1

SVODLJIVOST POLINOMA

Neka f ∈ F [x] i degf = n ≥ 1. Trivijalni delioci polinoma f su c 6= 0 (polinomi nultog

stepena) i cf, c 6= 0. Da li polinom f ima i netrivijalnih delilaca?
Definicija. Polinom f ∈ F [x] stepena n ≥ 2 je svodljiv nad poljem F ako postoje
polinomi g, h ∈ F [x], degg, degh < n tako da je f = g · h. U suprotnom, f je nesvodljiv
nad F .
Prema tome, nesvodljivi polinomi nad F imaju ulogu prostih brojeva u prstenu (Z, +, ·)
celih brojeva.
Primeri.(1) x2 − 2 ∈ Q[x] je nesvodljiv, dok x2 − 2 ∈ R[x] je svodljiv.
(2) x2 + 1 ∈ R[x] je nesvodljiv, dok je x2 + 1 ∈ C[x] svodljiv.
Teorema 1. Polinom f ∈ F [x] stepena 2 ili 3 je svodljiv nad F akko f ima koren u F .
Dokaz.(→) Iz f = gh i stepen od f jednak 2 ili 3 sledi da je degf = 1 ili degg = 1.
Neka je, recimo, degg = 1, tj. g = ax + b, a 6= 0. Tada c = a−1 b ∈ F je koren polinoma g,
pa i koren polinoma f .
(←) Ako f ima koren c ∈ F , tada iz Bezuove teoreme sledi da x − c|f , tj. postoji
q ∈ F [x] tako da je f = q(x − c), pa je f svodljiv. ¤
Lema 1. Ako je f ∈ F [x] nesvodljiv i g ∈ F [x] proizvoljan, tada je ili NZD(f, g)=1 ili
f |g.
Dokaz. Neka je d =NZD(f, g). Kako je f nesvodljiv i d|f , to je d trivijalni delilac, tj.
d je ili konstantni polinom ili d = cf za neko c ∈ F . U prvom slučaju zbog normiranosti
mora biti d = 1, tj. NZD(f, g)=1, a u drugom slučaju iz d = (cf )|g i osobine (3) sledi f |g.
¤
Lema 2. Ako je f ∈ F [x] nesvodljiv, a g, h ∈ F [x] proizvoljni, tada iz f |(gh) sledi f |g ili
f |h.
Dokaz. Ako f - g, tada iz Leme 1 sledi NZD(f, g)=1, pa je 1 = sf + tg, za neko
s, t ∈ F [x]. Tada, h = h · 1 = sf h + tgh = sf h + tqf = t(qf ) = (sh + tq)f , tj. f |h. ¤
Teorema 2. (dualna osnovnom stavu aritmetika) Svaki polinom f ∈ F [x] ste-
pena n ≥ 1 možemo jedinstveno do redosleda faktora predstaviti u obliku f = ap1 p2 . . . pr ,
gde a ∈ F \ {0} i p1 , . . . , pr su nesvodljivi normirani polinomi u F [x] ne obavezno različiti.
Dokaz. Egzistencija: transfinitnom indukcijom po n.
Za n = 1 važi f = ax + b = ap1 , gde je p1 = x + a−1 b.
Neka je tvrd̄enje tačno za sve polinome stepena < n. Tada za f stepena n imamo:

• ako je f nesvodljiv, f = a0 + a1 x + . . . + an xn , an 6= 0, tada

f = an p1 , gde je p1 = a−1 −1 n
n a0 + an a1 x + . . . + x ;

• ako je f svodljiv, tj. f = gh, gde je degg < n, degh < n. Tada, po indukcijskoj
hipotezi, g = bp1 . . . pk , h = cpk+1 . . . pr , b 6= 0, c 6= 0 i svi pi su nesvodljivi i
normirani, pa je f = (bc)p1 . . . pr , gde je a = bc 6= 0.
2

Jedinstvenost: Neka je f = ap1 . . . pr i f = bq1 . . . qs , a 6= 0, b 6= 0, i p1 , . . . , pr , q1 , . . . , qs

su nesvodljivi i normirani. Indukcijom po r dokažimo da je a = b, r = s i {p1 , . . . , pr } =
{q1 , . . . , qs }.
Za r = 1 imamo f = ap1 , pa je p1 = a−1 f = (a−1 b)q1 . . . qs . Kako je p1 nesvodljiv
sledi da je s = 1, tj. p1 = (a−1 b)q1 . Iz normiranosti polinoma p1 i q1 sledi da je a−1 b = 1,
tj. a = b. Dakle, p1 = q1 .
Neka je tvrd̄enje tačno za r − 1. Tada, za r imamo ap1 . . . pr = bq1 . . . qs , odakle sledi
p1 |(bq1 . . . qs ), pa iz leme 2, p1 |q1 ∨p1 |q2 ∨. . . p1 |qs . Iz normiranosti i nesvodljivosti polinoma
p1 , q1 , . . . , qs sledi p1 = q1 ∨ p1 = q2 ∨ . . . ∨ p1 = qs . Ne umanjujući opštost, pretpostavimo
p1 = q1 . Tada, skraćivanjem dobijamo a(p2 . . . pr ) = b(q2 . . . qs ). Po indukcijskoj hipotezi
| {z }
r−1
sledi a = b, r = s, {p2 , . . . , pr } = {q2 , . . . , qs }, pa je i {p1 , . . . , pr } = {q1 , . . . , qs }. ¤
Definicija. Polje F je algebarski zatvoreno akko svaki polinom f ∈ F [x], stepena
n ≥ 1, ima bar jedan koren u F .
Primer. Polje R nije algebarski zatvoreno, na primer, polinom f = x2 + 1 ∈ R[x] nema
koren u R.
Teorema 3. (Gauss, osnovni stav algebre) Polje kompleksnih brojeva je algebarski
zatvoreno.
Sledećom teoremom opisujemo nesvodljive polinome nad algebarski zatvorenim pol-
jem.
Teorema 4. Sledeća tvrdjenja su ekvivalentna:
(1) Polje F je algebarski zatvoreno.
(2) Jedini nesvodljivi polinomi u F [x] su linearni polinomi.
(3) Svaki polinom f ∈ F [x] stepena n ≥ 1 može se faktorisati u proizvod n linearnih
polinoma.
Dokaz. (1)→(2): neka je f ∈ F [x] i degf > 1. Prema (1) postoji c ∈ F tako da je
f (c) = 0. Prema Bezuovom stavu x − c|f . Posto je deg(x − c) = 1 < degf , sledi da je f
svodljiv.
(2)→(3): sledi neposredno iz Teoreme 2.
(3)→(1): neka f ∈ F stepena n ≥ 1 ima faktorizaciju f = p1 . . . pn takvu da je svaki
pi linearni polinom. Ako je ax + b, a 6= 0, linearni faktor od f u F [x], tada je −a−1 b ∈ F
koren polinoma f . Dakle, polje F je algebarski zatvoreno. ¤
Posledica. Polinom f ∈ C[x] stepena n ≥ 1 može se faktorisati u obliku f = an (x −
c1 ) . . . (x − cn ), an 6= 0, gde koreni c1 , . . . , cn ∈ C ne moraju svi biti različiti.
 3

VIŠESTRUKI KORENI POLINOMA

Definicija. Element c ∈ F je koren reda k polinoma f ∈ F [x] ako (x−c)k |f i (x−c)k+1 -

f , tj.
f = (x − c)k q i q ∈ F [x], q(c) 6= o.
Ako je k ≥ 2, tada je c višestruk koren, a ako je k = 1 tada je c prost koren polinoma f .
Neka je F polje karakteristike 0.
Definicija. Ako je f = a0 + a1 x + . . . + an xn ∈ F [x], an 6= 0, tada polinom f 0 =
a1 + 2a2 x + . . . + nan xn−1 zovemo prvi izvodni polinom polinoma f .
Osobine:
(1) Ako je degf = n, onda je degf 0 = n−1 (jer nan = an + . . . + an = (1| + .{z
. . + 1}) an 6=
| {z } |{z}
n 6=0 6=0
0).
(2) (c · f )0 = c · f 0 , c ∈ F
(3) (f + g)0 = f 0 + g 0
(4) (f · g) = f 0 · g + f · g 0
(5) (f k )0 = kf k−1 · f 0 .
Induktivno definišemo izvodne polinome višeg reda:
f 00 = (f 0 )0 , f (k+1) = (f (k) )0 (k ∈ N ).
Teorema. Neka je F polje, charF = 0, i c ∈ F koren reda k polinoma f ∈ F [x]. Ako je
k > 1 tada je c koren reda k − 1 prvog izvodnog polinoma f 0 , a ako je k = 1 tada c nije
koren polinoma f 0 .
Dokaz. Neka je f = (x − c)k q, q ∈ F [x] i q(c) 6= 0. Tada

f 0 = k(x − c)k−1 Q + (x − c)k q 0 = (x − c)k−1 (kq + (x − c)q 0 ) .

| {z }
q1

(i) k > 1
Iz q1 (c) = kq(c) 6= 0 sledi da je c ∈ F koren reda k − 1 polinoma f 0 .
(ii) k = 1
Iz qj (c) 6= 0 sledi da c ∈ F nije koren polinoma f 0 . ¤
Posledica 1. Sve višestruke nule polinoma f su sve nule polinoma NZD(f, f 0 ).
f
Posledica 2. Polinom N ZD(f,f 0 )
ima samo proste korene i ti koreni su različiti koreni
polinoma f .
Primer. Odrediti višetruke korene polinoma f = x7 − 2x5 − x4 + x3 + 2x2 − 1.
NZD(f, f 0 ) = x3 − x2 − x + 1 = (x − 1)2 (x + 1), pa f = (x − 1)3 (x + 1)2 q gde je
degq = 2.
4

f
Iz Hornerove šeme dobijamo q = x2 + x + 1. Takod̄e, polinom N ZD(f,f 0 ) = (x − 1)(x +
2
1)(x + x + 1) ima samo proste korene i to su koreni polinoma f .
Teorema 2. (Taylor,1685-1731.) Ako je F polje, charF = 0, f = a0 + a1 x + . . . +
an xn ∈ F [x] i c ∈ F , tada

f 0 (c) f 00 (c) f (n) (c)

f = f (c) + (x − c) + (x − c)2 + . . . + (x − c)n
1! 2! n!

f (k) (0)
i ak = , (k = 0, 1, . . . , n) gde f (0) = f.
k!
Dokaz. Neka je f = b0 +b1 (x−c)+b2 (x−c)2 +. . .+bn (x−c)n . Odredimo b0 , b1 , . . . , bn .
Iz

f (k) = k!bk + (k + 1)!bk+1 (x − c) + . . . + n(n − 1) . . . (n − k + 1)bn (x − c)n−k

dobijamo
f (k) (c)
f (k) (c) = k!bk pa je bk = za k = 1, 2, . . . , n.
k!
Specijalno, za k = 0 po definiciji je f (0) (c) = f (c). Prema tome

f 0 (c) f (n) (c)

f = f (c) + (x − c) + . . . + (x − c)n .
1! n!

f (k) (0)
Stavljanjem c = 0 dobijamo ak = bk , tj. ak = k!
. ¤
Polinom iz prethodne teoreme zove se Tejlorov polinom.
Teorema 3. Ako je F polje, charF = 0, f ∈ F [x] polinom stepena n ≥ 1 i c ∈ F , tada
c je koren reda k polinoma f akko

f (c) = f 0 (c) = . . . = f (k−1) (c) = 0 i f (k) (c) 6= 0.

Dokaz. (→) Sledi neposredno iz Teoreme 1.

f 0 (c) f (n) (c)
(←) Iz f = f (c) + 1!
(x − c) + . . . + n!
(x − c)n i pretpostavljenog sledi

f (k) (c) f (k+1) (c) f (n) (c)

f= (x − c)k + (x − c)k+1 + . . . + (x − c)n ,
k! (k + 1)! n!

pa je
f (k) (c) f (k+1) (c) f (n) (c)
f = (x − c)k [ + (x − c) + . . . + (x − c)n−k ],
k! (k + 1)! n!
| {z }
q

f (k) (c)
pri čemu je q(c) = k!
6= 0, pa c je koren reda k polinoma f . ¤
 5

Primer. Za polinom f = 2x6 − x5 − 13x4 + 13x3 + 19x2 − 32x + 12 i c = 1 važi

f (1) = f 0 (1) = f 00 (1) = 0, f 000 (1) = −54 6= 0,

pa je c = 1 koren reda 3 polinoma f . Dakle

f = (x − 1)3 q.

Pomoću Hornerove šeme nalazimo q = 2x3 + 5x2 − 4x − 12, pa je

f = (x − 1)3 (2x3 + 5x2 − 4x − 12).

OSOBINE KORENA REALNIH POLINOMA

Neka je f = a0 + a1 x + . . . + an xn ∈ R[x]. Kako je R[x] ⊆ C[x] i C algebarski

zatvoreno polje, sledi da se svaki realni polinom stepena većeg od nula može predstaviti
kao proizvod kompleksnih linearnih polinoma. Kako polje R nije algebarski zatvoreno, u
opštem slučaju se realni polinom ne može napisati kao proizvod linearnih realnih polinom
(na primer, x2 + 1).
Teorema 1. Ako je c ∈ C koren polinoma f ∈ R[x], tada je i c ∈ C koren polinoma f
Dokaz. Primenom osobina operacije konjugovanja kompleksnih brojeva dobijamo

f (c) = a0 + a1 c + a2 c2 + . . . + an cn
= a0 + a1 c + a2 c2 + . . . + an cn
¤
= a0 + a1 c + a2 c2 + . . . + an cn ( jer a0 , . . . , an ∈ R)
= a0 + a1 c + . . . + an cn = 0 = 0.

Iz prethodne teoreme sledi da svaki realni polinom neparnog stepena ima bar jedan
koren u R (jer se kompleksni nerealni koreni javljaju u paru).
Posledica 1. Jedini nesvodljivi polinomi u R[x] su linearni polinomi i kvadratni polinomi
sa negativnom diskriminantom.
Dokaz. Linearni polinomi su svakako nesvodljivi (jer imaju samo trivijalne delioce).
Kvadratni realni polinomi su svodljivi nad poljem R akko imaju koren u R, pa su su
kvadratni realni polinomi nesvodljivi akko imaju negativnu diskriminantu.
Pokažimo da, osim linearnih i kvadratnih polinoma sa negativnom diskriminantom,
nema drugih nesvodljivih realnih polinoma.
Neka je f ∈ R[x], degf > 2. Tada f ∈ C[x], C je algebarski zatvoreno, pa postoji
koren c = α + iβ (α, β ∈ R) polinoma f .

• Ako β = 0, tada c = α ∈ R, pa f = (x − α)q. Dakle, f je svodljiv.

6

• Ako β 6= 0, tada c = α − iβ je takod̄e koren. Za polinom

g = (x − c)(x − c) = (x − α)2 + β 2 = x2 − 2αx + α2 + β 2 ∈ R[x]

važi D = 4α2 − 4(α2 + β 2 ) = −4β 2 < 0. Kako g|f , g ∈ R[x] i degg = 2 < degf ,
sledi da je f svodljiv nad R.

¤
Posledica 2. Svaki realni polinom f stepena n može se predstaviti u obliku

f = an (x − c1 )k1 . . . (x − cr )kr (x2 + p1 x + q1 )l1 . . . (x2 + pt x + qt )lt ,

pri čemu

cj ∈ R, (j = 1, . . . r), pi , qi ∈ R, p2i − 4qi < 0 (i = 1, . . . t), k1 + . . . kr + 2(l1 + . . . + lt ) = n.

Kao što smo videli, svaki polinom f ∈ R[x] stepena n ≥ 1 ima tačno n korena u
C. Med̄utim, praktično odred̄ivanje ovih korena je veoma težak posao. Pored poznatih
formula za odred̄ivanje korena polinoma prvog i drugog stepena, slične, ali znatno složenije
formule postoje i za polinome trećeg i četvrtog stepena (Cardano-ove i Ferrari-ne formule).
Za polinome petog i višeg stepena dokazano je (Abel, Galois) da, u opštem slučaju,
takve formule ne postoje, tj. da se svi koreni polinoma ne mogu dobiti primenom (na
koeficijente polinoma) konačnog niza operacija sabiranja, oduzimanja, množenja, deljenja
i korenovanja. Samo u nekim specijalnim slučajevima postoje postupci za nalaženje korena
polinoma stepena ≥ 5.
Za f ∈ Q[x] ili f ∈ Z[x] postoji praktični postupak za nalaženje racionalnih nula (ako
ih polinom ima).
Teorema 2. Ako je pq ∈ Q, gde p ∈ Z, q ∈ N i NZD(p, q)=1, koren polinoma f =
a0 + a1 x + . . . + an xn ∈ Z[x], gde an 6= 0, a0 6= 0, tada p|a0 i q|an .
Dokaz. Iz
p p2 pn−1 pn
a0 + a1 + a2 2 + . . . + an−1 n−1 + an n = 0
q q q q
množenjem sa q n−1 dobijamo

n−1 n−2 n−1 pn

aq + a1 pq + . . . + an−1 p +a = 0,
|0 {z } nq
∈Z

an pn
pa q
∈ Z. Kako je NZD(p, q)=1, sledi q|an .
qn
Množenjem polazne jednakosti sa p
, p 6= 0 dobijamo

a0 q n
+ a1 q n−1 + . . . an−1 pn−2 q + an pn−1 = 0,
p | {z }
∈Z

a0 q n
pa p
∈ Z. Kako je NZD(p, q)=1, sledi da p|a0 . ¤
 7

Primer. Ako je f = 2x4 + 3x3 − 4x2 + x − 6, onda

a0 = −6 ⇒ p ∈ {±1, ±2, ±3, ±6} p 1 3

⇒ ∈ {±1, ±2, ±3, ±6, ± , ± }.
a5 = 2 ⇒ q ∈ {1, 2} q 2 2
3
Proverom c1 = −2, c2 = 2
su koreni.
√
Teorema 3. Ako je c = a + b √ n, gde a, b ∈ Q i n ∈ N nije potpun kvadrat, koren
polinoma f ∈ Q[x], tada je i a − b n koren polinoma f .