Универзитет у Бањалуци

Филозофски факултет
Студијски програм – Историја

Ускочки сердар Јанко Митровић и његови синови у

Кандијском и Морејском рату

( Семинарски рад из предмета Национална историја од средине XV

вијека до почетка XIX вијека )

Студент : Предметни професор:

Александар Крагуљ доц др Бошко Бранковић

Бања Лука, 1. 12. 2017. године

Марко Јачов је рођен 6. Фебруара 1949. Године у Задру. Дипломирао је на Београдском
универзитету и на Римокатоличком универзитету у Лувену, у Белгији. Због својих
антикомунистичких ставова, био је приморан да напусти Југославију. Његов докторат
се односи на историју Османлијског царства и Историју Европе у савременом добу.
Специјализовао се за историјску методологију на Институту за европску историју у
Мајнцу.
Од 1991. године је професор савремене историје, а од 2002. професор историје Источне
Европе на универзитетима у Лећеу и Риму. Од 1996. године је члан Пољске академије
наука Кракову.
Његова значајнија дјела су :
1. Католичка мисија на Балкану током Кандијског рата ( 1645-1669 ) књига I и II
2. Између Истока и Запада

Ускочки сердар Јанко Митровић и његови синови у

Кандијском и Морејском рату

У расправи '' Ускочки сердар Јанко Митровић и његови синови у Кандијском и

Морејском рату '', као што сам наслов каже, говори се о Јанку и његовим синовима у
овом периоду, као и о њиховој посредној и непосредној улози у овим ратовима.
У њој се јасно даје до знања да је основни циљ Млечана био ширење пропаганде међу
српским живљем на територији Османлијског царства, гдје се жељела изазвати побуна
Срба у виду њиховог појединачног, али и масовног пресељавања на територију
Млетачке републике. У овом ''задатку'', велику улогу ће одиграти и Јанко Митровић,
као и његови синови Илија, Стојан и Завиша. У расправи се износе неки основни
подаци о Јанку Митровићу, као што је мјесто његовог рођења, село Жегаре, близу
манастира Крупа у сјеверној Далмацији, и да је рођен 1641. године. Моје мишљење је
да је ово грешка, да ли је то пропуст оног ко је писао ову расправу или је то једноставно
правописна грешка, не знам, али се грешка јасно види у чињеници да је његов син
Стојан рођен између 1630-1635. године, а и само дјеловање Јанка се односи на период
до 1659. године. Даље се наводи да се са своја четири брата и око 70 породица из
родног краја преселио у село Поседарје, мјесто између његовог родног краја и Задра.
Временом ће постати вођа котарских ускока, тзв Морлаци, те ће са њима пустошити
границу са Османским царством, а исто тако, предводиће нападе у дубину њихове
територије. Својим ратним вјештинама ће скренути пажњу на себе, добијаће разне
награде од Млечана у виду плате, а њихово повјерење ће враћати на бојном пољу и
досељавајући српске породице на Млетачку територију. Како млетачки извори наводе,
истакао се у многим борбама, међу којима се прославио у бици код Грахова, гдје је
заробио Рустем-бега. Рањен је у борбама са Турцима код ријеке Цетине 1659. године, а
о његовој смрти млетачки провидур ће извјестити млетачког дужда, шта јасно даје до
знања да су његова улога и значај у Млетачкој политици имали велик значај.
Њега је наслиједио његов син Стојан Митровић ( Јанковић ), који је још од раног
дјетињства ''пекао будући занат'' са својим оцем. Његови подухвати ће бити опјевани у
многим пјесмама, као што је ''Ропство Јанковић Стојана'', а о његовом заробљивању ће
провидур обавјестити млетачког дужда, гдје ће рећи да је Стојан завршио у ропству,
како се за њега није дуго чули да ли је жив или мртав, те да се, након 14 мјесеци,
појавио и објаснио му да је био заробљен, одведен у Цариград, одакле је побјегао.
Чињеница да је, као заробљеник, боравио 14 мјесеци у Цариграду, јасно говори о
његовом значају на овом дјелу ратишта, као и о његовом херојству и ратној вјештини,
јер су само изузетне личности и јунаци били довођени пред султана као доказ да је
задатак дан његовим поданицима извршен. Како је Стојан побјегао, није разјашњено.
У наредном периоду ће се истаћи у борбама против Турака, добиће награде од Млечана
у виду веће плате, као и титулу витеза и златни ланац са медаљом св. Марка, као и куће
и земље Јусуф-аге у селу Ислам. Углед који је уживао у том времену се јасно огледа у
томе, да кад би неки погинуо комадант неких ускока, они би долазили њему под власт.
Када је почео нови Млетачко-турски рат, његов задатак је био да врши нападе на Лику
и Босну и да доводи српско становништво њима у службу. То ће и радити, а истаћи ће
се у нападима на Книн, Гламоч, Грахово. Турци ће на Далмацију 1686. године послати
војску од 16 000 војника на челу са босанским пашом Мехмедом Атлагићем, али без
значајнијих резултата, јер ће се у овом походу истаћи Стојан својим ратним
лукавством. Исто тако, имаће велику подршку патријарха Арсенија Чарнојевића, који је
подржавао његов рад, што се види и у томе што је Арсеније послао 100 опремљених
коњаника њему, да би приказао јединство српског народа. Августа идуће године,
Стојан ће извршити напад на Босну, гдје ће и погинути. Велики његов значај је у томе,
што ће његовим војевањем, принудним пресељењем становништва из Босне и Лике, као
и саме њихове жеље да се преселе на територију Млетачке републике, негдје око 50 000
до 100 000 хиљада људи преселити на Млетачку територију. Његов брат Илија се неће
нарочито истаћи, те је његова улога у војевањима са Турцима веома мала. Умријеће
веома млад у Задру. Са друге стране, Завиша, најмлађи син Јанка, ће након смрти
Стојана стати на чело његових људи, и у наредним годинама ће се истаћи у рату против
Турака. Као и његов брат, имаће подршку Арсенија Чарнојевића у пресељавању народа,
а и сам Арсеније ће одиграти важну улогу, јер ће онемогућити рат римокатоличких
свештеника на унијаћењу Срба. Умријеће 1700. године.

Ова распава јасно даје до знања каква је била политика Млетачке републике према
Србима, као и према Османском царству. Због честих сукоба са Османским царством,
Млечани су, пропагандом, ускоцима, разним обећањима привлачили широке народне
масе, које су биле угњетаване са друге стране границе, да прећу на њихову страну и да
ступе у војну службу, гарантујући безбједност њиховим породицама. На тај начин су
жељели смањити моћ Турака на њиховој граници, а и претендовали су на дјелове ових
територија. Улога Јанка Митровића, а нарочито његовог сина Стојана је велика, јер ће
њиховим дјеловањем веома велик број Срба прећи границу, настанити се на територији
Млетачке републике, те ће, у њиховој служби, водити ратове против Турака.
Послиједица овакве Млетачке политике, може се рећи и због дјеловања њих двојице,
ће се јасно видјети у наредним вијековима, јер су Срби престављали велики постотак
становника на овој територији. Истина, један дио Срба је поунијаћен, али је исто тако
велики значај у томе што су, преласком на ову територију, многи Срби сачували своје
главе, и главе своје породице.

Литература

М. Јачов, Ускочки сердар Јанко Митровић и његови синови, Историјски часопис бр 23-
30, ( 1983 ) 223-239.