24-118-15-fpu

FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI

UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD
Predmet:
METODIKA LIKOVNOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

Naziv teme:

KIKLADSKA UMETNOST

Mentor: Doc. dr Sanja Filipović

Studenti: Aleksandra Vučković, 5434, Grafika i knjiga
Đurđija Pendić, 5438, Grafika i knjiga

Beograd, 2016.
Sadržaj
UVOD ....................................................................................................................................................... 2
KIKLADSKA UMETNOST ........................................................................................................................... 2
Geografski položaj ............................................................................................................................... 2
Faze umetnosti .................................................................................................................................... 3
GRNČARIJA .............................................................................................................................................. 3
Ranokikladski period (3000-2000 p.n.e.)............................................................................................. 3
Prva faza ranokikladske umetnosti.................................................................................................. 3
Druga faza ranokikladske umetnosti ............................................................................................... 4
Treća faza ranokikladske umetnosti ................................................................................................ 4
Srednjekikladski period (2000-1550 p.n.e.)......................................................................................... 4
METAL...................................................................................................................................................... 5
SKULPTURA .............................................................................................................................................. 5
Neolitski period ................................................................................................................................... 6
Ranokikladski period ........................................................................................................................... 6
Svirač na harfi .................................................................................................................................. 8
Figura sa čašom ............................................................................................................................... 9
Moderna umetnost ............................................................................................................................. 9
ZAKLJUČAK............................................................................................................................................... 9
LITERATURA ........................................................................................................................................... 10

1
UVOD

U ovom seminarskom radu istraživaćemo istoriju i kulturu kikladskog naroda u periodu od

neolitskog doba do kraja srednjekikladskog perioda koji je trajao otprilike do 1550. godine pre
nove ere kada je primetan izrazit uticaj kritske umetnosti i kad počinje da se gubi trag kikladskoj
kulturi. Predstavićemo neke od predmeta od različitih materijala koji su pronađeni na
kikladskim ostrvima, istaknuti njihove karakteristike i govoriti o mogućoj nameni. Posebno
ćemo se pozabaviti kikladskom skulpturom i njenim osobenostima. Analiziraćemo njene
proporcije i specifičnosti koje su karakteristične samo za kikladsku skulpturu i osvrnućemo se
na njihovu moguću simboliku i njeno tumačenje oslanjajući se kako na mišljenje arheologa, tako
i na ličan utisak. Detaljnije ćemo govoriti o dve konkretne figure, o sviraču i figuri sa čašom, koje
su jako značajne. Celu priču o kikladskoj umetnosti ćemo zatvoriti time što ćemo istaknuti njen
značaj kroz modernu umetnost i kroz efekat koji je dovoljno jak da i skoro 4000 godina kasnije
inspiriše umetnike.

KIKLADSKA UMETNOST

Geografski položaj

Kiklade su grupa ostrva u Egejskom moru. Ime im je nastalo od grčke reči kiklos (κυκλάς) što
znači krug, oko, okolo. Kikladska ostrva su bila tako postavljena da su predstavljala vezu između
Male Azije i Grčke. U njihovoj kasnijoj umetnosti i umetničkim tehnikama primećuju se uticaji sa
Krita, što nam govori o tadašnjoj uspostavljenoj komunikaciji i trgovini, što dokazuje jako veliki
broj proizvoda, kikladskih posuda i figurica, koji su pronađeni na Kritu i kopnenom delu Grčke.
Oko 3000. godine pre nove ere, tokom Ranog bronzanog doba, doseljenici iz Male Azije
naseljavaju kikladska ostrva. Zahvaljujući opsidijanu sa ostrva Melos, mermeru sa mnogih ostrva
i lokalnim izvorima zlata, srebra i bakra, ostrvljani su jako brzo ekonomski i kulturno
napredovali.
Iako su ostrvljani najverovatnije bili u dodiru sa Mesopotamijom i tamošnjim narodom,
kao i moguće sa Egiptom, ni od jedne ni od druge civilizacije nisu prihvatili pismo, tako da nam
nije ostao nijedan pisani dokument koji bi nam detaljnije posvedočio o kikladskoj civilizaciji,
njihovom načinu života, religiji i filozofiji.

2
Faze umetnosti

Kikladsku umetnost možemo podeliti u dva bitna perioda, a to su rani kikladski i srednji
kikladski period.

Rani kikladski period je arheološki podeljen u tri faze:

I faza – 3000-2500 g.p.n.e.
II faza – 2500-2200 g.p.n.e.
III faza – 2200-2000 g.p.n.e.

Srednji kikladski period je na osnovu pronađene grnčarije takođe podeljen u tri faze:
I faza – 2000-1850 g.p.n.e.
II faza – 1850-1700 g.p.n.e.
III faza – 1700-1550 g.p.n.e.

Tokom ovog perioda oseća se jači uticaj umetnosti Krita zbog njihovog intenzivnijeg dodira sa
ostrvljanima.

GRNČARIJA

Ranokikladski period (3000-2000 p.n.e.)

Glina na ostrvima je bila tvrda i otporna, zbog čega je kvalitet kikladskih grnčarskih proizvoda
retko bio iznad prosečnog. Tamošnji grnčari su sve radili ručno, iako se na Kritu i kopnenom
delu Grčke već uveliko koristio točak još od oko 2000. godine p.n.e.
U ranokikladskom periodu, vaze i drugi predmeti pravljeni su uglavnom od gline,
mermera, steatita (mekša stena, mekoću joj daje talk) i metala.

Prva faza ranokikladske umetnosti

Tipični grnčarski proizvodi prve ranokikladske faze (3000-2500 p.n.e.) bile su krute posude.
Glina je ili bila netretirana ili je imala crni ili crveni pigment. Takođe su pronađene jako grubo

3
obrađene posude i pehari od mermera, jer su u tom periodu imali lošija oruđa kojim bi
obrađivali mermer.

Druga faza ranokikladske umetnosti

U drugoj ranokikladskoj fazi (2500-2200 p.n.e.) koja je prisutna uglavnom na ostrvu Siros, jako
su bile prisutne nebojene posude i vaze. Dekoracija se sad sastoji uglavnom od spirala i krugova
koji su bili ili ugravirani ili otisnuti na površinu. Oblici su spretnije izvedeni nego u prethodnoj
fazi. Takozvani „tiganji“ pravljeni od terakote bili su jako zastupljeni i neki od njih su na svojoj
površini imali grube prikaze brodova na otvorenom moru. Motivi su uglavnom morske prirode,
talasi su geometrijski stilizovani i jako dominantni u dekoraciji, što govori o prisutnosti i
neophodnosti mora u životu kikladskog naroda. O upotrebi ovih „tiganja“ ne zna se dovoljno, ali
postoji pretpostavka da su bili korišćeni ne kao posuđe za pripremu hrane, već kao amajlije za
plodnost. U ovoj drugoj ranokikladskoj fazi pojavljuje se još jedan način ukrašavanja koji je
najverovatnije bio uticaj sa Krita, a on podrazumeva upotrebu sjajno crne boje koja je uglavnom
bila nanošena na posude i kutije za kozmetiku.

Treća faza ranokikladske umetnosti

Treću ranokikladsku fazu (2200-2000 p.n.e.) obeležavaju još prefinjeniji oblici i šare sastavljene
uglavnom od pravih linija ili krivulja. Tipičan proizvod ove faze je takozvana vaza-patka (duck-
vase), posuda koja se najverovatnije koristila za ulja i koja je nejasno podsećala na pticu. I dalje
se koristila sjajna crna boja, ali je postepeno istiskuje nova mat crna, koja je dobijana
dodavanjem mangana u smesu.

Pri kraju ranokikladskog i na početku srednjekikladskog perioda pravljene su vaze složenije

izrade koje su bojene novom crnom bojom. Pretpostavlja se da su se uglavnom koristile u
religijske svrhe, pri prinošenju žrtava božanstvima.

Srednjekikladski period (2000-1550 p.n.e.)

Grnčarija u najranijoj fazi srednjekikladskog perioda (2000-1850. p.n.e.) malo se razlikuje od

treće faze ranokikladskog perioda. Osim što se nebojene posude više nisu pravile, nema bitnijih
promena u procesima proizvodnje grnčarije ili njihovog izgleda.
4
 Posude se i dalje ukrašavaju mat crnom bojom kojoj su ponekad dodavane plava i crvena.
U prvoj fazi šare su uglavnom bile od pravih linija. U drugoj fazi, pod uticajem vaza Kamares sa
Krita, u dekoraciji se primenjuju spirale i krivulje. Najrasprostranjeniji oblik posuda bio je bokal
sa kljunastim grlićem. Ponekad bi se prednja strana posude ukrašavala malim izbočinama za
koje se misli da su predstavljale grudi kao simbol plodnosti, a ponekad je grlić bio ukrašen
naslikanim očima. Vrlo prisutni su životinjski motivi od kojih je najčešće slikan motiv ptice u
letu.
U najkasnijoj fazi srednjekikladske umetnosti oseća se sve jači uticaj sa Krita. Vaze gube
obline, na njima se pored životinjskih motiva javljaju i ljudske figure (najbolji primer je vaza sa
četiri ribara). Jako su prisutne boje, pogotovo crna i crvena. Ipak, stilizacija nosi jako obeležje
kikladske umetnosti i ostaje vrlo prepoznatljiva.

METAL

Kikladska ostrva bogata su plemenitim metalima koji su često korišćeni pri izradi posuda. Na
ostrvu Amorgos pronađene su plitke srebrne činije nastale između 2500. i 2200. godine, na
prelazu između prve i druge faze ranokikladskog perioda. Takođe su pronađene zlatne činije sa
jednostavnim linijskim ornamentima iz istog perioda.
U ranokikladskom periodu takođe je izrađivan jednostavan nakit, uglavnom od bronze i
srebra. Najbolje očuvani primeri nađeni su u grobnicama na ostrvu Siros (II faza ranokikladskog
perioda). Pronađene su igle, odnosno čiode koje su se nalazile na ramenima skeleta u
grobnicama te se zato pretpostavlja da su korišćene za pričvršćivanje odeće.
Nakit iz srednjekikladskog perioda još uvek nije pronađen.

SKULPTURA

Većina figura su pronađene u grobnicama, tako da se pretpostavlja da su one bile nosioci

simboličkog značenja pri pogrebnim obredima. Veličine su im varirale od jako malih, od 5-10 cm
veličine, do nekih koje su bile i do 150 cm.

5
Neolitski period

Prvi tragovi skulpture na kikladskim ostrvima predstavljaju neolitske figure koje su bile jako
grubo obrađene, što je najverovatnije u vezi sa oruđem koje je bilo dostupno tadašnjem
kikladskom umetniku. Pronađene figure iz tog perioda se najčešće tumače kao ženske figure sa
naglašenim i stilizovanim oblinama koje najverovatnije predstavljaju akcenat na temu plodnosti.
Takođe je bila jako zastupljen tip figure koji danas nazivamo figura „violina“, jer oblik jako
podseća na violinu. Opet, izražene su grudi kao sveprisutan motiv i najverovatnije simbol
plodnosti. Pronađene su i figure koje su bile malo detaljnije obrađene, ali su i dalje bile grubih,
geometrijskih oblika i vrlo izraženo stilizovane. Figure su uglavnom bile ženske.

Ranokikladski period

Postoji više tipova figura koji su nazivani uglavnom po mestu, odnosno grobnicama u kojima su
pronađene. Neki od tipova koje razlikujemo su recimo spedos tip, dokatismata tip i kalandriani
tip. Spedos tip je najreprezentativniji jer je najviše skulptura nađeno u toj grobnici, i to je onaj tip
po kome prepoznajemo kikladsku skulpturu.
Spedos tip je karakterističan po tome što su figure izrazito tanke, skoro pa su reljefne, i
karakterističan je po svojoj dinamici: glava stoji pod uglom, leđa su prava da bi se linija
prelomila dalje u kolenima i zatim ponovo u nožnim zglobovima. Ove figure očigledno nisu bile
namenjene da stoje, što vidimo upravo zbog položaja i ugla stopala, već je verovatno bila poenta
da leže pored onoga ko je sahranjen.
Postoje tragovi boje na većini kikladskih figura. To su bile uglavnom crvena, plava i crna.
Boje su retko dovoljno očuvane da bi se mogle videti golim okom, tako da su otkrivane uz pomoć
ultravioletnih zraka i drugim svetlosnim tehnikama. Kao jedan zanimljiv primer navešćemo
skulpturu koja se trenutno nalazi u Metropoliten muzeju u Njujorku. Vrlo je specifičan i neobičan
raspored boja na pomenutoj figuri, zato što on nagoveštava više očiju na samom licu, zatim je
primećen trag boje koji opet prati liniju oka a koji se nalazi na butini figure, kao i jedno oko na
pozadini glave, u levom gornjem uglu. Najverovatnije je da je ovakav raspored imao svoje
značenje, ali ono nam ostaje nepoznato.
Kod figura je uvek prisutna određena asimetrija: jedna dojka je uvek veća i više
postavljena od druge, jedna ruka je uvek kraća od druge ruke koja je niže postavljena na
stomaku i sam raspored boja i motiva naslikanih na figuri je asimetričan.
Proporcija figura je vrlo skladna i može se uvideti određena matematička pravilnost, te
se stoga smatra da su kikladski umetnici, da bi tu proporciju odredili i primenili na figuri,

6
koristili neku vrstu šestara. Ipak, ja lično više volim da verujem da to nije bilo tako i da o
proporciji nisu razmišljali već su je stvorili na osnovu iskonskog osećaja, odnosno instinkta.
U svakom kraju sveta pronaći će se tako jedna civilizacija kao kikladska, koja je postojala
jako davno i koja iza sebe nije ostavila ništa do ostatke koji nemo svedoče o bogatim značenjima
i simbolikama i nekim drugačijim razmišljanjima. Ali uvek, zavisno od toga gde su pronađene,
figure će imati svoju proporciju i neku svoju logiku, koja je iz nekog razloga karakteristična samo
za to određeno geografsko područje. Verujem da je uzrok tome instinkt koji se razlikuje među
kulturama, neka vrsta spiritualnosti koja je izvor raznolikosti proporcija i stilizacija.

Ako bismo uporedili kikladsku umetnost i grčku umetnost koja je došla posle, uvideli
bismo i sličnosti i razlike.
Recimo, danas nam pričinjava zadovoljstvo da posmatramo grčke i kikladske figure i
skulpture i bez boje koja je nekad tu postojala, zbog samog oblika koji je toliko bogat i rečit da
nam je dovoljan. Ali kod kikladskih figura, iako je njihov stilizovan oblik dovoljan sam po sebi,
ako ih posmatramo obojene, videćemo i doživećemo ih potpuno drugačije. Grčke skulpture su
realistične i njihova proporcija se zasniva na filozofskoj ideji i nekom začetku ideala, na neki
način, njihova simetrija i proporcija su vođene i oblikovane razumom i filozofijom koja se u tom
periodu intenzivno razvijala. Boja je tu da naglasi realističnost. Odsustvo boje kod grčke
skulpture ne narušava ideju harmonije. Ali kod kikladskih figura celokupno značenje figura,
njihova dinamika i moć se menja uz boju, jer su one te koje zapravo pričaju priču.
Ako kažemo da je u umetnosti linija izraz razuma, kao što je boja izraz osećanja i nečeg
što nije lako konkretizovano logikom koja je glavno oruđe razuma, onda, primenivši to na
kikladsku i grčku umetnost vidimo jasan kontrast.
Figure pronađene na kikladskim ostrvima ostali su nam samo kao oblici, kosturi koji su
bili dovoljno stabilni i jaki da izdrže težinu simbolike kojom je taj oblik osmišljen. Kao kada
pogledamo Stounhendž, i vidimo samo kamene blokove koji nas intrigiraju na najinstinktivnijem
nivou. Mi slutimo jačinu simbolike primenjenih proporcija, osećamo da je to mesto puno
značenja. Do danas nije poznata tačna svrha Stounhendža, kao što je to na neki način istina za
kikladsku umetnost. Nisu ostavili pisane izvore iza sebe, kao što nije opstala ni boja koja nosi
značenje. Na neki način, odsustvo konkretnih dokaza deluje oslobađajuće u istoj meri u kojoj nas
i sputava. Ne možemo sebi dozvoliti da olako i samouvereno donosimo zaključke, ali ipak ne
možemo da se odupremo mašti koja nas navodi da istražujemo moguća tumačenja onoga što
stoji pred nama.

Spomenućemo i jedan u tom smislu jako zanimljiv tip skulpture koji je se javlja u kikladskoj
umetnosti, a to je tip ženske figure na čijoj glavi stoji jedna manja figura. Ovaj koncept je vrlo

7
neobičan. Pretpostavlja se da je veća figura predstava majke i da je tu kao simbol plodnosti
(figura ima izražen stomak, te navodi na pomisao o trudnoći), ali je jako neobično što se manja
figura koja najverovatnije predstavlja dete nalazi baš na glavi majke. Ona ne može da ga drži, niti
da ga vidi, ona samo stoji u svojoj pozi, prekrštenih ruku, sasvim odvojena od deteta osim dela
temena koji joj je u dodiru sa dečjim tabanima. Ako uzmemo u obzir da je većina ovih figura
pronađeno u grobnicama i da se njihova simbolika najverovatnije vezuje za kikladsko shvatanje
zagrobnog života, moguće je da je manja figura tu da nagovesti sledeću generaciju, odnosno ideju
da se, kao što se iz zemlje rađaju plodovi i time otvara novi krug života, na isti način stvara novi
život čak i nakon smrti. Kao da je veća figura, majka, jedan nivo, odnosno sloj, jedna čvrstina
koja, kao plodna zemlja, podržava dete iznad sebe, ona kao da je njegov oslonac, zemlja po kojoj
dete hoda, odnosno na kojoj stoji. Takođe, „dete“ koje se nalazi na glavi majke neodređenog je
pola, na neki način je puno potencijala, ali po svom obliku i stavu skoro je identično majci, kao da
je kikladski umetnik imao potrebu da naglasi odakle je dete poteklo.
Takođe, šta može da bude još jedno od mnogih mogućih tumačenja ovakve kompozicije
figura je da je velika figura zapravo prikaz ženskog principa, odnosno Majke Boginje koja na
svojoj glavi ima Čovečanstvo predstavljeno manjom figurom. Ona je njihova potpora, a
čovečanstvo je Njena ideja, njeno dete, nešto što će je nastaviti.

Što se tiče muških figura u kikladskoj umetnosti, one su dosta ređe od ženskih, ali imamo primer
dokatismata tipa figura, konkretno primerak na kom je vidljiv ostatak boje i nagoveštaj kose. Ali
ono što je posebno zanimljivo kod tog primerka je prisustvo muških genitalij koje ukazuju na pol
figure, ali u isto vreme su prisutne ženske grudi, opet, asimetrične kakve su na većini ostalih
figura. Ovo nije jedini primer kod kog se javlja hermafroditizam u kikladskoj skulpturi, poznati
su i primeri muškaraca koji su trudni.

Posebno bih se pozabavila dvema figurama: Svirač na harfi i Figura sa čašom.

Svirač na harfi

Pronađeno je više skulptura svirača, ali najpoznatiji su primerci svirača na harfi. Jedan tip
svirača na harfi je vrlo stilizovan, na tipično kikladski način i stoga je vrlo prepoznatljiv. Drugi tip
je mnogo realnije urađen, sa više obrađenih anatomskih detalja, pogotovo ruke koje su vrlo
brižljivo obrađene. Ne vidi se tačno kog je pola svirač, ali se pretpostavlja da je muškog jer
predstavlja akciju koja je oličenje muškog principa, za razliku od ženskog principa koji je
evidentan na ostalim ženskim kikladskim figurama čiji su položaji sputani, sa rukama preko

8
stomaka i skuljenih nogu. Za razliku od njih, svirač na harfi, pogotovo realnije urađen tip, je vrlo
dinamičan. Ova vrsta skulpture najverovatnije nije imala nikakvu religioznu svrhu, već je
predstavljala moguću težnju kikladskog umetnika da prikaže svet i ljude koje vidi oko sebe. Prva,
stilizovana verzija svirača je na neki način apstraktna, i možda prikazuje univerzalnog svirača,
dok nas druga, realističnija verzija navodi na pomisao da je rađena po konkretnom čoveku,
odnosno modelu. Najverovatnije je ta verzija došla mnogo posle stilizovane verzije, kad je
kikladski umetnik počeo da se prepušta spoljašnjim uticajima i da istražuje materijal i sve
mogućnosti koje pruža. Drugi, realistični svirač svakako deluje daleko ličnije i životnije.

Figura sa čašom

Postoji samo jedan dobro očuvan primerak figurae sa čašom. Kao i svirač na harfi, figura sedi,
jedna ruka nalazi se preko stomaka a druga ruka je poluispružena u pokretu nazdravljanja.
Doduše, nije sigurno koji je kontekst u kom se ova figura nalazi – da li je to žanr scena, neko
slavlje, ili je scena religiozne prirode pa ovaj pokret može da se protumači kao prinošenje žrtve
bogovima. Figura je jako stilizovana i malo je grublje obrađena, i kao kod svirača, nismo sigurni
kog je pola. Ono što nas još više zbunjuje je što ima jednu ruku prekrštenu preko grudi na način
koji je tipičan za ženske kikladske skulpture, a u isto vreme imamo akciju sa čašom koja se
dešava u drugoj ruci i koja se, kao kod svirača, može shvatiti kao predstava muškog principa.

Moderna umetnost

Mnogi umetnici modernog doba su bili inspirisani kikladskom umetnošću, oblicima,

jednostavnošću i rečitosti njihovih figura. Među njima su bili Henri Mur čije su skulpture bile
vrlo stilizovane i monumentalne. On je čak imao tu čast da u svojoj privatnoj kolekciji poseduje
tri kikladske figure. Zatim ćemo spomenuti Amedea Modiljanija na čijim je skulpturama i
slikama fizionomija lica nosilac ostataka kikladskog duha. I treći umetnik koga ćemo navesti na
čijim delima je najočigledniji uticaj kikladske umetnosti je Konstantin Brankuši.

ZAKLJUČAK

S obzirom da ne postoje pronađeni pisani izvori koji bi nam detaljnije objasnili način života,
religiju i običaje naroda sa kikladskih ostrva, zaključke izvodimo na osnovu pronađenih
predmeta, posuda, figurica. Kikladska umetnost se, između ostalog, razvijala zahvaljujući

9
pristupačnim materijalima i povoljnom geografskom položaju koji je omogućio dodir sa drugim
civilizacijama. Njihova umetnost vrlo je specifična i autonomna do kraja srednjekikladskog
perioda sredinom drugog milenijuma pre nove ere kada jača uticaj kritske umetnosti. Stilizacija,
proporcije i dekoracija su vrlo osobene i jedinstvene za civilizaciju koja je živela na kikladskim
ostrvima. Njihova umetnost je bremenita značenjima i simbolikom. Iako je relativno malo toga
sačuvano, da ne govorimo o nepostojanju pisanih dokumenata, ono što je pronađeno nas i danas,
skoro 5000 godina kasnije i dalje inspiriše kao umetnike i podstiče na razmišljanje.

LITERATURA

1. Elizabeth Hendrix, (1997/ 8), Painted Laies of the Early Bronze Age, The Metropolitan
Museum of Art Bulletin, New York.

2. Greek Art of the Aegean Islands, (1979/80), The Metropolitan Museum of Art, New York.

3. Metropolitan Museum of Art Journal, (1998), The Metropolitan Museum of Art, New
York.

4. www.wikipedia.com

5. www.metmuseum.org

6. www.ancient.eu

7. www.cycladic.gr

10