CeminarsKi rad

Predme£ni profesor: C£vden£:

Prof. Dr Ba£o Damberovis Andrej Dvleševis
1738/I
Uvod

● Metode i tehnike unapredenja kvaliteta predstavljaju grupu metoda i tehnika za unapredenje kako procesa
sistema upravljanja kvalitetom, tako i procesa rada u celini. Ove metode i tehnike su alat menadžerima za
sistematicno ostvarivanje efektivnog upravljanja procesima rada, a izbor metoda i tehnika pokriva
problematiku rešavanja širokog dijapozona problema upravljanja.
● U ovom radv se bi£i opisani i priKa£ani Kro£ sgenario:
1. Me£oda i£bora problema
z. Dijagram v£rogi-posledige
● Cgenario (opisana vs£anova ne pos£oji-odnosno još ne pos£oji):
“Šarena pale£a” (v daljem £eKs£v-vs£anova) je priva£na predšKolsKa vs£anova Koja se sas£oji od
jednog vr£isa Kapagi£e£a dvadese£oro dege i dva vr£isa Kapagi£e£a še£rdese£orodege.
● Us£anova ima vKvpno šesnaes£ s£alno £aposlenih i £o:
1. Dese£ vaspi£ašiga
z. Tri pomosne radnige dgsdgdsfg
3. Jedna profesoriga EnglesKog je£iKa
¢. Jednog glavnog vaspi£aša Koji je i men£or v liKovnoj radionigi (vlasniK)
µ. Jednog menadžera (vlasniK)
● Us£anova prvža vslvge:
1. Polvdnevnošvvanje i vaspi£anje dege (jedan obroK)
z. Celodnevno švvanje i vaspi£anje dege (dva obroKa i popodnevno spavanje)
3. EnglesKi je£iK
¢. LiKovna radioniga
µ. Ro6endaoniga
● Us£anova se reKlamira preKo loKalnih radio s£aniga, bilborda i preKo sops£veneweb adrese.
● U giljv da svi £aposleni prvžajv svoj maKsimvm v radv, Kao i da svima
£ain£eresovanima priKa£vjv vs£anovv v najboljem mogvsem sve£lv radi jašanja imidža
vs£anove, nemajv fiKsnv pla£v, ves dobijajv odre6eni progena£ od mesešne nadoKnade svaKog
de£e£a Koji i£nosi z3o evra v dinarsKoj pro£iv-vrednos£i po de£e£v.
● Godišnji Kapagi£e£ vs£anove je popvnjen do oKo 7µ%, doK je Kapagi£e£ državne “PredšKolsKe vs£anove-
Radosno de£injs£vo” popvnjen šaK i do 1zo%, a Kapagi£e£i drvgih priva£nih vr£isa v proseKv
popvnjen preKo 8µ%.
● Radi pronalasKa najboljeg rešenja £a boljv KonKvren£sKv po£igioniranos£ vs£anove
organi£ovan je sas£anaK na Kome všes£vvjv svi £aposleni, KaKo bi £ajednišKi doneli odlvKv i KaKo
bi se doda£no pods£aKao £imsKi dvh i osesaj svvlasniš£va Kod svih.
● Cas£anKom Koordinira menadžer i odre6vje da se is£i £apošne sa METODOM IZBORA
PROBLEMA, a sve v giljv da se š£o pre pre6e na s£var, odnosno da se v£vrde po£engionalni problemi i
njihova rešenja.
Metoda izbora problema − opis metode

● Me£oda je veoma jednos£avna £a primenv, a osnovni smisao njene primene je da se i£ grvpe

problema ili pi£anja i£abere ono Koje je v da£om £renv£Kv £ah£eva najvesv pažnjv.
● I£bor problema se v li£era£vri pojavljvje i pod na£ivom tehmiKa momima1megrvpe.
● TehniKa i£bora problema obe£be6vje da svaKi všesniK v radv grvpe ima jednaK v£igaj na i£bor problema
ili pi£anja. Na argvmen£ovan našin se priKa£vje da problemi o Kojima se se v da£om £renv£Kv
raspravlja£i imajv priori£e£ i da je £o mišljenje grvpe. Ovo £a posledigv ima povišenje
en£v£ija£ma da se o £aKo odabranim problemima Kons£rvK£ivnoraspravlja.
● Pos£vpaK primene me£ode se £asniva na vrednovanjv svih pos£ojesih problema ili po£engijalnih
pi£anja od svaKog šlana £ima. U prvoj fa£i se vrši definisanje svih problema ili pi£anja o
Kojima bi £rebalo raspravlja£i. NaKon definisanja problema pris£vpa se vrednovanjv svih predloga
od s£rane šlnova £ima.
● Vrednovanje se vrši dodeljivanjem odre6enog broja poena svaKom od predloženih problema ili
pi£anja. Vrednovanje se vrši pismenim pv£em i svaKi všesniK v grvpi bodvje predloge na parše£v
papira. NaKon £oga se vrši jednos£avno sabiranje poena £a svaKi problem i priori£e£ dobija onaj
problem odnosno pi£anje sa najvesim brojem poena.
● PostvpaK odabiramjaprob1ema £a rešaxamje:
● DoraK ı: Defimisamje grvpe prob1ema;
● DoraK x: Obrada saKvp1jemih ideja;
● DoraK 3: PriKa£ saKvp1jemih ideja - dodeli£i abgd-ne o£naKe;
● DoraK ¢: VredmoxamjepriKa£amih ideja - formira£i bodovnv lis£v;
● DoraK µ: Svmiramje re£v1tata – formira£i £birnv i£vrednovanv
£abelv.
● U giljv obe£be6enja vslova £ransparen£nos£i poželjno je svmirane re£vl£a£e objavi£i na £abli ili
drvgom medijvmv £a pre£en£agijv KaKo bi se obe£bedila objeK£ivnos£ i ispravnos£ primene
me£ode i£bora problema. CvaKi naredni problem £reba rešava£i v ne£avisnom pos£vpKv
i£bora priori£e£a problema, odnosno pos£vpaKv primene me£ode i£bora problema, £bog dinamiKe
i£mene v priori£e£ima.
Metoda izbora problema − scenario

● DoraK 1: Cvi šlanovi sas£anKa sv vKra£Ko napisali na Kar£ige svoje mišljenje o £ome š£a je glavni
problem vs£anove, odnosno š£a je £o š£o je prepreKa da vs£anova pos£ane KonKvren£nija i da
popvni svoje Kapagi£e£e. U s£ilv brains£orming-a, sve Kar£ige sv ro£irane £a po jedno mes£o, do
svsednog všesniKa sas£anKa Koji je vKra£Ko vneo svoje mišljenje o problemv na Kar£igi i £aKo
doK sve Kar£ige nisv napravile pvn Krvg.
● DoraK z: NaKon pregleda Kar£iga i disKvsije o sadržajv is£ih, i£vršeno je spajanje slišnih/is£ih ideja i
donesena je £ajednišKa odlvKa da je sKvp ideja o problemv sledesi:
a) Nedos£a£aK reKlamne Kampanje na loKalnoj TV s£anigi
b) Nedos£a£aK vslvge ra£voženja dege od Kvse do vr£isa i na£ad, vslvge Kojv KonKvrengija
vveliKo prvža
g) Lošija loKagija neKog od vr£isa
d) Cena Koš£anja vslvga je visoKa
● DoraK 3: Usvojene ideje sv napisane na £ablv £aKo da ih svi šlanovi sas£anKa jasno vide i
dodeljena im je slovna o£naKa, Kao š£o je ves pre£hodnopriKa£ano.
● DoraK ¢: Poš£o je svaKi šlan sas£anKa dobio pre£hodno pripremljen papir sa o£našene dve
Kolone, v levv Kolonv vpisvjv slovnv o£naKv predloga, a v desnv ogenv priori£e£nos£i predloga i £o
£aKo da ¢ bvde najviša, a 1 najniža ogena.
● DoraK µ: Cve £abele sv saKvpljene i menadžer na £abli vrši sabiranje ogena. I£gled £avršne £abele
i£gleda ovaKo:
Predlog Ocena Predlog Ocena Predlog Ocena Predlog Ocena Predlog Finalna ocena
a 1 a 2 a 1 a 2 a 32
b 4 b 4 b 4 b 4 b 49
c 3 c 3 c 3 c 1 c 40
d 2 d 1 d 2 d 3 d 39
Predlog Ocena Predlog Ocena Predlog Ocena Predlog Ocena
a 2 a 1 a 1 a 3
b 4 b 2 b 3 b 2
c 1 c 3 c 2 c 4
d 3 d 4 d 4 d 1
Predlog Ocena Predlog Ocena Predlog Ocena Predlog Ocena
a 2 a 2 a 1 a 2
b 3 b 3 b 2 b 3
c 4 c 4 c 4 c 1
d 1 d 1 d 3 d 4
Predlog Ocena Predlog Ocena Predlog Ocena Predlog Ocena
a 2 a 4 a 3 a 3
b 4 b 3 b 2 b 2
c 3 c 2 c 1 c 1
d 1 d 1 d 4 d 4
Dijagram uzrociposledica
● IšiKava dijagram je jednos£avan našin grafišKog priKa£a v£roKa i poslediga. Nosi na£iv po
jednom od is£aKnv£ih japansKih £eore£išara i praK£išara Kvali£e£a Daorv IshiKavi, Koji ga je ra£vio
£oKom µo - ih godina prošlog veKa. Ovi dijagrami preds£avljajv me£odv Koja na jednos£avan i
sis£ema£išan našin omogvsava vršenje anali£e £re£iranog problema š£o omogvsava našin o£Krivanja
s£varnih v£roKa nas£alog problema.
● Dijagram v£rogi-poslediga obliKvjv i ogenivaši Koji sprovode proverv predv£esa v giljv v£vr6ivanja
Kri£išnih mes£a sis£ema menadžmen£a Kvali£e£om pri bvdvsim proverama.
● Pos£vpaK i£rade se sas£oji i£ sledesih KoraKa:
● Odre6ivanje problema
● Odre6ivanjeglavnih v£roKa.
● Odre6ivanje podv£roKa, najdalje do £reseg nivoa.
Dijagram uzroci posledica
● S’obzirom na rezultate metode izbora problema, na sastanku radnika ustanove “Šarena paleta”,
zakljuceno je da bi najbolje rešenje, za povesanje konkurentnosti ustanove, bilo da se uvede
nova vslvga- ra£voženje dege. Cas£anaK je sa ovim £aKljvšen, a menadžer vs£anove pris£vpa me£odi
dijagram v£rogi poslediga KaKo bi sagledao sve aspeK£e Koji vode Ka vspešnom lansiranjv nove vslvge.
● Ra£radi se pris£vpa, Kao š£o je £o ves navedeno, £aKo š£o se prvo navede poslediga, pa v£rogi prvog reda,
dalje v£rogi drvgog reda i£d. NaKon š£o je dijagram v po£pvnos£i ra£ra6en, menadžer £apošinje
de£aljnv anali£v dijagrama, Kao i rešavanje problema Koji sv vošeni ves £oKom i£rade, ali i £oKom
anali£e dijagrama.
● Jedan od v£roKa Kojem se bi£i posvesena pažnja v ovom radv je problem “Kombi
Zakljucak

Statisticke,menadzerske i inzenjerske metode unapredjenja kvaliteta su veoma

koristan alat,koji bi svaki rukovodilac i inzenjer trebalo da imaju “za
pojasom” kako bi pre svega olaksali donosenje odluka I sagledavanje
situacije u preduzecu u kom rade,ali I kako bi motivisali sve svoje kolege
da zajednicki donose odluke,I kako bi,ukratko receno,uveli standard
kvaliteta u svoje preduzece.