Gimnastika 311
poglavlje 13
*LPQDVWLND
U određenom broju sportskih aktivnosti učesnici is-
poljavaju veštine koje zahtevaju izuzetan razvoj snage,
izdržljivosti, savitljivosti i gipkosti. Učesnici obično zavr-
šavaju serije standardnih rutina ili veština, uz subjektiv-
nu evaluaciju ishoda. U slučaju kompetitivnih sportova
– na primer, ritmička i umetnička gimnastika, umetničko
klizanje, sinhrono plivanje, trampolina i skokovi u vodu
– više sudija dodeljuje svakom takmičaru poene za izvo-
đenje u skladu sa sopstvenim sagledavanjem tehničkog i
umetničkog dostignuća. Iako učesnici u aktivnostima kao
što su ples, balet i cheerleading22 imaju slične izazove i
napore kao u prethodnim „umetničkim“ sportovima, oni
se najčešće bore za mesto u timu ili trupi, a ne za medalje.
U umetničkim sportovima i aktivnostima, spoljni
izgled je važan faktor, bilo za sudije u takmičenju bilo
za percepciju trenera i selektora. To posebno važi za ta-
kmičarke. Sportisti trpe značajan pritisak da se uklope u
jedinstven tip telesne konstitucije: male i lagane građe, sa
malo potkožnog masnog tkiva, ali uz specifično razvijenu
muskulaturu, posebno kod muškaraca. Ovo poglavlje se
fokusira na nutritivne potrebe elitnih sportista umetničke
i ritmične gimnastike, pošto ovi sportovi privlače najveću
pažnju. Međutim, i sportisti uključeni u druge umetničke
aktivnosti mogu imati korist od preporuka namenjenih
gimnastičarima.
7DNPLÜHQMD
Federation Internationale de Gymnastique (FIG)23 je
najviše međunarodno telo za vrhunske sportove kao što
su sportska i ritmička gimnastika. U okviru ovih sportova
postoje 4 discipline: sportska gimnastika za žene, sport-
ska gimnastika za muškarce, ritmička gimnastika za žene
22
Sportska disciplina u kojoj učesnici izvode, često uz
muziku, program sastavljen od elemenata skokova, plesa,
prevrtanja, akrobatike, gimnastike (prim. prev.)
23
Međunarodna gimnastička federacija (prim. prev.)
i ekipna ritmička gimnastika za žene. Takmičenje u svim
ovim disciplinama obuhvata 2-6 sprava, dok je trajanje
izvođenja vežbi na svakoj spravi 6-150 sek (videti Tabelu
13.1). Sportiskinje koje se takmiče u ženskoj sportskoj gi-
mnastici takmiče se na 4 sprave, dok se muškarci takmiče
na 6 sprava. Za svaku spravu FIG je propisao obavezne
elemente, a postoje i neobavezni elementi koje bira sam
gimnastičar. Postoje zasebna takmičenja za timove i za
pojedince, sa pojedinačnim nagradama koje se dodeljuju
za svaku spravu, kao i za višeboj. U ritmičkoj gimnastici
pojedinci takmičari izvode vežbe u parteru sa 4 različita
rekvizita, dok u grupnoj ritmičkoj gimnastici tim od 6 ta-
kmičara izvodi dve različite parterne vežbe. U ovim disci-
plinama takmičarski program se bira svake druge godine
tako da obuhvata različite rekvizite.
Najveća takmičenja u elitnoj gimnastici su Olimpijske
igre, Svetsko takmičenje i takmičenja Svetskog kupa – tu
spadaju prvenstva kontinenata, turniri nivoa A i nivoa B
i Finalni svetski kup. Takmičarski program obično traje
nekoliko dana, a sportski zahtevi zavise od toga da li je
sportista uključen u pojedinačna ili timska izvođenja, u
višeboj ili takmičenja na pojedinačnim spravama. Ana-
erobni izvori energije predstavljaju osnovu za izvođenje
gimnastičkih vežbi; kreatin-fosfatni sistem i anaerobna
glikoliza su najvažniji za najkraće vežbe koje se izvode na
spravama (npr. preskok koji traje 6-8 sek, uključujući za-
let, i vežbe na razboju i vratilu, koje traju 15-30 sek). Ae-
robno dobijena energija je značajnija u dužim parterskim
vežbama. Čak i kad se gimnastičar ponovo takmiči u
istom danu ili u nekoliko uzastopnih dana, ima dovoljno
vremena za oporavak izvora energije u mišićima. Sportisti
koji ograničavaju unos hrane zbog toga što vode računa
o svojoj telesnoj masi mogu da ugroze oporavak rezervi
glikogena u mišićima.
Takmičarski vrhunac gimnastičari ostvaruju u mlađim
godinama u odnosu na mnoge druge sportove, posebno
u ženskoj gimnastici. Vrhunski muški gimnastičari po-
stižu vrhunac svojih sportskih sposobnosti u svojim ka-
snim tinejdžerskim godinama, pa do ranih dvadesetih.
Kod vrhunskih gimnastičarki došlo je do pomeranja ka
mlađem uzrastu; npr, u američkom olimpijskom timu
311
 31 3UaktiÞna spoUtska isKUana

7DEHOD.RPSRQHQWHYUKXQVNLKJLPQDVWLÜNLKWDNPLÜHQMD
632576.$*,01$67,.$ 632576.$*,01$67,.$ 5,70,é.$*,01$67,.$ 5,70,é.$*,01$67,.$
08Â.$5&, É(1( É(1( (.,312É(1(
Sprava Trajanje (s) Sprava Trajanje (s) Rekvizit Trajanje (s) Rekvizit Trajanje (s)
3DUWHU  3DUWHU  UD]OLèLWD  UD]OLèLWD 
QDVWXSDX QDVWXSDX
SDUWHUXVD SDUWHUXVD
UD]OLèLWLP NRPELQDFL-
UHNYL]LWLPDa MRPUHNYL]LWDE
9UDWLOR  *UHGD  7UDND 7UDND
3DUDOHOQL  'YRYLVLQVNL  9LMDèD 9LMDèD
UD]ERM UD]ERM
.RQMVDKYD-  3UHVNRN  /RSWD /RSWD
WDOMNDPD
3UHVNRN  2EUXè 2EUXè
.DULNH  çXQMHYL çXQMHYL
a
3RVOHVYDNRJ6YHWVNRJSUYHQVWYD),*REMDYOMXMHVDNRMDUHNYL]LWDRGQDYHGHQLKêHVHRGYLMDWLWDNPLèHQMDXQDUHGQHJRGLQHE3RVOHVYDNRJ6YHWVNRJSUYHQ-
VWYD),*REMDYOMXMHVDNRMRPNRPELQDFLMRPUHNYL]LWDRGQDYHGHQLKêHVHRGYLMDWLWDNPLèHQMDWRNRPQDUHGQHJRGLQH

srednja vrednost godina gimnastičarki opala je sa 18,5 u

1960. na 16 godina 1992. (Nattiv i Mendelbaum, 1993).
Ovaj trend je izgleda zasnovan na značaju koji se posled-
njih dekada pripisuje prepubertetskoj fizičkoj konstituci-
ji (videti deo o karakteristikama fizičke konstitucije). U
borbi protiv ovog trenda koji ohrabruje mlade devojke da
učestvuju u takmičenjima visokog nivoa, koja obuhvata-
ju izvođenje zahtevnih (i opasnih) vežbi i dugu istoriju
treniranja, FIG je uveo starosni limit za elitna takmičenja.
Sada se zahteva da učesnice imaju najmanje 16 godina
u godini u kojoj učestvuju u elitnom takmičenju poput
Olimpijskih igara. I pored toga, mladi gimnastičari uzra-
sta od 10 do 16 godina mogu učestvovati u takođe zah-
tevnim juniorskim takmičenjima.

7UHQLQJ
Da bi se postigle složene veštine potrebne za elitnog
gimnastičara potrebne su godine intenzivnih vežbi, što
zahteva od gimnastičara da svoj način života podredi
sportu. Smatra se da je potrebno 7-10 godina takvih tre-
ninga da bi se savladale potrebne veštine, tako da gimna-
stičar i pre nego što stigne u tinejdžerske godine može ući
u program za elitne takmičare koji zahteva 10-25 časova
treninga nedeljno (Weimann i sar. 2000).
U delu sezone bez takmičenja ili u periodu ranog ra-
zvoja gimnastičara, veći deo treninga se posvećuje savla-
davanju veština putem rada na tehnici i kondiciji. Neki
gimnastičari, obično muškarci, dodatno rade na poveća-
nju sposobnosti savlađivanja (trening rezistencije), mada
gimnastički trening obuhvata i vežbe snage u kojima spor- Slika 26 3ULSUHPH ]D RGUHìHQR WDNPLèHQMH QSU 2OLP-
tista savlađuje otpor sopstvene telesne mase. Vrhunski gi- SLMVNH LJUH VDGD SRèLQMX  JRGLQD SUH VDPRJ WDNPL-
mnastičari tipično treniraju dva puta dnevno i imaju jedan èHQMDWHVSRUWLVWLSRVWHSHQRVWLæXGRSXQRJRSWHUHêHQMD
slobodan dan nedeljno. Trening obično traje 1 do 4 časa. RGèDVRYDWUHQLQJDQHGHOMQR

Iako je vreme posvećeno treninzima kod vrhunskih
gimnastičara dugačko, utrošak energije na kondicione ak-
tivnosti i vežbe za razvoj veština u okviru jednog treninga
je dosta skroman. Na početku treninga se izvodi zagreva-
nje, koje se sastoji od istezanja i seta osnovnih vežbi na
strunjači (floor mat). Ostatak treninga se sastoji od roti-
ranja između rekvizita/sprava u grupama, pri čemu svaki
gimnastičar čeka svoj red da izvede vežbu ili deo vežbe.
Vreme potrebno za izvođenje vežbe nije nikad duže nego
na takmičenju i obično predstavlja mali deo nastupa
(Bernardot, 2000). Treninzi se tako sastojie iz kratkih, ali
intenzivnih segmenata, između kojih ima dosta vremena
za odmor.
7HOHVQDJUDàDLo]LRORJLMD
Vrhunski muškarci gimnastičari su vitki, dobro razvije-
ne muskulature trupa, ramena i ruku. Oni imaju homo-
genu telesnu konstituciju, tipične su visine 168 cm, tele-
sne mase 66,5 kg, sa 3% telesne masti (Bale i Goodway,
1990). Pored toga postoje određene specifičnosti telesne
konstitucije zavisno od rasne pripadnosti i sprave na ko-
joj postižu najbolje rezultate. Na primer, japanske gimna-
stičare opisuju kao niže i zdepastije u odnosu na njihove
evropske i američke kolege, sa relativno kraćim nogama
i rukama. Takva telesna konstitucija uslovljava da centar
gravitacije bude blizu ose rotacije i stvara mali momenat
inercije, što utiče na biomehaničku efikasnost za sprave
u kojima ruke pružaju potporu u sportskim aktivnosti-
ma. Na nivou nižem od vrhunskog, gde sportisti mogu
da se specijalizuju za jednu spravu, u vežbama u parteru
koje zahtevaju brzo kotrljanje i brze rotacije u vazduhu,
dominiraju najniži i najjači gimnastičari. Nasuprot tome,
gimnastičari koji su specijalizovani za vežbe na konju sa
hvataljkama su viši i vitkiji, sa dužim ekstremitetima (Bale
i Goodway, 1990).
U toku poslednjih 10 godina vrhunske gimnastičarke
su promenile telesnu konstituciju. Dok je za šampionke
iz pedesetih i šezdesetih tipična bila zrela i elegantna te-
lesna konstitucija, u sledećim decenijama je dominacija
šampionki kao što su Olga Korbut i Nađa Komaneči uči-
nila popularnim lagan i prepubertetski oblik tela. Studije
izvedene u sedamdesetim godinama prošlog veka opisale
su tipičnu telesnu građu kod gimnastičarki kao nisku i la-
ganu – srednja vrednost telesne mase 50 kg, visine 158-
164 cm, sa 13-16% telesne masti (bale i Goodway, 1990).
Danas su gimnastičarke još lakše i niže, sa veoma malo
telesnih masti (10-12%), sa nešto razvijenijom gornjom
muskulaturom i relativno širokim ramenima i uskim
bokovima (Bernadot, 2000). Promene u telesnim karak-
teristikama članova olimpijskog gimnastičkog tima SAD
od šezdesetih do 1992. godine predstavljaju primer ovog
trenda „smanjivanja“; prosečne visine i težine su se pro-
menile od 157,5 cm i 50 kg na 146 cm i 37,5 kg, redom
(Bernardot, 2000). Ovakav oblik tela omogućava manji
otpor pri rotiranju, što omogućava izvođenje eksploziv-
nih pokreta prevrtanja u vazduhu i na šipkama (videti
pregledni rad Bale i Goodway, 1990).
Gimnastika 313
Popularna predstava o umetničkim sportovima je
da idealnu telesnu konstituciju biraju treneri ili sudije.
Izgled bez sumnje delom ostavlja utisak na sudije i se-
lektore. Ipak, lagan i vitak oblik tela ima realnu prednost
u umetničkim sportovima, pre nego proizvoljnu. Telesna
konstitucija je najvažniji faktor sposobnosti da se izvedu
određene fizičke veštine i pokreti. Nizak rast i malo telo
predstavljaju prednost kada sportista mora da se rotira ili
uvija u malom prostoru (npr. skokovi u vodu i gimnasti-
ka). Mala težina je prednost kada se telesna masa mora
kretati nasuprot sili gravitacije kod samog sportiste (npr.
gimnastičar) ili partnera (npr. balet). Pošto su veštine
koje se traže od sportiste na visokim nivoima takmičenja
unapred određene, oni koji odgovaraju idealnom obliku
građe imaće prednost prilikom izvođenja. Iznenadno po-
većanje telesne mase će, nasuprot tome, promeniti važne
karakteristike, kao što su odnos snage i težine i centar gra-
vitacije tela, što će ne samo smanjiti sportsku sposobnost,
već će učiniti opasnim izvođenje prethodno savladanih
veština. Povećanje visine će takođe promeniti biomeha-
ničke aspekte koji su u osnovi izvođenja različitih vežbi.
Postoje dokazi da promene visine i telesne mase imaju
različite efekte na različite pokrete. Longitudinalna studi-
ja efekata veličine tela na sportsku sposobnost pratila je
tokom 3 godine gimnastičarke od 10 do 12 godina sta-
rosti koje su se takmičile na nacionalnom i državnom
nivou (Ackland i sar. 2003). Učesnice su testirane svakih
4 meseca i podeljene su u grupu onih koje puno rastu i
one koje malo rastu, na osnovu promena u visini (tokom
37 meseci povećanje visine >18 cm ili <14 cm) i telesnoj
masi (>15 kg ili <12 kg). Manje gimnastičarke sa viso-
kim odnosom snage i težine imale su veći potencijal za
izvođenje pokreta uključenih u rotaciju celog tela. Veće
gimnastičarke, iako su imale više snage i mogle da po-
stignu veću ugaonu silu, nisu mogle da dostignu njihov
nivo izvođenja. Red veličine rasta koji se desio gimnasti-
čarkama u tom periodu imao je različit efekat na sportsku
sposobnost. Brzo povećanje momenta inercije celog tela
značajno utiče na neke aktivnosti (npr. rotacija unazad),
dok su na izvođenje drugih (npr. vertikalni skok i rotacija
unapred) fizičke i mehaničke promene vezane za rast ma-
nje uticale. U praksi postoji pojava koja se slaže sa ovim
opažanjem; mnogi mladi gimnastičari koji prerastu tele-
sne dimenzije koje se smatraju idealnim za njihov sport
prelaze na aktivnosti kao što su skokovi u vodu, skakanje
na trampolini ili akrobacija na skijama (aerial skiing).
Izgleda da su oni u stanju da iskoriste veštine koje su ste-
kli u svojoj ranoj gimnastičkoj karijeri u aktivnostima u
kojima se više toleriše veća veličina tela.
U idealnom slučaju bi sportska očekivanja u umet-
ničkim sportovima trebalo da reflektuju izgled i veštine
proporcionalne zdravoj telesnoj konstituciji i razumnom
opterećenju treninzima. Proces otkrivanja talenata bi, do-
datno, trebalo da upućuje ka vrhunskoj karijeri u ovim
sportovima samo sportiste koji imaju genetsku predispozi-
ciju ka neophodnim fizičkim karakteristikama. U stvarno-
sti, ozbiljan program treninga počinje kad su gimnastičari
veoma mladi, te mnogi sportisti koji u početku obećava-
ju prerastu idealne telesne mere kad stignu u pubertet i
zrelost. Može biti teško napustiti svoje snove o uspešnoj
31 3UaktiÞna spoUtska isKUana
karijeri nakon puno uloženog vremena i talenta koji je
prethodno bio nagrađen. Mnogi gimnastičari se okrenu
ka nezdravim ograničenjima u ishrani, pokušavajući da se
prilagode potrebnom obliku i veličini i da bi sprečili dalji
rast. Često se značaj ishrane na zdravlje i sportsku sposob-
nost ignoriše i nedovoljno razume.
1DÜLQ×LYRWDLNXOWXUD
Gimnastika se upražnjava širom sveta, a FIG ima više
od 80 zemalja članica. U nekim zemljama (npr. Austra-
lija, SAD) gimnastika je prevashodno amaterski sport,
iako je popularna kod gledalaca na događajima kao što
su Olimpijske igre. U drugim zemljama (npr. Kina, bivše
zemlje SSSR, druge zemlje istočne Evrope), gimnastika je
sport koji pomaže država, sa dobro razvijenim progra-
mima za pronalaženje talenata i progresivnog treninga u
specijalnim školama ili institutima. Očite su razlike izme-
đu ovih sistema u socijalnom i kulturološkom pristupu
treniranja vrhunskih gimnastičara. To često dovodi do
sukoba kultura kada se treneri iz više vojničkih sistema
dovedu u programe zapadnih zemalja.
Gimnastičarke postižu vrhunac u svojim srednjim, do
kasnim tinejdžerskim godinama, a muškarci u svojim
tinejdžerskim godinama, pa do ranih dvadesetih. Među-
tim, zbog toga što je za savladavanje veština iz vrhunskih
takmičenja potreban intenzivan trening, gimnastičari
već sa 10 godina preuzimaju obaveze odraslih sportista
i treniraju 10 do 20 časova nedeljno. Ove obaveze se ne
odnose samo na vreme koje se posvećuje treninzima
svake nedelje, već i na isključivanje mnogih fizičkih, re-
kreativnih i socijalnih aktivnosti koje su tipične za decu
i adolescente. Neki su gimnastičari frustrirani ili nesretni
zbog žrtava koje njihov sport traži – posebno zbog ne-
mogućnosti da uživaju u sve većoj nezavisnosti i slobodi
vezanim za unos hrane, što je deo normalnog odrastanja.
Gimnastičari i njihovi roditelji su svakodnevno suočeni
sa teškoćama usklađivanja školskih obaveza i treninga,
kao i sa putovanjima, specijalnim nutritivnim potrebama
i vremenom potrebnim za odlaske kod lekara ili fiziote-
rapeuta, što predstavlja sastavni deo sporta sa visokom
učestalošću povređivanja.
Zgodno bi bilo okriviti trenere, sudije i roditelje za
probleme koji se javljaju u ishrani gimnastičara, izdvaja-
jući fizička ograničenja, okruženje i disciplinu kao uzroč-
nike problema. U idealnom slučaju okruženje gimnasti-
čara treba da podrži njihove opravdane potrebe, ali i da
obezbedi pozitivnu atmosferu za sve učesnike. Ovo se,
bez sumnje, ne dešava uvek i neki gimnastičari će se naći
u sukobu sa osobom ili sistemom koji ne prepoznaje
njihove specifične potrebe. Takođe je važno prepoznati
činjenicu da se u vrhunskoj gimnastici pored izbora odre-
đenih fizičkih karakteristika i talenta bira i određen sklop
ličnosti. U daljem tekstu detaljnije se razmatra doprinos
tipa ličnosti na razvoj poremećaja ishrane.
Najzad, edukacija gimnastičara mora da obuhvati
izvore i aktivnosti koji odgovaraju deci i adolescentima,
a u isto vreme mora da odgovara specifičnim potrebama
sportskih aktivnosti na visokom nivou. Za edukaciju iz
oblasti ishrane važno je znati i to da mnogi gimnastičari
nastavljaju svoje sportske karijere i u dvadesetim godina-
ma. Pogrešno je tretirati sve male gimnastičare kao mla-
de i naivne. Tehnike koje se koriste prilikom savetovanja,
edukativne aktivnosti, nivo odgovornosti i drugi delo-
vi gimnastičkog programa treba da odgovaraju pravom
uzrastu sportiste i na njih ne treba da utiče njihov spoljni
izgled.
Dan Bernardot (1996) je pisao o značaju odgovaraju-
ćih alata koji se koriste u ispitivanjima ishrane, pozivajući
se na svoje iskustvo nutricioniste u radu sa nacionalnim
gimnastičkim timom SAD. On je našao da su tradicio-
nalne metode za prikupljanje podataka o unosu hrane
nepraktične zbog toga što na njih utiču boravak gimna-
stičara u kampovima, učešće na takmičenjima i posete la-
boratoriji. Na primer, on je našao da je veliko opterećenje
učesnika dovelo do lošeg vođenja trodnevnih dnevnika
ishrane, dok 24-časovna anketa ishrane po sećanju nije
bila reprezentativna za normalni unos, jer se oslanjala na
pamćenje, posebno kad je sprovođena u kampu. Stvar je
dodatno otežana time što skretanje pažnje na hranu gi-
mnastičari često doživljavaju kao pretnju. On je razvio
novu metodu, Computerized Time-Line Energy Analysis
(CTLEA)24, da bi prevazišao ove nedostatke i da bi dobio
podatke interesantne za populaciju sportista. CTLEA zah-
teva od sportiste da nabroji svaku aktivnost koju je radio
od buđenja pa do odlaska na spavanje tokom tipičnog
dana u kojem je trenirao. On dalje procenjuje potrošnju
energije za svaku od tih aktivnosti, uključujući, kada je
to moguće, stvarna merenja utroška energije za svakog
sportistu. Jednom kada se formira vremenska linija ak-
tivnosti, sportista opisuje hranu i tečnost koje konzumira
u različitim vremenskim tačkama. Rezultat ove analize
je serija perioda aktivnosti definisanih izračunatim vred-
nostima energetskog balansa – dobijenih upoređenjem
energetskog unosa i utroška energije tokom svakog pe-
rioda, plus ostatak iz prethodnog perioda. CTLEA omo-
gućava gimnastičaru da ima izveštaj o unosu energije i
makronutrimenata za taj dan, ali takođe definiše periode
u kojima postoje veliki deficiti ili viškovi energije. Prema
ovom autoru, novi vid informacija ne samo da osvetljava
periode dana u kojima bi bilo dobro promeniti navike
u ishrani, već takođe promoviše saradnju gimnastičara i
nutricioniste (Bernardot, 1996).
'LMHWHWVNDLVWUD×LYDQMD
Literatura o navikama u ishrani gimnastičara limitira-
na je na nekoliko generalnih ispitivanja muškaraca i na
nedavne studije grupa vrhunskih gimnastičarki. Rezultati
dostupnih studija prikazani su u dodatku ovog poglavlja
(Tabele 13.a i 13.b). Iako nije moguće komentarisati ne-
koliko studija izvedenih na muškarcima, podaci dobijeni
na različitim grupama gimnastičarki tokom poslednjih
24
Kompjuterizovana analiza energije u vremenu (prim.
prev.)

20 godina pokazuju zapanjujuću sličnost u tome što su
našli očito skroman unos energije (6-8 MJ ili 1200-1900
kcal dnevno). Kada se uzme u obzir mala telesna veliči-
na ovih sportiskinja, prijavljeni unosi energije su tipično
~150 do 170 kJ/kg/dan (36-40 kcal/kg/dan), dok su po-
jedine vrednosti koje su prijavile grupe starijih gimnasti-
čarki bile <130 kJ/kg/dan (31 kcal/kg/dan) (Gropper i sar.
2003; Hickson i sar. 1986; Kirchner i sar. 1995). Bernar-
dot (2000) je dao svoj pregled ove literature i uporedio
prijavljene vrednosti za unos energije u grupama gimna-
stičarki sa predviđenim vrednostima njihovih energetskih
potreba ili sa preporučenim vrednostima dnevnog unosa
energije specifičnim za određenu zemlju. Njegova analiza
je otkrila da je njihov unos energije odgovarao tipično 47-
99% preporučenih vrednosti, pri čemu je kod gimnasti-
čarki koje su učestvovale na takmičenjima najvišeg nivoa
bila zapažena najveća razlika između energetskog unosa
i energetskih potreba. Uzrast je identifikovan kao faktor
na osnovu kojeg se može predvideti smanjeni energetski
unos; gimnastičarke uzrasta 15-18 godina starosti su pri-
javile unos energije koji je bio za 24% niži od njihovih
procenjenih energetskih potreba, dok je kod gimnastičar-
ki uzrasta 11-14 godina unos hrane do 10% odstupao od
njihovih procenjenih energetskih potreba. Druge studije
su takođe komentarisale neslaganje između energetskog
unosa i energetske potrošnje gimnastičarki. Gimnasti-
čarke su prijavile dnevni unos energije (primenjena je
metoda zapisa o ishrani – food record) koji je bio za 3,2
MJ (760 kcal) niži od procenjene energetske potrošnje
(procenjen je metodom dnevnika aktivnosti); ova razlika
je bila značajno veća nego vrednosti u grupi sedentarne
kontrole i u grupi sportiskinja koje nisu bile opterećene
težinom (fudbalerke), gde je zabeleženo da skoro postoji
energetska ravnoteža (Fogelholm i sar. 1995).
U okviru tipične strukture ishrane gimnastičarki ti-
pično je da ugljeni hidrati čine oko 50-55% energije, što
znači da se postiže dnevni unos ugljenih hidrata od oko
5 do 6 g/kg telesne mase (Benson i sar. 1990; Jonnalagad-
da i sar. 1998; Loosli i sar. 1986; Reggiani i sar. 1989; Van
Erp-Baart i sar. 1989a; Weimann i sar. 2000). Ne postoje
studije o specifičnim energetskim potrebama tokom tre-
ninga gimnastičara, mada se aktivnosti visokog intenzi-
teta u okviru svakog treninga karakterišu kao zavisne od
ugljenih hidrata. Pregled literature, međutim, sugeriše
da unos ugljenih hidrata gimnastičara može biti u nivou
onog za „nonendurance” sportiste (videti Tabelu 1.2),
čak i pri ishrani umerene energetske vrednosti. U nekim
studijama gimnastičari su prijavili unos ugljenih hidrata
koji je bio niži od ovih ciljnih vrednosti (Kirchner i sar.
1995; Moffatt, 1984), a u grupama u kojima je prosečna
vrednost unosa ugljenih hidrata odgovarala preporuka-
ma, postoje gimnastičari kod kojih je unos znatno niži.
Protein je važan nutrijens za procese rasta i regeneraci-
je – procese koji su važni tokom detinjstva i adolescencije
i tokom programa intenzivnih treninga koje sprovode vr-
hunski gimnastičari. Iz ispitivanja ishrane gimnastičarki
vidi se da njihov tipični unos proteina iznosi 15% energi-
je u okviru tipične ishrane tokom perioda treniranja, što
odgovara dnevnom unosu od 1,4 do 2,0 g/kg (Bernardot
i sar. 1989; Jonnalagadda i sar. 1998; Loosli i sar. 1986;
Gimnastika 315
Moffat, 1984; Reggiani i sar. 1989; Van Erp-Baart i sar.
1989a). Prema ovim rezultatima, izgleda da unos prote-
ina gimnastičarki koje su bile obuhvaćene ispitivanjima,
odgovara opštim preporukama za sportsku populaciju. I
ovde ima grupa gimnastičara (Gropper i sar. 2003; Kirch-
ner i sar., 1995), kao i pojedinaca koji verovatno unose
manje količine proteina. Potrebne su studije specifične za
određeni sport da bi se odredile potrebe gimnastičara u
proteinima i da bi se ispitalo da li gimnastičari ostvaruju
optimalan unos i optimalan ritam unosa proteina. Izgle-
da da trenutno masti obezbeđuju oko 30% energetskog
unosa u okviru ishrane gimnastičara tokom treninga.
Prema ispitivanjima ishrane gimnastičara u kojima je
vršena procena unosa mikronutrijenata (Bernadot i sar.
1989; Hickson i sar. 1986; Jonnalagadda i sar. 1998; Mo-
ffatt, 1984; Short i Short, 1983), srednji prijavljeni unos
većine vitamina je tipično bio u nivou relevantnih dije-
tarnih referentnih standarda, posebno kad se vitamini B
grupe procenjuju u odnosu na unos energije. Međutim,
čak i kad srednji unosi izgledaju odgovarajući, znatan
broj gimnastičara u okviru grupe prijavljjuju unos vitami-
na koji je manji od 70-75% vrednosti preporučenih dnev-
nih potreba (Hickson i sar. 1986; Moffatt, 1984); to je
nivo pri kojem se javlja visok rizik od nedovoljnog unosa
kod pojedinaca. Izgleda da postoji veći rizik od subop-
timalnog unosa minerala kod gimnastičara. U mnogim
studijama je zapažen prosečan unos kalcijuma, cinka ili
gvožđa koji je bio ispod 70% potreba za ovim minerali-
ma ili je unos ovih minerala kod većeg broja pojedinaca
bio ispod te granice (Hickson i sar. 1986; Jonnalagadda i
sar. 1998; Kirchner i sar. 1995; Loosli i sar. 1986; Moffatt,
1984; Weimann i sar. 2000). U ispitivanju sportista ado-
lescenata, gimnastičari su identifikovani kao sportisti sa
većom prevalencom smanjenog statusa gvožđa (Constan-
tini i sar. 2000). Iako je smanjeni unos energije osnovni
faktor rizika za suboptimalni unos mikronutrijenata, ovo
se može izbeći pažljivim izborom hrane bogate nutrijen-
tima. Zaista, u jednoj studiji, nutritivna gustina ishrane
gimnastičara bila je veća u poređenju sa ishranom ado-
lescentnih sportista iz populacionih ispitivanja ishrane
(Jonnalagadda i sar. 1998). U drugoj studiji, međutim,
držanje dijete nije bilo povezano sa niskim unosom
kalcijuma koji su prijavili gimnastičari (Webster i Barr,
1995), što ukazuje na to da je loš izbor namirnica takođe
uticao na uočenu pojavu.
Autori istraživanja ishrane gimnastičara istakli su da
je interpretacija podataka o dijetarnom unosu otežana
nedostatkom specifičnih preporuka za unos makro- i
mikronutrijenata u pojedinim sportovima. Problem se
dodatno komplikuje time što je verovatno da prijavljeni
podaci o unosu ne predstavljaju prave obrasce ishrane
ovih sportista. Među gimnastičarima je izgleda raširena
pojava da se ne prijavljuju svi izvori nutrijenata u ishrani.
Jonnalagadda i sar. (1998) su primetili da je izgleda oko
61% gimnastičara koji su popunili upitnike o ishrani pri-
padalo toj grupi, što je zaključeno na osnovu Goldbergo-
vog faktora manjeg od 1,44 (odnos energetskog unosa i
bazalnog metabolizma; videti deo „Istraživanja”). U dru-
goj studiji u kojoj je kod gimnastičara zabeležen deficit
energije, procena utroška energije, korigovana za količi-
31 3UaktiÞna spoUtska isKUana

nu masnog i bezmansog tkiva, nije se razlikovala od one
kod energetski izbalansirane grupe fudbalera i sedentarne
kontrole (Fogelholm i sar. 1995). Autori te studije su za-
ključili da sniženi energetski metabolizam ne objašnjava
očito niži unos energije kod gimnastičara, te su sugerisali
da je razlog nepotpuno popunjavanje anketa ishrane, a
da su razlozi povezani sa odnosom prema ishrani i tele-
snom izgledu. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se
odredili rasprostranjenost i efekti ovakvog ponašanja gi-
mnastičara. U međuvremenu je potrebno obratiti pažnju
na tumačenje rezultata o nutritivnom statusu gimnastiča-
ra i na izbor strategija za nutritivne intervencije.
gimnastičara, ovo poglavlje se detaljno bavi samo malim
brojem tema, a posebna pažnja posvećena je pitanjima
restrikcije energetskog unosa. Za širi pregled nutritivnih
strategija koje se mogu primeniti i kod gimnastičara, kako
u svakodnevnoj ishrani, tako i u specifičnim pripremama
i oporavku tokom takmičenja, videti prvo poglavlje.
Kod gimnastičara još uvek nisu sistematski ispitane
energetske potrebe tokom treninga, ali je moguće da gi-
mnastičari koji primenjuju veliku restrikciju unosa ener-
gije i ugljenih hidrata, ne mogu da nadoknade rezerve gli-
kogena u jetri i mišićima u periodima između pojedinih
treninga. Potrebno je još raditi na boljem poznavanju po-
treba gimnastičara za ugljenim hidratima tokom treninga i
načina za laku identifikaciju gimnastičara koji uspevaju da

3UREOHPLLL]D]RYL zadovolje te potrebe i onih koji to ne uspevaju. Nedovolj-

na dostupnost izvora energije, bilo zbog iscrpljenih rezervi

YH]DQL]DLVKUDQX glikogena u mišićima ili suboptimalnog nivoa glukoze u

Iako se može identifikovati veći broj nutritivnih iza-
zova u okviru treninga i takmičenja gimnastičara (videti
uokviren tekst na strani 316), ova pitanja su potisnuta na-
porima da se postigne idealna telesna građa. Pošto nedo-
staju specifične informacije o mnogim aspektima ishrane
krvi, može da ugrozi sportsku sposobnost tokom produ-
ženih treninga. Još jedan razlog za pojavu umora tokom
produženih treninga može biti akutna ili hronična dehi-
dratacija, izazvana namernom restrikcijom unosa tečnosti
u cilju veštačkog održavanja niske telesne mase. Bez ob-
zira na uzroke, umor tokom izvođenja preciznih pokreta
može dovesti, u najboljem slučaju, do lošeg rezultata, a u

8RELÜDMHQHWHPHYH]DQH]DLVKUDQXJLPQDVWND
7HOHVQDJUDàD
v2SWLPDOQDWHOHVQDNRQVWLWXFLMDPDORWHORPDORWHOHVQLKPDVWLLVSHFLoèQRUD]YLMHQDPXVNXODWXUD
v9HOLNLUL]LNRGSRMDYHSRUHPHêDMDXLVKUDQLLRGVSURYRìHQMDSRSXODUQLKGLMHWD]ERJSRWUHEHGDVHSRVWLJQH
LOLRGUæDYDPDODLYLWNDWHOHVQDNRQVWLWXFLMD
v(IHNWLKURQLèQHUHVWULNFLMHHQHUJHWVNRJXQRVDQDWUHQXWQLLGXJRURèQLUDVWGHFHLDGROHVFHQDWD

7UHQLQJ
v'LVEDODQVL]PHìXXWURßNDHQHUJLMHWRNRPWUHQLQJDLSRæHOMQHPDOHNROLèLQHWHOHVQHPDVWL1L]DNXWURßDN
HQHUJLMH WRNRP WUHQLQJD QLMH RG SRPRêL X SRVWL]DQMX HQHUJHWVNRJ GHoFLWD NRML MH SRWUHEDQ ]D VPDQMHQMH
QLYRDPDVWLXRUJDQL]PX
v$GHNYDWDQXQRVXJOMHQLKKLGUDWDLSURWHLQDGDELVHREH]EHGLODHQHUJLMD]DWUHQLQJLSRPRJDRRSRUDYDNL
REQRYDPLßLêD
v$GHNYDWDQXQRVPLNURQXWULMHQDVDSRVHEQRX]QL]DNHQHUJHWVNLXQRVLSRSXODUQHGLMHWH
v(IHNWLKURQLèQHUHVWULNFLMHHQHUJLMHQDUD]YRMXSXEHUWHWXXNOMXèXMXêLLSRVWL]DQMHQRUPDOQRJPHQVWUXDOQRJ
FLNOXVD
v=GUDYOMHNRVWLMXNRGVSRUWLVNLQMDGDOLPRæHVWLPXODQVo]LèNRJYHæEDQMDGDNRPSHQ]XMHVXERSWLPDOQLXQRV
NDOFLMXPDLYLVRNX]DVWXSOMHQRVWSRUHPHêDMDPHQVWUXDOQRJFLNOXVD
v2EH]EHGLWL QXWULWLYQH SRWUHEH JLPQDVWLèDUD WRNRP SHULRGD DGROHVFHQFLMH NDGD LP VH PHQMDMX QXWULWLYQH
SRWUHEHLUD]YLMDNXOWXURORßNLLVRFLMDOQLRGQRVSUHPDKUDQL

7DNPLÞHQMH
v$GHNYDWQDLVKUDQDSUHWDNPLèHQMDXVYHWOXèHVWLKVWUDKRYDXYH]LVDWHOHVQRPWHæLQRPLL]JOHGRP
v6WUDWHJLMHNRMHREH]EHìXMXDGHNYDWQXKLGUDWDFLMXLVWDWXVHQHUJHWVNLKUH]HUYLWRNRPQHNROLNRWDNPLèDUVNLK
GDQDXFLOMXSRVWL]DQMDRSWLPDOQLKVSRUWVNLKVSRVREQRVWL
v,VKUDQDQDSXWRYDQMX

ozbiljnijim slučajevima do nezgoda i povećanog rizika od
povreda. Zbog toga gimnastičari treba da obrate pažnju na
buduća istrživanja koja će bolje definisati potrebe za uglje-
nim hidratima i treba da sprovode odgovarajuću hidrataci-
ju, tokom treninga i tokom svakodnevne ishrane.
Takmičenja u gimnastici imaju neke zajedničke osobi-
ne sa atletikom. Tu spadaju fiziološki aspekt kratkih vežbi
visokog intenziteta, potreba da se takmiči u većem bro-
ju disciplina ili u višednevnim susretima, kao i zahtevi
vezani za takmičarski raspored. Status ugljenih hidrata i
tečnosti verovatno nisu limitirajući faktori tokom jednog
izvođenja vežbi, posebno kod gimnastičara koji su tokom
24 časa pre takmičenja primenjivali dobar način ishrane.
Takmičarske sposobnosti mogu biti ugrožene ukoliko se
ograničava unos tečnosti i ugljenih hidrata u vremenu pre
i između takmičenja u cilju postizanja potrebne težine ili
poželjnog izgleda, npr. ravnog stomaka. Opšti principi
koji važe za period pre takmičenja, uključujući i obrok
pre takmičenja, dati su u prvom poglavlju, Ciljevi 12 i 13,
Tabela 1.3. Međutim, kao što je opisano u sedmom po-
glavlju (sprint i skokovi), uvek se u praksi u takmičarskim
situacijama javljaju značajni izazovi kad je u pitanju do-
bra ishrana. Ovi izazovi obuhvataju sledeće:
æ
Integrisanje ishrane tokom takmičenja (obroci pre
i posle takmičenja) u dnevni plan obroka, poseb-
no kad se takmičenje odvija noću. Konzumiranje
hrane i tečnosti tokom dugih perioda ili celog
dana takmičenja može biti komplikovano, jer gi-
mnastičar mora da obavlja više aktivnosti.
æ
Dostupnost adekvatnoj hrani na samom mestu
takmičenja. Učestvovanje na tamičenju ili samo
prisustvo na mestu takmičenja mogu uticati na
gimnastičara tako da ne obrati pažnju na svoju
ishranu. Nekad hrana i napici nisu lako dostupni,
posebno onda kad gimnastičar mora da putuje i
udalji se od poznatog i pouzdanog načina na koji
se snabdeva namirnicama.
Preporuke iz sedmog poglavlja usmeravale su spor-
tistu da se suoči sa ovim izazovima uz dobre pripreme.
Gimnastičari treba da sarađuju sa svojim trenerom i
sportskim nutricionistom da bi razmotrili svoje nutritiv-
ne potrebe u toku takmičenja i njegov verovatni raspored.
Na taj način će svaki gimnastičar moći da stvori grubu sli-
ku o tome kad će biti potrebne pauze za konzumiranje
hrane i pića – uključujući i obrok pre takmičenja, napitak
nakon zagrevanja i između sprava/rekvizita, užine koji-
ma se pomaže oporavak između pojedinačnih izvođenja
koja su vremenski više razdvojena. Na višednevnim ta-
kmičenjima, gimnastičar treba da planira obroke za opo-
ravak na kraju svake sesije ili svakog dana.
Potrebno je takođe uzeti u obzir dostupnost hrane i
pića na samom mestu takmičenja, uključujući i širi aspekt
pitanja koja se tiču ishrane van kuće. Diskusija u desetom
poglavlju (praktična pitanja, „Sportista na putu” prepo-
ručila je sportistima ili njihovim organizatorima putova-
nja da ispitaju način nabavke hrane u mestu takmičenja,
kao i specifične mogućnosti keteringa koje tamo postoje.
Osnovna briga mnogih gimnastičarskih trenera je da li će
Gimnastika 317
njihovi sportisti u novim uslovima ishrane dobiti na te-
žini u kritičnom trenutku. Zbog toga mnogi treneri traže
ili sprovode programe koji treba da osiguraju da atletičari
unose odgovarajuću količinu energije. Najzad, sami atle-
tičari treba da preuzmu odgovornost za svoj način ishra-
ne i unos hrane. Ipak, mnogi gimnastičari na vrhunskim
takmičenjima su veoma mladi, što znači da je određeni
nivo nadzora tokom obroka opravdan, kao što bi to bio
slučaj i u kućnim uslovima. Uslovi u timu u pogledu
ishrane tokom takmičenja ne treba da budu ni previše re-
striktivni, ni previše slobodni. Oni koji tokom tamičenja
vode računa o mladim gimnastičarima treba da organizu-
ju odgovarajući jelovnik i da pruže pozitivnu edukaciju
po pitanju dobre ishrane. Pri planiranju keteringa treba
uzeti u obzir veličinu porcija koje se serviraju sportistima
koji imaju umerene energetske potrebe, kao i količinu
masti i dostupnost poslastica. Iako može biti dobro ako se
na određeni način ograniči ili obeshrabri neodgovarajući
način ishrane, previše restriktivni ili kazneni postupci ret-
ko imaju uspeha u usmeravanju sportiste da razviju zdrav
odnos prema hrani i dugoročne dobre navike u ishrani.
,GHDOQDWHOHVQDPDVDLQLYR
WHOHVQLKPDVWL
Tokom dugih treninga gimnastičari se bave aktivnosti-
ma koje su praćene niskim utroškom energije, kao npr.
vežbe za savitljivost i gipkost, vežbanje delova sastava,
oporavak između vežbi. Ova činjenica, u kombinaciji sa
malim telom gimnastičara i njihovim slabim bavljenjem
drugim sportskim ili rekreativnim aktivnostima, utiče
na to da su im energetske potrebe umerene. Ograniče-
nje unosa energije postaje osnovni način za postizanje
energetskog deficita da bi se smanjila težina ili nivo te-
lesnih masti ili da bi se izbegao nagli rast. Prema različi-
tim istraživanjima sprovedenim među gimnastičarkama,
50-100% pripadnica određene grupe priznalo je da je na
dijeti i pored toga što su bile veoma mlade i veoma vitke
(Jonnalagadda i sar. 2000; Sundgot-Borgen, 1996). Pro-
blemi se javljaju kada se ciljne vrednosti telesne težine i
telesnih masti postave na nezdravo nizak nivo ili kada se
čine ekstremni pokušaji da se gimnastičar spreči da posti-
gne svoj genetski predodređen nivo rasta.
Interes da se ostane vitak i mršav kod gimnastičarki
ponekad vodi do čestih proveravanja telesne mase. Po-
nekad je kontrolno merenje rutinski deo treninga ili deo
zahteva trenera. Ponekad gimnastičarka tako kontroliše
svoj dnevni unos hrane. Treneri se s pravom boje izne-
nadnih i velikih povećanja telesne mase. Za gimnastičara
je opasno da pokuša da izvede komplikovanu vežbu na-
kon iznenadnog značajnog povećanja telesne mase; time
se remeti ravnoteža, centar gravitacije i drugi aspekti fino
naštimovane veštine. Treneri žele da znaju na svakom tre-
ningu da li njihovi gimnastičari rizikuju na ovaj način i
da li je došlo do povećanja težine koji je potrebno kon-
trolisati. Stalno merenje, međutim, vodi ka preteranoj
brizi o fizičkom izgledu i do loših navika u ishrani zasno-
vanih na pogrešnom tumačenju normalnih dnevnih vari-
31 3UaktiÞna spoUtska isKUana

Slika 27 çDN L NRG PDOLK VSRUWLVWD QH]DYLVQR RG WHæLQH RGHêH L REXêH WHOHVQD
PDVDVHPRæHSURPHQLWL]DNLORJUDPVYDNRJGDQDDGDWRQLMHSRYH]DQRVDSUR-
PHQDPDXWHOHVQRMNRQVWLWXFLMLLXQLYRXWHOHVQHPDVWL

ranja telesne mase. Neki sportisti (i njihovi treneri) nisu
svesni da je normalno i zdravo da telesna masa varira sva-
kog dana. To se dešava zbog gubitka mase usled znojenja,
privremenog povećanja mase nakon konzumiranja hrane
i pića, kao i gubitka mase nakon eliminacije. U slučaju
da nema velikih gubitaka znojem (što je generalno slučaj
na treningu gimnastičara), gimnastičar može očekivati da
zabeleži najnižu telesnu masu ujutru, nakon pražnjenja.
Kada se kontrola težine vrši na svakom treningu, uz
jasna ili prikrivena očekivanja da neće doći do njenog
povećanja, gimnastičar može lako dospeti u začaran
krug loših navika u ishrani zasnovanih na umišljenim i
trenutnim potrebama, a ne na stvarnim i dugoročnim.
Zapaženo je da gimnastičari ograničavaju unos tečnosti
i da jedu minimalne količine hrane tokom dana da bi
smanjili promene u svojoj telesnoj masi između treninga
ili u odnosu na prethodni dan. Dodatno, hrana koja se
konzumira tokom dana može biti ograničena na kom-
paktnu hranu male težine. Na primer, gimnastičar može
izabrati za ručak čokoladicu (50 g) umesto sendviča sa
salatom (200 g) i napitka (250 g) – zato što se tako po-
stiže minimalni efekat na vagi. U mnogim slučajevima
restrikcija energije do koje je došlo tokom dana nado-
knađuje se prejedanjem tokom noći. Mnogi gimnastičari
izjednačavaju težinu hrane i pića i njihovu energetsku
vrednost i zaboravljaju njihov opšti doprinos nutritiv-
nim potrebama. Na žalost, veličina i težina nisu u kore-
laciji sa energetskom vrednošću. Na primer, neke male
i lake namirnice sadrže dosta masti i kilodžula, sadrže
malo vode i malo mikronutrijenata (npr. čokolada, čips,
keks). Nasuprot tome, neke teže namirnice, kao što je
voće i povrće, imaju malo masti i kilodžula, a bogate su

nutrijentima. Voda je teška, ali nema nikakvu energetsku
vrednost i ne utiče na telesne masti.
Očito je da je problematičan svaki način ishrane koji
je zasnovan na smanjenju na minimum ukupne mase
unete hrane i pića ili na restrikciji unosa u toku dana. Ne-
posredne posledice su potencijalni rizik od neadekvatnog
statusa tečnosti i ugljenih hidrata potrebnih za treninge.
Ranije u ovom poglavlju je izneto da povećan umor usled
loše ishrane može smanjiti kvalitet treninga, kao i pove-
ćati rizik od nezgoda i povreda. Fokusiranje na hranu si-
romašnu nutrijentima, bar u određenim periodima dana,
verovatno će dodatno ugroziti nutritivnu adekvatnost
ishrane koju karakteriše nizak unos energije i povećati
rizik od pojave nutritivnih deficita. Energetska restrikci-
ja, koja je neminovno praćena prejedanjem, smatra se da
povećava rizik od razvoja poremećaja ishrane. Takođe,
postoje neki dokazi o tome da je neodgovarajući raspo-
red unosa energije u toku dana praćen većom količinom
telesnih masti. Nakon što je ovo otkriveno u ispitivanju
sprovedenom na malom broju gimnastičara (Bernadot,
1996), CTLEA je sprovela istraživanje gimnastičarki i tr-
kačica da bi se izračunao energetski balans (unos ener-
gije minus utrošak energije) za svaki sat u toku 24 časa
jednog tipičnog dana sa treninzima (Deutz i sar. 2000).
U ovoj studiji su zapažene razlike u unosu energije i ras-
poredu unosa između grupa: u poređenju sa trkačicama,
gimnastičarke su u toku dana imale više časova u kojima
je energetski deficit bio >300 kcal ili 1,2 MJ (9,5 u odno-
su na 3,7), a manje časova u kojima je došlo do sličnog
energetskog viška (1,4 u odnosu na 6,2). U obe grupe,
međutim, zapažena je obrnuta korelacija između nivoa
telesnih masti i dnevnog energetskog deficita, merenog
kao učestalost časova sa deficitom ili kao veličina defi-
cita. Drugim rečima, što su sportiskinje u većoj meri za-
nemarivale svoje energetske potrebe tokom, u najmanjoj
meri nekih delova dana, to je bio veći procenat njihovih
telesnih masti. Autori su pretpostavili da se ovaj rezultat
može objasniti adaptivnim smanjenjem metabolizma
mirovanja (Deutz i sar. 2000).
Veliki izazov prestavljaju nutritivni edukativni progra-
mi za gimnastičare ili savetovanje pojedinih gimnastiča-
ra o temi kontrole telesne mase. Problemi koji se uobi-
čajeno sreću kod gimnastičara zahtevaju organizacione
promene u gimnastici, kao i promenu uverenja i prakse
svakog pojedinačnog sportiste. Na primer, programi pro-
nalaženja talenata među mladim gimnastičarima treba
da se sprovode tako da sportisti koji će imati malu i mrša-
vu telesnu konstituciju budu usmeravani u elitne progra-
me, dok oni kod kojih je mala verovatnoća da će zadržati
takvu telesnu konstituciju, mogu ponovo da razmotre
svoje ciljeve ili izbor sporta. Ciljevi individualizacije nu-
tritivnih programa treba da budu sledeći:
æ
Pomoć gimnastičarima da postignu telesnu masu
i nivo telesnih masti koji se mogu održavati uz
primenu dobrih navika u ishrani, u isto vreme
im omogućavajući da u takmičenjima ispolje svoj
najveći potencijal;
æ
Omogućiti gimnastičaru koji raste da postigne po-
većanje visine i težine u okviru njenih ili njegovih
genetskih mogućnosti, ravnomerno i postepeno
Gimnastika 319
da bi se omogućilo prilagođavanje veštinama koje
zahteva sam sport;
æ
Naučiti gimnastičare da konzumiraju hranu koja
zadovoljava sve njihove potrebe za svim nutri-
jentima, posebno onim važnim za rast (energija,
proteini, gvožđe i kalcijum) i sportsku sposobnost
(ugljeni hidrati, voda);
æ
Omogućiti mladom gimnastičaru da razvije neza-
vistan stav prema unosu hrane i zdrav stav prema
telesnoj masi i jelu;
æ
Zadržati mogućnost da se uživa u socijalnom i
gurmanskom aspektu hrane.
Individualni i specifični savet sportskog dijetetičara je
dragocen u pomoći gimnastičarima koji žele da smanje
telesnu masu i telesne masti, koji žele da uspore poveća-
nje telesne mase, u postavljanju realnih ciljeva i postav-
ljanje pogodnog vremenskog okvira za postizanje svega
toga, kao i u razvijanju zdravih navika u ishrani koje bi
zadovoljile sve njihove nutritivne ciljeve.
3RUHPHÞDMLLVKUDQH
Kad se ima u vidu pritisak koji postoji u estetskim
sportovima da se održi lagana i mršava figura, što je često
u suprotnosti sa načinom potrošnje energije, ne čudi da
postoji mogućnost pojave nepravilne ishrane i poremeća-
ja u ishrani. Nedavni publicitet koji su imali slučajevi po-
remećaja ishrane među elitnim gimnastičarkama, uklju-
čujući i smrt vrhunske američke gimnastičarke Christy
Henrich, istakli su značaj problema. U petom poglavlju
istaknuto je da su lične osobine, kao što su perfekcioni-
zam, posvećenost, samokritičnost i sposobnost koncen-
trisanja na specifične ciljeve, usko povezane sa visokim ri-
zikom od razvoja poremećaja ishrane. To su osobine koje
često prate uspeh u individualnim sportovima, ali naro-
čito u estetskim aktivnostima i onim koji zahtevaju vešti-
nu, a počinju u ranom uzrastu. Karakter koji omogućava
detetu ili mladom sportisti da se posveti sportu, takođe
može predstavljati predispoziciju za razvoj poremećenih
navika u ishrani u okruženju sa visokim zahtevima. Veliki
broj faktora rizika može pomoći u objašnjenju poreme-
ćene predstave o telesnom izgledu i poremećenog načina
ishrane u takvim grupama.
Detaljna diskusija o uzrocima, ishodu i terapiji nepra-
vilne ishrane i poremećaja ishrane među sportistima pre-
vazilazi temu ove knjige. Čitalac može koristiti odličan
tekst čiji je autor Beals (2004). U delu ovog poglavlja koje
se odnosi na praktična pitanja dat je kratak pregled infor-
macija koje mogu biti od pomoći u ranom prepoznavanju
i intervenciji kod sportista sa poremećenom ishranom.
Ostatak ovog teksta fokusiran je na ispitivanja poremeća-
ja ishrane među gimnastičarima ili na ispitivanja koja su
identifikovala ključne faktore rizika za razvoj ovih stanja.
U nekoliko studija sprovedenih na velikim grupama
sportista zapažena je visoka prevalenca poremećenog na-
čina ishrane u „važno-je-biti-mršav” sportovima („thin-
build”) i estetskim sportovima, uključujući i gimnastiku
(Beals i Manore, 2002; Rosen i sar. 1986; Sundgot-Bor-
gen, 1993). Jedna studija (Sundgot-Borgen, 1993) obu-
3 3UaktiÞna spoUtska isKUana

)DNWRULUL]LNDXNOMXÜHQLXUD]YRMLOLSRMDYXSRUHPHÞHQRJQDÜLQD
LVKUDQHLSRUHPHÞDMDLVKUDQHNRGVSRUWLVWD
v5DQLSRèHWDNWUHQLQDUDQMDVSHFLoèQRJ]DSRMHGLQLVSRUWSUHSRèHWNDPHQVWUXDFLMH
v'UæDQMHGLMHWDLFLNOLèQHSURPHQHWHOHVQHPDVH
v7HæLßWHQDPDORMWHOHVQRMPDVLLYLWNRPWHOHVQRPL]JOHGXqSULWLVDNRNROLQHLOL]DKWHYLVSHFLoèQL]DRGUHìHQL
VSRUW
v5D]OLNDL]PHìXVWYDUQHWHOHVQHPDVHLOLWHOHVQLKPDVWLL]DPLßOMHQRJLGHDOD
v.DUDNWHUQHRVRELQHSHUIHNFLRQL]DPQH]DYLVQRVWRNUHQXWRVWFLOMHYLPDWROHUDQFLMDSUHPDEROXLQHXJRG-
QRVWLPDYLVRNDRèHNLYDQMDQLVNRVDPRSRX]GDQMH
v'LVIXQNFLRQDOQLSRURGLèQLæLYRW
v7UDXPDWLèQDLVNXVWYDSRYUHGHJXELWDNLOLSURPHQDWUHQHUD
v3ULWLVDNLOLVDYHWLURGLWHOMDWUHQHUDLOLGUXJLKVSRUWLVWDL]WLPDGDVHVPDQMLWHOHVQDPDVD
hvatila je 500 vrhunskih norveških sportista iz 35 razli-
čitih sportskih disciplina podeljenih u sportive u kojima
je važno biti mršav (uključujući estetske, sportove iz-
držljivosti i sportove koji zavise od telesne mase) i one
druge (uključujući sportove snage, tehnike i sportove sa
loptom). Sportisti su popunjavali upitnik, prošli su fizič-
ki pregled i klinički intervju, da bi se otkrili poremeća-
ji ishrane (anorexia nervosa i bulimia nervosa)25, kao i su-
bkliničke forme poremećene ishrane (autor ih je nazvao
anorexia athletica26). U ovoj studiji nađen je ~1% preva-
lence anoreksije i ~8% bulimije i sportske anoreksije;
međutim, prevalenca kliničkih i subkliničkih poremećaja
ishrane bila je viša u grupama sportista koje su se bavi-
le sportovima u kojima je važno biti mršav, pri čemu je
34% ritmičkih gimnastičara zadovoljavalo kriterijume za
anoreksiju, bulimiju i sportsku anoreksiju. U drugoj stu-
diji korišćeni su upitnici da bi se ispitale navike u ishra-
ni i patološki gubitak težine kod 152 sportiskinje iz 10
sportova iz sportskog sistema američkih koledža (Rosen i
sar. 1986). Nešto preko 30% devojaka je praktikovalo bar
jedan patološki način gubljenja težine. U poređenju sa
drugim sportovima, gimnastičarke su imale najviši nivo
kontrole težine, te je čak 74% njih priznalo da praktikuje
takve aktivnosti.
Sportiskinje (n=425) iz američkog koledž sporta, uče-
stvovale su u istraživanju držanja dijete i kontrole težine,
uključujući i poremećaje ishrane (Beals i Manore, 2002).
Sportovi su podeljeni u estetske (gimnastika, skokovi u
vodu, cheerleading), sportove izdržljivosti (trčanje na
srednje i duge staze, košarka, fudbal, veslanje, vaterpolo,
plivanje, hokej na travi) i anaerobne sportove (softball,
golf, tenis, odbojka). U ovom ispitivanju je nađeno da je
klinička dijagnoza anoreksije mogla biti ustanovljena kod
6%, 3,5% i 1% sportista u estetskim sportovima, sporto-
vima izdržljivosti i anaerobnim sportovima, redom, a di-
jagnoza bulimije kod 6%, 2% i 2% sportista iz istih grupa
25
U daljem tekstu anoreksija i bulimija (prim. prev.)
26
U daljem tekstu sportska anoreksija (prim. prev.)

sportova. Sportisti iz estetskih sportova takođe su postigli
značajno viši rezultat u Eating Attitudes Testu u odnosu
na sportiste iz drugih grupa (13,5 vs. 10 vs. 10), pri čemu
je značajno veći broj sportista iz estetske grupe sportova
imao rezultat iznad graničnih 20, što je karakteristično za
one koji imaju poremećaj ishrane (Beals i Manore, 2002).
Specifična istraživanja poremećaja ishrane kod gimna-
stičarki obuhvataju studije 12 članica norveškog tima iz
ritmičke gimnastike (Sundgot-Borgen, 1996) i 25 članica
tima iz prve lige u američkom koledž sistemu (O’Conor
i sar. 1995). Rezultati upitnika i kliničkog pregleda ri-
tmičkih gimnastičarki uzrasta 13-20 godina, upoređeni
su sa rezultatima prikupljenim u kontrolnoj grupi koja
je bila odgovarajuća po godinama i visini (Sundgot-Bor-
gen, 1996). Sve gimnastičarke su bile na dijeti; četiri su
odgovarale kriterijumima za anoreksiju (n=2) i sportsku
anoreksiju (n=2), a još dve su priznale da primenjuju pa-
tološke tehnike mršavljenja. Autor je primetio da su gi-
mnastičarke počele sa specifičnim treninzima sa proseč-
no 9 godina i izneo mišljenje da je držanje dijete i pored
njihove izrazite vitkosti znak da se bar neke od njih bore
sa svojom prirodnom telesnom masom ili da pokušavaju
da se bore protiv prirodnih fizičkih promena vezanih za
rast i razvoj. Iako su u kontrolnoj grupi sve devojke imale
redovnu menstruaciju, nijedna od 4 gimnastičarke koje
su imale menstruaciju nije imala redovni menstrualni ci-
klus. Energetski unos koji su gimnastičarke prijavile bio
je ispod onog u kontrolnoj grupi, što je posledica ili lošeg
popunjavanja upitnika ili adaptacije metabolizma. Dve
trećine gimnastičarki bilo je povređeno u toku izvođenja
studije, uglavnom zbog prekomernog zamora (overuse
problems) (Sundgot-Borgen, 1996).
Gimnastičarke iz američkih koledža upoređene su sa
kontrolnom grupom studenkinja koje su im odgovarale
po godinama, visini i težini, po pitanju većeg broja fak-
tora, uključujući i unos energije, gustinu kostiju, istoriju
menstruacija i rezultata na Eating Disorders Inventory-2
(EDI-2) upitniku (O’Conor i sar. 1995). U ovoj studiji je
učinjen pokušaj da se izvrši korekcija za neiskrene odgo-
vore date na EDI-2 upitniku, a na osnovu rezultata pilot

ispitivanja. Iako su grupe bile odgovarajuće po telesnoj
masi, gimnastičarke su imale manje telesnih masti i pri-
javile su nešto niži unos energije u odnosu na kontrolu.
Gimnastičarke nisu imale ekstremne rezultate na psiho-
loškom testu po pitanju poremećaja ishrane. U stvari,
gimnastičarke se nisu razlikovale od kontrolne grupe po
srednjim vrednostima rezultata ostvarenim u svim poje-
dinim delovima EDI-2 upitnika, pri čemu su obe grupe
imale više rezultate u delu upitnika „Težnja ka mršavosti”
od onih koji su standardni za studentkinje na koledžu.
Više od polovine učesnica studije iz obe grupe priznale
su da su tokom života primenjivale bar jedan patološki
način za kontrolu telesne mase, poput prejedanja, po-
vraćanja, upotrebe laksantnih sredstava i diuretika. Kod
gimnastičarki je, međutim, zapažena veća učestalost ne-
redovnog menstrualnog ciklusa nego u kontrolnoj grupi,
i ta neredovnost bila je povezana sa višim rezultatima u
delu upitnika „Težnja ka mršavosti”. Dokazi o poreme-
ćenom načinu ishrane kod gimnastičarki obuhvaćenim
ovom studijom nisu bili tako ozbiljni kao oni iz drugih
studija ili veći nego problemi uočeni u kontrolnoj grupi.
Jedno od objašnjenja može biti to što su gimnastičarke
uključene u ovo ispitivanje, iako studentkinje koledža,
bile nižeg takmičarskog nivoa ili su imale druga takmi-
čarska stremljenja u odnosu na učesnike drugih studija.
Visina i srednja telesna masa grupe bili su 159 cm i 55 kg,
po čemu se vidi da su ove gimnastičarke bile znatno veće
od elitnih takmičarki opisanih u prethodnom delu tek-
sta. Moguće je da je na nižim nivoima takmičenja u ovom
sportu manji stres vezan za telesni izgled.
Različiti autori kroz brojne studije identifikovali su fak-
tore koji su povezani sa poremećenim načinom ishrane
uopšte ili sa pojavom takvih problema (videti uokvireni
tekst na strani 320). U nekim sportovima je nemoguće izbe-
ći te faktore; u gimnastici neki od tih faktora su veoma
važni za uspeh. Ipak, svi koji su na neki način u sportu,
moraju raditi na tome da se na minimum smanje faktori
rizika koji nisu neophodni ili njihove negativne posledice.
Taktika uključuje primenu programa koji povećavaju svest
ili uče o ranom načinu intervencije kod problema sa hra-
nom, telesnom masom i stavom prema telesnom izgledu.
Lista ljudi uključenih u takve programe treba da obuhvati
trenere, roditelje, sportske naučnike, sportske lekare, struč-
njake za sportsku ishranu, psihologe i same sportiste.
2JUDQLÜDYDQMDXLVKUDQL
RGODJDQMHSXEHUWHWDL
XJUR×DYDQMHGXJRURÜQRJUDVWD
Uočljiva karakteristika gimnastičara, posebno žena, je
njihov mali stas. Tipičan gimnastičar je značajno niži od
svojih vršnjaka, pri čemu je razlika uočljivija kod starijih
sportista. U cross-sectional istraživanju27 gimnastičarki
uzrasta između 7 i 14 godina, na primer, nađeno je da su
karakteristike najmlađih gimnastičarki bile slične popu-
27
Tzv. presečno ispitivanje, kad se u određenom trenut-
ku napravi presek stanja (prim. prev.)
Gimnastika 321
lacionim standardima za visinu i telesnu masu za njihov
uzrast (48. percentil), što se kod starijih gimnastičarki
dramatično smanjilo, dostižući 26. percentil (Bernardot
i Czerwinski, 1991). Drugi istraživači su zapazili da gi-
mnastičari imaju usporen rast tokom adolecsencije (Lin-
dholm i sar. 1994). Ovo opažanje može se objasniti uz
pomoć dve teorije. Prema prvoj, može postojati selekcija,
prema kojoj pojedince sa genetskom predispozicijom da
budu mali, privlače sportovi u kojima ta osobina pred-
stavlja prednost. Prema ovoj teoriji, kako nivo takmiče-
nja u ovim sportovima raste, manji sportisti bi trebalo da
budu najuspešniji i da nastavljaju da se bave sportom.
Prema alternativnoj teoriji, gimnastičari namerno spre-
čavaju svoj rast treninzima i načinom ishrane. Naravno,
faktori iz obe teorije mogu koegzistirati.
Neke cross-sectional studije prikupljale su podatke da
bi proverile ove teorije. Dvadesetdve gimnastičarke i 18
gimnastičara iz vrhunskog nemačkog programa trenira-
nja učestvovali su u proceni odnosa pubertetskih karak-
teristika i hronološkog uzrasta (Weimann i sar. 2000).
Gimnastičarke su bile u vrhunskom programu treninga u
proseku 6,8 godina i trenirale su oko 22 časa nedeljno.
Kod gimnastičara ti podaci su bili 3,9 godina i 16 časo-
va nedeljno. Gimnastičarke su imale malo telesnih masti,
retardaciju kostiju (hronološka starost 13,9 godina u po-
ređenju sa starošću kostiju od 11,9 godina), odložen men-
strualni ciklus i smanjen potencijal telesne visine (pred-
viđena ciljna visina 158 cm, u poređenju sa porodičnom
ciljnom visinom od 161,5 cm). Srednje vrednosti visine i
telesne mase bile su ispod 12. percentila normalnog ras-
pona njihovih vršnjaka. Kod gimnastičarki koje su bile u
predpubertetu, na osnovu kliničkih i hormonskih rezul-
tata zapažena je veća neusklađenost ovih indeksa (npr.
>2 godine za starost kostiju). Dnevni unos energije pri-
javljen u ovoj grupi bio je na nivou ~60% preporučenog
dnevnog unosa za devojčice. Autori su zaključili da kod
gimnastičarki kombinacija intenzivnih treninga i nedo-
voljnog unosa energije može izmeniti pubertetski razvoj.
Nasuprot ovom, gimnastičari su imali neizmenjen puber-
tet, visinu, kosti i razvojni rast. Smatra se da je to rezultat
starijeg uzrasta u kojem se započinje sa intenzivnim tre-
ninzima, manjim zahtevima tokom treninga u osetljivoj
fazi pubertetskog razvoja i boljem energetskom unosu.
Nivo hormona leptina u plazmi, korigovan za telesne
masti i stanje puberteta, bio je neobično nizak, posebno
kod gimnastičarki (Weimann i sar. 1999). Autori su izneli
mišljenje da su niske koncentracije leptina, nastale zbog
smanjenog nivoa telesnih masti i neadekvatnog unosa
energije, povezane sa neuspelom aktivacijom ciklusa sek-
sualnih hormona čiji je cilj započinjanje puberteta u od-
govarajućem trenutku. Posledice su odložen ili narušen
pubertetski razvoj i pubertetom izazvan nagli rast.
U drugom istraživanju praćene su aktivne gimnasti-
čarke, bivše gimnastičarke i kontrolna grupa tokom dve
godine (Bass i sar. 2000). Aktivne gimnastičarke imale su
odloženu starost kostiju, smanjenu visinu i visinu tokom
sedenja i dužinu nogu u poređenju sa podacima za nji-
hovu uzrastnu grupu. Međutim, kod sportiskinja koje su
tenirale manje od dve godine, deficit je primećen samo u
dužini nogu. Tokom dve godine trajanja studije, samo se
322 3UaktiÞna spoUtska isKUana
povećala razlika uočena u visini tokom sedenja. Nakon
jedne godine od povlačenja, došlo je do povećanja visine
tokom sedenja, a kod gimnastičarki koje se nisu više od 8
godina bavile ovim sportom nije zapažen deficit u visini
tokom sedenja, dužini nogu ili menstrualnoj disfunkciji.
Autori su zaključili da je nizak rast gimnastičarki delom
posledica specifične selekcije sportista sa postojećom ma-
lom dužinom nogu. Smanjenje visine tokom sedenja je
verovatno posledica bavljenja gimnastikom, ali je ova po-
java reverzibilna nakon prestanka sa treninzima. Sve u sve-
mu, istorija bavljenja gimnastikom izgleda da ne rezultira
smanjenim stasom ili disfunkcijom menstrualnog ciklusa.
Nekoliko grupa izvršilo je detaljan pregled literatu-
re u vezi sa rastom i sazrevanjem gimnastičarki. U svom
preglednom radu Caine i sar. (2001) izneli su da postoje
neki dokazi su devojčice niskog rasta okrenute gimnasti-
ci. Uz to, treniranje gimnastike izgleda da utiče na rast,
mada se tokom perioda smanjenog intenziteta vežbanja
ili nakon povlačenja dešava „nadoknada“. Nije jasno da li
je ta nadoknada potpuna i u kolikoj meri ti efekti zavise
od samog vežbanja. Na žalost, većina ispitivanja ne raz-
dvaja efekte vežbanja od ostalih aspekata gimnastike, kao
što su faktori vezani za ishranu (Caine i sar. 201).
Roemmich i sar. (2001) napravili su opštiji pregled po-
sledica vežbanja tokom puberteta. Oni su zapazili da rast
u pubertetu zavisi od genetskog potencijala, nutritivnog
statusa i hormonskog statusa, pri čemu potrošnja energije
može da modifikuje efekte svakog od ova tri faktora na
nivo linearnog rasta i telesni sastav. Iako bavljenje spor-
tom samo po sebi izgleda da ne utiče na vreme početka
puberteta ili nivo linearnog rasta, dodatno opterećenje
hroničnim deficitom energije u sportovima u kojima je
telesna masa kontrolisana, može biti dovoljno veliko
da uspori rast i sazrevanje. Istraživanja rvača muškaraca
izgleda da pokazuju postojanje izmenjenog statusa hor-
mona koji vodi k blagom odlaganju sazrevanja. Ovo je
očiglednije među rvačima u nižim težinskim kategorija-
ma. Izgleda, međutim, da efekti nestaju nakon završetka
sezone treninga i takmičenja, uz nadokanadu mršave te-
lesne mase i masne mase. Kod gimnastičarki situacija je
drugačija i obuhvata hroničnu i izraženu pothranjenost,
koja može da održi sportiskinje više godina u stanju
predpuberteta. Nije jasno da li je naknadni rast nesraz-
meran, ali izgleda da većina gimnastičara prati svoj ge-
netski potencijal. Potrebna su longitudinalna istraživanja
dece u energetski restriktivnim sportovima da bi se bolje
definisali mehanizmi odlaganja rasta i sazrevanja. Vero-
vatno je, međutim, da je mineralizacija kostiju osnovni
problem odloženog puberteta kod sportiskinja, a ne rast.
6WDWXVNRVWLMXLEDODQVNDOFLMXPD
Važan cilj u zaštiti integriteta kostiju je postizanje mak-
simuma koštane mase tokom detinjstva i ranog zrelog
doba. Maksimum koštane mase određuje koštanu masu
i rizik od preloma u kasnijem životu, ali kod sportiskinja
njihova trenutna koštana masa verovatno utiče na rizik od
fraktura, a samim tim i na sportsku karijeru. Kost je di-
namično tkivo koje prolazi kroz stalne promene izazvane
aditivnom i resorptivnom funkcijom osteoblastnih i oste-
oklastnih ćelija. Barr i McKay (1998) opisuju tri različita
procesa koji se dešavaju tokom detinjstva i adolescencije:
æ
Rast: genetski predodređeno (uz hormone kao
modulatore) povećanje skeleta koje se dešava do
kasne adolescencije i do prestanka linearnog rasta.
æ
Modeliranje: ugradnja u kosti, bez resorpcije sa
površina koje trpe veliki teret ili naprezanje.
æ
Remodeliranje: ciklični proces u kojem se na za-
morom oštećenim kostima dešava resorpcija (ak-
tivnošću osteoklasta), nakon čega sledi ugradnja
nove koštane mase u šupljinu (aktivnost osteobla-
sta). Iako su ovi procesi obično povezani, tokom
vremena može doći do nekompletnog popunjava-
nja kostnih šupljina, što vodi do gubitka kostiju.
Iako su primarne odrednice maksimuma koštane
mase genetske prirode, više od polovine varijacija procesa
remodelovanja pripisuje se faktorima kao što su meha-
ničko opterećenje kostiju, hormonski status i homeostaza
kalcijuma (za pregledni tekst videti Barr i McKay, 1998;
Kerr i sar. 2000). Suboptimalni status kostiju može se ja-
viti kod nekih sportiskinja, kod kojih faktori rizika mogu
biti hronični poremećaji menstrualnog ciklusa i nedo-
voljan unos kalcijuma (videti praktične savete u ovom
poglavlju). U petom poglavlju su trkačice na duge staze
identifikovane kao rizična grupa za pojavu suboptimalne
koštane mase zbog interakcije gore navedenih faktora.
Sportisti koji se bave estetskim sportovima predstav-
ljaju još jednu grupu u kojoj se može očekivati ugrožen
koštani status. Kao što je navedeno u prethodnom delu
teksta, poremećaji menstrualnog ciklusa, kao što su pri-
marna amenoreja (odsustvo ili odložen početak menstru-
acija) i sekundarna amenoreja (prestanak menstruacija),
česti su među devojkama koje se bave estetskim sportovi-
ma. Odložena ili ugrožena menstrualna funkcija koja se
sreće kod mnogih gimnastičarki smanjuje koncentraciju
hormona kao što su estrogen i progesteron, koji imaju
pozitivni efekat na formiranje kostiju i proces remodelo-
vanja. Nedovoljni unos kalcijuma takođe se često sreće
u ispitivanjima ishrane gimnastičara, kod umetničkih kli-
začica i kod plesačica, obično kao posledica ograničenog
unosa energije. Unos kalcijuma dodatno je ugrožen drža-
njem popularnih dijeta, poremećenim načinom ishrane i
poremećajima ishrane. Predrasuda o konzumiranju mleč-
nih proizvoda je ključni element u mnogim popularnim
dijetama; to je problem, jer mlečni proizvodi obezbeđuju
oko 60% kalcijuma u tipičnoj zapadnjačkoj ishrani. U Ta-
beli 13.2 date su strategije kojima se osigurava dovoljan
unos kalcijuma kod gimnastičara i drugih sportista.
Pošto fizička aktivnost ima pozitivan efekat na status
kostiju, postavljena je hipoteza da se gimnastičkim vež-
bama može delimično prevazići negativni efekat nedo-
voljnog unosa kalcijuma i poremećaja menstruacije na
koštanu masu i gustinu. Prema preglednom radu Barr i
McKeya (1998), pozitivni efekti potiču od tipa i učestalo-
sti vežbanja, kao i od životnog perioda u kojem se spro-
vode. Vežbanje koje je najkorisnije za stimulisanje rasta
kostiju preko mehaničkog opterećenja su raznovrsne ak-
tivnosti koje angažuju velikom snagom sve glavne mišić-
7DEHOD6WUDWHJLMHNRMHSRPD×XXSRVWL]DQMXEDODQVDNDOFLMXPD
Preporuka Praktiêni priPeri
3RGHVLWLFLOMQLXQRVNDOFLMXPDXVNODGXVDSRWUHED- .RPSLODFLMDSUHSRUXND]DXQRVNDOFLMXPDL]QHNROLNR]HPDOMD
PDXWRNXUDVWDLVDGUXJLPIDNWRULPDNRMLXWLèXQD v'HFDJRGLQDPJ
EDODQVNDOFLMXPD v'HFDJRGLQDPJ
v$GROHVFHQWLPJ
v2GUDVOLPJ
v7UXGQLFHLæHQHNRMHGRMHPJ
vÉHQHXSRVWPHQRSDX]LPJ
vÉHQHVDDPHQRUHMRPPJ
Unositi dovoljno enegije da bi se mogli ostvariti nu-
tritivni Filjevi ,zbegavati Kroniêne periode restrikFi-
je energije i ozbiljan gubitak telesne mase
8VYRMLWLQDèLQLVKUDQHNRMLXNOMXèXMHUHGRYQHSRUFLMH Sadræaj kalFijuma u mleênim proizvodima i zamenama za mleêne proizvode
POHèQLKSURL]YRGDXVNODGXVDSRWUHEDPD]DNDOFL-
MXPRP Namirnica Porcija mg kalcijuma
v2GUDVOLSRUFLMHGQHYQR 0leêni proizvodi
v'HFDLDGROHVFHQWQLNRMLVHEDYHVSRUWRPSRUFL-
MDGQHYQR %H]PDVQRPOHNR PO 
v6SRUWLVNLQMHVDDPHQRUHMRPSRUFLMDGQHYQR 0OHNRVDPDORPDVWLRERJDêHQRNDOFLMXPRP PO 
SRUFLMD POPOHNDJVLUDLOLJMRJXUWD
$URPDWL]RYDQRPOHNRVDPDORPDVWL PO 
8NROLNRVSRUWLVWDQHPRæHLOLQHæHOLGDNRQ]XPLUD
POHèQHSURL]YRGHWUHEDNRULVWLWL]DPHQHRGVRMH 6LUVDVPDQMHQLPVDGUæDMHPPDVWL J 
RERJDêHQHNDOFLMXPRP
%HOL]UQDVWLVLUFRWDJJH JßROMH 
9RêQLMRJXUWVDPDORPDVWL J 
%HOLVYHæLVLUVDPDORPDVWL J 
6ODGROHGVDQLVNLPVDGUæDMHPPDVWL JVXSHQHNDßLNH 
.UHPDVWLVODGROHG JMHGDQNRUQHW 
0OHèQLNUHPRGMDMD J 
Proizvodi od soje
6RMLQRPOHNR PO 
Gimnastika

2ERJDêHQRVRMLQRPOHNR PO 

QDVWDYOMDVH
323
 32

7DEHOD(nastavak)
Preporuka Praktiêni primeri
$URPDWL]RYDQRRERJDêHQRVRMLQRPOHNR PO 
6LURGVRMH J 
6RMLQMRJXUW J 
.UHPRGMDMDLVRMLQRJPOHND J 
3UaktiÞna spoUtska isKUana

8NOMXèLWLPOHèQHVRMLQHSURL]YRGHXLVKUDQXWDNRGD &LOMHYLUHVWULNFLMHHQHUJLMH

VHSRVWLJQXGUXJLFLOMHYLVSRUWVNHLVKUDQH v,]DEUDWLPOHèQHLVRMLQHSURL]YRGHqPOHNRLMRJXUWVDPDORPDVWL
v8NROLNRVXPOHèQLSURL]YRGLVDVPDQMHQLPVDGUæDMHPPDVWLXPHVWRVDQLVNLPVDGUæDMHPPDVWLQSUVLURJUDQLèLWL
XNXSDQXQRV
3RWUHEH]DXJOMHQLPKLGUDWLPDL]YRULHQHUJLMH
v,]DEUDWL]DVODìHQHSURL]YRGHRGPOHNDLMRJXUWDXNOMXèXMXêLNUHPRGPOHNDLMDMDDURPDWL]RYDQRPOHNRLQDSLWNH
RGYUXêHJPOHNDQSUWRSODèRNRODGD
v,]DEUDWLQDSLWNHLVODWNLßHXNRPELQDFLMLYRêDLPOHNDQSUQDSLWNHRGFHìHQRJYRêDVDPOHNRPYRêHVDMRJXUWRP
LOLNUHPRGPOHNDLMDMD
v'RGDYDWLEHOHVRVRYHQDED]LPOHNDXWHVWHQLQHSUDYLWLNUHPDVWHVXSHLNDULVDPOHNRP
v'RGDYDWLVLUVDVPDQMHQLPVDGUæDMHPPDVWLXSDVWHLOLVHQGYLèH
7UHEDSR]QDYDWLGUXJHQDPLUQLFHNRMHPRJXSRYHêDWL Sadræaj kalcijuma u drugim namirnicama
XNXSQLXQRVNDOFLMXPDXNOMXèXMXêLULEXNRMDVHMHGH
VD NRVWLPD ]HOHQR OLVQDWR SRYUêH QHNR MH]JUDVWR 1DPLUQLFD 3RUFLMD PJNDOFLMXPD
YRêHLPDKXQDUNH /RVRVVDNRVWLPD JPDODNRQ]HUYD 
7UHED ]QDWL GD X QHNLP ]HPOMDPD VYDNRGQHYQH QD-
PLUQLFH NDR VRN RG SRPRUDQGæH PRJX ELWL RERJD- 6DUGLQH JRFHìHQH 
êHQH NDOFLMXPRP L WDNR SRVWDMX ]QDèDMDQ L UHGRYDQ
2VWULJH JQ  
L]YRUNDOFLMXPD
7DKLQL JVXSHQDNDßLND 
7RIX J 
5D]QHYUVWHSDVXOMD JRFHìHQL]NRQ]HUYH 
%DGHPL J 
6SDQDê JßROMD 
%URNROL JßROMD 

8NROLNRVHQHSRVWLJQHXQRVKUDQHERJDWHNDOFLMXPRPSUHPDRYLPSUHSRUXNDPDSRWUDæLWLSRPRêVSRUWVNRJGLMHWHWLèDUDNRMLWUHEDGDQDSUDYLRGJRYDUDMXêLMHORYQLN.DGDGLMHWDUQLXQRVNDOFLMX-
PDQLMHGRYROMDQPRJXVHSUHSLVDWLVXSOHPHQWLNDOFLMXPD

ne grupe. Gimnastika, ples ili drugi pokreti kontinualno
naprežu skelet silama koje mogu biti i do 10 puta veće
od telesne mase, npr. pri doskocima. Npr. u istraživanju
gimastičara (muškarci) primećeno je da je trening bio
praćen srednjom vrednošću od 102 i 217 udara na gornje
i donje ekstremitete, redom, čija je jačina bila 3,6 i 10,4
puta veća od telesne mase (Daly i sar. 1999). Izgleda da
ovaj napor ima veći uticaj na modelovanje kostiju u od-
nosu na hronično ponavljanje pokreta, kakvo se događa
prilikom trčanja ili hodanja, kad je opterećenje 1-3 puta
veće od telesne mase. Međutim, trčanje i hodanje, kao
aktivnosti u kojima se nosi sopstvena težina, bolje su za
skelet od aktivnosti u kojima telesna težina ima potporu,
kao što je slučaj kod vožnje bicikla i plivanja. Efekti na-
prezanja koštanog skeleta su veći kod mladih skeleta koji
rastu, nego kod zrelih odraslih osoba. Zato vežbanje dece
i adolescenata sportista ima posebno značajnu ulogu u
određivanju statusa kostiju u zrelom dobu.
Veliki broj studija ispitivao je mineralnu gustinu ko-
stiju (MGK) kod gimnastičarki u funkciji vremena ili po-
redeći je sa drugim grupama sportista, da bi se odredio
opšti uticaj kombinacije vežbanja, hormonskog statusa i
unosa kalcijuma. Rezultati nekih od ovih studija dati su u
daljem tekstu:
æ
Kod gimnastičarki sa koledža nađeno je da imaju
veći MGK meren na različitim mestima, uključuju-
ći lumbalni deo kičme, butnu kost, vrat butne kosti
i Wardov trougao u odnosu na kontrolu koju je či-
nila grupa ispitanica istih godina, telesne mase i vi-
sine, i pored nižeg unosa kalcijuma i veće prevalen-
ce poremećaja menstruacije (Kirchner i sar. 1995).
æ
Istraživanje je pratilo MGK u nogama devojaka
koje su naporno trenirale ritmičku gimnastiku
(28 časova nedeljno treninga), gimnastičarki koje
su bile zamene u timu ritmičke gimnastike (12
časova nedeljno) i kontrole (Wu i sar. 1998). Au-
tori su zapazili da gimnastičarke i koriste različite
noge u odskoku (leva noga) i u doskoku (desna
noga), tako da je i različito opterećenje na svaku
nogu bilo postignuto tokom treninga. Vertikalna
reaktivna snaga bila je veća tokom odskoka nego
tokom doskoka, čime se objašnjava veći MGK me-
ren na tri mesta leve butne kosti gimnastičarki, po-
gotovu onih koje treniraju sa većim opterećenjem.
æ
MGK gimnastičarki sa koledža je bio veći u odno-
su na kontrolnu grupu meren u celom telu, lum-
balnom delu kičme, ruci i proksimalnoj butnoj
kosti (Proctor i sar. 2002). Dok je kontrola imala
veći MGK u dominantnoj ruci, kod gimnasičarki
nije bilo razlike između ruku. I kod gimnastičar-
ki i u kontrolnoj grupi MGK ruku pratio je način
njihovog korišćenja, što pokazuje da sile koje de-
luju na ruke tokom gimnastičkih vežbi povećavaju
MGK i eliminišu razliku između leve i desne ruke.
æ
U longitudinalnom istraživanju su u toku 8-12
meseci praćene promene MGK kod gimnastičarki,
plivačica, trkačica iz koledža i u kontrolnoj gru-
pi koja se nije bavila sportom (Taaffe i sar. 1997).
Povećanje MGK u lumbalnom delu kičme i u
butnoj kosti bilo je veće kod gimnastičarki nego
Gimnastika 325
u drugim ispitivanim grupama i pored početnih
visokih MGK vrednosti. Ovo povećanje je takođe
bilo nezavisno od statusa reproduktivnih hormo-
na, s obzirom na to da se promene MGK na bilo
kom mestu gde su merene, izražene u procentima,
nisu razlikovale između sportistkinja sa redov-
nom i neredovnom menstruacijom.
æ
Gimnastičarke sa koledža i trkačice na kros tr-
kama praćene su tokom sezone (Bemben i sar.
2004). Gimnastičarke su imale značajno više
vrednosti MGK merene na različitim delovima
tela u odnosu na trkačice i u predsezoni i u po-
stsezoni. Ni u jednoj grupi nije zapažena značaj-
na promena u MGK na svim merenim mestima
između ispitivanja; kod trkačica je, međutim, za-
paženo blago smanjenje MGK na svim merenim
mestima od početka ispitivanja do postsezone.
Kod gimnastičarki je bilo više prijavljenih pore-
mećaja menstrualnog ciklusa nego kod trkačica;
međutim, nikakve razlike u MGK nisu nađene
između sportistkinja sa redovnom i neredovnom
menstruacijom.
æ
Praćene su promene MGK u grupi gimnastičarki
sa koledža tokom 24 meseca. U ovom periodu
bile su dve takmičarske sezone i dva vansezonska
perioda od po 4 meseca (Snow i sar. 2001). Uoče-
na je jasna i konzistentna šema povećanja gustine
kostiju tokom sezone, nakon čega se javljao pad u
vansezoni, i to i u vrednostima MGK celog tela i
na pojedinim mernim mestima. Povećanje uoče-
no u kičmi iznosilo je 3,5% i 3,7%, nakon čega
je došlo do sniženja od 1,5% i 1,3% u vansezon-
skim periodima. Ukupni MGK kuka povećao se za
2,3% i 1,9% tokom takmičarskih sezona, nakon
čega je došlo do smanjenja za 1,5% i 1,2% tokom
vansezona. Ukupno povećanje MGK tokom dvo-
godišnjeg perioda iznosilo je 4,3% u kičmi, ali na
kuku nije bilo značajnih ukupnih promena.
æ
MGK je meren kod prepubertetskih gimnastičarki
(srednji uzrast = 10 godina), gimnastičarki koje su
se povukle (srednja vrednost = 25 godina, srednja
vrednost od povlačenja = 8 godina) i u kontroli
(Bass i sar. 1998). Tokom perioda od 12 meseci,
povećanje MGK u celom telu, u kičmi i nogama
kod aktivnih gimnastičarki bilo je 30-85% veće
nego u prepuburtetskoj kontroli. Kod gimnasti-
čarki koje su prestale sa aktivnim bavljenjem gi-
mnastikom, MGK je bio viši nego što je bila pro-
gnozirana vrednost kontrole na svih 6 merenih
mesta, osim na kostima lobanje. Tokom godina
nakon povlačenja nije došlo do smanjenja vred-
nosti, i pored toga što je vežbanje bilo ređe i ma-
nje intenzivno.
æ
MGK bivših gimnastičarki upoređen je sa vednosti-
ma odgovarajuće kontrole (Kirchner i sar. 1996).
Više vrednosti MGK za celo telo, lumbalni deo kič-
me i butnu kost nađene su kod gimnastičarki, čak
i kad su u obzir uzeti njihov nekadašnji i trenutni
nivo aktivnosti. Nije zapažena razlika u MGK iz-
među bivših gimnastičarki koje su uvek imale re-
32 3UaktiÞna spoUtska isKUana
dovne menstruacije u poređenju sa onima koje su
imale u prošlosti prekide u menstrualnom ciklusu.
Ove studije ukazuju na to da je zdravlje kostiju gimna-
stičara dobro i očuvano i pored faktora rizika koji bi u
normalnim okolnostima ugrozili status kostiju. Među-
tim, ne treba zaključiti da se mogu ignorisati nepravilna
ishrana i menstrualna disfunkcija koji se javljaju među
gimnastičarkama. Postoje neki dokazi da gimnastičarke
imaju snižen MGK na mestima koja nisu opterećena to-
kom veežbanja (Bass i sar. 2000). To može povećati rizik
od pojave problema na tim mestima u kasnijem životu.
Takođe ima dokaza da povećan MGK ne štiti gimnastičar-
ke od povreda tokom karijere. Prema Bernadotu (1996),
postoji pozitivna korelacija između nivoa ozleđivanja u
američkom gimnastičkom timu i mineralne gustine ko-
stiju. Gimnastičari sa najvećom mišićnom masom pove-
7DEHOD+UDQDLVXSOHPHQWLNRMLPRJXLPDWLSRYROMQHHIHNWHNRGJLPQDVWLÜDUD
Proizvod
.RULVWLVHX 6SRUWVNLQDSLFL v.RULVWLWL]ERJQDGRNDQGHL]YRUDHQHUJLMHLWHèQRVWLWRNRPSURGXæHQLKWUHQLQJD
ćavaju opterećenje, a time i gustinu kostiju u određenim
kostima, ali je time povećana i mogućnost preloma. Iako
postoji pozitivna adaptacija kostiju kao rezultat gimna-
stičkih vežbi, to ne mora biti dovoljno da bi se odgovori-
lo biomehaničkim zahtevima ovog sporta.
6SRUWVNDKUDQDL
VXSOHPHQWL
Malo je studija o upotrebi suplemenata među gimna-
stičarima ili o efektima ergogenih sastojaka na sportsku
sposobnost gimnastičara. U slučaju sporta koji je pod-
vrgnut subjektivnom ocenjivanju, očiti su problemi koji
se javljaju prilikom razvoja protokola kojim bi se otkrile
Komentar
SRVWL]DQMX SR YUXêHP YUHPHQX LOL QDNRQ WDNPLèDUVNLK QDVWXSD L]PHìX VSUDYDUHNYL]LWD
QXWULWLYQRJ 0RJXêLVXSRYROMQLHIHNWLRGQDGRNDQGHHQHUJLMHWRNRPSURGXæHQLKYHæEDQMD
FLOMD PHìXWLP PQRJH JLPQDVWLèDUNH PRUDMX YRGLWL UDèXQD R HQHUJHWVNRM YUHGQRVWL
VSRUWVNLKQDSLWDND
6SRUWVNHèRNRODGLFH v=JRGQH]DXSRWUHEXSUHQRVLYHSUHGVWDYOMDMXL]YRUHXJOMHQLKKLGUDWDSURWHLQDL
PLNURQXWULMHQDWDNRMLVHODNRNRQ]XPLUDMXXRNYLUXREURNDSUHVSRUWVNRJGRJD-
ìDMDLOLQDNQDGQRJRSRUDYND
v.RPSDNWQLL]YRULHQHUJLMHLQXWULMHQDWD]JRGQL]DXSRWUHEXQDSXWRYDQMLPDLOLX
WRNXWDNPLèHQMDèLMLUDVSRUHGQHRGJRYDUDXRELèDMHQRPQDèLQXLVKUDQHVSRUWLVWH
v%U]REURNERJDWPLNURQXWULMHQWLPDNRMLPVHPRæHSRMDèDWLXQRVKUDQOMLYLKVD-
VWRMDNDNRMLVXNULWLèQLWRNRPLVKUDQHQDWDNPLèHQMXLOLWUHQLQJX
6XSOHPHQWLXWHèQRP v2EURNSUHGWDNPèHQMHNRMLVHGREURSRGQRVLDGDMHPDORUH]LGXDOQLKPDWHULMD
REOLNX LPRæHREH]EHGLWLXJOMHQHKLGUDWHSUHVSRUWVNRJGRJDìDMDLOLXWRNXSDX]DRG
VDWDL]PHìXVSUDYDLOLQDVWXSD1HNLJLPQDVWLèDULQHYROHGDNRQ]XPLUDMX
èYUVWX KUDQX GD QH EL GRßOR GR VWRPDèQLK QHSULMDWQRVWL LOL ]DWR ßWR YLßH YROH
NRPSDNWDQVDGUæDMLODJDQLRVHêDM
v9LVRNRLVNRULVWOMLYDLSUDNWLèQDIRUPDHQHUJLMHLQXWULMHQDWDNRMLPRJXGDGRSUL-
QHVX]DGRYROMHQMXYLVRNLKHQHUJHWVNLKSRWUHEDQDURèLWRNRGWUHQLQJDUH]LVWHQFL-
MHLOLUDVWXNRGPXßNDUDFDJLPQDVWLèDUD
v.RPSDNWQLL]YRUHQHUJLMHLQXWULMHQDWD]JRGDQ]DXSRWUHEXQDSXWRYDQMLPDLOLX
WRNXWDNPLèHQMDèLMLUDVSRUHGQHRGJRYDUDXRELèDMHQRPQDèLQXLVKUDQHVSRUWLVWH
v1DSLWDNERJDWPLNURQXWULMHQWLPDNRMLPVHPRæHSRMDèDWLXQRVKUDQOMLYLKVDVWR-
MDNDNRMLVXNULWLèQLWRNRPLVKUDQHVLURPDßQHHQHUJLMRP
0XOWLYLWDPLQVNLLPL- v'RGDWQLL]YRULPLNURQXWULMHQDWDWRNRPSURGXæHQLKSHULRGDHQHUJHWVNHUHVWULNFLMH
QHUDOQLVXSOHPHQWL v'RGDWQLL]YRULPLNURQXWULMHQDWDQDSXWRYDQMLPDNDGDMHGRVWXSQRVWQDPLUQLFD
PDQMHSRX]GDQD
6XSOHPHQWLJYRæìD v'RGDWQLREOLNJYRæìDXSUHYHQFLMLLWHUDSLMLGLMDJQRVWLNRYDQLKVOXèDMHYDGHoFWD
JYRæìDX]LPDMXVHSRGQDG]RURPVSRUWVNRJOHNDUDLOLGLMHWHWLèDUDLXNRPELQD-
FLMLVDGLMHWDUQRPLQWHUYHQFLMRP
6XSOHPHQWLNDOFL- v'RGDWQLREOLNNDOFLMXPDXSUHYHQFLMLLWHUDSLMLORßHJVWDWXVDNRVWLMXNDGDLVKUD-
MXPD QRP QLMH PRJXêH ]DGRYROMLWL SRWUHEH ]D NDOFLMXPRP X]LPDWL SRG QDG]RURP
VSRUWVNRJOHNDUDLOLGLMHWHWLèDUDLXNRPELQDFLMLVDRGJRYDUDMXêRPPHGLFLQVNRP
LGLMHWDUQRPLQWHUYHQFLMRP
 Gimnastika 327

3ULRULWHWLXGDOMLPLVWUD×LYDQMLPD
1XWULWLYQH SRWUHEH JLPQDVWLèDUD L]UD]LWR VX IRNXVLUDQH QD SLWDQMD o]LèNRJ L]JOHGD QDèLQ LVKUDQH NRML êH SRPRêL
RGUæDYDQMXPDORJLYLWNRJWHODNDRLQXWULWLYQHSRVOHGLFHHNVWUHPQLKVOXèDMHYDXWDNYRPQDèLQXLVKUDQH=ERJWDNR
XVNRJIRNXVLUDQMDLQWHUHVRYDQMDQHGRVWDMXLVWUDæLYDQMDQXWULWLYQLKVWUDWHJLMDNRMHELSRGUæDOHLOLRMDèDOHLVKRGHWUH-
QLQJDLVSRUWVNXVSRVREQRVW%XGXêDLVWUDæLYDQMDWUHEDGDVHEDYHWLPSLWDQMLPDNDRLGDQDVWDYHVDLVWUDæLYDQMLPD
NUDWNRWUDMQLKLGXJRURèQLKSRVOHGLFDWHKQLND]DJXELWDNWHOHVQHPDVHNRGJLPQDVWLèDUD
v 1DèLQLVKUDQHLGLMHWDUQLXQRVNRGYUKXQVNLKJLPQDVWLèDUNLXNOMXèXMXêLLQDèLQGDVHXXSLWQLFLPDNRMHJL-
PQDVWLèDUNHSRSXQMDYDMXRWNULMXVOXèDMHYLQHSULMDYOMLYDQMDVYLKNRULßêHQLKQDPLUQLFD
v 0HUHQMDQXWULWLYQRJVWDWXVDQXWULMHQDWDNRMLVXSUREOHPDWLèQLNDRßWRVXPLQHUDOL
v (IHNWLUDVWDYHOLèLQDLWHæLQDQDVSRUWVNHVSRVREQRVWLJLPQDVWLèDUDßWDVHPRæHWROHULVDWL"
v =DVWXSOMHQRVWSRUHPHêDMDLVKUDQHLQHSUDYLOQRJQDèLQDLVKUDQHNRGJLPQDVWLèDUNLLHIHNWLVWUDWHJLMDVSHFLoè-
QLK]DVSRUWXSUHYHQFLMLLWUHWPDQXSUREOHPD
v .UDWNRWUDMQLLGXJRWUDMQLHIHNWLUHVWULNWLYQHLVKUDQHQD]GUDYOMHLVSRUWVNHVSRVREQRVWLJLPQDVWLèDUNLXNOMXèX-
MXêLVWHSHQSRYUHìLYDQMDPHQVWUXDOQLVWDWXVL]GUDYOMHNRVWLMX
v 1DèLQLVKUDQHLGLMHWDUQLXQRVNRGYUKXQVNLKJLPQDVWLèDUDXNOMXèXMXêLLUDßLUHQRVWSUREOHPDSRYH]DQLKVD
UHVWULNWLYQLPQDèLQRPLVKUDQH
v (IHNWLKLGUDWDFLMHLVWDQMDHQHUJHWVNLKUH]HUYLQDVSRUWVNHVSRVREQRVWLJLPQDVWLèDUDQDWUHQLQ]LPDLWDNPLèHQMLPD

direktne promene u tamičarskim sposobnostima nakon tivnih deficita (videti Tabelu 13.3). Iako postoje situacije
upotrebe suplementa. Sportski naučnici bi morali da se u kojima takvi proizvodi mogu biti dragoceni, sportski
zadovolje procenom promena faktora koji se smatra važ- dijetetičar ili nutricionista mora uzeti u obzir finansijki
nim za izvođenje vežbe – na primer, snaga ili nivo tele- aspekt upotrebe skupih i specijalizovanih proizvoda i mo-
snih masti. Dostupna literatura o ergogenim sredstvima gućnost da mladi sportista ne nauči da pravi dobre izbore
u gimnastici svodi se na jednu studiju suplementacije u ishrani. O upotrebi multivitaminskih i mineralnih su-
sojinim proteinima (Stroescu i sar. 2001). Gimnastičar- plemenata treba da se razmišlja kada je to deo plana spro-
ke rumunskog olimpijskog tima tokom 4 meseca bile vedenog od strane stručnjaka koji uključuje dobar način
su podvrgnute programu napornog vežbanja i dnevnoj ishrane i odgovarajući tretman svih medicinskih stanja.
suplementaciji proteinima soje (1 g/kg telesne mase) ili
placebu koji je bio identične arome. Ostala hrana i vež-
banje (4-6 časova dnevno) bili su kontrolisani tokom pe-
rioda ispitivanja. Rezultati su pokazali da je grupa koja
je bila suplementirana sojom imala povećanu mršavu
7(0$,675$½,9$1-$
telesnu masu i nivoe prolaktina i tiroidnih hormona u se- DijetarniX]URFLPHQVWUXDOQLKL
rumu, dok je u placebo grupi došlo do smanjenja nivoa
tiroidnih hormona. Autori su zaključili da je konzumira- KRUPRQVNLKSRUHPHÝDMDNRGVSRUWLVWD
nje proteina soje uzrokovalo niži metaboličko-hormon- HQHUJHWVNRLVFUSOMLYDQMH
ski stres kod vrhunskih gimnastičarki u programu napor-
nih treninga. U neobjavljenoj disertaciji, koju je Benardot
9LVRND ]DVWXSOMHQRVW PHQVWUXDOQLK SRUHPHêDMD PHìX
(2000) citirao, dati su podaci o povoljnom efektu krea-
VSRUWLVWLPD GRYHOD MH GR YHOLNRJ EURMD WHRULMD NRMLPD VH
tin-monohidrata kod vrhunskih gimnastičarki, koji su se
REMDßQMDYDMX X]URFL SUREOHPD 3RWHQFLMDOQL X]URFL L]YH-
ogledali u boljem održavanju anaerobne snage i izdržlji-
GHQLL]RVRELQDGHYRMDNDVDPHQVWUXDOQLPQHSUDYLOQRVWL-
vosti tokom trodnevnog intenzivnog trening kampa.
Gimnastičari (ili oni koji ih savetuju) treba oprezno
da pristupe upotrebi ergogenih suplemenata i to zbog
nekoliko razloga. Pored nedostatka dokaza o povoljnim
efektima na gimnastičke sposobnosti, potrebno je uzeti
u obzir i uzrast većine gimnastičara. Iako za sada nema
dokaza o značajnijim neželjenim efektima upotrebe proi-
zvoda kao što je kreatin, nije bilo studija koje su se odno-
sile na decu i adolescente. Stručnjaci za sportsku ishranu
opominju protiv upotrebe neuobičajenih proizvoda ili
nutrijenata u neuobičajenim količinama u ovim popula-
cijama (American Academy of Pediatrics, 2005).
Proizvodi koji imaju svoje mesto u gimnastici su hrana
za sportiste i suplementi koji se uzimaju da bi se postigli
nutritivni ciljevi, uključujući prevenciju ili terapiju nutri-
PDXNOMXèXMX%XUNHVOHGHêH
v 1LVND WHOHVQD PDVD LOL QLYR WHOHVQLK PDVWL LVSRG
NULWLèQRJSUDJD
v ,]QHQDGQR VPDQMHQMH WHOHVQH PDVH LOL QLYRD WHOH-
VQLKPDVWL
v *XELWDNWHOHVQLKPDVWLVDVSHFLoèQLKPHVWD
v 1HUHGRYDQQDèLQLVKUDQH
v 7UHQLQ]LYLVRNRJLQWHQ]LWHWDLOLRELPD
v (PRWLYQLVWUHV
v 1L]DNXQRVSURWHLQDLOLPDVWLYLVRNXQRVYODNDQD
v 9HJHWDULMDQVNLQDèLQLVKUDQH
,DNRVXRYLIDNWRULèHVWRSULVXWQLXSRSXODFLMLVSRUWLVNL-
QMD VD PHQVWUXDOQLP SRUHPHêDMLPD LVWUDæLYDQMD QLVX XV-
32 3UaktiÞna spoUtska isKUana
SHODGDGRNDæXGDELORNRMLRGRYLKIDNWRUDVDPSRVHEL
X]URNXMHPHQVWUXDOQHSUREOHPH1HGDYQLUDGSURI$QQH
/RXFNV 2KDMR 8QLYHU]LWHW SRPRJDR MH GD VH RIRUPL WH-
RULMD NRMRP VH REMDßQMDYDMX X]URFL L PHQVWUXDOQLK L KRU-
PRQVNLK QHSUDYLOQRVWL NRG VSRUWLVWD L èHVWR LVWRYUHPHQR
SULVXVWYR QDYHGHQLK IDNWRUD 1MHQD WHRULMD R HQHUJHWVNRM
GRVWXSQRVWL XNOMXèHQD MH X VDRSßWHQMH 0HìXQDURGQRJ
GRVWXSQRVWLHQHUJLMHQDIUHNYHQFXSXOVDWLOQRVWL/+OHSWLQ
LGUXJHPHWDEROLèNHKRUPRQHELOLVXPDQMLQHJRXJUXSL
NRMDMHXQRVLODPDORHQHUJLMHLDNRVXYUHGQRVWLGRVWXSQH
HQHUJLMHELOHL]MHGQDèHQHXXVORYLPDEDODQVLUDQHLHQHU-
JHWVNL GHoFLWDUQH LVKUDQH 'DOMD LVSLWLYDQMD RWNULOD VX GD
VXæHQHNRMHVXYHæEDOHLPDOHYHêXGRVWXSQRVWXJOMHQLK
KLGUDWD GHoQLVDQX NDR XJOMHQL KLGUDWL XQHWL KUDQRP PL-
2OLPSLMVNRJNRPLWHWD02.VSRUWLVWLPD,QWHUQDWLRQDO2O- QXV XJOMHQL KLGUDWL RNVLGLVDQL WRNRP YHæEDQMD SRßWR MH
\PSLF &RPPLWWHH  L GHWDOMQR SULND]DQD X SUHJOHG- X WRNX YHæEDQMD GRßOR GD èXYDQMD JOXNR]H WRNRP HQHU-
QLPUDGRYLPNRMLVXSUDWLOLVDRSßWHQMH/RXFNV JHWVNLGHoFLWQHLVKUDQH8QDVWDYNXRYHVWXGLMHYLGHORVH
6SRUWLVNLQMH VD DPHQRUHMRP LPDMX QL] PHWDEROLèNLK L GDMHRGJRYRUUHSURGXNWLYQLKKRUPRQDLIXQNFLMHMDMDQLND
KRUPRQDOQLKSURPHQDXNOMXèXMXêLQL]DNQLYRNRQFHQWUD- QDQLVNXGRVWXSQRVWHQHUJLMHQDMYHêLNRGPODìLKæHQDD
FLMHJOXNR]HLQVXOLQDLOHSWLQDXSOD]PLQL]DNQLYRPH- GDVXWLSRUHPHêDMLQHVWDMDOLNRGæHQDNRMHVXLPDOHPHQ-
WDEROL]PD PLURYDQMD SRYLßHQ QLYR KRUPRQD UDVWD L NRU- VWUXFLMX  JRGLQD /RXFNV  2YL QDOD]L SRGYODèH
WL]ROD X SOD]PL /RXFNV  2YH SURPHQH VH WDNRìH SRWUHEX]DHGXNDFLMRPPODGLKVSRUWLVNLQMD
XRèDYDMX X VLWXDFLMDPD VD KURQLèQLP GHoFLWRP HQHUJLMH 3UHQHJRßWRVHRYGHL]QHVXGRGDWQLSRGDFLRSRVOHGL-
L PHìX VSRUWLVWLPD NRML RJUDQLèDYDMX VYRM XQRV HQHUJLMH FDPD GHoFLWD HQHUJLMH SRWUHEQR MH LVWDêL PRJXêX XORJX
NDR ßWR VX UYDèL X WHæLQVNLP NDWHJRULMDPD 5RHPPLFK L OHSWLQD X HQHUJHWVNRM GRVWXSQRVWL 2YDM KRUPRQ VH SUL-
6LQQLQJD0XßNDUFLVSRUWLVWLNRMLQHXQRVHGRYROM- PDUQR VLQWHWLßH X DGLSR]QRP WNLYX L OXèL X FLUNXODFLMX
QRHQHUJLMHWDNRìHLPDMX]QDNHVXSUHVLMHUHSURGXNWLYQRJ 1LYR FLUNXOLßXêHJ OHSWLQD X YH]L MH VD WHOHVQLP GHSRLPD
VLVWHPDSRSXWSDGDNRQFHQWUDFLMHWHVWRVWHURQDLVSRGQRU- PDVQRJ WNLYD L SUDWL GQHYQL ULWDP NRML MH GHORP FLUNDGL-
PDOQRJQLYRD5RHPPLFKL6LQQLQJE,DNRVHNDR
X]URN RYDNYLK SRUHPHêDMD QDYRGL QDSRUQR YHæEDQMH X
MHGQRM SDPHWQR RVPLßOMHQRM VWXGLML QDìHQL VX GRND]L GD
VWUHV NRML L]D]LYD YHæEDQMH VDP SR VHEL QHPD QLNDNDY
HIHNDWQDNRQFHQWUDFLMHLOLSXOVDWLOQRVWFLNOLèQHSURPHQH
MDODQ D GHORP ]DYLVL RG QLYRD PHWDEROL]PD L QDèLQD
LVKUDQH =DEHOHæHQ MH YHêL EURM HIHNDWD OHSWLQD XNOMXèX-
MXêL QMHJRYX XORJX NDR IDNWRUD VLWRVWL NRML VH YH]XMH ]D
UHFHSWRUH X KLSRWDODPXVX NDR L QMHJRYH HIHNWH QD o]L-
RORßNH VLVWHPH XNOMXèXMXêL QHXURHQGRNULQH L LPXQH
NRQFHQWUDFLMH YDæQLK KRUPRQD +LOWRQ L /RXFNV  IXQNFLMH YLGHWL SUHJOHGQL UDG 7KRQJ L *UDKDPD 
/RXFNV L VDU  8 WRM VWXGLML XSRUHìHQ MH HQHUJHWVNL
EDODQVVDHQHUJHWVNLPGHoFLWRPX]SURPHQHNRMHVXYU-
ßHQH SRVHEQR X QDèLQX LVKUDQH L SRVHEQR X YHæEDQMX
-HGQD JUXSD VHGHQWDUQLK XèHVQLFD SUDêHQD MH WRNRP 
èDVDQDNRQGDQDHQHUJHWVNLEDODQVLUDQHLVKUDQHGQHYQL
8 LVSLWLYDQMX NRMH MH SRUHGLOR NRQFHQWUDFLMX OHSWLQD NRG
UHNUHDWLYQLK WUNDèLFD YUKXQVNLK WUNDèLFD VD QRUPDOQRP
PHQVWUXDOQRPIXQNFLMRPLYUKXQVNLKVSRUWLVNLQMDVDDPH-
QRUHMRPQDìHQDMHQLæDNRQFHQWUDFLMDOHSWLQDNRGYUKXQ-
VNLK VSRUWLVNLQMD VD QLæLP QLYRRP WHOHVQH PDVWL 7KRQJ
XQRVNFDONJWHOHVQHEH]PDVQHPDVH7%00LQDNRQ LVDU0HìXWLPNDGDVXQLYRLOHSWLQDL]UDæHQLQD
HQHUJHWVNL UHVWULNWLYQH LVKUDQH  NFDONJ 7%00 GQHY- QLYRWHOHVQLKPDVWLYUKXQVNHVSRUWLVNLQMHVDDPHQRUHMRP
QR 7L UH]XOWDWL VX XSRUHìHQL VD JUXSRP æHQD NRMH VX VX LPDOH KLSROHSWLQHPLMX X SRUHìHQMX VD GUXJLP JUXSD-
YHæEDOHKRGDQMHGDELSRVWLJOHGQHYQLXWURßDNHQHUJLMH PDLVSLWDQLFDVPDQMHQQLYROHSWLQDELRMHXNRUHODFLMLVD
RGNFDONJ7%008QRVHQHUJLMHXRYRMJUXSLSRGH- VPDQMHQLPQLYRRPXQRVDHQHUJLMHLVPDQMHQLPNRQFHQ-
ßHQMHWDNRGDMHXNXSQDGRVWXSQDHQHUJLMDXQRVHQHUJLMH WUDFLMDPDLQVXOLQDHVWUDGLRODLWLURLGQLKKRUPRQD7KRQJL
PLQXV HQHUJHWVND YUHGQRVW YHæEDQMD ELOD HNYLYDOHQWQD
XVORYLPDXJUXSLVDVHGHQWDUQLPXèHVQLFLPD
7RNRP  SRVPDWUDQMD X]RUNRYDQD MH NUY X LQWHUYD-
OLPDRGSRPLQGDELVHRGUHGLOHNRQFHQWUDFLMHUD]OL-
èLWLKKRUPRQDLPHWDEROLWD3RVHEQDSDæQMDMHXVPHUHQD
VDU2YLQDOD]LSRWYUìHQLVXXLVWUDæLYDQMXWUNDèLFD
QDGXJHVWD]HVDDPHQRUHMRPLHXPHQRUHMRPJGHVHYL-
GHORGDMHGQHYQLULWDPOHSWLQDQHVWDRXJUXSLVDPHQVWUX-
DOQRPGLVIXQNFLMRPLGDMHWXELRXNRUHODFLMLVDKLSRLQVX-
OLQHPLMRPLSRYLßHQLPQLYRRPNRUWL]ROD/DXJKOLQL<HQ
QDSXOVDWLOQRVWKRUPRQDOHSWLQDLOXWHLQL]LUDMXêHJKRUPR- ,DNRVXSRWUHEQDGDOMDLVSLWLYDQMDXORJHOHSWLQDRQ
QD /+ NRML VX L]UD]LWR SRYH]DQL VD IXQNFLMRP MDMQLND
1DìHQR MH GD YHæEDQMHP L]D]YDQ VWUHV QH PHQMD QDèLQ
OXèHQMD/+1DVXSURWWRPHPDODGRVWXSQRVWHQHUJLMHVX-
SUHVLUDOD MH XèHVWDORVW RVOREDìDQMD /+ EH] RE]LUD QD WR
GD OL MH WD QLVND GRVWXSQRVW HQHUJLMH ELOD L]D]YDQD VDPR
UHVWULNFLMRPXQRVDHQHUJLMHLOLVDPRSRYHêDQMHPXWURßND
REHêDYD GD SRYHæH GRVWXSQRVW HQHUJLMH VD KRUPRQLPD
RGJRYRUQLP]DUHSURGXNWLYQHLPHWDEROLèNHIXQNFLMH
8GUXJHVWXGLMHNRMHVHEDYHQH]DYLVQLPLOLSULPDUQLP
XWLFDMHPHQHUJHWVNRJGHoFLWDQDPHWDEROLèNXLUHSURGXN-
WLYQX GLVIXQNFLMX VSDGD LVSLWLYDQMH L]YHGHQR X WUHQLQJ
NDPSX X NRP VH YUßLOD VHOHNFLMD èODQRYD YUKXQVNH DPH-
HQHUJLMH ]ERJ YHæEDQMD /RXFNV L VDU  1LVND GR- ULèNHYRMQHJUXSHSR]QDWHSRGLPHQRPx5DQJHUVk)ULHGO
VWXSQRVWHQHUJLMHWDNRìHMHL]D]YDODVXSUHVLMXOHSWLQDWL- L VDU  6HOHNFLMD ]D RYDM WLP ERUEHQLK SUHGYRGQLND
URLGQRJ 7 KRUPRQD LQVXOLQD L LQVXOLQX VOLèQRJ IDNWRUD REXKYDWDOD MH RVPRQHGHOMQL NXUV NRML MH L]YRìHQ X ßXPL
UDVWD,*)GRNMHSRYHêDODKRUPRQUDVWD*+LNRUWL- QD SODQLQL X SXVWLQML L X PRèYDUL X  X]DVWRSQH ID]H RG
]RO+LOWRQL/RXFNV7DNYHSURPHQHXVWDWXVXKRU-
PRQDLGHQWLèQHVXRQLPNRMHVHVUHêXNRGVSRUWLVNLQMDVD
DPHQRUHMRP L GUXJLP PHQVWUXDOQLP SRUHPHêDMLPD 1H-
RèHNLYDQLUH]XOWDWVWXGLMHMHELRQDOD]GDYHæEDQMHPRæH
LPDWL ]DßWLWQL HIHNDW QD UHSURGXNWLYQX IXQNFLMX X VPLVOX
OLßDYDQMD HQHUJLMH 8 JUXSL NRMD MH YHæEDOD HIHNWL QLVNH
SRQHGHOMH0XßNDUFLNRMLVXELOLQDNXUVXSRGYUJQXWLVX
28
Prorodni ritam metaboličkih funkcija u organizmu
koje su uslađene sa prirodnim pojavama, pre svega sme-
nom dana i noći (prim. prev.)
29
Normalni menstrualni ciklus (prim. prev)
 Gimnastika 329

,]UDÜXQDYDQMHGRVWXSQHHQHUJLMH
'RVWXSQDHQHUJLMD XNXSQLGQHYQLXQRVHQHUJLMHqHQHUJLMDNRMDVHWURßLQDGQHYQHDNWLYQRVWLYHæEDQMH

PrimerQiVNeGRVWXSQeeQerJiMe
1LVNDHQHUJLMD NFDON-NJWHOHVQHEH]PDVQHPDVH7%00
v ÉHQVNDRVREDèLMDMHWHOHVQDPDVDNJVDWHOHVQLKPDVWL NJPDVWLNJ7%00
v 'QHYQLXQRVHQHUJLMHNFDON-
v 8WURßDNQDYHæEDQMHXWRNXGDQDVDWGQHYQR NFDON-
v 'RVWXSQDHQHUJLMD q NFDON-
v 'RVWXSQDHQHUJLMD LOLNFDONJ7%00N-NJ7%00

PrimerDGeNYDWQRGRVWXSQeeQerJiMe
v ÉHQVNDRVREDèLMDMHWHOHVQDPDVDNJVDWHOHVQHPDVWL NJPDVWLNJ7%00
v 'QHYQLXQRVHQHUJLMHNFDON-
v 8WURßDNQDYHæEDQMHXWRNXGDQDVDWGQHYQR NFDON-
v 'RVWXSQDHQHUJLMD q NFDON-
v 'RVWXSQDHQHUJLMD LOLNFDONJ7%00N-NJ7%00

UD]OLèLWLPQDSRULPDXNOMXèXMXêLGXJRWUDMDQYLVRNQLYRDN- QDPHWDEROLèNHKRUPRQH*+LNRUWL]RO3UHPDDXWRULPD
WLYQRVWL GQHYQD SRWURßQMD HQHUJLMH  0- OLßDYDQMH VQD RYL UH]XOWDWL SRWYUìXMX KLSRWH]X GD UHSURGXNWLYQH IXQN-
PDQMH RG  èDVD GQHYQR HNVWUHPQL XVORYL VSROMQH VUH- FLMH RVOLNDYDMX GRVWXSQRVW PHWDEROLèNLK L]YRUD HQHUJLMH
GLQHqYUXêLQDKODGQRêDEROHVWSRYUHGHLKURQLèQDUH- SRVHEQR JOXNR]H ßWR PRæH ELWL ]DSRèHWR DNWLYDFLMRP
VWULNFLMDHQHUJLMHVUHGQMDYUHGQRVWQHJDWLYQRJHQHUJHWVNRJ DGUHQDOQHRVRYLQH2QLVXWDNRìHSUHWSRVWDYLOLGDELæHQH
EDODQVD0->NFDO@GQHYQR6YDNHQHGHOMHVHQDèLQ VSRUWLVWLPRJOHGDVSUHèHSRMDYXPHQVWUXDOQLKSRUHPHêD-
LVKUDQH PHQMDR RG NRQWUROLVDQRJ SROXL]JODGQMLYDQMD GR MDRGUæDYDQMHPGQHYQRGRVWXSQHHQHUJLMHL]QDGNFDO
QDNQDGQRJ KUDQMHQMD 7RNRP  QHGHOMD WUHQLQJD SUDêHQL
VX UD]OLèLWL PHWDEROLèNL L UHSURGXNWLYQL KRUPRQL L XRèHQD
MHNRUHODFLMDL]PHìXQHGRYROMQRJXQRVDHQHUJLMHLVPDQMH-
QRJ QLYRD WHVWRVWHURQD ,*) WLURLGQLK KRUPRQD L /+ L
SRUHG NRQWLQXLUDQRJ YHæEDQMD L VWUHVQLK XVORYD 2YL PH-
WDEROLèNLLUHSURGXNWLYQLKRUPRQLELOLVXVXSUHVLUDQLWRNRP
VYDNHQHGHOMHHQHUJHWVNRJGHoFLWDDOLELVHRSRUDYLOLQD-
NRQ QHGHOMX GDQD NRQWUROLVDQRJ KUDQMHQMD WRNRP NXUVD L
MHGQHQHGHOMHad libitumLVKUDQHQDNRQ]DYUßHWNDNXUVD
N-NJ7%00
8 VYHWOX RYLK LQIRUPDFLMD X HGXNDWLYQX NQMLæLFX R
LVKUDQL X VSRUWX NRMX MH SULSUHPLR 02. L SRGHOLR VSRU-
WLVWLPD QD 2OLPSLMVNLP LJUDPD RGUæDQLP  JRGLQH
X$WLQLX*UèNRMXYUßWHQDMHLSUHSRUXND]DRGUæDQMHP
DGHNYDWQHNROLèLQHGRVWXSQHHQHUJLMH,DNRVXSRUHPHêD-
MLLVKUDQHQHSUDYLOQDLVKUDQDUDQLMHELOLSRYH]DQLVDæHQ-
VNRPVSRUWVNRPWULMDGRPLOLQHRGJRYDUDMXêRPLVKUDQRP
NRMD X]URNXMH PHQVWUXDOQX GLVIXQNFLMX 2WLV L VDU 
0RæHVHL]YHVWL]DNOMXèDNGDVXVWXGLMHLPXßNDUDFDL
æHQD SRND]DOH GD YLßH QLVND GRVWXSQRVW HQHUJLMH D PD-
QMH VWUHV ]ERJ YHæEDQMD UHPHWL UHSURGXNWLYQL VLVWHP L
GDVHWDMXWLFDMPRæHVSUHèLWLRGJRYDUDMXêRPVXSOHPHQ-
WDFLMRP HQHUJLMH EH] VPDQMLYDQMD LQWHQ]LWHWD SURJUDPD
<HDJHULVDUQRYLMLYRGLèL]DæHQVNXVSRUWVNXWUL-
MDGXSULKYDWDMXGDQLVNDGRVWXSQRVWHQHUJLMHPRæHQDVWDWL
L EH] SUDWHêLK SVLKRORßNLK SUREOHPD X YH]L VD KUDQRP L
WHOHVQLP L]JOHGRP 1LVND GRVWXSQRVW HQHUJLMH PRæH ELWL
SRYH]DQDVDQDPHUQRPLQHRGJRYDUDMXêRPUHVWULNFLMRP
YHæEL LOL GUXJLK VWUHVRYD 6WXGLMD /RXFNV L 7KXPD 
SUXæLOD MH GRND] R GR]QR]DYLVQRM SRYH]DQRVWL HQHUJHW-
VNHGRVWXSQRVWLLPHWDEROLèNLKVXSVWUDWDVDKRUPRQLPD8
RYRPLVSLWLYDQMXæHQHNRMHVXYHæEDOHLPDOHVX
LNFDONJWHOHVQHEH]PDVQHPDVH7%00GQHYQR
GRVWXSQH HQHUJLMH 7R MH SRVWLJQXWR WDNR ßWR VX L]YRGLOH
SURJUDPYHæELNRMLMHELRHNYLYDOHQWDQNFDONJ7%00
XQRVDKUDQHDOLPRæHQDVWDWLLNDRSRVOHGLFDSRYHêDQMD
XWURßND HQHUJLMH NRJ VSRUWLVWD QLMH VYHVWDQ LOL QH XPH GD
UHßL,]YRGL]NQMLæLFH02.VDSULPHURPNDNRVHGRVWX-
SQDHQHUJLMDPRæHL]UDèXQDWLSULND]DQMHXXRNYLUHQRP
WHNVWXQDVWUDQL
GQHYQRaNPWUèDQMDDNRQ]XPLUDOHVXXWRNXGDQD
LNFDONJ7%00HQHUJLMH1DMYHêHSURPHQH
X QLYRX /+ ]DSDæHQH VX SUL HQHUJHWVNRM GRVWXSQRVWL L]-
PHìXLNFDONJ7%00GQHYQR(IHNWLQDIUHNYHQFX
LDPSOLWXGXL]OXèLYDQMD/+ELOLVXVOLèQLHIHNWLPDQDNRQ-
FHQWUDFLMHJOXNR]HLEHWDKLGURNVLEXWLUDWDXSOD]PLNDRL
30
Popularan naziv za tri česta poremećaja koja se jav-
ljaju kod ženskih osoba koje se bave sportom: poremećaj
ishrane, poremećaj menstruacije i gustine kostiju (prim.
prev.)
33 3UaktiÞna spoUtska isKUana

.ULWHULMXPLXGLMDJQRVWLFLUD]OLÜLWLKSRUHPHÞDMDLVKUDQHLOLVLQGURPD
SRUHPHÞHQHLVKUDQH
Kriterijumi]DGijDJQRVtiNuDQRreNVijeanorexia nervosa)
$meriFDQPV\FKiDtriF$VVRFiDtiRQ)
v 2GELMDQMHGDVHWHOHVQDPDVDRGUæLL]QDGPLQLPDOQHQRUPDOQHYUHGQRVWL]DX]UDVWLYLVLQXQSUJXELWDNWHOHVQH
PDVHNRMLPVHWHOHVQDPDVDRGUæDYDQDYUHGQRVWL]DQLæRMRGRèHNLYDQHLOLQHXVSHKGDVHRVWYDULRèHNLYD-
QRSRYHêDQMHWHOHVQHPDVHWRNRPSHULRGDUDVWDSULèHPXMHWHOHVQDPDVD]DQLæDRGRèHNLYDQH
v ,QWHQ]LYDQVWUDKRGSRYHêDQMDWHOHVQHPDVHLRGWRJDGDVHSRVWDQHGHEHRLDNRMHRVREDSRWKUDQMHQD
v 3RUHPHêDMXWRPHNDNRVHGRæLYOMDYDVRSVWYHQDWHOHVQDPDVDYHOLèLQDLOLREOLNWHODQHXPHUHQXWLFDMNRMLWHOHVQD
PDVDLOLREOLNWHODLPDMXQDVDPRSURFHQXLOLQHSULKYDWDQMHR]ELOMQRVWLWUHQXWQHQLVNHWHOHVQHPDVH
v .RGGHYRMDNDNRMHVXGRELOHPHQVWUXDFLMXDPHQRUHMDL]RVWDQDNWULX]DVWRSQHPHQVWUXDFLMH
v 'HOHVHQDWLSNRMLVHRGULèHKUDQHLOLWLSSUHMHGDQMDLOLWLSSURèLßêDYDQMD

Kriterijumi]DGijDJQR]uEuOimijeEuOimiDQerYRVD)
$meriFDQPV\FKiDtriF$VVRFiDtiRQ)
(SL]RGHSUHMHGDQMDNRMHVHSRQDYOMDMXLNRMHNDUDNWHULßHVOHGHêH
v .RQ]XPLUDQMH X RGUHìHQRP YUHPHQVNRP SHULRGX NROLèLQH KUDQH NRMD MH VLJXUQR YHêD RG RQH NRMX EL YHêLQD
OMXGLSRMHODSRGVOLèQLPRNROQRVWLPD
v 2VHêDQMHQHGRVWDWNDNRQWUROHWRNRPWLKHSL]RGDSUHMHGDQMD
v 1HRGJRYDUDMXêHSRQDßDQMHXSRNXßDMXGDVHVSUHèLSRYHêDQMHWHOHVQHPDVHNRMHVHSRQDYOMDNDRVDPRL]D]YDQR
SRYUDêDQMH]ORXSRWUHEDODNVDWLYDGLXUHWLNDHQHPDVUHGVWYDLOLGUXJLKOHNRYDL]JODGQMLYDQMHSUHWHUDQRYHæEDQMH
v 3UHMHGDQMHLNRPSHQ]DWRUQRSRQDßDQMHNRMHVHSRQDYOMDXSURVHNXQDMPDQMHGYDSXWDQHGHOMQRXWRNXPHVHFD
v 1HXPHUHQXWLFDMNRMLWHOHVQDPDVDLOLREOLNWHODLPDMXQDVDPRSURFHQX
v 3RUHPHêDMLNRMLVHMDYOMDMXVDPRWRNRPHSL]RGDDQRUHNVLMH
v 'HOHVHQDWLSNRMLVHSURèLßêDYDLWLSNRMLVHQHSURèLßêDYD

Kriterijumi]DGijDJQR]uQeVSeFioÞQiKSRremeÜDjDiVKrDQe
$meriFDQPV\FKiDtriF$VVRFiDtiRQ)
2YR MH NDWHJRULMD SRUHPHêDMD X LVKUDQL NRML QH LVSXQMDYDMX NULWHULMXPH ]D ELOR NRML VSHFLoèDQ SRUHPHêDM LVKUDQH
3ULPHULXNOMXèXMXVOHGHêH
v =DæHQVNHRVREHVYLNULWHULMXPL]DDQRUHNVLMXVXLVSXQMHQLRVLPßWRRVREDLPDUHGRYQHPHQVWUXDFLMH
v 6YLNULWHULMXPL]DDQRUHNVLMXVXLVSXQMHQLRVLPßWRLSRUHG]QDèDMQRJJXELWNDWHOHVQHPDVHWHOHVQDPDVDWHRVR-
EHRVWDMHQRUPDOQD
v 6YLNULWHULMXPL]DEXOLPLMXVXLVSXQMHQLRVLPßWRVHHSL]RGHMDYOMDMXUHìHRGGYDSXWDQHGHOMQRWRNRPPHVHFD
v 2VREDQRUPDOQHWHOHVQHPDVHVHUHGRYQRQHRGJRYDUDMXêHSRQDßDQDNRQNRQ]XPLUDQMDPDOLKNROLèLQDKUDQH
v 2VREDVWDOQRæYDêHLLVSOMXQHDQHSURJXWD]DORJDMSULOLNRPREURNDVDYHêRPNROLèLQRPKUDQH
v 3RUHPHêDMSUHMHGDQMD]QDèLSRQDYOMDQMHHSL]RGDSUHMHGDQMDDOLNRMHQLMHSUDêHQRNRPSHQ]DWRUQLPSRQDßDQMHP

Kriterijumi]DGijDJQRVtiNuVSRrtVNeDQRreNVije
$meriFDQPV\FKiDtriF$VVRFiDtiRQ)
v *XELWDNWHOHVQHPDVHSUHNRRGRèHNLYDQHWHOHVQHPDVH
v 2GORæHQDPHQVWUXDFLMDQHPDPHQVWUXDOQRJNUYDUHQMDGRJRGLQH
v 0HQVWUXDOQDGLVIXQNFLMDDPHQRUHMDLOLROLJRPHQRUHMD
v *DVWURLQWHVWLQDOQHVPHWQMH
v 2GVXVWYREROHVWLLOLDIHNWLYQRJSRUHPHêDMDNRMLPELVHREMDVQLRJXELWDNWHOHVQHPDVH
v 'HIRUPLVDQMHo]LèNRJL]JOHGD
v 3UHWHUDQLVWUDKRGSRYHêDQMDWHOHVQHPDVHLOLGHEOMLQH
v 5HVWULNFLMDXQRVDHQHUJLMHPDQMHRGNFDOGQHYQR
v çLßêHQMHRUJDQL]PDQSUVDPRL]D]YDQRSRYUDêDQMHODNVDWLYLGLXUHWLFL
v 3UHMHGDQMH
v .RPSXOVLYQRYHæEDQMH

.ULWHULMXPLREHOHæHQLVPDWUDMXVHDSVROXWQLPßWR]QDèLGDVXQHRSKRGQL]DSRVWDYOMDQMHGLMDJQR]HGRNVXNULWHULMXPL
REHOHæHQLUHODWLYQLLQHPRUDMXELWLSULVXWQLGDELVHSRVWDYLODGLMDJQR]D
 Gimnastika 331

7DEHOD=QDFLXSR]RUHQMDNRGSRUHPHÞDMDLVKUDQH
Simptomi
3URPHQHWHOHVQH v,]QHQDGDQJXELWDNWHOHVQHPDVH
PDVH v9HOLNHSURPHQHWHOHVQHPDVHXNUDWNRPYUHPHQX
3RQDßDQMHXLVKUDQL v.RQ]XPLUDQMHYHOLNLKNROLèLQDKUDQHNRMHQHRGJRYDUDMXWHOHVQRMPDVLVSRUWLVWH
v'RND]LGDRVREDMHGHNDGMHVDPDKUDQDQHVWDMHSUD]QDSDNRYDQMDRGKUDQH
v2VREDL]EHJDYDGDMHGHLOLRGELMDGDVHSULGUXæLGUXJLPDXSULOLNDPDNRMHSRGUD]XPHYDMXL
KUDQX
v3UHWHUDQR]DQLPDQMH]DUXNRYDQMHKUDQRPLSULSUHPDQMHKUDQHGUXJLPD
v2VREDMHSUHRNXSLUDQDSRQDßDQMHPLQDèLQRPLVKUDQHGUXJLK
v2VRELMHQHSULMDWQR]DYUHPHREURNDLOLXNRQWDNWXVDKUDQRPQSUSRPHUDKUDQXSRWDQMLUX
DOLMHQHMHGHMHGHYUOREU]RQDNRQèHJDèHSUNDSRRVWDFLPDKUDQH
6YHVWRVRSVWYHQRP v2VREDMH]DEULQXWDGDQLMHSUHGHEHOD
L]JOHGX v.RQVWDQWQRVDPRLVSLWLYDQMHLXSRUHìLYDQMHVDGUXJLPD
.DUDNWHU v2VREDVHSRYODèLXVHEHLOLMH]DEULQXWD
v3URPHQHUDVSRORæHQMD
'RND]LRSUREOHPD- v2VREDSUL]QDMHLOLSRVWRMHGRND]LGDNRULVWLODNVDQWQDVUHGVWYDGLXUHWLNHLOLWDEOHWH]DPUßDY-
WLèQRPSRQDßDQMX OMHQMH
v2VREDSUL]QDMHLOLSRVWRMHGRND]LGDSRYUDêDSRVOHMHOD
v,QWHQ]LYQRYHæEDQMHSRUHGWUHQLQJD
)L]LèNL]QDFL v$PHQRUHMDSUHVWDQDNPHQVWUXDFLMHLOLVHPHQVWUXDFLMDQHSRMDYOMXMH
v3URSDGDQMH]XEDLOLHUR]LMD]XEDXVOHGNRQWDNWDVDNLVHOLQRPWRNRPSRYUDêDQMD
v*DVWURLQWHVWLQDOQHVPHWQMHORßHYDUHQMHNRQVWLSDFLMDQDGXYHQRVW
v3UHORPL
v1HRWSRUQRVWQDSUHKODGH
vÉXêNDVWDERMDNRæHNDURLQHPLMD
v/DQXJRoQHPDOMHSRWHOX

GLMDJQR]H]DWULVWDQMDNRMDSUHSR]QDMHDSM-IVSULND]DQL
35$.7,à123,7$1-( VXXXRNYLUHQRPWHNVWXQDVWUDQL2YLRSLVLXND]XMXQD
WR GD EL VSRUWLVWD PRUDR LVND]LYDWL HNVWUHPQH VLPSWRPH
Otkrivanje i brzo delovanje kod SUREOHPDWLèQRJSRQDßDQMDXLVKUDQLGDELLVSXQLRWHNULWH-
SRUHPHÝDMDLVKUDQH ULMXPH8VWYDULMHGDQRGUD]ORJDQLVNHSUHYDOHQFHSRUH-
PHêDMDLVKUDQHPHìXYUKXQVNLPVSRUWLVWLPDMHWRßWRELX
PQRJLPVOXèDMHYLPD]DQHNRJNRSDWLRGWDNRHNVWUHPQLK
7HßNR MH GHoQLVDWL SULURGX L YHOLèLQX SUREOHPD SRUH-
VLPSWRPDELORWHßNRGDQDVWDYLGDVHEDYLVSRUWRPQDYL-
PHêHQH LVKUDQH X VSRUWX 5D]QROLNL UH]XOWDWL LVWUDæLYDQMD
VRNRPQLYRX
RSLVDOL VX GD QLMHGQD JUXSD VSRUWLVWD LOL VNRUR VYH JUXSH
-KNAIAÚAJ= EODN=J= MH L]UD] NRML REXKYDWD VSHNWDU
VSRUWLVWD SDWH RG RYLK SUREOHPD 3RUHG SUDYLK UD]OLND
SUREOHPDWLèQLK QDèLQD LVKUDQH NRML VH QDOD]H X SURVWRUX
NRMHVHPRJXMDYLWLPHìXUD]OLèLWLPVSRUWRYLPDLOLJUXSD-
L]PHìX SRUHPHêDMD LVKUDQH L QRUPDOQH LVKUDQH 9HêLQD
PDLOLSRMHGLQFLPDSRVWRMHLPHWRGRORßNHUD]OLNHXQDèL-
VWUXèQMDND SUL]QDMH GD SRQDßDQMH X LVKUDQL SUHGVWDYOMD
QXQDNRMLVHSUREOHPGHoQLßH.DRSUYRNRULßêHQMHQL]
NRQWLQXXPVDUDVSRQRPXèHVWDORVWLLHNVWUHPQRVWLQHQRU-
XSLWQLNDLLQVWUXPHQDWDSULPHUHQMXQHQRUPDOQLKVWDYRYD
PDOQLKLßWHWQLKDNWLYQRVWLLOLNDUDNWHULVWLND1HQRUPDOQR-
LSRQDßDQMDXYH]LVDKUDQRPWHOHVQRPPDVRPLWHOHVQLP
VWLXLVKUDQLXNRQWUROLWHOHVQHPDVHXRGQRVXSUHPDWH-
L]JOHGRP2QLYDULUDMXSRPQRJLPNDUDNWHULVWLNDPDSR-
OHVQRPL]JOHGXNRMHQLVXGRYROMQHGDVHSRVWDYLNOLQLèND
VHEQR X VSRVREQRVWL GD QDSUDYH NRQWDNW VD VSRUWLVWRP
GLMDJQR]D SRUHPHêDMD LVKUDQH DOL LSDN X]URNXMH ]GUDY-
'HoQLFLMHSRUHPHêDMDLVKUDQHWDNRìHYDULUDMX
VWYHQHSUREOHPHLSUREOHPHXEDYOMHQMXVSRUWRPRSLVDQL
3UHFL]QDGHoQLFLMDL]UD]DLKNAIAÚ=FEODN=JARGQRVLVH
VX YHêLP EURMHP L]UD]D 1DMèHßêL MH L]UD] sportska ano-
QDNOLQLèNXGLMDJQR]XVWDQMDNRMXGDMXSVLKLMDWULDiagno-
reksija 6XQGJRW%RUJHQ  LOL OQ>GHEJEÜGE LKNAIAÚ=FE
stic and Statistical Manual of Mental Disorders (4. izda-
ishrane%HDOVL0DQRUH.DUDNWHULVWLNHNRMHVHSUL-
nje, DSM-IV)DPHULèNHDVRFLMDFLMHSVLKLMDWDUDMH
SLVXMXVSRUWVNRMDQRUHNVLMLWDNRìHVXRSLVDQH
QDMQRYLMHL]GDQMHMHGQRJRGQDMèHßêHNRULßêHQLKOLWHUDWXU-
8WHPXRYHNQMLJHQHVSDGDRSLVWHUDSLMHSRUHPHêDMD
QLK L]YRUD ]D RYD REROMHQMD .ULWHULMXPL ]D SRVWDYOMDQMH
LVKUDQH L SRUHPHêHQH LVKUDQH çLWDODF PRæH GD SRJOHGD
WHNVWDisordered Eating Among Athletes%HDOV]D
31
American Psychiatric Association RSLVPXOWLGLVFLSOLQDUQRJSULVWXSDVSRUWLVWLPDVDRYLPSUR-
332 3UaktiÞna spoUtska isKUana

EOHPLPD1HNDXSXWVWYD]DWUHQHUHSDUWQHUHXYHæEDQMX VSRUWVNLPVSRVREQRVWLPDLOL]QDFLORßHJUDVSRORæH-
LURGLWHOMHGDWDVXRYGHNDRSRPRêXNRQWDNWXVDVSRUWL- QMD1HHWLNHWLUDWLVSRUWLVWXQLWLSRVWDYOMDWLGLMDJQR-
VWLPD]DNRMHSRVXPQMDMXGDLPDMXSUREOHPDVDSRUHPH- ]X6SRUWLVNLQMDPRæHSRNXßDWLGDQHJLUDSUREOHP
êHQRP LVKUDQRP 5DQD GLMDJQR]D L WHUDSLMD YDæQL VX ]D ]DWRVHGUæDWLUD]JRYRUDRèYUVWLPGRND]LPD
XVSHßQRUHßDYDQMHRYLKSUREOHPD
v 8NROLNRQLMH]JRGQRGDUD]JRYDUDWHVDVSRUWLVWRP
v 3UHSR]QDWLVSRUWLVWHVDRVRELQDPDSHUIHNFLRQL]PD SULèDMWH VD QHNLP NR PRæGD PRæH q VD WUHQHURP
L NRPSXO]LYQRJ SRQDßDQMD ,DNR VX PRWLYDFLMD L LOLWLPVNLPOHNDURPLOLQHNLPL]SRURGLFHVSRUWLVWH
HQHUJLMD GUDJRFHQH RVRELQH PQRJLP VSRUWLVWLPD
v 3RWUDæLWHSURIHVLRQDOQXSRPRê9LQLVWHREXèHQLGD
ELNRULVWLORGDVHSRVDYHWXMXRSRVWDYOMDQMXRGJR-
VH EDYLWH SRUHPHêHQLP QDèLQRP LVKUDQH 0RæGD
YDUDMXêLKFLOMHYDGDELQMLKRYLHIHNWLELOLSR]LWLYQL
êHWH LPDWL VDJODVQRVW VSRUWLVNLQMH GD SUHGX]PHWH
DQHNRQWUDSURGXNWLYQL
RYDMNRUDNLOLêHWHPRUDWLGDVDèHNDWHSUDYLWUHQX-
v 6WYRULWLRNUXæHQMHNRMHSRGVWLèH]GUDYQDèLQLVKUD- WDNSUHQHJRßWRYDßDSRQXGD]DSRPRêEXGHSUL-
QHLSULQFLSHNRQWUROHWHæLQH'R]YROLWLVSRUWLVWLGD KYDêHQD3RQHNDGêHWHPRUDWLGDSUHVWDQHWHVDSR-
SRVWDYL UHDOQH FLOMQH YUHGQRVWL ]D WHOHVQX PDVX L GUßNRPVSRUWLVNLQMLGRNQHSULVWDQHQDRYDMNRUDN
QLYRWHOHVQLKPDVWLLRPRJXêLWLGRVWXSQLPVDYHWH 3RWUXGLWHVHGDVSRUWLVNLQMDVKYDWLGDYDPMHLGDOMH
R]GUDYRMLVKUDQLqLQDQLYRXJUXSHLQDLQGLYLGX- VWDORGRQMHDOLGDQHSRGUæDYDWHQMHQRSRQDßDQMH
DOQRPQLYRX
v 3URIHVLRQDOQRVDYHWRYDQMHLSURFHQDWUHEDGDLPD
v %LWL VYHVWDQ UDQLK ]QDNRYD SRUHPHêHQH LVKUDQH PXOWLGLVFLSOLQDUQL SULVWXS q QDìLWH VWUXèQH RVREH
YLGHWL 7DEHOX  3RNXßDWL ELWL REMHNWLYDQ X
SULNXSOMDQMX GRND]D R PRJXêHP SUREOHPX L SUL-
v 3RGUæLWHVDYHWNRMLVHGRELMHRGVWUXèQMDNDLSODQ
KYDWLWL GD SRVWRML PRJXêQRVW SRJUHßQH SUHWHUDQH
SURFHQH]QDNRYD
v 8NROLNR MH SRJRGQD SULOLND SDæOMLYR VH VXRèLWL VD
VSRUWLVNLQMRP ,]UD]LWL ]DEULQXWRVW L UD]JRYDUDWL R
REMHNWLYQLPSRND]DWHOMLPDqNDRßWRVXSURPHQHX
NRMLVXVSHFLMDOLVWLXRYRPSROMX
WHUDSLMH 3RNXßDMWH GD VH QH XYXèHWH X SUREOHP
DOL RVWDQLWH SXQL EULJH SRGUßNH L REMHNWLYQL 3UL-
SUHPLWHVHGDEXGHWHVWUSOMLYLLpHNVLELOQLqVSRU-
WLVWNLQMDêHPRæGDPRUDWLNRQVWDQWQRGDUHGHoQL-
ßHVYRMHFLOMHYH
 Zimski sportovi 333

poglavlje 14
=LPVNLVSRUWRYL
Nanna L. Meyer, PhD, RD
,VWUDØLYDßLVSRUWVNLGLMHWHWLßDU6SHFLMDOQDRUWRSHGVNDEROQLFD726+L2GHOMHQMH]DLVKUDQX8QLYHU]LWHW-XWD6DOW/HMN
6LWL-XWD
Susie Parker-Simmons, MS, RD
6SRUWVNLGLMHWHWLßDUSUL2OLPSLMVNRPNRPLWHWX6$'.RORUDGR6SULQJV.RORUDGRSUHWKRGQRGLMHWHWLßDUSULVQRXERUGWLPX
6$'3DUN6LWL-XWD
Bavljenje zimskim sportovima obično se odvija u zim-
skoj sezoni na snegu ili ledu. U Tabeli 14.1 dat je pregled
različitih zimskih sportova, uključujući međunarodna
takmičenja za svaki sport. Zimske Olimpijske igre obu-
hvataju biatlon, bob sanke, karling, hokej na ledu, kli-
zanje, sankanje, skeleton32 i pet disciplina skijanja. Ovo
poglavlje će obraditi sportove: nordijsko skijanje (skijaš-
ki skokovi, kros kantri i Nordijska kombinacija [Nordic
Combined]), alpsko skijanje, slobodno skijanje (akro-
batsko skijanje i skijanje na hupserima), snoubord i brzo
klizanje.
1RUGLMVNRVNLMDQMH
Nordijski sportovi uključuju discipline skijaških sko-
kova, skijaškog trčanja i kombinaciju ovih sportova u
tzv. Nordijskoj kombinaciji. Ovi sportovi su popularni u
mnogim zemljama severne hemisfere. U skijaškim sko-
kovima skače se sa skijama sa visoke rampe koja se nad-
nosi nad snegom prekrivenu padinu; u međunarodnim
takmičenjima skakaonice su K90 i K120.33 Skakači mogu
da vežbaju i da se takmiče u letnjim mesecima na ovim
padinama prekrivenim plastikom i na zatvorenim tere-
nima. Prvobitno se trčanje na skijama izvodilo koristeći
sledeću tehniku: dijagonalni iskoraci pri kojima obe skije
ostaju u pripremljenim stazama. Međutim, tokom prve
sezone zvaničnog Svetskog kupa Međunarodne skijaške
federacije (FIS), održanog 1982. godine, Bil Koh (Bill
Koch) iz SAD učinio je popularnom tehniku klizanja
32
Sportista leži potrbuške na sankama glavom napred
u smeru vožnje (prim. prev.)
33
K90 i K120 su oznake koje se odnose na preračuna-
tu dužinu skoka od 90 m i 120 m (tzv. k-tačka), koja se
smatra ciljnom za određenu padinu; takmičari dobijaju
ili gube poene zavisno od toga da li su prebacili ili nisu
postigli tu dužinu skoka (prim. prev.)
(slobodni stil). Moderna takmičenja u skijaškom trčanju
dele se na dva različita stila: klasično skijanje i slobodni
stil. Razvoj skijaškog trčanja se nastavlja, sa novim sport-
skim takmičenjima, novim dužinama staza i novim me-
stima održavanja takmičenja. U većini sportskih događaja
u okviru Nordijske kombinacije, prvo se izvode skokovi,
a onda skijaško trčanje. Ovaj sport zahteva fizičku snagu
i tehniku (skijaški skokovi), izdržljivost i snagu (skijaško
trčanje).
7DNPLÜHQMH
Svaki sportista se takmiči u oko 35-45 sportskih nad-
metanja tokom 4 meseca duge zimske sezone, uključuju-
ći 15-20 takmičenja u okviru Svetskog kupa. Karakteristi-
ke takmičenja variraju od događaja do događaja, zato što
teren, vremenski uslovi, stanje snežnog pokrivača i uče-
stalost takmičenja stvaraju različite fizičke izazove sposti-
sti u nordijskim sportovima.
Skijaški skokovi
Tri najvažnija događaja za skijaške skokove iz pro-
grama Zimskih olimpijskih igara i Svetskog šampionata
obuhvataju velike (120 m) i normalne skakaonice (90
m), i velike skakaonice za ekipna takmičenja. Dugo vre-
mena su se samo muškarci takmičili u Svetskom kupu, na
Zimskim olimpijskim igrama i na svetskom šampionatu.
Međutim, skijaški skokovi za žene su međunarodni sport
koji jača i 2006. godine je pridodat svetskom šampiona-
tu, a prvo takmičenje je planirano za 2009. godinu.
ç
Individualna takmičenja sa normalnih skakaonica:
Takmičenje u skijaškim skokovima sa skakaonice
koja ima K tačku (izračunata pozicija koja odre-
đuje veličinu skakaonice i poene za dužinu skoka)
između 75 i 99 m. Svaki sportista dva puta skače.
Pobednik je sportista sa najvećim ukupnim rezul-
tatom (daljina i stil) iz oba skoka.Vrhunski skaka-
333