US - Diskretna Matematika Sa Zbirkom Zadataka PDF

Univerzitet singidunum
Ivana Kovaevi
DISKRETNA MATEMATIKA
SA ZBIRKOM ZADATAKA
Tree izmenjeno i dopunjeno izdanje
Beograd, 2013.
DISKRETNA MATEMATIKA SA ZBIRKOM ZADATAKA
Autor:
dr Ivana Kovaevi
Recezenti:
dr Nenad Caki, Elektrotehniki fakultet, Beograd
mr Zoran Mikovi, Visoka kola elektrotehnike i raunarstva, Beograd
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www. singidunum. ac. rs
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Priprema za tampu:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2013.
Tira:
300 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN 978-86-7912-468-5
Copyright:
2013. Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.
Predgovor
Ova udenik predvien je da prati osnovni, jednosemestralni kurs Diskretne

matematike. Studenti koji sluaju Diskretnu matematiku uglavnom studiraju
raunarske nauke, pa je ovaj udbenik pisan bez strogih matematikih dokaza,
kako bi se studenti na samom poetku upoznali sa osnovnim pojmovima,
prihvatili ih i osposobili se da ih kasnije primene u praksi.
Knjiga je prvenstveno namenjena studentima prve godine Informatike,

Univerziteta Singidunum, ali moe korisno da poslui i svim onima kojima
nedostaju elementarna znanja iz ove oblasti.
Ovo je tree izmenjeno izdanje.
Beograd, januar 2013. Autor
III
Sadraj
Predgovor III
Uvod 1
1. OSNOVNI POJMOVI MATEMATIKE LOGIKE 5

1.1. LOGIKA 6
1.2. MATEMATIKA LOGIKA 6
1.3. ISKAZNA LOGIKA 7
1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE 8
1.3.2. ISKAZNE FORMULE 11
1.4. KVANTORI 14
1.5. PREDIKATSKA LOGIKA 16
1.5.1. Valjane formule 18
1.6. ZADACI 21
2. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE SKUPOVA 29

2.1. POJAM SKUPA 30
2.2. OPERACIJE SA SKUPOVIMA 32
2.3. BROJ ELEMENATA SKUPA-KARDINALNI BROJ 35
2.4. RASELOV PARADOKS 38
2.5. ZADACI 41
3. RELACIJE I FUNKCIJE 45
3.1. RELACIJE 46
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE RELACIJA 46
3.1.2. VRSTE RELACIJA 47
3.2. FUNKCIJE 49
3.2.1. DEFINICIJA I OSOBINE FUNKCIJA 49
3.2.2. KOMPOZICIJA FUNKCIJA 52
3.2.3. INVERZNA FUNKCIJA 53
3.3. ZADACI 55
4. OSNOVE KOMBINATORIKE 65
4.1. PRINCIPI PREBROJAVANJA 66
4.2. PERMUTACIJE 67
4.2.1. PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA 67
4.2.2. PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM 68
V
4.3. VARIJACIJE 69
4.3.1. VARIJACIJE BEZ PONAVLJANJA 69
4.3.2. VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM 70
4.4. KOMBINACIJE 71
4.4.1. KOMBINACIJE BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA 71
4.4.2. KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM 72
4.5. BINOMNA FORMULA 73
4.6. ZADACI 76
5. PRAVILA ZAKLJUIVANJA I DOKAZI 87

5.1. DEDUKCIJA I INDUKCIJA 88
5.1.1. DEDUKTIVNA METODA 88
5.1.2. INDUKTIVNA METODA 89
5.2. DOKAZ MATEMATIKIH POJMOVA 90
5.2.1. DEFINICIJE I AKSIOME 90
5.3. PRAVILA ZAKLJUIVANJA 93
5.3.1. MODUS PONENS I MODUS TOLENS 93
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE - PROTIVRENOSTI 94
5.3.4. PRAVILO KONTRAPOZICIJE 95
5.3.5. PRAVILO TRANZITIVNOSTI
IMPLIKACIJE I EKVIVALENCIJE 96
5.3.6. JO NEKA PRAVILA DOKAZIVANJA 99
5.4. MATEMATIKA INDUKCIJA 100
5.5. ZADACI 103
6. TEORIJA ALGORITAMA 109

6.1. ALGORITMI 110
6.2. DIJAGRAM- BLOK EMA 111
6.2.1. LINIJSKE ALGORITAMSKE EME 112
6.2.2. CIKLINE ALGORITAMSKE EME 114
6.3.PSEUDO KOD 115
6.4. OSOBINE ALGORITAMA 117
6.5. MATEMATIKA DEFINICIJA ALGORITMA 118
6.5.1. REKURZIVNE FUNKCIJE 119
6.5.2.REKURZIVNI ALGORITMI 121
6.6. EROVA TEZA 122
6.7. TJURINGOVA MAINA 122
6.8. ZADACI 126
VI
7. TEORIJA GRAFOVA 132
7.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE 133
7.1.1. VRSTE GRAFOVA 135
7.1.2. PLANIRANI GRAFOVI 140
7.1.3. IZOMORFNI GRAFOVI 142
7.1.4. OJLEROVI GRAFOVI 144
7.1.5. HAMILTONOVI GRAFOVI 146
7.1.6. TEINSKI GRAFOVI 148
7.2. PREDSTAVLJANJE GRAFOVA PREKO RAUNARA 149
7.2.1 LISTA SUSEDSTVA 149
7.2.2.MATRICA INCIDENCIJE 150
7.2.3.MATRICA SUSEDSTVA 151
7.3. Problem etiri boje - bojenje grafova 153
7.4. zadaci 156
8. STABLO 171
8.1. POJAM STABLA 172
8.1.1. OSNOVNE DEFINICIJE 172
8.1.2. RAZAPINJUA STABLA 173
8.1.3. KORENA STABLA 175
8.2. BINARANA STABLA 178
8.2.1. OPTI POJMOVI I DEFINICIJE 178
8.2.2. FORMIRANJE STABLA 179
8.2.3. TRAENJE I UBACIVANJE ELEMENATA U STABLO 181
8.2.4. BRISANJE ELEMENATA IZ STABLA 182
8.3. OBILASCI BINARNIH STABALA 184
8.4. ZADACI 186
9. GRAFOVSKI ALGORITMI 196

9.1. OSNOVNI GRAFOVSKI ALGORITMI 197
9.1.1. ALGORITMI - PRETRAGA U DUBINU 197
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGA U IRINU 199
9.2. OPTIMIZACIONI ALGORITAM 201
9.2.1.DIJKSTRIN ALGORITAM 202
9.3. ALGORITAM ZA MINIMIZACIJU RAZAPETIH STABALA 207
9.3.1. PRIMOV ALGORITAM 207
9.3.2. KRUSKALOV ALGORITAM 209
9.4. ZADACI 213
VII
10. BULOVA ALGEBRA 225
10.1.OSNOVNI POJMOVI 226
10.1.1 DOKAZI I AKSIOME 226
10.1.2 OSNOVNE TEOREME 227
10.2. BINARNA BULOVA ALGEBRA 228
10.2.1. BINARNE BULOVE FUNKCIJE 228
10.2.2. disjunktivnA I KONJUKTIVNA formA 229
10.3. PRIMENA U RAUNARSTVU I TEHNICI 231
10.3.1. BINARNI BROJNI SISTEM 231
10.3.2. REKIDAKE EME I DIGITALNA LOGIKA KOLA 232
10.3.3. UPROAVANJE PREKIDAKIH EMA I LOGIKIH KOLA 235
10.4. ZADACI 237
INDEKS POJMOVA 249

LITERATURA 252
VIII
DISKRETNA MATEMATIKA
UVOD
Grubo govorei matematiku moemo da podelimo na dve velike celine:
Diskretnu matematiku
Kontinualnu matematiku
Do sada, uglavnom smo se bavili matematikom analizom, odnosno kontinualnom

matematikom. Ona se bavi procesima koji se odlikuju neprekidnim tokom. Nastala je i
razvijala se tokom 18, 19 i poetkom 20 veka. Nastanak diferencijalnog i integralnog
rauna u 18. veku bio je uslovljen industrijskom revolucijom, odnosno pojavom maina
kontinualnog dejstva. Matematika analiza je bila taj matematiki aparat koji je mogao
da prati i reava probleme kontinuuma.
Razvoj raunara uslovio je potrebu za novim matematikim aparatom. Memorija
raunara je konana, a znajui da su raunari maine diskretnog dejstva (prelaze iz
jednog u drugo stanje u odreenim vremenskim trenucima) pojavio se problem
reavanja velikog broja problema na konanim skupovima.
Diskretna matematika je jedna od najaktuelnijih matematikih disciplina.
Diskretna matematika je deo matematike koji se bavi prouavanjem diskretnih
skupova.
Ona je u sutini sinteza:
matematike logike,
teorije skupova,
opte algebre,
kombinatorike,
diskretne verovatnoe,
i novih oblasti matematike kao to su
teorija grafova,
teorija kodova,
algoritamske strukture i slino.
Diskretna matematika obezbeuje teorijsku osnovu za mnoge oblasti raunarskih

nauka, kao to su:
struktura podataka,
teorija algoritama,
formalni jezici,
-1-
konstrukcija prevodilaca,
vetaka inteligencija,
raunarske mree,
softversko inenjerstvo i mnoge druge.
CILJEVI PREDMETA
pomogne da se razviju sposobnosti logikog razmiljanja,

da se koriste logiki ispravne forme zakljuivanja,
da se naue osnovne tehnike dokazivanja,
da se radi sa simbolikim izrazima,
da se naui da se radi sa diskretnim strukturama,
da se upozna sa osnovnim tehnikama prebrojavanja,
da se shvati konstrukcija algoritma,
da se naui teorija grafova,
da se naui da se koristi matematika argumentacija,
sa se uoi kako rezultate diskretne matematike je mogue koristiti u
njenim primenama.
-2-
JEZIK MATEMATIKE
Pored govornog jezika u matematici se koriste razni matematiki znaci-simboli, a

sve to zajedno ini jezik matematike. Taj jezik je univerzalan i omoguava jednostavno
i svima razumljivo zapisivanje matematikih sadraja.
Tvorac matematikog jezika je nemaki matematiar i filozof Lajbnic.
Gottfried Vilhelm von Leibniz (15961650)
Jezik matematike sadri:
Konstante:
1
2,3, , , 2,
2
Promenljive:
x, y, a, b, , ,
Operacijske znake:
algebarske operacije: +, ,*, / ,
logike operacije: , , , , ,
skupovne operacije: , , \, X ,
Relacijske znake:
: =, , , , , .
Specijalne znake:
( , ) , [,] , {,} , , ,!,
Korienjem ovih elemenata matematikog jezika definiemo izraze i formule.
-3-
Izrazi sadre konstante, promenljive i operacijske znake:
Primer:
x+2
je izraz. Izrazi u obinom jeziku predstavljaju rei.
Definicija izraza glasi:

Promenljive i znaci konstanti su izrazi.
Ako su I1 i I 2 izrazi, onda je i re I1 * I 2 izraz, gde je * je operacijski znak.
Izrazi se dobijaju jedino konanom primenom prethodna dva pravila.
Formule su izrazi koji moraju da sadre r znak relacije..

Primer:
x+2=5
je formula. Formule su u obinom jeziku su reenice.
-4-
1.
OSNOVNI POJMOVI MATEMATIKE
LOGIKE
KRATAK SADRAJ:
1.1. LOGIKA
1.2. MATEMATIKA LOGIKA
1.3. ISKAZNA LOGIKA
1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE
1.3.2. ISKAZNE PORMULE
1.4. KVANTORI
1.5. PREDIKATSKA LOGIKA
1.6. ZADACI
CILJEVI UENJA:
Kada ovo poglavlje prouite biete u mogunosti da:

1. da koriste logiki ispravne forme zakljuivanja
2. izbegnete greke u zakljuivanju
3. definiete iskaznu logiku
4. znate logike operacije
5. napiete tablice istinitosti iskaznih formula
6. nabrojite osnovne logike zakone
7. definiete predikatsku logiku
8. reavate valjane formule
-5-
1.1. LOGIKA
Logika je vetina i metoda pravilnog miljenja. To je nauka o zakljuivanju i kao

takva koristi se u najrazliitijim oblastima. Nastala je u 4 veku p.n.e. Pogotovo u
matematici osnova je celokupnog rezonovanja, odnosno pravilnog korienja
matematike argumentacije. Omoguava da se logiki pravilno zakljuuje i da se
izbegnu greke zakljuivanja.
Osniva logike je grki filozof Aristotel (384-322 p.n.e.). Roen u

Stagiri, grkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac,
Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III
Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Od 18. do 37. godine
pohaa Akademiju kao Platonov uenik. Na poziv kralja Filipa II
Makedonskog postaje tutor Aleksandra Velikog, koji je tada imao
13 godina. Prvi je podrobno obradio zakone logike i pravila zakljuivanja u delu
Organon, to u prevodu znai orue. U ovom delu sainio je prvi skup pravila
deduktivnog zakljuivanja.
1.2. MATEMATIKA LOGIKA
Matematika logika se intenzivno se razvija od sredine 19 veka pa do danas. esto

se kae da ona predstavlja logiku u matematici, ali ona je mnogo vie od toga.
Matematika logika predstavlja sponu izmeu matematike i filozofije. Sa druge strane
ona je znaajna matematika disciplina koja je uvela strogost u definisanje pojmova.
Obezbeuje teorijske osnove mnogih matematikih disciplina, a pre svega raunarskih
nauka. Omoguila je nastanak i razvoj digitalnih elektronskih raunara, dajui formalni
jezik koji je potreban za opisivanje i reavanje problema u raunarstvu. U poslednje
vreme opti cilj matematike logike je konstruisanje sistema koji e biti u stanju da
formalizuju razliite oblasti ljudskog miljenja, ali u granicama tehnike ostvarljivosti.
-6-
Tvorac matematike logike je Dord Bul (George Boole, 1815. -
1864.) engleski matematiar i filozof. Bul je priao logici na nov
nain, saimajui je u prostu algebru, pretvarajui logiku u
matematiku. Na taj nain stvorene su nove matematike discipline
matematika logika ili simbolina logika i algebra logike koja je
nazvana Bulova algebra. Naalost, nije iveo dugo, umro je u 49-oj
godini ivota, od prehlade, koju je dobio tako to je peaio dve
milje po kii, kako bi stigao na predavanje, i predavao je u mokroj odei.
Sve do kasnih tridesetih godina njegova algebra nije imala nikakve praktine primene.
1937. godine naunici Nakaima i godinu dana kasnije enon su iskoristili Bulovu
algebru za analizu mrea sa relejima. Telefonija je tih godina bila u brzom razvoju, pa je
bilo potrebno koristiti neki matematiki aparat kojim bi se opisivale eljene
komunikacije i nain ostvarivanja veza. Od ovog trenutka Bulova algebra doivljava
svoju ekspanziju.
U ovoj knjizi od mnogih vanih oblasti matematike logike osvrnuemo se samo na
iskaznu i predikatsku logiku.
1.3. ISKAZNA LOGIKA

Polazni pojam u matematikoj logici su iskazi, afirmativne reenice koje imaju
smisla i koje su ili tane ili netane.
Definicija:
Reenica koja ima smisla i ima istinitosnu vrednost naziva se iskaz ili sud.
Iskazi se obeleavaju malim slovima p, q, r,i nazivaju se iskazna slova.

Istinitosna vrednost iskaza je:
T , p je taan iskaz
( p) =
, p je netaan iskaz
Napomena: Umesto T (true) i (ita se ne te), u tehnici se vie koriste oznake 1 i 0.

U ovom sluaju simbole 1 i 0 ne treba shvatati kao brojeve 1 i 0.
-7-
Primer:
Reenice :
2 1 = 1 ,
Beograd je glavni grad Srbije.
su iskazi koji imaju tanu istinitosnu vrednost.
Reenica p: 2-1=-1 je iskaz i ima netanu istinitosnu vrednost, tj. ( p ) = .
Primer:
Reenica x 2 = 1 nije iskaz , jer nema definisanu istinitosnu vrednost.
Za neke vrednosti promenljive x , tj za x = 1 formula je tana,
a za sve ostale je netana.
Data je reenica: Koliko je sati?
Ovo je reenica koja nema istinitosnu vrednost i ne predstavlja iskaz.
1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE
U svakodnevnom jeziku, sloene reenice nastaju kombinovanjem prostih reenica i

veznika i, ili, ne, ako onda i dr. Istinitosna vrednost sloene reenice uslovljena je
istinitou njenih delova.
Primer:
p: Danas pada kia
q: Danas je novembar.
Sloena reenica glasi: Danas pada kia i danas je novembar
Sastoji se od 2 dela spojenih veznikom i.
Ova sloena reenica se moe napisati i u obliku p i q.
Razlikujemo dve vrste logikih operacija, unarne i binarne , koje se odnose na

jednu, odnosno dve promenljive.
-8-
Osnovne logike operacije su:
konjunkcija (i), u oznaci . To je reenica oblika p i q.

Simboliki zapisana kao p q .
disjunkcija (ili), u oznaci . To je reenica oblika p ili q.

implikacija (ako - onda), . To je reenica oblika ako p onda q.

ekvivalencija (ako i smo ako), u oznaci . To je reenica oblika ako p onda q i

ako q onda p. ita se i u obliku p ako i samo ako q i pie p akko q.
negacija (ne) . To je reenica oblika nije p.

Simboliki zapisana kao p .
Napomena: Negacija je unarna operacija, ostale operacije su binarne.

Kod iskaznih formula, nas ne zanimaju stvarne reenice koje su zamenjene
iskaznim slovima, ve njihova istinitosna vrednost. Osnovni zadatak iskazne
logike je kako doi do istinitosne vrednosti sloene reenice, ako znamo
istinitosnu vrednost njenih delova.
Istinitosna vrednost logikih operacija u zavisnosti od istinitosnih vrednosti
polaznih reenica utvruje se sledeom tablicom.
( p) (q) ( p q) ( p q) ( p q) ( p q) ( p )
T T T T T T
T T T
T T T
T T T
Istinitosna vrednost logikih operacija u tablici je u saglasnosti sa svakodnevnom

logikom. Jedino kod implikacije naizgled neloginost vidimo u sluaju kada je ( p ) = .
-9-
Znai, impikacija je tana bez obzira na vrednost iskaznog slova.
Primer:
Ako je Srbija najvea na svetu, vea je od Crne Gore ( T ) = T .
Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu,
vea je od Crne Gore, koja je manja od nje.
Primer:
Ako je Srbija najvea na svetu, vea je od SAD. ( ) = T .
Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu,
vea je od svake druge drave.
Implikaciji meu logikim operacijama pripada istaknuto mesto. uveni mate-

matiar i filozof Bertrand Rasel je rekao da je cela matematika skup reenica oblika
ako p onda q. I zaista, najvei broj matematikih tvrenja je oblika implikacije i zato
se razvio itav niz razliitih jezikih izraavanja implikacije.
Implikacija moe da se ita na sledee naine:

Ako p, onda q,
p, samo ako q,
p je pretpostavka posledice q,
p povlai q,
iz p sledi q,
p je dovoljan uslov za q,
q je potreban uslov za p,
q ako p.
Za implikaciju, p q , vezane su i 3 dodatne vrste iskaza:
q p konverzija
p q inverzija
q p kontrapozicija
- 10 -
Primer:
Ako je Mia glumica, onda je Mia popularna - implikacija
Ako je Mia popularna, onda je Mia glumica - konverzija
Ako je Mia nije glumica, onda je Mia nije popularna - inverzija
Ako je Mia nije popularna, onda je Mia nije glumica - kontrapozicija
Ekvivalencija je dvostruka implikacija, odnosno

( p q ) = (( p q ) ( q p ))
Ekvivalencija se ita na sledee naine:

Ako p, onda q i obrnuto,
p ako i samo ako q,
p je potrebno i dovoljno da je q,
p je potreban i dovoljan uslov za q.
Rei ako i samo ako piemo esto u sledeem obliku akko.
Primer:
Implikacija
Ako je neki ceo broj jednak 2, onda je njegov kvadrat jednak 4.
Primer:
Ekvivalencija
Trougao je pravougli, ako i samo ako, je zbir kvadrata nad
katetama jednak kvadratu nad hipotenuzom.
Primer:
Broj je deljiv sa 6, akko je deljiv sa 2 i sa 3.
1.3.2. ISKAZNE FORMULE
Kombinovanjem iskaznih slova i logikih operacija dobijamo sloene formule, kao

to su p q p , ( p q ) p r i slino.
- 11 -
Definicija:
Iskazna slova p, q, r,...ine iskaznu formulu F.
Iskaznu formulu ine iskazna slova i osnovne logike operacije.
Iskazne formule se mogu dobiti samo primenom prethodna dva pravila konaan
broj puta.
Primer:
Formule su: p, ( p q ) p, p q r, p ( p q ) .
Za dve formule F1 i F2 kaemo da su ekvivalentne ako je F1 F2 , i piemo

F1 F2 .
Istinitosnu vrednost svake iskazne formule mogue je odrediti istinitosnom
tablicom.
Primer:
Odrediti istinitosnu tabicu formule ( p q ) p
p q pq ( p q) p
T T T T
T
T T
T
Prilikom pisanja iskaznih formula, nekada je mogue izostaviti zagrade, ali je tada
vano znati prioritet logikih operacija, koji je dat u tablici.
logiki operator prioritet

1-najvei
, 2
, 3
Prevod sadraja iz obinog jezika u zapis matematike logike je jedan od najvanijih

problema hardverskih i softverskih poslova. Problem se svodi da se sadraj obinog
jezika svede na taan i nedvosmislen logiki zapis koji moe da bude predmet daljeg
prouavanja.
- 12 -
Primer:
Automatski, odgovor ne moe biti poslan ako je unutranja memorija puna .
Neka je reenica p: Odgovor se automatski alje.
Neka je reenica q: Unutranja memorija je puna.
Onda p je reenica : Odgovor se ne alje automatski.
Logiki zapis bi bio : q p
Iskazna formula koja je uvek tana naziva se tautologija.

Iskazna formula koja je uvek netana naziva se kontrapozicija.
Tautologije, kao uvek tani iskazi, predstavljaju zakone miljenja, odnosno

zakonitosti logikog zakljuivanja.
Neki od vanijih logikih zakona tautologija su
Zakon idempotencije p p p, p p p
Komutativnost p q q p, pq q p
Asocijativnost
p (q r ) ( p q) r
p (q r ) ( p q) r
Distributivnost
( p q) ( p r ) p (q r )
( p q) ( p r ) p (q r )
Zakon apsorpcije
p ( p q) p
p ( p r) p
Tranzitivnost za implikaciju (( p q ) ( q r )) ( p r )
- 13 -
Tranzitivnost za ekvivalenciju (( p q ) ( q r )) ( p r )
De Morganovi zakoni ( p q ) ( p q ) , ( p q ) ( p q )
Zakon kontrapozicije ( q p ) ( p q )
Zakon dvojne negacije p p
Modus ponens ( p ( p q)) q
Modus tolens ( ( p q ) q ) p
Zakon svoenja na protivrenost ( p ( q q ) ) p
Zakon silogizma (( p q ) ( q r )) ( p r )
1.4. KVANTORI
Kvantori ili kvantifikatori u jeziku su rei svaki i neki. Osim ovih rei koriste se i drugi
njihovi jeziki oblici. Tako re svaki u matematici znai isto to i bilo koji, ma koji, svi i
slino, dok umesto rei neki koristi se i postoji, bar jedan, najmanje jedan i slino.
Univerzalni kvantor znai svaki i obeleava se sa .
( x ) a ( x ) - za svaki x vai a ( x )
Egzistencijalni kvantor znai neki i obeleava se sa .
( x ) a ( x ) - postoji x za koje vai a ( x )
- 14 -
U sluaju viestruke primene kvantora umesto
( x1 , x2 ,, xn ) a ( x ) piemo ( x1 , x2 , , xn ) a ( x ) .
Isto vai i za egzistencijalni kvantor.

Kao to se iz ovih definicija moe videti kvantori na neki nain predstavljaju
uoptenja logikih operacija konjukcije odnosno disjunkcije.
Prilikom zapisivanja razliitih sadraja upotrebom kvantora treba znati:

Reenica, svaki A je B, znai isto to i:
Za svaki x, ako x ima osobinu A, onda x ima i osobinu B.
Reenica, neki A je B, znai isto to i:
Postoji x, koji ima osobinu A i osobinu B.
Primer:
Primenom kvantora napisati sledee reenice:
a) Svaki prirodni broj je pozitivan.

( x ) x N x > 0
b) Postoji x takvo da je x < 7 .
( x ) x < 7
c) Postoji tano jedan broj iji je kvadrat nula.
( 1 x ) x 2 = 0
Primer:
Uporebom kvantora zapisati sledee reenice:
a) x je oblika 2k, gde je k ceo broj
( k Z ) x = 2 k
b)Za svaki ceo broj x, postoji ceo broj y, takav da im je zbir 0.
( x Z )( y Z ) x + y = 0
- 15 -
Od izuzetnog znaaja je poznavanje pravila za negaciju kvantora.
Negacija kvantora:
( x ) a ( x ) = ( x ) a ( x )
( x ) a ( x ) = ( x ) a ( x )
Primer:
Negirati sledee reenice:
a) Svi prirodni brojevi su i celi brojevi.

Negacija glasi: Neki prirodni brojevo nisu celi brojevi.
b) Neki prirodni brojevi su deljivi sa 5

Negacija glasi: Svi prirodni brojevi nisu deljivi sa 5.
1.5. PREDIKATSKA LOGIKA

Iskaznim formulama se ne mogu analizirati mnogi matematiki sadraji kao to su
na primer:
( x ) x N x > 0
( x ) x < 7
x+ y7
x= y
Takvi matematiki sadraji su predmet prouavanja predikatske logike.
Iskazna logika je malo grublja, ona radi sa iskazima kao nedeljivim celinama, dok
predikatska logika izuava i njihovu strukturu. Sve zakonitosti koje smo uveli u iskaznoj
logici ostaju da vae, samo sada dodajemo jo neka nova, koja u iskaznoj logici nisu
vaila.
Za razliku od iskaza koji imaju istinitosnu vrednost, navedena tvrenja imae
istinitosnu vrednost tek kada se vrednost promenljive zameni sa nekom konkretnom
brojnom vrednou.
- 16 -
U tvrenju ( x ) x < 7 moemo rei da je promenljiva x subjekat, a < 7 je predikat
koji definie osobinu promenljive.
Takva tvrenje moemo da zapiemo u obliku P ( x ) , gde x oznaava promenljivu, a
P predikat.
Predikatske formule grade se pomou:
Skupa konstanti
Skupa promenljivih
Operacijskih znakova
Relacijskih znakova
Simbola logikih operacija
Kvantora
Pomonih simbola
Korienjem ovih simbola mogu se opisati gotovo svi iskazi koji se u matematici
pojavljuju, odnosno problemi koji se reavaju pomou raunara.
Predikatske formule se uvek definiu u odnosu na neki jezik, odnosno algebarsku
strukturu. U okviru te strukture se vri interpretacija formule. Znai, promenljive u
formuli mogu da uzimaju razliite vrednosti. Tek u konkretnoj interpretaciji moemo
govoriti da li je neka predikatska formula tana ili ne.
Primer:
(
Data je formula a ( x, y ) ( z ) a ( x, z ) a ( z, y ) )
Ona moe da ima vie interpretacija.
Jedna njena interpretacija u skupu N i relacija < kao vrednost znaka a bi bila
x < y ( z )( x < z y < y )
Za konkretne brojne vrednosti x,y,z nastaju razliiti iskazi o prirodnim brojevima,

koji su nekada tani, a nekada ne.
Druga interpretacija je u skupu pravih, a relacija a je paralelno.
x y ( z ) ( x z z y )
- 17 -
1.5.1. VALJANE FORMULE
Valjana formula u predikatskoj logici su manje vie kao tautologija u iskaznoj logici.
Meutim, dok za ispitivanje da li je neka iskazna formula tautologija imamo jasno
definisan postupak, za ispitivanje da li je neka predikatska formula valjana, jasnog i
definisanog postupka nema.
Valjanim formulama, isto kao i tautologijama ispituju se zakoni miljenja.
Predikatska formula je valjana, u oznaci = F , ukoliko je istinita pri svakoj

glavnoj interpretaciji.
Primer:
a) Formula a ( k ) ( x ) a ( x ) je valjana, jer za svaku interpretaciju ako je

a ( k ) tano, ( x ) a ( x ) je takoe tano.
b) Formula ( x ) a ( x ) a ( k ) nije valjana, jer postoje interpretacije kada
nije istinita.
Ako je domen skup N i a je biti paran broj, a je k=5
Vanije valjane formule:

Zakon permutacije istorodnih kvantora
( x )( y ) A ( y )( x ) A
( x )( y ) A ( y )( x ) A
Distributivni zakon univerzalnog kvantora prema konjunkciji
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
Distributivni zakon egzistencijalnog kvantora prema disjunkciji
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
- 18 -
Distributivni zakoni operacija , , prema kvantorima
( x ) ( A B ( x ) ) A ( x ) B ( x ) , ( x ) ( A B ( x ) ) A ( x ) B ( x )
( x ) ( B ( x ) A) ( x ) B ( x ) A, ( x ) ( B ( x ) A) ( x ) B ( x ) A
De Morganovi zakoni za kvantore
( x ) A ( x ) A, ( x ) A ( x ) A
Zakon saglasnosti implikacije sa kvantorima
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
Zakon saglasnosti ekvivalencije sa kvantorima
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
U savremenoj literaturi koriste bar tri naziva za isti pojam, predikatska logika,
logika prvog reda i kvantifikatorski raun.
Prvi naziv predikatska logika nastao je najverovatnije jer se ova logika bavi
predikatima. Predikat je onj deo reenice kojim se neto tvrdi. U matematici to
su relacije koje su definisane nad nekim skupom objekata.
Naziv logika prvog reda ukazuje na postojanje u logika viih redova. Logika
prvog reda odnosi se na na osnovni nivo objekata koje prouavamo.
A naziv kvantifikatorski raun potie od korienja kvantifikatora , specifinih
operatora koji govore o kvantitetu objekta sa nekom osobinom.
- 19 -
U praksi je esto potrebno opisati rezonovanja u koja je ukljueno i vreme.
Tako dolazimo do temporalne logike. Ona je izuzetno vana za primenu u
raunarstvu jer se rad softvera i hardvera posmatra u zavisnosti od protoka
vremena, kao to su problemi verifikacije algoritama, rada operativnih sistema
ili paralelno programiranje. Za ovakve problema potrebno je definisati jo novih
operatora koji bi opisali razliite modele vremena, ali ta problematika prevazilazi
nivo ovoga kursa.
PITANJA ZA PONAVLJANJE
1. ta je iskaz?
2. ta je iskazna formula?
3. Navesti osnovne logike operacije.
4. ta je tautologija, a ta kontradikcija?
5. Navesti osnovne logike zakone.
6. ta su kvantori?
7. Kako glase negacije kvantora?
8. Koja je razlika izmeu iskazne i predikatske logike?
9. ta su valjane formule
KLJUNE REI
Iskaz Negacija
Formula Tautologija
Konjunkcija Egzistencijalni kvantor
Disjunkcija Univerzalni kvantor
Implikacija Predikat
Ekvivalencija Valjana formula
Kontradikcija
Iskazna formula
Kvantor
- 20 -
1.6. ZADACI
1. Da li su dati matematiki izrazi, iskazi:
1 1
> ( 3 )
2
= 3 ,
a) 5 3, b) x 2 + y 2 2 xy , c) d) x 2 = y .
Reenje:
a) da, b) da,
c) da, d) ne, jer nema definisanu istinitosnu vrednost.
2. Odrediti istinitosnu vrednost sledeih iskaza:

1 1
>
a) 5 3 , b) x 2 + y 2 2 xy ,
( 3 ) = 3 , d) (1 < 2 ) ( 2 < 5 ) .
2
c)
Reenje:
1 1
a) 5 > 3 = ,

(
b) x + y 2 xy = T ,
2 2
)
c) ( ( 3)
2
)
= 3 = , d) ( (1 < 2 ) ( 2 < 5 ) ) = T T = T
3. Date reenice napisati korienjem znakova osnovnih logikih operacija:

a) Najmanje jedan od brojeva a i b je pozitivan.
b) Oba broja a i b su pozitivna.
c) Najmanje jedan od brojeva a i b nije pozitivan.
d) Nijedan od brojeva a i b nije pozitivan,
e) Tano jedan od brojeva a i b je pozitivan.
Reenje:
a) a > 0 b > 0 ,
b) a > 0 b > 0 ,
c) ( a > 0 ) ( b > 0 ) ,
d) ( a > 0 ) ( b > 0 ) ,
e) ( a > 0 ) ( b > 0 ) .
- 21 -
4. Date reenice napisati korienjem znakova osnovnih logikih operacija:
a) Svaki od brojeva 2,4,6 je paran,
b) Neki od brojeva 2,4,6 je manji od 6,
c) Neki od brojeva 2,4,6 nije deljiv sa 3,
d) Nijedan od brojeva 2,4,6 nije vei od 6.
Reenje:
a) 2 2 2 4 2 6 , b) 2 < 6 4 > 6 6 < 6 ,
( ) ( ) ( )
c) 3 2 3 3 3 6 , d) ( 2 > 6 ) ( 4 > 6 ) ( 6 > 6 ) .
5. Dati su iskazi :
1 1 1 1 10 1 1 1 1 37
p : = q : =
2 3 4 5 3 , 2 3 4 5 6 ,
1 1 1 1 1 1 1 1 2
r : = 7 s : =
2 3 4 5 , 2 3 4 5 5.
Odrediti njihovu tanost i koristei dobijene rezultate odrediti istinitosnu

vrednost sledeih iskaza:
a) ( p q ) r , b) ( p q ) ( r s ) ,
c) ( p q ) ( r s ) , d) ( p q ) ( r s ) .
Reenje:
Kako je ( p ) = T , ( q ) = T , ( r ) =, ( s ) = , dobijamo
a) ( ( p q ) r ) = (T T ) = T = T ,
b) ( ( p q ) ( r s ) ) = (T T ) ( ) = T = T
c) ( ( p q ) ( r s ) ) =
d) ( ( p q ) ( r s ) ) =
- 22 -
6. Dati su iskazi:
p ( 4 x4 y3 ) : ( 2 x2 y ) = 2 x2 y3 q ( 3 x 4 y 2 ) : ( 3x 6 y ) = 3xy 4
3 5 2 2
, ,
r ( 2 x y )( 2 x + y ) = 4 x y s ( x 2 y ) = x + 4 xy + 4 y
2 2 2 2 2
, .

a) ( p q ) r , b) ( p q ) ( r s ) ,
c) ( p q ) ( r s ) , d) ( p q ) ( r s ) .
Reenje:
Kako je
( p ) =, ( q ) =, ( r ) = T , ( s ) =
,
a) (( p q ) r ) = T , b) ( ( p q ) ( r s ) ) =
c) ( ( p q ) ( r s ) ) = T , d) ( ( p q ) ( r s ) ) =
7. Dati su iskazi:
ln ( x + 1)
p lim = 1, q ( xe2 x ) = e 2 x ,
x 0 x
r AI = IA = A , s ln x dx =1 + ln x + C .

a) ( p q ) r , b) ( p q ) ( r s ) ,
c) ( p q ) ( r s ) , d) ( p q ) ( r s ) .
Reenje:
Kako je
( p ) = T , ( q ) =, ( r ) = T , ( s ) = ,
- 23 -
a) (( p q ) r ) = T , b) (( p q) ( r s ) ) = T
c) ( ( p q ) ( r s ) ) = T , d) ( ( p q ) ( r s ) ) =
8. Implikaciju x = 3 x < 10 , proitati na vie naina.
Reenje:
Ako x = 3 , onda je x < 10 ,
x = 3 je pretpostavka posledice x < 10 ,
x = 3 povlai x < 10 ,
iz x = 3 sledi x < 10 ,
x = 3 je dovoljan uslov za x < 10 .
x < 10 je potreban uslov za x = 3 .
9. Reenici, ceo broj je deljiv sa 4, ( 4 x ), napisati po jedan dovoljan i jedan

potreban uslov.
Reenje:
Dovoljan uslov je recimo 8 x , jer ako je broj deljiv sa 8 deljiv je i sa 4,
8 x 4 x .
Potreban uslov je recimo 2 x , jer ako je broj deljiv sa 2 moe da bude deljiv i sa
4, 4 x 2 x .
10. Nai konverziju, inverziju i kontrapoziciju implikacije

x = 3 x < 0 x = 3 x < 10
Reenje:
q p konverzija
x < 10 x = 3 .
p q inverzija
( ( x = 3) ( x < 10 ) ) ( x 3 x 10 )
q p kontrapozicija
( ( x < 10 ) ( x = 3) ) ( x 10 x 3)
- 24 -
11. Koristei logiku operaciju ekvivalenciju zapisati Pitagorinu teoremu.
Reenje:
a) Trougao je pravougli akko je a 2 + b2 = c 2
b) a 2 + b 2 = c 2 je potreban I dovoljan uslov da bi trougao bio pravougli.
c) ako je a 2 + b2 = c 2 , trougao je pravougli I obrnuto.
12. Ispitati da li su iskazne formule tautologije:

a) ( p q ) ( p q ) , b) ( p q ) ( p q ) ,
c) ( p q ) p , d) ( p p ) p ,
e) ( p q ) r ( p r ) ( q r ) .
Reenje:
a) ( p q ) ( p q )
( p) ( p) ( p ) ( q ) ( p q) (( p q )) ( p q ) F
T T T T
T T T T T
T T T T T
T T T T T
Formula je tautologija.
b) ( p q ) ( p q ) je tautologija,
c) ( p q ) p nije tautologija,
d) ( p p ) p je tautologija,
e) ( p q ) r ( p r ) ( q r )
- 25 -
( p ) ( q ) ( r ) ( p q ) (( p q ) r ) ( p r ) ( q r ) (( p r ) ( q r )) ( F )
T T T T T T T T T
T T T T T T
T T T T T T T T
T T T
T T T T T T T T
T T T
T T T T

Formula nije tautologija.
13. Dokazati da su sledee formule tautologije

a) ( p q ) ( q p ) zakon komutacije
b) ( p q ) ( p q ) De Morganov zakon
c) ( p p ) p zakon idempotencije
d) ( p q ) ( p r ) p ( q r ) zakon distribucije.
Reenje:
Formule se mogu dokazati korienjem tablica kao u prethodnom primeru.
14. Metodom svoenja na protivrenost ispitati da li je sledea formula tautologija

(( p q ) p ) p .
Reenje:
Ako posmatrana formula ne bi bila tautologija, tada za neke vrednosti p i q koji se
pojavljuju u ovoj formulu je
( ( ( p q ) p ) p ) =
.
To se moe desiti u sluaju da je
( ( p q ) p ) = T , ( p ) = .
Na osnovu toga dobijamo da je
( ( p q ) ) = T , odnosno ( p q ) = .
Ovaj izraz moe biti netaan samo u jednom sluaju, a to je kada je
( p ) = T i ( q ) = .
- 26 -
( p ) = ,
Kako smo ve pretpostavili da je
dolazimo do kontradikcije. Znai ne moemo nai vrednosti izraza p i q za koje je
polazna formula netana. Prema tome polazna formula mora biti tautologija.
15. Metodom svoenja na protivrenost ispitati da li su sledee formule tautologija

a) p ( p q ) , b) (( p q ) p ) p ,
c) ( p r ) ((( p q ) r ) r ) , d) ( p q ) ( p q ) ,
e) ( p q ) p ( p q ) .
Reenje:
a)
( p ( p q ) ) =
( p ) = T , ( p q ) =
(T q ) =
( q ) =
Nismo dobili kontradikciju, znai naa pretpostavka da formula nije
tautologija je dobra. Znai formula nije tautologija.
b) formula nije tautologija,
c) formula nije tautologija,
d) Pretpostavimo da je
( ( p q ) ( p q ) ) =
( p q ) = T , ( p q ) = .
( p ) =, ( q ) =
Ako je ( p q ) = , onda je
( p ) = T , ( q ) =
Ako dobijene vrednosti ubacimo u prvu vezu dobijamo ( T ) = .
Po pretpostavci taj izraz je taan. To je kontradikcija, koja obara polaznu
pretpostavku, znai polazna formula je tana
Ako dobijene vrednosti ubacimo u prvu vezu dobijamo
( T ) = , a po naoj pretpostavki taj izraz je taan. To je kontradikcija,
koja obara polaznu pretpostavku, znai naa formula je tautologija.
e) formula nije tautologija.
- 27 -
16. Ako je dat predikat P : x 2 y 2 < z 2 , napisati iskaz P (1,1,1) .
Reenje:
P (1,1,1) = 12 12 < 12
17. Ako je dat predikat P : x 2 y 2 < z 2 , napisati iskaz ( x )( y ) P ( x, y ,1) .

Reenje:
( x )( y ) P ( x, y,1) = ( x )( y ) x 2 y 2 < 1
Postoje brojevi x i z takvi da je x 2 y 2 < 1 .
18. Napisati sledei iskaz u simbolikom zapisu:

Svako zna matematiku bolje od Nikole.
Reenje:
Domen su studenti,
P(x,y): x zna matematiku bolje od y.
( x ) P ( x, Nikola )
19. Dokazati valjanu formulu

( x ) P ( x ) ( x ) Q ( x ) = ( x ) ( P ( x ) Q ( x ) )
Reenje:
( x ) P ( x ) ( x ) Q ( x ) =
P ( a ) ( x ) Q ( x ) = za proizvoljno a
P ( a ) Q (b) = za proizvoljno b
( x ) ( P ( x ) Q ( x ) ) kako su a i proizvoljni , uzeemo a=b
- 28 -
2.
OSNOVNI POJMOVI TEORIJE
SKUPOVA
KRATAK SADRAJ:
2.1. POJAM SKUPA

2.2. OPERACIJE SA SKUPOVIMA
2.3. BROJ ELEMENATA SKUPA-KARDINALNI BROJ
2.4. RASELOV PARADOKS
2.5. ZADACI
CILJEVI UENJA:
Kada ovo poglavlje prouite moi ete da:
1. objasnite pojam skupa,
2. definiete osnovne skupovne relacije,
3. definiete osnovne skupovne operacije,
4. znate ta je kardinalni broj skupa,
5. znate probleme teorije beskonanih skupova,
6. poznajete Raselov paradoks.
- 29 -
2.1. POJAM SKUPA
Svakodnevno, radimo sa skupovima. Korpa jabuka, stado ovaca, kontinenti,

populacija bakterija, take na krunici, prirodni brojevi, sve su to primeri skupova.
Skoro svaka delatnost oveka odnosi se na neke skupove. Danas su skupovi u
matematici i nauci deo nae svakodnevice. Istorijski gledano nastali su kasno i njihov
nastanak uslovio je velike potrese u matematikom svetu.
U drugoj polovini 19. veka matematiari hteli da proue osnove matematike
analize i prvi radovi iz te oblasti bili su vezani za skupove brojeva i funkcija. Ta
razmiljanja su ih dovela do ispitivanja apstraktnih osobina skupova. Tako nastaje
prvo naivna teorija skupova iji se pojmovi intuitivno prihvataju. Njen tvorac je
nemaki matematiar Dor Kantor (Georg Kantor 1845.-1918.). Njegova otkria u
prvo vreme izazivaju sumnje pa i otvorena protivljenja matematiara toga doba.
Meutim, krajem 19 veka teorija skupova poinje da se iroko primenjuje u mnogim
matematikim disciplinama. Ali, ba u trenutku kada se teorija skupova poela da
prihvata i primenjuje uoavaju se njeni prvi paradoksi. Prvi uoava sam Kantor 1895g
a zatim i mnogi drugi. Otkrivanje paradoksa u teoriji skupova uticalo je na razvoj
matematike logike i dalji razvoj teorije skupova koji je omoguio da se definie prva
aksiomatski zasnovana teorije beskonanih skupova koju daje nemaki matematiar
Ernest Zermelo, koja je postala odluujui korak u sintetizovanju matematikih
znanja.
Sa aspekta naivne teorije skupova moemo rei da:
Skup je osnovni pojam koji se ne definie. ine ga elementi koji imaju bar jednu
zajedniku osobinu.
Objekti skupa nazivaju se njegovim elementima.
Skupovi se obeleavaju najee velikim slovima A , B , C , ...,a njegovi
elementi malim slovima a , b , c , ...
Neki element a moe pripadati datom skupu A , to se oznaava sa a A , ili
ne pripadati istom skupu, to se oznaava sa a A .
Skup svih elemenata x za koje tana reenica A ( x ) , pie se kao
{x A ( x )}
Skup koji nema elemenata naziva se prazan skup i obeleava sa .
Za grafiko predstavljanje skupova koriste se Venovi dijagrami.
- 30 -
A
a
aA
Kaemo da je A podskup skupa B i piemo A B , ako svaki element skupa

A pripada istovremeno i skupu B .
A B = { x x A x B}
B A
A B
Dva skupa A i B su jednaka, ako svaki element skupa A pripada i skupu B i

ako svaki element skupa B istovremeno pripada i skupu A .
A = B = { x x A x B}
Za proizvoljne skupove A, B, C vai

A A
A BB A A= B
A BB C AC
Partitivni skup P ( A ) datog skupa A , je skup svih podskupova datog skupa, tj.
P (A) = {X X A } .
Primer:
A = {a, b, c} P ( A ) = {, {a} , {b} , {c} , {a, b} , {b, c} , {a, c} , {a, b, c}}
- 31 -
2.2. OPERACIJE SA SKUPOVIMA
Unija dva skupa A i B je skup A B = x x A x B . { }
A B
A B
Primer: A = {1, 2} , B = {2,3, 6, 7} ; A B = {1, 2,3, 6, 7} .
U optem sluaju, kada imamo konano mnogo skupova A1 , A2 , , An ,

njihova unija je:
n
A = A A
i =1
i 1 2 An .
Presek skupova A i B je skup A B = x x A x B . { }
A A B B
Primer:
A = {1, 2} , B = {2,3, 6, 7} ; A B = {2}
Ako je presek dva skupa A i B prazan, tj. A B = , tada za ta dva skupa

kaemo da su disjunktni.
Ako je dato konano mnogo skupova A1 , A2 , , An njihov presek je:

n
A = A A
i =1
i 1 2 An .
Razlika skupova A i B je skup A \ B = x x A x B . { }

- 32 -
A
B
A\ B
Primer:
A = {1, 2} , B = {2,3, 6, 7} ; A \ B = {1} , B \ A = {3, 6, 7} .
Simetrina razlika skupova A i B je unija skupova A \ B i B \ A , tj.

A B = ( A \ B) ( B \ A) .
AB
A
B
Primer:
A = {1, 2} , B = {2,3, 6, 7} ; AB = {1,3, 6, 7} .
Komplement skupa A u odnosu na skup B (ili dopuna skupa A do skupa

B ) gde je A B je skup CB A = B \ A .
A CB A
B
Primer:
A = {1, 2} , B = {1, 2,3, 6,7} ; CB A = {3,6,7} .
Par elemenata (a, b) nazivamo ureenim parom (ili ureenom dvojkom) ako
je tano odreeno koji je element na prvom, a koji na drugom mestu.
Ureeni parovi (a, b) i (c, d ) su jednaki ako i samo ako je a = c i b = d .
Dekartovim proizvodom skupova A i B naziva se skup
A B = {(a, b) a A b B} .
- 33 -
Primer:
Dati su skupovi A = {1, 2,3} i B = { x, y} .
A B = {(1, x), (2, x), (3, x), (1, y ), (2, y ), (3, y )} ,
B A = {( x,1), ( x, 2), ( x,3), ( y,1), ( y, 2), ( y,3)} .
Oigledno je A B B A , to znai da za Dekartov proizvod skupova ne vai

zakon komutacije.
Dekartov proizvod A A se oznaava sa A2 . Dekartov proizvod R R = R 2
predstavlja realnu ravan
Za operacije sa skupovima vae sledei zakoni:
Zakon komutacije A B = B A A B = B A
Zakon asocijacije ( A B) C = A (B C )
( A B) C = A (B C )
Zakon distribucije A (B C ) = ( A B) ( A C )
Zakon identiteta A = A
Zakon dvostrukog komplementa (A ) C C

=A
( A B)
C
De Morganovi zakoni = AC B C
( A B)
C
= AC B C
- 34 -
Dekart Rene (Descartes Ren, 1596.-1650.) Bio je mate-
matiar, filozof i naunik ije je delo Geometrija (La geometrie)
postavilo osnove dananjoj analitikoj geometriji. Dekart je bio
prvi koji je upotrebio poslednja slova alfabeta da oznai ne-
poznate veliine. O znaenju tog otkria Engels je rekao: "Dekar-
tova promenljiva veliina bila je prekretnica u matematici.
Zahvaljujui tome uli su u matematiku kretanje i dijalektika, a
isto se tako odmah nuno dolo do diferencijalnog i integralnog rauna, koji se odmah
i javlja, te su ga Njutn i Lajbnic uglavnom dovrili, a nisu ga otkrili." Zaetnik je novog
filozofskog pravca racionalizma. Metodskim skeptikim raiavanjem svega nejas-
nog i nesigurnog i izdvajanjem i odbacivanjem nepouzdanog. Ta istina je sadrana u
njegovoj poznatoj reenici "Mislim, dakle postojim" (Cogito, ergo sum).
1649. godine Dekarta je u Stokholm pozvala vedska kraljica Kristina da bi je podu-
avao. Dvadeset trogodinja kraljica je elela da crta tangente u pet sati ujutru, tako
da je Dekart razbio svoju ivotnu naviku ustajanja u jedanaest sati. elei da svojim
savetima utie na udljivu vladarku tada mone, Dekart je podnosio surove uslove u
zemlji stena i gleera i svako jutro hodao do palate. Ne naviknut na hladnou vedskih
zima umro je 1650. godine od zapaljenja plua.
2.3. BROJ ELEMENATA SKUPA - KARDINALNI BROJ
Odreivanje broja elemenata konanih skupova svodi se na njihovo prebrojavanje.

Kada se radi o beskonanim skupovima, stvar je mnogo sloenija. Jo u antiko
doba Euklid daje aksiomu: Celina je uvek vea od svakog svog dela. Ali u antici je ovo
sluilo upravo kao argument da beskonane skupove treba odbaciti ba zato to
proizvode ovakve paradokse. U 17. veku uveni fiziar i matematiar Galileo Galilej
(Galileo Galilei 1564-1642) takoe je primetio da kod beskonanog skupa, njegov
pravi podskup moe biti iste veliine kao i ceo skup. Kasnije u 19. veku je uoeno da
svi beskonani skupovi nisu iste veliine, da neki beskonani skupovi mogu biti vei ili
manji od drugih beskonanih skupova. Pojam kardinalnog broja uveo je Dord
Kantor da bi se pomou njega beskonani skupovi mogli uporeivati po veliini.
Primer:
Skup N prirodnih brojeva ima beskonano mnogo elemenata, ali manje od skupa
celih brojeva Z, kojih je takoe beskonano mnogo.
- 35 -
Ako postoji bijektivna funkcija f skupa A na skup B , onda se za skupove A i
B kae da imaju isti kardinalni broj, u oznaci kA = kB .

Kod konanih skupova, kardinalni broj predstavlja broj elemenata skupa.
Ako skup A ima isti kardinalni broj kao skup prirodnih brojeva N , onda za skup
A kaemo da je prebrojiv.
Skup A je prebrojiv ako se moe poreati u niz.
Kardinalni broj skupa prirodnih brojeva oznaava se sa hebrejskim slovom i
ita se alef nula kN = 0 .
Primer:
Dokazati da kardinalni broj skupa prirodnih brojeva je jednak kardinalnom broju
skupa svih parnih prirodnih brojeva.
Ako se uoi bijektivno preslikavanje skupa prirodnih brojeva u skup parnih
prirodnih brojeva kao u sledeoj emi
1 2 3 4 n

2 1 2 2 2 3 2 4 2 n
odnosno preslikavanje f : N Z , kod koga je f (1) = 0, f ( 2 ) = 1,.......
moemo zakljuiti da ovi skupovi imaju isti kardinalni broj i da je kN = k 2 N .
Primer:
Skup celih brojeva je takoe prebrojiv, jer se brojevi mogu poreati u niz,
0, 1,1, 2, 2,
Znai postoji bijektivno preslikavanje f : N Z , kod koga je
f (1) = 0, f ( 2 ) = 1,.......
Dakle kN = kZ .
Primer:
Skup pozitivnih racionalnih brojeva je prebrojiv, jer se i ovi brojevi mogu
poreati u niz,
- 36 -
0
1
1
2
1 2
3 3
1 2 3
4 4 4
Dakle cardN = cardQ .

Ako posmatramo sve racionalne brojeve Q , oni se takoe mogu napisati u obliku
niza {0, q1 , q2 ,.....} pa moemo zakljuiti da je skup Q takoe prebrojiv skup.
Skup realnih brojeva R je neprebrojiv, cardR = c (kontinuum).
0
Kontinuum iznosi c = 2
Primer:
Skup svih taaka prave ima kardinalni broj c.
Skup svih realnih brojeva na intervalu ( 0,1) ima takoe kardinalni broj c.
Primer:
Koliki je kardinalni broj praznog skupa?
card = 0
card { } = 1
Kantor dakle tvrdi da ne postoji samo jedna beskonanost. Postoji itav spektar
beskonanosti, a dve sa kojima se najee sreemo u svakodnevnoj matematici su
prirodni brojevi iji je kardinalni broj alef nula 0 i realni brojevi iji je kardinalni broj
kontinuum C.
Jedno od pitanja koje je Kantor ostavio otvorenim, danas je poznato kao hipoteza
kontinuuma.
Kantorova hipoteza kontinuuma
Da li postoji skup A iji je kardinalni broj izmeu kardinalnog broja svih prirodnih
brojeva i kardinalnog broja svih realnih brojeva?
0 < K A < C
- 37 -
2.4. RASELOV PARADOKS
Poetkom 20 veka teorija skupova doivljava svoj procvat i nalazi iroku primenu u
matematici i nauci. Meutim, u naivnoj teoriji skupova pojmovi nisu bili strogo
definisani i mogli su se tumaiti na razliite naine.
Tako su uoene i prve protivrenosti, odnosno paradoksi. Najuveniji je Raselov
paradoks nastao 1902 godine, (Bertrand Rasel 1872-1970). On je ukazao na
nedostatke takozvane naivne teorije skupova. Glavni problem je predstavljao
navedeni uslov, kojim se elementi grupiu u skup
Postoje razne interpretacije Raselovog paradoksa, paradoks brijaa, paradoks
biblioteke, Pinokija, laova, i mnogi drugi.
Primer:
Paradoks laova
Najstariji varijanta ovog paradoksa je tvrenje uvenog kritskog filozofa Epimenida
Svi kriani lau.
Paradoks brijaa
U nekom selu iveo je brija, koji je brijao sve one stanovnike sela, koji se nisu
brijali sami. Da li je brija brijao samog sebe?
Ako bi se brija brijao sam, on bi bio jedan od stanovnika koji se briju sami, pa se
ne bi smeo brijati kod brijaa, odnosno kod samog sebe. Ako suprotno brija se ne
bi brijao sam, bio bi jedan od stanovnika sela koji se ne briju sami, pa bi se morao
brijati kod brijaa, odnosno kod sebe. Znai brija je samo kontradiktoran.
Kako se reava ovaj paradoks?

Jednostavno, da takvo selo ne moe da postoji.
Raselov paradoks
{ }
Posmatrajmo skup A = X X X , odnosno skup svih skupova koji nisu
element samog sebe. Da li je A element od A ili nije?
Odgovor je kontradiktoran, jer po definiciji skupa A,

A je element od A A nije element od A.
- 38 -
Nasuprot prethodnom primeru u Raselovom paradoksu nije ba jasno zato skup
A ne bi postojao i zato je samo kontradiktoran.
Sutina Raselovog paradoksa svodi se na sledee: Neka se za osobinu uzme
element skupa ne sadri samog sebe i formiraju takvi skupovi. Zatim se formira skup
svih takvih skupova. Postavlja se pitanje da li e taj skup sadrati samog sebe kao
element ?
Neka je A skup svih skupova koji ne sadre sebe kao element. Pitanje je da li skup
A pripada samom sebi ili ne? Ako pripada sebi, onda nee posedovati polaznu
osobinu skup ne pripada samom sebi . Ako ne pripada samom sebi, onda e da
zadovolji traenu osobinu, pa e pripadati samom sebi. Oba sluaja dovode do
kontradikcije.
Pojava Raselovog paradoksa ozbiljno je uzdrmala naivnu teoriju skupova. Kao
rezultat razvila su se tri pravca u matematici kojima je pokuano reavanje nastalih
problema, Rasellogicizam,( smatrali su da se matematika moe svesti logiku ),
Bauer-intuicionalizam, (osnovan ideja je bila da da se postojanje objekta priznaje
samo ako imamo nain za njegovu konstrukciju) i Hilbert formalizam, pa se moralo
se pribei aksiomatizaciji teorije skupova. Prvi aksiomatski pristup dao je Zermelo
1908g. A zatim i mnogi drugi matematiari. Zanimljiv je pristup von Nojmana koji je
smatrao da paradoksi u Kantorovoj teoriji skupova ne dolaze sbog velikih skupova ,
nego zato to ti veliki skupovi su neiji elementi. Tako on nekim objektima ne
dozvoljava da budu elementi nekog drugog objekta. Te objekte zovemo klase. Objekti
koji su elementi nekog drugog objekta on naziva skupom.
Rasel je uoeni problem reio tako to je definisao pojam klase i jedan od naina
prevazilaenja ovog paradoksa se svodi da se skup svih skupova ne smatra skupom,
ve klasom, koja je uoptenje pojma skupa. Klasa takoe nema strogu definiciju, ve
moemo rei da nju ine objekti odabrani po nekom zajednikom kriterijumu.
Naglaavamo da se pojam klase razlikuje od pojma skupa. Skup se moe shvatiti kao
unija bilo kakvih elemenata.
Primer:
U teoriji beskonanih skupova vai 0 = 0 + 1 .
Ovu injenicu dokazao je David Hilbert (1862-1943) kroz jedan zanimljiv primer.
Ulazi ovek u hotel u kome su sobe numerisane prirodnim brojevima: 1, 2, 3,...
(ima ih beskonano mnogo). Prilazi recepcionaru i zahteva sobu za prenoite, na
ta mu recepcionar odgovara da su sve sobe zauzete i da ne moe da ga primi.
Gost mu da to odgovara: Kako nema mesta? Samo prebacite gosta iz prve sobe u
drugu, iz druge u treu, iz tree u etvrtu i tako redom a ja u uzeti sobu sa
rednim brojem 1.
- 39 -
1. ta je skup?
2. ta su Venovi dijagrami?
3. Navesti i definisati osnovne skupovne relacije.
4. Navesti i definisati osnovne skupovne operacije.
5. Definisati Dekartov proizvod skupova.
6. ta je partitivni skup?
7. ta je kardinalni broj skupa?
8. Koliki je kardinalni broj skupa N, odnosno skupa R?
9. Kako glasi Raselov paradoks ?
KLJUNE REI
Skup Komplement
Element Dekartov proizvod
Venov dijagram Partitivni skup
Podskup Kardinalni broj
Unija Alef nula
Presek Kontinuum
Razlika
- 40 -
2.5. ZADACI
1. Ako je A = {1, 2,3} , B = {2,3, 4,5} i C = {2,3, 4,5, 6, 7} , odrediti
a) A B, ( A B ) C, b) A B, ( A B ) C,
c) A \ B, C \ A. , d) A B , P ( A) .
Reenje:
a) A B = {1, 2,3, 4,5} , ( A B ) C = {1, 2,3, 4,5, 6, 7} ,
b) A B = {2,3} , ( A B ) C = {2, 3} ,
c) A \ B = {1} , C \ A = {4,5,6,7} ,
d)
(1,1) , (1, 2 ) , (1,3) , (1, 4 ) , (1,5) , ( 2,1) , ( 2, 2 ) , ( 2,3) , ( 2, 4 ) ,
A B =
( 2,5) , ( 3,1) , ( 3, 2 ) , ( 3,3) , ( 3, 4 ) , ( 3,5)
P ( A ) = {, {1} , {2} , {3} , {1, 2} , {1,3} , {2,3} , {1, 2,3}} .
2. {
Odrediti elemente skupova A = x x 2 1 = 0 x Z i }
B = { x 2 x + 1 < 7 x N } , a zatim izraunati A B, A B, A \ B i B \ A .
Reenje:
A = {1,1} .
Kako je 2 x + 1 < 7 x < 3 , a treba da uzmemo samo prirodne brojeve
B = {1, 2} .
A B = {1} , A B = {1,1, 2} , A \ B = {1} , B \ A = {2} .
3. Dat je skup P = {0,1, 2, 9} . Odrediti skupove
- 41 -
A = { x x P x 3} i B = { x x P x < 8} , a zatim izraunati
A B, A B, A \ B .
Reenje:
A = {3, 4,5, 6, 7,8,9} i B = {0,1, 2,3, 4,5, 6, 7} .
A B = {3, 4,5, 6, 7} , A B = {0,1, 2,3, 4,5, 6, 7,8,9} , A \ B = {8,9}
4. Dat je skup P = {0,1, 2, 9} . Odrediti skupove
2x x2
A = x x P P i B = x x P x P ,
12 x 2
a zatim izraunati A B, A B, A \ B, B \ A, P ( A \ B ) .
Reenje:
A = {0, 4, 6,8,9} , B = {0, 2, 4} .
A B = {0, 4} , A B = {0, 2, 4, 6,8,9} ,
A \ B = {6,8,9} , B \ A = {2} ,
P ( A \ B ) = {, {6} , {8} , {9} , {6,8} , {6,9} , {8,9} , {6,8,9}} .
5. Koliko elemenata ima partitivni skup P ( A) , skupa A koji ima:

a) nula elemenat c) tri elementa
b) dva elementa d) n elemenata
Reenje:
a) 1, njegov element je prazan c) 8
skup d) 2 n , gde je n broj elemenata
b) 4 skupa
6. Koliko elemenata ima skup iji je partitivni skup i kako glasi:

{
a) P ( A) = , {1}, {2}, {1, 2} }
b) P ( A) = {, {1}}
- 42 -
Reenje:
a) 2, a glasi A = {1, 2}
b) 1, a glasi A = {1}
7. Odrediti Dekartov proizvod A B , ako su dati skupovi
{ }
A = x x N x 2 = 1 i B = { x 1 x < 2} .
Reenje:
A = {1} , B = {1, 0,1} ,
A B = {(1, 1) , (1, 0 ) , (1,1)}.
8. Dati su skupovi A = {a, b, c, d } , B = {a, b, 4} , C = {2, 4, c} , D = {a, b,3} i

E = {1, b} .
Odrediti a,b,c,d ako znamo da je
B A, C A, D A i E B.
Reenje:
a = 1, b = 2, c = 3, d = 4 .
9. Dati su skupovi
A = {n n N , n 10} , B = {n n N , 2 n 7} , C = {2,3, 6} .
Odrediti skup X ako znamo da je X A , C X = B .
Reenje: X = {2,3, 4,5, 6, 7} .

10.Primenom tautologija dokazati sledee skupovne jednakosti:
a) A ( A B ) = A , b) A ( B C ) = ( A B ) ( A C )
c) A B = B A , d) ( A / B ) B =
Reenje:
a)
x A ( A B) x A
x A x ( A B) x A
x A ( x A x B) x A
- 43 -
Ako uvedemo oznake: p : x A i q : x B , dobijamo iskaznu formulu
p ( p q) p
Korienjem tablice lako se dokazuje da je formula tautologija, pa samim tim i
svaka formula koja se na nju moe svesti je tana.
b) Ako uvedemo oznake:

p : x A, q : x B, r : x C
Dobijamo iskaznu formulu:
( p q) r ( p r ) (q r )
( p) (q) (r ) ( p q ) (( p q ) r ) ( p r ) ( q r ) (( p r ) ( q r )) (F )
T T T T T T T T T
T T T T T T T T
T T T T T T T
T T T
T T T T T T T
T T T
T T T T T T
T
Kako je iskazna formula tautologija, svaki izraz, pa i na, koji se moe svesti na ovu
tautologiju je taan.
c) Ovoj jednakosti odgovara iskazna formula p q q p , koja je tautologija.
d) Ovoj jednakosti odgovara iskazna formula ( p q ) q , koja je
tautologija.
11. Koliki je kadrinalni broj skupova:

a) A = {1, 2, 3} b) A = {,1}
Reenje:
a) card(A)=3
b) card(A)=2
- 44 -
3.
RELACIJE I FUNKCIJE
KRATAK SADRAJ:
3.1. RELACIJE
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE RELACIJA
3.1.2. VRSTE RELACIJA
3.2. FUNKCIJE
3.2.1. DEFINICIJA I OSOBINE FUNKCIJA
3.2.2. KOMPOZICIJA FUNKCIJA
3.2.3. INVERZNA FUNKCIJA
3.3. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete pojam relacije,
2. osobine relacija,
3. vrste relacija.
4. Definiete pojam funkcije,
5. osobine funkcija,
6. nabrojite razliite vrste funkcija.
- 45 -
3.1. RELACIJE
Relacija je odnos, veza, izmeu objekta. U matematici, se sreemo sa razliitim

relacijama. To su jednako, paralelno, normalno, slino i mnoge druge. Matematike
objekte je potrebno poreivati ili poreati po nekom zadatom kriterijumu, kao i
uoiti slinost izmeu njih i grupisati ih u grupe meusobno slinih i tada koristimo
osobine relacija. U svakodnevnoj praksi najee se koriste binarne ili dvolane
relacije, i osvrnuemo se samo na taj tip relacija.
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE
Relacija se moe posmatrati kao povezivanje elemenata nekog skupa A, koji su u

vezi, relaciji, sa elementima nekog skupa B. Znai ako x A i y B , onda svakom
paru ( x, y ) A B pridruujemo vrednost T, a ako to nije sluaj vrednost .
Binarna relacija je bilo koji podskup Dekartovog proizvoda proizvoljnih

skupova A i B. Ako je
A B i ( x, y ) ,
kaemo da je x u relaciji sa y i piemo x y .
Relacije se mogu predstaviti na razliite naine: ureenim parovima, tablicama,

graficima i td.
Primer:
Relaciji
= {(1,1) , ( 2, 2 ) , ( 2,1) , (1, 2 ) , ( 3,3) , ( 4, 4 )}
,
odgovara sledei graf i tablica .
1 2
3 4
- 46 -
1 2 3 4
1 T T
2 T T
3 T
4 T
Ako A = B , onda se skup A2 = A A naziva Dekartovim kvadratom.
Relacija moe da ima sledee osobine:
Neka je A . Za relaciju tada kaemo da je

2
(R) refleksivna ako ( x A)( x x )

(S) simetrina ako ( x, y A)( x y y x )
(AS) anti simetrina ako ( x, y A)( x y y x x = y )
(T) tranzitivna ako ( x, y, z A)( x y y z x z )
Relacija iz prethodnog primera je refleksivna, simetrina i tranzitivna.
3.1.2. VRSTE RELACIJA
Relacija koja je refleksivna, simetrina i tranzitivna zove se relacija

ekvivalencije.
Relacija koja je refleksivna, anti simetrina i tranzitivna zove se relacija

poretka.
Primer:
Relacije ekvivalencije su jednako, podudarno, slino i td, a relacije
poretka su manje ili jednako, vee ili jednako i td.
Uloga relacije ekvivalencije je da se pomou njih izraze slinosti izmeu objekata i

da se oni grupiu u grupe meusobno slinih, a uloga relacije poretka da se objekti
poreaju i uporeuju po nekom zadatom kriterijumu.
- 47 -
Relacija ekvivalencije moe da se razlae na klase ekvivalencije.
Ako je relacija ekvivalencije skupa A, onda se klasa ekvivalencije, elementa

{
x, u oznaci C x definie kao C x = y x y . }
Koliniki skup je skup klasa A ili A .
Klase ekvivalencije jednog skupa ine njegovo razlaganje na disjunktne

podskupove, a njihova unija je sam polazni skup.
Primer:
Dat je skup A = {2, 1, 0,1, 2} u kome je definisana je relacija x y x 2 = y 2 .
Odrediti tablicu, napisati parove i ispitati osobine relacije.
x y -2 -1 0 1 2
-2 T T
-1 T T
0 T
1 T T
2 T
: ( 2, 2 ) , ( 2, 2 ) , ( 1, 1) , (1,1) , (1, 1)
( 1,1) , ( 0,0) , ( 2, 2 ) , ( 2, 2 )
Osobine :
Relacija je refleksivna , jer ( x A )( x x ) ,odnosno x2 = x2
Relacija je simetrina , jer ( x, y A )( x y y x ) , x 2 = y 2 y 2 = x 2
Relacija je tranzitivna , jer
( x, y, z A)( x y y z x z ) , x2 = y2 y2 = z2 x2 = z2
Znai ova relacija je relacija ekvivalencije.
Razlikujemo 3 klase ekvivalencije C1 = {2, 2} , C2 = {1,1} , C3 = {0} .

Koliniki skup je
A / = {C1 , C2 , C3}
- 48 -
3.2. FUNKCIJE
Pojam funkcije ili preslikavanja spada u osnovne matematike kategorije. Jasna

predstava o pojmu funkcije stvorena je tek u 17. veku. Kod funkcija, kao i kod relacija,
uspostavlja se veza izmeu elemenata dva skupa, ali dok kod relacija jednom
elementu skupa A mogu odgovarati vie elemenata skupa B, kod funkcija jednom
elementu skupa A moe odgovarati samo jedan elemenat skupa B.
3.2.1. DEFINICIJA I OSOBINE
Preslikavanje ili funkcija f skupa A u skup B, u oznaci f : A B je relacija

f A B , koja ima osobinu da je svaki elemenat skupa A u relaciji tano sa
jednim elementom skupa B, tj.
( x A)( y B ) ( x, y ) f i
( x A )( y, z B )( x, y ) f ( x, z ) f y=z
.
Kod funkcija uobiajeno je da umesto ( x, y ) f piemo y = f ( x ) i

kaemo da funkcija f preslikava x u y. Tada x nazivamo originalom, y
njenom slikom.
Skup Dx A onih elemenata iz A kojima su korespondirani elementi skupa
B naziva se oblast definisanosti ili domen funkcije.
Skup Dy B onih elemenata iz B kojima su korespondirani elementi skupa
B naziva se oblast vrednosti ili kodomen funkcije.
Primer:
Kod funkcija definisanih na konanim skupovima koristimo sledee
zapise :
- 49 -
Ako su dati skupovi
A = {a, b, c} i B = {1,3}
onda jedna od moguih funkcija je njihovih elemenata je
a b c
f =
1 3 1
ili zapisana korienjem ureenih parova
f = {( a,1) , ( b,3) , ( c,1)}
Relacija = f {( b, 2 )} nije funkcija, jer bi se element b

preslikavao u dva razliita elementa 2 i 3.
Funkcija f : A A , naziva se binarnom operacijom.

2
Poznate binarne operacije su sabiranje, oduzimanje, mnoenje i sl.
Funkcija f : A B se naziva 1 1 ili injektivna ako je

( x1 , x2 A) ( x1 x2 f ( x1 ) f ( x2 ) ) .
Funkcija f : A B se naziva na ili surjektivna ako je
( y B , x A) ( y = f ( x ) ) .
- 50 -
U sutini, kod preslikavanja na je D y = B .
Ako je preslikavanje f : A B 1-1 i na takvo preslikavanje ili funkciju
nazivamo bijektivnim, (obostrano jednoznano preslikavanje).
Primer:
Ispitati da li je funkcija f ( x ) = 2 x 1 bijekcija.
Ako je ispunjeno
( x1 , x2 R ) ( x1 x2 f ( x1 ) f ( x2 ) )
preslikavanje je 1 1 . Izrazi koji u sebi sadre nejednakosti se teko
dokazuju i jednostavnije je koristiti kontrapoziciju prethodnog izraza
koja glasi
f ( x1 ) = f ( x2 ) x1 = x2 .
Dakle 2 x1 1 = 2 x2 1 x1 = x2 , ime smo dokazali da je preslikavanje
1 1 .
Da bismo dokazali da je preslikavanje na reimo polaznu
jednainu po y.
Dobiemo izraz
1 1
x= y+
2 2.
Onda
1 1
( y R , x R ) x = y+
2 2
i zakljuujemo da je preslikavanje na.
Poto je preslikavanje 1-1 i na, ono je bijekcija.
- 51 -
3.2.1. KOMPOZICIJA FUNKCIJA
Neka su funkcije date f : A B i g : B C . Tada izraz g f predstavlja

proizvod ili kompoziciju ili slaganje preslikavanja f i g , a definie se kao
( x A) ( g f ( x )) = g ( f ( x ))
.
Primer:
Ako su dati skupovi
A = {1, 2,3} , B = {a, b, c} i C = {5, 6, 7} ,
a
f : A B i g:B C ,
gde je
1 2 3 a b c
f = i g =
a b c 7 6 5 .
Tada
g f :AC
glasi
1 2 3
g f =
7 6 5 .
Primer:
Neka su funkcije zadate formulama
f ( x ) = 2 x + 1 i g ( x ) = x2 + x + 1 .
Tada je:
(g f ) x = g ( f ( x ) ) = ( 2 x + 1) + ( 2 x + 1) + 1 = 4 x 2 + 6 x + 3
2
(f g ) x = f ( g ( x ) ) = 2 ( x 2 + x + 1) + 1 = 2 x 2 + 2 x + 2
(g g ) x = g 2 ( x ) = ( x 2 + x + 1) + ( x 2 + x + 1) + 1 = x 4 + 2 x 3 + 4 x 2 + 3x + 3
2
(f f ) x = f 2 ( x ) = 2 ( 2 x + 1) + 1 = 4 x + 3
- 52 -
3.2.2. INVERZNA FUNKCIJA
1
Ako je f : A B bijekcija, onda je f inverzna funkcija skupa B u skup A
1
sa osobinom f f = I , gde je I identino preslikavanje, tj.
( x A) I ( x ) = x .
f 1 y = f ( x)
Moemo i pisati f
1
(
f ( x) = x . )
1
Grafici funkcija f i f su simetrini u odnosu na pravu y = x .
y = f 1 ( x )
x
y = f ( x)
Primer:
Nai inverzno preslikavanje od funkcije f ( x ) = 2 x 1 .
U prethodnom primeru pokazali smo da je funkcija f ( x ) = 2 x 1
bijekcija, odnosno zadovoljava osobine da je 1-1 i na.
x +1
Dakle postoji inverzno preslikavanje f ( x ) = y =
1
2 .
- 53 -
x
y=
y = f 1 ( x )
y = f ( x)
Primer:
Odrediti inverzno preslikavanje funkcije f ( x ) = x .
2
Kako i za x = 1 i x = 1 dobijamo istu vrednost funkcije f ( 1) = 1 ,

zakljuujemo da funkcija f ( x ) = x 2 nije 1-1, i nije ni bijekcija,
1
pa ne postoji inverzna funkcija f .
1. Definisati relaciju.
2. Osobine relacija.
3. ta je relacija ekvivalencije?
4. ta je relacija poretka?
5. ta je funkcija?
6. ta je bijekcija?
7. Definisati inverzno preslikavanje.
8. Definisati kompoziciju preslikavanja.
KLJUNE REI
Relacija Funkcija
Refleksivnost Domen
Simetrinost Kodomen
Antisimetrinost Injekcija
Tranzitivnost Surjekcija
Klasa ekvivalencije Bijekcija
Koliniki skup Inverznafunkcij
- 54 -
3.3. ZADACI
1. U skupu A = {1, 2, 3, 4} odrediti tablice za relacije: = (jednako), < (manje),

(biti inilac skupa).
Reenje:
= 1 2 3 4
1 T
2 T
3 T
4 T
< 1 2 3 4
1 T T T
2 T T
3 T
4
1 2 3 4
1 T T T T
2 T T
3 T
4 T
2. U skupu A = {1, 2,3, 4,5} definisana je relacija

: ( x, y ) A : x y y = x + 1
.
Napisati tablicu, prikazati je grafiki, ispisati parove i ispitati osobine relacije.
Reenje:
1 2 3 4 5
1 T
2 T
3 T
4 T
5
- 55 -
: (1, 2 ) , ( 2,3) , ( 3, 4 ) , ( 4,5 )
Osobine :
(R) Relacija nije refleksivna, jer nije ( x A)( x x ) , odnosno x x + 1 .
(S) Relacija nije simetrina, jer nije ( x, y A )( x y y x ) , odnosno

y = x +1 x = y +1.
(T) Relacija nije tranzitivna, jer nije ( x y y z x z ) , odnosno

y = x + 1 z = y + 1 ( ) z = x + 1
.
3. U skupu A = {1, 0,1} definisana je relacija
: ( x, y ) A : x y y 3 = x 3
.
Odrediti elemente relacije i prikazati je tabelarno. Ispitati osobine relacije.
Reenje:
-1 0 1
-1 1 0 0
0 0 1 0
1 0 0 1
Osobine:
(R) Relacija je refleksivna ( x A)( x x ) ; x3 = x3 .
(S) Relacija je simetrina ( x, y A)( x y y x ) ;
x3 = y 3 y 3 = x3
(T) Relacija je tranzitivna ( x, y, z A ) ( x y y z x z ) ;
x3 = y 3 y 3 = z 3 x3 = z 3 .
Ova relacija je relacija ekvivalencije.
- 56 -
4. Dat je skup A = {2, 1, 0,1, 2} u kome je definisana je relacija
x y x y . Napraviti tablicu, napisati parove relacije i ispitati njene
osobine .
Reenje:
-2 -1 0 1 2
-2 T T T T T
-1 T T T T
0 T T T
1 T T
2 T
: ( 2, 2 ) , ( 2, 1) , ( 2, 0 ) , ( 2,1) , ( 2, 2 ) , ( 1, 1) , ( 1, 0 ) ,
( 1,1) , ( 1, 2 ) , ( 0, 0 ) , ( 0,1) , ( 0, 2 ) , (1, 0 ) , (1, 2 ) , ( 2, 2 )
Osobine :
Relacija je refleksivna , jer x x
Relacija nije simetrina , jer x y y x
Relacija je antisimetrina x y y x x = y
Relacija je tranzitivna , jer x y y z x z
Znai ova relacija je relacija poretka.
5. U skupu
1 1 1
A = 1, 2, , ,3, , 4
2 3 4
definisana je relacija
: ( x, y ) A : x y ( x Z y Z ) ( x Z y Z )
.
Odrediti elemente relacije i prikazati je tabelarno.
Dokazati da je ova relacija relacija ekvivalencije, odrediti klase ekvivalencije i
koliniki skup.
- 57 -
Reenje:
: (1,1) , (1, 2 ) , ( 2,1) , ( 2, 2 ) , ( 2,3) , ( 3, 2 ) , ( 2, 4 ) , ( 4, 2 ) , (1,3) , ( 3,1) ,
(1, 4 ) , ( 3, 3) , ( 3, 4 ) , ( 4, 4 ) , ( 4,3) , ( 4,1) ,

1 1 1 1 1 1 1 1
, , , , , , , ,
2 3 2 2 3 3 3 2
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
, , , , , , , , ,
2 4 4 2 4 4 3 4 4 3
Reenje:
1 1 1
1 2 3 4
2 3 4
1 1 1 1 1 0 0 0
2 1 1 1 1 0 0 0
3 1 1 1 1 0 0 0
4 1 1 1 1 0 0 0
1
0 0 0 0 1 1 1
2
1
0 0 0 0 1 1 1
3
1
0 0 0 0 1 1 1
4
Osobine :
(R) Relacija je refleksivna, jer

x x ( x Z x Z ) ( x Z x Z )
(S) Relacija je simetrina, jer

x y y x ( x Z y Z ) ( x Z y Z ) ( y Z x Z ) ( y Z x Z )
(T) Relacija je tranzitivna, jer
x y ( ( x Z y Z ) ( x Z y Z ) ) ( ( y Z z Z ) ( y Z z Z ) )
(( x Z z Z ) ( x Z z Z ))
Ovo je relacija ekvivalencije.
- 58 -
Data relacija rastavlja skup A na 2 podskupa (klase)
1 1 1
A1 = {1, 2,3, 4} , A2 = , , .
2 3 4
{
Koliniki skup je A / = A1 , A2 }
6. U skupu formula
F = { ( p q ) , p q, p q, p q, ( p q ) , q p, p q}
,
uvedena je relacija na sledei nain x y ako je formula tautologija.
Dokazati da je relacija ekvivalencije i odrediti klase ekvivalencije.
Reenje:
Posle ispitivanja koje su od zadatih formula tautologije, tablicom ili nekom
drugom metodom dobijamo da su tautologije :
( p q ) p q
( p q ) p q
p q q p
p q p q
p q q p
Prema tome, postoje 3 klase ekvivalencije. To su
F1 = { p q, p q, q p}, F2 = { ( p q ) , p q}, F3 = { ( p q ) , p q}
F = F1 F2 F3
7. U skupu Z celih brojeva definisana je relacija

: ( x, y ) Z : x y 3 ( x y ) .
Dokazati da je ova relacija relacija ekvivalencije. Odrediti klase ekvivalencije i
koliniki skup Z / .
Reenje:
Relacija je refleksivna, jer je

x Z : 3 ( x x ) 3 0
Relacija je simetrina, jer je
- 59 -
( x, y ) Z : 3 ( x y ) x y = 3k
y x = ( x y ) = 3k
3 ( x y) 3 ( y x)
Relacija je tranzitivna, jer je
( x, y ) Z : 3 ( x y ) x 3 ( y z )
x y = 3k y z = 3m
x z = ( x y ) + ( y z ) = 3k + 3m = 3 ( k + m ) = 3n
Klase ekvivalencije su :
Data relacija rastavlja skup Z na 3 podskupa.
Z 0 = {3,6,9,12} = {x x Z x = 3k }
Z1 = {1, 4,7,10} = {x x Z x = 3k + 1}
Z 2 = {2,5,8,11} = {x x Z x = 3k + 2}
Koliniki skup je S / = {S0 , S1 , S 2 } .
Napomena:
Izraz x y znai: x se sadri u y ili x je inilac za y.

Osim ove oznake, esto se pie x 0 ( mod y ) i itamo x je
kongruentno 0 po modulu y, znai y je deljivo sa x bez ostatka.
8. Date su funkcije
f ( x ) = 4 x + 5, g ( x ) = x + 3
Izraunati
f (1) , f ( f (1) ) , g ( 0 ) , f ( g ( 0 ) )
.
Reenje:
f (1) = 4 1 + 5 = 1
f ( f (1) ) = 1
g ( 0) = 3
f ( g ( 0 ) ) = 4 3 + 5 = 7
- 60 -
9. Odrediti sva preslikavanja skupa A = {1, 2} u skup B = {a, b, c} .
Reenje:
1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2
f1 = , f2 = , f3 = , f4 = , f5 = , f6 = ,
a a a b a c b b b a b c
1 2 1 2 1 2
f7 = , f8 = , f9 = .
c c c a c b
Ima ih 9.
10. Data je funkcija
1 2 3 4 5
f =
3 1 2 5 4
Odrediti funkcije f 2 i f 3 .
Reenje:
1 2 3 4 5
f2= f f =
2 3 1 4 5 ,
1 2 3 4 5
f3= f f f =
1 2 3 4 5 .
11. Preslikavanja f i g definisana su sa
f ( x ) = x2 4 x + 5
i
g ( x) = 4x + 5
.
Odrediti
f 2 , g 2 , f g, g f .
Reenje:
( x) = f f ( x) = f ( f ( x) ) = ( x2 4x + 5) 4 ( x2 4x + 5) + 5 = x4 8x3 22x2 24x + 10
2 2
f
g 2 ( x ) = g g ( x ) = g ( g ( x ) ) = 4 ( 4 x + 5) + 5 = 16 x + 25
f g ( x ) = f ( g ( x ) ) = ( 4 x + 5) 4 ( 4 x + 5) + 5
2
.
g f ( x ) = g ( f ( x ) ) = 4 ( x 4 x + 5) + 5
2
.
- 61 -
12. Neka je A = {a, b, c, d } i f : A A . Koje su od sledeih funkcija 1-1 i na?
a b c d a b c d a b c d
f1 = , f2 = , f3 =
a
.
a b c d a b b b a b d
Reenje:
Samo je funkcija f 1 1-1 i na.
a b c d e 1
f = . Odrediti njenu inverznu funkciju f .
13. Data je funkcija 2 4 1 3 5
Reenje:
Ako je funkcija f bijekcija skupa A = {a, b, c, d , e} u skup B = {1, 2,3, 4,5} , onda
je
1 2 3 4 5
f 1 =
c a d b e .
14. Odrediti inverznu funkciju, funkcije f ( x ) = 4 x + 5 .
Reenje:
Prvo treba dokazati da je preslikavanje bijekcija.
Ako je ispunjeno
( x1 , x2 R ) ( x1 x2 f ( x1 ) f ( x2 ) )
preslikavanje je 1 1 . Koristiemo kontrapoziciju prethodnog izraza koja glasi
f ( x1 ) = f ( x2 ) x1 = x2
.
Dakle
4 x1 + 5 = 4 x2 + 5 x1 = x2 ,
ime smo dokazali da je preslikavanje 1 1 .
Ovo preslikavanje je na jer

y 5
( y R , x R ) x =
4 i
Poto je preslikavanje 1 1 i na, (bijekcija),
1
postoji inverzno preslikavanje f .
y 5 1 5
Zamenom vrednosti x i y u izrazu
x= dobijamo f 1 ( x ) = y = x .
4 4 4
- 62 -
1
Grafici funkcija f i f su simetrini u odnosu na pravu y=x.
y
x
y=
y = f 1 ( x )
y = f ( x)
x
15. Ako je f ( x ) = 2 x + 1 odrediti f f 1 .
Reenje:
Da bi neko preslikavanje imalo inverzno, mora da je bijekcija, tj 1-1 i na.
Dakle
2 x1 + 1 = 2 x2 + 1 x1 = x2 ,
ime smo dokazali da je preslikavanje 1 1 .
Da bismo dokazali da je preslikavanje na. Reimo polaznu jednainu po y.
Dobiemo izraz
1 1
x= y
2 2.
Onda je
1 1
( y R , x R ) x = y
2 2 i
i zakljuujemo da je preslikavanje na.
Inverzna funkcija je oblika
1 1
f 1 ( x ) = y = x
2 2.
Sloeno preslikavanje iznosi
1
f f 1 = f ( f 1 ( x ) ) = 2 x 1 + 1 = x
2 .
- 63 -
16. Neka je data funkcija f ( x ) = 4 x + 10 . Dokazati da je f 1 f 2 = f .
Reenje:
Prvo treba dokazati da je preslikavanje bijekcija.
f ( x1 ) = f ( x2 ) x1 = x2 preslikavanje je 1-1.
Dakle 4 x1 + 10 = 4 x2 + 10 x1 = x2 , ime smo dokazali da je preslikavanje
1 1 .
y 10
Kako je ( y R , x R ) x = zakljuujemo da je preslikavanje na.
4
x 10
Prema tome postoji inverzno preslikavanje f 1 ( x ) = y = .
4
x 10
Kako je f 1 ( x ) = , f 2 ( x ) = 4 ( 4 x + 10 ) + 10 = 16 x + 50 , pa dobijamo
4
f 1 f 2 ( x ) = f 1 ( f 2 ( x ) ) =
(16 x + 50) 10 = 16 x + 40 = 4 x + 10 .
4 4
17. Preslikavanja f i g definisana su sa

f ( x) = 4x + 5 i g ( x) = x 5 i .
Odrediti
f 1 , g 1 , f 1 g 1 , g 1 f 1 , f f 1 .
Reenje:
Prvo se mora dokazati da su preslikavanja f i g bijekcije, pa zatim odrediti
inverzne funkcije i dobie se da je
x 5 1
f 1 ( x ) = i g ( x) = x + 5 .
4
Sada je
f 1 g 1 ( x ) = f 1 ( g 1 ( x ) ) =
( x + 5) 5 = x
4 4,
x 5 x + 15
g 1 f 1 ( x ) = g 1 ( f 1 ( x ) ) = +5= ,
4 4
f f 1 ( x ) = f ( f 1 ( x ) ) = x
.
- 64 -
4.
OSNOVE KOMBINATORIKE
KRATAK SADRAJ:
4.1. PRINCIPI PREBROJAVANJA

4.2. PERMUTACIJE
4.2.1. PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.2.2. PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM
4.3. VARIJACIJE
4.3.1. VARIJACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.3.2. VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM
4.4. KOMBINACIJE
4.4.1. KOMBINACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.4.2. KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM
4.5. BINOMNA FORMULA
4.6. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete tehnike prebrojavanja,
2. definiete pojam permutacija sa i bez ponavljanja,
3. definiete pojam varijacija sa i bez ponavljanja,
4. definiete pojam kombinacija sa i bez ponavljanja,
5. koristite binomnu formulu.
- 65 -
4.1. PRINCIPI PREBROJAVANJA
Predmet kombinatorike je rasporeivanje elemenata u konanim skupovima i

odreivanje broja takvih rasporeda. Prouavanje ove oblasti poelo je u 17. veku,
uporedo sa nastankom teorije verovatnoe, kada su se prva pitanja iz ove oblasti
pojavila u vezi sa igrama na sreu.
Prebrojavanja predstavljaju vaan deo kombinatorike, poto skupove moramo
prebrojavati u cilju reavanja najrazliitijih problema. Nekada su to problemi
odreivanja trocifrenih brojeva formiranih od zadatih cifara, ili broja razliitih
telefonskih brojeva, do odreivanja sloenosti algoritama ili utvrivanja verovatnoa
sluajnih dogaaja.
Kako se prebrojava?
Tako to svakom elementu nekog skupa pridruimo redom prirodni broj i
poslednji definisani broj predstavlja broj elemenata skupa.
Definicija:
Neka je dat skup konano mnogo prirodnih brojeva N n = {1, 2,...., n}
Pod prebrojavanjem proizvoljnog konanog skupa X podrazumeva se
funkcija f, koja je bijekcija, takva da je f : N n X .
Ako skup X ima n elemenata piemo da je X = n .

Ako za dva konana skupa X i Y postoji bijekcija f : X Y , tada je
X =Y .
Ako su X i Y ne prazni i disjunktni konani skupovi ( X Y = ) onda je
A B = A + B .
Ako su X i Y ne prazni konani skupovi tada je X Y = X Y .
Razlikujemo tri vrste razliitih rasporeda elemenata skupova i to su:
permutacije,
varijacije,
kombinacije.
Napomena:
Veina izostavljenih dokaza teorema koje se navode u narednom poglavlju izvode se
korienjem principa matematike indukcije.
- 66 -
4.2. PERMUTACIJE
4.2.1. PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA
Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,..., an }, n N . Permutacija je bilo koji raspored

svih n elemenata skupa A.
Permutacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao sva bijektivna

preslikavanja skupa A u samog sebe.
Primer:
Jedna od permutacija bez ponavljanja, elemenata skupa
A = {1, 2,3, 4,5}
je preslikavanje
1 2 3 4 5

2 5 4 3 1 .
Broj permutacija skupa od n elemenata iznosi
P ( n ) = n ( n 1) 2 1 = n !
Simbol n ! je skraenica za zapisivanje uzastopnog proizvoda od n elemenata

i ita se n faktorijel.
Po definiciji se uzima da je 0! = 1 .
Primer:
5! = 5 4 3 2 1 = 120 .
Primer:
Dat je skup A = {a1 , a2 } .
Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da se elementi ne
ponavljaju?
Ima ih dve.
To su:
a1a2 i a2 a1 . P ( 2 ) = 2 P (1) = 2 1 = 2
- 67 -
Primer:
Dat je skup
A = {a1 , a2 , a3 }
.
Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da se elementi ne
ponavljaju?
Ima ih est.
P ( 3) = 3 P ( 2 ) = 3 2! = 3 2 1 = 6
To su:
a1a2 a3 a2 a1a3 a3a1a2
a1a3 a2 a2 a3a1 a3a2 a1
Primer:
Na koliko naina se mogu rasporediti 6 razliitih knjiga na policu?
P ( 6 ) = 6! = 6 5 4 3 2 1 = 720
.
Primer:
Pela treba da skupi polen sa 7 razliitih cvetova.
Kada uzme polen sa cveta ona se na njega vie ne vraa.
Na koliko naina pela moe da obie svih 7 cvetova?
P ( 7 ) = 7! = 7 6 5 4 3 2 1 = 5040
.
Permutacije se esto pojavljuju u definisanju pojmova. Na primer, u obrascu za

izraunavanje determinante, kod algoritama za sortiranje, raspored karata u pilu, u
matematikoj estetici i slino.
4.2.2. PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM
Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,..., an } . Broj permutacija sa ponavljanjem,

skupa od n elemenata, meu kojima ima k1 , k2 , , km jednakih, iznosi
n n k1 n k1 k3 km n!
Pk1 ,k2 ,km ( n ) = =
k1 k2 k3 km k1 !k2 ! km ! .
- 68 -
Primer:
Napisati sve permutacije elemenata a, b, b .
To su: abb, bab, bba
Primer:
Odrediti broj permutacija elemenata 0, 0, 0,1,1,1,1 .
Broj permutacija je
7 7 3 7! 7 6 5 4!
P3,4 ( 7 ) = = = = 35
3 4 3!4! 3!4! .
4.3. VARIJACIJE
4.3.1. VARIJACIJE ILI UREENI IZBORI

BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA
Neka je dat skup A = {a1 , a2 , , an } . Varijacija k klase od n elemenata je bilo

koja k torka razliitih elemenata skupa A gde je k n .
Broj varijacija iznosi

k 1
Vkn = ( n i ) = n ( n 1) ( n k + 1)
i =0
Varijacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao broj svih
injektivnih preslikavanja (1-1 preslikavanja) skupa A od n elemenata u skup B
od k elemenata
f :A B
Napomena:
U savremenoj literaturi sve se manje koristi naziv varijacije, ve se koristi k-
permutacije. U stvari, ako je klasa jednaka broju elemenata zadatog skupa, varijacije
se svode na permutacije
Primer:
Dat je skup
A = {a1 , a2 , a3 }
Koliko ima varijacija druge klase elemenata ovoga skupa i kako glase?
Ima ih est.
V23 = 3 2 = 6 .
To su:
a1a2 a1a3 a2 a1 a2 a3 a3a1 a3 a2
- 69 -
Primer:
Na konkurs u firmu javilo se 6 kandidata za radna mesta direktora,
sekretara i portira. Na koliko naina ih je mogue izabrati?
Vri se izbor 3 od 6 kandidata.
Kako je raspored elemenata ( njihova funkcija) bitan, u pitanju su varijacije tree

klase od 6 elemenata bez ponavljanja
V36 = 6 5 4 = 120
4.3.2. VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM
Neka je dat skup A = {a1 , a2 , , an } . Varijacija sa ponavljanjem k klase od

n elemenata je bilo koja k -torka elemenata skupa A.
Broj varijacija iznosi

Vkn = n k
Varijacije sa ponavljanjem elemenata se mogu definisati i kao broj svih
preslikavanja skupa A od n 1 elemenata, u skup B od k 0 elemenata,
f : A B.
Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa

1, 2,3 i kako glase?
Ima ih
V23 = 32 = 9 .
To su:
11,12,13, 21, 22, 23,31,32,33 .
- 70 -
4.4. KOMBINACIJE
4.4.1. KOMBINACIJE ILI NEUREENI IZBORI

BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA
Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,..., an } . Kombinacija klase od k elemenata je bilo

koja neureena k -torka razliitih elemenata skupa A gde je k n
Broj kombinacija iznosi
Vkn n n ( n 1) ( n k + 1)
Ckn = = =
k! k k!
n
Izraz ita se n nad k i to je broj svih pod skupova datog skupa A koji imaju
k
k elemenata.
Primer:
Dat je skup
A = {a1 , a2 , a3 }
.
Koliko ima kombinacija druge klase elemenata ovoga skupa i kako glase?
Ima ih
3 3 2
C23 = = =3
2 2! .
To su:
a1a2 a1a3 a2 a3 .
Napomena: Osnovna razlika izmeu permutacija, varijacija i kombinacija ( bez

ponavljanja) je u tome to kod permutacija koristimo i rasporeujemo sve
elemente zadatog skupa, dok kod varijacija i kombinacija koristimo pod
skupove zadatog skupa. Sa druge strane, razlika izmeu varijacija i kombinacija
je u tome to je kod varijacija je bitno mesto elementa u rasporedu, a kod
kombinacija nije.
Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1, 2,3 ?
Kako je u broju bitan raspored cifara, ovo su varijacije.
Ima ih
V23 = 3 2 = 6 .
- 71 -
Primer:
Koliko ima pravih koji se mogu povui kroz ne kolinarne take A, B, C ?
Kako je sada nije bitan raspored taaka na pravoj, ovo su kombinacije.
Ima ih
3 3 2 3 2
C23 = = = =3
2 2! 2 1
To su prave
AB , AC i BC .
4.4.2. KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM
Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,..., an } . Kombinacija klase od k elemenata sa

ponavljanjem je
n + k 1
Ckn = .
k
Primer:
Dat je skup
A = {a1 , a2 , a3 }
.
Koliko ima kombinacija druge klase sa ponavljanjem elemenata i kako glase?
Ima ih
3 + 2 1 4 4 3
C23 = = = = 6.
2 2 2!
To su:
a1a2 a1a3 a 2 a3 a1a1 a2 a2 a 2 a3 .
Primer:
U jednoj prodavnici sladoleda postoji pet vrsta sladoleda. Na koliko razliitih
naina se moe nainiti porcija od 3 kugle?
5 + 3 1
C35 = = 35
3
- 72 -
4.5. BINOMNA FORMULA
Binomna formula je formula pomou koje se izraunava izraz ( a + b ) , gde je

n
nN .
Binomna formula glasi:
n n n n n n n
(a + b) = a n + a n 1b + a n 2b2 + + ab + n b =
n
0 1 2 n 1
n
n
k a n k
bk n,kN
k =0
Opti lan binomnog razvoja je oblika

n
Tk +1 = a n k b k
k .
n
Izraz se naziva binomni koeficijent i definie kao:
k
n n ( n 1)( n 2 ) ( n k + 1) , tj
k =
k!
n n!
k = k! n k !
( )
Binomni koeficijenti imaju osobine:
n n
simetrinosti k = n k .

n n 1 n 1
aditivnosti = +
k k k 1
n n
0 = n = 1 .

- 73 -
Napomena: Strogi dokaz binomne formule izvodi se primenom principa matematike
indukcije.
Ako bi se primenila binomna formula za neke vrednosti, n = 1, 2,3, , dobili bi

se sledei izrazi, a njihovi binomni koeficijenti inili bi takozvani Paskalov trougao:
(a + b) = 1
0
1
( a + b) = a + b 1+1
1
1+ 2 +1
( a + b ) = a 2 + 2ab + b2
2
1+ 3 + 3 +1
( a + b ) = a3 + 3a 2b + 3ab2 + b3
3
( a + b ) = a 4 + 4a3b + 6a 2b2 + 4ab3 + b4

4
1+ 4 + 6 + 4 +1
Paskalov trougao je pogodan za izraunavanje binomnih koeficijenata samo u

sluajevima kada je stepen n mali broj.
Primer:
Razviti izraz po binomnoj formuli
6
1
x
x
6 4 6 2 6 6 1 6 1
6
1 1
x = x 1 x + 2 x 3 + 4 2 5 4 + 6 =
6
x x x x
15 6 1
x 6 6 x 4 + 15 x 2 20 + 2 4 + 6 .
x x x
Primer:
Odrediti peti lan u razvijenom obliku binoma
12
12 2

x x3
.
12 4 4
12 12 23 20
T5 = x x = 495 x 3 .
4
- 74 -
Primer:
Dokazati
n n n n
a) + + + + = 2n
0 1 2 n
n n n n n
b) + + + = + +
0 2 4 1 3
Ako u binomnoj formuli zamenimo a = 1 i b = 1 , odnosno a = 1 i b = 1

dobiemo traene veze.
1. ta su permutacije ?
2. ta su varijacije?
3. ta su kombinacije?
4. Kako glasi binomna formula?
5. ta je Paskalov trougao
6. ta su binomni koeficijenti i kako se odreuju?
7. Navesti osobine binomnih koeficijenata.
KLJUNE REI
Kombinatorika Binomni koeficijenti

Permutacije Faktorijel
Varijacije Paskalov trougao
Kombinacije
- 75 -
4.6. ZADACI
1. Na koliko naina mogu da sednu 5 osoba na pet stolica?
Reenje:
P ( 5 ) = 5! = 5 4 3 2 1 = 120
.
2. Koliko razliitih petocifrenih brojeva se mogu napisati pomou cifara

0,1, 2,3, 4 , a da se cifre ne ponavljaju ?
Reenje:
P ( 5 ) P ( 4 ) = 5! 4! = 120 24 = 96
.
3. Dat je skup A = {1, 2,3, 4,5, 6} .

a) Koliko estocifrenih brojeva poinje ciframa 1, 2 u datom poretku ?
b) Koliko estocifrenih brojeva poinje ciframa 1, 2 u proizvoljnom poretku ?
c) U koliko estocifrenih brojeva cifre 1, 2 stoje jedna pored druge u datom
poretku?
d) U koliko estocifrenih brojeva cifre 1, 2 stoje jedna pored druge u
proizvoljnom poretku?
Reenje:
a)
P ( 4 ) = 4! = 24
,
b)
2 P ( 4 ) = 2 4! = 48
,
c)
P ( 5 ) = 5! = 120
,
d)
2 P ( 5 ) = 2 5! = 240
.
- 76 -
4. Formirati sve permutacije od elemenata a, b, b, c i odrediti njihov broj.
Reenje:
abbc , abcb , acbb , babc , bbac , bbca , bcba , bacb , bcab , cabb , cbab , cabb .
4! 24
P2 ( 4 ) =
= = 12
2! 2
5. Koliko permutacija od elemenata a, a, a, a, a, b, b, b, c poinje
a) sa a, b) sa b, c) sa c .
Reenje:
8!
a ) P4,3 ( 8 ) = = 280
4! 3!
8!
b) P5,2 ( 8 ) = = 168 ,
5! 2!
8!
c) P5,3 ( 8 ) = = 56 .
5! 3!
6. Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1, 2,3 ?
Reenje:
Ima ih
V23 = 32 = 9 .
To su:
11,12,13, 21, 22, 23,31,32,33 .
7. Dat je skup
A = {1, 2,3, 4}
.
a) Formirati sve dvocifrene brojeve od elementa ovog skupa, kod koji se cifre
ne ponavljaju i odrediti njihov broj.
b) Formirati sve dvocifrene brojeve od elementa ovog skupa i odrediti njihov
broj.
- 77 -
Reenje:
a) 12,13,14, 21, 23, 24,31,32,34, 41, 42, 43 .

V24 = 4 3 = 12
b)
11,12,13,14, 21, 22, 23, 24,31,32,33,34, 41, 42, 43, 44
V24 = 42 = 16 .
8. Na koliko se naina mogu izabrati etiri osobe na etiri razliite dunosti, od

devet prijavljenih kandidata?
Reenje:
V49 = 9 8 7 6 = 3024 .
9. U kampanji za izbore predsedniki kandidat mora da obie 7 od 15 gradova u
Srbiji. Da bi postigao to bolji rezultat on kampanju mora da zavri u
Beogradu. Na koliko razliitih naina on to moe uiniti?
Reenje:
V614 = 14 13 12 11 10 9 = 2162160 .
10. Koliko se razliitih etvorocifrenih brojeva moe formirati od deset razliitih

cifara?
Reenje:
a) Ako se cifre u broju ne ponavljaju, brojeva ima
V410 V39 = 10 9 8 7 6 9 8 7 = 5040 504 = 4536 .
b) Ako se cifre u broju ponavljaju, brojeva ima
V410 V310 = 104 103 = 9000
11. Koliko se razliitih petocifrenih brojeva moe formirati od cifara 0,1,3,5, 7,9 ,
ako se nula ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i ako se cifre ne
ponavljaju ?
Reenje:
2 V45 = 240 .
- 78 -
12. Na tiketu sportske prognoze ima 12 susreta. Koliko popunjenih kolona
obezbeuje 12 tanih pogodaka?
Reenje:
V123 = 312 = 531441 .
13. Da li se meu brojevima 1, 2, ,1010 , ima vie onih koji sadre cifru 9 ili onih
koji je ne sadre?
Reenje:
Ako broj ne sadri cifru 9, onda sve njegove cifre pripadaju skupu
{1, 2, .
,8}
Ovakvih brojeva ima 910 1 + 1 = 3486 784 401 .
Oduzimamo broj sastavljen od svih nula, a dodajemo 1010 .
Brojeva koji sadre cifru 9 ima 1010 910 = 6513215599 ,
odnosno mnogo vie.
14. Na jednom ahovskom turniru uestvuje 15 ahista. Svaki treba da odigra

partiju sa svakim. Koliko e partija biti odigrano?
Reenje:
15 15 14
C215 = = = 105
2 2 1 .
15. Ako je na jednom ahovskom turniru odrano 105 partija, koliko je igraa
uestvovalo?
Reenje:
15
16. Koliko dijagonala ima konveksni petougao?
Reenje:
5 5 4
C25 5 = 5 = 5 = 5.
2 2 1
- 79 -
17. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika, sekretara i 3 lana
predsednitva. Na koliko naina je mogue nainiti ovaj izbor?
Reenje:
V240C338 = 13160160 .
18. Koliko reenja ima jednaina x1 + x2 + + xk = n , gde su x1 , x2 , , xk , ne

negativni celi brojevi.
Reenje:
Neka je dat skup {1, 2,, k } . Ako xi oznaava koliko je puta izabran
element i iz datog skupa, onda svako reenje ( x1 , x2 , , xk ) gornje jednaine

predstavlja jednu kombinaciju sa ponavljanjem skupa od k elemenata sa n
ponavljanja.
k + n 1

n .
19. Koliko u gradu ima telefona sa petocifrenim brojevima:

a) ako su sve cifre razliite,
b) ako se cifre ponavljaju.
Reenje:
V510 , V510 .
20. Na kolskoj zabavi nalazi se 22 devojaka i 15 mladia. Na koliko naina je

mogue od njih izabrati 4 para za ples?
Reenje:
C422 C415 .
21. Na koliko naina se seku 18 pravih, od kojih su 5 paralelne, 6 se seku u jednoj

taki, a 4 u drugoj.
Reenje:
C218 C25 ( C26 1) ( C24 1) = 124
.
- 80 -
22. Koarkaki tim sainjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko naina se
moe sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan
centar?
Reenje:
C25C24C13 + C25C34 + C25C14C23 + C35C14C13 + C35C24 + C45C14 = 540 .
23. Na koliko naina se 12 istih loptica moe rasporediti u 6 razliitih kutija?

Svaka kutija moe da primi i sve kuglice.
Reenje:
6 + 12 1
C612 = = 6188
12
24. Na jednom ahovskom turniru odigrano je 210 partija. Odrediti broj uesnika,
ako se zna da je svaki uesnik odigrao partiju sa svakim?
Reenje: 21.
25. Date su cifre 0, 0, 0, 0,1,1,1 . Koliko ima permutacija od ovih elemenata?
Reenje:
7!
P4,3 ( 7 ) = = 35
4!3! .
26. Koja je po redu permutacija KOLA od osnovne AKLO.
Reenje:
Da bi slovo dolo na prvo mesto treba da proe
4 4! = 96 , permutacija .
Na ovaj broj redom dodajemo
K(ALO) 1 3! = 6 ,
KO(AL) 2 2! = 4 ,
KOLA 1 1! = 1 ,
i naredna permutacija je traena.
Znai 108-ta permutacija .
27. Kako glasi 108 permutacija od osnovne AKLO.
Reenje:
Prvo se oduzme 1 i kreemo od 107 permutacije
- 81 -
107 : 4! = 4 (11) , znai prvo slovo je .
11: 3! = 1 ( 5) , sledee slovo je K
5 : 2! = 2 (1) sledee slovo je O
1:1! = 1 ( 0 ) sledee slovo je l, a zatim A
Dakle u pitanju je re KOLA.
28. Koja je po redu permutacija 0101010 od osnovne 0000111 .
Reenje:
Da bi doli do 1 treba da proe
6!
0(000111) 0 = 0 , permutacija .
3!3!
5!
01(00011) 3 = 10 , permutacija
3!3!
4!
010(0011) 0 = 0 , permutacija
2!2!
3!
0101(001) 2 = 3 , permutacija
2!2!
2!
01010(01) 0 = 0 , permutacija
2!
Znai 14-ta permutacija glasi 0101001, 15-ta glasi 0101010.
29. Kako glasi 15-ta permutacija od osnovne 0000111 ?
Reenje:
6!
14 : = 14 : 20
3!3! ,
nije deljivo, dakle prva cifra je 0.
5!
14 : = 14 :10 = 1( 4 )
2!3! ,
dakle preskoiti nulu i sledea cifra je 1.
4!
4: = 4:6
2!2! ,
nije deljivo, dakle naredna cifra je 0.
3!
4: = 4 : 3 = 1(1)
2! ,
- 82 -
1: 2! ,
nije deljivo, dakle naredna cifra je 0.
1:1 = 1( 0 )
,
15-ta glasi 0101010.
30. Koja je po redu permutacija singidunum od osnovne gdiinnmsuu?
Reenje:
9!
s 7 = 317520 +
2! 2! 2!
8!
si 2 = 10080 +
2! 2! 2!
7!
sin 3 = 3780 +
2! 2!
6!
sin g 0 = 0 +
2!
5!
sin gi 1 = 60 +
2!
4!
sin gid 0 = 0 +
2!
3!
sin gidu 2 = 6+
2!
sin gidun 0 2! = 0 +
sin gidunu 1 1! = 1
U pitanju je 331178 permuracija.
31. Koja je po redu permutacija TABLA od osnovne AABLT.
Reenje: 52.
32. Odrediti lan koji u razvijenom obliku binoma ( x + x ) ne sadri x .

12
2
Reenje:
12 12 12
( )
k
Tk +1 = x12 k x 2 = x12 k x 2 k = x123k
k k k
12 3k = 0 k = 4
- 83 -
Traeni lan je
12 12 1110 9
T4+1 = T5 = x 0 = = 495
4 1 2 3 4
33. Odrediti lan koji u razvijenom obliku binoma
11
13 1

x + x2

Ima promenljivu x na peti stepen.
Reenje:
11 k k
11 1 1 11 11 k k 11 22+ k
Tk +1 = x 3 x 2 = x 3 x 2 = x 6
k k k
22 + k
=5 k =8
6
znai traeni lan je deveti, tj
11 11 1110 9 5
T9 = T8+1 = x 5 = x 5 = x = 165 x 5

8
3 3 2 1 .
34. Odrediti trinaesti lan u razvijenom obliku binoma

n
1
9x +
3x ,
ako je binomni koeficijent treeg lana 105.
Reenje:
Binomni koeficijent treeg lana iznosi
n n ( n 1)
= 105 = 105 n 2 n 210 = 0 n = 15 , n = 14
2 1 2
Kako n mora da bude pozitivan broj uzimamo samo da je n=15.
Traeni binom glasi
15
1
9x
3x ,
- 84 -
a lan
12
15 3 1 15 3 3 1 15 1 455
T13 = T12+1 = ( 9 x ) = 9 x 6 6 = 3 = 3
12 3x 15 12 3 x 3 x x
35. Zbir binomnih koeficijenata prvog, drugog i treeg lana binoma je 46

n
2 1
x +
x
Odrediti lan koji ne sadri x.
Reenje:
n n n n ( n 1)
+ + = 46 1 + n + = 46 n = 9
0 1 1 2
Binom glasi
9
2 1
x +
x .
9 9 1 9
k
9k 1
( )
Tk +1 = x 2 = x18 2 k k = x183k
x k
k x k
18 3k = 0 k = 6
Traeni lan je
9 9 9 8 7
T6+1 = T7 = = = = 84
6 3 1 2 3 .
36. Odrediti x u izrazu
x
3 1
2+ 3
3 ,
ako je odnos sedmog lana od poetka, prema sedmom lanu od kraja 1: 6.
Reenje: x = 9
37. Dat je binom

n
x 1
2 + x1
2 ,
odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja tri lana 22.
Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeg i petog lana datog binoma 135.
- 85 -
Reenje:
n = 16, x = 1 x = 2 .
38. Koeficijenti etvrtog i estog lana u razvijenom obliku binoma
n
1
+ x
x
odnose se kao 5:18. Odrediti lan koji ne zavisi od x.
Reenje:
n = 12, k = 8, T9 = 495 .
39. Odrediti sve racionalne lanove u razvijenom obliku binoma
( )
10
2+ 3
.
Reenje:
32, 2160,15120, 22860, 7292, 243 .
40. Koliko elemenata ima partitivni skup skupa od n elemenata?
Reenje:
n
Skup od n elemenata ima podskupova od k elemenata.
k
Zato je ukupan broj podskupova jednak broju
n
n n n n
k = 0 + 1 + n = 2 n
k =0 .
41. Koliko se binarnih relacija moe definisati u skupu od n elemenata?
Reenje:
Kako je binarna relacija u skupu X po definiciji svaki podskup Dekartovog
proizvoda X 2 i kako je X 2 = n 2 , broj binarnih relacija iznosi 2n .
2
- 86 -
5.
PRAVILA ZAKLJUIVANJA I DOKAZI
KRATAK SADRAJ:
5.1. DEDUKCIJA I INDUKCIJA

5.1.1. DEDUKTIVNA METODA
5.1.2. INDUKTIVNA METODA
5.2. DOKAZ MATEMATIKIH POJMOVA
5.2.1. DEFINICIJE, AKSIOME, DOKAZI
5.3. PRAVILA ZAKLJUIVANJA:
5.3.1. MODUS PONENS I TOLENS
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE
5.3.3. PRAVILO KONTRAPOZICIJE
5.3.4. PRAVILO TRANZITIVNOSTI IMPLIKACIJE I EKVIVALENCIJE
5.3.5. JO NEKA PRAVILA
5.4. MATEMATIKA INDUKCIJA
5.5. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete dedukciju i indukciju,
2. znate ta su aksiome, definicije i teoreme,
3. znate ta sadri dokaz teorema,
4. definiete osnovna pravila zakljuivanja,
5. koristite matematiku indukciju.

- 87 -
5.1. DEDUKCIJA I INDUKCIJA
Sva znanja u nauci dele se na empirijska i apriorna. Empirijska znanja su bazirana

na iskustvu, dok su apriorna znanja ona koja se ne moraju opravdati iskustvom. Ona
postoje nezavisno od iskustva. U sagledavanju znanja, ovek se mora koristiti
metodama zakljuivanja.
Zakljuivanje je misaoni proces u kome izvodimo sud na osnovu jednog ili vie
drugih sudova.
U sutini postoje dva osnovna principa zakljuivanja, a to su dedukcija i indukcija.
5.1.1. DEDUKTIVNA METODA
Prvi koji je upotrebio deduktivni nain zakljuivanja bio je grki

filozof Tales iz Mileta (624-542 pre nove ere).
Tales je dedukciju upotrebio u dokazivanju podudarnosti
trouglova.
Kasnije ovu metodu je prihvatio Pitagora (569-475 pre nove ere).
Pitagorejci uoavaju zakonitost meu zakljucima, izvode jedne iz
drugih. Svima znana, Pitagorina teorema, bila je poznata i ranije,
ali ju je Pitagora prvi dokazao deduktivnim putem.
Osnovne principe deduktivne organizacije matematike postavio je grki matematiar
Euklid (325.-265. pre nae ere).U svom uvenom delu Elementi izloio je aksiomatski
princip definisanja pre svega geometrije, a samim tim i matematike uopte.
Dedukcija je princip zakljuivanja od opteg ka pojedinanom, od poznatog

ka nepoznatom.
Deduktivna metoda svodi se da do zakljuka dolazimo na osnovu drugih
ranije poznatih stavova koje zovemo pretpostavke ili premise.
Deduktivni zakljuak oslanja se na pravila i zakonitosti matematike logike.
Deduktivnost znai izvodljivost.
Napomena:
U principu u deduktivnoj metodi, ne interesuje nas da li su pretpostavke i
zakljuci istiniti, ve da li je taan sam princip zakljuivanja, odnosno da li se iz tih
datih pretpostavki moe izvesti taan zakljuak. Dedukcijom dakle elimo da
proverimo istinitost postupka na osnovu koga zakljuujemo, da ukoliko su premise
tane, da je i zakljuak taan.
- 88 -
Matematika je najveoj meri deduktivna nauka, odnosno, ona se kao misaona
delatnost odlikuje deduktivnou.
U deduktivne ili teorijske metode spadaju:
metoda dokazivanja,
metoda analize,
metoda sinteze, i dr.
5.1.2. INDUKTIVNA METODA
Indukcija je metod zakljuivanja kojim se iz stavova koji se odnose na odreen broj

pojedinanih sluajeva izvodi stav koji se odnosi na sve sluajeve te vrste.
Ovaj metod zakljuivanja esto se koristi u prirodnim naukama, gde se
posmatranjem ili eksperimentom dolazi do odreenih saznanja o nekoj pojavi, pa se
na osnovu ovih pojedinanih sluajeva izvodi opti stav. Takva indukcija se naziva
nepotpuna ili empirijska indukcija. Ovakav nain zakljuivanja nije dobar, jer se esto
na osnovu odreenog broja tanih pojedinanih sluajeva ne mora dobiti taan
zakljuak u optem sluaju.
Primer:
Fermaov problem: Da li su prosti brojevi oblika 2 2 + 1, nN ?
n
Zamenom za n=1,2,3,4 zaista se dobijaju prosti brojevi, 5, 17, 257, 65537.

To bi moglo da dovede do zakljuka da su brojevi zaista prosti.
Meutim za n=5, dobija se broj deljiv sa 641, znai broj koji nije prost.
U induktivne ili empirijske metode spadaju:

metoda eksperimenta,
metoda posmatranja,
metoda merenja,
metoda analogije i dr.
Napomena:
Dedukcija i indukcija se meusobno iskljuuju, ali su i komplementarne. Ako bi ih
uporeivali, moemo rei da dedukcija vodi za nunim zakljucima, dok indukcija
ka verovatnim zakljucima.
- 89 -
Deduktivne metode se bave iskljuivanjem pogrenih pretpostavki, ali ne i
utvrivanjem istinitosti. Induktivne metode se bave utvrivanjem injenine
istinitosti.
5.2. OSNOVNI POJMOVI
5.2.1. DEFINICIJE , AKSIOME I DOKAZI
U matematici postoje pojmovi koji se ne definiu. Oni se shvataju uz pomo

intuicije, iskustva ili dogovora. Nazivamo ih osnovnim ili primitivnim pojmo-
vima.
To su taka, skup , prirodni broj 1 i mnogi drugi. Ovi pojmovi su intuitivno jasni i svi
pokuaji kroz istoriju matematike, njihovog definisanja, nisu doveli do rezultata. Veliki
matematiar Euklid u svome delu Elementi, elei da sve pojmove definie, dao je
definiciju take. Rekao je taka je ono iji je deo nita . Naravno, ovo je sasvim
nepotrebna definicija koja je nasmejala ne samo matematiare i koja se vremenom
izgubila.
Definicije slue da se pojmovi precizno odrede.
Definicija je iskaz ili sud kojim se nedvosmisleno odreuje sadraj pojma.
Ostali novi pojmovi se moraju definisati, koristei samo osnovne pojmove ili
one pojmove koje smo ve definisali.
Primer:
Definicija:
Za svake dve prave a i b, kaemo da se seku, ako imaju tano
jednu zajedniku taku.
Definicija:
Dve prave su paralelne, ako lee u istoj ravni i nemaju zajednikih
taaka ili se poklapaju.
Definicije su esto oblika:

def
ekvivalencije, A ako i samo ako B, u oznaci A B ,

def
jednakosti, A jednako B, u oznaci A = B
- 90 -
Primer:
def
n! = 1 2 n
def
an = a aa n N , a R
n
Kao to postoje osnovni pojmovi koje nije potrebno definisati, tako postoje i
tvrenja koja nije potrebno dokazivati.
To su aksiome. One predstavljaju osnovu svake matematike teorije.
Aksiome ili postulati su trvenja koja se ne dokazuju, a koja su sama po sebi

uvek tana.
Primer:
Aksioma:
Za bilo koje dve razliite take postoji tano jedna prava koja ih sadri.
Aksioma:
Za svaku pravu p i taku A van nje, postoji tano jedna prava koja sadri taku A i
paralelna je pravoj p.
Prvi sistem aksioma definisao je Euklid u 3 veku pre nae ere.

Druga navedena aksioma je aksioma paralelnosti. Definisao ju je Euklid, a
poznata je i pod imenom 5 postulat. Vekovima su matematiari pokuavali da dokau
ovu a tvrenje, sve dok u prvoj polovini 19. veka matematiar Lobaevski nije dokazao
da je to tvrenje aksioma i samim tim ne moe se dokazati. Tako je nastala nova
oblast ne euklidske geometrije, geometrija Lobaevskog, a za njom su sledili nastanci i
drugih ne euklidskih geometrija.
Lobaevski i Gaus su postavili i pitanje koja od ove dve geometrije predstavlja
stvarnu sliku sveta, obavili su i par eksperimenata, ali pitanje je ostalo bez odgovora.
Aksiome treba izabrati tako da nisu protivrene, a da ih ima dovoljno za defini-

sanje svake teorije .
Posledice aksioma su teoreme.
Svaka teorema sastoji se od pretpostavke premise - hipoteze i zakljuka
posledice.
Sve teoreme , tvrenja ili stavovi, moraju se dokazati.
Logiko rasuivanje pomou koga dolazimo do zakljuaka je dokaz.
- 91 -
Dokaz se sastoji od niza koraka , a svaki deo dokaza je:
1. definicija, aksioma i ona teorema koja je ve dokazana.
2. pravila izvoenja i logikih zakona zakljuivanja
Svaka teorema ima bar jedan dokaz.
Dokazi mogu biti direktni i indirektni.
Zakljuak, formula F, kao posledica formula A,B,... je ispravan , ako sledi iz

ispravnih pretpostavki.
Da iz formula A, B, C , sledi posledica F , koristimo se simbolikom u

pisanju
A, B, C ,...
ili A, B, C ,... = F
F
Napomena: Dokaz prestavlja zatitni znak matematike. Pravilna upotreba dokaza
je od sutinskog znaaja za matematiku.
Primer:
Formule p i p q su tane (imaju vrednost 1), samo ako su istovremeno p i q
tani ( p = 1, q = 1) .
Tada moemo pisati i p, p q = q .
Dakle ispravno je zakljuiti da iz tane pretpostavke p i tane pretpostvke
p q , sledi da je i zakljuak q taan.
Iz ovog primera moemo zakljuiti da i za proizvoljne formule A i B vai
A, A B
B
- 92 -
5.3. PRAVILA ZAKLJUIVANJA
U praksi najee se koriste sledea pravila zakljuivanja:
5.3.1. MODUS PONENS I MODUS TOLENS
Modus ponens je najee primenjivano, a ujedno i najjednostavnije pravilo

dokazivanja. Naziv je latinski i u prevodu znai metoda potvrivanja. Ovo je
primer direktnog dokaza.
A, A B
B
Moe da se ita, ako iz A sledi B, onda B.
Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija p ( p q ) q .
Primer:
A: 2000 je deljivo da 5,
A B : Ako je N deljivo sa 5, onda je N prestupna godina.
B: 2000 je prestupna godina.
Primer:
A : Napolju pada kia.
A B : Ako napolju pada kia, poneu kiobran.
B: Poneu kiobran
Modus tolens je oblika.

A, A B
B
Naziv je takoe latinski i u prevodu znai metoda opovrgavanja. Ovo je primer

indirektnog dokaza.
Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija p ( p q ) q .
Primer:
A : Nisam uhapen.
A B : Ako sam uhapen onda sam izvrio zloin.
B : Nisam izvrio zloin.
- 93 -
Oba pravila zakljuivanja imaju veliku primenu, a u matematici i eksperimentalnim
naukama modus tolens se ak i ee koristi.
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE-PROTIVRENOSTI
Dokaz svoenja na protivrenost, kontradikcijom, (reductio ad absurdum) je

oblika
A ( B B )
.
A
Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija
( p ( q q ) ) p .
Ovo je primer indirektnog dokaza.
Po ovom pravilu, ako se polazei od negacije formule A mogu dokazati dve
suprotne posledice B i B , tada sigurno je tana formula A.
Primer:
2 nije racionalan broj.
Ako ovo tvrenje elimo da dokaemo pravilom kontradikcije, pretpostaviemo
da jeste racionalan broj.
Onda se broj moe napisati u obliku razlomka, tj.
p
2=
q
gde su p i q uzajamno prosti brojevi, (nemaju zajednikog delioca).
Odavde je
p2
2= 2
p 2 = 2q 2 ,
q
Odavde zakljuujemo da je p 2 paran broj, pa sami time i p je paran broj i moe
se napisati p = 2n , odnosno 4n 2 = 2 q 2 q = 2n .
To znai i da je i q paran broj.
Ako su oba broja p i q parna, oni nisu uzajamno prosti.
Znai poetna pretpostavka da je 2 racionalan broj nije odriva.
Primer:
Ako je 3n+2 neparan broj, tada je n neparan broj.
Dokaz metodom kontradikcije
Pretpostavimo da je:
Ako je 3n+2 neparan broj, tada je n paran broj.
- 94 -
Ako je n paran broj, moe se napisati kao n=2k, onda
3n+2=3(2k)+2=6k+2=2(3k+1), odnosno dobijamo paran broj, to je suprotno
pretpostavci zadatka.
Znai naa pretpostavka nije dobra, i time dokazujemo polazno tvrenje.
Primer:
U pokuaju da dokau 5. postulat koji je definisao Euklid u 4 veku p.n.e.,
Lobaevski je krenuo od kontradikcije toga stava, odnosno pretpostavio je da kroz
taku A koja se nalazi van prave p je mogue postaviti dve prave koje su paralelne
sa pravom p, a samim tim i beskonano mnogo.
Meutim, ova pretpostavka ga nije dovela do kontradikcije i to je ukazalo na
postojanje neke nove ne euklidske geometrije, koja se zove geometrija
Lobaevskog u kojoj vae drugaija shvatanja odnosa u prostoru. (napr. Zbir uglova
u trouglu je manji od 2 prava ugla)
5.3.3. PRAVILO KONTRAPOZICIJE
Dokaz kontrapozicijom
B A
A B
Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija

( p q ) ( q p )
Primer:
Za reenicu,
potrebno je biti jak da bi bio bokser,
kontrapozicija glasi:
Ako nisi bokser nije potrebno biti jak.
Primer:
Ako elimo da dokaemo izraz
2x 1 3 x 2 ,
dovoljno je da dokaemo kontrapoziciju koja glasi nije 2 x 1 3 nije x 2 ,
tj. x = 2 2 x 1 = 3 , a ovaj izraz je oigledno taan.
- 95 -
5.2.5. PRAVILO TRANZITIVNOSTI IMPLIKACIJE I EKVIVALENCIJE
Pravilo tranzitivnosti za implikaciju (pravilo silogizma) i ekvivalenciju

(produena implikacija i ekvivalencija) glasi
A B, B C A B, B C
AC , AC .
Ova pravila zakljuivanja opravdavaju tautologije
( p q) ( q r ) ( p r ) ,
odnosno
( p q) ( q r ) ( p r )
Primer:
Ako je ovek umetnik, onda je on je srean.
Ako je ovek srean, onda on dugo ivi.
Zakljuak
Umetnici dugo ive .
Primer:
Ako je broj deljiv sa 18 onda je deljiv sa 6.
5.3.4. JO NEKA PRAVILA DOKAZIVANJA
Pravilo kontraprimera
Za pravilo dovoljno je da naemo bar neku vrednost promenljivih za koje tvrenje

nije tano, pa da oborimo tanost polaznog tvrenja.
Primer:
Proizvod svaka dva iracionalna broja je iracionalan.
Za iracionalne brojeve x = 12 i y = 3 , dobija se proizvod xy = 36 = 6

a to je racionalan broj.
- 96 -
Znai za obaranje polaznog tvrenja naen je jedan primer za koje
tvrenje ne vai.
Pravilo generalizacije - uoptavanje
A B
,
A B A B
Pravilo specijalizacije
A B A B
,
A B
Kod ove vrste zakljuivanja postoji viak informacija, nepotrebne se odbacuje , a

panja se usmerava samo ka eljenom svojstvu.
Primer:
elimo da odredimo da li je neki student poloio matematiku, koja je ispit prve
godine.
Prvo utvrujemo da je student poloio sve predmete prve godine,
znai, student je onda poloio i matematiku.
Pravilo eliminacije
A B , B A B , A
,
A B
Kada imamo dve mogunosti, a jednu od njih iskljuimo, druga mora da vai.
Primer:
Nai sva pozitivna reenja jednaine x 2 1 = 0 .
Reavanjem jednaine dobijaju se dva reenja x = 1 , ali poto ne elimo
negativna reenja, uzimamo samo reenje x=1.
Primer:
Ispitati da li su sledea zakljuivanja dobra
A B , A A B, B
a) b)
B A
U oba sluaja, ovim izrazima moemo da pridruimo iskazne formule
a) ( p q ) p q
b) ( p q ) q p
- 97 -
a)
p q pq p q
T T T
T T
T T T
T T T
Iz tablice za ispitivanje istinitosti vidi se da u treem redu iz tanih pretpostavki ne

dobija se taan zakljuak.
Dakle, prvi zakljuak nije dobar.
b)
p q pq p
T T T T
T T
T T

U ovom primeru, iz tablice vidimo da samo u prvom redu imamo tane

pretpostavke koje daju taan zakljuak.
Dakle, ovo zakljuivanje je dobro.
Pravila zakljuivanja
A, A B
Modus ponens
B
B, A B
Modus tolens
A
B A
kontrapozicija
A B
A B
, Generalizacija-uoptavanje
A B A B
Tranzitivnost implikacije-silogizam
A B, B C A B, B C
,
AC AC Tranzitivnost ekvivalencije
A ( B B )
Kontradikcija protivrenost
A
- 98 -
A B , B A B , A
, Eliminacija-disjunktivni silogizam
A B
Rastavljanje konjunkcije
A B A B A, B
, ,
A B A B Sinteza konjunkcije
Primer:
Ispitati da li je sledee zakljuivanje dobro
p q , r q, r
p
Ovom izrazu moemo da pridruimo tautologiju
( ( p q ) ( r q ) r ) p
to znai da je zakljuivanje ispravno.
Do istog zakljuka se moe doi primenom pravila zakljuivanja.

r q, r
modus ponens
q
p q
kontrapozicija
q p
q p , q
modus ponens
p
5.3.5. GREKE ZAKLJUIVANJA
Greke u zakljuivanju nastaju kada dovode do neispravne argumentacije.
esto se u primerima pojavljuje greka konverzije. Da bi je objasnili koristiemo

primer:
Ako student vara na ispitu, on sedi u prvoj klupi.

Student sedi u prvoj klupi.
Zakljuak: Student vara na ispitu.
Obe pretpostavke su tane, ali zakljuak nije.
Ovo zakljuivanje se simboliki napisati u obliku

p q, q
p
Korienjem tablica istinitosti moemo dokazati da je ovo zakljuivanje neispravno.
- 99 -
Ovo zakljuivanje dobija se iz ispravnog zakljuka, modus ponens, konverzijom prve
pretpostavke, to nije u redu, jer implikacija i njena konverzija nisu ekvivalentne.
Greka inverzije:
Ako pada sneg onda je hladno.

Ne pada sneg.
Zakljuak: Nije hladno
I ovo zakljuivanje se simboliki moe napisati u obliku

p q , p
q
5.4. MATEMATIKA INDUKCIJA
Matematika je vie deduktivna nauka, tj. metoda zakljuivanja vodi od opteg ka

posebnom. Meutim, mnoge matematike probleme mogue je prouavati obrnutim
zakljuivanjem, odnosno induktivnom metodom.
Princip matematike indukcije iskljuuje mogunost greke, koja moe da se
pojavi u empirijskoj indukciji, jer se odnosi na sve mogue sluajeve.
Neka je T ( n ) teorema ija formulacija sadri prirodni broj n.
1. Ako je teorema T ( n ) tana za n = 1 ,

2. pod pretpostavkom da je tana za bilo koji prirodni broj n = k ,
3. ako dokaemo da vai za n = k + 1 ,
onda je teorema T ( n ) tana za sve prirodne brojeve.
Primer:
Dokazati da vai jednakost:
n ( n + 1)
1+ 2 + 3 + + n = , n N .
2
1 (1 + 1)
1. Za n = 1 imamo 1 = , jednakost je tana.
2
k ( k + 1)
2. Za n = k imamo 1 + 2 + 3 + + k = .
2
Pretpostavljamo da je jednakost tana.
- 100 -
( k + 1)( k + 2 )
3. Za n = k + 1 je 1 + 2 + 3 + + ( k + 1) = .
2
Treba da dokaemo, pod pretpostavkom 2, da je ova jednakost tana.
Ako obema strana jednakosti 2 dodamo sabirak k+1 dobijamo
1
1 + 2 + 3 + + k + ( k + 1) = k ( k + 1) + ( k + 1)
2
1
1 + 2 + 3 + + k + ( k + 1) = ( k + 1) k + 1
2
1 + 2 + 3 + + k + ( k + 1) =
( k + 1)( k + 2 )
2 ,
ime smo dokazali da je pod pretpostavkom 2, jednakost tana i za
n = k + 1 , odakle zakljuujemo da je formula tana za sve prirodne brojeve.
Primer:
Dokazati da je izraz 6n 5n + 4 deljiv sa 5
1. Za n = 1 imamo 6 5 + 4 = 5 , deljiv je sa 5.
2. Za n = k imamo 6k 5k + 4 , pretpostavljamo da je izraz deljiv sa 5.
3. Za n = k + 1 je 6k +1 5 ( k + 1) + 4 , treba da ispitamo deljivost sa 5 , pod
pretpostavkom 2
Dobijamo
6k +1 5 ( k + 1) + 4 = 6k 6 5k 5 + 4 6 5k 6 4 =
6 ( 6k 5k + 4 ) + 25k 25
Kako je svaki sabirak ovog izraza deljiv sa 5, proizilazi i da je ceo zbir deljiv sa 5,
odakle zakljuujemo da je formula tana za sve prirodne brojeve.
Primer:
Dokazati Bernulijevu nejednakost:
(1 + h ) > 1 + nh , h 1 , h > 0 , n 2
n
Za n = 2 imamo (1 + h ) = 1 + 2h + h > 1 + 2h , nejednakost je tana.

2 2
1.
Za n = k imamo (1 + h ) > 1 + kh , pretpostavljamo da je nejednakost tana.
k
2.
Za n = k + 1 je (1 + h ) > 1 + ( k + 1) h .Treba da dokaemo,

k +1
3.
pod pretpostavkom 2 , da je jednakost tana.
- 101 -
Koristei nejednakosti 2 dobijamo:
(1 + h ) = (1 + h ) (1 + h ) > (1 + kh )(1 + h ) = 1 + ( k + 1) h + kh 2 > 1 + ( k + 1) h

k +1 k
ime smo dokazali da je nejednakost tana i za n = k + 1 ,

odakle zakljuujemo da je formula tana za sve prirodne brojeve.
1. ta je dedukcija?
2. ta je indukcija?
3. Nabrojati sva pravila zakljuivanja.
4. Koja je razlika izmeu empirijske i matematike indukcije?
5. ra je matematika indukcija?
6. ta je modus ponens?
7. ta je modus tolens?
8. Kako glasi pravilo svoenja na protivrenost?
9. Kako glasi metoda kontrapozicije?
KLJUNE REI
Dedukcija, Kontradikcija,
Indukcija, Modus ponens,
Dokaz, Modus tolens
Definicija, Kontraprimer,
Aksioma, Silogizam,
Zakljuak Kontrapozicija
- 102 -
5.5. ZADACI
1. Napisati nekoliko definicija po izboru.
Reenje:
D1 : Za prave a i b kaemo da su paralelne ako je a=b, ili lee u istoj ravni i
nemaju zajednikih taaka.
D2 : Prave a i b se mimoilaze ako ne postoji ravan koja ih sadri.
2. Napisati nekoliko aksioma po izboru.
Reenje:
A1 : Postoje najmanje 4 ne komplanarne take.
A2 : Svaka prava sadri bar dve take.
A3 : Aksioma paralelnosti: Za svaku pravu p i taku A van nje,
postoji tano jedna prava koja sadri taku A i paralelna je sa pravom p.
3. Napisati nekoliko teorema po izboru.
Reenje:
T1 : Pitagorina teorema:
Trougao je pravougli, ako i samo ako je zbir kvadrata nad katetama jednak
kvadratu nad hipotenuzom.
T2 : Dve raziite paralelne prave a i b odreuju tano jednu ravan.

T3 : Talesova teorema.
4. Izvesti zakljuak
Pada kia.
Ako pada kia sedimo u kui.
Reenje:
Sedimo u kui.
U pitanju je zakljuak po pravilu modus ponens.

P: pada kia
q sedimo u kui, dakle
- 103 -
p, p q
.
q
5. Izvesti zakljuak:
Ako je praznik Univerzitet je zatvoren.

Danas Univerzitet nije zatvoren.
Reenje:
Danas nije praznik.
U pitanju je zakljuak po pravilu modus tolens.

P: Praznik je
q : Univerzitet je zatvoren
q, p q
.
p
6. Ispitati istinitost tvrenja:

Ako je n 2 paran broj, onda je i n paran broj.
Reenje:
Kontrapozicija bi bila: Ako je n neparan broj, onda je i n 2 neparan broj.
n = 2n + 1, n 2 = ( 2n + 1) = 4n 2 + 4n + 1 = 2 ( 2n 2 + 2n ) + 1
2
Znai tvrenje je tano.
7. Ispitati da li je funkcija f ( x ) = 2 x 1 preslikavanje 1-1.
Reenje:
(
Ako je ispunjeno ( x1 , x2 R ) x1 x2 f ( x1 ) f ( x2 ) )
Izrazi koji u sebi sadre nejednakosti se teko dokazuju i jednostavnije je koristiti
kontrapoziciju prethodnog izraza koja glasi
f ( x1 ) = f ( x2 ) x1 = x2 .
Dakle 2 x1 1 = 2 x2 1 x1 = x2 , ime smo dokazali da je preslikavanje 1 1 .
8. Dokazati: Ako je ceo broj x deljiv sa i sa 3, onda je deljiv i sa 6.
Reenje:
Dokaz se sastoji od vie implikacija. Koristi se pravilo zakljuivanja tranzitivnosti
implikacije.
- 104 -
x je deljiv sa 2 i sa 3 x = 2a x = 3b
3x = 6a 2 x = 6b
x = 6 ( a b ) x je deliv sa 6
9. Proveriti ispravnost sledeeg zakljuivanja:

p q , r q, r
p
Reenje:
p q q r p q rq p
T T T T
T T T
T T T T
T T T T
T T T T T
T T T T
T T T T
T T T T
Zakljuak je dobar, jer kao to se moe videti iz osenene vrste, za tane vrednosti
pretpostavki dobijamo taan zakljuak.
Ako bi zadatak reavali primenom zakona zakljuivanja imali bi:
r q, r
1. modus ponens
q
p q
2. kontradikcija
q p
q, q p
3. modus ponens
p

p ( q r ) , r
, na oba naina.
pq
Ako danas pada kia, neemo se etati. Pada kia ili pada sneg. Ako pada sneg,
onda je hladno. Nije hladno.
- 105 -
Reenje:
Neemo se etati.
Neka je:
p-danas pada kia
q- neemo se etati
r- pada sneg
s-nije hladno
onda imamo formule i ispitujemo ispravnost zakljuka
p q, p r, r s, s
q
Zadatak moe da se rei tablicom ili primenom zakona zakljuivanja.
r s
1. kontradikcija
s r
s , s r
2. modus ponens
r
p r , r
3. eliminacija
p
p, p q
4. modus ponens
q
12. Proveriti ispravnost sledeeg zakljuka:
Ako je avgust idemo na more. Avgust je ili toplo je. Ako je toplo ne pijemo topao
aj. Pijemo aj.
Reenje:
Idemo na more.
p q, p r, r s, s
q
13. Izvesti zakljuak ( primer je dao Aristotel)
Svi ljudi su smrtni

Sokrat je ovek
- 106 -
Reenje:
Sokrat je smrtan.
Zakljuak je donet na osnovu pravila zakljuivanja-univerzalni modus ponens

( x ) P ( x ) Q ( x )
P (a)
Q (a )
14. Izvesti zakljuak
Sve ptice lete

Pas ne leti
Reenje:
Pas nije ptica.
Zakljuak je donet na osnovu pravila zakljuivanja-univerzalni modus tolens

( x ) P ( x ) Q ( x )
Q ( a )
P ( a )
15. Dokazati teoremu po izboru, direktnim dokazom.
Reenje:
Dokazati da proizvod ma koja 4 uzastopna cela broja uvean za 1 jednak
kvadratu nekog celog broja.
n ( n + 1)( n + 2 )( n + 3) = ( n 2 + 3n + 1)
2
.
16. Dokazati teoremu po izboru, metodom kontradikcije.
Reenje:
Neka su m,n i p prave koje pripadaju jednoj ravni. Ako su prave m i n paralelne i
ako p see n, tada p see i m.
Dokaz:
Neka se prave p i n seku u taki P. Ako bi prave p i m bile paralelne, tada bi
postojale dve razliite prave n i p, koje sadre taku P i paralelne su sa m, to je
nemogue na osnovu aksiome paralelnosti.
- 107 -
17. Dokazati primenom matematike indukcije
3 5n + 2 n +1
Dokazati da je izraz 5 + 2 deljiv sa 3, tj
n n+1
.
Reenje:
1. Za n = 1 imamo 3 5 + 2 3 9 , deljivost je tana.
2
k +1
2. Za n = k imamo 3 5 + 2 , pretpostavljamo da je deljivost tana.
k
3. Za n = k + 1 5k +1 + 2k + 2 = 5 5k + 2 2k +1 = 3 5k + 2 ( 5k + 2k +1 ) ,
Ovaj izraz je deljiv sa 3, jer je prvi sabirak deljiv sa 3, drugi je deljiv sa 3 po

pretpostavki 2, ime smo dokazali da je izraz deljiv sa 3 za sve prirodne brojeve.
18. Dokazati primenom matematike indukcije.

1 1 1 n
a) + + + = ,
1 2 2 3 n ( n + 1) n + 1
b) 133 11n + 2 + 122 n +1
c) 2n > 5, n 5 .
Reenje:
1 1
1. Za n = 1 imamo = , to je tano.
1 2 2
1 1 1 k
2. Neka je za n = k jednakost tana + + + = .
1 2 2 3 k ( k + 1) k + 1
3. Dokaimo da je i za n = k + 1 izraz taan, pod pretpostavkom 2.
1 1 1 k +1
+ + + = ?
1 2 2 3 ( k + 1)( k + 2 ) k +2
1 1 1 1 k 1
+ + + + = +
1 2 2 3 k ( k + 1) ( k + 1)( k + 2 ) k + 1 ( k + 1)( k + 2 )
1 1 1 1 k 2 + 2k + 1
+ + + + =
1 2 2 3 k ( k + 1) ( k + 1)( k + 2 ) ( k + 1)( k + 2 )
1 1 1 1 k +1
+ + + + =
1 2 2 3 k ( k + 1) ( k + 1)( k + 2 ) k + 2
- 108 -
6.
TEORIJA ALGORITAMA
KRATAK SADRAJ:
6.1. ALGORITMI
6.2. DIJAGRAM- BLOK EMA
6.2.1. LINIJSKE ALGORITAMSKE EME
6.2.2. CIKLINE ALGORITAMSKE EME
6.3. OSOBINE ALGORITAMA
6.4. MATEMATIKA DEFINICIJA ALGORITMA
6.4.1. REKURZIVNE FUNKCIJE
6.4.2. REKURZIVNI ALGORITMI
6.5. EROVA TEZA
6.6. TJURINGOVA MAINA
6.7. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Opiete algoritam,
2. znate osobine algoritama,
3. definiete rekurzivne funkcije,
4. znate ta je Tjuringova maina,
5. iskaete erovu tezu.
- 109 -
6.1. ALGORITMI
Algoritam poput pojma take, skupa, prirodnog broja 1 spada u one osnovne
pojmove koji se ne definiu. Opisna, neformalna definicija bi bila da je algoritam
konaan i precizno definisan postupak (procedura) za reavanje nekog problema.
U novije vreme, pojam algoritma se gotovo iskljuivo vezuje za raunarstvo,
mada se algoritmi koriste uvek kada jednostavno, u pojedinanim koracima, elimo
da reimo neki problem. Na primer, svaki kuvarski recept je jedan algoritam.
U matematici su poznati Euklidov algoritam za odreivanje najveeg zajednikog
delioca dva broja, Gausov algoritam za reavanje sistema linearnih jednaina i mnogi
drugi.
Prvi algoritam napisao je persijski matematiar Al Khowarizmi (oko

850 godine) i sluio je za reavanje algebarskih problema. U knjizi
Al Khowarizmi o indijskoj vetini raunanja, u matematiku uvodi
indijske cifre i decimalni brojni sistem, koje se vremenom pogreno
poinju da se nazivaju arapskim ciframa, a od loeg prevoda imena
ovog matematiara na latinski, nastaje ime za algoritam.
Prvi raunarski algoritam je napisala Ada Bajron 1842 godine. U
pitanju je bio algoritam za raunanje Bernulijevih brojeva na analitikoj maini alsa
Bebida. Ta maina nikada nije proradila, ali je njen algoritam ostavio dubok trag. U
njenu ast jedan od programskih jezika dobio je ime Ada.
I pre razvoja digitalnih raunara, 30 i 40 godina prolog veka nastala je teorija
algoritama kao posledica pokuaja strogog zasnivanja matematike kao rezultat
potresa koji su doneli paradoksi u teoriji beskonanih skupova. Postavilo se pitanje da
li se istinitost matematikog iskaza moe utvrditi konstrukcijom raunarske maine
koja bi koristila neki univerzalni vetaki jezik.
Sledei znaajan napredak u formalizaciji uvoenja algoritma u matematiku i
logiku uinio je Alan Tjuring, definiui Tjuringovu mainu. To je primitivan
automat.,ustvari, misaona tvorevina koja poseduje mogunost izvoenja operacija
koje su dovoljne za izvoenje skoro svih algoritama. Njegova maina inicirala je
teoriju konanih automata.
Teko je dati preciznu definiciju algoritma i postoje mnoge ekvivalentene
definicije, manje ili vie stroge, ali opisno se moe rei:
Algoritam je skup jasno definisanih pravila koja opisuju reavanje nekog
problema, odnosno kojim se ulazne veliine transformiu u izlazne.
- 110 -
Algoritmi se mogu prestaviti na neki od sledeih naina:
1. Obinim govornim jezikom
2. Grafiki -dijagram- blok algoritamska ema,
3. pseudo jezicima, odnosno, pseudo kodovima. (pseudo kod predstavlja
vetaki jezik koji je veza izmeu svakodnevnog jezika, (srpski, engleski i td.)
i programskih jezika),
4. programskim jezicima,
5. Prostovom mainom,
6. Tjuringovom mainom,
7. Rekurzivnim funkcijama i dr.
6.2. DIJAGRAM- BLOK EMA
Najee, algoritam se grafiki predstavlja u obliku blok eme sa jasno

definisanim nizom radnji, korak po korak.
Grafiki zapis algoritma naziva se algoritamska blok ema.
Grafiki simboli koje se koriste za pravljenje algoritamske eme su:
Poetak- prvi korak algoritma
Definie ulazne veliine algoritma
Definie obradu podataka
Uslovni algoritamski korak
Definie izlazne veliine algoritma
Definie kraj algoritma
- 111 -
Algoritamske eme mogu se podeliti u dve kategorije:
Linijske algoritamske eme,

cikline algoritamske eme
6.2.1. LINIJSKE ALGORITAMSKE EME
Linijske algoritamske eme su one eme kod kojih se svaki algoritamski korak
izvrava najvie jedanput u toku izvravanja algoritma.
Mogu biti proste i razgranate.
Proste linijske algoritamske eme, su one eme kod kojih se svaki
algoritamski korak izvrava tano jedanput u toku izvravanja
algoritma.
Primer:
Sastaviti algoritamsku emu za izraunavanje izraza
Z = a * ( b 3c )
Razgranate linijske algoritamske eme, su one eme kod kojih se svaki korak
izvrava tano jedanput i obavezno sadri bar jedan uslovni algoritamski korak.
- 112 -
Ako je uslov ispunjen, izlaz iz algoritamskog koraka bie oznaen sa da, a ako
uslov nije ispunjen izlaz e biti oznaen sa ne.
Primer:
Sastaviti algoritam za raunanje vrednosti
a + b, a < b
Z =
a b, a b .
- 113 -
6.2.2. CIKLINE ALGORITAMSKE EME
Cikline algoritamske eme su one eme u kojima se jedan ili vie

algoritamskih koraka moe izvravati vie od jedanput u toku izvravanja
algoritma. Ovi koraci ine ciklus. Ukoliko je uslov ispunjen izlazi se iz ciklusa, u
suprotnom ciklus se ponavlja.
Uslov za izlazak iz ciklusa zove se izlazni kriterijum ciklusa.

Cikline algoritamske eme mogu biti konstantne i promenljive.
Konstantne cikline eme su eme kod kojih se zakon obrade tokom ciklusa ne
menja, dok se kod promenljivih menja.
Grafiki prikaz cikline eme dat je na sledeoj slici.
Poetak
P1
da
Uslov P3
ne
P2
Kraj
Primer:
Sastaviti algoritam koji za poznato n izraunava aritmetiku sredinu

zadatih brojeva
x1 , x1 , , xn .
- 114 -
Aritmetika sredina iznosi
x1 + x1 + + xn
P=
n
Sloene algoritamske eme prave se razliitim kompozicijama predhodnih ema.
6.3. PSEUDO KOD
Savremeniji nain za zapisivanje algoritama je pomou pseudo kodova. Problem

predstavljen na ovaj nain je samo korak do zapisa na nekom od programskih jezika.
Svaki algoritamski korak je jasno obeleen. Rei tipa if, end, begin, for, while i druge
su rezervisane rei koje se koriste dogovorno za definisanje iskljuivo instrukcija.
a) Proste linijske strukture se zapisuju na sledei nain:

BEGIN
.........
END
- 115 -
b) Razgranate linijske strukture poto sadre bar jedan uslovni korak, moraju
imati i zapise oblika
IF p THEN a ELSE b END
c) Cikline algoritamske eme sadre petlje (loop) i mogu biti:

Petlje sa brojaem (FOR)
Petlje sa uslovnim korakom ( WHILE )
Primer:
Izraunati priblino kvadratni koren broja z sa grekom manjom od
( > 0, 0 ) pomou formule
1 z z
xn +1 = xn + , x0 =
2 xn 2
Poetak
z,
z
x0 =
2
1 z da
x1 = x0 +
2 x0
ne
x0 x1 <
x0 = x1
x1
Kraj
Ako bi koristili pseudo jezik za pisanje algoritma imali bi:
- 116 -
procedura : koren ( z , )
z
x0 =
2
loop
1 z
x1 = x0 +
2 x0
if x1 x0 < then end
x0 = x1
end loop
6.3. OSOBINE ALGORITAMA
Za reavanje jednog istog zadatka moe se sastaviti vie algoritama razliitih

struktura. Za ovakve algoritme kae se da su ekvivalentni. Meu ekvivalentnim
algoritmima treba izabrati onaj koji najefikasnije dovodi do rezultata. Kriterijumi za
izbor najefikasnijeg algoritma su razliiti:
Najvea brzina izvravanja algoritma,
minimalno angaovanje memorijskog prostora,
vreme koje je potrebno za izvravanje algoritma,
to jednostavnija struktura i td,
Meu najvanije osobine algoritama spadaju:

Diskretnost algoritama: u odvojenim koracima se obavljaju oparacije i
svakom moemo pridruiti diskretan vremenski period u kome se taj korak
izvrava.
Determinisanost: za iste ulazne veliine jednoznano se dobijaju izlazne
veliine.
Elementarnost: zakon dobijanja izlaznih veliina mora biti jasan i prost.
Rezultativnost-konanost: svakom skupu ulaznih veliina mora biti
definisano ta je rezultat, koji se dobija posle konano mnogo koraka.
Masovnost: algoritam treba da vai za najiri skup ulaznih podataka.
- 117 -
Posao sastavljanja algoritma je kreativne prirode i ne postoje univerzalan pravila
po kome se posao moe formalizovati.
Samo kod jednostavnih struktura, kao to su linijske strukture, ispravnost se
moe utvrditi paljivim pregledom svih koraka.
Za ispitivanje ispravnosti algoritma najee se koristi testiranje. Izabira se
izvestan broj primera. Testiranje moe posluiti samo za dokazivanje prisustva greke,
a nikako nije dokaz da greke nema. Testiranje algoritamskih ema oduzima mnogo
vremena i podlono je grekama koje ovek moe da napravi. Zato se danas za
proveru ispravnosti koriste raunari.
KOMPLEKSNOST ALGORITMA
Kompleksnost algoritma predstavlja vreme rada algoritma, odnosno broj

koraka algoritma koji dovode do traenog reenja.
Kako su vreme rada algoritma i broj koraka direktno proporcionalne veliine,
nebitno je koja e se od ovih veliina koristiti za definisanje kompleksnosti.
Vreme rada zavisi i od ulaznih podataka i oni definiu dimenziju problema.
Kompleksnost algoritma definisana je funkcijom f(n) koja odreuje vreme rada
algoritma u zavisnosti od dimenzije problema za najnepovoljniji ulazni podatak.
Kompleksnost algoritma moe da bude:
konstantna,
linearna,
polinomijalna,
eksponencijalna,
logaritamska i td.
6.5. MATEMATIKA DEFINICIJA ALGORITMA
Intuitivno shvatanje algoritma kao postupka za reavanje problema ne

zadovoljava ni teorijske ni praktine potrebe.
Neki autori ograniavaju definiciju algoritma na procedure koje se konano
zavravaju, odnosno deterministike algoritme.
Naravno, ostaju otvorena pitanja koja se odnose probleme koji u sebe ukljuuju
sluajnost, zatim dilema je da li je potrebno postavljati uslov da se problem mora
zavriti u konanom vremenu sa zauzeem konane memorije.
- 118 -
Pitanje je znai da li za svaki problem moemo sastaviti algoritam za njegovo
reavanje, odnosno postoje li zadaci za koje postupak reavanja ne moe biti
predstavljen u obliku algoritma? Da li je u tom sluaju u pitanju nae neznanje ili
principijelna nemogunost? Svim tim i slinim pitanjima bavi se matematiko-
informatika disciplina Teorija algoritama.
6.4.1. REKURZIVNE FUNKCIJE
Jedan od naina da se definie algoritam je pomou rekurzivnih funkcija. Mi

emo rekurzivne funkcije definisati na skupu celih brojeva, mada se ta definicija moe
uoptiti.
Rekurzija (lat. recursio, recursion od recurrere: vraanje) u matematici i infor-
matici oznaava postupak ili funkciju koje u svojoj definiciji koriste sopstvene
vrednosti. Sastoje se iz dva koraka:
1. Funkcija je definisana za neku poetnu vrednost a (najee 0 ili 1)
2. Ako je funkcija definisana za neku vrednost n, koja je vea ili jednaka a, tada
moe da se definie i za vrednost n+1.
Rekurzivne definicije su veoma prisutne u matematici.
Primer:
Rekurzivna definicija prirodnih brojeva glasi:
1. 1 je prirodni broj
2. Ako je n prirodni broj, onda je to i n+1.
Rekurzivne funkcije imaju za osobinu da za izraunavanje njenih vrednosti

postoji efektivni postupak. Proces izraunavanja moe da bude dugotrajan, ali je uvek
jasan i oigledan. Do reenja uvek dolazimo posle konano mnogo izraunavanja
(koraka). Za takve funkcije kaemo da su izraunljive.
Primer:
Uoimo funkciju
f ( n ) = a n , n N {0}
Ona se moe shvatiti kao proizvod od n vrednosti broja a,
an = a a a
n ,
Takoe funkcija se moe zapisati i rekurzivno na sledei nain.
- 119 -
f ( 0 ) = 1( znajui da je a 0 = 1)
f ( n + 1) = a f ( n )
.
Izraunati f ( 3) .
Kako je a = 1 ,
o
1.
f ( 3) = a f ( 2 ) = a a f (1) = a a a f ( 0 ) = a a a 1 = a 3
2.
Bitno je napomenuti da u savremenim programskim jezicima poput C/C++ i Jave

svako rekurzivno reenje nekog problema ima i svoj iterativni ekvivalent, tj. algoritam
koji isti problem reava bez rekurzije. U praktinom programiranju uglavnom treba
izbegavati rekurziju jer takva reenja u optem sluaju troe vie vremena od
iterativnih.
Reavanje rekurzivne jednaine omoguava prelazak iz rekurentnog u iterativni
oblik funkcije. Obino se odredi nekoliko poetnih vrednosti, pa se na osnovu tih
podataka izvodi opti obrazac. Dobijeni obrazac treba strogo dokazati matematikom
indukcijom.
Primer:
Reiti rekurentnu jednainu
f (1) = 1
f ( k ) = f ( k 1) + k
Kako je
1 2
f (1) = 1 =
2
23
f ( 2) = 1 + 2 =
2
3 4
f ( 3) = (1 + 2 ) + 3 =
2
45
f ( 4 ) = (1 + 2 + 3) + 4 =
2
Znai, moemo da zakljuimo da je
n ( n + 1)
f (n) = 1+ 2 + 3 + + n =
2
- 120 -
Dokaz se izvodi matematikom indukcijom.
Prvo dokazujemo da je za n = 1
1 2
f (1) = =1
2
f ( k 1) + k =
( k 1) k + k = k ( k + 1) = f (k )
2 2
Prema tome dobijena formula je tana za sve prirodne brojeve.
6.4. 2. REKURZIVNI ALGORITMI
Rekurzivni algoritam je onaj algoritam koji poziva samog sebe sve dok se ne
ispune unapred postavljeni uslovi.
Da bi se algoritam koji koristi rekurziju zavrio mora se predvideti uslov izlaska,

odnosno uslov zavretka. Rekurzivni algoritam zahteva jednu ili vie ulaznih veliina, a
vraa jednu izraunatu. Ta vrednost je iz koraka u korak sve blia eljenoj, iskazanoj u
uslovu izlaska.
Algoritam u sebi sadri naredbe if koja testira uslov izlaska i naredbu else kojom
se rekurzivno poziva sama funkcija, odnosno algoritam.
Primer:
Rekurzivni algoritam za izraunavanje stepena
procedura : stepen(a R, n 0)
if n = 0 then stepen ( a, n ) = 1
else stepen ( a, n ) = a stepen ( a, n 1)
Iterativni algoritam
b =1
for i = 1 to n
b = a b
return b
- 121 -
6.5. EROVA TEZA
Rekurzivne funkcije imaju za osobinu da za izraunavanje njenih vrednosti postoji

efektivni postupak koji neke ulazne podatke uvek preslikava u odgovor. Do reenja
dolazimo posle konano mnogo koraka. Proces izraunavanja moe da bude
dugotrajan ali je uvek jasan i oigledan.
Zato, za rekurzivne funkcije kaemo da su izraunljive.

Izraunljive funkcije esto se nazivaju i algoritamske funkcije.
Obrnuto tvrenje bi bilo - Veruje se da je svaka izraunljiva funkcija rekurzivna.

Ovo tvrenje naziva se erova teza.
Rekurzivne funkcije su jedna ua klasa funkcija koje zovemo aritmetike.

Aritmetika funkcija je funkcija oblika f : N n N . Uzimamo da je skup N
proiren sa 0.
erova teza: Aritmetika funkcija je izraunljiva ako je rekurzivna.
Naalost ova teza nije dokazana u matematikom smislu. U sutini ona tvrdi da za
neki problem postoji algoritam ako se reavanje problema svodi na izraunavanje
vrednosti adekvatne rekurzivne funkcije. Problem koji se reava tada se mora
formulisati kao aritmetiki problem. Problem van aritmetike mora se preslikati u
aritmetiki. Da bi se to postiglo prvo se problem mora predstaviti nekim univerzalnim
jezikom, na primer, kvantifikatorskog rauna, a zatim se to preslikava na jezik
aritmetike. Dakle:
Rekurzivna funkcija je jedan opti model algoritma.
6.6. TJURINGOVA MAINA
Tjuringova maina je jedan zamiljeni model raunara. Ovu mainu je 1936.

godine opisao Alan Tjuring. Nastala je pre nastanka savremenih elektronskih
raunara.
Tjuringova maina otkriva sutinu pojma algoritma razmatranjem postupaka
koji e se ostvariti na maini i moe da poslui za definiciju pojma algoritma.
- 122 -
Alan Matison Tjuring (1912.-1954.), je bio engleski matematiar,
logiar i kriptograf. Smatra se ocem modernog raunarstva. Dao je
znaajan i provokativan doprinos debati koja se ticala vetake
inteligencije, tj. da li e ikad biti mogue rei da je maina svesna i
da moe da misli. 1947. je preao u Manesterski univerzitet i radio
je uglavnom na softveru, na Marku I, za koji se smatra da je jedan
od prvih pravih raunara. Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je
radio u Bleli parku, britanskom kripto analitikom centru i bio je
jedno vreme ef Hut-a 8, odeljenja zaduenog za nemaku
mornaricu. Tjuring je razvio vie tehnika za razbijanje ifara, ukljuujui metod
bombe, elektromehaniku mainu, koja je mogla da otkrije postavke nemake
podmornike ifre Enigme. Godine 1952. Tjuring je osuen za delo velike
nepristojnosti, poto je priznao da je bio u vezi sa mukarcem u Manesteru. Tjuring
je umro 1954. poto je pojeo jabuku napunjenu cijanidom. Njegova smrt se smatra
samoubistvom.
Tjuringova maina je zamiljeni model raunara. Oponaa oveka koji rauna
po strogo utvrenim propisima. Koristi se za reavanje problema odluivanja. To su
problemi kod kojih se reenje sastoji u utvrivanju ili opovrgavanju neke osobine,
odnosno reavanje problema moe da se svede na odgovore da ili ne. Naravno nisu
svi problemi odluivanja, ali se neki mogu svesti na njih.
Mada mogu da budu tehniki mogue, Tjuringove maine nisu smiljene kao
praktina raunarska tehnologija, ve kao misaoni eksperiment o granicama
mehanikog raunanja i u praksi ove maine se ne konstruiu.
Tjuringova maina ima vrlo jednostavnu konstrukciju. Sastoji se od beskonane

trake, koja ima na sebi polja elije u koje mogu da se upisuju simboli i glave koja
moe da ita i pie simbole. Za Tjuringovu mainu se definie azbuka simbola S koja
e se u njoj koristiti, i spisak stanja Q u kojima glava za itanje i pisanje moe da se
nalazi. Definiu se poetno stanje, i zavrno stanje; poetno stanje je stanje u kome
se maina nalazi na poetku rada, a kada maina doe u zavrno stanje, prestaje sa
radom. Glava moe da se pomera za jedno polje ulevo, za jedno polje udesno, ili da
ostane u mestu. U zavisnosti od stanja u kome se glava nalazi, i od simbola koji se
- 123 -
nalazi u kuici iznad koje je glava postavljena, glava e u tu kuicu upisati odreeni
simbol, pomeriti se levo ili desno (ili ostati u mestu), i promeniti svoje stanje. Ovaj
proces se ponavlja dok Tjuringova maina ne stigne u zavrno stanje.
Svaki program za Tjuringovu mainu je niz konanih naredbi, a svaka naredba
konaan niz simbola nekog prebrojivog skupa, tako da postoji samo prebrojivo
mnogo programa.
Naravno, skup svih problema odluivanja je neprebrojiv, to znai da postoje
problemi za koje ne postoje algoritmi. Jedan od nereivih problema je problem
zaustavljanja Tjuringove maine.
Tjuring je napravio je koncept algoritama za raunanje pomou Tjuringove
maine, formuliui danas iroko prihvaenu Tjuringovu verziju erove teze:
Problem je algoritamski reiv akko se moe reiti na Tjuringovoj maini.

Algoritmom je svaki niz instrukcija koji se moe uraditi na Tjuringovoj maini.
Osim Tjuringove maine postoje i fon Nojmanova maina, Prostova maina,

algoritmi Markova, maine Minskog i mnogi drugi formalizmi. Svi ovi sistemi su
meusobno ekvivalentni, odnosno simuliraju jedni druge. U sutini klasa diskretnih
funkcija koje te maine mogu da izraunavaju je ista u svim sluajevima. To je jedna
robusna klasa funkcija koja je otporna na promene raunarskih modela, a radi se o
klasi izraunljivih funkcija, odnosno svi problemi se svode na erovu tezu.
1936 godina moe se smatrati godinom nastanka nove naune discipline, teorije
algoritama, a ponekad se i koristi termin teorija izraunljivosti. Teorija algoritama se
bavi pitanjem postojanja ili nepostojanja algoritama za reavanje pojedinih problema
i kao takva pripada matematikoj logici. Sa stanovita prakse najinteresantnije pitanje
je ne samo egzistencija algoritma, ve i njegova efikasnost. Implementacija algoritma
na nekom raunarskom modelu koristi njegove resurse, vremenske i prostorne. Ovim
pitanjima se bavi analiza algoritama ili teorija raunske sloenosti. Analiza algoritama
predstavlja osnovu teorijskog raunarstva, a od matematikih metoda koristi tehnike
diskretne matematike, matematike logike i teoriju formalnih jezika.
Tjuringova maina je nastala u pokuaju da se odgovori na neka od najpoznatijih
pitanja matematike. Naime nemaki matematiar David Hilbert postavio je 1900g. na
berlinskom kongresu tri pitanja,
1. Da li je matematika kompletna?
2. Da li je konzistentna?
3. Da li je odluiva ( da li za svaki problem postoji algoritam kojim bi se odluilo
da li je neka formula valjana)?
- 124 -
Na prva dva pitanja odgovorio je Kurt Gedel 1930g. Krajnje neoekivano dokazao
je da matematika nije zatvoren sistem i da e uvek biti tvrenja koja se ne mogu
dokazati.
Tjuring je 1937g. pokuao da odgovori na tree pitanje i to na neobian nain.
Konstruisao je mainu, koju zovemo Tjuringova maina. Pomou nje negativno je
odgovorio na tree Hilbertovo pitanje ali ujedno postavio temelj za softver raunara.
1. ta je algoritam?
2. Navedite razliite vrste predstavljanja algoritma ?
3. ime se bavi teorija algoritama?
4. ta je algoritamska ema i iz kojih delova se sastoji?
5. Linijske algoritamske eme i primer.
6. Cikline algoritamske eme i primer.
7. Sloene algoritamske eme i primer.
8. Osobine algoritama.
9. Kako se vri provera ispravnosti algoritma?
10. Definicija rekurzivne funkcije
11. er - Tjuringova teza.
12. Koji je znaaj Tjuringove maine?
KLJUNE REI
Algoritam erova teza

Blok dijagram Tjuringova maina
Ciklina ema Rekurzija
Linijska ema Izraunljivost
Petlja
- 125 -
6.7. ZADACI
1. Sastaviti algoritam za raunanje vrednosti
a, a < b
Z=
b, a b .
Reenje:
2. Sastaviti algoritam-blok dijagram kojim se izraunava n !
Reenje:
Kako je n ! = 1 2 3 n i 0! = 1
- 126 -
F
3. Reiti rekurentnu jednainu

f (1) = 1
f ( k ) = 2 f ( k 1) + 1
Reenje:
f (1) = 1
f ( 2 ) = 2 1 + 1 = 3
f ( 3) = 2 3 + 1 = 7
f ( 4 ) = 2 7 + 1 = 15
Na osnovu ovih vrednosti moemo da zakljuimo da je
f ( n ) = 2n 1
Dokaz ove tvrdnje mora da se uradi primenom matematike indukcije.
Za n=1 imamo po definiciji da je f (1) = 1
Za n=k je f ( k ) = 2 1
k
Za n=k+1 je
f ( k + 1) = 2 f ( k ) + 1 = 2 2k + 1 = 2k +1 + 1
Dakle, formula je tana za sve prirodne brojeve.
- 127 -
4. Napisati rekurzivnu formu za izraunavanje faktorijela n!
Reenje:
Funkcija fakt ( n ) = n ! za raunanje faktorijela broja se moe izraziti na sledei

nain.
fak ( 0 ) = 1
fak ( n + 1) = ( n + 1) fak ( n )
Izraunati f ( 3) .
1. Kako je 0! = 1 ,
f ( 3) = 3 f ( 2 ) = 3 2 f (1) = 3 2 1 f ( 0 ) = 3 2 1 1 = 6
2.
5. Napisati iterativni algoritam za izraunavanja faktorijela.
Reenje:
procedura : fakt ( n ) = n ! (n > 0)

f =1
for i = 1 to n
f = i f
end
6. Napisati rekurzivni algoritam za izraunavanje faktorijela.
Reenje:
procedura : fakt ( n ) (n 0)
if n = 0 then fakt ( n ) = 1
else
fakt ( n ) = n fakt ( n 1)
end
- 128 -
7. Fibonaijev niz je niz brojeva kod koga je prvi element broj 1, drugi element
takoe broj 1, a svaki sledei predstavlja zbir predhodna dva lana. Prvih nekoliko
lanova niza glase 1,1,2,3,5,8,13,........Napisati rekurzivnu funkciju niza.
Reenje:
Rekurzivna funkcija izgleda

fib (1) = 1
fib ( 2 ) = 1
fib ( n ) = f ( n 1) + f ( n 2 )
Izraunati fib ( 3) .
1. Kako je fib (1) = 1, fib ( 2 ) = 1 ,
2. fib ( 3) = fib ( 2 ) + fib (1) = 1 + 1 = 2
6. Interaktivni algoritam za izraunavanje Fibonaijevih brojeva.
Reenje:
procedura : fibonaci (n je nenagativni broj )
if n = 0 then y = 0
else
begin
x = 0, y = 1
for i = 1 to n 1
begin
z = x+ y
x= y
y=y
end
end
y je fibonacijev broj
- 129 -
7. Napisati rekurzivni algoritam za izraunavanje Fibonaijevih brojeva.
Reenje:
procedura : fib(n 0)
if n = 0 then fib ( 0 ) = 0
else n = 1 then fib (1) = 1
else fib ( n ) = fib ( n 1) + fib ( n 2 )
8. Napisati Euklidov algoritam za izraunavanje NZD-najveeg zajednikog delioca

dva pozitivna broja a i b.
Reenje:
Ako bi naprimer trebali da odredimo NZD za brojeve (287,91) uradili bi sledee

287 = 91 3 + 14
91 = 14 6 + 7
14 = 7 2 + 0
Znai NZD(287,91)=NZD(91,14)=NZD(14,7)=7.
Ako bi problem uoptili imali bi niz sledeih izraza:
Broj a se moe napisati kao a = b q + r , 0 r < b
Neka je
a = b q0 + r0 , 0 r0 < b
b = r0 q1 + r1 , 0 r1 < r0
r0 = r1 q1 + r2 , 0 r2 < r1
rk 2 = rk 1 qk 1 + rn , 0 rn < rn 1
rk 1 = rk qk
- 130 -
procedura : Euk (a, b > 0)
x=a
y=b
while y 0
r = x mod y
x= y
y=r
end
Rekurzivni algoritam bi glasio:
procedura : Eukl (a, b > 0)
if b = 0 then Eukl ( a, b ) = a
else Eukl ( a, b ) = Eukl (a mod b, a)
9. Napisati algoritam za sabiranje dve matrice Amxn , Bmxn
Reenje:
procedura : Sab( A, B )
for i = 1to m
for j = 1to n
cij = aij + bij
end
end
end
10. ta je azbuka Tjuringove maine ?
Reenje:
S = {0,1, b}
,
gde je b prazan simbol.
11. ta je skup stanja Tjuringove maine ?
Reenje:
Q = {q0 , q1 , q2 , q+ , q }
,
gde je b prazan simbol. q0 je poetno stanje, q+ , q su zavrna stanja.
- 131 -
7.
TEORIJA GRAFOVA
KRATAK SADRAJ:
7.1. GRAFOVI
7.1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
7.1.2. PLANARNI GRAFOVI
7.1.3. IZOMORFNI GRAFOVI
7.1.4. OJLEROVI GRAFOVI
7.1.5. HAMILTONOVI GRAFOVI
7.1.6. TEINSKI GRAFOVI
7.2. PREDSTAVLJANJE GRAFOVA POMOU RAUNARA
7.2.1. LISTA SUSEDSTVA
7.2.2. MATRICA INCIDENCIJE
7.2.3. MATRICA SUSEDSTVA
CILJEVI UENJA:
1.Definiete graf,
2. navedete veliki broj razliitih vrsta grafova,
3. odredite izomorfne,
4. definiete Ojlerove i Hamiltonove grafove,
5. znate kako se grafovi predstavljaju preko raunara.
- 132 -
7.1. G R A F O V I
Teorija grafova je samostalna i vana oblast matematike. Grafovi su posebno

zanimljivi jer pomou njih moemo modelovati razliite sloene probleme, veoma
jednostavno. Na primer, postavljanje saobraajnica, elektrinih mrea, raunarskih
mrea, strukturna formula molekula i sl. Posebno su interesantni optimizacioni
problemi, kao to su problemi najkraeg puta, najnie cene i sl. Takoe, jednostavni,
svakodnevni problemi kao to je pravljenje rasporeda asova, moe se reiti kao
grafovski problem.
Prvi problem i njegovo reenje,iz teorije grafova jeste rad

Leonarda Ojlera (Leonhard Paul Euler, 1707.-1783.) pod nazivom
Sedam mostova Kenigsberga, objavljen 1736. godine. Kasnije,
Frensis Gutri 1852. godine je izloio problem etiri boje koji
postavlja pitanje da li je mogue obojiti zemlje na geografskoj
karti sa samo etiri boje, a da se ne pojave dve susedne zemlje
obojene istom bojom. Ovaj problem su reili tek 1976. godine
Kenet Apel i Volfgang Heken, ali se postavljanje ovog problema
smatra roenjem teorije grafova. Tokom pokuaja reavanja ovog
pro-blema otkrivene su mnoge teoreme i postavljeni mnogi teoretski pojmovi i
koncepti.
Graf je apstraktni matematiki objekat. Neformalno govorei, grafovi su objekti

sastavljeni od taaka, odnosno vorova i linija meu njima, odnosno grana.
Uobiajeni nain da se prestave grafovi su slike u ravni.
Skup vorova obeleavamo sa V (engl.vertice), a skup grana sa E (engl.edge), a

graf kao ureeni par G = (V , E ) .
Primer:
vorovi i grane mogu imati jasan praktini smisao,
vorovi mogu biti gradovi, a grane putevi izmeu njih ili
vorovi mogu biti raunari u mrei, a komunikacije izmeu njih grane.
- 133 -
Primer:
Web graf
www moe biti modelovan kao graf kod koga su web stranice predstavljene kao
vorovi, a grana poinje u web stranici a i zavrava u web stranici b, ako postoji
veza od a do b. im se nova web stranica napravi, a to se dogaa skoro svake
sekunde web graf se menja.
Naravno web graf ima vie od bilion vorova i desetine biliona grana. Mnogi ljudi
bave se prouavanjem web grafova da bi bolje razumeli pripodu web-a,
Primer:
Za dati skup vorova i grana nacrtati odgovarajue grafove.
a)
V = { A, B} i E = { AB} ,
b)
V = { A, B, C} i E = { AB, BC} ,
c)
V = { A, B, C , D} E = { AB, BC , AD, CD}
,
Osnovne definicije:
Grana e = ( u, v ) spaja dva susedna vora u i v.
Grana e je incidentna sa vorom u, odnosno vorom v.
Grana koja spaja vor sa samim sobom naziva se petlja.
- 134 -
7.1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
Graf koji nema nijednu petlju naziva se i prost graf.
Prost graf G je ureeni par G = (V , E ) koji se sastoji od skupa vorova V i

skupa grana E, gde je
V
E
2
Graf-neorijentisani graf G = (V , E ) je ureen skup parova vorova i grana gde
je
V
E V
2
Znai on moe imati i petlje.
Orijentisani graf ili digraf G = (V , E ) je ureen skup parova vorova i grana

gde je E V V . Znai on ima orijentaciju, grana v = ( a, b ) ima poetni
vor u a i krajnji vor u b.
Napomena:
Ukoliko nije drugaije naglaeno, radimo sa prostim, neorijentisanim grafovima.
Primer:
Mrea ulica u jednom gradu moe se predstaviti grafom, ako su raskrsnice vorovi,a
ulice grane. Ako je ulica jednosmerna graf je orijentisan. Neorijentisane grane
odgovaraju dvosmernim ulicama.
Graf koji ima konaan broj vorova se zove konaan graf. Analogno, graf sa
beskonanim brojem vorova se zove beskonaan graf.
- 135 -
Multigraf je graf kod koga izmeu dva vora postoji vie od jedne grane.
A B
C
Stepen vora jednak je broju grana grafa koji imaju kraj u tom voru.
vor stepena 0 naziva se izolovani vor.
Grana koja spaja vor sa stepenom jedan je visea grana.
Primer:
Dat je graf na slici.
A
F
B C D
E
U grafu na slici vorovi A i C su susedni, kao i grane AB, AD i AC.
vorovi A i E nisu susedni, kao ni grane AC i BE.
Grana AD je visea grana.
vor B je stepena 1, vorovi B, C, E su stepena 2, a vor A je stepena 3.
vor F je izolovani vor.
Primer:
Nacrtati multigraf koji sadri skup vorova V = {a, b, c} i skup grana
E = {( a, b ) , ( b, c ) , ( c, b ) , ( c, a ) , ( b, a )}
a
b
Primer:
Danas se razvija nova nauna disciplina, matematika hemija, koja primenjuje
teoriju grafova na matematiko modelovanje hemijskih procesa. U hemiji se
multigrafovima predstavlja struktura molekula.
- 136 -
H 3C CH CH 3
CH 3
Graf je regularan ako su svi vorovi istog stepena.
Na slici je dat regularan graf stepena 2.
Kompletan ili potpun graf je onaj prost graf kod koga su svaka dva vora
povezana granom. Kompletan graf sa n vorova se obeleava sa K n .
n
Kompletan graf ima grana.
2
K4
Put je niz grana grafa sa osobinom da je kraj k-te grane u nizu poetak naredne
k+1-te grane. U optem sluaju put je niz grana koje su meusobno povezane.
Prost put ili elementarni put je put kod koga se kroz jedan vor prolazi tano
jednom.
- 137 -
Regularni grafovi sa n vorova stepena n-1 su prema tome kompletni grafovi.
Na slici su dati kompletni grafovi K 2 , K 3 , K 4 , K 5
Graf je povezan ako postoji put izmeu bilo koja dva razliita vora.
Prvi od grafova sa slike je povezan, a drugi je nepovezan.

A F
C H
B
G
D
I K
Ako je poetni vor ujedno i krajnji, takav put se naziva ciklus, kontura ili petlja.
Kontura je konaan, povezan, regularni graf stepena 2.

C
B
A D
Duina puta(konture) je broj grana koji ine put (konturu).
Bipartitivni graf je graf koji se sastoji od dva podskupa vorova X i Y, tako da svaka
dva vora iz razliitih podskupova su povezana granom, a nijedna grana ne
povezuje vorove iz istog podskupa. Podskupovi X i Y, nazivaju se klase.
Za obeleavanje bipartitivnih grafova koristi se oznaka K m ,n , gde je n broj

vorova prvog podskupa, a m broj vorova drugog.
- 138 -
Primer:
Nacrtati bipartitivne grafove
K 2,3 , K 3,3 , K 2,4
.
K 2,3 K 3,3 K 2,4
Teorema :
Graf je bipartitivan akko ne sadri cikluse neparne duine.
Kompletan bipartitivni graf je graf koji se sastoji iz 2 podskupa vorova, tako da je

svaki vor iz prvog skupa susedan sa svakim vorom iz drugog skupa.
Primer:
Nacrtati kompletna bipartitivne grafove K 2,3 , K 3,3 , K 2,4 .
K 2,3 K3,3 K 2,4
Teorema 1:
Zbir stepena svih vorova u grafu bez petlji uvek je paran broj i jednak je
dvostrukom broju grana.
Ako su di stepeni vorova, tada je
n
d
i =1
i = 2e .
- 139 -
Poto svaka grana u grafu poseduje dva vora, svaka grana doprinosi sa 2 zbiru
stepena vorova i ta suma mora da bude jednaka dvostrukom broju grana.
Prema tome suma stepena svih vorova zaista mora da bude paran broj.
Primer:
Koliko grana ima graf sa 10 vorova, ako je svaki stepena est ?
Na osnovu prethodne teoreme imamo da je
2e = 10 6 e = 30
Graf ima 30 grana
Teorema 2:
U svakom grafu bez petlji broj vorova neparnog stepena je paran broj.
Ova teorema u literaturi se zove i Lema o rukovanju:
Zato to ako se u nekom drutvu osobe rukuju neparan broj puta, onda je
broj osoba paran broj. Ovde broj osoba koje su se rukovale predstavljaju
vorove grafa.
Kao posledica teoreme 1 imamo tvrenje da regularni grafa stepena r ima

1
e= nr grana.
2
Graf G'=(V',E') je podgraf grafa G=(V, E) ako je skup njegovih vorova V'
podskup skupa vorova grafa V, a skup njegovih grana E' je podskup skupa
grana E.
7.1.2. PLANARNI GRAFOVI
Planarni graf je onaj prost graf koji se moe nacrtati u ravni, a da mu se

grane ne seku, sem u vorovima.
On deli ravan na na vie konanih zatvorenih oblasti i jednu beskonanu.
Svaka zatvorena oblast se naziva elija.
Primer:
Grafovi na slici su planarni, graf a deli ravan na 1 konanu i jednu beskonanu
oblast, dok graf b odreuje samo jednu beskonanu oblast.
a) b)
- 140 -
Primer planarnog grafa je mrea puteva ako se iskljue nadvonjaci, odnosno
saobraajne petlje. Koriste se u projektovanju elektronskih ureaja, odnosno
svuda gde bi ukrtanje veza dovelo do kratkog spoja spoja. Naprimer, ako je
integrisano kolo predstavljeno planarnim grafom moe biti odtampano na
jednom nivou, a ako graf nije planaran mora se koristiti vie nivoa tampe.
Ojlerova teorema: Povezan, planarni graf sa v vorova i e grana deli ravan na

f=e-v+2 oblasti.
Primer:
Planarani grafovi
dele ravan na f=6-4+2=4 oblasti.
Prethodna teorema ima mnogobrojne primene i posledice. Jedna od njih je

poznata teorema iz geometrije:
Ojlerova teorema : Konveksni poliedar sa n temena i m ivica ima s=m-n+2

strane.
Ako temena poliedra shvatimo kao vorove, a njegove ivice kao grane jednog
grafa, dobija se planarni graf .
Grafovi koji se esto u praksi koriste, a nisu planarni, su potpuni pentagraf K 5 i

potpuni bitrigraf K 3,3 .
K5
K 3,3
Teorema: Potpuni pentagraf K 5 i potpuni bitrigraf K 3,3 nisu planarni grafovi.

Ako bi pentagraf bio planaran, po Ojlerovoj teoremi za v=5 i e=10 dobili bi da je
f=7. Granice oblasti su ciklusi u grafu. Svaka grana pripada granici oblasti tano
- 141 -
2 oblasti. Zato je broj grana koje pripadaju granicama oblasti 2e . Kod penta-
grafa najkrai ciklus ima 3 grane, odnosno svaka oblast mora imati bar toliko
grana. Znai mora da je 2e 3 f , odnosno 20 21 , to je nemogue.
Za bitrigraf imali bi v=6, e=9 i f=5. Kod bitrigrafa svaka oblast je ograniena sa
bar 4 grane , dakle 2e 4 f , i 18 20 , to je takoe nemogue.
7.1.3. IZOMORFNI GRAFOVI
Dva grafa su izomorfna ako postoji uzajamno jednoznano preslikavanje,

bijekcija, skupova njihovih vorova koje uva susednost vorova.
Dva grafa G1 = (V1 , E1 ) i G2 = (V2 , E2 ) su izomorfni, ako postoji bijekcija

f : V1 V2 za koju vai da je {u, v} E1 , ako i samo ako { f ( u ) , f ( v )} E2
i koristimo oznaku G1 G2 .
Primer:
Nacrtati dva izomorfna grafa.
a)
4 3 D C
1 2 A B
Izomorfizam ovih grafova definisan je bijekcijom
1 2 3 4
f =
A B C D
1 2
b) a d
6 3
b e
5 4
c f
a b c d e f
f =
1 3 5 2 4 6
- 142 -
Napomena:
Grafovi se razlikuju samo po tome kako su vorovi povezani, a ne kako su
obeleeni. Obeleavanje vorova nema znaaja za strukturu grafa, tako da se esto i
ne obeleavaju.
Iz definicije moemo da zakljuimo da su izomorfni grafovi u stvari isti grafovi
samo drukije nacrtani u ravni. Zato je veoma vano pitanje kako ispitati da li su dva
grafa izomorfna ili ne. Naalost joj ne postoji univerzalni postupak ili neka teorema
koja bi to definisala. Ispitivanje se vri neposrednim proveravanjem vodei rauna o
sledeem:
Izomorfni grafovi moraju imati:
1. Isti broj vorova,
2. Isti broj grana,
3. Isti niz stepena vorova,
4. broj vorova stepena 1,
5. cikluse istih duina i td.
Ispunjenje ovih uslova ne garantuje da su dva grafa izomorfna.
Sledea dva grafa imaju isti broj vorova, grana, svi vorovi su istog stepena, pa
opet nisu izomorfni.
Napomena:
Zanimljivo je da nije naen ni jedan kompletan algoritam za testiranje
izomorfnosti grafova, ali nije dokazano ni da ne postoji.
Izomorfni grafovi su od velikog znaaja u elektronici, pri konstruisanju tampanih
kola, gde grane grafa (strujni vodovi) ne smeju da se seku osim u vorovima. Zato
je bitno da se pronae izomorfan graf eljenom grafu, ali takav da mu se grane ne
seku.
Primer:
Da li je mogue spojiti 3 kue sa 3 bunara stazama koje se ne ukrtaju, a da od
svake kue vodi po jedna staza do svakog od 3 bunara.
1 2
a d
6 3
b e
5 4
c f
- 143 -
Kue i bunari se mogu predstaviti kao na prvoj slici. U pitanju je kompletan
bipartitivni graf, ali kod koga grane ne bi smele da se seku.
Moe se dokazati da je na graf izomorfan sa potpunim bitrigrafom koji je

prikazan na drugoj slici.
A dokazali smo da da taj graf nije planaran.
7.1.4. OJLEROVI GRAFOVI
vajcarskom matematiaru Leonardu Ojleru tokom boravka u Keninsbrgu, dana-

nji Kaljingrad, graani su postavili pitanje koje ih je muilo. Grad lei na obalama i
dva ostrva na reci Pregel i povezan je sa sedam mostova. Pitanje je bilo da li je
mogue poeti etnju iz bilo koje take u gradu i vratiti se u polaznu taku, prelazei
pri tome svaki most tano jednom.
1735.godine Ojler je prezentovao svoj rad dokazujui da je takav prelazak
nemogu, uz napomenu da se razmatranje moe proiriti da proizvoljan raspored
ostrva i mostova. Ovaj rad smatra se preteom teorije grafova.
Ojler je problem reio tako to je obale i ostrva shvatio kao vorove, a mostovi su
bili grane izmeu njih. Tako je dobio jedan multigraf.
B
D
A
Svakodnevnim jezikom moemo rei da je Ojlerov graf, graf koji se moe nacrtati
ne podiui olovku sa papira.
Ojlerov put je put koja sadri sve grane iz G tano jedanput. (ne mora biti
zatvoren).
- 144 -
Zatvoren Ojlerov put naziva se Ojlerov ciklus ili kontura.
Graf koji ima Ojlerov ciklus zove se Ojlerov graf.
Graf koji ima Ojlerov put se zove poluojlerov graf.
Graf moe, a ne mora imati Ojlerov put, odnosno ciklus.
Ojlerova teorema:
Graf G je Ojlerov akko je povezan i svi vorovi su parnog stepena.
Teorema:
Graf ima Ojlerov put akko je povezan i sadri najvie 2 vora neparnog
stepena.
Primer:
Nacrtati po jedan Ojlerov graf i Ojlerov put.
a) b b) b
a d a
e d
c c
Graf na slici a je Ojlerov , napr: abcbdec.

U njemu su svi vorovi parnog stepena.
Graf na slici b je Ojlorev put, napr: bacbdc.

Ovaj graf ima tano 2 vora neparnog stepena.
Primer:
Dati su grafovi na slici. Oni su:
c c
c
a e a e
1. a
2. 3.
d
b b b
Prvi graf je Ojlerov put, napr: caecba, ima 2 vora neparnog stepena.
Drugi graf je Ojlerova kontura, napr: abdca. Svi vorovi su mu parnog stepena.
Trei graf nije ni Ojlerov put ni Ojlerova kontura.
- 145 -
Ako se vratimo na problem Kenisberkih mostova, vidimo da se on ne moe svesti
na Ojlerovu konturu, jer graf ima stepene vorova 5, 3, 3, 3 pa je samim tim
nemogue svaki most prei samo jedanput, a da se vratimo u poetnu taku.
Traenje Ojlerovog puta sree se u problemima kombinatorna optimizacije, ali i u
radu sa laserima, iji je cilj da se optimalno koristi laser i samim tim pojeftini
proizvodnja laserskih ureaja. Ojlerovi putevi su vani za organizaciju poslova u
velikom gradu, na primer, za raznoenje pote, naplate rauna i slino. Potar e
najracionalnije razneti potu ako svaku ulicu obie tano jedanput.
7.1.5. HAMILTONOVI GRAFOVI
Vilijem Hamilton je 1859. godine postavio problem pod nazivom put oko sveta .
Problem je bio kao obii gradove sveta i vratiti se u polazni. Igra je koristila ivice
dodekaedra (12) za predstavljanje dozvoljenih puteva izmeu gradova.
Graf koji prolazi kroz sve vorove datog grafa tano jednom naziva se Hamiltonov
graf.
Hamiltonov put u grafu G je put koji prolazi kroz svaki vor tano jedan put.
Zatvoren Hamiltonov put zove se Hamiltonova kontura ili ciklus.
Graf koji ima Hamiltonov ciklus zove se Hamiltonov graf.
Graf koji ima Hamiltonov put se zove poluhamiltonov graf.
Primer:
Nacrtati jedan Hamiltonov graf i jedan put.
c b c
a
e e
a
d
b b
Postoji velika slinost u definiciji Ojlerovih i Hamiltonovih grafova. Kod Ojlerovih

grafova obilazimo grane, a kod Hamiltonovih grafova obilazimo vorove grafa.
Meutim, dok je Ojlerov graf je u potpunosti odreen Ojlerovom teoremom,
koja definie potrebne i dovoljne uslove za egzistenciju grafa, za Hamiltonove grafove
to nije sluaj. Ne postoji teorema koja definie potreban i dovoljan uslov postojanja
- 146 -
Hamiltonovog grafa. Postoji vie teorema koje na posredan nain odreuju
Hamiltonove grafove, ali samo u specijalnim sluajevima, kao naprimer:
Grafovi sa vorovima stepena 1 ne mogu biti Hamiltonovi, dok u

Hamiltonovom grafu svaki vor je susedan sa dve grane u konturi.
Svaki kompletan graf Kn sa n 3 vorova je Hamiltonov graf.
n
Povezan graf sa n 3 vorova u kome je stepen svakog vora bar je
2
Hamiltonov graf.
Primer:
Dati su grafovi na slici
a b a b a b
e c e c e c
d
Prvi graf je Hamiltonov put, napr: e,c,b,a.
Drugi graf nije ni Hamiltonov put, ni Hamiltonov graf.
Trei graf je Hamiltonov graf. Kompletan je graf, K 4
Primer:
Odrediti grafove koji su:
a) istovremeno Ojlerovi i Hamiltonovi,
b) jesu Ojlerovi, a nisu Hamiltonovi,
c) nisu Ojlerovi, a jesu Hamiltonovi,
d) nisu ni Ojlerovi, ni Hamiltonovi.
a b c d
- 147 -
7.1.6. TEINSKI GRAF
Pretpostavimo da elimo da odredimo najbolji put od take A do take B. To

moe da bude najkrai, najjeftiniji, najbezbedniji ili put na kome se troi najmanje
energije i sl.
Tada se granama grafa koji predstavlja ovakav put dodeljuje neki realni brojevi,
njihove teine, odnosno mera, koji e karakterisati eljeni uslov.
Teina ne mora da bude pozitivan broj, ali je uobiajeno da se takav koristi, ne
umanjujui optost razmatranja. Ako neka grana ne postoji, tada se na pomenutu
poziciju stavlja neki poseban simbol napr .
Ovakvi grafovi se nazivaju teinski grafovi.
Teinski graf ( digraf) G = (V , E , w ) je ureena trojka skupova vorova,

grana i teinske funkcije w : E V V koja svakoj grani dodeljuje teinu.
Ako su teine pozitivni realni brojevi, a graf je bez petlji moemo zakljuiti:
Duina puta je zbir svi teina na putu.

Udaljenost vorova je duina minimalnog puta izmeu dva vora.
Udaljenost vora do samog sebe je 0.
Teinski graf koji je usmeren zove se mrea.
Primer:
Na slici je dat jedan teinski graf.
- 148 -
7.2. PRESTAVLJANJE GRAFOVA POMOU RAUNARA
Grafovi se mogu koristiti za reavanje raznih praktinih problema koje reavamo

pomou raunara. Iz tih razloga potrebno je na adekvatan nain predstaviti grafove.
Ne postoji neka univerzalna reprezentacija grafova koja bi reila sve razliite
probleme u kojima se oni koriste. Najee korieni naini su liste susedstva, matrica
incidencije i matrica susedstva.
7.2.1. LISTA SUSEDSTVA
U listi susedstva za svaki vor u beleimo u listu vorova vn , takvih da

postoji grana ( u, vn ) .
Za svaki vor grafa G lista susedstva sadri sve vorove koji su susedni sa
{
njim u G, l = v V ( u, v ) E . }
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledea lista susedstva
b
d
a
c
u l
a ( b, c, d )
b (a)
c ( a, d )
d ( a, c )
Procedura algoritma koji bi koristio ovakav nain za zapisivanje grafa bi se

svodila na pretraivanje niza grana koje u optem sluaju u grafu sa velikim brojem
vorova i grana moe biti vremenski veoma zahtevna. Lista susedstva je sa
memorijskih resursa najekonominija reprezentacija. Svaka grana grafa ili digrafa
predstavlja se sa 2 memorijske jedinice, jedna za poetni vor, a druga za krajnji vor
- 149 -
grane. Dakle graf je se predstavlja sa 2m lokacija (m je broj grana). Ovakvo
predstavljanje nije uvek pogodno, pogotovo kod grafova kod kojih je potrebno
ispitivati susednost vorova. Iz tih razloga mnogo je efikasnije predstavljanje grafova
putem matrica.
7.2.2. MATRICA INCIDENCIJE
Grana (a,b) gde su vorovi a i b su krajnji vorovi grane zove se incidentna

grana vorovima a i b.
Neka je G=(V,E) graf. Matrica B ije su vrste odreene vorovima, a kolone

granama grafa naziva se matrica incidencije.
Element bij , jednak je 1 ako je i-ti vor incidentan (susedan) j-toj grani, a
jednak nuli u protivnom.
1, ako je vor i inciden tan sa granom j

bij =
0, inae
U svakoj koloni se tano nalaze 2 jedinice i one govore koji vorovi su vezani
istom granom.
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledea matrica incidencije
b
d
a
c
ab ad ac cd
a 1 1 1 0
b 1 0 0 0

c 0 0 1 1

d 0 1 0 1
- 150 -
Matrice incidencije nisu jednoznano definisane ve zavisi kako se definiu
vorovi.
Matrice incidencije mogu da se koristite i kod grafova sa petljama.
Primer:
Grafu sa petljama sa slike odgovara sledea matrica incidencije
b
a d
c
ab aa ac cd dd
a 1 1 1 0 0
b 1 0 0 0 0

c 0 0 1 1 0

d 0 0 0 1 1
Kod orijentisanih grafova na preseku i-te vrste i j-te kolone stavlja se -1 ili 1 ako
u i-ti vor ulazi, odnosno izlazi j-ta grana, inae je 0.
Ova reprezentacija je veoma neekonomina i ree se koristi.
7.2.3. MATRICA SUSEDSTVA
Matrica susedstva je kvadratna matrica iji je red jednak broju vorova grafa.
Element aij , jednak je broju grana koje polaze iz vora vi a zavravaju se u
voru v j
Ako su dva vora spojena najvie jednom granom iste orijentacije tada je:
0, ako ne postoji grana od vora i do vora j

aij =
1, ako postoji grana od vora i do vora j
Matrica susedstva je simetrina u odnosu na glavnu dijagonalu.
- 151 -
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledea matrica susedstva
b
d
a
c
a b c d
a 0 1 1 1
b 1 0 0 0
c 1 0 0 1

d 1 0 1 0
Kako oznake vorova u veini sluajeva nisu vane, matrica se pie bez oznaka.
0 1 1 1
1 0 0 0

1 0 0 1

1 0 1 0
Primer:
Usmerenom grafu sa slike odgovara matrica susedstva
a b
c
a b c
a 0 1 1
b 1 1 1
c 0 0 0
Matrica susedstva je najea matrina interpretacija grafova. Ova repre-

zentacija zahteva n 2 (n je broj vorova) memorijskih jedinica u raunaru.
- 152 -
Nepraktina je za grafove sa malim brojem grana to je u praksi est sluaj. Sa
druge strane ona moe da se koristi i za grafove i multigrafove (digfraove). Tada, na
poziciju preseka i-te vrste i j-te kolone treba staviti broj grana koje spajaju i-ti vor sa
j-tim vorom. U sluaju da je graf neorijentisan skoro 50% memorijskih jedinica
moemo utedeti ako se pamte samo elementi ispod ili iznad glavne dijagonale, zato
to je matrica simetrina. Ali tada se usporava brzina rada jer je potrebno izvriti
testiranja koja se nameu.
7.3. PROBLEM ETIRI BOJE-BOJENJE GRAFOVA
Problem 4 boje postavio je 1852g. Frensis Gatri. Pitanje je bilo da li je sa 4 boje

mogue obojiti kartu regija neke drave ili kartu sveta, a da su susedne oblasti
obojene razliitim bojama, bez obzira kao karta izgleda i koliko delova ima. Problem
je zainteresovao matematiare pa i uvenog Augusta de Morgana. Tek 1976g. Apel i
Haken su pomou raunara dokazali da je za bojenje karte sveta potrebno 4 boje. Za
to im je bilo potrebno 1200 sati rada kompjutera.
I ovaj problem moe se tretirati kao grafovski, odnosno kao problem bojenja
grafova.
Problem bojenja grafova svodi se na bojenje vorova grafa, odnosno
pridruivanje skupa boja skupu vorova, tako da je svakom voru pridruene jedna
boja i da susedni vorovi nisu iste boje. Za takav graf se kae da je pravilno obojen.
Ako je graf pravilno obojen i da se pri tom upotrebi k ili manje boja , onda je
graf je k-obojiv .
Svaki graf od n vorova je n-obojiv, jer svaki vor moemo obojiti nekom drugom
bojom. Drugo je pitanje koliko min boja treba da bi se graf obojio na gore opisani
nain.
Najmanji broj boja kojim je mogue obojiti jedna graf se zove hromatski broj
grafa,
Ako graf sadri samo izolovane vorove onda je = 1 , a ako je bipartitivni graf
onda je = 2 .
Tano odreivanje hromatskog broja grafa nije jednostavan posao i poznat je

kao NP teak. Problem se jednostavno reava samo za mali broj vorova.
- 153 -
Jednostavnije je samo odrediti relativo dobru donju i gornju granicu. Razvijen je itav
niz heuristika za nalaenje pribline vrednosti .
Postoji vie teorema koje se odnose na bojenje grafova:

Svaki planarni graf je 4-obojiv.
Graf je bihromatski (moe se odojiti sa dve boje) akko ne sadri nijednu
konturu sa neparnim brojem vorova,
Postoji algoritam koji omoguava bojenje grafova, ali on ne govori o minimalnom

broju boja.
ALGORITAM:
1. Definii graf G
2. Poreaj vorove prema opadajuim stepenima
3. Dodeli boju B1 prvom voru, a zatim i svim vorovima koji nisu susedni sa
prethodnim vorom
4. Ponoviti korak 2 sa bojom B2, sa sledeim neobojenim vorom.
5. Ponavljati korak 3 dok ima vorova i boja.
6. Kraj.
Primer:
Obojiti graf na slici koristei prethodni algoritam
A B C
D E F
G H
Ako vorove poreamo u opadajui niz prema stepenima imamo

E, C, G, A, B, D, F, H
Prvu boju nanosimo na vor E, i na njemu ne susedni vor A
Drugu boju nanosimo na vor C i zatim na vor D i na vor H
Treu boju nanosimo na vor G, pa na vor B i nakon toga na vor H.
Znai potrebno je 3 boje da obojimo ovaj graf. Hromatski broj ovog grafa je 3.
- 154 -
Primer:
Treba skloniti u magacin 5 hemikalija, ali vodei rauna da hemikalije koje u
dodiru izazivaju hemijsku reakciju ne smeju biti stavljene jedna do druge. Kao je to
mogue uiniti, ako su reakcije hemikalija zadate sledeom tablicom. Koliko je
potrebno skladita za dranje ovih hemikalija.
a b c d e
a - + + + -
b + - + + +
c + + - + -
d + + + - +
e - + - + -
Ovom problemu moemo pridruiti sledei 4-obojiv graf, odnosno potrebna su 4

skladita.
b
a
c
e
1. ta su karakteristike grafa?
2. ta su biparitivni, a ta kompletni bipartitivni grafovi.
3. Definisati stepen vora i stav o vezi izmeu vorova i grana.
4. Koja je razlika izmeu Ojlerovog puta i Ojlerove konture?
5. Koja je razlika izmeu Hamiltonovog puta i Hamiltonove konture?
6. Koja je razlika izmeu Ojlerove i Hamiltonove konture?
7. ta su planarni grafovi?
8. Koji su grafovi izomorfni?
9. Definisati teinski graf.
10.Koja je razlika izmeu matrice incidencije i matrice susedstva?
11.ta je hromatski broj grafa?
- 155 -
KLJUNE REI
Graf Digraf
Grana Podgraf
vor Bipartitivan
Petlja Planaran
Multigraf Izomorfan
Kompletan graf Ojlerov graf
Stepen vora Hamiltonov graf
Put Incidencija
Ciklus Susedstvo
Hromatski broj
7.4. ZADACI
1. Nacrtati grafove sa:
a) vorovima A,B,C,D i granama

{ A, B} , { A, C} , {B, C} , {B, D} , {C , D} ,
b) vorovima A,B,C,D,E i granama
{ A, B} , { A, C} , {B, C} , {D, E} ,
Koji je od njih povezan graf?
Reenje:
B
A B
A C
D C
E D
Prvi graf je povezan, drugi nije.
- 156 -
2. Odrediti stepene vorova datom grafu.
a b
c d
Reenje:
vorovi a i d imaju stepen 2, a vorovi c i a stepen 3.
3. Dat je graf na slici. Odrediti stepene vorova i proveriti teoremu o broju

vorova i grana.
A B
E D
Reenje:
Stepen vorova A, B je 3, stepen vora C je 4 i stepen vorova D,E je 2.
Teorema kae da zbir stepena vorova, 3+3+4+2+2=14 jednak dvostrukom
broju grana 2.7=14.
4. Nacrtati nepovezan graf sa 4 vora i 5 grana.
Reenje:
5. Dat je graf
a b c
f e d
a) Koliki je broj grana, vorova i odrediti stepene svih vorova.
b) Da li je ovaj graf regularan (objasniti)?
- 157 -
Reenje:
a) v=6, e=6.
b) graf nije regularan , zato to svi vorovi nemaju iste stepene.
6. Da li postoji prost graf sa 5 vorova iji su stepeni vorova 1,2,3,4,5 ?
Reenje:
Ne postoji. Zbir stepena vorova nije paran broj ( 1 + 2 + 3 + 4 + 5 = 15 ).
7. Koliko maksimalno grana moe da postoji u grafu koji sadri n vorova?
Reenje:
n
2

8. Koliko grana ima graf iji su stepeni vorova 5,2,2,2,2,1?
Reenje:
Kako je
2e = di ,
i
gde su di stepeni vorova, a e broj grana, dobijamo,
2e = 5 + 2 + 2 + 2 + 2 + 1 e = 7
9. Da li je mogue 5 gradova povezati putevima tako da iz tih gradova redom

izlazi
a) 4,2,3,0,1 puteva
b) 4,4,4,0,1 puteva?
Reenje:
a) Mogue je. Ako su putevi grane, a gradovi vorovi, imamo da je
25 = 4 + 2 + 3+ 0 +1
b) Nije mogue, jer
25 4 + 4 + 4 + 0 +1.
10. Da li postoji graf sa stepenima vorova

a) 2,4,6,8,3,3,1
b) 2,4,6,8,3,3,1,1
- 158 -
Reenje:
a) Ne postoji, zato to broj vorova neparnog stepena, mora da bude
paran broj, a kod nas je 3.
b) Postoji.
11. Da li postoji prost graf sa 12 vorova i 28 grana, takav da je stepen svakog

vora ili 3 ili 5 ?
Reenje:
Postoji, jer je 2 28 = 5 10 + 2 3
12. Dokazati da u svakom grafu moraju da postoje bar 2 vora istog stepena.
Reenje:
Pretpostavimo da tvrenje nije tano. Ako graf ima n vorova, najvei stepen
koji neki vor moe da ima je n-1. Ostali vorovi su tada 0,1,2,., n-2. Imali bi
graf gde je jedna vor stepena 0 , i jedan n-1, to nije mogue. Znai, naa
pretpostavka je pogrena. Dakle u grafu mora da postoji bar 2 vora istog
stepena.
13. Na jednom ahovskom turniru svaki igra je odigrao najvie jednu partiju sa
svakim drugim igraem. Dokazati da u svakom trenutku na turniru postoje bar
2 igraa koji su do tog trenutka odigrali isti broj partija.
Reenje:
Ako se definie graf gde su igrai vorovi, a partije grane, onda kao u
prethodnom primeru zakljuujemo da u svakom trenutku postoje bar dva
vora parnog stepena.
14. Nacrtati digraf koji sadri skupove V = {a, b, c, d } i

E = {( a, b ) , ( b, c ) , ( c, c ) , ( b, d ) , ( d , b ) , ( c, d ) , ( d , a )}
Reenje:
A B
D C
- 159 -
15. Nacrtati regularne grafove stepena 0,1,2.
Reenje:
16. Nacrtati kompletne grafove u oznaci K1 , K 2 , K 3 , K 4 , K 5 , K 6 .
Reenje:
K1 K2
K3
K4 K5 K6
17. Na jednom ahovskom turniru igrai su podeljeni u dve grupe po 11 igraa.

Svaki igra mora da odigra 7 partija u svojoj grupi i 5 partija sa igraima iz
druge grupe. Da li je mogue napraviti takav raspored igranja?
Reenje:
Problem moemo da shvatimo grafovski gde su igrai vorovi, a partije grane.
Pitanje je da li postoji graf sa dve grupe od 11 vorova,gde svaki vor ima 7
grana u svojoj i 5 grana susednog grupi. Podgraf koji sadri jednu grupu,
- 160 -
odnosno 11 vorova ne postoji. Po iskazanoj teoremi broj vorova sa neparnim
stepenima je paran broj, a kod nas nije( imamo neparan broj vorova i svi su
neparnog stepena).
18. Nacrtati kompletan bipartitivni graf koga ine dva disjunktna podskupa
vorova A = {1, 2} i B = {3, 4,5} .
Reenje:
1 2
3 4 5
19. Koji od grafova na slici je regularan i bipartitivan?
a
b
Reenje:
Graf na slici a K 4,4 je nije regularan i bipartitivan.
Graf na slici b K 2,2 je regularan i bipartitivan.
20. Nacrtati jedan bipartitivni graf K 3,3 i jedan kompletan bipartitivni graf K 3,3 .
Reenje:
21. Odrediti najvei broj grana u bipartitivnom podgrafu grafa:

c) Put Pn , n 2
d) Kontura, Cn , n2
- 161 -
Reenje:
a) Poto je svaki put bipartitivan graf, max broj grana je n-1 (vidi se sa slike)
a b a b c a b c d
a c
a c
a
b
b b d
b) Ako je n paran broj kontura je bipartitivan graf i broj grana je n.
22. Grafu sa slike odrediti bipartitivni podgraf sa maksimalnim brojem grana.
1
4 5 7 8
3 6
2
Reenje:
Zadani graf nije bipartitivni jer sadi neparne cikluse 13456 I 25678. Brisanjem
zajednike grane(5,6) uklanjamo neparne cikluse iz grafa I dobijamo
bipartitivni podgrafi iji je najvei broj grana 10.
23. Da li su grafovi na datim slikama Ojlerovi grafovi?
a) b) c)
Reenje:
a) Graf na je Ojlerov put jer ima samo 2 vora neparog stepena,
b) nije ni Ojlerov grag ni put jer ima 4 vora neparnog stepena,
c) jeste Ojlerov graf jer su mu svi vorovi parnog stepena.
- 162 -
24. Da li su grafovi na narednim slikama Ojlerovi grafovi?
a) b)
Reenje:
a) ne; b) ne.
25. Koji od sledeih grafova imaju Ojlerove konture, odnosno puteve?
a) b) c)
Reenje:
a) Jeste i kontura i put. Svi vorovi su parnog stepena.
b) Nije kontura jer ima vorova neparnog stepena, a nije ni put jer ima vie od
2 vora neparnog stepena.
c) Nije kontura jer ima vorova neparnog stepena, ali jeste put jer ima tano 2
vora neparnog stepena.
26. Moe li se jednim potezom, ne diui olovku sa papira nacrtati sledea figura?
Reenje:
U ovom grafu postoji 5 vorova stepena 3,3,3,3,4, pa prema tome to nije
Ojlerov put. Znai sliku nije mogue nacrtati ne diui olovku sa papira.
27. Kakvi su grafovi dati slikama ?
a) b)
- 163 -
Reenje:
Graf na slici a) nema Hamiltonovu konturu, a ima Hamiltonov put, a graf na
slici b) nije ni Hamiltonova kontura ni put.
28. Koji od sledeih grafova imaju Ojlerove konture, odnosno puteve?
a c
b
d e
Reenje:
Konture
a) ne, b) ne c) da d) ne e) da
Putevi
a) da, b) da c) da d) ne e) da
29. Odrediti grafove koji su:

a) istovremeno Ojlerovi i Hamiltonovi,
b) nisu Ojlerovi, a jesu Hamiltonovi,
c) jesu Ojlerovi, a nisu Hamiltonovi,
d) nisu ni Ojlerovi, ni Hamiltonovi.
Reenje:
a b c d
a) Kontura K 3 je i Ojlerov i Hamiltonov graf,
b) Potpuni graf K 4 , nije Ojlerov, a jeste Hamiltonov graf,
- 164 -
c) Graf je Ojlerov, a nije Hamiltonov graf,
d) Zvezda, K 4 , nije Ojlerov i nije Hamiltonov graf.
30. Nacrtati graf koji ima Ojlerovu konturu, a zatim da nema Ojlerovu, a ima
Hamiltonovu konturu.
Reenje:
Ojlerova kontura
Hamiltonova kontura
31. Da li su sledei grafovi izomorfni?
a b s t
e f w x
g z y
h
d c v u
Reenje:
Jesu.
Imaju isti broj vorova, grana, svi vorovi su istog stepena i moe da se definie
bijekcija
a b c d e f g h
f =
t s u v x w y z .
- 165 -
Reenje:
Oba grafa imaju 10 vorova i 15 grana. Stepen svih vorova je 3, ali to jo nije
dovoljno da utvrdimo da su izomorfni. Moramo da naemo jo neku
zajedniku osobinu. Jedna od takvih osobina je i postojanje ciklusa odreene
duine. Graf levo sadri ciklus duine 5, dok graf sa desne strane sadri samo
cikluse duine 4,6,8, i 10. Znai nisu izomorfni.

a)
a b s t
e f w x
g z y
h
d c v u
b) t
a b c
w x
z y
d e u
Reenje:
a) jesu
b) nisu
- 166 -
34. Dat je graf, nai listu susedstva i matricu susedstva.
b c
a
Reenje:
Lista susedstva
v l
a (b)
b ( a, c )
c (b)
. Matrica susedstva
0 1 0
A = 1 0 1
0 1 0
.
35. Dat je graf, nai listu susedstva, matricu susedstva i matricu incidencije.
d
a
c
Reenje:
v l
a ( b, c, d )
b ( a, d )
c ( a, d )
d ( a, b, c )
Matrica incidencije
- 167 -
ab ac ad bd cd
a 1 1 1 0 0
b 1 0 0 1 0
A=
c 0 1 0 0 1

d 0 0 1 1 1
Matrica susedstva
0 1 1 1
1 0 0 1
A= .
1 0 0 1

1 1 1 0
36. Data je matrica susedstva

0 0 1
A = 0 0 0
1 0 0
odrediti graf.
Reenje:
b
a c
37. Data je matrica incidencije, odrediti graf.
1 0 1
A = 0 1 1

1 1 0
Reenje:
ac bc ab
a 1 0 1
A = b 0 1 1
, i dobijamo

c 1 1 0
- 168 -
b
a c
38. Nacrtati graf koji predstavlja eko-sistem ishrane u umi, ako ivotinjske vrste
predstavljaju vorove, a vrsta iste hrane vezu izmeu njih. Isto se hrane :Soko,
sova i rakun, soko i vrana , sova i vrana, veverica i rakun, veverica i vrana,
veverica i torbar, detli i torbar, dabar i detli, dabar i mi.
Reenje:
rakun
sova
soko
torbar veverica
vrana
mis det lic

dabar
39. Nacrtati jedan planarni graf i po teoremi izraunati na koliko on oblasti deli
ravan.
Reenje:
R = e v + 2 = 7 7 + 2 = 3 , Ovaj graf deli ravan na 3 oblasti.
40. Odrediti hromatski broj grafa sa slike
v6 v1
v5 v2
v4 v3
- 169 -
Reenje:
Ako vorove poreamo u silazni niz v1 , v3 , v2 , v4 , v5 , v6 I
Prvu boju nanosimo na vor v1 , pa na v3
Drugu boju nanosimo na vor v3 , pa na v6 I treu boji na preostale vorove.
Graf je 3-hromatski.
41. Na kraju semestra studenti polau odsluani predmeti. Za svaki ispit postoji
samo jedan termin. Koji je najmanji broj termina potreban ako student polae
samo 1 ispit u jednom terminu?
Reenje:
Neka je S skup studenata, a N broj svih ispita. Oznaimo sa N1 skup svih
studenata koji polau ispit x i N2 skup svih studenata koji polau ispit y. Ako je
N1 N 2 = , onda se ispiti x I y polau u razliitim terminima. Konstruiimo
graf sa N vorova I ako u vorovi x I y spojeni granama, onda je
N1 N 2 ,odnosno ne postoji student koji bi polagao oba predmeta. Bojenje
ovog grafa , sa k boja odgovara rasporedu ispita sa k termina. Najmanji broj
termina je hromatski broj grafa.
- 170 -
8.
STABLO
KRATAK SADRAJ:
8.1. POJAM STABLA

8.1.1. OSNOVNE DEFINICIJE
8.1.2. RAZAPINJUA STABLA
8.1.3. KORENA STABLA
8.2. BINARNA STABLA
8.2.1. OPTI POJMOVI I DEFINICIJE
8.2.2. FORMIRANJE STABLA
8.2.3. TRAENJE I UBACIVANJE ELEMENATA
8.2.4. BRISANJE ELEMENATA IZ STABLA
8.3. PRETRAGE BINARNIH STABALA

8.4. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete stablo,
2. znate razne osobine koje poseduje stablo,
3. znate ta su binarna stabla,
4. definiete teoremu koja govori o odnosu broja vorova i grana,
5. opiete algoritam stabla pretrage.
- 171 -
8.1. POJAM STABLA
8.1.1. OSNOVNE DEFINICIJE
Stablo ili drvo ( engl. tree) predstavlja najjednostavniju, ali i najvaniju klasu
grafova. Od posebnog interesa su za elektrotehniku i raunarstvo.
Porodina stabla ili organizaciona struktura firme su takoe vrsta stabla.
Postoji vie ekvivalentnih definicija stabla. Naveemo neke od njih.
Povezan graf sa n (n>1) vorova i n grana naziva se stablo.

Stablo je povezan graf koji ne sadri cikluse ili konture.
Stablo je minimalno povezan graf.

Stablo je maksimalni graf bez kontura.
Stablo je graf kod koga su svaka dva vora povezana jedinstvenim putem.
Primer:
Graf na sledeoj slici nije stablo jer sadri konturu- ciklus.
Primer:
Neka n gradova treba povezati telefonskom mreom. Ovu mreu moemo
predstaviti grafom gde su gradovi vorovi, a telefonske linije grane. Duina
telefonske linije je teina grane. Ovaj graf mora biti povezan i ne sme imati
konture, znai u pitanju je stablo.
- 172 -
Osobine stabla:
Stablo sadri bar dva vora stepena 1.

Za svaki par vorova (u,v) postoji tano jedan put koji ih povezuje.
Udaljavanjem bilo koje grane iz stabla dobija se nepovezan graf, odnosno dva
nova stabla.
Dodavanjem proizvoljne, nove grane, u stablo dobija se graf koji ima tano
jednu konturu.
Svaki povezan neorijentisan multigraf bez petlji sadri kao delimini graf u
obliku stabla.
Stablo je bipartitivni graf.
Stablo je planarni graf.

uma je graf kome su komponente stabla.
8.1.2 RAZAPINJUA STABLA
Razapinjue ili razapeto stablo ( engl. spanning trees ) T , grafa G, je svako

stablo (podgraf grafa G) koje se dobija iz grafa G uklanjanjem odreenog
broja grana, a da ostane povezano i da sadri sve vorove iz G.
Svaki povezan graf ima razapinjue stablo.
Broj razapinjuih stabala na fiksnom skupu vorova n svodi se na odreivanje

broja razapinjuih stabala koji su podgrafovi potpunog grafa K n .
Razapinjua stabla se esto nazivaju i oznaena stabla (engl. labeled trees ).
- 173 -
Broj razapinjuih stabala definisan sledeom teoremom.
Kelijeva teorema:
Broj razapinjuih stabala kompletnog grafa K n , n N , jednak je n n 2 .
Napomena:
Keli je teoremu definisao 1889g. i dokazao ju je za vrednosti n 5 . Kasnije su mnogi
matematiari uspeli da dokau teoremu, tako da danas imamo vie razliitih dokaza.
Primer:
Odrediti razapinjua stabla sa 1,2,3 vora.
1 vor 2 vora
1 1 2
3 vora 2
2 3 1
2 3
1 3 1
Konstruisanje razapinjueg stabla u sutini je jednostavan postupak , ali obino se

trae stabla koja ispunjavaju neki uslov, napr. min ili max. Za dobijanje razapinjueg
stabala postoje razni algoritmi, ali najpoznatiji su Primov i Kruskalov algoritam, o
kojima e kasnije biti rei.
Primer:
Grafu sa slike, odgovara sledee min razapinjue stablo. Ukupan broj stabala
koji bi se iz ovog grafa mogla napraviti je prema Kelijevoj teoremi 125.
2 B B
A 4 A 2
3 2 C
1 2 2 1 2
C
2
E 3 D E
- 174 -
8.1.3. KORENA STABLA
Stablo u kome je jedan vor posebno oznaen naziva se koreno stablo.

vor na vrhu stabla naziva se korenom (engl.root).
Koreno stablo je ureena trojka T = {VT ET , v} , gde je T stablo, a v koren

stabla.
Svaki vor korenog stabla povezan je jedinstvenim putem za koren stabla.
Broj grana na putu od korena do nekog vora predstavlja nivo tog vora.
Koren stabla ima nivo 0, a najvei nivo imaju od korena najudaljeniji vorovi.
nivo 0
nivo 1
nivo 2
Koreno stablo moe da bude i orijentisano. Grane se orijentiu od vorova
manjih nivoa, ka vorovima viih nivoa. Ulazni stepen korena je 0, dok je
ulazni stepen ostalih vorova u korenskom stablu jednak 1.
vorovi do kojih vode grane koje polaze iz nekog vora x, nazivaju se sinovi
vora x, a sam vor x je njihov otac. Svi prethodni vorovi u odnosu na x
nazivaju se roditelji, a naredni njihovi deca.
vor bez dece naziva se list. Listovi su zavrni vorovi.
- 175 -
Listovi su vorovi stepena 1.
Ostali vorovi se nazivaju unutranjim vorovima.
Visina stabla je duina najdueg mogueg puta od korena do lista.
Korena stabla mogu da se iskoriste za predstavljanje matematikih formula.
Primer:
Napisati koreno stablo koje predstavlja formulu ( a + b ) ( c + d + a )
+ +
a b c d a
Koren stabla odgovara formuli, a listovi su ulazne promenljive. Pod stabla
odgovaraju pod formulama.
Primer:
Stabla se mogu iskoristiti da se predstave neki od sloenih algoritama, gde je glavni
program podeljen na pod programe, kao meusobno nezavisne celine. Kako svaki
od pod programa ima svog samo jednog prethodnika , onda znamo koji su mu
podaci i kako radi. Potprogrami su pod stabla. Na osnovu grafa moemo da vidimo
odakle je sve pod program pozvan.
glavni program
programi
izlazi
- 176 -
Primer:
Razapinjua stabla, odnosno korena stabla, igraju vanu ulogu u lokalnim
raunarskim mreama. Problem sa kojim se sreemo je kako poslati podatak-
paket sa jednog raunara na vie odredita. Kada se podaci alju ka vie odredita
kroz mreu ( prva slika ), onda moe da zbog petlji doe do zaguenja rada mree,
a zatim i do njenog potpunog otkazivanja. Razlog tome je beskonano mnogo
paketa koji su namenjeni za isporuku svim lanovima mree. Druga slika prestavlja
graf ove mree.
Da bi se problem reio koristi se teorija grafova kojom se zadati graf mree

transformie u razganato stablo. Eliminacijom grana stabla koja u mreama
predstavljaju redundantne veze dobija se razgranato stablo. U takvoj mrei ne
postoje zatvorene petlje i ne moe da doe do zaguenja u saobraaju. Do svakog
raunara u mrei postoji jedinstvena putanja.
- 177 -
8.2. BINARNA STABLA
8.2.1. OPTI POJMOVI I DEFINICIJE
Binarna stabla predstavljaju jedan od vanijih pojmova raunarskih nauka.
Ako je najvei izlazni stepen, bilo kog vora stabla, jednak m, tada se to
stablo naziva m- arnim stablom. U posebnom sluaju, ako je m=2, dobijamo
binarno stablo.
U binarnom stablu svaki otac ima najvie 2 sina i svako dete se posmatra kao
levo ili desno dete.
Ako su u binarnom stablu svi zavrni vorovi istog nivoa, binarno stablo se
naziva potpuno.
k
Na nivou k postoji tano 2 vorova.
Teorema:
Ako potpuno binarno stablo ima pored nivoa 0 jo n nivoa, tada je broj vorova v
u stablu jednak
v = 1 + 2 + 22 + + 2n = 2n +1 1
Broj zavrnih vorova ( listova)

v +1
l = 2n =
2
Visina stabla
h = log 2 ( v + 1) 1
- 178 -
Primer:
Graf na prethodnoj slici ima 3 nivoa, znai ima
v = 23+1 1 = 15 vorova
15 + 1
l = 23 = = 8 listova
2
h = log 2 (15 + 1) 1 = 3
Binarno stablo je u informatici struktura namenjena uvanju podataka. vor

stabla je jedna memorijska elija.
Stabla generalno, a binarna stabla posebno, koriste se za definisanje, ureivanje
i pretragu podataka. Pomou njih se svaki podatak moe lako pronai, utvrditi ta
nedostaje, dodati ili izbaciti nepotreban podatak.
Da bi se to moglo uraditi mora da postoji neko utvreno pravilo, koje se zove
klju, a moe da bude numeriki ili alfabetski. Dogovorno se uzima da su leva deca su
manja ili jednaka od roditelja, a vor sa najmanjom vrednou je naj levlji. Desna
deca su vea ili jednaka od roditelja, a vor sa najveom vrednou je naj deniji.
8.2.2.FORMIRANJE STABLA
Jedan od algoritama da se od zadatih podataka formira binarno stablo glasio bi:

ALGORITAM:
1. Definie se klju pravilo
2. pretraga poinje od korena stabla
3. ukoliko je element vei od oca, idi na desno dete i ponovi ispitivanje
4. ukoliko je element manji od oca, idi na levo dete i ponovi ispitivanje.
Primer.
Formirati binarno stablo pretrage za sledea imena. Zadati klju je reanje imena
po abecedi.
Koren stabla je prvo ime u nizu.
Petar, ore, Sima, Helena, Stoja, Rista, Dunja, Martin, Vasa i Laza.
- 179 -
Napomena: abeceda- a,b,c,,,d,,,e,f,g,h,i,j,k,l,lj,m,n,nj,o,p,r,s,,t,u,v,z,
Kreemo od imena Petar koje emo postaviti za koren stabla.

Poto se ime ore nalazi u nizu posle njega, a abecedno je ispred imena Petar
(<P), on e postati njegovo levo dete.
P etar
ore
Sledee ime je Sima, koje se nalazi iza imena Petar (S>P), pa e zato postati
njegovo desno dete.
P etar
ore
Sima
Sledee ime je Helena. Abecedno je ispred imena Petar(H<P) i sputamo se do
levog deteta, ore, a kako je abecedno iza imena ore(H>), to je njegovo
desno dete.
P etar
ore
Sima
Helena
Ako bi ovako nastavili, sledee ime je Stoja, ona je Petrovo desno dete (P<S), a iza
Sime, pa je Simino desno dete ( posmatramo drugo slovo t)
Petar
ore Sima
Stoja
Helena
Sledee ime Rista. Abecedno je iza imena Petar (R>P) i sputamo se do desnog
deteta Sime a kao je R abecedno ispred S (R<S), Rista postaje Simino levo dete.
- 180 -
P etar
Sima
ore
Stoja
Helena Rista
Ako bi ovako nastavili do kraja dobili bismo stablo

Petar
ore Sima
Helena Stoja
Dunja Rista
Martin Vasa
Laza
8.2.3. TRAENJE I UBACIVANJE ELEMENTA U STABLO
Pretraga i ubacivanje elementa u binarno stablo definisana je narednim

algoritmom. Algoritam nalazi traeni element ili ga ubacuje u stablo ako ga ne nae.
ALGORITAM:
1. Poeti od korena stabla
2. uporedi traeni element sa korenom stabla
3. ukoliko je element manji od korena , idi na levo dete
4. ukoliko je element vei od korena , idi na desno dete
5. ponavljati korake 2 i 3 do trenutka
a) nali smo element uspeno
b) nismo nali element, dodajemo vor i pridruujemo mu element
- 181 -
Primer.
Dat je graf. Proveri da li se element 20 nalazi u grafu i ako nije ubaci ga.
37
55
13
22 44
7
17
1. Uporedi element 20 sa korenom. Kako je 20<37 prei na levo dete korena,
a to je 13
2. Uporedi element 20 sa elementom 13. Kako je 20>13 prei na njegovo
desno dete , a to je 22
3. Uporedi element 20 sa elementom 22. Kako je 20<22 prei na njegovo
desno dete , a to je 17
4. Uporedi element 20 sa elementom 17. Kako je 20>17, a 17 nema desno
dete, unesi 20 kao desno dete od 17.
37
55
13
22 44
7
17
20
8.2.4. BRISANJE ELEMENTA IZ STABLA
ALGORITAM:
1. Ako vor v nema dece ukloni ga
2. ako vor v ima jedno dete, ukloni vor i zameni ga detetom
3. ako vor ima dvoje dece , prvo idi na desno dete, a zatim levo dete. Redom
uzimaj levo dete svakog narednog vora dok ne naie do vora koji nema
levo dete. Polazni vor v zameni tim vorom i neka njegovo desno dete
postane levo dete njegovog roditelja .
- 182 -
Primer.
Dat je graf.
37
55
13
22
7 44 33
17 14
Ako se ukloni element 17 iz grafa, dobijamo sledei graf
37
55
13
22
7 44 33
14
Ako se ukloni element 22 iz grafa, dobijamo sledei graf
37
55
13
7 17 44 33
14
Da bi se uklonio element 37 iz grafa koji ima 2 deteta, prvo idemo na njegovo
desno
dete 55, a zatim na levo dete 44. Poto vor 44 nema levo dete , on postaje novi
vor,
vor 14 e postati levo dete vora 55.
44
55
13
22
7 33
14
17
- 183 -
8.3. OBILASCI BINARNIH STABLA
Standardni naini obilaska vorova binarnih stabala su:

KLD, LKD i LDK, gde L predstavlja levo pod stablo, D je desno pod stablo, K je koren i
oznaava kojim redosledom obavljamo obilazak.
Ako je zadato stablo
A
B G
I
C D J
H
E F K M
6. KLD obilazak (engl. preorder) bi bio obilazak kod koga se prvo obilazi koren
zatim levo podstablo i tek onda desno.
ABCDEFGHJKMI
7. LKD obilazak (engl. inorder) bi bio obilazak kod koga se prvo obilazi
levo pod stablo, zatim koren i tek onda desno.
CBEDFAKJMHGI
8. LDK obilazak (engl. postorder) bi bio obilazak kod koga se prvo obilazi
levo pod stablo, zatim desno i koren i na kraju.
CEFDBKMJHIGA
- 184 -
1. ta je stablo?
2. ta je koreno stablo?
3. ta je binarno stablo?
4. ta je razapeto stablo?
5. Kako glasi teorema koja povezuje broj vorova i grana u stablu?
6. ta je list?
7. Kako glasi Kelijeva teorema?
8. Koji algoritmi za pretragu stabala postoje i kako glase?
KLJUNE REI
Stablo Koreno stablo

Drvo Razgranato stablo
uma Novo
Koren Visina stabla
List Roditelj
Binarno stablo Dete
- 185 -
8.3. ZADACI
1. Koji od sledeih grafova predstavljaju stablo?
b)
a)
c)
d)
Reenje:
Grafovi pod a,b,d su stabla. Graf pod c nije stablo jer sadri ciklus.
2. Nai dva ne izomorfna stabla sa istim nizom stepena vorova.
Reenje:
Ovi grafovi imaju iste stepene vorova 3,2,2,1,1, 1, ali nisu izomorfni jer ne
ispunjanaju ve spomenute kriterijume izomorfnosti.
Tako naprimer :
U prvom grafu vorovi stepena 2 su susedni, a u drugom nisu
U prvom grafu vor stepena 3 ima jednog suseda stepena 1, a u drugom grafu
ima 2 suseda stepena 1.
Ovo su samo neki od kriterijuma koji ukazuju da grafovi nisu izomorfni, a ima h
jo.
3. Iskaznu formulu predstaviti stablom.

( ( p q ) ( q r ) ) p ,
- 186 -
Reenje:
Svakom pojavljivanju iskaznog slova u formuli odgovara u stablu jedan vor
stepena 1. Ostalim vorovima odgovaraju vrednosti koje se dobijaju primenom
pod-formula.
( ( p q ) ( q r ) ) p
( ( p q ) ( q r ) ) p
( p q ) (q r )
q p
r
p q
q
4. Datim matematikim izrazima pridruiti stabla
b c
a) a + ( d e) b) ab + d
c
Reenje:
a) b)
* +
+
* /
a e e
/ d d
a b
b c
5. Koliko grana ima stablo sa 5 vorova?
Reenje:
Ako su v vorovi, a e grane, dobijamo e = v 1 = 5 1 = 4 .
- 187 -
6. Grafu sa slike pridruiti koreno stablo, koristei vor v1 koren stabla.
v0
v4
v1 v3
v2 v5
Reenje:
7. Koristei dobijeno stablo odrediti:
a) Potomke vora v3,

b) pretke vora v5,
c) roditelje vora v3,
d) decu vora v1,
e) listove,
f) nivo vora v3,
g) visinu stabla.
Reenje:
a) v4, v5, b) v3, v1, c) v1, d) v0,v2,v3,

e) v0,v2,v4,v5, f) novo je 1 g) visina je 2
- 188 -
8. Nacrtati jedno i binarno stablo i jedno potpuno binarno stablo nivoa 2.
Reenje:
9. Dato je stablo iji je koren vor a.
a
b e
c
d
f g i
h
j
Odrediti visinu stabla, nivo vora e, koji je vor roditelj vora i, koji su vorovi
deca vora b?
Reenje:
Visina stabla je 4, nivo vora e je 2, roditelj vora i je vor e, dete vora b je

vor a.
10. Ako potpuno binarno stablo ima 32 lista. Koliko ono ima vorova i kolika je
visina stabla?
Reenje:
Na k- tom nivou ima 2 vor. Kako mi imamo 32 lista 2k = 32 k = 5 .
k
Nae stablo ima 5 novoa, broj vorova je v = 2 k +1 1 = 26 1 = 63 .
11. Koliko vorova ima potpuno binarno stablo sa 4 nivoa?
Reenje:
v = 24+1 1 = 31 .
- 189 -
12. Koliko listova ima potpuno binarno stablo sa 7 vorova?
Reenje:
v +1 7 +1
l = 2k = = =4.
2 2
13. Nacrtati sva stabla sa 4 i 6 vorova.
Reenje:
Sva stabla sa 4 vora mogu imati samo 2 oblika
Sva stabla sa 6 vorova izgledaju:
14. Nacrtati razapinjua stabla sa 4 vora.
Reenje:
Po Kelijevoj teoremi ima ih n n 2 = 42 = 16 .
- 190 -
2 32 3 2 2 3
4
1 1 4 1 4 1 4
2 2 2 2 3
3 3 3
1 4 1 4 1 4 1 4
2 2 3 2 3 2 3
3
41 1 4
1 4 4 1
2 2 2 2 3
3 3 3
1 4 1 4 1 4 1 4
15. Dato je stablo

A
B C
D G
E
F
I
H
Odrediti LKD, KDL I KLD obilaske stabla.
Reenje:
LKD -inorder: D B H E I A F C G
KLD -preorder: A B D E H I C F G
LDK- postorder: D H I E B F G C A
- 191 -
16. Dato je stablo
A
B C
D G
E
F
J
H I K
Reenje:
LKD -inorder: H D B I E J A F K C G
KLD -preorder: A B D H E I J C F K G
LDK -postorder: H D I J E B K F G C A
17. Dato je stablo

A
B C
D G
E
F
H I M
J K
N
18. Poreajmo sledee brojeve koristei algoritam za formiranje binarnog stabla

2,5,3,1,14,11,4.
Reenje:
Ako poemo od broja 2 i postaviemo ga za koren stabla. Poto je broj 5 vei
od njega, on postaje njegovo desno dete.
2
- 192 -
Sledee broj je 3, vei je od 2, pa idemo do 5, a manji od 5, pa postaje njegovo
levo dete.
2
5
3
Sledei broj je 1. On je manji od 2 i postaje njegovo levo dete.

2
1 5
3
Ako bi ovako nastavili dobijamo graf

2
1 5
3 14
4 11
19. Konstruisati binarno stablo koje sadri imena data poreana u abecednom
poretku: Ana, Vanja, Duan, Mile, ika, Mladen, Predrag.
Reenje: Ana
Vanja
Dusan
Zika
Mile
Mladen
Pr edrag
20. Dato je stablo, ubaci u njega
a) vor 8
b) vor 27
- 193 -
18
14
26
6 16 22 28
2 13
Reenje:
a) b)
18 18
14 14
26 26
6 16 22 28 6 16 22 28
2 8 13 2 13 27
21. Dato je stablo, ukloniti iz njega

a) vor F
b) vor A
c) vor C
d) vor B
A
B C
D E F G
I K L M N
- 194 -
Reenje:
a) b)
A
N
B C B C
D E N G D E F G
I K L M I K L M
c) d)
N A
B
F L C
D E G D E F G
I K L M I K M N
22. Dato je stablo,

ukloniti iz njega
a) vor G
b) vor M
Dodaj u njega
c) vor E
d) vor P
L
V
D T F G
I K A N C
- 195 -
9.
GRAFOVSKI ALGORITMI
KRATAK SADRAJ:
9.1. OSNOVNI ALGORITMI PRETRAGE

9.1.1. ALGORITAM - PRETRAGA U DUBINU
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGE U IRINU
9.2. OPTIMIZACIONI ALGORITMI
9.2.1. DIJKSTRIN ALGORITAM
9.3 ALGORITMI ZA FORMIRANJE MINIMALNIH RAZAPINJUIH
STABALA
9.3.1. PRIMOV ALGORITAM
9.3.2. KRASKALOV ALGORITAM
9.4 ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete principe grafovskih algoritma,
2. znate algoritam pretrage u dubinu,
3. znate algoritam pretrage u irinu,
4. vrste algoritama za pronalaenje najkraeg puta,
5. znate Dijkastrin algoritam
- 196 -
9.1. OSNOVNI ALGORITMI PRETRAGE
Prilikom modeliranja sloenijih odnosa izmeu objekata esto se koriste grafovi.

Oni mogu da modeliraju razliite odnose izmeu objekata tehnike, arheologije do
psihologije, ukljuujui i najrazliitije probleme svakodnevnog ivota. Najvaniji za
primene su takozvani optimizacioni problemi, kao to su problemi minimalnog puta,
maksimalne cene, ekonominost pravljenja mree saobraajnica, telekomunikacionih
mrea, do obinog primera pravljenja rasporeda za studente jednog fakulteta.
S obzirom na sloenost problema i veliinu grafova koji se pri tom pojavljuju,
pojavila se potreba za razvojem algoritama pogodnih za njihovu implementaciju na
raunaru.
U grafovskim algoritmima zahteva se pretraga prvenstveno vorova grafa, po
nekom po nekom unapred definisanom pravilu. Pretraga grafova nije trivijalan posao
poto je izbor esto vieznaan.
Postoje mnogo algoritama vezanih za razliite probleme. Mi emo vie
informativno nabrojati neke od njih. Prvo emo videti kao izgledaju algoritmi
pretrage grafova u dubinu i irinu, a zatim i jedan od algoritama najkraeg puta.
Postoji vie naina za obilazak stabla. Osnovno je da se svi vorovi posete samo
jednom. Na vor se moe naii vie puta ali se samo prvi put poseti. Osnovni algoritmi
za obilazak stabala zasnovani na susedstvu vorova su algoritam pretrage u irinu i
algoritam pretrage u dubinu .
9.1.1. ALGORITM - PRETRAGA U DUBINU
Kod algoritma pretrage na dubinuDFS (engl. depth-first-search)pokuavamo da

napravimo stablo najvee duine. Kree se od poetnog vora do suseda. Zatim se
poseti jedan ne poseen sused prethodnog. Kada put kojim se krene stigne do kraja,
obrazujemo list, vraamo se do roditelja tog lista i pokuavamo da napravimo novi
put. Na roditelje se vraamo samo kada isprobamo sve mogue puteve koji kreu od
njegovog deteta.
Kod algoritma pretrage na dubinu svi vorovi moraju biti oznaeni i sve njegove
grane tokom izvravanja algoritma prelaze se bar jedanput.
- 197 -
ALGORITAM:
1. Algoritam poinje od proizvoljnog vora u grafa G (V , E ) koji proglaavamo
korenom stabla.
2. Zatim biramo vor v koji je njemu susedan i formiramo novu granu (u,v). Sa
V1 V obeleimo skup vorova koje smo preli, a sa E1 E skup novih
grana koje prodajemo stablu.
Na tom putu treba vorove redom obeleavati da bi ih prelazili samo
jedanput.
3. Proverava se da li je vor w susedan voru v i da li je grana (v,w) ve
pridodata. Ako nije, pridodajemo je, odnosno vor w V1 , a grana ( v, w ) E1 . Ako
grana (v,w) ve postoji, to je povratna grana, mi ostajemo na voru v i biramo mu
novi susedan vor ako je to mogue. Bilo koja grana grafa G mora da bude ili grana
stabla ili povratna grana.
Ovi algoritmi su jednostavni i prilagodljivi rekurzivnim algoritmima.
Primer:
Dat je graf na slici. Formirati stablo primenom algoritma pretrage da dubinu.
Bilo koji od vorova moemo izabrati za koren stabla.
f h j
c
e
a b g i
k
Izabrali smo da je koren stabla vor c.
vor c ima 3 susedna vora. Od naeg izbora u ovom koraku zavisie izgled stabla.
Znai moemo dobiti stabla razliitog izgleda.
Ako izaberemo vor a i granu (c,a) dodajemo skupu grana E1. Poto je vor a list,
vraamo se vor c i traimo njemu novi susedan vor.
To moe da bude vor b i granu (c, b) dodajemo skupu E1. Poto je i vor b list,
vraamo se u vor c i traimo novi njemu susedan vor.
To je vor e. vor e ima 2 susedna vora i dva mogua izbora za izgled grafa. Ako
izaberemo vor d, granu (e, d) dodajemo skupu E1 i nastavljamo ka voru f. Iz
vora f u vor e moemo samo povratnom granom, jer je vor e ve upotrebljen i
dalje ka voru g. Dodajemo granu (f, g), zatim idemo ka voru h i dodajemo granu
- 198 -
(g,h). Iz h moemo povratnom granom u f , jer je vor f ve upotrebljen,vraamo
se u vor h i i granom (h,i) do idemo do i. Kako je vor i list vraamo se u vor h,
njemu dodajemo granu (h,j) do susednog vora j i konano granu (j,k) do lista k.
c c c c c
e e
a a b a b e a b a b
d d
c c
c c f
e e e e
a b ab a b a b
d d d d
f f f f
g g g
h h
c c
i
e e
a b a b
d d
f f
g g
h h j
i j i
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGA U IRINU
Kod algoritam pretrage u irinu BFS (engl. breadth-first-search) cilj je da dobi-

jemo stablo najvee irine.
Poinje se od proizvoljnog vora u, povezanog grafa G koji proglaavamo korenom
stabla. Ideja je da se sistematino ispitaju grane grafa da bi se otkrio svaki vor koji je
susedan sa u. Zatim biramo sve vorove koji su njemu susedni i formiramo nove
grane. Prvi dobijeni vorovi su nivoa 1. Sada uzimamo svaki od vorova nivoa 1 i za
svaki vor koji je njemu susedan, a ranije nije uzet dodajemo novu granu. vorovi
- 199 -
koje smo dodali u ovom koraku imaju nivo 2. Postupak ponavljamo sve dok stablu ne
dodelimo sve vorove grafa G.
Dobio je naziv po tome to se granica otkrivenih i neotkrivenih vorova iri kroz
graf. Algoritam prvo otkriva vorove na udaljenosti k, pa tek onda na udaljenosti k+1
od poetnog v.
ALGORITAM:
1. Algoritam poinje od proizvoljnog vora a , grafa G (V , E ) koji proglaavamo
korenom stabla.
2. Neka L(v) oznaava nivo na kome je vor dodat, V1 predstavlja skup vorova
novog razapetog stabla, E1 skup grana novog razapetog stabla.
Tada je L ( a ) = 0 i a V1 .
a b
c
d
e
f
3. Kako su vorovi b, c, d susedni voru a, njihov novo postaje 1 i imamo da je

L ( b ) = L ( c ) = L ( d ) = 1 , vorovi b, c, d V1 , a grane
( a, b ) , ( a, c ) , ( a, d ) E1 .
a
nivo 0
c d nivo 1
b
4. Razmotrimo sada sve vorove novoa 1.

Poinjemo od vora b i posmatramo njemu susedne koji do sada nisu
iskorieni. To je samo vor e. Sada je e V1 , L ( e ) = 2, ( b, e ) E1 . Poto je
vor f susedan voru c, a nije iskorien imamo i da je
f V1 , L ( f ) = 2, ( c, f ) E1 . Razapeto stablo sada izgleda:
- 200 -
a
nivo 0
b c d nivo 1
e g nivo 2
Primer:
Datom grafu napraviti razapeta stabla primenom algoritma pretrage u dubinu u
irinu a f
c d e
b g
h j
i
a k
l
a
b nivo 0
c c
nivo 1
b
d
i nivo 2
h
i e j
h
j nivo 3
k k
d nivo 4
l f g
e nivo 5
l
g f
9.2. OPTIMIZACIONI ALGORITMI
Za reavanje optimizacionih problema koriste se teinska stabla. Optimizacioni

zadatak se svodi na zahtev da se nae razapinjue stablo ija je teina najmanja. U
praksi ovakvih problema ima mnogo. Postoje mnogi algoritmi za njihovo reavanje,
kao to su: Kruskalov, Primov, Dijkastrin i mnogi drugi.
- 201 -
9.2.1. DIJKSTRIN ALGORITAM
Dijkstrin algoritam je jedan od najpoznatijih algoritama za nalaenje najkraeg

puta u grafu. Dobio ime po holandskom informatiaru Edsheru Dejkstri (1930-2002).
Koristi se i za orijentisane i neorijentisane grafove sa ne negativnim teinama.
Na primer, ako vorove predstavimo kao gradove, a vrednosti grana kao
rastojanja izmeu gradova koji su direktno povezani, Dijkstrin algoritam nalazi
najkrai put izmeu dva grada, najbri put, najjeftiniji put i slino.
Neka je dat teinski usmereni graf G(V,E). Svaka grana iz E, predstavljena je
parom vorova (u,v) i odreenom teinom w. Teina svake grane moe se predstaviti
kao rastojanje izmeu dva vora koje ona povezuje.
Duina puta, d , izmeu dva zadata vora je suma teina svih grana na putu od
poetnog do krajnjeg vora. Za dati par vorova s i t iz V, gde je s poetni , a t krajnji
vor puta, Dijkstrin algoritam nalazi vrednost najkraeg puta d.
Dijkstrin algoritam je pohlepni algoritam koji se zasniva na pamenju vrednosti d
trenutnog najkraeg puta od polaznog vora s do nekog vora v. Za poetni vor ta
vrednost najpre iznosi 0, tj. d(s)=0, a za ostale vorove se uzima vrednost
beskonano. Pri prestanku rada algoritma, d dobija vrednost najkraeg puta iz s u t, ili
vrednost beskonano, ukoliko takav put ne postoji.
Osnovna operacija Dijkstrinog algoritma je oslobaanje grana. Ukoliko postoji
grana iz u ka v, tada trenutno najkrai put iz s u v, odnosno d(v) moe dobiti kao
vrednost sume d(u) i teine grane (u, v). Dakle, njegova duina e iznositi d(u)+w(u,
v), ukoliko je ova vrednost manja od d(v). Proces oslobaanja grana se nastavlja sve
dok vrednost d ne odredi najkrai put iz s u t.
Tokom izvravanja algoritma izdvajaju se dva skupa vorova V i V . U skupu V
su oni vorovi za koje je poznata vrednost d(v), a u skupu V svi ostali. Na poetku je
skup V prazan, a u svakoj iteraciji jedan vor se premeta iz V u V i postaje ' stalan'
vor. To je onaj vor koji ima najmanju vrednost. Na kraju se oslobaaju sve grane
(u,v) gore opisanim postupkom.
Obrnutim obilaskom vorova dobija se najkrai put.
ALGORITAM:
1 korak
d ( s ) = 0, p ( vi ) = 0 definie se poetni vor ( d je duina, a p oznaka za
prethodni vor)
for i = 1 to n
d ( vi ) = , p ( vi ) = 0 poetno stanje za ostale vorove
V = {s} polazni vor je stalan vor
t V
- 202 -
2 korak
Za svaki vi V
d ( u ) = min d ( vi ) bira se vor sa minimalnom udaljenou
V = V + {u} novi vor postaje stalan
3 korak
Ispitujemo udaljenost ostalih vorova koji nisu u V
If d ( vi ) > d ( u ) + w ( u , vi ) then
d ( vi ) = d ( u ) + w ( u, vi ) i p ( vi ) = u
end
Primer:
Dat je graf na slici, sa zadatim teinama izmeu dva vora.

Nai minimalni put od vora A do vora Z.
B 6 D
4 7
A 2 3
9
3 3
C 11 E
Krenuemo od vora A ka ostalim vorovima. vor A koji je polazni ima koordinate
(0,0), postaje stalan vor, a simboliki ga obeleimo sa A ( 0,0)
Za ostale vorove prva komponenta ureenog para oznaava duinu najkraeg
puta do tog vora u tom trenutku, a druga komponenta oznaava prethodni vor na
najkraem putu. Dok se put ne pronae vorovima se pridruuje par ( , 0 ) .
Ideja algoritma je da postepeno svi vorovi postanu stalni.
B ( , 0 ) 6 D ( , 0 )
A ( 0,0 ) 7
4 2
3 Z ( , 0 )
9
3 3
C ( , 0 ) 11 E ( , 0 )
- 203 -
Susedni vorovi voru A su B i C, i dodeljujemo im vrednosti, voru B (4,A) ,a
voru C (3,A).
B ( 4, A ) 6 D ( , 0 )
4 7
A ( 0,0 ) 2 Z ( , 0 )
9 3
3 3
C ( 3, A ) 11 E ( , 0 )
Uzimamo manju od dodeljenih vrednosti, to je 3 i vor C(3,A) i postaje stalan vor.
B ( 4, A ) 6 D ( , 0 )
4 7
A ( 0,0 ) 2
9 3 Z ( , 0 )
3 3
C ( 3, A ) 11 E ( , 0 )
Vraajui se na prethodni korak posmatramo privremene vorove B, D, E koji su
susedni sa C. U svakom od sluajeva dodajemo razdaljinu AC razdaljini do
posmatranih vorova. Za vor B imamo 3+2=5, za D imamo 3+9=12, za E imamo
3+11=14.
B ( 4, A ) ili ( 5, C ) 6 D (12, C )
4 7
A ( 0,0 ) 2
9 3 Z ( , 0 )
3 3
C ( 3, A ) 11 E (14, C )
Najmanja od svih razdaljina je ona koja je ve dodeljena voru B, B(4,A), i on
postaje novi stalni vor.
B ( 4, A ) 6 D (12, C )
7
A ( 0,0 ) 4
2 9 3 Z ( , 0 )
3 3
C ( 3, A ) 11 E (14, C )
- 204 -
Iz vora B moemo samo u vor D i njegova razdaljina bi bila 4+6=10.
B ( 4, A ) 6 D (12, C ) ili (10, B )

7
A ( 0,0 ) 4
2 9 3 Z ( , 0 )
3 3
C ( 3, A ) 11 E (14, C )
To rastojanje je manje od ve pridruene vrednosti vora D(12,C),kao i od

udaljenosti 14 za vor E, pa vor D postaje stalni sa koordinatama D(10,B).
B ( 4, A ) 6 D (10, B )
A ( 0,0) 4
7
2 9 3 Z ( , 0 )
3 3
C ( 3, A ) 11 E (14, C )
Iz vora D moemo u vorove E i Z. Za vor E imamo 10+3=13, za Z imamo

10+7=17.
B ( 4, A ) 6 D (10, B )
4 7
A ( 0,0) 2
9 3 Z (17, D )
3 3
C ( 3, A ) 11 E (14, C ) ili (13, D )
Poto nova razdaljina ka E manja od one koja je ve dodeljena ovom

voru, a bila je E(14,C), menjamo vrednost vora E u E(13,D) i on postaje novi
stalni vor.
- 205 -
B ( 4, A ) 6 D (10, B )
4 7
A( 0,0) 2
9 3 Z (17, D )
3 3
C ( 3, A ) 11 E (13, D )
Iz vora E moemo u vor Z duinom puta 13+3=16.

B ( 4, A ) 6 D (10, B )
4 7
A( 0,0) 2 Z (17, D ) ili (16, E )
9 3
3 3
C ( 3, A ) 11 E (13, D )
Poto je ta vrednost manja od ve dodeljene vrednosti voru Z, on postaje stalni

vor sa koordinatama Z(16,E).
B ( 4, A ) 6 D (10, B )
4 7
A ( 0,0 ) 2
9 3 Z (16, E )
3 3
C ( 3, A ) 11 E (13, D )
.
Najkrai put je ABDEZ duine 16 (vorove na putanji itamo od kraja).
Napomena: Ako dva ili vie vorova imaju istu duinu, bira se bilo koji od tih
vorova po izboru i proces se nastavlja.
- 206 -
9.3. ALGORITMI ZA MINIMIZACIJU RAZAPINJUIH
STABALA
Ve smo naglasili da grafovi, a posebno stabla imaju veliku primenu u

svakodnevnom ivotu.
Pretpostavimo da imamo problem:
n gradova treba povezati putevima tako da uvek postoji put izmeu dva grada. Ako
znamo cenu puta izmeu svaka dva grada, kako projektovati mreu puteva da ukupni
trokovi izgradnje budu minimalni .
Ovaj problem moe se svesti na primenu grafova, odnosno traenja najpo-
voljnijeg naina za povezivanje svih vrhova grafa (gradova), tj. na problem traenja
najmanjeg ili minimalnog razapinjueg stabla.
Minimalno razapinjue stabloT je ono stablo grafa G(V,E), takvo da je teina

stabla T(V, VT )manja ili jednaka teini bilo kog drugog razapinjueg stabla grafa G.
Najmanje razapinjue stablo ne mora biti jedinstveno.
Postoji vie algoritama za odreivanje minimalnih razapinjuih stabala, ali su

najpoznatiji Primov i Kruskalov algoritam.
9.3.1. PRIMOV ALGORITAM
Ovim algoritmom pokuavamo da od zadatog teinskog grafa napravimo

minimalno razapinjue stablo. Ideja je da se odredi poskup grana koje formiraju
stablo ukljuujui sve vorove polaznog grafa tako da teina stabla bude minimalna.
U poetku je stablo prazno pa ga poinjemo graditi dodavanjem proizvoljnog vrha
iz skupa vorova poetnog grafa. Postepeno dodajemo grane u stablo, povezujui
jedan vor koji se ve nalazi u stablu i jedan koji se u njemu ne nalazi, pazei pri tome
da je teina te ivice minimalna. Postupak se nastavlja dok ne poveemo sve vorove
zadatog stabla.
Na kraju rada algoritma dobijeno stablo predstavlja minimalno razapinjue stablo.
Nosi naziv svoga tvorca inenjera i matematiara Roberta Prima ( 1921)
ALGORITAM:
Algoritam se moe prikazati sledeim opisom:
1. Izabere se proizvoljni vor iz G i stavi se u stablo T.

2. Izabere se grana najmanje teine iz skupa grana koje sadre prethodni vor i
obrazuje se stablo T1
- 207 -
3. Dok je broj vorova stabla < broja vorova grafa, ponavljati postupak
4. Izaberi vor koji ne pripada stablu, a susedan je nekom voru iz stabla, a pri
tome je teina ivice koja ih spaja minimalna.
5. Stavi taj vor zajedno s njemu pripadajuim granom u stablo.
6. Postupak ponavljati sve dok svaki vor grafa G ne bude u stablu.
Primer:
Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue stablo koristei
Primov algoritam.
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
Biramo jedan vor proizvoljno za poetni vor, koren stabla.
Neka je to vor a.
Iz vora a moemo da stignemo u vor b sa udaljenou 2, zatim u vor d sa

udaljenou 3 i u vor e sa udaljenou 1. Kako je vor e na najmanjoj udaljenosti
od a, pridodaemo ga stablu kao i njegovu granu (a,e).
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
Sada posmatramo oba vora novog stabla a i e. Njihove udaljenosti do vorova
grafa su: iz a do b duina 2, iz a u d duina 3, iz vora e u b duina 4, iz e u d
duina 3. Najmanja duina je 2, iz a u b, tako da vor b i granu (a,b) pridodajemo
stablu.
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
Proces se nastavlja. Sada posmatramo vorove b i e. Najmanja udaljenost je iz b u
d duine 2, tako da stablu pridodajemo vor d i granu (b,d).
- 208 -
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
I konano, iz b u c moemo granom duine 4, a iz d u c granom duine 2, pa
dodajemo vor c i krau granu (d,c).
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
Razapeto stablo bi izgledalo
a
e
b
9.3.2. KRUSKALOV ALGORITAM
Kruskalov algoritam je jo jedan od algoritama koji odreuje razapinjue stablo

minimalne duine.
Algoritam:
1. Poeti sa grafom koga sainjavaju samo vorovi grafa G,

tj. iz originalnog grafa ukloniti sve grane.
2. Sortirati sve grane L grafa G u ne opadajui niz prema njihovim
duinama.
3. Dodavati grane inicijalnom grafu po sortiranom redosledu vodei rauna
o tome da se ne formira kontura.
4. Ponavljati korak 3 sve dok broj dodatih grana ne bude n - 1.
- 209 -
Drugi nain
1. Uoiti bilo koju konturu grafa.
2. Iz uoene konture iskljuiti granu sa najveom duinom.
3. Ponavljati korake 1 i 2 sve dok ne ostane n - 1 grana, tj. dok ne bude
vie kontura.
Primer:
Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue stablo koristei
Kruskalov algoritam.
b 3 d
8 5
a 4 g
3
11 e 7
2 1
c 6
6 3 i
2 h
f
Reenje: I nain:
Popisaemo sve grane grafa i njihove duine i sortirati ih u ne opadajui niz:
grane duina sortirana grane duina

(a,b) 8 (e,h) 1
(a,c) 11 (c,e) 2
(b,c) 3 (f,h) 2
(b,d) 3 (b,c) 3
(c,e) 2 (b,d) 3
(c,f) 6 (h,i) 3
(d,g) 5 (d,e) 4
(e,h) 1 (d,g) 5
(f,h) 2 (g,h) 6
(h,i) 3 (c,f) 6
(g,i) 7 (g,i) 7
(g,h) 6 (a,b) 8
(d,e) 4 (a,c) 11
Ne koristiti grane koje bi stvorile konture. To su grane (a,c), (d,e), (g,h), (g,i) i (c,f).
- 210 -
b 3 d
8 5
a g
3
11 e
2 1
c
6 3 i
2 h
f
Primenjujui Kraskalov algoritam, dobija se reenje prikazano na slici.
Reenje 2 nain:
b 3 d
8 5
a 4 g
3
11 e 7
2 1
c 6
6 3 i
2 h
f
Poeemo od zadatog grafa i uoiti npr. konturu (a, b, c, a). Od grana koje
sainjavaju ovu konturu biramo onu sa najveom duinom i briemo je. To je
grana (a, c). Sve uoene konture i izbrisane grane su date u sledeoj tabeli:
Kontura Grana koja se brie
(1, 2, 3, 1) (1, 3)
(2, 3, 5, 4, 2) (4, 5)
(2, 3, 5, 8, 7, 4, 2) (7, 8)
(2, 3, 5, 8, 9, 7, 4, 2) (7, 9)
(3, 5, 8, 6, 3) (3, 6)
Nakon ovog postupka dobili smo graf
b 3 d
8 5
a g
3
11 e
2 1
c
6 3 i
2 h
f
- 211 -
1. Za ta slue grafovski algoritmi?

2. Za koje grafove koristimo algoritme pretrage u irinu i dubinu?
3. Koji je osnovni princip algoritma pretrage na irinu?
4. Koji je osnovni princip algoritma pretrage na dubinu?
5. Koji je osnovni princip Dijkastrinog algoritma ?
KLJUNE REI
Razapeta stabla
Pretraga
Dubina
irina
Povratna grana
Pohlepni algoritam
Stalni vor
- 212 -
9.3. ZADACI
1. Uoimo graf na slici. Napraviti njegovo razapinjue stablo koristei algoritam

pretrage u irinu uzimajui vor a za polazni.
b
c
a e
d
Reenje:
a
nivo 0
b c d nivo 1
e nivo 2
2. Grafu sa slike odredi jedno stablo koristei algoritam pretrage u dubinu,
uzimajui da je koren stabla:
a) vor a,
b) vor b,
c) vor c.
b a c
d e
f g h
Reenje:
a b) b c) c
a)
d a e
c a
b
e f c b h
d
h e d
g g
h f
f
g
- 213 -
3. Za zadati graf napraviti razapeto stablo primenom pretrage na dubinu i irinu.
a f
c d e
b g
h j
i
k
l
Reenje:
a
nivo 0
b nivo 1
c nivo 2
d
h
e nivo 3
i j
nivo 4
k f g
nivo 5
l
4. Dat je graf na slici, sa teinama izmeu dva vora. Nai minimalni put od vora
v0 do vora v koristei Dijkastrin algoritam.
Reenje:
v2 4 v3 3 v0
2
v 3 1
1
6
v1 5
v4
- 214 -
v2 ( , 0 ) v3 ( , 0 ) v0 ( , 0 )
2 4 3
v ( , 0 ) 3 1
6 1
v1 ( , 0 ) 5
v4 ( , 0 )
v2 ( , 0 ) v3 ( , 0 ) v0 ( 0, 0 )
2 4 3
v ( , 0 ) 3 1
6 1
v1 ( , 0 ) 5
v4 ( , 0 )
v2 ( ,0 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
v ( ,0 ) 3
1 1
6
v1 ( ,0 ) 5 v4 (1, v0 )
v2 ( ,0 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
v ( ,0 ) 3
1 1
6
v1 ( ,0 ) 5 v4 (1, v0 )
v2 ( ,0 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
v ( ,0 ) 3
1 1
6
v1 ( 6, v4 ) 5 v4 (1, v0 )
- 215 -
v2 ( ,0 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
v ( ,0 ) 3
1 1
6
v1 ( 6, v4 ) 5 v4 (1, v0 )
v2 ( 7, v3 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
v ( ,0 ) 3
1 1
6
(
v 6, v ili 4, v 5
1 4 ) ( 3 ) v4 (1, v0 )
v2 ( 7, v3 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
v ( ,0 ) 3
1 1
6
v 4, v 1 ( 5
3 ) v4 (1, v0 )
v2 ( 7, v3 ) ili ( 7, v1 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
3 1
1
v (10, v1 ) 6
v 4, v
1 ( 3 )5
v4 (1, v0 )
v2 ( 7, v3 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
3 1
1
v (10, v1 ) 6
v1 ( 4, v3 ) 5
v4 (1, v0 )
- 216 -
v2 ( 7, v3 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
3 1
v (10, v1 ) 1
6
ili ( 7, v2 )
v1 ( 4, v3 ) 5
v4 (1, v0 )
v2 ( 7, v3 ) v3 ( 3, v0 ) v0 ( 0,0 )
2 4 3
3 1
1
v ( 7, v2 ) 6
v1 ( 4, v3 ) 5
v4 (1, v0 )
Najkrai put je v0 v3v2 v duine 9.

5. Dati su grafovi na slici, sa teinama izmeu dva vora. Nai minimalni put od
vora P do vora Q, koristei Dijkastrin algoritam.
a) A B 6 C
3
3 2
P 4
2 2 1
3 1 Q
4 2
D 6 4
E F
b) B
A 3 6 C
2 3 3
P 2
4
1 Q
4 5 2
D 6 E 4 F
Reenje:
Minimalni put je dat sa PABFQ . Duina puta je 9.
Minimalni put je dat sa PAECQ . Duina puta je 9.
- 217 -
6. Odredi najjeftiniju kartu od Bostona do Los Anelesa, ako je mrea linija data
na sledeem
grafu.
Reenje:
Najjeftinija je karta preko je ikaga i kota 2300$.
7. Dati su grafovi na slikama, sa teinama izmeu dva vora. Nai minimalni put
od vora A do vora G, koristei Dijkastrin algoritam.
a) B 6 C
2 2 7
A 1 G
4
D 3
4 1
E 5 F
b) B 6 C
2 2 7
A 4 1 G
D
4 3
1
E 5 F
Reenje:
ADFG duine 5
AEFG duine 10
- 218 -
7. Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue stablo
koristei Primov algoritam.
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Reenje:
Biramo jedan vor proizvoljno za poetnu taku, koren stabla.
Neka je to vor C.
Iz vora C moemo da stignemo u vor A sa udaljenou 2, zatim u vor D sa
udaljenou 1 i u vor G sa udaljenou 4. Kako je vor D na najmanjoj udaljenosti
od C, pridodaemo ga stablu kao i njegovu granu (CD).
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Sada posmatramo oba vora novog stabla C i D. Njihove udaljenosti do vorova grafa
su: iz C do A duina 2, iz C u G duina 4, iz vora D u B duina 2, iz D u H duina 3.
Kako imamo dva vora iste udaljenosti biramo jedan proizvoljno. Uzmimo vor C,
tako da vor A i granu (CA) pridodajemo stablu.
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Proces se nastavlja. Sada posmatramo vorove C,A i D. Najmanja udaljenost je iz D u
B duine 2, tako da stablu pridodajemo vor B i granu (DB).
- 219 -
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Grana AB ne moe nikada da se pridoda stablu jer sa ostalim ve pridodatim granama
ini konturu. Posmatramo vorove C, B, D I najmanja udaljenost je iz D ka E duine 2,
vor E I granu (BE) dodajemo stablu.
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Posle jo tri koraka dobijamo sledee razapeto stablo
A B
2 2
C 2
1 F
E
D 3
4 1
G H
koristei Primov algoritam.
a
5 7 c
8
d 7 b
4 5
4 8
e
f 5 3
6 g
- 220 -
Reenje:
a
5 c
7
7 b 8
d
4 5
4 8
e
5
f 3
6 g
9. Postojea mrea puteva izmeu mesta treba da se asvaltira. Na slici su date

kilometrae izmeu mesta. Koristei Primov algoritam napraviti minimalnu
mreu puteva koji se moraju asvaltirati, tako da sva mesta budu povezna.
Belegi 14 Slankamen
4 Sase 6
9
7
9 13
Inija 10
12 5 Krcedin
Beska
Reenje:
Ako je Inija koren stabla onda je minimalna mrea puteva data na slici
Belegi
Slankamen
4 Sase 6
7
9
Inija
5 Krcedin
Beska
koristei Kruskalov algoritam.
- 221 -
c
6
d 4
b
1 5
3 2
2
a e 4
8 f
g
3
Reenje: I nain:
Popisaemo sve grane grafa i njihove duine i sortirati ih u ne opadajui niz:
grane duina sortirana grane duina
(a,b) 3 (b,d) 1
(a,e) 2 (a,e) 2
(a,g) 8 (d,e) 2
(b,d) 1 (a,b) 3
(b,c) 6 (f,g) 3
(d,c) 4 (e,f) 4
(d,e) 2 (d,c) 4
(e,f) 4 (f,c) 5
(f,g) 3 (b,c) 6
(f,c) 5 (a,g) 8
Ne koristiti grane koje bi stvorile konture. To su grane (a,b), (b,c) i (f,c), (g,f).
Primenjujui Kruskalov algoritam, dobija se reenje prikazano na slici.
c
d 4
b
1
2
2
a e 4
f
g
3
Reenje 2 nain:
- 222 -
c
6
d 4
b
1 5
3 2
2
a e 4
8 f
g
3
Poeemo od zadatog grafa i uoiti npr. konturu (a, b, d,e, a). Od grana koje
sainjavaju ovu konturu biramo onu sa najveom duinom i briemo je. To je grana
(a, b). Sve uoene konture i izbrisane grane su date u sledeoj tabeli:
Kontura Grana koja se brie
(a, b, d, e,a) (a,b)
(d, c, f, e,d) (f, c)
(b, d, c, b) (b,c)
(a,e,f,g,a) (a,g)
Nakon ovog postupka dobili smo graf
c
d 4
b
1
2
2
a e 4
f
g
3
koristei Kruskalov algoritam.
- 223 -
c
6
d 4
b
1
3 2 5
4
2
a e 4
8 5
f
g 3
Reenje:
c
d 4
b
1
2
2
a e 4
f
g 3
12. Datom grafu
pridrui minimalno razapinjue stablo korienjem:
a) Primovog algoritma
b) Kruskalovog algoritma
c) i odredi najkrai put od vora A do vora F primenom Dijkastrinog
algoritma
B 6 D
2 7
A 2 G
3
E
3 4 2 1
4
C 5 F 5 H
- 224 -
10.
BULOVA ALGEBRA
KRATAK SADRAJ:

10.1.1 DEFINICIJA I AKSIOME
10.1.2 OSNOVNE TEOREME
10.2. BINARNA BULOVA ALGEBRA
10.2.1. BULOVE FUNKCIJE
10.3.1. KONJUKTIVNE I DISJUNKTIVNE FORME
10.3. PRIMENA U RAUNARSTVU I TEHNICI
10.3.1. BINARNI BROJNI SISTEM
10.3.2. PREKIDAKE EME I LOGIKA KOLA
10.3.3. UPROAVANJE PREKIDAKIH EMA I LOGIKIH KOLA
10.4. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete Bulovu algebru,
2. znate definicije, aksiome i teoreme ove algebre,
3. definiete binarnu Bulovu algebru,
4. znate da napravite disjunktivnu i konjuktivnu formu Bulovih funkcija,
5. pravite razliku izmeu prekidakih i logikih kola.
- 225 -
Matematiari kau da je 1 + 1 = 2 , a informatiari da je 1 + 1 = 1 . Ko je u pravu? U

pravu su i jedni i drugi, jer svako posmatra sa svog stanovita. Informatiari se
pozivaju na Bulovu algebru koja predstavlja teorijsku osnovu rada savremenih
raunara.
Osnovno naelo Bulove algebre zasniva se na injenici da logiki izrazi mogu biti
samo tani i netani. Tvrenja nikada ne mogu biti delimino tana ili delimino
netana.
Algebra koja analizira ovakva tvrenja, saima matematiku logiku i teoriju
skupova u algebru i daje teorijsku osnovu savremenih raunarskih nauka naziva se
Bulova algebra.
Bulova algebra slui da se dizajniraju elektronska kola od kojih se sastoje
savremeni raunari.
10.1.1. DEFINICIJA I AKSIOME
Neka je B ne prazan skup u kome su definisane dve binarne operacije,

sabiranje(+) i mnoenje (.) i jedna unarna operacija, komplement ( ili -), a 0 i 1 su
elementi iz skupa B , tada skup
{B, +, ,', 0,1}
nazivamo Bulovom algebrom, ako za bilo koje elemente skupa a,b,c iz skupa B
vae aksiome:
zatvorenosti
a + b B, a b B
komutativnosti
a + b = b + a, a b = ba
distributivnosti
a + (b c ) = ( a + b) ( a + c ) ,
a (b + c ) = (a b) + ( a c )
postojanje neutralnog elementa
a+0=a a 1 = a
postojanje inverznog elementa
a + a =1 aa = 0
Element 0 zove se nula element, a element 1 se zove jedinini element.
a = a zove se komplement od a.
- 226 -
Operacije + i . zovu se sabiranje i mnoenje.
Oznaka za operaciju . se esto ne pie, ve se koristi oznaka a b = ab .
Usvajamo i klasine konvencije prioriteta operacija. Najvei prioritet ima ope-
racija komplementa (-), zatim mnoenja (.) i najmanjeg prioriteta je operacija
sabiranja (+).
10.1.2. OSNOVNE TEOREME
Neka su a,b,c elementi Bulove algebre B, tada vae sledee teoreme, odnosno
zakoni:
zakon asocijacije
( a + b) + c = a + ( b + c ) , ( a b) c = a ( b c )
zakon idempotencije
a + a = a, a a = a
zakon nule
a + 1 = 1, a 0 = 0
zakon apsorbcije
a + a b = a, a ( a + b ) = a
zakon involutivnosti
a =a
De Morganovi zakoni
( a + b) = a b , (a b) = a + b
zakon komplementa za neutralne elemente
0 = 1, 1=0
zakon saimanja
a b + a b = a, ( a + b) ( a + b ) = a
Ako je A Bulov izraz, pod dualnim Bulovim izrazom podrazumeva se izraz koji se
dobija kada se u izrazu A operacije + zameni sa . i obrnuto, a konstante 0 i 1 se
zamene njihovim komplementima.
- 227 -
10.2. BINARNA BULOVA ALGEBRA
Bulova algebra moe da bude definisana na proizvoljnom skupu elemenata, ali

njena primena u digitalnoj tehnici je ograniena na binarnom skupu {0,1}.
Bulova promenljiva moe da uzima vrednost iz skupa {0,1} , ali ne u isto vreme.
Ako se na skupu {0,1} definiu operacije +, . , , odnosno , , , prema

tablicama dobija se Bulova algebra, koja se naziva i prekidaka algebra. Prekidaka
algebra je dakle Bulova algebra na skupu od dva elementa.
+ 1 0 * 1 0
1 1 1 1 1 0
0 1 0 0 0 0
dok je 0=1, 1=0.
12.2.1. BINARNE BULOVE FUNKCIJE
Neka je F = F ( p1 , p2 , , pn ) neka formula, gde su p1 , p2 , pn iskazna slova ili

Bulove promenljive. Bulove funkcije se mogu definisati na skupu sa proizvoljno
mnogo elemenata, ali za projektovanje digitalnih raunara koristi se iskljuivo binarni
brojni sistem.
Bulova funkcija je svako preslikavanje F : {0,1} {0,1} .

n
{0,1} su ureene n-torke p1 , p2 ,. pn {0,1}

n
Elementi skupa
Ovakve Bulove funkcije nazivaju se i prekidake funkcije.
n
Takvih n-torki ima 2n a funkcija 22 ( varijacije n te klase od 2 elementa sa
ponavljanjem)
- 228 -
Kako Bulove funkcije imaju konaan domen, mogue ih je zadati preko tablica.
Jedan opti oblik tablice je sledei
p1 p2 pn F ( p1 , p2 , pn )
0 0 0 F ( 0,0, 0 )
0 0 1 F ( 0,0, ,1)

1 1 1 F (1,1, ,1)
Bulove funkcije sa jednom i dve promenljive date su tablicom.
p F1 F2 F3 F4
1 1 1 0 0
0 1 0 1 0
p1 p2 F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 F11 F12 F13 F14 F15 F16

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0
1 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0
0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0
0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0
Iz tablice se moe videti da su F8, F5, F7 i F10 redom disjunkcija, konjunkcija,

implikacija i ekvivalencija.
Sve Bulove funkcije mogu se predstaviti iskaznim formulama.
10.2.2. DISJUNKTIVNA I KONJUKTIVNA FORMA
Algebarske Bulove funkcije se mogu predstaviti u dva oblika.
Disjunktivna forma (DF) F ( p1 , p2 , , pn ) = Pi1 + Pi 2 + + Pim .

Disjunktivna forma predstavlja logiku sumu logikih proizvoda . Funkcija se
moe predstaviti kao suma disjunkcija koje odgovaraju vrstama u tablici u kojima
funkcija ima vrednost 1.
- 229 -
Primer:
F = F1 F2 + F1 F2 + F1 F2 + F1 F2 .
Konjuktivna forma (KF) F ( p1 , p2 , , pn ) = Si1 Si 2 Sim

Konjuktivna forma predstavlja logiki proizvod logikih suma. Funkcija se moe
predstaviti kao konjunkcija suma koje odgovaraju vrstama u tablici u kojima
funkcija ima vrednost 0.
Primer:
F = ( F1 + F2 ) ( F1 + F2 )( F1 + F2 )( F1 + F2 )
Primer:
Funkcija je zadata tabelom.

Napisati konjunktivnu i disjunktivnu formu zadate funkcije
Algebarski prikaz funkcije u obliku konjunktivne forme, na osnovu zadate
tabele, zapisujemo u vidu logikog proizvoda onoliko elementarnih suma
koliko u tabeli ima vrsta sa vrednou funkcije 0.
p1 p2 p3 F
1 1 1 1
1 1 0 0
1 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
0 0 0 1
F = ( p1 + p2 + p3 )( p1 + p2 + p3 )( p1 + p2 + p3 )
.
Algebarski prikaz funkcije u obliku disjunktivne forme, na osnovu zadate
tabele, zapisujemo u vidu logikog zbira onoliko elementarnih proizvoda
koliko u tabeli ima vrsta sa vrednou funkcije 1.
F = p1 p2 p3 + p1 p2 p3 + p1 p2 p3 + p1 p2 p3 + p1 p2 p3 .
- 230 -
10.3. PRIMENA U RAUNARSTVU I TEHNICI
10.3.1. BINARNI BROJNI SISTEM
Moderni raunari koriste binarni brojni sistem koji ima dve cifre 0 i 1. Binarni
sistem je izabran zato to digitalni sistemi koriste binarne signale, koji mogu da imaju
samo dva stanja. Ova stanja mogu biti otvoren-zatvoren, levo-desno, ukljuen-
iskljuen i slino.
Binarni sistem baziran je na korienje matematike logike, na iskazima koji
takoe imaju samo dve mogunosti, tano (true) i netano (false) . Umesto oznaka T
i , u informatici se koriste oznake 1 i 0. Logike operacije se predstavljaju
uobiajeno, konjunkcija (proizvod) AND, a disjunkcija (sabiranje) kao OR, imajui u
vidu istinitosne tablice za date logike operacije.
Jedna binarna cifra 0 ili 1 predstavlja minimalnu koliinu informacija, odnosno
najmanji podatak koji se moe obraditi u raunaru i zove se bit (bit). Bit moe da
reprezentuje istinu i neistinu. Jedinica reprezentuje istinu, a nula neistinu. U veini
raunara koristi se grupa od osam bita koja se naziva bajt (byte).
Primer :
Ako primenimo operatore AND i OR na brojeve 0110110110 i 1100011101
dobiemo:
0110110110 0110110110
1100011101 AND 1100011101 OR
0100010100 1110111111
Raunari moraju imati mogunosti da memoriu i obrauju i ne numerike,

odnosno tekstualne podatke. To su ili nizovi ( string) ili znakovi ( charcter data),
zatim slova, znakovi interpunkcije, matematiki znaci, specijalni znaci i slino. Poda-
ci ovog tipa su memorisani u obliku niza bitova. Danas se koriste ASCII i EBCDIS kod.
Na primer 1111001 predstavlja slovo b.
Dakle, binarni brojevi su osnova za funkcionisanje raunara. Digitalna kola
kombinuju nule i jedinice, i generiu nove nule i jedinice. Mainske instrukcije su
takoe prikazane kao nizovi nula i jedinica. Svi programi napisani u mainskom jeziku
- 231 -
(asembleru) ili nekom viem jeziku, da bi mogli da rade moraju da budu prevedeni u
nizove nula i jedinica.
10.3.2. PREKIDAKE EME I DIGITALNA LOGIKA KOLA
Klod Elvud enon (Claude Elwood Shannon; 1916. 2001.) bio je

ameriki naunik i inenjer. Meu najznaajnija otkria ovog
naunika spadaju teorija informacija i dizajn digitalnih raunara
i logikih kola. 1938. godine otkrio vezu izmeu logikih tablica
istinitosti i elektrinih kola. enon je poznat kao utemeljiva
informacione teorije sa svojim naunim radom objavljenim 1948.
godine. Takoe se smatra utemeljivaem teorije digitalnog
raunara i teorije dizajna digitalnih kola, kada je kao 21-godinji student MIT-a,
napisao tezu gdje dokazuje da je primjenom Bulove algebre na digitalna elektrina
kola, mogue reiti bilo koji logiki ili numeriki problem.
Prekidake eme i digitalna logika kola su tako projektovana da implementiraju

principe binarne aritmetike i matematike logike.
Prekidake eme su univerzalne eme koje ne zavise od tehnologije. Mogu da

se realizuju na osnovu mehanikih prekidaa, elektrinih kola i slino.
Digitalna elektrina logika kola su specijalizovane eme sastavljene od tano
definisanih elektrinih komponenti.
Koristei operacije (+,.,) Bulove algebre moe se opisati bilo koje kolo.
Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije , , , odnosno (.,+,),
imaju jednu zanimljivu interpretaciju koja se koristi u tehnici u projektovanju
digitalnih kola, a naziva se prekidaka algebra.
Iskazna slova se tretiraju kao otvoreni prekidai, a njihova negacija kao
zatvoreni prekidai. Ako iskazno slovo ima vrednost p = 1 smatra se da je
prekida zatvoren, tj. da provodi signal, a za p = 0 je otvoren, tj. da ne pro-
vodi signal.
p p
- 232 -
Formula se tretira kao mrea sa dva kraja sastavljena od prekidaa koji su
povezani paralelno ili serijski. Tautologijama odgovaraju mree koje uvek
provode signal.
Primer:
Posmatrajmo prekidako kolo-emu koje sadri prekida i sijalicu.
Vrednost 1 dodeljujemo prekidaima p i q kada su zatvoreni, tj ako
kroz njih protie struja. U suprotnom dodeljujemo im vrednost 0.
Kada su prekidai redno vezani, sijalica e svetleti i kolo e imati vrednost 1
samo ako su oba prekidaa p i q zatvorena. Prema tome, ovo kolo
e odgovarati iskazu p i q, odnosno p q i zove se AND i kolo.
pq
Digitalno logiko kolo
Primer :
Posmatrajmo prekidako kolo u kome su prekidai p i q vezani paralelno.
Kada su prekidai paralelno vezani, sijalica e svetleti ako je p=1 ili q=1 i
kolo e imati vrednost 1 ako je bar jedan prekidaa p i q zatvoren.
Prema tome, ovo kolo e odgovarati iskazu p ili q, odnosno p q i
zove se OR- ili kolo.
pq
- 233 -
Kolo sa jednim prekidaem p, u kome sijalica svetli samo ako je
prekida otvoren. Prema tome kolo e imati vrednost 1 ako je
prekidaa p zatvoren, odnosno ako je p jednako 0. Takvo kolo se zove
ne kolo ili invertor.
p ne p
Elementi digitalnih logikih kola osim standardnih navedenih ( i kolo, ili kolo i ne
kolo ) su i sledea kola:
ni kolo, odgovara logikom izrazu ( p q ) .
nili kolo, odgovara logikom izrazu ( p q ) .
ekskluzivno ili
- 234 -
10.3.3. UPROAVANJE PREKIDAKIH EMA I LOGIKIH KOLA
Najvanija primena Bulove algebre je da pojednostavi konstrukciju preki-

dakih i logikih kola.
Potrebno je da se podsetimo aksioma i teorema koje smo ve definisali, a

potrebne su nam za dalji rad.
Bulovi zakoni za operaciju i

a a = a
a 0 = 0
a 1 = a
a a = 0
Bulovi zakoni za operaciju ili
a+a =a
a+0= a
a +1 = 1
a + a =1
I teorema a = a
Za operacije i i ili
a+b=b+a
a b = ba
a (b c) = a b c
a + (b + c) = a + b + c
Teoreme minimizacije
a b + a b = a
a + a b = a
a + a b = a + b
Teoreme inverzije
a b = a + b
a + b = a b
- 235 -
Primer:
Pojednostaviti izraz p p + q + q q + r
p p + q + qq + r = 0+ q + qq + r ( a a = 0)
= q + qq + r (a + 0 = a )
=q+q+r (a a = a)
=q+r (a + a = a )
=q+r (a = a )
Polazno kolo se zamenjuje sa znatno jednostavnijim koje je zadato izrazom
q+r.
p i
p
r ili
q
q i
q
Napomena: Minimizacija prekidakih funkcija je jedan od najvanijih praktinih

zadataka. U prethodnom poglavlju iznesene su neke opte ideje teorijskog tipa
bazirane na Bulovoj algebri. Inae metode minimizacije su raznovrsne. Najea je
podela na grafike i algoritamske. Jedan od esto korienih naina u inenjerskoj
praksi su Karnoove mape.
1. ta je Bulova algebra?
2. ta je binarna Bulova algebra?
3. Navesti osnovne aksiome.
4. Navesti i dokazati osnovne teoreme Bulove algebre
5. ta su DF i KF?
6. Kako izgledaju prekidaka, a kako logika kola?
- 236 -
KLJUNE REI
Bulova algebra
Bulova funkcija
Bit
Bajt
Kolo
Prekidaka kola
Elektrina kola
Invertor
Disjunktivna forma
Konjunktivna forma
Prekidai
10.4. ZADACI
1. Dokazati sledee zakone:

Zakon idempotencije a ) a + a = a, b) a a = a
Reenje:
a)
a + a = ( a + a ) 1 neutra ln i element
= (a + a) (a + a ) inverzni element
= a + (a a ) distribucija
=a+0 inverzni element
=a neutra ln i element
b)
aa = aa + 0 neutra ln i element
= aa + aa inverzni element
= a (a + a ) distribucija
= a 1 inverzni element
Zakon nule a 0 = 0
- 237 -
Reenje:
a 0 = a 0 + 0 neutra ln i element
= a 0 + a a inverzni element
= a (0 + a ) distribucija
= a a neutra ln i element
=a inverzni element
Zakon absorbcije a) a + a b = a b) a ( a + b ) = a
Reenje:
a)
a + a b =
= a 1 + a b neutra ln i element
= a (1 + b ) distribucija
= a 1 zakon nule
b)
a ( a + b) =
= ( a + 0 ) ( a + b ) neutra ln i element
= a + (0 b) distribucija
=a+0 zakon nule
Zakon involutivnosti a =a
Reenje:
Aksioma o inverznom elementu kae

a + a = a + a =1
a a = aa = 0
Ako uvedemo x = a , onda je

x + a = a + x =1
xa = a x = 0
pa je a = x , odnosno a = a .
Zakon komplementa za neutralne elemente a) 0 = 1 , b) 1 = 0

- 238 -
Reenje:
a)
0 = (a a ) inverzni element
=a +a De Morganovo pravilo
=a +a zakon involutivnosti
=1 inverzni element
1 = (a + a ) inverzni element
= a a De Morganovo pravilo
= a a zakon involutivnosti
=0 inverzni element
Zakon saimanja a) a b + a b = a ( )
b) ( a + b ) a + b = a
Reenje:
a)
a b + a b =
= a ( b + b ) distribucija
= a 1 inverzni element
b)
( a + b) ( a + b ) =
= a + ( b b ) distribucija
=a+0 inverzni element
2. Dokazati
a) a + b + a b = 1, b) ( a + b ) a b = 0
- 239 -
3. Primenom Bulove algebre izraunati vrednost izraza 1 0 + ( 0 + 1) .
Reenje:
1 0 + ( 0 + 1) = 0 + 1
= 0+0
=0
4. Kako izgleda disjunktivna i konjunktivna forma Bulove funkcije koja je zadata

tablicom?
p q r f
1 1 1 0
1 1 0 1
1 0 1 0
1 0 0 0
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
0 0 0 1
Reenje:
f = ( pqr ) + ( pqr ) + ( pqr ) + ( pqr ) disjunktivna forma -DF
f = ( p + q + r )( p + q + r )( p + q + r )( p + q + r ) konjunktivna forma -KF
5. Odrediti istinitosnu tablicu funkcija:

a) f1 = pq + pr + qr b) f 2 = p + qr
Reenje:
p q r f1 f2
1 1 1 1 1
1 1 0 1 1
1 0 1 0 1
1 0 0 1 1
0 1 1 1 0
0 1 0 0 0
0 0 1 1 1
0 0 0 1 0
- 240 -
6. Formuli p q + p r odrediti
a) prekidaku emu,
b) digitalno logiko kolo.
Reenje:
a)
p q
p r
b)
7. Formuli ( p + q ) r odrediti
a) prekidaku emu,
b) digitalno logiko kolo.
Reenje:
a)
p
b)
- 241 -
8. Nacrtati prekidake eme i digitalna logika kola koja odgovaraju iskaznim
formulama:
a) ( p q ) ( r s ) ,
b) ( p q + r ) s ,
c) p ( q + r ) ,
d) p q + p r ,
e) p q + ( p + r ) + r .
5. Napisati formule i nacrtati digitalna logika kola koja odgovaraju sledeim

prekidakim emama
a)
b)
c)
Reenje:
a) p ( q r + p q )
- 242 -
( )
b) p q + q ( p + r ) r
c) ( p + q ) ( q + r ) + p q r .
6. Napisati formule i nacrtati prekidaku emu koja odgovaraju sledeim

digitalnim elektrinim kolima:
a)
b)
Reenje:
a) p q + r ,
p q
b) p q + p r .
7. Za zadatu tablicu odredite Bulovu funkciju. Zatim nacrtajte prekidako kolo

dobijenog izraza.
p q r f
1 1 1 0
1 1 0 1
1 0 1 1
1 0 0 0
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
- 243 -
0 0 0 1
Reenje:
Disjunktivna forma glasi:
( p q r ) + ( p q r) + ( p q r) + ( p q r) + ( p q r )
Konjunktivna forma glasi:
( p + q + r ) ( p + q + r) ( p + q + r)
.
p q r
p q r
p q r
p q r
p q r
p p p
q q q
r r r
8. Nacrtati logiko digitalno i prekidako kolo za formulu p q + p r .

Reenje:
- 244 -
p
i
q
ili
p i
r
9. Pojednostaviti formulu i nacrtati logiko kolo.

a) p ( q + r ) + ( pq + pr ) t
b) pp + q + qq + r
Reenje:
a)
p ( q + r ) + ( pq + pr ) t = pq + pr + pqt + prt =
pq + pr = p ( q + r )
p
i
q
r ili
b)
pp + q + qq + r = 0 + q + qq + r =
q + qq + r = q + q + r = q + r
10. Pojednostaviti formulu

a) p q r + p q + ( p + q + r ) + p q r + q r + p q r
- 245 -
b) pqs + pqs + qrs + prs
c) pq + ps + pq + prs
Reenje:
p q r + p q + ( p + q + r) + + p q r + q r + p q r = (a + b = a b )
= pqr + pq + pq r + pq r + qr + pqr (a b + a b = a)
1 1 2 2
= pr + pq + pr + qr (a b + a c + b c = a b + a c)
= pr + pq + pr
b)
pqs + pqs + qrs + prs =
ps ( q + q ) + qrs + prs = ps + qrs + prs =
( p + pr ) s + qrs = ( p + r ) s + qrs =
ps + rs + qrs = ps + (1 + q ) rs =
ps + rs = ( p + r ) s
c) p + s
11. Dato je logiko kolo
q
p
a) Napisati izraz funkcije koju ovo kolo predstavlja

b) Napisati tablicu funkcije
c) Odrediti disjunktivnu i konjunktivnu formu funkcije
Reenje:
a) f = ( p + q ) r
b) Iz formule moemo da zakljuimo da je samo u sledeim sluajevima vrednost
funkcije 1 , f (1,1, 0 ) = f (1, 0, 0 ) = f ( 0,1, 0 ) = 1
- 246 -
p q r f
1 1 1 0
1 1 0 1
1 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 0
0 1 0 1
0 0 1 0
0 0 0 0
C)
f = pqr + pq r + pqr
f = pqr + pq r + pqr
12. Dato je logiko kolo
p
q
r
p
q
r
a) Napisati algebarski izraz funkcije koje kolo predstavlja

b) Napraviti tablicu ove funkcije
c) Na osnovu tablice napisati konjunktivnu formu funkcije
d) Primenom Bulove algebre minimizirati izraz i nacrtati jednostavnije kolo
Reenje:
f = pqr + pqr
- 247 -
p q r f
1 1 1 0
1 1 0 0
1 0 1 0
1 0 0 0
0 1 1 1
0 1 0 1
0 0 1 0
0 0 0 0
Konjunktivna forma
( p + q + r )( p + q + r )( p + q + r )( p + q + r )( p + q + r ) + ( p + q + r )
f = pq ( r + r ) = pq
- 248 -
INDEKS POJMOVA
A -iskazna 11
aksioma 90 -valjana 18
alef nula 36 funkcija 49
algoritam 110, 117, 123, 124,201 -aritmetika 123
- Dijkastrin 202 -bijekcija 51
- Kruskalov 209 -Bulova 228
- optimizacioni 201 -injekcija 50
- pretraga u dubinu 197 -inverzna 53
- prertaga u irinu 199 -izraunljiva 123
- Primov 207 -kompozicija 52
- rekurzivni 121 -rekurzivna 119
Aristotel 6 -surjekcija 50
B G
binarni brojevi 231 graf 133,
Bulova algebra 226 - beskonaan 135
binarne Bulove funkcije 228 -bipartitivni 138
binarna stabla pretrage 172 -bitrigraf 141
binomna formula 73 -izomorfan 142
binomni koeficijent 73 -Hamiltonov 146
blok ema 111 -kompletan 137
- linijska 112,113 -konaan 135
- ciklina 114 -multigraf 136
C -neoprijentisan 135
ciklus 137 -Ojlerov 144
- Hamiltonov 146 -orijentisan 135
- Ojlerov 145 - Pentagraf 141
continuum 37 -planaran 140
povezan 138
erova teza 122 -prost 135
vor 133 -regularan 137
- susedni 134 -teinski 148
- stepen 136 grana 133
Izolovan 136 -visea 136
D Igreke u zakljuivanju 99
dedukcija 88 I
definicija 90 implikacija 9
disjunkcija 8,9 indukcija 88
diskunktivna forma 229 -empiriska 88
Dekart Rene 35 -matematika 100
E inverzija 10
ekvivalencija 9 izraz 4,
iskaz 7
F
faktorijel 67
K
formula 4, kardinalan broj 35
klase ekvivalencije 48
- 249 -
koliniki skup 48 -Hamiltonov 146
kombinacije 71 -prost 137
-bez ponavljanja 71 R
-sa ponavljanjem 72 Raselov paradoks 38
kombinatorika 63 razlika skupova 32
komplement 33 Rekurzija 125
konjunkcija 9 relacija 3, 46
konjuktivna forma 230 -binarna 46
konstante 3,15 -refleksivna 47
kontura 138 -simetrina 47
kvantor 14 -antisimetrina 47
-egzistencijalni 15 -tranzitivna 47
-univerzalni 15 -ekvivalencije 47
L -poretka 47
logika 6 S
-iskazna 7 skup 30
-matematika logika 6 -disjunktni 32
-predikatska 16 -partitivni 31
logika kola 230 -podskup 31
lista susedstva 149 -prazan 30
M stablo 172
Matrica -binarno 178
-incidencije 150 -koreno 175
-susedstva 151 -koren 175
N -visina 175
negacija 9 -list 175
O -nivo 175
operacije 3, 8,15, -razapinjua 173
binarne 50 sud 7
logike 9 T
skupovne 32 tablica istinitosti 9
P tautologija 12
Paskalov trougao 74 teorema 89
permutacije 67 -Ojlerova 139,141
-bez ponavljanja 67 -Kelijeva 174
-sa ponavljanjem 68 Tjuring Alan 123
podgraf 135 Tjuringova maina 123
podskup 31 U
pravila zakljuivanja 90 unija skupova 32
prebrojavanje 66 ureen par 33
presek skupova 32 V
promenljive 3,15 varijacije 65
prekidake eme 232 -bez ponavljanja 69
pseudo kod 115 -sa ponavljanjem 70
problem etiri boje 153 Venovi dijagrami 30
put 137
-Ojlerov 145 enon Klod Elvud 216
- 250 -
Z
Zakoni
-asocijacije 13,34
-de Morganov 14,34
-distribucije 13,34
-dvojne negacije 14
-eliminacija 95
-generalizacija 95
-idempotencije 13
-modus ponens 14,93
-modus tolens 14,93
-komutacije 13,34
-kontradikcije 14,94
-kontrapozicije 94
-kontraprimer 94
-specijalizacija 95
-tranzitivnost ekvivalencije 96
-tranziticnost implikacije 96
- 251 -
LITREATURA
1. J. A. Anderson, Diskretna matematika sa kombinatorikom, Raunarski

fakultet, Beograd, 2005.
2. D. Cvetkovi, Diskretna matematika, Prosveta, Ni, 1996.
3. D. Cvetkovi, Diskretne matematike strukture, Raunarski fakultet,
Beograd, 2004.
4. D. Cvetkovi, S. Simi, V. Balti, M. iri, Diskretna matemamatika.
Osnove kombinatorike i teorije grafova, Drutvo matematiara Srbije,
Beograd, 2008.
5. D. Cvetkovi, Teorija grafova i njene primene, Nauna knjiga, Beograd,
1990.
6. K. H. Rosen, Discrete Mathematics and Its Applications, Mc Grew Hill,
2003.
7. S.Lipschutz, M. Lipson, Discrete mathematics, Schaum's, Mc Graw Hill
8. V. Petrovi, Teorija grafova, Novi Sad, 1998.
- 252 -
Na osnovu lana 23. stav 2. taka 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Slubeni
glasnik RS, br. 84/2004, 86/2004 (ispr.), 61/2005, 61/2007 i 93/2012), Odlukom Se-
nata Univerziteta Singidunum, Beograd, broj 260/07 od 8. juna 2007. godine, ova knjiga
je odobrena kao osnovni udbenik na Univerzitetu.
CIP -
,
51-74:004(075.8)(076)
51(075.8)(076)
, , 1952-
Diskretna matematika : sa zbirkom
zadataka / Ivana Kovaevi. - 3. izmenjeno i
dopunjeno izd. - Beograd : Univerzitet
Singidunum, 2013 (Loznica : Mladost grup). -
VIII, 252 str. : graf. prikazi ; 24 cm
Tira 300. - Bibliografija: str. 252. -
Registar.
ISBN 978-86-7912-468-5
a) - b)
-
COBISS.SR-ID 196325644
2013.
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo
kom vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglas-
nosti izdavaa.

US - Diskretna Matematika Sa Zbirkom Zadataka PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Diskretna Matematika Sa Zbirkom Zadataka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet singidunum

Tree izmenjeno i dopunjeno izdanje

Ova udenik predvien je da prati osnovni, jednosemestralni kurs Diskretne

Knjiga je prvenstveno namenjena studentima prve godine Informatike,

Ovo je tree izmenjeno izdanje.

Beograd, januar 2013. Autor

1. OSNOVNI POJMOVI MATEMATIKE LOGIKE 5

2. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE SKUPOVA 29

5. PRAVILA ZAKLJUIVANJA I DOKAZI 87

6. TEORIJA ALGORITAMA 109

9. GRAFOVSKI ALGORITMI 196

INDEKS POJMOVA 249

Grubo govorei matematiku moemo da podelimo na dve velike celine:

Do sada, uglavnom smo se bavili matematikom analizom, odnosno kontinualnom

Diskretna matematika obezbeuje teorijsku osnovu za mnoge oblasti raunarskih

pomogne da se razviju sposobnosti logikog razmiljanja,

Pored govornog jezika u matematici se koriste razni matematiki znaci-simboli, a

Gottfried Vilhelm von Leibniz (15961650)

Jezik matematike sadri:

algebarske operacije: +, ,*, / ,

Definicija izraza glasi:

Formule su izrazi koji moraju da sadre r znak relacije..

Kada ovo poglavlje prouite biete u mogunosti da:

3. definiete iskaznu logiku

4. znate logike operacije

5. napiete tablice istinitosti iskaznih formula

6. nabrojite osnovne logike zakone

7. definiete predikatsku logiku

8. reavate valjane formule

Logika je vetina i metoda pravilnog miljenja. To je nauka o zakljuivanju i kao

Osniva logike je grki filozof Aristotel (384-322 p.n.e.). Roen u

1.2. MATEMATIKA LOGIKA

Matematika logika se intenzivno se razvija od sredine 19 veka pa do danas. esto

1.3. ISKAZNA LOGIKA

Iskazi se obeleavaju malim slovima p, q, r,i nazivaju se iskazna slova.

Napomena: Umesto T (true) i (ita se ne te), u tehnici se vie koriste oznake 1 i 0.

Reenica p: 2-1=-1 je iskaz i ima netanu istinitosnu vrednost, tj. ( p ) = .

1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE

U svakodnevnom jeziku, sloene reenice nastaju kombinovanjem prostih reenica i

Razlikujemo dve vrste logikih operacija, unarne i binarne , koje se odnose na

konjunkcija (i), u oznaci . To je reenica oblika p i q.

disjunkcija (ili), u oznaci . To je reenica oblika p ili q.

implikacija (ako - onda), . To je reenica oblika ako p onda q.

ekvivalencija (ako i smo ako), u oznaci . To je reenica oblika ako p onda q i

negacija (ne) . To je reenica oblika nije p.

Napomena: Negacija je unarna operacija, ostale operacije su binarne.

Istinitosna vrednost logikih operacija u tablici je u saglasnosti sa svakodnevnom

Implikaciji meu logikim operacijama pripada istaknuto mesto. uveni mate-

Implikacija moe da se ita na sledee naine:

Za implikaciju, p q , vezane su i 3 dodatne vrste iskaza:

Ekvivalencija je dvostruka implikacija, odnosno

Ekvivalencija se ita na sledee naine:

1.3.2. ISKAZNE FORMULE

Kombinovanjem iskaznih slova i logikih operacija dobijamo sloene formule, kao

Za dve formule F1 i F2 kaemo da su ekvivalentne ako je F1 F2 , i piemo

logiki operator prioritet

Prevod sadraja iz obinog jezika u zapis matematike logike je jedan od najvanijih

Iskazna formula koja je uvek tana naziva se tautologija.

Tautologije, kao uvek tani iskazi, predstavljaju zakone miljenja, odnosno

Neki od vanijih logikih zakona tautologija su

Zakon dvojne negacije p p

Modus ponens ( p ( p q)) q

Zakon svoenja na protivrenost ( p ( q q ) ) p