276 “Skautizam. G. 1919. ie predloZeno kongregaciji sv. oficija kao crkvenom sudiSta ovo pitanje: »Da li se nauka, koju danas nazivliu feosofié- kom, mode sloziti s katolitkom naukom; pa stoga da li ie dozvolieno upisati se u teosofitka drustva, prisustvovati njjhovim sastancima te Gitati njihove kniige, Sasopise, novine, spise«? O tome je spome- muta kongregacija vijecala 16. jula i odgovorila negativno na sva pitanja. (Cir. Acta apostolicae Sedis 1919, str, 317). SKAUTIZAM. Sir Robert Baden-Powel, engleski general, pozvao ie kao osni- vat skaute sveg svijeta na kongres (jamboree) u London za 31. jula do 8, aug. 1920, I na njegov glas odazvaSe se skauti, te je London — taj veliki grad vrvio tih dana miladim skautima, Raduna se, da ih je bilo do 500.000 i to u raznim bojama. Veselie je bilo neopisivo. Osni- vaé je na taj prizor kazao: »Savez je naroda tu! NeSto pred 10 go- dina rekoh, da ¢e iza 20 godina biti do 500.000 mladih skauta. No to ‘se eto ispunilo i prije ua sav dugi rate. To je veliki uspieh. Tu je uistinu novo pokolienie. Ta je mladeZ puna Zara i odu- Sevlienja, pa je uspieh morao nadoti. I jako je to oduSevlienje, kako se vidi i iz njihove piesme: Nek brda jeknu, neka se pjesme ore! Srdaca bratskih tu nam je dom. Skautska srca ko oganj gore, Trezna je glava, grudi ko grom! Cetnici mi smo mira i bratske sloge, A Sete naSe predvodi rad! . Napred! jer treba preé staze mnoge, Doline, brda, selo i grad. Kliknimo gromko, jer nova rudi zora Bratstva i sloge doSo je éas! Iz kolibica i sjainih dvora Idimo na rad, rad nam je spas. Londonskom su kongresu u&estvovali i katolitki skauti raznih narodnosti. Slet je bio u velikom Richmond parku. Na tom je zemliji- Stu javno pod vedrim nebom misio svecenik, koji je pratio francuske skaute, Tu je bila pievana misa (prvi petak kolovoza), pa su podSkautizam. a misom primili sv. pritest irancuski, belgijski, irski, malteSki i Spa- njolski skauti i t, d., gotovo 2 svih zemalia (osim Njematke i Au- strije). Vriiedno ie da se ovdie malo pozabavimo ovim mladim i jakim pokretom. 1. Postanak skautizma, Sir se R, Baden-Powel brzo uvierio, da nije dosta ako ie voinik, osobito izvidnik; totan, nego da mora biti samostalan 1 okretan. G, 1894. bio ie oficir u 13. regimenti engleskih husara, pa odmah uvede u toj Tegimenti odio izvidnika i u tome svoje voinike fzvrsno poduti, jer je sam imao izvanredni opaZalatki ‘duh, I za tri godine premiestise ga k 5, regimenti, I tu nastavi svoj sistem kod posebnog izvidnitkog odjela, Sva svoja teoretska natela { praktiéna opaZanja objetodani pod naslovom »Aisd to Scoutinge (Pomoé Skautizmu). Za juzno-afritkog rata Powel ie organizovao dietake u Mafckingu bo skautskoj metodi, Tu se opazilo dvije stvari, Dietaci naute brzo, dapate mogu po toj metodi da uamu na se vetu odgovornost nego Ii se prije i pomisliti mogto. Djetatke su ete bile malene, da utitelj uzmogne individualno dielovati na svakog djetaka; na celu je Sete bio jedan djetak i njegova je écta brojila 7 dietaka, (Powel je usvo- jio ta ista na&ela i za policiju u Juznoj Africi, i s uspiehom, g. 1902-— 03.), Duk odgevornosti i sloboda u natjecanju jako su djelovali na dietake i ovi razviSe znatnu energiju volie i napetost duha, Odijelo ic tih Setnika bilo poput dana&niih skauta. Doskora su uvedena i po- sebna odlikovania. R. Baden-Powel neprestano je prouéavao u Africi pleme Zulu i Bushito u Japanu, te moderne sisteme.Poundsa, Jahna, Smitha Seona, Thompson, Dan Bearda i drugih, G. 1908. objelodani prirné- nik »Scouting for Boys«. Lijepi je broj Seta postojao vet u Siever- noj Americi prije nego li ie Powel potpuno izdao ovo svoje dielo. On je namijenio ovaj svoj priruénik veé postoje¢im »mladim tetama« i »Supnim Cetamas, ali se doskora ipak taj pokret razvi kao novi posebni pokret. Veé g. 1910, — dakle jedva iza dvije godine opstanka — progiri se tako gnatno ovaj pokret (123.939 upisanih), da se Powel odrekao voijske i stavio se na elo novog pokreta. Dietaci i mladiéi odugevijeno se zanijeSe 2a skautizmom, pa pred nama oZi- vieSe ideje starih vitezova, tarobnih jezera, zapustenih gradina, logorovanie i sve Sto je skop%ano s takovim Zivotom postade ne prazna tlapnia, nego tin i dielo kod mladih ljudi, Time je svra¢ena paZnja i zaposlenost nithova za slobodna vremena na neSto dobra i idealna. Katolitki su skauti uz to joS nadodali ovome kr&¢anski ide- alizam i Zivu vieru. Sir je Baden-Powel imao 1. kolovoza 1908. do 40 miladiéa u novoj organizaciji; 1. kolovoza 1920, veé do 2 mili- inna, Eto 3to moze mladenatko oduSevijenie!278 Skautizam, Statistika skauta uw svijeta potetkom 1922: Albanija 300, Amerika (ukljudeni su i katolitki skauti) 523.600, Argentina 100.000, Austrija 1.800, Belgija B, P. 5.100 i katolitki B. P. B. 3.300, Brasi- lija 2.500, Danska 5.700, Ekvador 2. 100, Egipat 8.000, Estonija 2.490, Finska 1.200, Francuska S, F.‘S. (dréavni) 5.200, katolitki 4.300, protestanski 2.000, Gréka 15.200, Nizozemska 4.500, [talija katoliéki 10.000, neutraini 7,100, SHS 2.900, Letonska 10.000, Liberija 400, Luksénburg 500, Norve3ka 6.900, Peru 5.000, Poliska 32.000, Portu- gal 1000, Rumunjska 10.000, Spanjolska 26. 700, Engleska (wktingiv i katoliéke) 312.000, Svicarska 3.600, Svedska 10.000, Ceho-Slovatka 18.000, Ugarska 15.800, Ukupno oko milijun i Setvrt, Planinki ima takoder oko milijun, Dakle svega ima preko 2 mifijuna. 2. Temelina pravila skautizma, Ustav je saveza izvidnika i planinki (Jugoslav boy scouts as- sociation) objelodanjen u beogradskom »lzvidnikue br. 27 g. 1923. Po tom ustavu gnak je za zvidnike i brdane krinov (ljiljanov) evi- jet, u Cijoj se sredini nalazi drZavni grb a na listovima sa strane petokraka zvijezda, a ispod nie jedna traka s natpisom u Cirilici it latinici; »Budi spremane; planinke, stanarice i p&elice imaju trolist djeteline s natpisom: »Budi spremna«; znak je za vudite vnéja glava. Zadatak je saveza, da iz omladine napravi korisne druStvene Glanove, te ih zadtiti od loSe okoline, spremi za Zivot, te »propo- vijeda bratstvo i mir medu ljudimae, Svaki lan obetaie, da ée ispu- njavati svoje duZnosti prema Bogu, otaddbini i drZavnom poglava- ru. Skant ima deset zakona. No o tome ée biti niZe govora. Ustroistvo je: glavna skupStina, sabor (svake druge godine), glavni stan, Ovaj zadnji vodi svu organizaciju i bira ga skupStina. On sastoji iz starje3ine i 10 lanova. Skauti se dijele u: vutite (poletarce) od 7-1 godine, izvidnike od 1117, godine, brdane preko 17, god; Zenske se dijele u: pée- lice 7-11 god., planinke 11—t7. god., stanartice (vode) starije od 17. godina. Vod saéinjava 7 do 10 izvidnika. Svaki vod bira ime jedne Zivo- tinje (od odredenih uv kniizi skauta) i nosi odredenu boju, Vodna za- stava sastoji iz jednog trougla. Kao medusobni znak dozivanja po- drZava se krik Zivotinje voda. Dva ili vise vodova satinjavaju Cetu. Ceta_inia svoju zastavu s brojem Ecte i stiiega. Stepeni su: pripravnik (IIE red), izvidnik (IL. red), te prvi red. Za svali red postoie propisi o nuznom znanju, Uz to skautizamn ima i svoia vieStarstva. Tri ili vise stiegova obrazuju Zupu. . Odiikovanja su: potivala, cdlikovania za izvidniéke zasluge, odlikovanja za hrabrost: Prvo jie wsmeno ili pismeno, drugih ima‘Skautizam. 279 tri (Hrastova grantica, vilenac i kriZ), treéi dva odlikovana (sre- brni orden sv. Jurja i zlatni orden sv. J.). 3. Dobra i loSa strana skautizma. Sto da kaZemo o skautizmu? Skautizam ima u sebi ove dobre stvari: U niem je konservativni duh; on prihvaéa duzZnosti prema Bogu, otad2bini, drustvu, obitelji, uditeljma; prihvata tradiciju. Skaut da- kle zabacuje socijalistiéke nazore, zadovoljan je sa svojim poloZa- jem, nije nezadovolinik ni ipropalica. To mu dakako ne prijedi da poradi na napretku, jer se i skautizam razvija, ali ne priznaje, da je prvi uviet aapretka sve pobacati na zemlju is njom izravnati (J. Sevin, Etudes, 20 jula 1923). Druga je dobra stvar u skautizmu — altruizam. Skaut ho¢e da svakome pomogne, da Zivi regbi za drugoga, i to nesamo za Sanove svoje ete, nego i za sve ljude; da im svugdie, i uz pogibelj Zivota, pomogne i u najtezZim prilikama. I to nije samo na rijeti, nego su skanti pokazali i. Zivim primjerom zasviedotili, kako se to vidi u stupcima njihovih sluzbenih glasila. Ovo je vrlo dobra stvar u nase egoistitko doba i u viieku individualizma, ‘Treéa je dobra stvar u skauta — veselje. Tko je i malo imao posla_s mladeZi, odmah je mogao vidieti, da pokvarena mladeZ ne zna i ne moze biti vesela, iskreno i trajno radosna. I to je veselie kod skauta skupno i svojina poiedinca i zajednice, pa je zato nekako i priliepZivo; i nehotice pokazuje mladiéu vise sfere trainog veselja. Dobro je i to, to skantizam, kao i drugi mladenatki pokreti, stavlja kao glavni cilj rada: litno usavrSenje i uzgoj samoga sebe. To istiée i Foerster u svom nedavnom djelu »Jugendseele, Jugend- bewegung, Jugendziels. Ogledajmo i loSe strane. Pedago&ka su natela skautizma po sebi zdrava; No u primjeni na Zivot, moze u njemu diti vise pogrieSaka nego li u kome drugome sistemu. Tu mladi¢ moze lako steéi uvierenfe o nepotrebi svake Kontrole, pa se lako previe pouzdava u se i svoju slobodu, To je zlo. Isto je tako pogriesno, ako tko mish, da je kretanje po Sumama ipoljima glavni faktor, koji stvara Sovjetji karakter. To je materi- jaliziranje Coviedieg Zivota, Uopée se malo vaznosti polage na nutarnji vierski duh, jer je ogromni dio skautskih organizacija neutralan glede vjere, Tu ne moze izostati Zalosna posiiedica, da ée ta mlade% lako sa sebe i doskora zbaciti skautske duZnosti ili th se barem ne¢e drZati, kako se brzo za skautizam i oduSevila. Tu je pogibeli, da stablo brzo propadne i dovr8i svoj viiek, ako je brzo i visoko wzraslo. Quod cito crescit, citius decrescit (Sto brzo uzraste, brZe i pogine). Loge je u skautizmn i ono glede Eistoée. Tu se veli mladom skautu; »Budi Gist u_ misli, rijeti i dielu«. To je Sisto laligki moral.280 Skautizam. =. Goyau opaza k toj zapovijedi, da pred njom »mladi¢ ostaje u strahu i memoéan pred problemom seksualnog Zivota, ako ga ne stavimo na religiozni temelie (Une chevalerie, str. 6). Jednako sudi i M. Paul Bureau u svom djelu »L’ indiscipline des moéurs«. Goyau pre- poruéa stoga, neka se skautima dade religiozna snaga‘) prema sti- hovima Lilya Burna, kojim on ilustrira jedan crtez »The Pathfindere, Tu Krist drZi ruku ma ramenu jednog skauta i govori mu k sreu: »Digni, sinko, svoje oti. Osloni se na me, da vidis svoj put. Prugé svoju ruku, sinko, da upoznaS ovaj put. DrZi se uspravno, mirno sve dok ja zapovijedam. Ja sam skautski néitelj, BoZja prisutnost, vazda poktai tebe, ma Sto se dogodilo«, Kod skautske je metode pogibeli barem kako je sada u SHS, da odgoj postane nekako vojni&ki { mekanitki. Uz to mladite { die- voike otuduie od obitelii, jer su dugo izvan nie po skautskim pravi lima (osobito 2a logorovania). Uz to od Zenskih lako da napravi: muskarate, Koie zapuStaju dom i svoje kuéne duinosti*). Ove nedostatke uvida Powel, te vru¢e Zeli { radi na tome, da skautizam Sto uZe sraste s krS¢anstvom; neprestano se mudi, da do- bije za skaute Sto bolje utitelie, TeSko je kazati, da li ée u ovoj zad- njoj tatki i uspieti, jer bi trebalo da su ti uditelji sasma religiozni i inteligentni, Tih je malo a atmosiera je u javnom Zivotu sve drugo nego li religiozna, pa nema izgleda, da ¢e se broj dobrih pedagoga fod skauta tako brzo poveéati. Svaka je organizacija onakova, kakov je onaj toviek, koji je vodi i na nju upliviSe. Veé se sada opaza, da u mnogim miestima skautizam ne od- govara svome cilju; on je lijepo, mo%da esotitno, drustvo parade, koje se svim sportima bavi, a naimanie skautizmom. No to ne opray- dava, da lo8e sudimo o skautizinu, jer se to dade i mora popraviti. Isto tako ne smijemo pripisati u grijeh skautizmu, ako Koja skautska organizacija pola%e naslov skauta iznad krSéanstva i udi da je va- nije biti skant nego li krSéanin. To nije cilj skautizma, da natura- Jizira Zivot kr8¢anina. Stoga valja tu pozvati na red, ne skautizam kao takoy, nego utitelia, koji vodi konkretm skautsku organizaciiu. Uostaiom je jo8 cijeli skautizam u evoluciji. O katolitkom ie skautizmu napisao Georges Goyau, Glan fran- cuske akademije, krasnih i pohvalnih rijeti 25. sijetnja 1921. u pari- §kom »Correspondantu« pod naslovom »Une chevalerie — le scou- tisme catholiquee, On veli izmed ostalog: »I Sto se tite istog skau- ma, on je, u svojoj biti, jedna stara kr&¢anska ideja, kéi sredo- vietnog katolicizma, Za8to ne bi katolitka Francuska dvadesetog vijeka prihvatila ovu pojavu i pruzila pomoé onima, koji hoce da je uskrise? Skautizam moZe da postane sredstvo moralne formacije i moralne reformacije, kakovo je bilo sredovietno viteStvo; pa i viera, koja je stvorila bila duh viteStva, po¢i ¢e za viastitim preda- jama i oplodit ée duh skautizma,Skautizam. 281 Nt écoute partout si lon crie au secours, (Svugdie se prisluskuie, da li tko ne vapi za pomoé) Ovim je divnim stihom oznatio Viktor Hugo krS¢ansko vite- Stvo, a Leon je Gautier, povode¢i se za starim junatkim piesmama, sastavio neke vrsti dekalog krs¢anskog viteza, koji nije drugi nego li sinaiski dekalog, odivotvoren u socijalnom Zivotu pomocu po- artvovnosti Ijudske duse«. U Anversi su vile g. 1920, olimpiiske igre. Tom je zgodom ka- zao kardinal Mercier: »Ako hoéemo, da atletizam ne bude prijeved brutalne, bahate, nietzscheove misli o Zivotu, onda to treba da bude ivi morate htieti da to bude, dielo sucijalnog odgoja prema nakani prosvietlienih narodac. Ovo isto vrijedi za katolitke skaute; za katolike nema drugog niti smije biti druyog skautizma do li kato- ligkog s katolitkim ciliem ipo katolitkim naCelima naSeg katoliékog odgoja. 4, Skautizam i katolici. Pred sobom imam pravila, glasila i nekoje broSure o katolit. kom skautizmu u Italiji i Francuskoj, pa emo vidieti koje stanovi- Ste zauzimaju ove dvije zemlie prema skautizmu. U Ltaliji prema broSuri »Direttives, koju je izdala »Associazi- one scautistica cattolica italiana« cijela je ta katolitka organizaci, podij@liena na miesne, pokrajinske i regionalne; nad svima je vr- hovaa uprava u Rimu. Ova imade 11 Ulanova, a od tik ie jedan sre- dSnji crkveni odaslanik (koga izabire svake godine vrhovna crkve- na viast u Rimu). Ovaj crkveni odaslanik sudjeluje u svem radu uprave, te nadzire rad svih crkvenih odaslanika tegionainih, pokra- Jinskih 1 mjesnih, brine se za vjerski Zivot i pravac skautskth organi- ia, aj za ispite iz vjeronauka. Miesni i pokrajinski erkveni od slanici moraju svaki tre¢i miesec ‘slati izvieStaj o vierskim cinima i duhu i to odaslaniku u regionalnom vijecu. Pojedini crkveni odasla- nici ocjenjuju skaute svog odijeljenja sedmiéno Skolskim ocjenama u religioznosti (sako pohadaju vierske %ine i koliko napreduju u vjerskoj pouci. Tu je do 10 ocjena). Skauti polaZu ovo obeéanje (ne zakletvu): Obecaiem na svojc poStenie, da cu Sto bolje 1. vrSiti svoju duzZnost prema Bogu i prema domovini; 2. pomagati i druge u svakoj 2godi; 3. vrSiti zakon skauta (U Italiji se kat, skauti zovu »esploratoric), Prva je misao tog obecanja odnosi na Boga i na duznosti prema Bogu, koje uklju- Suju vrSenje niegovih zapovijedi i po tome pravo ponasanie svakeg Sovieka. To videnje Bo2jih zapovijedi znati biti savrSeni sin, zaruc- nik, otac, Glan druStva i drZave. Najveti je dio skauta postavio di Znosti prema Bogu za temelj obeCanja; samo ih ie malo iskrivilo282 ; Skautizant, : ov prvotna pravu ustanovu i udinilo iz nije areligioznu, neutralny ustanovu, To je na Stetu ovog pokreta. | u Iteliji sa nekoji progiasili ovu areligioznost kao neophadno potrebnu poradi sloge u skautigico! organizaciji, koju obilno pomaze javna viast. Ova je areligioznost Plod sektarskih protukrS¢anskih ciljeva i strasti, Ovaj ¢e pravac doskora isteznuti, jer ih je malo, koji ozbilino misle da se moze dobro odgojiti mladez bez pomodi vierskog fuvstva. Mnogo Ge go- dina pro¢i, dokle i ti ovo uvide. Dotle se mi ne smijemo odreéi svog programa i moramo i dalje raditi odijelieno. U Engleskoj, Americi, dapate i u mijeSovitim skupinama (nekonfesionalnim) ne poznaju skauta bez viere i vierskih vieZbi, te je poglavita duZnost utitelja da potiée dietake na sve duznosti vierske i to da im i omoguti, To isto hoéemo i mi. I dugnosti su prema domovini odmab iza toga. Liubav je prema domovini bez ljubavi prema Bogu neSto prisiliena, neSto umjetna bez temelja, utvara i prividnost; liubav prema Bogu bez ljubavi prema domovini jest jednostavno idiotska apsurdnost, koju je izmislio zli duh«. (Sunto schematico per conferenze di propa- ganda scautistica). Casopis je >L’ esploratore« 31, 1, 1922. napisao Uanak o skaut- skom duhu. Tu veli: Skautizam je Jijepi izum, Tko se njim bavi, oduSevijava se sve vise za nj. Ali bec skautskog je duha skautizam niSta i moZda manje nego li niSta, Malo viSe malo manje skautski je duh duh krSéanstva, duh evandelia. Iz navedenog se vidi i to, da katolitki skauti u Italiji imaju svoije Easopise i glasila. U njima je mmostvo opisa o skautskim izletima i radu, Lieti idu ti mladi¢i Sesto u sela, da ondje pomogm seljacima pomoéu svoiih vrSilatkih sprava urediti Zetvu. Netom dodu u koje odredeno mjesto, dignu Satore prema skautskim pravilima, a poseb- ni Sator za kapelu i sveéenitea, koji ide s njima, Oni svako jutro slu- Saju sv, misu i tu se priveste, J taliianska viada ide katofitkim ska- utima na ruku kao i dragim neutralnim skautima, te im prigodom takovih izleta daje badava prevoz. Kakay je religiozni duh kod tih skauta, vidi se i iz nijibova dr- Zamia prema sv. ocu. Tako u oL, esploratore« 28, 2, 1922. javiia G, Gianfranceschi, crkveni odaslanik sredi8nie uprave u Rimu, da je sa svom upravom pohodio Pija Xi. i prikazao mu moibe i pozdrave katolitkih skauta 1 veli: »Papa ho¢e da van kaZem, kako su mu mile molitve, koje se vrSe za ni po svim dijelovima svijeta, ali osobito one, Sto ih mladeZ za nj moli, utieSljive su njegovu srcu. Da vam po- kage, kako mu je ugodan va8 poklon, on vam ne samo zahvaliuje iod sveg vas stca blagosivtie, nego Ge se izri¢ito za vas moliti, da Gospodin blagoslovi katolitke talijanske skaute«, Ti su skauti 21, 4, 1922. doSli papi na poklon. Na pozdrav skauta odvrati papa: »Od- govorit éu svojoj nekani i Zelji svih vas, pa vas od srca blagosivam kao lijepo i brojho zastupstvo katolitkih skauta, Znamo Sto su skautiSkautizam. 283 udinili_u interesu krSéanskog Zivota, za obnovu kr8éanske misii i osiecaja u svim manifestacijama privatnog i javnog Zivota. Budite ono to ka%e vase ime; budite u privatnom Zivotu, u Zivotu obitelii, u Zivotu miesta. Jedan je pisac stare krS¢anske dobe to isto kazao: Christiane, esto quod diceris (kr3¢aninc, budi ono, Sto ti ime kaze); vistrazivalace (esploratare) znadi potraziti, steci prvw vijest o miesty. I Mojsija je, iduci u obeéanu zemlju, napriied bio poslao istrazivaoce. Tako prepostavijate cijelu voisku, koja dolazi iza vas, Vi istrazujete i pripravijate put, te ¢e drugi sigurno stupati iza vasih koraka, Vase svoistvo oznatuje, da morate biti prvi izmedu prvih, pred svima«, Talijanski su katolitkt skauti sudielovali g. 1922. i na meduna- todnom skantskom ‘kongrest u Parizn (22—30 jula). Karakteristiéno je, da se ovi skauti bave i misionskom idejom i radom, Kako? +L’ esploratore« u 16, br. donosi ovaj program misi- onskog rada medu_skautima: 1, Svi se uélanimo u NaboZno dielo Sirenja viere (Pia Opera della propagazione della fede); 2. pretpla- ti organizacije na asopise raznih misija; 3, nabaviti knjige, koje isaSe misionari; 4, raspatavati misijonske razglednice i marke; 5. izabrati iednu misiiu barem za svaku organizaciju, te s njom stu- piti u direktni saobra¢aj, da tako upoznademo misijonare, njihov tad i potrebe, te i potrazZimo nuZnu im pomoé, Primati i slati u za- mijenu nekoje stvari (a. pr. naravne produkte dalekih zemalja, iz- radbe divljaka, marke, fotografie i t. d.); 6. 2a svoju organizaciju osnovati misijonski muzej, dati lutriju u korist svoje misije; 7. ime- novati jednog skauta za misijonsku sekciju. U Francuskoj je slitno organiziran katolitki skaut. Kako postupaju vode i koje metode upotrebliavaju, nalazimo wu broguri Les scouts de France, Federation nationale catholique. Principes, statuts, reglement interieur«. Ti vode ne¢e da njihovi skauti budu + gimmastitko druStvo, sporiska grupa, uéenicki bataljon, grupa mla- dik fi¢firi¢ac, niti Sola; osobito se cuvaju vojnitkog duba. I ako znadu njihovi skauti ii u poverci praviti neke skupne kretnje za- okretaje u hodu, to ne dine da defiliraiu ili paradiraju, pa zato obi- Jaze u malim skupinama i »istrazujue. Gimnastika i sport nemaju te vaine uloge kod skanta (str. 4—5), Na kapi imadu katolitki znak — jerusalimski kriZ, Katolitki skaut daje ovo obeéanje: »Tako mi moje éasti obve- zajem se, da éu pomosu BoZjom sluZiti Sto bolie svom Bogu, Crkvi i domovini, te ¢u pomagati svog bliZnjeg u svim okolnostima i vrSit éu skautski zakone. Francuski kat. skaut ima ova tri natela: »1, Skaut se ponosi svojom vjerom i njoj se podvrgava sav svoj Zivot; 2. skaut ie sin Francuske i dobar gradanin; 3, skautova duZnost potinje s ku¢ome. Molitva je kat. skauta: »Srce Isusovo, nauéi me, da budem ple- menit; da ti sluZim, kako zasluZuje3; da budem dareZljiv; da se n284 Skautizant. borim bez obzira na rane; da dieluiem i ne trazim odmora; da izga- tam! ine trazim druge nagrade nego samo to, da znadem e vrSim Tvoiu svetu voljuc. —- Divne su molitve i kod sveSanog primanja. To je skroz crkveni obred. Vode su ovih skauta profesori, koji gasnik a miru, tehmiéar ili inage naobra%eni katolik; rijetko ie uBitelj ili voda (scout-master) svecenik. No svaka skupina imade svog crkvenog odaslanika, Svaki kat. skaut mora znati bitne krSéanske molitve, kako se krsti i adrese dvaju miesnih sve¢enika (da dh znade nagi u slutaju potrebe). Duznost je orkv, odaslanika, da skaute svoje skupine dalie potiée i upucuie u vierski praktitni Zivot*), Skauti kat. imaju svoje molitvenike i kat. pjesmarice. Za primanje, kao { za unapredivanie imaju posebni ceramonijal (Cfr. Pour devenir scout de France, str. 8487) Za kat, francuske je skaute o. Sevin D. L sastavio i posebna razinatranja »Meditations scoutes suz I’ evangilec, Kako da gleda skaut u prirodu? Na to nam odgovara broSura veé spomenuta »Pour devenir«: »Liubi prirodu, ne kao koju osobu ili Koji dio bo%anstva, nego kao diclo BoZje, some je ona hram. Bog je onaj, koji daje opstanak zvijezdama, brdima, moru; On daje, da oviieée cvjeta i Zivotinjama daie nithov tudnovati nagon. Priznaj zatetnika ove velitine i ove divote. — Liubi i divi se bilikama, stablima, Sumama, Ne uni&tavaj ih pod izlikom, da polje nije osobno biée. — Liubi Zivotinje, ne kao niZu bracu, nego kao nijeme sluge, a © njihovoj ¢e8 uporabi morati poloZiti ragun, Izbicgavaj smijeSnu osjetijivost i ludu zlo¢éu. Ne ubijaj nego uistinu Skodljive Zivotinje i potrebne za hranu. Cuvaj se brutalnosti i ckrutnosti i naprama niima«, (str. 30—31) — O Uistodi preporuduje: »Ne zadovolji se samo s vanjskim dostojanstvom, Bdij nad svojim mislima, pogledi- ama, titanjem. BjeZi i od prividnog zla, Budi dakle Gist i bori se a) protiv napasti, koje dolaze dan za danom; ») protiv svake vragolije nediste; c) protiv slabosti: nema Uisto¢e bez molitve, sv. prigesti, Sesto dapate bez dnevne sv. pritesti i bez poboZnosti spram sv. Dievice, poboZnosti muzevne i koja nije monopol djevojaka, Ovo je pravilo Kijué svih drugih, jer bez Gistoce nema niStas, Kad su u Zupi Saint-Honoré-d’Eylau (Pariz) g. 1916. osnovani »Entrainenrs catholiques«, onda dobise ovih 9 zapoviiedi: 1. Nijedan dan bez molitve; 2. u nedjelju, Sto bio ili ma Sto tinio, najprije pri- sustvaj misi i moli iskreno; 3. ne lagi nikada; budi lojalan i iskren u syoiim Ginima i rijeéima, te djelui tako da prima’ na se odgovor- nost; 4. ne stidi se niti skrivaj ono Sto si, nego budi ponosan; 5. pokoravaj se, da se nauvi§ sluditi; 6. radi kao dobar vojnik Kristov, Crkve i Francuske; kad Sto iednom od tebe zutra%e, treba da si spreman; 7. budi korektan i pristoian u rijetima; ne priznaj, da je eleganca ili usluZnost, ako neSto nije tisto; 8. budi razborit, ali vie-»Skautizam, 285 ran i ustrajan u svojim obvezama i prijateljstvima; Suvaj tajnu; 9. kr8¢anska je éast dati i sluZiti po primjeru svog Utitelia: budi do-. bar i posluzan svima, osobito siromasima, — Uz ove zapovijedi do- biSe i ove naputke: duevno Citaj neSto naboZna, pohadaj Svetootai- stvo, moli se bl. Dievici i napravi koji dobri Gin; uz to barem mije- setno pristupi k sv. sakramentima, podudi se u veri. Katoliki skauti izdavaju i miesetnik »Le Chef. Tai Sasopis donosi krasne molitve, koie mole skauti skupa, kad su na izletu u logorima (br. 4., jun, 1922). Iz svega se vidi, kako dubokom religiozno&éu odige organizaciia katoligkih skauta u Francuskoj kao i u Italiji, To je i razlog, da je pariSki kardinal Dubois 17. 1. 1921. u pismm kanoniku Cotnette (glav- nom crkvenom odaslaniku u nacionalnoj kat. federacifi) blagostovio ove skaute i preuzeo na se pokrovitelistvo. Jednako je i papa 30. 3, 1922. odobrio rad ovih skauta, (Cfr. J. Sevin, Le scoutisme, str. 330—331). U Franciskoj postoji i organizacija protestanskih skauta. I oni su se poveli 2a katolitkim organizacijama i staviSe se sasma na sta- noviste konfesijonalne organizacije, Katolitki su skauti g. 1920. osnovali posebni savez sa sijelom u Parizu (XVI, rue St. Didier 51) i duSa mu je spomenuti kanopik M. Cornette. Pokrovitelistvo vrSi nad svom tom katolitkom organi- zacijom odlitni odbor, u kome su i L. Grandmaison D. 1, akademici Bazin i Goyau. U Americi odavna postoji posebna organizaciia katolitiih ska- uta, Kardinal ie Gasparri pismom od 7. oktobra 1919. kardinalu Gib- bonsu to odobrio i pohvalio (Cfr. Scouting under catholic leadership, str. 3.). Lu Fngleskoj su katoligki skauti posebno za se organizirani kao i ameritki; pokrovitelistvo ima kardinal Bourne. Ovaj ie kar- dinal pisao u auguste 1920. francuskim skautima: »Ja molim Boga, da blagoslovi obiIno katolitke francuske skaute i da ih spoji u medu- sobnom prijatelistvu s engleskim drugovita«, G, 1920, prigedom medunarodnog skautskog kongresa u Lon- dona nadoSe se ondje brojni odaslanici iz svih katolitkih zemalja. Tom zgodom sastaviSe savez katoligkih skauta odaslanici iz Italije, Francuske i Belgije’). Predsjednik je tog medunarodnog saveza conte Carpegna, Sef talijanskih skauta; tajnik je Sir Hubert Martin, jer je sjediSte u Londonu. Papa je Benedikt XV. odobrio ovaj savez, fia je zastupnik kod sv. Stolice Mgr. Tiberghien. Ovaj savez nema direktne viasti nad nacijonalnim skautskim organizacijama; on samo pomaze izmjenu mish glede zajednitkih interesa, moralnih i vierskih, pa ho¢e da provede bratsku vezu izmed svih katolitkih skauta na svijetu. Tko se Zeli prikljuéiti tom savezu po¥alje samo svoja pravila i camoli za to tainika u Londony, Odaslanici su izabrali London za sredi§te, jer je to matica uopée skautizma i jer katolici engleski286 Skautizam, naipriie prihvati§e skautizam i osnovaSe ga na svojem konfesijo- nalnom_temeliu. Koji je odno§aj katolidkih skauta prema medunarodnoj skautskoj organizaciji? Katolitki skauti sudjeluju pri opcim skautskim medu- narodnim kongresima (jamboree). Dapate u vrhovnom medunarod- nom odboru jest i katdinal Bourne i jo§ nekoji katolici. Sam Powel vrlo cijeni katoliéke skaute i g. 1920. reée javno kanoniku Cornettu, kad ga je ugledao na spomenutom sastanku u Londonu: »Veselim se, da imate skaute organizirane na vjerskom temeljx, To je i moj temelj«, Kad je on isti g. 1919. proutavao izvieStaje o skautskom po- kretu po sver svijetu, uvidi da dobar dio tog pokreta imaiu katolici uw svojim rukama, rede da se veseli Sto je tako. Tako je to objavlieno uw giasilu »Headauarters Gazette« (oktob, 1919, str. 182), Kako se dri framagonerija prema skautskom pokretu? Nema li mnogo dodirnih taéaka izmed ovih dviju organizacija? nijesu li i simbolitki znalcovi srodni s onim framasonerije? Istina je, da fra- masonerija stoji blizu skautizmu; dapate ima nekoliko framasona iu vrhovnoj medunarodnoj upravi, te u neutralnim organizacijama wu Francuskoj, Engleskoj, Americi i drugdie. Upravo su stoga ipo raznim zemljama i osnovali svoie kKonfesionalne ska- utske organizacije, da osujete framasunski upliv i monopol nad tako lijepom ustanovom. Infiltracija je loZe jednom ozbilino bila zabrinula { talijanske katolike, pa se stoga vrhovna uprava obratila kardinalu Bournu. U niegovo je ime odgovorio niegov pomoéni biskup J. Butt. Pismo glasi: »Iza znatnog iskustva mogu kazati, da je sa katolitkog stano- viSta skautistiéki pokret vrlo koristan za sve katolike u Engleskoj, koji su ga usvojili, Pravila su Sredinieg sjedista engleskog divno prilagodena prema cilju i sasma nas brane protiv svakog loSeg is- pada protiv viere, Jednom rijetiu mogemo upotrijebiti skantski po- kret i okoristit se napokon svim onim, Sto skautizam pruZa i to sa- sma mirno glede viere i katolitkog Zivota kod djeSaka. — Ako ima katolika, koji su dodivieli neugodnosti (ja toga nijesam doZivio), to je posliedica krSenja pravila, a SrediSnje Ce sicdiste u Londonu to odmah osuditi, ako mu se to javi; ili se moZda to dogodilo, jer se nije dobro pazilo na izbor voda ili jer se nije iskljudivo same katolike organiziralo (kontesijonalno). Zelim vam Sto veéi uspich« (Lo scaut. ital, 1921. br. 19.) 5. Skautizam u SHS, a) Statistika, Dosada su osnovane skautske organiza u sliiedecim miestima: Banja Luka, Beograd, Bijelina, Bihaé, Bje- lovar, Brtko, Bos. Novi, Celie, Catak, Derventa, Fota, Gacko, Gor. Milanovac, Ljubljana, Maribor, Mostar, Ni&, Novi Sad, Ogulin, Osijek,\ ' Skautizam, 287 Pangevo, Peé, Pirot, Podgorica, PoZarevac, Skoplie, Sarajevo, Split, St. Bete), SuSak, Sibentk, Stip, Trbovlie, Tuzla, Valievo, V. Betkerek, Viasenica, Zagreb, Ukuwpno dakle u 38 miesta. Po broju Glanova Se ih je u Sarajevu (225), Tuzli (222), i Skopliu (168). Skauta ima najvise u Tuzti (155), Sarajevu (140) i Mostaru (128). Planinki naivige ima u Tuzli (59), Osijeku (68) i Skopliu (48). Vudiéa naivise ima u Sarajevu (40). Ukupno ima u SHS 2800 dlanova skautske organizacije. 6, 5. 1923. je bilo u SHS 2168 izvidnika, podijelienth u 63 tete, 279 planinki u 12 Geta, 84 vudita u 4 Sopora, 24 brdana, 87 voda i nastavnika (usp. Izvidnik, br. 28., 1923). O stanju je izvijestio 6. 5, 1923. starjeSina Glavnog stana na van- rednoj skupStini skauta u SHS: »Pred godinu dana imali smo- pet stiegova, koji su se bili prijavili Savezu. Danas imamo 37 i jo$ 2—3, koja su u obrazovaniy, Na& je pokret sedam puta porastao. Nekoliko Je stiegova pokrenulo i svoje fistove. Osjetki stijeg »Skaute, urednik Pakaci; »Banjalutki skaute; u Tuzli »Budi sormane; »Sarajevskt skaute i »Mali vuk« u Saraievu«, Viasti su skautskom pokretu mnogo pomagale. Tako nalazimo 1 tom izvieStaju, da je skautskom savezu voino ministarstvo, podi- iclilo veliki broj Se3ira, koie danas nose izvidnict i planinke. Mini- starstvo je saobraéaia dalo skautima popust na Zeljeznicama, Kod vlade je posebni referent za skaute. Vidi se, da vlada posvetuje veliku brigu Sirenju skautizma, No i uprava se voiske interesira za skaute, Tako je Agapov na spomenutoj skupStini kazao, da je »po- trebna veza sa voinim ministarstvom i radi toga, jer skauti uce stvari, koje mogn koristiti vojsci i domovini, i da nam dava opremu, ako ne badava, a ono uz popust a isto i prostorife. Od ministarstva sagbra- Gaia da se trazi popust za voinju na Zeljeznici kao Sto ima Ferijalni savez, kao i pomeé od ministarstva narodnog zdraviia, Dalie izjav- ie ministarstvo prosviete preporutilo osnivanje skautizma 2 isto ipomoé voiske, (zvidnik, 1923, br. 28), b) Pravila. Savez je izvidnika i planinki osnovan 1911, i obnoviien 1920, U jednoj svoioj kolorednici veli taj savez otvoreno: »U posledu viere Savez je potpuno neutralans, Osietki »Skaute pieva u Gast ruskog profesora Agapovu: Sa znakom krinova cveta S tri prsta podignuta Prolaze kraj tebe deca. U horu éuje se himna Sveopseg Vaskrsenia, SluSai! ... U ovoj himni TE himna Tvog je roda I mog288 Skautizam, Lbrata svakog. uj, Dofus... »Jednakost, Bratstvo, Sloboda!« (Skaut, Osijek, br. 2) 1 taj isti- profesor kao stvaralac skautske ideologtie u SHS pige otvoreno: »Skautizam vodi omladinu u Swmu, na planine, na obalu mora ili rijeka, uti shvaéati liepote prirode, daie joi moguénosti Zivjeti u narutiu prirode, kako je tra%io Jean Rousseau. Skaut je sveéenik velikog boga Sunca, ali on voli i umije Gtati tajanstvenu i €arobnu knijigu zvijedanog neba« (Skaut, Osijek, br. 2). Osijetki »Skaut« u br. 3. veli: »Sto se tize vjere, ne podnosi ni- kakovo obradivanie ili vezivanie u sistem, nije propovijednikom odredene konfesije, niti odredene moralke, Skautizam se posmatra i upoznaje sa svim onim, Sto se da i ne da razumom spoznati, . j. sa sistemima filozofskim i vjerskim, ali ipak ne zna za drugu vieru, do li vieru humanosti, niti za drugu moralku, doli za zakone dobra, pravde i liepote. Skautizam daje svojim pitomcima slobodu, da di sami slobodno mogli rijesiti (1) pitanje viere, i da bi tako mogli dosi do vlastite spoznaie, kojoi toviek ne pristupa lako, nego tek posliie mnogih duSevnih borbi i Iutanja«. Eto dakle Sto je temelj skautskom pokretu, kako ga Sire slud- beni vaspitadi na8i_po ¢rZavnim Skolama, i to takoder medu kr8éan- \ skom omladinom. To nije kri¢anski odgoj, ako se tako postupa. Medu pravilima je ovaj o »zavjetu«: Svaki Glan saveza zavietuie se na éasnu rijed, da ée ispunjavati svoiu duZnost prema 1) Bogu, otadZbini i drZavnom poglavaru; 2) da ¢e svakome pomagati, i 3) da é¢ se upravliati po izvidnitkim (skautskim) zakonima. Skautski su zakoni: 1. Izvidnik govori uviiek istinu, 2. On je ko- ristan, 3. Voli blignjeg i brat je svakome izvidniku. 4. Uétiv je. 5. Postupa liiepo sa Zivotiniama. 6. Poslu’an je. 7. Uviiek ie radostan i dobre volje. 8. Radin je i Stedliiv. 9 trijezan i ne pusi dulian. 10. lavidnik je Gist u misli, rije&i i dielu. Ustrojstvo je u glavnom isto u SHS, kao drugdie. Tako i odijelo, Skautizam se po SHS rasirio iz Srbije. Ondje je osnovan ¢. 1911, kao Setnigko odijelienie Saveza trezvene mladeZi, a od g. 1917. kao odsjek DruStva za zaStitu jugoslavenske diece u Bodenu, g. 1921. osnovan je konaéno kao savee favidnika i planinki. G. 1922, osnovano je u organizaciji novo odijeljenje »brdani« za mladiée jznad_ 17. godine. c) OdnoSaj skauta prema sokolstvu Beogradski je »Izvidnik« donio u br. sijetnja 1923. ovu obavijest: Na IIL. glavnoj skupStini jugoslav. Sckolskog saveza na dan 29. okt. 1922. god. 2 Zagrebu, bilo je tijeci i o skautstvu i rijeSeno je, da sokolstvo stuji u prijateliskom odnoSaju prema skautskoj organi- gaciji. Tako Sokolski glasnik br. 12. od 1922., str. 422, Nama je milo,‘Skautizam. . ‘ 289 da ‘ie sokolski savez pravilno shvatio znataj siautizma i potrebu da budemo u prijateljskom odnoSaiu. — U Ceskoi, gdie je poniklo sokal- stvo, razvija se danas skautizam vrlo naglo, [ tamo stoji on u prija- teliskoj vezi sa sokolima. Mnoge sokolske vode u isto su doba i vode skauta. Mi od svoje strane pokazivali smo uvijek najboliu voliu za sporazuman rad, NaS Trebnik*) bio je upravo namijenjen sokol- skom nara&taix, jer je na sabcru sokolskom u Novom Sadu joS 1919. godine bilo rijeSeno da se skautizam (etniStvo) uvede kod sokolskog narastaja. To se nije ostvarilo u cielini, ali nama je milo da je u obu- ku kod sokolskog naraStaia ipak uneseno dosta od skautskog pro- grama, kao Sto su izleti i logorovanie«. No ideolog je sokclstva Petar M. Lazarevi¢. On piSe u »Sokol- skom giasniku« br. 4. 1923.: »Skautizam i Sokoistvo ponikli su u ra- gna vremena, u raznim dijelovima svijeta i iz sa svim suprotnitt pobuda. Sokolstve je bez malo za Gitavo pola stoljeca starije od ska- utizma. Ono je poniklo u bratskoj nam Ceskoj naciji, a stvorili su ga veliki narodni uéitelji } borci za slobodu svoga naroda, Tyr i Fiigner. Skautizam je ponikao u Africi, on je ideja jednoga vojnika, generala ‘Badena-Paula. Ta ideja ie ponikla u ratu, u glavi jednoga generala osvajata, a sa oiljem da ojaGa osvajacku snagu niegove voiske. Ta raziika u pobidam im jo$ i danas, i invijek, jakoga traga u radu sokola i radu skauta, Soko je i danas jedan od nacijonalvijih usta~ nova, skautizain to nije, Skautizam je danas, najblazZe reteno, engle- ska propaganda. Protivu skautskoga sistema vieZbe ne bi se moglo biti neraspolozen. Ima tamo stvari, koje bi se djelomice mogle pri- iti i za vjeZbu sokola. Cak i protivu uvodenja cielokupnoga skaut- skoga sistema ne ‘bi se imalo nidta, ali samo, onda, kad bi se skanti- zai uvodig tanto, gdie veé ne postoji niSta savrseniie od niega, i pod uslovom da se skaut?zam nacijonalizira. Engleski skautizam, koji iskreno i iz humanih j priiatcliskih pobuda pristupa jednome narodu, mora jo§ pred pragom domovine toga naroda ostaviti i svoje engl ske & i svoie istotniacko Sarenilo i svoje zastave sa dreéecim bojama i sve osfale kolonijaine ukrase. Englezi na skautizam van Engleske troSe znatne sume novea. Neka je hvala naSim velikim pri- jateliima na onome, Sto su u postiednjoj deceniji za nas u¥inili, ali mi sebi, svoioj buduénosti i svojoj diect dugujemo potpunu iskrenost, te moramo napomenuit, da veliki i snaZni vode veliku politifu, a vel ka politika nema nikakve veze sa sentimentalnoSéu, To je u ostalom i sasvim pojmliivo, Samo bi i mi trebali veé dovolino da znamo, da veliki narodi ne misle samo na danas i sutra, veé da misle na sto go- dina unaprijed. 1 joS ne3to, Veliki su naredi narodi od raSuna, oni neée zaloZiti ni jedne pare, ako im ta para neée, ma i posliie sto go- dina, dati kakve koristi. Mi ne moZemo tvrditi, da ¢e nas Englezi kroz skautizam poengleziti, niti da ¢e od nas stvoriti englesku kolo- niju, ali ono Sto pozitivno moZemo re¢i, to je, da nam je on danas290 Skantizam. Stetan, Stetan je i raziedinjule naSu nacijonalnu snague (str. 97-98). 15. srpnja 1923. pige D. Bogunovié u zagrobatkim »Novastimac, da ie sokelstvo od skauta preuzelo lictovanie diece u logorima, ne bi li tako skautizam Sao u sluzbu sokolstva; dapage je nadzornik ministarstva socijalne politike Velia Popovié proveo i opisao takovo lietovanie sokolskog pomlatka g. 1921. 1 1922, i to opisao pod naslo~ vern-»Moje lietovaniex, Bogunovié veli, da sokolstvo hoée na taj naéin da osujeti skautizam: »Sokolstvo se odmah pozabavilo tim po- kretom i doSlo do zakliutéka, da je to ideia strana, ali da ima dobrih strana i da se ne smiie nage diiete da vodi preko ideje Slavenstva k Covjetanstvu, veé da nage dijcte ima da prode ideju slavenstva, ter tek onda da dode ideja Covictanstva. Zbog toga ie a sokolstvu otpo- Set jedan dio rada t. zv. Hetovania t. j. dieca za vrijeme velikih fe~ Tija skupliena u velike Eete, a pod vodstvem voda i prednjaka kreéu na dvomieseéni boravak u najljepSe prediele otadZbine i tu w prirodi razapnu Satoree, Osietsi »Skaut« pig u srpnin 1923: »Sokolstvu ne smijemo reci, da je preZivjela ideja, da nije savremena, da nije moderna. Misao, da se skautizam ubaci u sokolstvo, nije uspiela, a ne ¢e nikad potpuno ti nspieti. Jer je sokolstvo nacijonalno, u Sirem smisiu: slavenska ideja, Skautizam ie Sisto omladinska ideja sadaSnjosti. Sokolstvo je niklo kod Slavena, znak da je to ideia borbenosti i aslo- bodenja od tudeg gospodstva i tutorstva. Skautizam je nikao kod Fngleza, znak da je to idea rada i praktiénosti i da se mora radiriti po cifelom svijetu, Skautizam i sokolstvo mogu raditi wporedo, tak imaju i mnogo dodirnih tagaka. Ali sasma skupa oni ne mogu raditi. Sokolstvo moZe mrziti skautizam, jer je ono bratstvo Slavena, ali skautizam ne Smije mrziti sokolstvo, jer je on bratstvo narodic. Iz navedencg se vidi, da je sokolstvo, barem u hrvatskim kra- jevisma, htjelo skautizam upregntti?) wu svoja kela, kad se broj skaut- skih &eta poteo umnazati, No skaut] se ne dadoSe i zato ie sokolstvo proglasilo skaute nenarcdnom biljkom. Gbratno skawti Zele mirno Zivjeti i dalie se raavijati svoiim Zivotom. Uzalud su presiie bile i odezgo, jer viada i posebnim preporukama nagonila omladinn u so~ kole, dakako »jugoslivenskec, Skolska je oblast sada promijenila taktiku, te preporuga omladini skaute i zadovoljna je, ako skauti »sluZbenoe priznaju sprijateliskic odnoSaj prema sokolstvu; viada je ‘imenovala u Zagrebu kod vlade i posebnog referenta i nadzornika 2a skaute. Vlada Zeli, da i na zapadu drzave ima upliv na skaute kako to vet imade na srpske, 4d) Viada prema skautizmu, U novije doba viada u Zagrebu vodi veéw skrb oko skautizma. To se vidi iz nekojih okruZnica i pisama njezinih novijih datuma, Pokrajinska uprava za Hrvatsku i Slavoniju. Odijelienje za pro- svietu i viern, Br. 44. 112/1923, Predmet: Osnivanie skautskih (izvid-t : | ‘Skautizam, FO nih, druzina. K br, 1,579 od 31. 1, 1923. Problem slobodnog vremena daékog, prema rijetima znamenitog pedagoga E. Neumanna, ide u ted najveéih pitanja teorijske i praktitne pedagogiie. Do rieSenia toga problema stoji, kakov ¢e utenik izadi iz Skole 1 stupiti u Zivot. Badava je naine i uzalud cio rad Skolski, ako tomu radu ne pomaze roditeliski dom, gdie uéenik proboravi.najve¢i dio dana, ili ako mu odmagzu drugi faktori, koji utietu na odgoj, kao ulica, kino, loSe dru- Stvo it. d. Tai te3ki uzgojni problem, po jednodugnom priznanju prvih i najznamenitiiih pedagoga, zgodno je rijeSio engleski general Baden Robert Powel osnivaniem skautiama, kojemu je svrha, u najuZoj su- radnji sa Skolom i roditeliskom ku¢om, zaokupiti daka u njegovo slo- bodno vrijeme dobrimt i valianim radom toliko, da mu ne preostane vremena za bavlienje Gi mgod rdavim ni u mislima, a kamoli u die- lima, stvarajuéi u njemu neodoljivu teénju za Kénim usavrSenjem. S$ obzirom na to i na dosad postignuti uspjeh u svim zemljama, gdje je skautizam uveden, i u vezi s ovamo&njim dopisom od 31. 1. 1922. br. 1579., kojim je osnivanjem skautskih druzina i u nas preporuteno, proporutuje ova Pokrajinska wprava osnivanje i Sirenje skautskih druzina usyima na&im sredniim i slignim im Skolama ponovno s do- datkom, da u tom posh: nije potrebno éekati na narotite izaslanike veé da to ravnatelistvo zajedno sa uéiteliskim zborom nastane, kako bi se skautski (izvidnitki) rad u tom zavodu Sto prije zapoteo i utvr- dio. Zxb., 18. 10. 1923, Isto odjelien‘e i istog dana t god. pod br. 44. 114. piSe Skalama: Od pogetka 1923, god. izlazi u Osijeku fasopis »Skaut«, koji je uw prvi mah bio organ csietkih skauta, a zatim ie prihva¢en kao organ Zupe invidnika i planinki u Hrvatskej i Slavoniji. Svrha je tom gaso- pisu, da izvidnitki (skautski) pokret, koji u zadnje doba uzima sve vise maha u nagoj dréavi, Sto veéma progiti, Na osnow povoline ocjene poziva se to ravuatelistvo, da narotitim oglasom svrati pa- 2niu uéenika (ca) svoga zaveda na taj Sasopis 1 da im preporuti, da se na nj pretplati svatko tko mode. Spomenuto odjelienje ponovno se vraéa 24. 11, 1923. pod br. 49.820. i preporuéa xIzvidnik« za nabavu: U Zelji da se izvidnistvo (skautizam) u nas Sto veéma progiri i na osnovi povoline strugne kritike preporutuie Pokrajinska uprava za Hrvatske i Sfavoniju, odjeljenie za prosvietu i viere Casopis »lzvidnik« za nabavu kniiz~ nicama svih puékih, vi8ih puékih, srednjik i slignih Skola a Hrvatskoj d Slavoniji. »Izv.« izlazi u Beogradu. 6. Skautizam i postojece kat, organizacije. Mi katolici u SHS nemamo jo3 ni jedne skawtske katoliéke or- ganizacije. Hoée li do nje doti? To je pitanje buduénosti, a pri tome ée odluditi potrebe mladeZi: njoj treba rada i da negdje upotrebi292 Skautizam. 7 svoje energije i Zivahnost, Ako je ona zaposlena netim, Sto odgovara njezinim nagnucima i porivima, onda ée se zadovoljiti i s postojecim omladinskim organizacijama, Kako ée biti kod nas? Mi katolici u SHS imamo omladinski pokret za Sire mase; ima- mo i pesebni srednjoskolski pokret. Ako ova va pokreta unesu ono, Sto mladiée mami u skaute, lako ée onda skauti biti za katolike su- viSna organizaciia, Mnegi proritu skautizmm kratak vijek, jer da a svojoj biti i nastupu previSe traZi od mladedi: jaku volju i samo- 2ataju te moralnu visinu; sve tc, da ¢e se brzo rasplinuti u dudi te mladezi i skautizam da €e se iza 15-20 godina poput mode izroditi u kakvu novu esotitnost, TeSko je proricati, a redovito je to nezahva- Jan posao. No i kad bi se to i dogodito, ipak bi ispod ruSevina skauti- zma ostao rasplaméseni duh oduSevijenja za litnim sudielovanjem u odgoju sama sebe. Uz to usvoiiti dobre stvari ma od koga ne ée nagoj katolitkoj organizaciji nikada Skoditi i moZe samo da pomladi i uliie nov Zivot u starije organizacije. Eno i u Austriji nie se razvio na Stetu postojetih katolitkin omladinskih organizacija, jer je skautizam ove kod svog nastupa naSao jake. Sliéno je u Niemadkoi s »Jungdeutschlande i drugim kat. omladinskim udruzenjima. Upravo kod ovih zadnjih nalazimo kao i kod »Quickbornas, da su mnogo toga preuzeli od skautizma i dalje usayrBili ma vierskim idealima, A. Alfirevié D. 1. *) U_ navedenom izvicétaju >Quickbornae nalazimo ove zgodnu iz- javu: >Jednog Iijepog dana rekoge nam: Mi rilesmo vise savez protiv por- nogratije. Mi hodemo da se medu sobom upoznamo, ‘To moze biti ugodno starijem dijelu Quickborna, koli svijesno hoée da bude posred struja vre- mena. No to nije za nas druge Quickborne; Mi imamo sobom dosta posla. Nafvaznifi je svietovni apostolat za nas apostolat na vlastitof dusie (str. 60). *) U izvjestaju treceg sastanka »Quickborna« (1921) Gitamo: »Ein atter Volksspruch sagt: Die Liebe beginnt daheim. Wie kénnten wir anders- wo helfen und heilen ween, wena wir dariiber unsere nichsten Pflichten zu Hause vernachlassigen wiirden? Und wieviele Pélichten haben wir da zu erfiillens. (str. 38). *) Les chants de la route et du camp. ") U broguri »Pour devenir scoute itamo: »Skaut se ponosi svojom vjerom i njo} podvrgava sav svoj Zivot. Ti si katolik. To je superiornost, jakost, ast, dar, Skupa s najvecim genijima, s najplemenitijim srcima koji SU prodigili rod liudski, posjedujeS vieru, istinity, onu, koja je proizvela heroje, mutenike, svece. Zahvali Bogu i budi ponosan. Upoznaj dobro vieru, da je prakticiras, brani8, Siri8, Liubi je daleko vise nego li voinik svoju 2a- stavu. Ali zastava u dZepn nije drugo nego marama: pokadi je dakle, razvij,