6.

Ruska avangarda: umetnost u zivotu i revoluciji

Rusija je od 18. veka propagirala razvoj umetnosti i odrzavala tesne i stalne veze sa
zapadnom, preko casopisa su bili u toku zbivanja u umetnosti, muzici i knjizevnosti.
Maljevich je pokusao da oslobodi umetnost tereta objekta. Izlozio je sliku koja je
sastojala od crnog kvadrata na belom polju-supermatizam.
Kandinski je bio prisiljen da napusti Nemacku zbog izbijanja rata i 1914. se vraca u
Rusiju. Pod pokroviteljstvom vlade imao je samostalnu izlozbu u Moskvi. Kada je
postalo povoljno, vratio se u Nemacku i postao potpredsednik Bauhausa.
Pretvaranje kubistickih kolaza u trodimenzionalnu apstraktnu konstrukciju ostvareno je
najpre u Rusiji , a zatim u Holandiji i Nemackoj.Tatljin je takodje boravio u Parizu i
Berlinu, te je i na njega uticao Pikaso i konstrukcije- tako nastaju njegovi reljefi od
najrazlictijih materijala-drvo, metal,karton,gips,razbijeno staklo-prve popune apstrakcije.
Tatljin i Rodchenko-konstruktivisticki ekspresionizam.
Pocetkom 20tih godina ruski revolucionarni rezim je poceo da obeshrabruje apstrakne
eksperimente i da podstice prakticne poduhvate korisne za oslabelu ekonomiju. Iako je
zbog supermatizma i konstruktivizma Rusija imala vodecu ulogu u svetu – mnogi su
20tih otisli iz Rusije(Kandinski i skulptori Gabo i Pevsner) i preneli su svoje ideje u
zapadnu Evropu - novi medjunarodni stil u umetnosti i arhitekturi.
Posle revolucije braca Pevnser se vracaju u Rusiju 1917.
Prema Gabou, vecina apstraktnih umetnika, odusevljavala se revolucijom, nadajuci se da
ce doneti oslobodjenje i trijumf svih progresivnih tendencija u umetnosti. Ipak 20te
godine Tatljin sa svojom grupom insistira da umetnost mora da sluzi revoluciji na
specijalan i praktican nacin.Umetnici su morali da napuste cist eksperiment u slikasrstvu i
skulpturi, a svoju energiju usmere ka gradjevinarstvu, industrijskom ili proizvodom
dizajnu. Tome su se suprotstavljali Gabo, Pevsner i njihova grupa koja se bori za
nezavisnog umetnika i njegovu slobodu eksperimenta.
Rezultat sukoba je “realisticki manifest” koji su potpisivali Gabo i Pevsner
Realisticki “konstruktivizam” tada nije naisao na opstu primenu, a namerna je upotreba
da pokazu da njihove apstraktne slike daju novu realnost, platonisticku realnost ideja ili
formi apsolutnijih od bilo kakvog podrazavanja prirode.
Sustina novog programa je bilo ponovno radjanje prostora i vremena- “jednih oblika na
kojim se gradi zivot, iz kojih se mora stvarati um” saznajemo iz dokumenta koji sjajno
sazima veliki deo pitanja i problema s kojima su se novi apstraktni umetnici borili.
Do1920 ekperimentima je data sloboda, kako zbog produzetka grajdanskog rata a i
umetnici su popunjavali prazninu u skolama i akademjama izazvanu bekstvom starijih
akademicara.
Lenjin, zabavljen neposrednim problemima, odluke o umetnickim problemima prepusta
Lunacharskom (komesar za obrazovanje). Ipak pri mirnijim uslovima stari akademski i
novi tehnoloski ideali postaju dominantni-slazu se sa komunistickom filozofijom-
umetnost mora biti razumnija masama i korisna industriji (posledica odlaska iz Rusije) jer
vise ne postoji mogucnost da se uradi nesto novo.
Protivteza nadrealizmu i socijalnom realizmu je geometrijska apstrakcija.
Uoci Oktobarske revolucije, gradjanska umetnost imala je slicne ideje De Stija.
1914. Tatljin, Rodchenko, Pevsner i Gabo stvaraju dela u materijalima i na nacin na koji
se konstruise masina ili gradjevina.
Umetnost prostora, a ne mase- blize arhitekturi nego skulpturi.