fim iiteratura: film i knjizevno delo bora Gosié [Nepraviinost ~ ona je reé kojom Gustay Rene Hoke osltka- va svekoliko razvo} mantére. dakle smisaonog 1 formainog od- Sfoka u stranu od svakkog oblika mimesise, to nudi iregularma Siitu umesto steari same; mit onde gde nas docokule teskobna Scekivanost price. Film je ne samo jedna od najopiphiviin max finislekin umetnost, vec ajen paradoksalni krumskt avedok na Filmu ilu snjemus, odigrava se nesto drago od onoga Sto se tim flimom slikas, Kinematogratsk: dokument postaje vali Svolo] Repusredno} epipljivest! | preiivost, vick se ono Sto se na Saito strani vided! ne moze jer vdjivost stimalivo vid ve Zbl fost sada se vidi vidi, pa old za pedal blize sepilu. Crno- Toole siruktura drevnih imsiih dela samo je jedan of oblika Gre ugovorene slabovidnost,teorjskl uivrdene 1 dovedene do parcleizina, film dakle, nije nista do drugo nefitma,razlicitost Sno noflimiive akiwelnost, koja Tiimskim manufakturistima pruzt manje no sto je baviena sirovina, film je pregnuce rka- fo, date avuicad, sok tamo, a da ni sa ovde nismo posve na isto, U takevoj situa te8ko da je razumno ragunat! na mimesis Koji moze povezati knjzevno dela, kao primarnt oblik prepeva vehja videnog i Gutog il miijenog, na nejerk filmskog vreme hat kinemafografsiog delanja, most Ko} bivezivao dve neoba Ter kao u Jedniom nasiovu peshiia Pavioviea, Knitzewno, oprede- ijeno jo da svojom teksturdm, dalle pokroveem, prekriie oma ci Indar stvarnostipre no sto odatleicielt gol: psa! znatt Lea, tojost prekrivati onoliko vstrajno, da bt pice opste bilo; ileta: ie ilcucletanje hieija Je, metaforiena davno pre Pikasovog g0- Tuba i seze ul astirbanipalske, egipatske | apadnohriseanske helode ‘metaforizovanja, Pisati-Knjizevno elo, dakle, zach Ronstruisati ona) odstup od jezitke peakse koja je sama po Sebi Gectup od misl, a ova od nemisleeegzena hago) duhovno| tnutrasnjost, 1 takto u beskra i do krajnjeg dna onoga sto u svo- ne nepeznavanju poznajemo kao nase nesvesne. lazeei na vi Gio, Enigerno pine, krivotwon znaéhwvoje poreldo jer nit Jedno 2a drugim nekoiiko spratova, pregrada ht konteara kroz Ije\protazi, da br uopste bilo tekstom, pismom ill knyigom. Bo- Tonk vazduhu, ako se sad ovn nadpovrsinska (eradevina wet ha kag nonovo snizeni fundus, zeno od koleg bi moralo pocet novo dela, lok ovde predstoje nova umeéa kvotvartel stv: film i literatura (kratak pregled) endrju horton -Siguran sam da u naiim glavama posto via zvuénog filma, ka- ae grtut sola Zorba u roman Nikosn Kazantakisn -Grk Zorba (16) Hiv) jedsostavan nadin Zorba taredava itn da fei medijum na: ‘Bain lfedsko| mast obj folografsil uhvacenih | mehaniekt prove dln sta rooze povenadl iat javu onliko KOMIK | udskt umn. Z01~ oath spadanje ukacuje Ina sigpen na Kojem je ilm posiao deo ina) Gusine? inernacionaine drustvene svestu deadeselom veka, O@No= filme’ literature pradstayljaunakrane dotivo utehnict sada} a Trovang na stalno rastico} vest ramlin moguénost | ogranigenia rake of medi, \Gevelc Jou podetk opadao pojmove. Ova svest dobila je svoj umet nigh vgueltiereaa) delim kao osu podtske slike avatinia-U po- reins Jealk a prema tome' iterative, razio se kao simbolitan {neta Helden prodatavi sit emocia, Ruzvo| kinematograte, kof fe po SoS Pons nemih ilmova sus fe sjeaisjavanje govorme rea sas (Sen Mogute je imom smasrett dais raevovizuelnog Iterarnog pro Goa Kop unstond dope do preisior. rie meow unwaiehafora koje erature lobadne ocd) titeie kala prlagodavalasobl radi umetiog efekta me Port eldoradlvale: ao poeaj fim [e sposoban da poreda spol alike se gems carla raspolorenjaHustevaa idje: Hoo i rata, km sae ao Kon! glunice,cjeloge, rasvetut mieunscen, kao roman Welt deluje keo novatina umotnost Kola koristt vreme | prostor ‘svoj 2a Po ere pros evim ovim sllénostina film se jasno ralikuj of litera- sure Fragen hi Ane Basu esalo dave to aa posto os uvek nie ite. Time je mistio na sposobnost filma da svojom Rotogtalkown esnovont iaehanice! promvede sivarnost. Razvitkom teh- olde iim vernje kaze svetsvojom slikom slikom koja fe rast Poeekeatwayjiuel siobod! umelni¢ne nterpretaif it nepovrainoscu ko bismo mogli dosi do zadate teme koja Zelt spojiti dve nespoli- vosti, knjizevno | ilmsko. Knjizevno misljenje izneverava samo jednu svoju stranu, Bifriranost dogovorene znakovnosti, ulemeljene u jeziku. Prigatl knjizevno znaci boriti se sa Tatumom pricanja (salonskog lt onog sa bahtinskog tga, svejedno}, kakvo se kao meduliudsta Mera umete u covekov praxis kao oznacavajuel subjekt, ali kao praksa sama, knjizevno tvoriti, dakle, znact krivo-tvori vanknjizevnu jeziéku farsu koja sama po sebi tizima je od stva hog sa svom svojom nedovoljnoscu u opisu toga sivarnog, Pri- ali filmsk! posve druga je vista ne-oznacavanja, buduei da se barata slikom koja bi navodno imala biti »zbiljskas, s obzirom da je rezultat jedne tehnicke domisliatost! a ne zamandaljene isterioznostt iz domena Alanasiusa Kirhera. Ali znamo kako je to sobjektivistigkae delainost zavrsila { Sta sve u njoj objektiv- hho niposto nije, Citav razvo} ovog umeca olkriva spoljnu sirant jedine iste baziéne vizulone abmane koja se Cini dragocenom | za oko dvadeselog veka, veé neophodnom. Medubaratanje ovih Gvaju pisama (Kenjizevnog | filmskog) moze donositi.samo nove lodonosne zbrke: hocu da kazem kako ne postojiofilmijeno il ilmovano knjizevno dela kao s10 ne mo7e postojatt ni oknjizent knjizevnim pismom ispisani flat u sudaru ovih dveju znakov- nosti rada se uvek hibrid, medurod i bastrad. Bastradi, medu- tim, lop! su ne samo za ukus manirista, ‘Mora se znali jos ovo: svaki film reflektuje Izvesno sknjtzev- nox predpisma, to je scenario ill cak samo zabeleska, tanki si- opsistiekt moll, Il Gak nezabelezen! tekst ovog netspisanog pisma, u rediteljevoj glavi. To govori da neka korespondencija, posto}l fzmedu jednog znakovlja (revenino/tekstuainog) i dru- Boe (vizuelnog), Korespondencija koja se razvija tako Sto jedna igolovost [scenario ideja) ima da dovede do delatne sopipljivoss tis, slike # filma, U ovem sukobu pokuzace se neprilike ne bas sekranizivosti knjizevnog delas, no nespojivosti dvaju jevika, ne ‘moti da se jednim kazuje pri¢a ve¢ ispricana na drugom; njtho- Ya udaljenost mnogo je veea no So je to prica na bantu slusana, fod Norvezanina, (Znamo da film =govort« uvek vise kad ne go- orl, pa €ak, povremeno | kad ne siila, il kad pokarzuje «nistiae Utidkokovom film kamera pokizujé praznu ullcu, jedna oso ba usla jeu jednu Kueu to je sve. Ali ova muta od slike polar je nage Sopstveno predznanje zadobijeno tokom samog filma, fi znamo da ¢e ta osoba koja je usla, naci na spralu ubijenu sekretaricu Ida ée kriknuti, mi gledamo to niSia na ulici {to ni- Sia pre nego rik ne dopuni auditivnim putem ovu nistost slike ‘moj izvesta) o tom slucaju, ovde iznesen, nesto je drugo no ono Sto sam video gledajuét tu scenu i njenu ispunjenu nemustost) ea tt "Tema Literatura i film« nastala je u saradnji sa éasopi- fom :GRADAC- iz Cacka, Priredivaci su Aleksandar D. Kostié i Milosav Marinovi ‘yremenae, Stoga je film predstavijanje realnost! u vremenu, sto ga Glo} arlictim od puke fotografie. Lileratura jo sdruge strane” zasnovana ha jeziku | simbolican je preastavni stvarnost Stoga se film lteratue a dodiljavaju na raliite nagine. Tamo gee cllalac rnota da preteet |e Bit unutradnju viaualizueja karaktera, scone ili emocile, gledalac mo: Fada usebi pretodl flimske slike da bl -protitao. nihove znacenie Nek su autoriod pocetka shvatsitkaleve mogucnost praza film. Jos pro niegove pojave, Vajeel Lindsel Je u svom delu sumetnost pokreine Biker (fine Act of the Moving Picture, 1922) zapisao da je otkriee filma {sto tako veliki Kora -kao ! nastanak siikovnog plsma Kamenom do- bur. Njegov sud zasnivao se vecinom na delima D.V. Grifita, tog pionirs, 956 poljaoll ne samo da je razvio'ali na otkrio) osnovn! jes filma, nego fe, iat ina sada cies fe Pith of w Nations ei) ho Sam predslaviia adaptaciu romata ‘Tomasa.Diksona. -Saplementk« {he Elansman. 1909, pomogao da iim postane -postovane ‘Serge Erendtajn mje posnat sumo kao jedan oa prvihsniacajni fi skis stvaeniaca wSSSH-,noqo lao edarn od aj telanuih Faia feorstiéara do tada. Za Elzgnsajna je fim blo znaeajan kao visa») in marian eke ord gk fe, A je. ‘ol oStrouman ca ebvatt da se oanova fmol aobuke koja je razvio Grif moze jasnije nad u iteratury tagnije w delima Carlen Dikensa Proplitanje scena fim I redova u knit, polstovectvanye hikova sa ob jeltima Sivotinjama (na primer, macla fa mladim enema, buldole Sa'snadnim mudkareima, krupni planovi,pretapanja iefekt dupe ek- Spozicie, ve eo prikazano u romanima Dikessa. Kako jo ikens bio rion omen ator, jano jv uc) erature na strultur | Site Efzenétain je, takode, zapazto slienost zmedu poezie filma U sv: joj estore) form montaia fe kombinacla dve radios ake I nie ‘aa straranja vekplonijec i tte slike w neti) svest Japanski alk, {room itce'u ese -Flmska forma 640) dabijon jena i nacin, radi Istog efekta Flzenstap, ko} je sve karen poceo tpovoris, krista Je take prsmere da bl itakan do koje mere sposobnest ima Kao to Troguenost oblikovanja, pomase fimskom siwaraocs pet davan: pot Skog kevalieta svom umeiniékom delu. U stvnr rant Hm rican Smintrall su nem) film najveeim dometom uw filmskoy umetnost 1 nis ‘pesdraval pojavu zvénog Vilma kasnih dvadesetn godin, Fimo kaa Pt Murnahow sislazal sumone (Sunrise, 102) Drefrov sStradanye Jo ‘vanig Orleanko: (La passion do Jeanne dre, 1928) komiemt nadrea Zam Carilja Caplina fim -Poitagn ta vlatom: (Phe Gold Rus, 125) Sivorl su ono So Je Suzan Sontne nazvala smo jezik, nacin saopstava: ria emocia direkino, joikore lea I iola« Odausivo vals | upotreba Grno-beio febnike, st boje protivurect svabodnevno) neainost, opr roll su da se ran filmskee umetmostoslobod Iteramoe predstaianya Sivammost, So fe Rudolf Arnhaim Jasno stavio do znanja u dely =F Fiao tmethaste (1097). Tako st isk stearaoes magi pravt dela, po Uzoru ne Meliowa Luisa Bunjole, andalueik! pas (in eon ara Jour 128), koja a sgersata tmove, mast |i poetenie, reais {ithe fiimove kao sto Jo »Covele kkmorome (Chavo ¢ lanoapysanacom, {W), Detge Vertova, Silénost 1 povesanost possi | filma u kinematograts: nasboje predstaslja avangardn pokret.2bog vecth inans/shik ulagana, Maske Fak izmodu Komencjalnog | sekaperimentalnoge Jase" mu nego Uiheratueh »Avangardas je slobsdaiy natin eraeavaniet polio se {inekomerajainin flmovlm,ograriéonih bueeta imac strarsoce Koll rade samostaino lt umanjim grupama,tefees, svolim liznim inter sina, ka stvaranju snovihs pristupa fimu, Nieue: iz bliske povezanost Ierarmin, umetniecn iim interesa u evropakin pokretima, kao Sto su dadaizam, okspresion!2am, nadealieam Wabi, ko} sich De tale ilmake stvaraoce kao tio au Bunjuel, Man Re}, Maree! Digan, Fermard Leto i Zan Epatjn,avangaréa uskoro dobsja predstawnike wat okom spoltcu_elsperimentalnif imslaly ostvarenja, prvensivono SAD: Mala Deren je, na primer, bile edna od preih ameFeiin filmic stvaralaca koje eptvta roguenos stvaranja eng abla nacren Iistienog ana postsifom kombisacifom shika w filmu sAirece popodne- vac icses ofthe Afternoon, lol Fades terdeeth godin ava tardn!film postaje poznat kag rundergrounde tlm. Gregor! Marko- Rules at lnom crahas bape. Kent ange, nano Worpionae (Scorpio Rising, 180-1804), Jonae Mekas\ su svojim impre nism fimovina u cia =dnevniar, predtaviafu sraragee Wo} ha filmu stvarajusvet ito ako lean | napet kao onal W poezi. Cak se Endiji Vorhotu | njegovom iauzetnom dakumentarnom pritascu filmu, kao foe ullmu Sane (Slogp, 1069, moze zamort dao storso =poet Jp opstog mesia« oslobadajuci glodacen svakog iecekivanja a zapist, Glan ova ropustajucl ga nat natin eopsivenin abana ‘sspomenama talkers “Ake Je pestlao jasan raskorak tamed onih kof su vod glavma ro6 flies! iteratur’ SAD, u Brropl se Cesta dagedalo suprotno. Od Bare ia, minot europa lst svaraoat ilu itovrreno | pis ELometria iit inalektuele uvek u toku sa 2ivanjima | pokretima {oratun,umotnost | idelama svog urement, toga su modusobns sea Htovrement resto filma iterafura ! umeinost u Evrop bis mnogo se razeni nego il SAD. Svalako da su na Zana enoara velikog sles Tinale slike njogovog oem, Zan Koka so paso lero tzmodkr oes, Grame, romana | film, zimajues od svt po malo, isto eno tof mse ot urhetnost odrederiog vremens. da Ml storie tizve portske mitave hao sk pesniln (Le sang un post, 1090), Lepotca avers (La Belle (tla Bove 1010} Orta (Oxpioe 16). ‘dings fima i Iiterature’ delimieno je zavisio od tebnologle. Pje- yom 2vtnog filma Holivud se munjevio akrenua Brodveji, osorlent Komedi potoriss pis! putoval sua Zapad, ai th preth dina zac nog filma retko su stvarana dela koja bl predstaviala vite od obiene Grame prenesene na flmsko piatno statichom kamerory azo) lalla Shosurdaih: kamera, now sobiva, himova tbo}, poboliiane kvalitet $vka vgok nive fohnieke onganteace rats poweeanye traza)nos- ‘hima’ Bok ranthtridesoth godina Nimsko delo Lest nije predetasija- Jonitta vie od verafe pororisnog komada, danainji fimo! mogu imal slobodniju formu | sadréa), kao | okspertmentaina proza, Tako film koristi mnoge oblike knjlzevnih dela, halvise sliénost ims. ‘sa romanom u pros Komerciaint igrant flm predotarja narativn epi orm has romn a prot aia mond uprava remena {prostorom po svojol 2, predatavijjudliikove naratienima putem Soe igi su popularal romanl ivek bill pledan vor za papular filmove Evvrdent primer ovalve holivudske formate je lm sProhjalo sa ho: rome (Gone withthe Wind, 199) To u fimo Kol su, kao #0 Potin Kel icaze, stworent od abavs {silane t radoskraavlenje radangat ura na moru {bic {strat (epidemija Takve adapiacio su povre film i literatura meno bile poboliéanja u odnosu na originale, kao Sto je shut) sa f- fom Francisa Forda Ropote sKume 11 If (The Godfather, Pars and 1971, 1874) po romanu Marija Puza, | «Klanien pee (Slaughterhouse A ve, 87a} Daord?a Roja Hila, po roman Ruraa Vonvgutas All ve t sve ‘yu liu dea ipl sin dana nemaowh nan korn Ski medijum da bi popularme romane prenela na platno. kao da filmovi fsa nista drugo ogo Zivopisne slkavnice Fenemerom noveliznce, Komercijaizacia fina | literature u posiednje vreme je ousia U drug Keajnost, Sklapanjom ugovora autor se obavenuje dae, pridrsavaleel Se skiuéivo séenanj, a pre savrsetcasnimania, apoatl rg (om pe ta, roriensubtom ved satay Nght Pater: 77} ce Sbjavtena itavremeno sa possikom pricanivana fila Ath arc amedi itn rormaa su tacode karakerisine, Film iznad svega predsiaviia trenuino lskustvo: putem fotografie na plano Se prenose alike liudi 1 predmeta onakve kakve th postajemo. Saruge. Sirane, moguenost ucrature, Koj se aslanjana ext, su Ogranicene for ermoguée ferazt samo ono Sto se mote prikacaly réaima Ova rasta {ina dobiti smisao: dok plsae fi umeiniksvakom aspektu svogn dela mote nametal svolu moe zamisao_fiimsk swvaralac, bez obs hake Dualivo Kontrollgno mzanscon.rejy | rad kamere, mikadn ne-moce Fadia seakt elemenat u-okvieu filma, Posto je im zasnowan To. ‘ogra, fitmskt stvaraine uestvuje u kreiranja svog dela zajedro sx celokupoom reaineacu predimota Koji so pojeva ielog tenuta kad Se nis upertabjeety eamere Ulposlednje vreme kriiarl vise paZnje posvetulu kreativnim mo- sgucnostima filmske adaplacije kn|zevnog dela, Po holivudskom pred lu Fordoy film »Pledov! gneve (The Grapes of Wrath, 1398) scenario Nanetija Deonsona | snimateja Green Tolanda, bio fe ako tpetatli Prenotonju romana na flmsko platno da fe pisie D#on Stejnbek avo Ein oa araint wo o ge Meat ave ono ho posal Tomanu ne moze se nikako u poipunosti preneti na pisino, Stog, posto jem komereijano ogranicen na vremens inerval od neko ke sat fadaptacija zahtova izuzcino umeee u satiman romana. Keita! éesio istcu da se nikada ne moze vrai da Je film sbolje Il sgori od roma nu: To su dva radia doavljaja precstarjena us dva raclita mej Mnogi evropsk! reditl tel su aaptaelt manje poznatih nize nih del, seca! se tao slobodniima da menjju ariginaln material prema viastio) nameri. Rediel kao Franson. Thfo, Zan-Lik Codar, Kod Sabroi, Vin Venders testll, Korat su, na. primer, ameril kr Iminalisti¢ke romane kao osnovu 2a flmove Cia se radnfa desava i hhovim zemijama,thjihovo vreme | bav! se aktuelnimn problema. Ne Zznaine literarne adapucije mogu 90 rst a azliete naeine. File Sivaralac ednostavno move promenit jedan vapan deta, roman Toma Sa Mana “Smt. Venocific (1011) plan fe kao unutrasnyt monolog eave ‘og pisca, Posto je unulruanje emocionsino sane Covel tosko Brent faflim, Lukino Viskorit je u svorpaiels te Tart, godine glavnog naka Zamenio Euvenim kompotitorom ci Je muse Korlstio da nam simoo. Fiche ‘prikaze njegova asecanja. Na sean nacin moyu btl zamerjent ‘reme1 mesto:radnja (fig +tecanje: (Blow up, loot Mikelandela An ‘onions, smestena je U London Sezdesetin godina, ako sew kratko] pri i Hulijakortasaa, pe, koo| oth snimljen, sve desava u Paria tine ko peaaredano vez Konan, fer ake onde se dot mete slo dno orstt dana kraju tzmedu filma i njegovog levora ima veoma malo sliénost. Gedar je avo) Iilm «Musko-Zenskos (Maseutln.fominin {9e0) sntmio po motvima dve kratke pripovetie Gide Mopasana, ipa sltenostt su vie tematske nego dramsker lierarne, Pode od drugog svetskog rata mnogim zemljama, a u SAD potet- kom Sezdeselth gedina sa polavom snovog amenitaog filma interes | stremijenja onih tvaralaca iz -prvelnijor bil su iaotetna sien, Rao | votina ekeperimontalnih romana, tlm postaje oglecala slazenth pita: nat iatzova svest U rane primare lako smoderahe Himova svalkako Spadaja remel delo Orsona Velea sGradanin Kelas (Citizen ane 141) iSRatorone (Rashomon, 1690) Alive Kurosave | jedan {erupt eksper! montisu raznovranim gledistia | sadranjem da O1 uhazall ha ela ‘on jstino 1 atvarnost od. modernizmom filma { IWterature obiéno podrazumevamo stae prj aula sada Pose dea hao gory pomenaa, ola hoists Fgmentarn naraciju da bi unistla psiholosku uredencs arstoteloy- show karaklora zapleta. Godar, na koga je Bertold Brehtuticne svojom idejom 0 -efektu zaudnost,zjavio eda veruje utaleu pricu koja Ima poesia. grodinu hvala ha ne mora uves ima taj reosied Talo Fazaranje tradicionainih oblka sila naraele svedot! 9 vigem nivouse- ‘mosvest kod onth Koll se bave literaltrom 1 iimors. Polgravanye ject kKom-kao-Jerikom | Konvencijom-kao-konvencijom u literatart (kao Ho [6 suta) y atvaralasive Horhea Luisa Borgesa, ne primer ima svofe odge- ‘araluce predstavnike u savremenom treliranju, fiimarkao-flma po uh onto podrugijvom. Ingmar Bergman suramijujes so) fim sPor. Sone (Persona, 196) snlmncimu projektora kroz kot protic film, dok je Frangoa Trio -Amerieko) nots a nuit american, 979} ceo film pe svetlo snimaniu filma sl2nutra Sauremen! (lm, kao i savremena literatura, posta je islovremeno subjektivniotkrivajuct samoga sebe, a drustveno svesn | angazova ij dovodees u vecu tu subjektionest sa drustventon miljeom. Savrsen, primer su judnoamertéki roman t film. »Magient realieams romana Gabriela Gerse Markesa sso godina samotes (1067 masta je motavi ‘nom plodne maite |fantazije sa snanim oseéajem za crustvenu ne pravdu, Na slitan naéin Braziijanse Bruno Bareto usvorn filme =Dona Fior' njene dva suprugas (Dona Flor e seus dots maridos, 1970) sn: eporomans oan Armada esrekoro das au le injonice,iako da istovremeno pokazuje ogranicenja stvarnosi | sav ‘elleanstvenu moe imaginacle. IMnogo ela navest! primer ual teratre na fim nego ob ‘to. Ips, Sasvim jo jasno da fe film mao ogroman tic) na ira Suttle rane umetnat-U dram na primer, Brht fe rena ae ha razvo| njewovog sepskox pororislaeulfeao nem film, tne gen nikomitar CaP Capin. Ds bi uaa pubes od ogadaja na pocorn polja 557film | literatura’ Breht je Cak prihvatio tehnku nemih fiimova ~ ispisvane titla preki- Ganjenradpje. Koitent! su ukazallna sllenost lamedu poezie | moma: Se narocite hod pesnika kao so e Volt Viren. at sasyim raze ‘tka americkih prizora podseéa na montau. Al, dok je Vitmen piso pre ravvoja films, ostalt pesnict wsvetu Korii su film kako iz tema Rith'ractega (Hari Krejn sChuplinesque) tak |e tehnickih, ves se Irudec! da fesihu daja ssmianos montaze, ako su takve imitacle obieno Yeoma proveéne. plone govorgl wa lima ne weratury i ednosauno ne aivotnen period -odlaten|a u bioskape, St je Iskusvo svakt pisac Takea ‘te uhicaja fo, kao do fe kriiear Stenli Kavel Ukazao, vezana za nasa yhajaublfa seeanija | musvanja la detinjetva. Al postoje posebn uticall ko- Pau'ge oseh-uiieratur, posebno roman. Francski romanopisac, Heenarista | reditel Alan Rob Grie msi bas na tu vrstu uticala kaga go. “orteovom roma KomeevaZhie Zeal ono oe lezen Rea nego opiival unutrasnjastanja culo vida, uprkos syeru, ostaje ake najboie orusje, naroetto ako se ne udallava od onog sto je osnov- Rov /-Za novi romatis, Pour tn novesti roman, 1963). Flr Je, znaet, por fhogeo romanoplscima da prema svom pripovedackom material ae Jo fkanma vizueino gledist da ga ipricaju puter aljaloga, a ne kroz Guage opine pasaze tipine 2a romane 18.110 veka. Hemingveleva dela, Siufog Sade tostr ejaloge,oslican su primera romane Koll Se -azviliuto vreme, tridesetth godine, kada su priga | dialog u Holivuda Biivna vehunen Rao Ho e Napomenuto, flim | kn2evnost predstavjaju dva rai ta media ko} se Bade ne mogu silt fedan Al u bron prilikerma Soeldve fore'se prbizavaju jedna drugo) | dafu iteresantne recultar te Pelimere jet Zbog toga Sto pc, pissed, mislima, mogU tall Hie ‘ako plato pred sobom. Artur Mier fe svoju kratku priey snepriiago: Tome [rhe Mohts|pretvoriounedlo Mo je naziao ofimskl romans, Shae fe po tim motvima napisto scenario 2a film Dzona Hjustona: U Grugim fhacalevima, pribilzawanye filma tehnike prozno) prodstayia niapor da so ubrza radnja oslanianjem na etaaéevu sposobnost da vz aiuje dogadale, Aleksandar Solzenjcin [ew svom dokumentarnom ro and Aegan its GoTI) scene bike napisae v oblika seanara, cea ose Upwtatvima 2a snimanje, dok je Bion Dos Pasos svalu trifogia TEADe (huoT™09) pros versckim delovime po prinelpu skamera “Stow, da brentmh medusabno povezanim prieaza dodao smisao kako ‘okuinentarhog, tako sire objekaivne stvarnostl Ne take davno, aus- iSiktromanoplac Peter Hanghe 2iveo jo. redliejom Vimom Vender- Soin dk je plego svoj roman sGolmanov strah od penalan, nal dace Sonjemu Vendors him film. 1 konaene, Dome Dao, kote svojere Prono uprasijao jednim od prvi bloskopa u Dablind, pretrpeo Je sna San tuca| tog ako gafe on nazvan, shinemalografokog patosa od Sez alcel mila sat plouel sUulken (Cipses, 1992) narocio nadrealiike seies woglania u javno| uel 1 sFineganovo buenos Miamegans Wake, {Sor dal hoje opisupe nocnu morw stk {ezke, Isto ako eksperimen taing no tvangardnt Sm 2a manje od edor va im s polavio, resno popular | potee da posuafe punolotan zahvafujuc reditelima srom sveta. Prefinjenost Sinbaih abremonihigranih fmova, ekeperimentainog avangardnog Time pe eact Gokumentarne filmake tral, edgovare isto] pot Itsraitrl Naroetto od Kada jo telovizjabactla film u zasenak,takav Tuto] prefinjonosi (eksisiztmost znatto je da je film dobrim delom posta lina umetnigka forma, kao t ekeperimentaina Iiteratare, Koja Ropite do relaivno susene publ: AN poptlaran film, kao popularna {itratura, osaje medijum 2a erazavanje radost | tage ljudskin odioss {taje Bodueneg kako fila io | erature, Je netvesna.U moe {on aerljama opat!nivo plsmenose opao, a pocetak video revolute aco Joa su cada Fimo na vdeo tacit da tako grevna soba ubrztr fo caamonjle bioskopsku sal. pal, ber obziva Kolko su televiaiia vt Age dovel iimoko taste Skripae; iageda da posto soctaina | pslno- {Skea polroba dase dopada! su velox ekrana podele uamrateno st IPan aPogim iidin, Bolin Kell mis upravo na to kada Kade danza az thee od eau flmovi se mogu, kao Irok murikh, dogiilavat tribal 1a Oe opepribarjaju ecteska lust tale Cue slokonost dah st tho cepidlaka move poreel (Reoling, 1916) ‘Sengleskog: Jolona Pavié filmska literatura i literarni film horst majksner U nastaviu reba da budu predstavliena tsi pokusaja dase prt razlt- ‘umn istorfskim savovima 1 fanolikor stayin mapas alee i SEnalizueodnos, odnosna uzajamone Ulicanje filma i kn) Zevnest Silvio Fita (Vista) polast od priviacnos! koja jo postojala szmedu ekspresion sid puso fiay Js to. ov6 ery Pte Paths) av ne ‘Somtatale« cake salaznk filma na to sito on svoje opetveno blbe poe fe da omalovazava. Fim fel) da postane pozorisie a da pri torn no ‘Spoznaje da on sa poorisem nema niteg 2aicdniexog.«* Pintus se ovde Gevrce fa onu tain fazu Koj) 96 film wake naslanjao na pozorste Podesan primer ta ovo je pozorin\ redial) Zor Malijes (Gorge Melis) Ire ugao lamere ogranicio na perspektivu gledaoce 8 poconstu St Scenom kutljom ina ta) nagin samo poravlja jedan deo Konvencionall- “itane pozorlsne prige- Pintus vid pre snteresastiji srodstvo po rode ij filma sa romanom nego sa dramom U filma, kac 1 remand, gleda- Inc ge mode pokreta zajedno sa lizom u dojstvu Od strane exspresio- ristiglah piowca 1013. godine napisana »Fllmske knee, koje ye uzet ‘vaj Pintdsoy ita, kao ¢Kasnijt toorkfiimsko ketcarsit stave Mi fendorfa, Bele Balasa, Ammhalma sve do Bonjamina (Mierenarett, Ealass, Arnieim, Benjamin), svi pokusavalu du oslobode =prayo Dice filma delom od njogove obvorene naslonjonocti na pozorisieu delom lusmeravanju ea porraiku na njegovo selomeniarns biger ~ kako Je to Tormuteno ana af oga proving pomeng wean ganje start po Lome pisel pokusava da saeuvaju fil od Jeane pogresne literati ‘Ecije. Pa pak Za nemaekt:pemi film fe decenieekspresioniama va da je nlegova Dliskost pororisty, Tormaine 1sadrzajno prepoznatliva, Nal {izied recital ovoga vrernena keo sto su East Hobie, Padnin Mur IMT ul Vegener Beno Lub rede Murnau Paul Worn) {laze iz Rajharsovog ansamble (Reinhard) pa ako sam Rajnhaet ni je linao uapena sa svolim filmskien reajama (na primer =Venectianska ‘ots 1019} pak Je nosumnjvo da se Rajohertovem ievedatkorn prak Sot, ponuipre teiljom =Prosjakas od Johana Zorgea Johannes Sorges) fRopidse ono, za nomatid nem! Hm karakteristeno ekspresivne. Bre Dagiaeavanje Kontinuieanja svollost | senkl’ Ovo vad takode 12a kore: Sgfatiju masa u sMetropolioue Frica Langa (Fritz Lang), Koreogratila ‘nea koja tenskom tara@avanja prouzima jedny avangurdnu poz bllse na ldeoioscom plana, roe ombeatik {lazau harmontzact pet SiuSsregresimom potent fallama’ Ova povezanont van ‘ma inazadnosii nina Koj nacin nije pojedinatan slags). Uprotzvodnim okvirima ovu vera ekspresionizma filma potwrduje pre siege pac sonra Karl Majer (Cart Mayer} kote bioa vor! 3a [Ehugont Suurmovaca | naplsao scenario 2a -Kabinet Dr Kaligarijae /2a- jedno sa Jonovicom (Janowit—sPoslednjeg. Covekas, ssllvesterac 'Sye0 grea scenare a obliku flegeatekkraike prove insprieane Av. fusion Stramom (August Stramm). Majer Je uveo ekspresionsikl de- fEert ckspresionisicce arbitektura'y nomaéid nem! film. Od veces 2na- fajaje pak to So je Major dinamika futurieiéko ~ rano ckspresion sie {28 hakina govera prosbratiou jedno iio tak dinamitno kretanie ka more. Filmaft pokret alsa vite asiaall kao u resto) faci filma samo Iron pokrenutiobjekat, vot | eros pokrot samog medija snumania, Tako i naslavijon razv0| Kio vot bio sapoteo sa rediteljima poput Grifita {Gritty Pastronee (Pastrone)” Ukezivae so tako jedan met dinar Stang « psinolosei motivisanoe prostomo-vremonskog suznavar Gro uitambirano saznavane prostars’ vremona naslo Je najsadr2ajat [i lzraz u laljanskom futueemy, a ako over posledniem ipa nije Uibedlivo to Je stoga sto bi za njega adekvatan medi) istinskt tek Bio Fim, U ovo} uzajaningst vredno je napomene da je van Gol Ivan Gol), Kole rea0/ svojo| sCaplinadie pokuao da grotesknu montazmu vehnt Kaveh ameriech filmskin burlesk’ prenese i nek vrstu fimskog posnitva,takode w svom «Manifest nhdrealizman lz 1924 utvrdlo po- Ffcuu za jednom nowom knizevnoscn koja ce bit obelezena brainom | Skokoviraa agocl ala po ugiedu ma novi medi) ii: Mi smo u veku fie ‘nae 10 polaena taska »Manifesta nadredlizinax# Vek filma — ove sta novidteonvergira sa jednim evojovrsnim precoa|ivanjers navog media Koje nalazimo Kod literata kao so ou Pinus, Gol Mirondorf, Balas eve Eo Bonjamina. Fim je Kod ovin inelekwalaca probudio nadia u razrSe newest prokietun na ont Pao frog rr! modu jezik ion tpoleetac Sena t Mirendorf u -ba matt fire: ACO Fila slika w celin nadvladava re onda e nadvladan tered biblije<™ Svome se moze protivuresit, de primaodl razumeju samo onolko kel io im to dopuate nphovo govorne artikulaciono stanje, sto znabt nh va verbaina sposobnost izrazavanya" 2 ‘Noposredhs utica filma na Hajnriha Mana (Hoinrich Mann) istraz ‘yao e Formas Buc (homas bute) aa savremere autore Vil Mihel (Wi Ty Wiel) Vee uranim delima Hajnrina Mana pada u ott da nlegov peetoloskt princip nije neposredno odsiikavanye stvarmostt vee da 2 lone vail teres =prenetit | uspostavjenth forma dozviaja.* Drak eH roailtes kao neéto sto priad printa na vlogu proformactt do Silja, kao sta rasavania yeinlo je Hajanh Man kraneparentnim {ror upotrebu suspostavijenih formie, kroz prelamanfe realeia w me Giunid umetnost Opickt ctl i slikarst¥a | plasticnih umestnost {ids pootupak Rola2iranog umontiravanja W tok prige kod mladog Hi Hehe Mone, kane ih jo utvrdia Leo Riter Zant (Lea Falter Santny rade poteta! tlt jednog umotnicko-moralisickog rezonement, Ko} 958 pola