Predavanje: Vitgenštajn

- o onome o čemu se ne može govoriti treba ćutati → etika, estetika, metafizika. → (ne
korespondira činjenicama)
- jezik → pomaže da doživimo iskustvo
● Rezolutno (samo razj.) supstantivno (ima supst. u fil) tumačenje - da u fil. treba da
razjašnjavamo probleme ili nešto više
● Fil istraž.
- smisao reči proizzilazi iz upotrebe → jezičke igre
- jezik vezan za način na koji mi živimo
- duh možemo da upotrebljavamo tako da ne podrazumevamo objekat ili da zapravo time
ne označavamo nita
● privatni jezik je onaj koji smao 1 osoba može razumeti jer:
1. odnosi se samo na unutrašnja stanja osobe (privatan je, jer direktno referira na
privatna stanja)
2. neprevodiv je
● udara na Dekarta → ne možemo ništa da izvedemo iz povlašćenog položaja prvog lica
- jezik i naše znanje se odnose na spoljašnju sferu
- 244-271. paragraf
● Rsel: znanje dovijamo samo na osnovu onoga sa čime smo upoznati, a to su senzacije
→ kritika usmerena i ka njemu
- ne možemo da postavimo kriterijum sami

Predavanje: Funkcionalizam

Odgovor na probleme
- biheviorizma → daje nepotpuna objašnjenja
- ne može da se pozove na druga mentalna stanja
- teorije identititeta
- problem distinktivnih svojstava (bol i C-vlakna) Max Block
- marsovska intuicija
- imaju iste senzacije, ali bol je odreena vrsta neuralnog nadražaja, ali oni
taj nadražaj nemaju.
- funkcionalizam → razlikujemo opis i stvar na koju se opis odnosi ?
- funkcionalistički opis → možemo da se pozovemo i na druga neuralna stanja, stimulus i
output, biheviorista govori samo o ponašanju.
● šta su mentalni entiteti? - metafizički funkc.
● šta znače termini mentalističkog jezika? - analitički

metafizički analitički

kakve vrste su funkcionalne uloge? - zdravorazumsi shvaćene

1. state “machine” kompjutacione funkcionalističke uloge → pozivaćemo
funkcije → vođeni kompjuterima se na upotrebu jezika

1
 a. preteča kompjuterske teorije - unapređenje je logičkog biheviorizma
uma → neuspela analiza mentalnih entiteta
2. vođeni psihologijom
a. zdravorazumska
b. naučna
i. ovo je sve
psihologizam i preteča
biheviorizma

- funkcionalizam govori o strukturi, organizaciji, a ne o telu → strukturno je ono što

određuje mentalna stanja
- često pozivanje i na mehanicistička objašnjenja
- mentalna stanja se mogu definisati pomoću Tjuringove mašine → stanje tabele u datom
trenutku
- problem: u jednom trenutku možemo biti samo u jednom mentalnom stanju
- genetalni problem je što iz strukture koju mu učitavamo pokušavamo da prikažemo
nešto uopšteno → na osnovu hipoteze da je mozak kompjuter, mi tražimo u mozgu
delove analogije kompjuterskim
● na kom nivou se nalaze mentalna svojstva?
○ više funkcije, kompjuterski opisi → specifikacijski → funkcionalizam uloga
(problem kauzalne efikasnosti)
○ ono što realizuje mentalna svojstva → realizacijski

Plejs - Da li je svest moždani proces?

1 Uvod
- savremeni fizikalizam → bihevioristički oreijetnisan
- svest kao poseban oblik ponašanja ili sklonosti ka ponašanju (svrab kao sklonost
ka češanju)
- analiza koja se poziva na ponašanje važi za:
- kognitivne pojmove (“znati nešto”)
- volitivne pojmove (“želeti nešto”)
- privatni osećaji: bol, utisci, snovi itd.
- prihvatanje ne podrazumeva dualizam
- svest je proces u mozgu

2 “Je” definicije i “Je” kompozicije

- iskazi o svesnim stanjima (ISS) =/= iskazi o moždanim procesima (IMP) → razlozi
- možemo govoriti o SS, bez znanja o MP
- ISS i IMP se proveravaju na različite načine
- “X oseća bol, ali se ništa ne dešava u njegovom mozgu” - nije samoprotivrečno
- “Svest je MP” - ni nužno istinit, ni nužno lažan
● uloga “je” varira u iskazima
1. “je” definicije → analitički nužni iskazi

2
 a. “crvno je boja” → kad god je primenljiv
i. “crveno” je gramatički subjekat, a “boja” gramatički predmet
ii. gramatički subjekat, primenljiv je i gramatički predmeta
2. “je” kompozicija → kontigentni iskazi
a. A “njegov sto je stari sanovnik”
b. B “svest je moždani proces”
i. nema nužne povezanosti između gramatičkog subjekta i predmeta
3. “je” predikacije → nešto pripisujemo subjektu - ne možemo reći “i ništa više”
1&2 - zajedničko im je da posle iskaza možemo reći “ i ništa više

3 Logička nezavisnost izraza i nezavisnost entiteta

- A je partkularan (primenjuje se na jedan slučaj), dok je B opšti univerzalni iskaz
(primenjuje se na sva stanja svesti)
- pošto su izrazi “sto” i “drveni sanduk” logički nezavisni (ne moramo ih upotrebljavati
zajedno), onda su i stvari na koje referiraju ontološki nezavisne
- primer sa oblakom: termini “oblak” i “raspršena masa čestica”, nemaju isto značenje, ali
odatle ne zaključujemo da moraju da postoje dva različita entiteta
- izuzetak: razlog nikada istovremeno ne vršimo posmatranja za provere iskaza
“ovo je oblak” i “ovo je raspršena masa čestica”

4 Kada dva skupa posmatranja predstavljaju posmatranja jednog istog događaja

- u slučaju oblaka tvrdili smo identitet na osnovu kontinuiteta dva skupa posmatranja
- “munja je kretanje električnog pražnjenja”
- identitet tvrdimo na osnovu toga što tehnička (?) posmatranja objektivnog
posmatranja običnog čoveka → isto je sa svešću i mentalnim procesima

5 Fiziološko objašnjenej introspekcije i fenomenološka zabluda

● “fenomenološka zabluda” (Šeringdou) → pogrešna pretpostavka da subjekt opisuje
svoje unutrašnje fenomenološko polje, a ne fizičke objekte iz iskustva
○ to što opažamo nešto žuto, ne znači da je na mentalni proces žut
- naši opisi nisu opisi svesnog iskustva, nego stvari koje imamo u iskustvu
● argument: prvo učimo da opisujemo stvari iz okoline, pa tek onda naše iskustvo o njima
→ ne protivreči fizikalnosti objekata
● za fiziologe ostaje da pokažu da je moždani proces koji navodi subjekt da opiše neki
predmet zapravo isti proces koji ima dok stvarno opaža taj predmet
● kada nismo sigurni u vezi ovoga što vidimo, naučili smo da svoje deskriptivne iskaze
počnemo sa “čini mi se…”, “deluje mi” itd.

Smart - Oseti i moždani procesi

- iskazi tipa “osećam bol” nisu pravi iskazi i oni ne govore o nečemu nesvodljivo psihičkom
- ceo svet je objektivno fizikala i hemijom, sem čoveka → deluje malo verovatno da se
čovek ne može svesti na fiziku
- nema filozofskog argumenta koji nas primoravaju da budemo dualisti

3
 - nema zakona koji bi prihvatili “nomološke priveske” kao što je svest → kad budu
navedeni psiho-fizički zakoni, oni će se pozivati na čestice i druge fizičke pojave
● srodan Vitgenštajnu:
○ ne postoje oseti
○ čovek kao fizički mehanizam o koje postoje samo bihevioralne činjenice
○ “vidim žutu sliku” → istraćivanje iskušenja da je tvrdi iskaz o fizičkom objektu
- preciznije određenje: ako se terminima “(?) slika” i “bol” govori o nekom procesu, onda je
to moždani proces → ne sledi da iskaz o osetu ima istu logiku kao iskaz o moždanim
procesima već samo da oseti nisu ništa iznad i povrh moždanih procesa
Primedbe o identitetu
- oset je MP → strog argument
Prigovor 1: svaki “seljak” može govoriti o svojim osetima, a da ne zna ništa o neurologiji
Odgovor 1: mogu postojati kontigentni iskazi oblika “A je identičan sa B” i nema osoba može
zvati da je nešto A, ne znajući da je ovo B.
- pr: narod-lenštine i Večernjača-Zornjača
- pr: munja kao bljesak (javno opažljiv fizički objekat) i kao električno pražnjenje
Pirogovor 2: samo je kontingentna činjenica da kad imamo odreženu vrstu oseta, onda imamo i
adekvatan MP → možda će se pokazati da grešimo
Odgovor 2: to samo znači da iskaz “vidim žutu sliku” nema isto značenje kao “imam taj i taj MP”
- prigovor bi važio samo ako bi značenje nekog termina bila njegova referencija (“Fido” -
Fido)
Prigovor 3:
- moraju postojati svojstva logički različita od fizikalističkih (npr. “biti žut bljesak”)
- “žuto” se može shvatiti kao proizvođenje žutih čulnih utisaka
Odgovor 3:
- sekundarni kvaliteti (boje): moći koje u ljudima izazivaju određene diskrimatorne reakcije
(pr. razlikovanje crvene latice u lišću kupusa)
- “vidim žuto-narandžastu naknadnu sliku”
- “nešto se dešava što je slučno onome što se dešava kada vidim pomorandžu”
- kvazi-logički/predmetno neutralne reči
- “sirovi osećaji” su neuhvatljivi, ali to ne znači da nemaju svojstva, već samo da ih ne
moramo zvati ni pominjati kada govorimo o uzajamnim slučnostima i razlikama →
možemo govoriti da su stvari slične jedna drugoj, a ne moramo znati u čemu se ta
sličnost sastoji
Prigovor 4: naknadna slika se ne nalazi u fizičkom prostoru, a MP se nalazi u prostoru. Dakle,
naknadna slika i MP nisu isto → fenomenološka greška?
Odgovor 4:
- ne tvrdi da naknadna slika jeste mentalni proces, nego da je iskustvo posedovanja
nakanadne slike zapravo mentalni rpces
- mentalni proces nije žut, nego je iskustvo viđenja žutog
- iskustvno opisujemo pozivanjem na druga iskustva
Prigovor 5: za molekularne kretnje u mozgu je smisleno reći da je brzo/sporo, pravo/kružno, ali
nije smisleno reći za višanje nečeg žutog

4
Odgovor 5: termini “čulno iskustvo” i “MP” nemaju isto znalenje, logiku, ni konvenciju dogovora,
ali mogu referirati na istu stvar
Prigovor 6: oseti su privatni, a MP javno dostupni → možemo pogrešiti u identifikaciji MP
Odgovor 6: da znači da jezik introspektivnih iskaza ima različitu logiku od jezika o MP
- jedini kriterijum subjektivnog iskustva su njegova tvrđnja
Prigovor 7: možemo zamisliti da smo pretvoreni u kamen, a da imamo osete
Odgovor 7: “čulno iskustvo” i “MP” nemaju isto značenje
- odnos između MP i iskustva je kontigentan → logički moguće da ne postoje MP
- ipak, onaj ko zastupa prigovor, iskustvo vidi kao “sablasni” entiet → entitet sastavljen od
sablasti
- dualista ne može tvrditi da isustvo nije ni od čega sastavljeno
Prigovor 8: “buba u kuhinji” - kako bi opisi našeg iskustva mogli da dobiju oslonac u jeziku?
- svako jezičko pravilo mora imati javne kriterijume za ispravnu primenu
Odgovor 8: ne postoji jezik privatnih kvaliteta
- “nešto mi izgleda zeleno” ←→ “moje iskustvo je isto kao kad vidim zeleno”
- još uvek nepoznata razlika između MP povezanih sa čulnim iskustvom i onih koje to nisu
ali možemo identifikovati MP koji jesu (ili bi mogli biti kauzalni uslovi ponašanja koje
nazvamo iskustvom)

● Logički status veze: spor između materijalizma i epifenomenalizma ne može biti

razrešen empirijski (evidencija je podjednako jaka za oba), ali načela ekonomičnosti i
jednostavnosti idu u prilog materijalizmu

Armstrong - Priroda duha

- možemo dati potpunu teoriju čoveka, služeći se isključivo fizičko-hemijskim

karakteristikama → molekularna biologija omogućila
- → glavni razlog odbacivanja doktrine: filozofije, moral, religija, a ne argumenti
- materijalističko/fizikalističko shvatanje svesti
● moguć prigovor: Zašto scijentizam? Zašto dati nauci autoritet da odlučuje šta je čovek?
● odgovor: jedino se u nauci dolazi do intelektualne saglasnosti o tome šta je istina →
Hobs: hvalio Kopernika, Galileja i Harvija → pre njih je bio mrak, nije bilo prihvatanja
učenja
- filozofija i religija nisu uspele da ostvare saglasnost
- nauka se menja, ali ono što nam je dala nikad neće biti potpuno prevaziđeno; možda ne
može odgovoriti na neka pitanja, ali ako ona ne može, onda ništa ne može
- naučna vizija čoveka → ključ razumevanja ljudske prirode
● biheviorizam kao objektivnog mentalnog
- Votson → osnivač
- Rajl → kritika Dekarta → mentalno kao sastavni deo fizičkog ponašanja; duh nije
unutrašnja pozornica, nego spoljašnji čin.
- prigovor: možemo imati emociju koja se ne ispoljava
- odgovor: dispozicija ka određenom ponašanju (bihevioristu zanimaju privremene
dispozicije)

5
 - Rajl: subjekt bio sklon da se ponaša na određen način pod određenim uslovima (znači
ne uvek kada se emocija oseća)
- dispozicija: činjenica da se stvari dešavaju kako se dešavaju, npr. lomljivost stakla.
- prigovor Rajlu: nije reč samo o tome da bismo delali pod određenim uslovima, nego da
se nešto zaista odigrava, a to nešto je misao → biheviorizam je neprir. obj. mental.
procesa, jer nije prir. govoriti o nečijem ponašanju kao nečemu identičnom sa njegovim
mišljenjem → čovekovo ponašanje je razlog zbog kojeg mu pripisujemo mentalne
procese, ali mentalni procesi =/= ponašanje → ipak, možemo tvrditi da su mentalna
stanja logičkog pozitivizma sa ponašanjem, jer nas ona navode na ponašanje.
- nauka pokazuje da su jedini uzrok mentalno nagoveštavajućeg ponašanja zapravo
fizičko-hemijski procesi → fizičko stanje CNS-a ←→ mentalno stanje ←→ uzrok
ponašanja
- naučni pojam dispozicije objekta shvata kao stanje objekta koj određene manifestacije (a
ne same manifestacije, kao što su b. tvrdili)
- b. nisu prihvatili ovo shvatanje dispozicije, jer podrazumeva postojanje unutrašnjih
stanja, a za njih sve mora biti spoljašnje
- dva pravca, koja su ga inspirisala:
- neprirodno je misliti o duhu kao o ponašanju
- dispozicije = stanja
- mentalno stanje = stanje osobe prikladno da izazove određena ponašanja
- ljudska misao se kreće dijalektički (Hegel)
- teza: duh kao unutrašnja pozornica (klasična fil.)
- antiteza: duh kao spoljašnje ponašanje (b.)
- sinteza: duh kao unutrašnji princip koji se identifikuje pozivanjem na spoljašnje
ponašane, koje je sklon da proizvede
- sinteza ne povlači nužno materijalizam, ali je on najracionalniji izbor, kako nam nauka
pokazuje
- moguć prigovor: b. neprihvatljiv kada ga primenimo na naš sopstveni slučaj
- biti svestan, doživljavati nešto ne mora da znači da se odigrava samo nešto što je
prikladno da izazove određena ponašanja → primer sa dugom vožnjom auta →
automatizam, ali se neki mentalni procesi i dalje odvijaju (npr. nesvesno smo menjali
brzine)
- odgovor:
- psihologija: postoji logička veza izmešu čulnog opažanja i selektivnog ponašanja (primer
sa životinjom i stazom) → opažaji kao unutrašnja stanja sposobna da naveduna
ponašanje → svest je opažanje ili saznavanje nekog stanja našeg sopstvenog duha
(vozač je svestan puta, ali nije stvestan svesti o putu) → uticaj Loka i Kanta (“unutrašnje
čulo”)
- svest je unutrašnje stanje koje čini čoveka sposobnim za b. istraživanja
- svest → osmatranje jednog dela CNS-a od strane drugog dela CNS-a

Patnam - Filozofija i naš mentalni život OBJ = OBJAŠNJENJE

6
● da li smo sačinjeni od materije ili duhovne tvari? → glavni razlog autonomija našeg
mentalnog života → počiva na pogrešnim pretpostavkama
- pitanje o autonomiji mentalnog života nema veze sa ovim pitanjem
● funkcionalni izomorfizam: dva sistema su funkcionalno izomorfna ako postoji
korespondencija između stanja jednog sistema i stanja drugog sistema, koje čuva
funkcionalna relacija
● problem: pretpostavka pojam prema kojem stvar predstavlja jedan funkcionaln ili
psihološki opis
- ranije objašnjavao funkcionalizam pomoću Tjuringove mašine
- mi smo Tjuringove mašine i imamo normalnu formu za naš funkcionalni opis ne
znamo normalnu formu → možda nemamo sveobuhvatnu psihološku teoriju, ali i
dalje opažamo razlike između psihološke teorije i fizičko/hemijske deskripcije
- dva sistema mogu biti funkcionalno izomorfna iako su različite strukture (pr. električni
računar, računar sastavljen od zupčanika i činovnik mogu vršiti istu funkciju) → MS i FS
nemaju istu strukturu, ali njihova funkcionalna deskripcija je identična
- besmisleno bi bilo tvrditi da funkcionalno izomorfni Marsovci ne osećaju bol, samo zato
što se njihova C-vlakna razlikuju od naših.
- pretpostavka dva sveta:
- sa staromodnim dušama (koje upr. funkcionišu pomoću pinealne žlezde)
- sa komplikovanim mozgovima
- duše iz ova dva primera su funkcionalno izomorfne → ovom primeru se može pripisati
sve što i primeru sa računarima, jer se u osnovi ne razlikuju
- prigovor 1: pojmovi funkcionalne organizacije i funkcionalnog izomorfizma se mogu
primeniti samo na automate
- odgovor 1: Fodor je pokazao da se pojam funkcionalne organizacije može primeniti na
sve na šta može i pojam psihološke teorije (tvrditi suprotno znači tvrditi da se o duši ne
može napraviti teorija)
- prigovor 2: čak i ako postoji teorija o duši, ona poseduje moći koje nijedan mehanicistički
sistem ne može imati
- odgovor 2: duša nema sposobnost predviđanja budućnosti ili bilo šta što krši fizičke
zakone (čak se i telepatija, reinkarnacija itd. u načelu mogu fizički objasniti)
- no problem je što su Didro i Dekart pogrešno pretpostavili da smo mi materijalna bića,
onda i obj. našeg ponašanja mora biti materijalno, tj. fizičko → pr. kada objašnjavamo
kako klin prolazi kroz otvor na ploči možemo se pozivati na fizičke karakteristike klina i
ploče (od čega su napravljeni), a možemo reći i da klin prolazi kroz dovoljno veliki otvor
da bi obuhvatio njegov poprečni presek
● ovo drugi objekat ističe strukturalne osobine relevantne za situaciju (pr. geometrijske
osobine)
- isto obj. će važiti u svakom svetu gde postoje ove strukturalne osobine → zato je obj.
autonoman
- obj. je bolje ukoliko je opštije karaktera
- obj. koje je na višem nivou od pukom molekularnog (kako se kreću molekuli u tom klinu i
toj ploči) ima opštiji karakter, a to mu daje eksplanatornu vrednost

7
 - pogrešno je redukovati npr. ekonomiju do nivoa na kojem su elementarne čestice
učesnici u ekonomskoj igri → da je tako, postizanje stabilne cene bi bilo fizički (!), a ne
ekonomski nužno
- mi zaista opseduje autonomiju u području mentalnog, jer ne postoje razlozi da verujemo
da se ono može obj. fizič. ili hemij. strukturom (laplasovski mu bi to moguće, ali za nas
takvo obj. nije eksplanatorno)
● zašto je pogrešio kada je tvrdio da smo mi Tjuringove mašine i da su naša stanja u
stbvari stanja Tjuringove mašine?
○ Tjuringova mašina se u jednom trenutku može nalaziti u jednom stanju
○ Psihološko stanje bola nije isto što i naše stanje kada osećamo bol ukoliko smo
mašina, jer bi to stanje mašine pored bola moralo da obuhvati i to da li ćemo u
trenutku zaplakati, šta ćemo izgovoriti itd. → čak i ako jesmo Tjuringova mašina,
naša psihološka stanja nisu stanja mašine
○ problem 2: stanje npr. ljubomore zahteva mnogo informacija i stečenim navika;
dakle, nije trenutno, ali stanje Tjuringove mašine su trenutna
○ neko bi ljubomoru mogao da definiše kao disjunkciju konjunkcija različitih stanja i
(?)
○ biti ljubomoran znači biti u stanju A i posedovati (?) C1
○ (neke log. formule :p)
○ ovakav opis bi bio beskonačan i teorija bi bila bez sadržaja
● Značaj mašina u fil. duha?
○ pozitivan: sa njima se prvi put pojavio pojam funckionalne organizacije
○ negativan: navode na pojednostavljivanje
- prigovor: ako su duše i mozgovi funkcionalno izomorfni, zar duše ne bi morale da budu
prilično jednostavne?
- odgovor: u suštini mozak može da bude beskrajno složen
- konačna fizika duše može biti različita (i kompleksnija) od fizike mozga, ali na
račun funkcionalne organizacije važi isti opis za oba (pr. Njutnovi i Keplerovi
zakoni)
- zanima nas intelektualna forma, a ne materija i posedujemo ono što smo oduvek želeli,
a to je autonoman mentalni život

Luis - Psihofizičke i teorijske identifikacije

- teorije identifikacije stvaramo, a ne pronalazimo (npr. H2O imenujemo voda)

- odgovarajuća fiziološka teorija bi mogla da implicira psihofizički identitet
- mentalno stanje M = nosilac kauzalne uloge U
- nervno stanje N = nosilac kauzalne uloge N
- dakle, M=N
- T-termini = teorijski termini → uvodi ih teorija T
- T se predstavlja jednom rečenicom i to je postulat T(t)
- O-terimini = termini iz jezika koji ne pripadaju teoriji T
- ExT(x) → T ima bar jednu realizaciju
- E1xT(x) → T ima jedinstvenu realizaciju → Remzijeve rečenice

8
 ● Karnapova rečenica T: kondicional Remzijeve rečenice i postulata
○ ako ExT(x) onda T(t) → ako je T realizovana, onda T-terminima imenuju
komponente realizacije
○ ako Ex1T(x), onda T(t)
○ ako ne-ExT(x), onda t=*
○ t=onoxT(x)
○ ako - garantuje jedinstvene realizacije
○ * - biti bez denocatije
○ funkcionalna def: služi d ase T-termini definišu pomoću O-termina
● T-termini = nosioci kauzalnih uloga specifikovanih T koji stoje u kauzalnim odnosima
međusobno, kao i sa O-terminima
***
- jednog dana ćemo zakljčiti da su mentalna stanja M1… Mn nervna stanja N1… N2
- imena za mentalna stanja izvode značenje iz opštih mesta koja znamo o tim mentalnim
stanjima
- postulat psihološke teorije koja uvodi T-termine će biti konjunkcija ovih opštih mesta
- O-termini su dovoljni za govor o dražima i reakcijama, kao i kauzalnim ulogama i
pomoću njih uvodimo T-termine
- ako su imena za mentalna stanja slična T-treminima ona se ne odnose ni na šta ako T
(tj. konjunkcija opštih mesta) nije istinita → nama se ne mogu pripisivati izvesna
verovanja ako verovanja ne postoje ili da bi bilo “bola”, mora većina opštih mesta biti
istinita
● Mentalističko objašenjenje
○ E1x(L1(x) & L2(x) & … & C1(x) & C2(x) & … )
○ -----------------------------------------------------------
E
● L1(t)...Ln(t) - kauzalni zakoni
● C1(t)...Cn(t) - premise koje opisiju stanje svesti subjekta u datom trenutku
● E- ponašanje koje treba objasniti
● problem introspekcije
○ svi mentalni termini su povezani mentalnom teorijom T
○ pretpostavka da je introspekcija pouzdana
○ dva stanja ne mogu biti bol i verovanje da osećamo bol ako je jedno pojavi bez
drugog
○ ako se desi da se jedno javi bez drugog, onda stanja više nemaju kauzalnu ulogu
i u tom slučaju se radi o ludaku

Luis - Ljudski bol i marsovski bol

● Ludak: ima iste fizičke karakteristike kao mi, ali različita osećanja → njegov bol je
izazvan vežbanjem, a reakcija je potreba da radi matematiku
● Marsovac: ima različite fizičke karakteristike, ali isto osećanje → isti uzroci i posledice
bola

9
 - ubedljiva teorija svesti mora da obuhvati oba slučaja → problem za materijalističku
teoriju, samo kontingentno povezan sa kauzalnim ulogama, a primer sa Marsovcem da
je samo kontingentno povezan sa fizičkom realizacijom (tj. nadražajem C-vlakana)
- teorija identiteta rešava problem ludaka, a biheviorizam Marsovca, ali nijedna ne rešava
oba
- ludak je u stanju bola, jer je u adekvatnom fizičkom stanju. Marsovac je u stanju bola, jer
je u adekvatnom stanju kauzalne mreže
- ako je pojam bola pojam stanja koje ima određenu ulogu, onda je bilo koje stanje koje
ima tu ulogu - bol
- bol je nerigidan pojam, a reč “bol” je nerigidan dezignator → koncept i ime bola se
kontingentno primenjuju u ovom svetu na jedno stanje, a u drugom stanju ma drugo →
rešenje Marsovca
● Rešenje Marsovca:
○ stanja imaju kauzalnu ulogu za populaciju
○ ako je koncept bola koncept stanja koja ima ulogu onda možemo reći da je to
stanje za populaciju
○ stanje ima kauzalnu ulogu za populaciju akkko kad kog je član populacije u tom
stanju, njegovo bivanje u tom stanju ima određeni uzrok i posledicu
○ Marsovca boli, jer je on u stanju koje ima određenu kauzalnu ulogu za Marsovce
● rešenje ludaka
○ njegovo stanje nema ulogu bola populacije ali on je po svojim fizičkim
karakteristikama član populacije
○ dakle, on je izuzeta u populaciji
- ako su kauzalne činjenice ispravne, onda bol možemo okarakterisati kao fizički fenomen,
pri čemu dopuštamo izuzetke u populaciji → bol povezujemo samo kontingentno sa
kauzalnon ulogom (time dopuštamo i lude vanzemaljce)
● šta je sa bolom bića koje je ludo, vanzemaljsko i jedinstveno? → tj. nema ulogu, ni
prema nama, ni prema svojoj populaciji → nelegitimno biće
- biti u stanju bola je isto što i osećati bol

Denet - Epifenomenološke kvalije

● Džeksonov misaoni eksperiment: Meri jenaučnica koja nikada nije videla boje i ispituje ih
iz prostorije u kojoj se sve vidi crno-belo. Ona otkriva određene fizičke i hemijske
osobine obojenih predmeta i na osnovu toga imenuje predmete kao plave, crvene itd.
Šta će biti s njom kada kada izađe odatle? Iako je imala sve fizičke karakteristike, ona
ugleda boje (“???.... tako izgleda crveno”). Dakle, fizikalizam je pogrešan.
● Denet: ova priča NE pokazuje da ona ZAISTA nauči nešto novo kada prvi put ugleda
boje, jer ako se u premisi pretpostavlja da ona zna SVE fizičke karakteristike, to znači da
zna i boje (pr. sa plavom bananom)
● Džekson: vizuelna iskustva imaju epifenomenološke kvalije → Denet kritikuje
- termin “epifenomenološko” se koristi sa različitim značenjem u filozofiji i psihologiji.
Definicje:
a. sekundarna pojava ili simptom (iz 1706, u kontekstu patologije)

10
 b. nefunkcionalno svojstvo, nus-pojava (Haksli) → ova svojstva koja ne igraju
određenu psihološku ulogu u mišljenju i osećanju
c. u filozofiji kada kažemo da je X epifenomenološko/epifenomenalno, to znači da je
X posledica, ali da ono samo nema posledice (uticaj?) u fizičkom svetu → znači
da epifenomenološko ne utiče ni na f-je.
- 2 fil. značenje je prejako → ako X nema uticaja, onda ga nijednim instrumentom ne
možemo detektovati. Kako da onda empirijski znamo da X postoji?
- 3 odbrana bi mogla biti da epifenomenološko nema uticaja na fizički svet, ali da ima na
mentalni → problem: onda ni naša verovanja ne bi imala uticaj na fizički svet, (valjda
zato što bi i ona bila epif. kvalije) → jedini izlaz je solipsizam (ZAŠTO???)
- kao što nema empirijskih, tako nema ni apriornih razloga za verovanje u epif. kvalije →
pr. sa gremlinima
● Haksli: kvalije su fizička dejstva, koja imaju fizička dejstva (posledice), ali nisu
funkcionalna
- epiffenomenološko: one fizičke karakteristike koje nemaju ulogu u funkcionisanju, ali
imaju neko fizičko dejstvo → npr. ne psotoji poseban razlog zbog koje ne volimo brokoli,
(u tom slučaju) negativna relativna dispozicija je epifenom → kvalije kao reaktivne
dispozicije
● dve vrste svojstava našeg nervnog sistema:
○ krucijalna (za prenos informacija)
○ epifenomenološka

Dejvidson - Mentalni događaji

● Anomalni (nepotpadanje oid zakon) monizam (mentalni događaji identični za fizič.) - 3

principa pomirena:
○ princip uzajamnog uzročnog dejstva
○ princip nomološkog karaktera uzročnosti
○ princip anomičnosti mentalnog
1. primer sa “Bizmarkom - opažanja, verovanja proračuni, odluke imali uzročnu ulogu u
potapanju
2. pretpostavka
3. ne postoje strogi psihofizički zakoni
- događaj je mentalni akko ima mentalistički opis, tj. mental. otvorenu rečenicu istinitu
SAMO za taj dog.
- događaj je fizički ako im opis suštinski sadrži SAMO fizikalistički rečnik
- mentalno nije privatno, subjektivno ili nematerijalno, nego intencionalno
- an. mon.: svi dog. su fizički, ali se za mental. fenomene ne mogu dati čisto fizički obj. →
u ontološkom smislu SVE što postoji je fizič. prirode → ne postoji type nego token
identitet (različito od zastupnika teor. psihofiz. identiteta) → zakonolika relac. između
ment. i fizič. svojstava
- semantički deo priče: ment. fenomeni se NE MOGU isključivo fizič. obj.
- teza o anom. mon. saglasna sa tezom supermenijencije - 2 dog. se ne mogu razlikovati
u mentalnom pogledu ukoliko su fizički slični (da bi se objekat promenio mentalno,

11
 potrebna je promena u fizičkom smislu) → događaji MOGU da instanciraju zakone, ali
zakoni mogu imati ISKLJUČIVO jezič. prirodu, jer su svi događaji - opisi → poenta!
1. uzima dog. ekstenzionalno, pa je slep za dihotomiju mentalno-fizičko
2. se odnosi na dog. koji su opisani kao mentalni, jer su dog. mentalni dok su tako opisani
3. tvrdi da, kada su dog., povezani kao uzrok i posledica oni maju opise koji instanciraju
neki zakon → ne kaže da SVAKO singularno tvrđenje o uzročnosti instancira neki zakon
● U kom smislu ne postoje strogi fiz. zakoni?
○ njegova teorija o nesvodivosti mentalnog na fizičko NIJE dokaz → nomološka
nesvodivost: generalizacije koje povezuju mentalno i fizičko imaju log. formu
zakona, ali nisu zakonite
○ kontrast sa definicijskim (analitičkim biheviorizmom) → glavna greška:
sistematino odbijanje da mentalni pojmovi postoje
○ koje god verovanje da probamo da opišemo bez pozivanja na mentalno - uvek će
nam izmicati konačni opis
● holističko shvatanje mentalnih pojmova: sva verovanja, želje stavovi i namere zajedno
vode ponašanju → ova mreža je beskonačna i zato nije moguće odrediti za kojim fiz.
događajima su identični
- zeleni i “zeleni” smaragadi → mentalistički i fizikalistički predikati NISU stvoreni jedni za
druge (takvo bi bilo neko psihofizičko tvrđenje) → mentalno i fizički operišu razl.
semantičkim okvirima
- ne mogu da budu u mreži zakona jer mental. predikati ne odgovaraju fizičkim
(“svi smaragdi su zeleni”)
- psihofiz. zakoni bi podrazumevali mogućnost prevoda mentalističkog jezika na
fizikalistički, ali to ne može (Kvajn)
- mentalno se ne može uhvatiti u nomološku strukturu dok čoveka posmatramo kao
racionalno biće (racionalnost - kontinuitet anomal. karaktera mentalnog)

Rajl

I
zvanična doktrina: analizam
● tela: u prostoru, javna, podležu mehaničkim zakonima
● umovi: ništa od toga, privatni
● kako interaguju “unutrašnje” i “spoljašnje”?
○ pretpostavka 2 vrste postojanja
■ umovi nemaju međusobno uzrokovanje - duh utiče na duh putem tela
■ imamo sposobnost introspekcije: pretpostavka da ona ima najveću
izvesnost
II
apsurdnost zvanične doktrine
- dogma: “duh iz mašine” (mentalno pripada posebnoj kateogirji) →
principijelna/kategorijalna greška
- pp. univerzitet (način organizacije, ne institucija)
- ne umeju da koriste reči institucija

12
III
poreklo kategorijalne greške
● paramehanička hipoteza: duh kao dodatni centar uzroč. procesa, mašina, ali znatno
različit - duh i telo su delovi ne-satnog mehanizma
- pr. sa rukavicama i poplavom suza → mentalno i fizič. nisu istog log. tipa → idealisti i
materijalisti greše
- idealisti redukuju materiju na duh, a materijalisti obrnuto
- sve to zahteva disjunkciju “ili postoje umovi ili tela, ali ne oboje”
- “postoji duh” vs “postoji telo” → različit log. tip (npr. raste plima, raste nada)
- para??? tip pre paramehaničkog - istorijska napomena

Vitgenštajn

● da li je zamisliv jezik na kome bi neko svoje unutrašnje doživljaje mogao da zapiše /

izgovori za ličnu upotrebu?
○ reči tog jezika se odnose na ono što samo govornik može da zna (privatna
osećanja)
■ niko drugi ne razume taj jezik

● kako se reči odnose na osećanja?

○ “bol” ne znači vrisak → izražavanje bola rečima zamenjuje vrisak, ali ga ne
opisuje
○ “znam da me boli” - besmisleno, jer “znati” podrazumeva da je dostupno svima
(treba “osećam”)
○ “Osećanja su privatna” ←→ “čovek igra sam pasijans”

● šta je moj bol? kako dati ime mom bolu?

○ ako sa “O” označim svoj oset, kako ću to pravilno primenjivati? → za upotrebu
“O” potrebno razjašnjenje koje svi razumeju (čak i ako kažemo da se ne odnosi
na “oset”, već na “nešto” → takođe deo jezika)
○ razumeš reč → znša joj upotrebu
○ primer sa satom, poklonom, itd. → isto kao privat. obj. reči
○ privatni jezik: glasovi koje niko ne razume, a izgleda da ih ja razumem
○ primer: “buba u kutiji” → upotreba reči “buba” izlazi iz jezičke igre
○ jezik ne funkcioniše na isti način (samo da prenese misli)
○ filozogija treba da pokaže muvi izlaz iz flaše za hvatanje muva
○ “bol se ne može zamisliti dok se ne oseti” → kako to znamo?

Nejgel

- svest čini problem duh-telo (jedinstven problem) nesavladivim

● ima li svesno iskustvo = nekako izgleda biti taj organizam = subjektivni karakter iskustva
(SKI) → nije zahvaćen radukcionističkim teorijama, jer smatraju da to ne postoji

13
 - analiza mehaničkih stanja se ne iscrpljuje ponašanjem ili funkcijom → pogrešno
postavljen problem
- fizikalizam (traži objektivnu tačku) ne može da objasni SKI (vezan za jedinstvenu tačku)
- primer sa slepim mišem (eholokacija...) → teško nam je zamisliti da smo slepi miš (ne
kako meni izgleda da sam slepi miš, nego kako slepom mišu izgleda da je slepi miš)
- Nejgelov realizam: mogu postojati činjenice koje ljudi nikada ne mogu predstaviti, ni
razumeti zbog naše strukture
● SKI = određena tačka gledišta (nije vezana za pojedinca, već za tip) (čovek, slepi miš
itd.)
- nije problem znati kako je biti slepi miš, nego kako izgleda
● objektivno: pravac u kojem se kreće razumevanje (ne pretpostavlja krajnju tačku)
● šta bi predstavljalo OKI?
- nećemo se približiti ljudskom duhu ako napustimo osobenost njegove tačke
gledišta - udaljavamo se od prirodnog fenomena
- ne sledi da je fizikalizam pogrešan, nego ne razumemo kako bi on/a bio/la istinit/a
- možemo pretpostaviti da mentalno=fizičko, ali ne znamo koja stanja su poistovećena sa
kojim, niti zašto su m. i f. postojeći → primer sa detetom i materijom i energijom → dete
nema odgovarajući teorijski okvir
● Ima li smisla pitati se kakava su stvarno moja iskustva nasuprot tome kako izgledaju?
○ spekulacija: objek. fenomenolog. bi možda ovo rešila struktural. uloge percepcija
○ za problem duh-telo moramo eršiti šta je subjektivno, a šta objektivno → bez
toga zaobilazimo problem

Džekson

● fizikalne informacije (FI) - fizičke, hemijske, biološke

- postoje kvalitativna stanja koja nisu obuhvaćena FI → kako boli bol? - fizikalizam je
lažan
I epistemološki argument:
- primer “Fred” → ne možemo znati razliku između crv1 i crv2 → ništa fizikalno nas ne
može odvesti do tog saznanja → presađivanjem saznajemo više nego ranije, a ranije
smo znali sve FI - fizikalizam je pogrešan
- pr. Meri
II sučeljavanje sa modalnim argumentom
- skepticizam tuđih svesti → nikakva količina FI ne povlači da drugi imaju svest → mi
nešto imamo, oni ne, fizikalistički opis je isti → fizikalistički je lažan
III sučeljavanje sa “kako izgleda biti” (kritika Nejgela)
- različit od epistemološkog argumenta: nikada nećemo znati kako izgleda biti Fred, ali sa
čepićima znaćemo više o njemu → radi se o njegovim doživljajima
● Nejgel: slepi miš se suviše razlikuje od nas → fizikalizam ne tvrdi ništa o našim
sposobnostima imaginacije → ako je fizikalizam tačan, mi bismo posedovali sav
potreban info o Fredu; ugradnjom čepića ne bismo saznali ništa novo
IV kauzalna uloga kvalitativnih svojstava
- KS: uzročno nedelotvorna

14
 - primedbe:
a. bilo šta što može ne uzrokovati bilo šta
b. evolucija - ili KS doprinose opstanku ili su nus-proizvod
- odgovor: nus-proizvod moždanog procesa koji su potrebni za opstanak
(medved)
c. tuđe svesti - kako ponašanje može da da razlog da drugi imaju KS, ako
ponašanje nije njihova posledica?
- Tajms, Telegraf, Sparsi
- epifenomenalizam ne poriče da su KS posledica moždanih procesa; ona
samo ne uzrokuju; dakle može da se zaključi o drugima na osnovu
ponašanja
- ponašanje → mozak → KS

- epifenomenološka svojstva samo umiriju intuicije dualista, ona ništa ne čine - čemu
onda?
- iako znamo da smo bića evolucije, znanje o tome kako radi evolucija nas ne čini
sposobnima za opstanak - isto važi i za KS → ne možemo znati čemu
epifenomenološka svojstva služe (npr. inteligentni puž)

Kripke

- smatra se da je mentalno i fizičko u odnosu kao i toplota i kretanje molekula → greška je

što se “toplota je kretanje molekula” smatra kontigentnim
- “bol je takvo i takvo mentalno stanje” - kontingentno je, jer se može javiti to stanje bez
bola; može biti stvorenje koje oseća bol, a nema mozak
- toplotu možemo izdvojiti kontingentno (ona na nas utiče tako što se znojimo
(nesuštinsko svojstvo toplote)); bol ne možemo, jer je suštinsko svojstvo bola to kako ga
osećamo → ako je moždano stanje identično bolu, a kontingentno je (kako fizikalisti
tvrde), mogao bi da postoji bol koji ipak nije bol = moždano stanje
- ako je x=y, sva svojstva su ista, pa i modalna
- “bol koji osećam” (izdvojeno iskustvo), “takav i takav moždani proces” (molekularna
konfiguracija) → izdvojeni suštinski
- toplota je izdvojena kontingentnim svojstvom da je osećamo tako i tako, a bol suštinskim
- da bih osećao bol, to mora d abude bol
- nema rešenja za duh/telo

Serl

● biološki odgovor: mentalni procesi su uzrokovani ponašanjem molekula mozga (Serl

zastupa)
- većina naučnika pravi analogiju s kompom (mozak hardver, svest softver) → u svesti
nema ničeg biološkog → svest je manipulisanje fizičkim simbolima, bez veze sa nečim
materijalnim
● Dajson: kompovi su evolutivno napredniji

15
● Mek: termostat ima verovanja

● Serlovo pobijanje: nije trenutno, ima veze sa definicijom kompa

- komp se određuje formalno - simboli nemaju semantički sadržaj
- imati svest je više nego imati sintaktičke procese → misli su o nečemu (imaju
značenje tj. semantiku)
- komp u kome je programiran kineski (na pitanja vadi odgovore iz memorije) ne
razume kineski
- argument sa kineskom sobom → sintaksa nije dovoljna za semantiku
- kad bismo napravili klona od našeg materijala on bi mislio
- komp može da ima samo simulacije
● problemi za kompjutacioniste
a. pozivanje na biheviorizam → ako neko izgleda kao da ima svest, onda je ima →
opovrgnuto kineskom sobom
b. svest je formalna, nije deo biološkog sveta → ostaci dualizma
● Serlovo zaključivanje
○ P1: mozak uzrokuje svest
○ P2: sintaksa nije dovoljna za semantiku
○ P3: kompjuterski programi su definisani sintaksičkom strukturom
○ P4: svest ima semantiku
○ -------------------------------------------------------------------------------
○ Z1: kompovi nemaju svest (P2, P3, P4)
○ Z2: način na koji mozak uzrokuje svest ne svodi se na komp (iz P1 i Z1)
○ Z3: bilo šta što uzrokuje svest moralo bi imati uzroč. moći iste kao mozak (iz P1)
○ Z4: za bilo koju tvroveniu koju bismo mogli napraviti i koja bi imala mentalna
stanja kao mi, primenjivanje kompjuterskog programa nije dovoljno (iz Z1 i Z3) →
tvorevina bi morala da ima semantiku (pr. Marsovac sa zelenom ???)

○ mentalna stanja su prirodni fenomeni (kao rast, reprodukcija ital.???)

16