NOVOGODIŠNJE ŽELJE JEDNE VASPITAČICE

LJubav da svuda caruje i vlada,

dece da bude više nego sada.
Vrtići da budu prepuni radosti i graje,
srećno svako dete neka je.
Lepo deca da se druže,
lepe reči medju njma da kruže.
Zdravlje verni pratilac deci da bude
da izrastu u dobre i poštene ljude.
Igrom da im bude ispunjen svaki dan
i da im se ostvari najlepši san.
Kroz igru da stiču nova znanja
i da idu smernicama dobrog vaspitanja
U miru da rastu slobodni kao ptice
na radost svih nas i svoje porodice
P.S.
Vaspitač da manje dokumentacije piše
a da se sa decom bavi još više.
Na kraju još želja jedna
da nam plata ne bude tako bedna.
Sa velikim trudom ,ljubavlju,odgovornošću
svoj posao radimo
pa shodno tome trba i da se nagradimo.
🥂

ЕКОЛОГИЈА
Шта је екологија?
Екологија је дивна појава,
то је врло корисна наука.

Али, почећу од почетка,

и објаснити у неколико ретка.

Прво је природа била чиста,

шума густа а вода бистра,
животиња је било много,
толико много да се само замислити могло.

И тако је природа,
дуго година била лепа,
све док није упознала,
чудну сорту, човека.

Човек је хтео много,

 да мења природу, да ради,
али није знао да ће тако,
опасно природу да загади.

Бацао је ђубре свуда,

пуштао дим овуда,
мутио воде бистре,
секао шуме разне
и оне су остале празне.

Сова, јелен и вук,

изгубише свој дом,
и тако настаде лом.

Када је човек,
све то схватио,
одмах се преобратио.

Почео је природу да штити,

воде да бистри, шуме да сади,
такав је човек, шта да се ради.

И шта је екологија,
питате на крају.
То је када природу
покварите зачас,
а онда схватите
колико је мало
остало за вас.
Па се трудите јако,
да поправите природу, макар малко.

Из књиге: ,,Истраживачи дечјих душа'', аутора Биљане Стојановић, Нови Сад 1997.

Илустaрације рецитације:
 ЗЛАТНА ГРАНА
МАМА ДАЈ МИ КАПУТ ЗЛАЋАНИХ ДУГМЕТА
ПА ЋУ ПОЋИ НА ПУТ ПРЕКО БЕЛОГ СВЕТА.
ПРЕГАЗИЋУ ХРАБРО ДЕВЕТ ПЛАВИХ ГОРА
ПРЕПЛОВИЋУ РЕКЕ И ШИРОКА МОРА.

ПОГЛЕДА ГА МАЈКА И БУДЕ ЈОЈ МИЛО

ПА ГА УЗЕ К СЕБИ И СТАВИ У КРИЛО.

НЕЋЕШ СИНЕ ПОЋИ, СРЕЋО МОЈА МАЛА

НЕ БИ ТЕБЕ МАЈКА ЗА СВЕ БЛАГО ДАЛА.
ДОСТА СУ МИ ТВОЈЕ РУКЕ ОКО ВРАТА.
ТИ СИ МОЈА ГРАНА ОД СУВОГА ЗЛАТА.

Скраћена верзија песме аутора Николе Милићевића

У ГОСТИМА
Позвао је мај
све бубе на чај,
од осе до пчеле
да се провеселе,
тихе бубамаре
лептире - бумбаре
и ливадске попце
и рударе ровце.

Спремио је мај
судове за чај
изнео у поље
разнобојне шоље
позлаћене купе
чутурице скупе
и румене зделе
и крчаге беле.

Сипао је мај
сваком мед у чај
у црвене лале
у звончиће мале
у хајдучку траву
преунику плаву
у жуте љутиће
 да засладе пиће.

Попио је свак и лептирић лак

чаја пола литре - засвирале цитре
зачула се труба - свирачица буба
из оближњег жбуна - запевала жуна!

Десанка Максимовић

РОЂЕНДАНСКА
ЈА ДОЛАЗИМ ИЗ ДАЛЕКА
ПРЕКО ШУМА, ПОЉА, РЕКА.
КАО ГЛАСНИХ ДОБРИХ ВИЛА
КОЈИМА ЈЕ ПЕСМА МИЛА,
ДАО ДРУГАР СТАНОВНИКА
ПОЉА, ШУМА И ШЉИВИКА.
ПУНУ ТОРБУ НОСИМ ЖЕЉА
МОЈИХ МАЛИХ ПРИЈАТЕЉА.
ПОРУКА ЈЕ ОД СВИХ ИСТА
СВЕ ИХ ВЕЖЕ ЉУБАВ ЧИСТА
ПРЕМА ТЕБИ, ОВОГ ЈУТРА
ДА ДОЧЕКАШ СЈАЈНО СУТРА.
СТУПАЈУЋИ САД У СТАН
И ЈА КЛИЧЕМ РАЗДРАГАН
СРЕЋАН ТЕБИ РОЂЕНДАН!

ШТА ЈЕ ДОМ
ДОМ НИСУ ТАПЕТЕ
НИ ТЕПИСИ ЛЕПИ
ДОМ ЈЕ КАД НЕКО
ЗА ТЕБЕ БРИНЕ – СТРЕПИ.

ДОМ НИСУ РОЛЕТНЕ

НИ ЗИДОВИ ГОЛИ
ДОМ ЈЕ КАД ТИ НЕКО
ШАПНЕ ДА ТЕ ВОЛИ.
 ДОМ НИСУ ФОТЕЉЕ
НИ БИБЛИОТЕКА
ДОМ ЈЕ КАД ТЕ НЕКО
ПУН ЉУБАВИ ЧЕКА.

А КО ТИ МОЖЕ
ТАКВУ НЕЖНОСТ ДАТИ
ЈЕДИНА НА СВЕТУ
САМО ДОБРА МАТИ!

ДЕТИЊСТВО ЈЕ ЧАРОБНО КЛУПКО

ШТО СЕ ВРЛО БРЗО ОДМОТА
У СВИЛЕН КОНАЦ УСПОМЕНА
КОЈЕ ПАМТИМО ЦЕЛОГА ЖИВОТА.

ДЕТИЊСТВО ЛИЧИ НА ПУТОВАЊЕ,

ПУТ ПРЕЛАЗИМО ДОК СМО МАЛИ
А ПОСЛЕ ДУГО ПРИЧАМО СЕБИ
КАКО СМО ЛЕПО ПУТОВАЛИ.

КАКО СЕ ДОЛАЗИ ДО ЗНАЊА

НЕКОГ НАУЧНИКА
ЗАСЛУЖНОГ ШТОВАЊА
ПИТАЛИ СУ: КАКО ЈЕ ДОШО ДО ТОЛИКОГ ЗНАЊА?
ОДГОВОР ИМ ДАО:
ШТО ГОД НИСАМ ЗНАО
ТО САМ ДРУГЕ ПИТО,
ИЛИ ИЗ КЊИГА ЧИТО''
Јован Јовановић Змај

ЗЕЧЈЕ УХО

ЧУЈЕ ЗЕКА ИЗ ДАЉИНЕ

КАД У ШУМИ ВРАБАЦ КИНЕ
КАД У ТРАВИ ТРЧИ МРАВ
КАДА НИЧЕ КУПУС ПЛАВ
КАДА ТИХО ПУЖИЋ ПЕВА
ЗЕВАЛИЦА КАДА ЗЕВА.
 ДЕДА МРАЗ

ЦРНЕ ЧИЗМЕ,
БЕЛИ СНЕГ,
КО СЕ ПЕЊЕ,
УЗ НАШ БРЕГ?

ШТА ЛИ НОСИ,
ВРЕЋУ ИМА.
ДОЛАЗИ НАМ
С ДАРОВИМА
СИТНО ШКРИПИ
БЕЛА СТАЗА
ЕВО НАМА
ДЕДА МРАЗА!

МАМИН ПОЉУБАЦ

УЈУТРО РАНО, ЧИМ ЗОРА СВАНЕ

ПРВИ ПОЉУБАЦ ДОБИЈЕМ ОД МАМЕ.
ДРУГИ ПОЉУБАЦ, СИГУРНО ЗНАТЕ
ТО ЈЕ ПОЉУБАЦ ОД МОГА ТАТЕ.
КАДА БИХ САМО БРОЈАТИ ЗНАО-ЛА
НЕ ЗНАМ ДА ЛИ БИХ
СВЕ ИЗБРОЈАЛА.
САМО У ЈЕДНОМ ЈЕДИНОМ ДАНУ

ХИЉАДУ ПУТА ПОЉУБИМ МАМУ.

АПРИЛ

ШТО ВОЛИМ АПРИЛ

И ЊЕГОВЕ БОЈЕ,
ПТИЦЕ ТАДА ИЗВОДЕ
КОНЦЕРТЕ СВОЈЕ.

ЛЕПТИРИ И ПЧЕЛЕ
С ЦВЕТА НА ЦВЕТ СЕЛЕ,
А МАРЉИВИ МРАВИ
ЈУРЕ СЕ У ТРАВИ.

СУНЦЕ СЈА НА НЕБУ

ЧИСТОМ КО ОД СВИЛЕ
 ПОЗДРАВЉАМ ТЕ ДРАГИ
РАСКОШНИ АПРИЛЕ.

КРИВА ЈЕ ЈЕСЕН

ЗАШТО ЈЕ ЛИЂЕ ПОСТАЛО ЖУТО?

-СЕВЕР ЈЕ, КАЖУ, КАШЉАО, ЉУТО.
ЗАШТО СУ ТОЛИКИ ПЉУСКОВИ ПАЛИ?
ТО СУ СЕ ОБЛАЦИ РАСПЛАКАЛИ!
ЗАШТО ЈЕ ВРБА ЈОШ ВИШЕ САГЛА?
Е, ЊУ ЈЕ ПРИТИСЛА НАЈТЕЖА МАГЛА....
А ЗАШТО ЈЕ ЦЕЛА ПРИРОДА СИВА?
ЈЕСЕН ЈЕ КРИВА...

ЈЕСЕН ЈЕ КРИВА...

КИША И МРАВ
(БРОЈАЛИЦА)

ПАЛА КИША НА ТРАВИЦУ

МРАВ СЕ СКРИО ПОД ГЉИВИЦУ.
ПОРУЧУЈЕ КИШИ МРАВ:
ПАДАЈ КИШО СВАКИ ДАН
КУПИО САМ КИШОБРАН.

ВАСПИТАЧИЦА

У НАЈЛЕПШЕМ ДЕЛУ ГРАДА

БЛИСТА ЈЕДНА НОВА ЗГРАДА
ПРЕД ЊОМ РАСТЕ РЕД ТОПОЛА
НА КОЈИМА ВРАПЦИ ВРИШТЕ
ТО ЈЕ МОЈА МАЛА ШКОЛА
ТАКОЗВАНО ОБДАНИШТЕ.

ВАСПИТАЧИЦА ЈЕ ГЛАВНА У
МОЈОЈ ШКОЛИ
ЊЕНЕ СУ РУКЕ КАО ДВЕ ЛАСТЕ
ОНА НАС УЧИ КАКО СЕ ВОЛИ
ОНА НАС УЧИ КАКО СЕ РАСТЕ.

МАМИНЕ ОЧИ

ДВА ИЗВОРЧИЋА,
ДВА ПОТОЧИЋА,
ДВЕ ПТИЦЕ,
ДВЕ ЉУБИЧИЦЕ
И ДВА СУНЦА
ИЗ КОЈИХХ СЕ ДОБРОТА ТОЧИ –
ТО СУ МАМИНЕ ОЧИ.

СЕМАФОР

У ГРАДУ НАСРЕД
РАСКРСНИЦЕ
ЈА СТОЈИМ И ДЕЛИМ
ПРОПУСНИЦЕ.

КАД ЦВРВЕНИМ
ОКОМ ГЛЕДАМ,
ТАДА НИКОМ
ПРОЋИ НЕ ДАМ!

ДОК СЕЖУТА
СВЕТЛОСТ ЛИЈЕ,
ЈОШ СЛОБОДНО
ПРОЋИ НИЈЕ.

А ЗЕЛЕНО
ОКО МОЈЕ
ЗНАЧИ: ПРОЂИ
СЛОБОДНО ЈЕ....

СЕМАФОР

КАД УЛИЦУ ПРЕЛАЗИШ,

МОРАШ МНОГО ДА ПАЗИШ!
НА РАСКШЋУ СТАНИ,
НЕ ЖУРИ СЕ, НЕ ХИТАЈ!
НА СУПРОТНОЈ СТРАНИ
 СИГНАЛЕ ПРОЧИТАЈ!

ЗЕЛЕНО ЧЕ РЕЋИ
КАДА МОЖЕШ ПРЕЋИ!

ИГРА ПРСТИМА

ПРСТЕ ИМА РУКА СВАКА

КАД ЈЕ СТИСНЕШ
ТО ЈЕ ШАКА.

БУМ, БУМ, БУМ-БУМ-БУМ.

ТО ЈЕ ПЕСМА ЛАКА.

ИГРАЈУ СЕ РУКЕ ДВЕ

КО ЋЕ БРЖЕ, КО ЋЕ ПРЕ.

БУМ, БУМ....

ПАДА СНЕЖАК

ПАДА, ПАДА СНЕЖАК

И НА ЗЕМЉУ МРАЗ,
БЕЛА БАБА ЗИМА
ДОШЛА ЈЕ ДО НАС.
ДУВА, ДУВА ВЕТАР
И ДОНОСИ СНЕГ,
ГРУДВАЈУ СЕ ДЕЦА,
ОЖИВЕО БРЕГ.
ЈУРЕ, ЈУРЕ САНКЕ
УЗ ВЕСЕЛИ ПОЈ,
ПАХУЉИЦЕ ЛЕТЕ
КАО ЗВЕЗДА РОЈ.

ЕТО ТО САМ ЈА

КАД СЕ ГЛЕДАШ И ОГЛЕДАШ,

О СЕБИ ТАД ВИШЕ ЗНАШ.
ВИДИШ ОЧИ, ОБЛИК ЛИЦА,
БОЈУ КОСЕ, ТРЕПАВИЦА...
ВИДИШ НОСИЋ, ВИДИШ ЧЕЛО,
ВИДИШ ПРАВО РЕМЕК - ДЕЛО
 ВИСИБАБА

КАД ЧУ У ГОРИ
ГДЕ ПОТОК ЖУБОРИ,
ВИСИБАБА МАЛА
СПРЕМАТИ СЕ СТАЛА.

А ТЕК ЛАГАНО
ДА НЕ СМЕТА МРАВУ
НОЖИЦУ ИСТУРИ
И ПОМОЛИ ГЛАВУ.

СТИГЛА САД И ГЛЕДА

КАКО СВЕ ИЗГЛЕДА,
ИЗА СНА СЕ БУДИ,
ХУЈИ, БРУЈИ, ГУДИ.

НА ВЕТРУ СЕ КЛАТИ
ПА ПИТА ДРВЕЋЕ:
-У КОЛИКО САТИ
ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ?

ДАНИ

ПРВИ БРАТ ПОНЕДЕЉАК

ИДЕ САСВИМ СПРЕДА
ЗА ЊИМ ИДЕ УТОРАК
ПА СЕСТРИЦА СРЕДА.
ОНДА ДАЉЕ РЕДОМ:
ЧЕТВРТАК ЗА СРЕДОМ.
ПЕТАК ХОЋЕ ПЕТО МЕСТО,
А СУБОТА ШЕСТО.
СЕДМА ИДЕ НЕДЕЉА

НАСМЕЈАНА, ВЕСЕЛА.

ЖЕЉА СВЕТОГ САВЕ

ДВАДЕСЕТОГ ОВОГ ВЕКА

СВЕТИ САВА НА НАС ЧЕКА
СА ВИСИНЕ ОН НАС ГЛЕДА
ГДЕ БРАТ БРАТУ МИРА НЕДА.

ПА СЕ МОЛИ ВИШЊЕМ БОГУ

ДА НАМ ДАДЕ ЉУБАВ, СЛОГУ
ОН ПОЗИВА БРАЋУ МИЛУ
ДА ЧУВАЈУ СРПСКО СЛАВЉЕ
И ДА ДРЖЕ ПРАВОСЛАВЉЕ.

ДА СЕ СРПСКИ ЈЕЗИК ШИРИ

ДА СЕ БРАТ СА БРАТОМ МИРИ
ДА СЕ СЛАВИ СРПСКА СЛАВА
ТО НАМ ЖЕЛИ СВЕТИ САВА!

ЗАХВАЛИНИЦА СВЕТОМ САВИ

МАЛЕНО САМ ЂАЧЕ

МАЛЕНО И ЗНАЊЕ
АЛИ САМ УПОЗНАЛА
КЊИГУ И ЧИТАЊЕ.

У КЊИЗИ САМ САЗНАЛА

И ЗА СВЕТОГ САВУ
ПА САД ЈАСНО РАЗУМЕМ
ОВУ ШКОЛСКУ СЛАВУ.

СВЕТИ САВА БЕШЕ

ОД КРАЉЕВСКЕ КРВИ
ОН ЈЕ СРПСКИ УЧИТЕЉ
ПРОСВЕТИТЕЉ ПРВИ..

ОН ЈЕ ЗДУШНО ОТВАРАО
ПРВЕ ЦРКВЕ - ШКОЛЕ,
И УЧИО СРБЕ
ДА СЕ БОГУ МОЛЕ.

ЗАТО ЦЕЛО СРПСТВО

ДАНАС СЛАВУ СЛАВИ
И С ЉУБАВЉУ КЛИЧЕ
СВЕТИТЕЉУ САВИ.

ПА МУ И ЈА КЛИЧЕМ
ИАКО САМ МАЛА:
СВЕТИТЕЉУ САВО
СЛАВА ТИ, И ХВАЛА.

ДАНАС СРБИ СВУДА ПО СВЕТУ

СЛАВЕ ЈЕДНУ ИСТУ СЛАВУ
А ОД МНОГИХ ИЗАБРАШЕ
УЧИТЕЉА СВЕТОГ САВУ!
 УЧЕЊЕ БОНТОНА ПОМОЋУ БОМБОНА

ПОЧЕЋЕМО ПЕТРЕ С КЕСИЦОМ БОМБОНА

А УЧИМО ДАНАС НЕШТО ИЗ БОНТОНА.
КАО ПРВО СХВАТИ, ТО НИШТА НЕ БОЛИ
КАД БОМБОНЕ НУДИШ, ДА КАЖЕШ ,,ИЗВОЛИ''.

КАД ИХ ТЕБИ НУДЕ ТАДА РЕЦИ ,,ХВАЛА''

ЈЕР ТИ ПЕТРЕ ВИШЕ, НИСИ БЕБА МАЛА.

КАД СИ НЕПАЖЉИВ, ТАДА СЕ ИЗВИНИ,

ПА ЋЕ ПРЕМА ТЕБИ ДРУГИ БИТИ ФИНИ.

НЕЋУ ВИШЕ ПРИЧОМ ПАМЕТ ДА ТИ СОЛИМ

ЈОШ САМО ТО ..ШТА ЈЕ'' ЛАЖИ КАО ,,МОЛИМ''.

СПАВА МИ СЕ ЈОШ

ЈУТРОС РАНО НА МОЈ ПРОЗОР

СЛЕТЕО ЈЕ МАЛИ ПТИЋ
ША МЕ ЗОВЕ ДА УСТАНЕМ
И ДА КРЕНЕМ У ВРТИЋ.

ЈА ЗА ПОЗИВ НЕ ХАЈЕМ
НЕ ДАЈЕМ НИ ГРОШ.
ЗАТО И НЕ УСТАЈЕМ,
СПАВА МИ СЕ ЈОШ.

ЗАЛУД МУ ЈЕ ШТО МЕ ЗОВЕ

НА ПРОЗОРУ СТОЈИ МОМ.
ЈА ВЕЋ САЊАМ ДА СЕ ИГРАМ
СА ОСТАЛОМ ДЕЧИЦОМ.

ЛЕПО МИ ЈЕ У ВРТИЋУ
ТО ЈЕ ДОБРО, ДОБРО ЗНАМ
АЛИ ИПАК ВИШЕ ВОЛИМ
ДА УЈУТРУ ОДСПАВАМ.

ЈА САМ ЈА

МАМА КАЖЕ ,,ЗЛАТО МОЈЕ

ОЧИ СУ НАМ ИСТЕ БОЈЕ''
А ТАТИН ЈЕ ГЛАВНИ ШТОС
 ДА ЈЕ ИМАМ ЊЕГОВ НОС.
,,О ЛЕПОТО БАБИНА''
,,ЈУНАЧИНО ДЕДИНА''
,,МОЈА ПАМЕТ'' -КАЖЕ ТЕТКА
- ПА СВЕ ОПЕТ ИСПОЧЕТКА.
ВИДИТЕ ИЗ ОВЕ ПРИЧЕ
СВИ БИ ДА НА МЕНЕ ЛИЧЕ.

ДРУГАРСТВО

ДРУГАРСТВО ТИ ВРЕДИ ВИШЕ

И ОД СУНЦА И ОД КИШЕ,
И ОД ШУМЕ И ОД ХЛЕБА -
ДОБАР ДРУГ ТИ УВЕК ТРЕБА.

ЈЕСЕН ЈЕ ДОШЛА

ТОПЛО ЛЕТО ВЕЋ ЈЕ ПРОШЛО,

ЛИШЋЕ ЖУТИ ПОКРАЈ ПУТА
ЧУЈТЕ КАКО ВЕТАР ПЕВА:
ДОШЛА НАМ ЈЕ ЈЕСЕН ЖУТА!

ПТИЧИЦЕ ЋЕ САДА РЕЋИ:

,,ЗБОГОМ ДЕЦО ВАМА СВИМА''
И НА ДАЛЕК ПУТ ОДЛЕТЕТ
ПРЕКО ГОРА И ПЛАНИНА.

МОДЕРАН СНЕШКО

У УЛИЦИ НАШОЈ
НАПРАВИЛИ СНЕШКА
МЕТО ЛОНЦА НА ГЛАВИ
ШУБАРА МУ ТЕШКА,
МЕСТО МЕТЛЕ У РУЦИ
ТРАНЗИСТОР МУ СВИРА
ПА ГА МНОГИ
ПОЗДРАВЉАЈУ СКИДАЊЕМ ШЕШИРА.

НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА
ДА ВАСМ СЕ ОСТВАРЕ СВИ ЛЕПИ СНОВИ
И ОНИ СТАРИ И ОНИ НОВИ;
ДА ВАМ СЕ ИСПУНЕ СВЕ ТАЈНЕ ЖЕЉЕ,
ДА ДЕЦУ СВУДА ПРАТИ ВЕСЕЉЕ;
ДА ВАМ ЈЕ ЗРАВЉЕ КАО ОД ЧЕЛИКА,
ДА СВА ДЕЦА ПОРАСТУ ВЕЛИКА.

ЧЕТИРИ НАЈВАЖНИЈЕ МАЛЕ РЕЧИ

ЧЕТИРИ НАЈВАЖНИЈЕ МАЛЕ РЕЧИ

ЛАКО ЈЕ ОД СРЦА ИСКРЕНО РЕЋИ

ОНЕ СУ САМО ЗАТО МАЛЕ

ДА БИ У ДЕЧЈЕ СРЦЕ СТАЛЕ

ДОБРОГ СУ СЕВА НАЈДРАЖИ ГОСТИ

МОЛИМ, ХВАЛА, ИЗВОЛИ, ОПРОСТИ.

СЛОВАРИЦА

А - НА НОГАМА СТОЈИ
Б - УМЕ ДА БРОЈУ
В - КОЛА ВУЧЕ
Г - ГУГУЧЕ
Д - ДОНОСИ ДАН
Ђ - ЂУРЂЕВАК РАН
Е - КРИЈЕ СЕ У ЛЕТУ ЛАСТЕ
Ж - У ЖИТУ РАСТЕ
З - У ЗВОНУ ЗВОНИ
И - НА ИГРУ ГОНИ
Ј - ЈЕДРЕЊАКОМ ЈЕДРИ СВЕТОМ
К - ЈЕ УВЕК СА КАЧКЕТОМ
Л - ЛИЈЕ ОЛОВО
Љ - ЉУЉАШКУ ЉУЉА
М - МАМИНО СЛОВО
С - СВЕСКУ НАЖВРЉА
Т - ИЗ ТОПА ТУЧЕ
Ћ - ЈЕ С МЕДОМ ЋУПЧЕ
Ч - ЗА УВО ВУЧЕ
Ф - ЈЕ ФЕЊЕР МАЛИ
Х - СНАГОМ СЕ ХВАЛИ
Ц - ЦРТАЈ ЗА ТО ИМАШ ДАРА
Ч - ЧИЧА НИЏУ ОЏАЧАРА
Џ - ЖИВИ У ЏЕПУ
Ш - ЈЕ ЧАС У ШКОЛИ
А ЧАС ЈЕ НА ШЛЕПУ
 СЛОВАРИЦИ НАШОЈ
УВЕК ЈЕ НА РЕПУ.

ИГРА РУКАМА УЗ ПЕВАЊЕ

БИМ - ПЉЕСНИ
БАМ - ПУЦНИ ПРСТИМА
БИРИ - УДАРИ РУКАМА О КОЛЕНА

БИМ, БАМ, БИМ, БАМ

БИРИ БИРИ БАМ, БИРИ ББАМ
БИРИ БИРИ БАМ, БИРИ БАМ

БИМ БАМ
БИРИ БИРИ БАМ, БИРИ БИРИ БАМ
БИРИ БИРИ БАМ, БИМ БАМ

ВОЋЊАК У ЈЕСЕН

ЗАШТО ЈЕСЕН ЛИШЋЕ НЕ ВОЛИ?

ЗАШТО СТАБЛО СВАКО ОГОЛИ?

У ЈЕСЕН ВОЋЊАК ПОСТАНЕ ПУСТ

И НИЈЕ КАО ЛЕТИ ЗЕЛЕН И ГУСТ.

И ПТИЦЕ ВОЋЊАКОМ МАЊЕ ЛЕТЕ

НЕМА НИ ПАУКА ДА МРЕЖЕ ПЛЕТЕ.

ЈЕДНОГА ДАНА
Једнога дана, кад порастем,
Онолико колико треба,
Направићу за моју маму
Једно хвала, велико до неба!

Јер сва ова садашња ,

Уобичајена хвала,
За њу нису прикладна,
Веома су мала.

Једнога дана, кад порастем

Кад ми се језик мало размрда,
Научићу да кажем хвала
 Веће од планине и брда.

Јер ово данашње хвала

Док до ува допутује,
Омршави и убледи,
Па се скоро једва чује.

Једнога дана, кад порастем

Велики као чика и тата,
Направићу на четири спрата
Једно хвала за маму од злата.

Јер ово малецко хвала

Које се кроз зубе процеди,
Као да није право,
Па зато много не вреди.

Једнога дана, кад порастем,

Јер сад сам мала па не умем,
Измислићу једно хвала
Које ће мама да разуме.

Јер мени стварно треба

То хвала специјално,
Да мама зна да је волим
стално и бескрајно!

КИША
Кад се облак
небом стушти
киша пљушти,
само пљушти.
Изнад села,
изнад града,
киша пада,
само пада.
Преко бреза,
преко липа,
киша сипа,
само сипа.
Била трава,
била трска.
киша прска,
само прска.
И на роде
и на чапље,
киша капље,
само капље.
И на снаје,
и на прије,
 киша лије,
само лије.
Биле трешње
ил' ораси,
киша кваси,
само кваси.

PRIRODA

Предлог за наставак:
-покретна игра ''Природа је-није природа'' (слично игри ''дан ноћ'' или ''лети, лети..'');
-нацртати на левој страници свесеке оно што представља природу (10ком), а на десној
страници свеске све што је направио човек (10ком);
-блиц квиз '''Природа или не'' (васпитач изговара реч која представља одређени појам а
дете изговара: ''..је део природе'' или ''...је направио човек'');
-из хрпе сличица одвајамо оно што је део природе и оно што је направио човек,
упоређујемо скупове... (Ово може бити уводна активност за уочавање поделе на живу и
неживу природу и схватање основних карактеристика живих бића).

ДОБРО ДРВО

Било једном једно дрво

Добро дрво
Пуно љубави за једног малог дечака
Дечачић је долазио свакога дана
И вредно сакупљао потпало лишће
И исплевши круну замишљао је да је шумски краљ
Пењао би се уз стабло Доброга дрвета
И њихао се на његовим гранама
И јео његове слатке плодове
Јабуке.
Добро дрво и дечачић понекад би се играли жмурке
И кад би се уморио дечачић би заспао у сени дрвета.

Заиста волио га је и срцем и душом.

Мали дечак јако је волио дрво

И Добро дрво било је сретно.

Али, вријеме је неумитно пролазило.

И Дечак је одрастао.

Добро дрво сада је често остајало само

А онда једног дана Дечак поновно дође
и Добро дрво му рече: хајде, попни се Дечаче
на мене и љуљај се на мојим гранама
и наједи се мојих јабука
и одмори се у мојој сени.

И буди сретан.

Али сувише сам велики да бих се пењао на тебе и играо се са тобом,

одговори Дечак Добром дрвету.
Желио бих купити толико ствари те да се забављам
Али, знаш, потребан ми је новац.
Можеш ли ми ти дати мало новца?

Жао ми је, одговори добро дрво, али новаца немам.

Све што имам јесу лишће и јабуке
Ипак, Дечаче могао би убрати моје јабуке и продати их у граду
Тако ћеш доћи до новаца и бити ћеш сретан.

И дечак се попење на дрво и побере његове јабуке,

И однесе их са собом.
И Добро дрво опет се осети сретним.

Дуго је времена опет прошло и Дечак није навраћао.

И Добро је дрво било јако тужно.

А онда, једнога дана,

Дечак поново стиже,
И дрво радосно зашумори.
Хајде, Дечаче, рече му оно
Успни се уз моје стабло
И пољуљај се на мојим гранама
И уживај!

Немам времена за то, имам превише посла,

Одговори Дечак.

Желим кућу, у којој ће ми бити топло,

Објасни он.
Желио бих да имам жену и децу
И зато ми је потребна кућа
Можеш ли ми ти набавити једну кућу?

Ни ја немам кућу, одговори дрво

У ствари, читава шума је моја кућа
Али, ево можеш посећи моје гране и од њих себи саградити кућу.
И тако ћеш бити сретан.

И тако Дечак посече гране

Доброг дрвета и однесе их,
И од њих сагради себи кућу.
И Добро дрво поновно се осећало јако сретним.

Још подоста времена прође,

Али Дечак није навраћао.
И када се поновно појавио,
Добро дрво је било толико сретно
Да је једва било у стању реч изустити.

Хајде, Дечаче, позове га дрво шаптавим гласом,

дођи и поиграј се.
Превише сам стар и тужан да бих се играо,
Одговори Дечак.

Али желио бих један чамац,

који би ме одвезао далеко, далеко одавде

Можеш ли ми наћи један чамац?

Па, посеци моје стабло
и начини себи чамац,
одговори Добро дрво.
Тако ћеш моћи одједрити далеко, далеко одавде
и бити сретан.

И тако Дечак посече стабло Доброг дрвета…… направи чамац и одједри

далеко, далеко.
И Добро је дрво било сретно ……..али не и пресретно.

Доста је времена минуло,

И Дечак се најзад поновно појави.

Жао ми је, Дечаче, дочека га дрво,

Али заиста немам ништа више што бих ти могао дати
Знаш не рађам више јабуке;
Зуби су ми се већ давно истрошили
и не могу више јести јабуке, рече Дечак.

Немам више ни грана; настави Добро дрво,

на којима би се могао љуљати……….
Превише сам стар за такве ствари…мислим
за љуљање на гранама; примети Дечак.
Немам више ни дебло; рече Добро дрво
на које би се могао попети

Одвећ сам уморан да бих се пентрао по дрвећу;

заклима главом Дечак.

Жао ми је; уздахну Добро дрво.

Волио бих да ти могу било што дати,
али ништа ми више није остало.
Сад сам ти само један стари пањ.

Жао ми је, заиста

Па више ми много ни не треба

уздахну Дечак.
Тек неко мирно месташце гдје могу
мирно сести и предахнути.
Знаш, јако сам уморан.

У реду онда, одврати Добро дрво,

истежући се што му је више било могуће,
« стари пањ је право мјесто да се на њему
седи и одмара ».

Дођи Дечаче, и седи.

Седи и одмори се.
И Дечак поступи како му је речено

И Добро дрво се осети бескрајно сретним

написао: Схел Силверстеин

Причу можете преузети са овог линка:

Преузимите причу ''Добро дрво'' у mp3 формату
(Изаберите опцију ''free user'')
Прочитајте е-књигу ''Добро дро'' са овог линка.

Прочитајте причу а затим о њој поразговарајте са дететом. Договорите се са дететом да

поново прочитате део приче а да оно има задатак да пажљиво слуша. Затим поставите
,,квиз'' питање или замолите дете да оно вама постави питање (што је теже). Затражите
од детета да проба да вам исприча причу. На крају, дете би требало да илуструје
договорени део приче.

КАЛЕНДАР ВРЕМЕНА
Какво време може да буде?

У једној години има 12 месеци. Ово су календари уз помоћ којих можеш да пратиш
врменске прилике свакога дана у месецу.
1. СЕПТЕМБАР
 2. ОКТОБАР
3. НОВЕМБАР
4. ДЕЦЕМБАР
5. ЈАНУАР
6. ФЕБРУАР
7. МАРТ
8. АПРИЛ
9. МАЈ
10. ЈУН
11. ЈУЛ
12. АВГУСТ

Од кога најчешће сазнајемо какво ће време бити?

О томе какво ће време бити обавештавају нас ВОДИТЕЉИ који раде на телевизији.

Водитељи сазнају прогнозу времена од људи чији је посао да преате и предвиђају време.

Како се зове занимање људи који прате и предвиђају време?

Занимање људи који прате и предвиђају време зове се: МЕТЕОРОЛОГ.

Метеоролози прате и предвиђају време помоћу различитих апарата (не музичких) и

најновије технологије.
Слика Европе снимљена са сателита

Сателити изгладају овако

Oво су метеоролошки апарати (справе) на земљи.
Да ли знаш како се зове справа са којом се мери темепература ваздуха?
 Апарат са којим се зове температура ваздуха зове
се ТЕРМОМЕТАР.

Зашто нам је потребна временска прогноза?

Временска прогноза нам је потребна да:

 знамо како да испланирамо наше активности
 знамо како да се обучемо
 знамо како да сачувамо наше здравље
 се на време заштитимо од временских неприлика.

Деца су рекла:
O инструментима које користе метеоролози...

-Мој тата ми је једном причао о томе. Ја сам мислила да је то онако неки инструмент
музички а кад оно тата ми је рекао да то није инструмент музички већ нека справа.
-Метеоролози су они људи који гледају где се креће време и тако доносе вести и ....
-Они причају на телевизији...
- Они као имају неку антену која им показује у ком правцу долази ветар, са севера, са
југа...

А да ли сте видели када на телевизији приказују облаке? Како они дођу до тих снимака?

-Мени је мама рекла да они гледају у неку куглу па им кугла то каже.

Они гледају где се креће време. Они иду у свемир и тако са том камером...
Ја сам видела како се облаци померају. И ја.Свако је то видео.
А може овако. Астронаути иду у свемир да виде какво је време и онда се врате на земљу
и онда кажу онима који треба да кажу какво је време.
Постоје камере које гледају на земљу шта се догађа. То је сателит.

Шта су сателити?
Сателити је један брод који се помера на небу и дању и ноћу и тако он сазна нешто о...
То је у свемиру. То изгледа као нешто што има антену.....
Из традиције српског народа

Лети, када је суша, неколико девојака иде

по селу од куће до куће и пвевају да падне киша. Једна од девојака се покрива разним
травама и цвећем. То је ДОДОЛА. Када додола и девојке дођу пред нечију кућу, додола
игра сама, а друге девојке певају различите песме. Домаћица куће пред коју су стали или
неко од укућана узима буре воде, те га излива на додолу док она непрестано игра. На
карју сваког стиха пева се: oј додо, ој додоле.

Према запису Вука Стефановића Караџића

Ми идемо преко поља

Ми идемо преко поља, ој додо ој додоле

А облаци преко неба, ој додо, ој додоле
Да удари росна киша, ој додо, ој додоле
Да ороси наша поља, ој додо, ој додоле
И пшеницу у зимницу, ој додо, ој додоле
И два пера кукуруза, ој додо, ој додоле
Облаци нас престигоше, ој додо, ој додоле
Жито, вино оросише, ој додо, ој додоле.

Део песме можете чути ако кликом на овај линк.

У нашој медијатеци можете набавити:
филм:
Дете и метеоролози.

Предлог наставка рада на овој теми кроз игре и стваралаштво:

 игра меморије са сличицама временских прилика
 календар времена - прати време
 направи сателит (од коцака, од кутија...)
 направи термометар од картона
 играмо се ''вести-прогноза времена'')
 играмо игру ''квиз''
 спој реч са сликом
 облачење лутака направљених од картона (сам направи одећу за лутке уз малу
помоћ родитеља)
 прављење кишобрана од чепа и чачкалица
Дечија права
Ја сам дете и имам право
Да растем лепо и здраво.
Да се купам и зубе перем
А, не да ме бију и да се дерем.

Моје право да срећно живим

Кад порастем детињству да се дивим.
Дечија радост то је моје право
Да будем срећан и растем здраво.

Деца су украс света

Нема света ни планете
где не може стићи дете,
јер све дечје стазе воде
од игре до слободе.

Цвеће је украс баште

лептир је украс цвета,
а деца пуна маште
деца су украс света!

Лепе песме тихе тајне

све љубави важне сјајне,
нека плану нек’ се роде
од игре до слободе.

Цвеце је украс баште

лептир је украс цвета,
а деца пуна маште
деца су украс света!
Љубивоје Ршумовић

Рођенданска
Ја долазим из далека
преко поља, шума, река.
Као гласник пољских вила
којима је песма мила,
као другар становника
поља, шума и шљивика.
Пуну торбу носим жеља
мојих малих пријатеља.
Порука је од свих иста
све их веже љубав иста
 према теби, овог јутра
да дочекаш сјајно сутра.
Ступајући сад у стан
и ја кличем сада раздраган
СРЕЋАН ТЕБИ РОЂЕНДАН!

Пролећни весници
Поточић се откравио,
јури све у трк.
Иза жбуна на пропланку,
зека глади брк.

Испод дупље веверица

чешља китњаст реп.
Кроз снег провирио
први кукурек.

Висибабе као звончићи звоне,

бум - бам - бум.
Радујте се децо
пролеће је ту.

Висибаба
Висибаба мала
јутрос процвала.

Главица јој клима,

мало јој је зима.

Хеј, ти сунце драго,

погледај је благо.

Огриј цветак бели,

да се развесели.

Милка Поповић

Пролећни звончићи
Цин, цин, цин
Цан, цан, цан,
хеј, пролеће,
Добар дан!

Видим те у звончићима,
тамноплавим лончићима
што по пољу ничу
 и весело кличу.

Пролећни нам стиже дан,

Цин, цин, цин, цин,
цан, цан, цан.

Април
Што волим април
и његове боје,
птице тада изводе
концерте своје.
Лептири и пчеле
с цвета на цвет се селе,
а марљиви мрави
јуре се у трави.
Сунце сја на небу
чистом ко од свиле
поздрављам те драги
раскошни априле.

Пролећна слика
Кад пролеће узме
боје, кист и платно,
најпре наслика
топло сунце златно.

Под зеленом бојом

никну влати трава,
а по ведром небу
разлије се плава.

Ливадом прошета-
цвеће се расцвета;
од чаробног киста
дрвеће пролиста.

Задивљене птице
расцвркућу свима:
„Пролеће је стигло,
отишла је зима!“

Иванка Боровац

Лептирићу шаренићу
 Дете:

Лептирићу, шаренићу,
ходи к’ мени амо!
Ево имам лепу ружу,
помириши само.

Лептир:

Ја бих дош’о, ал се бојим

какве игле клете;
стиснућеш ме, пробошћеш ме,
п’ онда, збогом свете!

Дете:

Нећу, лепко, нећу, лепко,

живота ми мога.
Само хоћу да избројим
кол’ко имаш нога.

Лептир:

Е, па то ти могу казат
и издаље малко:
Лептир има шест ножица,
- а сад збогом, ранко!
Јован Јовановић Змај

Висибаба
Кад чу у гори
где поток жубори
висибаба мала
спремати се стала.

А тек лагано
да не смета мраву
ножицу истури
и помоли главу.

Стигла сада и гледа

како све изгледа,
из сна се буди
хуји, бруји, гуди.

На ветру се клати,
па пита дрвеће:
"У колико сати
долази пролеће?"
 Вода

Вода је облак,
вода је снег,
вода је кад-кат
ледени брег.

Вода је пара,
вода је киша,
вода је незгода
за једног миша.

Вода је река,
вода је слап.
Вода је пљусак
или кап.

Вода је море,
вода је бара.
Вода је готово
ко Земља стара.

Вода је из кабла,
вода је из чесме,
вода је и наслов
ове, наше, песме.
Мирослав Ковачевић

Јесен
Одбегле су ласте,
Даљина их скрива,
Ноћ све више расте,
Дан све краћи бива.

Врх поља и њива,

Сва природа спава.
Пала магла сива,
Дошла јесен права.
Jесење другарство
Погледај јесен, лист у жуто шара,
прелеп трен - лимун добио другара!

Погледај јесен, жути крушку лепотицу,

прелепо - банана добила другарицу!
 Погледај сада ову страницу,
јесен је добила песму – нову другарицу!

Дечаци у јесен
Сваки дечак је ујесен
жутим бојама занесен.
Сви цртежи,
сви пејзажи,
сви ликови
и сви снови
препуни су боје жуте,
попут лишћа разасуте.

Сви састави, све песмице

и све лепе реченице
имају баш жуто лице.

Сваки дечак је у јесен

жутим бојама занесен;
девојчице тада носе
жуте машне наврх косе.

Јесење јутро
Обукох се.
Прозору приђох,
а вани: јесен.

Мој пријатељ уђе у мокром капуту

и целу ми собу намирише кишом.
Не вели ни: здраво!
Седне.
Занесен
изусти: "Јесен".

Та реч је била тако свежа

ко наранџа на грани
након кише.

Јесења идила
Јесен прстима такла
и лишће и траве,
на храсту благдан жира
- вјеверице славе...

Сад црвена, смеђа и жута

царују шумом и долом:
То боје су јесенског капута
и плодова за нашим столом.

Док листови падају по тлу

и стазице спокојно шуште,
 медвед је већ у дубоком сну
и сања, што друго: мед и крушке

Кестенова дружина
Подневно се звоно чује,
Време ручка најављује.
Складно туче: дин-дон
Кад зазвони телефон.

Мене моја бака пита

да л ми се данас скита?
Брзо једем ручак свој
већ ме зове птица пој.

Шетат ћемо бака и ја

Све док сунце топло сја.
Пуну торбу јесени
набрат ћемо весели.

Па уморни кући стићи,

деду из сна хитро дићи.
Хајде, деде, трчи, скочи,
играти се ваља поћи.

Ноћу спавај, сад је дан,

штета трошит дан на сан
Иде деда мрмља нешто,
нову игру смишља вешто.

Шило, ножић, чачкалице

и кестенове половице
постадоше војска права.
Ал војнику већ се спава.

Спрема бака на брзину

кестенову дружину
и још топлу ужину
у торбицу, па на раме
носи ме до моје маме.

Клонула је мала глава,

на бакици својој спава.
Снива лепо све се смешка
сања већ да граде сњешка.

Сутра опет све изнова,

бака, деда и игра нова…

Кад су ласте одлазиле

Кад су ласте одлазиле,
поточићу дах је стао,
 јоргован је сузом жутом
за ластама заплакао.

Над шумом се магле виле,

на путу је ветар мео,
зец од туге целог дана
није ништа, ништа јео.

Гаврану се од жалости
(ил од зиме) тресло крило ...
Кад су ласте одлазиле,
све је, све је тужно било.

Голема репа
Сејо деда репу
oдмах после кише,
порасла му репа
какве нема више,
тако је то кад се сеје
одмах после кише.

Тад се деда посла лати,

па отиде репу брати.
Трза, трза, – ал’ му труд
беше узалуд.

Позва деда бабу,

баба зграби деду,
деда зграби репу.
Трза, трза, -ал’ му труд
беше узалуд.

Позва деда малу Јулку,

јулка зграби бабу,
баба зграби деду,
деда зграби репу.
Трза, трза, -ал’ му труд
беше узалуд.

Позва Јулка куцу жујку,

жујка зграби Јулку,
јулка зграби бабу,
баба зграби деду,
деда зграби репу.
Трза, трза, -сад му труд
није био узалуд

Деда рече: ево је -

целог јутра пево је.
баба полу одсече
да је скува довече.
 Јован Јовановић Змај

Јесен
И ове јесени слика је иста:
Шума умире и не блиста.
Умире лишће, умире трава
и дрвеће иде да спава.

Умиру топли дани и ноћи,

ни жбуњу нема помоћи.
И рекао би сада свако:
Умире све, то је тако.

Али у јесен рађа се киша,

ветар што дува па се стиша,
облак љути што сунце гаси
и муња сјајна што кишу краси.

Рађају се животиње многе,

неке добре, неке строге.
Живот се ипак у јесен буди,
запамтите ово добри људи.
Први јесењи дан
Први јесењи дане,
све се више шарене
твоје богате гране.

Први дане јесени,

свега су те окитили
зрели кестени.

Јесењи дане,
свечано отвараш врата
великој кући
од злата.

Јесења прича
Тихо нам стижу јесењи дани
слажући поздрав по свакој грани.
Сада се приче причају тише
да би се чули шапати кише.

Деца се лове по лишћу меком.

Пуно тог блага отече реком.
Сваки, ко морнар, креће на пут,
наранџаст, црвен, зелен ил' жут.

А тек кад неко спомене воће…

 С јесени може га добит ко хоће.
Трешања нема, јабуке зато,
уз крушке, грожђе... вреде ко злато.

Људи и деца сад вредно раде,

стакленке пуне, воћем се сладе.
Скупља се огрев, уз ватру седи…
Јесења прича сада нам следи.

Јесен на путу
Обукла је јесен капут
и кренула на далек пут.

Спремила је у свој у руксак

један мали кишни облак.

Понијела је нови кист

да обоји сваки лист.

Још у сваки џеп са стране

Покоји јој кестен стане.

А у својој златној коси

Мирис дуња она носи.

Јесен у винограду
Трс до трса, трс до трса
поносно се шири,
а из трса радознало
много боба вири.

Једна црна к'о купина,

друга жута, трећа плава,
па румене, па црвене,
мноштво малих глава.

Главице к'о јагодице,

неке веће, друге мање,
мирисаве, пуне сласти
чекају на убирање.

Једна зове на ужину

чворке црне, брзе птице,
друга пружа косовима
мирисаве посластице.

Све се нуде, све позивљу-

људи, дјецо, хајте амо,
понесите кошарице,
у бербу вас позивамо!
Хвала
Ево, драга дечице,
воћа свакојака
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

То је само на слици,
па нам мира не да
оно воће, право воће,
још лепше изгледа.
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Сетимо се пролећа,
његових цветова
што нам цвеће обећало,
ево тих дарова!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Сад имамо довоље

воћа свакојака
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!
Јован Јовановић Змај

Крива је јесен
Зашто је лишће постало жуто?
"Север је" кажу "кашљао љуто!".
Зашто су пљускови толико пали?
То су се облаци расплакали!
Зашто се врба још више сагла?
Е, њу је претисла најтежа магла....
А зашто је цела природа сива?
јесен је крива...
јесен је крива...

Света јесен
 Листови се порчкали пред крај летњих дана.
Ко ће брже пожутети? Ко ће пре с грана?
Са којег ће листа прве полетети птице?
Ко ће од њих позлатити плодне оранице?

Један каже: „Савит ћу осушене гране.“

Други листић: „Угађат ћу ветру док не стане.“
Трећи викну: „Издржат ћу најхладнија јутра!“
Четврти се отргнуо на пут већ од сутра.

Препирка је тако текла све до хладних дана.

Све се лишће распршило са покислих грана.
Неки су чак дочекали и пахуље снега,
а неки се залетели до највишег брега.

Променила земља боју… Птицама ни трага…

На све стране расту реке и ризнице блага.
Ни препирке више нема. Поклонит се треба:
Света Јесен опет дели дарове са неб

Кишобран
Какав је дан?
пита из кута
кишобран.

Сунчан! -
рече му стан.
- Сунчан и насмијан!

Ах, ружан дан,

морам у сан! -
прошапта сјетно
кишобран.

Кад прође дан:

- Какав је дан? -
запита опет кишобран.

- Тмуран!-
рече му стан,
- тмуран и туробан! -

О, дивно,
бар ћу у шетњу,
барем ћу ван!
- поскочи сретан
кишобран.

Јесења песма
Тихо, тихо пада лист за листом жут,
покрио је стазе, шумски пут.
 Ветар гране љуља њежно ко у сну,
благи мир је шуму обузео сву.

Нестале су птице далеко на југ,

отишле са сунцем, пут је њихов дуг.
Песме нема више, свуда влада мук,
само жуто лишће тужно пада свуд.

Поврћијада
Јавила се шаргарепа:
"Румена сам, здрава, лепа!
Ал ме тресу тешке кризе,
нема никог да ме гризе!"

Јавила се глава кеља:

"Доста ми је тих старкеља,
хоћу децу лепу, бледу,
да ме воле, да ме једу!"

Јавио се карфиол:
"Мене мучи један бол.
Хоћу децу глади чисте
да ме као ништа слисте!"

Јавили се разни лукци,

кукајући као кукци:
"Где су клинци бели, жути,
што не дођу нисмо љути?!"

есен је дошла
Топло лето већ је прошло,
лишће жути покрај пута,
чујте како ветар пева,
дошла нам је јесен жута!
Птичице ће сада рећи:
,,Збогом децо сада свима''
и на далек пут сад одлетети
преко гора и планина.

Пахуљица
Падале су пахуљице,
на кровове, на улице,
по травњаку, тротоару,
једном ђаку на шубару.
 А две мале пахуљице,
белокриле громуљице,
на секино лице селе,
па се смеју и веселе,
голицају носић њен
од хладноће саав црвен.

Јануарска песма
Јануар је првим снегом завејан.
Деда Мраз нам стиже сав насмејан.

У вртићу деца, дигла ведру грају

зову те, траже, поклоне чекају.

Све је спремно, деко,

за долазак твој.
У сваком је вртићу
препун деца строј.
Зимска песма
Цела нам се зима обукла у бело,
прекрила је снегом реку, град и село.
Својом се белином нашироко хвали,
сада јој се радују велики и мали.

Има снега доста на крову и путу,

показала зима своју страну љуту.
Ма нека се љути, сада јој је време,
ми волимо зиму, ту нема дилеме!
Песма за Снешка
Молио ме Снешко да променим климу,
да урадим нешто, да продужим зиму,
јер кад сунце гране ил боље побесни,
тад Снешко потече ко вода у чесми!

Молио ме Снешко да променим климу,

ја ћу урадити нешто – променићу риму,
па кад сунце гране ил боље побесни,
нека живи Снешко заувек у песми!

Снежна шала
Две звездице летелице
 сасвим мале, сасвим беле,
две сестрице, пахуљице
на шал секи долетеле.

Па се хвали сека бати,

па се хвали мами, тати,
па се хвали редом свима,
какав диван поклон има.

Дичили смо се не задуго.

Звездице су, шта би друго
звездице су, нежне, беле,
и са шала одлетеле.
Пахуљице
Пахуљице наше миле,
где сте ви до сада биле.
Ево, ту смо, меке, беле
к вама, децо, долетеле.

С висине смо к вама стигле,

пуне среће, ал' и бриге.
О чему се то бринете,
док на земљу ви падате?

Размишљамо, док падамо.

какве дарове да дамо.
Радо бисмо хтели знати
коме ћете ви шта дати.

Крововима капе беле

ми смо с радошћу исплеле.
Пољу беле огртаче,
и дрвећу, да не плаче.

Пахуљице бела, реци,

а шта доносите деци.
Деци грудве за грудвање,
беле стазе за санкање.

Драге беле пахуљице,

лепе наше другарице,
хвала вама за те беле
дарове што нас веселе!
Пада снежак
 Пада, пада снежак
и на земљу мраз,
бела баба Зима
дошла је до нас.
Дува, дува ветар
и доноси снег,
грудвају се деца,
оживео брег.
Јуре, јуре санке
уз весели пој,
пахуљице лете
као звезде рој.
Кад дође први децембарски дан
Кад дође први децембарски дан
меда полако закључава стан,
и на вратима записује шапом:
„Не примам никог, спавам зимски дан“

А снег полако почиње да пада

и безброј пахуљица вије и све затрпава.
а зека се јада: „Требало би набавити скије!“

Новогодишња честитка
 Да вам се остваре сви лепи снови
и они стари и они нови;
Да вам се испуне све тајне жеље,
Да децу свуда прати весеље;
Да вам је здравље као од челика,
Да сва деца порасту велика.

Први снег
Стигао је први снег,
нечујно и смело
покрио је брег
и обојио све у бело.

Завејао је и путић,
што скреће и кривуда,
као дивљи поточић,
ко зна где и куда.

И нашу топлу кућу

посетио је крадом,
негде у сванућу,
па продужио градом
да и тамо направи
опет проблем исти
и проблем прави:
Ко ће снег да чисти?
Јануар
Између старе и године нове
поноћ ставља границу.
Тада јануар ствара
Прву снежно-белу границу.

И ти их почињеш записивати,
радости и бриге сваког дана.
И ту књигу коју има
тристашестесед пет дана.
Зима
Зима је лепа,

зима је варка.

Зима је најлепша

снежна бајка.
 Зими пахуљица

падају с неба,

док у својој пеђини

спава троми меда.
Стиже зима
Зима стиже у капуту
да замени јесен жуту.
Долази нам хладна сбрега
и доноси много снега.

Њене беле пахуљице

слећу на кров и лице.
Свима даје се на знање
да се спреме на санкање.

Да изнесу саонице
и припреме рукавице,
шалове и топле капе.
Капут, џемпер и чарапе.
Па да деци од студени
само носић поцрвени

БАТИНА ЈЕ ИЗ ПАКЛА ИЗАШЛА

На сцени се налази воденица. Пошао свети Сава у воденицу , па срете

ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побегне, али не могне, па
се тада сретну испред воденице

ЂАВО: - Јој, ево Светог Саве! Морам да бежим.

СВ.САВА: - Помози Бог!
ЂАВО: - Није ти за тим стало.
СВ.САВА: - Како си?
ЂАВО: - Шта је теби брига како сам.
СВ.САВА: - Куда хоћеш?
ЂАВО: - Ни за тим ти није стало.
СВ.САВА: - Шта би радио?
ЂАВО: - Учио бих ђаке!
СВ.САВА: - Како би их учио!
ЂАВО: - Лако, ко што су и мене учили - батином!
СВ.САВА: - Па зато си и постао ђаво. Данас се деца уче лепом и топлом
речју, а не батином.
ЂАВО: - Ти ћеш да ме учиш. Е сад ћу ти показати!

Па узе батину и крену на Светог Саву. Али Савин штап би већи па измлати
ђавола.

ЂАВО: - Јој, престани тако ти Бога!

Сава престаде.
СВ.САВА: - Ето видиш. Ко користи батину, батина му се о главу обије.
ЂАВО: - Е, само мудрујеш! Хајде да заменимо мотке.
СВ.САВА: - Хајде, али да уђемо у воденицу.
ЂАВО: - Важи.

(Отвара врата на воденици и док улазе смеје се). У воденици опет почне
туча. Ђаволу мотка беше дуга па све запиње о греде, а Сава га са краћом
мотком измлати.

ЂАВО: - Јој, јој (Истрчавају из воденице. Сава га јури и бије.). Јој, престани
мајке ти Анастасије, рођени! Јој, престани тако ти оца Стефана - рођеног! Јој,
немој више тако ти Бога! (Сава престаде)

СВ.САВА: - Јеси ли схватио?

ЂАВО: - Схватио сам да мотка може само зло донети.
СВ.САВА: - Па наравно. А сад хајде да те упишем у први разред, па ћеш
учећи и дружећи се са децом много тога лепог научити, а и ови рогови одмах
ће ти спасти.

(Скиде му рогове и загрљени излазе са сцене певајући стихове) :

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави...
ЗАВЕСА

Аутор текста Радисав Татовић

O PONASANJU I OSECANJIMA

Тајна
Хтео сам нешто у песми да кажем,
испашће сада да те лажем,
заборавих оно што сам рећи хтео,
то никако нисам смео.

Знам само да је хитно

и да ми је врло битно,
знам и да је много важно,
осећање неко снажно.
 Јавићу ти кад се сетим,
до неба ћу да полетим,
написаћу песму нову,
наставак на песму ову.
Питање
Мачка гребе и воли да преде,
миш грицка и сир једе,
пас лаје и коску не даје,
овца блеји и вуну нам даје.

А ја ово читам па се питам:

Хоће ли се икад променити неко?
Јутро
Устани рано
пре сваког петла,
порани ујутру
пре првога светла.

С јутром у коси
прошетај градом,
погледај дрво
с великим хладом.

Запевај онда
песму радости,
јутро је симбол
наше младости.

Устани рано
пре маме и тате,
порани ујутру
пре секе и бате.

Да устанем рано
то и ја знам,
видећеш ујутру
да ниси сам.
Острво
Има једно острво среће
на крају овога света,
тамо су плате веће
и сваком је оно мета.

Тамо се нико не греје,

 тамо се нико не хлади,
сваки човек се смеје
и сваки човек ради.

Идеално тамо све је,

само не знам где је.
Истина
Људи хоће
бржи авион
или камион.

Људи желе
боље време
у невреме.

Људи воле
вишу зграду
у свом граду.

Истина све је од главе до пете,

сада је зна и свако дете.
Учење бонтона помоћу бомбона
Почећемо Петре са кесицом бомбона
а учимо нешто из бонтона.
Као прво схвати, то ништа не боли
Кад бомбоне нудиш, да кажеш "изволи".
Кад их теби нуде, тада реци "хвала''
јер ти Петре више, ниси беба мала.
Кад си непажљив, тада се извини,
па ће према теби други бити фини.
Нећу више причом памет да ти солим
још само то ..шта је лепше него ,,молим''.

Лаж
Људи воле
мање пара
из недара.

Људи желе
стара кола
или вола.

Људи хоће
кваран мотор
или ротор.
 Да ли је све то тако
ил вас децо лагим малко?
Једна жеља
Реци своју жељу сине,
не дај тати да се брине.

Да ли желиш сво богатство

или можда неко царство?

Моја жеља није царство

нити сво богатство.

Можда желиш моје знање

или велико имање?

Моја жеља није знање

нити велико имање.

Жеља твоја тату брине,

реци своју жељу сине.

Једну жељу имам сад,

желим бити вечно млад!
Зашто?
Увек кад у школу кренем
- ја са пута мало скренем.

Увек када много знам

- има нешто што не знам.

Увек када нешто учим

- велику ја муку мучим.

О моја мила машто,

хтео бих да питам зашто?
Четири најважније мале речи
Четири најважније мале речи
лако је искрено од срца рећи.

Оне су само зато мале,

да би у дечје срце стале.

Доброг су срца најбољи гости

МОЛИМ, ХВАЛА, ИЗВОЛИ, ОПРОСТИ.
USKRS

Писанице
Распршиле се боје
небеске дуге
на вијуге,
витице, пруге
и шаре друге
што красе
ведра лица
ускрсних писаница.

Ускрсни медо
МЕДО: Изгледа да зеко иде,
уши му се дуге виде.

ЗЕКО: Добро јутро, медо,

од срца ти желим.

МЕДО: Добро јутро, куда журиш?

ЗЕКО: Писамца шумом делим,

а јако ме боли нога.
Помози ми кошарицу
носити због тога.

МЕДО: Пријатељу зеко,

кошарицу дај!
Носит ћу је врло радо
кроз наш шумски крај.

(Они одлазе, појави се мишић)

МИШ: Циу, циу.

Као да ми с видом
није све у реду,
или стварно видим
ускрснога меду.

BOZIC I NOVA GODINA

Божићни новчић
Печеница мирис шири
Док божићно јутро свиће
А ја мислим:
Онај новчић
 Из чеснице коме ли ће?
За доручком сви седимо
Поштујући обичаје...
Свако себи комада ломи.
Где је новчић,
Код кога је?!
Мајка ми се топло смеши:
„На млађима свет остаје!“
Сви пажљиво претражују.
Још га нема! Код кога је?!
И ја листам свој комадић.
Гле, код мене он се сјаји!
Бићу здрав и бићу богат
Тако кажу обичаји.
Да је ово дукат златни
Кубио бих пола града!
Прошао бих пола света
И дошао бих где сам сада.

Срећна Нова Година

Трепти звезда плавим оком
на небом високом, пршти,

пршти бела стаза,

ево Деда Мраза.

На шубари му снег,

а иње у коси,

отворите му широм врата,

поклоне вам носи.

Мени лутку белу, што уме да спава.

Мени пушку праву да убијем лава.

Мени лопту гумену.

Мени лук и стрелу.

 Мени пушку.

Мени лопту.

Мени лутку белу.

Свима много радости,

игре и песама.

Срећна Нова година

и нама и вама.
Дека са севера
Овај дека седи стално негде жури,
торбу тешку носи, на санкама јури.

Ирвас вуче санке по танкоме леду,

а дека га бодри: „Биће све у реду!“

Кад у село стигну с поклонима вредним,

сва ће деца знати шта ће да уследи.

Поклон Маји, Стефи, Сандри и Драгану,

Лени, Кићи, Лази, Софији, Миљану.

Поклон Мици, Луки, Мари и Ивану,

Теодори, Слоби, Јовани, Милану.

Колико је радости, то зна свако дете,

нека санке лете брже од ракете!

Поштар
Поштар ја сам, што путујем,
што све видим, што све чујем.
Вести носим с краја света:
Нова година свуда цвета.

Нек је срећна и весела,

нека здравља у њој има,
нек су ведра наша чела,
 радује нас зима бела.

Нова година нам стиже

у весељу и у сјају,
дочекајмо све најдраже
у ђачкоме загрљају.
Новогодишње спавање
Падао је први снег,
а ја сам спавао, спавао,
и први снег сам преспавао.

Мама је китила јелку,

а ја сам спавао, спавао,
и кићење сам преспавао.

Стигла је Нова година,

а ја сам спавао, спавао,
и Нову годину сам преспавао.

А поклоне, јеси ли
и поклоне преспавао?
Поклоне нисам преспавао,
јер се и Деда Мраз успавао!
Божић
Божић милост оглашава
на радост свих људи.
Бог дође да спасава,
а не да нам суди.

У тој ноћи за све нас

чудо се догоди:
роди нам се Христос Спас!
- Ваистину роди!

Нова година
Куца на врата
Година Нова.
Она ће нам остварити
пуно лепих снова.
Она ће нам остварити
пуно нових жеља.
Њени дани биће пуни
радости, весеља.
Распродаја
Важна распродаја!
На знање свој деци:
Продајем половних
дванаест месеци.

Година је стара
изашла из моде
па је зато боље
у музеј да оде.

Истопљену зиму
дајем скоро џабе,
олињалу јесен
за две келерабе.

За бивше пролеће
тражим десет пара,
избледело лето
ни пола динара.

Навалите децо
из града и села,
нигде к’о код мене,
права багатела!

Годину ћу нову
да дочекам сада,
дванаест месеци
она ће да влада!
Новогодишња жеља
Желела бих да се мати
увек рано с посла врати,
да се чешће наша мама
весели и игра с нама.

Још желим да сваки дан

буде тати радостан,
да добије нови стан,
диван, сунчан и простран.

Волела бих да ми бака

 буде здрава, ведра, јака,
да смисли још бајку неку
за мене и моју секу.

Волим свога деку драгог,

желим да га видим здравог,
имам једну жељу жарку
да се шетем с њим по парку.

Деда Мразе, добар буди,

око жеља се потруди!
А и ти нам буди срећан,
насмејан и дуговечан
Бајка за децу
Деда Мраз је најдражи дека,
њега воле сва деца на свету,
са нестрпљењем сви очекују
да га довезу ирваси у лету.

Ирваса има укупно осам,

ал' Рудолф је некако главни,
све због носа који му светли
и растерује мрак тамни.

Саонице су раскошне кочије,

на ирвасима прапорци од злата,
поклона пуно дека носи
и оставља пред свака врата.

За Нову годину кад вече падне,

склопиш очи, утонеш у сан,
Деда Мраза можеш да видиш
да ти улепша празнични дан.

А уснићеш га, само ако желиш

и не дај да ти руше снове,
јер ово је најлепша бајка,
БАЈКА ЗА ДЕЦУ она се зове
Деда Мраз
Ала нам је добар овај Деда Мраз
јелку нам је донео
да весели нас!

Коло, коло весело

окреће се лако,
у колу се играмо,
ево баш овако!

Здраво, да си здраво
Нова годино,
чекају те деца
увек весело!!

Деда Мраз
Црне чизме,
бели снег,
ко се пење
уз наш брег?
Шта ли носи,
врећу има.
Долази нам
с даровима
Ситно шкрипи
бела стаза,
ево нама,
Деда Мраза!

Новогодишња здравица
Срећна ти година Нова
И свака нова, да срећан порастеш
За радост да знадеш,
Снажан као тата,
И нежан као мама,
Да волиш песму,човека,
Ко тебе бака и дека.
Срећна ти година Нова,
Ова и свака нова.
Утабана стаза
Деца истрчала,
снежак утабала,
направила стазу
добром Деда Мразу.

Утабана стаза
чека Деда Мраза.

Он ће ноћас доћи
с торбом на леђима,
да нас обрадује
лепим даровима.

Стиже година нова

 Какав је ово дан
да није неком рођендан?
Сви по кући јуре,
мама, тата, сви се журе.

Ките јелку, собу целу,

колаче праве и торту белу

Мени ништа није јасно.

„На спавање", виче мама,
„зар не видиш да је касно?"

Сањао сам Деда Мраза,

питао га шта то праве
„То је Нова година,
сви је људи славе."

Сад је мени јасно

зашто журе они.
Стиже Нова година,
стижу нам поклони.
Писмо Деда Мразу
Кажите ми децо свако своју жељу,
пишем Деда Мразу, старом пријатељу.

На годину Нову нека вам се јави

и свакоме од вас мали дар остави.

Ту је мали Раде, ту је вредна Данка,

Раде воли лопту, Данка да се санка.

За доброга Љубу нек пошаље трубу

и сестрица Мира са њим ће да свира.

Коврџаве косе, наша мала Роса

ципелице тражи, да не иде боса.

Нек пошаље лутку за нашу Марицу,

Рајки нек донесе једну малу птицу.

И ако још стигне, од осталих брига

нека купи добрих и поучних књига.

На крају нек пошаље много, много среће,

детету свакоме барем пола вреће.
Новогодишња честитка
Децо, испод школског крова,
Срећна вам година Нова!

Желим да читате лепе књиге

и школу без иједне бриге.

Петице да стално добијате

и да се заједно радујете!

Децо, испод белог крова,

Срећна вам година Нова!
Песма за Деда Мраза
Желим да те подсетим, Деда Мразе,
да те чекам на крају стазе.

Нећу се љутити ако добијем

ауто или авион на батерије,
или књигу што песму крије

Песма некa те подсети, Деда Мразе,

да те осмех чека на крају стазе!

Света Сава
Српкињица једна мала
волела је много знати;
што год види она пита:
„Шта је ово, мила мати?“

Преврћући књигу неку,

спазила је слику малу
и на слици децу многу,
међу њима Светог Саву.

„Је ли, мати, ко је ово

са дечицом што се бави,
што му рука десна лебди
на дечијој малој глави?

Реци, мајко, ко је, реци

ја ту слику врло волим,
не знам зашто, ал` бих често
да се пред њом Богу молим“.

„И моли се, ћерко мила,

та је слика света глава,
тај што децу благосиља,
то је, `ћери, Свети Сава.

Краљевић је српски био,

ал` му круна не би мила
у животу монашкоме,
душа му се посветила.

Одреко се света, блага,

сиромахе дух му тражи,
пролазио свуда он је,
да их теши, да их блажи.

Волео је српство своје

па му школе стога дао,
да га спасе од незнања

Свети Сава
Био је дете од главе до пете,
звао се кратко – Немањић Растко.

Хтео је да учи, да знање свије,

ал` школе било ниједне није.

Зато је устау у рану зору

и побегао на Свету Гору.

Ту је у осами манастира
учио стазе љубави, мира.

Пост`о је мудра, учена глава,

светитељ српски – Свети Сава
Септембар
Септембар је месец за радости нове,
када свака школа своје ђаче зове:
Дођи брзо и немој да касниш,
чека те српски, чека те матиш.

Другари твоји сви су на броју,

испред школе стоје као у строју,
велика радост данас те чека,
а можда, ко зна, и пчелица нека.

Распуст је прошао и нема га више,

порука смела на табли ти пише:
Септембар је данас, а није мај.
Памти се почетак, а никада крај!
Ето то сам ја

Кад се гледаш и огледаш,

о себи тада више знаш.
Видиш очи, облик лица,
боју косе, трепавица...
Видиш носић, видиш чело,
видиш право ремек-дело.
Школа није зграда
Школа није зграда што ко стражар мирно стоји,
школу чине жеље које младост кроји,
жеље тајне што се слатко крију
и идеје разне што ко киша лију.

Школа није гонич који ђаке гони,

школа је радост кад звонце зазвони,
и одмор велики и одмор мали,
понекад и осмех некој ђачкој шали.

Школа је друг из дрвене клупе,

све успомене лепе кад се једном скупе,
некад је и пуно рада,
али сигурно није зграда!
Спава ми се још
Јутрос рано на мој прозор
слетео је мали птић
да ме зове да устанем
и да кренем у вртић.
Ја за позив не хајем,
не дајем ни грош.
Зато и не устајем,
спава ми се још.
Залуд му је што ме зове
на прозору стоји моме.
Ја већ сањам да се играм
са осталом дечицом.
Лепо ми је у вртићу.
То је добро, добро знам,
али ипак више волим
да ујутру одспавам.

Расте, растем
Расте, расте, расте... цвеће,
Све је веће, све је веће.
Расте, расте, расте... трава,
нараст ће до неба.

Расте, расте, расте... птица,

већ је сунцу чак до лица.
Растем, растем, растем и ја,
у коси ми звезда сија.

Чему служи новац?

Да се купи, да се прода,
да се негде мало дода.
Да се згужва, да се смота,
да се стави испод плота.
Да се чува, да се крије,
да се рујно вино пије.
Син јединац да се жени,
ал највише служи мени!
Три незналка
Једнога дана,
око једног сталка,
седела су три незналка.
Први незналко
повика малко:
"Тако ми овог златног сата,
радићу исто као мој тата!"
 Други незналко
устаде малко:
"На свету нема бољег заната,
радићу нешто из чистог ината!"

Трећи незналко
размисли малко:
"Има да куцам на свака врата,
радићу тамо где је добра плата!"

Незналко немој у животу бити,

истину праву немој крити,
она се учи у основној школи,
ради се оно што се воли!
Семафор

Кад улицу прелазиш,

мора много да пазиш!
На раскршћу стани,
не жури се, не хитај!
На супротној страни
сигнале прочитај!
Зелено ће рећи
кад можеш проћи!

MAJKA

Мајка
Смешка се дете,
живот је бајка!
Чува га,
пази,
вољена мајка.
Бранко Ћопић
Осмехни се мати
Буди срећна мати,
Сунце нек те злати,
нек ти око сија,
мати најмилија.
Осмехни се мати,
и Сунцу и цвету,
и мени и тати
и целоме свету.
А мајка је да се воли
Дугме служи капуту
Асвалт служи на путу
Друг да се дружи
Сунце да кружи
Све нечему служи.
Чамац да се реком плови
Мамац да се риба лови
Песма да се лепо пева
Муња да кроз облак сева
Молба да се нешто моли
А мајка је да се воли.
Љубивоје Ршумовић
Мајка
И тако траје, живи и воли,
мајка- пријатељ, мајка – лепота,
живота целог, вазда је с нама,
у крилу песме и живота!
Кад ђак за школу задатак пише
и мама с ђаком нечујно дише.
И, тако скоро кроз живот цели
мама са ђаком судбину дели.
Тата и мама
Тата и мама су љубав
и вечно другарство
и зато иду под руку.
Тата и мама су
високи јаблан и нежна јела.
Тата и мама су
четири руке једног срца.
Кад се тата и мама у свету изгубе,
одмах се траже.
Тата и мама су
две дечје страже.
 Драган Лукић
Мамине очи
Два изворчића,
два поточића,
две птице,
две љубичице,
и два сунца
из којих се доброта точи
то су мамине очи
Мама
Чије те руке најбоље греју,
чије се усне најлепше смеју?
Чије те сузе највише боле,
чије те очи највише воле?
Ко те лечи кад боли те глава,
ставља у кревет кад ти се спава,
чарапе крпи и ручак спрема,
чаролију прави и кад је нема.
Увек је ту када ти треба
хвали и мази, диже до неба,
светло пали када је тама,
та је особа, наравно мама.
Мама је сунце које те греје,
њено се лице љубављу смеје,
њена је рука водиља теби,
мама је једна, мењао је не би.

Најлепша мама на свету

У задаћама
су мајке
као из бајке:
благе и миле
попут свиле,
нежне и фине
као балерине.
Загрле тату,
Смеше се брату,
Немају жуте минуте
И никад се не љуте.
Но моја мама
Није фина дама.
Не иде на скијање
Јер штеди за грејање
И јури на све стране
Да нам улепша дане.
Гласно се смије
И ништа јој тешко није
(једино је јадна
 Кад је субота радна)
Не занима је мода,
Мало неспретно хода
И требала би на дету-
Али мени је ипак
Најлепша мама на свету.

Дугме служи капуту

Дугме служи капуту
Асфалт служи на путу
Друг да се дружи
Сунце да кружи
Све нечему служи.
Чамац да се реком плови
Мамац да се риба лови
Песма да се лепо пева
Муња да кроз облак сева
Молба да се нешто моли
А мајка је да се воли.
Љубивоје Ршумовић
Дете и бака
Бако, стара бако, – бабушчице мила,
Јеси л’ ти кадгод мала, млада била?
Јеси л’ могла кадгод исправити леђа?
Је л’ и твоја коса била кадгод смеђа?
Је л’ и твоја хаља била кадгод кратка?
Је л’ и тебе когод кадгод ‘ваку лутку дао?
Ваљда се скрхала, па ти је сад жао?
—Та зар мора, бако, остарети свако?
Хоћу л’ и ја, бако, остарети тако?
Морам ли зар и ја бити тако седа,
Тако смежурана, згурена и бледа?
Па зар томе нема баш никаква лека?
Зар се то не може живети довека?
Јован Јовановић Змај

Мамино срце
У срцу моје маме,
и моје срце куца,
кад њено куцне так
моје се чује тик.
Њено је око топло
к'о око жутог сунца
и у утом топлом оку,
станује и мој лик.
Кад звјезда падне с неба
Кад звијезда падне с неба
 кажу да нешто пожељети треба.
Може се пожељети свашта:
лутка, лопта, чоколада,
да весело цвркуће врапчић сиви…
Кад падне звијезда,
најљепше је пожељети,
да мајка дуго, дуго живи.
Куда бисмо без маме
Сваког дана
мајка ручак спрема,
а доручка и вечере
не може да нема.
И када је недеља
и празник кад дође,
захваљујући мами,
све најбоље прође.
Све чисто, испеглано,
пресвучено, дотерано.
А када је рођендан
мама спрема торту
да почасти Душицу,
своју милу ћеркицу
и осталу дечицу.
Честитка мајци
За Осми март
сви добри ђаци,
прво напишу
честитку мајци.
Са мало речи
и пуно цвећа,
желим да мајку
прати срећа.
За све што си ми
чинила и дала
мама од срца,
велико ти хвала.
Хвала ти мама
за миран сан
и нека ти је срећан
твој дан.
Мама
Прво дете:
Имате ли нешто за маме?
СВИ:
 Имамо крило, длан и раме.
Друго дете:
Када су маме тужне и саме?
СВИ:
Добри су крило, длан и раме.
Треће дете:
А када нешто заболи маме?
СВИ:
Нек нам ставе главу у крило, на длан, на раме.
Мамин пољубац
Ујутру рано, чим зора сване,
први пољубац добијам од маме.
Други пољубац, сигурно знате
то је пољубац од мога тате.

Кад бих само бројати знао-ла

не знам да ли бих
све избројао-ла.

Само у једном једином дану

хиљаду пута могао-ла бих
пољубити маму.

Моја мама
Од свих добрих мама које постоје
верујем да нема боље до моје.
Свиђа ми се како се осмехује
када ме на вратима дочекује,
када ми с прозора на поздрав маше,
скупа кад певамо песмице наше.

Она увек седи на кревету мом

док ноћу блеште муње и пуца гром.
Волим када ме љуби и милује,
а у болести предано негује.
Све што за мене чини-добро је, знам,
зато јој љубав љубављу узвраћам.
Изнова ме задивљује спознаја
да смо се сретно нашле мама и ја.

О мазама
Мамине мазе,
на чистоћу пазе,
а татине мазе,
на чистоћу газе.
Мамине мазе,
једу док је тазе,
а татине мазе,
 разбијају вазе.
Зато мазе мамине,
пију сок од малине,
а мазе татине,
пију батине.
Мајка
И тако траје, живи и воли,
мајка- пријатељ, мајка – лепота,
живота целог, вазда је с нама,
у крилу песме и живота!
Кад ђак за школу задатак пише
и мама с ђаком нечујно дише.
И, тако скоро кроз живот цели
мама са ђаком судбину дели.
Мамина љубав
Мамина љубав
од плавог мора је већа,
мами су децарадост
мами су деца срећа.
Велика је реч мама
њој се свако диви,
чувај своју маму,
нека што дуже живи.
Како сам дошао на свет
Најпре је носећа била мама.
Носила ме у утроби где је мркла тама.
Онда је носећи био тата.
Годинама ме је носио око врата.
Како се штеди мама
Како се може штедети мама
Кад играш се, играш,
па сам играчке спремиш,
ти своју маму, заправо, штедиш.
Кад се сам почешљаш,
сам умијеш лице,
ти штедиш мамине јутарње живце.
И кад за школу
сам спремаш ствари,
ти своју маму штедиш уствари.
Кад ципеле и хлаче
чуваш од блата,
ти мами уштедиш два добра сата.
Кад књиге и торбу
држиш у реду,
ти мами уштедиш плаћу једну.
 Једино за маму
љубав не штеди,
јер љубав давати
једино вриједи.

Најлепше речи
Од тол`ко лепих, најлепших речи
Да се исприча сто једна бајка,
Ниједна није толико лепа,
Толико нежна, као реч мајка.

Њене ме руке најлепше грле

И брижно нада мном увек стрепе;
Зовнем ли само, мени хрле
Мамине руке меке и лепе...

Песма за мамине очи

За све бесане ноћи
и за све брижне очи
које си од мене крила,
за све уздахе твоје,
за очи које се боје,
за мене, мајко мила,
за све пољупце твоје,
за руке твоје меке,
за речи топле благе;
које си шапутала,
за све, за све ти хвала,
за сву одшиту дугмад,
за све немирлуке моје,
за порубе које си шила,
за сваку твоју сузу
која није потекла,
за све што си ми дала,
за све што си ми рекла,
хвала ти, мајко мила.

Мира Алечковић

Мама
Мама пере, мама кува,
мама своју децу чува.
Мама меси, мама храни,
мама своју децу брани.
Мама прича, мама теши,
мама сваки проблем реши.
Мама чека, мама брине,
и са неба звезду скине.
Мама сија, мама греје,
у животу мама све је!
Јела
Нашу јелу
изглед краси,
дивиш јој се
где год да си.

Лепа јела
са свих страна,
али има
једна мана.

Витка јела
а висина мала,
ово није
нека шала.

Кад ће наша јела

бити мало виша?
Једног лепог дана
ал кад пада киша!
Лаза и његови голубови
Лаза зове
голубове
а они му дођу
гледају га
поштују га
као каквог рођу.

Они њему
на рамену
гугутом се мазе
благо нама
сиротама
поред нашег Лазе.

Зрна доста
и што оста
иза ручка мрва
нама носи
златокоси
ми му брига прва.

То ја радо
вама дадо
наздравље вам буди!
Радо даје
и Лаза је
голубије ћуди.
 Јован Јовановић Змај

Зека из јендека
Скочи зека из јендека,
па по снегу лако прти,
за њим скочи други, трећи,
а за трећим и четврти.
По ћилиму белом скачу
један другом на кркачу,
преметну се преко њушке,
ваљају се полеђушке.
гуркају се у том трку,
ћушкају се у том хуку,
- Ко их гледа, не мож’ знати,
играју л’ се, ил’ се туку.

Гледао их ловац стари,

пуцати му беше жао,
узе листак књиге беле,
па је зеке – нацртао.
Зека, зека из јендека,
данаске си срећан био!
Данас ти је – деце ради
стари ловац опростио.
Јован Јовановић Змај

Маче
Ја сам мало маче,
што мауком плаче;
не зна само шта ће.
стојим, стојим, стојим,
а нешто се бојим:
да не скочи откуд
какав велик миш.

Мого би ме тући,
за бркове вући.
Аратос га било,
то ми није мило!

Ал’ да откуд видим

мишићка мала,
ком је мила шала,
с њиме би се моја шапа,
апа, рапа, здрапа,
радо поиграла.
Јован Јовановић Змај

Куцина кућа
Наша куца живи
у рођеној кући,
 кућа јој је толика,
могу и ја ући.

Једанпут сам ушо,

ушао сам, боме,
и куца се здраво
радовала томе.

Једанпут сам ушо,

више нећу ући,
нека седи сама
у тој својој кући.

Знате л’ зашто нећу?

има много бува, -
уф, толико бува,
да вас бог сачува!
Јован Јовановић Змај

Чудни су то пилићи
Чудни су то пилићи,
одмах првих дана
од мајке се разиђу
на десетак страна.

Не могу да остану
у дворишту своме,
свако тежи некуда
свету широкоме.

Траже нешто, кљуцају,

никад се не смире,
све се њима допада,
па свугде завире.

Као да их далеке
просторије зову,
свако би да открије
Америку нову.

Мајка им се намучи
и промукне, брале,
док прикупи у јато
те колумбе мале.
Јован Јовановић Змај

Стварно
Један Васа
правио се даса,
шетао по крову тад,
то се прича још и сад.
 Правио се славан
па је пао чак на таван.
Стварно, стварно.

Један Мика
налетео на бика,
упао у бару тад,
он је мокар још и сад.
Правио се снажан
па је посто влажан.
Стварно, стварно.

Један Тоза
испао из воза,
шетао по возу млад,
није знао где је тад.
Правио се јак
па је посто млак.
Стварно, стварно.

Овде савет треба хитан,

ако може да је битан:
Правити се немој већи но што јеси,
јер ће онда свашта да се деси!
Стварно, стварно.
Мали коњаник
Ђиха, ђиха, четир’ ноге,
Све четири круте!
Ђиха, ђиха, ми идемо
На далеке путе!

Седло ми је од мараме,
Узда од канапа,
А бич ми је од очева
Пребијена штапа.

Раго једна, баш си лена -

Зар те није срам?
Ал’ кад нећеш ти да скачеш,
Ја ћу цупкат сам.
Јован Јовановић Змај

Кад би...
Кад би воз пао с Марса
то би била општа фарса,
возио би све у круг,
свима би нам био друг.
 Кад би хлеб пао с неба
било би нам како треба,
јели бисмо цео дан
док не буде потаман.

Кад би лопта пала с гране

била би без сваке мане,
постала би наша чигра,
све би било једна игра.

Кад би с дуда пале ћуфте

добили би јело муфте,
али ништа не пада тек тако
то зна ваљда дете свако!
Мали див
Ја сам сада највећи
у својој околини;
сви сте моја дечица,
тако ми се чини.

Има људи високих,

ал’ оваквих нема:
и мој отац сад би ми
био до колена.

Попо сам се на дрво,

то је цела тајна:
ал’ та моја висина
неће бити трајна.

Морам сићи, гладан сам,

крај ће бити хвали,
па ћу опет, ка и пре,
бити кепец мали.
Јован Јовановић Змај

Мали бата
Дочепо се мали брата,
очевога сата,
а сат је од злата,
па има и врата.

Ала је то лепо!

А на уво кад га метне,

тад се чује нека звека,
сат говори: Тика-така!
брата мисли, хоће млека.
 Ала је то мудро!

Залио га слатким млеком

неколико пути,
брата мисли, сат се најо,
па сад зато ћути.

Ал’ се разумемо!

Сад су пуни обадвоје,

и сатић и брата,
обадвоје сада ћуте,
а кад дође тата,
— ал’ ће бити гужве!
Јован Јовановић Змај

Кикилион
Имам један број у глави,
за њега је и свет мали.
Причала ми једна Стоја:
Нигде нема таквог броја.

Сваки ђак чуо је за њега,

има око сто нула свега,
колона дуга километар један,
овај број је много вредан!
Написати га није лако,
то зна дете свако.

Свака свеска за њега је мала,

школска табла изгледа ко шала.
Највећи на свету даса то је,
од њега се милиони боје,
плаши га се и билион,
сви га зову Кикилион.