Stefanovic - Integali PDF

dr Lidija Stefanović
INTEGRALI:
KRIVOLINIJSKI, DVOJNI,
TROJNI, POVRŠINSKI
ZA STUDENTE TEHNIČKIH FAKULTETA;
I DEO
SKC Niš, 2008.

dr Lidija Stefanović
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI,
TROJNI, POVRŠINSKI
ZA STUDENTE TEHNIČKIH FAKULTETA; I DEO
I izdanje, Niš, 2008.
Recenzenti:
dr Ljubiša Kocić, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nišu,
dr Dragana Cvetković–Ilić, vanr. prof. PMFa u Nišu
Izdavač:
Studentski kulturni centar Niš
Za izdavača:
Miroslav Jović, direktor
Urednik:
Aleksandar Blagojević
Tehnička obrada:
dr Lidija Stefanović,
mr Branislav Rand̄elović,
dipl. ing. Biljana D̄ord̄ević
Štampa:
”Petrograf” Niš
Tiraž:
100 primeraka
ISBN 978–86–7757–146–7
Bilo kakvo umnožavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

odobrenja autora.
PREDGOVOR
Ova knjiga je proistekla iz višegodišnjeg rada autora u nastavi na Elek-

tronskom fakultetu u Nišu. Zato je, pre svega, prilagod̄ena i namenjena stu-
dentima tehničkih nauka. Naravno, mogu da je koriste i studenti drugačije
profesionalne orijentacije, koji u okviru predvid̄enog nastavnog programa
imaju ovde iznetu materiju.
Knjiga se odnosi na oblast matematike Integracija realnih funkcija, uk-
ljučujući i integraciju vektorskih funkcija sa realnim komponentama. Neo-
dred̄eni i odred̄eni integral nisu razmatrani jer su oni predmet izučavanja
ranijih kurseva matematike. Prezentovani tipovi integrala su značajni u
drugim oblastima matematike, kakve su Integracija kompleksnih funkcija i
Teorija polja, a ove oblasti su neophodne za stručno usavršavanje studenata
tehničkih nauka.
Knjiga sadrži teoriju, rešene primere kojima se teorija ilustruje i veliki broj
uputstava za primenu teorije, koja nije obuhvaćena primerima, a u praksi je
potreba za takvom primenom česta.
Autor se trudio da način izlaganja bude istovremeno matematički, me-
todološki i pedagoški ispravan, ali i prilagod̄en novim zahtevima u načinu
školovanja studenata. Zato su dokazi nekih teorema izostavljeni, uz obavezno
navod̄enje literature u kojoj se mogu naći, a zauzvrat je teorija demonstri-
rana kroz veći broj adekvatnih primera.
Tekst knjige je urad̄en pomoću programskog paketa MIKTEX (verzija
Amstex 2.0), a slike pomoću programskog paketa Corel Draw (verzija 11) i
odgovarajućih propratnih programa, neophodnih za tehničku obradu teksta
u celini. U vezi sa slikama, autor ukazuje na konvencionalno prikazivanje
prostornih objekata, čiji je ”prirodni” izgled žrtvovan jasnom unošenju po-
dataka, značajnih za te objekte i za problem koji se rešava. Takvi objekti su,
npr., prostorne krive i površi. Korektan prikaz nekih od prostornih krivih i
površi je dat na slikama u Prilogu, a dobijen je pomoću programskog paketa
MATHEMATICA (verzija 6.0).
Autor duguje i ovom prilikom iskazuje zahvalnost dr Vladimiru Pavloviću,
iii
iv PREDGOVOR
asistentu Prirodno–matematičkog fakulteta u Nišu, jer je pročitao veći deo

rukopisa, ispravio postojeće materijalne greške u njemu i ukazao autoru na
mnogobrojne nepreciznosti, previde i propuste, svojstvene tehničkoj, ne i ma-
tematičkoj literaturi. Takod̄e, autor iskreno zahvaljuje asistentima Elektron-
skog fakulteta u Nišu, mr Marjanu Matejiću i mr Branislavu Rand̄eloviću.
Prvom od njih na predanom isčitavanju i ispravljanju teksta, a drugom na
nesebičnoj pomoći u grafičkoj obradi istog. Posebna zahvalnost pripada re-
cenzentima, prof. dr Ljubiši Kociću i prof. dr Dragani Cvetković–Ilić. Nas-
tanak Priloga isključiva je zasluga prof. dr Ljubiše Kocića. Autor smatra da
bi prvobitni rukopis, bez intervencije svih pomenutih učesnika u mukotrpnom
procesu formiranja ove knjige, bio znatno manje korektan u matematičkom,
estetskom i svakom drugom pogledu.
Niš, 2008. g. Autor

SADRŽAJ
1. UVODNI POJMOVI 1
1.1. Pojam krive, oblasti i površi 1
1.2. Orijentacija krive, oblasti i površi 9
1.2.1. Orijentacija i podela prostorne krive 9
1.2.2. Orijentacija i podela ravne oblasti 17
1.2.3. Orijentacija i podela prostorne površi 20
1.3. Riemannovi integrali 26
1.3.1. Vrste i način formiranja Riemannovih integrala 26
1.3.2. Odred̄eni integral 29
1.3.3. Opšte osobine Riemannovih integrala 32
1.4. Koordinatni sistemi 34
1.4.1. Generalisane koordinate: polarne, cilindrične, sferne 35
1.4.2. Primena generalisanih koordinata 41
2. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI 57
2.1. Krivolinijski integrali po luku (I vrste) 57
2.2. Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste) 59
2.3. Izračunavanje krivolinijskih integrala 64
2.3.1. Izračunavanje krivolinijskih integrala I vrste 64
2.3.2. Izračunavanje krivolinijskih integrala II vrste 70
2.4. Veza izmed̄u krivolinijskih integrala I i II vrste 78
2.5. Vektorski krivolinijski integrali 85
3. VIŠESTRUKI INTEGRALI 94
3.1. Dvojni integrali 94
3.2. Trojni integrali 97
3.3. Izračunavanje višestrukih integrala 98
v
vi SADRŽAJ
3.3.1. Izračunavanje dvojnih integrala 98

3.3.2. Izračunavanje trojnih integrala 109
3.4. Smena promenljivih u višestrukim integralima 117
3.4.1. Smena promenljivih u dvojnim integralima 117
3.4.2. Smena promenljivih u trojnim integralima 124
3.5. Green–Riemannova teorema 130
4. POVRŠINSKI INTEGRALI 142

4.1. Površinski integrali po površi (I vrste) 142
4.2. Površinski integrali po koordinatama (II vrste) 143
4.3. Izračunavanje površinskih integrala 147
4.3.1. Izračunavanje površinskih integrala I vrste 147
4.3.2. Izračunavanje površinskih integrala II vrste 155
4.4. Veza izmed̄u površinskih integrala I i II vrste 161
4.5. Vektorski površinski integrali 167
4.6. Teorema Ostrogradskog 173
4.7. Stokesova teorema 178
4.8. Nezavisnost krivolinijskog integrala od puta integracije 183
PRILOG 193
LITERATURA 197
1. UVODNI POJMOVI
1.1. Pojam krive, oblasti i površi
Radi lakšeg praćenja materije koja sledi, dajemo definicije i opise osnovnih
pojmova koji se koriste u kasnijem izlaganju. Pri tome smo, u skladu s potre-
bama ovog kursa, izvršili izvesne modifikacije i učinili značajna skraćivanja.
Za precizna i detaljna objašnjenja videti [6], str. 29–33, uključujući i litera-
turu citiranu u [6].
Prvo navodimo definicije nekih elementarnih topoloških pojmova ([3],

str. 86–95).
Neka je Rn (n = 1, 2, 3) skup svih ured̄enih n–torki realnih brojeva i d
euklidska metrika na tom skupu.
© ¯ ª
Definicija 1.1.1. Skup K(M, r) = X ∈ Rn ¯ d(M, X) < r , gde je
r ∈ R i r > 0, zove se okolina tačke M ∈ Rn .
Definicija 1.1.2. Tačka M ∈ D je unutrašnja tačka skupa D ⊂ Rn ako
postoji okolina K(M, r) takva da je K(M, r) ⊂ D.
Definicija 1.1.3. Skup D ⊂ Rn je otvoren skup ako su sve tačke iz D
unutrašnje.
Definicija 1.1.4. Tačka M ∈ Rn je rubna tačka skupa D ⊂ Rn ako u
svakoj okolini K(M, r) postoji bar jedna tačka iz D i bar jedna tačka iz Dc ,
gde je Dc komplement skupa D u odnosu na Rn .
Definicija 1.1.5. Rub ili med̄a skupa D ⊂ Rn je skup svih rubnih tačaka
za D.
Definicija 1.1.6. Skup D ⊂ Rn je ograničen skup ako postoji okolina
K(M, r) takva da je D ⊂ K(M, r), gde je M ∈ Rn i r konačan broj. U
suprotnom je D neograničen skup.
1
2 INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRŠINSKI; I DEO
Prelazimo sada na definiciju krive i ostale pojmove vezane za krivu.

Definicija 1.1.7. Prostorna kriva L je geometrijsko mesto tačaka
(x, y, z) ∈ R3 dobijenih preslikavanjem
(1.1.1) x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] ⊂ R ,
gde su x(t), y(t), z(t) neprekidne funkcije na [α, β].

Jednačine (1.1.1) su parametarske jednačine ili parametrizacija krive L.
Za postupak kojim se do njih dolazi se koristi isti termin, parametrizacija
krive. Segment [α, β] je oblast definisanosti krive L. Činjenica da je kriva L
data svojim parametarskim jednačinama (1.1.1) često se zapisuje na način
L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] .
Definicija 1.1.8. Prostorna kriva L je prosta ili Jordanova kriva ako

se jednačinama (1.1.1) ostvaruje bijekcija (obostrano
¡ jednoznačno
¢ preslika-
vanje) izmed̄u brojeva t ∈ [α, β] i tačaka X x(t), y(t), z(t) ∈ L.
Bijekciju (1.1.1) ćemo kraće označavati sa [α, β] ↔ L.
Prosta kriva očigledno nema višestrukih tačaka, tj. samu sebe ne dodiruje
i ne preseca.
Prostu krivu L zvaćemo i otvorenom krivom ili lukom, a tačke
¡ ¢ ¡ ¢
A x(α), y(α), z(α) ∈ L , B x(β), y(β), z(β) ∈ L
graničnim tačkama krive L. Još, reći ćemo da je L ograničena sa A i B.

Definicija 1.1.9. Prostorna kriva L, koja se od Jordanove razlikuje samo
u tome što je
x(α) = x(β) , y(α) = y(β) , z(α) = z(β) ,
zove se zatvorena prosta kriva ili kraće zatvorena kriva.

Kod zatvorene krive je preslikavanje (1.1.1) bijekcija samo na intervalu
(α, β), ne i na segmentu [α, β]. Različiti brojevi t = α i t = β se preslikavaju
u istu tačku
¡ ¢ ¡ ¢
A x(α), y(α), z(α) = B x(β), y(β), z(β) ∈ L
i nijedan drugi broj t ∈ (α, β) se ne preslikava u tu tačku. Uslovno rečeno,

”granične tačke krive se poklapaju i otvorena kriva postaje zatvorena”. S
1. UVODNI POJMOVI 3
tim u vezi, ukoliko bar jedan od uslova iz Definicije 1.1.9 nije ispunjen, npr.
ako je x(α) 6= x(β), y(α) = y(β), z(α) = z(β), kriva je otvorena.
Neka su Li (i = 1, 2, . . . , n; n ≥ 3) proste (otvorene) krive, definisane na
različitim segmentima u opštem slučaju. Još, neka za svako i = 1, 2, . . . , n−1
važi: Li i Li+1 imaju samo jednu zajedničku tačku i to graničnu; Li i Lj (j >
i + 1) nemaju zajedničkih tačaka. Tada se krive Li nadovezuju i formiraju
novu krivu
L = L1 ∪ L2 ∪ · · · ∪ Ln ,
koja je takod̄e prosta (otvorena). Ukoliko L1 i Ln imaju jednu graničnu
tačku zajedničku, L je zatvorena prosta kriva.
U slučaju L = L1 ∪ L2 (n = 2) kriva L je otvorena ako L1 i L2 imaju za
zajedničku samo jednu graničnu tačku, a zatvorena ako L1 i L2 imaju dve
zajedničke tačke, obe granične.
Definicija 1.1.10. Prosta ili zatvorena prosta kriva L je glatka kriva
2
ako su izvodi x0 (t), y 0 (t), z 0 (t) neprekidne funkcije na [α, β] i ako je x0 (t) +
2 2
y 0 (t) + z 0 (t) > 0 za svako t ∈ [α, β].
Definicija 1.1.11. Prosta ili zatvorena prosta kriva L je deo po deo glatka
kriva ako je sastavljena od konačno mnogo glatkih delova Li (i = 1, 2, . . . , n)
koji se nadovezuju.
Definicija 1.1.12. Zatvorena glatka ili deo po deo glatka kriva L zove
se kontura.
NAPOMENA 1.1.1. Pretpostavimo da kriva L pripada nekoj od koordinatnih ravni,
npr. xy–ravni. Tada je L ⊂ R2 skup tačaka (x, y) ∈ R2 dobijenih preslikavanjem
x = x(t) , y = y(t) ; t ∈ [α, β] .
Ako ovu krivu posmatramo u prostoru, sve njene tačke (x, y, z) ∈ L imaju istu treću koor-
dinatu z = 0, pa ona postaje specijalan slučaj prostorne krive L ⊂ R3 , date jednačinama
L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ; t ∈ [α, β] .
Analogno, neka segment [a, b] ⊂ R pripada nekoj od koordinatnih osa, npr. x–osi. Pos-
matran u prostoru, on postaje specijalan slučaj prostorne krive L ⊂ R3 , date jednačinama
L: x = x(t) = t , y = y(t) = 0 , z = z(t) = 0 ; t ∈ [a, b] . 4
Nadovezujući se na Definicije 1.1.1–1.1.6, uvodimo pojam oblasti kao

sledeći važan pojam.
Definicija 1.1.13. Skup D ⊂ Rn je povezan skup ako za ma koje dve
različite tačke iz D postoji prosta kriva koja prolazi kroz te tačke i cela se
sadrži u D.
Definicija 1.1.14. Otvoren i povezan skup D ⊂ Rn zove se oblast.

Definicija 1.1.15. Skup D ⊂ Rn , koji se sastoji od tačaka oblasti D i
tačaka njenog ruba, zove se zatvorena oblast.
Ako je D ⊂ R, D je interval na koordinatnoj osi. Ako je D ⊂ R2 , D je
oblast u koordinatnoj ravni ili ”ravna” oblast. Ako je D ⊂ R3 , D je oblast
u prostoru ili prostorna oblast.
U ovom trenutku se zadržavamo na ravnim oblastima.
Definicija 1.1.16. Granična kriva oblasti D ⊂ R2 je svaka zatvorena
prosta kriva koja je deo ruba ili ceo rub te oblasti u R2 .
Ukoliko je granična kriva kontura, zvaćemo je i graničnom konturom
oblasti D ili samo konturom oblasti D.
Unija svih graničnih krivih čini granicu oblasti D. Prema Definiciji 1.1.15,
zatvorena oblast D sadrži svoju granicu. Ako je D ograničena oblast u smislu
Definicije 1.1.6, reći ćemo da je D ograničena svojom granicom.
Bez dokaza navodimo sledeću teoremu ([2], str. 13).
Teorema 1.1.1. (JORDANOVA TEOREMA) Svaka zatvorena prosta kriva
L ⊂ R2 deli koordinatnu ravan na dve oblasti, jednu ograničenu i drugu
neograničenu.
Ograničena oblast iz Teoreme 1.1.1 zove se unutrašnjost krive L i označava
se sa int L, a neograničena oblast je spoljašnjost krive L, u oznaci ext L. Pri
tome je L zajednička granična kriva obe oblasti.
Nadalje radimo samo sa ograničenim oblastima i njihovim granicama sas-
tavljenim od kontura.
Definicija 1.1.17. Oblast D ⊂ R2 je jednostruko ili prosto povezana
oblast ako za svaku zatvorenu prostu krivu L ⊂ D važi int L ⊂ D. Sve ostale
oblasti su višestruko povezane oblasti.
Granica prosto povezane oblasti se sastoji od samo jedne konture, a
granica višestruko povezane oblasti od više kontura koje nemaju zajedničkih
tačaka. Brojem graničnih kontura je odred̄ena višestrukost oblasti. Konkre-
tno, granica dvostruko povezane oblasti ima dve konture, trostruko povezane
oblasti tri konture, itd.
Neka je D n–tostruko povezana oblast i neka je njena granica sastavljena
od kontura L i Li (i = 1, 2, . . . , n − 1), takvih da je Li ⊂ int L za svako
i = 1, 2, . . . , n − 1. Tada je L spoljna kontura oblasti D, a Li su unutrašnje
konture oblasti.
Na sledećoj slici su prikazane prosto, dvostruko i trostruko povezana
oblast redom.
1. UVODNI POJMOVI 5
L L L
L1 L1 L 2
Slika 1.1.1.
U skladu sa ranijim dogovorom, za prosto povezanu oblast sa Slike 1.1.1

kažemo da je ograničena konturom L, za dvostruko povezanu da je ograni-
čena konturama L i L1 , itd.
Definicija 1.1.18. Prosto povezana oblast D ⊂ R2 je elementarna oblast
ako prava kroz proizvoljnu tačku iz D, koja je paralelna ma kojoj od koor-
dinatnih osa, seče granicu (konturu) te oblasti samo u dve tačke.
X M
Slika 1.1.2.
Prva oblast na Slici 1.1.2 je elementarna jer prave kroz svaku tačku
X ∈ D, paralelne koordinatnim osama, seku konturu oblasti u po dve tačke.
Druga oblast nije elementarna jer postoji tačka M ∈ D kroz koju prava
paralelna y–osi seče konturu u četiri tačke.
Prelazimo na pojam površi.

Definicija 1.1.19. Prostorna površ S je geometrijsko mesto tačaka
(x, y, z) ∈ R3 dobijenih preslikavanjem
(1.1.2) x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ; (u, v) ∈ Duv ⊂ R2 ,
gde su x(u, v), y(u, v), z(u, v) neprekidne funkcije na Duv , a Duv je
ograničena, zatvorena i prosto povezana oblast.
U Definiciji 1.1.19 su za oblast Duv uvedeni uslovi koji nisu neophodni,
ali odred̄uju za nas interesantne površi. Na primer, Duv može da bude
višestruko povezana oblast.
Jednačine (1.1.2) su parametarske jednačine površi S, a postupak kojim

se do njih dolazi je parametrizacija površi. Oblast Duv je oblast definisanosti
površi S. Da je površ S zadata svojim parametarskim jednačinama (1.1.2)
često se zapisuje sa
S: x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ; (u, v) ∈ Duv .
Definicija 1.1.20. Prostorna površ S je prosta površ ako se jednačinama

(1.1.2)
¡ ostvaruje bijekcija¢ izmed̄u tačaka oblasti (u, v) ∈ Duv i tačaka površi
X x(u, v), y(u, v), z(u, v) ∈ S.
Bijekciju (1.1.2) kraće označavamo sa Duv ↔ S.
Prostu površ zovemo i otvorenom površi, a krivu L ⊂ S, koja se dobija bi-
jekcijom (1.1.2) iz granične krive oblasti Duv , graničnom krivom ili granicom
površi S. Primećujemo da je granica L površi S zatvorena kriva. Ukoliko je
L kontura, kažemo da je L granična kontura ili samo kontura površi S. U
oba slučaja je površ S ograničena sa L.
Pojam zatvorene proste površi ili kraće zatvorene površi nije jednos-
tavno definisati, ali ga je jednostavno intuitivno prihvatiti. Kako precizna
matematička definicija nije neophodno potrebna za razumevanje ovog kursa,
oslonićemo se na intuiciju i iskustvo čitalaca. Na primer, sfera (lopta) je
zatvorena površ, dok je polusfera otvorena površ.
Izmed̄u zatvorene krive i zatvorene površi postoji analogija u sledećem
smislu. Kod zatvorene površi preslikavanje (1.1.2) nije bijekcija samo na
granici oblasti Duv jer se po dve ili više različitih tačaka sa granice oblasti
preslikavaju u istu tačku površi S. Time se zatvorena granična kriva oblasti
Duv preslikava u otvorenu krivu sa površi S, a ne u zatvorenu graničnu
krivu površi. Svakodnevnim rečima kazano, ”granična kriva površi se sklapa
i otvorena površ se zatvara”.
Navodimo još jednu ”sličnost” izmed̄u prostorne krive i površi. Neka su
Si (i = 1, 2, . . . , n) otvorene površi, definisane na različitim oblastima Duv
u opštem slučaju i neka kao zajedničke tačke imaju samo tačke sa svojih
granica. U izvesnim situacijama, za nas i jedino interesantnim, površi Si
formiraju novu otvorenu ili zatvorenu površ
S = S1 ∪ S2 ∪ · · · ∪ Sn .
Najjednostavniji slučaj je S = S1 ∪ S2 . Površ S je otvorena ako se

granične krive površi S1 i S2 poklapaju delimično. Površ S je zatvorena
ako se granične krive poklapaju u celini, tj. ako površi S1 i S2 imaju za-
jedničku graničnu krivu.
1. UVODNI POJMOVI 7
Definicija 1.1.21. Prosta ili zatvorena prosta površ S je glatka površ

ako su parcijalni izvodi prvog reda
∂x ∂x ∂y ∂y ∂z ∂z
xu = , xv = ; yu = , yv = ; zu = , zv =
∂u ∂v ∂u ∂v ∂u ∂v
neprekidne funkcije na Duv i za minore

¯ ¯ ¯ ¯ ¯ ¯
¯x yu ¯¯ ¯ xu zu ¯¯ ¯ yu zu ¯¯
A = ¯¯ u , B = ¯ , C = ¯
xv yv ¯ ¯ xv zv ¯ ¯ yv zv ¯
matrice · ¸
xu yu zu
xv yv zv
važi A2 + B 2 + C 2 > 0.
Definicija 1.1.22. Prosta ili zatvorena prosta površ S je deo po deo glatka
površ ako je sastavljena od konačno mnogo glatkih delova Si (i = 1, 2, . . . , n).
Primetimo da je granična kriva proste i deo po deo glatke površi kontura.
Ukoliko nije drugačije rečeno, nadalje radimo sa deo po deo glatkim kri-
vama i površima.
NAPOMENA 1.1.2. Neka je D ⊂ R2 zatvorena, ograničena i prosto povezana oblast
u nekoj od koordinatnih ravni, npr. D = Dxy u xy–ravni. Ako ovu oblast posmatramo
u prostoru, ona prestaje da bude oblast (sve tačke iz Dxy su rubne) i postaje specijalan
slučaj prostorne površi S ⊂ R3 , date jednačinama
S: x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) = 0 ; (u, v) ∈ Duv . 4
Vraćamo se na prostorne oblasti. Zbog analogije sa ravnim oblastima,

ukratko dajemo samo najvažnije činjenice.
Granična površ oblasti D ⊂ R3 je svaka zatvorena površ koja je deo ruba
ili ceo rub te oblasti u R3 .
Unija svih graničnih površi čini granicu oblasti.
Granica prosto povezane oblasti se sastoji od jedne zatvorene površi, a
n–tostruko povezane oblasti od n zatvorenih površi, koje nemaju zajedničkih
tačaka.
Za prosto povezanu oblast D i njenu granicu S kažemo: S ograničava D,
D je ograničena sa S, D je unutrašnjost površi S i slično. Za višestruko
povezanu oblast takod̄e kažemo da je ograničena svojom granicom, ali uz
navod̄enje svih zatvorenih površi od kojih se granica sastoji.
Prostorna oblast je elementarna pod istim uslovima kao i ravna oblast.
NAPOMENA 1.1.3. Mnogi od termina su ovde uvedeni radi lakšeg izražavanja i spo-
razumevanja, pa su internog karaktera. Ne treba ih poistovećivati sa opšte prihvaćenim
terminima koji se odnose na skupove jer oni označavaju različite pojmove. Na primer,
otvorena kriva iz Definicije 1.1.7 i otvorena površ iz Definicije 1.1.20 su zatvoreni skupovi
u R3 ([3], str. 93). Takod̄e,
neka su A i B granične tačke krive L. Ako krivu L posma-
tramo kao skup D = X ∈ R3 X ∈ L}, tada je svaka tačka X ∈ D granična tačka
(tačka nagomilavanja) skupa D ([3], str. 94). Med̄utim, samo su dve tačke iz D, X = A i
X = B, granične tačke krive L. 4
Na kraju, podsećamo čitaoca na sledeće pojmove ([5], str. 18–20).

Neka je (x, y, z) ∈ R3 proizvoljna tačka i D ⊂ R3 proizvoljan skup.
Tačke (x, y, 0), (0, y, z), (x, 0, z) su ortogonalne projekcije tačke (x, y, z)
na koordinatne ravni xy, yz i zx redom.
Tačke (x, 0, 0), (0, y, 0), (0, 0, z) su ortogonalne projekcije tačke (x, y, z)
na koordinatne ose x, y i z redom.
© ¯ ª
Skup (x, y, 0) ¯ (x, y, z) ∈ D je ortogonalna projekcija skupa D na xy–
koordinatnu
© ravan.¯ ª
Skup (x, 0, 0) ¯ (x, y, z) ∈ D je ortogonalna projekcija skupa D na x–
koordinatnu osu.
Analogno se definišu i ortogonalne projekcije skupa D na ostale koordi-
natne ravni i ose.
Preslikavanje koje tački (x, y, z) ili skupu D dodeljuje neku ortogonalnu
projekciju je ortogonalno projektovanje.
Za ortogonalnu projekciju i ortogonalno projektovanje nadalje koristimo
kraće termine projekcija i projektovanje.
Projektovanje skupa u opštem slučaju nije bijekcija. Na primer, različite
tačke (x, y, z1 ), (x, y, z2 ) ∈ D imaju istu projekciju (x, y, 0).
U skladu s prethodnim i prema Definiciji 1.1.7, projekcija Lxy krive L na
xy–ravan je data jednačinama
Lxy : x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ; t ∈ [α, β] ,
a projekcija Lx krive L na x–osu jednačinama
Lx : x = x(t) , y = y(t) = 0 , z = z(t) = 0 ; t ∈ [α, β] .
Takod̄e, prema Definiciji 1.1.19, projekcija Sxy površi S na xy–ravan ima

jednačine
Sxy : x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) = 0 ; (u, v) ∈ Duv .

1. UVODNI POJMOVI 9
Radi matematičke korektnosti kasnijeg izlaganja, na ovom mestu usva-

jamo i sledeći dogovor.
Neka je f = f (x, y, z) funkcija tri argumenta. Ako argumenti x, y, z nisu
nezavisno ¡promenljive, nego¢ funkcije date jednačinama (1.1.1), f je složena
funkcija f x(t), y(t), z(t) definisana na segmentu [α, β]. S druge strane, za
tačku X(x, y, z) važi X ∈ L. Zato funkciju f možemo da posmatramo, ne
kao složenu na [α, β], već kao funkciju tačke f = f (X) na krivoj L. Ovo je
razlog zbog kojeg ćemo da kažemo da je funkcija f = f (x, y, z) definisana
na krivoj L ili da je kriva L oblast definisanosti funkcije f .
¡ Analogno, ako su x,¢ y, z funkcije date sa (1.1.2), složena funkcija
f x(u, v), y(u, v), z(u, v) je definisana na oblasti Duv . Kako je X(x, y, z) ∈
S, to je f = f (X) funkcija tačke sa površi S. Zato je funkcija f = f (x, y, z)
definisana na površi S ili je površ S oblast definisanosti funkcije f .
1.2. Orijentacija krive, oblasti i površi
1.2.1. Orijentacija i podela prostorne krive
Ako postoji parametar t i parametarske jednačine
(1.2.1) x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] ,
kojima je definisana prosta ili zatvorena prosta kriva L, kriva L je dvosmerna

kriva. Smer krive je isto što i specijalna relacija totalnog poretka, kojom se
odred̄uje med̄usobni raspored tačaka na krivoj. Ova relacija totalnog poretka
se uvodi prema jednom od sledeća dva kriterijuma.
1◦ Od dve tačke sa krive prva je ona tačka kojoj odgovara manja vrednost
parametra t ∈ (α, β).
2◦ Od dve tačke sa krive prva je ona tačka kojoj odgovara veća vrednost
parametra t ∈ (α, β).
Neka su tačke M, N ∈ L i neka je sa ≺ označena relacija totalnog poretka.
Zapis M ≺ N čitamo na neki od načina: tačka M je ispred tačke N ; M
prethodi N ; M je prva, a N druga tačka; N je iza M i slično.
Ako su t1 i t2 (t1 < t2 ) vrednosti parametra t ∈ (α, β) koje odgovaraju
tačkama M i N redom, prema kriterijumu 1◦ je M ≺ N , a prema krite-
rijumu 2◦ je N ≺ M . Ovi kriterijumi očigledno odred̄uju dva med̄usobno
suprotna rasporeda tačaka na krivoj, tj. dva med̄usobno suprotna smera, pa
otuda potiče ime dvosmerna kriva.
Dvosmerna kriva L je orijentisana kriva ako je na njoj izabran jedan od

dva moguća smera, koje drugačije zovemo i orijentacijama krive. Ukoliko
orijentacija nije precizirana, krivu smatramo neorijentisanom.
Pojmove raspored tačaka na krivoj, smer krive i orijentacija krive nadalje
poistovećujemo.
Kod otvorene krive, kriterijumi 1◦ i 2◦ se odnose i na vrednosti parametra
t = α, t = β kojima odgovaraju granične tačke krive. Graničnu tačku
otvorene krive koja prethodi svim ostalim tačkama zovemo početnom tačkom,
a graničnu tačku koja je iza svih ostalih krajnjom tačkom krive.
NAPOMENA 1.2.1. Termini orijentisana kriva i dvosmerna (orijentisiva) kriva u lite-
raturi često imaju isto značenje, tj. predstavljaju krivu na kojoj postoje dve prethodno
opisane relacije totalnog poretka, bez obzira da li je neka od njih nametnuta krivoj ili ne.
Termin neorijentisana kriva se sreće i u značenju neorijentisive krive. 4
Orijentacija krive može da se zada posredno ili direktno.

Posredno se zadaje pomoću kriterijuma 1◦ ili 2◦ , kao ona orijentacija koja
je u skladu sa rastućom promenom (rastom) parametra u slučaju kriteri-
juma 1◦ ili ona koja je u skladu sa opadajućom promenom (opadanjem)
parametra u slučaju kriterijuma 2◦ . Da bi se lakše pratila promena parame-
tra, kod zatvorene krive je korisno uzeti tri, a ne dve vrednosti parame-
tra. Ovakav način zadavanja orijentacije zovemo posrednim jer zahteva
prethodno poznavanje konkretnih jednačina (1.2.1) i parametra t koji fi-
guriše u njima.
Na osnovu iskustva, u praksi se kriva prepoznaje kao dvosmerna i bez
utvrd̄ivanja egzistencije preslikavanja (1.2.1). Takod̄e, često postoji više
različitih preslikavanja oblika (1.2.1) pomoću kojih može da se uvede ori-
jentacija na krivoj. Zato se egzistencija jednog ili više preslikavanja oblika
(1.2.1) podrazumeva, preslikavanje se ne navodi, a orijentacija se zadaje di-
rektno: upisivanjem strelice na crtežu, korišćenjem graničnih tačaka kod
otvorene krive ili na neki drugi opisan, ali dovoljno jasan način. Na primer,
za otvorenu krivu L sa graničnim tačkama A i B se kaže: da je A početna
tačka krive; da je B krajnja tačka; da je L orijentisana od A ka B. Često se
y y
koristi i oznaka L = AB sa istim značenjem (Slika 1.2.1). U slučaju L = BA
kriva L je suprotno orijentisana, od tačke B ka tački A (Slika 1.2.2). Direk-
tno zadatoj orijentaciji odgovara samo jedna promena, rastuća ili opadajuća,
konkretno izabranog parametra.
B B
A A
Slika 1.2.1. Slika 1.2.2.
1. UVODNI POJMOVI 11
NAPOMENA 1.2.2. Otvorena kriva L sa graničnim tačkama A i B često se označava

_ _
sa L = AB ili L = BA. Ove oznake ukazuju samo na granične tačke, a ne i na orijentaciju
krive, pa se suštinski ne razlikuju. 4
Ukoliko jednu od orijentacija proglasimo pozitivnom, druga je negativna

i obrnuto. Dajemo dve definicije kojima se upravo jedna od orijentacija bira
za pozitivnu.
Sledeća definicija polazi od posredno zadate orijentacije, pa se njome pozi-
tivna orijentacija takod̄e odred̄uje posredno, pomoću parametra. Definicija
je univerzalna jer se odnosi na sve krive.
Definicija 1.2.1. Kriva je pozitivno orijentisana ako njena orijentacija
odgovara rastućoj promeni parametra.
Prema Definiciji 1.2.1, od dve orijentacije pozitivna je ona koja se dobija
primenom kriterijuma 1◦ (parametar raste), a negativna ona koja se dobija
primenom kriterijuma 2◦ (parametar opada). Pozitivno orijentisana kriva L
se označava sa L+ ili samo sa L, a negativno orijentisana sa L− .
Kod utvrd̄ivanja direktno zadate orijentacije kao pozitivne ili negativne
prema Definiciji 1.2.1, treba biti oprezan. Ista orijentacija za jedan parame-
tar može da bude pozitivna, a za neki drugi parametar negativna, o čemu
svedoči sledeći primer.
Neka je kriva L deo kružnice x2 + y 2 = 1 u I kvadrantu xy–ravni, sa
graničnim tačkama A na x–osi, B na y–osi i neka je orijentisana od tačke A
ka tački B. Ako za parametarske jednačine krive L izaberemo
p
L : x = t , y = 1 − t2 ; t ∈ [0, 1] ,
zadatoj orijentaciji odgovara opadajuća promena parametra x, pa je to ne-

gativna orijentacija (Slika 1.2.3). Ako su parametarske jednačine
p
L : x = 1 − t2 , y = t ; t ∈ [0, 1] ,
zadata orijentacija je pozitivna jer joj odgovara rastuća promena parametra

y (Slika 1.2.4).
y y
B _
B +
L L
A x A x
Specijalan slučaj prostornih krivih su zatvorene krive u nekoj od koordi-

natnih ravni. Definicija 1.2.1 kao univerzalna može da se primeni i na ove
krive. Med̄utim, mnogo je češća definicija kojom se pozitivna (negativna)
orijentacija uvodi direktno.
Definicija 1.2.2. Zatvorena kriva u xy–koordinatnoj ravni je pozitivno
orijentisana ako se njena orijentacija poklapa sa smerom suprotnim kretanju
skazaljke na satu, posmatrano s pozitivnog dela z–ose.
Analogno važi i za zatvorene krive u yz i zx–koordinatnoj ravni, posma-
trano s pozitivnog dela x i y–ose redom (Slika 1.2.5).
z
+
+
L2
L3
y
+
x L1
Slika 1.2.5.
Izdvojene koordinatne ravni sa Slike 1.2.5 su prikazane na Slici 1.2.6.
y z x
+ + +
L1 L2 L3
x y z
Slika 1.2.6.
NAPOMENA 1.2.3. Definicija 1.2.2 podrazumeva koordinatni sistem desne orijen-

tacije. Promenom orijentacije koordinatnog sistema menja se i orijentacija krive. Na pri-
mer, pozitivno orijentisana kriva u zx–ravni (”desni” sistem) je negativno orijentisana u
xz–ravni (”levi” sistem) i obrnuto. O koordinatnim sistemima će više biti reči kasnije. 4
Očigledno je da su Definicije 1.2.1 i 1.2.2 različite jer Definicija 1.2.2

ne obuhvata krive u prostoru, niti otvorene krive. Med̄utim, one se raz-
likuju čak i u specijalnom slučaju zatvorenih krivih u koordinatnoj ravni.
Razlog leži u činjenici da Definicija 1.2.1 pozitivnu (negativnu) orijentaciju
ne utvrd̄uje jednoznačno jer je uslovljava izborom i promenom parametra,
dok Definicija 1.2.2 odred̄uje pozitivnu (negativnu) orijentaciju nezavisno
od parametra. Kao ilustraciju navodimo primer jedinične kružnice L u xy–

ravni, date sa x2 + y 2 = 1. Kako je sin2 t + cos2 t = 1 za svako t ∈ [0, 2π], to
za parametarske jednačine ravnopravno mogu da se uzmu
L: x = cos ϕ , y = sin ϕ ; ϕ ∈ [0, 2π] ,

L: x = sin θ , y = cos θ ; θ ∈ [0, 2π] .
Izaberimo rastuće vrednosti parametra ϕ, npr. √ ϕ =√0, ϕ = π/4, ϕ = π/2.

Na kružnici L se redom dobijaju tačke (1, 0), ( 2/2, 2/2), (0, 1). Ovaj ras-
pored tačaka odred̄uje pozitivnu orijentaciju kružnice prema Definiciji 1.2.1,
koja se poklapa sa pozitivnom orijentacijom iz Definicije 1.2.2 (Slika 1.2.7).
U slučaju parametra θ, za√rastuće√ vrednosti θ = 0, θ = π/4, θ = π/2 se
dobijaju iste tačke (0, 1), ( 2/2, 2/2), (1, 0), ali u redosledu koji odred̄uje
pozitivnu orijentaciju prema Definiciji 1.2.1 i negativnu orijentaciju prema
Definiciji 1.2.2 (Slika 1.2.8).
y y
(0,1) _ _
(0,1) _ _
(Ö2/2,Ö2/2)
(qweqwe123ada
Ö 2/2,V2/2)
(Ö2/2,Ö2/2)
(qweqwe123ada
Ö 2/2,V2/2)
(qweqwe123ada
Ö 2/2,V2/2)
(1,0) x (1,0) x
_
+
L L
Zaključujemo da su kriterijumi iz Definicija 1.2.1 i 1.2.2 ekvivalentni samo

za neke parametre, kakav je parametar ϕ u prethodnom primeru. Ako nije
drugačije rečeno, prednost dajemo Definiciji 1.2.2 zbog njene jednoznačnosti
i pozitivnu orijentaciju zatvorene krive u koordinatnoj ravni odred̄ujemo u
skladu s njom.
NAPOMENA 1.2.4. U praktičnim primenama, neki parametri su pogodni za potrebna
izračunavanja, a neki nisu. Zato se orijentacija, po pravilu, zadaje direktno, zatim se
bira parametar pogodan za izračunavanje, a tek onda se utvrd̄uje promena parametra za
zadatu orijentaciju. Ako parametar raste, zadata orijentacija je pozitivna, a ako opada,
orijentacija je negativna (Definicija 1.2.1). Najčešće nije ni važno da li je zadata ori-
jentacija pozitivna ili negativna, nego je važna samo promena parametra. 4
Navodimo još nekoliko pojmova koji su od interesa za ovaj kurs, uz do-

govor da nadalje imamo u vidu samo deo po deo glatke krive.
Neka je L otvorena ili zatvorena prostorna kriva, a Lxy , Lyz , Lzx njene
projekcije na xy, yz i zx–koordinatnu ravan redom. Uočimo, npr., projekciju
Lxy i pretpostavimo da je odgovarajuće projektovanje bijekcija, kao i da su L

i Lxy opisane pomoću istog parametra t ∈ [α, β] jednačinama oblika (1.2.1),
tj. jednačinama
L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] ,

Lxy : x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ; t ∈ [α, β] .
Kaže se da kriva L i projekcija Lxy imaju saglasne orijentacije ako su obe

istovremeno pozitivno ili obe negativno orijentisane prema Definiciji 1.2.1.
Analogno važi i za projekcije Lyz , Lzx .
Neka je L zatvorena, orijentisana prostorna kriva i L0 neka njena saglasno
orijentisana projekcija (Slika 1.2.9). Zbog razlike u Definicijama 1.2.1 i 1.2.2
dešava se da su L i L0 , npr., pozitivno orijentisane prema Definiciji 1.2.1, ali
da je L0 negativno orijentisana prema Definiciji 1.2.2. Takva je projekcija
L0 = Lyz na Slici 1.2.9. U skladu s ranijim dogovorom, na slici su projekcije
orijentisane pozitivno ili negativno prema Definiciji 1.2.2.
Iako Definicija 1.2.2 ne može da se primeni na krive u prostoru, često se
namerno pravi previd i kaže se, npr., da je L pozitivno orijentisana posma-
trano sa pozitivnog dela z–ose. Pri tome se misli da je saglasna orijentacija
njene projekcije Lxy pozitivna prema Definiciji 1.2.2.
z _
+
L yz
L zx
+
L
y
+
x L xy
Slika 1.2.9.
U proizvoljnoj tački X(x, y, z) orijentisane krive L postavimo tangentu

Lt i sečicu Lc , koja nije normalna na tangentu Lt . U tački X mogu da se
postave dva vektora tangente (tangentni vektori), čiji su smerovi uzajamno
suprotni. Za krivu L, zadatu jednačinama (1.2.1), vektori tangente su ([2],
str. 137)
¡ ¢ ¡ ¢
~t1 = x0 (t), y 0 (t), z 0 (t) , ~t2 = − x0 (t), y 0 (t), z 0 (t) = −~t1 .
Kriva L i tangenta Lt imaju saglasne orijentacije ako je na tangenti izabran

vektor ~t1 i kriva je istovremeno pozitivno orijentisana prema Definiciji 1.2.1,
ili ako je na tangenti izabran vektor ~t2 i kriva je negativno orijentisana. Kriva
L i sečica Lc imaju saglasne orijentacije ako je na sečici izabran vektor koji
gradi oštar ugao θ sa vektorom saglasno orijentisane tangente. Saglasne
orijentacije krive, tangente i sečice su prikazane na Slici 1.2.10.
Lt Lt
L L
q
X Lc q X Lc
Slika 1.2.10.
NAPOMENA 1.2.5. Uopšte uzev, orijentacija različitih krivih se ne upored̄uje.

Izuzetak je slučaj kada su dve krive (ili više krivih) opisane pomoću istog parametra
jednačinama oblika (1.2.1). Tada se kaže da krive imaju saglasne orijentacije ako su
obe istovremeno pozitivno ili obe negativno orijentisane prema Definiciji 1.2.1. Umesto
termina saglasne često se koristi termin uzajamno odgovarajuće orijentacije. 4
Definicija 1.2.3. Neka je ≺ oznaka bilo koje orijentacije dvosmerne krive

L i neka su tačke Ti ∈ L (i = 0, 1, . . . , n) takve da je T1 ≺ · · · ≺ Tn−1 . Ako
je T0 ≺ T1 , Tn−1 ≺ Tn i tačke T0 , Tn se poklapaju sa graničnim tačkama kod
otvorene krive, ili je T0 = Tn kod zatvorene krive, tačkama Ti je izvršena
podela krive L.
Tačke Ti (i = 0, 1, . . . , n) su tačke podele ili podeone tačke krive, pri čemu
_
je T0 početna, a Tn krajnja tačka podele. Delovi Ti−1 Ti izmed̄u uzastopnih
podeonih tačaka su podeoni delovi krive L.
Ako je kriva L orijentisana, podeone tačke Ti (i = 0, 1, . . . , n) moraju da
_
prate izabranu orijentaciju krive, a podeoni delovi Ti−1 Ti da zadrže ori-
jentaciju celine L. Ovo znači da su delovi orijentisani od prethodne ka
y
sledećoj tački podele, tj. Ti−1 Ti . Takod̄e, kod otvorene krive L, početna
tačka podele T0 mora da se poklapa sa početnom tačkom krive, a krajnja
tačka podele Tn sa krajnjom tačkom krive.
Podele prostorne krive L sa graničnim tačkama A i B, za suprotne ori-
y y
jentacije L = AB i L = BA, prikazane su na Slici 1.2.11.
Tn =B Ti-1 T0 =B
Ti
Ti-1 Ti
A=T0 A=Tn
Slika 1.2.11.
Pretpostavimo da je orijentisana kriva L data jednačinama (1.2.1) i da

graničnim tačkama A i B odgovaraju vrednosti parametra t = α i t = β
redom. Ako je
¡ ¢
Ti x(ti ), y(ti ), z(ti ) (i = 0, 1, . . . , n) ,
podeli orijentisane krive L tačkama Ti odgovara podela segmenta [α, β]

tačkama ti (i = 0, 1, . . . , n). Zavisno od orijentacije krive, tačke ti čine
”rastuću” ili ”opadajuću” podelu segmenta [α, β]. Tako je
α = t0 < t1 < · · · < tn = β ; A = T0 , B = Tn

y
za L = AB i
β = t0 > t1 > · · · > tn = α ; A = Tn , B = T0

y y y
za L = BA. Pri tome je AB = L+ zbog rastuće i BA = L− zbog opadajuće
promene parametra t. Važi i obrnuto. Svakoj podeli segmenta [α, β] tačkama
ti (i = 0, 1, . . . , n) odgovara podela krive L tačkama T0 ≺ T1 ≺ · · · ≺ Tn i
y y y y y
orijentacija krive L = T0 Tn , bilo da je T0 Tn = AB ili T0 Tn = BA.
Veza izmed̄u podele segmenta [α, β] i podele krive L ilustrovana je na
Slici 1.2.12 za specijalan slučaj krive iz xy–ravni i izbor parametra t = x.
Podeone tačke ti su označene sa xi (i = 0, 1, . . . , n), u skladu sa izborom
parametra.
y + Tn= B y _
T0 =B
L L
T1
T1
A=T0 A=Tn
a= x0 x1 ... x n= b x a= x n ... x1 x0 =b x
Slika 1.2.12.
Prethodno izvedeni zaključak važi i za zatvorene krive.

Prema Napomeni 1.1.1, segment na nekoj od koordinatnih osa može da se
tretira kao prostorna kriva L. Jasno je da su tada podela segmenta i podela
krive isti pojmovi. Na Slici 1.2.13 je prikazana podela segmenta L = [a, b] sa
x–ose. Uočavamo da se orijentacija označena sa L+ poklapa sa pozitivnim
smerom, a orijentacija L− sa negativnim smerom x–ose.
y y
+ _
T0 T1 L Tn Tn L T1 T0
[ ] [ ]
a=x0 x1 ... x n=b x a=x n ... x1 x0=b x
Slika 1.2.13.
NAPOMENA 1.2.6. Ako je kriva L data jednačinama (1.2.1), na osnovu prethodnog
zaključujemo da iz bijekcije [α, β] ↔ L sledi i bijekcija izmed̄u odgovarajućih podela seg-
menta [α, β] i krive L. Ovu činjenicu ćemo da iskoristimo kasnije. Podelu na krivoj ćemo
da uvodimo direktno, podrazumevajući i ne naglašavajući da je ona nastala iz prethodno
uvedene podele segmenta. 4
1.2.2. Orijentacija i podela ravne oblasti
Neka je D zatvorena, prosto povezana oblast u nekoj od koordinatnih

ravni i L njena kontura. Oblast D je orijentisana oblast ako je kontura L
orijentisana.
Definicija 1.2.4. Oblast D je pozitivno orijentisana ako je kontura L
pozitivno orijentisana.
Pozitivnu orijentaciju konture utvrd̄ujemo prema Definiciji 1.2.2. Ako
je kontura L negativno orijentisana i oblast D je negativno orijentisana.
Pozitivno orijentisana oblast se označava sa D+ ili samo sa D, a negativno
orijentisana sa D− .
Na Slikama 1.2.14 i 1.2.15 su redom prikazane pozitivno i negativno ori-
jentisana oblast D u xy–ravni.
y + y _
L L
_
+
D D
x x
Slika 1.2.14. Slika 1.2.15.
Ako je kontura L pozitivno orijentisana, oblast D ostaje s njene leve

strane pri obilaženju u zadatom pozitivnom smeru. Obrnuto, ako D ostaje
sleva pri obilaženju po konturi L, smer obilaženja konture (orijentacija) mora
da bude pozitivan. Kako pozitivna orijentacija konture odred̄uje pozitivnu
orijentaciju oblasti, često se kaže da je D pozitivno orijentisana ako ostaje
s leve strane pri obilaženju konture L (Slika 1.2.14). Negativno orijentisane
oblasti ostaju s desne strane pri obilaženju konture (Slika 1.2.15).
Za višestruko povezane oblasti Definicija 1.2.4 se modifikuje. Neka je
D zatvorena, n–tostruko povezana ravna oblast, sa spoljnom konturom L i
unutrašnjim konturama Li (i = 1, 2, . . . , n − 1).
Definicija 1.2.5. Oblast D je pozitivno orijentisana ako je spoljna kon-
tura L pozitivno orijentisana, a unutrašnje konture Li (i = 1, 2, . . . , n − 1)
negativno orijentisane.
Slika 1.2.16 prikazuje pozitivno orijentisanu trostruko povezanu oblast D.
y +
+ L
D
_ _
L1 L2
x
Slika 1.2.16.
Primećujemo da u ovom slučaju pozitivno orijentisana oblast D ostaje s

leve strane pri obilaženju ma koje konture L, Li (i = 1, 2, . . . , n − 1).
Prema Definiciji 1.2.4, prosto povezana ravna oblast D i njena kon-
tura L su ”isto” orijentisane, obe istovremeno pozitivno ili obe nega-
tivno. Analogno, prema Definiciji 1.2.5, n–tostruko povezana oblast D i
spoljna kontura L su ”isto” oorijentisane, dok su D i unutrašnje konture Li
(i = 1, 2, . . . , n − 1) ”suprotno” orijentisane. U oba slučaja su oblast D i
njene konture (jedna ili više) saglasno orijentisane.
Definicija 1.2.6. Neka su D i ∆i ⊂ D (i = 1, 2, . . . , n) zatvorene ravne

oblasti. Kažemo da je izvršena podela oblasti D ako oblasti ∆i zadovoljavaju
uslove:
1◦ svaka tačka oblasti D pripada bar jednoj oblasti ∆i ,
2◦ oblasti ∆i i ∆j (i 6= j) mogu da imaju samo svoje rubne tačke kao
zajedničke.
Oblasti ∆i (i = 1, 2, . . . , n) su podeoni delovi oblasti D ili ćelije podele.

Ćelije koje nemaju zajedničkih tačaka sa konturom oblasti D su unutrašnje,
a sve ostale su rubne ćelije. Uobičajeno je da se podela oblasti D na ćelije ∆i
vrši koordinatnim linijama (prave paralelne koordinatnim osama). U ovom
slučaju su unutrašnje ćelije pravougaone oblasti, a za sve ćelije se kaže da su
”pravolinijske” (Slika 1.2.17).
y
Di D
x
Slika 1.2.17.
Ako je oblast D orijentisana, ćelije ∆i (i = 1, 2, . . . , n) moraju da zadrže

orijentaciju celine D. To znači da su sve ćelije pozitivno orijentisane ako
je D pozitivno orijentisana i sve negativno orijentisane ako je D negativno
orijentisana. Pri tome zajednički delovi rubova susednih ćelija imaju po dve,
med̄usobno suprotne orijentacije (Slika 1.2.18).
y
+
D
x
Slika 1.2.18.
Od interesa za dalja izučavanja su pre svega pozitivno orijentisane ravne

oblasti i podele uvedene na njima.
Orijentaciju prostornih oblasti ne definišemo. Definicija podele prostornih

oblasti je u potpunosti analogna definiciji kod ravnih oblasti, uz napomenu da
su ćelije podele ∆i prostorne oblasti. Podela se vrši koordinatnim površima
(ravni paralelne koordinatnim ravnima), pa je unutrašnja ćelija oblast kvadra
(Slika 1.2.19).
z
D
Di
x y
Slika 1.2.19.
1.2.3. Orijentacija i podela prostorne površi
Ako postoje parametri u, v i parametarske jednačine
(1.2.2) x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ; (u, v) ∈ Duv ,
kojima je definisana prosta ili zatvorena prosta površ S, površ S je dvostrana

površ. U suprotnom je S jednostrana površ. Primer jednostrane površi je
Möbiusova traka ([2], str. 234).
Svaka od strana površi se poistovećuje sa jednom od dve med̄usobno
suprotne orijentacije. Dvostrana površ S je orijentisana površ ako je na
njoj izabrana strana, tj. ako je na njoj zadata orijentacija. Ukoliko ori-
jentacija nije precizirana, površ smatramo neorijentisanom. Napominjemo
da se termini orijentisana i neorijentisana površ u literaturi često sreću u
različitom značenju od prethodnog. Odnose se na dvostranu (orijentisivu) i
jednostranu (neorijentisivu) površ.
Orijentacija (strana) površi se uglavnom zadaje direktno: šrafurom na
crtežu, postavljanjem odgovarajućeg normalnog vektora ili jasnim opisom.
Na primer, kod otvorene površi se kaže da je strana površi vidljiva sa pozi-
tivnog dela neke od koordinatnih osa.
Ukoliko jednu od orijentacija (strana) površi proglasimo pozitivnom,
druga je negativna i obrnuto. Umesto pozitivna (negativna) strana površi,
češće se kaže pozitivno (negativno) orijentisana strana površi. Dakle, pojmo-
vi pozitivna (negativna) orijentacija, pozitivna (negativna) strana i pozitivno
(negativno) orijentisana strana površi znače isto.
Pri utvrd̄ivanju orijentacije površi kao pozitivne ili negativne interesuju
nas samo specijalni slučajevi jednačina (1.2.2), kada zatvorena oblast Duv
pripada nekoj od koordinatnih xy, yz, zx–ravni. Takod̄e, imamo u vidu
samo deo po deo glatke površi.
Neka Duv = Dxy pripada xy–koordinatnoj ravni i neka je otvorena površ

S data sa
(1.2.3) z = z(x, y) ; (x, y) ∈ Dxy .
Ovo je kraći zapis za specijalan slučaj jednačina (1.2.2),
x = x(u, v) = u , y = y(u, v) = v , z = z(u, v) ; (u, v) ∈ Duv ,
kada su za parametre izabrani u = x, v = y. Odmah primećujemo da je

Dxy istovremeno oblast definisanosti i ortogonalna projekcija površi S na
xy–ravan, pri čemu je Dxy ↔ S.
U svakoj tački površi S mogu da se postave dva vektora normalna na

površ (vektori normale), tj. na tangentnu ravan površi ([2], str. 40). Ovi
vektori imaju suprotne smerove i odgovaraju različitim stranama površi. Na
Slici 1.2.20 su normalni vektori označeni sa ~n1 i ~n2 , pri čemu je ~n1 postavljen
na osenčenu stranu, a ~n2 na njoj suprotnu stranu površi S.
z
n1 +
S
n1 n2 S
_
n2 S
y
x D xy
Slika 1.2.20.
Neka je Dxy pozitivno orijentisana oblast.
Definicija 1.2.7. Strana površi S je pozitivno orijentisana ako njoj odgo-

varajući normalan vektor zaklapa oštar ugao sa pozitivnim delom z–ose.
U praksi se mnogo češće sreće sledeća opisna definicija.
Definicija 1.2.8. Strana površi S je pozitivno orijentisana ako se ”vidi”

iz beskonačno daleke tačke sa pozitivnog dela z–ose.
Pozitivno orijentisana strana se označava sa S + ili samo S, a negativno

orijentisana sa S − .
Definicijama 1.2.7 i 1.2.8 su ustanovljeni ekvivalentni kriterijumi za po-
zitivnu orijentaciju površi. Na Slici 1.2.20 pozitivno orijentisana strana S +
je osenčena. Ovoj strani odgovara vektor ~n1 koji zaklapa oštar ugao sa
pozitivnim delom z–ose. Ista strana se vidi iz beskonačno daleke tačke sa
pozitivnog dela z–ose. Radi jednostavnijeg izražavanja, u nastavku podra-
zumevamo poziciju posmatrača u beskonačno dalekoj tački koordinatne ose
i naglašavamo samo odgovarajući pozitivan ili negativan deo ose.
Definicije 1.2.7 i 1.2.8 su specijalan slučaj sledećeg opšteg pravila. Isto
orijentisana (pozitivno, negativno) kao oblast Dxy je ona strana površi S
koja se vidi sa pozitivnog dela z–ose ili čiji normalan vektor zaklapa oštar
+
ugao sa pozitivnim delom z–ose (Slike 1.2.21 i 1.2.22). Slučaj oblasti Dxy sa
Slike 1.2.21 je izdvojen u definicijama jer nas on jedino interesuje. Navedeno
opšte pravilo, u stvari, znači da površ S i projekcija Dxy imaju saglasne
orijentacije.
Na ovom mestu primetimo i sledeće. Neka je Lxy kontura oblasti Dxy , a L

kontura površi S. Kako je preslikavanje (1.2.3) bijekcija, to je Lxy bijektivna
projekcija za L na xy–ravan. Konture Lxy i L su takod̄e saglasno orijentisane
(Slike 1.2.9, 1.2.21 i 1.2.22).
z z
_
+
S S
_
S S+
L L
y _
y
x Dx+y x D xy
+ _
Lxy Lx y
Slika 1.2.21. Slika 1.2.22.
NAPOMENA 1.2.7. Posmatran iz beskonačno daleke tačke z–ose, svaki objekat se

vidi kao njegova ortogonalna projekcija na xy–koordinatnu ravan. Imajući u vidu bijek-
ciju Dxy ↔ S i pretpostavku da je Dxy pozitivno orijentisana oblast, što znači da je Lxy
pozitivno orijentisana kontura (Slika 1.2.21), sa pozitivnog dela z–ose vidimo samo jednu
stranu površi S, uključujući i sa Lxy saglasno orijentisanu konturu L. Ovu stranu vidimo
+
kao pozitivno orijentisanu projekciju Dxy , pa je prirodno da upravo to bude pozitivno ori-
jentisana strana S . Suprotna strana površi je negativno orijentisana strana S − . Stranu
+
−
S − vidimo iz beskonačno daleke tačke sa negativnog dela z–ose i to kao projekciju Dxy
+ −
jer se sa ovog dela z–ose oblast Dxy vidi kao Dxy . 4
Neka oblast definisanosti Duv površi S pripada nekoj drugoj koordinatnoj

ravni, ne xy–ravni. Ako oblast Duv i površ S zadovoljavaju iste uslove kao
u prethodnom slučaju Duv = Dxy , pozitivna orijentacija površ S se definiše
analogno. Pretpostavimo da je Duv = Dyz iz yz–ravni i da je
(1.2.4) S: x = x(y, z) ; (y, z) ∈ Dyz .
Tada su sva zaključivanja ista, samo se vrše u odnosu na pozitivan deo x–

ose. Na primer, strana S + je ona čiji normalan vektor zaklapa oštar ugao
sa pozitivnim delom x–ose. U slučaju
(1.2.5) S: y = y(z, x) ; (z, x) ∈ Dzx ,
zaključivanja se vrše u odnosu na pozitivan deo y–ose.

NAPOMENA 1.2.8. Prema Napomeni 1.1.2, svaka ograničena, zatvorena i prosto
povezana oblast D u nekoj od koordinatnih ravni, npr. u xy–ravni, može da se tretira kao
prostorna površ. Sada znamo da je to dvostrana površ. Prema Definiciji 1.2.8, strana D+
je ona koja se vidi sa pozitivnog dela, a strana D− ona koja se vidi sa negativnog dela
z–ose. 4
Na osnovu dosadašnjeg razmatranja vidimo da pozitivna orijentacija

površi zavisi od izbora preslikavanja (1.2.2), konkretno (1.2.3)–(1.2.5), tj.
od izbora parametara u, v. Dakle, Definicijama 1.2.7 i 1.2.8 pozitivna ori-
jentacija je uvedena posredno, slično Definiciji 1.2.1 kod prostorne krive, pa
iznosimo analogno zapažanje. Ista, direktno zadata strana površi S može
da bude različito orijentisana za različite bijekcije Dxy ↔ S, Dyz ↔ S,
Dzx ↔ S. Na Slici 1.2.23 je zadata strana, na koju je postavljen normalan
vektor, negativno orijentisana u odnosu na Dxy ↔ S i pozitivno orijenti-
sana u odnosu na Dyz ↔ S. Zato se površ orijentiše pozitivno ili negativno
isključivo u odnosu na jedno, unapred izabrano preslikavanje oblika (1.2.2).
D yz
S
y
Dxy
x
Slika 1.2.23.
Neka je dvostrana površ S direktno orijentisana i neka je projektovanje

S → Dxy bijekcija, a projektovanje S → Dyz to nije. Tada površ S može
jedinstveno da se opiše pomoću parametara u = x, v = y, tj. preslikavanjem
oblika (1.2.3) i da se izabrana strana jedinstveno pozitivno ili negativno
orijentiše. To nije moguće u slučaju parametara u = y, v = z. Ako praktični
problem zahteva baš upotrebu parametara y i z, površ S se rastavlja na
delove Si (S = S1 ∪ S2 ∪ · · · ∪ Sn ), takve da preslikavanja oblika (1.2.4),
Si : x = xi (y, z) ; (y, z) ∈ Dyz ,
ostvaruju bijekcije Dyz ↔ Si (i = 1, 2, . . . , n). Za delove Si kažemo da

su bijektivni delovi površi S. Delovi Si zadržavaju orijentaciju celine S,
pa na njima treba posmatrati one strane koje se poklapaju sa izabranom
stranom površi S. Tek onda se posmatrana strana svakog dela Si odred̄uje
kao pozitivno ili negativno orijentisana u odnosu na odgovarajuću bijekciju

Dyz ↔ Si .
Kod dvostranih zatvorenih površi, intuitivno i nevezano za prethodno uve-

denu pozitivnu (negativnu) orijentaciju, jedna od strana se zove unutrašnja,
a druga je spoljna strana zatvorene površi. Unutrašnju stranu možemo da
opišemo kao onu koju posmatrač vidi ako se nalazi unutar prostorne oblasti
ograničene zatvorenom površi, a spoljnu stranu kao onu koju posmatrač vidi
ako je van te oblasti. Kao što znamo, ove dve strane su dve med̄usobno
suprotne orijentacije površi. Ako nije drugačije zahtevano, površ se ori-
jentiše izborom spoljne strane i ta strana se smatra pozitivno orijentisanom.
Ovakvo uvod̄enje pozitivne orijentacije je direktno jer je nezavisno od izbora
parametara u, v i analogno je Definiciji 1.2.2 kod zatvorenih krivih u koordi-
natnoj ravni. Primetimo da za zatvorenu površ S ni jedno od projektovanja
S → Dxy , S → Dyz , S → Dzx nije bijekcija, ne samo na granicama oblasti
Dxy , Dyz , Dzx , već i u njihovim unutrašnjim tačkama. Zato, u slučaju
potrebe, zatvorenu površ treba rastavljati na bijektivne delove.
Neka je L orijentisana kontura površi S, X ∈ L proizvoljna tačka i

K(X, r) ⊂ R3 dovoljno mala okolina tačke X (Definicija 1.1.1). U tački
X postavljamo tangentnu ravan St površi S i saglasno orijentisanu tangentu
Lt ⊂ St krive L. Okolina K(X, r) se ortogonalno projektuje na ravan St u
oblast D ⊂ St , a kriva L u krivu L0 ⊂ St . Pri tome se tačke iz K(X, r) ∩ S
projektuju samo s jedne strane krive L0 u skup D1 ⊂ D. Uočimo vektor
~v ⊂ St sa početkom u tački X i pravcem normalnim na Lt . Smer vektora ~v
je takav da ~v i skup D1 imaju X za jedinu zajedničku tačku (Slika 1.2.24).
D1 D
v
X D X D1
L’ v L’
St Lt St Lt
Slika 1.2.24.
Ako je ~t vektor tangente Lt , od dva vektora normalna na S biramo

onaj vektor ~n za koji ~t, ~n, ~v čine ortogonalni sistem desne orijentacije ([3],
str. 254–255). Kontura L i strana površi S imaju saglasne orijentacije ako
je to ona strana na koju je postavljen vektor ~n. Saglasno orijentisana strana
je osenčena na Slici 1.2.25.
z v z v
n t
X L
t n L X
S S
x y x y
Slika 1.2.25.
Zamišljajući sebe kao vektor ~v , u svakodnevnom govoru često koristimo

sledeći intuitivno jasan opis. Pri obilaženju konture L u zadatom smeru,
saglasno orijentisana strana površi S je ona koja nam ostaje sleva.
Uočimo da saglasno orijentisana strana površi ne znači pozitivno (nega-
tivno) orijentisana strana površi. Na primer, površ S sa Slike 1.2.25 se ne
projektuje bijektivno ni na jednu od koordinatnih ravni, pa saglasno orijen-
tisana strana ne može u celini da se orijentiše ni pozitivno ni negativno.
Definicija 1.2.9. Neka su S i Σi ⊂ S (i = 1, 2, . . . , n) otvorene prostorne

površi. Kažemo da je izvršena podela površi S ako površi Σi zadovoljavaju
uslove:
1◦ svaka tačka površi S pripada bar jednoj površi Σi ,
2◦ površi Σi i Σj (i 6= j) mogu da imaju samo tačke sa svojih kontura
kao zajedničke.
Površi Σi (i = 1, 2, . . . , n) su podeoni delovi površi S ili ćelije podele. Za
ove ćelije se kaže da su ”krivolinijske” (Slika 1.2.26). Definicija 1.2.9 važi i
ako je S zatvorena površ.
Ako je površ S orijentisana, ćelije Σi (i = 1, 2, . . . , n) moraju da zadrže
orijentaciju celine S. To znači da je na svakoj od ćelija Σi izabrana ona
strana koja se poklapa sa izabranom stranom površi S. Pri tome su, jasno,
sve ćelije pozitivno orijentisane ako je S pozitivno orijentisana i sve negativno
orijentisane ako je S negativno orijentisana.
z
Si
S
x y
Slika 1.2.26.
Podela površi S na ćelije Σi se vrši posredno, podelom oblasti definisa-

nosti Duv na ćelije ∆i i pridruživanjem ∆i ↔ Σi (i = 1, 2, . . . , n) pomoću
bijekcije (1.2.2). Ako oblast Duv pripada nekoj od koordinatnih xy, yz,
zx–ravni, uobičajeno je da podela površi S nastaje iz podele oblasti Duv
pomoću odgovarajućih koordinatnih površi. Na primer, neka je Duv = Dxy
u xy–ravni podeljena koordinatnim linijama na ćelije ∆i i neka je (1.2.3) bi-
jekcija. Kroz linije paralelne y–osi se postavljaju ravni paralelne yz–ravni, a
kroz linije paralelne x–osi ravni paralelne zx–ravni. Ove ravni (koordinatne
površi) seku površ S i na njoj formiraju podelu na ćelije Σi . Zbog bijek-
cije (1.2.3), ovakva podela površi S je jedinstvena. Važi i obrnuto, svakoj
podeli površi S koordinatnim površima odgovara samo jedna podela oblasti
Dxy koordinatnim linijama. U nastavku govorimo o podeli površi S bez
naglašavanja da je ona nastala iz prethodno uvedene podele oblasti Duv .
NAPOMENA 1.2.9. Pretpostavimo da je preslikavanje (1.2.3) bijekcija i da su konture
ćelija Σi ⊂ S orijentisane saglasno konturama ćelija ∆i ⊂ Dxy (i = 1, 2, . . . , n). Tada
zajednički lukovi susednih ćelija Σi imaju po dve med̄usobno suprotne orijentacije, kao i
kod ćelija ∆i . Ovo zapažanje se u literaturi često koristi za definisanje dvostrane površi
([2], str. 233–234). 4
1.3. Riemannovi integrali
1.3.1. Vrste i način formiranja Riemannovih integrala
Naziv integral odnosi se na različite pojmove: neodred̄eni integral, Rie-

mannovi integrali, Lebesgueovi integrali, itd. Nas interesuju samo Rie-
mannovi integrali. Neodred̄eni integrali su izučavani na ranijim kursevima
matematike ([4], str. 207–242), dok Lebesgueove i ostale integrale ne razma-
tramo.
Neka je f (x), x ∈ [a, b], poznata funkcija, c ∈ R proizvoljna konstanta
i F (x) funkcija takva da je F 0 (x) = f (x), tj. dF (x) = f (x) dx za svako
¡ ¢0
x ∈ [a, b]. Tada je i F (x) + c = f (x). Neodred̄eni integral funkciji f (x)
dodeljuje skup funkcija {F (x) + c | c ∈ R} i označava se sa
Z
f (x) dx = F (x) + c .
Funkcija f (x) je podintegralna funkcija, izraz f (x) dx je podintegralni izraz,

a F (x) + c je primitivna funkcija funkcije f (x) za svako c. Neodred̄eni
integral je očigledno operator suprotan (inverzan) operatoru diferenciranja
([4], str. 208).
Za razliku od neodred̄enog, Riemannovi integrali podintegralnoj funkciji

dodeljuju samo jednu, konkretnu brojnu ili funkcionalnu vrednost. Sem pod-
integralne funkcije, Riemannovi integrali zahtevaju i tzv. oblast integracije.
Oblast integracije je deo ili cela oblast definisanosti podintegralne funkcije,
sa adekvatnim osobinama, za koju se vezuje izračunavanje Riemannovih in-
tegrala. Slučaj kada oblast integracije sadrži tačke u kojima podintegralna
funkcija nije definisana ne uzimamo u razmatranje. Ako je oblast integracije
segment na nekoj od koordinatnih osa, izmed̄u neodred̄enog i Riemannovog
integrala, iako suštinski različitih pojmova, može da se uspostavi veza. Veza
se ostvaruje Newton–Leibnitzovom formulom ([4], str. 264–268).
Zavisno od podintegralne funkcije i oblasti integracije, Riemannovi in-
tegrali obuhvataju više med̄usobno različitih tipova. Najjednostavniji Rie-
mannovi integrali su odred̄eni integrali, koji su takod̄e izučavani ranije ([4],
str. 242–293). Oblast integracije odred̄enih integrala je segment na nekoj
od koordinatnih osa i podintegralna funkcija zavisi od jednog realnog ar-
gumenta. U Riemannove integrale spadaju još: krivolinijski, višestruki
i površinski integrali, koji za oblast integracije imaju prostornu krivu,
višedimenzionalnu oblast i prostornu površ redom. U opštem slučaju, kod
krivolinijskih i površinskih integrala podintegralna funkcija zavisi od tri re-
alna argumenta, dok kod višestrukih integrala broj argumenata podinte-
gralne funkcije odgovara dimenziji oblasti integracije. Na primer, ako je
oblast integracije dvodimenzionalna (zatvorena oblast u nekoj od koordinat-
nih ravni), podintegralna funkcija zavisi od dva argumenta, a ako je trodi-
menzionalna (zatvorena oblast u prostoru), podintegralna funkcija zavisi od
tri argumenta. U prvom slučaju višestruki integrali se zovu dvojni, a u
drugom slučaju trojni integrali.
NAPOMENA 1.3.1. Jasno je da oblast integracije odred̄uje broj argumenata podin-
tegralne funkcije jer funkcija pre svega mora da bude definisana na oblasti integracije. U
izvesnom smislu važi i obrnuto. Na primer, ako podintegralna funkcija zavisi od jednog ar-
gumenta, njena oblast definisanosti je jednodimenzionalna, pa za oblast integracije može
da se uzme jedino segment na koordinatnoj osi. Takod̄e, ako podintegralna funkcija
zavisi od tri argumenta, oblast integracije može da bude kriva, oblast ili površ u pros-
toru, ali ne može da bude segment na koordinatnoj osi ili oblast u koordinatnoj ravni
bez prethodnog svod̄enja podintegralne funkcije na funkciju manjeg broja argumenata.
Inače, oblast definisanosti, oblast integracije i slično su uobičajeni termini koji ne znače
uvek i oblast u topološkom smislu. Korektnije bi bilo reći područje definisanosti, područje
integracije, itd. 4
NAPOMENA 1.3.2. U dosadašnjem tekstu smo pod argumentom funkcije podra-
zumevali nezavisno promenljivu. Inače, argument funkcije može da bude i zavisno
promenljiva, tj. opet neka funkcija. U nastavku, kad god postoji mogućnost zabune,
naglašavaćemo da li je argument nezavisno ili zavisno promenljiva. 4
Grubo govoreći, način na koji se formiraju isti je za sve Riemannove in-

tegrale. Oblast integracije OI se podeli na n delova. U svakom od podeonih
delova P Di (i = 1, 2, . . . , n) se izabere tačka Xi i u njoj izračuna vrednost
podintegralne funkcije P F . Tačka Xi ∈ P Di može da bude bilo koja. Vred-
nost P F (Xi ) se pomnoži izabranom karakteristikom podeonih delova k(P Di )
i izvrši se sumiranje po svim indeksima i = 1, 2, . . . , n. Tako dobijen zbir,
n
X
(1.3.1) Sk (n) = P F (Xi ) · k(P Di ) ,
i=1
zove se integralna ili Riemannova suma funkcije P F (X), gde je X ∈ OI pro-

izvoljna tačka. Riemannov integral se definiše kao granična vrednost sume
(1.3.1) kada broj podeoka n → ∞ i max |k(P Di )| → 0 i označava se sa
1≤i≤n
Z
(1.3.2) P F (X) dk = lim Sk (n) ,
OI n→∞
pri čemu granična vrednost ne sme da zavisi od načina deobe OI i izbo-

ra tačaka Xi . Ako Riemannov integral (1.3.2) postoji, za podintegralnu
funkciju se kaže da je integrabilna na oblasti integracije. Uslovi pod kojima
je neka funkcija integrabilna formulisani su u teoremama o integrabilnosti
([4], str. 245–255; [1], str. 240–246). Ove uslove nećemo da razmatramo.
Pretpostavljaćemo najstroži od njih, da je funkcija neprekidna na oblasti
integracije, imajući u vidu da Riemannov integral može da postoji i pod
manje strogim uslovima. O neprekidnosti funkcija jedne ili više nezavisno
promenljivih videti [3], str. 309; [2], str. 21–22.
U zavisnosti od izabrane karakteristike podeonih delova, razlikuju se pod-
vrste nekih tipova Riemannovih integrala, npr. krivolinijski integrali po luku
i krivolinijski integrali po koordinatama ili površinski integrali po površi i
površinski integrali po koordinatama. Kod krivolinijskih (površinskih) inte-
grala po luku (površi) karakteristika podeoka je njegova dužina (površina).
Kod krivolinijskih (površinskih) integrala po koordinatama karakteristika je
dužina (površina) projekcije podeoka na neku od koordinatnih osa (ravni),
uzeta sa znakom + ili −, zavisno od orijentacije krive (površi). Postoje i
vektorski krivolinijski i vektorski površinski integrali, kada je karakteristika
podeonih delova pogodno izabrani vektor.
Oblast integracije Riemannovih integrala je orijentisana. Uticaj orijenta-
cije oblasti integracije na vrednost integrala zavisi od izabrane karakteristike
podeonih delova. Tako je orijentacija značajna za neke tipove Riemannovih
integrala, npr. za krivolinijske i površinske integrale po koordinatama, jer
promena orijentacije dovodi do promene vrednosti integrala. Za druge tipove

Riemannovih integrala, kakvi su krivolinijski po luku i površinski po površi,
orijentacija oblasti integracije nije važna jer integrali imaju istu vrednost za
bilo koju orijentaciju.
NAPOMENA 1.3.3. Višestruki integrali su generalizacija odred̄enih integrala kada
se sa jednodimenzionalne pred̄e na višedimenzionalnu oblast integracije. S druge strane,
odred̄eni integrali su specijalan slučaj krivolinijskih ako je oblast integracije (kriva) deo
neke od koordinatnih osa, a dvojni integrali su specijalan slučaj površinskih ako je oblast
integracije (površ) deo neke od koordinatnih ravni. Zato su krivolinijski i površinski in-
tegrali takod̄e jedna vrsta generalizacije odred̄enih integrala, ali suštinski drugačija od
višestrukih. Zbog činjenice da se podela krivih i površi vrši posredno, podelom njihovih
oblasti definisanosti, krivolinijski i površinski integrali se često i ne smatraju Rieman-
novim, već se izdvajaju u posebnu grupu integrala, poznatu pod imenom integrali na
mnogostrukostima ([1], str. 324–340). 4
1.3.2. Odred̄eni integral
Svi Riemannovi integrali se rešavaju tako što se odgovarajućim trans-

formacijama dovode na jedan ili više odred̄enih integrala. Zato ukratko
podsećamo čitaoca na tu vrstu integrala. Pri tome, umesto standardnog
pristupa definisanju odred̄enog integrala pomoću Darbouxovih suma ([4],
str. 242–244), prosled̄ujemo prethodno izneto pravilo koje se odnosi na sve
Riemannove integrale.
Oblast integracije odred̄enog integrala je orijentisani segment na nekoj
od koordinatnih osa, npr. OI = [a, b] (a < b) na x–osi. Tačkama xi (i =
0, 1, . . . , n) vršimo deobu segmenta na n podsegmenata P Di = [xi−1 , xi ]
ili P Di = [xi , xi−1 ] (i = 1, 2, . . . , n), u zavisnosti od orijentacije segmenta
(Slika 1.2.13). U svakom od njih biramo tačku Xi = ξi . Za ξi ∈ P Di može
da se uzme bilo koja tačka. Karakteristika podeonih delova je razlika izmed̄u
uzastopnih podeonih tačaka
k(P Di ) = xi − xi−1 ,
s tim što se uvek od sledeće oduzima prethodna tačka. Neka je podintegralna

funkcija P F (X) = f (x) neprekidna na [a, b], gde je tačka X = x ∈ [a, b]
proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = f (ξi ) množimo izabranom karakteristikom
i sabiranjem dobijamo integralnu sumu
n
X
Sx (n) = f (ξi ) · (xi − xi−1 ) ,
i=1
a zatim i odred̄eni integral

Z
f (x) dx = lim Sx (n) ,
[a,b] n→∞
pri čemu max |k(P Di )| = max |xi − xi−1 | → 0 kad broj podeoka n → ∞.
1≤i≤n 1≤i≤n
Ako je segment [a, b] orijentisan od a ka b, tačke xi čine rastuću podelu

a = x0 < x1 < · · · < xi−1 < xi < · · · < xn = b ,
pa važi k(P Di ) = xi − xi−1 > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. U ovom slučaju
Rb
odred̄eni integral se označava sa a f (x) dx. Ako je segment orijentisan od
b ka a, tačke xi čine opadajuću podelu
a = xn < xn−1 < · · · < xi < xi−1 < · · · < x0 = b
i važi k(P DRi ) = xi − xi−1 < 0 za svako i = 1, 2, . . . , n, a odred̄eni integral
a
ima oznaku b f (x) dx. Vidimo da je k(P Di ) = ±|xi −xi−1 | dužina podeoka
P Di , uzeta sa znakom + ili − zavisno od orijentacije segmenta. Dakle,
promena orijentacije dovodi do promene znaka karakteristike k(P Di ), što za
posledicu ima promenu znaka integralne sume Sx (n) i dobro poznatu osobinu
odred̄enih integrala
Z b Z a
(1.3.3) f (x) dx = − f (x) dx .
a b
U specijalnom slučaju, za f (x) ≡ 1 i orijentaciju od a ka b, vrednost

odred̄enog integrala jednaka je dužini segmenta [a, b] jer je
Z b Xn
(1.3.4) dx = lim (xi − xi−1 ) = lim (b − a) = b − a .
a n→∞ n→∞
i=1
Geometrijska interpretacija odred̄enog integrala je sledeća. Neka je f (x)

pozitivna funkcija za svako x ∈ [a, b] i neka je [a, b] orijentisan od a ka b.
Tada je f (ξi ) · (xi − xi−1 ) površina oblasti Di , ograničene pravougaonikom
čije su stranice dužine f (ξi ) > 0 i xi − xi−1 > 0 (Slika 1.3.1), pa je Sx (n) po-
vršina stepenaste oblasti D = ∪ni=1 Di . Kada n → ∞ i max |xi − xi−1 | → 0,
1≤i≤n
površina oblasti D se približava površini m(KT ) oblasti KT , ograničene
krivolinijskim trapezom sastavljenim od delova x–ose, pravih x = a, x = b i
krive y = f (x). Prema tome, važi
Z b
m(KT ) = f (x) dx .
a
y y=f(x)
D1 D2 Di Dn
a=x0 x1 x2 x i-1 xi xi xn-1 xn=b x
Slika 1.3.1.
Ako je f (x) negativna funkcija za svako x ∈ [a, b], tada je f (ξi ) < 0 za
Rb
svako i = 1, 2, . . . , n, pa je a f (x) dx < 0 i za površinu treba uzeti
Z b
m(KT ) = − f (x) dx .
a
Dakle, kada funkcija f (x) ne menja znak na segmentu [a, b], površina oblasti
krivolinijskog trapeza je
¯Z b ¯
¯ ¯
m(KT ) = ¯ f (x) dx¯ .
a
Ako f (x) menja znak na [a, b], npr. samo u tački c ∈ (a, b), segment [a, b]
treba deliti na podsegmente [a, b] = [a, c] ∪ [c, b] na kojima f (x) ima stalan
znak, na svakom od podsegmenata računati odred̄eni integral i sabrati mo-
dule dobijenih vrednosti. Na taj način se odred̄uje površina m(F G) oblasti
F G, ograničene figurom koja se sastoji od dva krivolinijska trapeza nad
podsegmentima [a, c] i [c, b],
¯Z c ¯ ¯Z b ¯
¯ ¯ ¯ ¯
m(F G) = ¯ f (x) dx¯ + ¯ f (x) dx¯ .
a c
Neka je segment [a, b] simetričan, tj. neka je a = −b (b > 0) i [a, b] =

[−b, b]. Ako je f (x) parna funkcija, kriva y = f (x) je simetrična u odnosu
na y–osu (Slika 1.3.2), pa je prema prethodnom zaključivanju
Z 0 Z b
f (x) dx = f (x) dx .
−b 0
Ako je f (x) neparna funkcija, kriva y = f (x) je simetrična u odnosu na

koordinatni početak (Slika 1.3.3), pa je
Z 0 Z b
f (x) dx = − f (x) dx .
−b 0
Zato za parnu i neparnu funkciju f (x) redom važi

Z b Z b Z b
(1.3.5) f (x) dx = 2 f (x) dx , f (x) dx = 0 .
−b 0 −b
y y=f(x) y y=f(x)
-b 0 b x -b 0 b x
Odred̄eni integrali izračunavaju se pomoću Newton–Leibnitzove formule

Z b ¯b
¯
f (x) dx = F (x)¯ = F (b) − F (a) ,
a a
gde je F (x) primitivna funkcija funkcije f (x). Kako se svi Riemannovi inte-
grali rešavaju dovod̄enjem na odred̄eni, Newton–Leibnitzovom formulom je
uspostavljena veza izmed̄u neodred̄enog i Riemannovih integrala generalno.
Zavisno od tipa, za rešavanje neodred̄enih integrala postoji više metoda, koji
su obrad̄eni u ranijim kursevima matematike ([4], str. 211–242).
1.3.3. Opšte osobine Riemannovih integrala
Navodimo neke od zajedničkih osobina Riemannovih integrala, poštujući

ranije uvedene oznake i dogovor da je podintegralna funkcija neprekidna na
oblasti integracije. Uopšteniji oblik ovih osobina, njihovi dokazi, kao i ostale
osobine koje ne navodimo dati su, npr., u [1], str. 250–254. Osobine koje su
karakteristične samo za konkretne tipove Riemannovih integrala obradićemo
u okviru izlaganja o tim integralima.
1◦ Ako su ci 6= 0 (i = 1, 2, . . . , n) proizvoljne konačne realne konstante,

tada je
Z ³X
n ´ n
X Z
(1.3.6) ci P Fi (X) dk = ci P Fi (X) dk .
OI i=1 i=1 OI
Osobina (1.3.6) je linearnost integrala i sastoji se od osobine aditivnosti

Z ³X
n ´ n Z
X
P Fi (X) dk = P Fi (X) dk
OI i=1 i=1 OI
i osobine homogenosti
Z Z
c P F (X) dk = c P F (X) dk (c 6= 0 , c 6= ∞ , c ∈ R) .
OI OI
Svakodnevnim rečima kazano, ”oznaka integrala prolazi” kroz zbir u podinte-

gralnom izrazu (aditivnost) i multiplikativne konstante ”izlaze ispred oznake
integrala” (homogenost).
S
n
2◦ Ako je OI = OIi , pri čemu delovi OIi , OIj (i 6= j) mogu da imaju
i=1
samo svoje rubne tačke kao zajedničke, tada je
Z n Z
X
(1.3.7) P F (X) dk = P F (X) dk .
OI i=1 OIi
Osobina (1.3.7) znači da je integral po ukupnoj oblasti integracije OI jednak

zbiru integrala po svim njenim delovima OIi . Delovi OIi moraju da zadrže
orijentaciju celine OI kod integrala za koje je orijentacija značajna.
3◦ Ako orijentacija oblasti integracije utiče na vrednost integrala, taj uti-

caj se ispoljava na način
Z Z
(1.3.8) P F (X) dk = − P F (X) dk ,
OI + OI −
gde + i − u oznakama OI + , OI − ukazuju na suprotne orijentacije iste oblasti

integracije OI. Dakle, promena orijentacije oblasti integracije, iz pozitivne u
negativnu ili obrnuto, dovodi do promene znaka vrednosti integrala. Primer
je jednakost (1.3.3).
4◦ Neka je m = m(OI) veličina (mera) ukupne oblasti integracije OI.

Zavisno od prirode oblasti integracije, m je dužina, površina ili zapremina.
Ako je za karakteristiku podeonih delova k(P Di ) izabrana njihova veličina
m(P Di ), tada je
Z
(1.3.9) dk = m .
OI
Ova osobina se dobija u specijalnom slučaju P F (X) ≡ 1, tj. P F (X) = 1 za

svako X ∈ OI. Primer je jednakost (1.3.4).
¯ ¯
5◦ Ako je M > 0 konačna realna konstanta takva da je ¯P F (X)¯ ≤ M za
svako X ∈ OI i m veličina za OI, tada je
¯Z ¯ Z
¯ ¯ ¯ ¯
(1.3.10) ¯ P F (X) dk ¯¯ ≤ ¯P F (X)¯ dk ≤ M m .
¯
OI OI
Osobina (1.3.6) je direktna posledica definicije Riemannovih integrala kao

limesa integralne sume (formule (1.3.1)–(1.3.2)) i lako se dokazuje. Dokaz
osobine (1.3.7) zahteva poznavanje mnogo ozbiljnije teorije od ovde iznete,
pa ga izostavljamo ([1], str. 251). Osobine (1.3.8)–(1.3.10) ne dokazujemo
u iskazanom opštem obliku, a dokazaćemo ih za neki od konkretnih tipova
Riemannovih integrala, npr. za krivolinijske integrale.
1.4. Koordinatni sistemi
Osim Descartesovog koordinatnog sistema, često su u upotrebi i generali-

sani koordinatni sistemi.
Neka su x, y, z Descartesove koordinate tačke i c1 , c2 , c3 konkretno iza-
brane realne konstante. Skupovi tačaka čija je jedna koordinata konstantna,
{(c1 , y, z) | c1 ∈ R} ; {(x, c2 , z) | c2 ∈ R} ; {(x, y, c3 ) | c3 ∈ R} ,
su koordinatne površi. Njihove jednačine su redom:
(1.4.1) x = c1 ; y = c2 ; z = c3 .
Ukoliko su konstante c1 , c2 , c3 proizvoljne, prethodnim jednačinama su pred-

stavljene familije koordinatnih površi. Specijalno, za c1 = c2 = c3 = 0
koordinatne površi se zovu koordinatne ravni. Tako su
x=0; y=0; z=0
jednačine yz, zx i xy–koordinatne ravni redom. Koordinatne površi x = c1

su paralelne yz–ravni x = 0 i, naravno, med̄usobno. Analogno važi i za
površi y = c2 , odnosno z = c3 . Presek dve koordinatne površi je koordinatna
linija. Dakle, jednačine koordinatnih linija su:
(1.4.2) x = c1 , y = c2 ; x = c1 , z = c3 ; y = c2 , z = c3 .
Za c1 = c2 = c3 = 0 koordinatne linije se zovu koordinatne ose. To su x, y i

z–osa, čije su jednačine redom:
y=0, z=0; x=0, z=0; x=0, y=0.
U Descartesovom sistemu sve koordinatne linije su prave, pa je ovo

pravolinijski koordinatni sistem. Kod generalisanih sistema koordinatne
površi i linije se definišu analogno. U ovom slučaju nisu sve koordinatne li-
nije prave, pa se generalisani sistemi drugačije zovu krivolinijski koordinatni
sistemi. Još, u Descartesovom sistemu na koji smo navikli koordinatne linije
su uzajamno normalne, što se obično naglašava u imenu sistema i kaže se
Descartesov pravougli koordinatni sistem. Kod generalisanih sistema sa ko-
jima ćemo da radimo koordinatne linije su takod̄e normalne ([2], str. 342),
ali se to ne naglašava u imenu sistema. To su polarni koordinatni sistem u
ravni, cilindrični i sferni koordinatni sistem u prostoru. Postoje i kosougli
ili afini koordinatni sistemi, med̄u njima i Descartesov kosougli koordinatni
sistem ([5], str. 47–57). Afini sistemi nas ne interesuju.
Izrazi Descartesov koordinatni sistem, Descartesov sistem koordinata
(kraće Descartesov sistem), sistem Descartesovih koordinata, samo koordi-
natni sistem ako se zna o kom sistemu se radi i slično, imaju isto značenje.
Analogno važi za generalisane sisteme. Zato ove izraze ravnopravno koris-
timo.
Kod Descartesovog koordinatnog sistema su ustanovljeni levi i desni
Descartesov koordinatni sistem, koji se med̄usobno razlikuju u rasporedu
koordinatnih osa (koordinata). Mi radimo u desnom koordinatnom sistemu.
U ovom sistemu je raspored osa x, y, z (ili y, z, x ili z, x, y), pa umesto
Descartesov često kažemo i xyz–sistem. Uzajamna promena mesta samo dve
ose prevodi desni u levi sistem i obrnuto. Tako je, npr., xzy levi sistem. Ovo
je razlog zbog kog smo uvek za koordinatnu ravan y = 0 govorili zx–ravan,
a ne xz–ravan. Reći xz–ravan nije pogrešno, ali u nepažnji može da dovede
do pogrešnog zaključivanja zbog promenjenog redosleda osa u zapisu. Kod
generalisanih sistema raspored koordinata nije preciziran.
1.4.1. Generalisane koordinate:

polarne, cilindrične, sferne
Polarne koordinate odred̄uju položaj tačke u ravni. Da bismo objasnili

ove koordinate, posmatrajmo xy–koordinatnu ravan i proizvoljnu tačku X
u njoj, različitu od koordinatnog početka O. Duž koja spaja tačku X sa
koordinatnim početkom je poteg tačke X. Kroz tačku X postavimo centralnu
kružnicu L poluprečnika r, orijentisanu u skladu sa Definicijom 1.2.2 i sa ϕ

označimo ugao izmed̄u pozitivnog dela x–ose i potega tačke X, uz sledeći
dogovor. Neka se tačka X kreće po kružnici L polazeći sa pozitivnog dela x–
ose. Početnom položaju X0 na pozitivnom delu x–ose dodeljujemo vrednost
ugla ϕ = 0. Ako se tačka X kreće po kružnici L u pozitivnom smeru, ugao
ϕ je pozitivan i raste od ϕ = 0 do ϕ = 2π (Slika 1.4.1), a ako se kreće
u negativnom smeru, ugao je negativan i opada od ϕ = 0 do ϕ = −2π
(Slika 1.4.2), kada se tačka X vraća na početni položaj X0 . Dužina potega r
(poluprečnik kružnice L) i ugao ϕ jednoznačno odred̄uju položaj tačke X u
xy–ravni. Pri tome je svejedno koji od dva ugla se uzima, ϕ1 ili ϕ2 = ϕ1 +2π
ako je ϕ1 < 0 (Slika 1.4.3), odnosno ϕ2 = ϕ1 − 2π ako je ϕ1 > 0.
y y y
+ _
L X L
r j2
j X0 X0 X0
O x O j x O j1 x
r r
X X
Slika 1.4.1. Slika 1.4.2. Slika 1.4.3.
Prethodnu situaciju izdvojimo iz Descartesovog koordinatnog sistema.

Koordinatnu xy–ravan posmatrajmo kao proizvoljnu ravan R, a pozitivan
deo x–ose kao polupravu p ⊂ R sa početkom u tački O. Tačka O je pol,
poluprava p je polarna osa. Kao što smo ustanovili, položaj proizvoljne tačke
X ∈ R je jednoznačno odred̄en u ravni R prethodno opisanim veličinama r
i ϕ, osim tačke O koja ima r = 0 i nedefinisan ugao ϕ. Veličine r i ϕ su
polarne koordinate i u parovima (r, ϕ) formiraju polarni koordinatni sistem,
uključujući i tačku O sa r = 0. Pri tome je r polarni radijus, a ϕ polarni
ugao.
Prema (1.4.2), koordinatne linije u polarnom sistemu su kružnice r = c1
(c1 > 0) i poluprave ϕ = c2 sa početkom u tački O. U presečnim tačkama one
zaklapaju prav ugao, pa je sistem zaista pravougli (Slika 1.4.4). U polarnom
sistemu koordinatna linija r = 0 nije definisana jer r = 0 odred̄uje tačku
O (pol). Zato samo jednu koordinatnu liniju ϕ = 0 možemo da zovemo
osom, a to je polarna osa. Za konstantu c2 nije stavljeno ograničenje, npr.
0 ≤ c2 ≤ 2π, jer je u mnogim slučajevima potrebno da bude ϕ ∈ R, što ne
menja prirodu ugla ϕ i dozvoljeno je.
p 2
-
X
c2
O c1 p
Slika 1.4.4.
Maksimalni raspon polarnih koordinata je
(1.4.3) 0 ≤ r < +∞ , 0 ≤ ϕ ≤ 2π .
U skladu sa malopred̄ašnjim zapažanjem, umesto segmenta [0, 2π] sme da se

uzme bilo koji drugi segment dužine 2π. Za praktičnu primenu je uglavnom
najpogodniji [−π, π]. Vrednosti ϕ = −π, ϕ = π odgovaraju tačkama na
negativnom delu x–ose, a ostale vrednosti ugla ϕ 6= 0 imaju isti znak kao
koordinata y tačke X(x, y).
Izmed̄u Descartesovih x, y i polarnih r, ϕ koordinata (r > 0, 0 ≤ ϕ < 2π)
tačke X(x, y) = X(r, ϕ) postoji biunivoka veza iskazana jednakostima
(1.4.4) x = r cos ϕ , y = r sin ϕ ,
što se lako uočava sa Slike 1.4.5. Jednakosti (1.4.4) se često smatraju defini-
cionim jednakostima polarnih koordinata.
y
y X
r
j
O x x
Slika 1.4.5.
Analogne jednakosti sa (1.4.4) u yz i zx–koordinatnoj ravni su redom
(1.4.5) y = r cos ϕ , z = r sin ϕ ; z = r cos ϕ , x = r sin ϕ .
U prvom slučaju je ϕ ugao izmed̄u pozitivnog dela y–ose i potega tačke, a

u drugom slučaju izmed̄u pozitivnog dela z–ose i potega.
Uopštene polarne koordinate se uvode jednakostima
(1.4.6) x = ar cosn ϕ , y = br sinn ϕ ,
gde su a, b 6= 0 realne i n > 0 racionalna konstanta u opštem slučaju. Speci-

jalno, za n = 1, (1.4.6) se svodi na
(1.4.7) x = ar cos ϕ , y = br sin ϕ .
Iako isto označene, očigledno je da u xy–ravni uopštene polarne koordinate

nemaju značenje polarnih koordinata iz (1.4.4).
Maksimalni raspon koordinate r je 0 ≤ r < +∞, dok raspon koordinate
ϕ zavisi od n. Izdvajamo dva slučaja. Ako je n neparan broj, vrednosti za
ϕ su iz bilo kog segmenta dužine 2π, npr. 0 ≤ ϕ ≤ 2π ili −π ≤ ϕ ≤ π, pa je
maksimalni raspon uopštenih polarnih koordinata
0 ≤ r < +∞ , 0 ≤ ϕ ≤ 2π .
Ako je n paran broj, obično se uzima 0 ≤ ϕ ≤ π/2, pa je maksimalni raspon

π
0 ≤ r < +∞ , 0 ≤ ϕ ≤ .
2
U slučaju parnog broja n, uopštene polarne koordinate su lokalnog karaktera
jer se uvode različitim jednakostima (1.4.6) za tačke iz pojedinih delova
(kvadranata) xy–ravni.
Za r > 0 i ϕ iz odgovarajućeg raspona, jednakosti (1.4.6) ostvaruju bijek-
ciju izmed̄u Descartesovih x, y i uopštenih polarnih r, ϕ koordinata.
Cilindrične koordinate su kombinacija polarnih i Descartesovih koor-

dinata. U stvari, cilindrične koordinate predstavljaju produženje polarnih
koordinata sa ravni na prostor, pa se kod nekih autora sreću pod zajedničkim
imenom polarno–cilindrične koordinate. Uvode se jednakostima
(1.4.8) x = r cos ϕ , y = r sin ϕ , z = z ,
gde su r i ϕ polarne koordinate projekcije X 0 (x, y, 0) tačke X(x, y, z) na

xy–ravan, a z je Descartesova koordinata tačke X (Slika 1.4.6).
z
z
X
r y
j
x X’
Slika 1.4.6.
Prema (1.4.1), koordinatne površi u ovom sistemu su cilindrične površi

r = c1 (c1 > 0) normalne na xy–ravan, poluravni ϕ = c2 koje su ”ograničene”
z–osom (”oslanjaju se” na z–osu) i takod̄e su normalne na xy–ravan i ravni
z = c3 paralelne xy–ravni ([5], str. 81). Prema (1.4.2), koordinatne linije su
prave r = c1 , ϕ = c2 paralelne z–osi, kružnice r = c1 , z = c3 i poluprave
ϕ = c2 , z = c3 u ravnima paralelnim xy–ravni. Poluprave imaju početke
na z–osi. Koordinatne linije su uzajamno normalne, pa je i ovaj sistem
pravougli. Koordinatna linija ϕ = 0, z = 0 je polarna osa, r = 0 je z–osa,
dok linija r = 0, z = 0 nije definisana jer se degeneriše u tačku O(0, ϕ, 0)
(pol, koordinatni početak).
Maksimalni raspon cilindričnih koordinata je
(1.4.9) 0 ≤ r < +∞ , 0 ≤ ϕ ≤ 2π , −∞ < z < +∞ ,
pri čemu umesto segmenta [0, 2π] sme da se uzme bilo koji drugi segment
dužine 2π.
Analogne jednakosti sa (1.4.8), kada se tačka X(x, y, z) projektuje na yz
i zx–koordinatnu ravan, su redom
y = r cos ϕ , z = r sin ϕ , x = x ; z = r cos ϕ , x = r sin ϕ , y = y .
Ugao ϕ ima značenje kao u odgovarajućim jednačinama (1.4.5) kod polarnih

koordinata.
Uopštene cilindrične koordinate su produženje uopštenih polarnih

koordinata (1.4.6) sa ravni na prostor. Date su sa
x = ar cosn ϕ , y = br sinn ϕ , z = z
ili, za n = 1,
(1.4.10) x = ar cos ϕ , y = br sin ϕ , z = z .

Sferne koordinate su prostorne koordinate i uvode se jednakostima
(1.4.11) x = r cos ϕ cos θ, y = r sin ϕ cos θ , z = r sin θ
ili
(1.4.12) x = r cos ϕ sin θ, y = r sin ϕ sin θ , z = r cos θ ,
gde je r dužina potega tačke X(x, y, z), a ϕ ugao izmed̄u potega projekcije
X 0 (x, y, 0) na xy–ravan i pozitivnog dela x–ose. U (1.4.11) je θ ugao izmed̄u
potega tačke X i xy–ravni, a u (1.4.12) to je ugao izmed̄u potega tačke i
pozitivnog dela z–ose (Slike 1.4.7 i 1.4.8).
z z
X q X
r
q r
y y
j X’ j
x x X’
Koordinatne površi u ovom sistemu su sfere r = c1 (c1 > 0), poluravni

ϕ = c2 ”ograničene” z–osom i normalne na xy–ravan i konusi θ = c3 oko
z–ose (osovina im je z–osa) ([5], str. 82). Koordinatne linije su polukružnice
r = c1 , ϕ = c2 , kružnice r = c1 , θ = c3 i prave ϕ = c2 , θ = c3 ([7], str. 186).
I ovaj sistem je pravougli. Inače, sferne koordinate mogu da se shvate kao
generalizacija polarnih koordinata, sa prostornim tumačenjem veličine r i
dodatkom treće veličine θ.
Maksimalni raspon sfernih koordinata iz (1.4.11) je
π π
(1.4.13) 0 ≤ r < +∞ , 0 ≤ ϕ ≤ 2π , − ≤θ≤ ,
2 2
a iz (1.4.12) je
(1.4.14) 0 ≤ r < +∞ , 0 ≤ ϕ ≤ 2π , 0 ≤ θ ≤ π .
U prvom slučaju (1.4.13), vrednosti θ = −π/2 i θ = π/2 uzimaju tačke

na negativnom i pozitivnom delu z–ose redom, a tačke u xy–ravni imaju
vrednost θ = 0. U drugom slučaju (1.4.14) je θ = 0 i θ = π za tačke na
pozitivnom i negativnom delu z–ose redom, a θ = π/2 za tačke u xy–ravni.
Kako ugao ϕ ima isto značenje kao kod polarnih i cilindričnih koordinata,
važi isto pravilo o njegovim granicama.
U matematici se obično radi sa jednakostima (1.4.11), dok su (1.4.12)
češće u tehničkim naukama. Mi ćemo da radimo sa (1.4.11) i samo po
potrebi sa (1.4.12).
Ako se tačka X(x, y, z) projektuje na neku drugu koordinatnu ravan, npr.
na yz–ravan, jednakosti analogne sa (1.4.11) glase
y = r cos ϕ cos θ, z = r sin ϕ cos θ , x = r sin θ ,
pri čemu je ϕ ugao izmed̄u potega projekcije tačke X na yz–ravan i pozi-

tivnog dela y–ose, a θ ugao izmed̄u potega tačke X i yz–ravni.
Uopštene sferne koordinate se uvode sa
x = ar cosn ϕ cosk θ, y = br sinn ϕ cosk θ , z = cr sink θ ,
gde su a, b, c =
6 0 realne i n, k > 0 racionalne konstante. Ove koordinate se
retko primenjuju u navedenom generalnom slučaju, pa navodimo specijalan
slučaj, za n = k = 1,
(1.4.15) x = ar cos ϕ cos θ, y = br sin ϕ cos θ , z = cr sin θ .
U xy–ravni uopštene sferne koordinate nemaju značenje sfernih koordinata

iz (1.4.11).
Maksimalni raspon koordinata iz (1.4.15) je dat sa (1.4.13).
1.4.2. Primena generalisanih koordinata
Generalisane koordinate imaju veliku primenu jer se mnogi problemi ne-

uporedivo jednostavnije rešavaju upotrebom ovih koordinata. Na primer,
rešavanje krivolinijskih, dvojnih i trojnih integrala je u velikom broju
slučajeva najjednostavnije ako se parametrizacija krive, odnosno opis oblasti
u ravni ili prostoru, izvrši pomoću odgovarajućih generalisanih koordinata.
Izdvajamo neke od krivih i oblasti za koje su generalisane koordinate karak-
teristične. Od krivih to su kružnica i elipsa u koordinatnoj ravni, od ravnih
oblasti unutrašnjost kružnice i elipse, a od prostornih oblasti unutrašnjost
sfere i elipsoida.
Po pitanju naziva krivih, oblasti i površi, terminologija u literaturi je
raznovrsna, često neusaglašena i dvosmislena. Tako se za unutrašnjost
kružnice koriste termini krug, kružna oblast ili oblast kružnice, a za unu-
trašnjost elipse elipsoidna oblast ili oblast elipse. Takod̄e, unutrašnjost sfere
je oblast sfere ili sferna oblast, a unutrašnjost elipsoida je oblast elipsoida
ili, kao i kod elipse, elipsoidna oblast. Čak i više, kružnica se poistovećuje sa
krugom, dok sfera i elipsoid označavaju i površi i oblasti unutar njih. Da ne
bi bilo nesporazuma, u nastavku teksta koristimo izraze kružnica za krivu,
krug za njenu unutrašnjost, a sfera (lopta) i elipsoid isključivo za površi.
Koristićemo i slične termine, kao što su pravougaonik (kriva) i pravougaona
oblast, konus (površ) i konusna oblast, itd. Dakle, izuzimajući krug, uvek
naglašavamo kada se radi o oblasti. Pri tome nas interesuju samo zatvorene
oblasti (Definicija 1.1.15), npr. krug kao unutrašnjost kružnice zajedno sa
samom kružnicom.
1◦ Neka je L centralna kružnica u xy–ravni poluprečnika a > 0 (Sli-

ka 1.4.9), data implicitno sa
(1.4.16) x2 + y 2 = a2 .
y
L
0 a x
Slika 1.4.9.
Zamenom Descartesovih polarnim koordinatama, tj. zamenom (1.4.4) u

(1.4.16), dobija se
r2 cos2 ϕ + r2 sin2 ϕ = a2 ,
zatim r2 = a2 i
r=a.
Za r = a jednakosti (1.4.4) postaju x = a cos ϕ, y = a sin ϕ. Imajući u vidu
ograničenje (1.4.3), iz prethodnog sledi
(1.4.17) x = a cos ϕ , y = a sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ [0, 2π] ,
što su parametarske jednačine (1.1.1) kružnice L sa t = ϕ. U skladu sa

ranijim objašnjenjem, umesto ϕ ∈ [0, 2π] može da se uzme, npr., ϕ ∈ [−π, π].
Neka je sada L ”pomerena” kružnica u xy–ravni poluprečnika a > 0 sa

centrom u tački (x0 , y0 ) (Slika 1.4.10). Njena implicitna jednačina je tada
(1.4.18) (x − x0 )2 + (y − y0 )2 = a2 .
Smenom u = x − x0 , v = y − y0 (translacija xy–koordinatnog sistema u

uv–koordinatni sistem), kružnica L iz xy–ravni se transformiše u centralnu
kružnicu L1 iz uv–ravni (Slika 1.4.11).
y L v
L1
y0 a
0 a u
0 x0 x
Slika 1.4.10. Slika 1.4.11.
Kružnica L1 ima jednačinu oblika (1.4.16),
u2 + v 2 = a2 ,
pa na nju može da se primeni prethodni postupak. Zamenom u = r cos ϕ,

v = r sin ϕ sledi r = a i za L1 važi
u = a cos ϕ , v = a sin ϕ ; ϕ ∈ [0, 2π] ,
što povratkom u polaznu smenu daje x − x0 = a cos ϕ, y − y0 = a sin ϕ.

Parametarske jednačine kružnice L su
(1.4.19) x = x0 + a cos ϕ , y = y0 + a sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ [0, 2π] .
U praksi se ne realizuje čitav prethodni postupak, već se iz jednačina

(1.4.18) kružnica L prepoznaje kao ”pomerena” i odmah se uvodi smena
(1.4.20) x − x0 = r cos ϕ , y − y0 = r sin ϕ ,
koja dovodi do parametarskih jednačina (1.4.19).

Specijalan slučaj kružnice (1.4.18) je ona koja ima centar na nekoj od
koordinatnih osa i prolazi kroz koordinatni početak. Takva je, npr., kružnica
L sa Slike 1.4.12, čija je jednačina
(1.4.21) (x − a)2 + y 2 = a2 .
Umesto (1.4.20), za ove kružnice može da se koristi smena (1.4.4). Za-

menom x = r cos ϕ, y = r sin ϕ u (1.4.21) sledi
r2 cos2 ϕ − 2ar cos ϕ + a2 + r2 sin2 ϕ = a2 ,
odakle je r2 − 2ar cos ϕ = 0 i r(r − 2a cos ϕ) = 0. Mogućnost r = 0 otpada

jer r = 0 definiše tačku (koordinatni početak), pa ostaje
r = 2a cos ϕ .
Primećujemo da u ovom slučaju r nije konstanta, već funkcija ugla ϕ, pri

čemu se ugao kreće u rasponu −π/2 ≤ ϕ ≤ π/2. Parametarske jednačine su
h π πi
(1.4.22) x = 2a cos2 ϕ , y = 2a cos ϕ sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ − , .
2 2
Jednačine (1.4.22) u praksi mogu da budu mnogo pogodnije za potrebna
izračunavanja od jednačina (1.4.19).
Za kružnicu L sa Slike 1.4.13,
L: x2 + (y − a)2 = a2 ,
postupak se izvodi analogno. Dobija se r = 2a sin ϕ, 0 ≤ ϕ ≤ π i parame-

tarske jednačine
L: x = 2a cos ϕ sin ϕ , y = 2a sin2 ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ [0, π] .
y y
L 2a
L
0 a 2a x a
0 x
Slika 1.4.12. Slika 1.4.13.

NAPOMENA 1.4.1. Uvod̄enje polarnih koordinata sa (1.4.4) kod kružnica (1.4.18)
ne dovodi do jedinstvenih parametarskih jednačina kružnice jer istom uglu ϕ na kružnici
odgovaraju dve tačke sa r1 6= r2 (Slika 1.4.14). Isto tako, ugao ϕ se kreće u opsegu
ϕ1 ≤ ϕ ≤ ϕ2 (Slika 1.4.15), gde je ϕ1 = arctan k1 , ϕ2 = arctan k2 . Ovakvo iskazivanje
uglova ϕ1 , ϕ2 zahteva prethodno nalaženje tangenata y = k1 x, y = k2 x kružnice, a i
nepogodno je za praktičnu primenu. Analogna je situacija i kod drugih zatvorenih krivih
u koordinatnim ravnima.
y y
L
r2
L
j
r1 j2 j1
x x
Slika 1.4.14. Slika 1.4.15.
Kod kružnica koje prolaze kroz koordinatni početak i imaju centar na x ili y–osi,
granice ugla ϕ se odmah odred̄uju na osnovu specijalnog položaja kružnica u ravni, tj.
neposredno se uočavaju sa odgovarajućih slika. 4
2◦ Neka je L centralna elipsa u xy–ravni sa poluosama a, b > 0 na x i

y–osi redom (Slika 1.4.16). Njena implicitna jednačina je
x2 y2
(1.4.23) + =1.
a2 b2
Smenom u = x/a, v = y/b (deformacija xy–koordinatnig sistema u
uv–koordinatni sistem), elipsa L iz xy–ravni prelazi u centralnu jediničnu
kružnicu L1 iz uv–ravni (Slika 1.4.17).
y v
b L1 L2
0 a x 0 1 u
Slika 1.4.16. Slika 1.4.17.
Jednačina kružnice L1 je
u2 + v 2 = 1 .
Prema (1.4.16) i (1.4.17), za L1 važi
u = cos ϕ , v = sin ϕ ; ϕ ∈ [0, 2π] ,
pa su parametarske jednačine elipse L
(1.4.24) x = a cos ϕ , y = b sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ [0, 2π] .

Ovaj postupak se u praksi skraćuje neposrednim uvod̄enjem smene
(1.4.25) x = ar cos ϕ , y = br sin ϕ
u (1.4.23), što daje r = 1 i parametarske jednačine (1.4.24). Jednakosti

(1.4.25) su, u stvari, definicione jednakosti uopštenih polarnih koordinata
(1.4.7). Ove koordinate su i uvedene sa ciljem da se na jednostavan način
izvrši parametrizacija ”nepravilnih” krivih, kakva je i elipsa.
Ako je L ”pomerena” elipsa u xy–ravni sa poluosama a, b > 0 i centrom
u tački (x0 , y0 ) (Slika 1.4.18), njena jednačina je
(x − x0 )2 (y − y0 )2
(1.4.26) + =1.
a2 b2
Posle translacije u = x − x0 , v = y − y0 ona postaje centralna elipsa L1 u
uv–ravni (Slika 1.4.19), a posle deformacije U = u/a, V = v/a centralna
jedinična kružnica L2 u U V –ravni (Slika 1.4.20).
y v V
L b L2
L1
y0 a
b 0 a u 0 1U
0 x0 x
Za kružnicu L2 važi
U = cos ϕ , V = sin ϕ ; ϕ ∈ [0, 2π] ,
pa za elipsu L1 važi
u = a cos ϕ , v = b sin ϕ ; ϕ ∈ [0, 2π] .
Zato su tražene parametarske jednačine elipse L date sa
(1.4.27) x = x0 + a cos ϕ , y = y0 + b sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ [0, 2π] .
Do istih jednačina (1.4.27) dovodi odmah uvedena smena
x − x0 y − y0
(1.4.28) = r cos ϕ , = r sin ϕ .
a b
Kao i kod kružnica, u specijalnom slučaju za (1.4.26), kada elipsa L ima

centar na nekoj od koordinatnih osa i prolazi kroz koordinatni početak,
umesto (1.4.28) može da se koristi smena (1.4.7), tj. (1.4.25). Za elipsu
L sa Slike 1.4.21,
(x − a)2 y2
(1.4.29) + =1,
a2 b2
zamenom x = ar cos ϕ, y = br sin ϕ u (1.4.29) se dobija
r = 2 cos ϕ
i za −π/2 ≤ ϕ ≤ π/2 slede parametarske jednačine elipse L

h π πi
(1.4.30) x = 2a cos2 ϕ , y = 2b cos ϕ sin ϕ , z = 0 ; ϕ∈ − , .
2 2
Analogno, parametarske jednačine elipse L sa Slike 1.4.22,
x2 (y − b)2
L: + =1,
a2 b2
su
L: x = 2a cos ϕ sin ϕ , y = 2b sin2 ϕ ; ϕ ∈ [0, π] .
y y
L
2b L
0 a 2a x
b
0 x
Slika 1.4.21. Slika 1.4.22.
NAPOMENA 1.4.2. Ako tačka, kriva ili oblast pripadaju nekoj od koordinatnih
ravni, npr. xy–ravni, treća koordinata z = 0 se obično podrazumeva i u odgovarajućim
jednačinama ili opisima se izostavlja. Tako je (1.4.16) isto što i
x 2 + y 2 = a2 , z = 0 ,
a (1.4.17) isto što i

x = a cos ϕ , y = a sin ϕ ; ϕ ∈ [0, 2π] .
Koristićemo i nadalje jedan ili drugi zapis, u zavisnosti od procene koliko je naglašavanje
treće koordinate značajno za trenutnu situaciju. 4
NAPOMENA 1.4.3. Zatvorene krive u koordinatnim ravnima, kao što su kružnice i

elipse, nemaju jedinstvenu eksplicitnu jednačinu u Descartesovim koordinatama. Tako
kružnica (1.4.16) mora da se rastavi na delove koji mogu jedinstveno da se iskažu, npr.
p p
L1 : y = − a2 − x2 , L2 : y = a2 − x2 ; x ∈ [−a, a] .
S druge strane, svaka eksplicitna jednačina krive u ravni istovremeno predstavlja i skraćeni
zapis parametarskih jednačina sa specijalno izabranim parametrom. Na primer, za krivu
L1 i x = t je p
L1 : x = t , y = − a2 − t2 , z = 0 ; t ∈ [−a, a] .
Zato se parametrizacija zatvorenih krivih u koordinatnim ravnima ne vrši pomoću
Descartesovih koordinata, već pomoću nekih drugih parametara, kakve su generalisane
koordinate, ali uz uvid u Napomenu 1.4.1. 4
3◦ Neka je D krug ograničen kružnicom (1.4.16). Krug D se opisuje

implicitno nejednakošću
(1.4.31) x2 + y 2 ≤ a2
ili eksplicitno nejednakostima
p p
(1.4.32) −a ≤ x ≤ a , − a2 − x2 ≤ y ≤ a2 − x2 ,
odnosno
p p
(1.4.33) − a2 − y 2 ≤ x ≤ a2 − y 2 , −a ≤ y ≤ a .
Uvod̄enjem polarnih koordinata pomoću (1.4.4), opis istog kruga D je
(1.4.34) 0 ≤ r ≤ a , 0 ≤ ϕ ≤ 2π .
Zamišljajući polarni krivolinijski kao Descartesov pravolinijski koordi-
natni sistem sa osama r = 0 i ϕ = 0 i imajući u vidu opis (1.4.34), krug
D iz xy–ravni (Slika 1.4.23) može da se predstavi kao oblast pravougaonika
D∗ u rϕ–ravni (Slika 1.4.24). Opis (1.4.34) kruga D ima veliku prednost
nad opisima (1.4.32) i (1.4.33), posebno pri rešavanju dvojnih integrala, jer
omogućava da se krug tretira kao pravougaona oblast.
y j
D 2p
D*
0 a x
0 a r
Slika 1.4.23. Slika 1.4.24.
Zahvaljujući smeni (1.4.20), krug D ograničen kružnicom (1.4.18) prelazi

u krug sa Slike 1.4.23 (ali u uv–ravni), koji se zatim tretira kao pravougaona
oblast sa Slike 1.4.24, opisana nejednakostima (1.4.34).
U specijalnom slučaju kružnice (1.4.21), krug D je opisan sa
π π
(1.4.35) 0 ≤ r ≤ 2a cos ϕ , − ≤ϕ≤
2 2
i u rϕ–ravni predstavlja oblast D∗ prikazanu na Slici 1.4.25. Ovaj opis
je takod̄e mnogo pogodniji od odgovarajućeg opisa pomoću Descartesovih
koordinata.
j
p 2
- D*
0 2a r
-p 2
-
Slika 1.4.25.
4◦ Oblast D ograničena elipsom (1.4.23) se smenom (1.4.25) transformiše

u krug D1 u uv–ravni, a D1 se tretira kao pravougaona oblast D∗ u rϕ–ravni
sa opisom
(1.4.36) 0 ≤ r ≤ 1 , 0 ≤ ϕ ≤ 2π .
Oblasti D, D1 i D∗ su prikazane na Slikama 1.4.26, 1.4.27 i 1.4.28 redom.

y v j
b D D1 2p
D*
0 a x 0 1 u
0 1 r
Oblast ograničena elipsom (1.4.26) se smenom (1.4.28) transformiše prvo

u elipsoidnu oblast sa Slike 1.4.26 (ali u uv–ravni), a zatim u krug sa
Slike 1.4.27 (u U V –ravni). Krug se posmatra kao pravougaona oblast sa
Slike 1.4.28, opisana nejednakostima (1.4.36).
U slučaju elipse (1.4.29), odgovarajuća elipsoidna oblast D ima opis

π π
(1.4.37) 0 ≤ r ≤ 2 cos ϕ , − ≤ϕ≤
2 2
i u rϕ–ravni predstavlja oblast D∗ prikazanu na Slici 1.4.25 za a = 1.
NAPOMENA 1.4.4. U prethodnom izlaganju smo pominjali translaciju i deforma-
ciju koordinatnog sistema, bez objašnjavanja ovih pojmova, a pouzdajući se u intuitivno
razumevanje istih od strane čitalaca. Sa ovim transformacijama ([5], str. 83–102) treba
biti na oprezu, posebno sa deformacijom (1.4.6), kojom se sa Descartesovih x, y prelazi
na uopštene polarne koordinate r, ϕ. U navedenom primeru elipse i oblasti ograničene
njome, (1.4.7) je kompozicija dve deformacije. Prvom se elipsa prevodi u kružnicu, a dru-
gom kružnica u pravougaonik. Uopšte uzev, uticaj deformacije (1.4.6) na promenu krivih
i oblasti, tj. na opseg vrednosti koordinata r, ϕ, nije uvek lako sagledati. To se, pre svega,
odnosi na koordinatu ϕ jer se ona često javlja kao parametar, pa je njen opseg značajan
za praktičnu primenu. Ovim problemom ćemo da se bavimo kroz konkretne primere. 4
5◦ Ako je S sfera poluprečnika a > 0 sa centrom u koordinatnom početku

(Slika 1.4.29), njena jednačina je
(1.4.38) x2 + y 2 + z 2 = a2 .
z
a
S
0 a y
a
x
Slika 1.4.29.
Zamenom Descartesovih sfernim koordinatama, tj. zamenom (1.4.11) u

(1.4.38), dobija se redom:
r2 cos2 ϕ cos2 θ + r2 sin2 ϕ cos2 θ + r2 sin2 θ = a2 ,

r2 cos2 θ + r2 sin2 θ = a2 ,
r2 = a2 i
r=a.
Povratkom sa r = a u (1.4.11), slede parametarske jednačine (1.1.2) sfere
S: x = a cos ϕ cos θ , y = a sin ϕ cos θ , z = a sin θ ; (ϕ, θ) ∈ Dϕθ ,

gde je Dϕθ pravougaona oblast u ϕθ–ravni opisana sa

π π
Dϕθ : 0 ≤ ϕ ≤ 2π , − ≤θ≤ .
2 2
Opis oblasti Dϕθ je sadržan u ograničenjima (1.4.13).
NAPOMENA 1.4.5. Sa opštim parametarskim jednačinama (1.1.2) otvorenih i
zatvorenih površi ćemo da radimo uglavnom teorijski, pa se na parametrizaciji dalje ne
zadržavano. Parametrizaciju sfere smo izveli radi ilustracije postupka u slučaju zatvorenih
površi, koje nemaju jedinstvenu eksplicitnu jednačinu u Descartesovim koordinatama. Sa
sličnom situacijom smo se sreli kod zatvorenih krivih u ravni (Napomena 1.4.3), pa nadalje
treba imati u vidu i analognost sa zapažanjima iznetim u Napomenama 1.4.1, 1.4.4. 4
6◦ Neka je D prostorna oblast ograničena sferom (1.4.38), tj. oblast
(1.4.39) x2 + y 2 + z 2 ≤ a2 .
Pomoću Descartesovih koordinata oblast D može eksplicitno da se opiše na

tri načina, od kojih je jedan
p p
− a ≤ x ≤ a , − a2 − x2 ≤ y ≤ a2 − x2 ,
(1.4.40) p p
− a2 − x2 − y 2 ≤ z ≤ a2 − x2 − y 2 .
Uvod̄enjem sfernih koordinata sa (1.4.11), komplikovani opis (1.4.40) se

zamenjuje jednostavnim opisom
π π
(1.4.41) 0 ≤ r ≤ a , 0 ≤ ϕ ≤ 2π , − ≤θ≤ .
2 2
Posmatrano u rϕθ–sistemu kao Descartesovom, nejednakosti (1.4.41) pred-
stavljaju oblast kvadra D∗ (Slika 1.4.30).
q
p 2
-
D*
a 0 2p j
r -p 2
-
Slika 1.4.30.
Sfera S poluprečnika a > 0 sa centrom u tački (x0 , y0 , z0 ) (Slika 1.4.31)

ima jednačinu
(1.4.42) (x − x0 )2 + (y − y0 )2 + (z − z0 )2 = a2 ,
a oblast D ograničena njome ima opis

(1.4.43) (x − x0 )2 + (y − y0 )2 + (z − z0 )2 ≤ a2 .
z
S
z0
0 y0 y
x x0
Slika 1.4.31.
Zahvaljujući smeni
(1.4.44) x − x0 = r cos ϕ cos θ , y − y0 = r sin ϕ cos θ , z − z0 = r sin θ ,
oblast sfere D se tretira kao oblast kvadra D∗ sa Slike 1.4.30, opisan nejed-
nakostima (1.4.41).
Specijalan slučaj sfere (1.4.42) je ona koja ima centar na nekoj od koor-
dinatnih osa i prolazi kroz koordinatni početak. Takva je, npr., sfera S sa
Slike 1.4.32, čija je jednačina
(1.4.45) x2 + y 2 + (z − a)2 = a2 .
z
2a
S
x 0 y
Slika 1.4.32.
U ovom slučaju umesto (1.4.44) može da se koristi smena (1.4.11), tj.

x = r cos ϕ cos θ, y = r sin ϕ cos θ, z = r sin θ. Oblast ograničena sferom
tada ima opis
π
(1.4.46) 0 ≤ r ≤ 2a sin θ , 0 ≤ ϕ ≤ 2π , 0 ≤ θ ≤ ,
2
pri čemu se granice ugla θ sagledavaju direktno sa Slike 1.4.32.
7◦ Elipsoid S sa poluosama a, b, c > 0 na x, y i z–osi redom i sa centrom

u koordinatnom početku (Slika 1.4.33) ima jednačinu
x2 y2 z2
(1.4.47) + + =1,
a2 b2 c2
a oblast elipsoida D ima opis
x2 y2 z2
(1.4.48) + + ≤1.
a2 b2 c2
z
c
S
0 b y
a
x
Slika 1.4.33.
Uvod̄enjem uopštenih sfernih koordinata pomoću (1.4.15), oblast D se

opisuje jednostavno sa
π π
(1.4.49) 0 ≤ r ≤ 1 , 0 ≤ ϕ ≤ 2π , − ≤θ≤ .
2 2
U rϕθ–sistemu kao Descartesovom, nejednakosti (1.4.49) predstavljaju speci-
jalan slučaj oblasti kvadra sa Slike 1.4.30 za a = 1.
Smenom
x − x0 = ar cos ϕ cos θ , y − y0 = br sin ϕ cos θ , z − z0 = cr sin θ
se elipsoidna oblast
(x − x0 )2 (y − y0 )2 (z − z0 )2
+ + ≤1
a2 b2 c2
opisuje nejednakostima (1.4.49).
Uvod̄enje uopštenih sfernih koordinata sa (1.4.15) u slučaju elipsoidne
oblasti
x2 y2 (z − c)2
+ + ≤1
a2 b2 c2
dovodi do opisa (1.4.46) sa a = 1.
8◦ Nevezano za generalisane koordinate, navodimo još neke površi koje se

često javljaju pri rešavanju praktičnih problema. To su konus, paraboloid i
cilindrična površ.
Konus S1 sa z–osom kao osovinom ima jednačinu

p
(1.4.50) z = a x2 + y 2 ,
gde je a > 0 realna konstanta. Definisan je za svako (x, y) ∈ R2 . Iz (1.4.50)

je očigledno z ≥ 0, pa se konus S1 nalazi iznad xy–ravni. Osim ovog, z–osu
za osovinu ima i konus S2 sa jednačinom
p
(1.4.51) z = −a x2 + y 2 ,
samo se on nalazi ispod xy–ravni zbog z ≤ 0 (Slika 1.4.34). Konusi S1 i S2 se

najčešće smatraju delovima jedne konusne površi S = S1 ∪S2 sa implicitnom
jednačinom ¡ ¢
S : z 2 = a2 x2 + y 2 .
Konusi S3 i S4 sa y–osom kao osovinom imaju jednačine

p p
S3 : y = a x2 + z 2 , S4 : y = −a x2 + z 2
i izgled sa Slike 1.4.35. Analogno važi i za konuse čija je osovina x–osa.

z
z
S4 S3
S1
y y
S2
x x
Slika 1.4.34. Slika 1.4.35.
Konuse smo već pominjali kao koordinatne površi u slučaju sfernih koor-
dinata (θ = c3 za −π/2 < c3 < π/2).
Paraboloid S1 čija je osovina z–osa ima jednačinu

(1.4.52) z = a(x2 + y 2 ) ,
gde je a > 0 realna konstanta. Definisan je za svako (x, y) ∈ R2 i čitav
se nalazi iznad xy–ravni jer je z ≥ 0. Još jedan paraboloid ima z–osu za
osovinu, a to je S2 sa jednačinom
(1.4.53) z = −a(x2 + y 2 ) ,
koji je ceo ispod xy–ravni zbog z ≤ 0 (Slika 1.4.36). Jednačine paraboloida
S1 i S2 mogu da se objedine u jednu jednačinu
¡ ¢2
z 2 = a2 x2 + y 2 ,
ali se u praksi, za razliku od konusa, to skoro nikad ne radi.
Analogni su slučajevi paraboloida sa x i y–osom kao osovinom.
z
S1
y
x S2
Slika 1.4.36.
NAPOMENA 1.4.6. U Definiciji 1.1.19 je oblast definisanosti prostorne površi bila
ograničena. Kod konusa i paraboloida nismo uveli takvo ograničenje, a uvodićemo ga
kada konkretne prilike to zahtevaju. Konus i paraboloid su otvorene površi prema Defini-
ciji 1.1.20. 4
Neka kriva L pripada nekoj od koordinatnih ravni, npr. xy–ravni. Ako se

kroz svaku tačku krive L postavi prava p paralelna z–osi, geometrijsko mesto
takvih pravih formira cilindričnu površ S (Slika 1.4.37). Kriva L je direktrisa
ili linija vodilja, a prave p su generatrise ili izvodnice. Kao geometrijsko mesto
pravih, cilindrična površ je neograničena. Ukoliko je ograničimo krivama L1
i L2 , ove krive zovemo osnovama ili bazisima.
Cilindrična površ S ima ”istu” jednačinu kao direktrisa L. Pri tome je
treća koordinata z = 0 za krivu L, dok je z ∈ R za površ S proizvoljna. Na
primer, ako su jednačine direktrise
L: x = x(t) , y = y(t) , z = 0 ; t ∈ [α, β] ,
jednačine cilindrične površi S su
(1.4.54) x = x(t) , y = y(t) ; t ∈ [α, β] .
Kako se za krive u koordinatnim ravnima najčešće ne navodi koordinata koja

je jednaka nuli, a za cilindrične površi se podrazumeva i nikad ne upisuje
proizvoljna koordinata, to se jednačine direktrise L i cilindrične površi S ne
razlikuju. Zato je uvek potrebno naglasiti da li se jednačine odnose na ravan
ili prostor, tj. na krivu ili cilindričnu površ.
Analogno razmatranje važi za cilindrične površi čije su direktrise u yz i
zx–koordinatnoj ravni.
Cilindrične površi smo već pominjali kao koordinatne površi u slučaju
cilindričnih koordinata (r = c1 za c1 > 0).
z
p
L2
y
L
x
L1
Slika 1.4.37.
NAPOMENA 1.4.7. Prema načinu na koji nastaju, konus i cilindrična površ spadaju
u pravolinijske površi, a paraboloid je obrtna površ ([5], str. 181–190). Definicije ovih
površi u opštem slučaju, vezane za način njihovog nastanka, nismo razmatrali. Izdvojili
smo samo neke specijalne slučajeve i prezentovali ih u obliku koji odgovara potrebama
ovog kursa. 4
2. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI
2.1. Krivolinijski integrali po luku

(I vrste)
U cilju definisanja krivolinijskih integrala po luku, prosled̄ujemo opšte

pravilo o formiranju Riemannovih integrala, uvodeći konkretne umesto
opštih oznaka.
Neka je oblast integracije OI = L, gde je L orijentisana prostorna kriva.
Tačkama Ti (i = 0, 1, . . . , n) se kriva L deli (Definicija 1.2.3, Slika 1.2.11) na
y
n delova P Di = Ti−1 Ti (i = 1, 2, . . . , n). Unutar svakog dela se bira tačka
y
Xi (ξi , ηi , ζi ). Za Xi ∈ Ti−1 Ti može da se uzme bilo koja tačka. Karakteris-
tika podeonih delova je njihova dužina
¡ y ¢
k(P Di ) = m Ti−1 Ti = λi > 0 .
Neka je podintegralna funkcija P F (X) = H(x, y, z) neprekidna na krivoj

L, gde je tačka X(x, y, z) ∈ L proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = H(Xi ) =
H(ξi , ηi , ζi ) se množi izabranom karakteristikom i sabiranjem se dobija inte-
gralna suma, a zatim i odgovarajući integral.
Definicija 2.1.1. Zbir
n
X n
X
(2.1.1) Sλ (n) = H(Xi ) · λi = H(ξi , ηi , ζi ) · λi
i=1 i=1
je integralna suma po luku funkcije H(x, y, z).

Definicija 2.1.2. Ukoliko postoji kad n → ∞ i max λi → 0, granična
1≤i≤n
vrednost
Z
(2.1.2) H(x, y, z) dλ = lim Sλ (n)
L n→∞
57
je krivolinijski integral po luku ili krivolinijski integral I vrste funkcije

H(x, y, z).
Granična vrednost (2.1.2) mora da postoji nezavisno od načina deobe L
i izbora tačaka Xi , što je uslov egzistencije svih Riemannovih integrala, pa
više nećemo da ga ponavljamo.
Promena orijentacije krive L dovodi do promene rasporeda tačaka Ti (i =

0, 1, . . . , n) na krivoj (Slika 1.2.11). Med̄utim, to ne menja dužine λi podeoka
y
Ti−1 Ti , pa karakteristike podeonih delova zadržavaju znak k(P Di ) = λi > 0
za svako i = 1, 2, . . . , n. Zato integralna suma (2.1.1) i integral (2.1.2) ostaju
isti. Zaključujemo da orijentacija krive L ne utiče na vrednost krivolinijskog
integrala I vrste, što znači da za njih ne važi osobina (1.3.8), već važi
Z Z
H(x, y, z) dλ = H(x, y, z) dλ .
L+ L−
Ako je l = m(L) dužina cele krive L, za H(x, y, z) ≡ 1 iz (2.1.1) i (2.1.2)

sledi osobina (1.3.9), tj.
Z n
X
(2.1.3) dλ = lim λi = lim l = l .
L n→∞ n→∞
i=1
Neka je M > 0 konačan realan broj, takav da je |H(x, y, z)| ≤ M za svaku

tačku X(x, y, z) ∈ L. Ako je l dužina krive L, prema (2.1.1) i (2.1.2) sledi i
osobina (1.3.10), tj.
¯Z ¯ ¯ n
X ¯ n
X
¯ ¯ ¯ ¯
¯ H(x, y, z) dλ¯ = ¯ lim H(Xi ) · λi ¯ ≤ lim |H(Xi )| λi ≤ M l .
L n→∞ n→∞
i=1 i=1
Za H(x, y, z) ≡ M važi znak jednakosti.
Geometrijska interpretacija krivolinijskog integrala I vrste može da se dâ

samo kada kriva L pripada nekoj od koordinatnih ravni, npr. xy–ravni. Tada
se funkcija H(x, y, z) svodi na funkciju
R dve nezavisno promenljive f (x, y) =
H(x, y, 0). Krivolinijski integral L f (x, y) dλ izračunava površinu cilindrične
površi čije su izvodnice paralelne z–osi, ”donji” bazis (i direktrisa) je kriva L,
a ”gornji” bazis se nalazi u preseku te površi i površi z = f (x, y) (Slika 2.1.1).
Sagledavanje ovog geometrijskog tumačenja je jednostavno. Ako krivu L
”ispravimo”, ”ispravlja se” i opisana cilindrična površ. Dovodeći krivu L,
npr., na y–osu i cilindričnu površ u yz–ravan, nastaje situacija koja je u
potpunosti analogna situaciji kod odred̄enih integrala jer kriva L postaje

segment na y–osi, a cilindrična površ postaje oblast krivolinijskog trapeza
kao na Slici 1.3.1, samo u yz–ravni.
z
z = f(x,y)
y
L
Ti-1
x Ti
Slika 2.1.1.
U skladu sa uočenom analogijom u geometrijskoj interpretaciji krivoli-

nijskog integrala I vrste i odred̄enog integrala je i sledeće zapažanje. Na
Slici 2.1.1 je prikazan slučaj kada je f (x, y)R ≥ 0 duž čitave krive L. Ako je
f (x, y) ≤ 0 za svako ¯(x,
R y) ∈ L, vrednost
¯ L
f (x, y) dλ je negativna, pa za
¯ ¯
površinu treba uzeti L f (x, y) dλ . Ako f (x, y) menja znak duž krive L,
krivu treba podeliti tako da na dobijenim delovima f (x, y) ima stalan znak,
zatim na svakom od delova izračunati integral i sabrati module nad̄enih
_ _
vrednosti. Na primer, za L = AB, C ∈ L, f (x, y) ≥ 0 na AC i f (x, y) ≤
_ R
0 na CB, površinu cilindrične površi dobijamo pomoću _ f (x, y) dλ +
¯R ¯ AC
¯ _ f (x, y) dλ¯.
CB
Specijalno, neka L pripada nekoj od koordinatnih osa, npr., neka je L =

[a, b] segment na x–osi. Tada se podintegralna funkcija H(x, R y, z) svodi na
funkciju f (x) = H(x, 0, 0), a krivolinijski integral I vrste L H(x, y, z) dλ na
Rb
odred̄eni integral a f (x) dx.
NAPOMENA 2.1.1. Neka je kriva L data parametarskim jednačinama (1.1.1).
Za funkciju H(x, y, z) kažemo da je neprekidna na krivoj L ako je funkcija f (t) =
H x(t), y(t), z(t) neprekidna na segmentu [α, β]. 4
2.2. Krivolinijski integrali po koordinatama

(II vrste)
Kod krivolinijskih integrala po koordinatama situacija je ista kao kod

krivolinijskih integrala po luku. Oblast integracije je OI = L, gde je L
orijentisana prostorna kriva. Kriva L se tačkama Ti (i = 0, 1, . . . , n) deli

y
na lukove P Di = Ti−1 Ti (i = 1, 2, . . . , n) i u svakom od njih se bira tačka
Xi (ξi , ηi , ζi ). Ovi tipovi integrala se med̄usobno razlikuju u izabranoj karak-
teristici podeonih delova k(P Di ). Ako je Ti (xi , yi , zi ), kod krivolinijskih
integrala po koordinatama se za karakteristiku bira jedan od izraza:
k(P Di ) = xi − xi−1 , k(P Di ) = yi − yi−1 , k(P Di ) = zi − zi−1 .
Dakle, karakteristika k(P Di ) je razlika izmed̄u odgovarajućih koordinata

uzastopnih podeonih tačaka Ti−1 i Ti , s tim što se uvek od koordinate
naredne oduzima koordinata prethodne tačke podele. Ako je X(x, y, z) ∈ L
proizvoljna tačka i podintegralna funkcija P F (X) = P (x, y, z) neprekidna
na L, dolazi se do sledećih definicija.
n
X n
X
(2.2.1) Sx (n) = P (Xi ) · (xi − xi−1 ) = P (ξi , ηi , ζi ) · (xi − xi−1 )
i=1 i=1
je integralna suma po koordinati x funkcije P (x, y, z).

Definicija 2.2.2. Ukoliko postoji kad n → ∞ i max |xi − xi−1 | → 0,
1≤i≤n
granična vrednost
Z
(2.2.2) P (x, y, z) dx = lim Sx (n)
L n→∞
je krivolinijski integral po koordinati x ili krivolinijski integral II vrste funkcije

P (x, y, z).
Ako su Q(x, y, z) i R(x, y, z) funkcije neprekidne na L, analogno se definišu
integralne sume po koordinatama y i z,
n
X n
X
Sy (n) = Q(Xi ) · (yi − yi−1 ) , Sz (n) = R(Xi ) · (zi − zi−1 ) ,
i=1 i=1
kao i krivolinijski integrali po koordinatama y i z,

Z Z
Q(x, y, z) dy = lim Sy (n) , R(x, y, z) dz = lim Sz (n) .
L n→∞ L n→∞
Ovi integrali su takod̄e krivolinijski integrali II vrste.

Definicija 2.2.3. Potpuni krivolinijski integral II vrste je

Z
(2.2.3) P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz
ZL Z Z
= P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz .
L L L
Vidimo da je potpuni krivolinijski integral samo kraći zapis zbira krivoli-

nijskih integrala po koordinatama u kojima se integracija vrši po istoj krivoj
L. Smisao uvod̄enja ovog integrala biće razjašnjen kasnije, u okviru vek-
torskih krivolinijskih integrala.
_
Posmatrajmo krivu L = AB i pretpostavimo da su a, b (a < b) prve
koordinate graničnih tačaka A, B redom. Takod̄e, pretpostavimo da je u
jednačinama (1.1.1) preslikavanje x = x(t) bijekcija. Tada orijentaciji krive
od tačke A ka tački B i podeli tačkama Ti odgovara rastuća podela segmenta
[a, b] tačkama xi na x–osi (Slika 2.2.1), dok orijentaciji od B ka A odgovara
opadajuća podela segmenta (Slika 2.2.2). Dakle, karakteristike podeonih
y
delova za svako i = 1, 2, . . . , n su k(P Di ) = xi − xi−1 > 0 u slučaju L = AB
y
i k(P Di ) = xi − xi−1 < 0 u slučaju L = BA. Suprotan znak k(P Di )
uslovljava suprotan znak integralne sume, a time i krivolinijskog integrala
po koordinati x. Zaključujemo da za krivolinijski integral po koordinati x
važi osobina (1.3.8), tj. važi
Z Z
P (x, y, z) dx = − P (x, y, z) dx ,
L+ L−
pri čemu L− označava samo suprotno orijentisanu krivu u odnosu na L, ne

obavezno negativno orijentisanu. Analogno se zaključuje i za krivolinijske
integrale po ostalim koordinatama, pa osobina (1.3.8) važi generalno za sve
krivolinijske integrale II vrste.
z Ti-1 z Ti
A Ti A Ti-1
B B
a y a y
xi-1 xi
xi xi-1
b b
x x
Primećujemo da je segment [a, b] projekcija krive L na x–osu. Pret-

postavka da je x = x(t) bijekcija uvedena je da bi i projektovanje L na
x–osu bilo bijekcija. Ovaj uslov obezbed̄uje da segment [a, b] i kriva L imaju
saglasne orijentacije (Napomena 1.2.5) i da koordinate xi podeonih tačaka
Ti krive, kao podeone tačke segmenta, slede jedna za drugom. Takod̄e,
k(P Di ) = ±|xi − xi−1 | je dužina projekcije podeoka P Di na x–osu, uzeta sa
znakom + ili − u zavisnosti od orijentacije krive.
Osobina (1.3.9) ne važi za krivolinijske integrale II vrste jer karakteristike
y
k(P Di ) nisu veličine podeonih delova Ti−1 Ti .
Osobinu (1.3.10) pokazujemo u slučaju krivolinijskog integrala po koor-
dinati x, a slično se pokazuje i za integrale po ostalim koordinatama. Neka
je M > 0 konačan realan broj, |P (x, y, z)| ≤ M i l dužina krive L. Tada je
|xi − xi−1 | ≤ λi (Slika 2.2.3) i
¯Z ¯ n
X
¯ ¯
¯ P (x, y, z) dx¯ ≤ lim |P (Xi )| |xi − xi−1 |
L n→∞
i=1
n
X n
X
≤ M lim |xi − xi−1 | ≤ M lim λi = M l ,
n→∞ n→∞
i=1 i=1
y
gde je λi dužina luka Ti−1 Ti , a jednakost važi ako je P (x, y, z) ≡ M i ako je L
paralelna x–osi. Radi jednostavnosti, na Slici 2.2.3 je predstavljena kriva L u
xy–ravni. Dužina hipotenuze mi u uočenom pravouglom trouglu je najkraće
rastojanje izmed̄u tačaka Ti−1 i Ti , pa je mi ≤ λi . Kako je |xi − xi−1 | dužina
katete u istom trouglu, to je |xi − xi−1 | ≤ mi , dakle |xi − xi−1 | ≤ λi . Ako
je kriva L paralelna x–osi, tada je |xi − xi−1 | = λi . Primećujemo da u ovom
slučaju važi i stroža nejednakost
¯Z ¯
¯ ¯
¯ P (x, y, z) dx¯ ≤ M (b − a) ,
L
gde su a i b (a < b) prve koordinate graničnih tačaka krive L.
y Ti li
L mi
Ti-1
|xi -xi-1|
xi x i-1 x
Slika 2.2.3.
Za krivolinijske integrale II vrste je značajna i sledeća osobina. Ako kriva

L pripada ravni normalnoj na x–osu, važi
Z
(2.2.4) P (x, y, z) dx = 0 ,
L
što se lako pokazuje. Neka je S ravan normalna na x–osu, koja x–osu seče
u tački x = a. Sve tačke ravni S, pa i tačke sa krive L, tada imaju istu
prvu koordinatu x = a. Zato je x0 = x1 = · · · = xn = a, xi − xi−1 = 0
za svako i = 1, 2, . . . , n i, prema (2.2.1) i (2.2.2), sledi (2.2.4). Analognu
osobinu imaju integrali po koordinatama y i z.
Osobina (2.2.4) ne važi za krivolinijske integrale po luku jer je λi 6= 0 za
svako i = 1, 2, . . . , n bez obzira na položaj krive.
Geometrijska interpretacija krivolinijskog integrala II vrste može da se dâ

pod istim uslovom pripadnosti krive L nekoj od koordinatnih ravni, kao u
slučaju krivolinijskog integrala I vrste.
R Zato imamo u vidu istu situaciju
(Slika 2.1.1). Krivolinijski integral L f (x, y) dy izračunava površinu projek-
cije cilindrične površi na yz–ravan, pod uslovom da je projektovanje bijek-
tivno (Slika 2.2.4).
z
L yi-1 yi y
x
Ti-1 T
i
Slika 2.2.4.
Znamo da znak krivolinijskog integrala II vrste, osim od znaka podinte-

gralne funkcije, zavisi i od orijentacije krive L. Na Slici 2.2.4 je izabrana ona
orijentacija za koju je yi − yi−1 > 0 (i = 1, 2, . . . , n). U slučaju suprotne
orijentacije je
¯R yi − yi−1 <¯ 0 i vrednost integrala je negativna, pa za površinu
treba uzeti ¯ L f (x, y) dy ¯. Uticaj znaka podintegralne funkcije na znak in-
tegrala je isti kod svih Riemannovih integrala, konkretno kod krivolinijskih
integrala I i II vrste. Zato ranije dati komentari o izračunavanju površine u
zavisnosti od znaka podintegralne
R funkcije ostaju i ovde na snazi.
Interpretacija integrala L f (x, y) dx je analogna prethodnoj, samo pro-
jektovanje treba vršiti na zx–ravan.
Specijalno, neka L pripada nekoj od koordinatnih osa, npr., neka je L =

[a, b] segment na x–osi. Tada se podintegralna funkcija P (x, y, z) svodi na
R
funkciju f (x) = P (x, 0, 0), a krivolinijski integral II vrste L P (x, y, z) dx
Rb
na odred̄eni integral a f (x) dx ako je kriva L orijentisana od a ka b ili na
Ra
b
f (x) dx ako je orijentisana od b ka a.
NAPOMENA 2.2.1. Bilo koja kriva se u literaturi često sreće pod imenom luk, put ili
trajektorija. Tako se za krivu L po kojoj se vrši integracija kaže da je L kriva, luk ili put
integracije. Čest je i termin smer integracije jer je L orijentisana kriva.
Krivolinijski integrali po luku i koordinatama su dobili svoja imena prema izabranim
karakteristikama podeonih delova. U prvom slučaju se karakteristikom k(P Di ) = λi kriva
(luk) tretira direktno. U drugom slučaju se karakteristikom, npr. k(P Di ) = xi − xi−1 ,
kriva tretira posredno, preko njene projekcije na x–osu, tj. pomoću prvih koordinata
njenih tačaka. 4
2.3. Izračunavanje krivolinijskih integrala
Izračunavanje krivolinijskih, kao i ostalih Riemannovih integrala, svodi

se na izračunavanje odgovarajućih odred̄enih integrala. Uslove i pravila pre-
vod̄enja krivolinijskih na odred̄ene integrale formulisaćemo u obliku teorema.
2.3.1. Izračunavanje krivolinijskih integrala I vrste
Teorema 2.3.1. Ako je orijentisana kriva L data parametarskim jedna-

činama
L : x = x(s) , y = y(s) , z = z(s) ; s ∈ [0, l] ,
gde je parametar s dužina dela krive merena od jedne njene granične tačke
i l ukupna dužina krive, tada je
Z Z l
¡ ¢
(2.3.1) H(x, y, z) dλ = H x(s), y(s), z(s) ds .
L 0
Dokaz. Neka su A i B granične tačke krive L, a s dužina dela krive

merena od bilo koje granične tačke, npr. od tačke A. S obzirom na značenje
parametra s, očigledno je s ∈ [0, l], pri čemu s = 0 odgovara tački A, a s = l
tački B. Još, neka su s = si (i = 0, 1, . . . , n) vrednosti parametra s koje
odgovaraju podeonim tačkama Ti (Slike 2.3.1, 2.3.2).
si Tn = B si-1 T0 = B
si-1 Ti si Ti-1
Ti-1 li Ti li
A= T0 A= Tn
y
Za orijentaciju krive L od tačke A ka tački B, tj. za L = AB, parametar
s raste od s = s0 = 0 do s = sn = l, pa je λi = si − si−1 > 0 za svako
i = 1, 2, . . . , n (Slika 2.3.1). Ako je s = σi ∈ [si−1 , si ] vrednost parametra
y
koja odgovara tački Xi (ξi , ηi , ζi ) ∈ Ti−1 Ti , važi
¡ ¢
Xi (ξi , ηi , ζi ) = Xi x(σi ), y(σi ), z(σi ) ,
¡ ¢
H(Xi ) = H x(σi ), y(σi ), z(σi ) = f (σi )
i
n
X n
X
Sλ (n) = H(Xi ) · λi = f (σi ) · (si − si−1 ) = Ss (n) .
i=1 i=1
Dobijeni zbir Ss (n) je integralna suma za odred̄eni integral u kome je pod-

integralna funkcija ¡ ¢
f (s) = H x(s), y(s), z(s) ,
a oblast integracije segment [0, l]. Kako tačke si (i = 0, 1, . . . , n) čine rastuću
podelu segmenta [0, l], to je
Z Z l
H(x, y, z) dλ = lim Sλ (n) = lim Ss (n) = f (s) ds
L n→∞ n→∞ 0
Z l ¡ ¢
= H x(s), y(s), z(s) ds .
0
y
Za suprotnu orijentaciju L = BA parametar s opada od s = s0 = l do
s = sn = 0, pa je λi = si−1 − si > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n (Slika 2.3.2) i
n
X n
X
Sλ (n) = f (σi ) · (si−1 − si ) = − f (σi ) · (si − si−1 ) = −Ss (n) .
i=1 i=1
Kako tačke si (i = 0, 1, . . . , n) čine opadajuću podelu segmenta [0, l], to je

Z Z 0 Z l
H(x, y, z) dλ = lim Sλ (n) = − lim Ss (n) = − f (s) ds = f (s) ds
L n→∞ n→∞ l 0
Z l ¡ ¢
= H x(s), y(s), z(s) ds ,
0
čime je dokaz teoreme završen. ¤

Teorema 2.3.2. Ako je orijentisana kriva L data parametarskim jedna-
činama
L : x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] ,
gde je parametar t proizvoljan, tada je

Z
(2.3.2) H(x, y, z) dλ
L
Z β ¡ ¢q 2
= H x(t), y(t), z(t) x0 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt .
α
Dokaz Teoreme 2.3.2 je izveden u [6], str. 47–49. Ovde ga zbog kompli-
kovanosti izostavljamo, uz napomenu da su za njegovu realizaciju potrebne
jednakosti Z ti q
λi = ± x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt ,
ti−1
gde su ti−1 , ti vrednosti parametra t koje odgovaraju podeonim tačkama

Ti−1 , Ti . Pri tome je ti−1 < ti ako je L pozitivno orijentisana prema Defini-
ciji 1.2.1, a ti−1 > ti ako je L negativno orijentisana.
Specijalno, ako je parametar t neka od Descartesovih koordinata, npr.
x ∈ [a, b], parametarske jednačine krive L su
x = x(t) = t , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [a, b]
ili, uobičajeno zapisano,
L: y = y(x) , z = z(x) ; x ∈ [a, b]
i (2.3.2) postaje
Z Z b ¡ ¢q
(2.3.3) H(x, y, z) dλ = H x, y(x), z(x) 1 + y 0 2 (x) + z 0 2 (x) dx .
L a
U sva tri navedena slučaja (2.3.1), (2.3.2) i (2.3.3) granice odred̄enih inte-
grala su uzete od manje ka većoj, tj. u smeru rasta izabranog parametra, što
odgovara pozitivnoj orijentaciji krive (Definicija 1.2.1) bez obzira na njenu
stvarnu orijentaciju, a u skladu je sa ranijim zaključkom da orijentacija krive
ne utiče na krivolinijske integrale I vrste.
Ukoliko se kriva L sastoji od delova sa različitom parametrizacijom, treba
primeniti opštu osobinu Riemannovih integrala (1.3.7).
PRIMER 2.3.1. Izračunati dužinu dela krive (cikloida)
L1 : x = t − sin t , y = 1 − cos t , z = 0 ; t∈R
izmed̄u tačaka A(0, 0, 0) = O(0, 0, 0) i B(2π, 0, 0).

_
Neka je kriva L = AB deo zadate krive L1 (Slika 2.3.3) čiju dužinu l = m(L) treba
izračunati.
y
L1 2 L
A B
-4 -2 0 2 4 x
Slika 2.3.3.
Dužina l se izračunava prema (2.1.3), tj.
Z
l= dλ .
L
Kriva L ima parametarske jednačine kao L1 , uz ograničenje za parametar t,
L: x = t − sin t , y = 1 − cos t , z = 0 ; t ∈ [α, β] ,
pri čemu vrednosti t = α i t = β, koje odgovaraju graničnim tačkama A i B, nisu poznate.

Ove vrednosti se odred̄uju iz činjenice da je A, B ∈ L, tj. da koordinate tačaka A i B
zadovoljavaju jednačine krive L. Za tačku A(0, 0, 0) je x = 0, y = 0, pa važi
0 = t − sin t , 0 = 1 − cos t .
Iz druge jednačine dobijenog sistema je cos t = 1 i t = 2kπ (k = 0, ±1, ±2, . . . ). Za

t = 2kπ prva jednačina postaje 0 = 2kπ − sin 2kπ. Kako je sin 2kπ = 0, to je 2kπ = 0 i
k = 0. Dakle, za tačku A je t = 2kπ = 0, pa je α = 0. Analogno, za tačku B(2π, 0, 0) je
x = 2π, y = 0, pa je
2π = t − sin t , 0 = 1 − cos t .
Iz druge jednačine je t = 2kπ, što smenom u prvu daje 2π = 2kπ i k = 1. Sada je
t = 2kπ = 2π i β = 2π. Konačno, parametarske jednačine krive L su
L: x = t − sin t , y = 1 − cos t , z = 0 ; t ∈ [0, 2π] .
Prema tvrd̄enju (2.3.2) Teoreme 2.3.2 sa H(x, y, z) ≡ 1 dužina l je

Z 2π q
l= x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt .
0
Kako je
x0 (t) = 1 − cos t , y 0 (t) = sin t , z 0 (t) = 0 ;

2 2 2
x0 (t) + y 0 (t) + z 0 (t) = 2(1 − cos t) ,
dalje je Z 2π p
l= 2(1 − cos t) dt .
0
Primenom jednakosti
t
1 − cos t = 2 sin2
2
t
i imajući u vidu da je sin ≥ 0 za t/2 ∈ [0, π], tj. t ∈ [0, 2π], poslednji odred̄eni integral
2
se jednostavno rešava i dobija se
Z r Z 2π Z 2π Z 2π
2π t t t t t
l= 4 sin2 dt = 2 sin dt = 2 sin dt = 4 sin d
0 2 0 2 0 2 0 2 2
t 2π
= −4 cos = −4(cos π − cos 0) = −4(−1 − 1) = 8 . 4
2 0
NAPOMENA 2.3.1. Primećujemo da u Primeru 2.3.1 oblast definisanosti R krive L1

nije ograničena kao u Definiciji 1.1.7. Kako je u ovakvim i sličnim slučajevima moguće
ograničiti oblast definisanosti na bilo koji segment [α, β] ⊂ R, Definicija 1.1.7 i sve njene
posledice ostaju na snazi. Ovu činjenicu nadalje podrazumevamo i dozvoljavamo da oblast
definisanosti krive bude proizvoljna, a biramo onaj segment unutar nje koji nam za pos-
matrani problem odgovara. 4
PRIMER 2.3.2. Izračunati površinu dela cilindrične površi
S1 : x2 + y 2 = ax
koji se nalazi unutar sfere

S2 : x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
gde je a > 0 konačan realan broj.
Neka je cilindrična površ S deo zadate cilindrične površi S1 čiju površinu m treba
izračunati. Takod̄e, neka je L direktrisa, a L1 i L2 bazisi površi S koji nastaju u preseku
S1 sa sferom S2 . Sfera S2 je centralna poluprečnika a (Slika 2.3.4). Zbog simetrije površi
S u odnosu na xy–ravan, posmatramo samo deo iznad xy–ravni za koji je z ≥ 0.
a
S1 S2
L2
S
a 0 a y
L
x L1
Slika 2.3.4.
p
Iz zadate implicitne jednačine sfere S2 je z = ± a2 − x2 − y 2 , pa je eksplicitna
jednačina gornje polusfere (z ≥ 0)
p
z = f (x, y) = a2 − x2 − y 2
i očigledno važi f (x, y) ≥ 0 za (x, y) ∈ L. Prema geometrijskom tumačenju krivolinijskog

integrala I vrste, polovina tražene površine je
Z Z p
m
= f (x, y) dλ = a2 − x2 − y 2 dλ .
2 L L
Direktrisa L ima ”istu” jednačinu kao cilindrična površ S, odnosno S1 , pa je
L: x2 + y 2 = ax , z = 0 ,
tj. L je kružnica u xy–ravni (z = 0)

a 2 a2
L: x− + y2 = ,
2 4
sa centrom u tački (a/2, 0, 0) i poluprečnika a/2. Poslednja jednačina je oblika (1.4.21).

Uvod̄enjem polarnih koordinata sa (1.4.4), tj. sa
x = r cos ϕ , y = r sin ϕ ,
dobijaju se parametarske jednačine kružnice oblika (1.4.22),

h π πi
L: x = a cos2 ϕ , y = a cos ϕ sin ϕ , z = 0 ; ϕ∈ − , .
2 2
Prema tvrd̄enju (2.3.2) Teoreme 2.3.2 sa t = ϕ, je

Z π/2 q q
m
= a2 − x2 (ϕ) − y 2 (ϕ) x0 2 (ϕ) + y 0 2 (ϕ) + z 0 2 (ϕ) dϕ .
2 −π/2
Kako je
x2 (ϕ) + y 2 (ϕ) = a2 cos4 ϕ + a2 cos2 ϕ sin2 ϕ = a2 cos2 ϕ ;

x0 (ϕ) = −2a cos ϕ sin ϕ = −a sin 2ϕ ,
y 0 (ϕ) = −a sin2 ϕ + a cos2 ϕ = a cos 2ϕ , z 0 (ϕ) = 0 ;
2 2 2
x0 (ϕ) + y 0 (ϕ) + z 0 (ϕ) = a2 ,
dalje je
Z π/2 p √ Z π/2 p Z π/2
m
= a2 − a2 cos2 ϕ a2 dϕ = a2 1 − cos2 ϕ dϕ = a2 | sin ϕ| dϕ .
2 −π/2 −π/2 −π/2
Funkcija | sin x| je parna, a segment [−π/2, π/2] simetričan, pa važi (1.3.5). Još je sin ϕ ≥ 0
za ϕ ∈ [0, π/2]. Zato je
Z π/2 π/2
m
= 2a2 sin ϕ dϕ = −2a2 cos ϕ = 2a2
2 0 0
i konačno
m = 4a2 .
Kako je (1.4.21) specijalan slučaj kružnice (1.4.18), umesto (1.4.4) može da se uvede
smena (1.4.20), tj.
a
x − = r cos ϕ , y = r sin ϕ ,
2
posle koje se dobijaju parametarske jednačine oblika (1.4.19),
a a a
L: x= + cos ϕ , y = sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ [0, 2π] ,
2 2 2
a dalje se postupak odvija analogno.
Teorijski posmatrano, svejedno je koje parametarske jednačine krive se koriste. U
praksi se, naravno, koriste one koje omogućavaju jednostavnije rešavanje odgovarajućeg
odred̄enog integrala. 4
NAPOMENA 2.3.2. Parametrizacija zatvorene krive u ravni pomoću neke od Descar-
tesovih koordinata ne može da se izvrši jedinstveno za celu krivu (Napomena 1.4.3). Tada
se kriva deli i svaki od delova se parametrizuje zasebno. Ovakav način rada najčešće
dovodi i do znatno komplikovanijeg rešavanja odred̄enih integrala. U Primeru 2.3.2, za
t = x, imamo L = L1 ∪ L2 i
p
L1 : x = t , y = − at − t2 , z = 0 ; t ∈ [0, a] ,
p
L2 : x = t , y = at − t2 , z = 0 ; t ∈ [0, a] ,
a rešavanje integrala prepuštamo čitaocu. Nemogućnost jedinstvene parametrizacije, kao

i otežano izračunavanje su razlozi zbog kojih se Descartesove koordinate izbegavaju kao
parametri u slučaju zatvorenih krivih. 4
2.3.2. Izračunavanje krivolinijskih integrala II vrste
Krivolinijski integrali II vrste se rešavaju na isti način po bilo kojoj od

koordinata, pa svod̄enje na odred̄eni integral dajemo samo za integral po
koordinati x.
Teorema 2.3.3. Ako je pozitivno orijentisana kriva L data parametar-
skim jednačinama
L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] ,
tada je
Z Z β ¡ ¢
(2.3.4) P (x, y, z) dx = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt .
L+ α
Dokaz. Neka su t = ti (i = 0, 1, . . . , n) vrednosti parametra t ∈ [α, β]

koje odgovaraju podeonim tačkama Ti . Zbog pretpostavljene pozitivne ori-
jentacije krive L, parametar t raste od t = t0 = α do t = tn = β, pa je
ti − ti−1 > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. Ako je t = τi ∈ [ti−1 , ti ] vrednost

y
parametra koja odgovara tački Xi (ξi , ηi , ζi ) ∈ Ti−1 Ti , važi
¡ ¢
Ti (xi , yi , zi ) = Ti x(ti ), y(ti ), z(ti ) ,
¡ ¢
Xi (ξi , ηi , ζi ) = Xi x(τi ), y(τi ), z(τi ) ,
¡ ¢
P (Xi ) = P x(τi ), y(τi ), z(τi ) = φ(τi )
i
n
X n
X ¡ ¢
Sx (n) = P (Xi ) · (xi − xi−1 ) = φ(τi ) · x(ti ) − x(ti−1 ) .
i=1 i=1
Funkcija x(t) je neprekidna na [α, β], pa je neprekidna i na [ti−1 , ti ] za

svako i = 1, 2, . . . , n. Zbog već postignutog dogovora da radimo samo sa
deo po deo glatkim krivama, ne umanjujući opštost pretpostavljamo da je
L glatka kriva (Definicija 1.1.10). To znači da je x0 (t) neprekidna funkcija
na [α, β], odakle sledi da je x(t) diferencijabilna na [α, β], tj. na [ti−1 , ti ] za
svako i = 1, 2, . . . , n ([4], str. 4). Prema Lagrangeovoj teoremi ([4], str. 35),
postoje tačke τ̂i ∈ [ti−1 , ti ] takve da je x(ti ) − x(ti−1 ) = x0 (τ̂i ) (ti − ti−1 ).
Zato je dalje
X n
Sx (n) = φ(τi ) x0 (τ̂i ) · (ti − ti−1 ) ,
i=1
¯ n
X ¯ X n
¯ 0 ¯
S
¯ x (n) − φ(τi ) x (τi ) · (t i − t )
i−1 ¯ ≤ |φ(τi )| |x0 (τ̂i ) − x0 (τi )| · (ti − ti−1 ) .
i=1 i=1
¡Funkcija P (x,¢y, z) je neprekidna na L, što znači da je funkcija φ(t) =

P x(t), y(t), z(t) neprekidna na [α, β] (Napomena 2.1.1). Kao neprekidna,
φ(t) je i ograničena funkcija ([3], str. 317), tj. postoji konačan broj M > 0
tako da je |φ(t)| ≤ M za svako t ∈ [α, β]. Takod̄e, iz neprekidnosti funkcije
x0 (t) sledi da za svako ρn > 0 postoji dovoljno ”sitna” podela segmenta [α, β]
tako da je |x0 (τ̂i ) − x0 (τi )| < ρn ([3], str. 309). Neka ρn → 0 kad n → ∞.
Tada je
¯ n
X ¯
¯ ¯
lim ¯Sx (n) − φ(τi ) x0 (τi ) · (ti − ti−1 )¯
n→∞
i=1
≤ lim M ρn (β − α) = M (β − α) lim ρn = 0
n→∞ n→∞
i
n
X
lim Sx (n) = lim φ(τi ) x0 (τi ) · (ti − ti−1 ) .
n→∞ n→∞
i=1
Zbir na desnoj strani jednakosti je integralna suma za odred̄eni integral u

kome je podintegralna funkcija
¡ ¢
f (t) = φ(t) x0 (t) = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) ,
a oblast integracije segment [α, β]. Kako tačke ti (i = 0, 1, . . . , n) čine

rastuću podelu segmenta [α, β], to neposredno sledi tvrd̄enje teoreme
Z Z β Z β
¡ ¢
P (x, y, z) dx = f (t) dt = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt . ¤
L+ α α
Specijalno, ako je parametar t neka od Descartesovih koordinata, npr.

x ∈ [a, b], parametarske jednačine krive L su
L: y = y(x) , z = z(x) ; x ∈ [a, b]
i (2.3.4) postaje
Z Z b ¡ ¢
(2.3.5) P (x, y, z) dx = P x, y(x), z(x) dx .
L+ a
Takod̄e, za parametar y ∈ [c, d] i jednačine
L: x = x(y) , z = z(y) ; y ∈ [c, d]
je
Z Z d ¡ ¢
(2.3.6) P (x, y, z) dx = P x(y), y, z(y) x0 (y) dy .
L+ c
U skladu sa (2.3.4), potpuni krivolinijski integral II vrste se prevodi na

odred̄eni pomoću
Z
L+
Z βh
¡ ¢ ¡ ¢
= P x(t), y(t), z(t) x0 (t) + Q x(t), y(t), z(t) y 0 (t)
α
¡ ¢ i
+ R x(t), y(t), z(t) z 0 (t) dt .
Prema osobini (1.3.8), koja važi za krivolinijske integrale II vrste i

odred̄ene integrale, za negativno orijentisanu krivu L je
Z Z Z α
¡ ¢
P (x, y, z) dx = − P (x, y, z) dx = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt .
L− L+ β
Iz poslednje jednakosti i jednakosti (2.3.4) vidimo da su granice u odred̄enim

integralima uzete od manje ka većoj ako je kriva pozitivno i od veće ka manjoj
ako je kriva negativno orijentisana u odnosu na izabrani parametar. Jasno,
isto važi i u jednakostima (2.3.5)–(2.3.7). Pri prelasku s jednog parametra
na drugi treba biti oprezan zbog moguće promene orijentacije od pozitivne
u negativnu i obrnuto. Zato je najbolje unositi granice u odred̄eni integral
onim redosledom koji prati orijentaciju krive, bez obzira da li je to pozitivna
_
ili negativna orijentacija. Na primer, neka je L = AB i neka tačkama A i
B odgovaraju vrednosti parametra t = α i t = β redom. Tada orijentaciji
y
L = AB odgovara
Z Z B Z β ¡ ¢
P (x, y, z) dx ≡ P (x, y, z) dx = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt ,
L A α
y
a orijentaciji L = BA odgovara
Z Z A Z α ¡ ¢
P (x, y, z) dx ≡ P (x, y, z) dx = P x(t), y(t), z(t) x0 (t) dt .
L B β
R
Za krivolinijski integral L duž krive L sa graničnim tačkama A i B smo
RB RA
upotrebili ekvivalentne oznake A ili B . Ove oznake ćemo i nadalje često
da koristimo jer one, osim na krivu L, ukazuju i na njenu orijentaciju.
Primetimo da parametar t = s, gde je s dužina dela krive, nije karakte-
rističan za krivolinijske integrale II vrste kao što je za integrale I vrste. Zato
ga treba tretirati kao proizvoljan parametar, tj. za prevod̄enje krivolinijskog
II vrste na odred̄eni integral treba koristiti jednakost (2.3.4). Budući da
orijentacija krive utiče na integrale II vrste, u slučaju upotrebe parametra s
mora da bude precizirano od koje granične tačke krive se s meri.
Ako se kriva sastoji od delova sa različitom parametrizacijom, treba pri-
meniti osobinu (1.3.7).
NAPOMENA 2.3.3. Formule (2.3.3) i (2.3.5) smo dobili iz formula (2.3.2) i (2.3.4)
kao specijalne slučajeve. Moguć je i obrnuti postupak, da se (2.3.3) i (2.3.5) dokažu, a iz
njih izvedu (2.3.2) i (2.3.4). To se vrši smenom x = x(t) u odred̄ene integrale, gde je x(t)
funkcija koja figuriše u parametarskim jednačinama krive. Ovaj postupak je prirodniji od
iznetog u slučaju krivolinijskih integrala II vrste jer su Descartesove koordinate za njih
karakteristični parametri u sledećem smislu. Na primer, koordinata x je karakteristična za
krivolinijske integrale po koordinati x, ali ne i za krivolinijske integrale po koordinatama
y i z. 4
PRIMER 2.3.3. Izračunati površinu projekcije na zx–ravan dela cilindrične površi
S1 : x2 + y 2 = ax
koji se nalazi unutar sfere

S2 : x2 + y 2 + z 2 = a2
za y ≥ 0 i a > 0.
Neka je S cilindrična površ koju treba projektovati na zx–ravan i m površina njene
projekcije. Takod̄e, neka je L direktrisa, a L1 i L2 bazisi koji nastaju u preseku S1 i S2 .
Sfera S2 je centralna poluprečnika a (Slika 2.3.5). Zbog simetrije površi S u odnosu na
xy–ravan, posmatramo samo deo za koji je z ≥ 0.
a
S1 S2
L2
S
0 a y
a L
x L1
Slika 2.3.5.
Prema geometrijskom tumačenju krivolinijskog integrala II vrste i imajući u vidu da
je površ S polovina cilindrične površi iz Primera 2.3.2 za y ≥ 0, koristimo iste oznake i
dobijamo Z Z p
m
= f (x, y) dx = a2 − x2 − y 2 dx .
2 L L
Da bi vrednost krivolinijskog integrala bila pozitivna, L je orijentisana tako da bude
xi − xi−1 > 0 za svako i = 1, 2, . . . , n (Slika 2.2.1).
Parametarske jednačine direktrise L smo već odredili
h πi
L : x = a cos2 ϕ , y = a cos ϕ sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ 0, ,
2
pri čemu su granice parametra ϕ uzete u skladu sa uslovom y ≥ 0.
Za izabranu orijentaciju krive L parametar ϕ se menja od ϕ = π/2 do ϕ = 0, pa je L
negativno orijentisana. Prema osobini (1.3.8) i tvrd̄enju (2.3.4) Teoreme 2.3.3 sa t = ϕ,
je
Z π/2 q
m
=− a2 − x2 (ϕ) − y 2 (ϕ) x0 (ϕ) dϕ
2 0
Z π/2 p Z π/2
=− a2 − a2 cos2 ϕ (−2a cos ϕ sin ϕ) dϕ = 2a2 cos ϕ sin2 ϕ dϕ
0 0
Z π/2 sin3 ϕ π/2 2 2
= 2a2 sin2 ϕ d(sin ϕ) = 2a2 = a ,
0 3 0 3
pa je
4 2
m= a . 4
3
PRIMER 2.3.4. Izračunati potpuni krivolinijski integral II vrste

Z
I= y dx + z dy + x dz ,
L
gde je kriva L presek površi
S1 : x+z =a , S2 : x2 + y 2 + z 2 = a2
za a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela z–ose, L je pozitivno orijentisana.
Površ S1 je cilindrična površ čija je direktrisa prava x = −z +a u zx–ravni (Slika 2.3.6),
a izvodnice su paralelne y–osi. Dakle, S1 je ravan koja x–osu (y = 0, z = 0) seče u tački
(a, 0, 0), a z–osu u tački (0, 0, a). Površ S2 je centralna sfera poluprečnika a (Slika 2.3.7).
Sa Lxy je označena saglasno orijentisana projekcija krive L na xy–ravan (Slika 1.2.9).
z
x a
S1 L S2
a
L xy a y
a
0 a z x

Da bismo odredili parametarske jednačine krive L, prethodno odred̄ujemo parametar-
ske jednačine njene projekcije Lxy . Proizvoljna tačka X(x, y, z) ∈ L istovremeno pripada
i ravni S1 i sferi S2 , pa njene koordinate zadovoljavaju sistem jednačina
x + z = a , x2 + y 2 + z 2 = a2 .
Iskazujući z = a − x iz prve jednačine i smenom u drugu jednačinu, dobija se ekvivalentni
sistem
2x2 + y 2 − 2ax = 0 , z = a − x .
S druge strane, projekcija X 0 (x, y, 0) ∈ Lxy tačke X ima iste koordinate x, y kao i tačka
X, pa koordinate tačke X 0 zadovoljavaju prvu od jednačina prethodnog sistema. Zato je
jednačina projekcije
Lxy : 2x2 + y 2 − 2ax = 0 , z = 0 .
Jednostavnim transformacijama se dobija
a 2
x− y2
Lxy : 2
a 2 + a 2 = 1 ,
√
2 2
√
što znači da je Lxy elipsa sa centrom u tački (a/2, 0, 0) i poluosama a/2, a/ 2 na x i
y–osi redom. Poslednja jednačina je oblika (1.4.26). Uvod̄enjem smene (1.4.28), tj.
a
x−
2 = r cos ϕ , y = r sin ϕ ,
a a
√
2 2
dobijaju se parametarske jednačine elipse oblika (1.4.27),

a a a
Lxy : x= + cos ϕ , y = √ sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ [−π, π] .
2 2 2
Povratkom u jednačinu z = a − x slede i parametarske jednačine krive

a a a a a
L: x= + cos ϕ , y = √ sin ϕ , z = − cos ϕ ; ϕ ∈ [−π, π] .
2 2 2 2 2
Zadata orijentacija krive L predstavlja, u stvari, orijentaciju njene projekcije Lxy , a L

je samo orijentisana saglasno sa Lxy (Slika 1.2.9 i komentar uz sliku). Zato se parametar
ϕ menja od ϕ = −π do ϕ = π, pa je L pozitivno orijentisana. Prema jednakosti (2.3.7)
sa t = ϕ, je Z πh i
I= y(ϕ) x0 (ϕ) + z(ϕ) y 0 (ϕ) + x(ϕ) z 0 (ϕ) dϕ .
−π
Kako je
a a a
x0 (ϕ) = − sin ϕ , y 0 (ϕ) = √ cos ϕ , z 0 (ϕ) = sin ϕ ,
2 2 2
to je
Z h a
π a a a a a i
a a
I= √ sin ϕ − sin ϕ + − cos ϕ √ cos ϕ + + cos ϕ sin ϕ dϕ
−π 2 2 2 2 2 2 2 2
Z πh i
a2 a2 a2 a2
= − √ + √ cos ϕ + sin ϕ + cos ϕ sin ϕ dϕ
−π 2 2 2 2 4 4
Z π Z π Z Z
a2 a2 a2 π a2 π
=− √ dϕ + √ cos ϕ dϕ + sin ϕ dϕ + cos ϕ sin ϕ dϕ .
2 2 −π 2 2 −π 4 −π 4 −π
Funkcije sin ϕ i cos ϕ sin ϕ su neparne, a segment [−π, π] simetričan, pa važi (1.3.5), tj.
Z π Z π
sin ϕ dϕ = 0 , cos ϕ sin ϕ dϕ = 0 .
−π −π
Zato je dalje
a2 π a2 π 1

I = − √ ϕ + √ sin ϕ = − √ a2 π .
2 2 −π 2 2 −π 2
Elipsu Lxy smo mogli da tretiramo kao specijalan slučaj (1.4.29). Tada se uvode
uopštene polarne koordinate sa (1.4.7), tj. smena (1.4.25),
a a
x= r cos ϕ , y = √ r sin ϕ ,
2 2
posle koje se dobijaju parametarske jednačine elipse oblika (1.4.30) i odgovarajuće para-
metarske jednačine krive
√ h π πi
L: x = a cos2 ϕ , y = 2 a cos ϕ sin ϕ , z = a sin2 ϕ ; ϕ∈ − , .
2 2
Med̄utim, ovakva parametrizacija krive L dovodi do odred̄enog integrala koji se znatno

teže rešava.
U parametarskim jednačinama (1.4.27) smo uzeli simetričan segment [−π, π] umesto

segmenta [0, 2π] da bismo mogli da iskoristimo jednakosti (1.3.5) i uprostimo izračunavanje
odred̄enog integrala. Ovo je razlog zbog kog je skoro uvek bolje uzimati simetričan od
nekog drugog segmenta. 4
NAPOMENA 2.3.4. Ako je kriva L zadata kao presek površi S1 , S2 i ako je Lxy
njena projekcija na xy–ravan, postupak iz Primera 2.3.4 kojim se dolazi do jednačine
projekcije Lxy je, u stvari, eliminacija z–koordinate iz jednačina površi S1 i S2 . Analogno,
eliminacijom x–koordinate se dobija jednačina projekcije Lyz na yz–ravan, a eliminacijom
y–koordinate jednačina projekcije Lzx na zx–ravan. U Primeru 2.3.4 iz sistema
x + z = a , x2 + y 2 + z 2 = a2
eliminišemo x tako što iz prve jednačine iskazujemo x = a−z i zamenom u drugu jednačinu
dobijamo 2z 2 + y 2 − 2az = 0, pa je jednačina projekcije na yz–ravan
Lyz : 2z 2 + y 2 − 2az = 0 , x = 0 .
Uopšte uzev, nalaženje jednačine projekcije, njena parametrizacija, kao i parametrizacija

same krive, mogu da predstavljaju značajan problem, pa nije svejedno na koju koordinatnu
ravan se vrši projektovanje.
Na ovom mestu primetimo i sledeće. Neka su, npr., za odred̄ivanje parametarskih
jednačina projekcije Lxy upotrebljene polarne (1.4.4) ili uopštene polarne koordinate
(1.4.7). Tada čitav postupak iz Primera 2.3.4 nije ništa drugo nego odred̄ivanje parametar-
skih jednačina krive L uvod̄enjem cilindričnih (1.4.8) ili uopštenih cilindričnih koordinata
(1.4.10). 4
NAPOMENA 2.3.5. Ako je za odred̄ivanje parametarskih jednačina prostorne krive L
potrebno prethodno odrediti jednačinu njene projekcije na neku od koordinatnih ravni,
dajemo nekoliko praktičnih saveta.
1◦ Ukoliko se kriva L bijektivno projektuje samo na jednu koordinatnu ravan, nalazi
se jednačina projekcije upravo na tu koordinatnu ravan da bi se izbeglo rastavljanje krive
na bijektivne delove u odnosu na ostala projektovanja i rešavanje više umesto jednog
odred̄enog integrala.
2◦ Ukoliko se kriva L bijektivno projektuje na dve ili tri koordinatne ravni, bira se
ono projektovanje za koje se jednačina projekcije krive L najlakše nalazi i odgovarajući
odred̄eni integral najlakše rešava. U Primeru 2.3.4 su projektovanja na xy i yz–ravan bijek-
cije, dok projektovanje na zx–ravan to nije. Pri tome su projekcije Lxy i Lyz ravnopravne
po pitanju nalaženja njihovih jednačina i rešavanja odgovarajućih odred̄enih integrala.
3◦ Pogodna situacija je kada je bijektivna projekcija krive u slučaju 1◦ ili neka od bijek-
tivnih projekcija u slučaju 2◦ direktrisa već poznate cilindrične površi jer tada jednačina
projekcije ne mora da se odred̄uje.
4◦ Ukoliko je kriva L sastavljena od delova sa različitom parametrizacijom, posle de-
obe se svaki od delova tretira kao posebna kriva i na nju se primenjuje odgovarajući od
prethodnih zaključaka.
Sa krivama koje se ne projektuju bijektivno ni na jednu od koordinatnih ravni nećemo
da se srećemo u okviru ovog kursa. Inače, u tom slučaju treba vršiti deobu krive na bijek-
tivne delove u odnosu na ono projektovanje kojim se do željenog rezultata najjednostavnije
dolazi. 4
2.4. Veza izmed̄u krivolinijskih integrala

I i II vrste
Razmatramo, najpre, jednostavniji slučaj kada orijentisana kriva L pri-

pada nekoj od koordinatnih ravni, npr. xy–ravni.
y
Neka je kriva L = AB zadata parametarskim jednačinama
L: x = x(t) , y = y(t) , z = 0 ; t ∈ [t1 , t2 ] ,
pri čemu vrednost parametra t = t1 odgovara graničnoj tački A, a vrednost

t = t2 graničnoj tački B. U proizvoljnoj tački X(x, y, 0) = X(x, y) ∈ L
postavimo tangentu i sečicu krive i orijentišimo ih saglasno orijentaciji krive
(Slika 1.2.10). Sa α, ψ ∈ [0, π] označimo manje od uglova koje orijentisana
tangenta i sečica zaklapaju sa pozitivnim delom x–ose (Slika 2.4.1), a sa
β, θ ∈ [0, π] manje od uglova koje one zaklapaju sa pozitivnim delom y–ose
(Slika 2.4.2). Još, neka su ∆x, ∆y, ∆h priraštaji po x–osi, y–osi i sečici
redom kada se tačka X kreće duž krive L u zadatom smeru od položaja
X(x, y) do položaja M (x + ∆x, y + ∆y).
y y
M N M
B y+Dy B
Dy b q
a Dh Dh
X y y
Dx N X
A A
0 x x+Dx x 0 x
Kako je
¡ ¢
X(x, y) = X x(t), y(t)
proizvoljna tačka, sve prethodno uvedene veličine zavise od položaja tačke X

na krivoj, tj. od njenih koordinata x, y koje su funkcije nezavisnog parametra
t, pa važi:
∆x = ∆x(t) , ∆y = ∆y(t) , ∆h = ∆h(t) ;

¡ ¢ ¡ ¢
ψ = ψ(x, y) = ψ x(t), y(t) , θ = θ(x, y) = θ x(t), y(t) ;
¡ ¢ ¡ ¢
(2.4.1) α = α(x, y) = α x(t), y(t) , β = β(x, y) = β x(t), y(t) .
Ako je ∆t priraštaj parametra koji tačku X dovodi u položaj M , tada je

¡ ¢
M (x + ∆x, y + ∆y) = M x(t) + ∆x(t), y(t) + ∆y(t)
¡ ¢
= M x(t + ∆t), y(t + ∆t)
i
∆x(t) = x(t + ∆t) − x(t) , ∆y(t) = y(t + ∆t) − y(t) ,
što znači da su ∆x(t) i ∆y(t) priraštaji funkcija x(t) i y(t).
Iz pravouglih trouglova sa temenima N , X, M (Slike 2.4.1 i 2.4.2) je
p ∆x ∆y
∆h = (∆x)2 + (∆y)2 ; cos ψ = , cos θ = .
∆h ∆h
Zato je dalje
∆x ∆x ∆y
cos ψ = ∆t = r³ ∆t , cos θ = r³ ∆t ,
∆h ∆x ´ 2 ³ ∆y ´ 2 ∆x 2 ³ ∆y ´2
´
∆t ± + ± +
∆t ∆t ∆t ∆t
pri čemu se ispred kvadratnog korena uzima znak + za ∆t > 0, a znak −

za ∆t < 0. Kad ∆t → 0, tačka M se približava tački X, sečica se približava
tangenti, ugao ψ uglu α, ugao θ uglu β i sledi:
∆x ∆y
lim = x0 (t) , lim = y 0 (t) ;
∆t→0 ∆t ∆t→0 ∆t
x0 (t)
(2.4.2) cos α = lim cos ψ = ± q ,
∆t→0 0 2 0 2
x (t) + y (t)
y 0 (t)
(2.4.3) cos β = lim cos θ = ± q .
∆t→0
x0 2 (t) + y 0 2 (t)
U jednakostima (2.4.2) i (2.4.3) znak + odgovara rastućoj promeni parametra

(∆t > 0), a znak − opadajućoj promeni (∆t < 0). Uočimo da dobijeni izrazi
ukazuju na zavisnost
¡ ¢
cos α = cos α(x, y) = cos α x(t), y(t) ,
¡ ¢
cos β = cos β(x, y) = cos β x(t), y(t) ,
što je logična posledica zavisnosti (2.4.1).

S obzirom na orijentaciju krive L od tačke A ka tački B i rast parametra

t, uz upotrebu oznake
H(x, y) = P (x, y) cos α(x, y)
i korišćenjem jednakosti (2.3.4), rezultata (2.4.2) i jednakosti (2.3.2) redom,

dobijamo
Z Z B Z t2 ¡ ¢
P (x, y) dx = P (x, y) dx = P x(t), y(t) x0 (t) dt
L A t1
Z t2 ¡ ¢ ¡ ¢q 2
= P x(t), y(t) cos α x(t), y(t) x0 (t) + y 0 2 (t) dt
t1
Z Z
t2 ¡ ¢q 2
= H x(t), y(t) x0 (t) + y 0 2 (t) dt = H(x, y) dλ
t1 L
Z
= P (x, y) cos α(x, y) dλ .
L
Analogno je, za oznaku
H(x, y) = Q(x, y) cos β(x, y)
i rezultat (2.4.3),
Z Z B Z t2 ¡ ¢
Q(x, y) dy = Q(x, y) dy = Q x(t), y(t) y 0 (t) dt
L A t1
Zt2 ¡ ¢ ¡ ¢q 2
= Q x(t), y(t) cos β x(t), y(t) x0 (t) + y 0 2 (t) dt
t1
Z Z
t2 ¡ ¢q 2
= H x(t), y(t) x0 (t) + y 0 2 (t) dt = H(x, y) dλ
t1 L
Z
= Q(x, y) cos β(x, y) dλ .
L
Sabiranjem poslednje dve jednakosti i podrazumevajući cos α = cos α(x, y),

cos β = cos β(x, y), sledi
Z Z
£ ¤
(2.4.4) P (x, y) dx + Q(x, y) dy = P (x, y) cos α + Q(x, y) cos β dλ .
L L
y
Za suprotnu orijentaciju L = BA, parametar t opada, pa se u jednakos-
tima (2.4.2) i (2.4.3) uzima znak −, što dovodi do istih rezultata, npr.
Z Z t1
¡ ¢h ¡ ¢q 2 i
P (x, y) dx = P x(t), y(t) − cos α x(t), y(t) x0 (t) + y 0 2 (t) dt
L t2
Z t2 ¡ ¢ ¡ ¢q 2
= P x(t), y(t) cos α x(t), y(t) x0 (t) + y 0 2 (t) dt
t1
Z
= P (x, y) cos α(x, y) dλ .
L
Geometrijski posmatrano, promena orijentacije krive povlači promenu smera
tangente, čime se uglovi α i β menjaju u uglove α1 i β1 takve da je α+α1 = π
(Slika 2.4.3), β+β1 = π (Slika 2.4.4), pa je cos α1 = − cos α, cos β1 = − cos β.
Dakle, jednakost (2.4.4) važi za bilo koju orijentaciju krive. Uočavamo da
u ovom slučaju orijentacija utiče i na integrale I i na integrale II vrste, ali
se taj uticaj ispoljava na različite načine: kod integrala II vrste kroz znak
diferencijala dx i dy, koji potiču od odgovarajućih karakteristika k(P Di ) =
xi −xi−1 i k(P Di ) = yi −yi−1 , a kod integrala I vrste kroz znak podintegralne
funkcije.
y y
B b B
X a b1
a1 X
A A
0 x 0 x
Ako je L prostorna kriva data jednačinama

L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [t1 , t2 ] ,
tada se slično prethodnom izvodi:
x0 (t)
cos α = ± q ,
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t)
0
y (t)
(2.4.5) cos β = ± q ,
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t)
z 0 (t)
cos γ = ± q ,
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t)
gde uglovi α i β imaju isto značenje kao ranije, γ je manji od uglova izmed̄u
orijentisane tangente i pozitivnog dela z–ose, a znaci + i − odgovaraju
rastućoj, odnosno opadajućoj promeni parametra t redom. Dobija se
Z
ZL
£ ¤
= P (x, y, z) cos α + Q(x, y, z) cos β + R(x, y, z) cos γ dλ ,
L
pri čemu važi zavisnost

¡ ¢
cos α = cos α(x, y, z) = cos α x(t), y(t), z(t) ,
¡ ¢
cos β = cos β(x, y, z) = cos β x(t), y(t), z(t) ,
¡ ¢
cos γ = cos γ(x, y, z) = cos γ x(t), y(t), z(t) .
Jednakost (2.4.6) predstavlja traženu vezu izmed̄u potpunog krivolinijskog

integrala II vrste i krivolinijskog integrala I vrste.
NAPOMENA 2.4.1. Do jednakosti (2.4.5) može da se dod̄e i jednostavnije. U
proizvoljnoj tački (x, y, z) ∈ L vektor saglasno orijentisane tangente je jedan od vektora

~t = ± x0 (t), y 0 (t), z 0 (t) ,
sa znakom + ako je L pozitivno orijentisana (parametar t raste), a sa znakom − ako je L

negativno orijentisana (parametar t opada). Tada je
q
|~t | = x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t)
i odgovarajući jedinični vektor glasi

0
~t x (t) y 0 (t) z 0 (t)
~t0 = =± , , .
|~t | |~t | |~t | |~t |
S druge strane, za ma koji jedinični vektor ~v0 važi
~v0 = (cos α, cos β, cos γ) ,
gde su α, β, γ manji od uglova koje taj vektor zaklapa sa pozitivnim delovima koordinatnih
osa ([5], str. 20). Birajući specijalno ~v0 = ~t0 , iz prethodnog sledi
x0 (t) y 0 (t) z 0 (t)

cos α = ± , cos β = ± , cos γ = ± ,
|~t | |~t | |~t |
što su upravo jednakosti (2.4.5). 4

Nevezano za jednakost (2.4.6), na ovom mestu izvodimo još jedan za-

ključak. U tom cilju navodimo rezultat
q
(2.4.7) dλ = ± x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt ,
u kome znak + odgovara rastućoj promeni parametra t (dt > 0), a znak
− opadajućoj promeni (dt < 0). Diferencijal dλ > 0 predstavlja dužinu
beskonačno malog dela krive jer nastaje iz dužine λi podeonog dela krive
kad n → ∞ i λi → 0 ([4], str. 282–284). Prema (2.4.7), iz (2.4.5) sledi
q
dx = x (t) dt = ± cos α x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt = cos α dλ ,
0
q
(2.4.8) dy = y (t) dt = ± cos β x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt = cos β dλ ,
0
q
dz = z 0 (t) dt = ± cos γ x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt = cos γ dλ .
Posmatrajmo dalje vektor
(2.4.9) ~ = (dx, dy, dz) = (cos α dλ, cos β dλ, cos γ dλ) .
dλ
Kako je ~t0 = (cos α, cos β, cos γ) jedinični vektor tangente u tački X ∈ L, to

~ = ~t0 dλ vektor tangente koji ima početak u proizvoljnoj tački krive,
je dλ
~ = dλ. Vektor dλ
smer saglasan orijentaciji krive i dužinu |dλ| ~ i njegov moduo
dλ su vektorski i skalarni element krive redom.
U Primeru 2.3.1 smo dužinu l krive L odredili pomoću jednakosti
Z Z t2 q
l= dλ = x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt ,
L t1
koja je specijalan slučaj tvrd̄enja (2.3.2) Teoreme 2.3.2. Do iste jednakosti

se dolazi i primenom rezultata (2.4.7) kad parametar t raste ([4], str. 285).
NAPOMENA 2.4.2. Da bismo mogli da upotrebimo standardne oznake α, β, γ za
uglove izmed̄u tangente krive i koordinatnih osa, dosadašnji zapis t ∈ [α, β] u opštim
parametarskim jednačinama krive smo privremeno zamenili zapisom t ∈ [t1 , t2 ]. 4
NAPOMENA 2.4.3. Ako je kriva L zadata parametarskim jednačinama
L: x = x(s) , y = y(s) , z = z(s) ; s ∈ [0, l] ,
gde s i l imaju isto značenje kao u Teoremi 2.3.1, umesto (2.4.5) i (2.4.7) se dobijaju
jednostavniji izrazi ([6], str. 54–56):
cos α = ±x0 (s) , cos β = ±y 0 (s) , cos γ = ±z 0 (s) ; dλ = ±ds ,

pri čemu se znak + uzima kada se dužina s meri od početne tačke krive i raste, a znak −
kada se s meri od krajnje tačke i opada. Jasno da rezultati (2.4.6), (2.4.8) i (2.4.9) ostaju
isti. 4

Z
I= dx + dy + dz ,
L
gde je L bilo koji ”isto” orijentisani deo prave L1 i dužine l.

Tangenta u proizvoljnoj tački zadate prave L1 je sama prava L1 . Zato ma koji orijen-
tisani deo L, kao vektor tangente, gradi konstantne uglove α, β, γ sa pozitivnim delovima
koordinatnih osa, pa su cos α, cos β, cos γ takod̄e konstante.
Primenom jednakosti (2.4.6) integral I postaje krivolinijski I vrste
Z Z
I= (cos α + cos β + cos γ) dλ = (cos α + cos β + cos γ) dλ
L L
= (cos α + cos β + cos γ) l
i ima konstantnu vrednost za istu orijentaciju delova L. 4
PRIMER 2.4.2. Ako je L orijentisana kružnica u xy–ravni
L: x2 + y 2 = 4 , z = 0 ,
odrediti
√ jedinične
√ vektore saglasno orijentisane tangente u tačkama A(2, 0, 0), B(0, 2, 0) i
C(− 2, − 2, 0).
Parametarske jednačine kružnice su
L: x = 2 cos ϕ , y = 2 sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ [−π, π] ,
gde je parametar ϕ polarni ugao. Tačkama A, B i C odgovaraju vrednosti parametra

ϕ = 0, ϕ = π/2 i ϕ = −3π/4 redom.
Jedinični vektor tangente
~t0 = (cos α, cos β, 0)
odred̄ujemo pomoću jednakosti (2.4.2) i (2.4.3), imajući u vidu da je
2 2
x0 (ϕ) = −2 sin ϕ , y 0 (ϕ) = 2 cos ϕ ; x0 (ϕ) + y 0 (ϕ) = 4 .
Ako je L pozitivno orijentisana (Slika 2.4.5), parametar ϕ raste i jednakosti (2.4.2),

(2.4.3) postaju
cos α = − sin ϕ , cos β = cos ϕ .
Zamenom odgovarajućih vrednosti parametra dobijamo: cos α =√0, cos β = 1 za √

tačku A
(ϕ = 0), cos α = −1, cos β = 0 za tačku B (ϕ = π/2) i cos α = 2/2, cos β = − 2/2 za
tačku C (ϕ = −3π/4). Zato su traženi jedinični vektori
√ √
~t0 (A) = (0, 1, 0) , ~t0 (B) = (−1, 0, 0) , ~t0 (C) = ( 2/2, − 2/2, 0) .
Ako je L negativno orijentisana (Slika 2.4.6), parametar ϕ opada i jednakosti (2.4.2),

(2.4.3) glase
cos α = sin ϕ , cos β = − cos ϕ ,
što daje jedinične vektore
√ √
~t0 (A) = (0, −1, 0) , ~t0 (B) = (1, 0, 0) , ~t0 (C) = (− 2/2, 2/2, 0) .
y y
t0(B) B B t0(B)
t0(A)
L
+ 1 L
+
t0(C ) A
t0(B) A x 1 x
t0(C )
C t0(A)
C
t0(C ) 2 2

Primetimo da je u slučaju pozitivne orijentacije kružnice α = π/2, β = 0 za tačku
A, α = π, β = π/2 za tačku B i α = π/4, β = 3π/4 za tačku C. U slučaju negativne
orijentacije je α = π/2, β = π za A, α = 0, β = π/2 za B i α = 3π/4, β = π/4 za C.
Na Slici 2.4.5 su označeni uglovi α i β koji odgovaraju tački B, tj. vektoru ~t0 (B), a na
Slici 2.4.6 isti uglovi za tačku C, tj. vektor ~t0 (C). 4
2.5. Vektorski krivolinijski integrali
Osim skalarnih funkcija sa kojima smo do sada radili, postoje i vektorske

funkcije. Vektorske funkcije su predmet izučavanja posebne oblasti matema-
tike Vektorska analiza ([2], str. 113–129; [6], str. 3–14, 150). Ovde navodimo
samo neke za nas važne činjenice.
Vektorske funkcije se definišu analogno skalarnim. Med̄utim, za razliku od
skalarnih funkcija, čije vrednosti su skalari, vrednosti vektorskih funkcija su
vektori. Komponente (projekcije, koordinate) vektorske funkcije su skalarne
funkcije istih argumenata kao i sama vektorska funkcija. Na primer, ako je
~a = ~a(x, y, z) vektorska funkcija tri nezavisno promenljive x, y, z, tada je
~a = (a1 , a2 , a3 ), gde su komponente a1 , a2 , a3 skalarne funkcije
a1 = a1 (x, y, z) , a2 = a2 (x, y, z) , a3 = a3 (x, y, z) .
Kako vektor položaja ~r tačke X(x, y, z) ima iste koordinate kao tačka X, tj.
~r = (x, y, z), to se za vektorsku funkciju ~a = ~a(x, y, z) i skalarnu funkciju
f = f (x, y, z) ravnopravno upotrebljavaju oznake
~a(x, y, z) = ~a(X) = ~a(~r ) , f (x, y, z) = f (X) = f (~r ) .
Često se terminološki ne pravi razlika izmed̄u vektorske funkcije i kon-

stantnog vektora i za oba pojma se koristi isti kraći naziv vektor. Takod̄e,
nazivi komponente, projekcije ili koordinate se podjednako odnose i na vek-
torsku funkciju i na konstantan vektor. Ovakvu terminologiju smo prećutno
i do sada koristili.
Ako su parametarske jednačine krive
L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] ,
X(x, y, z) ∈ L proizvoljna tačka i ~r njen vektor položaja, tada je
¡ ¢
L : ~r = ~r(t) = x(t), y(t), z(t) ; t ∈ [α, β]
vektorska jednačina krive L, pri čemu je očigledno ~r = ~r(t) vektorska funkcija
jedne nezavisno promenljive t. Pokazuje se ([6], str. 8) da je diferencijal ove
~ = d~r = (dx, dy, dz) i, prema (2.4.9),
vektorske funkcije vektor dr
(2.5.1) ~ .
d~r = dλ
Kod vektorskih krivolinijskih integrala situacija je ista kao kod krivoli-

nijskih integrala I i II vrste. Oblast integracije je OI = L, gde je L ori-
jentisana prostorna kriva. Kriva L se deli tačkama Ti (i = 0, 1, . . . , n) na
y
delove P Di = Ti−1 Ti (i = 1, 2, . . . , n) i u svakom od njih se bira tačka Xi .
Vektorski krivolinijski integrali se od integrala I i II vrste razlikuju u izabra-
noj karakteristici podeonih delova k(P Di ), koja je kod integrala I i II vrste
skalar, dok je kod vektorskih integrala vektor. Ako je ~ri vektor položaja
podeone tačke Ti , za karakteristiku se bira vektor
k(P Di ) = ~ri − ~ri−1 .
Dakle, k(P Di ) je vektor koji spaja uzastopne podeone tačke Ti−1 , Ti i us-
−−−−→
meren je od prethodne Ti−1 ka sledećoj tački podele Ti , tj. k(P Di ) = Ti−1 Ti
(Slika 2.5.1). Još, neka je ρ
~i vektor položaja tačke Xi , ~r vektor položaja
proizvoljne tačke X(x, y, z) ∈ L i P F (X) = Ω(x, y, z) = Ω(~r ) skalarna ili
vektorska funkcija, neprekidna na L.
z Ti-1 Xi
ri-1 Ti
T0 ri
ri
Tn
x O y
Slika 2.5.1.

n
X n
X
(2.5.2) Sv (n) = Ω(Xi ) · (~ri − ~ri−1 ) = Ω(~
ρi ) · (~ri − ~ri−1 )
i=1 i=1
je vektorska integralna suma po luku funkcije Ω(~r ).

Definicija 2.5.2. Ukoliko postoji kad n → ∞ i max |~ri − ~ri−1 | → 0,
1≤i≤n
granična vrednost
Z
(2.5.3) Ω(~r ) d~r = lim Sv (n)
L n→∞
je vektorski krivolinijski integral funkcije Ω(~r ).
U zavisnosti od prirode funkcije Ω(~r ) i karaktera množenja, svaki sabirak

Ω(~ρi ) · (~ri − ~ri−1 ) integralne sume, a time i cela integralna suma Sv (n), je
vektor ili skalar. Kako je granična vrednost niza brojeva opet broj, a niza
vektora opet vektor, razlikuju se sledeće vrste vektorskih integrala.
1◦ Ako je Ω(~r ) = f (~r ) skalarna funkcija, integralna suma Sv (n) je vektor,
pa je vektor i integral
Z
(2.5.4) f (~r ) d~r .
L
2◦ Ako je Ω(~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i množenje skalarno, integralna

suma Sv (n) je skalar, pa je skalar i integral
Z
(2.5.5) ~a(~r ) · d~r .
L
3◦ Ako je Ω(~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i množenje vektorsko, integralna

suma Sv (n) je vektor, pa je vektor i integral
Z
(2.5.6) ~a(~r ) × d~r .
L
Osobina (1.3.8) važi za vektorske krivolinijske integrale. Promenom ori-

jentacije krive L menja se raspored podeonih tačaka Ti , čime se menja smer
−−−−→
vektora k(P Di ) = Ti−1 Ti . Kako se vektori suprotnog smera razlikuju u
znaku, menjaju znak i integralna suma (2.5.2) i integral (2.5.3).
Osobina (1.3.9) prirodno da ne važi za vektorske integrale jer karakte-

y
ristike k(P Di ) ne samo da nisu veličine lukova Ti−1 Ti , već su kao vektori i
kvalitativno različite. Med̄utim, ako usvojimo oznaku
Z n
X
(2.5.7) |d~r | = lim |~ri − ~ri−1 | ,
L n→∞
i=1
zbog λi ≈ |~ri − ~ri−1 | važi

n
X n
X Z
(2.5.8) l= λi = lim |~ri − ~ri−1 | = |d~r | .
n→∞ L
i=1 i=1
~ = dλ, (2.5.8) postaje

Prema (2.5.1) i |dλ|
Z Z Z
l= |d~r | = ~
|dλ| = dλ ,
L L L
pa su (2.5.8) i (2.1.3), uz dogovor (2.5.7), isti rezultati.
Osobina (1.3.10) takod̄e važi. U slučaju (2.5.4) se pokazuje jednostavno.
Iz |f (~r )| ≤ M , prema (2.5.7) i (2.5.8) sledi
¯Z ¯ ¯ Xn ¯ n
X
¯ ¯ ¯ ¯
¯ f (~r ) d~r¯ = ¯ lim f (~r ) · (~ri − ~ri−1 )¯ ≤ lim |f (~r )| |~ri − ~ri−1 |
L n→∞ n→∞
i=1 i=1
n
X
≤ M lim |~ri − ~ri−1 | = M l .
n→∞
i=1
U slučajevima (2.5.5) i (2.5.6) se dokaz izvodi analogno, uz korišćenje jed-

nakosti za skalarni i vektorski proizvod
~a · ~b = |~a| |~b| cos ψ , |~a × ~b| = |~a| |~b| sin ψ ,
gde je ψ manji od uglova izmed̄u vektora ~a = ~a(~r ) i ~b = ~ri − ~ri−1 ([3],
str. 142, 261). Na primer, zbog | cos ψ| ≤ 1, za (2.5.5) je
¯Z ¯ ¯ n
X ¯
¯ ¯ ¯ ¯
¯ ~a(~r ) · d~r¯ = ¯ lim ~a(~r ) · (~ri − ~ri−1 )¯
L n→∞
i=1
¯ n
X ¯
¯ ¯
= ¯ lim |~a(~r )| |~ri − ~ri−1 | cos ψ ¯
n→∞
i=1
n
X
≤ lim |~a(~r )| |~ri − ~ri−1 | | cos ψ|
n→∞
i=1
n
X
≤ M lim |~ri − ~ri−1 | = M l .
n→∞
i=1
Vektorski krivolinijski integrali se izračunavaju prevod̄enjem na odgo-

varajuće krivolinijske integrale II vrste ili, zahvaljujući jednakosti (2.4.6),
na krivolinijske integrale I vrste. Veza izmed̄u vektorskih krivolinijskih in-
tegrala i krivolinijskih integrala II vrste se uspostavlja na osnovu njihovih
definicija.
Posmatramo integral (2.5.4). Za Ti (xi , yi , zi ) (i = 1, 2, . . . , n) je
~ri − ~ri−1 = (xi − xi−1 , yi − yi−1 , zi − zi−1 ) ,
pa su sabirci integralne sume Sv (n) vektori

¡ ¢
f (Xi )(~ri − ~ri−1 ) = f (Xi )(xi − xi−1 ), f (Xi )(yi − yi−1 ), f (Xi )(zi − zi−1 ) .
Zato je i integralna suma Sv (n) vektor

n
X
Sv (n) = f (Xi )(~ri − ~ri−1 )
i=1
³X
n n
X n
X ´
= f (Xi )(xi − xi−1 ), f (Xi )(yi − yi−1 ), f (Xi )(zi − zi−1 )
i=1 i=1 i=1
¡ ¢
= Sx (n), Sy (n), Sz (n) ,
gde su Sx (n), Sy (n), Sz (n) integralne sume po koordinati x, y i z funkcije

f (x, y, z) redom. Kako je
¡ ¢
lim Sv (n) = lim Sx (n), Sy (n), Sz (n)
n→∞ n→∞
¡ ¢
= lim Sx (n), lim Sy (n), lim Sz (n) ,
n→∞ n→∞ n→∞
prema (2.2.2) i analognim jednakostima sa P (x, y, z) = Q(x, y, z) =

R(x, y, z) = f (x, y, z) sledi
Z µZ Z Z ¶
(2.5.9) f (~r ) d~r = f dx, f dy, f dz .
L L L L
Dakle, vektorski integral (2.5.4) je vektor čije su koordinate krivolinijski

integrali po koordinati x, y i z iste funkcije f = f (x, y, z) redom.
Posmatramo sada integral (2.5.5). Neka je ~a(~r ) = (a1 , a2 , a3 ) vektorska
funkcija s komponentama a1 = a1 (x, y, z), a2 = a2 (x, y, z), a3 = a3 (x, y, z).
Tada je ¡ ¢
~a(Xi ) = a1 (Xi ), a2 (Xi ), a3 (Xi )
i, korišćenjem izraza
~a · ~b = a1 b1 + a2 b2 + a3 b3
za skalarni proizvod vektora ~a = (a1 , a2 , a3 ) i ~b = (b1 , b2 , b3 ) ([3], str. 141),
~a(Xi )·(~ri −~ri−1 ) = a1 (Xi )(xi −xi−1 )+a2 (Xi )(yi −yi−1 )+a3 (Xi )(zi −zi−1 ) .
Integralna suma Sv (n) postaje
n
X
Sv (n) = ~a(Xi ) · (~ri − ~ri−1 )
i=1
n
X n
X n
X
= a1 (Xi )(xi − xi−1 ) + a2 (Xi )(yi − yi−1 ) + a3 (Xi )(zi − zi−1 )
i=1 i=1 i=1
=Sx (n) + Sy (n) + Sz (n) ,
gde su Sx (n), Sy (n), Sz (n) integralne sume po koordinati x funkcije

a1 (x, y, z), po koordinati y funkcije a2 (x, y, z) i po koordinati z funkcije
a3 (x, y, z) redom. Zato je
lim Sv (n) = lim Sx (n) + lim Sy (n) + lim Sz (n) .
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Prema (2.2.2) sa P (x, y, z) = a1 (x, y, z) i analognim jednakostima sa

Q(x, y, z) = a2 (x, y, z), R(x, y, z) = a3 (x, y, z), dalje je
Z Z Z Z
~a(~r ) · d~r = a1 dx + a2 dy + a3 dz
L L L L
i, prema (2.2.3),
Z Z
(2.5.10) ~a(~r ) · d~r = a1 dx + a2 dy + a3 dz .
L L
Zaključujemo da je vektorski integral (2.5.5) potpuni krivolinijski integral

II vrste. Integral (2.5.5) je u oblasti matematike Teorija polja poznat pod
imenom cirkulacija vektorske funkcije ~a(~r ) duž orijentisanog puta L. Inače,
do jednakosti (2.5.10) može da se dod̄e mnogo jednostavnije, skalarnim
množenjem vektora ~a(~r ) = (a1 , a2 , a3 ) i d~r = (dx, dy, dz) u podintegralnom
izrazu iz (2.5.5).
U slučaju integrala (2.5.6) se postupa slično kao u prethodnim slučajevi-
ma. Ako su ~i, ~j, ~k jedinični vektori x, y i z–ose redom, korišćenjem izraza
¯ ¯
¯ ~i ~j ~k ¯
¯ ¯
~a × ~b = ¯¯ a1 a2 a3 ¯¯
¯ b1 b2 b3 ¯
za vektorski proizvod vektora ~a = (a1 , a2 , a3 ) i ~b = (b1 , b2 , b3 ) ([3], str. 260),

integral (2.5.6) postaje
Z
(2.5.11) ~a(~r ) × d~r
L
µZ Z Z ¶
= a2 dz − a3 dy, a3 dx − a1 dz, a1 dy − a2 dx ,
L L L
gde su a1 = a1 (x, y, z), a2 = a2 (x, y, z), a3 = a3 (x, y, z) komponente vek-

torske funkcije ~a = ~a(~r ). Prema tome, vektorski integral (2.5.6) je vektor
čije su koordinate potpuni krivolinijski integrali II vrste.
NAPOMENA 2.5.1. Ako je ~v = (v1 , v2 , v3 ) vektor, uvod̄enjem vektorske forme
krivolinijskog integrala Z Z Z Z
~v = v1 , v2 , v3
L L L L
se jednakosti (2.5.9) i (2.5.11) dobijaju mnogo jednostavnije.

Kako je d~
r = (dx, dy, dz), podintegralni izraz u (2.5.4) je vektor
~v = f (~
r ) d~
r = (f dx, f dy, f dz)
sa komponentama
v1 = f dx , v2 = f dy , v3 = f dz .
Prethodna vektorska forma je isto što i (2.5.9).
Podintegralni izraz u (2.5.6) je vektor

~i ~j ~k

~v = ~a(~ r = a1
r ) × d~ a2 a3 = (a2 dz − a3 dy, a3 dx − a1 dz, a1 dy − a2 dx)
dx dy dz
sa komponentama
v1 = a2 dz − a3 dy , v2 = a3 dx − a1 dz , v3 = a1 dy − a2 dx
i vektorska forma se svodi na (2.5.11). 4

NAPOMENA 2.5.2. Vektorski krivolinijski integrali mogu da se definišu drugačije, tj.
za karakteristiku podeonih delova može da se izabere vektor saglasno orijentisane tangente
k(P Di ) = ~λi = ~t0 · λi .
Vektorska integralna suma i vektorski integral tada glase

n
X Z
Sv (n) = Ω(Xi ) · ~λi , Ω(~ ~ = lim Sv (n) .
r ) dλ
L n→∞
i=1
Za dovoljno malo λi je ~λi ≈ ~ri − ~ ~ = d~

ri−1 , pa je dλ r kad n → ∞, što smo već utvrdili u
jednakosti (2.5.1). Zato se ovako definisani vektorski integrali i integrali (2.5.3) u suštini
ne razlikuju i svi prethodni zaključci ostaju na snazi. Čak i više, u ovom slučaju važi
tačna λi = |~λi |, a ne približna jednakost λi ≈ |~
ri − ~
ri−1 | i, uz dogovor (2.5.7), osobina
(2.5.8) neposredno sledi
n
X n
X n
X Z
l= λi = |~λi | = lim |~λi | = ~ ,
|dλ|
n→∞ L
i=1 i=1 i=1
čime se i ostale osobine dokazuju jednostavnije. 4
PRIMER 2.5.1. Izračunati vektorske krivolinijske integrale (2.5.4), (2.5.5) i (2.5.6)

ako je
f (x, y, z) = x + y + z , ~a(x, y, z) = (−y, x, 3) ;

L: (x − 2)2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Parametarske jednačine kružnice L su
L: x = 2 + cos ϕ , y = sin ϕ , z = 0 ; ϕ ∈ [−π, π]
i važi
x0 (ϕ) = − sin ϕ , y 0 (ϕ) = cos ϕ , z 0 (ϕ) = 0 .
Pod pretpostavkom da je L pozitivno orijentisana, parametar se menja od ϕ = −π do

ϕ = π.
Komponente vektorske funkcije ~a(~
r ) su
a1 (x, y, z) = −y , a2 (x, y, z) = x , a3 (x, y, z) = 3 .
S obzirom na (2.5.9), izračunavamo

Z Z Z π
f dx = (x + y + z) dx = (2 + cos ϕ + sin ϕ)(− sin ϕ) dϕ = · · · = −π ,
L L −π
Z Z Z π
f dy = (x + y + z) dy = (2 + cos ϕ + sin ϕ) cos ϕ dϕ = · · · = π ,
L L −π
Z Z
f dz = (x + y + z) dz = 0
L L
i za integral (2.5.4) dobijamo vektor

Z
f (~
r ) d~
r = −π, π, 0 .
L
Prema (2.5.10) nalazimo

Z Z
a1 dx + a2 dy + a3 dz = −y dx + x dy + 3 dz
L
ZLπ

= − sin ϕ(− sin ϕ) + (2 + cos ϕ) cos ϕ dϕ = · · · = 2π ,
−π
pa je integral (2.5.5) skalar Z

~a(~
r ) · d~
r = 2π .
L
Prema (2.5.11) je
Z Z Z π
a2 dz − a3 dy = −3 dy = −3 cos ϕ dϕ = · · · = 0 ,
L L −π
Z Z Z π
a3 dx − a1 dz = 3 dx = −3 sin ϕ dϕ = · · · = 0 ,
L L −π
Z Z
a1 dy − a2 dx = −y dy − x dx
L L
Z π

=− sin ϕ cos ϕ + (2 + cos ϕ)(− sin ϕ) dϕ = · · · = 0
−π
i integral (2.5.6) je nula–vektor, tj. tačka

Z
~a(~
r ) × d~
r = (0, 0, 0) . 4
L
Na kraju ovog poglavlja napomenimo i sledeće. Za sve tipove krivolinij-

skih integrala (po luku, po koordinatama,Hvektorske), u slučaju Rzatvorene
krive L se obično koristi preciznija oznaka L umesto standardne L .
3. VIŠESTRUKI INTEGRALI
Oblast integracije višestrukih integrala je višedimenzionalna oblast D, a

karakteristika podeonih delova je njihova mera ([6], str. 59; [1], str. 235–239).
Generalni slučaj višestrukih integrala, kada je D ⊂ Rn , nije od interesa za
ovaj kurs, pa se zadržavamo samo na specijalnim slučajevima. To su dvojni
i trojni integrali, kod kojih je oblast integracije D ⊂ R2 dvodimenzionalna
(ravna) i D ⊂ R3 trodimenzionalna (prostorna) oblast redom.
3.1. Dvojni integrali
Konkretizacija opšteg pravila o formiranju Riemannovih integrala za

slučaj dvojnih integrala je sledeća.
Neka je oblast integracije OI = D, gde je D zatvorena orijentisana oblast
u xy–ravni. Kako sve tačke xy–ravni, pa i tačke oblasti D, posmatrane u R3 ,
imaju treću koordinatu z = 0, ovu koordinatu u nastavku podrazumevamo
i ne naglašavamo. Koordinatnim linijama se oblast D deli (Definicija 1.2.6,
Slika 1.2.17) na n ćelija podele P Di = ∆i (i = 1, 2, . . . , n) i unutar svake
ćelije se bira tačka Xi (ξi , ηi ). Tačka Xi ∈ ∆i može da bude bilo koja.
Karakteristika podeonih delova je njihova površina
k(P Di ) = m(∆i ) = δi > 0 .
Neka je podintegralna funkcija P F (X) = f (x, y) neprekidna u oblasti D,

gde je tačka X(x, y) ∈ D proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = f (Xi ) = f (ξi , ηi )
se množi izabranom karakteristikom i sabiranjem se dobija integralna suma,
a zatim i dvojni integral.
n
X n
X
(3.1.1) Sδ (n) = f (Xi ) · δi = f (ξi , ηi ) · δi
i=1 i=1
94
je integralna suma po ravnoj oblasti funkcije f (x, y).

Definicija 3.1.2. Ukoliko postoji kad n → ∞ i max εi → 0, gde je εi
1≤i≤n
najveće rastojanje izmed̄u tačaka ćelije ∆i , granična vrednost
Z ZZ
(3.1.2) f (X) dδ = f (x, y) dxdy = lim Sδ (n)
D D n→∞
je dvojni integral funkcije f (x, y).

Iz uslova max εi → 0 očigledno sledi max k(P Di ) = max δi → 0, što
1≤i≤n 1≤i≤n 1≤i≤n
je u skladu sa opštim pravilom. U (3.1.2) prva oznaka odgovara zajedničkoj
oznaci Riemannovih integrala i koristi se za sve višestruke integrale, dok
je druga konkretna oznaka dvojnih integrala. Umesto dδ je upotrebljen
proizvod diferencijala nezavisno promenljivih dxdy, koji proističe iz površine
unutrašnje ćelije (oblast pravougaonika).
Analogno se definišu i dvojni integrali
ZZ ZZ
(3.1.3) f (y, z) dydz , f (z, x) dzdx ,
D D
kada oblast integracije D pripada yz, odnosno zx–koordinatnoj ravni.
Orijentacija ćelija ∆i (i = 1, 2, . . . , n) ne utiče na njihove površine

k(P Di ) = δi > 0, pa je vrednost dvojnog integrala ista za bilo koju ori-
jentaciju oblasti D (Slika 1.2.18) i osobina (1.3.8) za dvojne integrale ne
važi. Ne umanjujući opštost, pretpostavljaćemo da je D pozitivno orijenti-
sana oblast, uz napomenu da bi negativna orijentacija dovela do nepotrebnih
komplikacija u kasnijim izvod̄enjima.
Ako je d = m(D) površina cele oblasti D, za f (x, y) ≡ 1 iz (3.1.1) i (3.1.2)
sledi osobina (1.3.9), tj.
Z ZZ n
X
(3.1.4) dδ = dxdy = lim δi = lim d = d .
D D n→∞ n→∞
i=1
Osobina (1.3.10) takod̄e važi za dvojne integrale i jednostavno se dokazuje

([6], str. 62–63).
Osim navedenih opštih osobina Riemannovih integrala, za dvojne inte-
grale je značajna i osobina iskazana narednom teoremom.
Teorema 3.1.1. (TEOREMA O SREDNJOJ VREDNOSTI INTEGRALA) Ako

su f (X) i g(X) neprekidne funkcije u oblasti D i g(X) ima stalan znak, tada
postoji tačka A ∈ D takva da je
Z Z
(3.1.5) f (X)g(X) dδ = f (A) g(X) dδ .
D D
Dokaz ove teoreme izostavljamo ([6], str. 63–64). Specijalno, ako je

g(X) ≡ 1, (3.1.5) se svodi na
Z Z
(3.1.6) f (X) dδ = f (A) dδ = f (A) d .
D D
U jednakostima (3.1.4)–(3.1.6) je upotrebljena opšta oznaka integrala jer

one važe za sve dvojne (oblast integracije D pripada ma kojoj koordinatnoj
ravni), kao i za višestruke integrale generalno.
Geometrijska interpretacija dvojnog integrala se sastoji u sledećem. Neka

prosto povezana oblast D pripada xy–ravni i neka je f (x, y) ≥ 0 u čitavoj
oblasti D. Uočimo cilindričnu površ čije su izvodnice paralelne z–osi, donji
bazis je kontura oblasti D, a RRgornji bazis je u preseku te površi i površi
z = f (x, y). Dvojni integral D f (x, y) dxdy izračunava zapreminu pros-
torne oblasti koju ograničavaju oblast D (posmatrana kao površ u smislu
Napomene 1.1.2), površ z = f (x, y), (x, y) ∈ D i opisana cilindrična površ
(Slika 3.1.1).
z z = f(x,y)
y
Di D
x
Slika 3.1.1.
RR
Ako je f (x, y) ≤ 0 za svako (x, y)¯RR∈ D, vrednost ¯ D f (x, y) dxdy je
negativna, pa za zapreminu treba uzeti ¯ D f (x, y) dxdy ¯. Ako f (x, y) menja
znak u oblasti D, oblast treba podeliti tako da na dobijenim delovima f (x, y)
ima stalan znak, zatim na svakom od delova izračunati integral i sabrati
module nad̄enih vrednosti. Na primer,
RR za D = D1 ∪ D 2 , f (x, y) ≥ 0 na¯ D1
¯RR
i f (x, y) ≤ 0 na D2 , zapremina je D1 f (x, y) dxdy + ¯ D2 f (x, y) dxdy ¯.
Dvojni integrali su generalizacija odred̄enih integrala, kada se sa jednodi-

menzionalne, zatvorene i pozitivno orijentisane oblasti (segment na koordi-
natnoj osi) pred̄e na dvodimenzionalnu oblast (zatvorena oblast u koordi-
natnoj ravni).
NAPOMENA 3.1.1. Neka je D oblast u xy–ravni i L njena kontura. Uočimo površi S1
i S2 čija je D oblast definisanosti i L1 , L2 granične krive. Ako su L1 , L2 bazisi cilindrične
površi S3 sa direktrisom L i izvodnicama paralelnim z–osi, tada je S = S1 ∪ S2 ∪ S3
zatvorena površ, poznata pod imenom cilindar. Površi S1 i S2 su bazisi, a S3 je omotač
cilindra S. Prostorna oblast ograničena cilindrom je oblast cilindra. Analogni cilindri se
dobijaju ako je D u yz i zx–ravni. 4
3.2. Trojni integrali
Kod trojnih integrala je oblast integracije OI = D, gde je D zatvorena

prostorna oblast. Koordinatnim površima se oblast D deli (Slika 1.2.19)
na n ćelija podele P Di = ∆i (i = 1, 2, . . . , n) i unutar svake ćelije se bira
tačka Xi (ξi , ηi , ζi ). Tačka Xi ∈ ∆i može da bude bilo koja. Karakteristika
podeonih delova je njihova zapremina
k(P Di ) = m(∆i ) = δi > 0 .
Neka je podintegralna funkcija P F (X) = f (x, y, z) neprekidna u oblasti

D, gde je tačka X(x, y, z) ∈ D proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = f (Xi ) =
f (ξi , ηi , ζi ) se množi izabranom karakteristikom i sabiranjem se dobija inte-
gralna suma, a zatim i trojni integral.
n
X n
X
(3.2.1) Sδ (n) = f (Xi ) · δi = f (ξi , ηi , ζi ) · δi
i=1 i=1
je integralna suma po prostornoj oblasti funkcije f (x, y, z).

1≤i≤n
najveće rastojanje izmed̄u tačaka ćelije ∆i , granična vrednost
Z ZZZ
(3.2.2) f (X) dδ = f (x, y, z) dxdydz = lim Sδ (n)
D D n→∞
je trojni integral funkcije f (x, y, z).

Kao i kod dvojnih integrala, iz uslova max εi → 0 sledi max k(P Di ) =

1≤i≤n 1≤i≤n
max δi → 0. U (3.2.2) prva oznaka odgovara zajedničkoj oznaci Rieman-
1≤i≤n
novih integrala, a druga je konkretna oznaka trojnih integrala. Umesto dδ
je upotrebljen proizvod diferencijala nezavisno promenljivih dxdydz, koji
proističe iz zapremine unutrašnje ćelije (oblast kvadra). Ovaj proizvod se
često zamenjuje kraćom oznakom dv zbog asocijacije na zapreminu (volu-
men).
Sve osobine koje smo naveli kod dvojnih integrala važe i za trojne inte-
grale, samo se odnose na trodimenzionalni slučaj. Izdvajamo osobinu (1.3.9)
zbog njenog značaja u primenama. Ako je d = m(D) zapremina cele oblasti
D, tada je
ZZZ
(3.2.3) dxdydz = d .
D
Izuzimajući jednakost (3.2.3), trojni integrali nemaju geometrijsku inter-

pretaciju.
I trojni, kao i dvojni integrali, predstavljaju generalizaciju odred̄enih in-

tegrala, kada se sa jednodimenzionalne, zatvorene i pozitivno orijentisane
oblasti (segment na koordinatnoj osi) pred̄e na trodimenzionalnu oblast
(zatvorena oblast u prostoru).
3.3. Izračunavanje višestrukih integrala
Izračunavanje višestrukih integrala se svodi na sukcesivno izračunavanje

više odred̄enih integrala. Broj odred̄enih integrala odgovara dimenziji oblasti
integracije. Tako se dvojni integrali prevode na dva, a trojni na tri odred̄ena
integrala.
3.3.1. Izračunavanje dvojnih integrala
Pravila za prevod̄enje dvojnih na dva odred̄ena integrala dajemo samo za

integral (3.1.2), a analogna pravila važe i za integrale (3.1.3).
Neka su a, b, c, d ∈ R konstante takve da je a < b, c < d. Razmatramo
sledeće slučajeve.
1◦ Oblast D je pravougaona (Slika 3.3.1), čija je kontura pravougaonik L

sastavljen od delova koji se nadovezuju pravih
L1 : x=a, L2 : x=b, L3 : y=c, L4 : y=d.
Neka je X(x, y) ∈ D proizvoljna tačka. Najmanju prvu koordinatu x = a

imaju tačke X1 (a, y) ∈ L1 , a najveću x = b tačke X2 (b, y) ∈ L2 , pa za prve
koordinate tačaka X(x, y) važi a ≤ x ≤ b. Takod̄e, najmanju drugu koordi-
natu y = c imaju tačke X3 (x, c) ∈ L3 , a najveću y = d tačke X4 (x, d) ∈ L4 ,
pa je za druge koordinate c ≤ y ≤ d. Zato je oblast D opisana nejednakos-
tima
(3.3.1) a≤x≤b, c≤y≤d.
Opis (3.3.1) znači da su obe promenljive x, y u konstantnim granicama.

2◦ Oblast D je ”proizvoljna” prosto povezana oblast (Slika 3.3.2), sa kon-
turom L sastavljenom od delova koji se nadovezuju pravih
L1 : x=a, L2 : x=b
i krivih
L3 : y = y1 (x) , L4 : y = y2 (x) ,
pri čemu je y1 (x) < y2 (x) za svako x ∈ (a, b).
Kao i u prethodnom slučaju 1◦ , za prve koordinate tačaka X(x, y) ∈
D važi a ≤ x ≤ b. Za svako fiksirano ¡ x =¢ ξ ∈ [a, b] najmanju drugu
koordinatu¡ y = y
¢1 (ξ) ima tačka X3 ξ, y 1 (ξ) ∈ L3 , a najveću y = y2 (ξ)
tačka X4 ξ, y2 (ξ) ∈ L4 . Zato je y1 (ξ) ≤ y ≤ y2 (ξ) i, zbog proizvoljnosti
x = ξ, za druge koordinate je y1 (x) ≤ y ≤ y2 (x). Oblast D je opisana sa
(3.3.2) a ≤ x ≤ b , y1 (x) ≤ y ≤ y2 (x) .
Iz (3.3.2) sledi da je promenljiva x u konstantnim, a y u funkcionalnim

granicama.
3◦ Oblast D je ”proizvoljna” prosto povezana oblast (Slika 3.3.3), sa kon-
turom L sastavljenom od delova koji se nadovezuju krivih
L1 : x = x1 (y) , L2 : x = x2 (y)
i pravih
L3 : y=c, L4 : y=d,
pri čemu je x1 (y) < x2 (y) za svako y ∈ (c, d).

Analognim postupkom kao pod 2◦ se utvrd̄uje da je opis oblasti D
(3.3.3) x1 (y) ≤ x ≤ x2 (y) , c ≤ y ≤ d .
Dakle, sada promenljiva y ima konstantne, a x funkcionalne granice.

Delovi pravih L1 , L2 u slučaju 2◦ , odnosno L3 , L4 u slučaju 3◦ , mogu da
se svedu na samo jednu tačku.
y L1 L2 y L1 L2 y L1
X4 L2
X4 X4
d L4 L4 d L4
X1 D X2 X1 D X2 X1 D X2
c L3 L3 c L3
X3 X3 X3
a b x a b x x
Radi jednostavnosti izražavanja i zapisivanja, usvajamo sledeći dogovor.

Delove krivih (pravih) Li (i = 1, 2, . . . , n) koji ulaze u sastav granice L
oblasti D označavamo isto sa Li kao i same krive (prave). Tako u opisanim
S
4
slučajevima pišemo L = Li , podrazumevajući pod Li odgovarajuće de-
i=1
love isto označenih krivih (pravih) Li . Takod̄e, kažemo da je oblast D
ograničena krivama (pravama) Li umesto granicom L sastavljenom od de-
lova krivih (pravih) Li , ili da se D nalazi izmed̄u krivih (pravih) Li umesto
izmed̄u njihovih delova. Koristićemo i druge neprecizne opise ako smatramo
da su oni čitaocu dovoljno jasni.
Definicija 3.3.1. Ako je

Z d Z b
φ1 (x) = f (x, y) dy , φ2 (y) = f (x, y) dx ,
c a
tada se integrali
Z b Z b hZ d i Z b Z d
φ1 (x) dx = f (x, y) dy dx = dx f (x, y) dy ,
a a c a c
Z d Z d hZ b i Z d Z b
φ2 (y) dy = f (x, y) dx dy = dy f (x, y) dx
c c a c a
zovu dvostruki integrali po pravougaonoj oblasti (3.3.1) funkcije f (x, y).

Definicija 3.3.2. Ako je

Z y2 (x) Z x2 (y)
φ3 (x) = f (x, y) dy , φ4 (y) = f (x, y) dx ,
y1 (x) x1 (y)
tada se integrali
Z b Z b Z y2 (x)
φ3 (x) dx = dx f (x, y) dy ,
a a y1 (x)
Z d Z d Z x2 (y)
φ4 (y) dy = dy f (x, y) dx
c c x1 (y)
zovu dvostruki integrali po proizvoljnoj oblasti (3.3.2) i (3.3.3) redom funkcije

f (x, y).
U dvostrukim integralima je prvi upisani integral spoljašnji, a drugi upi-
sani unutrašnji. Integracija se vrši sukcesivno zdesna ulevo, tako što se prvo
rešava unutrašnji, a zatim spoljašnji integral, pri čemu rezultat unutrašnje
podleže spoljašnjoj integraciji. U slučaju pravougaone oblasti (3.3.1) svejedno
je koji je integral unutrašnji, a koji spoljašnji, dok je u slučaju oblasti (3.3.2) i
(3.3.3) uvek unutrašnji integral sa funkcionalnim, a spoljašnji sa konstantnim
granicama. Ako je oblast pravougaona i podintegralna funkcija oblika
f (x, y) = f1 (x)f2 (y) ,
unutrašnji i spoljašnji integral su nezavisni, pa je dvostruki integral proizvod

dva odred̄ena integrala.
Teorema 3.3.1. Ako je D pravougaona oblast (3.3.1), tada je
ZZ Z b Z d Z d Z b
(3.3.4) f (x, y) dxdy = dx f (x, y) dy = dy f (x, y) dx .
D a c c a
Dokaz teoreme zbog komplikovanosti izostavljamo ([6], str. 67–70), a iz

dokaza izdvajamo samo sledeće zapažanje. Sve ćelije ∆i pravougaone oblasti
D su takod̄e pravougaone. Koordinatne linije x = xi , y = yi istovremeno
dele oblast D i segmente [a, b], [c, d] na koordinatnim osama. Zbog uslova
δi = (xi − xi−1 )(yi − yi−1 ) = (xi−1 − xi )(yi−1 − yi ) > 0 ,
podele na segmentima su istovremeno rastuće (Slika 3.3.4) ili opadajuće

(Slika 3.3.5) i odgovaraju pretpostavljenoj pozitivnoj orijentaciji oblasti D.
U Teoremi 3.3.1 su uzete rastuće podele, što je uslovilo da redosled granica

u oba odred̄ena integrala bude od manje ka većoj. Za opadajuće podele seg-
menata bi redosled granica u oba integrala bio od veće ka manjoj, ali se to
nikada ne radi. Kako proizvodu (xi −xi−1 )(yi −yi−1 ) > 0 odgovara proizvod
dxdy > 0, u oznaci dvojnog integrala je s razlogom dδ zamenjeno sa dxdy.
y y
yi yi-1
Di Di
yi-1 yi
x i-1 xi x xi xi-1 x
Teorema 3.3.2. Ako je D prosto povezana oblast (3.3.2), tada je

ZZ Z b Z y2 (x)
(3.3.5) f (x, y) dxdy = dx f (x, y) dy .
D a y1 (x)
Dokaz. Posmatrajmo pravougaonu oblast D3 , opisanu sa (3.3.1) i takvu

da je c < y1 (x) < y2 (x) < d za svako x ∈ (a, b) (Slika 3.3.6). Tada je
D3 = D1 ∪ D ∪ D2 , gde je
D1 : a ≤ x ≤ b , c ≤ y ≤ y1 (x) , D2 : a ≤ x ≤ b , y2 (x) ≤ y ≤ d .
y
d
X D1
2
X D
1 X D2
c
a b x
Slika 3.3.6.
Na oblasti D3 definišemo novu funkciju

½
∗ f (x, y) , (x, y) ∈ D ,
f (x, y) =
0, (x, y) ∈ D3 \ D .
Ovako definisana funkcija u opštem slučaju nije neprekidna na D3 jer nije

neprekidna duž krivih y = y1 (x) i y = y2 (x). Med̄utim, funkcija f ∗ (x, y) je
integrabilna na D3 ([1], str. 239, 246), pa na nju može da se primeni (3.3.4)

i dobija se
ZZ Z b Z d
∗
(3.3.6) f (x, y) dxdy = dx f ∗ (x, y) dy .
D3 a c
Leva strana jednakosti (3.3.6), prema osobini (1.3.7) Riemannovih inte-

grala i definiciji funkcije f ∗ (x, y), postaje
ZZ
(3.3.7) f ∗ (x, y) dxdy
D3
ZZ ZZ ZZ
∗ ∗
= f (x, y) dxdy + f (x, y) dxdy + f ∗ (x, y) dxdy
D1 D D2
ZZ ZZ
= f ∗ (x, y) dxdy = f (x, y) dxdy .
D D
Posmatramo desnu stranu jednakosti (3.3.6). Za bilo koje fiksirano x =

ξ ∈ [a, b] su vrednosti yi (x) = yi (ξ) = ηi ∈ [c, d] (i = 1, 2) konstante i za
tačke X(ξ, y) ∈ D3 važi: X ∈ D1 ako je y ∈ [c, η1 ], X ∈ D ako je y ∈ [η1 , η2 ],
X ∈ D2 ako je y ∈ [η2 , d] (Slika 3.3.6). Kako je f ∗ (x, y) = 0 na D3 \ D,
tj. f ∗ (ξ, y) = 0 za y ∈ [c, η1 ), y ∈ (η2 , d] i f ∗ (x, y) = f (x, y) na D, tj.
f ∗ (ξ, y) = f (ξ, y) za y ∈ [η1 , η2 ], to je
Z d Z η1 Z η2 Z d
∗ ∗ ∗
f (ξ, y) dy = f (ξ, y) dy + f (ξ, y) dy + f ∗ (ξ, y) dy
c c η1 η2
Z η2 Z η2
= f ∗ (ξ, y) dy = f (ξ, y) dy .
η1 η1
Zbog proizvoljnosti x = ξ ∈ [a, b], a prema prethodnoj jednakosti, unutrašnji

integral u (3.3.6) je
Z d Z y2 (x)
∗
f (x, y) dy = f (x, y) dxdy ,
c y1 (x)
odakle integracijom po x ∈ [a, b] sledi

Z b Z d Z b Z y2 (x)
∗
(3.3.8) dx f (x, y) dy = dx f (x, y) dxdy .
a c a y1 (x)
Konačno, iz (3.3.7) i (3.3.8) se dobija tvrd̄enje (3.3.5) teoreme. ¤


ZZ Z d Z x2 (y)
(3.3.9) f (x, y) dxdy = dy f (x, y) dx .
D c x1 (y)
Dokaz ove teoreme se izvodi analogno dokazu Teoreme 3.3.2.

U (3.3.5) i (3.3.9) je, kao i u (3.3.4), uzet redosled granica od manje ka
većoj u oba odred̄ena integrala.
Ukoliko oblast D ne pripada ni jednom od tipova (3.3.1)–(3.3.3), treba
je deliti na podoblasti nekog od ovih tipova, posebno na svakoj od njih
računati dvojni integral i dobijene vrednosti sabrati, što je opšta osobina
Riemannovih integrala (1.3.7).
Primetimo na ovom mestu i sledeće. Kako je pravougaona oblast (3.3.1)
specijalan slučaj oblasti (3.3.2) za y1 (x) ≡ c, y2 (x) ≡ d ili oblasti (3.3.3)
za x1 (y) ≡ a, x2 (y) ≡ b, to je jednakost (3.3.4) specijalan slučaj jednakosti
(3.3.5) ili (3.3.9).
PRIMER 3.3.1. Izračunati površinu oblasti trougla u xy–ravni (z = 0) sa temenima
A(1, 1), B(4, 2), C(3, 6).
Neka je D oblast trougla čiju površinu d = m(D) treba izračunati. Takod̄e, neka su
L1 , L2 , L3 prave na kojima leže stranice trougla,
L4 : x=1, L5 : x=3, L6 : x=4
prave paralelne y–osi koje prolaze kroz tačke A, B, C redom (Slika 3.3.7) i
L7 : y=1, L8 : y=2, L9 : y=6
prave paralelne x–osi kroz iste tačke (Slika 3.3.8).
L5
y L2 L3 y L2 L3
6 L9
C C
L4 L6
D4 L1
D1 D2 L1
2 D3 L8
B B
1 L7
A A
0 1 3 4 x 0 x
Površina d se izračunava prema (3.1.4), tj.

ZZ
d= dxdy .
D
Oblast D nije nijednog od tipova (3.3.1)–(3.3.3), pa je delimo pravom L5 na D = D1 ∪ D2

(Slika 3.3.7), gde je oblast D1 ograničena sa L4 , L5 , L1 , L3 , oblast D2 sa L5 , L6 , L1 , L2
i obe su tipa (3.3.2). Tada je površina d zbir
ZZ ZZ
d= dxdy + dxdy = d1 + d2 ,
D1 D2
gde su d1 i d2 površine oblasti D1 i D2 .

Jednačinu prave L1 tražimo u eksplicitnom obliku y = kx + n. Kako L1 prolazi kroz
tačke A i B, koordinate ovih tačaka zadovoljavaju jednačinu prave. Smenjujući x = 1,
y = 1 i x = 4, y = 2 u y = kx + n, dobija se sistem jednačina
k + n = 1 , 4k + n = 2 ,
odakle je k = 1/3, n = 2/3 i

1 2
L1 : y= x+ .
3 3
Analogno se nalaze i jednačine pravih
5 3
L2 : y = −4x + 18 , L3 : y= x− .
2 2
Prema objašnjenju pod 2◦ , opis (3.3.2) oblasti D1 i D2 je
1 2 5 3
D1 : 1≤x≤3, x+ ≤y ≤ x− ,
3 3 2 2
1 2
D2 : 3≤x≤4, x + ≤ y ≤ −4x + 18 .
3 3
S obzirom na opis oblasti D1 i D2 , primenjujemo tvrd̄enje (3.3.5) Teoreme 3.3.2 i

dobijamo
ZZ Z 3 Z 5x/2−3/2 Z 3 5x/2−3/2

d1 = dxdy = dx dy = y dx
D1 1 x/3+2/3 1 x/3+2/3
Z 3 13
13 3 13 x2
= (x − 1) dx = −x = ,
6 1 6 2 1 3
ZZ Z 4 Z −4x+18 Z 4
−4x+18
d2 = dxdy = dx dy = y dx
D2 3 x/3+2/3 3 x/3+2/3
Z 4 13
13 4 13 x2
=− (x − 4) dx = − − 4x = ,
3 3 3 2 3 6
odakle je
13 13 13
d= + = .
3 6 2
Oblast D možemo da podelimo drugačije, pravom L8 na D = D3 ∪ D4 (Slika 3.3.8),

gde je oblast D3 ograničena sa L7 , L8 , L3 , L1 , oblast D4 sa L8 , L9 , L3 , L2 i obe su tipa
(3.3.3). U ovom slučaju jednačine pravih L1 , L2 i L3 treba zapisati u obliku
1 9 2 3
L1 : x = 3y − 2 , L2 : x=− y+ , L3 : x= y+ ,
4 2 5 5
što dovodi do opisa
2 3
D3 : y + ≤ x ≤ 3y − 2 , 1 ≤ y ≤ 2 ,
5 5
2 3 1 9
D4 : y+ ≤x≤− y+ , 2≤y≤6 ,
5 5 4 2
primenom tvrd̄enja (3.3.9) Teoreme 3.3.3 do integrala

ZZ Z 2 Z 3y−2 Z 2
13 13
d3 = dxdy = dy dx = (y − 1) dy = · · · = ,
D3 1 2y/5+3/5 5 1 10
ZZ Z 6 Z −y/4+9/2 Z 6 1
13 26
d4 = dxdy = dy dx = − y − 3 dy = · · · =
D4 2 2y/5+3/5 10 2 2 5
i, naravno, do istog rezultata
13 26 13
d = d3 + d4 = + = . 4
10 5 2
NAPOMENA 3.3.1. Neka je oblast D (Slika 3.3.2) opisana sa (3.3.2). Prema (3.1.4) i
(3.3.5), površina d oblasti D je
ZZ Z b Z y2 (x) Z b Z b
d= dxdy = dx dy = y2 (x) dx − y1 (x) dx .
D a y1 (x) a a
Isti rezultat se dobija i prema geometrijskom tumačenju odred̄enog integrala (Slika 1.3.1),
bez poznavanja jednakosti (3.1.4). Tako bi se, npr., površina d1 iz Primera 3.3.1 dobila
pomoću Z 3 Z 3
5 2 1 2 13
d1 = x− dx − x+ dx = · · · = . 4
1 2 3 1 3 3 3
PRIMER 3.3.2. Izračunati zapreminu oblasti cilindra, čiji je omotač cilindrična površ
sa izvodnicama paralelnim x–osi, jedan bazis je oblast trougla u yz–ravni sa temenima
O(0, 0, 0), A(0, 1, 0), B(0, 0, 1), a drugi bazis je deo ravni x + y + z = 2.
Sa D označimo oblast trougla, sa L1 pravu koja prolazi kroz tačke A, B (Slika 3.3.9)
i sa S ravan x + y + z = 2. Kako je segmentni oblik jednačine ravni ([3], str. 269)
x y z
+ + =1,
a b c
gde su a, b, c koordinate tačaka (a, 0, 0), (0, b, 0), (0, 0, c) u kojima ravan seče koordinatne
ose, to je a = b = c = 2 u slučaju ravni S (Slika 3.3.10).
z 2
S
B B
1
D A D A
0 1 y 2 y
L1
x 2
Slika 3.3.9. Slika 3.3.10.
Kako oblast D pripada yz–ravni, jednačinu ravni S zapisujemo u eksplicitnom obliku
S: x = f (y, z) = 2 − y − z
i uočavamo da je f (y, z) > 0 za (y, z) ∈ D. Prema geometrijskom tumačenju dvojnog

integrala, zapremina m oblasti cilindra je
ZZ ZZ
m= f (y, z) dydz = (2 − y − z) dydz .
D D
Jednačinu prave L1 nalazimo kao u Primeru 3.3.1,
L1 : z = −y + 1 ,
pa je opis oblika (3.3.2) oblasti D dat sa
D: 0 ≤ y ≤ 1 , 0 ≤ z ≤ −y + 1 .
Primenom jednakosti (3.3.5) i rešavanjem dvostrukog integrala, za zapreminu dobijamo

Z Z Z
1 −y+1 z 2 i z=−y+1
1h
m= dy (2 − y − z) dz = dy
(2 − y)z −
0 0 0 2 z=0
Z 1
1 2 3 1 3 1 2
= y − 2y + dy = y3 − y2 + y = .
0 2 2 6 2 0 3
Prilikom upisivanja granica koje treba zameniti upisujemo i promenljivu na koju se granice
odnose kad god nije sasvim očigledno o kojoj se promenljivoj radi. U ovom slučaju,
po rešavanju unutrašnjeg integrala kao neodred̄enog, tako su upisane granice z = 0 i
z = −y + 1 promenljive z.
Ukoliko jednačinu prave L1 zapišemo u obliku
L1 : y = −z + 1 ,
opis oblasti D je oblika (3.3.3),
D: 0 ≤ y ≤ −z + 1 , 0 ≤ z ≤ 1 ,
a odgovarajući dvostruki integral iz jednakosti (3.3.9) je

Z 1 Z −z+1 2
m= dz (2 − y − z) dy = · · · = . 4
0 0 3
NAPOMENA 3.3.2. Preseci ravni, kao i bilo koje druge površi, sa koordinatnim osama
mogu da se nad̄u na standardan način, iz sistema jednačina formiranog od jednačine površi
i jednačina koordinatnih osa. Tako bi se u Primeru 3.3.2 presečna tačka (2, 0, 0) ravni S
sa x–osom dobila iz sistema
x+y+z =2 , y =0 , z =0 ,
tj. zamenom y = 0, z = 0 u jednačinu ravni, a analogno bi se dobile i tačke (0, 2, 0),

(0, 0, 2). 4
PRIMER 3.3.3. Izračunati dvojni integral

ZZ
I= xy dxdy ,
D
gde je D oblast u xy–ravni (z = 0) ograničena krivama
L1 : x2 + y 2 = 2ax , L2 : y 2 = 2ax , L3 : x = 2a
za y ≥ 0 i a > 0.
Kriva L1 je kružnica (1.4.21), tj.
L1 : (x − a)2 + y 2 = a2 ,
kriva L2 je parabola x = y 2 /2a simetrična u odnosu na x–osu, dok je L3 prava paralelna

y–osi. Od dve ograničene oblasti izmed̄u L1 , L2 i L3 , oblast D je ona za koju je y ≥ 0
(Slika 3.3.11).
y L3
2a L2
D
a L4
0 a 2a x
L1
Slika 3.3.11.
S obzirom na uslov y ≥ 0, delovi krivih L1 i L2 koji ograničavaju D imaju eksplicitne
jednačine p √
L1 : y = 2ax − x2 , L2 : y = 2ax ,
pa je opis (3.3.2) oblasti D dat sa

p √
D: 0 ≤ x ≤ 2a , 2ax − x2 ≤ y ≤ 2ax .
Prema (3.3.5), dvojni integral postaje dvostruki, čijim rešavanjem sledi
ZZ Z Z √
2a 2ax
I= xy dxdy = dx √ xy dy
D 0 2ax−x2
Z √ Z
2a y 2 y= 2ax 1 2a 1 4 2a
= x √ dx = x3 dx = x = 2a4 .
0 2 y= 2ax−x2 2 0 8 0
Oblast D ne može u celini da se opiše nejednakostima (3.3.3), ali je ove nejednakosti

moguće koristiti za opis njenih delova. Ako pravom
L4 : y=a
podelimo oblast na D = D1 ∪ D2 ∪ D3 , opis (3.3.3) delova je
1 2 p
D1 : y ≤ x ≤ a − a2 − y 2 , 0 ≤ y ≤ a ,
2a
p
D2 : a + a2 − y 2 ≤ x ≤ 2a , 0 ≤ y ≤ a ,
1 2
D3 : y ≤ x ≤ 2a , a ≤ y ≤ 2a ,
2a
p p
gde je x = a− a2 − y 2 jednačina dela kružnice L1 za x ≤ a i x = a+ a2 − y 2 jednačina
dela L1 za x ≥ a. U ovom slučaju dvojni integral I mora da se rastavi na tri nova dvojna
integrala ZZ ZZ ZZ
I= + +
D1 D2 D3
i da se svaki od njih posebno rešava, što je očigledno znatno komplikovanije nego u prethod-
nom slučaju opisa (3.3.2). 4
NAPOMENA 3.3.3. Za opis proizvoljne oblasti mogu da se koriste i nejednakosti

(3.3.2) i nejednakosti (3.3.3), bilo da se njima opisuju delovi oblasti (Primer 3.3.1) ili
čitava oblast (Primer 3.3.2). Teorijski posmatrano, svejedno je koji se opis koristi. U
praksi se koristi onaj koji omogućava jednostavnije rešavanje dvojnog ili odgovarajućeg
dvostrukog integrala. Po pitanju jednostavnosti rešavanja, integrali u Primerima 3.3.1 i
3.3.2 su ravnopravni. Med̄utim, dvojni integral u Primeru 3.3.3 se jednostavnije rešava
ako se za opis oblasti koriste nejednakosti (3.3.2). 4
3.3.2. Izračunavanje trojnih integrala
Neka su a, b, c, d, g, h ∈ R konstante takve da je a < b, c < d, g < h.

Razmatramo sledeće slučajeve.
1◦ Prostorna oblast D je oblast kvadra (Slika 3.3.12), čija je granica

kvadar S sastavljen od delova ravni
S1 : x=a, S2 : x=b, S3 : y=c, S4 : y=d,

S5 : z=g , S6 : z=h.
Projekcija oblasti D na xy–ravan je ravna oblast Dxy sa opisom (3.3.1).

Ako je X(x, y, z) ∈ D proizvoljna tačka, tada je njena projekcija X 0 (x, y, 0) ∈
Dxy . Zato prva i druga koordinata x, y zadovoljavaju nejednakosti (3.3.1).
Najmanju treću koordinatu z = g imaju tačke X(x, y, g) ∈ S5 , a najveću
z = h tačke X(x, y, h) ∈ S6 , pa za treće koordinate tačaka X(x, y, z) važi
g ≤ z ≤ h. Dakle, oblast D je opisana nejednakostima
(3.3.10) a≤x≤b, c≤y≤d, g≤z≤h,
što znači da su sve tri promenljive x, y, z u konstantnim granicama.

2◦ Prostorna oblast D je ”proizvoljna” prosto povezana oblast (Sli-
ka 3.3.13), čija je granica zatvorena površ S sastavljena od delova: ravni
S1 : x=a, S2 : x=b,
cilindričnih površi sa izvodnicama paralelnim z–osi
S3 : y = y1 (x) , S4 : y = y2 (x)
i površi
S5 : z = z1 (x, y) , S6 : z = z2 (x, y) ,
pri
¡ čemu je ¢y1 (x) < y2 (x) i z1 (x, y) < z2 (x, y) za svako x ∈ (a, b), y ∈
y1 (x), y2 (x) .
Projekcija oblasti D na xy–ravan je ravna oblast Dxy sa opisom (3.3.2),
pa za koordinate x, y tačaka X(x, y, z)£∈ D važe nejednakosti
¤ (3.3.2). Za
svako fiksirano x = ξ ∈ [a, b] i y = η ∈ y1 (ξ), y2 (ξ) , ¡tj. X 0 (ξ, η, 0)
¢ ∈ Dxy ,
najmanju treću koordinatu z = ¡ z1 (ξ, η) ima
¢ tačka X ξ, η, z1 (ξ, η) ∈ S5 , a
najveću z = z2 (ξ, η) tačka X ξ, η, z2 (ξ, η) ∈ S6 . Zato je z1 (ξ, η) ≤ z ≤
z2 (ξ, η) i, zbog proizvoljnosti x = ξ, y = η, za treće koordinate je z1 (x, y) ≤
z ≤ z2 (x, y). Oblast D je opisana sa
(3.3.11) a ≤ x ≤ b , y1 (x) ≤ y ≤ y2 (x) , z1 (x, y) ≤ z ≤ z2 (x, y) ,
odakle vidimo da je promenljiva x u konstantnim, a promenljive y i z u

funkcionalnim granicama.
3◦ Prostorna oblast D je ”proizvoljna” prosto povezana oblast, čija je

granica zatvorena površ S sastavljena od delova: cilindričnih površi sa izvod-
nicama paralelnim z–osi
S1 : x = x1 (y) , S2 : x = x2 (y) ,
ravni
S3 : y=c, S4 : y=d
i površi
S5 : z = z1 (x, y) , S6 : z = z2 (x, y) ,
pri
¡ čemu je ¢x1 (y) < x2 (y) i z1 (x, y) < z2 (x, y) za svako y ∈ (c, d), x ∈
x1 (y), x2 (y) .
Projekcija oblasti D na xy–ravan je ravna oblast Dxy sa opisom (3.3.3).
Analogno kao pod 2◦ se utvrd̄uje da je opis oblasti D
(3.3.12) x1 (y) ≤ x ≤ x2 (y) , c ≤ y ≤ d , z1 (x, y) ≤ z ≤ z2 (x, y) .
Ovde je promenljiva y u konstantnim, a promenljive x i z u funkcionalnim

granicama.
U slučajevima 2◦ i 3◦ delovi ravni i cilindričnih površi mogu da se svedu
na samo jednu krivu (pravu).
z S2
z S2
h S6 S6
X
X
g S3 D S4 S3 D S4
S1 X S1
X
S5 S5
a c d y a y
b Dxy X’ b Dxy X’
x x
Slika 3.3.12. Slika 3.3.13.
Kao i kod dvojnih integrala, usvajamo dogovor o istom označavanju površi

(ravni) i njihovih delova Si (i = 1, 2, . . . , n) koji ulaze u sastav granice S
S
6
oblasti D. Na primer, u prethodno opisanim slučajevima pišemo S = Si ,
i=1
podrazumevajući pod Si odgovarajuće delove isto označenih površi (ravni).
Koristićemo i druge neprecizne opise, analogne onima kod dvojnih integrala.
Definicija 3.3.3. Ako je Dxy oblast u xy–ravni opisana sa (3.3.1) i

Z d Z h Z h
φ1 (x) = dy f (x, y, z) dz , φ2 (x, y) = f (x, y, z) dz ,
c g g
tada se integrali
Z b Z b Z d Z h
(3.3.13) φ1 (x) dx = dx dy f (x, y, z) dz ,
a a c g
ZZ ZZ Z h
(3.3.14) φ2 (x, y) dxdy = dxdy f (x, y, z) dz
Dxy Dxy g
zovu trostruki integrali po oblasti kvadra (3.3.10) funkcije f (x, y, z).

Definicija 3.3.4. Ako je Dxy oblast u xy–ravni opisana sa (3.3.2) i
Z y2 (x) Z z2 (x,y) Z z2 (x,y)
φ3 (x) = dy f (x, y, z) dz , φ4 (x, y) = f (x, y, z) dz ,
y1 (x) z1 (x,y) z1 (x,y)
tada se integrali
Z b Z b Z y2 (x) Z z2 (x,y)
(3.3.15) φ3 (x) dx = dx dy f (x, y, z) dz ,
a a y1 (x) z1 (x,y)
ZZ ZZ Z z2 (x,y)
(3.3.16) φ4 (x, y) dxdy = dxdy f (x, y, z) dz
Dxy Dxy z1 (x,y)
zovu trostruki integrali po proizvoljnoj oblasti (3.3.11) funkcije f (x, y, z).

Ako je Dxy oblast u xy–ravni opisana sa (3.3.3), trostruki integral po
proizvoljnoj oblasti (3.3.12) funkcije f (x, y, z) se definiše analogno
Z d Z x2 (y) Z z2 (x,y)
(3.3.17) dy dx f (x, y, z) dz .
c x1 (y) z1 (x,y)
Imajući u vidu (3.3.4), (3.3.5), (3.3.9), trostruki integrali (3.3.13) i

(3.3.14), (3.3.15) i (3.3.16), odnosno (3.3.16) i (3.3.17), su jednaki, pa svi
trostruki integrali predstavljaju tri odred̄ena integrala.
U trostrukim integralima je prvi upisani integral spoljašnji, a ostali su
unutrašnji. Integracija se vrši sukcesivno zdesna ulevo, pri čemu rezultat
prethodne podleže sledećoj integraciji. U slučaju oblasti kvadra (3.3.10) sve-
jedno je koji je integral spoljašnji, a koji su unutrašnji, tj. redosled rešavanja
odred̄enih integrala nije od značaja. Čak i više, ukoliko je podintegralna

funkcija oblika
f (x, y, z) = f1 (x)f2 (y)f3 (z) ,
trostruki integral je proizvod tri odred̄ena integrala. U slučaju oblasti
(3.3.11) i (3.3.12) uvek se prvo rešava unutrašnji integral čije su granice
funkcije od dve nezavisno promenljive, zatim unutrašnji čije su granice
funkcije jedne nezavisno promenljive i, kao poslednji, spoljašnji integral
sa konstantnim granicama. Pod posebnim uslovima, trostruki integral je
proizvod jednog odred̄enog i jednog dvojnog, tj. dvostrukog integrala.
Sledeće tri teoreme navodimo bez dokaza, uz napomenu da su dokazi slični
onima kod dvojnih integrala.
Teorema 3.3.4. Ako je D oblast kvadra (3.3.10), tada je
ZZZ Z b Z d Z h
(3.3.18) f (x, y, z) dxdydz = dx dy f (x, y, z) dz .
D a c g

ZZZ Z b Z y2 (x) Z z2 (x,y)
(3.3.19) f (x, y, z) dxdydz = dx dy f (x, y, z) dz .
D a y1 (x) z1 (x,y)

ZZZ Z d Z x2 (y) Z z2 (x,y)
(3.3.20) f (x, y, z) dxdydz = dy dx f (x, y, z) dz .
D c x1 (y) z1 (x,y)
U (3.3.18)–(3.3.20) je uzet redosled granica od manje ka većoj u sva tri

odred̄ena integrala.
Ukoliko oblast D ne pripada ni jednom od tipova (3.3.10)–(3.3.12), treba
je deliti na podoblasti nekog od ovih tipova, posebno na svakoj od njih
računati trojni integral i dobijene vrednosti sabrati, tj. treba primeniti oso-
binu (1.3.7).
Uočavamo da je oblast kvadra (3.3.10) specijalan slučaj oblasti (3.3.11) ili
(3.3.12) za z1 (x, y) ≡ g, z2 (x, y) ≡ h i kada se ravne oblasti (3.3.2) ili (3.3.3)
svode na pravougaonu oblast (3.3.1). Zato je i jednakost (3.3.18) specijalan
slučaj jednakosti (3.3.19) ili (3.3.20). Koristeći ovu činjenicu i raniji ko-
mentar o trostrukim integralima, (3.3.18)–(3.3.20) možemo da objedinimo u
jednakost
ZZZ ZZ Z z2 (x,y)
(3.3.21) f (x, y, z) dxdydz = dxdy f (x, y, z) dz ,
D Dxy z1 (x,y)
gde je Dxy projekcija oblasti D na xy–ravan.
Do sada smo razmatrali samo prostorne oblasti D čija je projekcija na

xy–ravan ravna oblast Dxy sa nekim od opisa (3.3.1)–(3.3.3) i dali pravila za
prevod̄enje trojnog na odgovarajuće trostruke integrale. Analogna pravila
važe i za trojne integrale po prostornim oblastima D čije su projekcije Dyz ,
Dzx na yz i zx–ravan redom nekog od opisa oblika (3.3.1)–(3.3.3). Na primer,
za
D : x1 (y, z) ≤ x ≤ x2 (y, z) , c ≤ y ≤ d , z1 (y) ≤ z ≤ z2 (y)
je projekcija na yz–ravan oblast Dyz opisana nejednakostima oblika (3.3.2)
i važi
ZZZ Z d Z z2 (y) Z x2 (y,z)
(3.3.22) f (x, y, z) dxdydz = dy dz f (x, y, z) dx
D c z1 (y) x1 (y,z)
ZZ Z x2 (y,z)
= dydz f (x, y, z) dx .
Dyz x1 (y,z)
PRIMER 3.3.4. Izračunati zapreminu oblasti cilindra, čiji je omotač cilindrična površ
sa izvodnicama paralelnim z–osi, jedan bazis je oblast trougla u xy–ravni sa temenima
O(0, 0, 0), A(1, 0, 0), B(0, 1, 0), a drugi bazis je deo ravni x + y + z = 2.
Neka je D oblast cilindra čiju zapreminu d = m(D) treba izračunati. Projekcija oblasti
D na xy–ravan je oblast trougla Dxy sa temenima O, A, B. Sa S1 označimo xy–ravan, a
sa S2 ravan x + y + z = 2 (Slika 3.3.14). Presečne tačke (2, 0, 0), (0, 2, 0), (0, 0, 2) ravni
S2 sa koordinatnim osama smo već odredili u Primeru 3.3.2.
z
2
S2
B
1 2 y
A
1 D xy S1
x 2
Slika 3.3.14.
Zapremina d se izračunava prema (3.2.3), tj.
ZZZ
d= dxdydz .
D
Slično kao u Primerima 3.3.1 i 3.3.2 nalazimo opis (3.3.2) ravne oblasti Dxy ,
Dxy : 0 ≤ x ≤ 1 , 0 ≤ y ≤ −x + 1 .
Zapisujući jednačine ravni S1 i S2 u obliku
S1 : z = z1 (x, y) = 0 , S2 : z = z2 (x, y) = 2 − x − y
i prema objašnjenju pod 2◦ , opis (3.3.11) oblasti D je
D: 0 ≤ x ≤ 1 , 0 ≤ y ≤ −x + 1 , 0 ≤ z ≤ 2 − x − y .
S obzirom na opis oblasti D, primenjujemo tvrd̄enje (3.3.19) Teoreme 3.3.5 i dobijamo

ZZZ Z 1 Z −x+1 Z 2−x−y
d= dxdydz = dx dy dz
D 0 0 0
Z 1 Z −x+1 2−x−y Z 1 Z −x+1

= dx z dy = dx (2 − x − y) dy
0 0 0 0 0
Z Z
1h y 2 i y=−x+1

1 1 3 2
= (2 − x)y − dx = x2 − 2x + dx = · · · = .
0 2 y=0 0 2 2 3
Oblast Dxy možemo da opišemo i nejednakostima (3.3.3),
Dxy : 0 ≤ x ≤ −y + 1 , 0 ≤ y ≤ 1 ,
što dovodi do opisa (3.3.12) oblasti D,
D: 0 ≤ x ≤ −y + 1 , 0 ≤ y ≤ 1 , 0 ≤ z ≤ 2 − x − y
i, naravno, do iste zapremine

ZZZ Z 1 Z −y+1 Z 2−x−y 2
d= dxdydz = dy dx dz = · · · = .
D 0 0 0 3
Upored̄ujući cilindre iz ovog primera i Primera 3.3.2, vidimo da oni imaju isti oblik,
ali različite položaje u koordinatnom sistemu. Kako položaj oblasti ne utiče na njenu
zapreminu, jasno da je u oba slučaja zapremina oblasti cilindra ista vrednost. 4
NAPOMENA 3.3.4. Neka je prostorna oblast D (Slike 3.3.12, 3.3.13) nekog od tipova
(3.3.10)–(3.3.12). Prema (3.2.3) i (3.3.21), zapremina d oblasti D je
ZZZ ZZ Z z2 (x,y)
d= dxdydz = dxdy dz
D Dxy z1 (x,y)
ZZ ZZ
= z2 (x, y) dxdy − z1 (x, y) dxdy .
Dxy Dxy
Isti rezultat se dobija i prema geometrijskom tumačenju dvojnog integrala (Slika 3.1.1),
bez poznavanja jednakosti (3.2.3), o čemu svedoči Primer 3.3.2. 4
PRIMER 3.3.5. Izračunati trojni integral

ZZZ
I= xy 2 dxdydz ,
D
gde je D prostorna oblast ograničena ravnima
S1 : y=1, S2 : z=1, S3 : x+y+z =1 , S4 : x=0.
Ravni S1 i S2 su paralelne zx i xy–ravni redom, a S4 je yz–ravan. Kako ravan S3 seče

koordinatne ose u tačkama (1, 0, 0), (0, 1, 0), (0, 0, 1), jedina ograničena oblast izmed̄u
ovih ravni je oblast tetraedra D za koju je x ≤ 0 (Slika 3.3.15). Projekcija oblasti D na
yz–ravan je oblast trougla Dyz izmed̄u presečnih pravih L1 , L2 , L3 ravni S1 , S2 , S3 sa
yz–ravni.
S2 D
S4
1
Dyz S1
S3
0 1 y
x 1
Slika 3.3.15.
Zamenom x = 0 u x + y + z = 1 sledi y + z = 1 i, npr., z = −y + 1, pa su jednačine
pravih u yz–ravni (x = 0)
L1 : y=1, L2 : z=1, L3 : z = −y + 1 ,
a opis oblika (3.3.2) oblasti Dyz je
Dyz : 0 ≤ y ≤ 1 , −y + 1 ≤ z ≤ 1 .
Imajući u vidu da je x ≤ 0 za deo ravni S3 koji ograničava oblast D, jednačine ravni S3 i

S4 zapisujemo u obliku
S3 : x = x1 (y, z) = 1 − y − z , S4 : x = x2 (y, z) = 0
i dobijamo opis oblika (3.3.11) oblasti D,
D: 1 − y − z ≤ x ≤ 0 , 0 ≤ y ≤ 1 , −y + 1 ≤ z ≤ 1 .
Prema (3.3.22), trojni integral postaje trostruki, čijim rešavanjem sledi

ZZZ Z 1 Z 1 Z 0
I= xy 2 dxdydz = dy dz xy 2 dx
D 0 −y+1 1−y−z
Z Z Z Z 1
1 1 x2 x=0 1 2 1
= dy y2 dz = dy y (1 − y − z)2 dz −
0 −y+1 2 x=1−y−z 0 2 −y+1
Z 1 Z 1 Z
1 1 1 2 (1 − y − z)3 z=1
= y 2 dy (1 − y − z)2 d(1 − y − z) = y dy
2 0 −y+1 2 0 3 z=−y+1
Z 1
1 1 y 6 1 1
= y 2 −y 3 dy = − =− . 4
6 0 6 6 0 36
3.4. Smena promenljivih

u višestrukim integralima
Oblast integracije D dvojnog (trojnog) integrala je često teško ili nemogu-

će opisati nejednakostima oblika (3.3.1)–(3.3.3), odnosno (3.3.10)–(3.3.12),
tj. pomoću Descartesovih koordinata. To se dešava uglavnom onda kada se
oblast zadaje implicitnom jednačinom svoje granice. Čak i ako se oblast opiše
na neki od pomenutih načina, rešavanje odred̄enih integrala u dvostrukom
(trostrukom) integralu može da bude komplikovano zbog nepogodne pod-
integralne funkcije. Zato se u dvojnom (trojnom) integralu vrši smena
promenljivih, koja dovodi do transformacije oblasti D u novu oblast in-
tegracije D∗ , mnogo jednostavniju za opis i do novog dvojnog (trojnog)
integrala, mnogo jednostavnijeg za rešavanje. Smena promenljivih se uvodi
i u manje nepovoljnim situacijama, tačnije, kad god je njome omogućeno
lakše i brže rešavanje dvojnog (trojnog) integrala, kao što je to u slučaju
zamene integrala po proizvoljnoj oblasti (3.3.2)–(3.3.3) ili (3.3.11)–(3.3.12)
integralom po oblasti pravougaonika (3.3.1) ili kvadra (3.3.10).
3.4.1. Smena promenljivih u dvojnim integralima
Neka je D zatvorena prosto povezana oblast u xy–ravni i neka sistem

funkcija
(3.4.1) u = u(x, y) , v = v(x, y)
ostvaruje bijektivno preslikavanje tačaka (x, y) ∈ D u tačke (u, v) ∈ D∗ , gde

je D∗ zatvorena prosto povezana oblast u uv–ravni. Tada postoji jedinstveni
sistem funkcija
(3.4.2) x = x(u, v) , y = y(u, v) ,
koji ostvaruje inverzno preslikavanje tačaka (u, v) ∈ D∗ u tačke (x, y) ∈ D.

Posmatrajmo funkcionalnu determinantu
¯ ¯
D(x, y) ¯¯ xu xv ¯¯
(3.4.3) J(u, v) = = ,
D(u, v) ¯ yu yv ¯
gde su xu , xv , yu , yv parcijalni izvodi prvog reda funkcija x(u, v), y(u, v), tj.
∂x ∂x ∂y ∂y
xu = , xv = ; yu = , yv = .
∂u ∂v ∂u ∂v
Determinanta (3.4.3) je poznata pod imenom Jacobieva determinanta ili

jakobijan i označava se kraće samo sa J. Ako su funkcije x(u, v), y(u, v)
neprekidne i imaju neprekidne parcijalne izvode prvog reda, jakobijan je
takod̄e neprekidna funkcija. Osim neprekidnosti, neka je još
(3.4.4) J(u, v) 6= 0
za svaku tačku (u, v) ∈ D∗ i neka su L, L∗ konture oblasti D, D∗ redom

(Slika 3.4.1). Uslov (3.4.4) obezbed̄uje da se funkcijama (3.4.1) i (3.4.2)
unutrašnje tačke oblasti D bijektivno preslikavaju u unutrašnje tačke oblasti
D∗ i obrnuto. Isto tako, tačke sa konture L se bijektivno preslikavaju u tačke
sa konture L∗ i obrnuto. Ne može, npr., unutrašnja tačka oblasti D da se
preslika u tačku sa konture L∗ ([6], str. 80). Ovo omogućava da se oblasti
D i D∗ jednostavno transformišu jedna u drugu transformacijom kontura L
i L∗ jedne u drugu.
y v
L L
D D
x u
Slika 3.4.1.
Sledeću teoremu navodimo bez dokaza ([6], str. 81–84).

Teorema 3.4.1. Ako su preslikavanja (3.4.1)–(3.4.2) bijekcije izmed̄u
oblasti D, D∗ i ako je Jacobieva determinanta (3.4.3) neprekidna funkcija
za koju važi (3.4.4), tada je
ZZ ZZ
¡ ¢¯ ¯
(3.4.5) f (x, y) dxdy = f x(u, v), y(u, v) ¯J(u, v)¯ dudv .
D D∗
Teorema 3.4.1 zahteva i neprekidnost mešovitih parcijalnih izvoda funkcija

x(u, v), y(u, v). Ovu pretpostavku nismo naveli da ne bismo opterećivali
tekst teoreme, a s opravdanjem da je ona u praktičnim problemima gotovo
uvek ispunjena.
Kako je ¯ ¯
D(x, y) ¯¯ xv xu ¯¯
J(v, u) = = = −J(u, v) ,
D(v, u) ¯ yv yu ¯
znak jakobijana zavisi od rasporeda koordinatne u i v–ose, a time i od ori-
jentacije oblasti D∗ . Uticaj orijentacije oblasti D∗ na vrednost dvojnog in-
tegrala po toj oblasti u jednakosti (3.4.5) je izbegnut uzimanjem apsolutne
vrednosti |J(u, v)| u podintegralnoj funkciji, pa se podrazumeva da je D∗

pozitivno orijentisana.
Za f (x, y) ≡ 1, prema (3.1.4) i (3.4.5), površina d = m(D) oblasti D je
ZZ ZZ
¯ ¯
(3.4.6) d= dxdy = ¯J(u, v)¯ dudv .
D D∗
Označavajući sa d∗ = m(D∗ ) površinu oblasti D∗ i primenjujući posledicu

(3.1.6) Teoreme 3.1.1 na jednakost (3.4.6), sledi da postoji tačka (u∗ , v ∗ ) ∈
D∗ tako da je
ZZ
¯ ¯ ¯ ¯
d = ¯J(u∗ , v ∗ )¯ dudv = ¯J(u∗ , v ∗ )¯ d∗ .
D∗
Kako je u opštem slučaju |J(u∗ , v ∗ )| =

6 1, oblasti D i D∗ se razlikuju i po
obliku i po veličini (površini). Broj |J(u∗ , v ∗ )| je koeficijent deformacije ili
koeficijent istezanja oblasti D pri preslikavanju sa (3.4.1) u oblast D∗ .
U praksi se najčešće koriste jednakosti (1.4.4)–(1.4.7), koje su specijalan

slučaj jednakosti (3.4.2) za u = r, v = ϕ. Ovim jednakostima se Descartes-
ove koordinate x, y zamenjuju polarnim i uopštenim polarnim koordinatama
r, ϕ.
Jakobijan za smenu (1.4.4), kojom se prelazi na polarne koordinate, je
¯ ¯ ¯ ¯
¯x xϕ ¯¯ ¯¯ cos ϕ −r sin ϕ ¯¯
J = J(r, ϕ) = ¯¯ r = = r cos2 ϕ + r sin2 ϕ = r ≥ 0
yr yϕ ¯ ¯ sin ϕ r cos ϕ ¯
i tvrd̄enje (3.4.5) Teoreme 3.4.1 glasi

ZZ ZZ
(3.4.7) f (x, y) dxdy = f (r cos ϕ, r sin ϕ)r drdϕ ,
D D∗
pri čemu je J = r 6= 0 za sve tačke (r, ϕ) ∈ D∗ . Uslov r 6= 0 znači da oblast D

ne sadrži koordinatni početak (0, 0). Za r = 0 jednakosti (1.4.4) ne ostvaruju
bijekciju izmed̄u tačaka oblasti D i D∗ i ne važi zaključak da se unutrašnje
tačke, odnosno tačke sa kontura, preslikavaju jedne u druge. Med̄utim,
jednakost (3.4.7) ostaje na snazi i u ovom slučaju, kada je (0, 0) ∈ D, tj.
J = r = 0 ([2], str. 215–216). Za polarne koordinate (1.4.5) je
¯ ¯ ¯ ¯
D(y, z) ¯¯ yr yϕ ¯¯ D(z, x) ¯¯ zr zϕ ¯¯
J= = =r, J = = =r .
D(r, ϕ) ¯ zr zϕ ¯ D(r, ϕ) ¯ xr xϕ ¯
Jakobijan za smenu (1.4.6), kojom se prelazi na uopštene polarne koordi-

nate, je
(3.4.8) J = abnr cosn−1 ϕ sinn−1 ϕ .
Pri tome je J = 0, ne samo za r = 0, već i za one vrednosti promenljive ϕ

za koje je cos ϕ = 0 ili sin ϕ = 0. Jednakost (3.4.5) važi i u ovom slučaju.
Specijalno, za n = 1 i (1.4.7) je
J = abr ≥ 0 ,
a jednakost (3.4.5) postaje

ZZ ZZ
(3.4.9) f (x, y) dxdy = ab f (ar cos ϕ, br sin ϕ)r drdϕ .
D D∗

ZZ
I= sin(x + y) sin(x − y) dxdy ,
D
gde je D oblast u xy–ravni (z = 0) ograničena pravama
L1 : y=x, L2 : y = x + 3π , L3 : y = −x , L4 : y = −x + π .
Podintegralna funkcija sugeriše smenu oblika (3.4.1),
u=x+y , v =x−y ,
iz koje se jednoznačno odred̄uju funkcije oblika (3.4.2),
u+v u−v
x= , y= .
2 2
Prema (3.4.3), Jacobieva determinanta je

x xv 1/2 1/2 1
J = u = = − 6= 0 .
yu yv 1/2 −1/2 2
S
Kako je uslov (3.4.4) ispunjen, kontura L = 4i=1 Li oblasti D iz xy–ravni (Slika 3.4.2)
se preslikava u konturu L∗ oblasti D∗ iz uv–ravni. Pomoću uvedene smene se prave Li
(i = 1, 2, 3, 4) preslikavaju redom u prave
L∗1 : v=0, L∗2 : v = −3π , L∗3 : u=0, L∗4 : u=π ,

S4
pa je L∗ = i=1 L∗i . Oblast D∗ je pravougaona (Slika 3.4.3), sa opisom
D∗ : 0 ≤ u ≤ π , −3π ≤ v ≤ 0 .
y v L4
L2 L3 L1
L4 3 0 u
L3
2
D L1 D
L2
3 0 x 3
2 2

Prema tvrd̄enju (3.4.5) Teoreme 3.4.1, dvojni integral I po oblasti D postaje dvojni
po oblasti D∗ , tj. ZZ
1
I= sin u sin v dudv .
2 D∗
Prelazeći sa dvojnog na dvostruki integral, sledi
Z π Z 0 π 0
1 1 1
I= sin u du sin v dv = (− cos u) (− cos v) = 2 (−2) = −2 .
2 0 −3π 2 0 −3π 2
Integral I može da se reši i pomoću promenljivih x, y,S

bez uvod̄enja novih promenljivih
u, v. Med̄utim, tada oblast D mora da se deli na D = 3i=1 Di (Slika 3.4.2), a podinte-
gralna funkcija mora da se transformiše pomoću trigonometrijske jednakosti
cos(α − β) − cos(α + β)
sin α sin β = ,
2
pa je korist od uvod̄enja smene dvostruka. 4

ZZ p
I= x2 + y 2 dxdy ,
D
gde je D krug u xy–ravni (z = 0)
D: x 2 + y 2 ≤ a2
za a > 0.
Smenom Descartesovih x, y polarnim r, ϕ koordinatama pomoću
krug D iz xy–ravni (Slika 1.4.23) se transformiše u pravougaonu oblast D ∗ iz uv–ravni

(Slika 1.4.24), opisanu sa
D∗ : 0 ≤ r ≤ a , 0 ≤ ϕ ≤ 2π .
Kako je za uvedenu smenu |J| = r, primenjujući jednakost (3.4.7) i prelazeći sa dvojnog

na dvostruki integral, sledi
ZZ q ZZ
I= (r cos ϕ)2 + (r sin ϕ)2 r drdϕ = r2 drdϕ
D∗ D∗
Z Z
a
2
2π r3 a 2π 2 3
= r dr dϕ = ϕ = a π .
0 0 3 0 0 3
Oblast D može jednostavno da se opiše i pomoću Descartesovih koordinata, npr. ne-

jednakostima p p
D : −a ≤ x ≤ a , − a2 − x2 ≤ y ≤ a2 − x2 .
p
Imajući u vidu parnost podintegralne funkcije x2 + y 2 po y, simetričnost granica za y
i (1.3.5), dvojni integral postaje dvostruki
Z a Z √a2 −x2 p
I=2 dx x2 + y 2 dy .
−a 0
Unutrašnji integral se mukotrpno

p rešava hiperboličkom smenom y = x sinh t, koju iznud̄uje
podintegralna funkcija
x2 + y 2 . Ništa lakše nije ni rešavanje spoljašnjeg integrala
smenom a2 − x2 /x2 = sinh2 t. Dakle, bez uvod̄enja smene promenljivih u dvojni inte-
gral, rešavanje dvostrukog integrala je neuporedivo komplikovanije. 4
PRIMER 3.4.3. Izračunati površinu oblasti u xy–ravni (z = 0) ograničene zatvore-

nom krivom √ √ 12
L: x+ y = xy .
Neka je D oblast čiju površinu d treba izračunati. Kriva L je definisana za x, y ≥ 0.

Još je (x, y) = (0, 0) ∈ L, tj. (0, 0) ∈ D.
Descartesove koordinate x, y zamenjujemo uopštenim polarnim koordinatama r, ϕ
pomoću
x = r cos4 ϕ , y = r sin4 ϕ ,
što je moguće zbog x, y ≥ 0 i važi za svako ϕ ∈ [0, 2π]. S druge strane, uvedena smena je
oblika (1.4.6) sa a = b = 1 i n = 4. Broj n je paran, pa promenljiva ϕ ima maksimalni
raspon 0 ≤ ϕ ≤ π/2. Zato je ϕ ∈ [0, π/2] ⊂ [0, 2π] i cos ϕ ≥ 0, sin ϕ ≥ 0. Primenom
gotove formule (3.4.8) ili prema (3.4.3), za ovu smenu je

x xϕ cos4 ϕ −4r cos3 ϕ sin ϕ
J = r = = 4r cos3 ϕ sin3 ϕ ≥ 0 .
yr yϕ sin4 ϕ 4r cos ϕ sin3 ϕ
Iz jednačine krive L sledi r4 = cos4 ϕ sin4 ϕ i r = | cos ϕ sin ϕ|, pa se L preslikava u

krivu
L∗ : r = cos ϕ sin ϕ ,
koja je definisana za svako ϕ ∈ [0, π/2]. Kako tački (0, 0) ∈ D odgovara r = 0, oblast D
iz xy–ravni (Slika 3.4.4) prelazi u oblast D∗ iz rϕ–ravni (Slika 3.4.5), sa opisom
π
D∗ : 0 ≤ r ≤ cos ϕ sin ϕ , 0 ≤ ϕ ≤ .
2
y j
L
y x L
2
D
D
4
0 x 0 1 r
2
Prema (3.4.6) je
ZZ ZZ
d= dxdy = 4r cos3 ϕ sin3 ϕ drdϕ
D D∗
i prelaskom na dvostruki integral
Z π/2 Z cos ϕ sin ϕ
d=4 cos3 ϕ sin3 ϕ dϕ r dr
0 0
Z Z
π/2 π/2 2
=2 cos5 ϕ sin5 ϕ dϕ = 2 1 − sin2 ϕ sin5 ϕ d(sin ϕ)
0 0
Z π/2
=2 sin5 ϕ − 2 sin7 ϕ + sin9 ϕ d(sin ϕ)
0
sin6 ϕ sin8 ϕ sin10 ϕ π/2 1 1 1 1
=2 −2 + =2 − + = .
6 8 10 0 6 4 10 30
U ovom primeru smenu promenljivih nameće granica oblasti D. Implicitna jednačina,
kojom je kriva L zadata, ne može da se prevede na eksplicitan oblik y = y(x) ili x = x(y),
pa ni oblast D ne može da se opiše nejednakostima (3.3.2) ili (3.3.3). Za razliku od ovog,
mnogobrojni su primeri u kojima je prelazak sa implicitne na eksplicitnu jednačinu krive
teorijski rešiv, ali za praktičnu realizaciju veoma težak problem. Takav je, npr., problem
rešavanja opštih algebarskih jednačina trećeg ili četvrtog stepena ([4], str. 139–143). Ako
se uzme u obzir i neupotrebljivost dobijenih rezultata za rešavanje integrala, s pravom
često smatramo da ovako zadate ravne oblasti nije moguće opisati nejednakostima (3.3.2)
ili (3.3.3). 4
NAPOMENA 3.4.1. Do izgleda implicitno zadatih krivih, kakva je L u Primeru 3.4.3,
se teško dolazi bez pomoći računara i odgovarajućih programa. Često je teško sagledati
i eksplicitno zadate krive. Taj izgled se samo naslućuje, pa čak ni to. Krive L i L∗ su
grafički prikazane (Slike 3.4.4, 3.4.5) pomoću programskog paketa MATHEMATICA 5.0.
S druge strane, za rešavanje dvojnih integrala nije od značaja izgled, već analitički
opis ravnih oblasti. Do ovog opisa može da se dod̄e i bez poznavanja preciznog izgleda
oblasti, tj. njene konture, o čemu svedoči zaključivanje izvedeno u Primeru 3.4.3. Zato
nadalje u sličnim situacijama upućujemo čitaoca na uslove koji dovode do opisa, a slikom
predstavljamo izgled oblasti dobijen upotrebom računara ili sliku izostavljamo. 4
NAPOMENA 3.4.2. Primer 3.4.3 koristimo za ilustraciju teorije o uopštenim polarnim
koordinatama r, ϕ uvedenim sa (1.4.6) i konkretno sa
x = r cos4 ϕ , y = r sin4 ϕ .
Zamenjujući ovako iskazane x, y u jednačinu krive L, dobijamo da se L preslikava u krivu
L∗1 : r = | cos ϕ sin ϕ| ,
koja je definisana za ϕ ∈ [0, 2π]. Prema uvedenoj smeni, svakoj tački (x, y) ∈ L odgovaraju
četiri različite tačke (r, ϕk ) ∈ L∗1 (k = 0, 1, 2, 3), gde je ϕ0 ∈ [0, π/2], ϕ1 = ϕ0 + π/2,
ϕ2 = ϕ0 + π, ϕ3 = ϕ0 + 3π/2. Dakle, kriva L se četiri puta preslikava u L∗1 : jednom
za ϕ ∈ [0, π/2], drugi put za ϕ ∈ [π/2, π], treći put za ϕ ∈ [π, 3π/2] i četvrti put za
ϕ ∈ [3π/2, 2π]. Zato umesto segmenta [0, 2π] treba uzeti neki od navedenih podsegmenata,
svejedno koji. Obično se uzima [0, π/2]. Ovo je razlog što je, u slučaju jednakosti (1.4.6)
sa parnim brojem n, maksimalni raspon koordinate ϕ definisan sa 0 ≤ ϕ ≤ π/2.
Zbog parnog broja n, prethodna smena može da se uvede samo za tačke (x, y) iz
I kvadranta xy–ravni, za koje je x, y ≥ 0, pa su r i ϕ koordinate na lokalnom nivou.
Smena očigledno ne ostvaruje bijekciju izmed̄u tačaka (x, y) iz I kvadranta xy–ravni i
račaka (r, ϕ) iz rϕ–ravni za ϕ ∈ [0, 2π], ali je ostvaruje za ϕ ∈ [0, π/2]. 4
3.4.2. Smena promenljivih u trojnim integralima
Neka je D zatvorena prosto povezana prostorna oblast i neka sistem

funkcija
(3.4.10) u = u(x, y, z) , v = v(x, y, z) , w = w(x, y, z)
ostvaruje bijektivno preslikavanje tačaka (x, y, z) ∈ D u tačke (u, v, w) ∈ D∗ ,

gde je D∗ zatvorena prosto povezana prostorna oblast u uvw–sistemu. Tada
postoji jedinstveni sistem funkcija
(3.4.11) x = x(u, v, w) , y = y(u, v, w) , z = z(u, v, w)
koji inverzno preslikava tačke (u, v, w) ∈ D∗ u tačke (x, y, z) ∈ D.

Jacobieva determinanta je u ovom slučaju
¯ ¯
¯ xu xv xw ¯¯
D(x, y, z) ¯
(3.4.12) J = J(u, v, w) = = ¯¯ yu yv yw ¯¯ ,
D(u, v, w) ¯
zu zv zw ¯
gde je
∂x ∂x ∂x ∂y ∂y ∂y
xu = , xv = , xw = ; yu = , yv = , yw = ;
∂u ∂v ∂w ∂u ∂v ∂w
∂z ∂z ∂z
zu = , zv = , zw = .
∂u ∂v ∂w
Determinanta (3.4.12) je neprekidna funkcija ako su x(u, v, w), y(u, v, w),

z(u, v, w) i njihovi parcijalni izvodi prvog reda neprekidne funkcije. Ako je
još
(3.4.13) J(u, v, w) 6= 0
za svaku tačku (u, v, w) ∈ D∗ , unutrašnje tačke jedne oblasti se preslikavaju

u unutrašnje tačke druge oblasti, a isto važi i za tačke sa njihovih granica.
Teorema 3.4.2. Ako su preslikavanja (3.4.10)–(3.4.11) bijekcije izmed̄u
oblasti D, D∗ i ako je Jacobieva determinanta (3.4.12) neprekidna funkcija
za koju važi (3.4.13), tada je
ZZZ
(3.4.14) f (x, y, z) dxdydz
Z Z ZD
¡ ¢¯ ¯
= f x(u, v, w), y(u, v, w), z(u, v, w) ¯J(u, v, w)¯ dudvdw .
D∗
Teorema 3.4.2 zahteva i neprekidnost odgovarajućih mešovitih parcijalnih

izvoda funkcija x(u, v, w), y(u, v, w), z(u, v, w).
Za f (x, y, z) ≡ 1, prema (3.2.3) i (3.4.14), zapremina d = m(D) oblasti
D je
ZZZ ZZZ
¯ ¯
(3.4.15) d= dxdydz = ¯J(u, v, w)¯ dudvdw .
D D∗
Kao i kod dvojnih integrala, postoji tačka (u∗ , v ∗ , w∗ ) ∈ D∗ tako da je

¯ ¯
d = ¯J(u∗ , v ∗ , w∗ )¯ d∗ ,
gde je d∗ = m(D∗ ) zapremina oblasti D∗ i |J(u∗ , v ∗ , w∗ )| koeficijent defor-

macije oblasti D.
U praktičnim primenama se najčešće koriste jednakosti (1.4.8), (1.4.10)

ili (1.4.11)–(1.4.12), (1.4.15), koje su specijalan slučaj jednakosti (3.4.11) za
u = r, v = ϕ, w = z, odnosno u = r, v = ϕ, w = θ. Ovim jednakos-
tima se Descartesove koordinate x, y, z zamenjuju cilindričnim i uopštenim
cilindričnim koordinatama r, ϕ, z, odnosno sfernim i uopštenim sfernim ko-
ordinatama r, ϕ, θ.
Jakobijan za smenu (1.4.8), kojom se prelazi na cilindrične koordinate, je
¯ ¯ ¯ ¯
¯ xr xϕ xz ¯ ¯ cos ϕ −r sin ϕ 0 ¯
¯ ¯ ¯ ¯
J = J(r, ϕ, z) = ¯¯ yr yϕ yz ¯¯ = ¯¯ sin ϕ r cos ϕ 0 ¯¯ = r ≥ 0
¯ zr zϕ zz ¯ ¯ 0 0 1¯
i tvrd̄enje (3.4.14) Teoreme 3.4.2 glasi

ZZZ ZZZ
(3.4.16) f (x, y, z) dxdydz = f (r cos ϕ, r sin ϕ, z)r drdϕdz ,
D D∗
pri čemu je J = r 6= 0 za sve tačke (r, ϕ, z) ∈ D∗ .

Jakobijan za (1.4.10) i prelazak na uopštene cilindrične koordinate je
J = abr ≥ 0 ,
a jednakost (3.4.14) postaje

ZZZ
(3.4.17) f (x, y, z) dxdydz
D
ZZZ
=ab f (ar cos ϕ, br sin ϕ, z)r drdϕdz .
D∗
Jednakosti (3.4.16), (3.4.17) ostaju na snazi i kada je J = 0.

Jakobijan za smenu (1.4.11), kojom se prelazi na sferne koordinate, je
¯ ¯
¯ xr xϕ xθ ¯
¯ ¯
J = J(r, ϕ, θ) = ¯¯ yr yϕ yθ ¯¯
¯ zr zϕ zθ ¯
¯ ¯
¯ cos ϕ cos θ −r sin ϕ cos θ −r cos ϕ sin θ ¯
¯ ¯
= ¯¯ sin ϕ cos θ r cos ϕ cos θ −r sin ϕ sin θ ¯¯ = r2 cos θ ≥ 0 ,
¯ sin θ 0 r cos θ ¯
a za (1.4.12) je
J = r2 sin θ ≥ 0 ,
pri čemu je J ≥ 0 na osnovu (1.4.13) i (1.4.14) redom. U slučaju smene
(1.4.11) se (3.4.14) svodi na
ZZZ
(3.4.18) f (x, y, z) dxdydz
Z Z ZD
= f (r cos ϕ cos θ, r sin ϕ cos θ, r sin θ)r2 cos θ drdϕdθ
D∗
i analogno u slučaju (1.4.12).

Jakobijan za (1.4.15) i prelazak na uopštene sferne koordinate je
J = abcr2 cos θ ≥ 0 ,
pa iz (3.4.14) sledi
ZZZ
(3.4.19) f (x, y, z) dxdydz
D
ZZZ
=abc f (ar cos ϕ cos θ, br sin ϕ cos θ, cr sin θ)r2 cos θ drdϕdθ .
D∗
Jednakosti (3.4.18), (3.4.19) važe i za J = 0.

PRIMER 3.4.4. Izračunati zapreminu prostorne oblasti ograničene površima
p
S1 : x2 + y 2 = 2x , S2 : z=0, S3 : z= x2 + y 2 .
Neka je D prostorna oblast čiju zapreminu d treba izračunati. Površ S1 je cilindrična

sa izvodnicama paralelnim z–osi. Direktrisa je kružnica (1.4.21) sa a = 1, tj.
L: (x − 1)2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Površ S2 je xy–ravan, a S3 je konus sa z–osom kao osovinom. Projekcija oblasti D na

xy–ravan je krug Dxy ograničen sa L (Slika 3.4.6).
S1 S3
D
LL
0 y
1
Dxy
x 2 S2
Slika 3.4.6.
Descartesove koordinate x, y, z smenjujemo cilindričnim r, ϕ, z koordinatama pomoću
x = r cos ϕ , y = r sin ϕ , z = z .
Za ovu smenu je |J| = r.

Površi Si (i = 1, 2, 3) se preslikavaju u površi
S1∗ : r = 2 cos ϕ , S2∗ : z=0, S3∗ : z=r ,
a kružnica L u krivu
L∗ : r = 2 cos ϕ , z = 0 .
Imajući u vidu značenje cilindričnih koordinata, za L je ϕ ∈ [−π/2, π/2], pa se krug Dxy

iz xy–ravni (z = 0) preslikava u oblast Dxy ∗ iz rϕ–ravni (z = 0), opisanu sa (1.4.35), tj.
∗ π π
Dxy : 0 ≤ r ≤ 2 cos ϕ , − ≤ϕ≤ ,
2 2
a oblast D iz xyz–sistema u oblast D∗ iz rϕz–sistema,
π π
D∗ : 0 ≤ r ≤ 2 cos ϕ , − ≤ϕ≤ , 0≤z≤r .
2 2
Prema (3.4.15) je ZZZ ZZZ

d= dxdydz = r drdϕdz
D D∗
i, prelaskom na trostruki integral,
Z π/2 Z 2 cos ϕ Z r
d= dϕ r dr dz
−π/2 0 0
Z Z Z Z
π/2 2 cos ϕ π/2 r3 2 cos ϕ 8 π/2
= dϕ r2 dr = dϕ = cos3 ϕ dϕ
−π/2 0 −π/2 3 0 3 −π/2
Z Z
16 π/2 16 π/2 32
= cos2 ϕ d(sin ϕ) = 1 − sin2 ϕ d(sin ϕ) = · · · = ,
3 0 3 0 9
pri čemu je iskorišćena parnost funkcije cos3 ϕ na simetričnom segmentu [−π/2, π/2].
Oblast D može jednostavno da se opiše i pomoću promenljivih x, y, z, bez uvod̄enja
novih promenljivih, npr. nejednakostima
p p p
D: 0 ≤ x ≤ 2 , − 2x − x2 ≤ y ≤ 2x − x2 , 0 ≤ z ≤ x2 + y 2 .
Odgovarajući trostruki integral tada postaje
Z 2 Z √2x−x2 Z √x2 +y2 Z 2 Z √2x−x2 p

d= dx √ dy dz = 2 dx x2 + y 2 dy .
0 − 2x−x2 0 0 0
p
Kao u Primeru 3.4.2, zbog nepogodne podintegralne funkcije x2 + y 2 , dobijeni odred̄eni
integrali se teško rešavaju. 4
PRIMER 3.4.5. Izračunati trojni integral

ZZZ p
I= x2 + y 2 + z 2 dxdydz ,
D
gde je D prostorna oblast ograničena zatvorenom površi
S: x2 + y 2 + z 2 = z .
Površ S je sfera (1.4.45) sa a = 1/2 (Slika 1.4.32), tj.

1 2 1
S: x2 + y 2 + z − = .
2 4
Zamenom Descartesovih x, y, z sfernim r, ϕ, θ koordinatama pomoću
x = r cos ϕ cos θ , y = r sin ϕ cos θ , z = r sin θ ,
sfera S se preslikava u površ

S∗ : r = sin θ ,
a oblast D iz xyz–sistema u oblast D∗ iz rϕθ–sistema, opisanu sa (1.4.46), tj.
π
D∗ : 0 ≤ r ≤ sin θ , 0 ≤ ϕ ≤ 2π , 0 ≤ θ ≤ .
2
Primenjujući (3.4.18) i prelazeći sa trojnog na trostruki integral, sledi

ZZZ q
I= (r cos ϕ cos θ)2 + (r sin ϕ cos θ)2 + (r sin θ)2 r2 cos θ drdϕdθ
D∗
ZZZ Z 2π Z π/2 Z sin θ
= r3 cos θ drdϕdθ = dϕ cos θ dθ r3 dr
D∗ 0 0 0
Z 2π Z π/2 Z π/2
1 1 1
= dϕ cos θ sin4 θ dθ = π sin4 θ d(sin θ) = · · · = π.
4 0 0 2 0 10
Kao u Primerima 3.4.2 i 3.4.4, oblast D može da se opiše pomoću Descartesovih koor-
dinata, npr. sa
1 1 1p 1p 1 1p
D: − ≤x≤ , − 1 − 4x2 ≤ y ≤ 1 − 4x2 , 0 ≤ z ≤ + 1 − 4x2 − 4y 2 ,
2 2 2 2 2 2
p
ali podintegralna funkcija x2 + y 2 + z 2 otežava rešavanje trostrukog integrala. 4
NAPOMENA 3.4.3. U vezi sa cilindričnim i sfernim koordinatama je sledeće zapažanje.
Iz projekcije prostorne oblasti na neku od koordinatnih ravni u slučaju cilindričnih koor-
dinata može da se odredi raspon koordinata r i ϕ, a u slučaju sfernih koordinata samo
raspon koordinate ϕ, što je posledica značenja ovih koordinata (Slike 1.4.6–1.4.8). 4
PRIMER 3.4.6. Izračunati zapreminu prostorne oblasti ograničene zatvorenom površi
x2 y2 z 2 2
S: + + = a2 x
a2 b2 c2
za a, b, c > 0.
Neka je D prostorna oblast čiju zapreminu d treba izračunati. U jednačini površi S je
2
x2 /a2 + y 2 /b2 + z 2 /c2 ≥ 0, pa mora da bude i a2 x ≥ 0, što znači da je S definisana
za x ≥ 0. Još je (x, y, z) = (0, 0, 0) ∈ S, tj. (0, 0, 0) ∈ D.
Descartesove koordinate x, y, z zamenjujemo uopštenim sfernim koordinatama r, ϕ, θ
pomoću
x = ar cos ϕ cos θ , y = br sin ϕ cos θ , z = cr sin θ .
Iz maksimalnog raspona 0 ≤ r < +∞, −π/2 ≤ θ ≤ π/2 koordinata r, θ sledi r ≥ 0
i cos θ ≥ 0. Zato uslov x ≥ 0 zahteva cos ϕ ≥ 0, a to važi za −π/2 ≤ ϕ ≤ π/2.
Kako je [−π/2, π/2] ⊂ [−π, π], vrednosti koordinate ϕ su unutar maksimalnog raspona te
koordinate. Za uvedenu smenu je |J| = abcr2 cos θ.
Iz jednačine površi S dobijamo r4 = a3 r cos ϕ cos θ, pa se S preslikava u površ

p
S∗ : r = a 3 cos ϕ cos θ ,
koja je definisana za svako ϕ, θ ∈ [−π/2, π/2]. Budući da tački (0, 0, 0) ∈ D odgovara

r = 0, oblast D iz xyz–sistema prelazi u oblast D∗ iz rϕθ–sistema,
p π π π π
D∗ : 0 ≤ r ≤ a 3 cos ϕ cos θ , − ≤ ϕ ≤ , − ≤θ≤ .
2 2 2 2
Primenom (3.4.15) i prelaskom na trostruki integral sledi

ZZZ ZZZ
d= dxdydz = abc r2 cos θ drdϕdθ
D D∗
Z π/2 Z π/2 Z √ 3 a cos ϕ cos θ
= abc dϕ cos θ dθ r2 dr
−π/2 −π/2 0
Z π/2 Z π/2
1 4
= a bc dϕ cos ϕ cos2 θ dθ .
3 −π/2 −π/2
Koristeći parnost funkcija cos2 θ, cos ϕ na simetričnom segmentu [−π/2, π/2] i jednakost
1 + cos 2θ
cos2 θ = ,
2
dalje je
Z π/2 Z π/2
2 4 1 + cos 2θ
d= a bc cos ϕ dϕ dθ
3 −π/2 2
0
Z π/2 θ=π/2
1 1
= a4 bc cos ϕ θ + sin 2θ dϕ
3 −π/2 2 θ=0
Z π/2
1 1
= a4 bcπ cos ϕ dϕ = · · · = a4 bcπ . 4
3 0 3
NAPOMENA 3.4.4. Oblasti D∗ u Primerima 3.4.4, 3.4.5 i D, D∗ u Primeru 3.4.6 nisu

predstavljene slikom. Jedan razlog je što, u opštem slučaju, površi i prostorne oblasti
nemaju jasan grafički prikaz, čak i kad je dobijen upotrebom računara. Drugi razlog je
što do potrebnog analitičkog opisa može da se dod̄e i bez poznavanja izgleda oblasti, o
čemu svedoče upravo pomenuti primeri. Sa sličnom situacijom smo se već sreli kod krivih
i oblasti u ravni (Napomena 3.4.1). 4
3.5. Green–Riemannova teorema
Green–Riemannova teorema je jedna od značajnijih teorema u teoriji

integrala. Njome se, pod odred̄enim uslovima, uspostavlja veza izmed̄u
krivolinijskog integrala po konturi u nekoj od koordinatnih ravni i dvojnog
integrala po oblasti ograničenoj tom konturom. Ovakva veza omogućava
široku primenu Green–Riemannove teoreme, kako pri dokazivanju nekih

drugih tvrd̄enja, tako i pri rešavanju praktičnih problema. U takve prob-
leme spadaju izračunavanje krivolinijskog integrala prelaskom na dvojni ili
izračunavanje površine ravne oblasti pomoću krivolinijskog integrala.
Neka je D zatvorena, prosto povezana oblast u nekoj od koordinatnih

ravni, npr. u xy–ravni, a L njena kontura (granica), pozitivno orijentisana
prema Definiciji 1.2.2. Oblast D je takod̄e pozitivno orijentisana prema
Definiciji 1.2.4.
Pretpostavimo da je D elementarna oblast (Definicija 1.1.18, Slika 1.1.2).
Ne umanjujući opštost, a radi jednostavnosti izvod̄enja, izaberimo onu koja
u celini može da se opiše i nejednakostima (3.3.2) i nejednakostima (3.3.3).
Lema 3.5.1. Ako su P (x, y) i ∂P/∂y neprekidne funkcije u elementarnoj
oblasti D sa konturom L, važi
I ZZ
∂P
(3.5.1) P (x, y) dx = − dxdy .
L+ D ∂y
y y
Dokaz. Neka su tačke A, B, X1 , X2 ∈ L takve da je L+ = AX1 B ∪ BX2 A,
y
AX1 B : y = y1 (x) , z = 0 ; x ∈ [a, b] ,
y
BX2 A : y = y2 (x) , z = 0 ; x ∈ [a, b] ,
y y
gde su a, b prve koordinate tačaka A, B redom i delovi AX1 B, BX2 A
zadržavaju orijentaciju celine L (Slika 3.5.1). Tada se parametar x menja
y y
od a do b za deo AX1 B i od b do a za deo BX2 A, a oblast D se opisuje
nejednakostima (3.3.2), tj.
D: a ≤ x ≤ b , y1 (x) ≤ y ≤ y2 (x) .
y +
L B
X2 D X1
A
a b x
Slika 3.5.1.
Prema (1.3.7) i (2.3.5), krivolinijski integral na levoj strani jednakosti

(3.5.1) postaje
I Z Z
P (x, y) dx = y
P (x, y) dx + y
P (x, y) dx
L+ AX1 B BX2 A
Z b Z a
¡ ¢ ¡ ¢
= P x, y1 (x) dx + P x, y2 (x) dx
a b
Z b Z b
¡ ¢ ¡ ¢
= P x, y1 (x) dx − P x, y2 (x) dx .
a a
Kako su diferenciranje i integracija inverzne operacije, to je

Z
∂P
dy = P (x, y)
∂y
i, prema (3.3.5), dvojni integral na desnoj strani jednakosti (3.5.1) postaje

ZZ Z b ZZ by2 (x) ¯y=y2 (x)
∂P ∂P ¯
dxdy = dx dy = P (x, y) ¯ dx
D ∂y a y1 (x) ∂y a y=y1 (x)
Z b Z b
¡ ¢ ¡ ¢
= P x, y2 (x) dx − P x, y1 (x) dx .
a a
Dobijeni izrazi za krivolinijski i dvojni integral se razlikuju samo u znaku,

pa sledi tvrd̄enje (3.5.1). ¤
Lema 3.5.2. Ako su Q(x, y) i ∂Q/∂x neprekidne funkcije u elementarnoj
oblasti D sa konturom L, važi
I ZZ
∂Q
(3.5.2) Q(x, y) dy = dxdy .
L+ D ∂x
y y
Dokaz. Neka su tačke A, B, X1 , X2 ∈ L takve da je L+ = BX1 A ∪ AX2 B,
y
BX1 A : x = x1 (y) , z = 0 ; y ∈ [c, d] ,
y
AX2 B : x = x2 (y) , z = 0 ; y ∈ [c, d] ,
y y
gde su c, d druge koordinate tačaka A, B redom i delovi BX1 A, AX2 B
zadržavaju orijentaciju celine L (Slika 3.5.2). Tada se parametar y menja
y y
od c do d za deo BX1 A i od d do c za deo AX2 B, a oblast D se opisuje
nejednakostima (3.3.3), tj.
D: x1 (y) ≤ y ≤ x2 (y) , c ≤ y ≤ d .
y
B
d +
L
X1 D X2
c A
x
Slika 3.5.2.
Postupajući analogno kao u dokazu Leme 3.5.1, uz korišćene jednakosti

Z
∂Q
dx = Q(x, y)
∂x
i (3.3.9), dobija se
I Z d Z d ZZ
¡ ¢ ¡ ¢ ∂Q
Q(x, y) dy = Q x2 (y), y dy − Q x1 (y), y dy = dxdy ,
L+ c c D ∂x
što je tvrd̄enje (3.5.2). ¤

Teorema 3.5.1. (GREEN–RIEMANNOVA TEOREMA) Ako su P (x, y),
Q(x, y), ∂P/∂y, ∂Q/∂x neprekidne funkcije u prosto povezanoj oblasti D
sa konturom L, važi Green–Riemannova formula
I ZZ ³
∂Q ∂P ´
(3.5.3) P (x, y) dx + Q(x, y) dy = − dxdy .
L+ D ∂x ∂y
Dokaz. Sabiranjem jednakosti (3.5.1) i (3.5.2) sledi tvrd̄enje (3.5.3) za

slučaj elementarne oblasti D.
Pretpostavimo da D nije elementarna oblast. Tada ona ne može u celini
da se opiše bar na jedan od načina (3.3.2), (3.3.3). Na primer, za oblast sa
Slike 3.5.3 ne postoji jedinstven opis (3.3.2).
_
Neka su tačke A, B, X1 , X2 ∈ L takve da kriva AB deli oblast D na
D = D1 ∪ D2 , gde su D1 i D2 elementarne oblasti. Sa LD1 i LD2 označimo
y y
konture oblasti D1 i D2 redom. Na delovima AX1 B ⊂ LD1 , BX2 A ⊂ LD2
y y _
zadržavamo orijentaciju celine L+ = AX1 B ∪ BX2 A, a zajednički deo AB
y
orijentišemo tako da LD1 i LD2 imaju jedinstvene orijentacije, tj. BA ⊂ LD1
y
i AB ⊂ LD2 . Konture LD1 i LD2 su pozitivno orijentisane (Slika 3.5.3).
y X1
L D2
D2 B
D1 L D1
A X2
x
Slika 3.5.3.
Na elementarne oblasti D1 i D2 primenjujemo (3.5.3) i dobijamo

I ZZ ³
∂Q ∂P ´
P (x, y) dx + Q(x, y) dy = − dxdy ,
L+
D1 D1 ∂x ∂y
I ZZ ³
∂Q ∂P ´
P (x, y) dx + Q(x, y) dy = − dxdy .
L+
D D2 ∂x ∂y
2
Radi jednostavnosti zapisivanja, podrazumevamo i izostavljamo podinte-

gralne izraze P (x, y) dx + Q(x, y) dy u krivolinijskim i ∂Q/∂x − ∂P/∂y u
dvojnim integralima. Kako je
I Z Z I Z Z
= y
+ y
, = y
+ y
L+
D AX1 B BA L+
D BX2 A AB
1 2
i, prema (1.3.8), Z Z
y
=− y
,
BA AB
sabiranjem sledi
I Z Z I I
P (x, y) dx + Q(x, y) dy = y
+ y
= +
L+ AX1 B BX2 A L+
D L+
D
1 2
ZZ ZZ ZZ ³
∂Q ∂P ´
= + = − dxdy .
D1 D2 D ∂x ∂y
Dakle, jednakost (3.5.3) ostaje na snazi i kada D nije elementarna oblast,

čime je teorema dokazana u potpunosti. ¤
Ako kriva pripada yz ili zx–ravni, Green–Riemannova formula glasi

I ZZ ³
∂R ∂Q ´
Q(y, z) dy + R(y, z) dz = − dydz ,
L+ D ∂y ∂z
I ZZ ³
∂P ∂R ´
R(z, x) dz + P (z, x) dx = − dzdx .
L+ D ∂z ∂x
Neka je sada D zatvorena, n–tostruko povezana oblast u xy–ravni sa po-
zitivno orijentisanom spoljnom konturom L i negativno orijentisanim unu-
trašnjim konturama Li (i = 1, 2, . . . , n − 1). Tada je oblast D pozitivno
orijentisana prema Definiciji 1.2.5. Kako je granica n–tostruko povezane
oblasti sastavljena od svih njenih kontura, sledeća teorema je analogna
Green–Riemannovoj teoremi.
Teorema 3.5.2. Ako su P (x, y), Q(x, y), ∂P/∂y, ∂Q/∂x neprekidne
funkcije u n–tostruko povezanoj oblasti D sa spoljnom konturom L i unu-
trašnjim konturama Li (i = 1, 2, . . . , n − 1), važi
I XI
n−1
(3.5.4) P (x, y) dx + Q(x, y) dy + P (x, y) dx + Q(x, y) dy
L+ i=1 L−
i
ZZ ³
∂Q ∂P ´
= − dxdy .
D ∂x ∂y
Dokaz. Jednakost (3.5.4) pokazujemo u najjednostavnijem slučaju dvo-
struko povezane oblasti sa jednom unutrašnjom konturom L1 .
_ _
Neka su tačke Ai , Bi , Xi , Yi ∈ L (i = 1, 2) takve da krive A1 B1 i A2 B2 dele
oblast D na D = D1 ∪ D2 , gde su D1 i D2 prosto povezane oblasti. Sa LD1 i
y
LD2 označimo konture oblasti D1 i D2 redom. Na delovima A1 X1 B2 ⊂ LD1 ,
y y y
B2 X2 A1 ⊂ LD2 zadržavamo orijentaciju celine L+ = A1 X1 B2 ∪ B2 X2 A1 ,
y y
a na delovima B1 Y1 A2 ⊂ LD1 , A2 Y2 B1 ⊂ LD2 orijentaciju celine L−
1 =
y y _ _
B1 Y1 A2 ∪ A2 Y2 B1 . Zajedničke delove A1 B1 , A2 B2 orijentišemo tako da
y y
LD1 i LD2 imaju jedinstvene orijentacije, tj. B1 A1 ⊂ LD1 , B2 A2 ⊂ LD1 i
y y
A1 B1 ⊂ LD2 , A2 B2 ⊂ LD2 . Konture LD1 i LD2 su pozitivno orijentisane
(Slika 3.5.4).
y X2
LD2
D2
Y2 B2 A2
A1 B1 Y1
D1 LD1
X1
x
Slika 3.5.4.
Na prosto povezane oblasti D1 i D2 primenjujemo (3.5.3) i dobijamo

I ZZ ³
∂Q ∂P ´
P (x, y) dx + Q(x, y) dy = − dxdy ,
L+
D1 D1 ∂x ∂y
I ZZ ³
∂Q ∂P ´
P (x, y) dx + Q(x, y) dy = − dxdy .
L+
D D2 ∂x ∂y
2
Izostavljajući podintegralne izraze, imamo

I Z Z Z Z
= y
+ y + y
+ y
,
L+
D A1 X1 B2 B 2 A2 A2 Y1 B1 B 1 A1
I 1
Z Z Z Z
= y
+ y
+ y
+ y
;
L+
D B2 X2 A1 A1 B 1 B1 Y2 A2 A2 B 2
Z 2
Z Z Z
y
=− y
, y
=− y
B 1 A1 A1 B 1 B 2 A2 A2 B 2
i sabiranjem
I I
P (x, y) dx + Q(x, y) dy + P (x, y) dx + Q(x, y) dy
L+ L−
Z Z Z 1
Z I I
= y
+ y
+ y
+ y
= +
A1 X1 B2 B2 X2 A1 B 1 Y 2 A2 A2 Y1 B1 L+
D L+
D
1 2
ZZ ZZ ZZ ³
∂Q ∂P ´
= + = − dxdy ,
D1 D2 D ∂x ∂y
što je jednakost (3.5.4). ¤
Green–Riemannova teorema se koristi kad god je rešavanje dvojnog inte-

grala po ravnoj oblasti D jednostavnije od rešavanja krivolinijskog integrala
po njenoj konturi L, što je i najčešći slučaj. U obrnutom smeru, za rešavanje
dvojnog pomoću krivolinijskog integrala, formula (3.5.3) se ne koristi, izuzi-
majući situaciju o kojoj će nešto kasnije biti reči.
Z

I= ex sin y − by dx + ex cos y − b dy ,
L
gde je L deo pozitivno orijentisane kružnice
L1 : x2 + y 2 = ax , z = 0
za y ≥ 0 i a, b > 0.
Kružnica L1 pripada xy–ravni (z = 0). Kako je
a 2 a2
L1 : x− + y2 = ,
2 4
što je jednačina oblika (1.4.21), L1 ima centar na x–osi u tački (a/2, 0) i poluprečnik
a/2. Zbog uslova y ≥ 0, deo L kružnice L1 je polukružnica u I kvadrantu. Polukružnica
L zadržava orijentaciju celine L1 . Ako je L2 deo x–ose izmed̄u tačaka (0, 0) i (a, 0),
orijentisan od tačke (0, 0) ka tački (a, 0), kriva
L3 = L ∪ L2
je pozitivno orijentisana kontura. Oblast D u xy–ravni, ograničena sa L3 , je prosto

povezana (Slika 3.5.5).
y L
0 a L2 a x
2
+
L1
Slika 3.5.5.
Sa I2 i I3 označimo krivolinijske integrale duž L2 i L3 redom, koji imaju isti podinte-

gralni izraz kao integral I. Tada je I3 = I + I2 , tj.
I = I3 − I2 .
Prvo izračunavamo integral I3 . Stavljajući
P (x, y) = ex sin y − by , Q(x, y) = ex cos y − b ,
dobijamo
∂P ∂Q
= ex cos y − b , = ex cos y ,
∂y ∂x
pa su funkcije P (x, y), Q(x, y), ∂P/∂y, ∂Q/∂x neprekidne u čitavoj xy–ravni, a time i u
oblasti D. Uslovi Green–Riemannove teoreme su ispunjeni i primenom tvrd̄enja (3.5.3)
sledi
I

I3 = ex sin y − by dx + ex cos y − b dy
L+
Z Z3 ZZ

= ex cos y − ex cos y − b dxdy = b dxdy .
D D
Uvod̄enjem polarnih koordinata sa
x = r cos ϕ , y = r sin ϕ
i imajući u vidu |J| = r, polukružnica L ⊂ L1 za ϕ ∈ [0, π/2] i oblast D se preslikavaju u
L∗ : r = a cos ϕ ,
∗ π
D : 0 ≤ r ≤ a cos ϕ , 0 ≤ ϕ ≤ ,
2
pa je dalje
ZZ Z π/2 Z a cos ϕ
I3 = b r drdϕ = b dϕ r dr
D∗ 0 0
Z π/2 Z π/2
1 2 1 2 1 + cos 2ϕ 1
= a b cos2 ϕ dϕ = a b dϕ = · · · = a2 bπ .
2 0 2 0 2 8
Isti rezultat se dobija primenom dobro poznate formule
d = R2 π
za odred̄ivanje površine d kruga poluprečnika R. Konkretno, za polukrug D i R = a/2 je

ZZ
1 1 a 2 1
dxdy = d = π = a2 π .
D 2 2 2 8
Integral I2 se jednostavno izračunava. Kako je
L2 : y = y(x) = 0 , z = 0 ; x ∈ [0, a] ,
to je sin y(x) = 0, cos y(x) = 1, y 0 (x) = 0 i, prema (2.3.7) sa R(x, y, z) ≡ 0, t = x,

Z

I2 = ex sin y − by dx + ex cos y − b dy = 0 .
L2
Konačno je
1 2
I = I3 − I2 = a bπ .
8
Da je direktno rešavanje integrala I kao krivolinijskog izuzetno teško, čitalac i sam
može da se uveri. 4
NAPOMENA 3.5.1. Iz Primera 3.5.1 vidimo da je Green–Riemannovu teoremu moguće
primeniti i ako je kriva integracije u krivolinijskom integralu otvorena. Ovakva primena
je otežana iz dva razloga. Otvorena kriva prethodno mora da se dopuni do zatvorene i,
osim odgovarajućeg dvojnog, mora da se reši krivolinijski integral po ”dopuni”. Čak i
tada se mnogi krivolinijski integrali znatno lakše rešavaju pomoću ove teoreme. To su,
uglavnom, oni integrali čija kriva integracije može da se dopuni delom prave paralelne
nekoj od koordinatnih osa ili, jasno, delom same ose. 4
Još jedna značajna primena Green–Riemannove teoreme se sastoji u

izračunavanju površine ravne oblasti pomoću krivolinijskog integrala po
njenoj granici.
Neka je D prosto povezana oblast u xy–ravni i L njena kontura. Za-

menjujući u (3.5.3) specijalno izabrane funkcije P (x, y) = −y, Q(x, y) = x,
dobija se I ZZ
x dy − y dx = 2 dxdy
L+ D
i, prema (3.1.4), površina d oblasti D je

I
1
(3.5.5) d= x dy − y dx .
2 L+
Za drugačiji izbor funkcija, npr. za P (x, y) ≡ 0, Q(x, y) = x, iz (3.5.3) sledi

I
(3.5.6) d= x dy ,
L+
a za P (x, y) = −y, Q(x, y) ≡ 0,

I
(3.5.7) d=− y dx .
L+
Jednakosti (3.5.5)–(3.5.7) su med̄usobno potpuno ravnopravne. Prednost u

svakom konkretnom slučaju ima ona kojom se najlakše dolazi do rezultata,
a to je obično (3.5.5). Kako (3.5.5) može da se zapiše u obliku
I ³y´
1
(3.5.8) d= x2 d ,
2 L+ x
koji je ponekad pogodniji za primenu, (3.5.5) se ipak češće upotrebljava od

(3.5.6) i (3.5.7).
U slučaju višestruko povezane oblasti, za isti izbor funkcija P (x, y),
Q(x, y) iz (3.5.4) slede analogne jednakosti sa (3.5.5)–(3.5.8). Na primer,
za dvostruko povezanu oblast D sa spoljnom konturom L i unutrašnjom L1 ,
analogno sa (3.5.5) je
I I
1 1
d= x dy − y dx + x dy − y dx .
2 L+ 2 L−
1
Ako su d1 i d2 površine prosto povezanih oblasti ograničenih sa L i L1 , dalje

je I I
1 1
d= x dy − y dx − x dy − y dx = d1 − d2 ,
2 L+ 2 L+1
što bi se dobilo i primenom (3.5.5). Zato navedena jednakost nema veći

praktični značaj.
PRIMER 3.5.2. Izračunati površinu oblasti u xy–ravni (z = 0) ograničene zatvore-
nom krivom (kardioida)
L: x = a cos t(1 − cos t) , y = a sin t(1 − cos t) , z = 0 ; t ∈ [0, 2π]
za a > 0.
Neka je D oblast čiju površinu d treba izračunati. Za t = 0, t = π/2, t = π, t = 3π/2, iz
parametarskih jednačina krive L se redom dobijaju presečne tačke (0, 0), (0, a), (−2a, 0),
(0, −a) krive sa koordinatnim osama (Slika 3.5.6). Oblast D je prosto povezana, ali nije
elementarna.
L+ a
D
-2a 0 x
-a
Slika 3.5.6.
Površinu odred̄ujemo prema (3.5.5), tj.
I
1
d= x dy − y dx .
2 L+
Pozitivnoj orijentaciji krive L odgovara promena parametra t od t = 0 do t = 2π.

Kako je
x0 (t) = a sin t(2 cos t − 1) , y 0 (t) = a cos t − cos2 t + sin2 t ,
dužim sred̄ivanjem sledi

x(t)y 0 (t) − y(t)x0 (t) dt = a2 (1 − cos t)2 dt
i, prema (2.3.7) sa R(x, y, z) ≡ 0,

Z Z 2π
1 2 2π 1
d= a (1 − cos t)2 dt = a2 1 − 2 cos t + cos2 t dt
2 0 2 0
1 2h 2π Z 2π 1 + cos 2t i 3

= a (t − 2 sin t) + dt = · · · = a2 π .
2 0 0 2 2
Izračunavanje površine d pomoću (3.5.6) ili (3.5.7) dovodi do komplikovanije podinte-

gralne funkcije, a time i do težeg rešavanja krivolinijskog integrala. 4
NAPOMENA 3.5.2. Implicitna jednačina kardioide L iz Primera 3.5.2 je

2
L: x2 + y 2 + ax = a2 x2 + y 2 .
Uvod̄enjem polarnih koordinata r, ϕ u xy–ravni, za koje je |J| = r, kriva L i oblast D

ograničena njome se preslikavaju u
L∗ : r = a(1 − cos ϕ) ,
D∗ : 0 ≤ r ≤ a(1 − cos ϕ) , 0 ≤ ϕ ≤ 2π
i, prema (3.1.4), (3.4.6), sledi

ZZ ZZ Z 2π Z a(1−cos ϕ)
d= dxdy = r drdϕ = dϕ r dr
D D∗ 0 0
Z 2π 3 2
= a2 (1 − cos ϕ)2 dϕ = · · · = a π.
0 2
Jasno, isti rezultat smo dobili u Primeru 3.5.2, samo pomoću krivolinijskog, a ne dvojnog
integrala. Imajući u vidu da u ovom slučaju ne treba nalaziti izvode i sred̄ivati podinte-
gralni izraz, izračunavanje površine pomoću dvojnog integrala je po pravilu mnogo lakši
način. To je i logično jer je (3.1.4) osnovna, a (3.5.5) posledična, na (3.1.4) zasnovana
formula. Zato se (3.5.5) koristi uglavnom onda kada je kontura oblasti zadata svojim
parametarskim jednačinama, na osnovu kojih ne umemo ili je naporno da dod̄emo do
drugih, za opis oblasti pogodnih jednačina konture.
Uočimo da se, zamenom r = a(1 − cos ϕ) u x = r cos ϕ, y = r sin ϕ, dobijaju parame-
tarske jednačine iz Primera 3.5.2 sa t = ϕ implicitno zadate kardioide, pa je parametar t,
u stvari, polarni ugao ϕ. 4
4. POVRŠINSKI INTEGRALI
4.1. Površinski integrali po površi

(I vrste)
Prosled̄ujemo opšte pravilo o formiranju Riemannovih integrala u kon-

kretnom slučaju površinskih integrala po površi.
Neka je oblast integracije OI = S, gde je S orijentisana prostorna površ.
Površ S se deli (Definicija 1.2.9, Slika 1.2.25) na n ćelija podele P Di = Σi
(i = 1, 2, . . . , n) i unutar svake ćelije se bira tačka Xi (ξi , ηi , ζi ). Za Xi ∈ Σi
može da se uzme bilo koja tačka. Karakteristika podeonih delova je njihova
površina
k(P Di ) = m(Σi ) = σi > 0 .
Neka je podintegralna funkcija P F (X) = H(x, y, z) neprekidna na površi
S, gde je tačka X(x, y, z) ∈ S proizvoljna. Vrednost P F (Xi ) = H(Xi ) =
H(ξi , ηi , ζi ) se množi izabranom karakteristikom i sabiranjem se dobija inte-
gralna suma, a zatim i odgovarajući integral.
n
X n
X
(4.1.1) Sσ (n) = H(Xi ) · σi = H(ξi , ηi , ζi ) · σi
i=1 i=1
je integralna suma po površi funkcije H(x, y, z).

1≤i≤n
najveće rastojanje izmed̄u tačaka ćelije Σi , granična vrednost
ZZ
(4.1.2) H(x, y, z) dσ = lim Sσ (n)
S n→∞
je površinski integral po površi ili površinski integral I vrste funkcije

H(x, y, z).
142
Iz uslova max εi → 0 očigledno sledi max k(P Di ) = max σi → 0, što

1≤i≤n 1≤i≤n 1≤i≤n
je u skladu sa opštim pravilom.
Orijentacija (strana) ćelija Σi (i = 1, 2, . . . , n) ne utiče na njihove površine

k(P Di ) = σi > 0, pa je vrednost površinskog integrala I vrste ista za bilo
koju orijentaciju (stranu) površi S (Slika 1.2.25). Dakle, za ove integrale ne
važi osobina (1.3.8), već važi
Z Z
H(x, y, z) dσ = H(x, y, z) dσ .
S+ S−
Ako je s = m(S) površina cele površi S, za H(x, y, z) ≡ 1 iz (4.1.1) i

(4.1.2) sledi osobina (1.3.9), tj.
Z n
X
(4.1.3) dσ = lim σi = lim s = s .
S n→∞ n→∞
i=1
Osobina (1.3.10) važi za površinske integrale I vrste, a dokazuje se

analogno kao kod krivolinijskih integrala.
Izuzimajući jednakost (4.1.3), površinski integrali I vrste nemaju geomet-

rijsku interpretaciju.
Specijalno, neka je S deo neke od koordinatnih ravni, npr. xy–ravni (z =

0). Tada se podintegralna funkcija H(x, y, z) svodi na funkciju f (x, y) =
H(x, y, 0), površ S na dvodimenzionalnu oblast D, ćelija Σi na ćeliju ∆i
(Napomena
RR 1.2.8), površina σi na površinu
RR δi , a površinski integral I vrste
S
H(x, y, z) dσ na dvojni integral D f (x, y) dxdy. Takod̄e, površinski
integral I vrste podseća na krivolinijski integral I vrste u tome što se za
karakteristiku podeonih delova uzima njihova veličina (dužina kod krivoli-
nijskog i površina kod površinskog integrala).
NAPOMENA 4.1.1. Neka je površ S data parametarskim jednačinama (1.1.2). Za
funkciju H(x, y, z) kažemo da je neprekidna na površi S ako je funkcija f (u, v) =
H x(u, v), y(u, v), z(u, v) neprekidna u oblasti Duv . 4
4.2. Površinski integrali po koordinatama

(II vrste)
Kod površinskih integrala po koordinatama situacija je ista kao kod

površinskih integrala po površi. Oblast integracije je OI = S, gde je S orijen-
tisana prostorna površ. Površ S se deli na ćelije P Di = Σi (i = 1, 2, . . . , n) i
u svakoj od njih se bira tačka Xi (ξi , ηi , ζi ). Ovi tipovi integrala se med̄usobno

razlikuju u izabranoj karakteristici podeonih delova k(P Di ).
Neka su ∆i(yz) , ∆i(zx) , ∆i(xy) bijektivne projekcije ćelije Σi redom na yz,
zx i xy–koordinatnu ravan. Sa δi(yz) , δi(zx) , δi(xy) označimo površine ovih
projekcija, uzete sa znakom + ako je Σi pozitivno, a sa znakom − ako je
Σi negativno orijentisana u odnosu na odgovarajuću bijekciju. Dakle, δi(yz) ,
δi(zx) , δi(xy) nisu obavezno pozitivni brojevi, niti moraju da imaju isti znak.
Kod površinskih integrala po koordinatama se za karakteristiku bira jedan
od njih:
k(P Di ) = δi(yz) , k(P Di ) = δi(zx) , k(P Di ) = δi(xy) .
Ako je X(x, y, z) ∈ S proizvoljna tačka i podintegralna funkcija P F (X) =

P (x, y, z) neprekidna na S, dolazi se do sledećih definicija.
n
X n
X
(4.2.1) Syz (n) = P (Xi ) · δi(yz) = P (ξi , ηi , ζi ) · δi(yz)
i=1 i=1
je integralna suma po koordinatama y, z funkcije P (x, y, z).

1≤i≤n
najveće rastojanje izmed̄u tačaka projekcije ∆i(yz) , granična vrednost
ZZ
(4.2.2) P (x, y, z) dydz = lim Syz (n)
S n→∞
je površinski integral po koordinatama y, z ili površinski integral II vrste

funkcije P (x, y, z).
Iz uslova max εi → 0 sledi max k(P Di ) = max δi(yz) → 0. Proizvod
1≤i≤n 1≤i≤n 1≤i≤n
diferencijala dydz u oznaci površinskog integrala iz (4.2.2) proističe iz karak-
teristike δi(yz) , pa ima isto značenje kao kod dvojnih integrala u slučaju
δi(yz) > 0 i važi dydz > 0. Med̄utim, za razliku od dvojnih, kod površinskih
integrala može da bude δi(yz) < 0, a time i dydz < 0. Ovu razliku izmed̄u
površinskih i dvojnih integrala treba imati u vidu.
Ako su Q(x, y, z) i R(x, y, z) funkcije neprekidne na S, analogno se definišu
integralne sume po koordinatama z, x i x, y
n
X n
X
Szx (n) = Q(Xi ) · δi(zx) , Sxy (n) = R(Xi ) · δi(xy) ,
i=1 i=1
kao i površinski integrali po koordinatama z, x i x, y,

ZZ ZZ
Q(x, y, z) dzdx = lim Szx (n) , R(x, y, z) dxdy = lim Sxy (n) .
S n→∞ S n→∞
Ovi integrali su takod̄e površinski integrali II vrste.

Definicija 4.2.3. Potpuni površinski integral II vrste je
ZZ
(4.2.3) P (x, y, z) dydz + Q(x, y, z) dzdx + R(x, y, z) dxdy
S
ZZ ZZ ZZ
= P (x, y, z) dydz + Q(x, y, z) dzdx + R(x, y, z) dxdy .
S S S
Vidimo da je potpuni površinski integral samo kraći zapis zbira površin-

skih integrala po koordinatama u kojima se integracija vrši po istoj površi S.
Smisao uvod̄enja ovog integrala biće razjašnjen kasnije, u okviru vektorskih
površinskih integrala.
Neka je Dyz bijektivna projekcija površi S na yz–ravan. S obzirom na

opis karakteristika, očigledno je da pozitivno orijentisanoj površi S u odnosu
na bijekciju Dyz ↔ S odgovara k(P Di ) = δi(yz) > 0, a negativno orijenti-
sanoj k(P Di ) = δi(yz) < 0. Suprotan znak k(P Di ) uslovljava suprotan znak
integralne sume, a time i površinskog integrala po koordinatama y, z. Prema
tome, za površinski integral po koordinatama y, z važi osobina (1.3.8), tj.
ZZ ZZ
P (x, y, z) dydz = − P (x, y, z) dydz ,
S+ S−
gde su S + i S − oznake suprotnih strana površi S. Analogno je i u slučaju

površinskih integrala po ostalim koordinatama, pa (1.3.8) važi generalno za
sve površinske integrale II vrste.
Osobina (1.3.9) ne važi za površinske integrale II vrste jer karakteristike
k(P Di ) nisu veličine podeonih delova Σi .
Osobina (1.3.10) važi za površinske integrale II vrste i pokazuje se slično
kao kod krivolinijskih integrala II vrste. Preciznije, ako je |P (x, y, z)| ≤ M ,
d površina bijektivne projekcije površi S na yz–ravan i s površina površi S,
tada je
¯Z Z ¯
¯ ¯
¯ P (x, y, z) dydz ¯ ≤ M d ≤ M s .
S
Za površinske integrale II vrste je značajna i sledeća osobina. Ako je površ

S deo cilindrične površi čije su izvodnice paralelne x–osi, važi
ZZ
(4.2.4) P (x, y, z) dydz = 0 ,
S
što se lako pokazuje. Neka je S1 cilindrična površ sa izvodnicama paralel-

nim x–osi i L1 njena presečna kriva sa yz–ravni (direktrisa). Tada je pro-
jekcija površi S1 na yz–ravan upravo direktrisa L1 , a projekcija površi S
je deo L krive L1 . Zato su ćelije ∆i(yz) delovi krive L i kao takve imaju
površine δi(yz) = 0 za svako i = 1, 2, . . . , n. Prema (4.2.1) i (4.2.2) sledi
(4.2.4). Činjenica da projektovanje S na yz–ravan nije bijekcija ne narušava
ispravnost dokaza, a time ni tačnost tvrd̄enja (4.2.4). Analognu osobinu
imaju integrali po koordinatama z, x i x, y.
Osobina (4.2.4) ne važi za površinske integrale po površi jer je σi 6= 0 za
svako i = 1, 2, . . . , n bez obzira na položaj površi.
Površinski integrali II vrste nemaju geometrijsku interpretaciju.
Specijalno, neka je S deo neke od koordinatnih ravni, npr. yz–ravni

(x = 0). Tada se podintegralna funkcija P (x, y, z) svodi na funkciju
fRR(y, z) = P (0, y, z), površ S na oblastRRDyz , a površinski integral II vrste
S
P (x, y, z) dydz na dvojni integral f (y, z) dydz ako je S pozitivno
DyzRR
orijentisana ili, prema osobini (1.3.8), na − Dyz f (y, z) dydz ako je S nega-
tivno orijentisana. Takod̄e, površinski integrali II vrste podsećaju na krivoli-
nijske integrale II vrste jer se za karakteristiku podeonog dela uzima veličina
njegove projekcije (na koordinatne ose kod krivolinijskih i na koordinatne
ravni kod površinskih integrala), sa znakom + ili − zavisno od orijentacije
oblasti integracije.
NAPOMENA 4.2.1. Kao i kod krivolinijskih, površinski integrali po površi i koordi-
natama su dobili svoja imena prema izabranim karakteristikama podeonih delova. U
prvom slučaju se karakteristikom k(P Di ) površ tretira direktno, a u drugom slučaju
posredno, preko njene projekcije na neku od koordinatnih ravni, tj. pomoću odgovarajućih
koordinata njenih tačaka. 4
NAPOMENA 4.2.2. U površinskim integralima je oblast integracije orijentisana površ,
tj. na površi je izabrana jedna od dve strane. Zato je uobičajeno reći da se integracija
vrši po strani površi umesto po površi, termin površ integracije se zamenjuje terminom
strana integracije i slično. 4
4.3. Izračunavanje površinskih integrala
Izračunavanje površinskih integrala se svodi na izračunavanje dvojnih in-

tegrala, tj. na izračunavanje dva odred̄ena integrala. Uslove i pravila pre-
vod̄enja površinskih na dvojne integrale formulisaćemo u obliku teorema.
4.3.1. Izračunavanje površinskih integrala I vrste
Teorema 4.3.1. Ako je orijentisana površ S data jednačinom
S: x = x(y, z) ; (y, z) ∈ Dyz ,
tada je
ZZ ZZ
¡ ¢p
(4.3.1) H(x, y, z) dσ = H x(y, z), y, z 1 + p2 + q 2 dydz ,
S Dyz
gde su p i q standardne oznake parcijalnih izvoda funkcije x(y, z), tj.
∂x ∂x
(4.3.2) p = xy = , q = xz = .
∂y ∂z
Dokaz. Neka je ∆i (i = 0, 1, . . . , n) projekcija ćelije Σi na yz–ravan, δi

njena površina i Xi (ξi , ηi , ζi ) ∈ Σi proizvoljna tačka. Tada je (ηi , ζi ) ∈ ∆i i
važi
¡ ¢
Xi (ξi , ηi , ζi ) = Xi x(ηi , ζi ), ηi , ζi ,
¡ ¢
H(Xi ) = H x(ηi , ζi ), ηi , ζi = φ(ηi , ζi ) ,
kao i
n
X n
X
Sσ (n) = H(Xi ) · σi = φ(ηi , ζi ) · σi .
i=1 i=1
Zbog već postignutog dogovora da radimo samo sa deo po deo glatkim

površima, ne umanjujući opštost pretpostavljamo da je S glatka površ
(Definicija 1.1.21). To znači da su p = p(y, z) i q = q(y, z) neprekidne
funkcije na oblasti Dyz , odakle sledi da je
p
ψ(y, z) = 1 + p2 + q 2
takod̄e neprekidna funkcija na Dyz , tj. na ćelijama ∆i za svako i =

1, 2, . . . , n. Kako je ([6], str. 108–109)
ZZ p ZZ
σi = 1 + p2 + q 2 dydz = ψ(y, z) dydz ,
∆i ∆i
prema Teoremi 3.1.1 postoje tačke (η̂i , ζ̂i ) ∈ ∆i takve da je

ZZ
σi = ψ(η̂i , ζ̂i ) dydz = ψ(η̂i , ζ̂i ) · δi .
∆i
Zato je dalje
n
X
Sσ (n) = φ(ηi , ζi ) ψ(η̂i , ζ̂i ) · δi
i=1
i
¯ n
X ¯ X n
¯ ¯¯ ¯
¯ ¯ ¯φ(ηi , ζi )¯ ¯ψ(η̂i , ζ̂i ) − ψ(ηi , ζi )¯ · δi .
¯Sδ (n) − φ(ηi , ζi ) ψ(ηi , ζi ) · δi ¯ ≤
i=1 i=1
¡Funkcija H(x, ¢ y, z) je neprekidna na S, što znači da je funkcija φ(y, z) =

H x(y, z), y, z neprekidna na Dyz (Napomena 4.1.1). Kao neprekidna,
φ(y, z) je i ¯ograničena
¯ funkcija ([2], str. 24), tj. postoji konačan broj M > 0
¯ ¯
tako da je φ(y, z) ≤ M za svaku tačku (y, z) ∈ Dyz . Takod̄e, iz neprekid-
nosti funkcije ψ(y, z) sledi da za svako ¯ ρn > 0 postoji dovoljno
¯ ”sitna” podela
oblasti Dyz na ćelije ∆i tako da je ¯ψ(η̂i , ζ̂i ) − ψ(ηi , ζi )¯ < ρn ([2], str. 22).
Neka ρn → 0 kad n → ∞. Tada je
¯ n
X ¯
¯ ¯
lim ¯Sσ (n) − φ(ηi , ζi ) ψ(ηi , ζi ) · δi ¯ ≤ lim M ρn d = M d lim ρn = 0 ,
n→∞ n→∞ n→∞
i=1
gde je d površina oblasti Dyz , pa je
n
X
lim Sσ (n) = lim φ(ηi , ζi ) ψ(ηi , ζi ) · δi .
n→∞ n→∞
i=1
Zbir na desnoj strani poslednje jednakosti je integralna suma za dvojni in-

tegral po oblasti Dyz u kome je podintegralna funkcija
¡ ¢p
f (y, z) = φ(y, z) ψ(y, z) = H x(y, z), y, z 1 + p2 + q 2
i tvrd̄enje teoreme neposredno sledi

Z ZZ
H(x, y, z) dσ = f (y, z) dydz
S Dyz
ZZ
¡ ¢p
= H x(y, z), y, z 1 + p2 + q 2 dydz . ¤
Dyz
Analogno, ako je
S: y = y(z, x) ; (z, x) ∈ Dzx ,
tada je
∂y ∂y
(4.3.3) p = yz = , q = yx = ,
∂z ∂x
ZZ ZZ
¡ ¢p
(4.3.4) H(x, y, z) dσ = H x, y(z, x), z 1 + p2 + q 2 dzdx ,
S Dzx
a ako je
S: z = z(x, y) ; (x, y) ∈ Dxy ,
tada je
∂z ∂z
(4.3.5) p = zx = , q = zy = ,
∂x ∂y
ZZ ZZ
¡ ¢p
(4.3.6) H(x, y, z) dσ = H x, y, z(x, y) 1 + p2 + q 2 dxdy .
S Dxy
Teorema 4.3.2. Ako je orijentisana površ S data parametarskim jedna-

činama
S: x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ; (u, v) ∈ Duv ,
tada je
ZZ
(4.3.7) H(x, y, z) dσ
S
ZZ
¡ ¢p
= H x(u, v), y(u, v), z(u, v) EG − F 2 dudv ,
Duv
gde su E, G, F Mongeove oznake

E = x2u + yu2 + zu2 ,
(4.3.8) G = x2v + yv2 + zv2 ,
F = xu xv + yu yv + zu zv .
Dokaz. Posmatrajmo dvojni integral na desnoj strani jednakosti (4.3.1) i

jednačinu x = x(y, z) površi S privremeno označimo drugačije sa x = ψ(y, z).
Za smenu
y = y(u, v) , z = z(u, v) ,
gde su y(u, v), z(u, v) funkcije koje figurišu u parametarskim jednačinama
površi S, jednačina x = ψ(y, z) postaje
¡ ¢
x = ψ y(u, v), z(u, v) = x(u, v) .
Takod̄e, jakobijan je
¯ ¯
D(y, z) ¯¯ yu yv ¯¯
(4.3.9) J(u, v) = =
D(u, v) ¯ zu zv ¯
i pokazuje se ([6], str. 110–111) da za J(u, v) 6= 0 važi

√
p EG − F 2
1 + p2 + q 2 = ¯¯ ¯ .
J(u, v)¯
Zbog pretpostavljenih bijekcija Dyz ↔ S, Duv ↔ S, bijekcija je i preslika-

vanje Dyz ↔ Duv , a iz pretpostavke da je S glatka površ sledi da je J(u, v)
neprekidna funkcija. Dakle, uslovi Teoreme 3.4.1 su ispunjeni, pa se njenom
primenom na posmatrani dvojni integral dobija tvrd̄enje
ZZ
H(x, y, z) dσ
S
ZZ √
¡ ¢ EG − F 2 ¯ ¯
= H x(u, v), y(u, v), z(u, v) ¯¯ ¯ ¯J(u, v)¯ dudv
D J(u, v)¯
Z Z uv p
¡ ¢
= H x(u, v), y(u, v), z(u, v) EG − F 2 dudv . ¤
Duv
Ukoliko se površ S sastoji od delova sa različitom parametrizacijom, treba

primeniti opštu osobinu Riemannovih integrala (1.3.7).
PRIMER 4.3.1. Izračunati površinu manjeg dela sfere
S1 : x2 + y 2 + z 2 = a2
koji iseca cilindrična površ

S2 : x2 + z 2 = −az
za a > 0.
Neka je S deo sfere S1 , čiju površinu s = m(S) treba izračunati. Sfera S1 je centralna
poluprečnika a. Cilindrična površ S2 ima izvodnice paralelne y–osi, a njena direktrisa je
kružnica u zx–ravni
a 2 a2
L : x2 + z + = , y=0,
2 4
sa centrom na z–osi u tački (0, 0, −a/2) i poluprečnika a/2 (Slika 4.3.1). Za površ S2 ,
a time i za S, važi z ≤ 0. Površ S2 iseca na sferi S1 dva dela, simetrična u odnosu na
zx–ravan, pa se S sastoji od dve površi jednakih površina. Posmatramo samo deo S3 za
koji je y ≥ 0 (Slika 4.3.2).
z
x
S1
L
Dzx D zx
-a -a z y
2
S3
x S2

Polovina tražene površine se izračunava prema (4.1.3), tj.
ZZ
s
= dσ .
2 S3
Površ S3 se bijektivno projektuje na zx–ravan (y = 0) u krug Dzx ograničen sa L,
Dzx : x2 + z 2 ≤ −az .
Kako je S3 deo sfere S1 za y ≥ 0, iz jednačine sfere sledi

p
S3 : y = y(z, x) = a2 − x2 − z 2 ; (z, x) ∈ Dzx .
Prema (4.3.3) odred̄ujemo
∂y −z ∂y −x a2
p= = √ , q= = √ ; 1 + p2 + q 2 = 2
∂z a2 − x 2 − z 2 ∂x a2 − x 2 − z 2 a − x2 − z 2
i prema tvrd̄enju (4.3.4) sa H(x, y, z) ≡ 1 dobijamo
ZZ p ZZ
s dzdx
= 1 + p2 + q 2 dzdx = a √ .
2 Dzx Dzx a2 − x2 − z 2
z = r cos ϕ , x = r sin ϕ ,
za koje je |J| = r, kružnica L i oblast Dzx prelaze u
L∗ : r = a cos ϕ ,
∗ π 3π
Dzx : 0 ≤ r ≤ a cos ϕ , ≤ϕ≤ ,
2 2
pa je dalje
ZZ Z 3π/2 Z a cos ϕ
s r r
=a √ drdϕ = a dϕ √ dr
2 ∗
Dzx 2
a −r 2 π/2 0 a − r2
2
Z Z a cos ϕ Z 3π/2 p a cos ϕ
a 3π/2 d a2 − r 2
=− dϕ √ = −a a2 − r 2 dϕ
2 π/2 0 a2 − r 2 π/2 0
Z 3π/2 Z 3π/2 Z 3π/2

= −a2 | sin ϕ| − 1 dϕ = −a2 | sin ϕ| dϕ + a2 dϕ .
π/2 π/2 π/2
Kako je sin ϕ ≥ 0 za ϕ ∈ [π/2, π] i sin ϕ ≤ 0 za ϕ ∈ [π, 3π/2], to je

Z π Z 3π/2 3π/2
s
= −a2 sin ϕ dϕ − a2 − sin ϕ dϕ + a2 ϕ
2 π/2 π π/2
π 3π/2

= a2 cos ϕ −a2 cos ϕ +a2 π = −a2 − a2 + a2 π = a2 (π − 2)
π/2 π
i konačno
s = 2a2 (π − 2) .
Osim na zx–ravan, površ S3 se bijektivno projektuje i na xy–ravan u oblast Dxy .

Granična kriva Lxy oblasti Dxy je projekcija granične krive površi S3 . Jednačina
Lxy : y 4 − a2 y 2 + a2 x2 = 0 , z = 0
se nalazi eliminacijom z–koordinate iz jednačina površi S1 i S2 (Napomena 2.3.4), pa je

oblast Dxy opisana sa
yp 2 yp 2
Dxy : − a − y2 ≤ x ≤ a − y2 , 0 ≤ y ≤ a .
a a
Pomoću polarnih koordinata ova oblast se transformiše u
√
∗ − cos 2ϕ π 3π
Dxy : 0≤r≤a , ≤ϕ≤ .
sin2 ϕ 4 4
Rešavanje bilo kog od odgovarajućih dvojnih integrala, po oblasti Dxy ili Dxy∗ , uključujući
i nalaženje samog opisa oblasti, je neuporedivo teži postupak od ovde iznetog.

Projektovanje površi S3 na yz–ravan nije bijekcija i zahteva deobu površi S3 na dva
bijektivna dela. Olakšavajuća okolnost je da su ti delovi simetrični u odnosu na yz–ravan,
što znači da imaju jednake površine i da se projektuju na istu oblast
p p
Dyz : a2 − az ≤ y ≤ a2 − z 2 , 0 ≤ z ≤ a ,
pa je dovoljno rešavati samo jedan dvojni integral. Med̄utim, kao i u prethodnom slučaju,
ceo postupak je nepotrebno komplikovan. 4
NAPOMENA 4.3.1. Samo nalaženje bijektivne projekcije površi (ili delova površi)
može da predstavlja problem, kakav je slučaj projekcija Dxy i Dyz u Primeru 4.3.1. Uzrok
je u činjenici da se projekcija površi najčešće nalazi projektovanjem granične krive površi
(Napomena 2.3.4), kao i u dodatnom opisivanju projekcije nejednakostima oblika (3.3.2) ili
(3.3.3). Zato je izbor koordinatne ravni na koju se vrši projektovanje značajan. Po pravilu,
ako je bijektivna projekcija površi na neku od koordinatnih ravni ograničena direktrisom
već zadate cilindrične površi, projektovanje se vrši upravo na tu koordinatnu ravan jer
je granična kriva projekcije (direktrisa) već poznata. U Primeru 4.3.1 je projekcija Dzx
ograničena direktrisom L cilindrične površi S2 . 4
PRIMER 4.3.2. Izračunati površinski integral I vrste

ZZ
I= (xy + yz + xz) dσ ,
S
gde je S deo konusa

p
S1 : x= y2 + z2
koji iseca cilindrična površ

S2 : y 2 + z 2 = 2ay
za a > 0.
Konus S1 ima x–osu za osovinu i važi x ≥ 0. Direktrisa cilindrične površi S2 je kružnica
u yz–ravni
L : (y − a)2 + z 2 = a2 , x = 0 ,
a izvodnice su paralelne x–osi (Slika 4.3.3).
z
D yz
S1 y
2a
L
S
S2
Slika 4.3.3.
Površ S se bijektivno projektuje na yz–ravan (x = 0) u krug Dyz ograničen sa L,
Dyz : y 2 + z 2 ≤ 2ay .
Kao deo konusa S1 , površ S ima jednačinu

p
S: x = x(y, z) = y2 + z2 ; (y, z) ∈ Dyz .
Prema (4.3.2) odred̄ujemo
∂x y ∂x z
p= = p , q= = p ; 1 + p2 + q 2 = 2
∂y y2 + z2 ∂z y2 + z2
i prema tvrd̄enju (4.3.1) Teoreme 4.3.1 dobijamo

ZZ
p
I= x(y, z)y + yz + x(y, z)z 1 + p2 + q 2 dydz
Dyz
√ ZZ p p
= 2 y y 2 + z 2 + yz + z y 2 + z 2 dydz .
Dyz
y = r cos ϕ , z = r sin ϕ ,
za koje je |J| = r, kružnica L i oblast Dyz prelaze u
L∗ : r = 2a cos ϕ ,
∗ π π
Dyz : 0 ≤ r ≤ 2a cos ϕ , − ≤ϕ≤ ,
2 2
pa je dalje
√ ZZ
I= 2 r3 (cos ϕ + cos ϕ sin ϕ + sin ϕ) drdϕ
∗
Dyz
√ Z π/2 Z 2a cos ϕ
= 2 dϕ r3 (cos ϕ + cos ϕ sin ϕ + sin ϕ) dr
−π/2 0
√ Z π/2 r4 r=2a cos ϕ
= 2 (cos ϕ + cos ϕ sin ϕ + sin ϕ) dϕ
−π/2 4 r=0
√ Z π/2 √ Z π/2
= 4 2 a4 cos4 ϕ(cos ϕ + cos ϕ sin ϕ + sin ϕ) dϕ = 8 2 a4 cos5 ϕ dϕ ,
−π/2 0
pri čemu su iskorišćene jednakosti (1.3.5), tj. parnost i neparnost odgovarajućih funkcija
na simetričnom segmentu [−π/2, π/2]. Rešavanjem dobijenog odred̄enog integrala sledi
rezultat Z π/2
√ 2 64 √ 4
I = 8 2 a4 1 − sin2 ϕ d(sin ϕ) = · · · = 2a .
0 15
Površ S se bijektivno projektuje i na zx–ravan, dok projektovanje na xy–ravan nije
bijekcija. I u ovom slučaju važi komentar iz Primera 4.3.1. Takod̄e, projektovanje na
yz–ravan je u skladu sa Napomenom 4.3.1. 4
NAPOMENA 4.3.2. U okviru ove napomene dajemo nekoliko praktičnih saveta, zna-
čajnih za rešavane zadataka. S obzirom na zapažanje iz Napomene 4.3.1, ova napomena
je u velikoj meri analogna Napomeni 2.3.5 kod krivolinijskih integrala.
1◦ Ako se površ S bijektivno projektuje samo na jednu koordinatnu ravan, npr. na xy–
ravan, za rešavanje površinskog integrala treba koristiti jednakost (4.3.6) da bi se izbeglo
rastavljanje površi na bijektivne delove u odnosu na ostala projektovanja i rešavanje više
dvojnih integrala umesto jednog. Retke su, ali ne i nemoguće, situacije kada ovaj savet
treba ignorisati.
2◦ Ako se površ S bijektivno projektuje na dve ili tri koordinatne ravni, bira se
ona od jednakosti (4.3.1), (4.3.4), (4.3.6) u kojoj je dvojni integral najlakši za rešavanje
(Primeri 4.3.1, 4.3.2), uključujući i nalaženje projekcije.
3◦ Ako se površ S ne projektuje bijektivno ni na jednu od koordinatnih ravni, kakav

je slučaj zatvorenih površi, površ S mora da se deli na bijektivne delove. Deoba se vrši
u odnosu na ono projektovanje koje dovodi do najjednostavnijeg nalaženja projekcija i
rešavanja integrala.
4◦ Ukoliko je površ S sastavljena od delova sa različitom parametrizacijom, gde spada
i3◦ , posle deobe se svaki od delova tretira kao posebna površ i na nju se primenjuje
odgovarajući od zaključaka 1◦ ili 2◦ . Na primer, neka je S = S1 ∪ S2 ∪ S3 , pri čemu
se S1 i S2 bijektivno projektuju samo na zx–ravan, a S3 na yz i xy–ravan. Tada za
rešavanje površinskih integrala po S1 , S2 i S3 površi S1 i S2 treba projektovati na yz–
ravan (zaključak 1◦ ), a površ S3 na yz ili xy–ravan (zaključak 2◦ ). Česta je pogodnost
da se S1 i S2 projektuju na istu oblast u koordinatnoj ravni. 4
4.3.2. Izračunavanje površinskih integrala II vrste
Površinski integrali II vrste se rešavaju na isti način po bilo koje dve

koordinate, pa svod̄enje na dvojni integral dajemo samo za integral po ko-
ordinatama y, z.
Teorema 4.3.3. Ako je orijentisana površ S data jednačinom
S: x = x(y, z) ; (y, z) ∈ Dyz ,
tada je
ZZ ZZ
¡ ¢
(4.3.10) P (x, y, z) dydz = P x(y, z), y, z dydz ,
S+ Dyz
gde je S + oznaka pozitivne strane površi u odnosu na bijekciju Dyz ↔ S.

Dokaz. Neka je ∆i(yz) (i = 0, 1, . . . , n) projekcija ćelije Σi na yz–ravan,
δi njena površina i Xi (ξi , ηi , ζi ) ∈ Σi proizvoljna tačka. Tada je
¡ ¢
Xi (ξi , ηi , ζi ) = Xi x(ηi , ζi ), ηi , ζi ,
¡ ¢
P (Xi ) = P x(ηi , ζi ), ηi , ζi = f (ηi , ζi ) .
Površ S je pozitivno orijentisana u odnosu na bijekciju Dyz ↔ S, pa se za

karakteristiku ćelija Σi uzima površina ćelija ∆i(yz) , tj.
k(P Di ) = δi(yz) = δi > 0 .
Zato je
n
X n
X
Syz (n) = P (Xi ) · δi(yz) = f (ηi , ζi ) · δi .
i=1 i=1
Dobijeni zbir je integralna suma za dvojni integral po oblasti Dyz u kome je

podintegralna funkcija
¡ ¢
f (y, z) = P x(y, z), y, z
i tvrd̄enje teoreme sledi

Z n
X
P (x, y, z) dydz = lim Syz (n) = lim f (ηi , ζi ) · δi
S n→∞ n→∞
i=1
ZZ ZZ
¡ ¢
= f (y, z) dydz = P x(y, z), y, z dydz . ¤
Dyz Dyz
Analogno, ako je
S: y = y(z, x) ; (z, x) ∈ Dzx ,
tada je
ZZ ZZ
¡ ¢
(4.3.11) Q(x, y, z) dzdx = Q x, y(z, x), z dzdx ,
S+ Dzx
a ako je
S: z = z(x, y) ; (x, y) ∈ Dxy ,
tada je
ZZ ZZ
¡ ¢
(4.3.12) R(x, y, z) dxdy = R x, y, z(x, y) dxdy .
S+ Dxy
U (4.3.11) je površ S pozitivno orijentisana u odnosu na bijekciju Dzx ↔ S,

a u (4.3.12) u odnosu na bijekciju Dxy ↔ S.
Teorema 4.3.4. Ako je orijentisana površ S data parametarskim jedna-
činama
S: x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ; (u, v) ∈ Duv ,
tada je
ZZ
(4.3.13) P (x, y, z) dydz
+
Z ZS
¡ ¢¯ ¯
= P x(u, v), y(u, v), z(u, v) ¯J(u, v)¯ dudv ,
Duv
gde je J(u, v) jakobijan (4.3.9), a S + oznaka pozitivne strane površi u odnosu

na bijekciju Dyz ↔ S.
Dokaz. Slično kao u dokazu Teoreme 4.3.2, uvod̄enjem smene
y = y(u, v) , z = z(u, v)
u dvojni integral na desnoj strani jednakosti (4.3.10) i primenom Teo-

reme 3.4.1, dobija se tvrd̄enje (4.3.13). ¤
Važe i analogne jednakosti sa (4.3.13) za površinske integrale po koordi-
natama z, x i x, y.
Potpuni površinski integral II vrste (4.2.3) se rešava rastavljanjem na in-
tegrale po koordinatama, koji se zatim nezavisno jedan od drugog rešavaju
odgovarajućom od jednakosti (4.3.10)–(4.3.12). Za ovakav način rešavanja
kažemo da je direktan. Integral (4.2.3) može da se reši i jednostavnije,
prelaskom na odgovarajući površinski integral I vrste, o čemu će više biti
reči kasnije.
Ako se površ S sastoji od delova sa različitom parametrizacijom, treba
primeniti opštu osobinu (1.3.7).
Osobina (1.3.8) važi za površinske integrale II vrste. Zato za negativnu
stranu površi S u odnosu na bijekciju Dyz ↔ S iz (4.3.10) sledi
ZZ ZZ
(4.3.14) P (x, y, z) dydz = − P (x, y, z) dydz
S− +
Z ZS
¡ ¢
=− P x(y, z), y, z dydz
Dyz
i analogno u ostalim slučajevima (4.3.11)–(4.3.13).

NAPOMENA 4.3.3. Tvrd̄enja (4.3.1), (4.3.4), (4.3.6) su samo specijalni slučajevi
tvrd̄enja (4.3.7), a (4.3.10)–(4.3.12) specijalni slučajevi tvrd̄enja (4.3.13) za odgovarajući
izbor parametara u i v. Na primer, za u = y, v = z parametarske jednačine površi S se
svode na jednačinu
x = x(u, v) = x(y, z) ,
a jednakosti (4.3.7) i (4.3.13) redom na (4.3.1) i (4.3.10). Za razliku od krivolinijskih
integrala (Napomena 2.3.3), ovde smo prvo dokazali specijalne slučajeve (4.3.1) i (4.3.10),
pa tek onda iz njih izveli generalne slučajeve (4.3.7) i (4.3.13). Znatno je teže direk-
tno dokazati jednakosti (4.3.7) i (4.3.13), a za površinske integrale po koordinatama i
neprirodno. 4
PRIMER 4.3.3. Izračunati potpuni površinski integral II vrste

ZZ
I= x dydz + x dzdx + z dxdy ,
S
gde je
S: z = x2 + y 2
deo paraboloida za z ≤ 4. Integracija se vrši po strani površi S koja se vidi sa negativnog

dela z–ose.
Paraboloid S ima z–osu za osovinu i nalazi se iznad xy–ravni (z ≥ 0), a ispod ravni
z = 4 (z ≤ 4). Neka je S = S1 ∪S2 , gde je S1 deo za x ≥ 0, a S2 deo za x ≤ 0 (Slika 4.3.4).
Takod̄e, neka je S = S3 ∪ S4 , gde je S3 deo za y ≥ 0, a S4 deo za y ≤ 0 (Slika 4.3.5). Na
strane delova koje odgovaraju strani integracije površi S su postavljeni normalni vektori.
Slika 4.3.6 prikazuje projekcije Dyz , Dzx , Dxy površi S na yz, zx i xy–ravan redom.
z S2 z
4 4
S1 S4 S3
0 y 0 y
x x
z x y
4 D yz D zx
2 D xy
L1
0 4 z 0 2 x
-2 0 2 y
-2 L2
Lxy
Slika 4.3.6.
Potpuni površinski integral I rastavljamo na površinske integrale po koordinatama

ZZ ZZ ZZ
I1 = x dydz , I2 = x dzdx , I3 = z dxdy
S S S
i svaki od njih rešavamo zasebno.

Integral I1 je po koordinatama y, z, pa S treba projektovati na yz–ravan. Kako ovo
projektovanje nije bijekcija, S rastavljamo na bijektivne delove S1 i S2 . Površ S seče
yz–ravan po paraboli
L1 : z = y 2 , x = 0 .
Za z = 4 iz z = y 2 je y = ±2. Zato se S1 i S2 projektuju na yz–ravan (x = 0) u istu

oblast
Dyz : −2 ≤ y ≤ 2 , y 2 ≤ z ≤ 4 .
S obzirom na prethodno projektovanje, jednačine površi S1 i S2 zapisujemo u potrebnom

obliku
p
S1 : x = x1 (y, z) = z − y 2 ; (y, z) ∈ Dyz ,
p
S2 : x = x2 (y, z) = − z − y 2 ; (y, z) ∈ Dyz .
Integracija se vrši po strani površi S1 koja se vidi sa pozitivnog dela x–ose, pa je to

pozitivno orijentisana strana S1+ u odnosu na bijekciju Dyz ↔ S1 . Takod̄e, strana površi
S2 po kojoj se vrši integracija se vidi sa negativnog dela x–ose, pa se radi o negativno
orijentisanoj strani S2− u odnosu na bijekciju Dyz ↔ S2 .
Primenjujući osobine (1.3.7), (4.3.14) i tvrd̄enje (4.3.10) Teoreme 4.3.3, integral I1
postaje
ZZ ZZ ZZ ZZ
I1 = x dydz + x dydz = x dydz − x dydz
+ − + +
S1 S2 S1 S2
ZZ ZZ
= x1 (y, z) dydz − x2 (y, z) dydz
Dyz Dyz
ZZ p ZZ p ZZ p
= z − y 2 dydz − − z − y 2 dydz = 2 z − y 2 dydz .
Dyz Dyz Dyz
3/2
S obzirom na opis oblasti Dyz i činjenicu da je funkcija 4 − y 2 parna, a segment
[−2, 2] simetričan, dalje je
Z Z p Z Z p
2 4 2 4
I1 = 2 dy z − y 2 dz = 2 dy z − y2 d z − y2
−2 y2 −2 y2
Z Z Z
4 2 3/2 z=4 4 2
2 3/2 8 2 3/2
= z − y2 dy = 4 − y dy = 4 − y2 dy .
3 −2 z=y 2 3 −2 3 0
Poslednji odred̄eni integral se rešava smenom
y = 2 sin t ,
za koju je t = 0 kad je y = 0 i t = π/2 kad je y = 2. Dobija se

Z Z Z
128 π/2 128 π/2 2 128 π/2 1 + cos 2t 2
I1 = cos4 t dt = cos2 t dt = dt
3 0 3 0 3 0 2
Z π/2 π/2 Z
32 32
π/2 1 + cos 4t
= 1 + 2 cos 2t + cos2 2t dt = (t + sin 2t) + dt
3 0 3 0 0 2
π/2
32 π 1 1 32 π π
= + t + sin 4t = + = 8π .
3 2 2 4 0 3 2 4
Integral I2 je po koordinatama z, x, pa S projektujemo na zx–ravan. Ni ovo projekto-

vanje nije bijekcija, ali su S3 i S4 bijektivni delovi. Analogno prethodnom slučaju, površ
S seče zx–ravan po paraboli
L2 : z = x 2 , y = 0 ,
odakle je x = ±2 za z = 4. Dakle, projekcije površi S3 i S4 na zx–ravan (y = 0) su ista
oblast
Dzx : x2 ≤ z ≤ 4 , −2 ≤ x ≤ 2 ,
a jednačine ovih površi u odgovarajućem obliku su

p
S3 : y = y3 (z, x) = z − x2 ; (z, x) ∈ Dzx ,
p
S4 : y = y4 (z, x) = − z − x2 ; (z, x) ∈ Dzx .
Integracija se vrši po pozitivno orijentisanoj strani S3+ površi S3 u odnosu na bijekciju

Dzx ↔ S3 jer se ona vidi sa pozitivnog dela y–ose i po negativno orijentisanoj strani S4−
površi S4 u odnosu na bijekciju Dzx ↔ S4 jer se ta strana vidi sa negativnog dela y–ose.
Prema osobinama (1.3.7), (4.3.14) i jednakosti (4.3.11), integral I2 postaje
ZZ ZZ ZZ ZZ
I2 = x dzdx + x dzdx = x dzdx − x dzdx = 0 .
+ −
S3 S4 Dzx Dzx
Integral I3 je po koordinatama x, y, pa S projektujemo na xy–ravan. Ovo projek-

tovanje jeste bijekcija. Granična kriva L površi S je presek ravni z = 4 i paraboloida
z = x2 + y 2 . Zato eliminacijom z–koordinate sledi jednačina njene projekcije na xy–ravan
Lxy : x2 + y 2 = 4 , z = 0 .
Kružnica Lxy je granična kriva projekcije Dxy površi S na xy–ravan (z = 0), što znači da
je Dxy krug
Dxy : x2 + y 2 ≤ 4 .
Odgovarajući oblik jednačine površi S glasi
S: z = z(x, y) = x2 + y 2 ; (x, y) ∈ Dxy .
Integracija se vrši po negativno orijentisanoj strani S − površi S u odnosu na bijekciju

Dxy ↔ S.
Prema osobini (4.3.14) i jednakosti (4.3.12), integral I3 postaje dvojni
ZZ ZZ ZZ

I3 = z dxdy = − z(x, y) dxdy = − x2 + y 2 dxdy .
S− Dxy Dxy
Uvodeći polarne koordinate sa
za koje je |J| = r, kružnica Lxy i krug Dxy se preslikavaju u
L∗xy : r=2,
∗
Dxy : 0 ≤ r ≤ 2 , 0 ≤ ϕ ≤ 2π
i dobija se
ZZ Z 2 Z 2π
I3 = − r3 drdϕ = − r3 dr dϕ = · · · = −8π .
∗
Dxy 0 0
Konačno je
I = I1 + I2 + I3 = 8π + 0 − 8π = 0 .
U okviru ovog primera vršimo sledeće razmatranje i u tom cilju posmatramo samo pro-
jektovanje na zx–ravan, a analogno važi i za projektovanje na yz–ravan. Prvo uočavamo
da je ravan z = 4 paralelna xy–ravni, pa granična kriva L površi S ima ”istu” jednačinu
kao njena projekcija Lxy , tj.
L: x2 + y 2 = 4 , z = 4 .
Neka je L = L3 ∪ L4 , gde je L3 deo kružnice L za y ≥ 0, a L4 deo za y ≤ 0. Kružnica L

pripada ravni z = 4, koja seče zx–ravan (y = 0) duž prave
L5 : y=0, z=4.
Za y = 0 iz jednačine kružnice L sledi x = ±2, pa se L i L5 seku u tačkama A(−2, 0, 4),

B(2, 0, 4). Kako je ravan z = 4 normalna na zx–ravan, delovi L3 , L4 se bijektivno
projektuju na deo prave L5 izmed̄u tačaka A i B. Parabola L2 pripada zx–ravni i poklapa
se sa svojom projekcijom. Ako deo parabole L2 za z ≤ 4 označimo isto sa L2 , a deo prave
L5 izmed̄u A i B isto sa L5 , tada su L2 ∪ L3 i L2 ∪ L4 granične krive za S3 i S4 redom i
projektuju se na istu krivu
Lzx = L2 ∪ L5 .
Kriva Lzx je granična kriva zajedničke projekcije Dzx površi S3 i S4 . Dakle, u ovom
slučaju, kao i u slučaju projektovanja na xy–ravan, bijektivna projekcija Dzx površi S3 ,
S4 je nad̄ena pomoću projekcije Lzx njihovih graničnih krivih (Napomena 4.3.1).
Lako se uočava koliko je prethodno razmatranje zamorno i istovremeno nepotrebno s
obzirom na očiglednost projekcija Dyz i Dzx . Zato u nastavku ovakva i slična razmatranja
izostavljamo, kao što smo to učinili i u osnovnom tekstu ovog primera. 4
NAPOMENA 4.3.4. Iz prethodne teorije zaključujemo, a iz Primera 4.3.3 i vidimo, da
direktno rešavanje potpunog površinskog integrala II vrste (4.2.3) zahteva projektovanje
površi integracije na svaku od koordinatnih ravni, bez obzira da li je projektovanje bijekcija
ili ne. To iznud̄uje primenu svake od jednakosti (4.3.10)–(4.3.12) bar jednom i rešavanje
najmanje tri dvojna integrala obuhvaćena ovim jednakostima. 4
4.4. Veza izmed̄u površinskih integrala

I i II vrste
Neka je orijentisana površ S zadata jednačinom
S: x = x(y, z) ; (y, z) ∈ Dyz ,
~n vektor normalan na S i α, β, γ ∈ [0, π] manji od uglova koje ~n zaklapa sa

pozitivnim delovima x, y i z–ose redom. Iz jednačine tangentne ravni ([2],
str. 43) sledi da za vektor ~n u proizvoljnoj tački X(x, y, z) ∈ S može da se
uzme jedan od vektora ove ravni
~n1 = (1, −p, −q) , ~n2 = (−1, p, q) = −~n1 .

Vektori ~n1 i ~n2 su suprotnog smera i odgovaraju različitim stranama površi.

Posmatramo vektor ~n = ~n1 . Tada je
p
|~n| = 1 + p2 + q 2 ,
gde su p i q arcijalni izvodi funkcije f (y, z) odred̄eni sa (4.3.2), pa je jedinični

vektor ³ 1 −p −q ´
~n
~n0 = = , , .
|~n| |~n| |~n| |~n|
S druge strane je (Napomena 2.4.1)
~n0 = (cos α, cos β, cos γ)
i sledi
1
cos α = cos α(y, z) = p ,
1 + p2 + q 2
−p
(4.4.1) cos β = cos β(y, z) = p ,
1 + p2 + q 2
−q
cos γ = cos γ(y, z) = p ,
1 + p2 + q 2
Kako je α ∈ [0, π] i cos α > 0, ugao α je oštar. Prema Definiciji 1.2.7, vektor
~n je postavljen na pozitivno orijentisanu stranu S + površi S u odnosu na
bijekciju Dyz ↔ S.
Korišćenjem jednakosti (4.3.10), rezultata (4.4.1) i jednakosti (4.3.1) re-
dom, uz upotrebu oznake
H(x, y, z) = P (x, y, z) cos α(y, z) ,
dobija se
ZZ ZZ
¡ ¢
P (x, y, z) dydz = P x(y, z), y, z dydz
S+ Dyz
ZZ p
¡ ¢ 1
= P x(y, z), y, z p 1 + p2 + q 2 dydz
Dyz 1 + p2 + q 2
ZZ p
¡ ¢
= P x(y, z), y, z cos α(y, z) 1 + p2 + q 2 dydz
Dyz
ZZ ZZ
¡ ¢p
= H x(y, z), y, z 1 + p2 + q 2 dydz = H(x, y, z) dσ
Dyz S
ZZ
= P (x, y, z) cos α(y, z) dσ .
S
Ako je ~n = ~n2 , jednakosti (4.4.1) postaju

−1
cos α = cos α(y, z) = p ,
1 + p2 + q 2
p
(4.4.2) cos β = cos β(y, z) = p ,
1 + p2 + q 2
q
cos γ = cos γ(y, z) = p .
1 + p2 + q 2
Takod̄e, zbog cos α < 0, vektor ~n zaklapa tup ugao α sa pozitivnim delom
x–ose i postavljen je na negativno orijentisanu stranu S − površi S u odnosu
na bijekciju Dyz ↔ S. Zato se dobija isti rezultat
ZZ ZZ
¡ ¢
P (x, y, z) dydz = − P x(y, z), y, z dydz
S− Dyz
ZZ p
¡ ¢ −1
= P x(y, z), y, z p 1 + p2 + q 2 dydz
Dyz 1 + p2 + q 2
ZZ p
¡ ¢
= P x(y, z), y, z cos α(y, z) 1 + p2 + q 2 dydz
Dyz
ZZ
= P (x, y, z) cos α(y, z) dσ .
S
Podrazumevajući cos α = cos α(y, z), na osnovu prethodnog zaključujemo

da važi
ZZ ZZ
(4.4.3) P (x, y, z) dydz = P (x, y, z) cos α dσ ,
S S
pri čemu se integracija vrši po bilo kojoj od dve strane površi.

Analognim postupkom se izvode sledeća dva zaključka. U slučaju
S: y = y(z, x) ; (z, x) ∈ Dzx
i izvoda p, q datih sa (4.3.3) se odred̄uje

−q
cos α = cos α(z, x) = ± p ,
1 + p2 + q 2
1
(4.4.4) cos β = cos β(z, x) = ± p ,
1 + p2 + q 2
−p
cos γ = cos γ(z, x) = ± p .
1 + p2 + q 2
i dobija
ZZ ZZ
(4.4.5) Q(x, y, z) dzdx = Q(x, y, z) cos β dσ .
S S
U jednakostima (4.4.4) znak + odgovara oštrom uglu β i pozitivno orijenti-

sanoj strani, a znak − tupom uglu β i negativno orijentisanoj strani površi
S u odnosu na bijekciju Dzx ↔ S. U slučaju
S: z = z(x, y) ; (x, y) ∈ Dxy
i izvoda p, q datih sa (4.3.5) se odred̄uje
−p
cos α = cos α(x, y) = ± p ,
1 + p2 + q 2
−q
(4.4.6) cos β = cos β(x, y) = ± p ,
1 + p2 + q 2
1
cos γ = cos γ(x, y) = ± p .
1 + p2 + q 2
i dobija
ZZ ZZ
(4.4.7) R(x, y, z) dxdy = R(x, y, z) cos γ dσ .
S S
U jednakostima (4.4.6) znak + odgovara oštrom uglu γ i pozitivno orijenti-

sanoj strani, a znak − tupom uglu γ i negativno orijentisanoj strani površi
S u odnosu na bijekciju Dxy ↔ S.
Sabiranjem jednakosti (4.4.3), (4.4.5) i (4.4.7) sledi tražena veza izmed̄u
potpunog površinskog integrala II vrste i površinskog integrala I vrste
ZZ
S
ZZ i
£
= P (x, y, z) cos α + Q(x, y, z) cos β + R(x, y, z) cos γ dσ .
S
Jednakost (4.4.8) ostaje na snazi i ako je površ S zadata parametarskim

jednačinama (1.2.2) ([6], str. 133).
Dokazali smo da (4.4.8) važi za bilo koju stranu (orijentaciju) površi S
jer strana površi podjednako utiče i na integral I i na integral II vrste. Ovaj
uticaj se samo ispoljava na različite načine: kod integrala I vrste kroz znak
podintegralne funkcije, tj. znak za cos α, cos β, cos γ, a kod integrala II vrste
kroz znak za dydz, dzdx, dxdy.
NAPOMENA 4.4.1. Za razliku od veze (2.4.6) izmed̄u krivolinijskih integrala I i
II vrste, veza (4.4.8) izmed̄u površinskih integrala I i II vrste ima veliki praktični značaj.
Direktno rešavanje potpunog površinskog integrala II vrste zahteva projektovanje površi
na sve tri koordinatne ravni (Napomena 4.3.4), dok je za rešavanje površinskog integrala
I vrste dovoljno projektovati površ samo na jednu koordinatnu ravan, koja se bira u skladu
sa Napomenom 4.3.2. Zato se potpuni površinski integrali II vrste najčešće ne rešavaju di-
rektno, nego prelaskom na površinske I vrste pomoću veze (4.4.8). Ovakav način rešavanja
je naročito pogodan kada je samo jedno od projektovanja bijekcija jer se izbegava rastav-
ljanje površi na bijektivne delove u odnosu na ostala projektovanja i rešava se samo jedan
umesto više dvojnih integrala. 4
Nevezano za jednakost (4.4.8), na ovom mestu izvodimo još jedan za-

ključak. U tom cilju navodimo rezultat
p
dσ = ± 1 + p2 + q 2 dydz ,
p
(4.4.9) dσ = ± 1 + p2 + q 2 dzdx ,
p
dσ = ± 1 + p2 + q 2 dxdy ,
pri čemu su izvodi p i q u prvoj jednakosti odred̄eni sa (4.3.2), u drugoj

sa (4.3.3) i u trećoj sa (4.3.5). Znak + odgovara pozitivnoj orijentaciji
površi u odnosu na bijekcije Dyz ↔ S, Dzx ↔ S, Dxy ↔ S redom
(dydz, dzdx, dxdy > 0), a znak − negativnoj orijentaciji (dydz, dzdx, dxdy <
0). Diferencijal dσ > 0 predstavlja površinu beskonačno malog dela površi
jer nastaje iz površine σi ćelije podele kad n → ∞ i σi → 0 ([1], str. 337;
[6], str. 109). Prema (4.4.9), iz (4.4.1) i (4.4.2) sledi
µ ¶ p
1 ¡ ¢
dydz = ± p ± 1 + p2 + q 2 dydz
1 + p2 + q 2
¡ p ¢
= cos α ± 1 + p2 + q 2 dydz = cos α dσ
i analogno, iz (4.4.4) i (4.4.6) sledi
dzdx = cos β dσ , dxdy = cos γ dσ .
Formirajmo vektor
(4.4.10) ~ = (dydz, dzdx, dxdy) = (cos α dσ, cos β dσ, cos γ dσ) .
dσ
Kako je ~n0 = (cos α, cos β, cos γ) jedinični normalni vektor površi S u tački
X ∈ S, to je dσ ~ = ~n0 dσ vektor normalan na površ S, sa početkom u
proizvoljnoj tački površi i dužinom |dσ| ~ = dσ. Smer vektora dσ ~ odgovara

~ i njegov
orijentaciji površi, tj. strani površi na koju je postavljen. Vektor dσ
moduo dσ su vektorski i skalarni element površi redom.
NAPOMENA 4.4.2. Proizvodi diferencijala dydz, dzdx, dxdy u (4.4.9) i (4.4.10) se
odnose na površinske integrale II vrste. Ukoliko je dydz, dzdx, dxdy < 0, pri prelasku
na odgovarajuće dvojne integrale ovi proizvodi menjaju znak, što je regulisano znakom
− ispred dvojnog integrala u (4.3.14) i analognim jednakostima, a upravo omogućava
da (4.4.8) važi za bilo koju orijentaciju površi. Zato pri upotrebi (4.4.8) i prelasku sa
površinskog integrala I vrste na dvojni mogu da se koriste i jednakosti (4.4.9), ali uvek sa
znakom +, što dovodi do istih dvojnih integrala kao primena (4.3.1), (4.3.4), (4.3.6). 4

ZZ
S
gde je
S: z = x2 + y 2
deo paraboloida za z ≤ 4. Integracija se vrši po strani površi S koja se vidi sa negativnog
dela z–ose.
Isti integral je direktno rešen u Primeru 4.3.3. Sada ga rešavamo prelaskom na
površinski integral I vrste, uz korišćenje već izvedenih zaključaka.
Prema jednakosti (4.4.8) je
ZZ
I= (x cos α + x cos β + z cos γ) dσ ,
S
gde su α, β, γ manji od uglova koje normalni vektor na stranu integracije zaklapa sa

pozitivnim delovima x, y i z–ose redom.
Već smo utvrdili da je projektovanje na xy–ravan jedino bijektivno, našli projekciju
Dxy : x2 + y 2 ≤ 4
i jednačinu površi zapisali u potrebnom obliku
S: z = z(x, y) = x2 + y 2 ; (x, y) ∈ Dxy .
Takod̄e smo utvrdili da je strana integracije negativno orijentisana u odnosu na bijekciju

Dxy ↔ S ili, što je isto, da normalni vektor na stranu integracije zaklapa tup ugao γ
sa pozitivnim delom z–ose. Zato koristimo jednakosti (4.4.6), u njima biramo znak − i
dobijamo
p q −1
cos α = p , cos β = p , cos γ = p .
1+ p2 + q2 1+ p2 + q2 1 + p2 + q 2
Za posmatrani oblik jednačine površi i jednakosti (4.4.6), p i q se odred̄uju prema

(4.3.5), pa je
∂z ∂z
p= = 2x , q = = 2y .
∂x ∂y
Primenom (4.3.6) integral I postaje dvojni

ZZ
xp + xq − z(x, y) p
I= p 1 + p2 + q 2 dxdy
Dxy 1 + p2 + q 2
ZZ ZZ

= xp + xq − z(x, y) dxdy = x2 − y 2 + 2xy dxdy .
Dxy Dxy
Dvojni integral se rešava kao u Primeru 4.3.3. Uvod̄enjem polarnih koordinata r, ϕ u

xy–ravni, oblast Dxy se transformiše u
∗
Dxy : 0 ≤ r ≤ 2 , −π ≤ ϕ ≤ π
i sledi
ZZ

I= r3 cos2 ϕ − sin2 ϕ + 2 cos ϕ sin ϕ drdϕ
∗
Dxy
Z Z
2 π
= r3 dr cos2 ϕ − sin2 ϕ + 2 cos ϕ sin ϕ dϕ
0 −π
Z π π

=8 cos 2ϕ dϕ = 4 sin 2ϕ = 0 ,
0 0
pri čemu je iskorišćena parnost funkcije
cos2 ϕ − sin2 ϕ = cos 2ϕ
i neparnost funkcije cos ϕ sin ϕ na simetričnom segmentu [−π, π].

Očigledno je ovaj način rešavanja površinskog integrala II vrste neuporedivo jednos-
tavniji od direktnog rešavanja, izloženog u Primeru 4.3.3, a razlozi za to su objašnjeni u
Napomeni 4.4.1.
Umesto pomoću (4.3.6), sa p površinskog integrala I vrste na dvojni može da se pred̄e
neposrednom zamenom dσ = 1 + p2 + q 2 dxdy iz (4.4.9), pri čemu je izabran slučaj
dxdy > 0 iako se integracija vrši po negativno orijentisanoj strani površi (Napome-
na 4.4.2). 4
NAPOMENAp 4.4.3. Na osnovu prethodne teorije se lako uočava, a Primer 4.4.1 to i
potvrd̄uje, da se 1 + p2 + pq 2 uvek skraćuje pri prevod̄enju površinskog integrala I vrste
iz (4.4.8) na dvojni. Zato 1 + p2 + q 2 ne izračunavamo i u nastavku med̄ukorak ne
navodimo. 4
4.5. Vektorski površinski integrali
Kod vektorskih površinskih integrala situacija je ista kao kod površinskih

integrala I i II vrste. Oblast integracije je OI = S, gde je S orijentisana
prostorna površ. Površ S se deli na ćelije podele P Di = Σi (i = 1, 2, . . . , n)
i unutar svake ćelije se bira tačka Xi . Vektorski površinski integrali se od
integrala I i II vrste razlikuju u izabranoj karakteristici podeonih delova
k(P Di ), koja je kod integrala I i II vrste skalar, dok je kod vektorskih inte-
grala vektor. Ako je σi površina ćelije Σi , za karakteristiku se bira vektor
k(P Di ) = ~σi ,
koji je normalan na površ S, ima početak u tački Xi i dužinu |~σi | = σi . Smer

vektora ~σi odgovara orijentaciji površi, tj. strani površi na koju je postavljen.
Neka je ρ ~i vektor položaja tačke Xi , ~r vektor položaja proizvoljne tačke
X(x, y, z) ∈ S i P F (X) = Ω(x, y, z) = Ω(~r ) skalarna ili vektorska funkcija,
neprekidna na S.
n
X n
X
(4.5.1) Sv (n) = Ω(Xi ) · ~σi = Ω(~
ρi ) · ~σi
i=1 i=1
je vektorska integralna suma po površi funkcije Ω(~r ).

Definicija 4.5.2. Ukoliko postoji kad n → ∞ i max |~σi | → 0, granična
1≤i≤n
vrednost
ZZ
(4.5.2) ~ = lim Sv (n)
Ω(~r ) dσ
S n→∞
je vektorski površinski integral po površi funkcije Ω(~r ).
U zavisnosti od prirode funkcije Ω(~r ) i karaktera množenja, svaki sabirak

Ω(~ ρi ) · ~σi integralne sume, a time i cela integralna suma Sv (n), je vektor
ili skalar. Kako je granična vrednost niza brojeva opet broj, a niza vektora
opet vektor, razlikuju se sledeće vrste vektorskih integrala.
1◦ Ako je Ω(~r ) = f (~r ) skalarna funkcija, integralna suma Sv (n) je vektor,
pa je vektor i integral
ZZ
(4.5.3) ~ .
f (~r ) dσ
S
2◦ Ako je Ω(~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i množenje skalarno, integralna

suma Sv (n) je skalar, pa je skalar i integral
ZZ
(4.5.4) ~ .
~a(~r ) · dσ
S
3◦ Ako je Ω(~r ) = ~a(~r ) vektorska funkcija i množenje vektorsko, integralna

suma Sv (n) je vektor, pa je vektor i integral
ZZ
(4.5.5) ~ .
~a(~r ) × dσ
S
Osobina (1.3.8) važi za vektorske površinske integrale. Promenom ori-

jentacije površi S menja se smer vektora k(P Di ) = ~σi . Vektori suprotnog
smera se razlikuju u znaku, pa menjaju znak i integralna suma (4.5.1) i
integral (4.5.2).
Osobina (1.3.9) ne važi za vektorske integrale jer karakteristike k(P Di )
ne samo da nisu veličine ćelija Σi , nego su kao vektori i kvalitativno različite.
Osobina (1.3.10) važi i dokazuje se slično kao kod vektorskih krivolinijskih
integrala.
Vektorski površinski integrali se izračunavaju prevod̄enjem na odgo-

varajuće površinske integrale I ili II vrste. Slično krivolinijskim integralima,
veza izmed̄u vektorskih površinskih integrala i, npr., površinskih integrala
II vrste se uspostavlja na osnovu njihovih definicija. Do istih veza sada do-
lazimo jednostavnije, na formalan način kao u Napomeni 2.5.1. U tom cilju
za vektor ~v = (v1 , v2 , v3 ) uvodimo vektorsku formu površinskog integrala
ZZ µZ Z ZZ ZZ ¶
~v = v1 , v2 , v3
S S S S
~ = (dydz, dzdx, dxdy).

i imamo u vidu (4.4.10), tj. dσ
~ = (f dydz, f dzdx, f dxdy)

~v = f (~r ) dσ
sa komponentama
v1 = f dydz , v2 = f dzdx , v3 = f dxdy .
Prethodna vektorska forma postaje

ZZ µZ Z ZZ ZZ ¶
(4.5.6) ~ =
f (~r ) dσ f dydz, f dzdx, f dxdy .
S S S S
Prema (4.5.6), vektorski integral (4.5.3) je vektor čije su koordinate povr-

šinski integrali po koordinatama y, z, zatim z, x i x, y iste podintegralne
funkcije f = f (x, y, z).
Ako je ~a(~r ) = (a1 , a2 , a3 ) vektorska funkcija sa komponentama a1 =

a1 (x, y, z), a2 = a2 (x, y, z), a3 = a3 (x, y, z), podintegralni izraz u (4.5.4) je
skalar
~ = a1 dydz + a2 dzdx + a3 dxdy
~a(~r ) · dσ
i neposredno sledi
ZZ ZZ
(4.5.7) ~
~a(~r ) · dσ = a1 dydz + a2 dzdx + a3 dxdy .
S S
Zaključujemo da je vektorski integral (4.5.4) potpuni površinski integral

II vrste (4.2.3). Integral (4.5.4) je u oblasti matematike Teorija polja poznat
pod imenom fluks vektorske funkcije ~a(~r ) kroz orijentisanu površ S.
¯ ¯
¯ ~i ~j ~k ¯
¯ ¯
~ = ¯ a1
~v = ~a(~r ) × dσ a2 a3 ¯¯
¯
¯ dydz dzdx dxdy ¯
= (a2 dxdy − a3 dzdx , a3 dydz − a1 dxdy , a1 dzdx − a2 dydz)
sa komponentama
v1 = a2 dxdy − a3 dzdx , v2 = a3 dydz − a1 dxdy , v3 = a1 dzdx − a2 dydz .
Uvedena vektorska forma glasi

ZZ
(4.5.8) ~ = (I1 , I2 , I3 ) ,
~a(~r ) × dσ
S
gde je
ZZ ZZ
I1 = a2 dxdy − a3 dzdx , I2 = a3 dydz − a1 dxdy ,
(4.5.9) Z ZS S
I3 = a1 dzdx − a2 dydz .
S
Ako se iz (4.4.10) koristi izraz dσ~ = (cos α, cos β, cos γ) dσ ili ako se pri-
meni (4.4.8), u jednakostima (4.5.6), (4.5.7) i (4.5.9) umesto površinskih
integrala II vrste figurišu površinski integrali I vrste. Na primer, jednakost
(4.5.6) postaje
ZZ µZ Z ZZ ZZ ¶
~
f (~r ) dσ = f cos α dσ, f cos β dσ, f cos γ dσ .
S S S S
PRIMER 4.5.1. Izračunati vektorske površinske integrale (4.5.3), (4.5.4) i (4.5.5) ako
je
f (x, y, z) = x , ~a(x, y, z) = (x, x, z)
i
S: z = x2 + y 2
deo paraboloida za z ≤ 4. Integracija se vrši po strani površi koja se vidi sa negativnog

dela z–ose.
Koristimo zaključke iz Primera 4.3.3 i 4.4.1 jer se radi o istoj površi S. Površ S se
bijektivno projektuje samo na xy–ravan u krug
Dxy : x2 + y 2 ≤ 4 .
Pomoću polarnih koordinata r, ϕ u xy–ravni, krug Dxy se transformiše u oblast
∗
Dxy : 0 ≤ r ≤ 2 , −π ≤ ϕ ≤ π .
Strana integracije je negativno orijentisana u odnosu na bijekciju Dxy ↔ S. Za uglove α,

β, γ, koje normalni vektor ove strane zaklapa sa pozitivnim delovima koordinatnih osa,
važi
p q −1
cos α = p , cos β = p , cos γ = p ,
1+ p2 + q2 1+ p2 + q2 1 + p2 + q 2
gde je
p = 2x , q = 2y .
Komponente vektorske funkcije ~a(~

r ) su
a1 (x, y, z) = x , a2 (x, y, z) = x , a3 (x, y, z) = z .
S obzirom na (4.5.6), nalazimo

ZZ ZZ ZZ ZZ
I1 = f dydz = x dydz = 8π , I2 = f dzdx = x dzdx = 0 ,
S S S S
ZZ ZZ ZZ
I3 = f dxdy = x dxdy = − x dxdy .
S S Dxy
Vrednosti za I1 , I2 su već odred̄ene u Primeru 4.3.3. Vrednost za I3 odred̄ujemo prelaskom

∗ i dobijamo
na oblast Dxy
ZZ Z 2 Z π
I3 = − r2 cos ϕ drdϕ = − r2 dr cos ϕ dϕ = · · · = 0 .
∗
Dxy 0 −π
Dakle, integral (4.5.3) je vektor

ZZ
f (~ ~ = (I1 , I2 , I3 ) = (8π, 0, 0) .
r ) dσ
S

ZZ ZZ
a1 dydz + a2 dzdx + a3 dxdy = x dydz + x dzdx + z dxdy = 0 .
S S
Vrednost poslednjeg integrala je izračunata u Primerima 4.3.3 i 4.4.1. Zato je integral

(4.5.4) skalar ZZ
~a(~ ~ =0.
r ) · dσ
S

ZZ ZZ
I1 = a2 dxdy − a3 dzdx = x dxdy − z dzdx ,
S S
ZZ ZZ
I2 = a3 dydz − a1 dxdy = z dydz − x dxdy ,
S S
ZZ ZZ
I3 = a1 dzdx − a2 dydz = x dzdx − x dydz .
S S
Prelaskom na površinske integrale I vrste, dobijamo

ZZ ZZ

I1 = (x cos γ − z cos β) dσ = − x + 2y x2 + y 2 dxdy
S Dxy
ZZ

=− r2 cos ϕ + 2r2 sin ϕ drdϕ
∗
Dxy
Z Z
2 π
=− r2 dr cos ϕ + 2r2 sin ϕ dϕ = · · · = 0 ,
0 −π
ZZ ZZ

I2 = (z cos α − x cos γ) dσ = 2x x2 + y 2 + x dxdy
S Dxy
ZZ Z Z
2 π
= r2 2r2 + 1 cos ϕ drdϕ = r2 2r2 + 1 dr cos ϕ dϕ = · · · = 0 ,
∗
Dxy 0 −π
ZZ ZZ
I3 = (x cos β − x cos α) dσ = 2 x(y − x) dxdy
S Dxy
ZZ
=2 r3 cos ϕ(sin ϕ − cos ϕ) drdϕ
∗
Dxy
Z 2 Z π
=2 r3 dr cos ϕ(sin ϕ − cos ϕ) dϕ = · · · = −8π ,
0 −π
pa iz (4.5.8) zaključujemo da je (4.5.5) vektor

ZZ
~a(~ ~ = (0, 0, −8π) .
r ) × dσ 4
S
4.6. Teorema Ostrogradskog
Teorema Ostrogradskog je generalizacija Green–Riemannove teoreme

kada se sa dvodimenzionalnog pred̄e na trodimenzionalni slučaj. Pod od-
red̄enim uslovima, ovom teoremom se uspostavlja veza izmed̄u površinskog
integrala po zatvorenoj površi i trojnog integrala po prostornoj oblasti
ograničenoj tom površi. Kako se trojni integrali po pravilu rešavaju jed-
nostavnije od površinskih, mogućnost zamene površinskog odgovarajućim
trojnim integralom čini Teoremu Ostrogradskog jednom od najčešće prime-
njivanih teorema, čak i u situacijama kada je površ otvorena.
Neka je D zatvorena, prosto povezana prostorna oblast i S njena pozitivno

orijentisana granična površ. Tada je S zatvorena površ na kojoj je izabrana
spoljna strana.
Teorema 4.6.1. (TEOREMA OSTROGRADSKOG) Ako su P (x, y, z),
Q(x, y, z), R(x, y, z), ∂P/∂x, ∂Q/∂y, ∂R/∂z neprekidne funkcije u prosto
povezanoj prostornoj oblasti D sa graničnom površi S, važi formula Ostro-
gradskog
ZZ
S+
ZZZ ³
∂P ∂Q ∂R ´
= + + dxdydz .
D ∂x ∂y ∂z
Dokaz. Neka je D elementarna oblast. Ne umanjujući opštost, a radi

jednostavnijeg dokazivanja, izaberimo onu koja u celini može da se opiše na
bilo koji od načina
D: x1 (y, z) ≤ x ≤ x2 (y, z) ; (y, z) ∈ Dyz ,

D: y1 (z, x) ≤ y ≤ y2 (z, x) ; (z, x) ∈ Dzx ,
D: z1 (x, y) ≤ z ≤ z2 (x, y) ; (x, y) ∈ Dxy .
Odmah primećujemo da se ovi opisi ne razlikuju od ranije datih. Na primer,

ako se precizira opis oblasti Dxy , treći od prethodnih opisa oblasti D postaje
(3.3.11) ili (3.3.12).
Da bismo dokazali (4.6.1), prvo pokazujemo da važi
ZZ ZZZ
∂R
(4.6.2) R(x, y, z) dxdy = dxdydz .
S+ D ∂z
Iz uvedene pretpostavke za oblast D i trećeg opisa sledi da S može da se

rastavi na S = S1 ∪ S2 , pri čemu se delovi S1 i S2 bijektivno projektuju na
xy–ravan u oblast Dxy i imaju jednačine
S1 : z = z1 (x, y) ; (x, y) ∈ Dxy ,

S2 : z = z2 (x, y) ; (x, y) ∈ Dxy .
Površi S1 i S2 zadržavaju orijentaciju celine S, što znači da su na njima

izabrane strane koje odgovaraju spoljnoj strani površi S. Izabrane strane
su negativno orijentisana S1− u odnosu na bijekciju Dxy ↔ S1 i pozitivno
orijentisana S2+ u odnosu na bijekciju Dxy ↔ S2 (Slika 4.6.1).
z S2
S1
y
Dxy
x
Slika 4.6.1.
Prema (1.3.7), (1.3.8) i (4.3.12), površinski integral na levoj strani jed-

nakosti (4.6.2) postaje
ZZ ZZ ZZ
R(x, y, z) dxdy = R(x, y, z) dxdy + R(x, y, z) dxdy
S+ S1− S2+
ZZ ZZ
¡ ¢ ¡ ¢
=− R x, y, z1 (x, y) dxdy + R x, y, z2 (x, y) dxdy .
Dxy Dxy
Imajući u vidu da su diferenciranje i integracija inverzne operacije i pri-

menjujući (3.3.21), trojni integral na desnoj strani jednakosti (4.6.2) postaje
ZZZ ZZ Z z2 (x,y)
∂R ∂R
dxdydz = dxdy dz
D ∂z Dxy z1 (x,y) ∂z
ZZ ¯z=z2 (x,y)
¯
= R(x, y, z) ¯ dxdy
Dxy z=z1 (x,y)
ZZ ZZ
¡ ¢ ¡ ¢
= R x, y, z2 (x, y) dxdy − R x, y, z1 (x, y) dxdy .
Dxy Dxy
Dobijeni izrazi za površinski i trojni integral su isti, pa (4.6.2) zaista važi.

Koristeći prvi i drugi opis oblasti D, analognim postupkom se pokazuje
da važi
ZZ ZZZ
∂P
(4.6.3) P (x, y, z) dydz = dxdydz ,
S+ D ∂x
ZZ ZZZ
∂Q
(4.6.4) Q(x, y, z) dzdx = dxdydz .
S+ D ∂y
Sabiranjem (4.6.2), (4.6.3) i (4.6.4) neposredno sledi tvrd̄enje (4.6.1) teo-

reme za slučaj elementarne oblasti D.
Ako D nije elementarna oblast, treba je podeliti na elementarne podoblas-
ti, na svaku od njih primeniti (4.6.1) i sabrati dobijene rezultate. Utvrd̄uje
se da jednakost (4.6.1) važi i u ovom slučaju, čime je Teorema Ostrogradskog
u potpunosti dokazana. ¤
Neka je sada D zatvorena, n–tostruko povezana prostorna oblast sa pozi-
tivno orijentisanom graničnom površi S i negativno orijentisanim graničnim
površima Si ⊂ int S (i = 1, 2, . . . , n − 1). Sve granične površi su zatvorene.
Na površi S je izabrana spoljna, a na površima Si unutrašnje strane.
Teorema 4.6.2. Ako su P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), ∂P/∂x, ∂Q/∂y,
∂R/∂z neprekidne funkcije u n–tostruko povezanoj prostornoj oblasti D sa
graničnim površima S i Si ⊂ int S (i = 1, 2, . . . , n − 1), važi
ZZ
S+
X ZZ
n−1
+ P (x, y, z) dydz + Q(x, y, z) dzdx + R(x, y, z) dxdy
i=1 Si−
ZZZ ³
∂P ∂Q ∂R ´
= + + dxdydz .
D ∂x ∂y ∂z
Dokaz teoreme izostavljamo, uz napomenu da se on izvodi deobom oblasti

D na prosto povezane podoblasti.
Kako je granica prostorne oblasti sastavljena od svih njenih graničnih
površi, Teorema 4.6.2 je analogna Teoremi Ostrogradskog. Takod̄e, Teo-
rema 4.6.2 je generalizacija Teoreme 3.5.2.
Slično Green–Riemannovoj teoremi, Teorema Ostrogradskog može da
se primeni za dobijanje jednakosti kojima se izračunava zapremina pros-
torne oblasti pomoću odgovarajućeg površinskog integrala ([6], str. 144–145).
Jedna od tih jednakosti se odnosi na prosto povezanu oblast D sa graničnom

površi S i glasi
ZZ
1
(4.6.6) d= x dydz + y dzdx + z dxdy .
3 S+
Med̄utim, izuzetno se retko dešava da jednakost (4.6.6) ima prednost nad

(3.2.3), pa (4.6.6) nema veći praktični značaj.
ZZ
S
gde je
S: z = x2 + y 2
deo paraboloida za z ≤ 4. Integracija se vrši po strani površi S koja se vidi sa pozitivnog
dela z–ose.
Površ S je ista kao u Primerima 4.3.3 i 4.4.1, pa ne ponavljamo izvod̄enja, već samo
koristimo dobijene rezultate. Ako je S1 deo ravni z = 4 unutar paraboloida, površ
S2 = S ∪ S1
je zatvorena. Prostorna oblast D, ograničena sa S2 , je prosto povezana. Pretpostavljamo

da je S pozitivno orijentisana.
Sa I1 i I2 označimo površinske integrale po površima S1 i S2 redom, koji imaju isti
podintegralni izraz kao integral I. U integralu I se integracija vrši po strani površi S koja
odgovara unutrašnjoj strani površi S2 . Zato je, prema (1.3.7) i (1.3.8), I2 = −I + I1 , tj.
I = I1 − I2 .
Prvo izračunavamo I2 . Kako je
P (x, y, z) = x , Q(x, y, z) = x , R(x, y, z) = z ,
to je
∂P ∂Q ∂R
=1, =0, =1,
∂x ∂y ∂z
pa su funkcije P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), ∂P/∂x, ∂Q/∂y, ∂R/∂z neprekidne u svakoj
tački (x, y, z) ∈ R3 , a time i u oblasti D. Uslovi Teoreme Ostrogradskog su ispunjeni i
primenom tvrd̄enja (4.6.1) sledi
ZZ ZZZ
I2 = x dydz + x dzdx + z dxdy = 2 dxdydz .
+
S2 D
Projekcija oblasti D na xy–ravan je krug
Dxy : x2 + y 2 ≤ 4 .
Uvod̄enjem cilindričnih koordinata sa
x = r cos ϕ , y = r sin ϕ , z = z ,
za koje je |J| = r, oblast Dxy i površi S, S1 se preslikavaju u

∗
Dxy : 0 ≤ r ≤ 2 , 0 ≤ ϕ ≤ 2π ,
S∗ : z = r2 , S1∗ : z=4,
pa se oblast D preslikava u
D∗ : 0 ≤ r ≤ 2 , 0 ≤ ϕ ≤ 2π , r2 ≤ z ≤ 4
i za integral I2 se dobija
ZZZ Z 2π Z 2 Z 4
I2 = 2 r drdϕdz = 2 dϕ r dr dz
D∗ 0 0 r2
Z z=4 Z
2

2
= 4π rz dr = 4π r 4 − r2 dr = · · · = 16π .
0 z=r 2 0
Integral I1 se jednostavno izračunava direktno, kao i pomoću (4.4.8), jer je površ S1

paralelna xy–ravni. Rešavamo ga, npr., prelaskom na površinski integral I vrste.
Površ S1 se bijektivno projektuje na xy–ravan u oblast Dxy i ima jednačinu
S1 : z = z(x, y) = 4 ; (x, y) ∈ Dxy .
Strana površi S1 koja odgovara spoljnoj strani površi S2 je pozitivno orijentisana u odnosu
na bijekciju Dxy ↔ S1 . Zbog paralelnosti S1 sa xy–ravni, jedinični normalni vektor ove
strane je jedinični vektor z–ose, tj.
n0 = ~k = (0, 0, 1) ,
~
pa je
cos α = 0 , cos β = 0 , cos γ = 1 .
Još, iz jednačine površi S1 sledi
∂z ∂z
p= =0, q= = 0 ; 1 + p2 + q 2 = 1 .
∂x ∂y
Primenom (4.4.8), (4.3.1) i (3.1.4), za integral I1 se dobija

ZZ ZZ
I1 = z dσ = 4 dxdy = 4d = 16π ,
S1 Dxy
gde je d = R2 π = 4π površina kruga Dxy poluprečnika R = 2 (Primer 3.5.1).

Konačno je
I = I1 − I2 = 16π − 16π = 0 . 4
NAPOMENA 4.6.1. U vezi sa rešavanjem površinskih integrala II vrste i primenom

Teoreme Ostrogradskog, a uz uvid u Napomenu 4.4.1, iznosimo sledeća zapažanja.
1◦ Ako je površ S zatvorena, umesto jednakosti (4.4.8) treba koristiti Teoremu Ostro-
gradskog jer se tako izbegava rastavljanje površi na odgovarajuće bijektivne delove.
2◦ Ako je površ S otvorena, primena Teoreme Ostrogradskog je otežana. Površ S
prethodno treba dopuniti do zatvorene površi i zatim, osim trojnog, izračunati površinski
integral po dodatoj površi. Teorijski posmatrano, u ovom slučaju prednost ima (4.4.8). S
druge strane, veliki je broj integrala koji se ipak jednostavnije rešavaju primenom Teoreme
Ostrogradskog. Takvi su, uglavnom, integrali čija površ integracije ”dozvoljava” da dodata
površ bude paralelna nekoj od koordinatnih ravni (Primer 4.6.1). Zaključujemo da ni
jedna od jednakosti (4.4.8), (4.6.1) nema prednost nad drugom uopšte uzev, već to zavisi
od konkretnog integrala koji se rešava. 4
4.7. Stokesova teorema
Pod odred̄enim uslovima Stokesova teorema uspostavlja vezu izmed̄u

krivolinijskog integrala po konturi i površinskog integrala po površi ograniče-
noj tom konturom. Ovakva veza omogućava da se umesto krivolinijskog
rešava odgovarajući površinski integral, što je često mnogo jednostavnije.
Zbog svog značaja, Green–Riemannova teorema, Teorema Ostrogradskog i
Stokesova teorema se u literaturi sreću pod zajedničkim imenom Osnovne
integralne teoreme, a njihova tvrd̄enja Osnovne integralne formule ([1],
str. 341).
Neka su površ S i njena kontura L saglasno orijentisane.

Teorema 4.7.1. (STOKESOVA TEOREMA) Ako su P (x, y, z), Q(x, y, z),
R(x, y, z), ∂P/∂y, ∂P/∂z, ∂Q/∂x, ∂Q/∂z, ∂R/∂x, ∂R/∂y neprekidne
funkcije na površi S sa konturom L, važi Stokesova formula
I
L
¯ ¯
Z Z ¯ dydz dzdx dxdy ¯
¯ ¯
= ¯ ∂/∂z ¯¯ .
¯ ∂/∂x ∂/∂y
S ¯ P (x, y, z) Q(x, y, z) R(x, y, z) ¯
Dokaz. Ne umanjujući opštost, dokaz izvodimo za specijalan slučaj površi

S koja se bijektivno projektuje na sve tri koordinatne ravni i pozitivno je
orijentisana u odnosu na bijekciju Dxy ↔ S. Oblast Dxy je projekcija površi
S na xy–ravan. Normalni vektor ~n, postavljen na izabranu stranu površi,
zaklapa uglove α, β, γ sa pozitivnim delovima x, y i z–ose redom.
Da bismo dokazali (4.7.1), prvo pokazujemo
I ZZ ³ ´
∂P ∂P
(4.7.2) P (x, y, z) dx = cos β − cos γ dσ .
L S ∂z ∂y
Iz uvedenih pretpostavki za površ S sledi da se kontura L površi S bijek-

tivno projektuje na konturu Lxy oblasti Dxy . Takod̄e, konture L i Lxy su
saglasno orijentisane, pri čemu je Lxy pozitivno orijentisana prema Defini-
ciji 1.2.2 (Slika 4.7.1).
z n
S
L
y
D xy
x
L xy
Slika 4.7.1.
Neka su krive L, Lxy i površ S date jednačinama

L: x = x(t) , y = y(t) , z = φ(t) ; t ∈ [t1 , t2 ] ,
Lxy : x = x(t) , y = y(t) , z = 0 ; t ∈ [t1 , t2 ] ,
S: z = ψ(x, y) ; (x, y) ∈ Dxy .
Zbog saglasne orijentacije krivih L i Lxy , parametar t se menja na isti način,
npr. od t1 ka t2 . Rastuća promena parametra odred̄uje pozitivnu orijentaciju
ovih krivih prema Definiciji 1.2.1. Oznake φ(t) i ψ(x, y) su privremeno uve-
dene, umesto dosadašnjih oznaka z(t) i z(x, y), radi matematičke korekt-
nosti jer z(t) i z(x, y) očigledno nisu iste funkcije. Ako je (x, y, z) ∈ L ⊂ S
proizvoljna tačka, njene koordinate x, y zadovoljavaju jednačine krivih L,
Lxy i površi S, dok koordinata z zadovoljava jednačine samo krive L i površi
S, tj. za t ∈ [t1 , t2 ] važi
¡ ¢
z = φ(t) = ψ x(t), y(t) .
Još, neka je
¡ ¢ ¯
¯
f (x, y) = P x, y, ψ(x, y) = P (x, y, z) ¯ .
z=ψ(x,y)
Prema (2.3.4), uz poštovanje svih prethodnih dogovora, krivolinijski inte-

gral na levoj strani jednakosti (4.7.2) postaje
I Z t2
¡ ¢
P (x, y, z) dx = P x(t), y(t), φ(t) x0 (t) dt
L+ t1
Z ³ Z t2
t2 ¡ ¢´ 0 ¡ ¢
= P x(t), y(t), ψ x(t), y(t) x (t) dt = f x(t), y(t) x0 (t) dt
It1
t1
I
¡ ¢
= f (x, y) dx = P x, y, ψ(x, y) dx .
L+
xy L+
xy
Prema pravilu za nalaženje parcijalnih izvoda složene funkcije ([2], str. 48)
važi
∂f ∂P ∂P ∂ψ ∂P ∂P ³ ∂P ∂P ´ ¯¯
= + = +q = +q ¯ ,
∂y ∂y ∂ψ ∂y ∂y ∂ψ ∂y ∂z z=ψ(x,y)
gde je q = ψy parcijalni izvod odred̄en sa (4.3.5). Koristeći (4.4.6), (4.4.9) i

(3.5.1), površinski integral na desnoj strani jednakosti (4.7.2) postaje
ZZ ³ ZZ
∂P ∂P ´ ³ ∂P ∂P ´ ¯¯
cos β − cos γ dσ = − +q ¯ dxdy
S + ∂z ∂y Dxy ∂y ∂z z=ψ(x,y)
ZZ ³ ∂P ZZ
∂P ´ ∂f
=− +q dxdy = − dxdy
Dxy ∂y ∂ψ Dxy ∂y
I I
¡ ¢
= f (x, y) dx = P x, y, ψ(x, y) dx .
L+
xy L+
xy
Dobijeni izrazi za krivolinijski i površinski integral su isti, pa je (4.7.2)

tačna jednakost.
Ako se površ S projektuje na ostale dve koordinatne ravni, analognim
postupkom se dokazuju jednakosti
I ZZ ³ ´
∂Q ∂Q
(4.7.3) Q(x, y, z) dy = − cos α + cos γ dσ ,
∂z ∂x
IL Z ZS ³ ´
∂R ∂R
(4.7.4) R(x, y, z) dz = cos α − cos β dσ .
L S ∂y ∂x
Sabiranjem (4.7.2), (4.7.3) i (4.7.4) sledi

I
P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz
L
Z Z ·³ ¸
∂R ∂Q ´ ³ ∂P ∂R ´ ³ ∂Q ∂P ´
= − cos α + − cos β + − cos γ dσ
S ∂y ∂z ∂z ∂x ∂x ∂y
i,prema (4.4.8),
I
L
ZZ ³
∂R ∂Q ´ ³ ∂P ∂R ´ ³ ∂Q ∂P ´
= − dydz + − dzdx + − dxdy .
S ∂y ∂z ∂z ∂x ∂x ∂y
S druge strane, primećujemo da je Stokesova formula (4.7.1) iskazana u ope-

ratorskom obliku jer sadrži operatore parcijalnog diferenciranja ∂/∂x, ∂/∂y,
∂/∂z. Ako determinantu u podintegralnom izrazu površinskog integrala iz

(4.7.1) razvijemo po elementima prve vrste i operatore parcijalnog diferen-
ciranja primenimo na odgovarajuće funkcije, vidimo da je (4.7.1) isto što
i (4.7.5), čime je Stokesova teorema dokazana. Stokesova formula se ne
iskazuje u obliku (4.7.5), nego u operatorskom obliku (4.7.1) jer je ovaj oblik
pregledniji, a i lakše se pamti. ¤
Iz razloga navedenih u Napomeni 4.4.1, navodimo i operatorski oblik
Stokesove formule
I
L
¯ ¯
Z Z ¯ cos α cos β cos γ ¯¯
¯
= ¯ ∂/∂x ∂/∂y ∂/∂z ¯¯ dσ .
¯
S ¯ P (x, y, z) Q(x, y, z) R(x, y, z) ¯
Stokesovu teoremu smo i dokazali koristeći površinske integrale I vrste (jed-

nakosti (4.7.2)–(4.7.4)).
Ako je površ S deo neke od koordinatnih ravni, Stokesova teorema se svodi
na Green–Riemannovu. Na primer, ako je S deo xy–ravni i njena kontura
L pozitivno orijentisana, (4.7.1) postaje (3.5.3). Zato je Stokesova teorema,
kao i Teorema Ostrogradskog, generalizacija Green–Riemannove teoreme, ali
drugačijeg tipa.
Na kraju, napominjemo da postoji modifikacija Stokesove teoreme, slična
Teoremama 3.5.2 i 4.6.2. Odnosi se na površi kod kojih je oblast Duv u
Definiciji 1.1.19 višestruko povezana. U literaturi se obično ne navodi jer je
njena primena izuzetno retka.
I
I= x2 y 3 dx + dy + z dz ,
L
gde je kriva L presek površi

p
S1 : x2 + y 2 = 2x , S2 : z= x2 + y 2 .
Posmatrano sa pozitivnog dela x–ose, L je pozitivno orijentisana.

Površ S1 je cilindrična sa izvodnicama paralelnim z–osi, a S2 je konus sa z–osom kao
osovinom. Direktrisa površi S1 i istovremeno projekcija krive L na xy–ravan je kružnica
Lxy : (x − 1)2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Neka je S deo konusa S2 ograničen sa L. Za zadatu orijentaciju krive L saglasno je

orijentisana strana površi S koja se takod̄e vidi sa pozitivnog dela x–ose. Na ovu stranu
je postavljen normalni vektor (Slika 4.7.2).
L S1 S2
S
0 y
1
Dxy
x
Slika 4.7.2.
U integralu I je
P (x, y, z) = x2 y 3 , Q(x, y, z) = 1 , R(x, y, z) = z ,
pa je
∂P ∂P ∂Q ∂Q ∂R ∂R
= 3x2 y 2 , =0, = =0, = =0.
∂y ∂z ∂x ∂z ∂x ∂y
Očigledno je da su P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z) i nad̄eni parcijalni izvodi neprekidne
funkcije u svakoj tački (x, y, z) ∈ R3 , a time i na površi S. Uslovi Stokesove teoreme su
ispunjeni i primenom tvrd̄enja (4.7.6) sledi

Z Z cos α cos β cos γ ZZ

I= ∂/∂x ∂/∂y ∂/∂z dσ = −3 x2 y 2 cos γ dσ .

S 2 3
x y 1 z S
Površ S se bijektivno projektuje na xy i yz–ravan. U skladu sa Napomenom 4.3.1,

S projektujemo na xy–ravan (z = 0). Projekcija je krug Dxy ograničen sa Lxy , a odgo-
varajuća jednačina površi S je
p
S: z = z(x, y) = x2 + y 2 ; (x, y) ∈ Dxy .
Normalni vektor na stranu integracije zaklapa tup ugao γ sa pozitivnim delom z–ose i,
prema (4.4.6), sledi
−1
cos γ = p .
1 + p2 + q 2
Imajući u vidu Napomenu 4.4.3, izvode p i q ne odred̄ujemo, već integral I odmah pre-
vodimo na dvojni ZZ
I=3 x2 y 2 dxdy .
Dxy
Uvodeći smenu oblika (1.4.20),
x = 1 + r cos ϕ , y = r sin ϕ ,
za koju je |J| = r, kružnica Lxy i krug Dxy se preslikavaju u
L∗xy : r=1, ∗
Dxy : 0 ≤ r ≤ 1 , 0 ≤ ϕ ≤ 2π ,
pa je dalje
ZZ Z 2π Z 1
I=3 r3 (1 + r cos ϕ)2 sin2 ϕ drdϕ = 3 sin2 ϕ dϕ r3 (1 + r cos ϕ)2 dr
∗
Dxy 0 0
Z 2π 1
2 1
=3 sin2 ϕ + cos ϕ + cos2 ϕ dϕ
0 4 5 6
Z Z 2π Z
3 2π 6 1 2π
= sin2 ϕ dϕ + sin2 ϕ d(sin ϕ) + sin2 ϕ cos2 ϕ dϕ .
4 0 5 0 2 0
Upotrebom trigonometrijskih jednakosti
1 − cos 2ϕ
sin2 ϕ = , sin 2ϕ = 2 sin ϕ cos ϕ
2
sledi
1 1 1 − cos 4ϕ 1 − cos 4ϕ
sin2 ϕ cos2 ϕ = sin2 2ϕ = =
4 4 2 8
i za integral I se dobija
Z Z
3 2π 1 − cos 2ϕ 6 sin3 ϕ 2π 1 2π 1 − cos 4ϕ 7
I= dϕ + + dϕ = · · · = π .
4 0 2 5 3 0 2 0 8 8
Za direktno rešavanje integrala I kao krivolinijskog se koriste parametarske jednačine

krive
ϕ
L : x = 1 + cos ϕ , y = sin ϕ , z = 2cos ; ϕ ∈ [0, 2π] ,
2
koje se nalaze na poznat način pomoću prethodno uvedene smene. Da je ovakvo rešavanje
teže u odnosu na rešavanje primenom Stokesove teoreme, prepuštamo čitaocu da se sam
uveri. 4
4.8. Nezavisnost krivolinijskog integrala

od puta integracije
Ovo razmatranje nije uključeno u deo o krivolinijskim integralima, iako se

na njih odnosi, zbog potrebnog poznavanja Stokesove i Green–Riemannove
teoreme, odnosno površinskih i dvojnih integrala u vezi s ovim teoremama.
Neka su P (x, y, z), Q(x, y, z) i R(x, y, z) neprekidne funkcije u zatvorenoj
prostornoj oblasti D i neka su A, B ∈ D proizvoljne tačke.
Definicija 4.8.1. Krivolinijski integral
Z
(4.8.1) I= P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz
L
je nezavisan od puta integracije u oblasti D ako je njegova vrednost ista duž

y
svake krive L = AB ⊂ D sa početnom tačkom A i krajnjom tačkom B.
Teorema 4.8.1. Potreban i dovoljan uslov za nezavisnost integrala
(4.8.1) od puta integracije je
I
(4.8.2) P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz = 0
L
po svakoj konturi L ⊂ D.
Dokaz. Prvo pokazujemo da je (4.8.2) potreban uslov i u tom cilju pret-
postavljamo da integral (4.8.1) ne zavisi od puta integracije.
y y
Neka su L1 = AX1 B ⊂ D, L2 = AX2 B ⊂ D proizvoljne krive sa
zajedničkom početnom tačkom A i krajnjom B. Krive L1 i L2 formi-
raju zatvorenu krivu (konturu) L. Ako na jednoj od krivih, npr. na kri-
voj L2 , promenimo orijentaciju, kontura L je jedinstveno orijentisana, tj.
y y
L = AX1 B ∪ BX2 A (Slika 4.8.1).
z X2
A B
D
L X1
x y
Slika 4.8.1.
Podrazumevajući i izostavljajući podintegralni izraz, iz Definicije 4.8.1 je

Z Z
I= = ,
L1 L2
odakle je dalje
Z Z Z Z Z Z I
0= − = y
− y
= y
+ y
= ,
L1 L2 AX1 B AX2 B AX1 B BX2 A L
što je jednakost (4.8.2).

Obrnuto, pokazujemo da je (4.8.2) dovoljan uslov, tj. pretpostavljamo da
(4.8.2) važi.
Ako je L ⊂ D proizvoljna kontura i tačke A, B, X1 , X2 ∈ L takve da je

y y
L = AX1 B ∪ BX2 A (Slika 4.8.1), tada je
I Z Z Z Z Z Z
0= = y
+ y
= y
− y
= − ,
L AX1 B BX2 A AX1 B AX2 B L1 L2
y y
gde su krive L1 = AX1 B, L2 = AX2 B obe orijentisane od tačke A ka tački
B. Iz poslednje jednakosti sledi
Z Z
= ,
L1 L2
što znači da integral (4.8.1) ne zavisi od puta integracije. ¤

Teorema 4.8.2. Potreban i dovoljan uslov za nezavisnost integrala
(4.8.1) od puta integracije je egzistencija funkcije u(x, y, z), koja je diferen-
cijabilna u oblasti D sa diferencijalom
(4.8.3) du = P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz .
Dokaz Teoreme 4.8.2 izostavljamo ([1], str. 357–359; [2], str. 193–195).
Funkcija u(x, y, z) se zove potencijal i, prema Teoremi 4.8.2, postoji ako i
samo ako je integral (4.8.1) nezavisan od puta integracije. Tada iz (4.8.1) i
(4.8.3) sledi
Z Z B
(4.8.4) I= du = du = u(B) − u(A) .
L A
Iz jednakosti (4.8.4) vidimo da integral (4.8.1), u stvari, ne zavisi od oblika

y
puta integracije L = AB, ali zavisi od njegovih graničnih tačaka A i B.
Osim funkcija P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), neka su i njihovi parcijalni
izvodi ∂P/∂y, ∂P/∂z, ∂Q/∂x, ∂Q/∂z, ∂R/∂x, ∂R/∂y neprekidni u oblasti
D. Tada važi sledeća teorema.
Teorema 4.8.3. Potreban uslov za nezavisnost integrala (4.8.1) od puta
integracije je da za svako (x, y, z) ∈ D važe jednakosti
∂P ∂Q ∂P ∂R ∂Q ∂R
(4.8.5) = , = , = .
∂y ∂x ∂z ∂x ∂z ∂y
Isti uslov je dovoljan ako je D prosto povezana oblast.

Dokaz. Pokazujemo da je uslov (4.8.5) potreban i pretpostavljamo da

integral (4.8.1) ne zavisi od puta integracije.
Prema Teoremi 4.8.2, postoji funkcija u(x, y, z) takva da važi (4.8.3). S
druge strane, totalni diferencijal funkcije u(x, y, z) je ([2], str. 35)
∂u ∂u ∂u
(4.8.6) du = dx + dy + dz .
∂x ∂y ∂z
Upored̄ivanjem (4.8.3) i (4.8.6) sledi
∂u ∂u ∂u
(4.8.7) P (x, y, z) = , Q(x, y, z) = , R(x, y, z) =
∂x ∂y ∂z
i diferenciranjem
∂P ∂2u ∂Q ∂2u
= , = .
∂y ∂y∂x ∂x ∂x∂y
Zbog pretpostavljene neprekidnosti izvoda ∂P/∂y i ∂Q/∂x, neprekidni su i
mešoviti izvodi ∂ 2 u/∂y∂x, ∂ 2 u/∂x∂y, pa važi ∂ 2 u/∂y∂x = ∂ 2 u/∂x∂y ([2],
str. 59), tj. ∂P/∂y = ∂Q/∂x, što je prva od jednakosti (4.8.5). Analogno se
zaključuje da važe i druge dve jednakosti (4.8.5).
Obrnuto, pokazujemo da je (4.8.5) dovoljan uslov, tj. pretpostavljamo da
je D prosto povezana oblast i da (4.8.5) važi.
Ako je L ⊂ D proizvoljna kontura i S ⊂ D površ ograničena sa L, uslovi
Stokesove teoreme su ispunjeni, pa prema (4.7.5) sledi
I
P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz
ZLZ ³
∂R ∂Q ´ ³ ∂P ∂R ´ ³ ∂Q ∂P ´
= − dydz + − dzdx + − dxdy = 0 ,
S ∂y ∂z ∂z ∂x ∂x ∂y
što je jednakost (4.8.2). Premi Teoremi 4.8.1, integral (4.8.1) ne zavisi od
puta integracije. ¤
Od navedene tri teoreme najčešće je u upotrebi Teorema 4.8.3 jer je naj-
jednostavnije proveriti uslove (4.8.5).
Specijalno, kada je prosto povezana oblast D ravna, npr. u xy–ravni
(z = 0), integral
Z
(4.8.8) I= P (x, y) dx + Q(x, y) dy
L
ne zavisi od puta integracije L ako i samo ako važi prva od jednakosti (4.8.5),
∂P ∂Q
(4.8.9) = ,
∂y ∂x
a dokaz se izvodi korišćenjem Green–Riemannove teoreme. U ovom slučaju

je potencijal funkcija u(x, y), a (4.8.7) se svodi na
∂u ∂u
(4.8.10) P (x, y) = , Q(x, y) = .
∂x ∂y
Ukoliko oblast D pripada nekoj drugoj, yz ili zx–koordinatnoj ravni,

situacija je analogna.
Praktično odred̄ivanje potencijala zasniva se na Teoremama 4.8.2 ili 4.8.3.

Radi jednostavnosti, postupak iznosimo za slučaj integrala (4.8.8).
Prvo nalazimo potencijal prema Teoremi 4.8.2.

y
Neka je L = AB ⊂ D proizvoljna kriva sa fiksiranom početnom tačkom
A(x0 , y0 ) i promenljivom (tekućom) krajnjom tačkom B(x1 , y1 ) = B(x, y).
Jednakost (4.8.4) tada postaje
Z
u(x, y) = P (x, y) dx + Q(x, y) dy + u(x0 , y0 ) .
L
Ako vrednost u(x0 , y0 ) nije poznata, potencijal u(x, y) se odred̄uje s tačnošću

do na konstantu
c = u(x0 , y0 ) .
y y
Zbog proizvoljnosti krive L, biramo specijalno L = AC ∪ CB (Slike 4.8.2,
4.8.3).
y C y
B
y1 B y1
y0 y0 A
A C
x0 x1 x x0 x1 x
U slučaju krive sa Slike 4.8.2 je
y
AC : x = x0 , y = t , z = 0 ; t ∈ [y0 , y1 ] ,
y
CB : x = t , y = y1 , z = 0 ; t ∈ [x0 , x1 ] ,
y y
pa je dx = x0 (t) dt = 0 duž AC, dy = y 0 (t) dt = 0 duž CB i
Z
u(x, y) = P (x, y) dx + Q(x, y) dy + c
L
Z Z
= y
P (x, y) dx + Q(x, y) dy + y
P (x, y) dx + Q(x, y) dy + c
AC CB
Z y1 Z x1
= Q(x0 , t) dt + P (t, y1 ) dt + c
y0 x0
Zy Z x
= Q(x0 , t) dt + P (t, y) dt + c
y0 x0
ili, uobičajeno zapisano,

Z x Z y
(4.8.11) u(x, y) = P (x, y) dx + Q(x0 , y) dy + c .
x0 y0
Za slučaj krive sa Slike 4.8.3 se na sličan način dobija

Z x Z y
(4.8.12) u(x, y) = P (x, y0 ) dx + Q(x, y) dy + c .
x0 y0
Izrazi (4.8.11) i (4.8.12) su ravnopravni. U oba izraza je c = u(x0 , y0 ).

Za nalaženje potencijala se češće koristi postupak koji je zasnovan je na
Teoremi 4.8.3. On se sastoji u sledećem.
Neka je (x0 , y0 ) ∈ D proizvoljno izabrana i fiksirana tačka, a (x, y) ∈ D
promenljiva (tekuća) tačka.
Integracijom po x prve jednakosti iz (4.8.10), sledi
Z x Z x
∂u
P (x, y) dx = dx = u(x, y) − u(x0 , y) ,
x0 x0 ∂x
odnosno
Z x
(4.8.13) u(x, y) = P (x, y) dx + v(y) ,
x0
gde je v(y) = u(x0 , y). Diferenciranjem po y, iz (4.8.13) dalje sledi

Z x
∂u ∂P
(4.8.14) = dx + v 0 (y) .
∂y x0 ∂y
Korišćenjem druge jednakosti iz (4.8.10) i jednakosti (4.8.9), (4.8.14) postaje

Z x
∂Q
Q(x, y) = dx + v 0 (y) = Q(x, y) − Q(x0 , y) + v 0 (y) ,
x0 ∂x
odakle je Q(x0 , y) = v 0 (y) i, integracijom po y,

Z y Z y
Q(x0 , y) dy = v 0 (y) dy = v(y) − v(y0 ) .
y0 y0
Iz poslednje jednakosti je
Z y
v(y) = Q(x0 , y) dy + c ,
y0
gde je c = v(y0 ) = u(x0 , y0 ). Zamenom ovako iskazanog v(y) u (4.8.13),

dobija se (4.8.11).
Slično, polazeći od druge jednakosti iz (4.8.10), dobija se (4.8.12), pa je
svejedno koju od jednakosti (4.8.10) biramo za polaznu.
Kada se formule (4.8.11), (4.8.12) praktično primenjuju, tačka (x0 , y0 )
se obično bira konkretno i to tako da rešavanje odred̄enih integrala bude
jednostavnije. Pri tome mora da je (x0 , y0 ) ∈ D, što se najlakše proverava
pomoću
∂P ¯¯ ∂Q ¯¯
¯ = ¯ .
∂y (x,y)=(x0 ,y0 ) ∂x (x,y)=(x0 ,y0 )
Konstanta c = u(x0 , y0 ) se unapred zadaje ili se odred̄uje iz dodatnog uslova.
Taj uslov je poznata vrednost potencijala u(x, y) u nekoj konkretnoj tački
(x, y) ∈ D.
Analogno se izvodi izraz za potencijal u(x, y, z) u slučaju prosto povezane
prostorne oblasti D i krive L ⊂ D sa početnom tačkom (x0 , y0 , z0 ) i krajnjom
tačkom (x, y, z),
Z x Z y
(4.8.15) u(x, y, z) = P (x, y, z) dx + Q(x0 , y, z) dy
x y0
Z z0
+ R(x0 , y0 , z) dz + c .
z0
Komentar o konkretnom izboru tačke (x0 , y0 , z0 ) i odred̄ivanju konstante

c = u(x0 , y0 , z0 ) važi i ovde, s tim što se uslov (x0 , y0 , z0 ) ∈ D proverava
pomoću jednakosti (4.8.5).
NAPOMENA 4.8.1. Postupak zasnovan na Teoremi 4.8.3 se pri praktičnim prime-

nama često realizuje u celini, ali na drugačiji način. Radi se sa neodred̄enim umesto sa
odred̄enim integralima, pri čemu se funkcija v(y) i konstanta c dobijaju kao proizvoljni
integracioni elementi. Ovakav postupak je opravdan samo ako se ima u vidu zavisnost
v(y) = v(x0 , y), c = c(x0 , y0 ). Drugim rečima, proizvoljnost funkcije v(y) i konstante
c potiče od proizvoljnosti početne tačke (x0 , y0 ), ali za svaki konkretan izbor ove tačke
funkcija v(y) dobija konkretan oblik v(x0 , y), a konstanta c konkretnu vrednost c(x0 , y0 ).
U opštem slučaju je v(x0 , y) 6= u(x0 , y) i c(x0 , y0 ) 6= u(x0 , y0 ). 4
PRIMER 4.8.1. Neka je D proizvoljna prosto povezana zatvorena oblast u xy–ravni

(z = 0), takva da je y < x za sve tačke (x, y) ∈ D i A(3, 2), B(5, 3) ∈ D. Takod̄e, neka je
Z

I= (x − 2y)(x − y)λ + x dx + y(x − y)λ − y 2 dy
L
y
potpuni krivolinijski integral II vrste, u kome je L = AB ⊂ D proizvoljna kriva i λ ∈ R
konstanta.
(1◦ ) Odrediti λ tako da integral I ne zavisi od puta integracije L.
(2◦ ) Izračunati integral I za nad̄enu vrednost λ.
(1◦ ) Integral I je oblika (4.8.8) sa
P (x, y) = (x − 2y)(x − y)λ + x , Q(x, y) = y(x − y)λ − y 2 ,
odakle je
∂P ∂Q
= −2(x − y)λ − λ(x − 2y)(x − y)λ−1 , = λy(x − y)λ−1 .
∂y ∂x
Funkcije P (x, y), Q(x, y), ∂P/∂y, ∂Q/∂x su neprekidne u oblasti D za svako λ zbog
x − y > 0, pa je (4.8.9) dovoljan uslov za nezavisnost integrala I od puta integracije.
Jednakost (4.8.9), tj. ∂P/∂y = ∂Q/∂x, postaje
−2(x − y)λ − λ(x − 2y)(x − y)λ−1 = λy(x − y)λ−1
i, deobom sa (x − y)λ−1 > 0,

(2 + λ)(x − y) = 0 .
Kako je x − y 6= 0, to je
λ = −2 .
(2◦ ) Integral I izračunavamo primenom jednakosti (4.8.4). U tom cilju prvo odred̄u-
jemo potencijal u(x, y) prosled̄ujući postupak zasnovan na Teoremi 4.8.3, a u skladu sa
Napomenom 4.8.1.
Za λ = −2 je
x − 2y y
P (x, y) = + x , Q(x, y) = − y2 .
(x − y)2 (x − y)2
Zato iz prve od jednakosti (4.8.10) sledi
∂u x − 2y 1 y
= P (x, y) = +x= − +x ,
∂x (x − y)2 x−y (x − y)2
integracijom po x
Z h i Z Z Z
1 y d(x − y) d(x − y)
u(x, y) = − + x dx = − y + x dx
x−y (x − y)2 x−y (x − y)2
y x2
= ln(x − y) + + + v(y)
x−y 2
i diferenciranjem po y
∂u 1 x
=− + + v 0 (y) .
∂y x−y (x − y)2
Prema drugoj od jednakosti (4.8.10), tj. ∂u/∂y = Q(x, y), je dalje
1 x y
− + + v 0 (y) = − y2 ,
x−y (x − y)2 (x − y)2
odakle je
v 0 (y) = −y 2
i integracijom Z Z
y3
v(y) = v 0 (y) dy = −y 2 dy = − +c .
3
Potencijal je
y x2 y3
u(x, y) = ln(x − y) + + − +c .
x−y 2 3
Neka je (x0 , y0 ) ∈ D konkretno izabrana tačka. Tada je c = c(x0 , y0 ) konkretna
konstanta, pa izračunavajući
9 8 23
u(A) = u(3, 2) = ln 1 + 2 + − +c= +c ,
2 3 6
3 25
u(B) = u(5, 3) = ln 2 + + − 9 + c = ln 2 + 5 + c ,
2 2
za integral I dobijamo
23 7
I = u(B) − u(A) = ln 2 + 5 + c − − c = ln 2 + . 4
6 6
PRIMER 4.8.2. Neka je D proizvoljna prosto povezana zatvorena prostorna oblast,

takva da je x − yz 6= 0 za sve tačke (x, y, z) ∈ D i A(7, 2, 3), B(5, 3, 1) ∈ D. Takod̄e, neka
je Z
−yz dx + xz dy + xy dz
I=
L (x − yz)2
y
potpuni krivolinijski integral II vrste, u kome je L = AB ⊂ D proizvoljna kriva. Odrediti
potencijal u(x, y, z) ako je u(0, 1, 1) = −1, a zatim izračunati integral I.
Prvo proveravamo da li potencijal postoji u svim tačkama oblasti D, tj. ispitujemo
nezavisnost integrala I od puta integracije u oblasti D. Kako je
yz xz xy
P (x, y, z) = − , Q(x, y, z) = , R(x, y, z) = ,
(x − yz)2 (x − yz)2 (x − yz)2
to je
∂P ∂Q z(x + yz) ∂P ∂R y(x + yz) ∂Q ∂R x(x + yz)

= =− , = =− , = =− .
∂y ∂x (x − yz)3 ∂z ∂x (x − yz)3 ∂z ∂y (x − yz)3
Sve navedene funkcije su neprekidne u oblasti D zbog x−yz 6= 0, pa dovoljni uslovi (4.8.5)
važe.
Potencijal u(x, y, z) odred̄ujemo direktnom primenom formule (4.8.15). Za (x0 , y0 , z0 )
biramo konkretnu tačku (x0 , y0 , z0 ) = (1, 0, 0) i uočavamo da je (x0 , y0 , z0 ) ∈ D jer je
x0 − y0 z0 = 1 6= 0. Ova tačka je pogodna zbog R(x0 , y0 , z) = R(1, 0, z) = 0, pa se (4.8.15)
svodi na
Z x Z y
u(x, y, z) = P (x, y, z) dx + Q(1, y, z) dy + c
1 0
Z x Z y
yz z
=− 2
dx + 2
dy + c ,
1 (x − yz) 0 (1 − yz)
gde je c = u(x0 , y0 , z0 ) = u(1, 0, 0) nepoznata konstanta. Po izračunavanju odred̄enih

integrala, za potencijal se dobija
yz
u(x, y, z) = +c .
x − yz
Konstantu c nalazimo iz zadatog dodatnog uslova u tački (x, y, z) = (0, 1, 1). Kako je
u(0, 1, 1) = −1 + c i u(0, 1, 1) = −1, sledi c = 0 i
yz
u(x, y, z) = .
x − yz
Izračunavajući
3
u(A) = u(7, 2, 3) = 6 , u(B) = u(5, 3, 1) = ,
2
prema (4.8.4) se dobija i vrednost integrala
3 9
I = u(B) − u(A) = −6=− . 4
2 2
PRILOG
Osnovni nedostatak konvencionalnog načina predstavljanja prostornih ob-

jekata je nedostatak perspektive. Ilustracije radi, u ovom Prilogu pred-
stavljamo površi i krive sa Slika 1.4.29, 1.4.33, 1.4.34, 1.4.36, 2.3.4, 4.7.2,
uključujući i poziciju posmatrača, tj. perspektivu.
Na Slikama 1–5 su prikazane redom prostorne površi:
sfera x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
x2 y2 z2
elipsoid + + =1,
a2 b2 c2
p
konus z = a x2 + y 2 ,
¡ ¢
paraboloid z = a x2 + y 2 ,
cilindrična površ x2 + y 2 = a2 .
Slike 1, 2 i 5 prikazuju još presečne krive površi sa xy–koordinatnom ravni i

tačke prodora koordinatnih osa kroz površi.
Slika 1.
193
194 PRILOG
Slika 2.
Slika 3. Slika 4.
Slika 5.
PRILOG 195
Slika 6 prikazuje presečnu krivu cilindrične površi i sfere,
x2 + y 2 = ax , x2 + y 2 + z 2 = a2 .
Ova kriva se javlja u Primeru 2.3.2 i poznata je pod imenom Vivianieva

kriva.
Slika 6.
Slika 7 prikazuje presečnu krivu cilindrične površi i konusa,

p
x2 + y 2 = 2x , z = x2 + y 2 ,
koja se javlja u Primeru 4.7.1.
Slika 7.
LITERATURA
1. R. Dimitrijević : Analiza realnih funkcija više promenljivih, autor, Niš,

1999.
2. D. Mihailović, D. D̄. Tošić : Elementi matematičke analize II, Naučna
knjiga, Beograd, 1983.
3. G. V. Milovanović, R. Ž. D̄ord̄ević : Matematika za studente tehničkih
fakulteta, I deo, Nauka, Beograd, 1992.
4. G. V. Milovanović, R. Ž. D̄ord̄ević : Matematika za studente tehničkih
fakulteta, II deo, Čuperak plavi, Niš, 1996.
5. B. Rašajski : Analitička geometrija, Grad̄evinska knjiga, Beograd, 1973.
6. L. V. Stefanović : Matematika za studente tehničkih fakulteta – Vek-
torska analiza; Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni, površinski; Teorija
polja, Prosveta Niš, Niš, 1997.
7. D. D̄. Tošić : Matematika III, kratak kurs, autor, Beograd, 1996.
197
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
517.3 ( 075.8 )
СТЕФАНОВИЋ, Лидија
Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni,
površinski, Deo I: za studente tehničkih
Fakulteta / Lidija Stefanović. – 1. izd. –
Niš: Studentski kulturni centar, 2008 ( Niš:
Petrograf ). – VI, 197 str. : graf. prikazi; 25 cm
Tiraž 100. – Bibliografija: str. 197.
ISBN 978–86–7757–146–7
а) Интеграли
COBISS.SR–ID 150862604

Stefanovic - Integali PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stefanovic - Integali PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr Lidija Stefanović

SKC Niš, 2008.

Bilo kakvo umnožavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

Ova knjiga je proistekla iz višegodišnjeg rada autora u nastavi na Elek-

asistentu Prirodno–matematičkog fakulteta u Nišu, jer je pročitao veći deo

Niš, 2008. g. Autor

3.3.1. Izračunavanje dvojnih integrala 98

4. POVRŠINSKI INTEGRALI 142

1.1. Pojam krive, oblasti i površi

Prvo navodimo definicije nekih elementarnih topoloških pojmova ([3],

Prelazimo sada na definiciju krive i ostale pojmove vezane za krivu.

(1.1.1) x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] ⊂ R ,

gde su x(t), y(t), z(t) neprekidne funkcije na [α, β].

L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] .

Definicija 1.1.8. Prostorna kriva L je prosta ili Jordanova kriva ako

graničnim tačkama krive L. Još, reći ćemo da je L ograničena sa A i B.

x(α) = x(β) , y(α) = y(β) , z(α) = z(β) ,

zove se zatvorena prosta kriva ili kraće zatvorena kriva.

i nijedan drugi broj t ∈ (α, β) se ne preslikava u tu tačku. Uslovno rečeno,

x = x(t) , y = y(t) ; t ∈ [α, β] .

L: x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ; t ∈ [α, β] .

L: x = x(t) = t , y = y(t) = 0 , z = z(t) = 0 ; t ∈ [a, b] . 4

Nadovezujući se na Definicije 1.1.1–1.1.6, uvodimo pojam oblasti kao

Definicija 1.1.14. Otvoren i povezan skup D ⊂ Rn zove se oblast.

U skladu sa ranijim dogovorom, za prosto povezanu oblast sa Slike 1.1.1

Prelazimo na pojam površi.

(1.1.2) x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ; (u, v) ∈ Duv ⊂ R2 ,

Jednačine (1.1.2) su parametarske jednačine površi S, a postupak kojim

S: x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) ; (u, v) ∈ Duv .

Definicija 1.1.20. Prostorna površ S je prosta površ ako se jednačinama

Najjednostavniji slučaj je S = S1 ∪ S2 . Površ S je otvorena ako se

Definicija 1.1.21. Prosta ili zatvorena prosta površ S je glatka površ

neprekidne funkcije na Duv i za minore

S: x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) = 0 ; (u, v) ∈ Duv . 4

Vraćamo se na prostorne oblasti. Zbog analogije sa ravnim oblastima,

Na kraju, podsećamo čitaoca na sledeće pojmove ([5], str. 18–20).

Lxy : x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) = 0 ; t ∈ [α, β] ,

a projekcija Lx krive L na x–osu jednačinama

Lx : x = x(t) , y = y(t) = 0 , z = z(t) = 0 ; t ∈ [α, β] .

Takod̄e, prema Definiciji 1.1.19, projekcija Sxy površi S na xy–ravan ima

Sxy : x = x(u, v) , y = y(u, v) , z = z(u, v) = 0 ; (u, v) ∈ Duv .

Radi matematičke korektnosti kasnijeg izlaganja, na ovom mestu usva-

1.2. Orijentacija krive, oblasti i površi

1.2.1. Orijentacija i podela prostorne krive

Ako postoji parametar t i parametarske jednačine

(1.2.1) x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ; t ∈ [α, β] ,

kojima je definisana prosta ili zatvorena prosta kriva L, kriva L je dvosmerna

Dvosmerna kriva L je orijentisana kriva ako je na njoj izabran jedan od

Orijentacija krive može da se zada posredno ili direktno.

NAPOMENA 1.2.2. Otvorena kriva L sa graničnim tačkama A i B često se označava

Ukoliko jednu od orijentacija proglasimo pozitivnom, druga je negativna

zadatoj orijentaciji odgovara opadajuća promena parametra x, pa je to ne-

zadata orijentacija je pozitivna jer joj odgovara rastuća promena parametra

Specijalan slučaj prostornih krivih su zatvorene krive u nekoj od koordi-

Izdvojene koordinatne ravni sa Slike 1.2.5 su prikazane na Slici 1.2.6.

NAPOMENA 1.2.3. Definicija 1.2.2 podrazumeva koordinatni sistem desne orijen-

Očigledno je da su Definicije 1.2.1 i 1.2.2 različite jer Definicija 1.2.2

od parametra. Kao ilustraciju navodimo primer jedinične kružnice L u xy–

L: x = cos ϕ , y = sin ϕ ; ϕ ∈ [0, 2π] ,

Izaberimo rastuće vrednosti parametra ϕ, npr. √ ϕ =√0, ϕ = π/4, ϕ = π/2.

Slika 1.2.7. Slika 1.2.8.

Zaključujemo da su kriterijumi iz Definicija 1.2.1 i 1.2.2 ekvivalentni samo

Navodimo još nekoliko pojmova koji su od interesa za ovaj kurs, uz do-