do .->, . -,-..

-
Pa:

23. IV. 18!

bpoj

03
U N ! V E R.Z 1 T E T U N 0 V 0 M S A D
PRIRODNO-MATEMATlCKI FAKULTET
1NSTITUT ZA FIZIKU

Mr JOVAH P . 5ETRAJC!C

0 PROBLEM SUPERFLUIDNG6 TRANSFERA

U KONDENZOVANOJ HATERUI

doktorska disertacija

NOVI SAD, 1985,

Ova te-Aa. je uradjena u Laboratoriji
za teoeriysku fiziku na Institutu za
fi-siku, Prirodno-matematickog fakul-
teta u Piovom sadu, pod rukovodstvom
dr Bratislava S. To^iia, redovnog
pi>ofesora PMF-a u Novom Sadu.

Koristim ovu priliku da se zahvalim

svi-ma onima koji su mi. pomogli da ovu
tesu uTadim. Sajvedu zahvalnost dugujem
dp Bratislavu S. Tosidu, dr Mariu J.
Skr-injaru, dr Darku V. Kaporu, mi- Zlat-
ku V. Bundalu, te svojoj majci, supruzi
i oou.
adjsna u Laboratori-di-
fiziku na Inatitutu zo. S A D R 2 A J
no-matematiSkog fakul-
adu, pod rukovodstvom
S. ToSida, redovnog
a u llovom Sadu.

U V 0D
GLAVA 1: SUPERFLUIDNOST I SUPERPROVODLJIVOST 5

1. FENOMEN SUPERFLUIDNOSTI 6
1.1. Kriterijum superf1uidnosti
c e s t i ca 9
1.2, Boze-Ajnstajnova k o n d e n z a c i j a He* 12
2. HIDRODINAMIKA SUPERFLUIDNOG KRETANJA 17
3. MOGUCN05T SUPERFLU!DNOSTI U SISTEMU
23
KVAZlCESTICA
k. S U P E R F L U I D N ! T R A N S F E R N A E L E K T R I S A N IH
CESTICA - SUPERPROVODLJIVOST 26

GLAVA 2: SUPERFLUIDNOST U MOLEKULARNIM

34
KRISTALIFIA
5. VREME RELAKSACIJE OPTlCKIH
POBUDJENJA 36
6. NELINEARN! EFEKTi KAO UZROK
SUPERFLUIDNOST]
Koristim ovu priliku da se zahvalim 6.1. Koherentn'a e k s i t o n s k a s t a n j a 38
vima onima koji su mi pomogj-i da ovu 6.2. Visoke eksitonske koncentracije 33
ezu ufadim. Hajvedu zahvainost dugujem
7. V I R T U E L N A RAZHENA FONONA KAO UZROK
r Bratislavu S. Tosicu, dp Mariu J. 43
EKSITONSKE SUPERFLUIDNOSTI
krinjaru, dr Darku V. Kaporu, rnr Zlat-
u V. Sundaiu, te svojoj majci, supruzi 7.1. Bieksitoni 49
oau. 7.2. Eksitonske kapije 54
7.3. S o l i t o n s k i aspekt s u p e r f 1 u I d n o s t i 68
o p t i c k i h eks i t a c i j a
GLAVA 3; F10GUCNOST SUPERFLUiDNOST! U
FEROMAGNETICIMA

TALASA

iO. MAGNON-FONON INTERAKCUA i

S U P E R F L U i DNOST
1 0 . 1 , V e z a n a s t a n j a s p i n s k i h t a ia s a
1 0 . 2 . 0 b r a zo v a n i e m a g n o n s k i h k a p i j i i
P o s 1e d ic e
10,3. Magnet n i s o l i t o n i i s u p e r f l u i d n o s t

GLAVA 4: SUPERPRQVODLJIVOST HETALA 96

i 1 . E L E K T R O N - F O N O N I N T E R A K C i JA i
FRELIHCVA TRANSFORMAC!JA
12. KUPEROV! PARCVi i BCS T E G R i J A
13- ANAUZA JEDNOD IMtNZ ION !H STRUKTURA
i 3 ' Forntiranje gep-jednacine 106
13.2. R a z t i c i t i metodi resavanja 109
13-3- L o z a k t n i j i t r e t n a n p ro b 1 e m a 112
13.^- Odredjivanje arbitrarnog parametra 116
13-5. A r: a i I z a i d i s k u s i j a r e z u l t a t a 125

Z A K L J D C A K
P RI L 0 Z I
lit. ELEMENT i T E O R I J E POSMATRANIH SiSTF,MA 133
1 H .1 . Fo no n i 133
1^.2. Frer. k e t o v i ' e k s i t o n i 135
1^.3. Eksiton-fonon i n t e r a k c f j a u
m o l eku 1 am ; m k r i s t a i i m a
1 4 . k . F e r o m a g ne t n i f o no n i
i^.5. Magnon-fonon i n t e r a k c i j a u m e ta 1 i m a
1^4.6. E t e k t r o n i u m e t a i i f r i a
1 <4 . 7 E S e k t r o n - f o n o n i n t e r a k c i j a
u rn e t a 1 I m a
15. PROGRAM! ZA N U M E R i C K O RACUNANJE
15.1. "Eko i ton'1 155
15-2. "Ma g n o n ! ' 156
15.3. "Eiek!.ron" 157

L I T ERA TU A
A B S T R A C T
GUCNOST SUPERFLUIDNOSTI U
ROMAGNETICIMA

GNON-FONON I N T E R A K C I J A I
PERFLU i DNOST 79
i/ezana s t a n j a s p i n s k I h t a i a s a 80
D b r a z ov a n j e mag no n s k i h k a p ! j i i
:?os 1 ed i ce 85
1 a g n e t n i s o i i t o n i i superfluidnost

U V 0
'ERPROVODUIVOST HETALA 96
;KTRON-FONON i N T E R A K C i J A
I L i K O V A TRANS F O R M A C ! J A
'EROVI 100 Superfluidno kretanje predstavlja jedan od najinte-
ILIZft . 106 resantnijih fenomena u prirodi. Sa teorijske tacke gledista u
' o r m i r a n j e g e p - j e d n a c ine 10G sizi interesovanja su mehanizaii koji dovode do ovakvih pojava,
l a z i i c i t i me tod i r e s a v a n j a 109
g z a k t n i j i t r e t man p r o b l e m s a sa stanovista prakse interes za ovc pojave potpuno je razurn-
112
i d r edj s v a n j e . a r b > t r a r n o g p a r a p e t r a 116 Ijiv i opravdan jex' se pri superfluidnom kretanju transfer
i n a i i za i d i s k u s i j a r e z u l t a t a 125
energije vrSi sa minimumom gubitaka. Zbog svega ovoga problem
superfluidnog transfera niz poslednjih decenija predstavlja
A K 129
jedan od najaktuelnijih istrazivac.Kih zadataka,
132 Pojava superprovodljivosti kod metaia eksperimental-
MEN!! T E O R I J E P O S M A T R A N I H S i S T E M A 133 no je otkrivena pocetkom ovoga veka, a pojava superfluidnog
o no n i 133 kretanja tecnog He ^ tridesetak godina kssr.ije. Teorijska objag-
renkelovi e k s i t o n i 135
kslton~fonon i n t e r a k c i j a u njenja superfluidnosti kod He1* data su krajera pete decenije
olekularnimkriatalima ovog veka, dok je tecrijsko objasnjenje superprovodljivosti us-
eromagnetni fononi
a g n o n - f o n o n i n t e r a k c i j a u m e t a l i ma ledilo desetak godina kasnije. lako su teorije mehanizarna ovih
iektroniumetaiima 148 niskoterriperaturnih fenomena do danas razradjene do detalja, is-
iektron-fonori i n t e r a k c i j a
me t a 1 i ma trazivanja se nastavljaju punim intenzitetom i to posebno s ci-
152
15U Ijem konstruisanja visokotemperaturnih superprovodnika.
Eks i ton" 155 U cba pomenuta fenomena radi se o superfluidnom (bez-
Ma g no n" 156 viskozriom, bezotpornom) kretar.ju cestica. Bilo je potpuno pri-
E 1 e k!. r o n " 157
rodno, u skladu sa razvojem saznanja o procesima u kondenzova-
U RA 159 nim sredinama, da se postavi pitanje o mogucnosti superfluidnog

172
kretanja kvazioestica. Istrazivanja pojava superfluidnosti
kvazicestica pocela su krajem pedesetih godina i to prvo u
sistemu poluprovodnickih eksitona. Kasnij-2 su ova istraziva-
nja prosirena na opticka pobudjenja u molekuiarnim kristali-
ma i na spinska pobudjenjj u feromagneticima. Treba odinah
istaci da je u svim ovim istrazivanjima teorija prednjacila
eksperimentu i to zbog toga sto je izuzetno tesko eksperimen-
talno konstatovati superfluidnost kod kvazicesticnih sistema.
Postojc uglavnom dva osnovna razloga za to. Kao prvo, kvazi-
cestice imaju konacno i veoma kratko vrerae zivota (reda 10~ f
s) i samo u torn kratkom intervalu vreraena merni instrument!
treba da registruju pojavu Boze-Ajnstajnovog kondenzata i
njegovih osobina. Drug! raziog je problem kretanja ovog kvazi-
cesticnog kondenzata jer njega ne cine naelektrisane cestice
koje se mogu pokretati spoljaSnjim elektricnim poljem (kao u
slucaju Kuperovih parova elektrona i njihovog superprovodnog
kretanja). S druge strane, kvazicestice r.emaju stvarnu masu
pa se ne mogu pokrenuti ni gravitacionin poljem (kao sto je
to ucinjeno u ogledima sa He ** - efekat fontane). 2bog svega
ovoga do danas ne postoje pouzdani eksperimentalni dokazi po-
stojanja superfluidnih osobina kvazicesticnih sistenia. sto se
pak teorijskih razmatranja tice, ona su u danasnje vrene u
prilicnoj meri razvijena - ustanovljeni su osnovni kriteriju-
mi za egzistenciju superfluidnog transfera kvazicestica. Me-
djutim, i pored svih, gore navedenih, prakticnih teskoca do-
kazivanja prisustva superfluidnosti kvazicestica, nedvosnisie-
no se moze reel da ovakav fenomen u prirodi postoji.
Ova disertacija tretira problem superfluidnosti u
sistemu Frenkelovih eksitona i u sistemu feromagnetnih spin-
skih"talasa. Jedan deo istrazivanja se odnosi i na problem
superprovodljivosti u jednodimenzionim strukturama. 2a-poinenu-
te kvazicesticne sistenie CFrenkelovi eksitoni i feronagnetni
magnoni) ispitani su kriterijumi za nastanak superfluidnog
kretanja. Osnovni kriterijum je odnos vrenena zivota kvazices-
tica i vremena njihove relaksacije pri raseJanju na fononima,
' . ja Dojava s u p e r f l u i a n o s t i
a neophodan uslov je da vreme relaksacije bude krace ocl vre-
tin ;ooi:; i tv- oi'vo -;
mena zivota tih kvazicestica. Druga dva kriterijurna vaze i za
la. :,25niie su ova i a t r a z i v a -
kvazicesticne i za cesticne sisteme. Jedan od ovih kriteriju-
. molekiilarnin; k r i s t a l i -
raa je forma jednacina kretanja koja treba da bade analogna
roniagneticima. Treba oci:.:ah
jednac.ini kretanja za superfluidne tecnosti, a drug! je pozi-
pvanjiiaa t e o r i j j p r e d : - j i c i i a
tivnost minimuma fazr.e brzine pobudjenja koja nastaju prili-
.::etno teSkc eksperir:,en-
kom kretanja kondenzata. Pokazano je da je kod Frenkelovih
. : kvazicesticnih sisre:na,
eksitona prvi od ovih kriterijuma uvek ispunjen, dok je za
:.i to. Kac prv. , k v a z i -
sistem spinskih taiasa ispunjen sarao kada se feromagnetik na-
vreir.e z i v o t a ( r > ; d i : : C " b
lazi u jakom spoljagnjem magnetnom polju.
cseni aerni instrument!
Ostali pomenuti kriterijumi bill su priraenjivani u vezi sa
.;novog kondenz-'.ts :.
razlicitim mehanizmima koji mogu da dovedu do pojave superflu-
blen kretanja .: /o/; kvasi-
idnosti, a to su:
- naelektrisar.e cr:r:i.:e
a) Rasejarije kvazicestica, do koga dolazi u slucaju visokih
.'Ktricniii poljsr. ( ^ a c u
koncentracija. Analizom ovog mehanizma pokazano je da se,
p :' rnihovo" Su;;e:pro'/car.c;^
prilikom kretanja kondenzata, pojavljuju pobudjenja sa poziti-
ice nenaju stvarnu masu
vnim minimumom fazne brzine.
. nir; polje.-r. Ck.;. J-cj >
b) Koherencija kvazicesticnih stanja. U vezi sa ovim dobijene
|-efekat f o n t a n e ) . Zbog svega
su jednacine kretanja, analogne jednacinama kretanja za super-
. p e r i n e n t a J n i dc'-.^zi PO-
fluidnu tecnost.
I 'ssticnih sistema. sto se
c) Nastanak efektivne kvazicesticne interakcije usied virtuel-
u G a n a s n j e vre:.;e u
ne razmene fonona. Pokazano je da se usled ove pojave obrazuju
r.ivljer.i su osnovni k r i t e r i j u -
kvazicesticne kapije koje mogu de se krecu superfluidno na ra-
I transfera k v a z i c e s t i c a . 'Ie-
cun toga sto elementarna pobudjenja nastala raspadom kaplji
praktiinih tr ; ' ;;,-a ,-o-
imaju pozitivan minimum fazhe brzine. Naravno, raspadaju se
L i c e s c i i ^ , r.edvcc;::.is:-e-
samo neke od kaplji iz kondenaata, i to omogucuje ostalim da
rirodi p o s t o j i .
se krecu superfluidno.
. ' superfluidr,csti u
d) Solitonski mehanizam takodje moze da bude jedan od uzroka
:esiu furor, ajr.et. :'-. ; : -.-
superf luidnosti. Ako brzina solitona prernasi brzinu zvuka oni
: ' '
"prelaze" u nove kvazicestice koje zadovoljavaju jednacinu
ionim strukturana. Za- po-ienu-
kretanja analognu jednacini kretanja superfiuidne tecnosti i,
vi eksitoni i feronagnetni
pored toga, imaju pozitivan minimum fazne brzine. Svi pomenuti
. ":anak superfluidncg
mehanizmi mogu da dovedu do superfluidnih pojava u sistemu mo-
je :dn"s vremena zivota kvazices-
lekularnih eksitona, dok je za tako-sto, u sistemu feromagnet-
!"j-j ::a ;;::.- -.ir.-.a,
nih magnona, neophodno prisustvo spoljasnjeg magnetnog polja.
 Dobar deo disertacije posvecen je j ednodimenzioniin
strukturama i to zbog toga sto se u ovorn slucaju jednacina
koja opisuje ponasanje energetskog gepa (self-konzistentna
infegralna jednacina) moze egzaktno tretirati, Kao sto je
poznato, postojanje energetskog gepa definise i bitno je u
teoriji superprovodljivosti, all se ispostavilo da se sliena
velicina javlja i u energetskom spektru pobudjenja nastalih
dezintegracijoffl kvazicesticnih kaplji, Strdktno govoreci, GLAVA 1:
er.ergetski gep nije funkcija talasnog vektora, kao sto se ov-
de koristi, te se naziv "gep" upotrebljava same po terrainolo- SUPERFLUIDNOST
skoj tradiclji koja vuce poreklo od BCS teorije. Nezavisno od
toga, ova funkcija talasnog vektora igra slicnu ulogu fcao i
Konstantan energetski gep - dovodi do superfluidnog transfera.
Izvesne, raada prividne, digresije u ovoj tezi su delovi koji Prva glava ove teze
se odnose na vezana stanja i na elektronsku superprovodljivost o prirodnim niskoteinperatusk
u jednodimenzionim strukturartia. Digresije su prividne zbog to- (u daljem tekstu SF) i supei
ga Sto postoji mogucnost superfluidnog kretanja vezanih stanja Ijaju u kon-denzovanoj materi
ukoliko se niihoviin r'asoadom obrazuju kvazicestice sa pozitiv- fenomeni objasne.
noro efektivnom masom i gepom u energetskom spektru. Kod eksi- Otkrice SF kretanje
tona ovaj gep uvek postoji, dok je kod spinskih talasa sa nje- topa He1* ) napravilo je radil<
govo neophodno prisustvo spoljasnjeg magnetnog pclja. Sto se bicnih" ponaganja cvrstih te
tice superprovodljivosti jednodimenzionih metalnih struktura, sustvo viskcznog trenja (pai
analiza je izvrsena prvenctveno zbog toga da bi se egzaktnije jednim do tada poznatim mehc
ispitao energetski gep. I ova istraaivanja same formalrio pred- kojima su postavljeni temel;
stavljaju digresiju u odnosu da. opsti trend rada (ispitivanje djeni kriterijumi SF (par.
kvazicesticne superfluidnosti), jer je danas uobiiajeno da (par. 1.2 i 2), koji su dal:
se interagujuci elektron tretira kao kvazicestica, posto mu nje kolektivne kondenzacije
se usled interakcije menja masa u oclnosu na masu slobodnog SF cestica.
elektrona. S druge strane, saraa superprovodljiuost nije nista Sam efekat SP (par
drugo do superfluidni transfer1 naelektrisanja (elektrona) ven mnogo pre SF, za svcje
kroz metal. priceka sve do kompletiranj
SF naelektrisanib cestica,
fermiona na osnovu sparivan
se objasniti kako i zasto j
skom sistemu.
Jasno je da bi ovi
 -' pj^vecen j e j
Be u OVO T :I alucayu j o d n a e i n a
;epa (56lr-konz:i3-G::r*-:;: ; ;
. trct-iru'.l. _...-.: ^i:. ;; v-
: def: n i ~ e i : 1 in : ;' .- _,
il se ispostaviic :-a oe slicrici
spektru p o b u c j e n j r ! nsstaiih
. L j i . 3rrixt::':o ~ G > ' C ; e-':i ,
lasncg vcktera. kao sto se ov-
potreb-lj aVa sanio po terrri_inolo-
' 3CS t a c r i j c . 'ie .:;'.'i ~ic .. J
tora igra slicnu uiogu kao :.
i'jidr.og k r e i s i i j c . s :; . T n i.h ;v?.;.]d
razuju kvazicestice sa pozitiv-
. ,'etbkom soektru. Kcd eksi-
; kod spir;r;-,i>-. vaic-s^ ;.:;.' )v;.:-
-k ' ;u: :-.; > c l j a . Sto sf
inenzio'ih inetalnih s t r u k t u r a .
'j toga -.;; i.i :;e e,:.:s :.-v ; i
tra5ivanja same fc.rmalno p r d -
'.,i :rer.'.i v;:r:^ i i? r.i -j -.:: _" -?
^: can:is u o b l o ^ j er.-o :ij.
I kvazicestico. , posto r.:\.;
odr.osu ;ia oiJS'j sloboc.r.o.';
. -jperprovodljivost n i j e nista
Lektrisanja ( e l e k t r c n a )
GLAVA 1:
SUPERFLUIDNOST 1 SUPERPROVODUIVOST
'
Prva glava ove teze posvecena je uvodnim pojmovima
o prirodnim niskotemperatuskim fcnomenima - superfluidnogcu
(u daljem tekstu SF) i superprovodljivoSfiu (SP), koji se jav-
Ijaju u kondenzovanoj materiji, kao i pokusajima da se ovi
fenomeni objasne.
Otkrice SF kretanja tecnog helijuma (njegovog izo-
topa He1*) napravilo je radikalan zaokret u izucavanju "neo-
bicnih" ponaSanja cvrstih tela na niskim temperaturama. Od-
sustvo viskoznog trenja (par. 1) nije mogio da se objasni ni
jednim do tada poznatim mehanizmom. Tek radovima Landaua, u
kojima su postavljeni. temelji fenoraenoloske teorije i izgra-
djeni kriterijumi SF (par. 1.1 i 2), i kasnije Bogoljubova
(par. 1.2 i 2), koji su daXi mikroskopsku analizu i objasnje-
nje kolektivne kondenzacije bozona, saznalo se kako je raoguca
SF cestica.
Sam efekat SP (par. 4; videti i gl. U), iako otkri-
ven mnogo pre SF, za svoje teorijsko objasnjenje morac je da
priceka sve do kompletiranja teorije SF. Tretiranjem SP kao
SF naelektrisanih cestica, i objasnjenjem kolektivizacije
feriniona na osnovu sparivanja u tzv. Kuperove parove, moglo
se objasniti kako i zasto je ovaj fenomen prisutan u elektron-
skora sistemu.
Jasno je da bi ovi efekti imali fundamentalan prakti-
can znacaj ukoliko ne bi bill vezani iskljucivo za izuzetno
niske temperature. Da li postoji raogucnost izgradnje visoko-
temperaturskih SP i da li se efekti, uopste govoreci, SF mo-
gu javiti i u drugim sisteraima? Veliki tiraovi naucnih radni-
ka nastojd.ll su i nastoje da daju odgovor na cvo pitanje. Za
sada je sigurno jedno: ovi. efekti nisu iskljucivo vezani za
heliium, odnosno, za metale, vec se javljaju i u takvim sis-
teraima kao sto su izolatori i poluprovodnici. Odraah iza toga
se namece i pitanje odredjivanja mehanizma SF transirera u tiir,
sistemima, jer je poznato da su elementarna pobudjenja u nji-
ma kvazicestice, a ne same cestice. Zato je potrebno ispitati
da li je u kvazicesticnim sisterai.ma uopgte moguc tafcav proces,
1 ako jeste, pod kojim se uslovima to moze ocekivati (videti
par, 3). Definitivan odgovor, na zalost, vec ovde nije dobi-
jen. Jog uvek ima toliko teskoca, pogotovo sa strane praktic-
ne provere, da ie nemcguce pouzdano tvrditi ni jedno, a ni
drugo. Cini se ipak, na osnovu broja radova, da je daleko ve-
rovatnije da je odgovor potvrdan, I sam cilj ove teze jeste
da pokufia da doprinese teorijskora razjasnjenju ove dileme (gl.
2 i 3) .

i. FENOMEN SUPERFLUiDNOST!

Superfluidnost - bezviskozno kretanje tecnosti, pr-

vi put je primeceno kod tecnog helljuma prilikom njegovog pro-
ticanja kroz uzane kapilare I 11 .
Pri snizavanju temperature atom! i molekuli tecnosti provode
sve manje oscilacije oko ravnoteznih polozaja i na niskim tern-
peraturarria ocvrscas'aju - obrazuju kristalnu resetku. Tecni he-
lijum je jedini sistera u kojem se kvantni efekti (SF i. dr.)
javljaju pre o6vrscavanja, on cak moze i na apsolutnoj null
da ostane u tecnom stanju. To se objagrnava relativno slaboni
interakcijom izmedju atoma.
Teftni He"1 na temperaturi T^ = 2,172 K (preffia [ 2] , gl
9), trpi fazni prelaz druge vrste C[ 3] , par. 5.1): ako se nor^
 L s k l j u c i v o ;-,a izujit-tno malrd tefini He11 (He I ) ohladi po k r i v o j isparavanja do tem-
jcnost i:grain j e visoko- perature T_ (si. 1 . la) ill. pr
uopste govoreci, SF :::o- rta toplotnog kapaciteta (si. l.lb), primecuje se da xljuca-
l? Veliki tirnovi naucnih radn.L- nje naglo prestaje, tecnost se primiruje - javlja se nova,
i "vor na cvo p i i a n j r . Z.?. niskotemperaturska inodifikacija teSnog He1* (Ke II).
. u iskljuiivo vezarii za
.avljaju i u rar.vi": sis-
,;odnici. Ocraa:; i z a tog.?
inisna ST "r :;n; ";'r ~: j ':.:_:..
fntarna pobudjenja u n j i -
Zato ;e potretr.- ispi :;. :i
.,:pte moguc takav proces ^
. , aoze ocekivati (videti
'.'.; vec over, n.i ; a dobi-
jotovo sei Jti-ani p r a k t i c -
^^Rtvrditi ni jedno, a ni
kroia radoya, da j e dalcko ve-
i'fiEi cilj ovo toze jej':e
j -ir'ju ovt> T/T

(a) I'D)

SI. 1.1: Fazni dijagraa (a! (iz [ 3\, str.

95) i taplotni kspacitet (b) (iz I 4] , str.
355) tecnog He'" ,

He II ill He", ispod tzv. \ taoaka (videti npr.

_ 7ecr, -.-7-1 ;,.r3'. "':;;
,iaja i na niskim teia-
.1m resatku. "i'tir.;. he-
-'i efekti (SF i d r . )
. :;a apEolutnoj nuli
.va reiativno slabom
: 2,112 K (preiaa [ 2] , gl.
sar. 5 . 1 ) : ar;o ss -.or-
u l 5 ], str. 9 i 38) poseduje niz, veoma zanirnljivih osobina
medju kojima je najzanimljivija, gore pomenuta, pojava bez-
viskosnog proticanja kroz kapilare. Nairae, pokazano je da
se He. II krece superfluidr.o, all sano ako je njegova brzina
irianja od neke kriticne koja raste sa smanjenjeni precnika
kapilarne cevi. Eksperiment sa obrtnim cilindrom potoplje-
nim n Ha II pokazao je da je on, ustvari, specificna smesa
normalne (MR - koja ima viskoznost) i SF kompcnente (koja
nema viskoznost). Na osnovu ovoga moze sa objasniti izuzet-
no visoka vrednost toplotnog kapaciteta i neki drugi fenoir:e-
itd.'. Detaljnije se o ovome moze naci
Kapicinira radovima [ 6] .
De Broljeva talasna duzina atoma He* na temperatu-
raraa ispod 2K je uporediva sa medjuatoinskim rastojanjima.
Zbog toga je He II cisto kvantni objekat ([7] , par. 1) -
kvantna tecnost sa cesticaraa (atomi He"1 ) koji se pokorava-
ju Boze-Ajnstajnovoj statistic! ([8], gl. 4, par. 3; [ 9] ,
par. 42; [10), str. 56, ltd.).
Pored odsustva viskoznosti, SF kretanje kvantne te-
cnosti ima Jos' dva veoma vazna svojstva: nije praceno preno-
som toplote i uvek je potencijalno ([11], I dec, par. 127).
Oba ova svo;istva slede iz mikroskopske teorije (videti par.
2).
Kao sto je poznato, postoje dva stabilna izotopa
helijuma: He1* i He 3 . Atorai He3 takodje cine kvantnu tecnost,
all za razliku od He1* , obrazovanu Ferjni cesticama. Pri dovo-
Ijno niskim temperaturama i ovde se javlja SF faza. Ona se
moze objasniti same ako se uvede pretpostavka o sparivanju
atoma He3 (sa suprotnim impulsima) tako da par cini novu ces-
ticu bozonskog tips (detaljnije o ovome moe se nai u revi-
jalnom clankn [12] ) .
U najnovije vreme prisustvo Boze kondenzacije (BAK) i SF po~
kazano je i u sistemu atomskog vodonika [ 13, 14] . I ovde se
radi o sparivanju Fermi cestica u bozonske parove.
Ideja o sparivanju Fermi cestica u parove koji iinaju kolekti-
vna svojstva, prema tome mogu da se kondenzuju u prostcru im-
pulsa (par. 2) i pokazuju SF osobine, nije nova: Jos je Kuper
[ 15] pokazao da se sparivanjem elektrona sa suprotnim impul-
sima moze objasniti nastanak stabilnog bozonskog sistema "no-
vih" cestica, tzv. Kuperovih parova. Na osnovu toga je kons-
truisan BCS model (videti par. 4 i gl. 4) koji je objasnio
nestanak elektricnog otpora - SP kod provodnika na niskim
temperaturama, kao SF transfer naelektrisanih cestica.
Dalji razvoj fizike kondenzovane materije pokazao je
da pojava SF nije iskljucivo prisutna u cesticnim sistemima
vec se javlja i u sistemima kvazicestica (videti par. 3, i
[16 do 22] ). cinjenica koja potkrepljuje ovu ideju je ta da

Una aroma He* na temperatu-
edjuatoniskim rastojanjima.
ni objekat (I 7] , par. 1) -
. . H e * ) k o j i se pokorava-
ci ( I S ] , gl. 14, par. 3 ; [ 9] ,
nosti, SF k r e t a n j e kvantne te-
svojstva: p.ije praceno preno-
Ino (i 11] , I deo, par. 1 2 7 ) .
:e teorije C v i d e t i par.
stoje dva stabilna izotopa
takodje cine kvantnu tecnost,
nu Fervni cesticama. Pri dovo-
se javlja SF f a z a . Ona se
pretpostavka o sparivanju
a) tako da par cini novu ces-
o ovome moze se naci u revi-
SO Boze kondenzacije (BAK) i SF po-
,;;nika [13, It] . I ovde se
jzonske parove.
^Hlca u parove koji imaju kolekti-
I da se kondenzuju u prcstcru im-
ine, r.ij.? nova: jos je Kuper
irjer. elektrona sa suprotniu impul-
. ilncg bozonskog sisteraa "no-
. -. nor.ovi'. tog.; ' "^ .<o.-.?-
Ipar. it i gl. i)) k o j i je o b j a s n i o
I - SP kcd provodnika ;:a niskiin
naelektrisanih cestica.
I kondenzovane raaterije pokazao je
tprisatna u cesticnira sistemima
I kvazicestica ( v i d e t i par. 3, i
otkrep]juje ovu ideju je ta da
se svaki sistem proizvoljno intevagujucih cestica u slabo po-
budjenom stanju (ovo je neophodan uslov BAK [ 23] ) moze treti-
rati kao skup pojedinacnih elementarnih pobudjenja - kvaziie-
stica, koje se "krecu" (prenose, u vidu talasa, svoj iinpuls,
energiju, ,..) kroz sredinu u kojoj se nalaze. Ukoliko ovo
kretanje, tacnije nazvano - transfer, zadovoljava odredjene
1,1. K r i t e r i j u m superfluidnost! cestica
Na apsolutnoj null He "* se ponasa kao inertan gas -
totalno neinteragujuci f l u i d . Sve njegove termalne osobine
na visim temperaturama su posledice eleraentarnih ekscitaci-
ja ikvazicestica) koje n a s e l j a v a j u ovaj inertan gas, Jasno
je da se sve analize SF svode na ispitivanje energetskog
spektra i, u o p s t e , na detekciju ovih elementarnih p o b u d j e n j a
u sistemu.
U prethodncm paragrafu receno je da p o s t o j i neka
kriticna brzina SF k r e t a n j a : ako se superfluid krece brzi-
nama koje su male (v < vcr,^ on n egzistirati proizvoljno
dugo, all ako su brzine vece (v vcr' atonli se kretati
tako brzo da ce, pri sudaru sa neravninama zidova kapilare,
prelaziti iz osnovnog u pobudjenc stanje. U jednom trenutku
pobudjenj su takva da narusavaju SF kretanje (kaca brzina
Ukoliko se u sistemu u kcjem se atorai raase M superfluidno
-r
krecu konstantnim brzinama v, usled trenja,javi (bar) jedna
meniti sa v na v.
1 Mv2 = * MvJ
(1.1)
sledi uslov nastanka ekscitaoije ( [ 7 ] , str.
 10

Jasno je da je uslov odrzavanja SF kretanja obrnut:

> v

S obzirom da SF kretanje moze bit! realizovano sa proizvolj-

no malim brzinaina proticanja, ovaj uslov se svodi na to da
minimum velicine E+/p mora biti pozitivan. Velicina nrin E-7p
upravo predstavlja onu kriticnu brzinu iznad-koje se javlja
trenje ([12], str. 133). Sve u svemu, kriterijum SF cestica
ima oblik:

(1.2) = mtH(E->-/p) > 0 ,

i moze se formulisati na sledefii nscin: tecnost ce se kreta-

ti bez trenja samo ako se, ili sve dotle dok se, u njoj po-
javljuju elementarne ekscitacije koje imaju pozitivan mini-
mum fazne brzine.
Prvu, polu-fenomenolosku teoriju, koja je pokuSala
da objasni "zanimljivo" ponaSanje kvantnih tecnosti (navede-
no u par. 1) iznad X - tacaka i da da odgovor na pitanje o
kojim se ekscitacijama radi u He II, dao je Landau [28] .
Znajuci da se u tecnostima mogu rasprostirati samo longitu-
dinalni zvuni talasi (fononi su dugotalasna mehanicka pobu-
djenja), on je uzeo fononski spektar kao osnovu za spektar
elementarnih ekscitacija u He II, ali ga je za vece energet-
ske vrednosti zamenio spektrom koji ima rotonski minimum
(si. 1.2).
Naime, sara fononski mehanizam sa brzinom zvuka u i zakonorn
disperzije

(1.3) = u p,

nije mogao da objasni neobicno ponasanje takvih termodinami-

 ckih velicina kao sto je toplotni k a p a c i t e t , ili fenomen SF.

3F k r e t a n j a o b r n u t :

6 bit! realizcvano sa pro.izvolj-

;. :vdj uslov se syodi na to cia 1 - fononi
,ti pozitivan. Velicina r;i,; c_*. > 2 - ro ton i
ir.u iznscj- k o j e sr- jd.'j/,a 3 - slobodne
e '.: L , . : . . U , kriteriju': S? ctsiioe. cestice

SI. 1.2: Fononsko-rotonski spektar (prema

Su teoriju, koja ie pckusa?;.a
|8anje kvantr.ih tecnosti (navede-
i da da odgovov i:a pitar.je o
He II, dao ie Landau [ 23] .
rostirati samo longitu-
ctalasna nehar.icka p::b._-
:: :c:r kao osnovu za spektar
I, all go. ie za vece energet-
oji i:r:a rotonski minimum
brzinom zvuka u i zakonora
[ 28] } u kojem isprekidane linije sluze za
QdredjivanjG kriticne brzine SF kretanja
- prema (1.2).
Zato je fonone trebalo "dopuniti"drugim elementarnim eksci-
tacijama, - rotonima (to su lokalizovana pobudjenja) ciji je
energetski spektar:
gde su: m - efektivna masa rotona, A - energetski gep i p c
- inipuls rotonskog mir.iiauma (koji imaju odlucujucu ulogu u
objasnjenju superfluidnosti). Ovakav kombinovani spektar po-
budjenja, 5-*( + )5, zadovoljava opsti kriterijum SF (1.2) za
P P
dva resenja:

239 m/s,
:oe takvih termodinami- '/Po 58 n/s .
 12

Prvo resenje odgovara radjanju fonona i odgovara pojavi zvu-

ka (ill prvog zvuka), dok drugo odgovara pojavi tzv. drugog
zvuka (videti par. 2).
Fotonskc-rotonski spektar, ciji je oblik eksperimentalno po-
tvrdjen (npr. [ 29, 30] ), daje ovakvo tuniacenjs: idealan gas
pobudjerija He II sastoji sa od smese fonona i rotona; pri
torn je, ispod 0,6 K. uticaj rotona zanemarljiv, all je iznad
1 K dominirajuci. Transport toplote se, u Landau - teoriji,
razmatra kao tok ovih ekscitacija (vidi ! 31] , par. 57 i 68),
a za, date gustine ovih ekscitacija u lunkciji temperature
(Maksvel-Bclcmanova raspodela) objasnjava se^, pored viskoz-
nog paradoksa, efekat fontane daje predlog za drugi zvuk
(teraperaturski talas), izracunavaju gustine normalne 1 SF
komponente (na osncvu dvoKomponentnog modela i jednacina kla-
sicne hidrodinamike, datih u par. 2),
Prema najnovijim merenjima I b] , na Q K celokupna teinost He 13
protice superfluidno, a na visim temperaturama (T < T,,) samo
jedan njen deo (prema [32]-do 14%), dok se drugi deo krece

cenje dobila u Fejnma.novisa radoviraa [ 33, 34] , koji elementar-

ne ekscitacije n sistenm He II tretiraju kao flaktaacije gus-
tine Cdetaljno npr. u [ 41 , str. 336): pri malia inpuisima ove
fluktuacije su longitudinalnog (fononskog) karaktera, jer
preovladava laminarno kretanje tecnosti, a pri vecim impuisi-
ma, gde dolazi do izrazaja vrtlozno kretanje tecnosti, ove
fluktuacije dobijaju turbulentan karakter (rotoni).

1.2, Boze k o n d e n z a c i j a He"

Sve do sada poznate fundamentalne cestice teorija

mnostva identiSnih cestica [4, 10, 11, 12, 31, 35], presa
spinskom kvantnom broju ovih cestica, deli u dvi
6estice sa polucelim spir.om (opisuju se antisimetricnim tala-
 13

fcnona i odgovara pojavi zvu-

sr.im funkcijama) su fermioni i cestice 5 a celobrojniin spi-
odgovara pojavi t z v . drugog
nom (opisuju se siraetricnira talasnirc funkcijama) su bozoni,
Siraetrija se odnosi na perniutaciju eestica. Za ferraione va-
;.e oblik eksperisrientalno po-
zi Paulijey princip iskijucenja (u nednom stanju se moze
.sacenj;. : idealai; gas
nalaziti samo jodna eestica, ili da buce star.je prazno) i
...L-\'. :onona i r o t o n a ; pri
oni pcdlezu Fermi-Dirakovoj statistic!. Za bozojie ne vazi
r.a zanentarljiv, ali j e iznad
Paulijev princip (oni se rr.ogu okupljati u proizvoljnom bro-
ote se, u Landau - t f c o r i i i ,
ju u jednom kvantnom stanju), a podlezu Boze-Ajnstajnovoj
a {vidi [ 31] , par , 67 i 6S ) ,
statistic! . Ukupan broj eestica u sisteir.u neinteragujucih
ja u f u n k c i j i temperature
eestica je ([1C] , gl. !l, par. 3):
:iani'3va se . pored viskoz-
- ".'''.log r,a drugi zvuk 1
n ( c . , T} >; < n ( ,. , T)

M/k B T

la 0 K celokupna tecnost He II
(znak "T" odgovara fermionskom, a "-" bozonsko.m sistemu) .
temperaturajna (T < T ^ ) same
S obzironi na to da je He1* bozonski sisteni i da je za fenonen
), dck se drug! dec krece
SF odlucujuce okupljanje velikog broja eestica na osnovnom
7_ egzistira saino NR kc,npo-
nivou, maze se, na osnovu (1.5), odrediti koliki je to broj.
Posto svaki sistem tezi da zauzme stanje sa najnizom energi-
l : 'X .v.ntnomehariicko" uobli-
iom, Qcigledno je da cs se atomi He II sakupljati u stanju
.-i [ 3 3 , 3"t] , .koji elemental
sa e = 0, ili, sto je isto, sa p = 0. Ovo sakupljanje Boze
etiraju kao f l u k t u a c i j e gus-
eestica u stanju sa nultim impulsom naziva se Boze kondenza-
. : . ~ri salir:! i^pulsima ove
jija (BAK), a sve cestice ciji je p = 0 obrazuju tzv. konden-
ononskog) karaktera, j e r
zat. Njihov broj je:
. ' H O o L i , a pri veciiTi inipulsi-
no kretanje tecnosti, ove
NO
u ; sr (rotoni ) .
Posto je :: pozitivan brcj . ). ne moze biti vece od jedinice;
ako j'e X- <1, No <N, a ako N 0 -* N i X-> 1. Uslovu X = 1 od-
govara nulti hemijski potencijal (p = 0)!
Jasno je da je N 0 funkcija temperature i prema epstoj teori-
ace.ntalne cestice teorija ji (npr. [36], str. 16) nsoze se predstaviti kao na si. 1.3,
, II, 12, 31 , 35] , preraa odnosno:
i. leli u dve klase:
;' . : ;. antisiicatricnim tala- C,
 Na bazi ovoga moze se postaviti mikroskopska teo-
rija SF He" kao posledica BAK atoma He : gotovo svi atomi
He II nalaze se u kondenzatu i samo mail broj ovih atoma ima
impuls razlicit od nule i to usied trenja tecnosti sa zido-
vima suda (ekscitirani atomi). Razume se da se, posto je te-
cnost u kretanju. ovde radi o vrednostima impulsa u sistemu
reference vezanom za tecnost. Ovu teoriju dao je Bogoljubov

T/T,

SI. 1.3 Koncentracija kondenzovanih bozona

(iz I 3 7] , str. 271) - odgovars jednacini (1.6)

([ 38! , moze se naci u I 12, 39] ) i njene osnovne postavke su:

1) Boze cestice (atomi He") mogu se u neogranicenom
broju skupljati u jednom (osnovnom! ) kvantnoin stanju;
2) u prir-odi postoji opsta i spontana teznja da si-
stem zauzme stanje sa najnizom energijom, odnosno, nultim im-
pulsoin;
3) ukupan broj atoma He II moze se postaviti kao
zbir broja kondenzatnih K 0 (sa p = 0) i broja nadkondenzatnih

fl = ) N->-
"

e postaviti mikroskoDska t e o ~
atoma He : gotovo svi atorai
..cili brcj ovih atonia ima
: ' = n j a t e c n o s t i sa ziao-
n se da se j postc j e te-
. . ..-timd impulsa u s i s t e n u
r i j u dao j s B c g c i j u b o v
tttcija kondenzovanih bczona
j odgovara jedr.acini ( 1 ,
33]) : njene osnovne postavke su:
:;eL ! ..', ;r-.i Ci i. ." ;. ':':'- -. ::..:
u-.':::c~i 375:1 j': -
i spontana t e S n j a da si-
itnergijora, odnosno. nultim im-
^^He II moze se postaviti kao
. (sa :. = Q) i broja nadkondenzatnih
15
atoma, pri cemu je A' < N
Pokazavsi da idealan (neintei^agujuci) bozonski gas ne moze
bit! superfiuidan, Bogoljubov je He II posmatrao kao slabo-
interag'ujuci gas bozona. Njegov hamiitonijan, u reprezenta-
ciji druge kvantizacije, moze da se napise kao:
(1.7) H = I bi ] ] b. + 1 7 W(n - m)bibib-b--,
t n I 2 J n 2 i_ n m m n'
n nm
gde su b i b Boze operator! u direktnom (koordinatnom) pro-
storu, a mi. - masa atoraa He"1 , Da bi se razdvojila stanja kon-
denzatnih i nadkondenzatnih atoma, mora se izvrsiti Furije-
transformacija (tzv. transformacija "prostor - inpuls") ovog
hamiltonijana. Kada se zanemare clanovi koji sadrze interak-
cije u kojima su svi talasni vektori razliciti od nule (jer
samo bozoni s nultora vrednoScu talasnog vektora cine konden-
zat), Sto znaci da se zanemaruju interakcije nadkondenzatnih
bozona (detalji se mogu videti u [12], str. 133 do 138), u
prvoj aproksimaciji teorije perturbacija, hamiitonijan (1.7)
dobija oblik:
H eff = INW(0) +
(1.8)
Y(k), Y(k) = CoW(lc),
2 m,,
gde je W(k) - Furije lik dvocesticne interakcije W(R - m) .
Ovaj hamiitonijan je nestabilan (pod tim se podrazumeva da va-
kuumsko stanje, sa <0 lHeff |0> , nije stanje sa najnizom ener-
gijom), jer, zbog prisustva clanova bb_^ i b *hf, ne komutira
sa operatorom ukupnog broja nadkondenzatnih cestica
k/0 K
Eliminacij a trefieg sabirka u (1.8) postize se kanonskom trans-
formacijom:
 16

pri ceinu se sa b i b prelazi na nove Bozc operatore C i C

pomocu realnih i parnih funkcija u i v, koje se , pak, odre-
djuju take da transiormisani hamiltonijan postane dijagona-
lan;

u aproksiraaciji tvrdih sfera ([HO] , gl. 14), gde

- - ii-*2
w(k) . =^_

(f - amplitude- rasejartia), dobija oblik:

(1.11) e*
P = P -Ir^T
V -.mi, T i^W
m, , p = nk.

Ovaj spektar zadovoljava opsti kriterijum SF cestica (1.2):

(1.12)
P

Analizom izraza (1.11) dolazi se do neverovatnog siaganja ove

mikroskopske i fenomenoloske (prethodni paragraf) teorije.
Pri nialira impulsima mikroskopski zakon disperzije je linearan:

(1.13)

sto odgovara fononskom (1.3) spektru, dok je i,h. velike impul-

 17

se, kao i kod teorije Landaua, on kvadratan:

. ,
P p0 2m,

sto ,opet ,odgovara rotonskom (i.4) spektra.

Osnovna zamerka ovom modelu je ta sto polazi od
pretpostavke da se skoro svi atoird He1" pri niskim temperatu-
raraa nalaze u osnovnom stanju. Ova pretpostavka se oslanja
na eksperiment Andror.ikasvilija [41] koji je pokazao da je
gustina SF komponente slicna funkcija temperature kao i kon-
MO centracija bozona (si. 1.3). Eksperimenti [42] to bas ne po-
tvrdjuju; oni, umesto (1.6), predlazu empirijsku formula:

= Co(0)(l - T ), T = T/Tc < 1,

(1.15)
Co(0) = 0,139 0,023, a = 3,6 1,4,
I. gi
Sto bi znacilo da i na apsolutnoi null kondenzat cini negde
oko 14% atoma He*.
Stroziji proracun, uracunavanjem popravki visih re-
dova teorije perturbacija, ne zanemarivanjem neodrzavajucih
clanova hamiltonijana i korisenjem realnijeg potencijala gau-
sijanskog tipa (uraesto rasejanja na & - potencijalu) , dala je
grupa japanskih teoreticara [43]. Slaganje njihovih rezultata
(a to je korigovana teorija Bogoljubova) sa eksperimentima je
izuzetno dobro.

2. H I O R O D I N A M I K A SUPERFLUIDNOG KRETANJA

Na oenovu Tisinog modela [44] dvokomponentne tecno-

sti Landau [28l je uspeo da raaradi mikroskopsku teoriju SF
kretanja He II. U njoj se posmatra specificno kretanje smese
dveja komponenti tecnosti: normalne (iir.a brzinu v , gustinu
P , viskoznost 1 i prenosi toplotu, odnosno, entropiju S) i
superfluidne (ima brzinu v , gustinu p , nema viskoznosti, ne
 18

prenosi tcplotu i krece ss potencijaino: rotv = 0). Komple-

tan sistem jednacina koji opisuje 3F kretanje tecnog He1*
(videti u [13], gl. 16), koji siedi iz jedp.acine kontir.uite-
ta, zakona odrzanja impulsa, odrzanja entropije (zbog rever-
zibilncsti procesa terino-mehan.ickog efeKta, [ 8j - I deo),
odrzanja potericijalnosti kretanja i zakona odrzanja energije,
respefctivnc, je:

(2,1) = 0,

3v

gde su: il k - tensor gustine protoka impulsa, u - henujski

potencijal tecnosti, f o - potencijal brzine SF komponer.te i
Q - gustina protoka energije,
Uz odgovarajuce granicne uslove (videti [13], str. 5SG/10),
ovaj sistem jednacina svodi se na dve nezavisne jedr;acinc ko-
je opisuju kretanja, posebno NR komponente:

ne" tecnosti ([45], par. 33. t), i posebno SF komponente:

^
 19

Disipativni procesi ovde nisu uzeti u obzir. Njihov obracun

! 46] dozvoljava objasnjenje turbulencije i nastanak vrtloz-
nih linija u sistemu, all je veoma komplikovan i ovde nece
bit! prezentiran (mcze se naci u [91),
Ha ovaj nacin Landau je prvi uspeo da dobije osno-
vne klasicne jednacine kretanja dvokomponentnog modela. Sara
Landau je pokusao da izrazi mikroskopske termodinamicke pro-
mer.ljive preko kvantnomehanickih operatora i da iz j ednacina
] = P v + P v , kretanja tih operators dobije jednacinu kojd opisuje SF
s s n p.'
kretanje, Tako je pokazao [ 13] as je dobijena jednacina ek-
vivalentna jednacini kontinuiteta i Ojlerovoj jednacini.
Izvodjenje jednacina kretanja za He II na osnovu
mikroteorije jos definitivno nije reseno. Fundamenti teorije
kvazisrednjeg [ t7j su postavljeni na osnovu modela slaboin-
teragujufiih bozona u blizini apsolutne mile. Za takav sistem,
v= = V f pokazano je ([48] , gl. 3, par. 3), moze se odrediti talasna
funkcija Boze kondenzata. U literature (n.pz'. [ 7] , par. 1.4 i
2.2) se postulira stav da se ponasanje kondenzata potpuno
odredjuje jednom talasnom funkcijoin 1(1 sa koherentnom fazom V :

npuisa, a - he:v,J,js::i i<p(r,t)

(2.4) ifi(r,t) = f

koja predstavlja resenje Sredingerove jednacine:

ovde su: M - masa i V(r) - srednja potencijalna energija (za

sada, dva neodredjena parametra).
Kakc je pokazano u prethodnom paragrafu, sve cestice neinter-
agujuceg Boze gasa na apsolutnoj nuli kondenzuju se na najni-
iednacincj- kretanja "obic-
2em energetskom nivou. U prisustvu interakcije izmedju bozo-
Bbi SI :- ler.te:
na kondenzat se "trosi". Pretpostavlja se zato da SF deo He II
nije povezan jedino s kondensatom vec i sa drugim cesticarna
koje imaju impuls razlicit od nule pri T = O K , tj. da i ces-
tice koje napuste kcr.denzat (zbog interakcije) siede kretanje
kondenzata. Kako j e Ui - sakroskopska talasna funkcija (opisu-
 20

;e ponasanje celog SF dela He* ) proizvod ij)*^ ne rnoze se in-

-erpretirati kao gustina nalazenja cestica na mestu r u tre-
r.urku t, vec se normira tako da j ^ j 2 bude j ednako srednjoj
".oncentraclji SF atoma :

Vermcdinamickom analizom ovog sistema (sa nepromenljivim

rrojein atoma; detalje videti u [ 7] , str. 60 i 61) pokazuje
se da je hemijski potencijal p celokupne tecnosti u stanju
-fi-ovanja ekvivalentan potencijalnoj energiji SF kopponente
^braiunatoj po jednoj cestici. To znaci, da se V(r) i M u
lednacinl (2.5) mogu zameniti sa u i nu , respektivno, tako da
ona dobija oblik:

Zaraenom (2.4) u (2.7) dolazi se do jednaiine koja sadrzi re-

alni i imaginarni deo, liaaginarni deo daje jednacinu kontinu-
ineta ([ 7] , oar. 2.3) :

(2.8)
at

-eainx deo:

n a|'V i
T^T* _ ^4
 21

e ) proizvod ij*^ ne moze se in-

lazenja cestica na mestu r u tre-
t o da J J ) ! 2 Luce jednako s r e d n j o j
3t
V( -
Ms > - -
Ako se uzme da je = const, (daleko od T ) i da je rotv s =0
( s l u c a j potenci j a l n o g k r e t a n j a , .kr-etanja malirn brzinaiaa) ,
k o m b i n a c i j o m ( 1 . 2 1 ) i ( 1 . 2 2 ) d o b i j a s e Laplasova j e d n a c i n a :
istema (sa nepromenljivijr,
17] , str. 60 i 61) p o k a z u j e
A# ( r , t ) = 0 .
celokupne tecnosti u s t a n j u
ai.r:oj er.ergiji SF kojnponer.te
Za kretanie NR komponente, polazeci od jednacine kontinuite-
To 2;:aci, da se Y C r ) i M u
ta kretanja tecnosti kao celine i odrzanja entropije (toplotu
a u i r;u , r e s p e k t i v n o , tako da
prenosi NR komponenta) i jedr.acina (2.8) i (2.10), dobija se
(detaljno u ! 7] , par. 2.4):

(2.11) p [ Ov /3t) + (v,V)v ] = - Vp/P + rjAv - p SVT,

koja je jednacina Navie-Stoksovog tipa (2.2) kojoj je dodat

clap, s toplotnira gradijentom.
Dakle, rnoze se zakljuciti da jednacina (2.7) ima
fundamentalan znacaj : to je jednacina koja opisuje kretanje
SF kvantne tecnosti. Korekcija ove jednacine, na osnovu feno-
menoloske teorije faznih prelaza Ginzburg-Landaua ([ 7] , gl. 6
ili [ 31] , gl . 14, odnosno i 49] , gl . 4 i 5), istina primenjene
na odredjivanje talasne funkcije SP stanja (ali SP se objas-
njava kao SF naelektrisanih, destica, i tu glavnu ulogu ima
sistera kondenzovanih bozona - kuperovski sparenih elektrona;
: ~' ''' '
o ovome ce detaljnije biti izlozeno u par. 4 i 12), sastoji
se u odredjivanju hemijskog potenoijala sisteraa na osnovu raz-
voja slobcdne energije sistema po stepenima (T - T ). Na taj
nac'in, u literaturi (npr. [19, 50]) poznata pod imenora, feno-
menoloska jedna6ina hidrodinamike SF tecnosti, ima oblik:

(2.12) ifi(3$/at) i Aii + A2i<J' - A 3 | * i 2 $ = 0, $ H $(r,t),

gde pozitivni koeficijenti A^ (j = 1,2,3), koji odrazavaju

 22

5vojSi.va doticnog sistama (masa estica, duzina koherencije,

Ddnosno medjuatomsko rastoj ajije, konstante interakcija i si.),
::iogu zavisiti od temperature (kao u 1511 , gde se izvodi jedna-
iina Glnzburg-Pitajevskog zs He II u slucaju kada HP. komponen-
ta mi^uje, ill pak [52J , gde se razsatrci nes tacion aran slucaj ;
j [ 531 se daje fep.orneno.losko-inikroskopski prilaz dvokoniponer;-
^r.om rr.odelu tecnog He 4 u okcxlini T i eksplicitno izrazava ova
".emperatur'ska zavisnost) .
Treba naponienuti da smena 'i1 -* $, kad se uporede jed-
nacine (2,7) i (2,12), nije ucinjena siucajno. Naime, cisto
"ilkroskopskom ar.alizon; slabo interagujuceg bozonskog siste-
aa [ 'i''] (ill [C 1 *] , str. 24i+ do 281) ciji je hamiltoni jan, u
: eprezentacij i druge kvantizaci je , oblika:

1 f

ovde su: ^ - konstanta, V(r - T^) ~ parr.si msdjubozonska inter-

akciia i|.: i i! - Boze opera tori u Ha j zenbergovo j slici; ri i nft
su fuj-kcije koje imaiu ulogu "izvora" cestica u spoljasnjerii
polju U, i na osnovu Hajzenbergovxh jednaclna kretanja za ope-

(2.14) r!(r,t)
 -ca, a u J i u a kohei % en:;i;e ,
se j e d n a c i n a k o j a - o p i s u j e SF ponasanje kvantne tecnosti:
ante i n t e r a k c i j a i ; ! . ) .
( u [ 5 1 ] , gee so izvodi jeanci-
u c a l u kaca ;;R ko.T.poner:-
(2.15)
trd ries taeion a'an 5 l , ; c j j ;
dr'VCr - r')|$(r',t) 2 $(r,t) = n(r,t).
pski prilaE avokOHponei:-
.- r ' aksplicitno i z r a z a v a ova
i koja je istog tipa kao i jednacina (2.12). Koherentne am-
plitude !f(r,t) predstavljaju srednje vrednosti operatora po-
. . . . - J , kac sa uporsde je.:>
Ija:
: ; . . ' iiucajr.o. iiaim.?., c i s t o
. i j u c e g tozonskog s i s t s -
(2.16)
|8i) ciji j e h a a i l t o n i j a r ; , u
Lika:
Slicnom procedurom trazenja resenja za $ sa koherentnoni fa-
zoin f u obliku (2.4) ova jednacina se "raspada" na dva siste-
ina jednacina koje opisuju hidrodinamiku NR tecnosti (on je
tipa Navie-Stoksove i jednacine kontinuiteta) i hidrodinamiku
SF tecnosti (slif.no kao i jednacine (2.8 do 2.11)).
Ova procedura detaljno je izlozena u [ 54] , str. 433 do 481, i
ovde nece,zbog svoje duzine,biti izlozena. Metodom Grinovih
funkcija nadjen je spektar elementarnih ekscitacija u sistemu
i pokazano je da je on iinearan za dve brzine: jedna odgovara
pojavi obicnog (prvcg) zvuka, a druga, specificna brzina SF
parr.a medjubozonska inter-
tecnosti, pojavi tzv. drugog zvuka kao temperaturskog talasa.
jzenbergovcj slici; 1 i ~i-
a" iestice u spoijasnjein
jednacina kretanja za ope-
3. MOGUdNOST SUPERFLUIDNOSTI U
ungcvanjein iste) :
SISTEMU KVAZiCESTICA

U prethodnira paragrafima je konstatovano da u siste-

mu Boze cestica dolazi do pojave SF kretanja i da je ovo kre-
tanje uslovljeno stvaranjem BAK. Posto se vecina elementarnih
pobudjenja u kondenzovanoj mater-iji tretira kao sisteir. Boze
kvazicestica [56], postavlja se pitanje da li i kvazicesticni
sistemi mogu da budu superfluidni. Prvi radovi u vezi sa ovim
[57..do 59] pojavili su se pre nesto vise od dye decenije i
prema pocetnim ocenama izgledalo je da fenomen SF treba oceki-
vati i u kvazicesticnim sistemima. Najvise radova bilo je po-
?veceno problemu kondenzacije eksitona Vanije-i-iota [ 60 do 62] ,
all se, takodje, ispitivaia mogucnost kondenzacije Frenkelovih
eksitona [ 63] i magnolia u jakom magnetnom polju [ 64 do 66] .
Paralelno sa pomenutim radovima javila su se i misljenja [ 67
do 70] da u sistemu kvazicestica ne moze doci do stvaranja
3AK, riiti moze da postoji SF kretanje.
U ovora paragrafu analizirace se r<azlozi "za" i "pro-
tiv" Boze kondenzacije u sistemu kvazicestica.
Oinovni argument! protiw kvazicesticne kondenzacije su sle-J^-

a) broj kvazicestica se ne odrSava, ne rp.oze se uvesti pOjara

hemijskog potencijala, pa prema tome nije sigurnfl ni egzisten-
cija kondenzata;
b) pod saperfluidnoscu se podrazumeva samo SF transfer niase
I 70] i posto kvazicestice nsniaju stvarnu masu - iluaorno je
govordti o njihovoj SF;
c) operator1! kreacije i anihilacije elementarnih ekscitacija
nicu, strogo govorefii, Boze opera-tori vec imaju i neke karaK-
ceristike Feririi operatora, pa se stavlja pod suinnju da se ova-
Jcvi sistemi niogu tretirati kao boaonski slsteiai.
Argument! u prilog kvazicestione kondenzacije zasnivaju se na
-nogobrojnim teorijskim ocenama c tome pod kojim uslovima se
moze ocekivati kvazicesticna kondenzacija, Jedan od osnovnih
kriterijuma za nastanak BAK je zahtev [61! da vrerae zivota
kvazicestica (T^) bude vece od vrenena uspostavljanja termo-
dinamicke ravnoteze sa fononima (T ). Ako je to tako onda je
broj kvazicestica u intervalu T^ - i^. konstantan, kvazicesti-
ce mogu da se kondenzuju a samim tiia moze da dodje do njihovog
SF transfera.^
Pored ovoga, pokazano je da odstupanje kvazicesticne kinemati-
Ke od bozonske dovodi do neophodnih interakcija koje omogufiuju
SF transfer kvazicestica [63], U radu [19] pokazano je da za
kretanje eksitona Vanije-Mota vaie iste hidrodinamicke jednaci-
-e koje vaze i za SF tecnost.
::sirn toga, potrebno je podvuci da pod superfluidnoscu ne treba

:;Se radova bilo je po-
Vanii.r-Mota [ G O d o S/:j ,
.ondenzacije Frenkelovih
. .; polju ! 6'4 do 661 .
v .-. .se i m i s l j e n j a I 67
3 doci do s t v a r a n j a
.-
2 razlozi "za" i "pro-
kvazicestica,
condenzacile sa s i o d ^ -
teva sar.o SF transfer niase
(tvarnu masu - iluzorno je
e eie=:3ntarnih ekscitacija
Jri vec imaju i neke karak-
.. pod snunju da se ova-
i sis 1 i-si.
jcije a a s n i v a j u se na
iose pod kojim usloviina se
^dcij-.. Jedan od osnovnih
-I da vreme zivota
ena uspostavljanja terrao-
). Ako je to take onda je
/stantan, kvazice;:ti-
> ffioze da dodje do njihovog
isifiesticne k i n e m a t i -
'akoija koje osiogucuju
i- I"'"! pokazano je da za
- 'od na ucke jednaci-
i'.S
podrazumevati samo SF transfer mase, vec bilo koje re levant-
ne fizicke velicine, kao sto su energija, impuis, informaci-
ja itd.
Sto se hemijskog potencijala tice, raoze se zakijuciti da on
nije bitan element za stvarar.je BAK, jer ga u teoriji Bogo-
Ijubova [ 5UJ i monografiji Halatnjikova [9] uopste nema, a u
monografiji Tilijevih [ 7] kaze se da su uslovi za stvaranje
kondensata utoliko bolje ispunjeni ukoliko je hemijski poten-
cijal manji, tj. n/kRT treba da bude dovoljno malo; kasnije
se zamenjuje: u = 0.
U sledecim paragrafima (gl. 2, 3, 4) detaljnije ce
se analizirati kriterijumi za kvazicesticnu BAK, a ovaj para-
graf se inoze zavrsiti konstatacijom da do danas, na zalost,
ne postoje pouzdani eksperimentalni dokazi da postoji SF kva-
zicestica. Izvesni radovi, kao npr. (25, 71 do 76] , gde je
eksperimentalno konstatovana SF kvazicestica, jos uvek nisu
prinvafieni kac siguran dokaz.
Kako se moze naci odgovor na pitanje da li u j ednoin
sisterau postoji SF? Koji bi to bili dokazi? Kao prvo, treba
ispitati da li je vreme zivota kvazicestica vece od vreinena
njihove relaksacije sa atomiraa kristalne resetke. Zatim, ako
je odgovor potvrdan, treba naci zakon disperzije i ispitati
da li on ima oblik fononsko-rotonske slike, odnosno, da li je
linearan za male i kvadratan za velike impulse. Ako je, dakle,
zadovoljen i kriterijun. SF (1.2) rnoze se konstatovati da po-
stoje neophcdni uslovi za BAK i SF kvazicestica 1 7 9 do 81].
SF transfer relevantne fizicke velicine moze se pokazati for-
miranjem i analizora jednacine kretanja iste [81]. Ukoliko SF
transfer postoji ona mora imati oblik fenomenoloSke jednacine
(2.12) .
 26

SUPERFLUIDNI TRANSFER NAELEKTRiSAN I H

C E S T I C A - SUPERPROVODLJIVOST

Pri hladjenju nekih metala i legura do niskih tempe-

ratura (oblast tecnog hel.ijuma) njihov elektricni otpor sko-
Kom pada na nulu (si. 4.1). Ovu pojavu je 1911, godine otki'io
Kamerling-Ones [82] pri ispitivanjima sa cistom iivom. Vazno
je napomenuti da je temperaturski interval u kojejn jotpor r.ag-
lo pada izuzetno mail (detaljnije u [2, 7 i 33 do 89]) i da
pojava SP nastaje samo ako je gustina elektricne struje dovo-
Ijno niskci.

SP

0| T/T

.52. 4.1: Blaktij.cn! otpor superprovadniku

(SPR) u blizJni apsoj.utns nula (iz [S3],
3 1 r . 645) .

Temperatura, pri kojoj se clesava fazni y-relaa iz NR stanja -

stanja sa "normalnim" elektricnim otporora, u SP stanje - Eta-
nje bez elektricnog otpora, je kritiena temperatura TC . .Vreme
koje SP matorijal moze d-;> provide u g 3i p.'1 ".>- f-;Lcno,
 27

beskoriacno dugo (kod ir.aterijala koji se koriste za SP magnate

primecuje se kcnacno vreme SP stanja usled nereverzibilne
preraspodele magnetnog rluksa u SPR.
i N A E L E K T R I S A N IH Magnetna svojstva SPR su isto tako netrivijalna kao
ILJIVOST 1 elektricna. HuJti elektricni otpor dobr-o definise SP stance
all ne inoze da objasni rijegova magnetna svojstva., Eksperimen-
.a i legura do niskih tempe- talno je otkriveno da se SPR u slaboia raagnetnom polju ponasa
ihov e'ektricni otpor sko- kao idealan diiamagnetik (videti par. 14.4) za T > T , all,
ijavu je 1911, gcdine otkrio ako se ohladi ispod T^, on "izbacuje" lirdje raagnetnog polja
ima sa cistom zivoin, Vazno iz sebe (Hajsnerov efek-at).
interval u koje.m otpor r.ag- Priroda ovog stanja dugo vrernena posle otkrica same
u [ 2 , 7 i 33 do 8 9 ] } i da pojave bila je tajanstvena. Tek posle 1950. godine radovima
i: - ~ - ! =\tricne strnije dovo- Freliha (par, 11) i objasrijenjem SF tscnog helijurna od strane
Bogoljubova (par. 1.2) na osncvu BAK atoma He*, doslo se na
ideju da ss objasnjenje mehanizma SF moze naci u kolektivnoni
ponasanju elektrona (deraljnije videti u [4, 10, 12, 31, 35,
48, 49 i 90, 91, 92] ). Poznato je da je SP stanje uredjeno
stanje provodr.ih elektr-ona metala. Uredjenost se ogleda u to-
me da se elektroni (koji su slobodni na T > T ) vezuju u tzv.
Kuperove parove (par, 12). Takav par cini cesticu bozonskog
tipa koja soze da se kondenzuje i da se SF krece kroz metal
(videti par, 1 i 2). Mikroskopska ar.aliza SPR van spoljasnjeg
magnetnog polja je cuvena BCS teorija.
Danas je poznato da S? pokazuju mnogi metali, metal-
ne leguro, intsrntetalna jedinjenja i poluprovodnici (u [93]
je dat detaljan pj ogled periodnog siste;na elemenata i njiho-
T/T c vih provodnih osobina). Zanimljivo je da SP nije pronadjena
kod alkalnih i plemenitih jaetala iako su oni dobri provodnici
.- .. .. --;f:;--pr0 ,_.
pri normalnim uslov.ima, Fer-omagnetici, takodje, ne pokazuju
SP oaobine. Kernetali, pri cdredjenim uslovima (visok pritisak
i veoma niske temperature, "^ 1 K) , p-relaze u SP stanje ali je
i MS stanja - Problein mehanizma i prirode tog prelaza - pitanje koje jog
:anje - s.ta- uvek traSi odgovor [ 20, 22, 24, 50 i 94 do 93 '.
tura Tc. vreme SP je unikatno nis>r.otST.r-er3tur-:-;ko (T_ ".> 20 K) kvantnome-
C THcl X
!, ;-akticno, hanicko gyojstvo cvs^til) r-la. Mogufinost "izgradnje" visoko-
 28

temperaturskih SPR analizira se u [ 100 i 101] .

"Razaranje" SP , osim povecanjeir, gustine elektric-
ne struje, raoze biti postignuto i jakin raagnetnim poljem.
Velicina kriticnog magnetnog polja H koja uzrokuje prelaz
u MR starije zavisi od temperature (si. 4.2) : najveca je na
apsolutnoj null, a najmanja Cnulta) na T . Ja.sno je da se
H^CO), kao i T,, razlikuje od materijala do rnaterijala (de-
tail no u [ 84] , str. 425).

T/T

Si- 4,2: Zavisnost kriticnc jacine

m&gnetnog polja od temperature (iz
[ 83} , str. 646 ) .

Na osnovu Maksvelovih jednacinaC[102] , par. 12)

~*
sledi da je (dB/dt) ^ rotE"^ i
^* ~* Pri nultom elektricnos
E = pj.
otporu: P = 0 - * " E = 0 , a odatle je i (d5/dt) = 0, t j . inagne-
tni flukG se ne menja pri prelazu iz NR u SP stanje. Hajsne-
rov efekat [103] , protivureci ovom rezultatu, te se rnoze za-
kljuciti da su idealni dijamagnetizam i odsustvo elektricnog
otpcra dva sustinski nezavisna svojstva SPR. Kriva magneti-
zacije M (parametar uredjenosti sistema, videti par. It.4) u
funkciji jacine spoljaSnjeg magnetnog polja H data je na si.
4.3a. Ovakav slucaj se srece kod tzv. SPR prve vrste, za raz-

B([Ji)2], per. 1?)
:i ''-''' ' i-"rdcnoro
' = "'- tj ",agne-
SP stanje, Majsne-
ultJiLi. tf; so :;:o:/e r:a-
' eJ.p} triCnog
3H. Kriva isagneti-
'-: .'i par. l'+.4> u
.-r'-' j--: . i ' . tennicki pobudjenih elektrona u MR stanju, uredjaje se pri
vrste, zri rsz-
29
liku od SPR druge vrste (si. 4.3b) koji mogu da se nalaze
i u tzv. vrtloznom stanju (VT).
SI, 4, ;; Kriva magn&tizacije SPR u
funkciji jacine spolja&njeg magnetnog
tnog polja I i.z { 34} , str. 4271, u
slucajiz SPR prve (a.) i druge (fr)
elektricni otpor sve do H__ , a da je Majsnerov efekat
- \- i2 -H (vr'tlozno stanie) nepotpun, tj . magnetno po-
l;ie delimiino prodire u uzorak. Dubinu prodiranja magnetnog
polja u SPR izuiavali su braia London! [104] (raoze se r.aci
i u [83], gl. 1, par. 2) .
U SP stanju menjaju se i termicka svojstva elek-
tronskog gasa: za razliku od NR metala toplotni kaoaciter
SPR nije linearna furikcija temperature i manji je od toplot-
nog kapaciteta NR stanja (detaljno npr. u [84], str. 429),
Smaii j en je entropije pri prelazu* iz NR u SP stanje (si. t. ^}
ukazuje na to da je SP stanje uredjenije (jer je entropija
mera "neuredjenosti" sistema [105 do 107]); velika vecina
prelazu u SP stanje.
 30

Ovakva forma krive daje osnova pretpostavci prenia ko]cj je

karakter pobudjenja elektrona vezan s preskokom preko er.er-
getskog gepa ili prolaskora kroz energetski gep (si. 4.5).

SI, 4,4; Zavisnost toplotnog kapaciteta

od temperature tiz [83], str. 649).

Sirina ovog gepa (procepa) zavisi od temperature; on je ka-

rakteristika (all ne i univerzalna) SP stanja i njegovu pri-
rodu objaSnjava BCS teorija (par. 12).
Prelaz iz SP stanja u NK stanje pri nu3torn magnet-
norn polju je fazni prelaz druge vrste [ 3] , na Sega ukazuje
skok toplotnog kapaciteta (si. U.U) oko TC, cinjenica da se
latentna toplota ne pojavljuje I da Sirina energetskog pro-
cepa kontinualno pada u nulu (si. 4.6).
Postojanje energetskog gepa sugerise na to da se
elektroni u SPR mogu shvatiti kao smesa dva fluida (to je
dvofluidni model - videti teoriju Ginzburg-Landaua u [49J
ill, u 17]): elektronski gas kao da je sastavljen od "konden-
zovanih" i "normalnih" elektrona. Pri tome je kretanje kon-
 postavci prema k o j o j je
s preskokom preko er.er-
rgetski gep ( s i . 4 . 5 ) .

(NR) E I (Sp)

J I

^ J . 4.5; SonsJca el e^: tro/3S^:a sema metala

(iz I 84} , str. 430) u kojoj je uocljiva
p o j a i ' S energetskog gepa ( g ) pri prelazu
iz NR u SP stanje: v - valentna (popu-
T/T njena) zona, p - provodna (nspopun 7 ena,. ;

:;peraturo; on jo ka~
jia) SP stanja i njegcvu pri-

pri nujtoir. r.agnet-

.-! , na cega .ika
,*) oko T , c i n j e n i c a da se
pda Sirina energetskog pro-
. . '
igerise r,2 to ,:.i se ! T/T
uva f l u i d s ( t i j e
' vrg-Landsua j j '< 9 ] SI, 4.6; From&n-a sirine energetskog proce-
pa sa tempera turom (iz I 84] . str. 432} .
da je sastavljcn od "konden-
' k r e t a n j o kon- :>P elektroni su smeatsni u
 32

skim gepom odvojeno oj stanja NR elektrona (si. 4.5). Prelaz

elektrona iz NR u SP stanje pocinje onog trenutka kada tempe-
ratura metala padno na kritienu; na T = 0 K s vi elektroni su
kondenzovani . Ova teorijska postavka potice od Bogoljubovlje-
ve teorije SF (par. 1.2). lako je fenomen SF otkriven mnogo
posle otkrica SP (Kapica 1933.g. i Ones 1911., respektivno),
na objasnjenje prirode SP moralo je da se dosta dugo ceka :
nek posle mikroskopske analize SF preko BAK atoraa He" doslo
se do ideje da se 1 elektroni kondenzuju. All kako? S obzirom
da su elektroni Fermi cestice za koje vazi Paulijev princip
iskljucenja, oni se ne mogu okupljati na jednpra energetskom
nivou, dakle, ne mogu se ni kondenzovati. Ovaj problem resen
je u okviru BCS teorije: ne kondenzuju se elektroni vec paro-
vi elektrona sa suprotnir. inpulsiraa - Kuperovi parovi (videti
par. 11 i 12). Ovi parovi obrazuju vezana stanja sa nultim
ukupnim impulsom ("kaplja"). Stoga se Fermi gas elektrona po-
nasa kao Boze gas molekula, tj. parova koji, na dovoljno nis-
kim temperaturarna (T < T ), obrazuju BAK.
Na postojanje energetskog procepa ukazuju i merenja
apsorpcije elektromagnetnih talasa. U poljima dovoljno niskih
frekvencija (infracrvena oblast) za koje je fotonska energija
manja od energetske sirine gepa, SP elektroni ne mogu da "pre-
uzmu" energiju fotona. Ako se frekvencuja elektromagnetnog
polja povecava tako da. energija fotona Pu dostigne vredncst
^kondenzovani elektroni (iz osnovnog stanja) apsorbovace fo-
tone i prelaziti u pobudjeno stanje. To se registruje naglira
povecanjem koeficijenta apsorpcije i sraanjenjera koeficijenata
refleksije i transparencyje. Iznad ove frekvencije opticke
osobine SPR bice iste kao i kod normalnog metala.
Medjutim, ostaje jos jedno nerazjasnjeno pitanje:
sta "tera" elektrone da se sparuju, kako dolazi do njihovog
privlacenja i obrazovanja Kuperovih parova, kad se zna da iz-
medju njih deluju kulonovske odbojne sile. Otkrice izotopskog
efekta (kriticna temperatura se smaniuje povecanjein mase me~
talnog izotopa; det--iljnije videti npr. u [ 83] , str. 651 ili u
 33

-rona ( s i . 4 . 6 ) . P r e l a z [84], str. 134) ukazalo je r.a tc da bi usroke SP trebalo tra-

cinie onog t r e n u t k a kada terr.pe- ziti u interakcili elektrona sa fononima - oscilacijama kris-
u; r.a T = 3 K svi e l e k t r o n i su talne resetke. Pod odredjeni::i uslovima (videti u par. 11 i 12)
,;otice ac 3o,:;kLj ahcv] j e- ova int-erakcija dovodi, posredstvora virtuelne iziaene fcnona,
feno^'rr SF otkriven ranogo do efektivne elektron-elektron interakcije, koja noze biti
j, r.=s 1911., r e s p e k t i v n o ) , privlacna te prouzrokovati sparivanje elektrona. Teorijski as-
se dosta d u r o ceka : pekt ovog fenomena detaljno je izlozen u gl. 4.
sSF preko BAK atoraa Ke* acslo
j . . . j u . Aid. kak,.;? 3 o b z i r o n
Kkoje vazi P a u l i j e v p r i n c i p
apliati na jednpn ener2 ets ' i:on;
vati . (;vaj pi^obler.i r e 3 e n
, se elektrcni vec parD-
Bima - Kuperovi parcvi ( v i d e t l
zana stanja sa n u l t i m
r'errai gas elcktpon,! po-
. : k o j i , na dovoljno nis-
i "jAK.
K>{ -^epa u k a z u j u i nei'tnia
>i - ' poljima d o v c l l n o n i s k i h
:) za koje ie fotonska e n s r g i j a
I, SF ulektroni ne mogu da "pre-
;ij

- ; stanja) apsorbovace fo-

^postar.je. To se ;'-;gi = ~..~'. '' e aajai::;
smanjenjem koeficijenata
;ve fre!--ver.cijs o:>t-Ckv

; nerazjagnjeno p i t a n j e :
^^^ftkako dolasi do njihovog
: ih larova, kad se zna da i z -
. sile. O t K r i c e i z o t o p s k o p
- j e povefianjem mase me-
ide*' : - . . . i .- :j , -' . i '.: I:..; .:
 GLAVA 2;
SUPERFLUIDNOST U MOLEKULARNIM KRISTALIMA

Osnovna opticka pobudjenja u molekularnira krista-

lima tipa antracena, benzoia i si. su Frenkelovi eksitoni
(videti par. 1U.1), dakle - kvazicestice. S obzirom da se
u oviffi sistemima rr.oze ocekivati kolektivizacija (BAK) i
efekti SF transfera (energije, impulsa,...) samo pod uslo-
vom kada je broj ovih pobudjenja priblizno konstantan, a
on je takav ukoliko je vreme relaksacije tih kvazicestica
manje od vremena njihovog zivota (tada imaju vremena da
interaguju), potrebno je posmatrarii sisteir, "testirati" na
postavljene uslove. U par. 5 se pokazuje da je ovaj uslov
ispunjen te se mogu ispitivati posledice interakcije ovog
sistema.
Kao prvo, eksitoni interaguju izmedju sebe i tak-
va interakcija je dominant na nad ostalim interakci jarna u
slucaju visoke koncentracije eksitona (jako opticko pobudji-
vanje). U torn slucaju, pokazuje se. da moze dcci do BAK
(par. 6.2) koja ima za posledicu SF oblik zakona disperzi-
je, i da se transport pobudjenja kroz kristal opisuje istini
dinamickim jednacinama (par. 6.1) koje vaze za hidrodinami-
ku SF tecnosti.
Kao drugo, eksitoni interaguju sa poljem mehanic-
kih vibracija reSetke; u slucaju kada je koncentracija eksi-
tona niala ova interakcija je doniinantna. Posledice virtuel-
ne fononske izrnene izmedju eksitona (par. 7), kcje odgov,i~

lARNin KRISTALIHA
. :.iOlekuiarn-i:r. krist.---
1 su Frenkeicv:. eksiror.i
razicestice. S obziro::. da so
.dvizacija ( 3 A K ) L
i i n p u l s a , . . . ) =a",o pod
ija priblizno konstantan, a
tlaksacije tih kvazioestica
. '.:; iniaju vreBer.:1 da
itraii sistem "testirati" m
e pokaiuje da je o v a j LIB lev
posleciice i n t e r a k c i j e ovog
teraguju i z m e d j u sebe I tak-
ad ostalin i n t e r a k c i j-i~a u
13 (Jake- cptieko pelv.. J :.-
. a raoze doci do BAK
hi SF oblik zakona d i - p e r z i -
ja kroz kristal o p i ^ u j e isti::;
Je vaze za hidrodinaini-
r a i u relativno n i s k i m tempevaturama sisteraa, su formiranje
vezanih s t a n j a eksitonskog sistema - bieksitona ( p a r . 7 . 1 )
i eksitonskih kaplji ( p a r , 7 . 2 ) . Ove druge, u procesu s v o j e
dezirvtegraciie forrair-aju nova p o b u a j e n j a k o j a i m a j u SF kara-
kter.
U s l u c a j u kada s e , u s l e d i n t e r a k c i j e eksito.na sa. f o n o n i n a ,
k r e i r a j u k v a z i c e s t i c e k o j e i m a j u b r z i n u m a n j u od, b r s i n e zvu-
ka u k r i s t a l u - one ce biti solitoni sa svoji::; osobinarna
propagacije, all ako one budu iraale b r z i n u vecu od b r z i n e
l o n g i t u d i n a l n o g z v u k a , tada ce one inati sve SF dinardcke.
osobi.ne ( p a r . 7 . 3 ) k o j e inia i klasicna SF "tecnost pri svom
kretanju.
Treba naglasiti da sve analize sa efektiynon: inter-
akcijom izmedju eksitona ( p a r . 7), dakle u p r i s u s t v u e k s i t o n -
-fonon i n t e r a k c i j e , vaze same pr-i niali:r, koncsntracijama eksi-
tona u kristalu. lako je cista eksiton-eksiton i n t e r a k c i j a ,
u opstein s l u c a j u , za red velicine veca od e f e k t i v n e ek-
c.z'-C-
siton-eksiton interakcije, pri niskiia koncentracijama eksi-
tona ona je zaneinarljiva u odnosu na virtuelne fononske pro-
cese. Kod visokih koncentracija ( p a r . 6) j a k a r e o u l z i j a izme-
dja eksitona maskira efekte izazvane interakcijom izmedju
eksitona i fonona, t e , u torn s l u c a j u . nema smisla i s p i t i v a t i
u t i c a j fonona na eksitonsko p o n a s a n j s . To znaci da se u
eksitonskom sistemu u zavisnosti od koncentracije eksitona
p o j a v l j u j u dva suStinski r a z l i c i t a niehanizina k o j a niogu ob-
j a s n i t i BAK i SF i k o j a i s k l j u c u j u jedan drugog: pri viso-
kira koncentraci jama (c = ( N ^ N ) "- 10" 5 do ID" 1 *, N a - broj
e k s i t o n a , M - broj m o l e k u l a ) to je cista eksiton-eksiton in-
terakci ja, a pri niskim (c C l O " ' 4 ) to je e f e k t i v n a eksiton-
-eksiton i n t e r a k c i j a . Kada se, za razliku od ovih a n a l i z a ,
i s p i t u j u vezana s t a n j a sistema i teriBodinamicke osobine, mo-
r a j u se u obzir uzeti obe interakcije ravnopravno.

. yj 33 pol ie.T, -.ehan i'j- Jednodimenzione ( I d ) s t r u k t u r e , molekularni lanci,

k o j i se ovde t r e t i r a j u , sa prakticne strane z n a c a j n i su za
'. je !-;or.::=ntracija eksi-
razumenarije niza biofizickih p o j a v a jer bi oni r.iogli da budu
rnj. PoGie-'icr- v i r f i o J -
dobar model za opisivanje specificnog ponasanja r e a l n i j i h bi-
itona ( p a r , 7 ) , k c j e odgova-
oloskih sistema, poliraera i sliino. Poznato je da se prenos
nekih informacija (npr. nervnih iiapulsa) u bioloskim siste-
mima vrsi veoma brzo i sa minimumom deformacija polazne iri-
formacije. Mozda superfluidno (?), jer ako bi se to odvija-
lo sa primetnim gubicima, dakle, usled neke interakcije sa
okolnirn sistemom, iada ta informacija, kada bi stigla do
prijemnog centra, ne bi bila ona ista informacija koja je
bila na pocetku. Ovo navodi na ideju da su mnogi biofizicki
fenomen.i, pored ostaiog, zasnovani i. na SF efektu. Sbog toga
su ovde i ispitivane osobine molekuiarnih lanaca sa aspek-
ta egzistencije SF transfera energije, impulsa itd.

5. VREME RELAKSACIJE OPTlCKIH EKSCITACIJA

Jedan od osnovnih kriterijuma mogucnosti BAK kvazi-

cestica je uslov da vreme zivota tin kvazicestica bude vece
od njihovog vremena relaksacije (videti par. 3). Potrebno je,
dakle, proveriti da li Frenkelovi eksitoni (par. 14.2) zado-
voljavaju ovaj kriterijum.
Poznato je ([108], str. 364, zatim 1109 i 110]) da
je vreme zivota singletnin eksitona kod antracena T. = 10"9
do 1C"8 s, a tripletnih = 10"3 s.
Vreme relaksacije ce biti procenjeno na odnosu na postizanje
termodinamicke ravnoteze sa fononima. Ostali tipovi relaksa-
cija se mnogo redje javljaju (objasnjenje u [108] , str. 358)
te nece biti razraatrani.
Relaksaciono vreme se moze izracunati na osnovu izraza ([40] ,
str. 459):

(5.1) i - Ef),

gde su

(5.2a) Ei ' Ef = ! x l a 2 l q 2 - 2kq cos (S?,q)] + nv q,

 37

da se prenos

(5 B+
. d e f o r m a c i j a polaane in- k-q-B.-v(b
k -q*
; ! ? ) , jer ako bi se to o d v i j a -
Izrazi (5.2) racunati su sa eksitonskim hamiltonijanora (14.11
Re, i^led neks i n t o r a k c i j e sa
iz par. 14. 2, u harmoni jskcj aproksimacij i (P = B) i hamilto-
L j a , k a d a M s t i n l a do
nijanom eksiton-f onon interakcije (14.17) iz par. 14.3, gde
ina ista infornacija k o j a je
je obracunita samo (najveca) interakcija sa longitudinalnim
Bdi na ideiu da su ir.r.o~i M a i i z i c k i
fononskim talasima.
Basnovani i na SF e f e k t u . "Zbo;; tor,j
Kako se posmatra proces rasejanja jednog eksitona s irapulsom
sobir.e EOj.ekj'larr.i';- ": 1:-:=:: , sa
k na fononski vakuum (l^-K
c -*
q
r g i j e , ii.-;ul5a ir i .
stanje su definisani kao [ 50) :

S A C I J E O P T I C K I H E K S C i TAC i J A
<5.3a)
All, kako je potrebno uzeti u obzir i procese apsorpcije
|ih kriterijuna r.oju'nosti BAK k v a z i - (e)
nona od strane eksitona (1k 1,e ) ova star.ia mogu
iiivota tih k v a z i c e s t i c a bude v s c e k+q
biti i:
pcije (videti p a r . 3 ) . Potrebno j e ,
ikelovi eksitoni ( p a r , 1 4 . 2 3 zado-
|f>=

], sir. i S ' t , zati:S i :C9 i 110]) da

Pomocu (5.1 do 5.3) dobija se (Mif + M ):
i eksitona kod antracana T^ ^ 1 U ~ 9
10"J s. 3Tr*Mv s IX j
(5.4)
procenieno na odnosu r, a postii'.anje
|fononir:a. Ostaii tipovi r s l a k s a -
/ s n j e n j e u 1 1 0 8 ] , str. 3 5 S ) Zamenom karakteristicnih vrednosti relevantnih velicina ek-
sitonskog i fononskog sisten-.a (videti par. 14.1 do 14.3) i
stavljanjem V = 1 cm 3 , dobija se da je vrene relaksacije op-
tickih ekscitacija:

(5.5)

Znaci, mnogo je krace od vremena njihovog zivota.

S obzirom na ovo i vec pomenuti kriterijuni (T? 3> T^)
moze se konstatovati da je BAK, i sve njene posledice, u sis
temu Frenkelovih eksitona moguca, i to u intervalu 10
10~8 posle osvetljavanja kristala.
 38

6, NELiNEARNI EFEKTI KAO UZROK

SUFERFLU!DNOSTi

LI prethodnom paragrafu pokazano je da eksitonski

sistem u molekularnim kr-istalinia zadovoijava osnovni kvazi-
cesticni kriterijum za BAK (ili tzv, kondenzaciju u prosto-
ru impulsa). Na osnovu toga je zakljucenc da se u ovora sis-
temu mogu ocekivati i sve posledice ove kondenzacii-e, a me-
dju tim posledicama i svakako naj interesantnija - superflui-
dnost.
Treba, znaci, da se ispita da 11 sistem Frenkelovih ejcsitona
moze da se "krece" SF (u smislu SF transfers energije, impul-
se, informacije i si.), U ovom paragrafu ce se razmatrati
"cist" eksitonski sistem, znaci obracunavace se samo eksiton-
-eksiton interakeija u "zamrznutom" kristalu. Ovakav model
je debar a slucaju visckih eksitonskih koncentracija [80,
110] . Uticaj vibracija resetke na zakon disperzije i koheren-
tn-, eksitonska stanja bics obradjeni u sledeceni paragrafu.

6.1 ,

U paragrafu 3 receno je,. a u radu [63] je i pokazano,

da paulijevski karakter eksitonskih operatora u bozonskoj sli-
ci daje takve kinematiike interakcije koje pogoduju realiza-
ciji. SF eksitonskog kretanja.
Ovde ce biti pokazano kakc kinematicka interakeija
Frenkelovih eksitona dovodi do karakteristicne jednacine za
hidrodinajniku superfluida^ koju su, sa slucaj tecncg tie4 i
eksitona Vanije-Mcta dobili Bogoljubov {55] i Keldis [19] ,
r-espektivno (detaljnije o tome uidoti u par. 2),
U ovoj jednafiini f'igur'isu koher-entrie eksitonske amplitude:
 39

KAC U Z S G K

kao srednje vrednosti (po koherentnim stanjima (111] ) ope-

. izano J - da e k s i t o n s k i
. ' - ;ava osnovni >_. a s i ~
tzv. <cn^e::2 ::! j u a prostro-
^e:ic da -.- u ovo:.. ;!;-
I 3ve kondenzaci>e, a ,Tie-
ajinteresantnlja - s u p e r f l u i -
ratora polja.
Kao sto je vec naglaSeno, pcsmatra se "cist" eksitonski sis-
tern (u slucaju vece gustine eksitona interakcija sa fononiina
moze da se zanemari I 20, 98] }. iiji haniitonijan ina cblik
(14.9) dat u par. 14.2. Na osnovu (14.13) prelazi se sa P na
B operatore aproksimativno:

+ + +2 2
i sisten Frenkelovih eksitona P P = B B - B B ,
: jnsfera ener-gije, irapul-
fu ce se raamatrati i ako se zanemare svi cstali kinematicki doprinosi kao i efe-
.r.avafe se sarno eksitcr.- kti neodrzanja, hamiltonijan (14.9), u aproksimaciji najbli-
- talu. Ovakav model zih suseda, ima oblik [50]:
--. . i-^ncentraci ja I 80,
kon disperzije i kohercn- (6.1) H = A y sis-*
n n
L n n+X
jeni u sledecem paragrafu.

(6.2) H< 2 )
n n,m
pri ceiim on predstavlja rasejanje na 6-potencijalu. Njegovi
doprinosi se ne mogu racur.ati direktno u Bornovoj aproksirna-
3 kinenatiika interakcija ciji, vec se or. standardnim patera [112 do 114] prevede u
ikteristicne jednaSine za formu koja sa.drzi amplitudu rasejanja na zadatom potencijalu:
, ia sluqaj tccnog Ke 4 i
iv [55] i Keldis i IS] , (6.3) H 2)

: .': u par, 2 ) ,
10 eksitonske amplitude:
 ze se potraziti sledec
koje su uspesno objasn
Imajuci u vid
nih optickih pobudjenj
elemenata dipol-dipoln
ft2
u eksitonskom hamilton

Kao sto se vidi, ovo je odbojni potencijal jer na bl.iskim

rastojanjiraa izmedju eksitona dominiraju odbojne sile.
Ako se za operator E* (t) napise Haj zenbergova jednacina kre- moze se tretirati metot
t.inja, koristeci hamiltonijan (6.1) sa (6.3), u dobijenom tencijalnim jaraama ili
rezultatu predje na kontinuum (kao u [ S's] , str. 259), jedna- ma (kao Sto je to ucin;
eina usrednji po koherentnim eksitonskim stanjima i iskoris- slucaja, kako je vec r;
ti. dekuplovanj e: je odbijanje medju cesl
lazom sa jednacine (6.;
< B+ BB > = < B + X 3X 6> , nijan u impulsnom prost
gl. 2) ima oblik:
dobija se jednacir.a [50] :
(6.5) H = V
:* 2m e
K
gde je V - sapremina kr
Ova jednacina je istog tips kao i fenomenoloska (2.12), odno- dobijen je, posle izvrs
sno, fundamentalna (2.15) jednacin-i hidrodinairiike Si" tecnostl, prelaskom na "p-repreze
jer je koeficijent uz poslednji clan u (EJ.'O pozitiv-in, a to, - 6|Xj (za eksitone u a
prema [19] (vldeti u par, 2), usiovljava SF trasfer u sisteinu djenje hemijskog potenc
Frenkeiovih eksitona. kako bi se izrazila cin;
intervalu (10~13 do 10~
5), broj eksitona odrzai
6.2, V I s o k e s k s it o n s k e koncentracifc
ti nastariak BAK (videti
Pre nego sto s
siti da. posmatrani kinen
Da li visoke konceatracije eksitona, koje su danas
rasejanja, moze da dovec
u uslovima mocnog laserskog "pump-jiri^" raoguoe, mogu da budu
vanja eksitona na dubokc
uzrok BAK Frenkeiovih eksiton-a i rla li njihov spektar zadovo-
Ako do ove pojave dodje,
Ijava SF kriterijura (i.z par. 1.1)? Oagovor na ovo p'itanje co-
Prema tome, deo hamilton
 1)1

ze se potraziti sledeci ideje Bogoljubova (iznete u par. 1.2)

koje su uspesno objasnile SF tecnog He^.
Imajuci u vidu cinjenicu da je energija elenentar-
nih optickih pobudjenja (A = 5 eV) daleko veca od matrionih
elemenata dipol-dipolne interakcije, kiner.iaticka interakcija
u eksitonskom hamiltonijanu:

moze se tretirati metodama teorije rasejanja na dubokiir. po-

tencijalnim jamama ili veoma visokim potencijalnim barijera-
ma (kao to je to ucinjeno u prethodnom paragrafu). U oba
slucaja, kako je vec ranije'konstatovano , efektivni rezultat
je odbijanje medju cesticama. Analiticki se to izrazava pre-
lazom sa jednacine (6.2) na (6.3), tako da efektivni hamilto-
nijan u impulsnora prostoru (detaljnije videti npr. u [108],
gl. 2) ima oblik:

(6.5) H = I BjBj
2m, m eV f ;,k
k ^2,k
^3
gde je V - zapremina kristala. Prvi clan ovog harniltonijana
dobijen je, posle izvrsene Furije transformacije u (6.1),
prelaskom na "y-reprezentaciju": EfK - E,-*
K
- u, gde je u - A -
- 6 J X | (za eksitone u aproksimaciji najblizih suseda). Uvo-
djenje hemijskog potencijala je, u ovom slucaju, neophodno
kako bi se izrazila cinjenica da se,u posmatranom vreinenskoa
intervalu (1C'"13 do 10~
5), broj eksitona odrzava. Samo na taj nacin se irsoze objasni-
ti nastanak BAK (videti par. 3).
Pre nego sto se predje na dalje analize treba nagla-
siti da posmatrani kineraatiSki deo hamiltonijana (6.2), pored
rasejanja, moze da dovede i do "slepljivanja" eksitcna Cvezi-
vanja eksitona na dubokom lokalnom nivou; [108], str. 357).
Ako do ove pojave dodje, jasno je da nece biti -EAK. pa ni SF.
Prema tome, deo hamiltonijana (6.2) moze da dovede do dva
medjusobno konkurentna procesa: rasejanja i stvaranja lokal-
nih vezanih stanja. U I 106} , str. 358, pokazuje se da u kris-
talima kod kojih je kvantni prinos luminescencije blizak
jedinici prakticno ne postoji mogucnost ni z-a pretvaranje
eksitona u fonone, s. jos manje za vezivanja u lokalna stanja.
Tipican primer ovakvih kristala je antrac.en.
Prema tome, u ovakvim kristalima hamiltonijan (6.2) dpvodi do
raseianja, medju cestlcama vlada odbojni potencijal tipa tvr-
dih sfera i ceo se sisteia ponaSa kao slaboneidealni Boze-gas
sa odbojnim sllama,
Spektar elementarnih pobudjenja se u ovakvoj situa-
ciji moze traziti na isti nacin kao i kod tecnog lie" (par.
1.2). Razdvajajuoi eksitone na kondenzatne B 5 - B 0 = t'lTo, gde
je NO - broj kondenzatnih eksitona (blizak ukupnom broju ek-
sitona N) i nadkondenzatne, Brj i B,-> Ck <* 0), iz (6.5) se dcbi-
K Jv

mev k "2m0

Ako se izvrSe kanonicke transformedje Bogoljubova [38], kao

u (1.95, (6.6) se svodi na:

(6.7) 7 (k)CC*C- 4 C + /C ;); (k) = ! T^(TJ+Uo)l'

'eff 4 K K -k -k k k
k>0
Na osnovu ovoga lako je konstatovati da je:

(5.8) e(p) nk ,

tj . spektar pobudjer.ja (6.7) je superflaidan!

Za. male vrednosti irspulsa moze se napisati:

(6.9) e(p)j - pv_, v_ = v'2irc.

raa
 "3

'3seja:;ja i stvaranja lokal-

gde je c = N o / N - koncentracija kondenzatnih eksitona u
, 353, pckazuje se da u kris-
kristalu. Po analogiji sa terminologijojn iz teorije tecnog
nescencijs b l i z a k
He" velicina va je brzina eksitonskog zvuka. Za karakteris-
: "i za pretva^arpo
ticne vrednosti par-arnetara eksitonskog siste~a (par. lu.l) i
vezivanja u lokair.a s ^ t i n ; - .
c = 10" "* ona je: v_ = 3 - I D 3 m/s i, kao Sto se vidi, brzina
e antracen.
ekciitonskog zvuka je reda velicine brzine obiGnog zvuka u
j n i i a / i ( " . ? ) dovod L -!c
kristaJ-U i piroporcionaina je kvadratnom kor^enu'is koncentra-
,.i poter.ciis- ri'j= :;',';-
cije eksitona.
laboneidealri LOZ-S-,-^-
Na osp.evu svega iznetog u par, 6.1 i 6.2 ,-oze se

ja se u ovakvo;! si r . ^ ~
ao i kod tecr.oj He* (pa--,
ndenzatne B 5 = B s - / H o , gee
a (bliaak akupnon broju ek -
': (S / 0), iz ( 5 . 5 ) se dcbi-
7. V i R T U E L N A RAZMENA FONONA KAO
U2ROK E K S i T O N S K E S U P E R F L U ! D N O S T i

Prethodni paragraf je pokaaao da u molekuiarnii.i kri-

stalima moze da egzisl'ira eksitonski mehanizam SF. Ovaj slucaj
je posmatrari u uslovima visoke koncentracije eksitona kada ss
; V = Na 3 .
vibracxje kristaine resetke rrtogu zaneirjai'iti, Medjutim, u siu-
ceiju kada koncentracija eksitona nije velika, kristai se ne
raoze snatrati "zanirzriUtim7', pa se i fononi raoraju uzeti u ob-
zir. Treba odrflah naglasiti da oscilacije kristaine resetke ne
riioraju da "kvareK SF sistema. Naprotiv, njihovo prisustvo mo-
ze da dcvede do neopnodnih privlacnih interakcija izmedju ek-
citoiia (u prisustvu virtuelnih fcnonskih procesa izmedju elcsi-
tona), kcje bi, sa svoje strane, dovele do stvaranja eksiton-
bki.h Icaplji - BAK eksitcna. Vrlo slicnc se desava kod rnetala
gde fononi uzrokuju privlacenje izmedju elsktrona i njihovo
sparivanje u Kuperove parove (videti par. U., 11. i 12.).
Ovde fie biti analiziran sistem koji se sastoji iz
ekoitcna i fonona u slucaju Jake eksiton-fonon interakcije,
odnosno, eksiton-eksiton interakcije posredstvo;,i virtuelne
razmene fonona (kao sto je to u teoriii SP kod elektron-fonon
interakcije - par. ' cl . 4 .), tiko da se hamiltonijan
;istema moze napisati u obliku:

(7.1) H = H + H + H
e p ep

jvde su H i H standardni hamiltonijani fononskog i eksiton-

skog podsistema (dati u par. 14.1 i 14.2, respektivno) , a H
"; e hamiltonij an interakcije ovih dvaju podsistema u aproksi-
r.aciji njihove j.-ike veze (par. 14.3).
Ako se izvrsi (standardni) prelaz u impulsni prostor, uzrae
aproksimaci j a efektivne eksitonske mase i iRalih talasnih vek-
~on, njihovi izrazi ce biti [66, 81 ] :

(7.2) e(k) = A

(7.3) Hp = I Ep(k)bbJ:) c (k) = nv k,

k k'
k

*:j
k-q k *+*
-q q
ep
(7.4)
F(q) =
2MNvgq

Postavlja se pitanje do koje vrednosti talasnog vektora jos

uvek vazi aproksimacija efektivne mase. Egzaktna eksitonska
energija e-f - A - 2|X|cos ak (gde je |X| - matricni element
dipol-dipolne interakcije u aproksiraaciji najblizih suseda)
Hioze da se zameni izrazom

(k) = A IV
2m

za tipifine vrednosti karakteristicnih velicina molekularnih

kristala (vidcti par. 14.1 do 14.3), sve do KIH.3L X ^ 10' m" 1 ,
sto je negde oko 1/G do 1/5 vrednosti granicnog talasnog vek-

- orionskog i e k s i t o n -
.2, r e s p e k t i v i i o ) , a H e _
..sistema u aproksi-
j impulsni prostor, u z ~ e
! mase i nali'i talasnih vek-
k) = fivsk,
pednosti talasnog vektora jos
fccti'.'::s .'-use. E,3r._-.k t :.a e/.s itor.ska
Rtgde je !X| - matricni elenent
iriaciji n a j M i l i V . :;;.: :. ';=)
nih velicina molekularnih
), svs do kr_ax ~ 10' m" 1 ,
;ti jranicnog talasnog vek-
145
torj. prve Briluer.ove zone.
Hamiltonijan ( 7 , 1 d o 7 . 4 ) p o s v o j o j s t r u k t u r i s l i o a n i e ha-
miltonijanu sistenia elektyona i p o l j a mehani$kih v i b r a c i j a
k o j i se k o r i s t i , kao sto je vec n r :pre<I receno, u t e o r i j i SP
( v i d e t i p a r . 11 i l l 12 , s t r . 1 H Q ) . Zato ce se, prinenjuju-
ci Frelihove ideje [115 i , izvrSiti u n i t a r n a t r a n s f o n . a o i j a
hairiiltonijana ( 7 . 1 ) i i s k c r - i s t i t i (aproksimat.i^hi) V e j l o v
identitet:
(7.5) H
ecj
sa antiermitskim oper-atororn:
(7.6)
Pre nego Sto se krene sa daliim analizajna potrebno je ispi-
tati da li je ucinjena aproksiirtacija u (7.5) korektrsa i do-
voljna. Cinjenica je da je ovakva procedura prinenljiva u
elektroriskom sisteniu kod ispitivanja superpr'ovodRih osobina
metala na- niskirn tempsraturana (videti par. 11, 12 i 14.7).
Kainie, u radu [116] se pokazuje .;a se Vejlov identitet sao-
,ze primeniti ukoliko su koeficijenti razvoja konacni i da
se, stoga, jnora "izbeci" r.eki energetski sioj . Sara Frelih je
pokazao 1117], a do istog zakljucka su dosli i autori rada
i 118] , da se te-orija perturbacija , odnosno, Frelihova trans-
formacija (koja joj je analogna), inoSe primeniti u slucaju
interakcije elektrona sa svi;? fcncnma clii je inten^itet raz
licina enepgija, eksitoni i elektroni veoir.a bliski . To zna-
ci da je primena (7.5) kcrektna.
Saiuci procena velicine kcnstante W (7.7) pokazuje da je ona
veoma mala velicina (= I D " 1 1 , za fonor.e sa debajevskora ener-
gijom i eksitone priblizrio istih energija), a kakc je opera-
tor S (7.6) proporcionalan toj velicini, nioze se s punim
pravorri zakljuciti da je koriscena aproksimacij a Vejlo\'Og
iaentiteta (7.5) i dovoljna.
A!co se u (7.5) zamer.i (7.6 i 7.7) i onda usrednji
po fononskoni vakuumu 10> (poGmatra se sairto spontana eraisija
P
i-:-.ana; pogledati diskusiju ispod (7.12), dolazi se do slede-
ceg - efektivnog hamiltonijana:

<0 |H | 0> Hbar H lnt

eff,
f - p eq ' p

(7.9)

(7.10) anh I
,k2
Velicina

e p Cq)]

rredstavljci korekciju na harmonijski spektar eksitona us led

virtuelnih fononskih procesa i koji se, s obzirom na konientar
ispod (7.7), moze zameniti u odnosu na E . Jednacina (7.10)

V(k,,K 2 ,k 3 ) ~ - i|F(k,- k.}|zt[Ee(kl) - Ee(k;

(7.12) + (ki - k3)]"' + i E (k, + k 2 - k,)- E (k2)

 fd o p [/I "*""
> XJ
CO
o rd CD 3
X -1 ii ii
o r-) ,X rd UV y;
fc H i
o ' OO 4.j
-P ^ a) CD fi !~1 1
N CO fd QJ ^X
CD -X C/1
M
3 iH a) *n C t*H
G C/1
U) H-> H X 0
ft H rd ir-i 1 f-t
o CJ +
9
h CD rH ' -(
4 O
4-( nX
'.nacava ei X
X M n fd
ft rX
0 X O (~)
rd J4 '*' H
-H 3
3 3 -X -X
^ ttJ C rd o a^)
_X 1 rtuelnom
r~i fd rH
XJ f^ c P
fj tcr 0 CO (!) 3 H >a c ^" ^ ^ c
H o f
H ,
>
CJ c -P +J rd rH ~ tx 1
e w fd C/} ^ C
>' fd o rH CO fd
fd c ft rd <-> -t-cj* 33 3 O C-J L ok oC ja je -tO t^ - ">bQ<
X c a rX O
H o CO C CD 1 fX ^
3 ' | ZM " rX i
*CJ
a. VfJ rd
CD p ^ tX 3 rs
3 ^
> : resetke CO
4-j H O rrj n -H r~i 0 H 0
r-1 -H
H bO N > 1 +
CO C H +J 0 4-H 0) 4C
fi Q
o
H x m 0 C -H S^ > 1 3 i E
+ 3 s aCD O C fd o C ^X s .
CD CO p
C C
C -H
C -P QJ ft to o H
^ 0 CD
1) rH
rH W H
o 3 11 O'l CD -p it t,X t=
a i1jJ N
N > M -rH ii 'i %;
p ii C ,x ^ tcr o XJ v> vH J- X a
H O SH
k 6 ti -H CO C)
'O rd 0) H U--I W
r7) ., , CM ZT-
0) XI
Xl A fd PH r/J
o; ., Q)
;x >:
^: rH 3 CD , ,
X 6 -P t = CJ Tj ^
3
<tJ N 1J nj D
fd I) <U
a 0 3- 1
O
0 c: e c >^ ^
O 0 QJ H
H 3 r~i t-l
SH N W <M ^
C r/J fd" i.o rf1
rd O 0> G rX -P -KX
CU rrl OH rd >U E x
0 O m ^^ tX 1 3
p fdimpulsom
fd rj
T3 CJ 0 CO
-p '2 ft CD vH CD CO t-X H
CD >
> 0) rH 3 C
i-( f- rH
o CO fc fn
& OJ > CO Kt
eksito J- rH
C/1 c CD IT! fd ^. ,x na
-p 3 a,
V
-X w < C
,X n -H >d id
o frt
rl > ' JC rH "C
CD rH CJ
CD ^ ft T3 fd C QJ X! "^> rX
>
> -1C
4C 1 d"
Ir? o rd >u
TI -P 3 = CD E IN (7i|.
,.-, O C 1) >O 3 CD g 0,
E: a rd t.X "
C O P -H
> C H ^
n
CD p 3 O tn t^
cr > N M
-P E 3 M rO ii -V
A; N (D ,X 3 t^
H aj k ~
fd
ft c tx CO JOO
S
o H H
a
C
d O
-p
fd
Xj
CD
i OJ -U 'a; rj
O > CO N ^
N O 1 e broj eksitona u kondenzatu (sa nul tin impulsom) . Ti-ebd
napouienuti da su vel I cine dof inis ane ;*j ednaii r-arna (7.13 I 7.14)
i.! icunate u kontinualnoj aproksimacij i (st-.indardnir:. prel 3skom
sj suma na integrale) . Anaiizirajuci izraze (7.13. i 7 .1 u ) t
veorna je jednostavno uociti da se u spektru -slementarnih eksci-
taci ja, predstavljenom na slici 7.1, javlfsaj u sin^ulariteti u
okolinl impulsa:
 49

koji ukazuju ha to da efektivna eksiton-eksiton interakcija

(7.12), pored rnsejar.ja, moze da dovede i do formiranja bieksi
tona [119] ill do sparivanja dva eksitona ([103], str. 357) u
tzv. eksitonsku kaplju [22]. Oval proces se moze ocekivati 3
obzirora r.a cinjenicu da efektivna eksiton-eksiton interakcija
moze da bude priviacna [63, 120].
: :. Ti e! .
ici .-..-- : 3 i 7.14)
- . : . . ' -relaskon
7.1. Bieksitoni
. (7.13. i 7.14 ) ,
i ; iientarr.ih eksci-
Rezultat analize spektra elementarnih ekscitacija
- ;i'j sin^ulariteti >,.;
u eksitonskom sisterau u prisustvu virtuelne fononske izmene
izmedju eksitona, provedene u prethodnom odeljku, pokazuju
da se ovde mogu ocekivati procesi formiranja vezanih stanja
eksitona u obliku bieksitona (dva sparena eksitona, u opstem
slucaju, sa raziicitim impulsima itj i k 2 ) i posebno, vezanih
stanja u obliku BAK eksitona - eksitonske kaplje (dva spare-
na eksitona sa suprotnim impulsima k i - k i K2 ~ - k). Ovde
ce biti inpitana mogucnost formiranja bieksitona u molekular-
nim lancima metodom Grinovih funkcija. Slicna analiza, za 3d
slucaj, i metodom talasnih funkcija [22, 81], je pokazala da
do formiranja bieksitonskih stanja ne moze da dodje.
Hamiltonijan sistema Frenkelovih eksitona i poija
mehanickih vibracija u prisustvu ciste eksiton-eksiton (bez
fonona; videti par. 14.2) i efektivne eksiton-eksiton inter-
akcije (posredstvom virtuelne izmene fonona (videti par. 14.3)
bice zapisan u bozonskoj interpretaciji, koriscenjem formule
Dajsona-Maljejeva [121, 122], tj . prelaskom sa Pauli na Boze
operatore (u 14.9 do 14,11) pomocu:

i P+P = B + B.
Posle izvrser.e Furiie (prelaz u k-prostor) i Freliheve
(unitarne) transfornuicije, u posmatranorr., Id sluiaju, on ce
irnati sledeci oblik:

gde drugi clan potice od nelinearnih efekata u sistemu eksit

na, a treci je posledlca virtuelne razraene for.ona izn-.edju
eksitona, Oznake a formula (7,15) su:

k,
'

/K

( za karakteristiine velicine pog'ledati par. l!t , 1 do 14.3).

Prva dva sabirka u (7,15) poticu od cistog eksitonskog pod-
sis tema i daju, kao sto je to u radu f 119] pokazano, energi-
je dva slobodna eksitond i energijs bieksitona. Uloga efek-
tivne eksil'on-eksiton interakcije r;i^e ispitii.vana i ovde ce
bit! interesantno da ss vidi kako ona utice na forrairanje
vezanih eksitonskih stanza . Procenom koef icijenata u drurom
i trecem sabirku hamiltoni jana (7,15) moze se zakljuciti da
treci clan TDo;",e da buda ictog 1'eaa veiicine kao i drugi ( da-
kle uporediv sa X i Y), all i za red, u slucaju jai<e veze
(videti par. l'i.5), yeci od njih. Ova procena , razuine se,
vazi ako se a treceni clanu iskljuci oblas ': inpulsa bliska
 51

' - ispod formula (7.7) i na kraju tog paragra-

fa). Neophodno je ovde podvuci jos jednu iinjenicu, koia se
: :-.. ::rju, on ce
odnosi na formu harniltonijana (7.15). Kao sto je u uvodnom
delu gl. 2 bilo vec receno, poznato je (npr, [30, 110, 123] )
da je pri visokira koncentracijama eksitona (c = 10~5 do lO" 1 *)
dominantna eksiton-eksiton, a zaneniariva eksiton-fonon inter-
akcija, a da je pri niskin koncentraci jama (c "fe'10"-*) situa-
cija potpuno obrnuta. Medjutim, hamiltonijan (7.15) sadrzi
obe ove interakcije jer se zna [119] da eksiton-eksiton in-
terakcija (bez obzira na koncentraciju eksitona) dcvodi do
stvaranja bieksitona, a uticaj eksiton-fonon inter-akcije na
ova vezana stanja jos nine bio ispitivan.
Energije sistema opisanog hamiltonijanoin (7.15) KIO-
gu se odrediti poraocu Grinove funkcije:
ka, i., = - 2 | Y coska,

gde se usrednjavanje vrSi po eksitonskom csnovnom stanju.

Koristcci standardni metod Grinovih funkcija (videti, npr.
[ 12] , str. 72 ili [124], sir. 205) i prelazeoi u sisten; cen-
tra mas a:

2 _
t: par. 14.1 do 11.3) .
: x-i tonskc-g poc-
(talasni vektor Q opisuje polozaj centra masa dva eksitona,
pokazano, energi-
a k njihov relativan polozaj u k-prostoru) , dobij-i se sleae-
^e bieksitona. Uloga e f e k -
ca jednacina za Grinovu funkciju:
. pit : ana i ovde ce
S*Q(k,q)SQ(q?E)
tice .'.a f or::iiran j e
:iciienata u druj : ;m
' ize se z a k l j u o i t i da
>:e kao i drugi ( d a -
red, u s l u c i j a J a k e veze
- ocen= , r a z j m e s e ,
; : oulsa b l i s k a
.. ' st ( v i d e t i disKu-
 n!
X

<D
0 -r-i
ft C
01
rti Kfi
C 01
H (i
n3
X c/ C C
en C5
0
X

ex
>-
 ' 4-1 '"O 1

H 3

0) it
+J c
rt o
[" I-J
i>t M
o u)
fi ^
OJ
^ -H

O1!
t/)
O
dJ CO
& >:
p. a*

QJ
-P

r g i j e E . vez&nih i to
u zavisnosti od ekt
karakt<5rise poloz r.-as

CO'

n f
(7.21) se jasno vidi da bi E morale, pored od Q, da zavi-

iz uslova postojanja pola u (7.21):

* n U,n) G^0)(n,E)
(7.25) i dn
Q
procenjen za slucaj malih talasnih vektora, pa se zbog nave-
dene aproksimacije, ova zavisnost izgubila. Osim toga, do-
punski pol E pada unutar "oka" - oblasti slobodnog kreta-
nja dva eksitona (si. 7.2),
Zbog svega toga, energije E ne niogu se smatrati energija-
rna bieksitonskih stanja, vec sano energijama dvaju slobodniii
kvazicestica sa slabim relativnim kretanjem.
Znaci, virtuelna izmena fonona u molekularnim lancima dovodi
do pojave novih kvazicestica sa relativno slabini kretanjem.
Kvalitetnija slika ovog, nema sumnie interesantnog rezulta-
ta, dobila bi se upotrebom strozijeg numerickog proracuna
jednacine (7.25). I bez tog proracuna noze se zakljuciti da
je verovatnoca nastanka eksitonskih kaplji (BAK eksitona sa
k = 0, tj . ki = k i kz = -k) daleko veca no sto je verovat-
noca nastanka ostalih bieksitonskih stanja eksitona (sa
k, i k 2 i 0)..

7.2, Eksitonske kaplje-

Kao sto je u par. 7. recenc, formiranje eksitonskih

kaplji, tj~ vezivanje eksitona na duboko^i loj<alnom nivou
(koje je analizirano u [1081, str. 357 i u [81, 119 i 125 do
1/7] ), je jedan od mogucih efekata eksiton-fonon interakci-
je, Postcie i cvrsti eksperimentalni dokazi postojanja ovak-
vih kondenzovanih stanja eksitona [70, 72 i 128]. Kao Sto se
u radu [22] pokazuje, u eksitonskorn sistemu sa virtuelnom

0 ,
'.. ,'ektori, p.i E" zbog r.ave-
1 ; ' ila. jsii.i t o g a , Jo-
- oblasti slobodnog kreta-
ni 3e smatrati ener^ija-
10 energijana d v a j u slobodnih
jr. k r e t a n j e n .
:-. tlarniin iancin-a oovodi
no slabiui k r e t a n j ei:i.
: :nteresantnog rezulta-
iijeg numerickog prcracuna
; fe: ' :e se zakl;u:citi ia
Icih kaplji (BAK eksitona sa
teko veca no sto je yerovat-
:,:nja e k s i t o n a (sa
r 1 . . viniranj e e k s i t o n s K i n
. :kor, io.kainom n i v o u
i :; [31. 119 i 125 jo
iton-fonon interakci-
;0kazi CDS to j : ; - i _ ; L-'Vak-
[ - ".: i 128] . Kao 5 co se
- i virtu;vlr;o;ri
55
fononskom interakciio;?,, dva eksitona sa suprotnim impulsi-
ma vezuju se u "molekul" (s ukupnirn k = 0) i nalaze se u
zadatoni mclekularnon; potencijalu dubine priblizno 2&. Mole-
kulsko stanje postaje metastabilno - moiekul se "cepa" eiai-
tujuci dva nova kvar.ta. Spektar ekscitacija ovih, novonas-
taiih kvazicestica zadovoljava kriterijua SF. Medjutim, LI
ovom radii fundamerstalna jednacina koja definite- gep porneriij-
tih ekscitacija (gep jednacina) u 3d siucaiu regena je ap-
roksimativno. Razmatranje Id problema, por'ed svoje intere-
cantnosti, dozvoljava jos i egsaktno resavanje porr.enute
jednacine, sto ce kasnije biti i pokazano. Interesantnost
Id struktura (molekularnih lanaca - polimera) se ogleda u
sledecem: kao prvo, oni predstavljaju biofizicke objekte
(detaljno o tome npr. u !lu8], str. 127) I, kao drugo, eg-
zaktno resenje gep-jednacine je od opStijeg interesa jer se
slicne jednacine pojavljuju i u drugim problemima, kao sto
su ppoblemi SF transfera magr.elrnih pobudjenja u feromagne"
ticiraa (par. 10.2) ill SP kod metala (par. 13 ).
U par, 7 je pokazano da virtuelna izmer.a fonona
izmedju eksitona dovodi do efekt.ivne eks i ton-eks i ton inter-
e,kc5je. Hamiltonijan sistema eksitona i fonona sa njihovo:?
jakom interakci join (videti par. 1U.1 do 1<4 .3) je istog ob-
lika kao i izraz (7,1)5 ocnosno, posle izvrsene Furije ,1
Frelihove transformacije, te koriscenja Vejlovog identiteta
(kao u [ 22 i 81] ) i usrednjavanja po fononskom vakuuma (spon-
tana eunlsija jronona; detaljnile u [ 81] , par. 2.2 do 2.H) je
oblika (7.15). Ako se "ispuste" clanovi koji poticu od ciste
eksiton-eksiton interakcije (posmatra se mala konoentracija
-ksitoaa gde preovlaclava, preraa [20, 80, 98 i 110] , kao i
prena [129 i 130], jako eksiton-fonon kuplovanje, a efekti
eksiton-eksiton repulzije raogu da r-;e zanernare [131] u sluca-
ju ek^itonskih kaplji) i izdvoje samo oni 6ianovi koji opi"
suju formiranje eksitonskih kapjji (san:o clanovi kojinia od-
govoi'uju efektivne interakcije eksitona sa suprotnira impul-
sinia), cl'f-Ktivni hamiltonijan posmatranog ".olekularnog ian-
ca ce imati sledeci oblik:
 56

Tf Y T(k,q)B k B_ k B_ q B q ,
k,q

2 A2 ^

Funkcija T(k,q) izracunata je u aproksimaciji efektivne ma-

se eksitona i analiza ove funkcije Ckao u [12], str. 143)
pokazuje da je interakcija izmedju eksitona'privlacna za
male talasne vektore, odnosno, kada je ik-q j < k o - Pcstavlja
se pitanje globalnog efekta koji daje drugi clan u hamilto-
nijanu (7.26). Za procenu ovog - globalnog efekta, operator-
ska forma B B B8 zamenjuje se njenora srednjom statistickora
vrednoScu. Usrednjeno sve to jos DO k i q- daje jednu poziti-
vnu velicinu: < 8 B BE >, koja nema uticaja na procenu uloge
interakoionog clana iz (7.26). Zbog toga se moze pisati:
+ T!
ax ay
jj I k,q)
k,q
TT
100

S obzirom da je J < 0 moze se zakljuciti da je globalni efe-

kat - privlacenje izmedju eksitona koje dovodi do obrazovanja
eksitonskih kaplji.
Treba naglasiti da je sistem eksitona u kome su obrazovane
kaplje stabilniji od istog sistema bez kaplji, jer obrazova-
nje kaplji (par eksitonc u jamj dubine 2A na jednom raolekulu)
smanjuje broj polaznih kvazicestica Da, sainim tim, i efekte
njihove interakcije koji mogu da destabilizuju sistem. Meta-
stabilno je, medjutim, stanje molekuia koji je zahvatio dva
eksitona (pobudjen je!) i on zeli da in se oslobodi. Prema
 57

tome, do raspada kaplji dolazi zbog nestabilnosti stanja

- kXk-kB - - - >
q q
molekula kojI ih fe zahvatio, a ne sbog nesrabilnosti eksi-
tonskog podsisterna. Ovaj proces je detalino analiziran u
[81], par. 2,4 i u [132 i 133], Tako dolazi do raspada kap-
Ijc u dva nova, fotonima slicna kvanta, Njihov energetski
spektar, koji moze ukazati na postojanje ST u sistemu, moze
se naci pomocu jednacina kretanja operatora B, odnosno, B :

i j i e f e k t l v n e ma-
' ' [ 1 2 ] , sir. 1 4 3 )
eksitona "privlacr.a za + T(-k,q)]B_kB_qBq,
.-q ! < k o , P c s t a v l j a
gi clan u hamilto- te pomocu kanonicke transformaciie is tin (1124) , scr. Ill):
,; e f e k t a , operaTor-
. . : ::"jom statisticko.
: daje j e d n u p o z i t x -
.. . ija na prccenu uloge
; togd se moze pisati:

= - 2 ( 1 + In), ) T(ksq)/N,
q

Dme 3ii cbrazovane

lii, 1 er obra^ova--
na jednom r m l e k u ] u )
.~dm tiiT:, i efekte
.. i z u j u s i s t e m , ;ieta-
I .-.ahvatio cv-?,
slobodi, Prema
 58

(7.30) o, T(-k,q)] ,

Procedura nalazenja E(k) (7

Ck(t) = Ck(0)exp(-i~t).
koja definise funkciju ,K i:
Sistern jednacina (7.29) ima resenja samo ako su ispunjeni svoju posebnu tezinu i znac<
sledeci uslovi : vim siucajevima (videti npr
radu [ 134] ) kada hamiltonij
(c upotrebljava manje opStu trc
(7.28): tamo se uzima da su
ogranicava i samu funkciju '
to je ovde pokazano, isti
je: i kompleksna funkcija $,
Sa svoje strane, ovi uslovi cine homogen sistem algebarskih funkcije) vodi do realnih ei
jednacina koji ima netrivijalna resenja (:L osobine simetri- u sistemu. Ovaj zakljucak ji
je): cine (7,34).
U saglasnosti sa uobicajenoi
2 " koristice se naziv gep (pro<
cija mada nije neophodno da
jednacina (7.34) naziva gep-
Ova se jednacina moze resit:
lama te se, standardnim pri!
tegral:
$,k - I' $,
k'i e > TT/ c
a !

(v=(k) je, za sada, proizvoljna faza) ako je:

(7.33) E E E (k) = ( ek - ] $k j 2) 1/2. PoSto je jezgro T(k,q) singi

ocekivati u uskom intervalu
Izraz (7.33) predstavlja trazeni zakon disperzije elementar- aproksimaciju opravdanom. U
nih ekscitacija dobijenih u procesu dezintegracije eksiton- prelasi u integralnu jednac:
skih kaplji. Zaraenom resenja (7.32) u jednaSinu (7.30) koja
definise funkciju $, , ona postal e: (7.35)
 59

(7.34)

Procedura nalazenja E(k) (7.33) Zajedno sa iednacinom (7.34)

koja definise funkciju $,, izgleda jednostavna, :aada ona ijna
ako su ispunj em svoju posebnu tezinu i znacaj . Naime, obican pristup u tak-
vim slucajevima (videti npr . u [ 12 , 54, 86, 87, 90i ill u
radu [134] ) kada hamiltoni jan sadrzi samo realne funkcije,
upotrebljava rnanje opstu transformacij u od trans forrnacij e
(7,28): tamo se uzima da su funkcije u, K
i v.
K
realne, a to

je: i kompleksna funkcija *,K (ako su uK i v K kompleksne

isten algebarskih funkcije) vodi do realnih energija elementarnih ekscitacija
osobine simetri- u sistemu. Ovaj zakljucak je veoma bitan za resavanje jedna-
cine (7 , 34) .
U saglasnosti sa. uobicaj enom terminologijom za funkciju $,
koristice se naziv gep (procep), prag) elementarnih ekscita-
cija mada nije neophodno da bude <s>0 i 0. Iz tih razloga se i
jednacina (7.34) naziva gep-jednacinom.
Ova se jednacina moze resiti jedino u kontinualnim varijab-
lama te se, staudardnim prilazom, sa suiae raora preci na in-
tegral :

f dq (...)

PoSto je jezgro T(k,q) singularno, glavni doprinosi se mogu

ocekivati u uskora intervalu oko singulariteta, sto cini ovu
sperzije elementar- aproksimaciju opravdanom. U skladu sa ovim,jednaiina (7,34)
tegracije eksiton- prelazi u integralnu jednacinu:
naiinu ( 7 . 3 0 ) koja
(7.35) Kk) + ~ i dq T(k,q)i)'j(q) = 0,
 Dalja procedura reSavanja jednacir.e (7.35) zahte.va
preiaz od realne promenljive q na kcjupleksnu promenljivu z,
pri cerau je Re 2 = q. .Pretcostavljajuci analitifnost funkcije
i(/(z) u gornjoj poluravni, jednacina (7.35) moze da se naoise

n -> <s ,

Da bi. se ispitala egzistencija resenja jedr.acine (7.36) i

njene simetrijske osobir.e. posmatrace se uproSfien - erani-
can slucaj: k 0 = 0. Za ovaj slucaj, jednacina (7.36) se la-
ko resava (ubaceri je indeks 0. da bi se oznaSilo da se radi
s.a k o = Q ) i:

(z-k)2

dk

ix(k)

e su A :i x reaine funkcije, posleJnia dif erencijalna jed-

dnaSine ( 7 . 3 5 ) zahte.va
ovde je C realai. hr-oj , cija je vrednost izmedju -1 i 1 . Na
pleksnu promenljivu z,
osnovu ovih resenja moze se zakijuciti da je $0(k) zbilja
i analitiinost f u n k c i j e
analiticka u gornjoj poluravni, da je amplitifda A(k) - par-
1 moze da se naplse
na a faza X(k) - neparna funkcija. Ovo je veoma bitno j er
bi se iz jednacine (7.30) moglo zakijuciti da je <Hk) =
*(-k), mada ova simetrija, kao sto je bilo demonstrirano, va-
zi samo za realne amplitude ove funkcije.
U vezi sa ovim treba naglasiti da simetrijske osobine rese-
nja ne moraju nuzno da slede iz simetrijskih osobina opera-
tora koji figurise u posmatranoj jednacini. Ovo se jasno mc-
ze ilustrovati na sledeciiri prostirn primerima. Npr. jednacinu:
^2
D2(x)y(x) = 0, D 2 (x) = D2(-x) = ~r + k2,

zadovoljavaju parr.o (yi), neparno (yz) i, konacno, ni parno

ni neparno resenje (y3):

yi(x) = cicoskx, yz(x) = czsinkx ,

y 3 (x) = y i (x) + y 2 (x) .

Hi, Jos interesantnij i su prinieri sa nesimetricnim opera to-

rima:

z=k D|(X) y(x) = 0, D?(x) = - DTC-x) = - x,

,11,(x)y(x) = 0,
Dt DI (x) = - D - J "

Prva jednacina irria parno resenje:

yT(x) = cTexp(x2/2),

a druga - neparno:
- Lja] nd jcd-
 'II
aada se maze pristupdti resavanju jednafiine (7.36).
U torn cilju potrebno je izvrsiti razlaganje jezgra T(k,z) na
sledeci nacin:

Ovo, uz pretpostavljenu analiticnost funkcije $(z) u gornjoj

poluravni, vodi do trans formacije jednacine (7.36) u diferen-
cnu iednacinu:

jednafiina (7,37) se raoze napisati u obliku:

(7.39)

forme:

(7.UOb)

S(k)
= (T X g - T :'.-:
) -e(k)S(k),
 Hi
"d
B>
3
LJ.

CO fli
*^j O<
PJ H'
3
H (D
a oo X
H- o

D.
3 -p cr 3
Bi K) O
; cr 3

o
o
CO
3 cn
o 4
ro X"
X" a
o
&

O
3 tn
.v (U
,|=i O
D.
O
S

C
13
3 0
LJ. rt
(0 4
3 (0
0 tr
o
1 g

C
-O
izracunaju koeficijenti razvoia A V (zamenom (7.34) u drugu
jednacinu iz (7.44)). Mora se reoi da se A V ne racunaju sas-
vim egzaktno jar se kvadratni koren, iz (7."3), uproscuie
(zamenjuje razvojem do drugog clana u binomnoj forniuli) na
= S-10- 3 ) male

(7.48)
(-1)'

Ovaj izraz predstavlja konafno i jedinstveno (u celoj oblas-

ti promene k) resenje gep-jednacine, |$] - js I , koje zado-
voljava sve pomenute simetr-ijske uslove.
Sada se raogu odrediti energije elesentarnih eksci-
tacija, jer je, na osnovu (7,33) i smene * = eS:

Ovaj izraz, uz i zbog (7.45), je veoma komplikovan te se u

ovcj form! ne raoze analizirati. Koriscenjem prossSnih vred-
nosti karakteristicnih velicir.a sistema (i. i x l , a, m , ,..).
koje su date u par, 14.1 do 14,3, colazi se do jednostavnije
forrae i aproksimativnog izraza za energetski spektar u sle-
defiem vidu:

f7-!|7) L(C) - Z(C)(i - p2 (5 ) ):!

gde su uvedene oznake za bezd.i.uenzior.e velieine:

 zami nom ( 7 . 3 4 ) u drugu
- se A,, ne r a c u n a j u sas- C-ll- -- .0.3.975
= 1.00119(1 + 801,02362
iz ( 7 . ' ' 3 ) , uproScuj e v=l 1+1.5991t'10b
: inosino j foraiuli ) na

P- J ) i ak ( = 5 - l f i - ' } -ale

Funkcija LC?) numericki je racunata na racunaru VAX-11/780

(Digital Equipmen Corporation). U razvoju izraza za P(^)
suma je racunata za prvih dvesto clanova sto obezbedjuje
tacnost 10"5 do lO" 1 *, Rezultati ovih proracuna graficki su
predstavljeni na si. 7.3 I 7.4.

Aovan te se u
.. jeis prosecnih vred-
B - (i : ! X j , a - m. , , . , ) j
se .: jednost=..vnije
energetski spektar u sle-

SJ , 7.3: Zaion cJisperzije el emen tarn i h

eAscitacija u ofclasti irapuisa koji pri-
padaju prvoj Briluenovoj zoni (u loga-
ri t amskoj razmeri) .

Kao 5to se sa ovih slika vldi s spektar elementar-

nih ekscitacija poseduje mail gep L(Q) - i citav niz
 66

"preloma". OpSti trend je povecanje energije sa porastom

impulsa. Maksimalna vrednost energije tesi ka i(L -* 1) kada

L ( ?; ) (

51, 7.4: Zakcn disperzije el emen tarni/a

e^'soi taci j a u oJjiasfci majih impulsa za
koje se najpre mogu ocekivati SF efekti.

impuls tezi granici Briluenove zone ( f + 10 3). Jasr.o je da

ova pobudjenja nisu ni eksitoni, a ni i:ononi. U eblasti ma-
lib k ona lice na fonone, rlok su za velike k najbli-
zi eksitonima, Prisustvc prelomnih tacaka ukazuje na moguc-
nost postojanja SF osobina sistema. Racunanjem funkcije
E(k)/k, odnosno L(t,)/E| (videti kriterijura SF u par. 1.1 i
si, 7 . 5 5 , konstatuje se da ona ima citav n.i.2 pozitivnih mi-
nimuma u okolini tacaka k^ = (ni-l/2}kc, (odnosno, = n + s)s
gde je prirodan broj n 6 [0,1Q3] ,
Dakle., j^c.ze ?s zakljuSiti (i na osnovu npr. i 31 j ,
str. 234) da slementarna akscitacije nastale dezintegraci-
jom eksitonskih kaplji poseduju SF osobine re se u ovom. Id
 '. sa porastom molekularriom si.stemu moze ocekivati SF transfer relevantne
.. \a i(L -* 1) kada fiziSke velicine (u sraislu diskusiie iz par, 3). Ovi rezul-
tati su kompatibilni sa odgovarajucim rezultatima iz radova
[22, 50, 66, 127 i 1331 gde su 3F osobine nadjene u 3d mo-

ssntarnih
-" >_; 1 s a 2 *
iviti SF efekti .

LG '}. 0asno j e da
.' noni. L; cbiaati ns- SJ . 7.5; Fu.ifccija IfCJ/C zadovoljaya
Kri teri j un;> SF u critavom i.ntervaJu iw~
''- k najbli- pulsa koji pripadaju prvoj Srilue.io-
. ',ka;,uje na nioguc-
I ,'.::njera funkcije
;:- SF u par. 1.1 i
e " (videti formula (7,42)). Umesto
^ niz Doziti^nih m5.-
odredjene - konstante ro?etke a nioze se uvestl proizvoljan
f = n + ^/,
parametar i (kao u par. 13). Iz fiziSkih razloga, a sledeci
ideju AA 'i optickoir: intervaiu Ck = 107 do 10* m~! ) fononi me
gu da prolzvedu promenn eksltonske energije reda velicine
a< u >/a, p.de je <u> - srednji fononski pom era j , rEozda hi
bilo najpogcdpije dr F. ovakav uclov uzise kac kriterijum 2::
cdredjivanje novog, do tada proizvoljnog, f^ktora e
Ovakav prilaz, koji bi redukov.io Jiriiiu' energets-.e zone
eksitona, (ovde. je ona A % , zahtevso bi druracije proracune,
ogranicenja r.a talasne vektcre i nova nuinericka izracur.ava-
nja, ne ce to biti jedan od predmeta buducin istrazivania
ua ovom polju.

7.3 S o l i t o n s k i a s p e k t 5 >j p e r f 1 u i d n o s t i
o p c i c k i h pobucijcnja

U par. 6,1 pokazano ie da nelinearni efekti (cista

eksiton-eksiton interakcija) mogu biti uzrok SF transfej^u
eksitona u molekularnim kristalima. Postavlja se pitanje da
li prisustvo fonona narusaya ovakvu sliku. Jos je Keldis
I 13] pokazao da za kretap.je (u smislu prenosa energijc, irapul-
sa i si.) eksitona Vanije-Mcta u poluprovodnicisia vaze iste
liidrcdinamicka jednacine koje vaze i za kretanje klasicne SF
tecnosti ([13], gl. 15; videti,takodje, par. 2).
Kakav je slucaj kod Frenkelovih eksitona?
Znajuci da odstupanje kvazicesticne kinematike od bozonske
[63] , dovodi do neophodnih inter-akcija koie omcgucuju SF
transfer kvazicestica [ 6U] , u radu [ 50] je pokazano, sledeci
ideje iz [55] (odnosno, [54], str. 259), kako kinernaticka
interakcija eksitona (paulijevski karakter eksitonskih ope-
ratora u bo^onskoj slici) dovodi do karakteristicne jednaci-
ne koja je istog tipa kao i fenomenoloska jednacina kretanja
3F tecnosti (par. 2). Ovde ce biti ispitar.a uloga eksiton-
-fonon interakcije u prccesu realizacije SF transfers optic-
kih pobudjenja u molekularnim lancima.
Kao i u prethodnom paragrafu i ovde ce biti posmat-
ran Id slucaj. Hamiltonijan takvog sisteraa, u aproksimacij i
najblizih suseda [135 i 136], ima oblik (7.1) sa (u direkt-
nom prostoru):
 69

g, f ^ k t o r a e-ilk
- s'-.e zone
I L L li ira : i je p^oracune ,
.naricka i z r s i u n a v a -
:a j ! .;cin i s t r a z i v a n i a

ekt s u p e r f ! ij i dr,os t i
jcrja
gde su: P - impuls m o l e k u l a , Q - k o n s t a n t a sile,
-.:.:' "-':'.,.'- (~. is ::.-.
- -: . .-..'?. ;;" tr ;: s i e r u Ji = S" i k s i - k a . J = y. X, s i n k a .
. r o s t a v l j a se p i t a n j e da
: Uku. Jo5 j = K a l d i S
s.iislu orenoGa e n e r g i i e , impul- <. = I X e~
k *- on
: . :. _ii vocnicina va-ia is":-j
: ;a kretanje klasicne SF Sve ostaie vej.icine derinisane su u par. 14.1 do It. 3.
v : j e , oar . l'< , Jedno6estiSna talasna f u n k c i j a posmatranog sistema moze da
ih eksitona? se napise u o b l i k u t
::: : ":-:? kinematike oc bozonske
ila koie oiacgacuju SF (7,49)
radu [ 5 0 ] ie p o k a z a n o , s l e c e c i
Btr. " 5 8 ) , kaxo k:.r.e::.ati=ka
prd cemu su A r <t) - eksitcnske amplitude verovatnoce a. -10>
si ' irakter eksitonskih ope-
predstavlja fononski vakuua ("snirznuto" stanje) i kcherent-
:_^ .'.. ::arakterisicne jedr:aci-
na eksitoneka star.ja [ ill] .
iroser.closka j e d n a c i n d k r e t a n j a
Ako se (7,48) i (7.'+9) zair.ene u Sredingerovu jednacinu Ct 40] ,
. spi rani : :oga e k b iton-
gl, 1), dobija s? da diskretne amplitude verovatnoce zadovo-
iprccc. icije 3F transfers optic-
ijavaju sledecu jednai.Lr.u :

ragr^fu i ovde oe bit! posrnat-

:c :t;r.a, u aproksimaci j i
ia ' lik ( 7 . 1 ) sa ( u direkt-
 '.

Ako se napisu Hajzenbergove jednacine kretanja ([40] , gl . 2)

za u i P , pa zatim "usendvice" po fononskim stanjinia:

(7.51) I0> p ,

gde su uvedene oz.nake: !0> - za fononski vakuum , g ( t ) =<f I u |

> dobija se jednaSina:

(7.52)

Resenja jednacina (7.50) i (7.52) trase se "solitonskom"

procedurom (o solitonima detaljnije u npr . [137 do 13SJ )
prelaskoin na kontinuum (prethodno se i j edriafiina (7.50)
"usendvici" pc fononskim stanjima (7.51)):

An(t) * A(x,t) E A, Bn(t) + 8(x,t) = g,

fn1(t) + f af * a*f" ... ,

nakon cega se dcbija sisteni od dve dif erencij alns jednaoine

(7.53)
3x2 3X

ne kretania ([ 40] , gl. 2 )
fononskim s t a n j i m a :
(OP n - i n ( t ) u n j } ! 0 > p ,
; :onski vakuuir:, (... (t) = <f i u^ ^
fie jednacina:
) trezo se "soli ;:cnskor?"
. ' :ije u r.pr. { i:^ do l i b ] 5
. . i ;' -;0::dJlr_.: (",::")
Btanjisa ( 7 . 5 1 ) 5 :
:
71
(7.56)
Fri tome v 2 a i j X | k / f i preclstavlja brzinu e k s c i t a c i j a u pos-
ihA tr^.ACiu s i s t e m u ,
I k o n a c n o . ako se ( 7 . 5 6 ) uvrsti u g o r n j u isdnaciivu iz ( 7 . 5 3 ) ,
dobiia s e ;
| A | 2 A = 0.
0X2
M(v2 - v ^ ;
Ova jednacina je istog obiika kao i jednaCina (2.12), koja je
karakteristicna jednacina za SF kretar.je tecncsti, all sarao
pod uslovom da je brzina ekscitacija v veca od brsine VD ?vuka
u s1stemu. Treba odmah primetiti da je ovaj uslov (v > v o )
(ispcd jednacine (7,12)), gde se pokazuje da je spontana eiai-
sijci forona od strane aksitona moguca samo ako je brzina eks-
citacija vefia od brzine zvuka a kristalu.
Kao Sto je poznato (r.pr. [139. l^Ol ) ukoliko je'slu-
caj ob:?nu"t, t j . v < v s , ekscitacije dobijene ovakvim prdlazom
nazivaju se soiitoninia ,
Ka osnovu ovde pros'edene analize raoze se zakljuciti
da se, pod gore navedenim uslovom, u sistemu eksitona i polja
mehaniSkih vibr-acija maze ocekivati kreacija takvih pobudjenja
koja ee imati SF karakter. Ova pc-budjenja su eksitoni sa
"siftovaiiiiri" spektrora - uslec interakcije sa fononima. Lako
je pokasati da jednacinu (7,57) zadovoljava "ravan talas" ofc-
3to za e n e r g i j u elementarnih pobudjenja d a j e :

E ( k ) = A - 2 |X I + + a2|X|k' + C0 /(k2 - k2),

MN a 2 X 2 L a2 |X|
L s p i t i v a n j e m f u r i k c i j e E ( k ) / | k | , odnosno E ( n ) / n (r\ ! k | / k s ) :

E(ip _ E
= - + Bn + c / n ( n - i),
(7.60)

Eo = A - 2|X.| + E , B = a 2 |X|k 2 , C = Co/k|,

koja je graficki predstavljena na slid 7.6, moze se uociti

postojanje jednog pozitivnog mir.imuma u oblasti n > 1, sto
odgovara uslovu |kI > k , a sto je, sa svoje strane, anal
no uslovu v > v 0 i pada u oblast relativno malih impulsa
k . = 1/30 k (k - granicni talasni vektor prve Brilueno-
mm . g
ve zone).
Ovo znaci da opticke ekscitacije ("siftovani" eksito-
ni) sa brzinom vecorn od brzine zvuka zadovoljavaju, pored mak-
roteorijskog - jednacina (7.67), i mikroteorijski kriterijum
SF (iz par. 1.1).

Na osnovu svega, u gl. 2 analiziranog i izlozenog,

moze se, bez dileme i ogranicenja, zakijuciti da se u mole-
kularnim kristalima moze ocekivati SF transfer optickih po-
budjenja, odnosno da molekularni kristali poseduju SF osobine.
Ostaje jos pitanje "drifta", odnosno pitanje nacina usraerava-
nja kretanja. ovih pobudjenja kako bi ss ovaj efekst fflogao u
praksi i korisno upotrebiti. Odgovor na ovo pitanje iraa mul-
"tidisciplinarni~tehnicko~fisicki l^arakter i zahteva nova, u
svakom slucaju, eksperimentalna istrazivanja.
 73

.. .:'.. .:;, Tiose se uociti

- u cblasii ". - \ sto
j e , s a s v o j e s t r a n e s analog-
it relativno nalih i-npulsa
. .diasr.:' ',-<tor prve Brilueno-

SJ , 7 , 6 : J s p i t i v a n j e 2a>cona dlsperzije
"Slftovaanih" eksitona na A r i teri j Uin SF;
^unkcija B(r\)/r\ u oblasti n > 1 DO-
zitivan minimum u tscki n - 62.

analiziranog i i z l o z e n o g ,
. '. da se u mole-
. '.'-' -- -.._:.;: -- v:; l ,_' ,--.-
.vistali D o s e d u j u SF osobine.
f, oar-;:., pitanjt "ina usraerava-
: sr: o v a j e-i -V?". rnogao )
. '.. - .' .- '": i:: .. '.Til-
--: - z a h t e v a n o v a , u
trazivarj j .
 GLAVA 3:

MOGUCNOST SUPERFLUIDNOSTI U FEROMAGNETICIMA

Ova glava teze bice posvecena ispitivanju mehaniza-

ma koji bi mogli biti uzrok pojave BAK i SF u feromagnetnim
materijalima. Kao model pogodan za opisivanje ovakvog pona-
sanja sistema u literaturi se koristi Hajzenbergov feromag-
netik (HF). Ispitivanja ce biti ogranicena na sisteme sa
spinom (spinskim kvantnim brojem) S = 1/2 (HF 1/2). Od po-
menutih mehanizama svakako su uocliiva dva osnovna: prvi,
cista spin-spin interakcija i efektivna spin-spin interakci-
ja (videti par. 14.4 i 14.5).
Ovde sprovedena istrazivanja, s obzirom na diskusiju
u par. 3, moraju da obuhvate:
1) Izraiunavanje vremena relaksacije spinskih tala-
sa na Svoroviraa feromagnetne resetke (odnosno vremena uspos-
tavljanja termodinamicke ravnoteze sa fononima) i uporedji-
vanje ovog vremena sa vremenom zivota feromagnetnih pobudje-
nja. Ovo je, zapravo, ispitivanje mogucnosti formiranja BAK
spinskih talasa a date- je u par. 8.
2) Analizu koherentnih "magnonskih stanja, odnosno
formiranje jednacina kretanja operatora koji karakterigu ko-
'lektivizaciju magncma (par. 9). Ovde se ispituje uloga neli-
nearnih spinskih efekata u procesu SF transfera pobudjenja
kroz kristai.

NOSH [JFEROfiAGNETIClf-'A
magnetnim
jpisivanje ovakvog pona-
1 Hajzenbergov feromag-
K ograr.icena na sisteme sa
- 1 / 2 (H? 1 / 5 ) , Gd po-
-: dva csnovna: p r v i ,
vna spin-;pin i n t e r a k c i -
, s obzirc.T. na di.s]\usiji
".aksacije spinskih tala-
' (odnosno vremena uspos-
f. fononima) i uporedji-
feroaag;.s + Ti. u . p o b u l j e -
.;ucnosti formirarna BAK
:.:nskih star.ja, odnosno
- ra koji karakterisu ko-
| Ovde so i s p i t u J R uloga neli-
pobudjenja
75
3) Odredjivanje uloge spin-fonon interakcije u pro-
cesu vezivanja magnona U bimagnone, odnosno magnonske kaplje.
Usled toga sto se kapl^e raspadaju - cepaja u dve nove eksci-
tacije, potrebno je ispitati da 11 njihov zakon disperzije
zadovoljava kriterijum SF (izlozen u par. 1.1, odnosno 1,3).
Isto tako, efektivna spin-spin interakoija moze da izazove
stvaranje novih pobudjenja u feromagnetnom sist^mu koja mogu
biti solitoni all (pod odredjenim uslovima) i ekscitacije sa
SF osobinama. Sve ove analize obuhvacene su u par. 10 sa tri
podparagrafa.
Provedene analize (par. 8,9 i 10) pokazuju odsustvo
SF osobina feromagnetnog sistema u odsustvu magnetnog polja.
Ako se HF 1/2 postavi u jako (cak enorono jako) raagnetno po-
Ije do SF efekta mogu da dovedu cba akazana mehanizma: i ci-
sta i efektivna spin-spin interakcija, odnosno, i nelinearni
lAagnonski efekti i virtuelni fononski procesi. No u torn slu-
5aju ostaje otvoreno pitanje kako bi se uopste mogli pobudji-
vati ovako (jakim poljem) ukru6eni spinovi, kako bi rnogac. da
nastane spinski talas. Energije pobudjivanja ovih spinova da-
leko prevazilaze energije toplotnih kvanata te se jedino mo-
ze pretpostaviti da bi se pobudjivanje moglo izvesti pomoca
laserskog pumpanja. (videti diskusiju u par. 9 i 10),
8. VREHE RELAKSACiJE MAGNONA
Hamiltonijan HF 1/2 slican je ekscitonskim hamilto-
nijanima po kinematic! operatora koji u njemu figurisu ([141] ,
videti i par. 14.2 i 11.4). Posto je u par. > konstatovano da
kinematiika interakcija Frenkelovih eksitona (nelinearni
efekti) rnoze da bude razlog njihove BAK i, s tim u posledic-
noj vezi, njihovog SF transfera kroz kristal [ 50] , prirodno
je da se ispita Sta se zbiva sa spinskim talasima u istim
uslovima. Hamiitonijan posmatranog spinskog sistema dat je u
par. 14.4 formulom (14.22). U aproksimativnoj zameni Pauli
operatora Boze operatorima, prema (14.13):
 76

P = B,

(8,1)

Da bi se magia koristiti potpuna analogija izmedju magnon-

skog i eksitonskog sistema, racra se videti da li treci sa-
birak u (8,1) EoSe da buae tretiran metodajria teorije rasn-
janja (r-asejar.je na <5 - potencijalu, kako je to ucinjeno u
par, 5 1 6 ) , Kako je energija, iaoiovanog rcolekula (t ) oko
100 puta yeca od konstap.te dipol-dipolne i-nterakcije (X)
eksitona, to bi ovde trebalo da bude:

U torn sluaju, poslednji. sabirak u (8,1) bi mogao da se za-

nemari i izraz (8,1) bi bio pc-Tpuno isti kao i izraz (6.1).
Sve to je vazilo za eksitone mcglc bi jednostavno da se
"preslik-i" na magnone. Medjutim, ovaj uslov, koji bi dozvo-
lio potpunu analogiju izmedju (posmatranih) eksitcnskog i
raagnonskog sistema, u praksi se, bar za sada, veonia tesko
ostvaruje. Naime, za njegovu realizaciju bila bi potrebna
izazetno jaka magnetna polja, reda 1C 3 do 10 * T [26]. Nadalje
ukoliko bi se i ostvarila ovako intenzivna polja, postavlja
se pitanje kako bi uopste nastao spinski talas, tj, kako bi
se spinovi pobudjivali. Evakakc bi za tako neSto bill nedo-
voljni toplotni kvanti jer je energija, potrebna za pcbudji-
vanje, reda 10~'5 j, a to je bar za red'velifiine vece od de-
bajevske energije. Stoga bi pobudjivanje spinova morale da
se postigne riekim drugim izvorom, npr. "piunpanjem" laserskom

uagnon-
ra se videti da II t~e^ s.-:i~
ti . : aietodama t e o r i j e rasn-
ijslu, kako je to u c i n j t - n o u
- ; '.'.'inog Eolekals ( A ) okc
l-dip< ne i n t e r a k n i j c (X)
bude:
-> vK > I .
:;,anc I ; ' : ' k^; :_ 1 '= f 3 .1 ) .
M noglo bi jeriroRtavr-v; !a ;;e
!, ovdl u s l o v , kc'ji bi V ; ^Z.'L:--
|dju (posnatranih) e h s i t o n s k - j g i
%i ES; bar Zu Sc-ia, '/eor.a ' ; .?5ko
.''., realizaeiju bila bi ^-vti'etria
jja, reda 1 C 3 do I P 1 T [ 2 K ] . M a d a l j s
' irjt-;n::i";ii p o l j a s postavlja
:- jpinski talas . t j . kako b i
B>akc bi sa take neSto bill nedo-
i r i j a , potrebna sa p c b u d j i -
;e b! za r?c ve'^icine vecc od de-
! pobudjivanje spinova rnoralo da
ivorom, npr. "pmnparnejn" laserskom
77
svetloScu, ili nesto slicno.
lako je uslov (8.2) veoma tesko ostvarljiv, ne znaci da on
nece bit! ostvarljiv, te je zanirnljivo ispitati kako se po-
nasa magnonski sistem u ovim uslovima.
Kao prvo, moze se proceniti vreme relaksacije ovog
"ukrucenog" magnonskog sistema sa kristalnom resetkom proste
kubne feromagnetne strukture (vreme uspostavljanja termodi-
namicke ravnoteie spinova sa fononima). S obzirom na napred
podvucenu analogiju sa eksitonskim sistemom (yH >-->- A;
|X >-> I) ovaj proracan je ekvivalentan proracunu provede-
nom u par. 5. Zato ce ovde biti dat same konacan rezultat:
(8.3) - ID'
Kako je ovo vreme dosta krace od vremena zivota magnona,
t m <T? (vreme zivota T? = 1C"*, prema podacima iz [ 25 i
I1*2] ), osnovni uslov za mogucnost obrazovanja BAK kvazices-
tica ([62] , dat u par. 3) je ispunjer., te se moze ocekivati
da u sistema spinskih talasa a jakim magnetnim poljima do-
dje do BAK i, naravno, do svih njenih posledica.
Da do ovakve pojave dolazi eksperimentalno su pokazali aa-
tori rada [25] , ali sa kasnije [143] izrazili sumnja a tuma-
ienje svojih rezaltata.
U slacaja kada uslov (8.2) r.ije ispunjen, odnosno,
kada slatem magnona nije "akracen" jakim magnetnim poljima
(ona odsastvaja, ili sa istog reda velicine kao i integral
izmene I za najblize sasede), vreme relaksacije ce biti znat-
no duze:
kriterijum T O > ! r.ece biti ispunjen, pa se ne moze oceki-
vati formiranje BAK kao ni pcsledica koje on izaziva.
 9. K O H E R E N T N A STANJA S P I N S K I H TALASA

Analiza vremena relaksacije spinskog sistema poci-

va na cinjenici da je u sistemu zanemariva spin-fonon in-
terakcija te se posmatra samo direktno rasejanje spinova na
fvorovima resetke (itol , str. ^59). Ovakva slika je raoguca
samo u veoma jakiin spoljasnjim magnetnim poljima. U.koliko
je, dakle, ispunjen uslov (8,2), moze se izvrsiti prelaz:

(9,1)
n m r,
u spinskom hamiitoniianu (8.1), kao 5to je ucinjeno za e.ksl-
tonski hamiltonijan u par, 6,1. To znaci da se, prelaskom
na koherentna stanja spinskih talasa ( * = <B> , $* = <3*>).
moze iformirati jednacina:

(9.2) ifi ~ - ;il 2a2IV2(E' --

at

na potpuno isti naSin. kao sto je forrairana jednacina (6.U)

u slucaju inolekularnog, kristala.
Jednacina (9.2) je istog tipa kao i fenoroenoloska
jednacina (2.12) kola opisuje kretanje klasicnog superflui-
da. Stoga se moze zakljuciti da se u feroraagnetnom kristalu
koji se nalazi u enormno jakoni raagnetnom polju raoze ocekiva-
ti SF transfer pobudjenja kao posledica formirarija BAK.
S obzirom da se u praksi ovakva polja prakticno ne raogu ost-
variti, moze se refii da magr.on-magnon interakcija (nelinear-
n5_ syjinski efekti) prakticno ne moe da izazove SF efekte u
sistemu.

- spins}, ;g ; i.= I'tirr., ?.: ; . -
;e.Tidriva spir.- -"or :,, L ;-
tno ra;:eji"je if in :..a ns
S S G ) , Cvakva slika j e moguca
i r.etnic p-olj 1:7.- , _:-.:. i:
1 nose se izvi'Siti ;,: -.
fistog tip?, kac i fenonienoloska
.' ''- ir.jc kl;-.;icr,;.,g suuer-r 1-ji-
- J ferc!,.agr2tnor. kristu/a
- >- :.:. .-.:'.. '-: "
- : :.'-'.': ne mogu ost-
pl-liagnon ir:te"ak.'i j a (rt".'. r.-car-
I . ! -^ aa VL^'K. ,-g ST - . L k t c u
10. MAGNON-FONON INTERAKCIJA ! SUPERFLUIDNOST
Kao sto to analize, provedene u pret^iodna dva para-
grafa, pokazuju, nelinearni magnonski efekti koji poticu od
ciste spin-spin interakcije i od cistog rasejanja spinova na
cvorovima resetke, ne mogu da budu uzrok BAK feromagnetnih
magriona ako se feromagnetik ne nalazi u enormno jakim spolja-
gnjim magnetnim poljima. No, pored ovog mehanizraa, kao i kod
eksitona, postoii jos jedan koji bi mogao da "izazove" SF
efekte u spinskim sistemima. To je efektivna spin-spin in-
terakcija, koja nastaje kada dva spinska talasa interaguju
izmenjujuci virtuelni fonon. Fizicka situacija je slicna
onoj koja se ima kod eksitona, odnosno kod elektrona (videti
par. 1 i 13). Zato je potrebno videti da 11 ovaj mehanizam
ovde, kao kod eksitona, moze da stvori necDhodne uslove za
nastanak takvih ekscitacija u sistemu, koje bi imale SF ka-
rakter.
Kao prvo, potrebno je ispitati kako efektivna spin-
-spin interakcija utice na vezana stanja magnonskog sistema
(par. 10.1) i, da li moze da dovede do formiranja magnonskih
kaplji. U par. 10.2 se pokazuje da u Id HF 1/2 postoje svi
uslovi za nastanak ovog "kondenzovanog" stanja (dva spinska
talasa suprotnih iir.pulsa obrazuju magnonsku kaplju). Raspa-
dom ove kaplje, nastaju nova pobudjenja koja zadovoljavaju
kriterijum SF, all opet samo u slucaju kada se sistem nalazi
u vrlo intenzivnim, prakticno neostvarljivim, spoljasnjim
magnetnim poljima. Cak. i ako bi se ostvarila ovakva magnet-
na polja, pitanje nacina pobudjivanja "akrucenih" spinova
ostaje ne bas u potpunosti reseno (moguce je npr. optickim
"pumpanjem" - laserskom svetloscu velike energije, kao sto
je to vec napred objasnjeno).
 80

Na kraju, etektivna spin-spin interakcija mole da izazove

stvaranje novih pobudjer.ja u sisterau koja su, u slucaju ka-
da 1m je brzina raanja od brzine zvuka u feronagnetiku, mag-
netni soiitoni, a u obrnutorri slueaju, kada im je brzina ve-
ca od brzine zvuka, ona mogu da izazova SF efekte (videti
par. 10.3) pod odredjenim uslovima.

Vezana stanja s p i n s k i h t a l a s a

Vezana stanja spinskih talasa - biirtagnorie, prvi ie

ozbiljno ispitivao Dajson u svojim radcvima [121] o nisko-
temperaturskoj termodinamici HP. Vezano stanje dva spinska
talasa on je opisao kao talas pobudjenja koji nastaje siniul-
tanim "prevrtanjem" spinova na paru aroma resetke (ova
predstava je danas prihvacena kao definicija vezanih stanja
sistema). U svojim analizaisa pokazao je da u 3d HF ovakva
pobudjenja egzistiraju samo za one vrednosti talasnih vek-
tora (koji opisuju polozaj centra masa dva magncna) koji su
u neposrednoj okclini kraja Br-iluenove zone i, na osnovu
toga, dosao do zakljucka da vezana stanja ne mogu bitno da
uticu na niskotemperatursko ponasanje raagneti zaciJG (detalj-
nije o tome i uopSte o raagnonskim sistemima noze se naci
npr. u l'j.2'4 i Itu do 146]; videti i par. It.4 i ln.5).
Detaljnu analizu problema vezanih stanja dva sparena spin-
ska talasa dao je Vortis [147] ispitujuci talasnu funkciju
ovih stanja koja se, na osnovu gore izlozene Dajsonove pred-
stave, moze zapisati u obliku:

(10.1) T
n ,m
gde je sa I0> obelezeno vakuamsko stanje posmatranog fero-
raagnetnog sistema a sa S^ operator kreacije magnona na cvo-
 81

interakciia isoie da I z a z o v e
rani sarao n j e g o v i . n a i b i t n i j i rezultati:
:?te^u keja su, u s i u c r f j u *;a-
1) Za sl'acaj s p i n a S - 1/2 i Id feromagnetne reset-
v.:ka u feronagne r i k u , ;na ? ;-
k e , n a d j e n j e i z r a z z a e n e r g i j u bimagnona:
.ttt sluiaju, kada is ie brzir.a ve-
- -zazovu SF e f e k t e ( v i d e t i Qa
(10.2)
-

Sve velicine koje ovde figurisu deiinisane su u prethodnim

paragrafiraa i u par. 14,4, osim velicine Q: to je talasni
p i n s k i h t ai n ~ o
vektor koji karakterise kretanje centra nasa dva vezana
spinska talasa. Kao sto se vidi, u Id strukturania vezana
^^B talasa - bimagnone, prvi j e stanja postoje za sve vrednosti talasnog vektora Q. U sluca-
iiri radovin'a : : ' 1 } o ;; = ;..;- ju spina S > 1/2 analiticki izraz za energiju bimagnona nije
" IF, v ezano t d : , ^ e i^i s;-.i:-::x?_ dobijen. ali je relativno prostim procer.ama poxazano da i
b ;-e: ;;a kc;', '. :.-;. '_.- ;.,- s ;_-:. n - ova stanja postoje za sve vrednosti talasnog vektora Q.
;voma :-; .': xv ' " : 2) Analiza egzistencije vezanih stanja u 2d i 3d
: Jeiir.icija vezanih s t a n j a strukturaiaa je pokazala da u 2d sistemima postoji bar jedno
' . :ao -,-r. dd u 3d K?' ovakvi vezano stanje u oeloj oblasti impulsa iz Briluenove zone.
"ne i'recr.o::tl *- : L : -..i. i .-._' - Sto se 3d struktura tice, Vortisovi radovi potvrdjuju Dajso-
"a aa?3 ova ~ ~g~< ' '.. i '-: ~\ . nove zakljucke: vezana stanja egzistiraju sarao u uskoj obla-
a ; ; ": : .-i;enove zone ^ , na osnovu sti (u [li*4] , na str. 195 i 196 date su te oblasti eksplici-
-ana stanja ne mogu b i t n o d= tno, i u zavisnosti od velicine spina) talasnog vektora koja
r.ag.-.b; ';. '/.,--: ..... '. > '..:."->-.':. ':~ je bliska kraju Eriluenove zone. Takodje je pokazano da je
sistemima soze se naci ova oblast sira ukoliko je spin manji. To znaci da je za ve-
-=.::-. i u , ' . --:. . : . oma. velike spinove obrazovanje vezanih spinskih stanja nemo-
; -r\ ..vr.ja -.1v-.-. -parena s ~ i n - guce.
ispitujuci t a l a s n u f u n k c i j u U radu [143] vrlo detaljno. su analizirane talasne funkcije i
;,ore izlozene D a i r o n o v e pred- energije vezanih magnonskih stanja za slucaj spina S = 1/2 u
1: : Id strukturama. Ovde su "testirane" razlicite bozonske rep-
rezentacije spinskih operatora, a pokazano je da egzaktna
bozor.ska reprezentacija, odnosno reprezentacija Agranovic -
- Tosica [63] , kao i Dajson-Maljejeva [121, 122] , daju ispra-
"': f- - . - " . . " . . ' . : ' - : ' van rezultat za energije bimagnona. Medjutim, korektan rezui-
":iaci]e sagnor.a r;a cvo- tat za talasne funkcije ovih stanja daje jedino egzaktna re-
Lh analiza (rcogu se naci prezentacija: pokazano je da vezano stanje dva pobudjenja
7V."1; " ' : - . : . . _ - na istom cvoru (ova situacija je, prema napred navedenoj
Dajsonovoj predstavi, besmislena) ne postoji (njihova ner-
gija je jednaka null), a da energijaraa (10.2) odgovara tala-
sria funkcija (10.1) sa koeficijentima A , pri cemu je n^m.
nm
U svim pomeriutini analizama ve?,aniU stanja spinskih
talasa ispitivan je uticaj (i pofcazao se kao uzrok njihovog
nastanka) ciste spin-spin interakcije. Uloga virtuelne raz-
mene fonona izmedju magnona, odnosno , uticaj spin-fonon in-
terakcije (koja dovodi do efektivne spin-spin interakcije)
na obrazovanje biraagnona do sada riije ispitivano. Ova ce
a.nali;;a bit! ovde sproved-2na i to u punoj metodoloskoj ana-
logiji sa odgovarajucom analizom iz par. 7.1 za eksitone,
odnosno, bieksitone. Drugim recima, ispitivace se Id HF 1/2
(videti par. 14.4) u koine ce spinski operator! biti predsta-
vi jeni prekc Boze operatora u reprezentaciji Dajsona-Malje-
jeva [121, 122] . Ovako dobijeriom hamiltonijanu spinskog pod-
sistema "dodaje se" interakcioni hamiltonijan (videti par.
14.5) spinskog i fononskog podsistema u prisustvu virtaelne
fononske izmene.
Ka osnovu ovoga, moze se ukupni harailtonijan ispitivanog si-
stema napisati u sledecem obliku:

"I
2 N ,
(10 .3)

.
K1+K2-K3

gde su

E, = A - I, , A = u H + I0) I = 2Icosak,
K /L K *-

Kao i u par. 7.1, energije "dvocesticnih" ekscitacija bice

odredjene iz polova Grinove funkcije:
- . ''-;anih s tani -i S D i : : k i ' :
se kao azrok r. ji:.j-vo ;
mil] . Jloga virtuelne raz-
nosr.o, u r i c a j spir.-foncn in-
- '.., .' !..-.-spin i n t e r a k c i j e )
a n i j c ispitivano. Ova ce
punoj metodoloskc j ana-
n iz par. 7.1 za e k s i u j n e ,
pitivace se Id H: If 2
inski operator-! biti p r e d s t a -
-.r.taciji Dajsona- v ,a.l j e -
hamiltoniianu s p i n s k c g pod-
i hamiltonijan (videti par.
i u p r i s u s t v u vii'
hamiltonijan ispitivanog si-
(I, - I, . +
ki ki-K3
(k%).
Posto je racunska procedura p r a k t i c n o i s t a kao i u b i e k s i -
tonskom sluc.aju ( p a r . 7 . 1 ) , d e t a l j e racuna, kao i koriScene
aproksimacije ovde n i j e potrebno d-etaljr.o i z l a g a t i . Stoga
ce bit! dati samo finalni r e z u l t a t i .
Grinova f u n k o i j a ( 1 0 . 5 ) ima t r i pola, i t o :
E - 2A - 2 T cos-^-f
koji odgovara energiji dva slobodna magnona; zatim EhrT), ko;
odgovara energiji bimagnona i koji je dat forir.ulcm (10 .2) ,
te konacno:
(10.7)
gde s u :
- f ' f C1- Q -~)P(Q>]
(10.8)
, A2 = 4 +
I a
Treba naglasiti da se pol E^ p o j a v l j u j e usled ob-
radunate magnon-JFonon i n t e r a k c i j e . Ovaj dopunski pol se ne
moze tretirati kao e n e r g i j a vezanog s t a n j a dva magnona (lake
bi to formalno sledilo iz ( 1 0 . 7 ) i sa si. 10.1) i to iz dva
r a z j o g a . Prvo, on lezi u zoni energija slobodnih ir.agr.ona
(srafirana oblast na s l i c i ) , a vezano s t a n j e , kao sto je po-
z n a t o , mora imati niu energij-a od sunie e n e r g i j a dva slobor'-
na magr.ona. Drug! r a z l o g je j o s b i t n i j i : zbog ucir.jenih a p -
rokaimacija ( m a i l talasni vektori; videt5- d i s k u s i j u u par.
ncg vektora k. U s t r o z i ^ e m , na zalost sarao nunierickom, ra-
cunu ori.a bi morala da p o s t o j i .

E. -2A

SI. 10.1: Energije vezanih magnonskih stanja

u zavisnosti od redukovanog talasnog vektora
t, = Qa/2; dva slobodna ma'gnona (2m), bimagno-
na (bmi i dopunskih pobudjenja (mp)

Zbo^; toga se n~oze reel da viptuelna razmena fonona

ne uzrokuje pojavu novog vezanog stanja, ve izaziva nasta-
nak dopunskih elementarnih pobudjenja koja su slobodne eks-
citacije, all sa slabira relativnim kretanjem u odnosu na
relativno kretanje dva slobodna spinska talasa.
 . ]e zavisi!>';"t .
" samo numerickoiT 1 ., ra-
10.2. O t r a z o v a n j e m a g n o n s k i h k ap ! j i
1 p o s 1e d 1 c e

Novi nietod resavanja gep-jednacine, koj i je izlo-

zen u par. 7.2 i pricienjen na eksitonski slucaj, rnoze se,
zbog napred navedene slicnosri u opioivanju eksitonskog i.
2m spinskog sistema, pri.Tieniti I na Id HF 1/2 u prisustvu vir-
e slicna
kao i kod eksitona: virtueina iznena fonona dovodi do efek-
tivne interakcije spinskih talasa. Jedna od mogucih posle-
dica ove interakcije (videti u prethodnom paragrafu) je
stvaranje magnonskih kaplji (one nastaju kao rezultat suda-
ra i "spajanja" dva spinska talasa sa suprotnin impulsima).
Cvako nastala kaplia se raspada na dye nove (u poredjenju
sa polaznim) elementarne ekscitacije. Njihov er.ergetski
spektar moze pokazati da li se javljaju SF osobine u siste-
mp mu, te ce ovde biti ppedinet ispitivania.
Hamilton!Jan posmatranog feromagr.etnog lanca u od-
sustvu spoljasnjeg magnetnog polja:

H = H + H + K
s p sp

. -
K g taiasnog vektora
H yagnona ( 2 m l , b i f r a ^ n o -
-'".' ''/"'

." : ; .~~. " ^ :" . .-.

I ; ^':ijci} vec i z a z i v a riasta-
i pokudjesija koja svi slohodns e1'?-
'el-^t:'.':.!1:'! kretanjem u oanosu na
Kind scinska t a l a s a .
SP
ova dva podsistema, respektivno (videti par. 14.1, 14.4,
14.5), posle izvrsene Frelihove transformacije I 115] , usred-
njavanja po fononskom vakuumu (posmatra se sarao spontana
emisija fonona) i izdvajanja samo onog dela koji opisuje
sparivanje magnona sa suprotnim impulsima, ima sledeci ob-
lik:

'eff = z EkBkBk k,q

T kq B k B -k B -qV

(10.11)

2lV
ki-(k-q)2

gde je

efektivna masa magnona.

Treba napomenuti da su sve opisane transformacije
i aproksimacije identicne onima koje su detaljno izlozene u
par. 7, te su ovde izbegnuti detalji tih racuna. Isto tako
vano je podvuci da ovde nije uzeta u obzir cista spin-spin
interakcija, koja, zajedno sa (10.9), cini hamiltonijan ko-
ji se koristi za opisivanje kako vezanih stanja tako i ter-
modinamiikih osobina feromagnetnog sistema [144 do 146] .
Striktno govoreci, cista spin-spia interakcija utice i na
osobine magnonskih kaplji. Prema Dajsonu [12li interakcija
izmedju spinskih talasa,koja sadrzi odbojni kinematicki i
privlacni dinamicki Clan, s obzirom na njihove suprotne zna-
ke, moze znacajno da promeni stanje sistema (u odnosu na
stanje bez interakcije). Ovi efekti ne6e biti razmatrani,
oni su predmet neke sasvim drugacije analize; ovde se paznja
usredsredjuje na raspad magnonskih kaplji i na uticaj tog
procesa na ponasanje sistema.
Hamiltonijan (10.11) je istog tipa i oblika kao i
 87

adeti par. 14.1, 14 .1*, h a m i l t o n i j a n ( 7 . 2 6 ) eksitonskog sistema i z p a r . 7 . 2 u k o j e m

transiormacije i 115] , usred-
posmatra se sano spontana
no onog dela k o j i o p i s u j e
impulsiraa, ima sledeci ob-
se i s p i t u j u osobine ovog sistema nastale posle raspada eksi-
tonskih k a p l j i . Sledeci potpuno isti postupak formiranja i
resavanja gep-jednacine ( d e t a l j i ce zbog toga biti preskoce-
n i ) , odnosno jednacine k o j a d e f i n i s e gep elementarnih eksci-
tacija, konacno se dobija izraz za trazeni spektar elemen-
tarnih e k s c i t a c i j a :

kq k -k -q q
(10.12) E(k) = - | S ( k ) |2 )

gde j e

-a|k|
|S(k)| = ( Bo Bvcos(2irv o

4-e
0.5akc
(10.13) g [i - ( 4 - )
la'

su sve opisane t r a n s f o r m a c i j e
pniiia koje su detaljno izlof.ene u
piuti detalji tih racuna. Isto tako
jnije u:eM u obzir cista s p i n - s p i n
fsa ( 1 0 . 9 ) , cini haniltor.ijar. ko-
i kakc vezanih stanja tako i ter-
;netnog sistema [ 1^4 GO 1 U 5 ] .
ipin-sp.n interakcija utice i na
, Preia Baisonu [ I 2 l i interakcija
a sadrzi o d b c j n i
ro;: 'A : ' '.'::'::
2 sistema (u odnosu na
kti nece biti razmatrani ,
.-jidlize; ovde se paznja
ih kaplji i na uticaj tog
Ml) je istog tipa i oblika kao i
2mHi2 I 2 a
d=|l v . 0.1.2....
Mfi2k0
Analiza ovih izraza uradjena je upotrebom numerickog racuna
na racunaru DELTA 700 ( v i d e t i par. 1 5 . 2 ) , a rezultati su
grafidki predstavljeni na si. 10.2, 10.3 i 1 0 . 4 i uporedje-
ni sa odgovarajufiim rezultatima za energije harmonijskih
spinskih talasa.
Kao sto se sa si. - 1 0 . 2 i 10.3 vidi,energije E dez-
integrisanih k a p l j i m a n j e su od energija "obicnih" magnona.
To je u saglasnosti sa rezultatima radova [ 1 4 9 , 150] gde se
pokazuje da magnon-fonon interakcija smanjuje magnonske ener-
g i j e u domenu malih impulsa. N a d a l j e , elementarne ekscitaci-
je nastale u procesu raspada magnonskih kaplji su bezgepne
(E(0) = 0 ) s t o j e u saglasnosti s a Goldstonovom teoremom
[151] ( m o z e se na6i i u [ 1 5 2 do 1 5 4 ] ) . I na k r a j u , sa slike
10.4 je uocljivo da f u n k c i j a E ( k ) / ! k l ns poseduje pozitivne
minimume u celoj oblasti i m p u l s a , Sto znaci da ovde posmat-
r% h 3 -^
 ;; 3

rane elemervtarne eksoitacije nemaju SF osobine. Ovo je u

saglasnosti sa diskusijom u ! 103] , str. 3S1, prema kojoj se
u sistemu spinskih talasa ne raogu ocekivati SF efekti.

i r rr~
18

eventarnih ekscitacijd
'.she k a p j . i p i
S f i n s k i h talasa fit,!
firijueno'/e zone (^\k\ 3 l\

SI. 10.4: Ponasanje funkcije E ( c, 1 / ^ (E,= ]k\/k<,)

- bez pozitivnih minimuma u celoj oblasti prve
Briluenove zone - ukazuje na odsustvo SF osobi-
na u sistemu.

Uporedjujuci ove rezultate sa rezultatima iz par.

7.2 i hamiltonijane eksitonskog (7.26) i magnonskog (10.11)
sisema, moze se zakljuciti da je najverovatnije jedini raz-
log zbog cega se kod eksitona javlja SF, a kod magnona ne,
to sto eksitoni poseduju veliki "staticki" energetski gep A.
Zato se moze ocekivati da bi se i u magnonskom sistemu mog-
li javiti SF efekti ako bi se feromagnetik smestio u veoma
jako nepromenljivo magnetno polje H (o RJegovoj jacini vide-
ti diskusiju u par. 8). U torn slucaju:
i l'. } u oblasti malih
e razlika izir.edju ovib
,'*'!>.
te bi se i ovde, kada je u H I, pojavio veliki statiiki
energetski gep kac i sve posledice u vezi s rim (medju ko-
j ima i SF). Ovo sakljucivanje je u puncj analogiji sa rezul-
tatima iz par. 8 i 9, gde se istice da su ova.ko jaka magnet-
na polja danas prakticno neostvarljiva te, samim tini i ovaj
sliicaj , bar za sada , nema neke dublje prakticne primene.

10.3 Maqnetni soiiioni i superfluidnost

U par, 9 je pokazano da nelinearni efekti (cista

spin-spin intei'akcija) mogu biti uzrok SF transferu magnona
u f eromagnetnim stirukturama, ali u uslovima kada se feromag-
netik nalazi u veoma intenzivniin magnetnim poljima. Nadalje,
a par. 10.2 ispitane. je uloga efektivne eksiton-eksiton in-
terakcije (u prisustvu virtueinih fononskih procesa) r.a for-
miranje BAK i SF osobir.e posmatranog Id spinskog sistema.
Rezultat toga se podudaia sa prethodnim zakljuikom: SF oso-
bine ovog sistema odsustvuju ako se on ne nalazi u izuzetno
jakim spoljasnjirn inagnetnim poljima. Potrebno je jos ispita-
ti, slicno kao sto je to uradjeno u par. 7.3 sa eksitonirna,
ulogu magnon-fonon interakcije 'a procesu realizacije SF tran-
sfera spinskih talasa, odnosno njihove anergije, impulsa i
si. (kao sto je to objasnjeno u par. 3), tzv. solitonskia me-
hanizmom.
Kao i u prethodnorn paragrafu, i ovde ce biti rasmat-
rar: feroinagnetni lanac -- Id HF 1/2'. Hamiltonijar. takvog sis-
tema, u aproksimaciji najblizih suseda (videti npr. u [12,
86, 90, 124, 14U i 1461 , kao i u par. 14.i* i 14.5), u koordi-
natnoj slici i egzaktnoj bozcnskoj reprezentaciji ! 631 , moie
u sledecem ol

(10.14)
 91

I, pojavio veliki s t a t i c k i
ce u vezi s rim ( m e d j u ko- + B , ),
H = A F B+ B - i ) B ( B n-1
u puncj analogiji sa rezul- m ^ n n 2~
ice da su ovako jaka magnei-
rljiva te, saraim tira i ovaj
ubije prakticne pri.mene.
(10.15)

i superfluidnost
WBnBn

. p.eli.iearni efekti (cista

uzrok SF transferu magnona
. u uslovima kada se feroniag-
s :im p o l j i m a . N a d a l j e , pri cemu su uvedene oznake:
ektivne eksiton-eksiton in-
.:.hih process) na for e-ikn, I, = 21,
'anog Id spinskog sistena.
ithodnira zakljuckom: SF oso- (10 .16)
' se on ne nalazi u izaserr.o J H = - ^ ksinak + Jj, J T = -jjj- I klksinak,
lima. Potrebno je jos ispita- N k k
ic u :;ar. 7.3 sa ercsitor.ica ,
a P i Q su ovde impuls atoma i konstanta Hukove sile, res-
esu realizdcije SF tran-
icve anergije, impulsa i pektivno; sve ostale velicine definisane su u par. It. 4 i
par. 3), t z v . solitonski;;i :ae- m,S. Ovako napisan hamiltonijan je potpuno istog oblika
kao i hamiltonijan (7.1) sa (7.48) koji se koristi u anali-
. i cvde ce till r;:2m-_:- zi SF transfera molekularnih pobudjenja (par. 7.3). Kao i
p2. Hamiltonijan takvog siv,- ta.mo, trazenjem jednocesticne talasne funkcije:
suseda (videti npr. u ' 1 2 ,
. '.4.1* i l - ; . b ) , u Koc-^i- (10.17) A n (t) Bn 0>

pt-ezentaciji ! 63] , moze

tzv. solitonskom procedurom (videti npr. u [128 do 133] ),
za spinske amplitude verovatnoce A p (t) -> A(x,t) = A raoze se,
potpuno istim postupkom kao i u par. 7.3, formirati diferen-
cijalna jednacina:
 |A|2 A = 0 ,

sr.e funkcije fononskih stanja, a |0> - talasne funkcije fo-

nonskog vakuuma i koherentnih spinskih stanja), v 0 = a /Q/H
- brzina zvuka i v - a^Ik/h - brzina ekscitacija u posmatra-
nom sisterau.
Jednacina (10.18) je istog oblika kao i fenomenolo-
Ska jednacina (2.12) koja opisuje kretanje klasicne SF tec-
nosti (videti par. 2) pod uslovom da je koeficijent u posled-
njem clanu (ispred J A | Z A ) pozitivan. A on je pozitivan samo
ako je brzina ekscitacija u sisterau veca od brzine longitu-
dinalnog zvucnog talasa koji se kroz pcsmatrani sistem pros-
tire. U torn slucaju (v > v 0 ), moze se zakljuciti, da se tran-
sfer pobudjenja u Id f eroinagnetiku odvija superf luidno. U
suprotnom slucaju, kada je v < v c u sistenu nastaju ekscita-
cije - magnetni soiitoni, sa svojim zakonojn disperzije i svo-
jim (specificnim) kretanjera (videti npr. u [ 1S5 do 158j).
Veoma je vazno napomenuti da izvodjenje kao i analiza jedna-
cine (10.18) u slucaju v > VQ uopste ne zavisi od toga da li
se feromagnetik nalazi u ja.kom ili slabom magnetnom polju.
Meajutim, ova jednacina ne vazi u istoni obliku ako se fero-
magnetik ne nalazi u magnetnom polju, jer je

Jnu - Ji.T = uH ~; k sinka,

a to znaci da poslednjeg, kubnog clana u tzv. Sredingerovoj

nelinearnoj solitonskoj jednacini nema ako je H = 0. Ovaj
rezultat, koji se unekolikc razlikuje od rezultata dobijenih
u analizarna koje su bile ranije sprovedene (par. 8 do 1C.2;
gde su neophodna izuzetno jaka polja), ukazuje na to da bi
 efektivna spin-spin interakcija (posredstvom virtuelnih
fononskih izraena izmedju magnona) niogla da bude onaj mehani-
zam koji stvara u Id feromagnetnim str-ukturama takve kvazi-
cestice koje bi se, ukolikc iro je brzina veca od brzine zvuka
"kretale" superfluidno krcz posmatrani sistem u raagnetnom
polju. Ove kvazicestice su "siftovani" magnoni, sto se vidi
! : > ( | v ' s u "t ;-.:.-,-
iz cinjenice da jednacinu (10.18) zadovol'java "ravan talas":
> - talasr.e fur.- ;:.!;= f.. -
ih s t a n i d ) , v, = a V'^7K
(10.19) A(x,t) = A 0 e J
e k s c i t a c i j a u pos:.ia ':;."::-

blika kac i .:rp:.cr:eno '..-;-

: :. %lasi ; .n; S}1 tec-
E(k) = Eo B 0 k 2 H- C - kj;)
je koe'ici j e n t L: p o n i e d -
(10.20)
. A on ie p o z i t i ' / a r . sa:na
Eo = A - I
veca od brzine longitu-
- posmatrani sistera pros-
Kao i u siucaju eksitonskih solitona (par. 7.3) ispitivanje
Se se z a k l j u c i t i , da se tran-
ovog zakcna disperzije pokazuje da funkcija E(k)/|kl ima po-
ija superf Icidrio. U
zitivan minimum (si. 1C. 5). Obicnim algebarskim transformaci-
v ( u sistemu r.astaju eksclL.;-
jana trazena funkcija moze da se napige u obliku:
: akonom disperzije i svo-
. u ! 155 do I b c j) . (10.21) Bn + C/(n(Ti2 - 1)),
:vcdjenie kao i a n a i i z a j t d r a -
::e zavisi c.: toga in ' J
gde su;
li slabom magnetnc.T. p o . l j u .
- li'- -. ;/ / ;; :.'-??:: - (10.22)
. ' ::ZT je

Trazerrje minimuma funkcije (10,21) svodi se na resavanje bi-

- u t c v . 'reci ::gt.r :vc ;
i ako j .-- H - ' , H v a j
; ezjitata dobijer.ih
(par. 8 do 1 0 . 2 ;
;F- n ; tc ::a :.'
kubne jednacine, koja za slucai pozitivnih talasnih vektora J
r, > l s (sto je analogno uslovu k > k_ , tj . '-1 > v 0 ) iraa same
ti dobileni su za magnetna polja "umerene" jacine, za koja
YflSi uH = I> Na taj nacin, u siucaju kada su brzine ekscita-
cija (magnona u prisustvu virtuelnih fononskih pi'ocesa) u po-
smatranom feromagnetnom lancu vece od brzine longitudinalnog
zvu-Snog t a l a s a , u sisteinu niogu da se iave SF e f e k t i ako se
on nalazi u magnetniin poljiisa.

SI, 10.5: Zakon disperzije "siftovanih"

magnona zadovoljava kriterijum SF u tacki
T\ 10 ,
m

Egzaktnijim pristupom formiranju jednacine kretanja

spinskih operatora, jednacina (10.18) "gubi" svoj kubni clan
f 1 5 9 1 j tako da zapravo ona i nema oblik koji bi ukazivao na
prisustvo SF osobina u sistemu. Solitonska resenja se, u torn
slucaju, mogu naci Cnpr. [160] ), all ona nisu predrnet ovlh
analiza.
Ostaje, dakle, zakljucak, da se jednacina oblika
(10.18), odnosno (2.12-) raoze formirati samo u slucaju kada se
f eromagnetik nalazi u izuzetno jakim magnetni.T, spoljasni im
poljima,
 95

Ovai rezuitat je u skladu sa svim ostalim rezulta-

tiraa analiza iz ove glave, te se moze zakljuciti da se u
feromagnetnim sistemirna tipa HF 1/2 ne mogu ocekivati SF efek-
ti sve dok se oni ne "postave" u izuzetno jaka Kagnetrna po-
lia.

'anju jednacine k r e t a n j a
(1C.18) "guH" svoj k.j.bn:. c". a::
' ik k o j i bi ukdrii /ac r,a
>. Soiitonska resenja se, u ton
ona nisu predmet ovih
 95

GLAVA 4:

SUPERPROVODLJIVOST METALA

lako vec relativno davno otkriven (pre oko 70 godi-

na) efekat SP dugo vremena nije bio objasnjen. Sam mehanizam
SP, koji je danas prihvacen, a to je kor.denzacija Kuperovih
parova (KP) elektrona "prekopiran" je iz teorijskog objasnje-
nja SF tecnog He1* (par. 1 1 4 ) . Fur.damentalna razlika izme-
dju sistema elektrona i sistema helijuma je u prirodi cesti-
ca koje cine te sisteme. Elektronski sistem je sistem fermio-
na, a He1* je sistem bozona. Kolektivne osobine poseduje samo
bozonski sistem. Zbog toga se doslo na ideju da se u sistemu
elektrona desava nesto sto nagoni elektrona da se sparuju,
da saiine bozon. To nesto je, kako je Frelih pokazao, elektro-
-fonon interakcija, koja cini da ukapna, odnosno efektivna
interakcija izmedju elektrona, pod odredjenim uslovima, moze
da bude privlacna (par. 11). Ovo privlacenje dovodi do spari-
vanja elektrona u KP (par. 12) ,. a s obzirom da KP cine dva
elektrona sa suprotnim impulsima, ovo vezano stanje je bozon-
- s ukupnim impulsom ravnim null.
Sistem elektrona u kome se ostvaruje sparivar.je elektrona u KP
je stabilniji od sistema elektrona bez sparivanja jer mu je
energija osnovnog stanja niza. Ovo se pokazuje u poznatoj BSC
teoriji (par. 12) koja polazi od postavke postojanja konstant-
nog energetskog gepa oko Fermi sfere (ispod i iznad Fermijevog
nivoa). Energetski gep predstavlja energiju veze KP. Ovakvim
rezonom objasnjava se priroda SP kretanja naelektrisanja kroz

HETALA
:'<riven (pre oko 7G godi-
objasnjen. Sam ir.ehanizam
::op.denzacija Kuperovih
-: , : ' - . ' : - ' ' ;V ' -.: -.'
a^ientalr.a razlika izme-
ijursa je u priroci c e s t i -
^^Bski sisten je sisteir, ferinio-
vr.e osobine poseduje samo
'. doslo na ideju da se u sistemu
;iektror.a ia se s p a r u j u ,
. frelih p o k a z a o . eiektro-
:.';upna, odnosno e f e k t i v n a
1 odredjeniia uslovima, moze
). ";' privlacenje dovcdi do spari-
: obzirom da KP cine dva
vo vezanr sti'no j t t o _ o n -
-:parivanje elektrona u KP
^^H bez sparivanja jer mu je
ro
se pokazuje u p o z n a t o j BSC
^^^Bostavkc poctcfianja kons tar,t-
^^fce-(ispod i iznad Fermijevog
^E}a energiju veze KP. Ovakvim
.nja naelektrisanja kroz
metal, all na niskim temperaturaina (T = 10 do 2G K). Doka-
zano je da zakon disperzije zadovoljava kriterijum SF cesti-
ca. Na taj nacin sam proces SP prenoSenja naelektrisanja
kroz kristal tretira se kao SF transfer naelektrisanih ces-
tica .
Ova teorija, iako ima dobro slaganje sa odgovarajucim ekspe-
rimentima, ima i svoje manjkavosti. Na primer, to je konstan-
tnost efektivne interakcije za svaku vrednost talasnog vek-
tora; razlicita od nule je samo u veoma uskom intervalu oko
talasi'iog vektora koji odgovara Fermijevom nivou.
Polazeci od osnovnih postavki BCS teorije, a to je
prisustvo sparivanja elektrona, u par. 13 je pokusano da se
problem SP u Id resi egzaktno. Iskoriscen je metod tacnijeg
reSavanja gep-jednafiine, koji je, u sliinoj form! vec prime-
njen kod eksitona i magnona (par. 7.2 i 10.2). Rezultati su
-
poredjeni sa vefi postojecim rezultatima drugih modela (par.
13.1 do 13.3). Iako su rezultati ovog prilaza "osetljivi" na
izbor jedriog arbitrarnog parametra (njegovo odredjivanje je
nemogu6e, u granicama teorijskog prilaza. i jedino bi se eks-
perimentalno mogao odrediti) ipak intinuitivno se namece zak-
Ijucak da se SP efekti u Id netalriim strukturama ne mogu oce-
kivati. Isto daju i dva druga posmatrana modela (videti dis-
kusiju u par. 13.5), Posebnc interesantar. slucaj nastaje za
neke vrednosti tog arbitrarnog parametra, koje bi (ako je
moguce da se octvare takvi uslovi u sistemu) mogle da dovedu
do toga da se u posmatranom sistemu "spusta" Fermijev nivo,
da se javi ne^anemarlj iv errergetski gep oko kr., sbog toga da
nastanu SF efekti ... (videti par. 13.5).
11. ELEKTRON-FONON INTERAKCIJA
I FRELIHOVA TRANSFORMACIJA
Razn:atrarije. SP na fonu svih procesa u elektronskom
sistemu koji dovode do uredjenja sistema (videti par. 4) doz-
voljava da se pretpostavi da je SP stanje metala uslovljeno
nekom specifiinom interakcijom - etektivnom elektron-elek-
tron interakcijoin koja obuhvata virtuelne fononske procese
izmedju dva elektrona,(koje 2u , nezavisno,objasnili Fre-
lih t 115] i Bard in i 161] } i na osnovu Xoje su Bardin, Kuper
i Srifer [16?] i;-gracili svoju, tzv, BSC teoriju SP, Da 03-
cilacije kristaine resetke imaju odlu<5ujucu ulogu nan osta-
lira mogucim efektima (kulonovsko odbijanje, Tiiagnelrns inter-
akcije, prolet brzih elektrona, ...) ukazivale su eksperi-
rnentalne cinjenice prema kojiina je tenii^er'atura prelaz-a u SP
stanje razlicitih izotopa jadr.og istog SPR zavisila od mase
atoma (detaljno npr. u (89), gl, 3, par, 1).
Zbog svega toga posnuttra se eleKtronski sistem u
polju mehanickih vibraciia kristaine reSetke ciji hamiltoni-
jan maze da se napise u obliku:

H = He 9 + Hp 4 He v. -p.
'

= V
fc

H = K
k,q
(1.1,14)

F^ = - iW(fiq/2Mv J

- hamiltcnjjan interakci je elekir'cnskog i fononskog podsls-

tema (par . 16,7).
Rukovodjen idejcr, da elektron-fonon interakcija moze
 99

:'.0ifl elektron-eiek- da izazove privlacenje izmedju elektrona, Frelih [115 i 163]

ne fonciiske process je izvrsio unitarnu transformaciju hamiltonijana (11.1) sa
.snc.objasnili Fre- ciljem da elektron-fonon interakciju (koja moze da bude ve-
i koje su Bardin, Kuper lika) zameni nekom ekvivalentnom "raalom" elektron-eiektron
C teoriju S P , Da os- interakcijom koja bi se provodila virtuelnom izmenom fonona:
u f u j u c u uiofj r.ao r-s >-
) e , --.ijnetne inter- (11.5) Hg = e"S H !S!iS,...,[S,H]] ...],
- . , ' ukazivale su eksperi- v=0 v-puta
ii Mtura prelaza u SP
gde je S - antiermitski operator (detalje videti npr. u [12!,
'R zavisila od mase
str. 140 ill u i 4 0 l , str. 423, zatim u [85], par. 41, tj. u
- par, 1).
[ S S l , str. 284, pa u [92], gl. 1, par. 1 ill u [161]):
^ -iKtronski sistejr, u
tke c i j i hamiltoni-
(11.6) > -> b-)-.
<-q q

Proizvoljna f u n k c i j a A;*-* bira se tako da se iz ekvivalentnog

kq
ha,Jiiiltonijana eliminise dec linearan po for.onskim operatori-
raa:

(11.7) .-* + - X,-*

k-q K

Ako se dobijeni rezultat usrednji po fononskom vakuumu (pos-

raatra se samo spontana emisija fcnona):

H
eff P < 3 i H eq i 0 >p>

i izdvoji samo onaj dec koji odgovara procesima izmedju elek-

trona sa suprotnim impulsima (samo oni mogu da dovedu do BAK,
videti u sledecem par.) dolazi do do sledeceg efektivnog ha-
miltonijana :

U1.8) K = V X. a| a* + 1 V i ~*~a_
-q -k q
p^o,**1 .
L k k k N L.

U ovom, Frelihovom modelu, izraz za konstantu elektron-fonon

interakcije zamenjen je nekom srednjom kvadratnom vrednoSfiu
 Kao sto se vidi, rezultat Frelihove transformacije
je zamena elektron-fonon interakciie iz (11.1) - elektron-
-elektron interakcijo: u (11.8). Dalja ar.aliza sastoji se u
tome da se ispita kaja ova nova interakcija mcze da postane
privlacna. Znak drugog sabirka u (11.8! zavisi saEO od znaka
njegovcg imenioca i u sluiaju:

on biva pozitivan, sto znaci da je elektron-eiektron inter-

akcija u oelini negativna, tj , privlacna. Detaljnija disk:J-
sija o ovome je data i u par. 13.5. Znaci, efektivna elektron-
-elektron iriterakcija, koja nastaje virtuelnom razmenom fono-
na, izaziva privlacenje niedju elektronima suprotnih impulsa u
domenu impulsa bliakih Fermijevim.

12. KUPEROVi PAROVi I BSC T E O R I J A

U prethodnom paragrafu pokazano je da interakcija

izmedju elektrona u prisustvu virtuelnih fononskih procesa
-"noze da dovede do privlaoenja izmedju elektrona. Postavlja
se pitanje kako se to ostvaruje u'posmatranom sistemu, o fcom
mehanizmu se radi.
U kvazistatickom ("zele") modeiu atomi haoticno os-
ciluju oko svojih ravnoteznih polozaja i ako se u ovu resetku
ubace dva negativna naelektrisanja (sva ostala trenutno zane-
mare) onda ce, u neposrednoj blizini ovih elektrona, doci do
nekog privlacenja od strarse pozitivnog ostatka: resetka se
polarizuje. Drug! elektron i njime polarizovana oblast reagu-
ja na polarizaciju izazvanu prvim elektronoin, tj . drugi elek-
tron oseca privlacenje i na mestu polarizaeije i od strane

- ' i-' transfor.T.aciie
ikcre iz (11J ; - elektr-on-
inaliza s a a t o j i se u
' - ' ' - ".?>-- : p.; s-:s
11.8) za' isi tamo od zr.axe
is elektron-elektron irrler-
ina. J e ^ a l j n i j a disku-
. Znaci, efektivna elektron-
je virtuelnom razmenom fono-
ttronima suprctnih irnpulsa u
josmatranom sisteruu, o kom
atom! haoticno os-
oJaja i ako se u ovu r e S e t k u
- = t a l a trenutno zane-
ir.i ovih elektrcr.a, dcci do
.tatka; resetka se
i polarizovana ctias t reagu-
elektronoa, tj . drug! elek-
P'.dar;;:aci je i od strane
101
prvog elektrona ...
Slikovito se to moze prikazati kao zategnuta menibrana na ko-
ju se postave clve kuglice na nekom rastojanju; kuglice prvo
"ulube" membranu i nakon toga pocnu kretanje jecina preiaa
drugoj (primer uzet iz- [ 89] , gl. 2, par. 1). Zaustavljaju
se jedna pored druge u stanju koje je nize od bilo kog pi'et-
hodnog stanja kuglica pre zblizavanja, a to je stanje sa naj-
nizom energijora.
Elektroni u metalu poseduju znatne brzine pa se ne moze govo-
riti o statickoj polarizaciji, vec o polarizaciji koja se
javlja duz trajektorije kretanja elektrona i koja zavisi od
toga koliko brzo resetka noze da odgovori na polarizujuce
dejstvo elektrona. To znaci da stepen polarizacije pa i sama
jacina interakcije zavise od frekvencije oscilacija reSetke,
odnosno od mase atomskih ostataka. Da bi se napravila analo-
gija sa "zele" modelom pretpostavlja se da se drug! elektron
krefie po polarizovanom tragu prvog elektrona (pri torn on ima
niiu energiju jer je reSetka vec polarizovana). Ovde, u prin-
cipu, postoje dve mogucnosti: cba elektrona imaju jednake
impulse, oni cine elektronski par dvostruko veceg impulsa,
ili, elektroni imaju suprotne impulse, kada opet cine elek-
tronski par CKP), all sa nultim ukupnim impulsom. Kuper ! 18]
je pokazao da korelacija izmedju elektrona u drugom slucaju
Clovodi do smanjenja energije; pri torn su suprotni kako orbi-
talni tako i spinski momenti;
Kuperov -par: {pf,-p+},
a elektroni koreliraju izmenjujuci virtuelan fonon. b'koliko
ie ovo smanjenje energije vece od porasta koje izaziva
Kulonovsko odbijanje, rezultat ce biti - privlacenje iz-
medju elektrona. Treba napomenuti jo jednu bitnu stvar u
vezi interakcije izmedju elektrona putem fonona. Receno je
da je izmenski fonon - virtuelni jer postoji samo pri prelazu
od jednog do drugog elektrona, za razliku od realnog fonona,
koji bi, ukoliko bi se javio (elektron predaje svoju energiju
kristalnoj resetci), doprinosio pojavi otpornosti u siste:.iu.
 102

obzirom da se radi o relativr.o niskira temperaturama i da je

tlektrostaticko odbijanje jako ekranirano pozitivno naelektri-
sanirn atomskim ostatkom, veoma je velika mogucnost formiranja
KP u metaliraa.
Srednji donet korelacije izmedju dva elektrona koji
iine KP (to je tzv. duzina koherencije ill dimenzija KP) je
10Z do 10 3 nm. Kako je si-ednje rastojanje izmedju dva provod-
na elektrona reda 0.1 ran, to se moze zakljuciti da se izrae-
dju dva sparena elektrona nalazi 1C!6 do 107 drugih elektrona
koji takodje koreliraju i mogu da sacine parove. Intuitivno
se moze pretpostaviti da se imasistein KP koji nisu nezavisni
vec, naprotiv, jako korelisani, tako da He nalaze u istora
kvantnom stanju. KP su kvazicestice sa ukupnim impulsoin jed-
nakim null, prema tcme - bozoni, koji se odlikuju kolektivr.im
svojstvima, rnedju kojima i makroskopskim skuplja.nj em na naj-
nizein (u impulsnoiri smislu) nivou - dakle Boze kondenzacijora
(vi.deti par, 2). Posledica BAK KP je upravo nastanak SP.
Naime, ukoliko se KP nadje u spoljaSnje!?, elektriinom polju,
ubrzaee se tj. dobiti odgovarajuci impuls, Zbog Jake korela-
cije svi KP ce imati isti impuls pa ni jedan ne raoze da in-
teraguje sa reSetkom (jer bi, u torn slucaju, doslo do razgra-
dnje para). Za ovu rasgradnju potrebno je uloziti rad - jed-
nak er.ergiji veze KP. Jasno je da je sistem KP stabilan (a
time i superprovodan) sve dok je dovedena elektricna energija
manja od sume vezivnih energija parova. To znaci da postoji
neko kriticno polje, kritican impuls, kriticna gustina stru-
je u SPR; takodje postoji i kriticna temperature iznad koje
elektroni pocinju realno da interaguju sa kristalnom reSet-
koir..
U celom elektronsko.m sistemu nisu svi elektroni spa-
reni, dakle u njemu egzistira, pored KP, i velik broj "nor-
malnih" elektrona. Oni zauzimaju stanja do Fermijevog nivoa
(videti par, 14,6). Utioaj fononske interakcije, kako ce se
kasnije videti, dovodi do pojave energetskog gepa A iznad
Fermijevog nivoa, Sto znaci da su stanja koja su u 'normalnom
metalu zabranjena - ovde, a ovoj oblasti, dozvoljena. Jasno
je da su ta stanja na raspolaganju KP jer upravo oni i nasta-

nedju dva elektrona k - ^ j i
}e ill d i m o n s i j a KP ) je
aiije i:aedju dva provoj-
: rncie zaKljuciti da se iznie-
li 3o 10' drugih il ektror,-:-
da sacine pdrove. i n r u i t : v:i;
iis em :;P koji nisi, i.e:: avi -:;- : i
*^ 3a se rdlaze a ; ? rom
a UKupni:.: ir^pulsc.n J e d -
":e odlikuj-j koiskt Ivr.i.
'i!:. sk'jpliar.j v.-s ;,.-: >.:i : -
:k_s 3oze korv'ojsiiTio: VJ, : L
nasf.inaK ."--/- ,
i-eKtriiinvs p - ; : j . .
ij > -20 g j :-:ke k^r- / ->-
in ;,; acf..= c'.-i '. ..
e torn slaSaju, doslo do razvra-
so ]e u l o Z i c : r::;'. - j ,. : -
: la jfi Cistern KP BtJbi" in ( a
'ona elckvricna e n e r g : j a
a, Tc rnaii da postol i
, Kriticna gustina stru-
peratur:i iznad k c j
. Sa ::i:~':,;i. i _.: '/.:; - : -
:vi elckv^:;":.. - ; ..
j pored KP, i yelik broj "ncr-
-jevog nivoa
nsri;".-- ;nlo:v.-,c\jn, i:.-.'- ;j :- :;
gepa a iznad
kojr; su u normal noir.
.:ozvo:jena. Jasno
^^B jer upravo oni i nae :a-
103
ju tek u prisustvu virtuelne fononske izraene. S obzirom da
je ovo jednoelektrbnska slika, za KP bice potrebna oblast
2 A, odnosno za "razbijanje" Kuperovog para potrebna je elek-
tromagnetna energija hv > 2 A. (Postojanje energetskog gepa
nije osnovna karakteristika SP stanja jer se javlja i "bez-
gepna" SP (videti npr. [89], gl. 8, par. 3), ali zato poJa-
va KP jeste).
Sve ove cinjenice imali su pred sobom Bardin, Ku-
per I Srifer [162] kada su izgradjivali svcju,BCS teoriju
(1116], raoze se naci i u [164]), U okviru ove teorije odredi-
li su osnovno stanje SPR, pobudjena stanja, kriticnu gustinu
struje, dubinu prodiranja magnetnog polja, velicinu energet-
skog gepa i druge relevantne ternsodinamicke velicine SPR.
Kako ova teor?lja spada u red onih koie su inicirale pravilan
razvoj celokupne teorije SP, moze se naci u svim udzbenicima
fizike cvrstog stanja (reciino [ S4 do 91] ) .kvantniir, mehanika-
sa [40, 165, 166i , statistickiin fizikaaa (12, 36, 167! i mo-
nografijama posvecenim ovcj oblasti [88, 89, 92, 101, 164].
Stoga fie ona ovde biti izlozena ukratko, sledeci metod jedna-
cina kretanja primern enog u [168! ,
Ka csnovu Frelihovcg rezaltata (11.S) i svega napred iznetog,
^amiltonijan BCS modela je formirar. kao:
W = const > 0, k,-,-k(?< k,
(12.2)
*kSl - ]
I 0. van te oblasti.
Granicni impuls kQ < k 0 = 108 m~', a X dato je izrazom
(11.2). Ako se izvrsi kanonicka transformacija Bogoljubova
I 169] , prelazeci sa art na - Boze operators art pomocu real-
n,ih i parnih funkciia urt
k i vrt:
k

(12.3)

zatim zanemare forme cetvrtog reda po operatorima a i izvr-

si "stabilizaci ja" hamiltonijana (12.1), koja zahteva:

(12.4)

gde su:

on prelazi u:

(12.5) H^^o
,-*
k "K .->K v=l

pri cemu su energije elementarnih ekscitacija:

(12.6) E = (X| + A2)'/2-

Dobijeni izrazi, zbog (12.2), vaze same u uskom sloju impul-

sa oko kp (k 6 [ kF - k p , kp + kQ] , kQ < O.b k c ), debljine
2k,,. Ako se potrazi da 11 ovaj izraz (12.6) zadovoljava kri-
terijum SF (par. 1.2) dobija se siedeci izraz za minimum
fazne brzine elementarnih ekscitaoiia:

(12.7) minv.

r I a X+ date je izrazom
transformacija Bogoljubova
e operatore a,-*- pomocu real-
da po operatorima a i izvr-
(12.1), koja zahteva:
s5e sui,o u uskoin sloju impul-
g] , kg < 0,5 k s ) , d e b l j i n e
izraz ( 1 2 . 6 ) zadovoljava kri-
s6i izraz ~a minimum
LWCF,
105
i kako je on pozixivan moze se zakljuciti da operator! ec
k r e i r a j u elementarne e k s c i t a c i j e k o j e i s p u n j a v a j u neophodan
uslov za S'f t r a n s f e r elektrona kroz metal - za SP. Ova nova
p o b u d j e n j a , nastala raspadom KP u sistemu k o j i p o s e d u j e SP os
b i n e , k r e i r a j u se, prema ( 1 2 . 7 ) , u s t a n j u sa p = p,-,.
Izraz ( 1 2 . 7 ) d o b i j e n je uz pretpostavku da je i ^ 0 i ne bi
vazio ako bi i = 0. Pojava energetskog gepa ( p r a g a , procepa)
ima bitnu ulogu u procesu SP. barem u okviru ovog modela ill
kod metala u o p S t e , jer ako ga nema - r.ema SP ( k r i t e r i j u m SF
ne bi bio i s p u n j e n ) , R e s e n j e jednacine ( 1 2 . 4 ) , na a p s o l u t n o j
null, d a j e :
(12.8) ACO) = 2 - exp(-
VJrak^a3
Jasno se vidi da i raste sa porastom konstante efektivne
elektron-elektron interakcije W. Za karakteristicne metalne
vrednosti parametara, BCS teorija daje; A ^ 10~' do 10"" eV.
Ako se uzmu u obzir i temperaturski efekti, ispostavlja se
da i opada sa temperaturom i da na nekoj temperaturi T ^ po-
staje jednaka null ([101], str. 17):
A(0) 10 do 20 K ,
Y - e , C = 0,577... (Ojlerova konstanta).
Osnovna zamerka ovom Rodelu je uzimanje konstantne
interakciie W,--> zbog koie je gep A nezavistan od talasnog
Kq
vektora (u radu [170] pokazuje se da postoji ova zavisnost
od ) .
Ovako niske kriticne temperature su tehnicki neprimenljive.
Hogucnost konstrukcije drugaiijeg mehanizma visokotemperatur-
skih SPR (T % > 102 K) detaljno se analizira u [1011 Medju- "
tim, svi pokusaju sa nefononskim mehanizmima pretrpeli su
veliku kritiku jer je, u radovinia [171, 172] , pokazano da oni
ne egzistiraju u iole realnijim sistemima,
 106

13. ANALIZA JEDNODIMENZI ON IH STRUKTURA

Metod resavanja gep-jednacine u Id eksitonskom sis-

temu (izl'ozen u par 7.2) zbog strozijeg matematickog tretma-
na nego li odgovarajuce resavanje u 2d i 3d slucajevima (vi-
deti npr. [22, 115 do 117, 162 i 163]) dozvoljava da se on
upotrebi i pri resavanju probleraa SP u Id metalnim struktura-
ma .
Sistera elektrona sa efektivnom elektron-elektron interakcijora
(videti par. 11 i 14.6 i 14.7), koja je posledica virtiielne
izmene fonona, bice analiziran za sve raoguce vrednosti elek-
tronskih talasnih vektora k koje se nalaze, odnosno, leXe
unutar prve Briluenove zone, j er se, prerna [ 116] , SP
efekti u Id modelu raogu ocekivati za sve (navedene) mogu<5e
vrednosti elektronskih impulsa Fik. Ova iinjenica je vrlo bi-
tna jer omogucuje resavanje gep-jednacine s minimumom aproksi-
macija.

13.1 Formiranje gep-jednacine

Poznati [40, 86, 115 i 163] izraz za efektivni

elektronski hamiltoni jan , u prisus-tvu virtuelnih fononskih
procesa, u Id metalnim strukturama. moze da se napise u sle
decem obliku (videti i par. 12):

H =
(13.1)
1 + +
FN i %akta->
k,q
gde su:
 107

(13.2)
2m

PIIIHENZJONIH 5 T R U K T L I R A F, L,
k+q , 2fik.
"ll
kq (FfF-)
(X. - X ) - Y' s
k q k+q
Bnacir.e u Id eksitor.skoin sis-
Ljeg natejpidtickog tret;na- X, je elektronska energija,l-i - hemijski potencijal, Y, -
je u 2d i 3d slucajeviaa ( v i - fononska energija, v - brzina zvuka u posniatrano.m sistemu
i 163]) dozvoljava da se on (moguc same longitudinalni zvucni talas), m - efektivna ma-
u Id netalnin struK.tu.ra- ss elektrona, M i N su mas a i broj atoiria u OVOE sistemu, re-
spektivno, J je srednja vrednost jon-jon interakcije koja
jR-elektron interakcijc-rr. iznosi: 2e_/3
F
= h 2 kp/3m, dok su a ktS\S -kk+4-< -k -t-,) - Fer-
kt i a_
), kcja je posledica virtuei.ne mi operator! koji kreiraju Canihiliraju) elektron sa impul-
Iran za sve moguce vreinosii elek- som ftk i spinom gore i impulsom -fik i spinom dole, respek-
jje se naiaze, odnosno, Ie;:e tivno. S obzirom na (13.2 i 13.3) i izracunatu vrednost za
.: Eii, pre.Yia [ l : C j . -i' J, izra.z za W. moze da se napise i kao:
kivati za sve (ndveder.e) raogucp
t nk, Ova cinjenica je vrlo bi- (13.4) W.kq = 2m IT-
(k - q)2 - k 0 M
M|ep-jedriacine s mininumom aproksi-
Spektar elementarnih ekscitacija bice nadjen, sliino kao i
u par. 7.2, j ednom opstora procedurora gde se kanonickom tran-
Sformacijoir, sa a prelazi na a- nove Fermi operatore:

(13.5)
53] izraz za efektivni
;stvu virtuelnih f o n o n s k i h
e, moze da se napise u sle-
ovde su u, v,6 i u kompleksne, a njihovi moduli parne funk-
eije od k.
Nadalje se, koriscenjem jednacina kretanja:

(13.6) ifia,

i zamenom (13.5), u linearnoj aproksimaciji po operatorima

a, dobija sistem algebarskih jednacina po nepoznatim trans-
formacionim funkcijama:
 108

(E - Xk)uk + A(k)cok = 0,

(E - X )B - A(k)v, = 0,
K k "

A*(k)6,K - (E + X.K >v.K = 0,

gda se javljaju dve fundamentalne velicine: energetski gep

A(k) kao resenje jednacine:

(13.8) A(k) = 7 W, 8 v* ,
2N l- kq q q

i energetski spektar eiementarnih ekscitacija E:

k k

ReSavanjem sisteiaa jednacina ( 1 3 . 7 ) uz ( 1 3 . 9 ) , dcbija se:

Xy
IUV I 2 " I8V I ? = ?(1 + F^' '
Lk

0. s odnosno, v, i a,, nisu, u opstem slucaju,

K K K
iste funkcije od k. te da je zbog toga transforinacija (13.5)
znatno opgtija od siicnih transformacila koje se upotreblJa-
va ju za resavanje istih problema (tzv. transformacije Bogo-
ljubova [134, 168]), ali koje sahtevaju da u i v budu realne
funkcije. Takav zahtev iskljucuje pouienutu razliku, ali ima
za posldicu i to da gep A (13.8) raora biti realna funkcija
od k. Ovde to nije sluSaj (detaljnije o ovim razlikarna moze
se videti u diskusiji ispod jednacine (7.34) u par. 7.2).
Mora se ipak podvuci da se transformacija (13.5) svodi na
transformacije Bogoljubova ako se proglase realnim i stavi
da su: 9 = u, oj = -v, ali, kako je vec receno, to vodi do
 109

1 realnih funkcija A(k). U ovom metodu, pretpostavke realno-

sti funkcija u i v te jednakosti 0 = u i u = - v nisu pot-
rebne; kompleksna funkcija A(k) vodi do realnih vrednosti
energija elementarnih ekscitacija (13.9). Zamenom (13.4,
13.9 i 13.10) u (13.8) dobija se gep-jednacina, koja defi-
nise kompleksnu funkciju A(k), u obliku:

(k-q)2 -
(13.11)
A(k) = |A(k)

- za sada, neodredjena faza.

13.2 R a z l i c i t i metodi resavanja

Prelaskom na kontinuum (kontinualna aproksimacija):

I I ... * / dk ...3T.
/ dk . . . ,
k -ir/a
(gde je a - kcnstanta resetke) koja se obicno koristi da bi
se jednacine koje sadrze nepoznatu funkciju pod znakom sume
i a, nisu, u op5tem s i u c a i u . prevele u iritegralnu jednacinu, za jednacinu (13.11) dobija
i K
; transfcrmacija ( 1 3 . 0 ) Se sledeci izraz:
koje 3e upoTreil. ja-
la ( t z v . transformacije Bogo- (13.12) A(k) = gf- / dq A(q) |A(q)|2]
(q-k)2 -
ju da u i v budu resin"
ie :o.r,nutu r a ^ l i k u , a l l iffiti
koji ce se koristiti u' poredjerrju razlicitih metoda njenog
') uiora liti realna f u n h c i j a
o ovim r^'zliKama incSe
(a) F r e l i h o v p r i s t u p
Maine ( 7 . 3 M ) u par. 7 . 2 ) .
Frelihov rezultat za energetski gep (dat u [117] ) dobija se
sforaaoija ( 1 3 . 5 ) svodi na
iz (13.12) posle sledecih aproksimacija:
-;glase realnim i s.tav;
v e a reieno, to \-oJi do
 110

A(k) = A, = const., = const.,

h'k*
X = -(a - k ), = TFV/2a.

gde je v - broj slobodnih elektrona po atomu, i kaze da je

njena vrednost takva da zadovoljava nejednakosti:

(13.15)

Lako je zakljuciti da mir.imalna vrednost za 4 exp(-3/2v?)

sJje, uz poraoi (13.1U), vrednost za A p reda 2'10~2 eV, Sto
Qdgovara temperaturaina ppelaza od oko 200 K. S obzipo.T; na
OVQ , ovaj rezultat se ne moze smatrati realnira.

(b) BCS m o d e l
Resenje gep-jednacine u slucaju -BCS modela, all priraenjenog
na Id slucaj , mose se naci avodeci [162] :

(13.16) BCS

o,- za druge q.

g = const.,
 111

na osnovu Sega se (13,12) svodi na:

., ----- = g = const.,
Id
(13.17) 1 = f / dqU^(q - k.,)S 2 +

gep-jednac.iii-j ( 1 3 . 1 2 ) je lako r e s i t i ,

8U do 36, 90, SI i 162i ):

UTT 2 n V -
(13.19) i^s 2tikG VF exp ( -).

m elektrona po atoau, i kaze da je Poredjenjem poslednja dva izraza nalazi se da je:

zadovoljava nejednakosti :

(13.20)
BCS " BCS
a'k'

BCS BCS'

Kako Aprio odgovara temperaturama prelaza od oko 10 do 20 K,

to jasno sledi da SP efekti u Id priineni BCS rnodela nece biti
primetni..
(q - k.,),
(c! R e d u k c i j a gep - j ed nac i ne r.a a i g e b a r s k u j e d n a c i n u

Koristeci ideje iz [22] moze se resenje jednacina (13.12)

svesti na oblik:

A(q)
(13.21) ACk) = F /dq
 112

ako se pretpostavi da vazi:

A(k) = A*(k)
6M

(13.22)

2k
F -k,.

Integralna jednacina (13.21) se, upotrebom Furije transforma-

cije oblika:
+ .
f(k) = / dx elkxf(x),

redukuje na algebarsku jednacinu:

(13.23) (1 - ~ rsinkcx)A(x) = 0,
K0

koja, s obzirom na karakteristiine vrednosti paraaetara pos-

raatranog sistema (par. It.7), tj . s obzirom na vrednost

da, i integralna jednaiina (13.21) ima jedino trivijalno re-

Senje: A(k) = 0. a to, sa svoje strane, opet znaci da Id me-
talne strukture ne poseduju SP osobine (u skladu sa tumaie-
njem da je 2A(k) - energija veze SP). Ovaj rezultat je konipa
tibilan sa resultatom koji daje BCS model.

13,3 Egzaktnlji tretman problema

Kako je to u uvodnom delu ovog paragrafa ved- refie-

no, ono sto je bitno za egzaktnije reSavanje gep-jednaiine
 113

( 1 3 . 1 2 ) je cinjenica da se SP efekti raogu u Id slacaju oce-

k i v a t i za sve vrednosti "talasnog vektora k ! - T / a , n / a ! . Na
osnovu ovoga p r e l a z ( i z p a r . 3 . 2 ) :
+ -v I a +<*
/ dk . . . -, / dk . . .
-TT/a -

nije jako "grub" C i i / a = 1 0 1 D ra"' ) , a ima za posledicu da se

jednacina (13.12) transformise u:
I / dk^tk -kF) = * EE 1 1
KF -k- (13.24) A(k) = f / dqf ] .Jj(q).
q-'k+k 0 ) q-(k-k0)
1) se, upotrebcu! F u r i j e transfer:: a-

ikx r , ,
f(x),
ednosti parasetara pos-
;. 3 obzirom na vrednost
je: j \ ( x ) = 0 . Tc mar. i
:dino trivijalno re-
strane, opet 2naci da 1;] rue-
ae (u skladu sa tuniace-
i SP). Ovaj rezultat je konpa-
BCS modal.
(13.25)
36Mk0
Isto tako, glavni doprinos integralu a (13.12), odnosno u
(13.24), ima podintegralna funkcija u najblisoj okolini
singulariteta, tako da prosirenje granica integracije ne
unosi bitniju gretsku - za velike vrednosti impulsa ova funk-
cija je zanemariva.Pretpostavljajuai ar.aliticnost furicije
$(!:} u gornjoj poluravni, integralna jednacina (13.2^) se
redukuje u oclgovarajufiu diferencnu jednacinu (detaljije o
QVOJH postupku receno je u par. 7.2):
(13.26) V';(k - k c ) - i|,(K + k 0 ) = r i(k).
Resenje ove jednacine rnoze se potrajiti u obliku:
,- exp|-(i + ip)kj , za k > 0,

!-'b ! ema

H ovog paragrafa vec recs-

i;' -' .' -]'- '':"-_-
 A*(k) = A ( k ) , A(k k0) = A ( k ) , A(-k) = A ( k ) ,

1. - const. > ) , p = const. > 0 ,

(13.28)
_ R 2 ( k 2 - kp ~ - jj 0 - 2V cosak,

Fi 2 k, 2 R2k2

2ra 2m,r 2
Simetrijski zahtevi slede iz siraetrijskih csobina transforraa-
cionih funkcija u i v - iz (13.5), odnosno funkcije A(k) - iz
(13.8 i 13.11); videti i par. 7.2. Pomocu ovili novih obeleza-
var.ja, uvedenih izrazom (13.27), velicina tj(k) definisana u
(13.25) ce biti:

(13.29) <Kk) = fHk)e1Pk, S2(k) = ^ A(k)e" i k i,

Lk

a jednacina (13.26) ce se svesti na dve jednacine:

Kk - ko) - R(k + ko) cospko = 0,

(13 .30)
sinpko = T X, A(k)e

iz kojih (iz prve) se moze odrediti faza p:

(13.31) P = (tn + 3) n = 0 , 1, 2 ,
2k o
a pomocu n j e i ona, iz jednacine ( 1 3 . 1 1 ) , neodredjena f a z a
f (k) :

t 2 ( k + ko ) ko ) = f XkA(k)e
 o> :3
>-l^ I-. ' h-f- DJ M II 1 3 O-- tO !- ,j O 1^'

PJ >-* -- n c: a ~ " 3
X M - -o >- i ^^ ca IT M X O r ^ ii
X H- O 3 - CL ?T X" <^ O O fO -3T r-f-
ro i+ X 3 -^ < ^i en 3 w KJ . >
O r o ?T i u > ?T H- q: O =3 /T < ^
?T d- ^- o ^y D cr N, "-r^hJ v ^"
-s &, r-J ,-. H- X X H- O
CD iH it x* ^i ' CL y o 3 o C3 -
C U - --^ f D ( 0 f D O H - i U - 0 1 -
fc= 1+ <~i. ro t t-t! < <_j. pj
( t > j I ?= H- H- fl) t-h X" >
X" 3 *= 3 ir ^ - '-s
PJ X H- > (u 1
X' en o ^ D x
H-h - PJ tr >r w -^
(ij a fp ^ HI
N &J I' O ii .
Cb ' (D 1 HJ
C N< 3 ' >
'. (U p. (U -^
i N i ?r

-X- ' m-r--&J i LUJ

t-J '1'^ G ---^ "? ^ s~> ' rf O ^ L_J. ^-x O '-x ^^ L-I. r-
M ij K- P l- ^ K- t- 3 >o M- (5 M ' >o V; l-> fC <'
W H- cu ^ </; ^J" to a) ^ ft o-j O-. co (D ' co O. O
^ , " ? 3 * ' - . ^ * ^ - ^i_i. . aa<
OJ , 0< 0) 3 w J> to oo . Hi BJ co Ci CA.I Bi (t co in (D
i-O O co O CT) 2 -0 -J . O H- 01 CK en rt -ir O' O^
~3 ^ OT ^' P> D' BJ ' '-! O .-- H- ^ O * O --< h" M-
C t --- . g >i 3 f-i --j a
O' 3 3 ~> r: ^ & ?: ?. c ?
;r,t
(D ii Q, to X' - ) > . - - . N -- OJ
*0 H- . , ,-V H <; -j !:,
XJ o H- co o ^ 0 . . 5
D" '. i (.J, ~J ,. -t- . k-J QJ l_o
ro
;. -i
in O PI + co Li. -j fu
H1- 11 ;j " -H > , . . s ti> 3 v-. o
fj > ' X " i H > -^ --- ,>-, > ^ s.y H,
f1. N-: -^
(D x' ,- 2 M ^ . ;: .1 * K r . 0
3 "-
~ -i *' , " . :,.: x ^ m n> -o ::(
0 - ?!> O
o 5 P ' : '"> , ;. ~ {0 -, H'
?-- o o>
O-.
(D
^
V i!
'" i , g
r-g< -3'
H , p.
IT '
'^ C.
.fD 5 :
^ " jo 0) 3 >-|^ cl) OQ LJ. "X, "! ' '

o - 1 ' X" .? " s ;;> 3 - ^ :: g- s

to ^ to '''-> 3 o -o a ,u H- ^ ',.- ^
tu X* '~J" '-* < < 0 H. v ji . '. en
X' o (U ^ M u r-T g n C"0 g N<' + i.n X' >> H- ^ > '
a 03 to o o n> fu C- X' o era
( O -fr- H- CTK --- ^ -} > rt 3 ' 4- H-
o 3 rt1 c*J I ( 'd i H' . O Oq O '-*>
CO CO JTJ -..J |-i s-i K ^ ,, PL, *' ^) X"
Ja PI W rt- LJ. (^ v.- .^x 0 0 f- Q, tf fD DJ
ft A" < ft -' <: <: a ^ o x' o
X' n> "! > H > O'j 1 O . (--' <)
( ^ M 1 >-v (-[- - O- H. ft, 03 H-
, 1 O ^ 0.' -" K ftJ X M M ; fx
n H P O ^."1 <; < sT H * CO B C
u Cf! O* XJ tf -f . H" > ,V n- M PJ
H. e ""'
J O ft H" !..* . rl - ("." CO fD O* 'Tj
x~ O"
3 '^ ;*> h.>
0)
? A ?? ' H' " - & t;- s
H- ^-J CD X' o CT (D . ' 0
jT p. ?''"V* r c: - , .. i - o
3 t. pi . , a != , - w ~j
ID lU TJ < ' Q
E <-' i-'j . m x1 6' K>
M J-* " LJ. ,- ~~ t,'
M.
b (H . ' . X* m <
"a a- , < . H-
& (U 3 .. ', H- rt 0,
f" < O (1)
X u 0< 01 00 rt-
. n> H- . M p.
2 as
i C ;. 3
Jednacine (13.27, 13.31 i 13.38) definiSu moduo er.ergetskog
gepa u sledecoj formi:

-Ilk !
(13.40) |A(k) = |X. | A(k) e

*3^ Odredjivanje arbitrarnog parametra

Na osnovu osobina funkcije A(k), iz (13.28), i na

osnovu izraza (13.38), sledi da ce funkcija A(k) biti real-
na samo ako bude ispunjen uslov da je:

Zadovoljenje ovog uslova zavisi od jednog "damping" pararaet-

ra (A) koji se javlja zbog (iz) homogenosti gep- Jednacine .
Analiza uslova (13.41) zavisi od numeriikih vrednosti za
sledece konstante (koje su izracunate na osnovu karakteris-
ticnih vrednosti parasetara elektronskog sisteraa datih u
par . 14.6 i 14 . 7) :

ko = 10s m"', \i ~ 5-10" 1 9 J,

(13.42)
A = 1.7-10" 22 J, V = S-10" 2 0 J, ya - 6 - 1 0 " 1 5 J.

(13. 4 3) i > 8.00637-10"* m,

uslov (13.41) je ispunjen za svaku vrednost talasnog vekto-

ra k. To znaei da i e , u ovom sluiaju. energetoki gep razli-
cit od nule, a njegova velicina zavisi od izbora i .
 117

Za = 10"7 m rezultati se mogu dobiti na siedeci nacin:

kvadratni koren iz (13.38) se, s obzirom na izabranu vred-
nost za d, moze aproksimativno razviti kao:
|X, | A ( k ) e

(13.44)

jer ja b 5 1, te se moze dobiti aproksimativan izraz za

rbitrarnog p a r a m e t r a
A(k) u slede6em obliku:

(i = ID" 7 m, a = 3.10-' m, k [ -0 . 5k0,0 . 5k ] ) .

I > 1. Uzimajuci a obzir periodinost (sa periodom k ; videti

(13.28)) parne funkcije A(k) , date izrazom (13.38), or.a se
. ""-dnog "damping" paramet- moze razviti u Furije red prema f orjnulaiaa :
r.enosti g e p - j e a n a c i n e .
od nui.ierickih vrednosti za A(k) = ^ + / D cos2irn-j- ,
i- K- 0
~ - e na osnovu karakteris- n=l
. cog sister.1,?, datih u (13.46) Q.Sko
D n = -i-
Ko
/
*
dk A(k) cos27rn -K -Q , r. = 0,1,2,.
0

Na OSROVU (13.45 i 13.46), u posmatranom slucaju ( i = 10" m) ,

dobija se:

A(k) = 204.40515 [ I +
3 9 ) , iz (13.41) se moze zak-
(13.47) o> (-l)Ti - 0.00674
.
+ 2.01357
.39H78 n2

Energetski gep, prema (13.40), zakon disperzije, prema

It > . 0 0 6 3 7 ' 1 ' j a,
^B ivaku vredncst talasnog vekto-
icaju, energetski gep razli-
lifir.3 zavisi o~ ; ,::::-; j ' .
(13.9), kao i funkcija E./lk!, sve izrazene kao bezdimenzio-
ne velicine, racunate su numericki (videti par. 15.3 i E l e k -
tron 1) u funkciji bezdimenzionog talasnog vektora ; = !kt/k 0
sa A(k) datira preko (13.47), a rezultati su prikazani na si.
13 .1 i 13.2.
H* 2 ,-t (U ID C^ jH -j 'O tg 'd
(D d HI Q fu pj o.
" *73 tfl (0 o 0) ^j X
""O vS a i-j X X" O ii*
t-j H* pj c '"S OP o r+ *d jjj N
CL 0 t-1
<i ;_.j. a> p. a O,) O
pJ it) 3 CO O PJ . D, C
rt H-
pj p. [_i
t-j o si r/i CL.
(D p. CD SI1 0
}-'- PJ N 3 m 1
i-i <; tr OQ ^ 'd PJ i,, t_ .,.
C3 pj ); 01
'"3 (B c H- O C fD d)
1 fu ft "Tj j__j CO < O< H;
OJ C fl> H- O N
CO 5 rf pj ' i. ^ !>
g <; *C> PI O X
pJ X cr L0< X H. i". ft) d>
X' C/J Ci. p. LJ. rt
1-^ o
t_v iU n- fii O u co ro P. O rj 1-^
r* Ctl tq
O CL 13 C 3 p. ("H
} b jrJ 03 H1 o r+ o ( to 3 N ^-j rt in
10 O p- ^J ,fT-J ^~f p.
3 (D f- BJ 1-1 ^ ^
a., rn (D N< H- w o\ fl)
3 & rt 4 (5 X *-S C X rt
u G^J o O i-r) l-rj
PI
!_J. Qi {B <; fj P)
Q*
I'D H( rt X'"
CD tr fE> /n O >"' f-J '"1
H- p. yj O (ti
Kl -" rt (5 u "-) H- Ci
b 6 L-J>
9- O
1-J. flj
ft pj
U3 r* w o 0
pj rt- hj rt X en tfi'
H* 6
H- O D C> (/j n 0> rt
O X 0 u

|3 rt CP fS ^j j-i~< i-j O en
O O 0) r"* o
(J-K OQ -..,
era ^o N <D P
("t 'll i-J --! yj ^rt! (T""T C o< a
(j U--
O (l! T" w hj Cq pj
tj fU cx rr ^~N rt (__J*
a b 3 !( o t/1 Qj r* r;
r-J (TQ I'D O')i [^i pj Cfi
O' H- V O
h-J r+ (*.j X
Oq O ''i lil 0 3 0 !"

on
tr O > rt ai tt
H- JD "' ! 0 a cw
rt '"O >-- <; IVj p\
3; j^: 3 o CD
;D p. tfii 0> (D "5 a.' ' tr 'd
Ti-. N u> H, p) j
O
L.J 1' P CH ill' u. -^
:3
C isi c ;_ j> L"3 CO O (D o
rt fu r*1 ru o D ^-v
"d ^3 3
r-t D O tn O p. X
3 C O 13 rt i^
- [U tu o
 119

i ovaj test-primer pokazuje da slucaj i. > 8 .00 637 10" 8 m

nerna fizickog opravdanja.

1 - u celoj posmatranoj o b l a s t i k

1 ,3

2 - u oblasti malih talasnih

~
vektora k

I l 69 - 2 46 ft I 2 4 S
ID 1 io2

? ^ J / V u p o r e d j e n j u sa energijoiu
iktror.a \X!Ll\/u, odnosnc \c(l\/u,
:aiss;;og vektoza F, ~ \k\/k&.

pultati u ovom s l u c a j u ( i = 10" 7 m) 10

iini k r vrednoat energetskog gepa|,i(k)|
) je u skladu ss. r f r ^ u l t a t i n i a io^ijenim u
. c). Funkcijd ! ' ( ? ) , F ( s j . 1 3 . 2 } monoto-
M E (odnosno k) , te,shodr,o tome, SP
SI, 13.2: Odsustvo pozitivnih minimuma
funkcije (;/ u celoj oblasti promene
i O . E X o ( C = 0.5 na si. 13.1) vrednost talasnog vek tor a c,.
(Itiie vrednost oko 7 y u- 5 - J O ~ ; e .'. Ovaj
:rc-t. ; K2 tac!-:;- gl-:..u ; -i ca} u K a s u i e na (b) Ako je:
. ' jrbitrarnog pararnetra apsolutno
je uiaesto toga scgio bit! uzeto (13.48) I < 7.1955U.10~e m,
10"' rn, 10 V. ilj negto drugo. M e d j u t i m ,
 120

uslov (13.41) nije ispunjen ni za jednu vrednost talasnog

vektora k, pa se reSenje gep-jednacine svodi same na trivi-
jalno: A(k) = 0. u ovom slucaju, egzaktniji tretman gep-
-jednacine daje isti rezultat koji daje model opisan u slu-
caju c iz Par. 13.2 i rezultat kojem tell rezultat u sluca-
ju b iz istog paragrafa.
Znaci, u ovom slucaju (i < 7.M955 1 ( 1C"9 m) , u sistemu nena
sparivanja elektrona u KP (energiia veze KP ie 2A; videti
par. 12) i SP efekti odsustvuju.
(c) Ako i lezi u intervalu:

usiov (13.41) je zadovoljen same za one vrednosti talasnog

vektora k koje su vece od neke granicne vrednosti k^ (k >
&
k ? 0) . S o'ozirom na (13.45), lako je zakljuciti da kCT mo-
S ( tS
ra bit! manje od 0.5k . Ovo dovodi do novog ogranicenja za
$; njena vrednost moi'a iezati u intervalu:

10"' m < I < S,00637-lO" 8 m.

U narednim analizama'bira se
FU * = 8.00636-10"8 m.
U torn slucaju, trivijalno reSenje (D^ = 0 ->A(k) = 0 >
A(k) = 0) za k 6 iO,0.3k! i regenje A(k) , na osnovu (13.46),
all sa koeficijentima.:
0 .'Sko
(13.51) D = ~ i dk A(k) cos 2nn - ,
n ko J^ o
0 .3k0
za k 6 i C , 3 k c ,0.5k0! se "nadovezuju" i obrazuju jedinstveno
resenje za A(k) . Naravno, treBa imati na uinu da je na ovaj na-
cin definisana funkcija A(k) samo u toku jedncg poluperioda,
ali kad se zria da je ona periodicna i parna funkcija od k
(videti formule 13.28 i 13.46) onda je jasno da je ona defi-
nisana i u celom intervalu promene talasnog vektora.-
 G 3
0) o: H CO "
rd /-.
o cu ^
- >o ^J
p <
H e o nj CQ c
C l^^
o fX P (U rd
P rH ro fd n N
O QJ N
fa O > O N X.
T3 fd ,s- O rd H fd LO
(d CQ H
^> rd 0 (U N O
x a rd > 0) s O -H
o ; fa + 0
' H + A^ 'H 0 C X
6 p ro rd tM LO
H s: rH > /-%
ro G X 0 ' H -iH o 0
1 0) '--^ H 11 P X. " t
0 ~*~* ,--_
H rd fd . x-s >a fa b 3i ^J-
N 0) 0 rd T3 -H ^^ O UJ
CO + p O 03 J- -H
ro o KJ u-> "3 ' X
to G M fd '3 OJ O OJ OJ
0 > X P 0 y. t/) fa r>
o H iN o ft -H CO | g
-H ra H -mt c H rd P 1
co nj ^_, Cfl w-. X 0
6 ;i 4J ^ o * -Q id
H H 0 1 7 ro
CO '--
<d c o
rd *O -H CD 0 ^< 0 UO
oj
-X X 0 LO C >O 'O rH vH
Sj-
O ^ " rd ro
fa ffi X CD 3J J- (15 vH
3 ft v^/ OT Ci r-g X ^H M
r~i O"J | ) LO 13 LD -H
rd r-i -H rfl tsj * O
>U (D ^ 01
n > CO QJ OT O T-1
2 en 0 -^ ^5 ^H O vH U5
fH fa ^ ii il + CO
Cfl 0) fl, 0 T5 H rd -H ro
>M Q) ^~* II ^-H
O CO CO
6 Tj a co ro
6 ^ o?
O o
o --> fd ^ CO Csl OT C.
cc j^j P4 r. ^_^ T _)
CNJ v_x ^i t^.
o
3 (U -I) c
c; "^ C.-1
en CM -p o rQ * o ;3 ro o
0) vH LT> r'^ 0) "^ \ in
rH nj j rd
X co p rf> C
- " i 0)
rd N rH 0 o o =^ to o vH
Q H X * ^ rj
o
M

O
H 3 <d nj bfl O rd a
> 1 rH >O fi -H O A g N
-1 ft U) 3 OJ P G
(D ,_( C 0) w X bO rd
bQ ^ tn a re v-- X -n
rH C
a C C :-! -3 '^' <d M id to
rd fd a) 8 P X T,I >rj g
 122

u ovim formulama figurisu:

a = cos(0.6im) + dn sin(0.6Trn),
n

0.

10

Koristeci forir.ule (13.2), (13.3) 5, (13,40) sa (13.54 do

13.56). kao I porno rafiunara (videti par. 15.3 i E l e k t r o n 2),
izracunate su bezdimenzione funkcije: |i(F,) /tij E(5)'y>
|X(C)|/y i |e(C)|/y, znaci energetski gep, energetski spek-
tar i energije "cistih" elektrona, respektivno, kao i funk-
cija (E()/u!/c, ove u funkciji bezdimenzionog talasnog vek-
tora 5 =|k!/ko u celom intervalu promene C <sto je graficki
 123

predstavljeno na si. 13.3 do 1 3 . b )

'

\i
\

is I 2
102
SI . 13,4; Energetski gep \&( E,) \ u zavisnosti
od ^ u do^enu malih talasni/j ve^ctora f^ oA:o
0,5), moze sc zameniti "pravim" gepom (ispre-
flpei ; i ' f f ; u p:.i:t-cje:ii ;; kidana linij*): 5.10-*, za r [0.36,0.54]
KiS" eleitro.'id i * : C.' ! / od- A/p - {
kd:i CC c - ! ." /.*!;.
l- 0 , za ostaie vrednosti E,.

i:.,! i : : 3 , ! i O S sa ( 1 3 . 5 H do Nuraericki rezultati, kao Etc se sa si. 13.3 do 13.5 vidi,

p^:: . 1 5 . 3 i L i - : i ' t r o n 2 } v
fuK:; : '.: : '. ( ; : ! ' :i- iX ; ) / u ,
gep, e n a r g e t s k i spek-
-.spektivr.o, kac- i. funk-
'I.:.'. -.~ ; '"-.-;. M^~;/ ; no;' '\k~
- en3 t C s t c je graficki
pokazuju da je energetski gep JA(k)i zanemarivo mail u okoli-
ni kp, te da funkcija E(k)/|k| monotono opada sa porastcm
talasnog vektora k. Po tome su (odsustvo SP osobina) ovi re-
zultati analogni onima koji su dobijeni u slucaju a (iz
ovog paragrafa), odnosnc u slucajevima b i c iz paragrafa
13.2.
 124

U okolini talatjnog vektora k = u . 5kc energetski gep je reda

S10~ k.,;
b k_b - Bolcmanova konstanta).
Ovaj rezultat Cpreds tavljen na si. 13. t) zasluiuje posebnu
paznju iako on Uirektno ne ukazuje na postojanje 3P osobina
u sisterau zbog toga sto je obiast impulsa u kojima se ener-
getski gep javlja ddleko od cblasti impulsa (oko Fermi jevog)
odgovornih za SP .

' - u celoj o b1 a 5 t i k
2 - u obi as- i ma! i h t a I a s n i h
vektora k

20 1(0 60 80

51. 13,5: Funkcija E((,)/f, nema pozitivnog

minimum^ u celom irstervalu promene ^.

Sve analize provedene u ovcm paragrafu pokazuju da

se SF efekti u Id metalnim strukturama ne mogu ocekivati.
 125

>K 0 energetski gep je recia S p e c i j a l a n ( a l l ne i obavezr.o SF) e f e k a t se moze d e s i t i u

- I 1 sanova k o n s t a n t a ) . slucaiu kada "damping" laktor ima vreanost i, - 3 . 0 0 6 3 6 - 1 0 " 8 m
L. 1 3 . t ) z a s l u z u j e posebnu (slucaj c)
je na p o s t o j a n j e Sp osobina
:~; u k o j i m a se ener-
sti icipulsa ( o k o F e r ^ i j e v o g ) 13.5 An a i i za i diskusija rezultata

Prvo pitanje koje bi trebaio razjasniti je pitanje

znaka inedjuelektronske interakcije isazvane virtuelnom izme-
nom fonona izraedju elekrrona. Ako je efektivni hamiitoniJan
sistema spareniii elektrona napisan u obliku (13.1) sa "kori-

| 1 o j o b I a s t i k
o b l a s t i m a ] i h t a i a s n ih
ktora k
vanje je zastupljeno u Frelihovim radovima [115, 117, 163].
Velika paznja posvecena znaku efektivne inedjuelektronske in-
terakcije moze se naci u [40, 86] i u [7, 12, 84, 35, 90 i
91] . U ovim radovima haniiltonijan (13.1) napisan je u slede-
eem obliku:

r -. , + +
H = > X, (a, a. , + a . )+
k kf k+ -1<

i on, sa Vi. u is torn obliku (13,4), daje sasvim suprotan

7
zakljucak: interakcija je privlacna za svako k i q manje od
V 0 , ali i za k i q vece od k c kada zadovolJavaju relaci-
ju |k-q| < k 0 . Ovakvo rezonovanje je kompatibilno sa oniir,
na cemu pociva BCS teorija.
Najbolje razjasnjeno pitanje medjuelektronske interakci-
je kao i energije osnovnog star.ja sistema elektrona sa KP
moze se naci u |'H] , gl. 10.
Za ovde provedene anaiize je najbitnije to da rezultat za
energiju (13.9), odnosno za energetski gep (13.11), ne zavi-
31 od znaka drugog clana u (13.1) ili (13.57).
 1 2D

Di'ugo pitanje je problem stabilnosti eleraentarnih

ekscitacija. sa energijama (13.3). Ako se napise izraz za
slobodnu energiju (za. date k) sistema:

jednostavnom analizoir, inoze se zakljuciti da ovaj izraz ima

minimalnu vrednost kada je jiOOl = 0. To navodi na zak.lju-
cak da su elementarne ekscitacije sa nenultim geoom (A i 0)
nestabilne. Ovo bi vazilo za ECS teoriju (par. 12 i 13.2b)
i za teoriju izlozenu u par. 13,3 i 13.^.
Kritt^riium minimuma slobodne enei'gije ne moze se koristiti
u ovoj teoriji SP za odredj ivanje "daiTiping" arbitrarnog pa-
rametra jer je A(k) 5 0 samo za i < 7.49554-10 8 m. Ovaj
rezultat (slucaj b iz par. 13.4), pored toga sto vodi do ne-
fixickih resenja, daje (opet) prcizvoljncst u odlucivanju z-a
vrednost .
Pokusaj da se odredi pomo6u normiranja talasnc fur.kcije
sistema:

l> = / P- Ct)Q (t)a, a. \ k q ki qi '

od E,. pa preko toga, ni od i.

Tako, nije pronadjen ni jedan siguran teorijski put koji
b l omogucio odredjivanje ovog odlucujuceg parajnetra posrnat-
ranog sistesna.
Analize izlozene u par* 13.2 (b i c), kao i sve
analizc u par, 13,3 i 13,4 navode r.a jedar. is ti zakljucak: u
oblasti irapulsa relevantni!1, za SF (k oko k,,) energetski gep
ne postoji (ill je sanemarljivo nsali) te SP efekte u Id jne-
talnim strukturama ne bi trebalo ocekivati. Izuzetak cini
Frelihov rezultat koji je dat u par. 13.2a kao i slucaj
= 8,00636-lC m (par. 13,

mole se k c r i ^ t i t i
ije ".laipirij;" arbitrar;icg pa-
U J < 7 , 4 9 5 5 i * - l C ~ 8 m. 0\'aj
: .J tog ; ; sto vodi c.o :,e-
. a cdlucivarau z. 2
.. (I i c), kao i sve
:L k; ;:?..- J j-jvak :
: !
: ";e SP
^^^Hsti. Izuzetak cini
voreci, ne moze smatrati energetskim gepom, jer se rec 'Vep"
(od engleske reel: - gap) koristi za nsku konstantnu vredno-
st eriergije, koia, znaci , ne zavisi od k. Sbog toga je funk-
cija |A(k)| za I = 8.00636'10"e m zamenjena aproksiaativnom
koristantnom vrednoscu i koja je na si. 13.U prikazana ispre-
kidanom linijom. Ova intsresar.tna situacija, postcjanje ener-
getskog gepa i = S-10" 3 p, u oblasti malih talasnih vektora
(k - 5-10~ 3 k,-,), navodi na dodatna razmiSl janja. Interakcija
izmedju elektrona, u oblasti ovako nialih talasnih vektora
(k ^ 0.5 k o ) > je privlacna, tako da njihovo srarivanje i.n;a
sniisla. Domen spai'ivanja (domen dejstva KP) je ovde 9 a 1 0 6 m l ,
tj. priblizao je isti kao i kod 3d BCS modela. U prisustvu
ovako "jakog"gepa dolazi do forrniranja par-ova elektrona - ko-
ji su sada bozoni, Ucled prisustva bozona u intervalu talas-
nih vektora (k,q) c [0,36ko , O.Sthol oslobadjaju se vakantna
mesta za elektrcne sa nesto visim energijasa Cimpulsima) koji
onda "padaju" na ova slobodna raesta, vezuju se u nove parove..
Energetski gep se ponasa kao procep koji "guta" elaktror.e,
prevodeci ih u bozonske parove, Posledica ovakvog sukcesivnog
nastajanja parova (prelaz elektrona sa visim energijama na ni-
za energetska stanja je dozvoljen, u prirodi je spontan) je
pomeranje grardcnog elektronskog impulsa nk, sve do 0.5 nko
Tada bi za SP relevantr.i talasni vektori bill oni koji se na-
laze u r.eposrednoj okolini Q.Bko, svi uslovi bili bi ispinje-
ni i SP efoikti bi raogli da se pojave. Uzimajuci da je energe-
tski gep velicine A ~ 5-iO~ 3 (J = 4-10~'! ,J to bi odgovaralo
temperaturi prelaza iz ncrnialnog u SP stanje, znaci kriticnoj
temperaturi SP stanja sistema, od oko 700 K, sto opet znaci
da bi se na taj nacin ostvarila visckotenperaturska SP (re-
zultat je upcrediv sa Frelihovira rezaltatom iz par. 13.2a),
Ovaj veoma optimistiiki rezultat pociva r,a bi'ojnir, nerazjas-
njenostima: da li je ovako ia.abrana vrednost arbitrarnog
d.ajnping faktora ( = 8.00636>10~ 8 m) realno moguca? ; da li
kulonovsko odbijanje (cista medjuelektronska Interakcija)
rnenja ovakvu sluku?j kako uticu procesi rekombinacije. koji
nd.su uzeti u obzir? ltd. Odgcvor na sva ova pitanja mogao
bi da da jfcdino odgevarajuci eksperiment.
Namece sc ipak, sve u svemu, jedan intuitivan zak~
Ijucak, a to je da je na j verovatni i a varijanta ta kada od-
sustvuje energetski gep (I < "' .USSSU . 10~9 ra) koja odgovara
potpunom odsustvu SP osobina u Id metalnin srrukturaina. U
ve.zi sa ovim treba nagiasiti da je za odgov.irajuci damping
parametai' u slucaju eksitona (iz par. 7.2) izabrana vrednost
< = a = 5 - 1 0 ~ l ni (dakle, mnogo manna od 7.ug554-10" 6 m) i
da je ona, 5 obzirorr. na dobijene rezultate, sasvitn realr.a.
Slicno tome, mala vrednoat parametra koja se ima i IxOd mag-
nona (videti par. 10.2) takodje daje odgovarajuce rezultate.
Neophodno je jos podvuci da ovde dobijeni rezultati, s obzi-
rom na ucinjene procene velicina energetskog gepa i dr., za-
vise od izbora karakteristicnih velicina sisteir.a (13.42), rae-
djutim, proinena tih velicina (u granicama realnih vrednosti)
ne menja generalne zakljucke o ponasanju i osobinaraa posiiiat-
ranog elektronskog sisteraa u prisustvu virtuelnih fononskih
procesa.
 dgcvor na sva cva p l t a n j a -.-jtaj
eksperiment . Nista nije praktifnije
od t e o r i j e "
. sve u s v e m u , j e d a r , i nt ,:i t i van ::aX;-
L. Bo 1 cm an
aiv r v v a t n i i a vari.;a",ta :... k a a a oa-
7 . " i b b S I - i O " 8 m ) k o l a cdgovara
(Jbina u Id m e t a l n i m srruktur-a::;a . U
s s i t i da ';,; ..;,, -.;;,- --, -;ra;.'.ri :-.::">:.:*,::
pona {iz p a r . 7 . 2 ) izatrar.a vrecr.o.st
Z A K L J U C A K
, nrnogo m a n n a od ' ' . ~ ' 3 : : : : j ^ - ' i " ~ e ~.) i
obijene r e z u l t a t e , s a s v i i n realr.a.
@t pararaetra k o j a se ima i kod raag-
Bkodje d a j e o d g o v a r a j u c e r e z u l t a t e .
i da ovde c t o u i j e n i r e z u l t a t i , s c b z i - Pregled osnovnih rezaltata ove disertacije bi bio
velicina er.ergerskog gepa i d r . , za-
sticni!-. velicina s i a t e m a ( 1 3 . U 2 ) , ne-
Hna (u granicama realnih v r e d n o s t i ) 1. Pokazano je da je vreme relaksacije Frenkelovih
ljucke o ponasanju i osobina-na posniat-
eksitona reda 1 3 ~ 1 3 s i da. je mnogo manje od njihovog vremena
tema u prlsULtv.: vl r t a e l r . i !i f o n o n s k i h zivota k o j e je reda 10~ 8 s. Sto se tice spinskih t a l a s a , vre-
me r e l a k s a c i j e bitno zavisi od prisustva spoljaSnjeg magnet-
nog p o l j a . Kod j a k i h p o l j a ono je krace od vremena zivota
spinskih p o b u d j e n j a , dck je u odsustvu p o l j a priblizno istog
reda velicine kao i vreme zivota. Na osnovu ovoga doslo se do
z a k l j u c k a da se SF e f e k t i racgu ocekivati u eksitonskorn siste-
mu dok 1e za ove e f e k t e u spinskom sistemu neophodno prisust-
vo jakog s p o l j a s n j e g magnetnog p o l j a .

2. Analizom efekata rasejanja eksitona na eksitona

pokazar.o je da oni dovode do p o j a v e SF. N a d j e n je spektar SF
p o b u d j e n j a i pokazano je da ima pozitivan minimum fazne brzi-
ne. Ovaj spektar je veoma slican spektru tecnog He* k o j i je
izlozen u teoriji Bogoljubova.

3. U s r e d n j a v a n j e m jednacine k r e t a n j a za eksitone i
magnone ( s p i n s k i sistem je u jakom magnetnom p o l j u ) po kohe-
rentnim s t a n j i m a sisterr.a dobijena je jednacina k r e t a n j a k o j a
 130

je is tog tipa kao i jednacina koja opisuje SF kretanje tec-

nosti. SF transfer kvazicestica sa pozitivnom efektivnom raa-
som uzrokuje negativan znak nelinearnog clana u kubnoj Sre-
dingerovoj jednacini. Fizicki proces koji kod pomenutih kva-
zicestica cini ovaj znak negativniin je rasejanje na 6-poten-
oijalu, po modelu tvrdih sfera.

4. Nadjeni su izrazi za hamiltonijane efektivne

eksiton-eksiton i spin-spin interakcije koji nastaju usled
virtuelne razinene fonona. Za Id strukture je pokazano da je
ova interakci j a > u globalu, privlacna i da je, sainim tim, ob-
razovanje kvazicesticnih kaplji (BAK) moguce.

5. Za Id struktare predlozen je metod za egzaktno

resavanje jednacine koja definise gep elementarnih pobudjenja
nastalih raspadom kvazicesticnih kaplji. Metod je primenjen
na eksitonski sistem i pokazano je da pomenute elementarne
eksoitacije imaju pozitivan minimum fazne brzine, sto prema
opstera kriterijumu, stvara potrrebne uslove za SF transfer.
Analogna jednacina za sistem spinskih taiasa u odsustvu spo-
Ijasnjeg magnetnog polja daia je spektar elementarnih pobudje-
nja koja nemaju pozitivan minimum fazne brzine.

6. Napred poinenuti metod reSavanja gep jednacine

primenjen je na sistem elektrona u id metalnoj strukturi. Po-
kazano je da u okolini granicnog Fermi irnpulsa gep ima zane-
marljivo malu vrednost i da se, prema tome, u ovakvim struk-
turama ne mogu ocekivati observabilni SP efekti. Interesantno
je da se u izvesnim slucajevima moze pojaviti relativno visok
gep u oblasti malih impulsa (k - 5-10" 3 kp). Diskutovane su
posledioe Prisustva ovakvog gepa i kbnstatovano je da bi on
mogao da dovede do suzavanja Fermi sloja, sto bi, sa svoje
strane, znatno poboljsalo provodne osobine sistema.

7. Formirane su solitonske jednacine za molekularne

kristale i Hajzenbergove feromagnete i analiziran je slufiaj
 131

3Ja ;;.'isuje SF k r e t a n j e t e c -
kada br'zina sciitona postaje veca od brzine zvuka u sistemu.
pozitivnom efektivnom ;:id-
Konstatovano je da se, u pvom slucaju, soliton gubi, a umes-
linearnog ciana u k u b n o j Sre-
to rijega pojavljuje elemer.tarna ekscitaciia koja ima poziti-
. koji kod ponenutih kva-
van minimum fazne brzine, dakle zadovoljava mikroteorijski
: je r a s e j a n j e na 6-poten-
kriterijura SF. Takodje treba istaci da, u ovom slucaju, jed-
nacina kretanja po kvazicesticnim amplitudama dobija forma
jednaiine za SF kretanje tecnosti, dakle pobudjenja zadovo-
harniltopi j a n e eiextivru-. Ijavaju i raakroteorijski kriterijuir. SF. Sve ponienuto u eksi-
erakci]e koji n a s t a j u usled tonskora sistemu uvek vaii, dok je za spinski sistem neophod-
J Za 1; struktur-j je pckazano da je
no prisustvo jakog spoijasnjeg magnetnog polja.
id i da je, saniim t i m , ob-
iplji (3AK) noguce . 8. Nadjeni su energetski spektri vezanih stanja
dva eksitona i vezanih stanja dva nagnona u uslovima kada,
fcare predlozer. je metod za egzaktno
pored ciste kvazicesticne interakcije, deluje i efektivna
sfiniSe gep eierner.tarnih p o b u d j e n j a
interakcija nastala virtaelnora razmenora fonona. Prisustvo
itifnih k a p l j i . Ketod je primer, je;.
efektivne interakcije dovodi do pojave novih kvazicestica sa
je da pomenute eleraerirarr.e
slabim relativnim kretanjem. Pored ovih kvazicestica obrazu-
Bn minimum fazr.e b r z i n e , stc prs::.a
ju se i vezana stanja sa istim zakonom dispepzije kao i u
bne uslove za SF t r a n s f e r ,
slucaju kada se efektivna interakcija ne obracunava.
ir.skih talasa u cos'jitvx: spo-
j c spektai' elementarnih pobudje-
! uinimia fazne b r z i n e .
da je SF trasfer u eksitonskorn sistemu uvek moguc, dok je-u
sistemu spinski!; talasa uvek uslovljen prisustvom jakog spo-
iti nietcd reSavanja gee i e d n a c i n s
ijasnjeg inagnetnog polja. Takodje se vidi da citav niz razli-
u id metrilnoi s t r ^ j k t u r i , Po-
citih mehanizama (nelinearni efekti, efektivna interakcija.
|i{nog Fermi i~pul;;a gep iraa zane-
solitonski laehanizairi ltd.) raoze da dovede do obrazovanja BAK
H se, prema tone, u ovakviin s t r u k -
i do pojave kvazicesticne SF. Medjutim, ostaje otvcreno pita-
Mbservabilni SP e f e k t i . Interesantno
nje kojim bi se spoljnim mehanizmom izazvalo kretanje konden-
svima ijoze pojaviti relativno visok
zata, jer je ovo veoma vazno ne samo zbog eksperimentalne

Rllsa (k ; L.' 1 '."' ? . . . ) . i'i;?-'._:'.:: -ano -;u

provere dobijenih teorijskih rezultata. vec i zbog noguce
gepa i kbnstatovano j a rta bi on
prakticne primene cvog efekta. Nema sumnje da 6e ovo, kao i
I Fermi sioja, sto b i , sa svoje
ostala tehnicka pitanja, u buducnosti biti reseni, a najvefia
^rovodne osobine sistema.
satisfakcija bi bila ako bi ovde prezentirani rezultati ini-
cirali nove napore za eksperimentalnu potvrdu, a kasnije i
prakticnu primenu, superfluidnosti kvazicesticnih sistenia.
 132

P R IL0ZI

Ova teza tretira problem superfluidhog transfera

cestica i kvazicestica u metalima, magneticima i izolatorima.
Kako je sam akt analize pojedinih od ovih struktura dug i
obiman, pogotovo kad se radi o kvazicesticnim sistemima, da
se ne bi izgubila usmerena nit istrazivanja opter-e6ivanjem
ogromnim uvodnim deioviina i detaljiraa (i onako in ima dosta),
element! teorije posmatranih sistema kao i program! za nume-
ricku obradu podataka izdvojeni su u posebne paragrafe (par.
1"4 i 15, respektivno) .
Nesumnjivo je da elektroni, raagnoni, eksitoni i fo-
noni cine takve sisterae za koje su, ponaosob, napisane mnoge
monografije, citavi udzbenici fizike cvrstog stanja. Obimnost
literature omogucuje teorijsko predstavljanje ovih sisteraa u
znatno skromnijem obimu. Bez obzira na to ovi paragrafi (14.i
do 14.7) cine jedan sastavni deo i kompletiraju sliku o even-
tualno mogucim SF osobinama posmatranog sistema.
Nasuprot ovome, paragrafi za r.umericko racunanje ni-
su neizostavljivi deo ove teze. Medjutim, uzevgi u obzir da
se savremena nauka ne moze odvojiti od pomoci'mofinih racunar-
skih sistema, kao i mogucu primenu ovih programa na druge
slidne ili srodne probleme, smatrano je da bi bilo dobro da i
oni nadju svoje inesto, bar kao jedan od priloga ovoj tezi.

.em Buperfluidnog trans f era
. '. .r.neticima i izolatcrima,
Ji od ovih struktura dug i
.cesticnira sistemima, da
LStraJivar.ja opterecivanjeni
iljina (i onako ih ima d o s t a ) ,
item kdo i program! za nume-
ssebne paragrafe ( p a r ,
::iagnoni, eksitoni i. io-
:.haosob, napisane mnoge
like cvrstog stanja. Obimr.ost
-vljanje ovih siitenia u
..d to ovi p = ra^"afi ( 1 4 , 1
i konpletiraju sliku c even-
Btranog sisteroa.
':. -.ur.ieiif':c :;;.; .-.--:.;: i P .. :.-
tMedjutira, uzev";j. ii c b z i r da
:i od pomoci-'ir.ocnih racunar-
.;': prograaa na drugc
Hpno je da bi bilo dobro da i
priloga ovoj t e z i .
133
l*i. ELEHENTI TEORUE POSMATRANIH SISTEMA
U ovom paragrafu ce bit! ukratko izlozeni osnovi
teorije sistenia koji se tretiraju u oven tezi: eksitoni,
magnoni i elektroni. Kljucnim uzrokom "neobicnog" ponaSanja
molekalarnih, f ei'oir.agnetnih i metalnih sistema se javljaju
fononi, odnosuo, jedinstven uticaj mehaiiickih vibracija ele-
mentarnih <5elija (sastavljenih iz atoma iii niolekula) kristal-
r.e resetke. S otzirom na veoma obiranu gradju koju treba pre-
zentirati u ovom pargrafu izbegnuti su detalji, ali se or.i
raogu naci u citiranoj literaturi.
1k . ! Fonon i
Atom! ill molekuli kristaia o = c i l u j u oko svojih
ravnoteznih polooaja zbog elasticnih sila kojima na svaki
atom (rnolekul) d e l u j u ostali iz kristalp.e reSetke. O v e , t z v .
oscilacije k r i s t a l n e resetke, su jedne od osnovnih pobudje-
l i j a u '^vr'stim telinias te se mogu na6i u svim inonografijama
livrstog stanja ( n p r . [ 8U do 87 i 90] ) ; statistickim fizikama
i 4 , 12, 4 9 ] , kvantnim raehanikama S 4 0 , 155] pa i t e c r i i s k i m
fizikama [ 8 3 , 173) ,
U okviru klasicne .mehanike problem oscilovan^a kri-
stalne r e s e t k e r-esava se razmatranjem sistema od N o s c i i u j u -
cih cestica i nalazenjera normalnih mods, normalnih koordinata
i normalnih f r e k v e n c i j a o s c i l o v a n j a ,
U kvantnomehanickom smislu oscilacije kristalne re-
Setke predstavljaju sistem uzajamno povezanih oscilatora.
Zbog ove povezanosxi jedan atom (molekul) pri svom oscilova-
nju "oseca" u t i c a j oscilovanja svih ostalih. Moze se to i ova-
ko predstaviti: kristal je "^amrznut" i svi atomi m i r u j u u
ravnoteznim polozajiraa; ako se j e d a n od n j i h na neki nacin
 134

(mehanicki, temickj , ...) pobudi na oscilovanje, zbog poveza-

nosti, ovo kretanje se prenosi na susedni atom, sa njega na
drug! , ltd. - formira se mehanicki talas u kristalus a elemen-
tarno pobudienje ovog tipa je fonon. Znaci, fonon nije osci-
latorno pobudjenje jednog atoma vec kvant oscilovanja celog
kristala.
Razvijanjem potencijalne energije "zararznutog" kristala pros-
te kubne strukture ([12] , str. 89 do 96):

(V(n-m) = V(ir.-n) ie energija interakcije izmedju atoma na me-

stu n i m) po malim pomerajima atoraa iz ravnoteznih polozaja

ikn-ioi. (k)t
.(k)[b.(k) e h.c.] ,

problem povezanih oscilatora, ciji je haniiltonijan

(14,2) H = I yu^(t) + I V{(n-m) - uj(t)]],

n nra
svodi 55 e na problem uzajamno nezavisnih oscilatora sa hamiLl-
tonii anom :

1?
U formulama (14.1 - 14.3) M i N su masa i broj atoma (moleku-
la) u kristalu, respektivno. a b-(k") i b.(K) - Boze operate-
j J ^
ri kreacije, odnosno anihilacij e fonona sa energijora hu)-(k).
Kvanti mehanifikih pobudjenja sa linearnim zaKor.om disperz-ije:

(14.4) E(S<) = fiv^k ,

nazivaju se akustickim fononima.

 135

. m i e , .'tog p o v e z a -
na susedr.i atom, sa r.jega na
ilas u k r i s t a i u , a eleven-
o.non. Znaci, fonon n i j e osci-
nt oscilovanja celog ) - (k) = v . k ,

gde je v. - komponenta brzine zvucnih talasa u kristalu (jer

mehanicke oscilacije sredine nisu nista drugo dp prostiranje
zvuka kroz posmatranu sredinu). Vidi se da ona zavisi od ka-
rakteristika kristala: mase atoma, konstar.te resetke (a) i

erakcije izmadju atoina na me-

strukture (H elementarnih celija sa po a atoma u svakoj celi-
-*, ravnoteznih polc-zjja
ji) uir.esto 3, dobijaju se 3er resenja z.a frekvencije sisteraa
(j uzima vrednosti: 1,2,3,..,, 3cr) od kojih sa uvek 3 akusti-
cke Clim
i*"-*n
u.(k)
A
=
ikn-ius.(k)t
,(k) e h.c.] ,

14.2. F r e n k e l o v i e k s i to n i

Opticka pobudjenia ove vrste, tzv, eksitoni malog

radiusa [174] , javljaju se uglavnom u molekularnim kristalima
tipa antracena, naftalina, benzola i si. ( za razli^u od Va-
niie-Hotovih ili eksitona velikog radiusa [175] , koji se naj-
,-. ; v ."c '
deSfie javljaju kod poluprovodnickih kristaia).
Molekularnim eksitonima posveceno je nekcliko monografija
[108, 176; 177] zato ce ovde biti navedene same njihove glav-
u'niin zakonom disperz^ije:
ne osobine.
Molekularni kristali su takvi kristali kod kojih su sile in-
terakcije izmedju pojediro'.h raolekula (Van der Valsove sile)
mnogo raanie cd sila interakcije izmedju atoina i elektrona
unutar molekala (valentne sile!. Zbog toga molekuli imaju r.e-
 136

ku svoju individualnost, a najnize elektronsko pobudjenje

nastalo osvetljavanjem takvog kristaia raoze se, u nultoi ap-
roksimaciji, razmatrati kao stanje u koiem je samo jedan mo-
lekul pobudjen dok su svi ostali molekuli u osnovnora stanju.
Ovo pobudjenje prenosi se sllama dipol-dipolne interakcije sa
cvora na cvor kroz ceo kristal i rasprostire u vidu talasa,
eksitona (detaljnije videti u citiranim monograf i jama) . Ener1-
gije Frenkelovih eksitona su reda velicine nekoliko eV (isto
kao i izolovanog moiekula), od cega na doprinos usled dipol-
-dipolnih interakcija otpada oko 1%.
U opstem slucaju eksitonski hamiltonijan se moze
napisati u obliku (detaljno izvodjenje ovog hamiltoniiana je
dato u [178], gde je izvrgen prelas od elektronskih operatora
na kvazi-Pauli operatore i dobijena operatorska forma "stabi-
lizovana" minimiziranjem energije osnovnog stanja; u ovom pr*o-
cesu nestaju forme linearne po kvazi-Pauli operatoriraa):

.5) H = Ho + H n + H 3 +

gde su:

w(oo,oo)] ,

s,s' vi,v=l
(14.6)
N
h.c.
vs us

Sis" y,y',v=l
M
I
 137

\tronsko pob u d j e n j e Ovde su upotrebljene .oznake :

i a mozc s e , u n u l t o j ;1p-
r.oiem je samo jedan mo- W(yu'.vv') = J V-*-*( yy" ,vv" ),
j molekuli u osnovnom s t a n j u .
..'.-dipolne i n t e r a k c i j e sa A(u,v) = l - Eo - W(00 ,00)1 6
P Uv
i easprostire u vidu t a l a s a ,
itiranim monograf i ja;:ia) . E:>er-
_:ine nekcliko eV (i.;ro
"~ega nr. doprino? usied diijol-
3 n.
tonski hamiltonijan se riLOze
xijenje ovog hamiltoniiana je
iiaL od elektronskih Dper.itcra
ena operatorska forma "stabi-
e osnovnog s t a n j a ; u ovom pro-
Mzi-Pauli operatorirna) :

- 3[ d^(s-s')] 1 d^fs-s')] j ,

: ''.v)P, + P -P -<-, i- }-, .0 ,] ,

(1 S )J3 VS
pri cerau su: N - broj elementarnih celija u kristalu, L - broj
molekula u elementarnoj celiji, e - elementarno naelektrisanje
elektrona, H,, je hamiltonijan izolovaiiog molekula, ay- nje-
gove svojstvene funkcije (podrazumeva se da su 9 - svojstvene
Tankcije elektronskog podsistema datoe moiekula; vibracioni
1 rotacioni ef'ekti se zanemaruju), dok su P i P - operato-
rs! kreacije i anihilacije eksitona. To su kvazi-Pauli opera-
tori :

fermionskog Hilbertovog prostora, koii ie odredjen uslovom:

M
Y a -> * = 1 ,
" us us

(M je broj pobudjenih stanja elektrona), kvazi-Pauli operato-

ri zadovol javaju sledece komutaci.one relacije:
M

J slucaju proste resetke (jedan niolekul po elementarnoj celi-

ji) i dvonivovske seme Copticki aktivan elektron moze da do-
spe samo u jedno pobudjeno stanje f, ili da ostane u nepobu-
djenom stanju 0) eksitonski hamiltonijan ima oblik i S O l ;

(14.9) Hg = HO

gde su:

i"n n
n n,ra
 139

H = /
L nm m n n n n ra

rratora koi i k v e i r a j u i a upotrebljene su o z n a k e :

j n j u I, i osnovr.ora s t r i n j u
p. ij - I , 2 , . . . , L ) , U dalu
.. : je o d y e d j e n ! ;:)lo .'on; : A = Ef - Eo - W ( 0 0 , 0 0 ) + i [ W ( f f , 0 0 ) + W ( 0 0 , f f ) l

x _^ . v-*-(fO,Of) = V ^ C Q f . f O ) ,
nm nm ran

ktrona), kvasi-Pauli /.-perat 3- nm 2 nm 2 nm

n 'ciacije:
~ nm 2 l nm nm
M S It .

:ul po eleriientamo j cell- - Vnm(ff'0) - V nmt0>ff)]>

iktivan elektror; moze da do-
. ill da ostane ,. n e p o L u -
iitoniidn ima obiik ! 50 j ;

- 3l d-*(n-m)l I d ^ ( n - i n ) I },

n,ra U formulaina (14.6 do 14.8) N je broj molekula u kristalu, a

P4" i P su Paul! operator! koj i zadovoljavaju sledece komutaci-
 IkO

,
n n nm
(1M .12)

Zbog nedefinisane statistike pauliona prelazi se na bozonsku

sliku (a i ispituju se kolektivne osobine). Egzaktna bozonskd
reprezentacija Paul! operatora (data u [63]) giasi:

p=0 ( 1 + < !

n n
P=
Hamilton! jan (14.6) sa (1^.7, 14.8, 1U.10 i lii.ll) je osnovni
eksitonski hamiltonijan kojl se tretii'a u ovoj rezi. Karakte-
risticne velicine i vrednosti parametara posrnatranog sistema
(molekularni kristali tipa antracena - prema [108]) su:

1^.3. Eksiton-fonon interakcija

u molekularntm kristsSEma

Za razliku od "standardne" definlcije eksitori-fonon

interakcije (videti u [108, 176 i 177]) ovde ce bit! prezen-
tirana eksiton-fonon interakcija kao posledica lokalne defor-
wacije e?Lektroraagnetncg polja uzrokovane oscilacijama inoleku-
la kristalne reSetke [129 i 130]. Ovaj prilaz odgovara veoma
 141

jakom eksiton-fonon kuplova:iju (I I'1"], str. 14s Jo Is4 ).

Eksitonski harailtonijan (videti par. 14.2 i jeuna-
= (1 - 2p cine (14.9 i 14.10), u kojiraa se sa P predje na B pomocu
(14.1.3) u Hajtler-Londonovoj aproksim-iciji - [1C8], str. 77)
moze da se napise u obliku:

(14 .14 ) Hex = H A + HX + H Y

pauliona prelazi se na bozonsku
tivne osobine) . Egzaktna bozonska gde su :
ra ( d a t a u [ 63] ) giasi :
_^P - - n-ra'
nm >,

(14.15) Hv nm n n 2 ^ nra n m
n ,m n,m

H,;

1, 1 4 . 8 , 14.10 i 14.11) je osnovni

i se tretira u ovoi cezi . Karakte- Prisusvo molekulskih osciiacija uvodi se perturbacijom ravno-
ti parameter a posmatranog sisteaiu teznih molekulskih polozaja: n * n + u-, za mail poremecaj
i antracena - prema [ 108] ) s u : akustickih fonona (videti paragraf 14.1 i jednacinu (14.1)):

i- i-in
(14.16) U = ' q -q D,> e

R a z v i j a j u c i matricne elemente

Iton-foncn i r t e i a',.': '. \-

u l a r n i u kr i s t a I ima

rdne" d e f i n i c i j e eksi t o r i - f o n o n
i - " V i ) '_/ ;:E ce biti prezen-
. ' ?- :.e_!. : . ; . . - : . - l.--r. .-;.-, ;- or ,_
po ovim pomerajima i prelazeci u k - prostor, autori radova
..... jkovans oscilaci jama scleku-
[ 1 2 9 i 130] su uspeli da redefinisu e k s i t o n - f o n o n i n t e r a k c i -
!Gl Ovaj prUaz odgovara veoina
ju:
 142

(14.17)

,_, - k Yj]

Jasno se vidi da najveci uticaj imaju longitudinaini fononi

(ql-O, a da najveci doprinos ima clan

(14 .18) Fj- = (R/2Mv s q)

jer sadrzi "veliku" energlju isolovanog molekula A , LJ stan-

dardnoj definiciji ovog clana nerr.a. (Ovakviir, prikazom eksi-
ton-fonon interakciji uspeSno se cbjasnjava Urbahovo pravilo
I 1 7 9 J ) , Karakteristicne vrednosfi parametara eksiton-fonon
interakcije su: M ^ iO~ 2 5 k-g i v g = S-10 2 m/s (ostale vredno-
sti su definisa.ne u prethodnom paragrafu).

.k e t n t ffl a q n o n i

Magnctizam je univerzai'no svojstvo materije koje

potiie od orbitalnog kr>etanja naelektrisanja i od spina ces-
tica. Izvori magnetizma su elementarni nosioci magnetnih ino-
menata (elektroni, proton!, neutron!), njihove kombinacije
(atoinska jezgra, elektronski omotaci) i kombinacije tih kom-
binacija (atomi, molekuli, ..., makroskopska tela). Ovoi ob-
lasti fizike cvrstog stanja posveceno je viSe monografija
(npr. [ 124 ili 14U do !46] ).
-'redrnet izucavanja, ovde, ,-<; T. amo jaki raagnetni materijali -

.'iolekula A. Li stan-
i. (Ovakviis prdkazoni eksi-
objasiv-ava Urbahcvo pravilo
:tara eksiton-fonon
- 5-10- m/'s (ostale vredno-
fu).
-....: ' materiie koje
.anja i od ?;pina ces-
-': magnetnih nio-
jih .. koncinacije
aacije tin kom~
iskopska tela). Ovoj ob-
je viJe monografija
T,i materijali -
feromagnetici, koji pored velike pozitivne magnetne suscepti-
bilnosti (ispod Kirijeve tacke - [153] , gl. 1) poseduju, za
razliku od dijamagnetika i paramagnetika, i tzv. spontanu
niagnetizaciju (detaljnije x'ideti u citiranim monografijama,
ill u i 8 4 ] , gl. 16). Broj ovih materijala nije velik, veli-
kim makroskopskim magnetnim raomentom odlikuju se samo neki
od prelaznih elemenata - metali (Fe, Co, Ni, Ft, Cr, Mn),
zatim neki od elemenata iz grupe retkih zemalja - lantanida
(Ce, Nd, Sm, Eu, Gd, Tb, Dy, Ho, Er, Tu) i legure gvozdja,
nikla i kobalta.
Prihvatajuci Veberovu ideju o magnetiku kao skupu
uredjenih elementarnih magnetica kcji se razuredjuju toplo-
tora ill mehanioki.m dejstvom, savreraena mikroteorija imala je
zadatak da utvrdi: koji su to uredjeni element! i kakva je
priroda sila koje izmedju njih deluju. Na osnovu eksperimena-
i:a., poznavanja strukture omotaca atoms i koriscenjem empirij-
skog Hundovog pravila (koje glasi (npr. [146],sir. 28): naj-
manju energiju (osnovno stanje) ima term sa najvecom (pri za-
datoj konfiguraciji) vrednogcu suraarnog spina S = 2m i naj-
vecim (pri ovoj vrednosti S) sumarnim orbitalnim momentom L,
sve u granicama koje dopusta Paulijev princip) , odgovor na
ovo pitanje relativno lako je nadjen: element! odgovorni za
pojavu jakog magnetizma su spinovi elektrona iz nepopunjenih
3d ljuski (za metale), odnosnc 4f (za lantanide). Spinovi
Qlektrona ovih ljuski obrazuju jedan efektivni spin koji od-
stupa vrlo malo od sumarnog spina u slucaju kada su atomi
vezani u kristal. Upravo taj efektivni spin atoraa, koji je i
eksperimentalno potvrdjen, predstavlja elementarni magnetic,
odnosno domen, iz Veberove teorije. Odgovor na drugo pitanje
definitivno nije nadjen. Ispostavilo se da je konstanta dipol-
-dipolnih interakcija (Vejsova teorija, npr. [84] , gl. 6 ill
[180], str. 119), magnetnih momenata elektrona nepopunjenih
Ijuski reda 10~ 22 J, a eksperimenti daju da su energije faz-
nih prelaza za feromagnetike od oko 10~ 21 J (za lantanide)
do oko 10~2I) J (za metale). Posto interakcije dovode do raz-
uredjivanja skupa spinova, energije faznog prelaza ce biti
 .

- s tog redd veiicine kao i koustarue interakcije. Mnogo veci

_speh iraa ideja koja kaie da su za magiietizair. odgovorne elek-
tricne (kulonovske) sile izmedju elektrona i da su interakci-
je izmedju spinova elektrona eisto kvantnomehanickog porekla
.HFj npr. u [40] , gl . 8). Naime, srednja vrednost energije in-
terakcije izmedju dva elektt'ona, usle.l antisimetricnih talas-
:.ih furikcija Czbog Paulijevog principa), dobija jedan dopun-
: ki clan - energiju izraene. Qua je reda 10~ 2! do 10"'20 J i to
- e potpurio siaze sa eksperimeritalnini cinjenicama.
Prema Haj zenbergovom moJelu , feromagne tik je sistein
..redjenih efektivnih spinova atoma (vektorskih velicina) ,
. mestenili u cvorovirr.a kriptalne resetke, koj i izmedju sebe
-.nteraguju kvantnoraehanickim silama izmene. Na apsolutnoj nu-
_ i svi ovi spinovi su rnedjusobno paralelni (pravac spinova je
~zv. osa Eiagnetizaci je) i upereni su u istom smeru. Povisenjem
Temperature ili nekim spoljasnjim (mehanickim i si.) dejstvom
uredjen sistem spinova odstupa od ose kvantizacije - razuredju-
~e se. Totalno naruser.je urecljenosti spinova desava se na Kiri-
jevoj temperaturi (detalje x'idelri npr, u [ 181] , par. 3) iznad
-;oje kristal egzistira u paraaiagnetnoj fazi.
"riaci, na T = 0 K svi spinovi atoma fer'omagnetika imaju istu
irijentaciju koja odgovara minimumu njegove ensrgije (osnovno
^tanje, u skladu sa nundovim praviiorn i Paulijevim principom) .
Ako se na bilo koji nacin promeni orijentacija spina jednog
iroma, ta promena, zbog interakcije izmene, nece ostati loka-
lizovana na poiaznom atomu vee ce se prenositi od atoma do
itoma, i:j . raspros t irace se u vidu talasa - sninskog talasa .
-a porastora temperature raste intenzitet talasa "zaljuljanih"
spinova. Elementarna pobudjenja u spinskora sistemu, koja se
rasprostiru u vidu spinski'h t-.lasa. nazivaju t;e magnonima
! 145] , gl. 2 i 5) .
Hamiltonijan izotropnog HF, koji ima prostu kubnu
Etrukturu i jedan atom po elementarnon ctiiji, u spoljasnjem
".agnetnoT, polju, a na osnovu svega napn d ' .'. '.ozenog, moze se
napisati u sledecem obliku (| Bo] , str. 105):
 CD en rc n H- 3 tn j \^~
< O rt CO H- p. -
CO X" rn< H- OJ < CU N CD 5-
p. Cj L_I. en 1-3 0j fD rt- L.J. l-j H-' O' to rjq
OP lli '"O '0 3
P. < fD <~> & O (JJ CD p. k-1 fL H- X" P C 3!
p 3
p ""i O CL H X D. O< CD O < *"J
rtj hT3 fD I v,.' CO h-.-- LJ . O' ) PJ 3 2 C ti H- c b
c/3 "-d 'd p. < i. 3 H- fi) 3 ^ f7J
PJ
^ 5 c CD 0 3d "! "
CD O f. ^-' Oj ro < p 3 co & a w O fD (t
O co 3 tj cj- p- c O ft) C/J CH O rt- H rj H| <
F1 p. P. p. PJ C co co< < L-. cr p. *T^ PJ cj. i> ii rc d
b *X3 O CO N T H- CD PJ CD CO p. P h-1 ro P^ X" P- r:.
o rt 3 X CD < 3 rt 3 PJ ' O ft P'
3 3 P- DJ O t"J- (! c fD rt 1 CO H- aJ P- X"
O DJ P cj. 3 0) f'D 1 O I 3 1 1
P- P 3 i
1 1

- ' jfc.

. i-' ~' %<

i
' 1
.
J' /

ft L-J- P- ^ LJ. CO
P. O 3 3
c (D & fD X) iJj CD i |
M H. X1 co 3 p. OQ Cq rt CO
<5 3 < PJ f
rf o O 1 P- HI 3 O fD < 1
H-
O CO p- pj . ' ' PJ CO di ro CD CD M 0 P' P-i pj
i 1. ,
- s ,-^

p. O P- O
3 f CO 0 , CO P- rt O 3 P- 3 pj C0< O< t3
CJ. 1+ 3 p.
O 3 P. X" P' N
P> fD CO CO p. ," O O ^ pj fD 1 If fD 3 1
Id 3 N T3 'i <' . i i. *^) a _^ CD CD CD O
CD P' Qj fD fD N O < CO
P. 3 co 3 3
crq pj a P CD i--| (D
3 3 b PJ x X* PJ CD o P1 3 4-
ll LJ. s* f i
PJ O rt il fD 3 3 4- p. K i ^i^
rofpi- p- N H- P* 3 O M rt CO
O CO PJ jr M- CD o p- en p.
(, r-5 p. 34-
tr CO - O P* X* i 3 P W
3 ^ N rt rt fD rt
H" (D CO t CD CO| O P- PJ
X1 pj ^ - .
a fD O l/J N
3 (.1 a. xj rt N O 3 PJ C.H rt C) rt pj
,_4
i ,
(D rt 3 O 3 CO CD PJ 4 fD PJ 3 CD |
34-1 PJ O LJ* pJ 3 4x*a - a. V ^ N PJ yq cr
VI pi CO p CJ.
F
<! <C \ p. x-v N CO rt 4 P- T*
rt O< rt NI [_i
l_.r
CD fl pj *-( tc
34- 0) CJ. K (D i-j
o PJ tD 0 (U h-1 QJ
: DJ PJ 31" 3 U)'. 11 M CD pj p.
" a 34- r-n
PJ O CJ'
3 Hi a PJ CO CO
CO 6 3 0) p- pj CD TO CO CD P- fiJ CO
CO (L) ISI '-J. CJ.
-n rt rl PJ M
3 + r i rt t-j *"'
fjq C to m PJ 3 Cd fD a. 3 p
B4- ^ p. C O <--' ct> X" LJ. -] VJ .
O PJ CD
a p ^
1' p. CD
CD CO O 3 - H- 3 CD CTP i i. CL CL 1t CD CD '-^ rj'th-1
VI Bit CO a O N CO CO 3 0. OJ CD PJ X" - flJ
3+I o ^, 343 M ft Ci) LO < "3 4-
H rt 11" fjj PJ Oi tD n> CD CO rJ P o
pj C CD 3 N< 34- a i i. HT N p HI o p ^4
I * O PJ 34' (D p. a* ru 3 rt II ;
O f-u CO < ^ O ?r pv P'l CD CD 3
Bfl 3 rt 3 QJ " . fO crq w rt 3 0 3 O PJ tj 4.
OJ 34N PJ O (D P- PJ ! I O ^ TO "COJ, '
pj Lji" X1 * "d X II Hi LJ.
34- P- P- 3
O "}
3 4-
oa '"s CJ Hi cr <_j. cj. (D
CO p. N CL *d fi> x' 3 PJ H
P PJ P rt 34- *
co 1 cj. o X* /A P. CH PJ 3
pj d fl> < O J*3 rt N ' W N< PH 3 P O
~ fD 34- O H' CP5
J O O o
g 3 o 3 N 54- PJ
C PJ *rj CO ^ C CO O CJ TJ
't3 CD < < <D O 'TJ p d fu 0
P. CD [U 4 ii 3 P. (jq CO CO i1. M pj pj
3 O CO LJ. pj CD o rti PJ O CL X" '-'
to P- rt C rt O 1
CJ. P- O
X" X 4 0 n> CD 1! UJ. O
P. (D N 4 fD CD r1 P CJ.
O 1 PJ *< h-- p. Hi 0 Hi ill
CO w *d PJ 3 3J CD CO CD ' O<
^
 4 -C O") tf) i/i N ( t '..' ;1 N
xi P- H- DJ "O M M ;.: H"-
o r-a ^ [JJ M U'
r- jzr rt & h
fD^ 0 -P CO a >
w CfJ< 1 1? H CO i
CD PJ PJ O X W en P.
^5 i-.j. pi ft 10 ^' T3
(i) l_i i_-i ft) P> CO P- N3 C ^ rJ O
i i-i ^^^- p. GO
PJ i1 X 0 - ^ 3 f^ O *~s pj g CJ C O
r- v^1 C ^ 1-* X o L_i. ' a ft ! .
U) (D tr" ^J j__.
J-j- cn p. X' -tr pj H- o>
M P. (D p- H- o o CJ t_J. &
H-} *o i i
(-, p. <; >i X O & N p. . i co
V,.' 0) 1 tfi O 3
K l_j fij 0) C 2 ^J- CO ^
3 c pi K
- 3 .. p. CT (__i IjQ H- p. en H- 1 rr II O
C o 3 PJ
HI -3 j-t- H- O il O TJ O a ,, .
a 0! (D ^.n '. . M PJ C) O f; ~- 0) < v 3 a^ N M
P p. l_i fl* , " ' (
OQ Hi X en LI i
to LJ. h- i !' !: -^ a fO a
o 6 3 CJ i? O ri' ra ^j (D
rjq i-j STJ ^-.. _~' o "^ H- r-i. fsj CD H-
n> x GJ PJ
fit - < r-*- i^J p. 01
o c 2 ' c/i I'D cy}
x P, p. oj 'C ^
M- OK rc o ft) tr O PJ ^
o -h uD M O f/3 ^-s (-i1 H p. W Cq N o w O
p- p.
ra z> . o 3 rt O >J-J- -i- rt N ftl pj
3 l-yj i-j m ^ in p. ' .
X1 -i O ! O (!! X* O 4 fD
A| P. -.V rt 1 H H- PJ a p c: 'd "0 ff
in O 3 . M Ov b<
^
P. t-i 3 i - C HH t-1 --^ cn a M rt +
(;
O.. p. Qj ~h (b CD ^ b [JJ ^ i--1 rt EJJ X O f/j (B T!
c Oi a ijQ O C_, ^J1 a 3*+ 0 fD PJ ^ H-1 N Of N-
-? o ^ H* pj CD C O
en J-l-
s-j N ^ "~-5 4- v-- Qj N _, ^
O< a 1--' a
rt <! X* ft) o '! 3 !?
PJ P. rt 3 " '. 3 H" o X' -,4 O P- H- PI ri 00 . H- CO
fl> x* pj , ii. +
' .^ pj a aj 4 CO pj X' ' M
0) o i-(- 0 1! N I.J. P' iL CO C o O G c
?',
3 P. pi ^j ! M - Cm 01
(D n ' . i! O o L.J-
r1 (it 3 r^ * ; ^1 01 M rt < a-ir P 01 CO fD
1 C 0) (T) I-"1 kj- ^r' '
p. P1 4 O'1"] fD - PJ "d ' -i a
L_i. r'1 ; -i CD L.J. p. oJ i-J- 3 4- H- ^
0) V -j pi P.
PJ O j U C M NJ LT; TJ rt 0) rt
ii1 ffl j-> :H XJ
TT . N> ;-.i 'd PJ l_l O t-ti
PI *o p- p. t-J
n : . <j> u (D ^
0) ~~. (t-
P- CJ rt PJ ;v B4-
w x O "0 to ii N O ro rOH-i- H- '"3
X" CO
o pt TJ 0 3 3++ u ^ fD a 3
3 pi ; ^' M M LJ. 0 ^' 1 .-N p.
','L) PI 3 pj (" "0 a
-p ft) H- . ^34 tt ro p. O
a rt 0J (D
rt pi O PI i_i fT PJ P- aj CO i
'QJ" rt
rt Qj K) P- M O 1 -1" pl o H [-; LD
O PI
p. C-O fl) H- XJ P. XJ
O 01 o
p. rt O i-oi M (._i o Crt (I) T;J O
. ' ' Hi N (i
a fl> P rt fD OQ
' . ' 3 ro 31 :j O d
9 aa (it CO HI CW
0, ; * a cu M p7 01 B P' + en rt
H. Cl'-l c-t "0 rt p.
^ '3-lr "d
5 LJ. pi Ul P. c o w "1 Xf
PI c * 1 o X1 o PJ ft) B4 3
p. J-T1
rt hj hTj o O a i i. ^ PJ
I H 3
' '-i . =.j , U) - O I1 P. O PJ 3 4'*V N* (0 0) p. ' pi
PJ i-j. t-j N r-n
PI -P rt 0 OQ rj ''Tj (D f X ex
N N< P H- ^i MT p. a 4 --J
ii hj CD a CD 3"1 o PJ
, ' .. ' 3 f" (D <~J' ^ LO
X cr N GO H'
oper b cc a ft j_l
U) 03 ft O o H- CO
Cl fj) 3
c H- p. ^O N rt p
o PI p.
o C,1 p.
r OP j < (D O
rn t... ' i !

ih ^pratora [183]
: . ni se mo~,u izraziti
... die postoii jednobozon-
Ebe: :.rdciia spinskih ope-
Je integral izraene
ija dva n-jbliza su-
147
na (detalje videti npr, u [14S], par 26 do 28).
Hamiltonijan izotropnog HF 1/2 dat je jednacinora
(14.22) u prethodnom paragrafu. Ukoliko se izvrsi prelaz na
Bose operators poraocu (14.13) i zadrze same kvadratni clano-
vi po ovim operatorima (za odredjivanje interakcije to je
dcivoljno), on Ima oblik:
n.m
Atomi feromagnetika osciluju oko svojih ravnoteznih polozajc
te treba Izvrsiti prelaz: n -* n + CT+, gde su u-> - dati jed-
nacinom (14.1). odnosno, (14.16). Standardnira pristupom: I^H
-* !,?+."*_,. -*,-;- 5 i prelaskcra u irnpulsni prostor, hamiltonijan
apin"fonon irrterakcije dobija oblik:
H. .-* - * , r --
k,q K k-q ' q
kq
U aproksimaciji najbliiih suseda i uz obracun bitne - inter-
akcije sa longitudinalnira zvucnim talasom, on maze da se napi
se kao:
q -q
gde su: I - Integral istr.ene za najblize susede, M i N - masa
i broj atorna prcste kubne feromagnetne strukture i v - brzi-
na longitudinalriih zvufir.ih talasa u feromagneticima (njihove
karakteristicne vrednosti se uzimaju kao: M ~ 10~ 25 kg
V - 3-10' m/s ; ostale su navedene u prethodnom paragrafu).
 IMS

.6 EtektronI u metalima

Elektroni i joni u kristalu cine jedinstven sistem,

koga je vrlo tesko opisati. Oslanjajuci se na model siobodnih
(neinteragujucih) elektrona ([ 84] , gi. 7 i 8), prema konse se
najslabije vezani (valentni) elektroni slobodno krec'u po ce-
loj zapremini kristala (tako predstavljaju osnovne nosioce
elektricne struje), moze se objasniti citav niz veoma vaznih
fizickih svojstava metala: provodjenje elektricne struje (Omov
zakori i dr.), nastanak i uticaj elektromagnetnog polja, vezu
izmedju elektricne struje i. toplotne provodljivosti i si. Me-
djutim, ovaj model ne moze da objasni zasto su, npr. jedni
hemijski element! dobri provodnici, a drug! - izolatori i
poluprovodnici, zasto elektricna svojstva jako zavise od
temperature Cpojavu SP, fazne prelaze, ...), ltd. Svako cvr-
sto telo sadrzi elektrone; elektroni su u kristalu rasporedje-
ni po energetskim (dozvoljenim) zonama koje su odvoiene obla-
Stima u kojima ni jedno elektronsko stanje nije dozvoljeno
(zabranjene zone), Ove poslednje nastaju kao rezultat inter-
akcije talasa provodnih elektrona sa jonskim ostatkom krista-
la (I 84] , gl. 9 i 10). Zbog ovoga, model slobodnog elektron-
skog gasa mora da se dopuni cinjenicom da cvrsta tela posedu-
]u periodicnu atomsku (ili molekulsku) strukturu - kristalnu
regetku, kao i time da se, pod dejstvom spoljasnjeg elektro-
magnetnog polja, elektroni ponasaju kao "druge" cestice, koje
imaju neku efektivnu masu (ona moze biti veca ili manja od
mase slobodnog elektrona, moze biti i negativna) .
Tako se dolazi do modela kvazislobodnih elektrcna,
u kome se interakcija izmedju elektrona medju sobom i jona
("zamrznutim" u ivorovima resetke) predstavlja u vidu sume
nekog srednjeg polja W(r), koje zavisi samo od koordinata
elektrona, i neke remanentne interakcije W^, koja zavisi od
koordinata tzv. jonskog ostatka (kod veoma cistih kristala i
niskih temperatura ova interakcija se moze zanemariti).

oine i a c ; i n s t v ^ n sister.-,
aci se i-a model slobodnih
. 7 1 6 ) , f r e m a kome ye
Elektroni slobodno krecu po ce-
i v l j a j u o;-:::v.: r.osioce
citav n i z veoma vasnih
: -:ricne d t r u j e (C-T.vjv
lektromagnetnog p o l j a , vezu
. -ovodljivosti i s i , Ke-
.. . asto 5u, npr. jedni
-.rugi - izcidtcri i
. svojstva jako zavise od
, . . . i , l t d . bvako cvr-
su u krisralu rasporedje-
^ kcje Si o d v o i e n e cbla-
:': - ni -' - - v il jeac
aju kao r o z u l t d : intor-
-;onskira ostatkom krista-
-:el slobodnog elektron-
,:3 cvrstd rela p o ^ e d u -
strukturu - kristainu
^^^^P spoljasnjeg elektro-
"drufit 1 ' c e s - j i c e , ;:oje
' i veca ill m a n j a od
.'gativna).
'^boanih elektrona,
-.ledju soboni i joria
St!'v! p r e d i t a v l j a u vida surae
3d koordinat?-
, , :'
_.."! .; -- i
od veona cistih kristala i
^^^K moze zanemariti).
149
K r i y t a l f i a periodicnost f o g r a n l c a v a talasni vektor elektrona:
k^. = 2 n . T / L . ; i = x . y , z ) ogleda se u translacior.oj invarijan-
tnosti haroi Itor.i jar.a C [ B 3 i , s t r . 518 do 5 U 3 ) sistema :
ikr
pri cemu su u-f(r) - Ur>-(r + n) - Blohove funkcije [186] , koje
"o";rar.icava1u" energije elektrona. Naime, suprotno od energi-
ie slobodnog elektrona. energi j a elektrona u kristalu ne inoze
biti neprekidna funkcija talasnog vektor-a. Potpun spektar
Sredingerove jednacine zavisi od celog broja (sledi iz us-
lova realnosti k i c(k)), tj . :
Sto znaci da za svako S. postoji kontinuum energi j a odredjene
sirine - zone, koje nogu biti razmaknute ili se prepokrivati
(si. 1U.1a}.
Stroziii proracuni zor^ske struktur-e, zasnovani na metodu
pseudopotencijala ([ 86], gl. 5) i redukovanih (na prvu Brilu-
enovu zonu) talasnih vektora,daje jednoelektronske energije
u obliku c (k) prikazanih na si. m.lb; broj a prebrojava, u
stvari, dozvoljene elektronske zone u kristalu. Vidi se nas-
tanak zabranjene zone u kojoj ne moze da bude ni jedno elek-
tronsko stanje. Iznad i ispod ove oblasti pruzaju se zone do-
zvoljenih energija koje naseljavaju elektroni (detaljnije vi-
deti npr. u {85] , gl". 4).
Srednje polje VJ(r) opisuie osncvnu interakciju pos-
raatranog elektrona sa svirn drugim elektronima i jezgrima kri-
stala. Zbog toga E,A i *,A (indek A zamenjule skup indeksa a,
koji ukljucuje i spin elektrona, i funkcionalnu zavisnost od
 150

redukovanog talaunog vekt'ora k) karakterisu stanje kvazices-

tice efektivne inaaw m* koja se za sluiaj spina 1/2 i dalje
naziva elektronom ([86] , str. 1UO) ill obucenim elektronom,
i koja, za razliku od obicnog elektrona, odrazava svojstva
celog kristala.
U jednoelektronskoj aproksiniaci j i hamiltonijan N elektrona
celog kristala daje se izrazoni:

(14.27) H = I H(r.); H(?.) = + W(r.).

. , 2m*
1-1

Zbog Paulijevog principa u stanju 4*. (ukljucujufii i spiriska

stan j a ) moze da se nalazi samo i edan elektron , ill da bude
"prazno" . Na osnovu toga stanje svih N elektrona bice u pot-
punosti odred jeno ako se odredi koja su, od mogu6ih elektron-

SI . J 4 . 7 : Zavi snost jednoelektronskih energij a

od taI a snog vektora (Iz [ 86] , str. 136) : a) Uti-
caj perioddcnog potencijala (d ebela iinija ) i
poredjenjc sa energijom slobodnog elekt ronskog
gasaf b) Utlcaj redukovanog talasnog vektora.
 -

..uvik'.ei'iSu s t a n j e k v a z i c e s -
J slucaj spina 1/2 i d a l j e
(na a p s o l u t n o j n u l l ) elek'troni z a u z i m a j u N s t a n j a f .A sa ener-
) ill obucenim elektrono;^.,
gijajna c\. ^ e^r ( e ^i: - Fermi j eva energiia; i = l , 2 , . . , j N ) i
ektrona, odrazava svojstva A .1
ono je odredjeno energijom:

; haiailtonijan N elektrona
(14.28) 0 =

i talasnorn funkcijom:
N

ju t. ( u k i j u c u j u c i i spinska
(14.29) If o> = na A.
1
i= 1
olektron. ill da bude
'', elektrona bice u pot- je je !0> - vakuumsko stanje, a a-,. ,
i "u, od mogucih e l e k t r c n -
Sva stanja sa c^, > ;r su nepopunjena. Pobudjena stanja elek-
tronskog sisteraa odgovaraju prelazu elektrona iz popunjenog
stanja A . u nepopunjeno A . pri cemu sisterau treba saopstiti

(14 .30)
I a=3

Hamiltonijan (l'i.273 u reprezentaciji druge kvantizacije i u

impulsnom prostoru, koji ce se nadalje koristiti, maze da se
' napise u obliku (videti npr. ! 12] , par. 17 i 22):

(14.31) H = i
2m
k
'J

a,;t i aj su Fermi operatori kreacije i anihilacije elektrona

u sta.nju sa talasnim vektorom k.
Hemijski potencijal $-. ([ 187] , str. 146 do 168)
zavisi od temperature i odredjuie se iz uslova norrairanja
':''. ib er;i= r -;: ; -; (| 86] , str. IS 3 do 160) funkcije raspodele (Ferrai-Dirakove)
, s t r . 1 36; : c ) i/c.!
.be I a 1 ir< i i a ) i na ukupan broj neinteragujucih elektrona:
'udnog elektronskog
./ 3 S n C a 7r?A f:OZ'^ .
 N = I', [ 1 + exp( -)]
k
Na apsolutnoj null:

In2 2
(14.32) JJ(0) = Cj, = ^ kp, kp =
n/2a, u Id slucaju,
i iznosi 3 do 5 eV (za raetale).
Za niske temperature 6 < l O E p vazi:

(14.33)

Temperatura 9p ( temperatura degeneraci j e ) koja odgovara Fer-

mijevoj energiji j e toliko visoka (Tp - 101* K) da se sve do
sobnili temperatura elektronski sistein moze tretirati kao da
se nalazi na apsolutnoj null (detaljno objasnjenje u i 188] ,
gl . 5, par. 5.6), dakle :

(14 .

Karakteristicne vrednosti parametara elektronskog

sistema (u metalima) mogu se uzeti kao: m = 1 kg,
5-10- J i a - 3*

I <4 . 7 E ! ek t r o n - f onon . i n t e r a k c i j a u m e t a l i m a

Otpoi' metala uslovljen je interakcijom elektrona

sa fononima resetke (koja dcvodi do rasejanja elektrona).
.Jos je u radovima [18 i 134] bilo pokazano da ovakva inter-
akcija, pri nekira uslovima dovodi do pojave energetskog gepa
iznad osnovnog stanja u spektru pobudjenih stanja elektrona,
koja ima fundamentalnu ulogu u objasnjenju pojave SP (detalj-
no objasnjenje uloge elektron-fonon interakcije rnoze se naci
 : .:

npr. u [86], gl. 7).

Pri pomeranju n-tog jona kristalne resetke za. f-*
energija interakcije (140], par. 88) elektrona SSL resetkom

ir/2a, u Id s l u c a j u ,
+ K(r - n)] ,

npraciie) koja odgovara Fer-

C14 . 3 5)
a (Tj, = 101* K) da se sve do
istem aoze tretirati kao da
gde je t(r) - operator polja koji se izrazava pomocu "moduli-
taljno objaSnjenje u i 182] ,
sanih" ravnih talasa (par. 14.6) i Fermi operators af:
K

A + _!/ ikr
f(r) = V ^ > ar>- e U:Kr) .
-*- "^
k
(Uj*(r) su tzv. blohovske funkcije elektrona). Operator poine-
sti parametara elektronskog
ranja jona C~* odredien je jednacinom (14.1).
ti kao: m = 10"3 " kg , v -
\'r::-:c-",:: /!.' :r"

nterakc ija u m e t a l ima
"akcijori elektrona
do rasejanja elektror.a? .
i pokazano da ovakva inter-
. do pcjave energetsko^ gepa
nib Rtania elektr^^ria^
[.oj^ve SP ( d e t a l j -
ci]e moze se naci
(14.36)
k,q
Velicina F?-
Kq
karakterise kolektivne oscilacije jona (trans-
verzalne i longltudinaine fonone) tj . njihov uticaj za kvazi-
slobodne elektrone. Za metale, provodnike na sobniin tempera-
turama, same longitudinalni zvucni talasi daju doprinos ovoj
interakciji (( 40] , str. 222 ill I 86] , str. 282). Zbog toga
f'ka zavisi samo od talasnog vektcra q i ima oblik:
(1't.37)
 15U

integracija ide po iednoj e1ernentarno j celiji; a je konstan-

ta proste kubrie r'esetke, - - ort polarizacij e longitudinal-
Q
ne fononske grane, M - masa jona i vg - brzina zvuka u metaiu.
Usled interakcije elektrona sa fononima menjaju se
eriergetska stanja, kako elektrona tako i fonona. Dok se pro-
mena zakona disperzije elektrona u prisustvu fonona prati
(istrazuje) dotle se promena fononskog spektra pod uticajem
elektrona obracunava indirektno, koriScenjem eksperimental-
nih vrednosti za brzinu zvuka.
Velicina W takodje se uzima kao eksperimentalni podatak (!S5] ,
gl. 5, par. 29b), ili pak uracunava kao srednja vrednost medju-
elektronske interakcije (videti npr. [12], str. 142).
Karakteristicne vrednosti parametra elektronskog
sistema (osirn onih iz prethodnog paragrafa) su: M - 5-10" 2 6 kg
i v - S - 1 Q 3 m/s.

15. PROGRAM! ZA NUMERlCKO RACUNANJE

Dariasnji stepen razvoja nauke, kako eksperiraental-

ne tako i teorijske, zahteva upotrebu mocnih racunara za nume-
ricku obradu finalnih rezultata,
Tako su rezultati iz ove teze (par. 7,2, 10.2 i 13),
s obzirom na komplikovanost svoje forme, moral! bit! analizi-
rani i izracunavani u mocnim racunskim centrima (Elektroteh-
nicki fakultet u Banja Luci, Prirodno-matematicki fakultet u
Dovom Sadu) koii poseduju racunare velikih kapaciteta (VAX
11/780, odnosno DELTA 700).
Program! su pisani u Fortran jeziku i ovde ce bit!
prikazani u celosti, zbog njihove, eventualne, prinene na re-
Savanje drugih slicnih problema.
 155

15.
c e l i j i ; a j e konstan-
DIMENSION XP(4),XK(4),DX(4)
. .- ' :iie lon;",it'-,Jin.::l-
CrtLL ASSIGN(2.'EX.DAT')
::.--. i v - brzi:,a z v j k a ,1 raetala .
DATA XP/.000001,2.,10.,ICO./,XK/2.,10.,100.,800
sa fop.or.r:na ff:u:i j d l u vj o
1/,DX/.01,.1,1.,5./
." 3 1 1011."'. . '." r '?'.. V-VC~
WRITE ( 2 .i-i )
BA u Ppisustvu tono:.a ;".:\~i '-i
:::.-:. l.og spektra poa u t i c a j e m 4 FORMAT(7X,'X',12X,'A',15X,'G',16X,'E',13X,'E/X'.
113X,'XX'/)
' - - . .:" -~].i ,'-' 7 ? ^ : ' ' - " . - . -^ 1,1
DO 1 1=1,4
DO 2 J=l,200
' I m e n t p l n i pojatak ([ b 5 ] ,
:ao srecnja v r e d n o s u ^;ed^^.- X=XP(I5

: :2] , srr . 1- 2) . X=X+(J-1)*DX(I)

parametra elektronskog IF(X.GT.XKCI) ) GO TO 'i

3= 0 .
-grafa) su: M = 5 - 1 0 - 2 6 k g
DO 3 N=l,200
S1=CC(6.28319N ft X)
S2=(-l)**N-.9975

G RACUNA'-IJt
S3-801.02362/(l.+ 1.5991'4*(10 . *"6 ) - (ii:-"2 ))
3 S=S+(31*S2*S3)
A=1.00119*(1.+ S)
B=A*EXP(-.005*X)
XX=1,-COS(0.005*X)
G = XX:':B
eze ( p a r . 7 , ? , 1 0 . 2 i 1 3 ) .
Y1=XX*(1.+B)
Y2=XX*(1.-B)
5unskin centrinia (Elektroteh-
E = SQ_RT(Y1*Y2)
^CN Pr no-materaaticki fak.ultet u
F=E/X
:;-.; . ' '.VAX
WRITE ( 2 , 5 )X , A, G , E , F , XX
5 FORMATC2X,' ',F7.3,3X,' ',E13.6,3X,' 'E13.6.3X',
3' ",E13.6,3X, ' ',E13.6,3X,' '.E13.6)
2 CONTINUE
1 CONTINUE
STOP
END
 15.2 "Mag non"

DIMENSION X P ( 2 ) , X K ( 2 ) , D X ( 2 )
CALL A S S I G N ( 2 , ' M A G . D A T ' )
DATA X P / . 0 0 0 0 0 1 , 2 . / , X K / 2 . , 1 8 . / , D X / . 0 1 , . I /
WRITE(2,4)
FORMAT(7X,'X',12X,'A',15X,'G',16X,'E',13X,'E/X',
113X,'XX'/)
DO 1 1 = 1,2
DO 2 J=1,?OQ
X=XP(I)
X=X+(J-1)*DX(I)
IF(X.GT.XKd)) GO TO 1
3= 0 .
DO 3 N=l,200
S1=COS(6.28319*N-X)
S2=(-1)**N-.91393
S3=23.23722/Cl.+1.218U7*(10**3)*(N**2))
S=S+(S1"S2-S3)
A=l .04638*(1.+S)
B=A*EXP<-.18*X)
XX=1.-COS(.18*X)
G=XX*B
Y1=XX-(1,+B)
Y2=XX*(1.-B)
E = SQRT(Yl-'-Y2)
F=E/X
WRITE(2,5)X,A,G,E,F,XX
FORMATC2X,' ',F7.3,3X,' ',E13 .6,3X,' ',E13 .6 ,3X,
1E3 3 .6 ,3X,'E13.6,3X,' ',E13.6)
CONTINUE
CONTINUE
STOP
END
 157

15.3 1E ! e k t r o n ''

la) " E I e k t r o n 1"

',16X/E',lJX,'E.'X',
X,' '.E13.6.3X,' ',E13.fi , 3X ,
X,' ',E13.6)
DIMENSION XPC3),XK(3),DX(3)
CALL ASSIGN(2,'ELI.DAT')
DATA XP/.000001,2.,10./,XK/2,,10.,102./,DX/.01, .1, .57
WRITE(2,4)
FORMAT(7X,'X',12X,'A',15X,'6',16X,'E',13X,'E/X',13X,
l'XX',13X,'XPX'/)
DO 1 1=1,3
DO 2 J = 1 , 2 0 0
X=XPCD
X=X+(J-1)*DX(I)
I F C X . G T . X K ( I ) ) GO TO 1
3 = 0.
DO N = l , 2 0 0
S1 = C O S ( 6 . 2 8 3 1 9 ! ' - N * X )
S2=(-1)**N-.00674
S3=1.+.39478*(N**2)
S=S+(S1*S2)/S3
A= 2 0 4 . U 0 515 * ( 1 . + 2 . 0 1 3 5 7 S)
XX=1.-2.*(1.-cos(.03*X))/(3.1459**2)
X P X = 1 . - . 0 0 01*(X"* 2 )
G=XX*A*EXP(-10.*X)
E = SQRT((XX''"';2)4-(G**2))
F = E/X
WRITEC2,5)X,A,G,E,F,XX,XPX
FORMATC2X,' ',F7.3,3X,' ',E13.6,3X,' ',E13.6,3X,
1E13.6,3X,' ',E13.6,3X,' ',E13.6,3X,' ',E13.6)
CONTINUE
CONTINUE
STOP
END
 DIMENSION XP(3),XK(3),DX(3)
CALL ASSIGNC2,'EL2.DAT')
DATA XP/.000001,2.,10./,XK/2.,10.,102./,DX/.01,.1, .57
WRITE(2,4)
FORMAT(SOX,'ELEKTRON 2'//7X,'X',12X,'A',1SX,'G',16
1'E',16X,'E/X',14 X,'XX",16X,'XPX'/)
DO 1 1 = 1,3
DO 2 J=l,200
X=XP(I)
X=X+(J-1)*DXU)
IF(X.GT.XKd)) GO TO 1
S =Q.
DO 3 N=l,500
S1 = COS(6 ,28319*M*X)
C= . 78M-7?*N

D=1.88"496*W
B1=C03(D)+C"SIN(D)
B2=COS(D)+C2.*C*SIN(D))/(1.-(C*"2))
B3 = COS(D) + (C*(3.-Cft*25*SIN(D))/ (1 . - 3.*C**2)
Pl = ((-1 . )*-N-.0001t*Bl)/(1.4C**2)
P 2 = . 22096*(T.-C**2)*((-!.)**N-.33726^32)/<(\Aft?
P3= . 50 3 37* (1 .-3.*C**2)*-l)**N-.2016t*B3)/((l.+C*
S=S+S1*(P1-P2-F3)
A = . O H 2 9 3 * C 1 . + 3.42301*3)
XX = 1.-2.*(1.-COS( .03*X) )/(3
XPX=1.-.OOQ1*X**2
G=XX*A A EXP(-8,00636*X)
E=SQRT
F = E/X
WRITE(2,5)X,A,G,E,F,XX,XPX
5 FORHATC2X,'
1E13 . 6 , 3 X ,
2 CONTINUE
1 CONTINUE
STOP
END
 159

L IT E R A T U R A

1] P.L. Kapica;
DAN SSSR 18, 23(1938) i Zh. eksp. tear. Fiz. 11, 1
i 581(1941).

' 2} G, Rickayzen:
Green's Functions and Condensed Matter, Aa. Press,
London 1930.

3] S. Milosevic:
Osnoui fenomenoT-oske termodin amike, FFV, Beograd
1979 .

6] A.J. Leggett;
Rev. Mod. Phijs. 47, 331(19751.

; 7] D.R. Tilly, J. Ti'lly :

Superfluidity and Superconductivity, Reinhold, New
"fork 1974 (r. pr.: D.R. Tilli, Dzh. TiZli: Sverhte-
kuchesty i sverhprovodifnosty, Mir, Moskva 1977).

8] P.L,. Kapica:
Eksperiment - teorija ~ praksa^ (Slanai i predavanja),
red. B. ToSid, D. Kapor; KU R. Sirpanov, Kovi Sad
1980 .

9] I.M. Halatnikov:
Teopiya sverhtekuahesti, Hauka, Moskva 1971.
 [10] A. Isihara:
Statis-fiaql Physios, Aa, Press, London 1971 (-p. pp.
A, Isihara: Stafistieheskayx -iaika, Mil', Moskva
13 7 3: .

L.D. Landau. E.M. Lif^hic:

Mehanika aploshn-jh sped, J1TTL, 'loskva 1354 (sh. pp.
L.D. Landau, !'.''. Liflia: Mehanika neprekidnih sredi
na, Gradj. knjiga, Beograd ISfiiJ.

[14]

[16] Yu. Kagan, G.V. Shlyapnikov;

P. Zh, eksp. tear. Pis. 14, 3SB (1981).

I.V. Keldysh:
It

[ 21] D. Hulin, A. Mysyrowicz, C.B. Guillaume;

Phys. Rev. Let. 45, lS?~j 11980).
! 22]

pnys. stat, sol. (b) 79, 4SZ (1977).

 [251
>n :9~: ;. p
3j Mif, Moskva
1265

[27] N.H. Bogolyubov;

Ves. AN SSSR 28, 25 (2358).
[28]

P.V.E.Mc Clir.tock;
Nature 29_9_, 394 (1932}.
-931).
[33] R.P. Feynman:
Phys. Rev. 94, 262 (195^).
', Silyvora, Yu . Valra-

K . Huang :
Statistical Mechanics, riiley & Sons, flea Xork 1963
(T. pp.: K. Huana : Statisti cheskaya nehcmika, Mir,
Moskva 1966).
[36]

R . Kubo :
. Guillaume '. Statistical Mechanics, "HP, Amsterdam 196S (r. pp. :
- . R. Kubo: Statistickeskaya mehanika, Mir, Moskva
196?) .
138] N.N. Bogolyubov:
Isv. AH SSSR 11_, 77 (1347) i Zh . eksp . tear, Fiz,
S_, 23 (1947).
[ 39 ]

[t.O] A . S . Davydov.
Kvantovaya *nehaniko. i:-;-;ka, Moskva 1973.
 V.F. Sears, E.G. Svensson, P. Hartel, A.D.B. Woods;
Phys. Rev. Lei, 49_, 273 (1982),

[ it 4]

! 45]

[ 46]

[ 47] N.N, Bogolyubov;

Preprint OIYal Dubna, P-1385 (1963).

[MS!

V.L. Ginzburg, A.A, Sobyanin;

Usp. i-iz. Nauk 120, 1S3 i 73! (1376).

N . N . Bogolyubov -
Izbrannye trudy III, fiauko-aa dunk a, Kiev 1971.

F . Reif;
Sai. Am. 20_3_, 138 (13SO),
J . M . Blrit, K . W . Boer, W . Brand;
Phys. Rev, 21j 3 2 S 3 ( 1 9 6 S ) .
 163

L.V. Keldysh, A.M. Kozlov;

Zh. eksp. tear. Fiz. &4_, 9?8 (1968).

P. Bocchieri, F. Seneci;
Suovo Cimento 18B, 392 (1965).

V.A. Gergely , K.F. Kazarinov. R.A. Suris:

..-. Rev. ?2, SIS (194?!. Zh. eksp. tear. Fiz S3, 544 (196?) i 54, 298 (1368),

V.M. Agranovich, B.S. Toshich;

Zh. eksp. tear. Fis. S3, 149 (19671.

B.S. Toshich;
FTT S, 1713 (1967).

M.J. Skrinjar;
Dp. diseriaoija, PMF,Novi Sad 1975.

D. Jerome, T.M. Rice, W. Kohn;

Phys. Rev. 158, 462 (1967).

W, Kohn, D. Sherringtor.;
Rev, Mod. Phys. 42, 1 (1970).

'1975) .

M.G. Sceats, K, Tomioka, S.A. Rice:

J. Chem. Phys. 66, 2384 i 4486 (1977).

M.S. Brodin, M.G. Matsko;

- Solid State Com. 25_, 739 (1973) i SS__, 37-5 (1980).

761 K. Sotome, Y. Nozae, M. Ueta;

Solid State Com. 36, 55.5 (1980).
 Ones ;
Akad. Wetenschappen (Amsterdam! 14_, 112 i 813 (1911);
Com. Leiden 120b (1311! i Com. Leiden Suppl. 34
(19 1 3) .

I. Supek:
Teoi'ijska fistka i etpuktura materije, GZH, Zagreb
137? .

C. Kittel:
Introduction to Solid State Pkysias, Wiley & Sons,
Hew Xork 1971 (P. pp.: Ch. Kittely: Vvedenie " fiziku
tverdogo tela, tlauka, Moskva 1973).

H, Haken:
Quantenfeldthecrie des FeatkSfpers, Teubner, Stuttgart
19','Z '.T. pp.: H. Haken: Kvcmtovopolevaya teoriya.
tverdogo tela, Hauka, Moskva 1980).

87i J , M . Ziman:
F^inoipies of t'ne The.opy of Solids, Univ. Press3
Carnbrige 19?" ( p . pp.: Dsh. "ajnan: Prtncipy teorii
tverdogo tela, Mir, Moskva 1974).

88] P.G. do Genes :

SuperaondustiwCty of Metals and Alloys., Benjamin,
Neu York 1968 !r, pp.: P. de Zhp.n: Sverhprovodimosty
metallov i splavov, Kip, Moskva 1SSS).

C , Kittel:
Quantit"' theory of Bolide, Viley & Sons, Ke!i> York
1963 (v. I J T . : Ch. Kittely: Kvantovaya teoviya t-ver-
dl'h tel, Nauka, Moskva 1967).
 [91] R.M. White, T.H. Geballe:
Long Range Order in Solids, Ac. Press, lieu York
1979 !r. pp.: R. "ait, T. Dzhebell: Dalynii poryadok
v tverdyh tela^, "ir, "oskv<i 1982} .

[92] A , V . Svidzinskii:
Prostranstvenno-neodnorodnye zadachi teorii sverh-
provodimoeti, Xauka, Moskva 1982.

J.P. Carbotte , R.C. Dynes;

Phys. Rev, 172, 476 (2968).

Os] J. Witting;
Phys. Rev. Let. 24, 812 (1970).

[96] Yu.V. Kapaev;

Zh. eksp. tear. Fie. ST_, 1591 (1971).

[97] A.P. Rusakov;

phys. s tat. sol. (b) 7J_, 501 (1975).

[98] C. Compte, P. Nozieres ;

<J. Physique 43, 1081 (19821.

199] M.S. Brodin, P.I. Budnik, M.I. Vitrihovskii, M.G.

r p e f s , Teubner, Stuttgart Macko:
ovopolevaya teoviya Ukv. Fiz. Zh. 25, 1836 (1980).
'
Lj . Maskovic, J. iSetrajcic:
Visokotemperaturski anotnalni efekti u CuCl, seminar'
' ski rad, PMF Beograd 1382.

101]
, Uni-j. Press,
la.jr.an: Prinaipy tecrii

10; A.S. Kcmpaneec:

Kurs teoretiaheskoi fiziki I, Mir, Moskva 1972 (eng.
pr.: A.S. Kompaneyets: A Course of Theoretical Phy-
sios I, Mir, Moscow 1978).

W. Meissner, R. Ochsenfeld:
Naturuiss. 21, 787 (1933).

H. London, F. London:
Proa. Roy. Soa. AJ_49_, 71 (1935) i Physica 341
(1935).
 166

[1051

I. Prigogine:
Thepmodynarni.es of Irreversible Processes, . . . nois
1965 (r. pp.: I. Prigozhin: Vvedenie v termodinami-
kn neobratimyh processov, IL, Moskva 19BO).

I. Prigogine:
Non-Equilibrium Statistical Mechanics, Uilcy Inter-
so., New York 10S2 (p. pp.: I. Prigozhin: Neravno-
vesnaya statistiche.sk ay a mekanika, Mir, Moskva 1364j.
V.M. Agranovich:
Teopiya eksitonov, Kaiika, Moskva 1988.
A. Mysyrowioz, D.Hulin, A. Antonetti;
Phys. Rev. Let. 42_, 1123 i 1275 (1979).
A. Mysyrowicz;
J, Physique 42, C7-281 (1380).
M. Lax:
Fluctuation and Coherence Phenomena in Classical and
Quantum Physios. Gordon & Breach,New York 1.SS8 (r.
pr,: M. Leks; t'luktuaaii i kogersntnye yavlenii/a,
Mir, Moskva 1969).

[112]

[113J

[111]

I 115]

i 116] C, Kuper;
Adv. Phys. 8, 1 (1958).
[117!

[118!

2.M, Skrbic, M.J. Skrinjar, D.V. Kapor;

phys. atat. sol. (b) 83, KISS (1977).
 [120]

[121]

S . V . Tyablikcv :
Metody kvcmtovoi teorii magnetizrna, Nauka, Moskva
1965,

i . A: tonerii ;
. '5

\ ' . viena in Claszic-ai u^-

.Sea York IS S3 (r. Ya.E. Pckrovskii;
"-:ntniie yavleniyz, phys, stat. sol. (a) 11, 385 (1972).

13C

[135]

[1361
 its

[137]

[138]
Soli-tons and Condensed Matter Physics, red. A.R.
Bishop, T. Schneider, Verlag, Berlin 1978.

I 139] G ,L. Lamb, Jr.:

Elements of Soliton Theory, Wiley ^ Sons, New fork
1980 (r. pp.: Dzh.L. Lera: Vvedenie v teoriyu soli-
tono-o, Mir, Moskva 1933!.

D.I. Lalovic, B.S. Tosic, R.B. 2akula;

phys. stat. sol. 28, 635 (1963).

K. Hirakawa, G. Shirane, J.D. Axe;

J. Phys. Soc. Jpn . 50, 787 (1981).

D.C. Mattis:
The Theory of Magnetism, Harper & Row, Hew York
1965 (r. pr. : D. Mattis: Teoriya magnetizma, Mir,
Moskva 1967).

A.I. Ahiezer, V.G. Baryahtar, S.V. Peletminskii:

Spinovye volny, ttauka, Moskva 2967.

D.I. Lalovic, B.S. Tosic, J.B. Vujaklija, R.B. Za-

kula;
Nuovo Cimento B8_B, 75 (1970).

E. Pytte;
Ann. Phys. (USA) .;2t 377 (1965).

J . Goidstone;
Nuovo Cimento 1_9_, 154 (1961).

R . Brout:
Phase Transitions, Univ. Brussels, New York 196S
(r. pr.: R. Braut: t'azcvye perehodi/, "iv, Moskva 1967).
 H. Stanley:
Introduction to Phase Transitions and Critical
Phenomena^ Clarendon, Oxford 1371 (p. pp.: H. fien-
Physics, red. A.R. li: Fazovye vere.hady i kritieheskie'yavleniya, Mir-,
oer'in 1 9 7 S . Moskva 197S)\ 1970.

Sons, Xe'J York

'denie v teoriyu soli-

Sow, Sew York

"agnetizrr.a, Mir

I 161]

Teoviya sverhprovodimosti, red. fi.N. Bogolyubov, IL

Moskva. 1960.

{ 167]
tsels, flew York iSSi
y, Mir, Xoskva 19fi7)
 i'168] N.N. Bogolyubov;
Zh. eksp. tear. Fiz. 7_, 41 i 51 (1958).

1169] N.N. Bogolyubov;

Zh, eksp. t-eor. Viz. , 23 (1947).
[170] D. Hadziahmetovic, D. Mlrjanic;
Fizika 11^, 1? 11983J.
[171] E.G. Maksimov:
High-'? Superconductivity: Physical Mechanism; pred.
na Workshop on Low Temperature Physios, PortoroS -
sept. 1984.

[172] O . V . Dolgov, E.G. Maksimov;

AN SSSR 148, 3 (1983).

[173] L.D. Landau, E.M. Lifshic:

Mehanika. Nauka, Moskva 1973.
[174]

G.H. Wannier;
Phys. Rev, 52, 191 (1937),

[176] R. Knox:
Theory of Excitons, Ao. Press, flew Jork 1961 (r. pr.
R. Roks; Teoriya eksitonov, Mir, Moskva 196S).
[177] A.S. Davydov;
Teoriya molekulyarnyh oksitonov, Hauka, Moskva 1968.
i 178] G.N. Knezevio;
Dr. disertadi a, PMF Ncvi Sad 1978.

! 179] F. Urbach;
Phys. Rev. 92, 1124 (1953).
1 180!

[ 181!
 [184]

I 185]

[186]

[387]
jl Mechanism; pred.
.: -:<isias, Por-toroS -

R. balescu;
Equilibrium and Nonequilibrium Statistical Mecha-
nics (Vol. 1), Wiley & Sons, Hew York 1975 (p. pr..
/?. Eal-ssku: Ravnovesnaya i neravnovesnaya statisti-
yheskaya mehanika (torn 1) _, Mir, Moskva 1978 J.

;:"'5d,
 17?

M.Sc. Jovar. F. SetvajSid

O N T H E P R O B L E M OF S U P E R F L U I D TRANSFER
IN C O N D E N S E D MATTER

- thesis -

submitted to the Institute of Physics, Faculty of Sciences,

University of Novi Sad in order to obtain the degree of the
Doctor of Physical Sciences

ABSTRACT

This thesis treats the problem of the superfluid

transfer of quasiparticles in molecular, magnetic and metalic
structures. Not only the possibility of the appearance of
superfluid properties of the system (the phenomena of: quasi-
particle Bose-Einstein condensation, superfluid equations of
motion, the minimum of phase velocity) was investigated, but
also the different mechanisms which could lead to such effects
(high excitation concentration, non-linear effects, pure and
effective interaction, coherent "states).
It was shown that the system of Frenkel excitovis
satisfies all necessary conditions for the realization of su-
perfluid transfer of optical excitations : relaxation time due
to colisions with lattice vibrations is much smaller than the-
ir lifetime, which represents the condition for1 the realizati-
on of Bose-Einstein condensation, high quasiparticle concenlra-
tion leads to the dis pars ion lav." of the same form as in Bogo-
lyuhov's theory of liquid He", coherent, states satisfy the en-

CT
Men of I.1.-- S'JDC: f l u i d
: r , nagnetic and metalic
bility of the appearance of
::he phenomena o f : quasi-
Kion, v "luid equations of
v;as iiivestij-a tt:-d , but
j : - LI 1 d lead tc such o f f e r ' s
ijiear ,-;"ft. : s , ;->:i'e and
s).
rrenke-j. excito;.:=
the realization of su-
'DS: relaxation Carrie due
1 1 srndllei than the-
p condition for the realizati-
, hi,';' quasi par-tic j.e concent r-a
e same form c:s in Pogo-
1 states satisfy the eq-
uation of motion of the same type as for the superfluid liq-
uid, virtual phouon exchange leads to the bound states of
the system-boson drops, whose desintegration introduces the
excitations with superfiuid spectrum, but in the other hand
also to the creation of solitons , which are, in the case
when their velocity is higher than sound velocity, quasifree
excitons with shifted energies and the positive minimum of
the phase velocity.
Spin wave system in Heisenberg model for spin 1/2
ferromagnet, posesses all superfluid properties as the Fren-
kel excitons, but only if the ferromagnet is placed to exter-
nal magnetic fields of enormous strength. System lacks super-
fluid properties in the abscence of these fields.
One dimensional structures, investigated mostly he-
re, have the special importance: in this case the equation
defining the energy gap of elementary excitations can be sol-
ved exactly. New method for solving proposed here was applied
not only to the problem of superfluidity in molecular and fer-
romagnetic system, but also to problem of superconductivity
of nietalic structures. Analysis of the superconductivity, tre-
ated, as superfluid charge transfer, has shown, that no obser-
vable superconducting effects should be expected. The only
exception is a specific case, where a suitable value of dam-
ping parameter of the system, occurs and this sight lead to
a sudden decrease of the Fermi level, realizing in this way
the conditions for the appearance of high-temperature super-
conducting state.
 17M

KRATKA BIOGRAFIJA

Rodjen 07.Ot.1951. godine u Novom Sadu, gde je

zavrsio osnovnu (1966.), srednju - elektrotehnicku Skolu
(1970.) i PMF - grupu fizika (1974.).
Posledlplomske studije na PMF u Beogradu, odsek
za fizicke i meteoroloske nauke, okoncao je odbrnom magis-
tarskog rada 1983. godine.
Zaposlen na PMF u Novom Sadu, OOUR Institut za
fiziku, od 1975. godine, kao asistent za Teorijsku mehani-
ku.
Do sada ima 3Q objavljenih naucnih radova, 10
naucnih saopsterria i 1 strucni rad, iz oblasti teorijskih
istrazivanja kolektivnih fenomena i nelinearnih i nestacio-
narnih efekata u kondenzovanini sredinama i biostrukturama.