UVOD U PSIHODRAMU

Psihodrama se definiše kao način vežbanja življenja bez kažnjavanja za pravljenje

grešaka. Sve scene počinju u sadašnjosti, iako osoba može želeti da odigra nešto iz
prošlosti ili nešto iz budućnosti. Grupa odigrava deo života viđen očima protagoniste.
Lično predstavljanje istine od strane protagoniste može otvoriti oči onome ko gleda i ko
može videti sebe u tom odrazu. Moreno (rane 1900g.) u Beču stvorio psihodramu, opisao
je kao naučno istraživanje istine kroz dramski metod. Svaki član grupe je terapijski agens
drugog. Razumevanje i emocionalna i fizička uključenost člana grupe koji nije direktno
uključen u priču mogu biti iskustvo izlečenja za njega samog. Psihodramska seansa ima 3
dela: zagrevanje, akcija i šering. Četvrti deo koji se koristi za svrhe treninga je proces.

ZAGREVANJE
Zagrevanje služi da napravi atmosferu kreativne mogućnosti. Prva faza stvara sigurnost i
tada pojedinac može početi da veruje direktoru, grupi i metodu psihodrame. Moreno je
često pravio međusobne susrete svih članova i omogućavao ljudima da pričaju polako
jedan sa drugim. Pojedinac koji izađe sa određenim životnim problemom je prihvaćen od
grupe kao protagonista. Drugi način zagrevanja je da direktor izabere protagonistu, onog
za koga misli da je spreman da radi. Alternativa je kreativno grupno vežbanje u kome se
protagonista spontano pojavljuje. Ovo su načini izbora protagoniste koji dolaze iz
zagrevanja, što čini mogućim da se ljudi osećaju slobodnim da veruju grupi, da predstave
svoje probleme u atmosferi ljubavi, brige i kreativnosti. Svaki pojedinac dolazi sa
sopstvenim zagrevanjem. Grupna diskusija može biti brzi katalizator da uvede grupu u
akciju.

AKCIJA
Posle zagrevanja direktor i izabrani protagonista počinju rad od periferije ka centru.
Psihodrama je doslovce akcija uma i iznosi unutrašnju dramu, tako da drama unutra
postaje drama izvan pojedinca.
Direktor koristi članove grupe da igraju pomoćne egoe koji predstavljaju značajne ljude u
drami.
Odigravanje u većini psihodramskih seansi se dešava na dizajniranoj pozornici.
U okviru akcije postoji 5 glavnih instrumenata (Moreno):
1. pozornica –životni prostor protagoniste
2. subjekat, protagonista (glumac)
3. publika – zvučna daska javnog mišljenja, postaje isceljujuća učestvovanjem
4. pomoćni egoi – imaju značaj dubla
5. direktor – ima 3 funkcije: producent, savetnik i analitičar

POZORNICA
Konstrukcija realnosti prostora individue pomaže osobi da zaista bude tamo i zagreje se
da bi izazvalo osećanja koja postoje ili ne u tom prostoru. Distanca između ljudi i
objekata su važni na sceni.
PROTAGONISTA
Protagonista – prvi u akciji- utvrđuje aspekt života na kome želi da radi: moj strah od
smrti, odnos sa ćerkom, problem sa autoritetom na poslu. Direktor sa protagonistom
namešta scenu koja daje primere problema u sadašnjosti, da postoji u prošlosti ili
budućnosti sa pogledom na mogući obrazac ponašanja.
Cilj je videti problem u sadašnjosti, da postoji u prošlosti i pokušati da se reši
uspostavljajući korene ishoda. Ponašanje u budućnosti može tada sadržati mnogo
adekvatniji prilaz. Spontanost koja se pojavila je definisana kao svež odgovor na staru
situaciju ili adekvatan odgovor na novu situaciju. Ideja odbacivanja scenarija je
krucijalna u konceptu psihodrame kao akcionog metoda. Protagonista ima šansu da
promeni životni scenario koji koristi, kome se predao zbog dobrih razloga, da bi bio
adekvatan zahtevima sadašnjeg života. Onaj ko nikada nije tugovao za izgubljenim
roditeljem zato što je imao „hrabri skript“ može osetiti olakšanje plakanjem kao da je
tuga nestala. Osoba može naći novu vrstu hrabrosti – hrabrost da se suoči sa onim što
postoji unutar njega. Ta hrabrost ne mora biti unutar repertoara uloge jednog od roditelja,
već i u “novoj porodičnoj“ grupi, hrabrost može pronaći nove uslove da ohrabri
samoizražavanje koje je bilo uspavano godinama.

GRUPA
Obično 10-15 ljudi čini grupu, minimum je 3 člana, a najveće koje su se viđale su bile od
500 ljudi. U grupi od 25 članova ljudima se čini da se smanjuje broj ljudi , jer su
zapanjeni da u tolikoj grupi mogu biti spontani. U šeringu je fidbek iz drugih uloga.
značajan za uvid. Ako se neka osoba bira za tešku ulogu (npr. majke koja umire) može
biti žrtveni jarac, ali se stvara i pozitivna veza između njega i protagoniste.

POMOĆNI EGO
Dubl govori ono što protagonista nije rekao. Ljudi su spontaniji u ulozi nekog drugog.
Na primer ,umirući roditelj na sceni, kada ima neiskazanih osećanja, može iz uloge
roditelja da pokaže i da dobije ljubav. Zamena uloga je motor psihodrame. Pomoćni ego
je terapijski agent direktora.

DIREKTOR
Zadaci direktora:
- da izgradi konstruktivnu i kohezivnu grupnu klimu
- da stimuliše individualno članove grupe i zagreje ih za akciju, autentičnost i spontanost
- razmotri grupnu dinamiku, izmeri grupnu interakciju sociometrijski
- vodi izbor protagoniste i da se brine o drugima u grupi koji su razmatrani protagonisti
- da napravi terapijski ugovor sa protagonistom
- da uspostavi terapijski savez
- da pripremi prostor za akciju
- da interveniše, ali da protagonista ima dovoljno slobode da izabere fokus istraživanja
- da identifikuje neverbalne poruke protagoniste, kao i verbalne
- da smesti svaku scenu u odgovarajuće vreme i mesto
- da pomogne ogzilieriu da uđe u ulogu
- identifikuje centralne odluke u odigravanju, da pomogne protagonisti da pokaže grupi
šta se desilo, pre nego da priča o tome
- zamena uloga, od periferije ka centru, to može uključivati emotivnu katarzu, katarzičke
uvide, katarze smehom
- da kreira dovoljno sigurnosti za protagonistu i grupu
- poverenje da osigura dovoljno bliskosti, da bi integrisali materijal predstavljen na sesiji
- pomoći protagonisti da se vrati u grupu posle akcije
- fidbek iz uloga u šeringu
- da dozvoli katarzu i integraciju članova grupe koji se identifikuju sa protagonistom i
mogu da dele iz svog iskustva
- da zaštiti protagonistu od izvrnutih odgovora ili analiziranja grupe
- pobrinuti se za svakog člana koji deli slična iskustva
- da deli iz svoje životne istorije ako odgovara, da bi bio konstruktivni model za
protagonistu

ŠERING
Šering je vreme za grupnu katarzu i integraciju. Značenje je „love back“ (uzvraćanje
ljubavi), pre nego fidbek i ohrabruje identifikaciju. Značenje šeringa je u dobijanju
procesa učenja i dopuštanju članovima grupe da se očiste od emocija ili dobiju uvide.
Ponekad efektivnost cele seanse može biti odmerena dubinom šeringa. Sledeća funkcija
šeringa je hlađenje, put ka ponovnom ulaženju u našu individualnu stvarnost posle
grupnog događanja.

PROCES
-posle seanse se radi obično, za direktore na treningu naročito
-kako je vodio protagonistu od scene do scene, tehnički aspekti, šta je moglo drugačije

TRENING
- na postdiplomskom nivou
- lična terapija i supervizija

PRAKTIČNA RAZMATRANJA U KORIŠĆENJU PSIHODRAME

-ekstremnu osetljivost zahtevaju teme kao abortus, silovanje, incest i seksualno
zlostavljanje

Aleksandra Arizanović