1.

Pojam hartije od vrednosti

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca,
kamate, zarade ili dividende.
Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno, one hartije od
vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj
grupi hartija od vrednosti nalaze se akcije,obveznice, opcije i drugi finansijski derivati. Ove
akcije su izraz vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice)
aranžmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i
predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim
tržištima.1
U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što
su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.
Prema propisima Republike Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika
članica, pokrajina, grad, opština i drugo pravno lice.
Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno da ispuni tri
uslova:2
 da je u pisanoj formi
 da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
 da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od
vrednosti
Trgovina hartijama od vrednosti obavlja se na berzi. Ukoliko se opredelite da trgujete
hartijama od vrednosti, akcijama ili obveznicama, neophodno je da kontaktirate brokersko-
dilersko društvo, člana Beogradske berze i da zaključite ugovor o posredovanju. Predmet javne
ponude na organizovanom tržištu mogu biti i druge hartije od vrednosti, odnosno finansijski
instrumenti koje se utvrđuju u skladu sa ovim zakonom i aktom Komisije.

1. 1. Svojstva hartija od vrednosti

1
Jakšić M., (2011.), Finansijsko tržište, instrumenti i institucije, Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet,
Kragujevac, str. 21
2
Kostić M., Hartije od vrednosti, Univerzitet Singidunum, Beograd, prezentacija
 Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva, odosno, mora da ispuni 3
uslova:
1. da je u pisanoj formi,
2. da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće) imovinsko pravo,
3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartije od
vrednosti.
Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave
kao sredstva plaćanja kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično.
Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži 5 elemenata:
1. oznaka vrste hartije od vrednosti,
2. naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti,
3. tačno utvrđenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti,
4. mesto, datum, i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti,
5. potpis izdavaoca hartije od vrednosti.
Bitna pravna obeležja:
 Formalnost - postojanje pismene isprave
 obavezni opšti bitni elementi (vrsta hartije, izdavalac, korisnik, obaveza, serijski broj,
mesto i datum izdavanja)
 sankcija nedostatka bitnih elemenata: hartije izdate u seriji – neproizvodjenje pravnog
dejstva i pojedinačna hartija - konverzija u ispravu sa drugom pravnom prirodom
 Inkorporiranost imovinskog prava - zakoniti imalac hartije je titular prava na koje se
odnosi
 prezentacione isprave (poverilac se o dospelosti obraća dužniku za naplatu -tražljivost
umesto donosivosti novčanih obaveza)
 Negocijabilnost - prenosivost kao pravilo
 prenosom hartije vrši se i prenos prava iz hartije (princip povezanosti negocijabilnosti i
inkorporiranosti)
2. Podela hartija od vrednosti

Prema prirodi inkorporisanih prava:

√ Stvarnopravne hartije (skladišnica)
√ Obligacionopravne hartije (obveznica)
√ Korporativne hartije (akcija) Prema prirodi potraživanja:

2
 √ Novčane hartije od vrednosti
√ Robne hartije od vrednosti
Prema roku dospelosti:
√ Kratkoročne hartije
√ Dugoročne hartije
Prema načinu izdavanja:
√ Hartije koje se izdaju pojedinačno
√ Hartije koje se izdaju u seriji

2. 1. Menica

Pismeni dokument, izdat u strogo zakonskoj formi, u kome se izdavalac (trasant)

obavezuje da će u roku isplatiti određeni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu
isplatu. Postoji više vrsta menica. Jedna od njih je sopstvena - kada se izdavalac obavezuje da će
sam izvršiti isplatu, dok je vučena ona kojom izvršilac poziva drugo lice, odnosno trasata da
izvrši isplatu. Blanko menica je neispunjen menični obrazac snabdeven potrebnim potpisima i
zakonski može postati menica čim se ispune ostali bitni podaci.
Blanko menica se upotrebljava za obezbeđenje zajma pojedinca ili organizacije - ako
dužnik normalno otplaćuje zajam, pri izvršenoj potpunoj uplati blanko menica se vraća
dužnicima. Ali ako dužnik prestane sa otplatama blanko menica se popunjava na ostatak duga, a
dug se isplaćuje po meničnom postupku. Sve izjave u vezi sa menicom daju se napismeno i
potpisano na menici, a svaki potpisnik na menici je i obaveznik.
Menica je hartija od vrednosti izdata u propisanoj formi,kojom jedno lice izdaje nalog
drugom licu da u određenom vremenu i na određenom mestu isplati,označenu sumu novca licu
imenovanom u tom pismu obavezujući se i samo da je isplati,ako to ne učini lice kome je nalog
upućen.
Navedeni momenti bliže objašnjavaju jednu vrstu menice,poznatu pod imenom trasirana
(vučena) menica kod koje se obavezno javljaju tri lica:prvo lice koje daje nalog za plaćanje, ili
trasant;drugo lice kome se upućuje naredba za plaćanje,ili trasat;treće imalac menice,ili remitent.
Druga vrsta menice je sopstvena menica.
Ona se razlikuje od trasirane menice po tome što se njen izdavalac (trasant) sam
obavezuje da će u određeno vreme i na određenom mestu isplatiti označenu sumu novca licu
imenovanom u menici (remitent), ili po njegovoj naredbi.Prema tome, sopstvena menica sadrži

3
označenje dva lica:izdavaoca menice (trasat se ne pojavljuje) i imaoca menice ili korisnika
(remitent).3
Menično pravo je priznalo menično-pravna svojstva sopstvenoj menici,pa se,prirodno,na
nju primenjuju odredbe o trasiranoj menici iz Zakona o menici koji je izvor prava za ovaj pravni
institut.Jedina ograda bila bi u tome što se prilikom primene mnogobrojnih odredbi po trasiranoj
menici mora prethodno proveriti da nije takva primena suprotna prirodi sopstvene menice.
Usvajajući stav o načelnoj jednakosti trasirane i sopstvene menice naš Zakon predviđa da se na
sopstvenu menicu ne primenjuju odredbe o bitnim sastojcima trasirane menice,zatim o
odgovornosti trasata, o prezentaciji na akcept trasirane menice, o protestu i regresu zbog
delimičnog akcepta,o intervenciji zbog neakceptiranja i, najzad, o duplikatima trasirane menice o
kojima će se kasnije detaljnije govoriti.
U pravnoj doktrini sporno je pitanje pravne prirode menice.O tome postoje brojne teorije
među kojima treba izdvojiti tri: ugovornu,emisionu i kreacionu teoriju. Ugovorna teorija je
najstarija i danas ima najmanje pristalica. Po njoj, menica je isprava kojom se potvrđuje ugovor o
razmeni novca koji je zaključen između izdavaoca i prvog imaoca menice.
Shvatanje menice kao ugovora o razmeni izraslo je iz prvobitne uloge menice kada je
menica služila kao sredstvo razmene novca.U novije vreme, ugovorna teorija je dobila novo
značenje.Prema njoj, menica je ugovor između dva lica: lica koje predaje i lica koje prima
menicu. Trenutak predaje menice primaoca označava i trenutak nastanka menične obaveze.
Emisiona teorija ističe da je menica jednostrani pravni posao nastao ne samom činjenicom
Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a mnogo
docnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati
nabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci.
Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit. Međutim, kada je
prodavcu bio potreban novac on je menicu eskontovao, tj. isplatio potraživanje iz hartije od
vrednosti njenom imaocu, od strane banke pre dospelosti potraživanja. Tada se događalo, da
banka odmah isplati imaocu isprave vrednost iz hartije, s tim što je banka naplaćivala
potraživanje iz hartije tek kada je ono dospelo. Banka je mogla da eskontovanu hartiju od
vrednosti, proda nekoj drugoj banci i pre dospelosti isprave i tada se ova radnja naziva reeskont.4
Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, tako da se njena
prvobitna uloga isključivo, kao sredstvo razmene domaćeg u inostrani novac, pretvorila i u
sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu sa
osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije
mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom.
3
Zakon o obligacionim odnosima, član 234-261
4
Antonijevic, Jovanovic, B., (2003.), Hartije od vrednosti, Beograd, str. 36-37

4
 Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana
jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem
tzv. teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko
menice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a
da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente.
Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i
propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa
čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na
koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz
toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice
(trasat).
2. 1. 1. Vrste menice

Postoje dve vrste menice: trasirana (vučena) i sopstvena menica.5

Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom, podrazumeva se takva vrsta menice
kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice
isplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je
označena u menici. Ista je dobila naziv od latinske reči trahere, što znači "vući" i zato se ona
naziva i trata menicom.6
Pod sopstvenom menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac
obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po
naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. Kod sopstvene, solo menice
trasat ne postoji, pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote, već postoji sopstveno
obavezivanje izdavaoca menice.
Kod trasirane menice, razlikujemo tri vrste:7
 trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi,
 redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči) i
 trasiranu sopstvenu menicu.
Moguća je jedna druga podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na
njenu ulogu u tim poslovima na: robnu, poslovnu i finansijsku menicu.
Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac
kreditira kupca. Tada, umesto plaćanja robe kupac akceptira menicu koju izdaje prodavac i na taj
način kupac postaje glavni menični dužnik, a prodavac ovakvom menicom može plaćati svoje
5
http://preduzetnik.rs/2013/11/17/sta-je-to-menica/
6
http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrFinansijskeOrganizacije/Zakoni/zakon_o_menici.pdf
7
https://finansijskoposlovanje.wordpress.com/2012/01/21/menica-2/

5
obaveze trećim licima ili je eskontovati kod banke i naplatiti svoje potraživanje prema kupcu i
pre dospelosti menice.
Poslovna menica, ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje,po pravilu, kod
drugih ugovora u prometu robe i usluga.
Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca, kod
mnogih ugovora u robnom i platnom prometu.
Postoji još jedna podela menica u vezi sa formom menične isprave, pa se sa toga
aspekta može izvršiti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice.
Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve
bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom, a pri tome može sadržati i neke nebitne
menične elemente.
Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja
popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način
ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente, pre nego što
menicu bude koristio protiv meničnog dužnika.

2. 1. 2. Karakteristike menice

Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. Ako ne postoji menična pismena isprava
ne može doći do nastanka, prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana.
Ona je po samom zakonu hartija po naredbi, a izuzetno ona može predstavljati i hartiju na ime,
kada je u menično pismeno uneta klauzula "ne po naredbi", odnosno "rekta klauzula".
Menicaje apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom, tj. iz nje
se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala.
Menica predstavlja strogo formalnu ispravu, hartiju od vrednosti, tako da nedostatak
nekog njenog bitnog meničlnog elementa povlači i njenu nevažnost.
U pravima kontinentalnih država, menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na
određenu sumu novca, dok ona u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu
količinu zamenljivih stvari ili na izvršenje određene činidbe.
Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku, nego i prema
poveriocu.
Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj
inkorporirana (utelovljena, sadržana) po svojoj pravnoj prirodi obligaciona, što bliže znači da je
u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku.
Menica je prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati - podneti dužniku.

6
 Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. Dakle, sve
što nije u meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika.
Osnovna menična načela su:8
1) načelo pismenosti (formalnosti) menice,
2) načelo inkorporacije,
3) načelo fiksne menične obaveze,
4) načelo menične strogosti,
5) načelo menične solidarnosti,
6) načelo samostalnosti menične obaveze i
7) načelo neposrednosti menice.
2. 2. Ček

Ček je hartija od vrednosti, putem kojeg izdavalac-trasant se nalogom obraća drugom

licu-trasatu (bankarskoj organizaciji) da po dospelosti isplati remitentu-korisniku čeka, određeni
iznos na teret njegovog pokrića zakonitom imaocu čeka. Ovde kod čeka ime remitenta nije bitan
elemenat i zbog toga je dopušteno da ček glasi i na donosioca. Trasant u trenutku izdavanja čeka
mora da ima pokriće, jer izdavanje čeka bez pokrića u nas predstavlja i krivično delo. Trasata,
kod nas, predstavlja uvek bankarska organizacija.9
Ček u modernoj trgovini i prometu, predstavlja sredstvo plaćanja. Njegovim korišćenjem
se izbegava upotreba gotovog novca, a sa time se izbegavaju i svi rizici koje nosi trgovina sa
gotovim novcem. U međunarodnom prometu, omogućava se efikasno plaćanje subjekata koji se
nalaze u raznim državama. Prema savremenom shvatanju, ček je hartija od vrednosti u kojoj njen
izdavalac (trasant) daje trasatu bezuslovan uput da licu koje je u čeku označeno kao remitent ili
samom izdavaocu čeka isplati određenu sumu novca na teret trasantovog pokrića kod trasata.
Kao i kod menice, tako i kod čeka postoje međunarodni i domaći, nacionalni izvori
prava.
Propisi o čeku, baziraju se na određenim principima i načelima koja su slična i meničnom
pravu. Postoji više čekovnih načela, od kojih ističemo sledeća:10
1. Načelo pismenosti ili formalnosti čeka.
2. Načelo inkorporacije.
3. Načelo fiksne obaveze.
4. Načelo čekovne strogosti.

8
Foley, J.B. (1998.), Tržišta kapitala, Mate d.o.o., Zagreb, str. 97
9
Sl. glasnik RS, br. 31/2011
10
http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_trzistu_hartija_od_vrednosti_i_drugih_finansijskih_instrumena
ta.pdf

7
5. Načelo samostalnosti i solidarnosti obaveza.
6. Načelo neposrednosti.
7. Načelo bezuslovnog pokrića.

2. 2. 1. Vrste čekova

Podela prema vrsti čekova može se izvršiti na dva kriterijuma: 11

1) na vrste čekova prema načinu određivanja imaoca prava i
2) s obzirom na namenu čekova.
Po prvom kriterijumu, po načinu određivanja imaoca prava, postoje sledeći oblici čekova:
ček na ime, ček po naredbi, ček na donosioca, alternativni ček, sopstveni trasirani ček; a po
drugom kriterijumu, obzirom na njegovu namenu postoje sledeći čekovi: isplatni, obračunski
(virmanski), barirani (precrtani), putnički, akreditivni, dokumentovani, certificirani i vizirani
čekovi.
Ček na ime -Ovakvim čekom, njegov izdavalac želi da ograniči njegovu cirkulaciju.Isti
je dobio naziv po tome što je u njemu označeno ime korisnika-remitenta i isplata se mora izvršiti
licu na koje ček glasi. Naš Zakon o čeku, ne pravi razliku između čeka na ime i čeka po naredbi,
iz razloga što se i ček koji glasi na ime, kao i onaj koji glasi po naredbi, može da prenosi
indosiranjem. Ovakva zakonska odredba je doneta pod uticajem Jednoobraznog zakona o čeku,
koji takođe u članu 14.- daje mogućnost da se ček prenosi putem indosamenta, bez obzira na to
da li pored imena korisnika - remitenta stoji ili ne stoji označenje "po naredbi". Zanimljivo je
rešenje koje je usvojeno u Jednoobraznog zakona koji daje državama ugovornicama pravo da u
svojim nacionalnim zakonima propišu, da za čekove koji su plativi na njihovoj teritorij i, a koji
su snabdeveni klauzulom "ne prenosiv", mogu da se isplate samo imaocu koji je ček primio sa
ovom klauzulom.12
Ovakva je rezerva, na primer, uneta u italijansko zakonodavstvo. Međutim, i u nas, vrlo
često se susrećemo sa tzv. rekta klauzulama ("ne po naredbi"), koja je prisutna kod čekova po
tekućim računima građana i koja je oštampana na čekovnom blanketu, ispod imena korisnika -"s
tim da se ovaj ček ne može prene ti na treće lice".
Ček po naredbi - Isti ček upućuje da se isplata može da izvrši po naredbi lica koje je
označeno u čeku ili licu na koje je ček prenet putem indosiranja. Dakle, ako je korisnik čeka, čije
je ime i upisano u čekovni blanket, preneo isti ček i na novog korisnika-indosatara, banka je kao

11
http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrFinansijskeOrganizacije/Zakoni/zakon_o_ceku.pdf
12
http://www.belex.rs/k12/prezentacije/miladinovski.pdf

8
trasat, u obavezi da takav ček isplati poslednjem indosataru, pod uslovom da je ček prenošen
neprekinutim nizom indosamenata.
Ček na donosioca - Kod ovog čeka u njegov pismeni blanket nije uneto ime korisnika ili
je uneta klauzula "platite donosiocu". Svakako da ova vrsta čekova na donosioca, obezbeđuje
brzu i jednostavnu cirkulaciju u prometu, jer se prenos istih čekova obavlja jednostavno -
prostom predajm (tradicijom). Slaba mu je strana ta što daje mogućnost i nesavesnim držaocima
čeka da isti naplate kod banke. Ova opasnost je tim veća što, po pravilu, banka nije obavezna da
proverava identitet osobe koja je prezentirala ček na donosioca radi isplate.
Alternativni ček - Ovaj ček u suštini predstavlja ček na donosioca, jer se na čekovnom
blanketu vrši alternativno označavanje korisnika, kao na primer: "platite Dordu Perišiću ili
donosiocu", svodi kao na ček na donosioca. Alternativni čekovi vrlo često sadrže ime remitenta,
ali kao što smo izneli, može da ima i klauzulu da trasat-banka isplati čekovni iznos, donosiocu
čeka. To je neka vrsta mešovite hartije od vrednosti, jer on može da bude i ček na ime, ali i ček
po naredbi i ček na donosioca. Alternativni ček se može preneti prosto predajom i onda kad
sadrži ime remitenta.
Sopstveni trasirani ček. - Kod ove vrste čeka, trasant vuče ček, odnosno trasira ček i na
samoga sebe. Takvih primera bilo je i u praksi, da jedna banka vuče ček na drugu banku i onda je
takav ček neka vrsta interbankarskog-međubankarskog instrumenta plaćanja.
Trasirani ček po sopstvenoj naredbi. - Isti ček, predstavlja takav instrument plaćanja, u
kojem je jedno isto lice i trasant i korisnik-remitent. Ovakva situacija se često sreće u
slučajevima kada imalac tekućeg računa svojim čekom kod banke podiže određenu sumu novca
za sebe.
Prema nameni i drugim svojstvima, čekovi se dele na: 13
 isplatne,
 obračunske ili virmanske,
 barirane ili precrtane čekove, dokumentarne, akreditivne, putničke, cirkularne, vizirane i
certificirane čekove.
a) Isplami (gotovinski) ček. - Kod isplatnih, gotovinskih čekova, trasat isplaćuje čekovnu
svotu u govorom novcu. Tu je bitno da se isplata realizuje u gotovom novcu, bez obzira da li
se ona obavlja prema imaocu čeka ili se radi o trasantu.
b) Obračunski ili virmanski ček. - Obračunski ili virmanski čekovi su oni čekovi kod kojih
se isplata ne obavlja u gotovom novcu, nego se prenos sredstava vrši sa tekućeg računa na
trasanta, a to čini banka-trasat u korist tekućeg računa ili žiro računa imaoca čeka. Na

13
Sl. glasnik RS, br. 47/2006

9
ovakvim čekovima, shodno našim propisima, mora da postoji klauzula "samo za obračun" ili
neka slična klauzula.
c) Barirani ili precrtani ček.- Barirani ili precrtani čekovi su oni čekovi, na čijem se licu
nalaze dve paralelne linije, dijagonalno po čeku, a naplata ovakvog čeka od trasata, može da
se izvrši samo posredstvom neke banke. Razlikuje se opšti i posebni precrtaj.
Kod posebnog precrtaja, između dijagonalnih linija je naveden naziv banke gde se mora
izvršiti naplata čeka. Kod opšteg precrtaja, između linija nije navedeno ništa ili stoji samo
opšta klauzula preko bnke. Opšti precrtaj se može pretvoriti u poseban upisivanjem imena
banke, a obrnuto nije dozvoljeno.
d) Dokumentarni ček. - Dokumentarni ček se javlja često, kod nekih zemalja kod kojih je
bitno da se isplata čeka uslovljava odgovarajućom istovremenom prezentacijom robnih
dokumenata. To prezentiranje robnih dokumenata, označava dokazivanje da je korisnik čeka
izvršio svoje obaveze iz nekog pravnog posla koje je imao prema trasantu. U ovom čeku,
moraju biti označena dokumenta koja treba da budu predata prilikom isplate čeka, jer trasat
može da odbije isplatu čeka ako mu nisu predata određena dokumenta.
e) Putnički čekovi. - Putnički čekovi su oni čekovi sa kojima putnici podmiruju svoje
troškove na putovanju bez upotrebe gotovog novca, a kojima plaćaju određenu robu ili
usluge.
j) Akreditvni čekovi. - Akreditivni čekovi predstavljaju one čekove gde se uz niz olakšica
ostvaruje konkretna ekonomska politika u vezi stimuliranja pojedinih privrednih delatnosti
od strane države. Oni se odlikuju time da se ovakvi čekovi mogu upotrebi ti za kupovinu
određenih proizvoda, a na njih se primenjuju slična pravila kao za putničke čekove.
g) Vizirani čekovi. - Vizirani čekovi se javljaju često i sadrže klauzulu, kao na primer,
"viđen" i sl. koji je na njih stavila banka o postojanju pokrića, u momentu izdavanja čeka.
Banka se ne obavezuje da takvo pokriće blokira za isplatu čeka.
h) Certficirani čekovi. - Certificirani čekovi su oni čekovi u koji se unosi klauzula o
postojanju pokrića, kao na primer: "certificiran", "dobar", "good", "pokriven" i sl. Za razliku
od viziranih čekova, banka kod ovih certificiranih čekova preuzima odgovornost, ne samo u
pogledu postojanja novčanog pokrića, nego i za realizaciju, tj.naplatu tih čekova, često se
obavezujući - da pokriće blokira do isteka roka za prezentaciju čeka na isplatu.
i) Cirkularni čekovi. - Cirkularni čekovi su oni čekovi koje izdaje banka u svojstvu
remitenta, a koje ona predaje klijentu (kao remitentu) u cilju naplate čeka, kod poslovne
jedinice banke ili neke druge korespondentne banke. Tu je banka u ulozi trasanta, dok je kod
putničkih čekova u ulozi trasata. Ovi čekovi su sigurno sredstvo za realizaciju, jer ih banke

10
 ne izdaju ako prethodno ne postoji odgovarajuće novčano pokriće. Istim čekovima se
olakšava licima da raspolažu sa sredstvima koja imaju na računima kod banke.
Kao i kod menice, tako i kod čeka postoji bitni inebitni čekovni elementi. U skladu sa
Zakonom o čeku, ček mora da sadrži sledeće bitne elemente:
1) označenje da se radi o čeku i to napisano u samom tekstu-slogu čeka;
2) bezuslovni uput da se plati određena suma novca iz trasantovog pokrića;
3) ime trasata koji treba da plati, najčešće domaća bankarska organizacija;
4) mesto gde treba da se plati;
5) dan i mesto izdavanja čeka;
6) potpis lica koje je ček izdalo (trasant).
Ovakve elemente koji su bitni, moraju da imaju svi čekovi, da bi mogli da se pojavljuju u
prometu.
Kod čeka važe ista pravila koja važe i kod menice, tj.da se radi o označenju da je to ček,
datumu i mestu izdanja i potpisu trasanta. Kad se radi o davanju naloga za isplatu čekovne svote,
mora da se navede i pokriće iz kojeg se čekovna svota isplaćuje. Ako je reč o: imenu trasata kod
čeka, to je u većini zemalja neka banka, jer bi se u drugoj situaciji radilo - ne o čeku, već o
trgovačkoj uputnici. Pri plaćanju čekovne sume, kod čeka ne postoji institut domiciliranja.
Kao predpostavljeni bitni čekovni elementi, smatraju se: mesto izdanja i mesto plaćanja
čeka. Tu se primenjuju ista pravila kao i kod menice. Dospelost čekovne obaveze, za razliku od
menice, nije bitni elemenat čeka, jer ček dospeva po viđenju.
Kad se radi o bariranom čeku, kao sredstva za obezbeđenje plaćanja u unutrašnjem
prometu, bitni elemenat je i klauzula "samo za obračun" i broj računa trasanta sa kojeg se ima
naplatiti čekovna svota.
Nebitni čekovni elementi. - Kod čeka, kao i kod menice, pord bitnih elemenata
pojavljuju se i nebitni, neobavezni (fakultativni) čekovni elementi, kao što su: neobavezna
(fakultativna) lica i nebitne (fakultativne) klauzule.
Kao neobavezna (fakultativna) lica se kod čeka pojavljuju:ime remitenta - korisnika ,
čeka (jer ček može da glasi i na donosioca). Tu se kao nebitna fakultativna lica, pojavljuju još:
indosanti, indosatari, avalisti, multiplikatori, instrumentalni svedoci i dr.
Kao nebitne (fakultativne) klauzule se javljaju: odredbe o moneti, o prezentaciji,
izveštaju, klauzule "po naredbi", "rekta klauzule" i dr.
Neke klauzule kod čeka nisu dozvoljene iako su iste dozvoljene kod menice. Radi se o
sledećim klauzulama:
-klauzula o oslobođenju izdavaoca čeka (trasanta) od odgovornosti za isplatu čeka.

11
 -klauzula o akceptu je nedozvoljena kod čeka, jer kod čeka nema akcepta, pošto on uvek
dospeva po viđenju,
-nije dozvoljena ni klauzula o domiciliranju čeka, jer bi se u suprotnom moglo dogovoriti
da ček bude trasiran na lice kod kojeg trasant nema pokrića,
-nije dozvoljena ni klauzula o kamati jer ček mora da bude pogodan za brzu cirkulaciju,
-takođe, nije kod čeka dozvoljena klauzula o dospelosti, jer ček dospeva po viđenju.

12