Metode prikupljanja podataka

Prikupljanje podataka je karakteristika svakog naunog, a moglo bi se rei i uopte svakog

istraivanja. To podrazumijeva u svim situacijama istraivanja analizu i sintezu, indukciju,
klasifikaciju, specijalizaciju i generalizaciju, to podrazumijeva u svim situacijama naunog
istraivanja korienje optenaunih metoda modelovanja, hipotetiko-deduktivne i
statistike, samostalno ili to je u politikim naukama ee i opravdanije, u punoj
meusobnoj povezanosti.
U sreditu panje nalazie se prikupljanje empirijskih podataka. Pri tom, zastupamo stanovite
da su empirijski svi podaci o doivljavanju, miljenju, stavovima, ponaanju, procesima itd.
koji se odnose na direktne ili indirektne manifestacije pojave, a do kojih se moe doi ilnim
opaanjem, posrednim ili neposrednim putem.
Na ovaj nain doli smo do dva osnovna naina sakupljanja podataka:
1. prvo, sakupljanje podataka neposrednim ulnim opaanjem ( ulom vida, sluha, osjeta,
mirisa i ukusa )
2. drugo, sakupljanjem podataka posredstvom drugih- posredstvom opaanja i iskaza
drugih o pojavi
U naine prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjem ubrajaju se posmatranja i
eksperiment, a u posredne ispitivanje i analiza dokumenta.
Pri razmatranjima i klasifikaciji metoda prikupljanja podataka treba uvijek imati u vidu bitne
inioce definicije podatak. To su sa stanovita istraivaa:
1. manifestovanost ( manifestacija koja se moe zapaziti )
2. znaenje koje se moe utvrditi
3. mjesto u procesu odnosno sistemu miljnja
Bitni inioci definicije pojma podatak ukazuju nam da nijedan ulni opaaj nije podatak
sam po sebi, ve je to tek kada dobije znaenje u logikom i teorijsko-metodolokom
miljenju ( npr. gomila kamenja je po osnovnom znaenju samo mnogo jednog odnosno
mnotvo pojedinanih kamenova na jednom mjestu, ali moe imati i dodatno znaenje kao
npr. graevinski materijal )

Ispitivanje

Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno

usmenih ali i pisanih, koje daju ispitanici. Ono je nain neposrednog sakupljanja podataka
zato to se podaci dobijaju u neposrednom verbalnom optenju sa izvorom podataka-
davaocem izkaza, ali je istovremeno i nain posrednog sakupljanja podataka zato to izmeu
dogaanja i podataka o dogaanju posreduje ispitanik, davalac iskaza.
Podaci koje dobijamo od njega rezultat su njegovog opaanja, iskustva i svijesti, naroito
kada se ne odnose iskljuivo na njega, na njegova neposredna saznanja i doivljavanja.
Istraivanje mnogih predmeta mogue je samo ispitivanje, dok gotovo da se ne moe nai
predmet istraivanja koji se ne bi mogao istraivati ispitivanjem. Predmet ispitivanja mogu da
budu prolost, sadanjost i budunost, realni dogaaji, ponaanja, osjeanja i zamisli, jednom
rijeju sve ono to moe da bude sadrina smislenog iskaza ovjeka.
Ispitivanje je istovremeno najee koriena i istovremeno najee kritikovana metoda
prikupljanja podataka. Njoj se zamijera nedovoljna pouzdanost, nizak stepen prodornosti,
odsustvo izvornosti itd. Argumenti u prilog ovih tvrdnji bili su da iskazi ispitanika ne moraju
biti istiniti, da su esto nekompetentni, da se iz iskaza saznaju samo djelimini stavovi
ispitanika itd. S druge strane u istraivakoj praksi dolo se do saznanja da je to esto jedina
mogua metoda, da je najire primjenjljiva i najekonominija.
Ispitivanje je, prema vaeim definicijama, nain prikupljanja podataka od drugih subjekata
izazivanjem njihovog verbalnog reagovanja verbalnom provokacijom. Dakle, dvije su bitne
odredbe definicije:
1. podaci se prikupljaju posredno
2. do njih se dolazi verbalnom provokacijom, kojom se izazivaju verbalne reakcije
Definicija ispitivanja bi, prema tome, mogla da glasi: ispitivanje je nain sakupljanja
podataka preko iskaza drugih subjekata (ispitanika), a putem verbalnog optenja sa njima
upotrebom uputnih iskaza.

Klasifikacija ispitivanja

Kriterijumi klasifikacije ispitivanja su mnogobrojni, mada se najee kao kriterijum uzima

rad ispitivaa odnosno postupak ispitivanja.
Uobiajena je podjela na blago, neutralno i otro ispitivanje,
Blago ispitivanje podrazumijeva ponaanje ispitivaa koje dovodi kod ispitanika do
uspostavljanja povjerenja znatnog stepena, prisnosti i otvorenosti tako da ne postoje prepreke
za razgovor ni o najosjetljivijim, intimnim problemima. Prednosti su iskrenost i mogua
istinitost iskaza ispitanika u vezi s pitanjima na koje se, po pravilu, drugim metodama ne
dobija odgovor. Nedostaci su: velika ekstenzivnost ( potrebno je mnogo vremena ), nedostatak
odgovarajuih kadrova i mogunosti pogrenog tumaenja mnogobrojnih iskaza, odnosno
odabiranja meusobno razliitih iskaza o istom predmetu.
Neutralno ispitivanje podrazumijeva utiv, korektan, poslovan odnos ispitivaa prema
ispitaniku. Bilo koji oblik sugerisanja rjeenja ili orijentisanje ispitanika izvan strogo
predvienog postupka unutar odabrane tehnike ispitivanja, kao i bilo kakvi oblici uticanja,
zabranjeni su. Neutralno ispitivanje podrazumijeva neposredno obraanje, neposredno pitanje
i prihvatanje- evidentiranje dobijenog odgovora kako je dat.
Otro ispitivanje podrazumijeva stavljanje ispitanika u psihiki vrlo sloene situacije u kojima
ispitiva vri psihiku presiju, izlae ispitanika djelovanju ukrtenih pitanja, zatim
sistematskom ponavljanju pitanja uz promjenu ritma ispitiavnja itd. Ovaj tip ispitivanja se u
literaturi esto poistovjeuje sa policijskim ispitivanjem.
Veoma je vano otkloniti neke zablude i odgovoriti na neka otvorena pitanja u vezi sa
pomenutim tipovima ispitivanja.
Prvo, zabluda je da izmeu blagog i otrog ispitivanja nema srodnosti- da je prvo kliniko,
psiholoko, a drugo policijsko. Moglo bi se rei da se radi o dvjema varijantama istog tipa
ispitivanja koje se meusobno razlikuju po tonu i neposrednosti ispoljavanja psihikog
pritiska. Razlika je u tome to se kod blagog ispitivanja pritisak vri blagim usmjeravanjem
toka miljenja, estim saglaavanjem, iznoenjem stimulativnog stava, podsticanjem,
navoenjem na suprotstavljanje novog ranijem iskazu itd. to znai indirektno. U otrom
ispitivanju sve to ini ispitiva ili vie ispitivaa neposredno. Bitna razlika izmeu ova dva
tipa ispitivanja je u osjeanju koje ispitiva nastoji da izazove u ispitaniku da bi sruio
psihiku barijeru, odnosno psihiki odbrambeni sistem ispitivanja. U prvom sluaju to je
strah, osjeanje nelagodnosti kojeg se treba iskazima osloboditi, to je predaja ispitanika.