CEMENTACIJAI SILICIRANJE

Priprema predmeta I nain izvoenja

elici za cementaciju

elici za cementaciju su konstrukcioni elicisa malim procentom ugljenika, koriste se za delove

iji se povrinski sloj cementira ( termohemijski se obogauje ugljenikom ) ili karbonitriria
(istovremeno se termohemijski obogauje azotom I ugljenikom). Posle temikih obrada postie
se velika tvrdoa, otpornost prema habanju I koroziji (povrinskog sloja ), a jezgro zadrava
dobru ilavost. Ovi elici mogu biti:

- Ugljenini ( za izradu delova jednostavnih oblika I malih dimenzija- ruice, rukavci,

poluge, zglobovi I drugih, izloenih habanju I malim optereenjima)
- Niskolegirani ( legirani su : hromom, manganom, niklom, molibdenom), koriste se za
izradu delova veih dimenzija, kod kojih se zahteva visoka tvrdoa povrinskog sloja,
dobra vrstoa I ilavost jezgra.

Cementacija

Cementacija je termohemijski proces u kojem se povrinski slojevi elika obogauju

ugljenikom. Konana svojstva cementirani delovi dobijaju tek posle kaljenja i niskog otputanja.

Cilj cementacije je da se dobije visoka tvrdoa povrinskog sloja (55-65 HRC), a time i visoka

otpornost na habanje. Cementaciji se podvrgavaju niskougljenini elici sa sadrajem do 0,2% C i

legirani elici sa 0,080,2% C. U procesu cementacije delovi se zagrevaju u sredini bogatoj

ugljenikom i sposobnoj da na temperaturi cementacije oslobode ugljenik u atomskom stanju.

Cementacija se obavlja na temperaturama 930950C, kada austenit moe da rastvori najvei

procenat ugljenika (do 2% C), Ako su u pitanju neodgovorni delovi onda se posle cementacije
obavlja nisko otputanje radi uklanjanja unutranjih napona.

Kod visoko odgovornih delova se posle cementacije obavlja kaljenje i otputanje.

Ako su potrebne dobre osobine i jezgra i povrine materijala u konstrukciji, cementacija se

izvodi sa dvostrukim kaljenjem ili sa arenjem uz nisko otputanje. Ovim se postie

maksimalna tvrdoa povrinskog sloja + maksimalna ilavost jezgra. Nedostaci su: sloena
obrada, poveanje deformacija, oksidacija i razugljenisavanje.

Dubina cementiranog sloja zavisi od: vremena i temperature, a u manjoj meri i od hemijskog

sastava, kao i od aktivnosti sredstva za cementaciju. Dubina cementiranog sloja moe biti od
0,51,5 mm, izuzetno i do 10 mm. Sadraj ugljenika u cementiranom sloju je od 0,91% C.
Delovi koji se podvrgavaju procesu cementacije moraju se pripremiti. Priprema obuhvata
ienje i odmaivanje povrina, kao i zatitu povrina koje se ne cementiraju. Povrine koje se
ne cementiraju prevlae se bakrom, niklom ili premazima na bazi meavine azbesta, gline, talka i
tenog stakla.

Pre cementacije treba:

1) oistiti i odmastiti povrinu,

2) naneti prevlake na one delove povrine gde nije potrebna cementacija (na primer,
nanoenjem Cu, galvanizacijom, ili Ni, ili specijalnim premazima).

u vrstoj sredini (drveni ugalj + Na2CO3 (BaCO3))

Cementacija u tenoj sredini (Na2CO3 + NaCl)

u gasnoj sredini (zemni gasovi; prirodni gas; meavina metana (CH4)

butana i propana) CH4 2H2 + C ovde postoji mogunost automatizacije
ime se postie bre zagrevanje i krae vreme obrade, mogunost kontrole
protoka gasa

Cementacija u gasovitoj sredini. Ovaj proce se ostvaruje zagrevanjem u gasovitoj sredini koja je

sposobna da na temperaturi procesa oslobodi atome ugljenika. Delovi se zagrevaju u

specijalnim peima sa stalnim protokom gasa bogatog ugljenikom (prirodni gas, koji se sastoji
skoro potpuno iz metana CH4 i meavine butana i propana, koji se specijalno priprema). Atomi
ugljenika, potrebni zacementaciju, obrazuju se razlaganjem ugljovodonika i ugljendioksida koji
se nalaze u gasovitoj sredini: CH4 2H2 + C. Ovako dobijeni atomi ugljenika difunduju u
povrinski sloj i rastvaraju se u austenitu poveavajui sadraj rastvorenog ugljenika (0,81% C).
eljena koncentracija ugljenika u povrinskom sloju moe se postii automatskim regulisanjem
sastava gasa.Cementacija u gasovitoj sredini ima niz prednosti: delovi se bre zagrevaju, pa je
vreme procesa znatno smanjeno; jednostavno i lako regulisanje protoka gasa u pei; mogunost
potpune automatizacije celokupnog procesa.
Termika obrada cementiranih delova. Posle cementacije delovi, idui od povrine ka jezgru,
imaju nehomogeni sastav, strukturu i svojstva. Povrinski slojevi imaju perlitno cementitnu
strukturu, dok je jezgro feritne strukture. Termikom obradom cementiranih delova moe se
smanjiti veliina metalnih zrna, koja se u procesu cementacije zbog visokih temperatura i duine
zagrevanja znatno poveavaju; postie se visoka tvrdoa povrinskog sloja i dobra mehanika
svojstva jezgra; uklanja se cementitna mrea u povrinskom sloju koja se moe pojaviti zbog
vee koliine ugljenika.

Proces termike obrade posle cementacije bira se u zavisnosti od hemijskog sastava i odnosa

izmeu tvrdoe povrinskog sloja i ilavosti jezgra.

Za dobijanje sitnozrne strukture povrinskog sloja i jezgra, maksimalne ilavosti jezgra i

maksimalne tvrdoe povrinskog sloja, posle cementacije, primenjuje se dvostruko kaljenje:

(1) delovi se zagrevaju do temperature 880900C i kale, ovim se dobija sitnozrna struktura
jezgra i odstranjuje se cementitna mrea u povrinskom sloju;

(2) ponovo zagrevanjc do temperature 760780C i kale, ovim se postie usitnjavanje strukture
cementiranog sloja i dobijanje njegove maksimalne tvrdoe. Nedostatak dvostrukog kaljenja je
sloeniji proces obrade, poveanje deformacija, naroito kod delova sloenog oblika i mogunost
pojave oksidacije i razugljenisavanja.

Delovi posle cementacije najee se jednostruko kale i to: (1) delovi se ponovo zagrevaju

do temperature 820850C (temperatura koja odgovara zagrevanju jezgra) i

kale, tako da jezgro dobija jednu od kaljenih struktura; (2) delovi se

zagrevaju do temperatura 760780C (temperatura koja odgovara zagrevanju

povrinskog sloja) i kale, tako da povrinski sloj dobija maksimalnu tvrdou dok jezgro ostaje

nepotpuno okaljeno.

Posle cementacije u gasovitoj sredini delovi se vade iz pei za cementaciju, sporo hlade do

temperature od 840860C, a odmah zatim potapaju u sredstvo za hlaenje.

Prethodno hlaenje doprinosi smanjenu deformacija delova i poveanju povrinske tvrdoe

zbog smanjenja koliine zaostalog austenita. U ovom procesu termike obrade metalno zrno u
povrinskom sloju i jezgru ostaje nepromenjeno, pa prema tome ovaj postupak neposrednog

kaljenja se primenjuje samo u sluaju kada su delovi izraeni od sitnozrnih elika.

Posle kaljenja cementiranih delova, u svim sluajevima, primenjuje se nisko otputanje na

temperaturi od 160180C sa ciljem smanjenja zaostalih napona i poveanja ilavosti.

Siliciranje
Siliciranje je termohemijski proces difuzionog obogaivanja povrinskog sloja

srednjeugljeninih elika silicijumom zagrevanjem u odgovarajuoj sredini. Cilj procesa siliciranja

elika je dobijanje visoke otpornosti na koroziju (u morskoj vodi, azotnoj, sumpornoj i sonoj
kiselini) i poveanje otpornosti prema oksidaciji do 700C, i uz relativno malo poveanje
otpornosti prema habanju. Obino se obavlja na delovima ureaja u hemijskoj industriji i
proizvodnji nafte.

Siliciranje se izvodi obino u gasovitoj sredini razlaganjem para SiCl 4 na 9501050C u trajanju 2
5 asova. Struktura siliciranog sloja je vrst rastvor silicijuma u Fe. Dubina sloja iznosi 0,31
mm, a tvrdoa 200300 HV.