BILL VIOLA – VIDEO UMETNIK

Poslednjih dvadeset godina ekspanzija video umetnosti i

uvoĎenje novog medijuma u galerijsku praksu, koja je nastala i proistekla
iz konceptualnih iskustava, uvela je značajan broj radova, prevashodno sa
pokretnom slikom ali i korišćenjem snimaka zaustavljenih prizora,
fotografija i drugih vidljivih zapisa sa monitora. Video monitori i projekcije,
kao i radovi van striktnog područja snimljene trake, uveli su nekolicinu
autora radikalno zasnovanog i silovitog opusa iz aktuelnih tokova u istoriju
umetnosti. MeĎu ovim autorima svakako se nalazi američki umetnik Bill
Viola. Njegova strategija korišćenja brzih slika kroz najnovija ostvarenja tokom
devedesetih godina korespondira sa prednostima tehnološkog napretka, ne
potčinjavajući se pukom sledbeništvu tehničkih mogućnosti pokretne slike,
snimljenog zvuka i pojedinosti poput uveličanog detalja, formata platna za video
projektor ili razmeštaja predmeta u izabranom ambijentu.
Violine video instalacije (kompletna okruženja koja razvijaju sliku
i zvuk pred posmatračem) koriste najnovije tehnologije i odreĎene su
preciznošću i direktnom jednostavnošću. On je još 70-tih koristio video da bi
istražio fenomen percepcije osećanja kao put ka samospoznaji. Dela se
fokusiraju na teme ljudske savesti i iskustva - raĎanja, smrti, ljubavi, emocija i
neke vrste ljudske duhovnosti kao i interesovanje za mistične tradicije, posebno
zenski budizam, hrišćanski misticizam i islamski sufizam. Još veća i istaknutija
karakteristika njegovih radova jeste njegov odnos ka srednjovekovnim i klasičnim
prikazivanjima emocija. Ova njegova opsesija zabeležavanja suštine emocija
putem snimanja i prikazivanja počinje od rada “ Prostor izmeĎu zuba” pa do
današnjeg dana. Viola umetnost koristi da bi posmatrača poveo u oblasti uma
koja se često potiskuju. Stvara okruženja u kojima se posmatrač može
pomaknuti dalje ka granicama svog sopstvenog JA. Istražuje prirodu uma, i kao
psihički, psihološki i duhovni fenomen. Štaviše, istražuje vezu izmeĎu tela i uma.
Za razliku od mnogih umetnika Viola se jako malo oslanja na kompijutersku
montažu. Najizazovniji deo njegovog rada koji je i najviše napredovao još od
početnih radova jeste njegova ekstremna upotreba slow-moitona. TakoĎe
američki eksperimentalni film kasnih šezdesetih umnogome odreĎuje ideološku
pozadinu i formalne osnove vizuelnosti psiholoških motiva njegovih radova.
Poseban uticaj na njegov raniji rad imala su filmska ostvarenja Hollisa
Framptona, Michaela Snowa uglavnom zasnovana na smelim strukturama
snimljenog. Uz pomno posmatranje njihovih kadrova, kao i proučavanje
elektronske muzike,Viola je bio priklonjen analitičkoj strani umetnikovog odnosa
prema medijima, karakterističnoj za procesualne tokove umetnosti prve polovine
sedamdesetih godina.MeĎutim proces je bio sredstvo povezivnja ka novom
načinu snimanja, budući da od samog početka nije koristio tehnologiju kamere od
16 mm, već se priklonio video kameri i monitoru, kako je i sam kazao :

„Ključna činjenica za mene je bio proces napredovanja u elektronskom sistemu

i rad sa standarnim načinima beleženja što je bio odličan uvod za opštu
elektronsku teoriju. To mi je pobudilo osećaj da je i elektronski signal svojevrstan
materijal sa kojim se moze raditi. Fizičko pokretanje je osnova našim misaonim
procesima - posmatrajmo samo načine kako beba uči. Otud mnogo ljudi ima
teskoće pristupanju elektronskom mediju. Kada te elektronske energije najzad za
mene postanu konkretne, kao što su zvuci za kompozitora, tada počinjem da
učim. Ubrzo posle toga sam načinio prelazak u video tehnologiju. Nikada nisam
razmisljao o video medijumu u smislu niza slika, već pre kao o elektronskom
procesu, o signalu."

Drugu polovinu decenije je obeležio rad sa kolor kamerama na

terenu. Sa svojom suprugom umetnicom fotografije Kirom Petrov, poduhvatio se
izrade svojevrsnih putopisnih vizuelnih iskustava od Afrike, Tibeta do Japana.
Odmetanje u najrazličitija područja kroz receptore kamera i mikrofona rezultiralo
je profilisanjem eksterijerskih fokusiranja kakav je video rad “Portret u Svetlosti i
vrelini” načinjen u saharskoj regiji Tunisa. Ovde je kao i u eksterijerskim delima
išao ka instinktivnom traganju za odlikama mesta i rasporeda koji će preneti
arhetipsku stranu materijalnog sveta, izdvojenu iz iskustva kontrakulture iz koje je
potekao. Video radovi , kao i ambijentalne instalacije ponudili su združivanje
suštine postojanja i načina samospoznaje. Odnos prema domenu filmskog
iluzionističkog aranžmana, potkrepljen različitim optičkim rezultatima čak i unutar
popularnih muzičkih video-klip fenomena poslednjih deset godina, za Violu je
opravdana u smislu organizovane celine.
U radovima “Zakopane tajne” predstavljenim na venecijanskom
bijenalu 1995 godine Viola takoĎe eksperimentiše sa vremenom. “Pozdrav”,
peto i završno delo zakopanih tajni je snimljeno na visokobrzinskom filmu od
35mm a onda produženo još 12 puta. Zabeleženi dogaĎaj predstavlja razmenu
izmeĎu tri osobe, treća je predstavljena od strane para. Vajola je uobličio
kompoziciju i koncept rada sa slike Jacopoa Carrucci da Pontorma, oživljavajući
zamrznuti momenat karakterističan za sliku i dodajući šta dolazi pre i posle tog
momenta putem video sredstva zasnovanog na vremenu. Usporavanjem akcije
do takve ekstremnosti, zadržana je monumentalnost slike. U “Intervalu” drugom
delu zakopanih tajni Viola isprobava granice vizuelnih opažaja, vodeći
posmatrača od bolno spore percepcije ka impulsima koji traju samo delić
sekunde. Rad “Prisutnost” u kome istražuje akustiku kupole prevazilazi
tradicionalna zapadnjačka shvatanja o prvenstvu vida kao dominantnom čulu
percepcije. Kako u ranijim radovima tako i poslednjih godina zvuk nastavlja da
bude osnovni element njegovog rada.Težnja da nevidljivo učini prisutnim i jasnim
odvela ga je ka istraživanju zvuka, koji on objašnjava kao “ elementarnu silu …
stanje izmeĎu preuzimanja oblika stvari i energije, materijala i procesa”. Moć
zvuka u evociranju mesta ili u stvaranju ambijentalnog okruženja, Vajola efikasno
koristi, štaviše on usklaĎuje emotivnu zvučnu boju rada putem izoštravanja
zvuka, podižući time uticaj ili smanjujući ga u skladu sa vizuelnim materijalom.
Jedno od najvažnijih serija video radova jesu “Pasije” započete 2000 –
te godine. Prikazani u tišini i jako sporim pokretima istražuju moć, opseg i
izražavanje ljudskih emocija. Razvile su se iz Violinog interesa za religiozne slike
srednjeg veka i renesanse. Postoji nekih dvadeset dela iz ove serije. Većina njih
je snimana filmom od 35 mm, jako velike brzine i uzastopnim sekvencama. Viola
ne koristi nikakvu montažu ili menjanje gledišta konvencionalnog filma, te je zbog
toga sama osnova drastično usporena, prebačena na digitalni video snimak i
puštana na ravnim ekranima. Ovo omogućava dužu minutažu i ublažava smene
izražavanja koje tako mogu biti uočene. Za razliku od njegovih ranijih sobnih
instalacija sa velikim projekcijama i zvucima, “Pasije” su tiha i prisna dela,
projektovana na malim plazma ekranima. Ono što ga je inspirisalo jesu
srednjovekovna umetnička dela , emotivni ekstremizam prikazan na licima
njihovih subjekata i mogućnost ovih slika da izazovu moćne emocije u
savremenim posmatračima. Njegova istraživanja emotivnog bola, i njegovih ličnih
konflikata tuge i radosti počinju od dela „Nantov triptih“. Viola u ovim radovima
teži da prikaže ljude u agoniji emocija želeći da se na taj način posmatrač zadrži
na njegovim slikama, te da stvori direktnu empatiju izmeĎu publike i njegovih
dela. Snažnih uverenja da umetnost može funkcionisati i izvan estetike, on teži
da povrati ovu fundamentalnu svrhu u preradama istorijskih, religioznih
umetničkih dela. Rad na „Pasijama“ započinje kada je njegov otac bio na
samrti(Viola je zaplakao videvši sliku „ Oplakivanje madone“ Derik Bauta, što je
po njemu bila iznenaĎujuća reakcija na holandsko religiozno delo iz 15-og veka)
U „ Posmatranju“ koje predstavlja deo treće serije „Pasija“ koristi manje priče, i
još sporije pokrete od ranijih postavki . Zasnovano je na delu oltarskih krila „Četiri
apostola“ Albrehta Direra i predstvlja duhovno prizivanje podeljenog
bola.Prvobitnu zamisao da se ovo delo posmatra na dva ekrana je promenio na
jedan veće dubine, što je dalo bogatiju sliku uzastopnog pokreta i promene.
Njegova jedinstvena, pojedinačna prizivanja tuge poprimila su neusmerenu
meĎusobnu reakciju. Kako koji od aktera staje na čelo kolone , on zastaje,
preplavljen emocijama.Ponekad neko baci pogled na posmatrača, kao da traži
uzvraćeni odgovor, dok su ostali više sami u tom bolu. Neki se dodiruju ili
razmenjuju poglede, nudeći fizičku ili emotivnu podršku. Nema guranja, ali se čini
da ih pokreće neodoljiva želja da stanu na čelo kolone. To iskustvo je više
srceparajuće jer su sve figure zarobljene u tom ciklusu bola. Ono što „
Posmatranje“ čini jedinstvenim meĎu Violinim delima jeste odreĎena tema zbog
koje izvoĎači žale, dok nama nije dozvoljeno da vidimo koja je to tema. Mada je
skoro sasvim očigledno da su smrt i gubitak ti nevidljivi razlozi. Poslušna masa i
zajednička priroda njihove žalosti, stvaraju sumoran javni dogaĎaj koji u
kontekstu savremenih svetskih dogaĎaja ima dodatnu jačinu. Nalik na oltarsko
delo može se svrstati izmeĎu projektovanih instalacija velikih dimenzija i mnogo
manjih,religioznih ranijih dela „Pasija“. „Posmatranje“ poseduje vizuelni jezik koji
iskazuje umetnikov rad. Izrazi i pokreti izvoĎača se tako postepeno menjaju da
mi opažamo nijanse koje skoro nikada ne bismo primetili u realnom životu ili da
slika nije usporena. Graciozan ritam stvoren jako sporim pokretima i raspusnom
kompozicijom kolone predstavlja oličenje nekontrolisanog emotivnog talasa za
koji on smatra da opisuje ljudsko stanje.
Iz svega ovoga možemo zaključiti da je Viola umetnik koji pokazuje
kako nova tehnologija, u njegovom slučaju video kamera, može da stvori
potpumo nov estetski kriterijum .
Bibliografija:

-Marylin A. Zeitin, Bill Viola The Unated States Pavilion 46 th Venice

Biennale, 1995

-Dejan Sretenović, Lev Manovič( Metamediji) izbor tekstova, Centar za

savremenu umetnost-Beograd, 2001

Sajtovi:

-www.billviola.com

-en.wikipedia.org/wiki/bill viola

-www.sfmoma.org/espace/viola

-www.getty.edu/art/exhibitions/viola

-www.liverpoolmuseums.org.uk/walker/exhibitions/billviola/billviola

-www.yurope.com/zines/kosava/arhiva/30/viola

-polja.eunet.yu, broj 432, Andrija Dimitrijević, Definicije i destinkcije