ne bi podnela ako bi te i on ostavio. U to sam sigurna.
- Ne brini. Znam da e se zavriti. Ovoga puta sam spremna. elim samo da provedem dve
nedelje kao iz snova i to je sve.
- Zna ta bi rekao Klaudio? Da proivljava svoje Mostove okruga Medison.
- Oboavam taj film. Mada je Kristijan mnogo lepi od Klinta Istvuda.
- Ma ta kae! Moram obavezno da ga upoznam. Zna da ne moe da ima vezu bez mog
odobrenja - ponovo se nasmejala. - Kada treba da se vidite?
- Obeao je da e me pozvati veeras posle predstave.
- Odlian razlog da se odrekne sna, rekla bih.
- U pravu si!
Pozdravile smo se i obeala sam da u je sutra pozvati da joj ispriam pojedinosti, kako sam
se nadala, nezaboravne noi.
Bila sam toliko srena to sam divno provela dan da nisam ni primetila da ve gotovo
dvadeset etiri sata nisam pomislila na Nikoloa.
Mozak je takav: zamenjuje lica, imena, oseanja, pa ak i mirise. Nedeljama te opseda
mislima, uvek istim, ak i protiv tvoje volje. Neprekidno razmilja o onome to ti nanosi bol i ne
moe da prestane. Ali onda se iznenada neto promenu: neki susret, zvuk pesma, film ili
sunev zrak promene tok misli i pone da mata o neem drugom, da dobija nove ideje, da
potiskuje staro i zamenjuje ga novim.
ivot je udo. Ponekad ti se ini da je sve izgubljeno, da nita vie nee biti kao ranije, da je
odjednom nestalo vedrine, da je iezla sa zavrenim ljubavima, sa raznim neuspesima. Onda se
pojave novine a sa njima i ono lepo. Treba samo da budemo spremni da ih prepoznamo i
prihvatimo.

74
Pripremila sam sebi vonu salatu (previe zabavljena ljubljenjem Kristijanovih lepih usana,
preskoila sam ruak) i legla na krevet da se odmorim nekoliko minuta. Oputena i nasmejana,
zaspala sam dubokim snom.
Probudio me je zvuk telefona. Kada sam otvorila oi, ve je pao mrak. Pogledala sam ekran
na smartfonu i srce je poelo snano da mi lupa. Moj ovek je zavrio predstavu i, kao to je
obeao, zove me da se vidimo.
- Hej, Kri, kako si? - pokuala sam da zvuim to oputenije.
- Zdravo, Rebeka, jel' smetam? - upitao me je onim svojim neodoljivim glasom.
- Taman posla! Sreivala sam neto, nita ozbiljno - nastavila sam da glumim.
- Mislio sam na tebe ceo dan, elim da te vidim, odmah. Hoe da odemo na au vina tu u
tvom kraju?
- Naravno! - kapitulirala sam.
- Trebalo bi da sam tu za pola sata. Moemo da se vidimo u Momi, zna gde je?
- Da, za pola sata mi odgovara. Videemo se tamo.
- Stiem.
Bila sam zapanjena s kakvom je strau Kristijan sve radio. Oseala sam se eljenom. Bila
sam predmet neije elje, elje oveka koji mi se neopisivo svia.
Imala sam pola sata da se skockam. Skoila sam s kreveta i kopala po ormanu ne bih li nala
neto zavodljivo. Na kraju sam se odluila za uske pantalone i majicu na crno-bele pruge, preko
koje sam obukla vuneni demperi s velikim izrezom, i obula plitke crne cipele, ukraene
cvetom od organdina.
Izgledala sam zavodljivo, ali ne previe elegantno - savreno za au vina na nekoliko
koraka od kue sa ovekom iz snova. Imala sam i predivan donji ve, koji sam kupila nekoliko
meseci ranije i jo nisam imala prilike da ga obuem. Doao je trenutak da amortizujem
trokove.
Stavila sam sjaj za usne i oeljala se. Zatim sam kacigu ukrasila nalicom od crnog perja.
Bila sam spremna.
Ve sam znala kako e se vee zavriti. Oboje smo bili veoma uzbueni i eleli smo da
vodimo ljubav. Podau mu se i nita nee moi da pokvari tako posebno vee.
inilo se da je sve na mojoj strani.
Navukla sam mantil i uzela torbu od tepane koe. Pre nego to sam izala, stavila sam
nekoliko kapi anela. Zatvorila sam za sobom vrata i veselo se zaputila ka Momi.

Zatekla sam Kristijana kako stoji ispred restorana sa aom vina u ruci.
- Jel' dugo eka? - upitala sam ga, poljubivi ga ovla u usta.
- Ceo ivot - odgovorio je, zagrlivi me i strasno poljubivi.
Znam, to je malo izlizana fraza, ali on ju je, moda zahvaljujui velikom glumakom talentu,
izgovorio tako da su kolena poela da mi klecaju.
I ja sam naruila au vina i prepustila se ljubavi. To vee je bilo moj novi poetak i elela
sam da sve bude savreno. Dok me je neno ljubio u vrat, Kristijan mi je priao kako je prola
predstava.

75
 - Lepo mirie - rekao mi je i ja sam zahvalila anelu to je kreirao dragoceni N 5.
Uostalom, i Merilin Monro je stavljala nekoliko kapi pre odlaska na spavanje i ja sam se te veeri
oseala lepom kao filmska diva.
Zavrili smo pie i poli ka mojoj kui. Grlio me je i ljubio na svaka dva koraka. Trebalo nam
je gotovo sat vremena da preemo petsto metara koji su delili moju kuu od restorana.
Stigli smo do zgrade, ljubakajui se kao klinci. Na vratima, dok sam traila kljueve,
Kristijan mi je apnuo: - Neka ova no bude nezaboravna.
Uhvatila sam ga za ruku i odvela u spavau sobu. Polako smo se svukli, izmeu poljubaca i
milovanja. Zatim smo se prepustili venosti.

76
 9.

Dve nedelje kao u bajci

Budilnik mi se u ponedeljak ujutru uinio najokrutnijim pronalaskom koji je ljudski rod ikada
stvorio. Spavala sam zagrljena s Kristijanom samo nekoliko sati i ubijala me je pomisao da treba
da idem na posao.
Iskljuila sam tu paklenu napravu na prvo zvono i okrenula se da pogledam kako blaeno
spava. Zatim sam ustala iz kreveta i dobro se istuirala, u nadi da u malo povratiti snagu. Pre
nego to sam stala pod mlaz vode, pomirisala sam kou sa unutranje strane ruke. Jo je mirisala
na njega.
Otila sam u kuhinju i odluila da skuvam duplu kafu.
Kia je tokom noi ponovo poela i nije prestajala.
Vratila sam se u sobu da vidim ta u da obuem. Kristijan je jo spavao. Bio mi je okrenut
leima i lepa kovrdava kosa mu se rasula po jastuku. Poelela sam da se vratim i poljubim mu
gola ramena, ali sam zakljuila da je bolje da odem dok u ustima jo oseam ukus tek provedene
noi.
Obukla sam farmerke, prugastu majicu s dugim rukavima i demper, a onda sam izvukla
stare izme sa irokom potpeticom, spremna da izaem na kiu.
Vratila sam se u kupatilo da se naminkam i pogledala sam se u ogledalo. Imala sam
podonjake, ali mi je koa bila sjajnija i odmornija. Ljubav deluje blagotvorno. I na srce i na telo.
Odluila sam da Kristijanu ostavim ceduljicu.
elela sam da mu napiem strasne rei, kao one iz ilijetinog pisma. Ali premalo sam
spavala i nisam htela da ga plaim izlivima ljubavi.
Nakon to sam malo razmislila, iskrenost je prevladala nad romantikom: No je bila divna.
Nadam se da u te vide ti veeras. Posuda za kafu je pripremljena, treba samo da ukljui
ringlu. Sa toliko misli u glavi, to je bilo najlepe to sam mogla da sroim.
U metrou sam se smekala posmatrajui pospana i tuna lica putnika koji ponedeljkom
kreu na posao. Nita nije moglo da mi pomuti sreu tog jutra.
Kada sam stigla u kancelariju, Valentina je pila jedan od onih uasnih kapuina iz automata.
Pozdravila sam je klimnuvi glavom, a onda sam se usredsredila na svoju kafu.
Pogledala me je i osmehnula se: - Dobro jutro, ima neto da mi pria?
Podigla sam pogled sa aparata za kafu, pokuavajui da shvatim na ta misli. Kako je mogla
da zna za moju no sa Kristijanom? Trebalo mi je nekoliko trenutaka da se priberem. Potpuno
sam zaboravila na sastanak naslepo s njenim prijateljem.
- Izgleda da je neko noas zaglavio...

77
 Kao da ima radar. Uvek zna kad je neko od nas neispavan. Ona je verovatno najvei
strunjak za analizu podonjaka na itavom kontinentu.
- Pa... - pokuala sam da odgovorim neodreeno. Nisam nita htela da joj priam o svojoj
novoj avanturi i pokuala sam da dobijem na vremenu kako bih smislila izgovor i tako
opravdala ono to se dogodilo s njenim prijateljem.
- Mislim da treba da mi zahvali. Pretpostavljam da je sastanak dobro proao - rekla mi je,
namignuvi i unuvi me eretski laktom u bok.
- Iskreno da ti kaem, u subotu uvee mi se desilo neto nepredvieno i ostala sam veoma
kratko s tvojim prijateljem.
Ako se uje s njim, izvini mu se jo jednom u moje ime - odgovorila sam odseno, urei da
sednem za svoj sto i prekinem taj neprijatni razgovor.
- ekaj! Hoe da kae da sastanak nije uspeo? Hoe da me ubedi da si TI nekome dala
korpu? - inilo se da je razoarana i pomalo iznervirana. - Pa ipak, ovoga puta mi ne izgleda
kao neutena devica. Mislila sam da si imala seks.
Mora da ima neku arobnu mo. Moda je vetica, to bi sve objasnilo.
- Dobro sam sebi dala oduka - odgovorila sam udaljavajui se.
Pola je utke za mnom i posle nekoliko, koraka dodala: - Hoe da ti organizujem nov
sudar? Dogaa se da prvi ne uspe, nemoj da se stidi. Na kraju krajeva, nisi ti kriva to si tako
smuena i nedovoljno privlana.
Imala sam elju da joj jednom zasvagda zaepim usta, ali sam tog jutra bila tako dobro
raspoloena da sam reila da se obuzdam.
- Hvala, moda drugi put. Trenutno mi je dobro ovako. A sada, bolje da se bacim na posao.
Malo se muim sa izborom cvea i salveta. Izgleda da muterija jo nije odluila koje nijanse eli
- rekla sam, veto promenivi temu.
Ako je Valentinu neto vie zanimalo od tuih seksualnih ivota, onda je to bio posao.
- Odlino! Poni odmah da radi.
- Ah, imam jo neto. Jednu molbu.
- Da ujemo.
- Morala bih da uzmem nekoliko dana odmora. Neto mi je iskrslo i moram to da reim. Ako
nije problem? - Kristijan je trebalo uskoro da otputuje i elela sam da mu posvetim malo vie
vremena. amac e nastaviti da plovi i ako ja nekoliko dana ne budem veslala.
- Sada je sigurno problem. Ve sam napravila plan rada za naredne dane. Mogla bih malo da
odstupim od pravila i da ti dam nekoliko dana sledee nedelje. Ali to bi bila lina usluga. Imaj to
na umu.
- Dobro. Hvala. - Bila sam toliko srena da me njene pretnje nisu plaile.
Nasmeila sam se i sela za sto.
Trebalo je da izdrim samo osam sati i da onda ponovo vidim svog viteza. Tog ponedeljka
imao je popodnevnu predstavu i obeao je da e me izvesti na veeru.
Jedva sam ekala.
Sve se dogaalo tako brzo da gotovo nisam mogla da poverujem.
Najstranije je bilo to to sam stalno morala da brojim koliko nam je dana jo ostalo. Imali
smo tako malo vremena da uivamo u svojoj bajci. Zatim e arolija nestati i sve e biti svreno.

78
 Zbog tog prokletstva sve je bilo surovije, ali i romantinije.
Poela sam da radim, ali nisam ni za trenutak prestala da mislim na njega. U glavi mi se
motalo prethodno vee, njegove strastvene rei i sve ono to bismo mogli da radimo zajedno.

Dok sam ispijala poslednju kafu toga dana, pre nego to sam izala na kiu i zaputila se kui,
dobila sam od Kristijana poruku. U njoj je pisalo: Hvala na divnoj noi. Nemoj nita da
planira, veeras si opet moja.
Kada se zavrilo radno vreme, pourila sam na metro da to pre stignem kui kako bih
imala vremena da se spremim. Morala sam da operem kosu i obuem neto toplo.
Pozvonila sam Klaudiju na vrata da bih mu se javila i ispriala ta se sino dogodilo, ali ga
nisam nala.
Ula sam u stan, otila u dnevnu sobu i upalila svetio.
Nasred stola, u vazi koju sam obino koristila za kiobrane, stajao je ogroman buket crvenih
rua.
Prila sam i proitala ceduljicu koja je izmeu njih bila zadenuta.
- Po jedan cvet za svaki dan koji e mi pokloniti. K. -Rasplakala sam se.
Verovatno je pronaao moje rezervne kljueve. Pomirisala sam prelepo cvee, a onda sam
ukljuila kompjuter i videla da je Ema na skajpu, pa sam je upoznala sa poslednjim
novostima.
Bilo joj je veoma drago zbog onoga to mi se deava, ali mi se uinilo da je malo
bezvoljna. U poslednje vreme se nije ba dobro slagala sa svojim momkom i mene je gotovo
pekla savest to sam toliko srena.
- Rekla bih da si malo neraspoloena, jel neto nije kako treba? - upitala sam je.
- Ma, nita strano, samo imam malo naporniji period. - Jel' s Mateom sve u redu?
- Nismo se videli ve nekoliko dana. Odluili smo da napravimo pauzu.
Nita mi nije rekla. Moda sam bila toliko usredsreena na sebe da je izgubila volju da mi
pria o svojim mukama.
- Ako eli da razgovaramo o tome, tu sam. - Ema nije mnogo priala o sebi, ali sam htela da
zna da na mene uvek moe da rauna. Mnogo sam je volela i elela sam da bude srena. A ako je
neko zasluio da bude srean, to je onda ona.
- Nema tu mnogo toga da se kae. Zna kako to ide. Prvih nedelja sve izgleda savreno, a
onda prou meseci i ti shvati da ima malo onih s kojima moe stvarno da ti bude lepo. Mateo i
ja smo zajedno ve pet meseci, ali ja prema njemu ne oseam ono to bih volela. Nije sevnula
iskra. Rekla sam sebi da bi moda trebalo malo da razmislimo...
Oduvek je bila odluna. Ili je kako ona hoe ili nikako. Taka. Na tome sam joj zavidela
odmalena.
- Ako poeli da razgovaramo, pozovi me, makar usred noi.
- Hvala, Koko. Uivaj u svojoj bajci. Ja mogu da saekam. Dobro sam. Ne brini. I seti se da si
mi obeala da e me upoznati sa svojim lepim princom.
Naravno da nisam zaboravila.
- Organizovau veeru i sama u kuvati za sve.

79
 - Jesi li ba sigurna? Seam se da smo proli put kada si kuvala za mene morale da naruimo
dve pice.
- Ba si duhovita! Samo sam pogreno odmerila so. Oduvek sam bila uasna kuvarica.
- Za svaki sluaj, drau u tani broj telefona svog omiljenog kineskog restorana koji
dostavlja hranu na kunu adresu.
- Kakva divna prijateljica!
- Najbolja. Ostavljam te da se veeras provede. Zabavljaj se i za mene.
Zavrile smo razgovor. Bilo mi je mnogo ao zbog Eme, ali sam znala da e mi ona, kada
doe pravi trenutak i ako bude htela, ispriati sve to je mui. Prijatelji i tome slue: da budu tu
kada treba da pomognu i da ekaju kada treba da se eka.
Malo kasnije, pozvao me je Kristijan. Zavrio je popodnevnu predstavu i, kao to je obeao,
hteo je da me izvede na veeru.
- Jel' voli meksiku kuhinju? - upitao me je.
- Oboavam je - odgovorila sam oduevljeno.
- Lepo, onda se pripremi za najbolji meksiki restoran u gradu.
- Jedva ekam! I jedva ekam da te ponovo zagrlim.
Kada sam zavrila razgovor, shvatila sam da imam samo sat vremena da se spremim.
Htela sam da obuem neto to e ga ostaviti bez daha. Odluila sam se za usku haljinu boje
pudera, s vezenom ipkom oko izreza i crne T-bar cipele s vrtoglavim potpeticama.
Kada sam zavrila minkanje i paljivo osuila kosu, ula sam kako Klaudio ulazi u svoj
stan.
Imala sam elju da mu ispriam ta se deava. Na kraju krajeva, njemu mogu da zahvalim
to sam ponovo nasmejana.
Komplet obuena, izala sam na hodnik i zakucala mu na vrata.
- Moja boginja - rekao je im me je video.
- Hvala. Trebao mi je kompliment da bih bila sigurna kako moja odea ostavlja utisak.
- Ima ljubavni sastanak?
- Da, treba da se vidim s tvojim prijateljem Kristijanom. Klaudio je na trenutak zanemeo i ja
sam pomislila da sam neto zabrljala.
- Ne smeta ti, zar ne? Ako greim, molim te, reci mi. Ne bih htela da izmeu nas bude
nesporazuma. Zna koliko mi je stalo do tebe - rekla sam mu, nadajui se da ga nisam povredila.
- Ne, taman posla. Drago mi je. Ali problem je u tome to e Kristijan otii i plaim se da e
opet da pati.
Svi su se plaili da bih mogla ponovo da patim. Ali ovoga puta je bilo drugaije. Ve sam
znala da e doi kraj, ali to je bilo neto najromantinije to mi se do sada dogodilo i elela sam
da u tome, uprkos svemu, uivam bez zadrke.
- Dobro sam - odgovorila sam da bih ga umirila. - Videe da neu patiti. Osim toga, shvatila
sam da je ivot tako nepredvidiv da je besmisleno ita planirati. I kao to ti stalno ponavlja,
treba se prepustiti sudbini.
- U pravu si. A nije te mogla snai bolja sudbina od Kristijana.
Zagrlila sam ga. Stvarno me je mnogo zaduio. Vratila sam se u stan, stavila sjaj za usne i
ekala svog oveka.

80
 Kristijan je stigao sa pola sata zakanjenja. Ve sam shvatila da mu tanost nije jaa strana.
Sila sam i uzeli smo taksi da se odvezemo do restorana o kojem mi je priao.
Usput nismo prestajali da se ljubimo. Onda je on poeo da me miluje po kosi i ja sam mu
naslonila glavu na rame. Oseala sam se kao balavica na prvom sastanku.
Restoran je vodio njegov stari prijatelj, koga je upoznao kada je radio u Meksiku. Naruila
sam mohito, ne razmiljajui o kalorijama, to mi se sve ee deava. Kristijan je uzeo pivo i
otiao da se pozdravi s vlasnikom i konobarima. Bio je nesumnjivo drueljubiv.
Te veeri je bio posebno veseo. Neprekidno je pevuio pesmice na panskom i milovao me
po nogama ispod stola.
- Kako je bilo danas na poslu? - upitao me je.
- Kao i obino! Bombonjere, bombone, venanice i cvee.
- Ima zabavan posao.
- Da, u izvesnom smislu imam.
- Jesi li ikada pomislila da se uda? - Pitanje me je iznenadilo. Ne, nikada to nisam pomislila.
Oduvek sam mrzela venanja. Ali nisam htela da izgledam surovo u oima novog ljubavnika.
- Nisam to nikada pomislila, ali moda zato to nikada nisam srela onog pravog.
- A kada bi sutra naiao neko savren?
- Mislim da bih mogla da razmislim o takvoj mogunosti. - Nisam to ozbiljno mislila i bilo
mi je udno da priam o budunosti sa ovekom s kojim su mi, bukvalno, izbrojani dani.
- Ja sam jednom bio na ivici da se oenim - rekao mi je dok sam grickala naos s topljenim
sirom.
- Stvarno? I ta se onda desilo?
- Bili smo veoma mladi i zaljubljeni. A pre svega neiskusni. Ona je ostala trudna i reili smo
da se venamo. inilo nam se da je to najnormalnije. Onda je izgubila dete i neto je puklo.
Ubrzo smo se rastali, ali smo sada dobri prijatelji.
- ao mi je.
- Ne treba da ti bude ao. Asi es la vida. 3 Ona se kasnije udala za mog prijatelja i veoma su
sreni. Imaju dvoje dece.
- Mislim da ne bih mogla da budem prijatelj sa svojim bivim.
- Hoe da kae da se ne via ni sa jednim od svojih bivih mladia?
- Naravno da se ne viam! Ljubav ne moe da se pretvori u prijateljstvo. Ili je moda
potrebno vreme; vreme koje ja sebi nikada nisam dozvolila.
Osim toga, a to nisam rekla Kristijanu, imala sam elju da iutiram sve svoje bive, jer me je
svaki od njih uasno povredio.
- Mnogo si stroga! A mi? Hoemo li ostati prijatelji?
Pitanje me je zbunilo. Nismo imali vremena ni da postanemo pravi par, ali bih ipak volela
da ostanem s njim u kontaktu.
- Naravno da emo ostati prijatelji.
- Lepo! Onda da nazdravimo za prijateljstvo! Naruili smo jo dva pia i zatim smo poeli da
jedemo.

p.: Takav je ivot. (Prim, prev.)

3

81
 Ve sam bila pripita i od urnebesno ljutog ilija i sree prilino mi se vrtelo u glavi.
Posle veere smo se malo proetali da bismo svarili toliku hranu i otreznili se.
Dok smo hodali, naili smo na park i seli na klupu da se ljubimo, ba kao klinci.
Mnogo smo se eleli i jedva sam ekala da provedem s njim jo jednu no.
Dok smo se ljubakali - bilo je oigledno da sam promenila miljenje o parovima koji se ljube
na javnom mestu - nedaleko od nas parkirao se crni automobil. Iz njega je izaao mladi koji mi
se uinio poznatim i smejui se razgovarao telefonom.
Istog asa sam shvatila da je to Nikolo i na trenutak sam ostala bez daha. Da li je mogue da
se pojavio ba kada sam poela da se vraam svom starom ivotu?
Kristijan nita nije primetio. Sakrila sam se u njegovo naruje i saekala da Nikolo ode.
Izgledao je sreno i veoma oputeno. Nije nas ni primetio. Dolo mi je da nasrnem na njega i
poupam mu onu njegovu sjajnu, meku kosu.
Dok se udaljavao, razgovarajui i dalje telefonom, sinula mi paklena ideja i odluila sam da
je sprovedem u delo.
- Malo mi je hladno. Ako nema nita protiv, ja bih da se vratimo kui - rekla sam Kristijanu.
- Jedva sam ekao da mi to kae.
Ustali smo s klupe i uputili se ka najblioj taksi stanici. Dok sam se pribliavala Nikoloovom
autu, gurnula sam ruku u svoju torbu botega veneta, koju sam kupila polovnu na Ibeju, i
izvukla sveanj kljueva. Zatim, kada smo prolazili pored skupocenog crnog audija, u kojem me
je ovek koga sam toliko volela mnogo puta poljubio, prinela sam kljueve karoseriji i ostavila
na vratima neizbrisivu uspomenu.
To je bio ruan i nedolian potez, ali mi je zbog njega odmah bilo bolje.
Osveta je izvrena. Mogla sam zauvek da stavim u zaborav priu o Nikolou i pustim da mi
se karma vrati u ravnoteu.
Snano sam stegla Kristijana za ruku i, osmehnuvi se, poljubila ga u obraz.
- Hajdemo kui - proaptala sam. - elim da provedem posebnu no.

Dani su brzo prolazili. Prebrzo. Provodili smo sve slobodne trenutke zajedno, jedui, smejui se i
vodei ljubav.
Otkrila sam da je Kristijan retko sposoban ovek. Nije bio samo veliki glumac, umeo je da
peva, kuva, pa ak i da mi popravi staru esmu koja kaplje.
Poslednje nedelje, zahvaljujui tome to mi je harpija odobrila dva dana odmora, proveli
smo jedan ceo dan u krevetu, ustajui samo da se na brzinu istuiramo i neto prezalogajimo.
Poslednjeg dana njegovog boravka u Milanu odluila sam da priredim onu uvenu veeru
kako bih ga upoznala sa Emom.
Klaudio je imao zadatak da donese vino, moja prijateljica je bila zaduena za kolae, a ja sam
probala da napravim lazanje, pridravajui se strogo recepta koji mi je majka izdiktirala preko
telefona.
Kristijan i ja smo bili veseli, ali pomalo i tuni. Proveli smo dve nezaboravne nedelje i nismo
mogli da verujemo da emo se rastati.
Za tu priliku sam obukla elegantnu haljinu, a Kristijan je farmerke zamenio tamnim odelom,
koje je kupio da bi me iznenadio.

82
 - Jel' ti se sviam? - upitao me je na vratima dok sam mu stavljala ruke oko vrata i obasipala
ga poljupcima.
- Mukarac moe da obue ta god hoe, ali e uvek ostati enin modni detalj - rekla sam mu
smejui se.
- Ba si ljubazna!
- To je rekla Koko anel - odgovorila sam.
- Verovatno se dobro razumela u mukarce - i on se nasmejao.
Preli smo u dnevnu sobu i popili dve ae vina koje sam koristila za kuvanje.
To nam je bilo poslednje vee i esto smo se gledali bez rei.
Klaudio je stigao u ugovoreno vreme, otvorio flau crnog vina koje je doneo i ostavio ga da
die. Nekoliko minuta kasnije, stigla je i Ema. Donela je divne krempite i bila je veoma
uzbuena to e upoznati oveka mojih snova.
- Zdravo, ja sam Ema - rekla je Kristijanu, pruila mu ruku i poljubila ga u oba obraza. - Ja
sam Rebekina najbolja drugarica i jedva sam ekala da te upoznam. Mnogo mi je priala o tebi.
- Stvarno si joj priala o meni? - Kristijan me je pogledao s osmehom na licu.
- Moja najbolja drugarica propustila je da kae da uvek previe pria - pogledala sam
popreko Emu, koja mi se zbunjeno nasmeila.
Seli smo i poeli da jedemo. Moje lazanje su zaudo odlino ispale i svi su se dvaput
posluili.
- Prevazila si sebe, Koko - rekao mi je Klaudio dok je iz tanjira kupio poslednji zalogaj.
U tom trenutku ivot mi je izgledao savreno.
Posmatrala sam Kristijana i svoje prijatelje i pomislila kako je to, mada je trajalo samo
trenutak, istinska srea.
Pod dejstvom vina, poela sam da matam kako bi bilo da mi je Kristijan stalni deko. Mogli
bismo mnoge toga da radimo zajedno: da pijemo kafu u krevetu, da idemo u kupovinu i biramo
ono to nam se najvie svia, da provodimo kine veeri na kauu i mazimo se, da izlazimo s
prijateljima, da celu no spavamo zagrljeni...
Dok sam bila zadubljena u misli, shvatila sam da se protiv svoje volje moda ponovo
zaljubljujem i da je dobro to Kristijan ostaje jo samo jednu no.
Pokupila sam tanjire i pridruila se Emi kod sudopere. Cele veeri je proveravala mobilni, a
to nije liilo a nju.
- Jesi li dobro? - upitala sam, gledajui je u oi.
- Jesam, Koko. Samo proveravam potu. A kako si ti?
To je bilo dobro pitanje.
- Oseam se udno. Taj momak mi se stvarno svia i ne znam kako u ga sutra pustiti da
ode.
- Upozorila sam te da nee biti lako, suvie te dobro poznajem.
- U pravu si, ali morala sam to da uradim, jer bih u protivnom veno alila.
- Shvatam te. I znam da ti je ovo sa Kristijanom pomoglo. Pogledaj se! Potpuno si drugaija,
vesela, vedra. Nisam te mesecima videla takvu.
Bila je u pravu. Glumac koji je doao izdaleka bio je za mene delotvoran lek. Izleio me je od
ljubavnih jada i sada nisam smela sve da upropastim i ponovo patim.

83
 Ostali smo da jo malo askamo i kada je ve bilo prilino kasno, prijatelji su nas napustili.
Poslednja no koju smo Kristijan i ja proveli zajedno bila je savrena. Oboje smo hteli da
uivamo do poslednjeg trenutka koji nam je ostao i nismo oka sklopili sve dok zora nije provirila
kroz prozor.
Ujutru kada je trebalo da krene, pitala sam ga da li hoe da ga ispratim na aerodrom.
- Radije ne bih - rekao mi je ozbiljno. - Sve bi bilo jo tee. Rastanimo se ovde, kod tebe.
elim da te pamtim raupanu i golu, lepu nego ikada.
Pustila sam ga da ode i kua mi je bez njega odmah izgledala prazno.
Ostalo mi je taman toliko vremena da mi srce zaceli.

84
 10.

Takmienje

U ponedeljak posle Kristijanovog odlaska bila sam bezvoljna. Nedostajao mi je vie nego to
sam pretpostavljala. Najtee mi je bilo da spavam bez njega.
Ponovo sam se pojavila na poslu sa ogromnim podonjacima, koji su postali moj zatitni
znak.
Atmosfera je bila naelektrisana. Svi su se uskomeali. Bili smo pozvani na vanredni
sastanak, gde je trebalo da nam saopte vane novosti.
Dok sam ekala, sela sam za svoj sto da bih medu mejlovima potraila vesti od Kristijana.
Pronala sam kratku poruku u kojoj me pozdravlja iz Belgije i alje mi poljupce.
S tugom sam se nasmeila.
U pola deset svi smo se zaputili ka velikoj konferencijskoj sali, koja se nalazila na drugom
spratu.
Paolo je ve bio na elu stola, pored svoje verne pomonice. Za ovu priliku preskoio je
majicu i duksericu i obukao lepo sivo odelo, sa tankom crnom kravatom.
Onda sam pomerila pogled i zamalo sam se onesvestila. ta Etjen radi u elegantnom odelu i
umornog lica pored Paola? ta se deava? Zato mi srce odjednom tako snano kuca? Imala sam
zlokoban predoseaj i poeo je da me obliva hladan znoj.
- Dobro doli - obratio nam se Paolo dok smo zauzimali svoja mesta. - Hvala vam to ste
doli i to ste tani.
Valentina je sela pored mene. Imala je veoma jak parfem, iji me je opori miris prenuo iz
uskovitlanih misli.
Kurir sedi za stolom sa efovima? Ali zato? Da li je Ruska revolucija konano trijumfovala?
- Pozvao sam vas jer imamo vane novosti. Kao to neki od vas ve znaju, od pre nekoliko
meseci poeli smo tenje da saraujemo sa svojim francuskim partnerima. Postigli smo odline
rezultate i svi smo veoma zadovoljni.
Iza njegovih lea, na ogromnom ekranu, redali su se slajdovi sa podacima o bilansu,
produktivnosti i tekuim poslovima. Krivulja rasta bila je oigledna.
- Neki su ve imali prilike da upoznaju Etjena, direktora agencije Seven, i imali su tu sreu
da rade s njim...
Poela sam naglo da se preznojavam. Da li sam dobro razumela? Etjen, plavooki kurir, onaj
kome sam ukrala ljubavno pismo, zapravo je direktor Sevena? ef jedne od najuglednijih
agencija za organizovanje dogaaja u Evropi?
Uasno mi se zavrtelo u glavi a iz stomaka mi se penjala munina.

85
 Zato mi nije rekao? U tom trenutku sam poelela arobni tapi da se pretvorim u
paramecijuma. Bila mi je potrebna arolija, i to odmah. Ali ta sam mogla da uradim? Oseala
sam se kao mi u miolovci ili bolje rei kao retard na dodeli Nobelove nagrade.
On mi se smeio, a ja sam menjala boje.
- Agencija je odluila da jednom od vas omogui tri nedelje obuke u Parizu nastavio je
Paolo.
U sali se razlegao amor. Svi su bili uzbueni zbog pomisli da bi mogli tri nedelje da rade u
uvenoj agenciji Parizu.
- Odluili smo da svakom damo priliku da se pokae. Zato emo tokom narednih meseci
nadzirati va rad i produktivnost i onog ko pokae da je na visini zadatka aljemo u Pariz.
Bila sam zbunjena onim to sam otkrila, imala sam oseaj da se neko poigrao sa mnom, ali
sam iz nekog razloga bila i uzbuena zbog pomisli da je Etjen sve to smislio zbog mene, samo
zbog mene.
A onda i ovo takmienje. elela sam da pobedim, ali sam istovremeno znala da su mi anse
male, da ima mnogo sposobnijih od mene.
Pogledala sam Valentinu. Ve je oseala da ima pobedu u rukama i nije se plaila
konkurencije.
- Da bude jasno, ne elimo da se takmiite. Hoemo samo da nagradimo onoga ko bolje od
ostalih iskoristi svoje sposobnosti. Nastavite da radite kao do sada i imajte stalno na umu da svi
veslamo u istom pravcu.
Odjeknuo je snaan aplauz. Svi su bili oduevljeni ansom da odu u Pariz.
Etjen se nasmejao, a onda je ustao i uzeo re: - Bie nam zadovoljstvo da saraujemo sa
vama. Zapamtite da smo ovde da radimo, ali i da se zabavljamo. Imamo sreu da radimo divan
posao. Nemojte nikada da gubite polet i idite napred kao i do sada. Neka pobedi najbolji!
Bio je harizmatian i siguran u sebe. Pravi lider. A ja sam mislila da je kurir. Stvarno sam
budala, bez ikakve anse da se iskupim.

Pokuala sam da zaboravim blamau i da se usredsredim na vest dana. Nisam mogla nita da
uradim, osim da se pomeam s kolegama u oekivanju da mi padne na pamet neko sjajno
reenje kako da se opravdam pred Etjenom.
Takmienje e sigurno poveati produktivnost firme, ali sam se plaila da e borba biti
nemilosrdna. Nai efovi (ukljuujui biveg kurira) ne znaju da bi neki od nas bili spremni da
rastrgnu protivnika samo da pobede, a moja efica, plava tigrica koja gaji strast prema
sastancima naslepo i traevima, jedna je od njih.
No ponuda je zaista bila primamljiva. Oduvek sam sanjala da radim u Parizu i konano mi
je neko ponudio takvu mogunost.
Paolo nas je pozdravio i izaao iz sale. Ostali su krenuli za njim, mrmljajui, smejui se i
komentariui ono to nam je upravo saoptio.
Valentina me je pogledala i rekla: - Moe ve da mi estita.
- Nek ti je sa sreom - odgovorila sam.
Iskoristila sam guvu i odvojila se od nje. Trebao mi je mali predah da sredim misli i
smislim strategiju za efa kurira.

86
 Dok sam koraala, potpetica mi je zapela za itison i pala sam na pod. Opet! Paolo je bio u
blizini i priao je da mi pomogne.
- Jesi li dobro? - upitao me je pokuavajui da me podigne.
Osim malog bola u kolenu, nije mi bilo nita.
- Dobro sam, hvala - odgovorila sam, prihvativi ruku koju mi je ljubazno ponudio i
podigavi se na noge.
Potpetica mi se odvalila te nisam ba stajala stabilno.
- Naalost, ne mogu to da kaem i za svoju cipelu - rekla sam podiui potpeticu s poda.
- Ne brini. Imam veoma snaan lepak, koji e reiti problem - rekao je Paolo, namignuvi mi.
- Nai e ga u fioci s desne strane moga stola.
Zahvalila sam mu i zaputila se epajui ka njegovoj kancelariji.
Pronala sam lepak i sela na pod da bi mi bilo udobnije dok pokuavam da spasem ono to
se spasti moe. Mnogo sam volela te cipele i nisam htela da ih bacim.
Dok sam sedela sama na podu ekajui da se lepak osui, ula sam kako neko ulazi.
Zatvorio je vrata za sobom i nastavio da razgovara telefonom.
Priao je na francuskom i izgledalo je da se s nekim svaa. To je bio Etjen. Neprekidno je
hodao, podiui glas. U jednom trenutku se obratio sagovorniku po imenu: - ilijet.
Razgovarao je s njom, sa svojom verenicom.
Ponovo sam se nala u situaciji da naruavam njihovu privatnost. Opet mi se javio onaj
udni oseaj koji sam imala kad mi se u rukama nalo pismo. Kao da se taj razgovor vodi da bih
ga ja ula. Kao da je neko odluio da moram tu da se naem ba u tom trenutku, da sluam ta
priaju. Neka udna sudbina vezivala me je za njih, sudbina koja mi je jo izmicala.
Sto me je skrivao od njegovog pogleda i on nije primetio da sam tu. Ne znajui kako da se
ponaam, zaustavila sam dah i ponadala se da e uskoro izai iz kancelarije.
Nekoliko minuta kasnije, nervozno je zavrio razgovor i, umesto da izae, priao je prozoru
iza Paolove fotelje.
Uzalud sam se molila da postanem nevidljiva.
Etjen je pogledao dole i razrogaio oi.
- ta radi ovde? - upitao me je gotovo ljutito. Ali kako da mu zamerim?
- Izvini. Ja, ja... nisam htela da prislukujem. Otpala mi je potpetica i dola sam da uzmem
Paolov lepak i zalepim je. ao mi je. - I ne uzimajui dah, nastavila sam: - Izvini to sam mislila
da si kurir. Ba sam blesava. Ja sam jedna nepromiljena glupaa. Koja nita ne zna o ivotu.
Postiena sam, ne znam stvarno kako...
- Zaista si smena - prekinuo me je dok sam pokuavala da ustanem.
Verovatno je ve navikao na moje ispade.
- Ah, da, nisam kurir, ali se moj posao ne razlikuje mnogo od raznoenja paketa po svetu.
- Trebalo je da mi kae. - Nakon to sam se dovoljno ponizila, htela sam malo da popravim
utisak.
- Izvini, Koko, nisam hteo da ti se rugam. Ali bila si tako ljubazna prema meni. To mi se
svialo, bilo mi je zabavno.
- Ba sam luda.

87
 - Trebalo je da vidi svoje lice kada si saznala... Bilo je tako slatko.
- Mogu da zamislim. Samo to se nisam onesvestila.
- Bio sam tu da te pridrim.
- Duhovito! Mesje Etjen, mislim da mi dugujete izvinjenje.
- Pa, prislukivala si moj telefonski razgovor. Rekao bih da smo sada kvit.
Oborila sam pogled jer mi je bilo neprijatno.
- Izvini jo jednom. Stvarno nisam htela.
- Ne brini. Izvini ti. Mislio sam da nema nikoga u kancelariji. Mogla si da sedne i na stolicu,
zna? Ne verujem da bi Paolo imao neto protiv ako bi se mlada organizatorka venanja usudila
da sedne na njegov presto.
Obrukala sam se kao i obino.
On je duboko uzdahnuo. Moda je jo bio nervozan zbog telefonskog razgovora.
- Jesi li dobro? - upitala sam ga.
- Pa, to je bio teak razgovor.
- Hm, nisam razumela o emu si priao. Slabo govorim francuski - slagala sam.
- Imao sam malu raspravu. Nita ozbiljno.
- S nekim vanim?
Nasmeio se i pogledao me je, prvo u oi, a onda u kosu.
- Svia mi se tvoja frizura. Lepo ti stoji.
Veto menjanje teme. Nije hteo da pria o ilijet. Dobro.
- Hvala... - proaptala sam.
- Sviaju mi se ene s kratkom kosom. Ne plae se da probaju. - Stavio mi je pramen kose iza
uveta. Osetila sam jezu du kime.
Pokuavala sam da smognem snage i izdrim njegov pogled. Gledao me je netremice
prodornim plavim oima.
- ta misli o obuci u Parizu?
- To je sjajna prilika. Mada e meni biti teko da prestignem starije kolege. Svi su odlini.
- Nemoj da bude takav pesimista, Rebeka. Ti ima neto veoma posebno. Drugaija si od
ostalih. Ima sopstveni stil.
- Hvala, ali jo nemam dovoljno iskustva.
- Ako si roen bez krila, nikada ih ne spreavaj da ti porastu.
- Ali to je rekla Koko anel! - Bila sam zabezeknuta.
- Nisi jedina koja zna dobre aforizme - rekao je smeei se.
Mada je izgledao umorno, lice mu je sada bilo manje napeto. Paljivo sam ga pogledala. Bio
je stvarno armantan.
- Hoe i dalje da pije sa mnom kafu, mada nisam vie kurir?
- Naravno, ali morae uvek ti da zove. Veselo mi se nasmejao.
- Moda bi trebalo da se vratim u kancelariju. Valentina e poeti da se pita gde sam - rekla
sam mu, proverivi da li se potpetica zalepila.
- Srean rad, Koko - odgovorio je. - I trudi se, molim te. Bilo bi lepo da te imam uz sebe.

88
 Ta reenica mi je popravila raspoloenje. - Videemo se - odgovorila sam i zaputila se
polako ka vratima, oseajui i dalje na sebi pogled njegovih plavih oiju.

im sam sela za sto, primetila sam da je atmosfera u odeljenju za venanja napeta. Svima je
pogled bio prikovan za kompjuter, a Valentina je liila na despota koji sa trona nadzire robove.
- Gde si ti?! - uzviknula je im sam kroila u kancelariju.
- Izvini to kasnim, otpala mi je potpetica.
- Uvek ima spreman izgovor, zar ne? Nema vremena za gubljenje. Poni odmah da radi.
Moja pobeda zavisi i od vaeg uinka i ne elim da propustim ovako dobru priliku.
Poruka je bila jasna. U Pariz e ii ona, makar mi radili dvadeset etiri sata dnevno.
U poslednje dve nedelje dodelili su mi jo dva venanja.
Ono to se klijentima najvie dopadalo bila je moja odmerenost: nikada se nisam previe
uplitala i takav stav mi je omoguavao da samostalno odluujem, zbog ega sam delovala
praktinije i efikasnije. Pravi organizator venanja mora da donese najbolje odluke za to krae
vreme. Sentimentalnost sam ostavljala buduim mladencima i njihovim roditeljima.
Odmah sam se bacila na posao da bih nadoknadila vreme izgubljeno zbog jutronje male
nezgode.
Dok sam birala cvee i telefonirala dobavljaima, s vremena na vreme sam mislila na
Kristijana.
Stalno sam se pitala da li je ve naao novu ljubavnicu u gradu u kojem boravi s trupom, da
li je ve zaveo neku Belgijanku. Jednom reju, odjednom sam osetila ljubomoru, i to me je
pomalo muilo.
Na pauzi za ruak, svi smo ustali i poli da jedemo. Svi osim Valentine, koja je ostala
prikovana za kompjuter.
- Ne ide na ruak? - upitala sam je.
- Ne, moram neto da zavrim. Gricnuu neto po podne. Bila je reena da pobedi po svaku
cenu. Pred nama je bio veoma teak period.
Probala sam da pozovem Emu, s kojom se nisam ula od one veere kod mene, ali nije
odgovarala na pozive. To mi je bilo veoma udno. Poto mi nije mi bilo jasno ta se s njom
deava, reila sam da posle posla odem do nje i proverim kako je.

U malom restoranu gde sam obino ruavala zatekla sam Paola i Etjena kako ivo razgovaraju
dok ispred njih stoje dve ae vina.
Pozdravila sam ih izdaleka, traei mesto da sednem, ali mi je Paolo pokazao rukom da
priem.
- Kako cipela? - upitao me je ljubazno.
- Mnogo bolje, hvala. Tvoj lepak je udesan.
- Ostani s nama - rekao je Etjen pokazujui mi stolicu.
- Nadam se da ti ne smeta? - rekao je Paolu dok sam sedala za sto.
- Nimalo - odgovorio je s osmehom moj ef. - Uvek je prijatno ruati s lepom i pametnom
enom.

89
 Nije mi bilo lako da sedim u drutvu dvojice efova, naroito sada kada Etjen nije vie Etjen
armantni kurir, ali sam odluila da savladam nelagodu i opustim se. Uostalom, bili smo manje-
vie vrnjaci i radili smo zajedno. U stvari, veslali smo u istom pravcu.
- Malo vina? - upitao je Etjen.
Imala sam stranu elju da popijem au kaberne sovinjona, ali sam bila u drutvu svog efa
i nisam htela da ostavim lo utisak.
- Hm, moram po podne da se vratim na posao... - odgovorila sam gledajui Paola da bih bila
sigurna da sam rekla pravu stvar.
- Sa malo vina moe samo jo bolje da radi - rekao je veselo Etjen. - Mi u Francuskoj to
dobro znamo.
- Bolje da ne poinjemo razgovor o francuskim i italijanskim vinima - uzvratio je s osmehom
Paolo.
- Zna ve unapred da bi izgubio - Etjen se nasmejao i pruio mi vinsku kartu.
I ja sam naruila au i nazdravili smo za posao i budue projekte.
- Kako ti je u Milanu? - upitao me je Paolo dok sam zainjavala salatu. Zahvaljujui
romantinim veerama sa Kristijanom, dobila sam nekoliko kilograma i trudila sam se svim
silama da sauvam svoj broj 40.
- Dobro. U poetku je bilo teko. Nisam poznavala mnogo ljudi. Ali zahvaljujui dobrim
prijateljima, nisam bila usamljena. Sada mi je drago to sam se preselila.
- Verovatno se mnogo razlikuje od Venecije - dodao je. Od Venecije se razlikuju svi gradovi
na svetu.
- Da, to je tano. Nedostaje mi pre svega more. Kada sam htela da razbistrim misli, esto sam
odlazila na Lido i etala se plaom.
- Venecija je savrena za brana putovanja - rekao je Paolo dok je Etjen jeo biftek.
- Koristan podatak - odgovorio je ne podiui pogled s tanjira. inilo se da ga ta tema malo
ivcira. Moda sam mogla da naslutim razlog. Znala sam za pismo, znala sam da je jutros
razgovarao s verenicom. Nimalo ne iznenauje to ne eli da razgovara o branim putovanjima.
- Ja sam za svoje brano putovanje odabrao Maldive. Znam da nisam bio originalan, ali to su
bile dve nedelje iz snova. - Nisam ni primetila da Paolo nosi burmu. S obzirom na to da
organizujem venanja, stvarno sam slabo zapaala vane detalje.
Otkad sam poela da radim ovaj posao, ljudi su mi samo priali o svojim ljubavnim vezama
i brakovima. To je bilo kao kazna.
Na trenutak sam matala o veridbi s Kristijanom. On bezbrojnim poljupcima uspeva da me
ubedi da prevaziem svoju averziju i udam se za njega, u njegovom gradu La Pazu, u Boliviji.
Obukao bi tamno odelo, koje mu stoji kao saliveno, a ja bih bila u dugoj haljini od bele svile,
laganoj i elegantnoj. - Ti nisi udata, zar ne? - upitao me je znatieljno Paolo.
- Ne, uvek sam uspela da se spasem. - Slatko se nasmejao mom odgovoru.
- Budui da radi s nervoznim i uspanienim mladim parovima, mogla bi da te proe volja.
- Ne budi cinian - upao je Etjen. - Seam se da si na dan svog venanja bio veoma uzbuen.
- Tano, a ti zna koliko mi je bilo teko da se uozbiljim - ponovo se nasmejao. Verovatno je
iveo veoma razvratno.
- Jesi li nekada bila u Parizu? - promenio je temu Etjen.

90
 - Bila sam pre mnogo godina. Mnogo mi se svideo. Stvarno je aroban.
- Trebalo bi opet da doe - osetila sam na sebi njegov prodoran pogled.
- I to moe da se desi - rekao je Paolo. - S obzirom na to kako napreduje, mogla bi ba ona da
dobije obuku kod vas.
Etjen mi se nasmeio. Zbog njegovog prodornog pogleda ponovo sam pocrvenela. Spustila
sam glavu i nastavila da jedem salatu, ne znajui ta da kaem.
Zavrili smo ruak i vratili se na posao.
Automati za kafu bili su pod opsadom zaposlenih koji su i dalje askali o vesti dana.
Ula sam u kancelariju i zatekla Valentinu za stolom. im sam prela prag, mrko me je
pogledala i upitala kako to da sam ruala sa efovima.
Neko me je verovatno video i odmah joj javio. Shvatila sam da se takmienje zahuktava i da
me ona ni za trenutak nee ostaviti na miru, da joj je mnogo stalo do tog puta i da e mi
pretvoriti ivot u pakao.
- Svi stolovi su bili zauzeti i ljubazno su me pozvali da sednem s njima.
Dugo me je gledala, kolebajui se da li da mi poveruje. Onda je spustila glas i rekla: - Drau
te na oku, zna? Nemoj da se slui trikovima. Tvoja ljubaznost i elegancija nee me zavarati.
Umem da prepoznam lisicu im je vidim.
Optuila me je da sam pokuala da zavedem efove? Potpuno je skrenula.
- Ne znam o emu pria - mirno sam joj odgovorila, pokuavajui da sakrijem bes. - Samo
sam pojela salatu u drutvu svojih efova i u tome ne vidim nita loe. Svi znaju da si ti ovde
najbolja - rekla sam s prikrivenom ironijom - ne bi trebalo da se plai konkurencije.
Nije shvatila poruku i ozbiljno mi je odgovorila: - U pravu si. Ja sam najbolja. Sada se vrati
poslu. Mora neto da mi nae. Treba mi dobar orkestar za jednu veernju zabavu, a svi s
kojima obino radimo u to vreme su zauzeti. I smisli neto pametno - strogo mi je naredila.
Odmah sam se bacila na posao. Znala sam da je preda mnom teak period i da treba da
pazim kako se ponaam. Ula sam u rat. Trebae mi strpljenje i strategija.
Satima sam netremice zurila u monitor ekajui da se radno vreme zavri.
elela sam samo da se vratim kui, napravim toplu kupku, napiem mejl Kristijanu i odem
da posetim Emu. Za taj dan ve mi je bilo dosta izazova i venanja.

Stigla sam kui kasno popodne, preumorna. Imala sam elju da se bacim na krevet i spavam
narednih dvanaest sati, ali sam planirala da odem da posetim Emu. Zato sam na brzinu skuvala
olju aja, presvukla se u iroke pantalone, obula cipele s niskom potpeticom i pourila da
uhvatim metro.
Ema je imala lep stan na Izoli, sve popularnijoj gradskoj etvrti, okruenoj oblakoderima i
eleznikom prugom.
Kada sam stigla gotovo do kue, uinilo mi se da je vidim na kapiji. Razgovarala je ustro sa
devojkom koju nikada ranije nisam videla i koja je delovala veoma nervozno. Zastala sam da
vidim ta se deava.
Nastavile su jo malo da se raspravljaju, a onda je nepoznata devojka pokuala da zagrli
Emu, ali se ona izmakla, ostavivi je poluispruenih ruku. Devojka se posle toga okrenula,
napravila nekoliko koraka, otvorila vrata crvenog automobila i otila.
Saekala, sam nekoliko trenutaka, a onda sam se javila Emi iz daljine i pola k njoj.

91
 - Hej, Ema, ao.
Okrenula se i pogledala me je. Izgledala je veoma nervozno. Moda moja iznenadna poseta
nije bila ba pametna zamisao.
- ta e ti ovde? - upitala me je zlovoljno.
- Htela sam da te iznenadim. Nismo se ule nekoliko dana i malo sam se zabrinula za tebe.
Ponovo me je pogledala, stiavajui bes verovatno izazvan malopreanjim razgovorom.
Zatim se opustila, zatvorila oi i poela jednom rukom da ih masira.
- Izvini, Koko. Samo sam malo nervozna. Upravo sam imala gadnu raspravu s jednom
prijateljicom i uznemirena sam.
Bila sam malo razoarana to Ema ima prijateljice s kojima me nikada nije upoznala, ali sam
shvatila da je smeno oekivati da poznaje sve one s kojima se tvoji prijatelji drue. Ve sam
ljubomorna na Kristijana, ne mogu da budem ljubomorna i na Emu.
- Shvatam i ao mi je. Hoe da se proetamo, da malo razbistri misli?
- Hvala.
Krenule smo ka jednom lepom trgu, punom kafia i restorana.
- Hoe da mi ispria ta se dogodilo? - upitala sam Emu dok smo ulazile u restoran.
- Samo mali nesporazum, nita ozbiljno.
Imala sam oseaj da neto krije od mene, ali nisam htela da navaljujem.
- Neu da te teram, to se deava, ali zapamti da sam uvek tu, spremna da te zagrlim i
uteim. ta kae da naruimo dve ae vina i zaboravimo ovaj dan? I meni je bio prilino
naporan.
- Kako ti je bez zgodnog glumca? Bila si veoma vesela na veeri pre neki dan.
- Nedostaje mi, ali se ni zbog ega ne kajem. Osim toga, poinjem da verujem da sudbina
stvarno postoji. Trebalo je da sretnem nekoga kao to je on da bih se sredila. Neki ljudi te
nateraju da se zbog ljubavi razboli a neki kao da su stvoreni da te izlee. Kristijan je bio lek za
moje srce. Sada se oseam mnogo jaom i sigurnijom u sebe.
- Mukarci su udne ivotinje, a ene jo udnije - rekla je Ema dok je paljivo prouavala
vinsku kartu.
- U pravu si. to sam vie s mukarcima, to mi vie treba dobro vino - odgovorila sam,
dajui znak konobaru da doe da poruimo.
Ostale smo nekoliko sati i razgovarale o svemu i svaemu. Ema je reila da mi nita vie ne
kae o razgovoru kojem sam prisustvovala i ja sam iskoristila priliku da joj ispriam o Etjenu i
Valentininom ludilu.
Moja prijateljica bi s vremena na vreme bacila pogled na telefon, verovatno iekujui neki
vaan poziv ili poruku. Ponaala se udno.
Kada smo zavrile, krenula je da me isprati do stanice metroa.
Prolazei pored njene kue ulicom koja vodi ka stanici Porta Garibaldi, primetile smo da na
stepenicama ispred kapije neko sedi i eka. To je bila njena prijateljica. Verovatno je htela da
izgladi nesporazum.
Prile smo i odmah sam primetila da su devojci oi nateene od suza. Verovatno je plakala.
- ta e ti ovde? - upitala je pomalo zbunjeno Ema.
- Moram da razgovaram s tobom - odgovorila je devojka, gledajui u mene.

92
 - Ovo je Rebeka, moja veoma dobra prijateljica. Rebeka, ovo je Elena. - Pruila sam joj ruku,
oseajui se pomalo suvinom.
- Drago mi je da smo se upoznale, Elena. Ne brini, Ema, dalje mogu sama. Hvala na piu -
pogledala sam njenu prijateljicu, koja se zagledala u vrh cipela, ne mogavi da izdri Emin
pogled, i samo sam dodala: - Ostavljam vas. Laku no.
Pozdravile su me kiselim osmehom. Uputivi se ka podzemnoj eleznici, posle nekoliko
koraka sam se okrenula da vidim ta se deava. Dve devojke su se grlile. Verovatno su se
pomirile.
Nastavila sam svojim putem.
Kada sam stigla kui, skuvala sam kamilicu i uzela malo keksa.
Zatim sam Kristijanu napisala dugaak mejl, opisavi mu kako mi je protekao dan.
Bila sam ponovo sama, ali nisam vie bila tuna.
inilo mi se da bi ivot svakog asa mogao da se pobolja, bez velikog napora.
Ponovo sam verovala u budunost.

93
 11.

arobni grad

Posao je bio sve naporniji. Kako se sudbonosni dan pribliavao, neveste su postajale histerine i
neprekidno su zivkale da bi se uverile da je sve u savrenom redu. Svaala sam se sa cvearima i
raznim dobavljaima kako bih dobila ba ono to sam traila, i to tano na vreme.
Jurila sam po gradu kao izbezumljena, izmeu raznih ateljea, juvelirnica, vila i crkava.
Troila sam cipele i energiju. Spala sam s nogu, ali sam napredovala i svakog dana dobijala sve
vanija zaduenja.
Valentina mi je i dalje zagoravala ivot, ali je bila previe zaokupljena time da povea
promet firme da bi me opsedala svojim smenim sastancima naslepo. Njen jedini cilj sada je bio
Pariz, tako da se mojim seksualnim ivotom, na svu sreu, nije vie bavila.
Trebao mi je predah, da se malo odvojim od tog sveta ipki, svadbenih bombona i glazura
na torti, pa sam odluila da provedem vikend u Veneciji.
Htela sam da se vidim sa starim prijateljima, da se proetam tihim uliicama Geta, da jedem
sveu ribu i pijem pricer za stolom ispred lagune. Htela sam da se vratim kui.
Pozvala sam majku da je obavestim da u kod nje provesti vikend i u petak uvee sam se s
koferom u ruci, odevena u svom stilu (crna uska haljina i crni kaput, cipele s potpeticom i tana
na preklop), ukrcala u voz. Odredite: mir.
U Veneciji me je doekala gusta magla koja je obavila grad. Tamna voda u kanalima bila je
nepomina i gusta. Tiina je umirivala duu.
Ispred stanice Santa Luija odmah sam uhvatila brodi i krenula ka gradskoj etvrti Kastelo,
gde ivi moja majka. Uprkos hladnoi, sela sam pozadi, gde je otvoreno, i s uivanjem
posmatrala Kanal Grande i fasade osvetljenih palata.
Sila sam na stanici Rijalto, ispod uvenog mosta, i pustim uliicama polako krenula ka
velikom Trgu Kampo Santi ovani e Paolo, gde sam odrasla.
Stigavi do majine zgrade, zastala sam na trenutak da pogledam trg. Oseala sam se
zatieno.
Pozvonila sam i saekala da mama otvori vrata.
Nisam je videla mesecima i imala sam mnogo toga da joj priam.
Kad me je videla, zagrlila me je tako snano da sam jedva uspela da joj uzvratim pozdrav.
Kua je, kao i obino, liila na bojno polje. ene u mojoj porodici ostaju uvek iste.
Moja majka je imala ezdeset godina, volela je da se oblai napadno i nikada nije izlazila iz
kue bez dempera sa leopardovim arama ili upadljivih minua. Jednom reju, dve ene, dva
stila. Ali ja sam je oboavala. Razvela se od mog oca jo kao veoma mlada i ivela je sama. Imala

94
je ljubavne veze sa drugim mukarcima, ali je uvek teila da sauva svoju slobodu. Govorila je
da posle propalog braka nita nije bolje od veze na daljinu.
- Svako u svojoj kui - ponavljala je i izgleda da se nikada nije pokajala zbog svoje odluke.
Kad me je pustila iz zagrljaja, pogledala me je i rekla: -Postala si kost i koa - a zatim je uzela
kofer i uputila se ka mojoj nekadanjoj sobi. - Previe radi i zaboravlja da jede.
- Naravno da jedem, mama. Samo sam izgubila nekoliko kilograma i u odlinoj sam formi.
- Ne dri valjda jednu od onih svojih glupih dijeta?
- Ma ne! Dosta je bilo dijeta. Jednostavno se dobro hranim i moje telo to pokazuje. Veruj mi
kad ti kaem.
- Dobro, veeras sam ti spremila odlinu veeru i neu da ujem nikakve pritube. Mora
sve da pojede.
Majka je godinama trpela moju optereenost hranom i dobro je znala koliko umem da
budem teka kad priam o dijetama i suvinim kilogramima.

Istuirala sam se na brzinu, obukla jednu od svojih starih trenerki i otila u kuhinju.
Na kuhinjskom stolu stajale su pagete sa inunima, pateta od bakalara i mirisni
trevizanski radi peen u tiganju.
Sve sam u slast pojela. Moje veere u Milanu esto su se svodile na veliku porciju salate ili
keks sa ajem. Moda mi je stvarno bio potreban kurs kuvanja.
- Priaj mi malo kako ivi. Tako mi nedostaje... Kako je na novom poslu?
- Odlino. Konano sam se navikla i sada mogu da organizujem celo venanje a da ne traim
pomo od kolega.
- Ponosim se tobom. Znala sam da e uspeti. A ljubav? - upitala je stavljajui mi jo jednu
porciju bakalara.
- Moemo li da preemo na sledee pitanje? - odgovorila sam kroz smeh.
- Jo misli na onog skota koji te je ostavio zbog drke od metle?
- Ne, ta pria je zavrena i zaboravljena. Proteklih nedelja sam bila s drugim, ali nita
ozbiljno. - Pred njom nisam imala tajni. Ja sam jedinica i oduvek smo bile veoma vezane. Majka
mi nikada nije mnogo priala o ocu, ali nikada nije krila neprijateljstvo prema suprotnom polu.
Ipak je lepo ivela. Oduvek je bila armantna i imala je mnotvo avantura.
- Ima li zgodnih kolega? - bila je suvie radoznala da bi odustala.
Pocrvenela sam, pomislivi na Etjena, ali mi se pred oima odmah stvorilo ilijetino pismo
sa ogromnom neonskom reklamom na kojoj pie VEREN.
- Mmm... ima. Ali jo sam u fazi prouavanja.
- Tako i treba! Zabavljaj se dok moe! Tridesete su najbolje godine za enu. Mlada si i lepa,
nee ti biti teko da pronae oveka koji e te voleti i potovati. I zapamti, ako se takav i ne
pojavi, uvek e na krevetu moi da spava popreno. Taj luksuz parovima nije dozvoljen.
Nasmejala sam se. Uvek je u svemu umela da pronae neto dobro.

Kada smo zavrile veeru, otila sam da se proetam. Tih dana bila je visoka plima i neki delovi
grada ostali su poplavljeni. Oduvek sam volela visok vodostaj. Uprkos mukama i potrebi da
nosimo odvratne gumene izme do kolena, injenica da je itav grad dobar deo dana pod

95
vodom navodi me na razmiljanje o tome koliko je priroda mona i koliko smo mi mali i
beznaajni.
Te veeri sam bez izama uspela da doem do Trga Svetog Marka.
Nije bilo nikoga i izmaglica je elegantno obavila Baziliku, Prokurative i Dudevu palatu.
Prila sam obali tamo gde pristaju gondole i udahnula vazduh sa nepominog, sivog mora. To je
bio miris kue.
Proetala sam se do Mosta uzdaha i usput srela uline prodavce rua i zaljubljene parove, a
onda sam stajala i u daljini posmatrala Ostrvo Svetog ora. U tom trenutku sam pomislila na
Kristijana i poelela da je tu kraj mene. Pokazala bih mu svoj grad i mogli bismo da se izgubimo
u arobnim uliicama lagune.
Oterala sam te pomalo tune misli i vraajui se kui, zastala da ujem grupu koja je svirala
u jednoj maloj gostionici, gde sam srela neke stare prijatelje. Provela sam prijatno vee pijui
vino i askajui pa se kui vratila vesela.
Odavno nisam spavala u svojoj sobi i kada sam legla na stari krevet, oseala sam se kao
petnaestogodinjakinja, puna snova i nada.

Sutradan ujutru probudio me je miris kafe. Majka je pripremala doruak i veselo pevuila.
- Dobro jutro - rekla sam, istrgnuvi se iz Morfejovog zagrljaja.
- Jesi li lepo spavala, mala moja? - upitala me je mama dok su joj oi blistale.
- Kao carica. I ba bih popila solju tvoje divne kafe. Od nje sam nauila da kuvam dobru
kafu. Majka je pila vie kafe od mene, a kad joj je lekar naredio da smanji kako bi regulisala
pritisak, odgovorila mu je da je kafa tajna njene lepote i ako neto treba da je ubije, neka to onda
bude njen eliksir ljubavi.
- Ila sam da kupim kroasane u tvojoj omiljenoj pekari. Svei su.
Zagrizla sam jedan i osetila kako mi se testo topi u ustima. Ba je lepo kad s vremena na
vreme pusti da ti mama ugaa.
- ta danas planira? - upitala je dolivajui mi kafu.
- Mislila sam da odem do udeke. Treba da saznam budunost.
Klimnula je glavom i nasmeila mi se.
- Pozdravi mi Aksi.

Moja prijateljica ivela je u lepoj palati s pogledom na kanal, koju je nasledila od svoje porodice.
U starom dvoritu gajila je rue, koje su u prolee celu okolinu ispunjavale bojama i mirisom.
Imala je etrdeset godina, gustu riu kosu i divan osmeh.
Bavila se slikarstvom i pretvorila je prvi sprat palate u atelje. Prialo se da je imala na
desetine ljubavnih veza sa umetnicima i glumcima koji su boravili u luksuznom hotelu
Ciprijani nedaleko od njene kue, ali to niko nije mogao sa sigurnou da potvrdi.
Aksi je gajila strast prema astrologiji i gledanju u karte. Prijateljice, ali i drugi, dolazili su
kod nje da im napravi horoskop ili proita tarot. Imala je izraeno esto ulo i mogla je da shvati
ljude odmah, na prvu. U gradu su je mnogi zvali Vetica. Ona se tim nadimkom ponosila i
ivela je u svojoj lepoj palati sasvim sama, u drutvu ogromne persijske make Kaljostro.

96
 Pozvonila sam na interfon i, kao i uvek, umesto da odgovori, Aksi je izvirila da vidi ko je.
Mrzela je moderne ureaje, kako je govorila.
- Koko, kakvo iznenaenje! Nisam znala da si u gradu - uzviknula je, pokazujui mi rukom
da uem.
Prola sam kroz vrt, ve opusteo zbog zime koja je bila na pragu, i uputila se na sprat.
Srdano me je zagrlila i ponovo sam se oseala kao meu svojim.
Nosila je dugaku tamnoplavu tuniku, uprljanu bojama. Oko vrata je kao amajliju nosila
svoje kamenje i imala je prsten na svakom prstu.
- Otkud ti ovde? - upitala me je razrogaenih oiju. Ula sam u njen ogromni studio, gde
smo bile okruene slikama ena i zvezdanog neba.
- Osetila sam nostalgiju za kuom.
- Svi roeni u Veneciji postaju putnici, ali kad-tad osete potrebu da se vrate.
Sela sam na ogroman pliani kau na kojem su joj pozirali modeli, a ona je otila da stavi
vodu za aj.
- Kako si? - upitala me je, smestivi se pored mene. - esto sam mislila na tebe. - Bile smo
veoma bliske. S vremena na vreme mi je pravila horoskop i pitala zvezde za mene.
Nisam mnogo verovala u te stvari, ali su me ipak neodoljivo privlaile. Nisam bila ubeena
da poloaj planeta i zvezda moe da utie na moj ivot, ali su mi prie o tome ta e biti sa
mnom zvuale uteno.
- ivot mi je u rasulu. Preseljenje, nov posao, razoaranje u ljubav, mukarci koji dolaze i
odlaze...
- Bolje komplikovan ivot nego dosadno ivotarenje. Imaj to uvek na umu.
- Tano, ali u ovom trenutku nita nije kao to bi trebalo da bude. Volela bih samo da mi
neko pokloni malo sree a da ne trai nita za uzvrat. Kud je nestala srea?
- Srea dolazi samo kada si spremna da je prihvati. Mora da bude u pravom stanju da bi
mogla da se okrui dobrom energijom.
Aksi je mnogo verovala u energiju, karmu i sudbinu. Priala je o tome tako zanimljivo da si
morao da se zainteresuje.
- Hoe da ti pogledam u karte?
- Zato sam i dola - odgovorila sam joj glasom punim nade.
- Dobro. Nikada nije naodmet potraiti savet od tarot karata. Ako ti se ne svia ono to
kau, uvek moe da odlui da im ne veruje.
- Ne budi luda! Imam oajniku potrebu da u neto verujem. Pre svega u ljubav.
- Sve ene koje sednu na ovaj kau imaju potrebu da uju kako ljubav uskoro stie. Sve smo
iste.
- Da, nepopravljivi romantici.
- I glupe smo. Spremne da u ime ljubavi rtvujemo mnogo toga lepog, to se esto ne isplati.
Klimnula sam glavom smekajui se. Bila je izuzetno mudra.
- Da ponemo? - rekla je stisnuvi mi ruku.
Ustala je s kaua i otila po stari pil tarot karata koji je drala na polici velike biblioteke.
Sklonila je sa stoia neke drangulijice i poela da mea karte. Zatim mi je dala da ih preseem i
poreala ih je po stolu.

97
 - Nisi imala dobar period.
- Ne, rekla bih da veliki deo moemo da izbriemo.
- Tvoj ivot e se opet promeniti.
Nove promene? Ovo stvarno postaje teko...
- Ima li nekog mukarca na vidiku? - Odmah sam prela na stvar.
- Vidim jednog mukarca, harizmatinog i armantnog. Poznaje ga.
Odmah sam pomislila na Kristijana. Sudbina e mi ga vratiti?
- Taj ovek je stranac, tajanstven je, naletela si na njega nedavno.
- Vratie mi se? - Poela sam da sanjarim.
- Vidim ga u tvojoj budunosti. Bie ti veoma vaan. Treba samo da mu dozvoli da se vie
priblii tvojoj dui.
To sam elela da ujem. Osetila sam olakanje. Nije mi bilo vano koliko ima istine u onome
to kau karte. Htela sam samo da dobijem malo vere.
- ini mi se da je to dobra vest.
- Rekla bih da je odlina. Karte kau da e sledea godina biti godina ljubavi. Zar nisi to
htela? - upitala me je s osmehom.
Ba to sam elela.
- Onda je srea to se ova godina zavrava.
- Nisi se promenila. Ostala si onaj stari pesimista. Mora da ti se ipak dogodilo neto lepo?
U sutini, dogodilo mi se mnogo toga lepog, ali zato da se zadovoljavamo aom koja je
polupuna kada moe da bude puna?
- Imala sam uspone i padove, kao i svi. I mada sam pala mnogo puta, uvek sam ustala. - Ne
postoji prikladnija metafora.
- To je pravi duh! Nikada ne treba gubiti samopouzdanje. Videe da e sve krenuti nabolje.
Zar nije divno kada ti ljudi do kojih ti je mnogo stalo kau da e sve biti kako treba?
- Hvala, Aksi. Videemo da li su karte u pravu.
- A sada kad smo ispitali budunost, ta kae na to da mi uzvrati uslugu i pozira? Molim
te ve godinama.
Pokuala je mnogo puta da me ubedi, ali sam svaki put odustala zbog nedovoljnog
samopotovanja. Bilo mi je neprijatno, mada je to trebalo da uradim za prijateljicu.
- Zna da se stidim - probala sam sa starim izgovorom.
- Nemoj nikada da se stidi svog tela i onoga to jesi. Lepota nema nikakve veze sa fizikim
izgledom. Ona se krije unutra.
- Mislim da nisam dovoljno dobra.
- Ostavi meni da o tome odluim. - Krenula je ka tafelaju, na kojem je stajalo jo prazno
slikarsko platno.
- Hajde, daj da probamo! Zato da ne?
U periodu velikih promena mogu sebi da dozvolim luksuz da poziram jednoj od svojih
najboljih prijateljica.
Aksi je pored kaua postavila elektrinu grejalicu da se ne bih prehladila, a onda mi je dala
kunu haljinu i pokazala paravan iza kojeg treba da se svuem.

98
 Nikada nisam radila neto slino. im sam se oslobodila odee, pomislila sam ta bi
Kristijan rekao da me sada vidi. Sigurno bi cenio moju hrabrost.
Nasmeila sam se i prila kauu.
- Prelepa si! - uzviknula je oduevljeno Aksi.
- Hvala osetila sam da crvenim.
- Namesti se kako ti odgovara.
Posmatrala me je da bi procenila u kojoj pozi najbolje izgledam.
Namestila sam se i Aksi je poela da slika. Bilo mi je teko da se ne pomeram, ali je toplota
od grejalice pomogla da se opustim.
Napravile smo kratku pauzu za ruak i zatim nastavile seansu.
Aksi je elela da se u Milano vratim sa slikom, a imale smo malo vremena na raspolaganju.
Provela sam celo popodne gola na Aksinom kauu. Ona je bila usredsreena na sliku, a ja
sam pustila mozak na otavu. Razmiljala sam o Kristijanu, o njegovom moguem povratku, i
dok sam nepomino sedela matajui o naoj budunosti, utonula sam u san.
Aksi me je probudila u suton.
- Zavrila sam - rekla je pokazujui mi platno. Ostala sam bez rei. Moja stilizovana figura
ispunjavala je celu sliku. Bila sam prelepa.
- Hvala, Aksi. Prijalo mi je dananje druenje s tobom. Uvek mi podari jedinstvene
trenutke. Javiu ti da li su karte rekle istinu.
- Sliku e dobiti sutra pre polaska. Dotle bi trebalo da se osui.
Zahvalila sam joj jo jednom i na rastanku smo se snano zagrlile.
Nakon to sam izala iz palate, uputila sam se ka pristanitu. Provela sam neobian i
aroban dan i oseala sam se oputeno.
Stigavi do kue, videla sam da nigde ne gori svetio. Mama je verovatno izala. Odluila
sam da se jo malo proetam gradom, ve utonulom u mrak.
etnja po Veneciji bila je neto posebno. Savreno sam poznavala svaki kutak, a grad je ipak
uspevao da me iznenadi. Njegova lepota nema kraja.
Kada sam dola do jednog od svojih omiljenih restorana, ula sam kako me neko zove.
- Rebeka! Koko! Jesi li to ti?
Okrenula sam se pokuavajui da odgonetnem lik mukarca koji me je dozivao po imenu.
To mesto bilo je slabo osvetljeno i morala sam da priem blie da bih videla ko je.
To je bio Pjetro, moj bivi neverni verenik koga sam ostavila neposredno pre nego to sam
upoznala Nikoloa.
- Zdravo - hladno sam ga pozdravila. Nisam mu jo bila oprostila to me je prevario. I to sa
onom debelom kravom, u mom krevetu.
- Zdravo, mislio sam da si u Milanu. - Zbunjeno se nasmeio.
Nije se mnogo promenio. Moda je izgubio nekoliko kilograma. Bio je izuzetno elegantan.
Imao je savreno ispeglanu koulju. Neko se verovatno starao o njegovoj odei, to ja nikada
nisam radila.
- Dola sam za vikend.
- Kako si? - inilo se da ga iskreno zanima.

99
 - Nekako. A ti? - Nisam ba gorela od elje da razgovaram s njim.
- Dobro sam. Nije bilo lako, zna. Ali sada je mnogo bolje.
Nije bilo lako njegovom krivicom! Jo jedan retardirani mukarac...
- Zna - dodao je - imam nekog. Prilino je ozbiljno.
- Drago mi je. - Nije mi se svidelo to razgovor skree na tu temu.
Nisam nita elela da znam o njegovom ivotu. Zato bivi nemaju toliko takta da zauvek
nestanu s lica zemlje.
- Vidi, to je malo udno... U pitanju je Veronika.
- Veronika? Koja Veronika?
- Tvoja drugarica iz gimnazije! - rekao je, gotovo iznerviran zbog moje zaboravnosti.
Da li je mogue da moje prijateljice ne rade nita osim to love moje mukarce?
- Lepo, elim vam mnogo sree. - Okrenula sam se i otila a da se nisam ni pozdravila. Pjetro
je nekoliko trenutaka stajao i gledao me netremice, ne stigavi da odgovori, a onda je nestao u
mraku.

Kad sam se vratila, zatekla sam majku veoma dobro raspoloenu. Bila je na veeri s prijateljem i
verovatno se lepo provela. Pretpostavljam da je imala bogatiji seksualni ivot od mene.
- Kako ti je proao dan, duo? - Pripremala je sebi biljni aj.
- Divno... sve dok na ulici nisam srela Pjetra. Zna da se verio sa mojom drugaricom iz
gimnazije?
- Znam, draga, ve priaju o braku. Ali mislila sam da te to ne zanima. - Po miljenju moje
majke, biveg verenika treba smatrati pokojnim.
- Mukarci imaju neverovatnu sposobnost da se veoma brzo vrate u ivot - glasno sam
razmiljala.
- Nemoj o tome da razmilja. To je sada prolost. Jedan mrtav mukarac vie, jedna tuna
ena manje.
- Umorna sam od toga da me mukarci stalno povreuju - prasnula sam.
- Kako je govorila tvoja prijateljica anel? Nijedan mukarac nee ti pruiti oseaj sigurnosti
i zatienosti kao kaput od kamira i tamne naoare.
Nasmeila sam joj se. Bila je u pravu. Nema potrebe da se izjedam zbog skota s kojim nisam
u vezi vie od godinu i po dana. Sada je jedino vana budunost.

U nedelju sam ceo dan s majkom vrljala po gradu. Pazarile smo neto malo na pijaci Rialto,
ruale u odlinom malom restoranu i popile kafu na obali Kanala Grande.
Dan je protekao mirno a ja sam konano uspela da ni o emu ne razmiljam. Ba to mi je i
bilo potrebno.
Uvee sam se vratila u Milano nosei pod mikom Aksinu sliku.
Stigavi kui, nala sam na otirau ispred vrata neki paketi. Verovatno ga je neko primio
umesto mene i ostavio ga ispred vrata. Na njemu je bilo moje ime i adresa, ali je nedostajao
poiljalac.

100
 Ula sam, unela kofer u sobu, naslonila sliku na kau i otvorila tajanstveni paket. Pokriveno
elegantnim velom od ifona, u kutiji je stajalo otmeno izdanje knjige fotografija o Koko anel. Ko
mi to alje tako intiman poklon?
Pokuala sam da pronaem posvetu ili ceduljicu, ali nije bilo niega. Neko ko me veoma
dobro poznaje, a eli da ostane anoniman, misli na mene. Oseala sam se polaskana tim gestom.
Pomalo uzbuena, nasmeila sam se i poela da prelistavam knjigu, upijajui miris hartije.
Imala sam tajnog oboavaoca.

101
 12.

Emina tajna

- Nema novosti od tvog tajanstvenog oboavaoca? - upitao je Klaudio cedei pagete.

- Ne, proteklih nedelja nita nisam dobila, ni poklone ni poruke.
- Mmm, veoma udno...
Gricnula sam argarepu, umoivi je u zain od ulja, soli i bibera.
- Moda je to bio Kristijan - rekla sam puna nade.
- Moda. Nije mi se odavno javio.
- Ni meni. - Bila sam veoma tuna zbog toga, ali sam mislila da je zaokupljen turnejom.
- On je takav. Veoma je predan poslu i stalno je u oblacima. Jednom se dve godine nije
javljao.
Dve godine su mnogo dug period. Vezala sam se emotivno za tog momka i elela sam da
ostanem s njim u kontaktu.
- Jesu li gotovi pageti? - Umirala sam od gladi, a Klaudio je bio iskusan kuvar.
- Izvolite, madmoazel. pageti s plodovima mora, skuvani al dente, po vaem ukusu.
- ta bih ja bez tebe? - rekla sam zabadajui viljuku u testeninu koja se puila.
- Jela bi tost sa unkom i keks - nasmejao se i seo pored mene.
Bila je nedelja i dan je proticao mirno. Popodne smo proveli gledajui neki stari film na
kompjuteru, zatim je Klaudio poeo da kuva, a ja sam odsutno zurila u televizor.
- Nisam se odavno ula sa Emom - rekla sam mu isisavajui halapljivo vongolu iz ljuture.
- Da, imam utisak da je u poslednje vreme veoma zauzeta - potvrdio mi je Klaudio.
Zvala sam je nekoliko puta na veeru, ali bi mi uvek odgovorila da je preumorna za izlazak.
Brinula sam se.
- Sutra u je ponovo pozvati. udno se ponaa.
- Moda samo eli da malo ivi kako ona hoe. Znam da je voli, Koko, ali bi ipak trebalo da
potuje njenu volju.
Klaudio je bio u pravu. Ne smem stalno da mislim da ima velike probleme.
- Kako tee estoko nadmetanje na poslu? - upitao me je sipajui mi vermentino.
- Uobiajeno. Svi radimo kao ludi dok nam harpija neprekidno stoji nad glavom. - Popila
sam gutljaj vina i pojela ostatak pageta.
Klaudio je umeo da mi otvori apetit ukusnim jelima.
- A tvoj ef kurir? - nasmejao se, kao i uvek kada ga spomene.

102
 - U Parizu je. Kada je daleko, nema opasnosti da u se izblamirati - odgovorila sam sa
uzdahom.
- A nema ni opasnosti da e se petljati u njegove stvari.
- Uh, opet to pismo... ne znam kako da mu ga vratim a da ne napravim jo jedan straan
ispad. Neu sada o tome da razmiljam. A ti? Ima li neto novo? Kako napreduje s
novinarkom? - upitala sam ga zajedljivo.
- Dobro, esto se viamo. Moram da priznam da mi se mnogo dopada.
- Konano ena koja zadovoljava naeg gospodina Mastrojanija! Mora da je stvarno posebna
- sada sam ja njega zadirkivala.
- Da, jeste. Lepa je, pametna, duhovita. Rekao bih da je veoma blizu moje savrene ene.
- Onda hou odmah da je upoznam.
- Srediemo to - rekao je, sipajui sebi drugu porciju pageta.
Nakon to smo u slast pojeli oradu peenu u rerni s krompirom i popili celu flau vina,
odluili smo da izaemo i popijemo jo po jednu za kraj.
Dok smo silazili niza stepenice, sreli smo gospou Leonini u jednoj od njenih elegantnih
kunih haljina. Stavljala je na vrata one smene boine ukrase.
- Dobro vee - rekao je veselo Klaudio.
- Oh, dobro vee, dragi moji - odgovorila je Sofija dok je lepljivom trakom kaila veliku
zlatnu zvezdu.
- Spremate se za Boi, gospoo? - upitala sam je gotovo s uzbuenjem.
- Ovo je najlepi period godine, Rebeka, i jedva ekam da stigne - odgovorila je ljubazno se
smeei. - U stvari, mislim da u ga proslaviti ve sutra - dodala je, namignuvi Klaudiju, koji joj
se iroko osmehnuo.

- Stigla je zima. - Stavila sam na glavu eiri od tvida i iz torbe izvadila rukavice.
- Hoemo li malo da idemo peke da se ugrejemo? - predloila sam da bih izbegla metro.
- Vai! Samo pod uslovom da mi od zime ne utrnu prsti na nogama.
Zaputili smo se ka dugakom bulevaru u produetku Ulice Porta Romana i nastavili do
zgrade Univerziteta Bokoni. Tu se nalazi jedna lepa pivnica, prijatna i uvek puna studenata.
- ta kae na to da uemo? - predloio mi je iznenada Klaudio.
- Hoe da se vrati u studentska vremena? - naalila sam se.
- Ovo mesto me podsea na to kako je sve poelo, kada sam bio siromani reporter
pripravnik, koji trai sopstveni put.
Uli smo. Razlika u temperaturi napolju i unutra bila je tolika da su nam se ui istog asa
zacrvenele.
- Bar emo biti u toplom - rekla sam s olakanjem. Mrzim zimu. Da je svet savren, uvek bi
svugde bilo prolee.
- Eno tamo imamo slobodan sto. - Klaudio je pokazao stoi u uglu, pored dugakog stola za
kojim je sedela grupa mladia u dresovima ragbi kluba.
im smo seli, ula sam poznati glas kako me doziva: -Rebeka! I ti si tu?
Od uasa mi je krenula jeza niz kimu. Poznala bih taj glas medu hiljadama.

103
 - Valentina, kakvo iznenaenje! - rekla sam, pokuavajui da sakrijem da sam neprijatno
iznenaena. Sedela je za stolom nedaleko od nas u drutvu mladia koji je bio bar deset godina
mlai od nje.
- Otkud ti ovde? - upitala sam je dok se Klaudio cerio kao malouman. - Mislila sam da ivi
u drugom delu grada.
Valentina je ustala i krenula ka nama. Izgledala je veoma ushieno. Verovatno je mnogo
popila, poto me je poljubila u oba obraza kao da smo stare prijateljice.
- Dola sam da se naem sa Mikeleom - pokazala mi je mladia za stolom. - Sladak je, zar
ne? Prvi put se vidimo, a ve je sevnula varnica. - Nije mogla da miruje, stalno se smejala i
mlatarala.
- Vidim da i ti ima dobro drutvo. Nemoj mi rei da si resila da izgubi nevinost?
Stvarno je umela da bude neprijatna.
- Ovo je Klaudio - odgovorila sam, ne obraajui panju na njenu opasku. Klaudio se veselo
smekao.
- Konano si pronala mukarca rekla je i slatko se nasmejala.
- Ja sam joj prijatelj - ukljuio se Klaudio. - Rebeka i ja smo prve komije.
- Veza s komijom... Oputeno! Znala sam da si bludnica...
- Zar ne bi trebalo da se vrati svom kavaljeru? - poela je da me hvata nervoza.
- Ah, naravno, lepi deko me eka. - Bila je pijana. -ao, komija, samo napred. Naoj
princezi treba jedno dobro presliavanje - namignula je Klaudiju, koji me je gledao preneraeno.
Saekali smo da se udalji, posmatrajui je i dalje bez rei.
- Pretpostavljam da je ovo tvoja opasna efica - rekao je Klaudio prouavajui listu piva.
- Ona je udovite, zar ne vidi? - bila sam zapanjena.
- Mislim da nije ba trezna. Nadam se da nije takva i na poslu.
- Nikada nije tako usplahirena, ali je u svakom sluaju teka gnjavatorka.
- To znai da emo neto popiti u njeno zdravlje. Poruili smo pie i nastavili da askamo. S
vremena na vreme sam proveravala telefon da vidim da li je Ema odgovorila na moje poruke, ali
se ni te veeri nije javila.

Sutradan sam stigla na posao veoma rano odlino raspoloena. Umirala sam od elje da vidim u
kakvom stanju e se pojaviti Valentina.
Moje kolege nisu jo stigle, pa sam odluila da, pre nego to zaponem radni dan, popijem
kafu.
Dok sam se pribliavala zoni za oputanje, uinilo mi se da sam videla kako neko pesnicama
udara automat za kafu.
- Neto nije u redu? - upitala sam prilazei.
Etjen se okrenuo i pogledao me je. Prestao je da tue automat i nasmeio mi se.
- Ubacio sam novac, a kafa nije izala - rekao je, pokuavajui da se opravda.
- Da, deava se. Ne samo da pravi groznu kafu, ve ima i oajnu uslugu. Otkud ti ovako
rano? Mislila sam da efovi mogu sebi da dozvole luksuz da kasne.

104
 - Sino sam se vratio iz Njujorka i zbog vremenske razlike nisam mogao da zaspim. A ti?
Obino svi stiu u kancelariju u poslednjem minutu. Nisam znao da si ranoranilac.
To to uvek stiem pre vremena konano mi je pomoglo da ostavim dobar utisak.
- Otila sam rano u krevet i probudila se s petlovima. Ali sada mi treba kafa da bih mogla da
funkcioniem. ta da se radi? - Nisam mogla da radim bez odgovarajue doze kofeina u venama.
- Imam ideju. - Uzeo je telefon i otvorio imenik. - Halo, ovde Etjen. Da li bih mogao da
naruim dva doruka? Dva kapucina i dva kroasana s kremom. Poaljite sve u salu za sastanke
na drugom spratu agencije. Hvala!
Kako je znao da volim kapuino i kroasan s kremom?
- Donose ti doruak u agenciju?
- Ja sam im stalna muterija, poznaju me i povremeno mi uine poneku uslugu. - Nasmeio
se i meni se zavrtelo u glavi.
- Otkud zna da oboavam kroasane s kremom? - Taj ovek je bio pun iznenaenja.
- Video sam te jednom kako jede kroasan na pauzi za kafu. Krem ti je kanuo na bradu i
pokuala si da ga pokupi jezikom. - Setila sam se. Krem mi je umrljao suknju ,,moskino koju
sam mnogo volela pa sam morala da je dam na farbanje. Kakva blamaa.
- Dosta je bilo prie. Doruak nas eka u sali za sastanke.
- Ne znam da li mogu. Uskoro e stii i ostali. Kancelarija je jo bila prazna, ali kolege samo
to nisu zauzele svoja mesta.
- Neemo nikome rei. To e biti naa tajna.
Tajni doruak u agenciji. Nisam loe zapoela nedelju.
Uputili smo se ka velikoj sali. Ubrzo je doao mladi u crnom sakou i stavio na sto elegantni
posluavnik.
- Hvala, Sandro.
- Potovanje, gospodine Etjen. Doi u kasnije da ovo uzmem. - Okrenuo se i ostavio nas
same.
Gledala sam ga kako u svoj kapuino sipa dve kesice eera.
- Vidim, voli gorko?
- Treba nam slatko, naroito ujutru. - Nabacio je svoj neodoljivi osmeh.
- Gde si nauio italijanski? - Zagrizla sam kroasan, pazei da se ne uprljam.
- Studirao sam godinu dana u Rimu. To vreme mi je ostalo u lepom seanju. - Pogledao me
je plavim oima i na trenutak sam zaboravila kako se zovem. - Ima prodorne oi.
- Osetila sam drhtaj u stomaku.
- Hm... Mislim da je to zbog podonjaka.
- Sviaju mi se tvoji podonjaci. Izgledaju zavodljivo. -Jo jedan kompliment i srce e mi
pui.
Iz hodnika su se zauli glasovi kolega, koji su polako pristizali na posao.
Nisam htela da me vide samu s njim, pa sam na brzinu ispila kapuino i naglo ustala sa
stolice.
- Moram stvarno da se vratim u kancelariju - rekla sam s osmehom i krenula ka vratima. -
Hvala na doruku.

105
 - ekaj! - Etjen je ustao i polako mi priao. - Nee valjda takva da se vrati. - Stavio mi je
ruku na obraz i prstom ovla preao preko gornje usne. - Imala si brkove od kafe - rekao je,
udaljivi se malo od mene.
Nisam se ni pomerila. Gledala sam ga za trenutak, a onda sam oborila pogled. Najeila sam
se.
- Hvala... - promrmljala sam. - Sada moram da idem.
- Izletela sam iz sale dok je on stajao nepomino i posmatrao me.
Etjen me je poremetio. Ula sam u toalet, oprala ruke i osveila lice. Morala sam. Samo je
pokuao da mi obrie kafu s usne, a ja sam se zbunila kao iparica. Da li je mogue da pred tim
ovekom uvek ispadnem smena?

Stigla sam u kancelariju i zatekla kolege ve na svojim mestima.

Valentina je izgledala umorno i bezvoljno udarala po tastaturi.
- Dobro jutro - rekla sam s najlanijim osmehom. Verovatno je slomljena od prethodne
veeri.
- 'Bro jutro - odgovorila je, ne sklanjajui pogled s monitora. - Automat za kafu je pokvaren.
- Jesi li se sino lepo provela? - htela sam da je provociram. Nisam smela da propustim
priliku da je podsetim kako je ispala smena (ili bolje rei, smenija nego obino).
- To se tebe ne tie - jetko je odgovorila.
Shvatila sam da je bolje da odustanem te sam sela za sto. Otvorila sam potu i nala Emin
mejl: Izvini to sam bila malo odsutna prethodnih dana, prolazim kroz teak period. Videemo
se sutra uvee na sveanom otvaranju?
Emin studio je otvarao novu galeriju i Klaudio i ja smo obeali da emo doi na vernisa. Za
tu priliku u konano obui usku haljinu dole i gabana koju sam kupila onog dana kada sam
bila u kupovini sa Etjenom.
elela sam da vidim Emu i saznam ta joj se deava. Nedostajala su mi naa duga askanja i
htela sam da se uverim da je dobro.
Sutradan, nekoliko sati pre poetka sveanosti, pozvala sam je telefonom.
- Halo, Ema, konano! - Trudila sam se da budem to prirodnija.
- Zdravo, Koko, kako si? - inilo mi se da je iznenaena to me uje.
- Ja sam dobro, ali sam mislila da su tebe oteli vanzemaljci. Danima pokuavam da te
dobijem...
- Znam, izvini. Bila sam mnogo zauzeta...
Neto je krila od mene, bila sam sigurna, ali nisam htela da navaljujem.
- Ne brini. Najvanije je da si ti dobro. Moda emo veeras uspeti malo da proaskamo.
Treba da ti ispriam novosti.
- Teko emo uspeti veeras. Bie mnogo ljudi i morau o svima da brinem.
- teta - moj glas je odavao razoaranje. - To znai da emo se videti drugi put.
- Obeavam ti.
- Jel' sa naim pozivnicama sve u redu?

106
 - Naravno, ti i Klaudio ste na spisku. Kai mi da li s vama dolazi jo neko, moram to pre da
ga dopiem. - Naalost, nisam imala koga da pozovem.
- Biemo samo nas dvoje. Ali nadam se da e tamo biti zanimljivih ljudi.
- Ima nameru da upeca nekog zgodnog arhitektu?
- Zato da ne?! Vreme je da se vratim u ivot, zar ne?

im smo stigli u Ulicu Tortona, ugledali smo dugaku kolonu ljudi koji ekaju da uu. I mi smo
stali u red.
- Nadam se da brzo ide - rekla sam, skupivi se od zime. Obula sam cipele sa veoma
visokim potpeticama i nisam elela da dugo stojim.
Dok smo bili napolju, videli smo Emu kako izlazi. Stajala je u crnim sasvim pripijenim
pantalonama od koe i pokuavala je da zapali cigaretu, zaklanjajui rukom upalja.
- Ema! - pozvao ju je Klaudio i ona se okrenula i nasmeila nam se.
- Zdravo, vas dvoje, ekala sam vas. - Dala je znak izbacivau da nas propusti i uspeli smo
da preskoimo red.
- Kako si? - upitala sam, srena to je vidim. Uprkos umornom licu, izgledala je odlino.
Crna odea isticala je njenu svetlu put.
- Dobro sam, hvala, hoemo li da uemo? - rasejano nam se nasmeila.
- Da, smrzla sam se.
Biva hala pretvorena je u izlobeni prostor. Na sredini je za sveano otvaranje napravljen
podijum za igru. Svugde su dominirale crna i bela boja, a osvetljenje je bilo postavljeno tako da
svaki ugao bude u drugoj nijansi.
- Fantastino - uzviknula sam, u nadi da e me neko uti.
- Hvala, radili smo na ovome mesecima. Organizovaemo izlobe, skupove i vane festivale.
Doite, malo u vas provesti da vidite.
Dok nas je vodila kroz bone sale, u kojima izlau mladi umetnici, uli smo da je neko zove:
- Ema, gde si se izgubila?
Okrenuli smo se i primetili devojku kovrdave kose u elegantnoj ipkanoj haljini kako dri
dve ae penuavog belog vina. Ve sam je negde videla, ali nisam mogla da se setim gde i kada.
- Donela sam ti pie - prila je i pruila joj au.
- Malo sam ih vodila u razgledanje! Ovo je Klaudio, moj prijatelj novinar, a ovo je Rebeka,
organizator venanja. Ovo je Elena.
- Mi smo se ve upoznale - rekla je, gledajui me pomalo zbunjeno. Tek tada sam se setila
onog popodneva kada su se svaale ispred Emine kue.
- Naravno, seam se... - sada sam i ja postala malo napeta. - Kako si?
- Dobro, hvala, veeras sam veoma dobro - nasmeila se. Pruila je ruku Klaudiju i uzela
gutljaj penuavog vina.
Osetila sam izvesnu ljubomoru prema toj prijateljici s kojom se Ema, kako se ini, esto via.
- Hoemo neto da popijemo? Treba mi alkohol, a mi smo ovde jedini bez ae - rekao je
Klaudio, pokazujui ank.
Pozdravili smo se i otili po pie. I mi smo naruili dve ae penuavog belog vina.

107
 Sala je bila puna ljudi koji su plesali.
- Hoemo li i mi? - upitao me je Klaudio, cupkajui u ritmu muzike.
- Na sada, hvala. Imam previsoke potpetice. Ali ti slobodno idi. Ja u malo da se proetam
da vidim mogu li nekoga da zavedem.
- Odlina ideja. Sreno!
- Hvala!
Krenula sam u izvianje. Pokuala sam da naem Emu, ali nisam uspela. Meu tako mnogo
ljudi da nije bilo teko izgubiti se iz vidokruga. Zadrala sam se malo u drutvu nekoliko kolega
svoje prijateljice koje sam upoznala na jednoj proslavi, a onda sam krenula u toalet. Do tamo
sam morala da proem kroz dugaak i slabo osvetljen hodnik. U jednom trenutku sam pomislila
da sam krenula pogrenim putem i kada sam se okrenula da se vratim, ula sam neko ukanje s
drugog kraja hodnika i ugledala par kako se strasno ljubi.
Pokuala sam neopaeno da se udaljim, ali kao to mi se sve ee deava u nezgodnim
situacijama, saplela sam se. Poznati glas je upitao: - Ko je to?
Prila sam da vidim jesu li moje sumnje osnovane, pokuavajui da razaznam lica. Tek tada
sam prepoznala kone pantalone i guste kovrde.
- Vi... Vas dve... - Od oka nisam uspela da zavrim reenicu.
- Mogu sve da ti objasnim - rekla je Ema, priavi mi.

108
 13.

Najlepi boini poklon

- Ne mogu jo da poverujem da si to tako dugo krila od mene. - Sedela sam na Eminom kauu i
pila crni aj.
- Nisam znala kako da ti kaem. Desilo se iznenada i preokrenulo mi je ivot.
Prolo je nekoliko nedelja otkad sam otkrila da su Ema i Elena u vezi i jo mi je bilo teko da
poverujem. One veeri sam pobegla sa sveanosti a da Klaudiju nisam dala objanjenje. Ponela
sam se glupo, ali nisam znala ta da radim.
- A ta si mislila da u odluiti ili uraditi? Ti si mi prijateljica i ako si ti srena, i ja sam
srena. Mogla si da mi kae.
- Kako da ti kaem da sam se zaljubila u enu?
Sve je poelo jedne obine veeri. Elena je dola kod Eme i zajedno su veerale. Viale su se
izvesno vreme i otkrile su da imaju mnogo toga zajednikog. Te veeri su askale dokasno, a
zatim su na kauu gledale film naslonjene jedna na drugu. I onda se to desilo. Poele su da se
ljube, neno i dugo. Ali posle te veeri, Ema je reila da se vie ne viaju. Bila je zbunjena.
Onda kad sam ih videla kako se svaaju bio je dan pomirenja. Otkrile su da ne mogu jedna
bez druge. Ljubav se uvek desi neoekivano. Iznenadi nas i istumba nam ivot.
- Nikada ne bih pomislila da bi mogla da bude lezbijka - rekla sam joj i odmah se pokajala
to sam izgovorila neto tako glupo.
- Nije stvar u tome da li sam lezbijka ili hetero. Zaljubila sam se u Elenu i kraj prie.
Zaljubila sam se nekog i shvatila da se nikada ni sa kim nisam tako dobro oseala.
- I kako e se sada ponaati prema drugima? - upitala sam je pomalo zabrinuto.
- iveemo svoj ivot i pokuaemo da budemo srene. -Nasmeila mi se. - Koko, nikada se
nisam tako oseala i nije me briga ako ljudi ne mogu da shvate. Na kraju krajeva, to je ljubav i
niko ne treba da se stidi ljubavi.
Bilo mi je drago zbog nje. Posle brojnih veza s mukarcima koji je nisu zasluivali, konano
je vidim vedru i zaljubljenu.
- Oboavam te, Ema. - Ustala sam i prila da je zagrlim.
- Hvala, nisam bila sigurna kako e to primiti. Izvini jo jednom to sam krila. - Uzvratila
mi je zagrljaj i ostale smo tako nekoliko trenutaka.
- Ima sree, oslobodila si se one retardirane vrste jednom zauvek.
Nasmejala se i nasula jo jednu olju aja.
- Kako tvoje avanture? Ima li neto novo na vidiku?

109
 - Mrtvo more. Dobila sam kratku poruku od Kristijana. Kae da e provesti Boi u paniji.
Samo nekoliko redova da me pita kako sam i da me obavesti da je iv. Nisam ak uspela da
saznam da li mi je on poslao onaj poklon.
- Upozorila sam te da se ne vezuje previe za njega - prekorila me je Ema.
- Ali zato se mnogo posveujem poslu i dosta sam se izvetila. Toliko se uivljavam u
venanja da u pre ili kasnije moda i sama odluiti da se udam.
- To bi sigurno bila neverovatna novost.
- ta radi za Boi? - Pojela sam ukusan kolai.
- Proveu ga sa Elenom. Ne bih da budem sa svojima, bar dok im ne saoptim novost.
- Shvatam. Ja jo nisam odluila da li da idem u Veneciju ili da provedem praznike ovde.
Mogli bismo neto zajedno da organizujemo. I Klaudio e ostati u Milanu. Sada kad mu ljubav s
onom brinetom cveta, ne odvaja se od nje.
- Onda smo se dogovorile: Boi kod mene.
- Biu jedina bez partnera - rekla sam snudeno.
- Ima jo nekoliko dana. Moda e se desiti udo - naalila se na moj raun.

Na poslu su svi nestrpljivo ekali boinu zabavu. Agencija je svake godine organizovala
proslavu u veoma otmenom restoranu i to je bio jedan od najuspelijih dogaaja sezone.
Poslovi su dobro ili i bilo je mnogo razloga za slavlje. Tokom veeri trebalo je da bude
objavljeno i ko odlazi u Pariz, pa smo svi jedva ekali da to saznamo.
Valentina je zaudo proteklih nedelja bila veoma rasejana, uznemirena i nervoznija nego
obino.
Jednog popodneva zaboravila je da potvrdi cvee za venanje dvoje mladih Indijaca, tako da
smo se polomili da na vreme obezbedimo narandaste dalije za ceremoniju.
Ona je, bez ustezanja, prebacila krivicu na nas.
- Dekoncentriete me - rekla je. Mi smo se zgledali u neverici, prilino besni, ali se nismo
usudili da odgovorimo.
- Na sreu, za nekoliko dana emo znati ko ide u Pariz, pa emo prekinuti rat - rekao je
Fabio, jedan od mojih najdraih kolega.
- Pod uslovom da ona ne izgubi - odgovorila sam, pokuavajui da odgonetnem mejl jedne
mlade Nemice koja mi je traila informacije o nekim planinskim kuama radi proslave
devojake veeri.
- To bi za nju stvarno bio straan udarac rekao je cerekajui se Fabio. - Ali mi bismo dobili
slobodu.

Svi su mi dani bili isti. Naporno sam radila, vraala se kui slomljena i retko sam izlazila. Nije
bilo nijednog mukarca na vidiku, a moji prijatelji postajali su sve zaokupljeniji svojim
ljubavnim priama.
Ponekad sam se oseala pomalo usamljeno i tada sam surfovala po internetu i troila celu
platu na cipele i tane. Znala sam napamet sve najnovije kolekcije, a u kui vie ni igla nije imala
da gde da padne.

110
 Imala sam utisak da se u mom ivotu nita nee promeniti i bila sam neraspoloena.
Ponekad bih se setila onoga to mi je rekla Aksi: da li e u moj ivot zaista stii velika ljubav?
Razmiljala sam o Kristijanu i pitala se kad u ga ponovo sresti. Imala sam oseaj da se to
nikada nee dogoditi.

Dan uoi proslave koju organizuje agencija vratila sam se kui i poela da razmiljam ta u da
obuem. To je bio prvi mondenski dogaaj u firmi i elela sam da ostavim lep utisak. Zbog
kupovine cipela, raun u banci mi se stanjio i nisam mogla sebi da priutim novu haljinu.
Odluila sam se za usku haljinu od sive svile, koju nosim sa crnom earpom. Nije iz domena
visoke mode, ali u njoj izgledam mravije i izduenije. A i to je neto.
Oprala sam kosu i jo s pekirom na glavi proverila potu. Pronala sam mejl od Kristijana.
Pitao me je kako sam i ta radim za Boi. elela sam da odem kod njega u paniju i iznenadim
ga, ali kao to je poznato, u ljubavi je bolje izbegavati iznenaenja, a osim toga, i moja kreditna
kartica se protivila takvoj ideji.
Osuila sam kosu, stavila jarkocrveni lak na nokte, pojela nekoliko keksia sa malo mleka i
uvukla se u krevet.

Ujutru me je probudio zvuk interfona.

- Paket za vas, gospoo Bruni - povikao je potar dok sam se pospana pitala ko zvoni.
Navukla sam duksericu i otila da otvorim vrata. Nala sam se pred velikom belom kutijom,
na kojoj ponovo nije bilo imena poiljaoca.
- Ko alje? - upitala sam momka, ne shvatajui koliko je moje pitanje glupo.
- Ne bih znao, gospoo - odgovorio je kratko, pokazujui mi gde da potpiem. - Mi smo
zadueni samo za dostavu.
Zahvalila sam mu i uzela paket.
Bila sam veoma uzbuena zbog pomisli da se moj tajanstveni oboavalac ponovo javio. im
sam zatvorila vrata za sobom, poela sam da otvaram poklon.
Opet ifonsko platno kojim je zatien sadraj. Kad sam ga ugledala, samo to nisam pala u
nesvest od uzbuenja. U kutiji je bila uska crna haljina prepoznatljivog kroja.
anel. Petite robe noire. 4
Pored nje sam pronala ceduljicu. Bila sam toliko uzbuena da sam morala da sednem pre
nego to je proitam: Trai enu u haljini. Ako nema ene, nema ni haljine. Koko anel.
Ceduljica nije bila potpisana, ali sam ovoga puta po peatu shvatila da je paket poslat iz
Milana.
To nije mogao da bude Kristijan. Ali ko me to onda tako dobro poznaje?
Podigla sam haljinu drhtavim rukama i probala je sa izvesnim uzbuenjem.
Pogledala sam se u ogledalo i u tom trenutku mi se inilo da sam najiepa ena na kugli
zemaljskoj. Koko c'est moi, 5 dozvolila sam sebi da sanjarim.
Znala sam ta u obui za proslavu.

Fr.: Mala crna haljina. (Prim, prev.)

4
5
Fr.: Koko, to sam ja. (Prim, prev.)

111
 ***
- Stvarno nema nikakvu predstavu ko je mogao da ti je poalje? - Klaudio je kuvao kafu dok
smo Ema i ja pokuavale da odaberemo cipele uz haljinu.
- Nikakvu. Zna bolje od mene. Ne viam se ni sa kim u poslednje vreme, a Kristijan nije.
- To mora da je neko ko te dobro poznaje. Neko koga si ve zarazila anelom. - Klaudio je
uzeo jednu od cipela koje sam izvadila i stavio je na pod. - Ako ne prestane da skuplja ove
tule, uskoro u morati da ti pozajmim sobu.
- Cipela nikad dosta! - rekla je Ema u znak podrke.
- Pogledaj ovde, neke su jo umotane u papir. - Klaudio je seo na krevet i nastavio da nas
posmatra smekajui se. -Vi ene ste stvarno udne. Neverovatne.
- Da, ali nikada se ne zna kada mogu da mi zatrebaju. Na primer, za veeras je trebalo da
kupim nove, jer mi se nijedne od ovih ne slau.
- Prekini. Vie se i ne sea kakve sve cipele ima. Ova haljina - rekla je Ema - zasluuje
najbolji par u tvojoj kolekciji.
Obe smo pogledale kutiju na gornjoj polici ormana.
U njoj su bile cipele lubuten koje sam kupila u jednom kad sam se oseala vrlo bogatom.
Predstavljale su trofej koji sam zasluila posle dugogodinje strasti prema cipelama. Nikada ih
nisam obula iz straha da im ne izliem dragoceni crveni on.
- Moda si u pravu. - Izvadila sam ih iz kutije i pomilovala meku kou. - Moda je doao
trenutak da malo proetam ove svoje curice.

Pre nego to sam izala, priutila sam sebi relaksirajuu kupku.

I dalje sam razmiljala o haljini. Bila je najlepi boini poklon koji sam ikada dobila, a nisam
ak znala kome da zahvalim.
Odjednom sam se setila da postoji neko ko tano zna da je petite robe noire moj san iz
detinjstva.
Da li je mogue da je to Nikolo? Nikada mi nije poklonio ni buket cvea, ali je sada moda
shvatio da sam ja ena njegovog ivota te je ovo najromantiniji nain kog se dosetio da bi mi to
saoptio. Na trenutak sam zatvorila oi i zamislila nas ponovo zajedno. On i ja, savreno
elegantni, pleemo polako na praznom podijumu. Onda je zazvonio budilnik - upozorio me je
da imam jo sat vremena da se spremim i vratila sam se u surovu stvarnost usamljene ene
slomljenog srca.
Izronila sam iz kade i poela da se spremam. Kopkalo me je da saznam ko e otii u Pariz,
ali sam s jo veim nestrpljenjem ekala deset dana odmora koji sam planirala. Toliko sam radila
da sam zasluila da se malo odmorim od histerinih zaljubljenih parova.
Nakon to sam obukla haljinu, obula cipele i stavila perle, pogledala sam se u ogledalo.
Nisam nimalo bila loa. teta to nisam imala pratioca.
Uzela sam svilenu tanicu s manom od satena, trcnula malo anela 5 i pozvala taksi. Bila
sam spremna.

112
Sveanost je organizovana u nekadanjoj crkvi s poetka dvadesetog veka, koja je pretvorena u
disko-bar. S velikim kristalnim lusterima, mermernim stepenitem i tekim plianim zavesama
delovala je prefinjeno i neobino.
Vee je bilo veoma hladno i ulice je prekrio tanak sloj leda. Izala sam iz taksija i krenula ka
ulazu pazei da se, po svom obiaju, ne okliznem.
Unutra je ve bilo puno. Ostavila sam na garderobi kaput i al od alpake pa krenula
stepenicama to vode ka podijumu. Prila sam anku i odmah primetila Valentinu kako oijuka
s nekim tipom. Paolo i Etjen, u tamnim odelima, stajali su i pijuckajui razgovarali s devojkama
iz administracije.
Nisam videla Etjena od naeg tajnog doruka i kada su nam se pogledi sreli, srce mi je
zadrhtalo. Odvojio se od grupice i priao mi je.
- Zdravo, Koko. Kako si?
- Odlino, hvala. - Neprekidno sam zurila u svoju au sa ampanjcem da ga ne bih
pogledala u oi. Bila sam naisto pometena. Taj ovek je imao mo da mi prekine vezu sa
stvarnou.
- estitke za eleganciju. Divno ti stoji haljina - dugo je zadrao pogled na meni i ja sam
pocrvenela.
- Hvala, to je poklon. - Pokuavala sam da se ponaam to prirodnije.
- Izvrstan ukus. Jesi li uzbuena zbog ove veeri? Uskoro emo objaviti ko putuje u Pariz.
- Veoma sam uzbuena, mada se ne nadam mnogo.
- Videemo - rekao je kratko. Oi su mu se smeile.
- Smem li neto da pitam? - prekinula nas je Valentina kretavim glasom. Drala je u ruci
koktel negroni, koji, s obzirom na raspoloenje, verovatno nije bio prvi te veeri.
- Izvoli - odgovorio je s osmehom Etjen.
- Nadam se da nisam prekinula neto vano. - Tigrica me je prodirala pogledom.
- Priali smo neobavezno - odbrusila sam.
- Kada ete objaviti ime pobednika? - pourivala je Etjena.
- Za sat vremena, kada svi stignu - utivo joj je odgovorio.
- To e biti teak udarac za one koji ne pobede - namignula mu je eretski.
On se usiljeno nasmejao. Ta ena je uspevala da svima bude mrska.
Nekoliko trenutaka kasnije priao nam je Paolo, koji je utivo odveo Etjena.
- Moram da vam ukradem vaeg voljenog francuskog efa. Dunost zove - rekao je,
uhvativi ga pod ruku.
- Videemo se kasnije - nasmejao se Etjen i otiao.
Ostala sam sama s Valentinom, koja me je streljala pogledom.
- Idem da se proetam - rekla sam joj, a onda sam se okrenula i otila, tako da nije stigla ni
usta da otvori. Nisam htela da dozvolim da mi upropasti vee.
Pola sata kasnije svi su stigli. Neposredno pre proglaenja pobednika, otila sam u toalet da
popravim minku.
Kada sam ula, ugledala sam Valentinu, nagnutu nad lavaboom. Podigla je glavu,
umrknula i, dok se istila od belog praha koji joj je ostao ispod nozdrve, besno je dreknula: -
Valjda se pokuca pre nego to se ue!

113
 - Izvini... ja... bilo je otvoreno...
Zatvorila sam vrata i ula u susedni toalet. Bila sam zbunjena. Eto zato je uvek tako
usplahirena. Pokucala je silovito na moja vrata, a onda je viknula: - U tome nema nieg loeg,
zna? Samo sam malo pod stresom zbog posla. Moram sebi da olakam. Nee nikome rei, zar
ne?
Nisam imala nikakvu elju da joj drim pridiku ili da nekome priam ono to sam videla.
Ona je odrasla i moe da radi ta hoe, pa ak i da se ponaa glupo.
- Neu nikome rei. A sada me ostavi na miru i hvala ti.

ula sam da su se vrata zalupila. Kad sam ostala sama, izvadila sam iz torbice pribor i pokuala
da osveim minku. Otkrila sam neto stvarno runo.

Utiali su muziku. Svi su ekali boini govor i odluku u vezi sa Parizom.

Paolo je uzeo mikrofon i poeo da govori: - Hvala svima to ste ovde i hvala, pre svega, na
entuzijazmu, posveenosti i upornosti s kojom radite. Kompanija Fajv brzo raste i potrebni ste
joj da bi savladala sve oluje. Zahvaljujui vama i vaoj sposobnosti da veslate zajedno, vaem
kolektivnom duhu i posveenosti poslu, danas moemo da kaemo da je za nas ovo bila
velianstvena godina. Hvala jo jednom.
Odjeknuo je aplauz i neki su poeli da viu: - Bravo, bravo!
- Mnogo vas je da bismo mogli pojedinano da vam zahvalimo, ali znajte da smo zadovoljni
svakim ponaosob i nadamo se da emo raditi zajedno i ubudue. - Jo jedan gromki aplauz.
- Doao je trenutak da objavimo ime dobitnika nae nagrade.
Etjen je priao Paolu i uzeo mikrofon. Valentina je grizla usne i uvrtala kosu.
- Izbor nije bio lak. Svi ste svojski radili, i dali sve od sebe. Nikada nisam video tako prazne
automate za kafu. - Svi su se nasmejali.
- Odluili smo da nagradimo onog ko je vie od svih napredovao u radu, pokazujui da je
premaivanje sopstvenih granica jedini nain da se postane bolji. Pobednica takmienja je...
U pitanju je ena.
- Rebeka Bruni! Izgovorio je moje ime?
Ponovo je odjeknuo snaan aplauz. Svi su se okrenuli ka meni, a ja, zbunjena tom veu,
nisam znala ta da radim.
- Ova Rebeka Bruni? - Kako li sam uspela da izgovorim takvu glupost?!
- Oduvek si tvrdila da se tako zove - odgovorio je Paolo smejui se i vodei me ka sredini
sale.
Etjen se smekao.
- Odluili smo da nagradimo Rebeku Bruni jer je za samo nekoliko meseci pokazala da ume
da organizuje dogaaje na kojima nikada ranije nije radila, i to izvanredno. I zato to su njena
venanja najmiriljavija na planeti. - Kolege su se smejale. Svi su znali da su moje mlade
natopljene anelom 5.
Nisam mogla da poverujem u ono to mi se dogaa. Dok sam se rukovala sa Paolom i
Etjenom, u dnu sale sam videla Valentinu razrogaenih oiju i preneraenu.

114
 Kolege iz odeljenja za venanja dole su da me zagrle i estitaju mi. To je stvarno bio
poseban Boi. Proslavila sam jo jednom aom ampanjca i ponovo svima zahvalila.
Okruena grupicom ljudi, videla sam da mi se Etjen pribliava. Opet mi se nasmeio onim
savrenim usnama i dok je poinjala muzika i sala tonula u polumrak, apnuo mi je na uvo: -
ekam te u Parizu, Koko.

115
 14.

Paris, je t' aime6

Boini praznici su proleteli. Na horizontu se jo nije pojavio ovek mog ivota, izgubila sam
kontakt s Kristijanom, a moj tajanstveni oboavalac vie se nije pojavio. Posle stranog poraza,
Valentina je sa mnom komunicirala samo mejlovima i napetost nam je svima oteavala rad.
Mada je zasluila prezir, oseala sam se pomalo krivom zbog nje. Oduvek je sanjala o tome da
radi u agenciji Seven, a ja sam joj tu priliku oduzela.
Ali to to sam dobila putovanje u Pariz umnogome mi je podiglo samopouzdanje. Radila
sam sa vie volje i inilo mi se da sam konano pronala pravi duh.
Prestala sam da smatram venanja glupom drutvenom konvencijom osuenom na propast
i poela sam na njih da gledam kao na lepe sveanosti na kojima se slave velike ljubavi i snane
veze. Postala sam najromantiniji cinik na svetu.
Paolo je bio veoma zadovoljan mojim radom i u ali me je zvao svojim porunikom bojnog
broda.
Dan uoi polaska Ema me je pozvala na malu oprotajnu veeru. Spakovala sam prtljag,
uguravi u dva velika kofera vie cipela nego odee, i uzela sam slobodan dan da bih spremila
kuu i obavila poslednje pripreme.
Dok sam pokuavala da zatvorim veliki kofer, pun odee i kozmetike, ula sam da neko
kuca na vrata.
Na hodniku sam pronala gospou Leonini s paketiem u rukama.
- Dobro vee, gospoo. Jel' sve u redu? - upitala sam, udei se to je tu vidim.
- Izvinite ako smetam, mila. Malopre, dok sam se vraala iz etnje, srela sam potara koji je
imao paket za vas i bila sam toliko slobodna da vam ga donesem - rekla je i pruila mi paketi.
Anoniman, kao i uvek. - Jeste li ga oekivali?
- Ne, nita nisam oekivala - odgovorila sam, gledajui upitno beli paket koji mi je predala.
- ula sam da putujete. Kuda to lepo idete? - Uvek bih se razneila kad vidim njene sjajne
oi.
- U Pariz, na tri nedelje.
- Pariz! Tamo sam provela najsrenije dane s Ramonom. - Neno sam joj se nasmeila.
- uvajte se u tom gradu - dodala je. - Iz Pariza se niko ne vrati a da tamo ne ostavi srce.
Zahvalila sam joj jo jednom i ona je otila.

6
Fr.: Parizu, volim te. (Prim, prev.)

116
 im sam zatvorila vrata, brzo sam pokidala ambalau i u rukama mi se naao vodi kroz
Pariz. Na prvoj strani posveta: Osmislila sam svoj ivot raunajui da e sve to mi se ne
dopada moda imati svoju suprotnost koja e mi se dopasti. Jo jedna izreka Koko anel.
Ispod je pisalo: Zabavljaj se i sanjari. Nije bilo potpisa. To je opet bio on, moj tajni
oboavalac.
Nasmeila sam se. Bila sam spremna da se zabavljam i da sanjam, u to je mogao da bude
siguran.

Stigla sam do Emine kue malo ranije i nekoliko minuta sam stajala i posmatrala mesec. Bio je
pun i divila sam se takvom savrenstvu. Osetila sam neobinu radost.
Pozvonila sam na interfon i krenula uza stepenice. Iz stana se nisu uli nikakvi zvuci. Poto
je kod Eme uvek bila putena muzika, udila sam se to vlada takva tiina.
Zastala sam na trenutak ispred odkrinutih vrata, a onda sam reila da uem.
Bio je mrkli mrak, ali posle samo nekoliko koraka upalila su se svetla i preda mnom su se
pojavili prijatelji i kolege pljeskajui i uzvikujui - iznenaenje!
Prasnula sam u smeh i oi su mi se napunile suzama.
- Organizovali smo ti urku iznenaenja za oprotaj! -uzviknula je Ema.
Tu su bile moje najbolje kolege, prijatelji koje sam upoznala kod Eme, neke stare prijateljice
iz Venecije, Klaudio, njegova mala brineta Lukrecija i Elena. Svi do kojih mi je stalo okupili su se
na jednom mestu. Savreno vee. Bila sam dirnuta. Pun mesec je predstavljao predznak.
- Kako si sve ovo uspela da organizuje? - upitala sam Emu, uzevi au belog vina.
- Nisi ti jedina koja zna da organizuje slavlja - nasmeila se i snano me je zagrlila.
Provela sam divno vee u drutvu ljudi koje volim i oseaj usamljenosti nakratko je nestao.
Vratila sam se kui malo pripita i proverila da li su koferi dobro zatvoreni. Karta i
dokumenti bili su mi u torbi. Sve je bilo tu.
Sutra, konano, stiem u Pariz.

Agencija mi je iznajmila jednosoban stan u etvrti Mare, na nekoliko koraka od gradske venice i
Bogorodiine crkve.
Kada sam ula, na stoiu sam zatekla korpicu sa voem i ceduljicu sa izrazima dobrodolice
u ime kompanije Seven.
Odmah sam se oseala kao kod kue. Raspakovala sam cipele i odeu (ponela sam zaista
mnogo vie nego to mi treba), a onda sam izala da udahnem malo pariskog vazduha.
Uprkos cii zimi, ulice su bile pune sveta. Ljudi su sedeli za stolovima ispred restorana i
bistroa, itali novine i askali.
Ula sam u jednu lepu pekaru, naruila baget sendvi i nastavila etnju. Bila sam u Parizu
pre mnogo godina i inilo mi se da je sada jo lepi nego onda. Izgledao mi je tako romantino i
melanholino kao akvarel u seoskoj kui.
Stigavi na Plas di atle, prela sam most i nala se na Gradskom ostrvu. Proetala sam se
malo pored Sene, zaustavljajui se da prelistam stare knjige ulinih prodavaa, a onda sam
zastala ispred Bogorodine crkve. Bila je tano onakva kakvu sam je zapamtila: impozantna,
oaravajua, tajanstvena. Napravivi nekoliko fotografija, prela sam drugi most i ula u

117
Latinsku etvrt, u potrazi za starim kafeom koji sam otkrila za vreme svog kratkog studentskog
putovanja.
Jo je bio tu i to me je obradovalo. Sela sam i naruila kafu i pare torte. Bila sam uzbuena.
Sutradan je trebalo da krenem u novu avanturu. Saznanje da e Etjen biti tu delovalo je na mene
umirujue.
Posle boine proslave nije vie imao prilike da doe u Milano i nismo se ni videli.
Nedostajali su mi njegovi pogledi i njegov osmeh. Jedva sam ekala da vidim kako upravlja
svojom agencijom.
Provela sam popodne etkajui se po gradu, veerala u malom bistrou blizu kue, a onda se
vratila i zaspala na krevetu na rasklapanje.
Sledei dan oznaie nov poetak.

Tog jutra sam paljivije nego obino odabrala garderobu. Bila sam gotovo sigurna da e se moj
stil ceniti te da neu naii na beskompromisnu pomodarku kao to je moja koleginica Valentina.
Izabrala sam crnu haljinu bez rukava, sa sitnim dugmiima na grudima, i ispod nje obukla
belu svilenu kouljicu. Oko vrata sam stavila omiljene bisere i u kosu cvet od organdina.
Obula sam crne cipele s niom potpeticom, uzela konu tanu, kaput i veselo krenula na
posao. Agencija se nalazila nedaleko od Trga Bastilja i poto sam, po obiaju, izala iz kue
mnogo ranije, odluila sam da idem peke i malo uivam u Parizu.
Ulicama se irio miris tek ispeenih kroasana i svratila sam u pekaru da kupim jedan za
doruak. Ko zna koliko ima kalorija sa svim tim puterom, ali bio je tako slastan da se isplatilo
dobiti stotinak grama.
Sijalo je sunce, vazduh je bio otar i ljudi su mi izgledali sreno. Oseala sam se kao glavna
junakinja jednog od onih romantinih filmova koje Klaudio oboava. teta to mi je nedostajala
ljubav! Sitnica!
Kada sam stigla pred glavni ulaz u zgradu, udahnula sam duboko i ula. Portir mi je rekao
na kom spratu se nalazi direkcija i ubrzo sam se nala u Etjenovoj kancelariji, okupanoj
svetlou.
- Bonjour et bienvenue! 7- rekao mi je s jednim od svojih najlepih osmeha. - Nadam se da te je
Pariz doekao kao to prilii.
- Divan je kao i uvek - odgovorila sam ozarenog lica - i jo nisam zaboravila francuski. -
Nadala sam se da se ne sea moje male lai u vezi sa znanjem jezika.
Pokazao mi je veliku konu fotelju.
- Jesi li za espreso? Imam odlian aparat za kafu. Jedna od efovskih privilegija. - Kafa mi je
bila potrebna i rado sam prihvatila. Bila je bolja od one u agenciji Fajv.
- Jesi li dobro putovala?
- Uasno, hvala, ali ne bih htela da te zamaram priom o svojim neprilikama. No im sam
kroila u Pariz, sve sam zaboravila. Ovaj grad je aroban.
- Jeste. Ovde moe da izgubi glavu - pogledao me je plavim oima i osetila sam marce niz
kimu.
- Jesi li spremna? Kolege jedva ekaju da te upoznaju.

Fr.: Dobar dan i dobro dola (Prim, prev.)

7

118
 - Nervozna sam, ali sam puna poleta.
- Ne brini, sve e biti kako treba - ponovo mi se nasmeio i ja sam mu uzvratila, trudei se da
izdrim njegov pogled.
- Idemo?
- Idemo! - rekla sam gubei se u njegovom pogledu. Ustao je od stola i na brzinu mi pokazao
agenciju, a onda me je odveo u moju kancelariju i upoznao s kolegama.
- Ovo je Rebeka - rekao je i sa svima sam se rukovala. - Radie ovde narednih nedelja.
Poveravam je vama. Budite dobri prema njoj, moramo celu da je vratimo Italijanima - svi su se
nasmejali a ja sam im se pridruila.
- Dobro dola, Rebeka. - Simpatian mladi mi je pokazao sto pored velikog prozora. - Ja
sam Fransoa i rukovodim ovim odeljenjem. Ovo je tvoj radni sto. Narednih dana radiemo
zajedno. Ako bude imala bilo kakav problem ili ti neto zatreba, slobodno mi se obrati. Ovde
sam da ti pomognem.
Na trenutak sam pomislila na Valentinu i poela sam da se smejuljim. inilo mi se da sam
dola u raj.
- Dobro, a sada svi na posao! - rekao je Etjen dok je izlazio iz kancelarije.
- Videemo se kasnije - dodao je gledajui u mene. Klimnula sam glavom u znak pozdrava i
sela za kompjuter.

Posle pauze za ruak, koju sam provela u drutvu nekoliko veoma srdanih kolega, proverila
sam na brzinu svoju elektronsku potu.
Pronala sam dve poruke od Klaudija i Eme, koji su me pitali kako sam putovala, a onda
mejl od kog mi je na trenutak zastao dah - Nikolo.
eleo je da sazna kako sam i ta radim. Da li je moda traio nain da se ponovo zbliimo?
Da li je ponovo hteo da mi bude prijatelj? Ili je shvatio da ne moe da ivi bez mene? Da nije
on moj tajni oboavalac?
Proitala sam mejl nekoliko puta i shvatila da se udo dogodilo. Nije mi to vie nita znailo,
srce mi nijednom nije zaigralo. Otila sam dalje, izbrisala ga, kao to sam nameravala i s
njegovim mejlom.
Na kraju prvog radnog dana bila sam iscrpljena. eznula sam za toplom kupkom i aom
dobrog crnog vina. Pozdravila sam kolege i izala iz kancelarije, spremna da uivam u zalasku
sunca na obali Sene.
Dok sam izlazila, u holu sam srela Etjena, koji je razgovarao telefonom. Dao mi je znak da ga
saekam i posluala sam ga.
- Alors, kako je protekao prvi radni dan? - upitao je kad smo izali napolje.
- Veoma dobro. Kolege su veoma ljubazne, a posao je zanimljiv. Dau sve od sebe.
- Hoe da odemo na au vina? - upitao me je iznebuha.

Jedva sam ekala. Prihvatila sam poziv i krenuli smo peke ka Trgu Bastilja. To je stecite
studentarije i zaljubljenih parova. Uli smo u jedan kafe u Ulici Roket i naruili dve ae bordoa.
Francusko vino je fantastino.

119
 - Vaa vina su tako dobra da se plaim da ne postanem alkoholiarka - rekla sam, popivi
gutljaj.
- Mi Francuzi se veoma ponosimo proizvodnjom vina, ali ni vi Italijani ne zaostajete.
- Da, i mi imamo dobre sorte vinove loze.
- Ti si strunjak za vino?
- Volim dobro vino - odgovorila sam smeei se.
- Stvarno si puna iznenaenja - njegov prodoran pogled bio je prikovan za moje usne.
- Hvala, veoma si ljubazan - odgovorila sam, trudei se da prikrijem zbunjenost. - Zar ne
mora da se vrati kui? -Pitala sam se da li ga eka ilijet.
- Veeras nemam nikakve obaveze.
Svako ima svoj slobodan prostor. I kada su u vezi. Tipino francuski.
- Jel' ima deka? - Nisam oekivala tako direktno pitanje. Iznenadio me je. Nije mi bilo
prijatno da s njim, koji mi je jo i ef, razgovaram o svom katastrofalnom ljubavnom ivotu. Ali
odluila sam da preskoim i tu prepreku. Dolo je vreme da donesem hrabrije odluke.
- Ne. U ljubavi sam jo na pauzi.
- To ti je dobro. Veze zahtevaju jasnou - rekao je, vaui lenike koje su nam posluili s
vinom.
- U pravu si. Ja sam organizator venanja, to bi trebalo da znam, a ipak mi je sve tee da
nekome otvorim srce. Kada bi klijenti znali kako stvari stoje sa mnom, obratili bi se nekoj drugoj
agenciji.
Nasmejao se i odmahnuo glavom.
- Ne mora da im pria o sebi. Dobro obavlja posao i to je dovoljno. - Spustio je glas. -
Stvarno nema ba nijednog mukarca u tvom ivotu? - upitao je ponovo, nakon to je naruio jo
dve ae vina.
- Trenutno ne bih rekla... mada, moda ne bi trebalo to da kaem, ali... postoji neko ko... ne
znam... - zamuckivala sam.
- Neko kome se moda sviam. - Eto, rekla sam.
- U kom smislu?
- Tajni oboavalac - rekla sam drhtavim glasom.
- Zabavno. I nema ni najmanju predstavu ko bi to mogao da bude?
- Ne, dobila sam nekoliko poklona, ali na paketima nikada nije pisalo ime poiljaoca.
- Zanimljivo... - rekao je smejui se.
- Veoma sam radoznala. Mora da me dobro poznaje, jer zna za moju strast prema anelu.
- Ako je stvarno toliko zainteresovan za tebe, pojavie se. Bio bi lud da te ispusti - uzeo je jo
jedan gutljaj ne skidajui pogled s mene.
Osetila sam kako mi se obrazi are i eludac uvre.
- Mnogo si slatka, Koko. I tako elegantna, pristojna. Hm... pristojna. Zavirila sam u njegov
privatni ivot i prisvojila ljubavno pismo. Stvarno sam pristojna.
Poto je vino poelo da me hvata, reila sam da odem pre nego to se ponovo izblamiram.
- Idem - rekla sam, uzimajui tanu i ustajui. - Dan je bio naporan i treba mi topla kupka.
- Bilo je lepo askati s tobom.

120
 - Da... - Pogledala sam ga ne znajui ta bih jo rekla, a onda sam se okrenula i pola ka
vratima.
Dok sam se udaljavala, ula sam Etjena kako apue: -Dovienja do sutra, slatka Koko.

121
 15.

Ne postoji onaj pravi

Prva nedelja u Parizu brzo je prola. Zbliila sam se s jednom veoma finom koleginicom i posle
posla sam s njom otkrivala najlepe lokale i poslastiarnice u gradu.
Elodi je bila moja vrnjakinja i dugo je ivela u Njujorku. Svake veeri me je upoznavala s
novim prijateljem, govorei da treba da probam Francuza da bih saznala zato su pariki
ljubavnici uveni u celom svetu.
Bilo mi je lepo s njom. Ona nije imala predrasuda, umela je da se zabavlja, ali je dobro znala
ta je vano u ivotu.
Jednom smo za veerom zapodenule razgovor o mukarcima.
- I, cherie, svia li ti se neki kolega? Elodi je svugde traila flert.
- Mmm....Ne znam - odgovorila sam, uzevi zalogaj ukusnog tatarskog bifteka. - Mislim da
nije dobro uputati se u vezu s kolegom.
- Ma ne, naprotiv - rekla je, meajui svoju ogromnu salatu. - Avanture na poslu su zabavne
i podsticajne.
- Ali zar ti ne zakomplikuju ivot?
- Ne, ako su samo avanture. tavie, ponekad doprinose boljoj saradnji.
- Ne znam... A ljubomora? Posesivnost? Ljubav? Ako se loe zavri, teko je i dalje raditi
zajedno. Zar ne? - Nije uspela da me ubedi.
- Previe razmilja i previe si oseajna. Dobar seks zbliava ljude, ne udaljava ih.
- Kako si pametna... - rekla sam joj smejui se i nalivajui sebi novu au vina.
- To je tano. Takoe sam veliki pristalica seksualne slobode.
- U to ne sumnjam! - obe smo se nasmejale. - Jesi li ikada bila u vezi s nekim kolegom?
- Oh! Pa, sa njih nekoliko, ali ti neu rei ko su. Shvata, da bih zatitila njihovu privatnost -
odgovorila je, namignuvi mi.
- Dobro, onda te nita vie neu pitati.
- Zna ko mi je mnogo sladak? - rekla je premazujui puterom kriku miriljavog hleba.
- Etjen.
Jedva sam progutala zalogaj koji sam imala u ustima.
- Zar nije neodoljiv? - upitala je, gledajui me u oi.
- Da, sladak je... - odgovorila sam s oklevanjem.
- Jedno vreme se inilo da je nepopravljivi enskaro. Sakupljao je devojke kao da su
potanske marke. Onda je iznenada prestao. Ko e znati zato.

122
 Zbog ilijet, eto zato.
- Stvarno? - Dakle, zavodljivi mladi plavih oiju ranije je bio enskaro. Dobro je da sam
saznala.
- Verovatno je reio da malo pauzira, ali sam ubeena da to nee zauvek trajati. Kad okusi
pravu slobodu, teko je se posle odrekne.
Nisam tako mislila. Verovatno je naao pravu ljubav. A to oveka moe iz korena da
promeni, ak i ako je najtvrdokorniji neenja.
- Nadam se da e onog trenutka kada ponovo krene starim stopama izabrati mene - dodala
je smejui se.
- Hoe, tebi je nemogue odoleti. - Gaala sam je komadiem hleba i nastavile smo da se
smejemo.

Pariz je uvee jo arobniji. Vrativi se metroom sa Monmartra, odluila sam da se malo

proetam.
Stigla sam do predivnog Plas de Voza i tu sam napravila krug oko centralnog vrta, koji je
nou zatvoren za posetioce. Ulice su bile poluprazne i uli su se koraci poznih prolaznika kako
odzvanjaju ispod dugakog trema.
Sve je bilo tako savreno: posao, grad, prijateljstvo. Nedostajala je samo ljubav.
Pomislila sam na Kristijana: ko zna ta radi, sa kim je, pod kojim nebom se nalazi. Poelela
sam da ga vidim. Trunka sete uselila mi se u glavu i srce. Pokuala sam da je oteram nekim
lepim mislima. U Parizu se ne treba preputati nostalgiji.
Okrenula sam se i vratila istim putem, poavi kui.

U ponedeljak ujutru zatekla sam Etjena za svojim radnim stolom, gde me je ekao pijuckajui
svoj neizostavni espreso. Izgledao mi je dobro raspoloen.
- Znao sam da e stii pre vremena. Uvek si prva - rekao mi je smeei se dok sam stavljala
na sto svoju tanu od tepane koe.
- Otkud ti ovde? - upitala sam ga zbunjeno.
- Vodim te u obilazak. Hou da ti pokaem neka mesta zbog kojih je ovaj grad aroban.
Vai?
- Naravno, hajdemo.
- Koja je prva etapa? - upitala sam ga dok se automobil udaljavao od centra grada.
- Videe, to je iznenaenje - odgovorio je tajanstveno. Malo sam ga posmatrala: imao je
veoma negovane ruke i primetila sam da ne nosi sat.
Setila sam se Elodine prie o tome da je bio veliki enskaro i pokuala sam da ga zamislim
kako zavodi enu koju je tek upoznao. inilo mi se da nije taj tip. Prema meni se nikada nije
tako ponaao. Moda ga je ljubav stvarno promenila.
Udaljili smo se od grada i ugledala sam putokaz na kojem je pisalo Versaj.
- Idemo da vidimo dvorac? - Bila sam presrena.
- Pogodila si! Da li si nekad bila tamo? - upitao me je, okrenuvi na trenutak glavu ka meni i
sklonivi pogled s puta.

123
 - Ne, ali sam oduvek elela da ga posetim. Moja majka je imala knjigu sa slikama versajskih
vrtova i kada sam bila satima bih matala o kraljicama i princezama. elela sam da postanem
kraljica kad porastem.
Slatko se nasmejao.
- Ove francuske nisu lepo zavrile.
- Znam, i zato sam, sve u svemu, zadovoljna to sam se rodila u republici.
Ponovo se nasmejao.
- Duhovita si, Koko. - Opet me je na trenutak pogledao. Osetila sam leptirie u stomaku. Bilo
je u tom oveku neeg to me je neopisivo privlailo, mada sam u njegovom drutvu uvek
oseala nedostatak samopouzdanja. Moda sam za to sama bila kriva. Suvie sam ga
idealizovala.

Etjen je stao u red za karte, a ja sam se proetala trgom ispred palate. Oduvek sam elela da
posetim dvorac, kraljevske odaje i vrtove, a sada mi se to obistinilo. Ostvario mi se jo jedan san.
- Auh! Nisam mislila da je tako velianstveno - rekla sam dok smo razgledali kraljeve odaje.
- Dobro je kad se s vremena na vreme desi neko lepo iznenaenje.
- Ko zna koliko je pikantnih avantura doiveo na ovom krevetu - pogledala sam s osmehom
Etjena, koji je zastao da vidi veliki krevet Luja XIV.
- Izgleda udobno. Morau da naruim sebi isti ovakav - naalio se.
Poto smo zavrili razgledanje palate, preli smo u vrt.
- Ovo je prekrasno - rekla sam dok smo se etali izmeu fontana, statua i savreno
potkresanih ivica.
- Vrt je aroban. Zna li da je 1999. gotovo uniten u snanoj oluji? Posle toga je obnovljen i
sada je veoma blizu prvobitnom izgledu.
- Jeste li ikada organizovali ovde neki dogaaj? Ovo je jedinstvena lokacija.
- Da, radili smo ovde u posebnim prilikama. Zato sam ovo i hteo da ti pokaem, da vidi
koliko posao koji radimo moe da bude lep.
- Hvala, bilo je veoma pouno - ushieno sam rekla. Malo mi se pribliio i dodirnuo mi ruku
toplim dlanom.
Osetila sam kroz telo lagani elektricitet. Okrenuo se ka meni i utke me je gledao. Srce mi je
tuklo kao ludo.
- Mesje Etjen! - uli smo neiji glas u daljini dok smo nepomino stajali i gledali se.
Mukarac u sivom odelu dolazio je ka nama brzim koracima. Imao je jedva primetne brkove
i nosio je depni sat.
- Mesje Etjen, ba mi je drago to vas vidim. Devojke s biletarnice su mi rekle da ste ovde.
U pravom trenutku, nema ta.
- ak, kakvo iznenaenje, mislio sam da niste u Parizu - rekao je Etjen, pruivi mu ruku. -
Rebeka, ak je zaduen za sveanosti u dvorcu. Mnogo puta smo radili zajedno i nadam se da
emo tako nastaviti i ubudue.
Rukovala sam se s njim, usiljeno se smekajui.
- Obilazite vrtove da izvidite teren? Planirate neki novi dogaaj?

124
 - Samo sam doveo koleginicu da vidi ove lepote. Ona je iz Italije.
- A, shvatam. Onda vas ostavljam da nastavite etnju. Pozdravljam vas, videemo se uskoro.
- Ponovo smo se rukovali i on je otiao.
U kolima nismo mnogo razgovarali. Etjen je delovao pomalo nervozno.
- Hvala ti jo jednom na ovom izletu - rekla sam mu, pokuavajui da izgledam oputeno. -
Provela sam divan dan.
- Da - rekao je on, nastavljajui da gleda ispred sebe. -Savren dan.
Parkirali smo se i uli u zgradu. Bilo je vreme ruka, ali se inilo da niko od nas dvoje nije
gladan.
- Srean rad - rekao mi je dok smo ekali lift.
- Takoe - odgovorila sam, uavi i pritisnuvi dugme i za moj i za njegov sprat.
- Pa, vidimo se sutra - rekao je gotovo apatom.
- Vidimo se - odgovorila sam, gledajui ga kako nestaje u hodniku, pre nego to su se vrata
ponovo zatvorila.

Uvee, kad sam se vratila kui, skuvala sam aj oekujui da se Ema pojavi na skajpu. Jedva sam
ekala da joj ispriam kako ivim u Parizu.
- Kako si? - upitala me je, ukljuivi kameru. - Ve si nas zaboravila? - rekla je sa onim
svojim slatkim osmehom.
- Ma ta pria! Ali mnogo mi je lepo - odgovorila sam pijuckajui izvrsni marija frer koji
sam kupila u njihovoj divnoj prodavnici. Kada se vratim, moram da odnesem malo aja gospoi
Leonini.
- ta ima novo? Kako je na poslu?
- Na poslu je odlino. Kolege su fine, a upoznala sam i jednu izuzetnu devojku s kojom
uvee stalno izlazim.
- To si mi ve natuknula i postajem pomalo ljubomorna - nasmejala se i sklonila sa ela
nestani pramen. - A mukarci?
ta je s njima? Jesi li ve oacovala nekog viteza bez mane i straha koji bi mogao da doe u
obzir?
- Ne znam, moda postoji jedan... - priznala sam.
- Oho-ho! - odgovorila je. - Imamo dobrog kandidata za nau lepu Koko! A ko je to?
- Ne bih rekla da je dobar kandidat. Naprotiv, on je najgori kandidat kog sam mogla da
naem. U pitanju je Etjen.
- Pria o onom Etjenu za koga si mislila da je kurir kada si poela da radi u Milanu? Onaj
Etjen sa pismom... - pitala me je zbunjeno.
- Hm... da. - Etjen, tvoj ef.
- Da...
- Etjen koji treba da se oeni?! - uzviknula je.
- Shvatila sam! Shvatila sam! Nema potrebe da me podsea na njegovu biografiju. Znam je
u detalje.
- Dobro, onda u ti rei samo ovo: on ti je ef i veren je.

125
 - Znam to i mada sam otkrila da me snano, neodoljivo, stravino privlai, odluila sam da
se oduprem iskuenju.
- Radi kako hoe, Koko, ali nemoj da dozvoli da ti neko ponovo slomi srce. Molim te!
Ema je bila moj glas savesti. Uvek je znala da kae ono to treba.
- Ne pada mi na pamet da ponovo patim. Nauila sam lekciju. I ne elim da provodim
mesece oajavajui na tvom kauu. Prema njemu u se ponaati slubeno i neu dozvoliti da se
topim u tim plavim oima.
Ema se nasmejala: - Nikada se nee promeniti.
Ali ja sam oseala da sam se promenila. Protekla godina me je preobratila. Postala sam
sigurnija u sebe na poslu i konano sam prihvatila svoje telo. Nisam vie drala besmislene
dijete i sanjala dinovske vage koje me prodiru. Samo je ljubav i dalje ostala drama.
Pozdravila sam se sa Emom, spremila na brzinu veeru i uzela da prelistam asopis koji
objavljuje sve dogaaje u Parizu tokom naredne nedelje.
Dok sam gledala ta bih mogla da radim sledee veeri, pogled mi je pao na pozorini plakat
koji mi se uinio poznatim. Kristijanova predstava!
Poela sam da se tresem od uzbuenja. To je znailo da je on u Parizu, da smo pod istim
nebom. Dugo se nismo dopisivali i nisam imala pojma gde je.
Sutra je bila poslednja predstava i morala sam neizostavno da odem. Pozvala sam Elodi da
mi pravi drutvo pa sam preko interneta kupila karte. Na sreu, bilo je jo nekoliko slobodnih
mesta.
Konano u videti svog princa iz bajke.
Moda su Aksine tarot karte u pravu.

Sutradan ujutru stigla sam na posao sva poletna. Do predstave nije ostalo mnogo vremena i
jedva sam ekala da iznenadim Kristijana.
Elodi sam zatekla kod automata za pia. Izgledala je neispavano.
- Legla si u sitne sate? - upitala sam je i uinilo mi se da ujem Valentinu, zbog ega sam se
uasnula.
- Oui, izala sam s prijateljem i ostali smo dokasno. Ba smo zaglavili.
- Blago tebi...
- Prljav posao, ali i to neko mora da radi - rekla je s blistavim osmehom.
- Uzela sam karte za veeras.
- Kako to da hoe da ide u pozorite? Potreba za kulturom?
- Nadam se da u videti prijatelja koji igra u predstavi.
- Ha-ha. Prijatelja. Ovo postaje zanimljivo. Jel' to ona vrsta prijatelja na koju ja mislim?
- Neto tako... - odgovorila sam joj, namignuvi.
- Onda je dobro to si me pozvala. Mogu da ti dam gomilu saveta.
- Hvala ti, ali mislim da u se i sama dobro snai - tipnula sam je za ruku.
- Ali sada si u Parizu, gradu ljubavi. Ovde je sve drugaije, pa i avanture.
- Obeavam ti da u veeras biti prava Parianka.
- Tako i treba.

126
 Popile smo pie i zatim smo otile svaka za svoj radni sto.
Bila sam rasejana. Nisam videla Kristijana mesecima i oseala sam uzbuenje pri pomisli da
u ga ponovo sresti. I to jo u Parizu.
Zamiljala sam kako e izgledati na susret i nisam mogla da se saberem.
inilo se da je sudbina konano na mojoj strani.

im sam stigla kui, poela sam da razmiljam ta da obuem. elela sam da Kristijan ostane
bez daha.
Odabrala sam crnu usku haljinu dugih rukava, sa dubokim izrezom, i uz nju sam obula
satenske cipele s potpeticom i masnicom na vrhu. Stavila sam oko vrata bisernu ogrlicu i
naminkala se na provokativan nain. trcnula sam nekoliko kapi parfema, obukla kaput i izala
da potraim taksi.
Ispred pozorita ekala me je Elodi. Imala je ruiastu haljinu i na nogama baletanke.
- Kako si smerna - rekla sam joj, divei se njenom izgledu.
- Nisam htela da te sramotim - naalila se. - Ovo je tvoje vee. Ti treba da bude najzanosnija
- rekla mi je, uhvativi me pod ruku i povukavi unutra.
- Jesi videla ko je tu? - upitala me je Elodi, prislanjajui mi usta na uvo i pokazujui ka
anku. Pogledala sam u tom pravcu.
U elegantnom crnom sakou, u drutvu lepe, veoma mrave ene, stajao je Etjen i pijuckao
pie. Da li je to uvena ilijet? Delovala je mrzovoljno i stalno je prevrtala tanicu po rukama. U
jednom trenutku je ustala, rekla neto svom pratiocu i otila.
- Misli da bi trebalo da odemo da mu se javimo? - upitala je Elodi.
Nisam znala kako da postupim, ali nisam htela da me vidi i pomisli kako ga izbegavam.
- Da - rekla sam i zaputila se k njemu.
Prile smo anku, probijajui se kroz guvu. Etjen je podigao glavu i pogledi su nam se sreli.
Za trenutak smo se nemo gledali, a onda su mu se usne razvukle u irok osmeh.
- Rebeka! Elodi! Kakvo iznenaenje! I vi volite pozorite? - Izgledao je malo nervozno i
stalno je gledao iza nas. Pretpostavljam da je oekivao svoju partnerku.
- Moj dobar prijatelj igra u ovoj predstavi i dola sam da ga pozdravim - odgovorila sam
pomalo nervozno.
- Prijatelj? - pogledao me je znatieljno.
- Da... hm... poznanik... - Zato sam se pravdala? To se njega ne tie.
Zvono je oznailo da predstava poinje.
- Hajdemo na svoja mesta - rekla je Elodi, pozdravivi glavom Etjena i udaljivi se nekoliko
koraka.
- Drago mi je to sam te video - rekao je.
-I meni. - Nasmeila sam se i krenula za Elodi.
Sele smo. Gledala sam Kristijanovu predstavu ve nekoliko puta, ali sam ipak bila
uzbuena.
Izaao je na pozornicu i ja sam uzdrhtala: bio je prelep i nisam mogla da skinem pogled s
njega.

127
 - Tvoj prijatelj je onaj zgodni tip s kovrdama? - upitala je Elodi, dok sam ja stegnutog eluca
u zanosu posmatrala scenu.
- Da, to je on!
- Onda shvatam zato si htela da ga vidi po svaku cenu. Odlian izbor.
- Jedva ekam da odem u garderobu da mu se javim. - Bila sam veoma uzbuena.

Kada se predstava zavrila, uunjale smo se iza pozornice. Oboavaoci su napravili dugaak red
i mi smo strpljivo ekale. Nisam videla Kristijana i upitala sam jednog glumca da li zna gde je
on. Odgovorio mi je da je upravo izaao.
Ne razmiljajui o Elodi, izletela sam napolje da ga stignem.
I videla sam ga, lepog kao grko boanstvo, dok se peke udaljavao. Pokuala sam da
ubrzam korak, ali je to sa visokim potpeticama bilo gotovo nemogue.
Taman sam htela da ga zovnem kad sam primetila da prilazi eni duge crne kose koja ga je
ekala s druge strane trga.
Zastao je nedaleko od nje, nasmeio joj se, napravio jo jedan korak i priao da je zagrli.
Ostali su nekoliko sekundi zagrljeni, a onda su se polako razdvojili. Kristijan ju je pomilovao po
licu, podigao joj bradu i poeo dugo da je ljubi.
Mislila sam da e mi srce stati. Tu se nita nije moglo. Pronaao je svoju francusku Rebeku.
Vie mu nisam trebala.

128
 16.

Snovi se ostvaruju

Plakala sam cele noi. Znala sam da nemamo budunost, ali kad sam ga videla kako ljubi drugu,
pala sam u najdublji oaj.
To je bilo mnogo vie od obinog flerta - u pitanju je bila nada. Nada da u, uprkos
razoaranju, ponovo pronai ljubav. Nada da e moje skrhano srce opet poeti da kuca.
Mesecima sam verovala da Aksine tarot karte govore o Kristijanu, da mi je on suen, i ta
misao me je vodila napred.
Bila sam luda to sam poverovala u tu priu i jo lua to sam se nadala njegovom povratku.
Potroene ljubavi nikada se ne vraaju. Srean kraj postoji samo na filmu. Stvarni ivot je neto
drugo.
Zaspala sam u zoru. Dva sata kasnije zazvonio je budilnik i ustala sam da se spremim za
posao. Izgledala sam uasno, kao onda kad sam raskinula sa Nikoloom.
Mukarci su bili glavni uzrok mojih podonjaka. Kozmetike firme koje prodaju kreme za
kou oko oiju trebalo bi da podignu spomenik mojim bivim ljubavnicima.
Istuirala sam se i obukla bez volje, odabravi ruiaste vunene pantalone i jednostavan crni
demper.
Skuvala sam jaku kafu, namazala malo putera na kriku bajatog hleba, stavila ogrlicu, nabila
kapu na glavu i izala iz kue. Tog jutra Pariz mi je izgledao manje arobno.
Stigavi do kancelarije, na hodniku sam srela Elodi.
- Sino sam te izgubila. Pretpostavljam da si pronala svog zgodnog prijatelja i pobegla s
njim. Jesi li provela ludu no?
Nisam bila raspoloena da priam o protekloj veeri, ali budui da sam je ostavila, zasluila
je objanjenje. Nakon to sam videla kako se Kristijan ljubi sa onom enom, ula sam u taksi i,
oajna, otila kui.
- Ma... nije bilo kao to sam oekivala - odgovorila sam zevajui. Umor me je savladavao.
- Ah! Nije bilo one stare vatre?
- Nije. Moj prijatelj je imao bolja posla.
- Nemoj da se sekira. Deava se. Ljudi se udalje. To je fiziologija. esto se ispostavi da su
oni u kojima smo gledali prineve iz bajke u stvari obine krastave abe.
- Da. Vidi se da je nae vreme bilo ogranieno. Trebalo je da znam. U stvari, znala sam, ali
sam se pravila da nije tako.
- Ah, draga, mukarci su stvoreni da nas razoaravaju. I zato ih ja esto menjam. Od svakog
uzmem ono najbolje. Ali ne treba gubiti nadu. Postoje i izuzeci.

129
 - Ne verujem vie u izuzetke. Ali dosta je bilo razmiljanja o mukarcima. U Parizu sam,
mlada i lepa, i sve e biti sjajno.
- Tako je. Ne dozvoli da te obori tamo neka Adamova jabuica.
Lake je rei nego uraditi. Mada sam se toliko navikla na razoaranja u ljubavi da mi sada
treba manje vremena da se oporavim. Za flert koji se loe zavrio bila mi je dovoljna proplakana
no i, naravno, ogromna koliina kafe.
- Zna ta treba da uradi kada ti mukarac slomi srce? -upitala sam je, pokuavajui da se
oraspoloim.
- Da ode u poslastiarnicu i najede se kolaa?
- Jesi luda? Tolike kalorije... Ne, jedini nain da brzo izlei srce jeste da ode i kupi cipele.
- Ti si genije. Danas po podne preuzimam ulogu tvog pratioca - rekla je i prsnula u smeh.
I ja sam poela da se smejem i zaboravila na Kristijana i sve ostale mukarce koji su me
povredili.
- Onda emo se videti danas po podne - rekla sam Elodi, uputivi se ka svom radnom stolu.
- Poneu kreditnu karticu za svaki sluaj. Ah, ti to voli potpetice od dvanaest santimetara!
rekla je odlazei u svoju kancelariju i nastavljajui da se kikoe.

Sredinom prepodneva Etjen me je pozvao telefonom.

- Moe li da doe u moju kancelariju za pola sata? -upitao me je dok sam pokuavala da
zakljuim porudbinu za nekoliko desetina belih rua i svea.
- Hm, naravno! - odgovorila sam pomalo zbunjeno. O emu eli da razgovaramo?
Otila sam u toalet i umila se da bih savladala pospanost. Tog jutra sam izgledala uasno. U
poreenju s mravom i odnegovanom verenicom mog efa, liila sam na domaicu koja obavlja
proleno spremanje.
Stavila sam malo sjaja za usne i uputila se ka direkciji. Pokucala sam i saekala dozvolu da
uem.
- Slobodno - ula sam glas iz sobe.
Otvorila sam vrata i nala se pred Etjenom, koji je izgledao sjajno. Razgovarao je telefonom i
pokazao mi rukom da sednem. Bila sam nervozna i stalno sam nametala kosu.
- Izvini to si ekala - rekao mi je sputajui slualicu i smeei mi se. - Kako si?
- Odlino - odgovorila sam, borei se da ne zevnem.
- Jel' ti se svidela sinona predstava?
- Ah, pa, gledala sam je ve nekoliko puta... - odgovorila sam, nadajui se da e promeniti
temu.
- Lepo. - Posmatrao me je netremice nekoliko trenutaka.
- A vi, jel' vam bilo zabavno? - Ni najmanje nisam ciljala na njegovu verenicu, ve sam samo
htela da prekinem neprijatnu tiinu.
- Naravno... dobra predstava. - Nije zvuao iskreno.
- A tvoj prijatelj? Jesi izala s njim posle predstave? Zato ga toliko kopka moj prijatelj?
- Bio je vrlo zauzet. Zna, autogrami, intervjui. Nisam, naravno, mogla da mu ispriam kako
je - I ON - naao drugu i ostavio me kao kue na ulici.

130
 - Shvatam. - Pogledao me je ozbiljno. - Kako ti je u Parizu? - upitao me je, promenivi temu.
- Lepo. Pariz je divan grad.
- A kako ti je ovde kod nas? Da li ti se svia ovaj posao?
Bila sam tu tek desetak dana, a inilo mi se da sam s njima oduvek. Bili su veoma uigran tim
i nisam naila na vee potekoe.
- Odlino. Ozbiljno. Volela bih da ostanem due. Tri nedelje prolete i uskoro se vraam u
Milano.
Pogledao me je kao da treba da mi kae neto veoma vano, a onda mi se usiljeno nasmeio.
- Dobro, to je sve.
- Samo to? Mogu da idem? - bila sam pomalo zbunjena.
- Naravno, vrati se poslu. Hteo sam samo da proverim da li ti je ovde dobro.
Pozdravila sam ga neodluno i vratila se u svoju kancelariju. Jedva sam ekala da se radni
dan zavri i da krenem u oping.

Tano u est nala sam se ispred nae zgrade sa Elodi, koja je puila svoju dugaku cigaretu.
- Ovo je stvarno bio naporan dan. I odvratan - rekla je, poljubivi me ko zna koji put. Imala
sam utisak da se Francuzi stalno ljube.
- Nemoj meni da pria! Spavala sam dva sata, a etiri sam plakala.
- Etjen je jutros bio mnogo nervozan i natovario nam je gomilu zaduenja.
I meni je delovao prilino udno.
- Moda bi trebalo vie da tuca - dodala je Elodi dok smo ile ka metrou.
- Hajde da se dogovorimo - rekla sam joj. - Odsad pa nadalje vie neemo priati o poslu.
Opustiemo se i probaemo brdo cipela.
- Vie te volim kad malo spava. Zabavnija si - nasmeila se i uhvatila me pod ruku. - eka
nas oping.
Provele smo nekoliko divnih sati, sele u jedan kafe da popijemo dva piva i napetost je
splasnula. A ja sam kupila lepe cipele.
Kada sam otvorila vrata stana, primetila sam pismo. Bilo je u etvrtastoj koverti naslovljenoj
na mene. Poiljalac ni ovoga puta nije bio naznaen.
Skinula sam kaput i sela na krevet, a onda sam otvorila kovertu. Unutra sam pronala crno-
belu karticu. Triput sam proitala ono to je na njoj pisalo da bih bila sigurna da sam dobro
razumela. I odlino sam razumela. To je bila pozivnica za anelovu modnu reviju.
Kroz nekoliko dana trebalo je da pone pariska nedelja mode i ja sam u rukama imala
pozivnicu za dogaaj iz svojih snova.
Nisam mogla da verujem. Pitala sam se da li je mogue. Ko mi poklanja snove?
Moj tajni oboavalac znao je i moju pariku adresu. Bilo je sve udnije.
Ko god da je, dao mi je divan poklon. Najlepi do sada. Odmah sam se oraspoloila. Imala
sam pozivnicu za Sanelovu modnu reviju. Sve drugo je nevano.
Stavila sam karticu na vidno mesto na komodi i bacila se na krevet da matam. Mrtva
umorna, zaspala sam a da se nisam ni svukla.

131
 ***
Sutradan ujutru probudila sam se sa radou u srcu. Okrenula sam se ka komodi, u strahu da je
sve to moda bio samo san, ali je pozivnica jo bila tu, nepomina i veoma elegantna. Uzela sam
je i posmatrala nekoliko sekundi. Bila sam oarana.
Skuvala sam kafu, svukla odeu od jue i stala pod tu. ivot je ponekad zaista divan.

Dani su prolazili bre nego to sam elela. Ostalo je pet dana do mog povratka u Italiju i samo
jedan dan do revije.
Moj boravak u Parizu bliio se kraju, a ja nisam elela da se vratim u Milano. U Francuskoj
sam vratila osmeh, bila sam zadovoljna sobom i ljudima oko sebe i radila sam a da mi nad
glavom nije visila ona tigrica Valentina.
Pomislila sam kako bi Pariz bio savren grad za mene.
Zaelela sam se Eme i Klaudija, ali sam bila sigurna da bi mi i Elodi mnogo nedostajala.
Otkad sam dobila najnoviji poklon od svog tajnog oboavaoca, osmeh mi nije silazio s lica.
Poelo je da mi se svia tako velikoduno udvaranje. Zbog njega sam se oseala posebnom.
Izaavi s posla, otrala sam kod frizera da se isfeniram, a onda kod kozmetiara. Sutradan
je trebalo da se naem na jednom od najglamuroznijih mesta na svetu i nisam smela da se
obrukam. Izvadila sam iz ormana prekrasnu haljinu anel i jedva sam ekala da je obuem.
Traila sam na poslu slobodno popodne i Etjen me je pustio bez pogovora. Brojala sam
minute koji me dele od revije, kao dete koje eka jutro da otvori boine poklone.
Uvee sam pokuala da pozovem Emu.- Prethodnih dana smo se samo nakratko ule i
nisam imala vremena da je upoznam s novostima.
- Kako si? - upitala sam je im je ukljuila kameru.
- Odlino. Imam jednu novost! - rekla je uzbueno.
- Kakvu? - uvek sam strahovala kad Ema izgovori ove rei.
- Elena se doselila kod mene.
Ema s nekim deli stan - to je stvarno bilo senzacionalno.
- estitam! - rekla sam joj oduevljeno. - Stvarno mi je drago zbog vas. Sada e silom prilika
morati da joj ustupi malo prostora u ormanu.
- Bilo je stvarno teko nai mesta za njenu odeu, ali je najtee bilo obezbediti prostor za
cipele.
- Lepo. Znai da je ono najtee obavljeno. Oboavam te - rekla sam joj s iskrenim
oduevljenjem.
Nasmejala se, oigledno srena, a onda me je upitala: - A ti kako si? Jesi li spremna da
napusti Pariz?
- Neu o tome da razmiljam - odgovorila sam joj odmahujui glavom zatvorenih oiju. -
Ponaam se kao da u ovde zauvek da ostanem. Mada mi mnogo nedostajete.
- Mogu da zamislim. Verovatno ti nije lako. Imam utisak da je Pariz grad koji ti ukrade
duu.
Uzdahnula sam.
- ta jo ima novo?

132
 - Ima neto veoma vano. Moj tajni oboavalac ponovo se oglasio i poslao mi je pozivnicu...
- dramska pauza da bih naglasila vest - za anelovu modnu reviju!
- Neeee, ali se? Ne mogu da verujem - odgovorila je Ema, pljeskajui od uzbuenja. - To je
jedan od tvojih najveih snova!
- I sutra e postati stvarnost, draga moja!
- Mogu da zamislim kako si uzbuena...
- Jedva ekam. Na sreu, ve imam ta da obuem, inae bi to bila prava tragedija.
- Obui e novu haljinu?
- Da! Bog blagoslovio tajnog oboavaoca. Ko god da je.
- Nadajmo se da e nastaviti da ti alje takve poklone. Srenice!
- Stvarno sam srenica - odgovorila sam s osmehom. -Vidi da vie ne provodim dane
cmizdrei i ponavljajui da sam baksuz.
Srea dolazi kada si spremna da je prihvati. To je velika istina.
- Bilo je krajnje vreme. Ve sam se spremala da kupim epove za ui... - slatko se nasmejala.
- He-he-he. Kasno je. Bolje da idem u krevet.
- Ostavljam te onda da se odmori - rekla je Ema, poslavi mi poljubac. - Nee valjda da
ode na reviju sa svojim uobiajenim podonjacima?
- Ne, njih bih radije ostavila kod kue. Laku no, mila! - Zavrila sam razgovor, stavila na
lice hidratantnu masku i uvukla se u krevet, ne skidajui osmeh.

Na dan revije dola sam u kancelariju i donela kroasane za elo odeljenje. ekao me je divan dan
i elela sam da podelim sa drugima svoju sreu. U vreme ruka sam pobegla sa posla da bih se
pripremila za veliki dogaaj.
Revija je bila u tri po podne i pre poetka sam htela da napravim nekoliko fotografija na licu
mesta.
Obukla sam malu crnu haljinu, zakaila bro u obliku kamelije, stavila eiri sa tankim
ipkanim velom i obula dvobojne cipele od satena s perlicama i visokom potpeticom. Za tu
priliku izvukla sam tanu 2,55 koju mi je ostavila tetka. Ponela sam je u Pariz u nadi da e mi
se dogoditi neto posebno, i to posebno konano se ostvarilo! Stavila sam oko vrata neizostavnih
est niski bisera, uzela crni kaputi i pre izlaska se dobro naprskala anelom 5.
Toliko sam sva bila u stilu anel da bi me Karl Lagerfeld, umetniki direktor ove modne
kue, angaovao kao zatitno lice samo da me je video.
Pozvala sam taksi i odvezla se do raskone palate gde je revija trebalo da se odri.
Na ulazu sam pokazala pozivnicu i smestili su me u trei red. Prvi red bio je pun VIP
zvanica u veoma elegantnim haljinama i sa savrenim frizurama.
Ovoga puta nisam imala oseaj da mi tu nije mesto. Nadmaila sam sve vrhunske domete
elegancije otkako su ljudi poeli da se ogru ivotinjskom koom do dananjih dana.

Ostalo je jo nekoliko minuta do poeka i dok su se svetla gasila, neko je seo do mene.
Izenada me je zapahnuo boanstven miris i imala sam utisak da mi je odnekud poznat. Kad sam
se okrenula da pogledam ko je, umalo sam vrisnula od iznenaenja: - Etjene, ta e ti ovde?
- --... Doao sam da pogledam reviju.

133
 - Da, naravno, ali mislim... ovde, sada, pored mene? Nisam mogla da verujem. Da li je
mogue da je on...?
- Tiina. Poinje. Uivaj u predstavi. Zabavljaj se i sanjari. Zabavljaj se i sanjari... To je
poruka koju mi je napisao tajni oboavalac. To je bio on! Moj ef plavih oiju bio je taj tajanstveni
mukarac.
Dok sam pokuavala da kaem neto pametno i povratim se od oka, poela je muzika i
manekenke su krenule. Haljine su izgledale predivno. Bila sam oarana elegantnim linijama,
svilom, sifonom, savrenstvom kostima i veernjih haljina.
Bilo je neverovatno uzbudljivo. Povremeno, kada bi se na pisti pojavila haljina
senzacionalnija od drugih, odjeknuo bi snaan aplauz i svi bi izgledali oduevljeno.
To je bio udesan doivljaj. Godinama oboavam Koko anel i u tom trenutku mi se inilo
da je njen duh tu, pored mene.
Kada se revija zavrila i svetla se upalila, niz lice mi je potekla suzila.
- Jel' ti se svidelo, Koko? - upitao je Etjen, milujui me po obrazu.
- Bilo je predivno. - Nisam znala ta da kaem ni kako da mu zahvalim za ovaj poklon. -
Znai... - pokuala sam da naem prave rei - to si bio ti?
Nasmeio se i oi su mu zasijale. - Hajde da se malo proetamo, hoe? - upitao me je dok
sam ga netremice gledala.
Koraali smo utke nekoliko minuta, a onda je Etjen zastao i seo na klupu. Nasmeila sam se
i sela pored njega.
Stidljivo sunce obasjavalo je grad.
- To sam bio ja - priznao je, prekinuvi tiinu. - Nisi shvatila?
- Ne znam ta da kaem. Neprijatno mi je, polaskana sam, zbunjena. Ne shvatam, Etjene. Ne
shvatam ta sve ovo treba da znai. Uplaena sam.
- Nije ti drago to si to otkrila?
Pogledala sam ga u oi. Naprotiv, obuzeo me je neoekivan oseaj sree, ispunjenosti. Kao
da su u tom trenutku svi delii mog ivota doli na svoje mesto. Sudbina se za to postarala.
- Od prvog trenutka kada sam te video, od onda kad si mi pala u naruje, osetio sam da
neto postoji. Da si drugaija od ostalih - rekao mi je dok sam ga utke sluala. - Oi tune ali
eljne, tvoji pokreti, mio pogled, sloboda u razmiljanju i to to drugima daje mogunost da te
zadive. Ti si udno stvorenje, Koko, i divno.
Ostala sam bez daha. Niko me nikada nije tako opisao, mada sam znala da su to prave rei
za mene. Rei koje su samo ekale da budu izgovorene i koje ja dosad nisam pronala. Proitao
mi je duu.
- Kad god bih te sreo, izgledala si tako snano, a istovremeno neverovatno krhko. Dugo sam
te posmatrao, zna? Savreno znam kako mea eer u kafi, kakvu grimasu napravi kada ti
daju posao koji ti se ne dopada, kako uvre kosu kada ti je neprijatno, miris tvoje koe...
Uhvatio me je za ruku i pomislila sam da e mi srce iskoiti iz grudi.
Zatvorila sam oi i on je prislonio svoje vrele usne na moja enjiva usta.
Poljubac je bio dug i strastven. Njime smo jedno drugom rekli sve ono to reima nismo
uspeli da kaemo.
Sve je bilo tako nestvarno. Ta izjava, taj poljubac, ta oseanja koja su iznenada buknula.

134
 Dok me je drao za ruku, setila sam se mravog i zlovoljnog ilijetinog lica, njenog pisma,
one strastvene izjave ljubavi i odjednom sam postala svesna zato sam odluila da se oduprem
bilo kakvim oseanjima prema njemu.
- Ne mogu, Etjene, ao mi je. Nisam u stanju... - rekla sam, pokuavajui da doem k sebi.
- ta ti je? Zato?
- To je komplikovano i surovo - glas mi je podrhtavao - ne elim da budem tvoja nova
avantura. Neu da budem deo kolekcije ljubavnica. Ne treba mi da ko zna koji put delim
mukarca sa drugom enom.
- Molim?
- Ljudi biraju. Odaberu se. A ti si sa drugom. Prebledeo je i utke me gledao.
- Ja... Nije ono to misli... Nisam mu dala da nastavi.
- Uvek ista pria. Svaki put postoji neka druga koja mom oveku moe da prui ono to ja
ne mogu. Umorna sam, umorna od toga da budem druga. elim da budem prva i jedina.
Ustala sam s klupe i udaljila se od njega. Nekoliko trenutaka kasnije, sustigao me je i zagrlio.
Stajali smo tako nekoliko minuta pod kronjama drvea u pustoj ulici. Dok sam pokuavala
da se oslobodim njegovog stiska, apnuo mi je na uvo: - Nemoj da ide.
Nisam mogla da ostanem. Nisam smela da ostanem.
Napravila sam jo jedan korak i on me je pustio.
Ponovo sam se oseala prazno. Ranjeno.
Koraala sam ne okreui se. Da sam makar samo na trenutak pogledala one njegove tune
oi, ne bih vie imala hrabrosti da odem.

135
 17.

Ljubav ne moe da eka

Nisam jo mogla da poverujem u ono to se upravo dogodilo: revija, poljubac, Etjenovo

priznanje. Bilo mi je potrebno da razmislim kako bih shvatila ta mi se deava.
Nisam elela ljubavnu vezu s verenim mukarcem. Nisam mogla uvek da budem
privremeno reenje. Morala sam da zaboravim taj dan, poklone, osmehe, plave oi. Na sreu,
spremala sam se za povratak u Italiju i mislila sam da e mi daljina pomoi da sve zaboravim.
Svukla sam haljinu i stavila je na stolicu pored kreveta. Razmiljala sam o naim pogledima
koji se sreu, o njegovim rukama koje steu moje, o usnama koje me ljube kao da su taj trenutak
oduvek ekale.
Pokuala sam da izbriem te slike, ali im bih poela da razmiljam o neem drugom, setila
bih se njegovih oiju, plavih kao more.
Morala sam da razbistrim misli, da udahnem malo vazduha, da prodiem.
Odluila sam da se proetam i upala sam u guvu na pariskim ulicama.
Malo kasnije, nala sam se u trnom centru. Bio je pun mladih i turista koji su kupovali ili
jeli u restoranima brze hrane. Prijala mi je sva ta zbrka, jer mi je na trenutak odvraala misli.
Na povratku kui astila sam sebe ogromnom palainkom sa okoladom, koju sam
progutala u nekoliko zalogaja. Jo uvek sam bila sama i oajna, a spremala sam se da napustim
jedan od najlepih gradova na svetu. Srce mi se raspuklo u paramparad i teko e se zakrpiti.

Narednih dana sam izbegavala Etjena, to nije bilo teko, jer je on, po svoj prilici, esto imao
sastanke izvan grada.
Nisam znala ta bih mu rekla i ako bi me ponovo zagrlio kao onog dana posle revije, nisam
bila sigurna da bih uspela da mu se oduprem.
Ali da sam prihvatila njegovo udvaranje, znam da bi me zauvek unitio ako bi jednog dana
odluio da se vrati svojoj lepoj verenici.
Poslednjeg dana kolege su organizovale malo slavlje. Doneli su ampanjac i kolaie i na
pauzi za ruak smo svi zajedno nazdravili.
Probali su da pozovu i Etjena, ali on toga dana nije doao na posao. Na moju sreu.
Otii u a da se neemo ni pozdraviti. Moda je tako bolje.
Posle zdravice, Elodi me je povela u stranu i za rastanak mi dala mali poklon.
Odvila sam paketi, zamotan u lepu ruiastu hartiju, otvorila kutijicu i unutra nala lani s
malim srebrnim priveskom u obliku Ajfelove kule.
- Tako e uvek na sebi nositi deli Pariza.

136
 - Hvala! Predivno je.
- Nedostajae mi, Koko! - I ti meni.
- Ako bude htela da se vrati, znaj da emo te doekati rairenih ruku.
Snano sam je zagrlila, pokuavajui da zadrim suze. Mrzela sam rastanke.
Kasno po podne zavrila sam posao i konano se sa svima pozdravila. Trebalo je da se
vratim kui i dovrim pripreme za put.
Dok sam se pozdravljala s kolegama iz drugih odeljenja, prola sam pored Etjenove prazne
kancelarije beskrajno tuna. Imala sam divan san, a sada je sve svreno.
Kada sam stigla kui, spakovala sam kofere, a onda sam odluila da odem u oblinji koer
restoran da neto pojedem. Sela sam za jedan stoi, naruila au vina i uivala u poslednjoj
veeri u Parizu. Dvadeset etiri sata kasnije, biu u svom stanu u Milanu, raspakivau kofere,
jeu keks i trudiu se da zaboravim.
Veerala sam posmatrajui oko sebe parove za stolovima. Svi su bili veoma lepi. U Parizu
svaka ljubavna veza postaje oaravajua. Pokuala sam da zamislim kako bi bilo veerati u
bistrou sa Etjenom. On bi poruio vino, gledajui me u oi, dok bih mu se ja smeila i milovala
mu ruku na stolu.
Poto sam pojela kola, kojim sam se sladila bez preterane grie savesti, pola sam da se
proetam kako bih razbistrila misli i oprostila se od grada. Vee je bilo prijatno i inilo se da su
otre hladnoe s poetka zime samo runa prolost. Otila sam do Bogorodiine crkve, sela na
klupu i posmatrala ljude kako prolaze.
Imala sam utisak da je suvie rano da odem iz grada, kao da neto nisam obavila.

Sutradan sam se probudila u zoru, skuvala poslednju parisku kafu i stala pod tu. Zatim sam se
obukla i pozvala taksi za aerodrom.
Stigla sam na arl de Gol i vukui s mukom ogroman prtljag stala u red za ekiranje. Kada
sam to zavrila, potraila sam restoran gde bih mogla da kupim poslednji kroasan.
Dok sam tugu guila ukusnom kiflicom od lisnatog testa i putera, ula sam kako me neko
doziva. Dobro poznat glas.
Na nekoliko koraka od mene, u crnom kaputu, stajao je Etjen, s buketom kamelija u ruci.
- Zato si doao? - upitala sam ga zlovoljno.
- Doao sam zbog tebe - odgovorio je, pruivi mi bele kamelije povezane finom svilenom
trakom.
- Nemam nita novo da ti kaem - rekla sam mu, odbivi cvee potezom ruke i sklonivi
pogled. Nisam htela da rizikujem da se izgubim u tim oima dubokim kao more.
- Moram s tobom da razgovaram - rekao je moleivo.
- O emu? O nama? To nikada ne bi uspelo. Veren si sa ilijet i treba da se venate, a ja
ivim u Italiji... - Glas mi je podrhtavao.
- ta? Kako zna... Ko ti je rekao za ilijet i za venanje? Kako zna?
Gledao me je zbunjeno, a ja sam oseala kako mi suze naviru u oi.
- Eto... znam.
- Ali niko ne zna za venanje...
- ao mi je... Nisam htela... Nisam htela da ga proitam...

137
 - ta to?
Izvadila sam iz tane izguvan papir i dala mu.
- Proitala sam ga... ilijetino pismo... izjavu ljubavi i zahtev da se venate.
Prebledeo je, stavio ruku na usta i gledao me plavim oima.
- Ti ne zna ta pria... - oajniki je odmahnuo glavom. Morala sam da se odmaknem od
njega pre nego to briznem u pla..
Dok sam pokuavala da odem, uhvatio me je za ruku.
- Nemoj da ide! - rekao je gledajui me u oi.
- Moram da idem, ovde me nita ne zadrava.
- Ima mene.
- Ti pripada drugoj, Etjene.
- Daj mi bar vremena da shvatim...
Udahnula sam duboko, zatvorila oi i, strano uzbuena, tiho rekla:
- Ja nisam DVD koji moe da stavi na pauzu dok pokuava da shvati svoj ivot. Nemam
ni vremena ni elje da sedim ovde i ekam da ti odlui koju e da zadri, a koju da ostavi.
Suvie sam propatila. Sada hou da neko voli mene, samo mene. Hou da budem jedina.
Odmahnuo je glavom. - Treba mi samo malo vremena, Koko.
- Uzmi koliko god vremena hoe, ali ja neu biti tu da te ekam.
Pogledao me je sa iskrenim oajanjem, zatim je pognuo glavu i ispustio kamelije.
- Zbogom, Etjene - rekla sam mu. Nije odgovorio. Zurio je u pod.
Okrenula sam se i otila. Ponadala sam se da e potrati za mnom i spreiti me da odem. Ali
to se nije desilo i ponovo sam osetila eksploziju u grudima i kako mi se srce slama.

138
 18.

Veita madmoazel

Povratak je bio tuan. Veoma tuan. U avionu sam sve vreme plakala. U Milanu me je doekalo
samo sivo nebo.
Kad sam stigla kui, oiju jo nateenih od suza, ostavila sam kofere pored vrata i odmah
pozvonila kod Klaudija. Bio mi je potreban prijatelj.
Ali vrata je otvorila Lukrecija, Klaudiova devojka.
- Izvini, ne bih htela da smetam - rekla sam joj, osetivi se suvinom.
- Ma ta pria! Dobro nam dola! Ui! Klaudio kuva kafu.
Ula sam u stan i primetila da se neto promenilo. Na zidovima su stajale fotografije, a tu i
tamo posudice sa sveama u boji. Tu je Lukrecija umeala prste. U to sam bila sigurna.
U jednom uglu, Maak je blaeno spavao na stolici.
- Zdravo, Koko - rekao je Klaudio, priavi da me zagrli. - Oekivali smo te. Dakle, ima
svata da nam pria, zar ne? Hou sve detalje - rekao mi je, pun oduevljenja.
- Ne znam odakle da ponem... oajna sam. Tako mi je udno to sam ponovo u Milanu.
- Mogu da zamislim. Jesi li za kafu?
Ba mi se pila. Klaudiova kafa bila je jedna od stvari koje su mi u Francuskoj najvie
nedostajale.
- I, da ponemo od poetka: kako si? - upitao je pruajui mi oljicu. - ini mi se da nisi ba u
formi.
- Kao prazna ljutura. Spolja gladac, a unutra jadac. -Morala sam da se izjadam.
- Pusti da pogodim... - Oboje su seli pored mene. - Ljubavni problemi, jel' tako?
- Tako je. Uvek isto. Prokleti ljubavni problemi. To se nije mnogo promenilo od kada sam se
prvi put pojavila na tvojim vratima.
- Tvoj mali rekord, Koko. Uspeva da ostane slomljenog srca u svakom gradu na svetu.
Mogla bi da se takmii na Olimpijadi u kategoriji slomljenih srca - rekao je u ali.
- U pravu si, stvarno sam katastrofalna - odgovorila sam, pokuavajui da se nasmejem. -
Dobra strana je to to e sada opet svakoga dana moi da slua moju kuknjavu.
- Ako ti je potrebno da se nekome izjada, i ja sam tu - dodala je Lukrecija smeei se.
- Hvala vam. Vi ste pravi prijatelji. Dajte mi nekoliko dana i sve e mi izgledati lake.
- Sve e se srediti, videe - rekao mi je Klaudio. Sve e se srediti, pokuala sam da ponovim.

139
Tog dana sam otila na veeru kod Eme. Elena je bila odlina kuvarica i spremila nam je svoje
uvene taljatele s raguom.
- Konano! Moja mala Koko se vratila. - Snano me je zagrlila. - Bilo mi je teko bez tebe.
- I ti si meni mnogo nedostajala - rekla sam joj skidajui jaknu i eiri i sedajui na njen
udobni kau.
- Ema mi je stalno priala o tebi. Tvoje pariske avanture postale su joj omiljena sapunica -
naalila se Elena, otvarajui flau morelina di scansana koju sam donela.
- Dani su mi stvarno bili ispunjeni. I divni i grozni - rekla sam, gledajui njih dve. - Mislim
da e mi trebati malo vremena da se oporavim od svega to sam doivela.
- Kako si sada? - upitala je Ema, sipajui sebi vino.
- Manje-vie isto kao kada sam pola: izgubljena, zanesena i setna. - Uzela sam au vina. -
Ah... i dalje sama, da ne bude zabune!
- Etjen, zar ne?
- Zavrilo se kao u najgorem filmu: on je ostao sa svojom lepoticom, a ja sam se vratila kui
sama i oajna.
- Daj, Koko, samo hrabro! Stavi taku i preseci. Ti to ume. Ovo je bio lep izlet i kraj prie.
Razmiljaj na taj nain. Videe da e se pre ili kasnije sve e doi na svoje. Pogledaj nas! Jesi li
ikada pomislila da u se jednoga dan srediti i s nekim zapoeti zajedniki ivot? - neno mi se
nasmeila.
- Eh, da. Da nisam videla svojim oima, nikada ne bih poverovala. Mnogo mi je drago zbog
vas. - Podigla sam au i nazdravila im.
Provele smo prijatno vee.
Pustila sam da mi ugaaju i uivala to sam ponovo kod kue. Pariz mi je neopisivo
nedostajao, Etjen mi je beskrajno nedostajao, ali mi je njihova ljubav grejala srce. One su bile
moja porodica.
Iako sam bila odsutna samo tri nedelje, mnogo toga se promenilo. Klaudio i Ema su poeli
da ive sa svojim partnerima i mnogo ree su se viali.
Svi su pronali ljubav, dok sam ja, kao i obino, ponovo promaila.
Na trenutak sam se oseala kao Koko anel, veita madmoazel. Oterala sam iz glave tune
misli i nasula jo au vina. Nikolo, Kristijan i Etjen uspeli su da odnesu delie mene, ali sam se
ja jo drala. I postala sam mnogo jaa.
Bila sam u stanju da preivim unutranje potrese i nisam htela da gubim nadu. Od prolosti
nije ostalo mnogo, ali sam jo uvek imala budunost. A budunost je neto najlepe to imamo.
Vrativi se kui, bacila sam se na krevet i utonula u dubok san a da ni kofere nisam
raspakovala.
Ujutru sam se probudila neobino vesela. Posle dugih nedelja na pariskom krevetu na
rasklapanje, konano sam spavala na svom dueku i lepo sam se odmorila.
Pripremila sam sebi obilan doruak, ukljuila mainu za ve i izala. Mart je bio izuzetno
hladan, a tog jutra je sijalo sunce. Otila sam peke do Duoma i nekoliko puta zastala da popijem
espreso. Kako mi je nedostajao! Zatim sam upala u vrevu u centru i pustila da mi zbrka odvue
panju i odagna rune misli.

140
 Stigavi na Trg San Babila, primetila sam oveka kako sa ogromnim paketom u rukama
izlazi iz neke prodavnice. Poznala bih ga meu hiljadama - Nikolo! Sakrila sam se ispod trema i
posmatrala ga.
Delovao je prilino zaputenije no ranije. Imao je dugu bradu i bio je raupan. Nosio je
naoare za sunce i nije bio onako nadmen kao nekad. Nita nisam osetila. Vreme je izleilo sve
rane. Bio je izbrisan iz mog ivota.
Gledala sam ga kako ulazi u taksi i odlazi, a onda sam se okrenula i mirno nastavila svojim
putem.

U ponedeljak ujutru, po starom dobrom obiaju, stigla sam na posao pre ostalih. Obukla sam
crni kostim i udobne cipele s niskom potpeticom. Imala sam elju da ponovo vidim kolege i
nastavim svoj posao.
Doavi do radnog stola, spustila sam torbu na stolicu i krenula ka automatu za kafu.
Hodnici su bili prazni i setila sam se onog jutra kada sam dorukovala sa Etjenom. Sve se sada
inilo tako daleko.
Nekoliko minuta kasnije, zona za odmor je poela da se puni. Svi su me srdano pozdravili i
poeli da me zasipaju pitanjima. Oseala sam se kao zvezda i bilo mi je drago to mogu da im
ispriam sve pojedinosti ove lepe avanture.
Dok sam s nekim devojkama u ali razgovarala o razlikama izmeu mukaraca u
Francuskoj i Italiji, ula je Valentina. Prostrelila me je pogledom i, ak me i ne pozdravivi,
poela da ita listu napitaka na automatu, koju je znala napamet.
Ako je to njena igra, ja u da povuem prvi potez. Bila sam sita njenog ikaniranja.
- Zdravo, Valentina - rekla sam joj pucajui od ponosa. Nije odgovorila, ali ja nisam
odustajala.
- Jel sve u redu? - nastavila sam, ne obazirui se na njenu lanu ravnodunost.
Okrenula se i pogledala me pakosno: - Dobro sam, nikad bolje. Provela sam tri divne
nedelje.
- E pa, sad sam se vratila. Pomiri se s tim. Mnogo sam nauila za ovih nekoliko nedelja i
imam nameru da to pokaem. Ako ima sa mnom neki problem, trebalo bi da ga rei. Dosta mi
je trzavica u ivotu, ne treba mi jo jedna - rekla sam joj u jednom dahu, ni sama ne znajui
odakle mi takva snaga.
Pogledala me je utke na trenutak, ne znajui ta da kae. Kolege oko nas gledale su nas
netremice, ne progovarajui ni re.
- Nemam s tobom nikakav problem - rekla je, pritisnuvi dugme na automatu. - elim samo
da popijem kafu i ponem da radim - i dalje me nije gledala u oi.
Udahnula sam duboko da bih se oslobodila napetosti. Pre nego to je otila, okrenula se i
rekla je: - Dobro dola. Skupila sam hrabrost da se suoim sa svojim malim strahovima i rekla
sam Valentini ta mislim. Pariz me je promenio.

Vrativi se za svoj radni sto, malo sam prouila dogaaje koje sam propustila. Sva venanja
protekla su savreno, to znai da u mom odsustvu nije bilo veih problema.
Dok sam proveravala elektronsku potu, stigao je telefonski poziv iz direkcije: Paolo je hteo
da me vidi i da popriamo o Parizu.

141
 Ula sam kod njega s osmehom. Bila sam zadovoljna toplim doekom tog jutra i dobro sam
se oseala to sam uutkala onu harpiju Valentinu.
Stigavi, zatekla sam otvorena vrata. Paolo je stajao pored stola i listao neke papire.
- Jel' slobodno? - upitala sam pre nego to sam ula.
- Rebeka, drago mi je to te vidim. Oekivao sam te. Zatvorila sam vrata i sela na fotelju.
- I, kako je bilo u Parizu?
- Odlino. To je nezaboravno iskustvo.
- Stvarno sam zadovoljan - rekao je i stao ispred mene. - Dobio sam jutros izvetaj od
Etjena...
Osetila sam knedlu u grlu.
- I moram da kaem da me je prilino zbunio.
Ruke su poele da mi se tresu. Da li je mogue da se Etjen osvetio aljui lo izvetaj o mom
radu? Da li je mogue da je toliko bedan?
- Mogu da objasnim... - pokuala sam da naem neko opravdanje.
- Nema potrebe da objanjava. Poslao sam te tamo da ui, meutim...
- Hm... meutim?
- Meutim, ini se da je tvoj doprinos bio presudan!
Stvarno? Imala sam zgodne ideje za neke ceremonije i uspela sam da reim nekoliko
problemia sa dobavljaima, ali mislim da sam samo radila svoj posao.
- Veoma se ponosim tobom! - rekao je Paolo i pruio mi ruku. - Kada si dola ovamo, nisam
bio naisto. Delovala si izgubljeno i pomislio sam da nikada nee uspeti da nae pravi
podsticaj za organizovanje venanja, ali moram da priznam da sam pogreio. Pokazala si veliku
volju i upornost i postala jedna od najboljih.
Bila sam srena i zbunjena. Nisam navikla na pohvale i nisam znala ta da kaem. Etjen je
verovatno poslao sjajan izvetaj, uprkos tome to sam ga ostavila na aerodromu kao bednika.
- Uinila si ast naoj agenciji, Rebeka. Zato sam odluio da te unapredim. Od danas si
zamenik efa sektora za venanja i dobie poviicu - rekao mi je s osmehom.
Nisam mogla da verujem. Dolo mi je da zaplaem od sree.
- Hvala! Ne znam ta da kaem...
- Ne treba nita da kae, ti si to zasluila. Sada se vrati na posao i radi najbolje to zna.
Ponovo smo se rukovali i krenula sam ka liftu. Divan povratak.

Kad sam se vratila kui, napisala sam pismo Elodi, jer sam elela da joj ispriam ta mi se
dogodilo tog dana i pitam je kako je. Mnogo mi je nedostajala. Njena razdraganost i bezbrinost
mnogo puta su mi pomogle da se oseam bolje.
Nakon to sam poslala mejl, setila sam se aja koji sam kupila gospoi Leonini i reila da je
posetim. Stigavi pred njena vrata, ula sam zvuk klavira i malo sam saekala pre nego to sam
pokucala. Prijalo mi je da sluam muziku. Onda sam zakljuila da je doao trenutak da je
prekinem.
- Oh, draga - rekla je im me je videla, pozdravljajui me srdanoj kao da sam joj stara
prijateljica. - Nisam vas oekivala.

142
 - Izvinite ako smetam, ali upravo sam se vratila iz Pariza i donela sam vam mali znak
panje.
- Nimalo mi ne smetate, mila. Samo izvolite.
U jednom uglu sobe veliki papagaj je spavao na stalku. Odmah sam primetila da je na stolu
imala tri upaljene svee i pare torte.
- Slavite neto? - upitala sam je.
- Danas nam je godinjica - odgovorila je. Priala je o svojoj izgubljenoj ljubavi. Dirnula me
je.
- Ovo je za vas - rekla sam, pruivi joj paketi.
- Hvala, nije trebalo da se muite.
- Taman posla. Bilo mi je zadovoljstvo. Htela sam samo da vam donesem malu uspomenu
na moj kratki boravak u Francuskoj.
- Mnogo vam hvala. Da li biste popili sa mnom au ampanjca?
Rado sam prihvatila. Pomislila sam da moda nije loe podeliti s nekim svoju usamljenost.
- Danas bi bilo etrdeset dve godine da smo zajedno - rekla je pruajui mi au i pare torte.
- Da li vam mnogo nedostaje? - upitala sam, nadajui se da nisam nametljiva.
- Svakog dana kao prvog dana. - Pogledala je kroz prozor.
- Doiveli ste veliku ljubav - izgovorila sam to od srca.
- Najveu. - Nasmeila mi se i ponovo sela za klavir. -Svirala sam neto za njega, hoete
malo da posluate?
Klimnula sam glavom. Svirala je za sve nemogue ljubavi, za svoju, tragino izgubljenu, i za
one moje, neostvarene.

U danima koji su usledili posao mi je oduzimao najvei deo vremena. Kao zamenik efa imala
sam veu platu, ali i vie obaveza. Valentina je malo smekala, ali me je i dalje kinjila.
Oduprla sam se iskuenju da piem Etjenu, a ni on meni nije pisao. Mnogo mi je nedostajao.

Na dan velike svadbe, koja je za mene bila prvo pravo zaduenje u firmi Fajv, odluili smo da
okupimo ceo tim. Valentina je bila u kapeli za samu ceremoniju venanja, dok smo nekoliko
kolega i ja ostali u zamku da proverimo je li sve spremno za prijem.
Svadba je bila uspena, zahvaljujui i neoekivano lepom vremenu krajem marta. Dok smo
se pozdravljali pre odlaska, mlada nas je zamolila da ostanemo dok ne baci bidermajer.
Znala je da Valentina i ja nismo udate i htela je da ispotuje tradiciju. Sve neudate ene
morale su da uestvuju u hvatanju buketa.
Stala sam protiv svoje volje na kraj grupice mladinih prijateljica, nastojei da to manje
padam u oi.
Mlada se okrenula i bacila je cvee.
Buket belih rua, kamelija i kala preleteo je preko glava svih prisutnih ena, koje su vritale i
skakale, i pao je pravo na mene, a onda na travu. Podigla sam ga, pomalo s nevericom, i dobila
aplauz.
- estitam, Rebeka - rekla mi je Valentina, smejui se.

143
- Svaka ast! - rekla je mlada, zagrlivi me. - Kako se ini, ti si sledea!
Pogledala sam cvee, ne mogavi da se nasmejem. Sudbina je stvarno prevrtljiva.

144
 19.

Prava haljina, pogrean mukarac

- Ne moe dalje ovako. Sredi se! Pre ili kasnije, morae da nastavi normalan ivot. - Ema me je
izgrdila preko telefona, nakon to sam ko zna koji put odbila poziv da odemo na pie.
- Samo elim da malo budem sama - bilo je sve to sam joj odgovorila.
U poslednje vreme sam se pretvorila u osobenjaka. Mnogo sam radila, ak do duboko u no,
a uvee sam retko izlazila. Stavie, veoma retko. Nisam imala elju da budem sa ljudima, mrzelo
me je da se minkam i oblaim da bih zavrila vee pijui i askajui sa prijateljima svojih
prijatelja.
Ema i Klaudio su pokuavali da me spare sa svakim raspoloivim mukarcem na vidiku,
radili su to iz najboljih namera, bilo mi je jasno, kako bih i ja osetila ta znai kada ima nekoga
sa kim deli deo ivota, ali je sve bilo uzalud. Htela sam da budem sama.
- Prestani da razmilja o onome to se nije desilo. Mora da se pokrene, Koko. Svet je pun
prilika, ali ih nikada nee iskoristiti ako sedi i trune na svom kauu.
- Bar je udoban.
Stalno, stalno, stalno sam mislila na Etjena, na na poljubac, na to kako bi bilo da on nema
drugu i ta bi se dogodilo da sam ostala due u Parizu.
Da sam mogla da se vratim u prolost, promenila bih mnogo toga.
- U pravu si, Ema. Tano, moram da se pokrenem. Ali treba mi vie vremena. Ovo je bila
teka godina i nisam spremna da sve ostavim po strani i ponem iz poetka.
- Ali mora! Jedino tako e se oporaviti. Ostavi po strani alopojke i griu savesti i poni iz
poetka. Gledaj lepu stanu. Ne mora da krene od nule. Ima dobar posao, ima nas, ima
gomilu divnih cipela. Poni od ovoga, od tri, etiri, pet, od onoga to misli da ima neku
vrednost u tvom ivotu. Ostalo e doi samo.
Ostalo nikada nije dolazilo samo. Ostalo je uvek odlazilo nekud na drugu stranu, kud je ono
htelo.
- Hvala, Ema, znam da si tu, ali sada elim da sedim ovde i jedem sladoled.
- Ako nee zbog mene, uradi to onda zbog svoje linije i broja 40.
Dirnula je u bolnu taku. Tako oajna, poela sam da se kljukam slatkiima i bila sam u
opasnosti da se ponovo ugojim.
- Dobro, poen za tebe! U pravu si. Trebalo bi da sedim kod kue i da se saaljevam, a da
pritom jo i gladujem.
- Ne lupaj! - rekla je smejui se. - Hajde, poslednji put te molim. Obuci jednu od svojih
slatkih haljina i doi ovamo. Prijae ti.

145
 Ubeivala bi me celo vee, poznajem je.
- Dobro, dolazim. Ali znaj da nisam za drutvo. Dobro zna kako izgleda kad kukam, a
veeras u biti totalno u autu.
- Da bi to nadoknadila, morae da izgleda totalno in. Nasmejala sam se. Ema nikada ne
odustaje.
Obukla sam se i naminkala protiv svoje volje, gotovo izbegavajui ogledalo.
Jednoga dana u napisati knjigu o ljubavnim patnjama. Naslov e glasiti Od zvezda do trnja:
pria o zaputenoj eni slomljenog srca.
Obula sam baletanke i izala iz kue. Napolju me je doekao lagani povetarac, koji je
konano rasterao oblake. Restoran nije bio daleko od moje kue i zato sam odluila da idem
peke. Te veeri sam imala elju da hodam unedogled i da postanem nevidljiva.
Uavi u restoran, poela sam da traim Emu i Elenu. Bilo je mnogo ljudi i nisam mogla da
ih naem. Izala sam da ih pozovem i dok sam drala telefon prislonjen na uvo i razgledala
okolinu, ispred picerije s druge strane ulice primetila sam jedan mladi par. Stajali su jedno uz
drugo i smejali se, to nesumnjivo govorilo o njihovoj bliskosti. Pogled mi je pao na devojku.
Bila je mrava i plava i stajala je okrenuta leima. Uinila mi se poznata, ali sam onda pomislila
da je to nemogue. Da li je to ona? Opet ona? Prokleta Ana?
Sakrila sam se iza jednog automobila i pogledala bolje. U drutvu visokog, lepo odevenog
mukarca zaista je bila moja velika, bledunjava suparnica. ena koja se voli. Smejala se dok ju je
onaj minker zabavljao i naginjala se k njemu, to je bio oigledan znak da joj se svia.
Ta lakomislena glupaa je vrljala. Dakle, ne samo da mi je ukrala mukarca ve je provodila
veeri oijukajui s drugima.
Nisam mogla da odvojim pogled od nje, gorela sam od elje da vidim ta e se dogoditi. -
Evo nje! Tu si!
Ema je izala iz restorana da me potrai i zatekla me je kako uim. - ta to radi? - viknula
je da bi nadjaala glasnu muziku koja je dopirala iznutra.
Uutkala sam je rukom i dala joj znak da se sakrije. Nisam htela da nas Ana vidi, mada je
plavokosa bila suvie zaokupljena zgodnim drutvom da bi primetila ostatak sveta.
- Koko, hoe li mi objasniti ta se deava? - upitala je, nakon to se i sama sagnula iza kola.
- To je Ana. - Ko?
- Ana. Ona Ana. Biva prijateljica koja mi je ukrala biveg deka! - pokazala sam joj drugu
stranu ulice, gde su ono dvoje nastavljali svoju igru zavoenja.
- Ali ono nije Nikolo!
- Kakvo oko! Oko sokolovo!
- ini mi se da su mnogo... - I ti si to primetila?
Ana se jo vie pribliila mukarcu i neto mu apnula na uvo. On se nasmejao, a zatim joj je
stavio ruku na bok i privukao je k sebi. Ona mu je pomilovala kosu i ovla ga poljubila u usta.
- Na zajedniki prijatelj ne bi bio zadovoljan da vidi svoju princezu kako se privija uz
drugog.
- Mislim da ne bi - rekla sam kikoui se, a duboko u sebi sam se naslaivala.
- Misli da ga vara?

146
 - Ne mislim ba nita i ne zanima me, ali gospodin savreni, mister hou enu koju mogu
da volim, stvarno je dobro odabrao ivotnu saputnicu - rekla sam odajui svoju radost.
Apolon ju je poljubio u vrat i njih dvoje su uli u piceriju.
Dok smo uale iza automobila, Ema me je pogledala s osmehom: - Jel' vidi da sam bila u
pravu to sam te izvukla iz kue?
- Moram da priznam da jesi. Nisam danima bila tako vesela.
Ustale smo i vratile se u restoran.
- Zar nije udno videti kako savrena ena flertuje s drugim? - upitala me je Ema dok smo se
provlaile kroz guvu.
- udno je, ali i veoma oslobaajue. Tako esto sam se pitala ta to ona ima to ja nemam i
sada znam. Mnogo je lukavija od mene i mnogo pokvarenija. Drago mi je to nisam vie sa
ovekom koji eli da bude s takvom enom. - Nedeljama sam plakala, patei to nisam kao ona,
a sada sam ponovo bila zadovoljna to sam ovakva kakva sam: mala, odana i verna Koko.
Naruila sam koktel i provela celo vee pleui i pijui. Doivela sam jo jedno malo
zadovoljstvo.

Sutradan sam dola na posao sa uasnom glavoboljom. Nastavila sam po starom dobrom
obiaju.
Nakon to sam jo u rano jutro popila celu dnevnu dozu kofeina, probala sam da radim.
Predstojalo nam je jo jedno vano venanje i morala sam da proverim da li je sve onako kako je
muterija traila i da li e rokovi biti ispotovani.
Dok sam pravila pauzu kako bih pisala Elodi, stigao mi je mejl, koliko neoekivan toliko i
zanimljiv. Opet se javio Nikolo, koji me pita da li bih htela da se vidimo.
Zato bih se videla s tobom, majmune?, rekla sam tiho, gledajui u kompjuter.
Kakav tajming, arhitekto! Sino sam zatekla njegovu voljenu kako se uvija oko drugog, a on
me ve sutradan zove da izaemo. ta je to? Skrivena kamera?
Izbrisala sam njegovu poruku a da nisam ni odgovorila i nastavila da radim, muena
glavoboljom.
Kasno po podne pozvala me je devojka ije je venanje trebalo da se odri za nekoliko dana.
Uhvatila ju je panika jer je atelje koji joj je io venanicu kasnio sa isporukom. Ona je te veeri
morala da krene na jezero Maore, gde treba da se odri ceremonija venanja, i nije vie mogla
da eka.
Nakon to sam na telefonu sasluala njenu oajniku kuknjavu, odluila sam da se rtvujem
i spasem stvar: otii u da podignem haljinu sutra po podne, doneu je kui i uvau je kao oi u
glavi, a onda u u zoru krenuti na put da joj je odnesem.
Poto sam umirila mladu, traila sam slubena kola na dva dana i otila s posla.
Te veeri sam bila kod Klaudija na sedeljci koja bi se mogla nazvati kilogrami i suze.
Lukrecija je odabrala film i ve sam znala da u vee provesti plaui na prijateljevom kauu. To
je delovalo proiujue i trebalo mi je.
- Hoemo da plaemo veeras? - rekla sam im mi je Klaudio otvorio vrata.
- Veeras neemo da plaemo, budi bez brige - viknula je Lukrecija iz kuhinje.
- Kako to? Skidate se sa tunih filmova?

147
 - Odabrali smo najklasiniju ljubavnu priu - Pepeljugu!
- Eto, konano jedna ozbiljna pria, u kojoj on bira enu s najlepim cipelama.
Kada se film zavrio, ja sam plivala u suzama.
- Plae i kada film ima srean kraj, Koko? - upitala je Lukrecija pruajui mi maramicu.
- Sada plaem pre svega zbog njih.
Bilo je tako dirljivo videti princa koji trai svoju lepoticu meu hiljadama njih. Pepeljuga je
imala neverovatnu sreu. Nijedna od polusestara nije napisala princu ljubavno pismo molei ga
da se njome oeni i on je mogao da je odabere ne alei ni za im. to Etjen nije uradio...
- Hteo je nju i odabrao ju je meu svima. Zar to nije romantino?
- Videe, pre ili kasnije, jedan nakresani princ iz bajke, u nekom udaljenom delu sveta,
opametie se i doi e da te potrai. Nee mu biti teko da te nae, ako se pojavi sa cipelom u
ruci - rekao je Klaudio smekajui se.
Lukrecija i ja smo prasnule u smeh. - I ja tebe volim - rekla sam mu, zagrlivi ga. Sutradan
po podne trebalo je da odem u atelje po haljinu i da je odnesem rastrojenoj nevesti.
Stigla sam u kancelariju veoma rano, obavila sav posao za nekoliko sati, ruala sa nekoliko
kolega, uzela na portirnici kljueve od slubenog automobila i krenula. Uspeh venanja zavisio
je od mene. Oseala sam se kao tajni agent na zadatku. Prva etapa - atelje.
Primila me je gospoa srednjih godina, u elegantnom crnom kostimu, s kosom pokupljenom
u malu punu.
- Dola sam po haljinu - rekla sam joj s osmehom.
- Naravno! Venanje Viskonti. Izvinite jo jednom zbog kanjenja. Vi ste mlada?
- Ne, ja sam samo organizator venanja. Nisam udata.
- A ta ekate? - upitala je gospoa smeei se i povela me u ogromnu sobu punu haljina.
- Hm, moda onog pravog? - rekla sam kikoui se.
- Dovitljiva opaska - rekla je uzimajui haljinu.
- elim vam da ga to pre naete. Lepa devojka kao to ste vi neizostavno bi morala da
obue jednu od naih haljina.
- Hm... Ako se to dogodi, sigurno u je obui - rekla sam, uzevi paket i krenuvi ka izlazu.
- Sreno, draga!
- Hvala - odgovorila sam zbunjeno. ak me je i prodavaica podseala na to koliko je tuno
biti sam. Hvala svima od srca.
Kod kue sam okaila haljinu na vrata spavae sobe i sela da malo gledam televiziju.
Pre nego to sam poela da spremam uobiajenu posnu salatu, spopale su me udne misli.
Imala sam skoro trideset etiri godine, a nikada nisam obukla venanicu. Naravno, oduvek sam
prezirala venanja, a s obzirom na to kakve sam sree sa mukarcima, nikada neu imati priliku
da stanem pred oltar, pa zato onda ne bih napravila malu probu? Samo da vidim kako mi stoji.
Iz iste radoznalosti. Posle u je ponovo zapakovati i predati neoteenu pravoj vlasnici. Prosta
stvar. Mlada, koliko se seam, nosi otprilike moj broj.
Odluila sam: uzela sam futrolu s haljinom i stavila je na krevet. Otvorila sam polako
rajsferlus i izvukla haljinu. Bila je od meke svile i sifona i imala je na gornjem delu jednostavan
vez i perlice. Mnogo mi se sviala.
Polako sam se svukla i obukla haljinu, pazei da je ne otetim.

148
 Pogledala sam se u ogledalo: venanica je potkopala moj cinizam.
Moda sam je i ja elela.
Moda sam i ja prieljkivala romantino i nezaboravno venanje.
Dok sam se ogledala, ula sam zvono na vratima. To je verovatno Klaudio doao da me
pozdravi. Umree od smeha kad me vidi u ovome.
- Dolazim! - viknula sam, jedva koraajui.
- Nikada nee poverovati... - rekla sam, uverena da u na vratima ugledati svog prijatelja
otvorenih usta.
- Zdravo - odgovorio mi je poznati glas. To nije bio Klaudio.
To je bila poslednja osoba na svetu koju sam elela da vidim u svojoj kui.
Preda mnom je stajao Nikolo, u jednom od svojih tamnih odela i sa flaom vina u ruci.
- ta e ti ovde? - Bila sam zbunjena.
- Traio sam te nekoliko puta, ali mi nikada nisi odgovorila. - A nije ti palo na pamet da
nisam elela da te ujem? - Onda sam pronaao tvoju adresu i sada sam tu - rekao je s jednim od
svojih najlepih zavodnikih osmeha.
- Ko te je pustio u zgradu? - Da je pozvonio na interfon, ostavila bih ga da trune na ulici.
- Jedna udna ena sa eiriem od perja. Izlazila je i zamolio sam je da me pusti unutra.
- ta hoe?
- A... ti se to udaje? - upitao je s nevericom, gledajui haljinu.
- Ne... to je duga pria... Uostalom, ne tie te se! Dakle, ta hoe?
- Zar me nee pozvati da uem? - rekao je gotovo moleivog pogleda.
Ve je tu, na mojim vratima. inilo mi se da nemam drugu mogunost. Uostalom, ja sam
lepo vaspitana.
- Daj mi nekoliko minuta da se presvuem. - Navukla sam na brzinu pantalone i majicu i
vratila se.
Borio se s vadiepom, pokuavajui da otvori flau koju je doneo.
- Hoe malo vina? - upitao je, gledajui me sa smekom na licu.
- Doao si ovamo da mi ponudi vino?
- Ne, u pravu si. - Zgrabio je flau i otiao da nae ae za vino. Ponaao se kao da je u svojoj
kui i to me je ivciralo. Nismo vie bili bliski kao ranije i nije mogao da doe u moj stan i radi
ta hoe.
- Dakle? ekam - rekla sam mu, pokuavajui da obuzdam bes. Glas mi je podrhtavao i
oseala sam udne marce u rukama.
- Izvini. Tano, dugujem ti objanjenje. Doao sam da razgovaramo.
- Da razgovaramo? Nemamo vie nita da kaemo jedno drugom.
- Znam da si ljuta na mene, Koko...
- Ne zovi me Koko. I nisam nimalo ljuta na tebe. Ti za mene jednostavno ne postoji.
Izbrisala sam te is svog ivota i ne elim vie nita s tobom.
Gledao me je nepomino na trenutak. Zatim je nastavio da pria.
- Dogodilo se toliko toga, Ko... Rebeka. Znam da sam se loe poneo prema tebi.

149
 - Nisi se poneo loe - prekinula sam ga. - Ispao si pravo govno!
- U pravu si. Zasluujem tvoje uvrede i bes. Ali promenio sam se. Nisam vie onakav. -
Nikolo da se promeni? To mi je izgledalo nemogue.
- Ne zanima me. Ne elim nita da imam ni sa onim starim ni sa ovim novim.
- Okrutna si, Rebeka. Dozvoli da ti bar objasnim. Delat koji rtvi kae da je okrutna. Da li je
svet moda poeo da se okree naopako?
- Vidi - nastavio je - u poslednje vreme sam mnogo toga shvatio. Izmeu ostalog, shvatio
sam da sam s tobom pogreio. Nije trebalo da te pustim da ode. Izmeu nas je postojalo neto
posebno.
- Pa, mislila sam da za tebe nisam dovoljno posebna. Nisam bila ona koja se voli. Zar me
nisi zbog toga ostavio da bi bio sa mojom nazoviprijateljicom?
- To je bila neoprostiva greka. Ti si bila prava za mene, a ne ona.
Pogledala sam ga paljivije. Imao je velike podonjake i inilo se da je smrao. Kragna na
koulji nije bila savreno ispeglana i imao je bradu od nekoliko dana.
Odjednom sam shvatila. Ana flertuje sa drugim, Nikolo dolazi da mi se izvini. Sve je bilo
jasno.
- Ostavila te je, zar ne? - upitala sam, ne mogavi da obuzdam podrugljivi osmeh.
- Ne... ne ba... nije tako...
- Prevarila te je i onda te je ostavila, reci istinu - poela sam slatko da se smejem. Ana se
stvarno ponela kao savrena ena, nema ta! Svaka ast!
- Da, ona me je... razili smo se, to je tano. Ali nismo bili jedno za drugo. Kada sam shvatio
da nije savrena kao ti...
- Prestani, Nikolo. Budi dostojanstven: Ostavila te je i sada si doao kod mene podvijena
repa jer si ostao sam.
Nije odgovorio. Pogodila sam tano u metu.
- Zna ta u da ti kaem? Ne znam ta bih radila sa ovekom kao to si ti. ovekom koji je
odabrao drugu. Drugu, potpuno pogrenu. Koji je otiao za neijim lepim nogama i plavom
kosom. Jadan si.
Zaustio je neto da kae, ali mu nisam ostavila vremena.
- Da si mi se vratio pre nekoliko meseci, doekala bih te rairenih ruku. Bila sam spremna
ak i da se ponizim, samo da se vrati. Kako sam bila glupa! Toliko sam plakala za tobom da
sam mislila da mi suze nikada nee usahnuti.
- Ja ne... - uzalud je pokuavao neto da kae.
- Ali sada je drugaije. Nisam vie ona mala krhka Koko kojoj si slomio srce. Ne znam vie
ta bih radila sa ovekom kao to si ti.
Pokuao je da mi dodirne ruku, ali sam je izmakla.
- Izlazi iz moje kue - rekla sam, pokazujui mu vrata.
- Pravi greku, Rebeka odgovorio je, pokazujui malo svoje uobiajene nadmenosti. -
Ako me sada pusti da odem, moda se nikada vie neu vratiti!
- Morau s tim da se pomirim. - Otvorila sam vrata i besno ga pogledala.
- Razmisli, Rebeka.

150
 - Dovoljno sam razmiljala. Veruj mi. Ne zanima me. Osim toga, zar ne zna da ena u
venanici, ako je vidi pre svadbe, donosi nesreu? - Sprdala sam se s njim.
Poraen, oborio je glavu i izaao u hodnik.
- Bili smo dobra ekipa... apnuo je.
- Moda smo bili - odgovorila sam, gledajui ga u oi. -Ali ja sada igram sama.
Zatvorila sam vrata i nekoliko trenutaka stajala nepomino da me proe bes. Postupila sam
ispravno. Ponosila sam se sobom. Osetila sam olakanje, kao da mi je sa srca pao kamen koji je
na njemu predugo stajao.
Prila sam flai vina koju je Nikolo ostavio na stolu i nasula au, nazdravljajui svojoj
slobodi, pogrenim mukarcima i onim pravim koji e se pre ili kasnije pojaviti.

151
 20.

Prva i jedina

Da bi neko bio nezamenjiv, treba da bude jedinstven. Koko anel je bila u pravu.
Bila sam umorna od toga da nisam dovoljna, da sam uvek na drugom mestu, da im se od
mene vie sviaju himere.
Sebi sam bila dobra. Bila sam jedinstvena i nisam vie elela da se menjam, da se
transformiem zbog nekog mukarca, da mu se prilagoavam.
ovek mog ivota mora da me prihvati ovakvu kakva jesam: i snana i krhka, sigurna u
sebe, ali ena kojoj treba panja, koja zna ta hoe, ali pre svega zna ta nee.
Celoga ivota sam pokuavala da budem neko drugi, da udovoljim eljama svakog
ljubavnika. Ali onda sam shvatila da u meni nema nieg pogrenog, funkcionisala sam, sviala
sam se sebi. Meseci su prolazili i bila sam zadovoljna sobom, svojim poslom, prijateljima.
Pronala sam ravnoteu i bila spremna da se s mnogo volje i poleta suoim sa budunou.
Milano je postao moja kua, mada sam esto mislila na Pariz. Kada bi me na kraju napornog
dana uhvatila melanholija, zamiljala bih kako se etam prostranim pariskim bulevarima,
posmatram Senu dok mirno tee, uivam u laganom povetarcu na klupama Luksemburkog
vrta.
Tamo sam krenula od nule, od sebe. Moda se i Koko oseala tako novom i snanom kada je
stigla pod nebo Grada svetlosti sa nekoliko franaka u depu i svojim eiriima za prodaju.
Kao i ona, posle svakog razoaranja u ljubav, bacila bih se na posao i postala jo bolja.
Zavolela sam venanja koja organizujem. U svakom od njih postoji obeanje, elja da se s
nekim podeli san, da se ostane zajedno u dobru i u zlu.
Za nekoliko meseci provedenih u agenciji postala sam organizator koji sa najvie
oduevljenja radi svoj posao i esto sam bila dirnuta venanjima kojima sam prisustvovala.
elela sam da se ponovo zaljubim, mada sam znala da moje srce jo nije spremno. U jednom
malom kutku tog miia koji mi kuca u grudima jo su bile Etjenove prodorne plave oi.
Jednog popodneva ostala sam na poslu prekovremeno da bih reila problem u vezi sa
isporukom ogromne svadbene torte. Volela sam da radim sama u tiini, bolje sam se
koncentrisala i bila delotvornija.
Dok sam se pentrala da dohvatim policu s velikim registratorima, jedna od mojih est niski
bisera zakaila se za ekseri. Pokuavajui da ih otkaim, povukla sam ogrlicu i za nekoliko
sekundi gomila beliastih perli grunula je i rasula se po podu.
Sila sam s merdevina i kleknula da ih pokupim. Dok sam se saginjala ispod stola, spazila
sam kako mi se primiu dve ruke. Bile su negovane i glatke, s dugim, vretenastim prstima. Te
ruke nikada ne bih mogla da zaboravim.

152
 Jo na kolenima, polako sam se okrenula i ugledala ga na nekoliko santimetara od mene, sa
prepoznatljivim mirisom i blagim pogledom.
- ta...? Ti si... ovde? - upitala sam ga glasom drhtavim od uzbuenja.
- Ovde sam. Zbog tebe. Moram s tobom da razgovaram, Koko - rekao mi je Etjen, uspravivi
se i pruivi mi ruku.
Ustala sam i pogledala ga. Bio je prelep.
Nisam znala ta da kaem, elela sam da ponovo okusim njegove vrele usne, ali sam imala i
elju da pobegnem.
- Nisam znala da si u Milanu - rekla sam sklanjajui pogled da se ne bih odala.
- Stigao sam malopre. Znao sam da u te ovde nai. Paolo mi je rekao da ovih dana mnogo
radi.
- ta hoe? - Pokuala sam da okonam razgovor koji me je mnogo uznemirio. Bezbroj puta
sam razmiljala o tome ta bi bilo kad bih ga ponovo videla, ta bih osetila. Sada sam saznala:
nisam bila ljuta. Bila sam tuna, povreena, ali sam i dalje oseala neto neodoljivo.
- Stalno mislim na tebe, Koko, no i dan - rekao mi je gledajui me u oi. - Otkad si otila iz
Pariza, dani su mi dugi kao venost. Svako jutro koje proe a da ne vidim tvoj osmeh, da te ne
sretnem na hodnicima agencije, za mene nema nikakvog smisla. Nedostaje mi sve: tvoj osmeh,
miris, oljice od kafe ostavljene u neredu na radnom stolu. ak i tvoji sakoi od tvida.
Nasmejala sam se.
- Bez tebe vie ne nalazim zadovoljstvo ni u emu, ni u vinu, ni u hrani, ni u zalascima
sunca, niti u dugim putovanjima kolima. Nita vie nema tu dra. ini mi se da nita vie nema
smisla.

Imala sam elju da ga zagrlim i priznam mu da se i ja tako oseam. I ja sam se budila sa grem u
stomaku pri pomisli da ne mogu da ga vidim. Ni ja nisam vie oseala ukuse, nisam razlikovala
mirise, nisam vie mogla da se nasmejem a da ne pomislim na njegov osmeh.
elela sam da ga snano privijem uza se i da se izgubim u njegovim poljupcima.
Ali nisam to uradila.
Prvo sam htela da znam istinu.
- Jesi ostavio ilijet? - upitala sam ga glasom punim nade.
- Ja... Shvati, Koko, nije mi lako. Postoji mnogo toga to ti nisam rekao, o njoj, o nama...
- ta jo treba da znam? ta treba da shvatim?
- To je komplikovano... Pismo koje si proitala... Venanje... Ne mogu to jo da uradim.
Jednostavno ne mogu.
Gledala sam ga nekoliko trenutaka do sri razoarana i oi su mi se ispunile suzama.
- ao mi je, Etjene, to nee ii. Ako nisi spreman da odabere mene, ako nisi spreman da ti
budem jedina...
- ekaj! - prekinuo me je. - Daj mi jo malo vremena.
- ta da ekam? O ljubavi se ne odluuje, ljubav se ivi. U ljubav se skae bez padobrana. U
ljubavi se rizikuje, ak i kada znamo da moemo sve da izgubimo. Ti nema hrabrosti da
rizikuje.
Uhvatio me je za ruku i pogledao pravo u oi.

153
 - Daj mi bar malo nade - rekao je.
Uhvatila sam ga za ruku, sklonila je i snano stegla.
Nasmeila sam mu se, ispreplela prste s njegovim, a onda ga pustila. Okrenula sam se da
uzmem tanu i jaknu i bez rei otila. Drugi put.

Sutradan uvee Klaudio je slavio roendan i otili smo svi zajedno na veeru. Rezervisao je sto u
jednom veoma otmenom restoranu i zamolio nas je da budemo elegantne.
U kolima, dok je Elena vozila, Ema me je upitala kako sam.
- Jue se vratio Etjen.
- Ah! Doao je da te vidi? Stvarno? I ta ti je rekao? -okrenula se ka meni.
- Traio mi je jo vremena...
- Nije jo ostavio verenicu? - Elena se ukljuila u razgovor.
- Svi su isti, kukavice i slabii. Ne zna ta gubi - rekla je Ema.
Potapala sam je po ramenu. - Hvala ti. Stvarno si veliki prijatelj.
- Jesam. Samo kai i odmah u otii ak u Francusku da iutiram tog tvog plavuana.
- Hvala ti, ali nema potrebe - odgovorila sam joj smejui se. - Iskreno reeno, mislim da sam
zaljubljena u njega. Shvatila sam to jue kad sam ga ostavila. Volim ga i ne znam ta da radim.
- Ajoj! - rekla je Ema, gledajui put ispred sebe. - Nadajmo se onda da e da pouri.
- Nee se vratiti, znam.
- Ne gubi nadu - pokuala je da me ohrabri Ema. Opet ta prokleta nada. I ona je bila na
izmaku.
Na sredini stola stajao je beli cvetni aranman s velikom sveom u sredini.
ekale smo nekoliko minuta da stignu nai prijatelji i za to vreme smo listale jelovnik.
eludac mi je bio stegnut, ali sam se trudila da ne pokvarim slavlje.
Malo kasnije, stigli su Klaudio i Lukrecija. On je bio u crnom odelu, a ona u lepoj svilenoj
svetloj haljini.
- Prvi put te vidim tako elegantnog! - rekla sam Klaudiju i poljubila sam ga u obraz.
- Ovo je posebna prilika - odgovorio je, namignuvi mi. Bacio je na brzinu pogled na vina. -
Hoemo li da naruimo pie?
Svi smo bili raspoloeni za dobru aicu i prepustili smo njemu da odabere.
- Kako napreduju radovi u novom stanu? - upitala je Lukrecija Elenu. Ona i Ema su se selile
u vei stan, koji su kupile zajedno.
- Ludimo zbog ploica u kupatilu, ali smo vrlo zadovoljne.
- Konano emo imati vie mesta za svoje stvari dodala je Ema.
- A ti nee stalno uzurpirati moju stranu ormana svojom novom garderobom - odgovorila
joj je u ali partnerica.
- Zajedniki ivot stvarno predstavlja teak poduhvat - rekao je Klaudio. - Da li znate da
sam morao da stavim u kartonske kutije pola svojih DVD-ja da bih napravio mesta za
Lukrecijinu kolekciju minijaturnih kua?
Ona se nasmejala i potapala ga po ruci.
- rtvovao si se za pravu stvar - odgovorila je smejui se.

154
 - A da ne priam o kupatilu, koje je zatrpano kozmetikom. Kada vi ene naete vremena da
se namaete svim onim kremama?
- Tako ste slatki da ovek moe da dobije eernu bolest gledajui vas - naalila se Ema.
Pomalo zbunjeni, oboje su se nasmejali. Dolo je vreme za desert. Klaudio je naruio da nam
naprave mus sa malinama preliven belom okoladom.
- Verovatno je pun kalorija - rekla sam stavljajui u usta kaiicu tog vazduastog krema - ali
za ovakvu poslasticu vredi dobiti celulit.
- Tako govori prava ena! - rekla je Ema, oblizujui se.
- Ovo nije malina - uzviknula je Lukrecija, osetivi neto tvrdo ispod kaiice. Izvadila je to
prstima i odjednom pocrvenela.
- Nije... nije valjda...? - Nije stigla da zavri reenicu. Klaudio joj je uzeo iz ruke mali predmet
umazan musom i ubacio ga u au s vodom.
Sedele smo nepomino i gledale kako se krem topi u tenosti, a onda je Lukrecija gurnula
ruku u au i izvadila prsten od belog zlata s malim optoenim brilijantom.
- Ja... ja... - zamuckivala je. Onda je pogledala Klaudija i zavrila reenicu: - Ne znam ta da
kaem.
Glas joj je podrhtavao od uzbuenja.
- Prepusti to meni - rekao je on, uhvativi je neno za ruku.
- Kad sam te upoznao, pomislio sam da vie nita ne moe vie da me iznenadi. Sjaj koji
vidim u tvojim oima nisam pronaao ni kod jedne druge ene. Otkad si ula u moj ivot, sve se
promenilo. Zeleno je zelenije, crveno crvenije. Jutarnja kafa ima mirisnija, sunce toplije.
Lukreciji se niz obraz skotrljala suzica i ona je spustila pogled.
- Ne proe dan a da ne zahvalim sudbini to mi te je dovela. I ne proe vee a da ne poelim
da se ujutru probudim pored tebe.
Sve smo u iekivanju zaustavile dah.
- Sa tobom sam naao sve, sve to mi je nedostajalo, sve to mi treba. Znam da se ne
poznajemo dugo, ali sam siguran da si ti ena s kojom elim da provedem ostatak ivota.
Ustao je polako sa stolice i kleknuo ispred nje.
- Lukrecija, uini me najsrenijim ovekom na svetu. Hoe li da se uda za mene?
Ona je drhtala dok joj je on stavljao prsten. Uhvatila ga je za ruke i nasmeila se: - Hou -
rekla je jecajui. - Naravno da hou.
Poljubili su se, a mi smo oduevljeno tapale.
Nikad ne bih rekla da Klaudio ume da bude tako romantian.
- Naravno - rekao je, pustivi svoju dragu - ti e organizovati nau svadbu.
- Divno - dodala je radosno Lukrecija.
- Bie mi ast - rekla sam buduim mladencima. Konobari su doneli flau ampanjca i
nazdravili smo za njihovu sreu. Moj najbolji prijatelj se eni. Kada ljubav doe, treba je samo
slediti.

Stiglo je prolee. Zimska melanholija je iezla, ostavljajui suncu zadatak da gradu podari novu
svetlost i nove boje.

155
 Imala sam elju da sama sebi ugaam. Kada nema nekoga zbog koga e se oseati
izuzetnim, mora mnogo vie sebe da voli.
Poto se zavrio radni dan, donela sam sveanu odluku: moram sebi da kupim poklon.
Vredan poklon.
Ula sam u metro i uputila se ka centru grada. Naavi se u guvi, krenula sam brzim
korakom ka onoj maloj, elegantnoj ulici koju sam nazvala Ulica anel.
Ispred izloga omiljene prodavnice setila sam se Etjena. Prolo je prilino vremena i mnogo
toga se dogodilo. Nasmeila sam se i ula, spremna da bez ustezanja upotrebim kreditnu
karticu.
- Mogu li da vam pomognem? - upitala me je veoma ljubazna i premrava prodavaica.
- Htela bih da probam cipele - odgovorila sam joj. Smestila me je u mali salon i poela da mi
donosi sve to imaju. Provela sam vie od sat vremena probajui te predivne cipele u potrazi za
savrenim modelom. A onda sam ga ugledala - par sandala sa veoma visokom potpeticom, fine
izrade, sa kaiiem oko glenja, na kojem je stajao zatitni znak u obliku ukrtenog slova C.
Moje nove, savrene cipele anel. Stvarno sam ih zasluila.
Posle brzog i bezbolnog provlaenja master kartice, podigla sam na kasi kesu sa dragocenim
sadrajem i izala na ulicu, gde me je doekalo blago proleno vee.
U batama restorana ljudi su askali i pili. Jedan ulini umetnik pevao je ljubavnu pesmu.
Uputila sam se kui peke. Moje novo ja, snano, veselo, odluno, nimalo nije bilo loe.

ivot je tako tekao, izmeu posla, prijatelja, dugih mejlova za Elodi, aa vina, cipela i oblaia
anela 5.
inilo se da je sve u savrenom skladu.
Klaudio i Lukrecija su bili zaokupljeni pripremama za venanje a ja sam dodavala svoje
posebne sastojke.
Ema i Elena su se preselile u nov stan i esto me zovu na veeru, pripremaju ukusna jela i
upoznaju me s novim prijateljima.
Valentina je prestala da ratuje sa mnom i bacila se svom snagom na posao. Bila je mnogo
mirnija i verovatno je prestala i da se drogira. S vremena na vreme bi opet pokuala da mi
zakae neki sastanak naslepo, ali bih ja uvek odbila, s osmehom na usnama.
esto sam poseivala gospou Leonini. Popile bismo aj, a onda bi ona svirala na svom
starom crnom klaviru.
Nije samo ljubav vana. Ima jo mnogo lepih stvari: smeh s prijateljima, sunani dani, ae
vina, doruak sa kapuinom i kroasanem za punim ankom nekog kafea, srceparajui filmovi,
nova duga niska bisera obavijena oko vrata.
Jednog obinog jutra, dok sam se dopisivala sa svojim nestrpljivim nevestama, Paolo me je
pozvao u svoju kancelariju.
Sunce je bilo visoko i estoko je sijalo kroz prozor.
- Sedi, Rebeka.
Smestila sam se na fotelju i ekala.

156
 - Hteo bih da razgovaram s tobom o neem vanom - napravio je pauzu, a onda je nastavio.
- Kod nas si ve gotovo godinu dana. Odlino si radila i veoma se ponosim tobom. Kako ti je u
naoj agenciji?
- Veoma dobro, Paolo. Posao mi se mnogo svia. Drago mi je. A kako ti je bilo u Parizu? Jel'
ti se svidelo da radi u kompaniji Seven?
Pogledala sam ga neodluno na trenutak, a onda sam se nakaljala i odgovorila: - Veoma.
Nemoj pogreno da me shvati, volim da radim kod tebe, ali Pariz je neto drugo...
- Shvatam rekao mi je sa irokim osmehom. I ja sam mnogo puta pomiljao kako bi
bilo da zbriem tamo.
- Mogu li da znam zato si me ovo pitao? - Bila sam radoznala.
- Dakle, jutros sam imao telefonski poziv iz Francuske i dugo sam razgovarao. - Srce je
poelo bre da mi kuca. - U njihovoj agenciji je upranjeno jedno vano mesto i spomenuli su
tebe.
- Hm, molim? - srce mi je stalo.
- Da, dugo sam razgovarao s Etjenom i on mi je rekao da je izabrao tebe, da je mesto tvoje
ako ga eli, i to odmah.
- ta ti je rekao? - noge su poele da mi klecaju i zastao mi je dah. Da li je mogue da je on...?
- Da je mesto tvoje, ve od sutra.
- Ne, ono drugo to ti je rekao.
- Ah, naravno! Rekao mi je da ti prenesem doslovce ovako: on je napravio izbor i odabrao je
tebe!
Nisam mogla da verujem! Soba je poela da mi se vrti.
- Odabrao je mene... - rekla sam tiho, ne mogavi da nastavim.
Ba u tom trenutku, kao da je znao, kurir je zakucao na vrata kancelarije.
- Imam poiljku za gospoicu Rebeku Bruni - rekao je, drei u ruci ogroman buket crvenih
rua, izmeu kojih su virile ogromne bele kamelije.
Ostala sam da sedim sa tim divnim poklonom u ruci, a onda sam primetila ceduljicu,
skrivenu meu laticama.
Izvadila sam je polako iz bele koverte. Nasmeila sam se. Ponovo je bila bez potpisa.
itala sam je bezbroj puta iznova dok su mi suze tekle niz lice.
Na tom laganom komadiu papira, nesigurnim rukopisom bile su napisane najlepe rei
koje mi je neki mukarac ikada uputio.
Te rei sam ekala celoga ivota, rei ivota: Madmoazel Koko, da li si spremna da bude
moja jedina?

Judith & Chia

157
 Zahvalnost

Hvala Mikeli, Sari, Klaudiju, Eleni, Valeriji, Danijeli, uliji, Aksiju, Mauriciju, Mafeu i
Filipu. Oni znaju zato.
Hvala Franeski Manini.
Hvala kofeinu.
Hvala Koko anel.

158