građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12.

1 / 2009

PRIMENA TEKSTILA U ARHITEKTURI

Svetlana Vrećić 1

Rezime: Novi materijali podstiču na drugačije pristupe u oblikovanju prostora i

objekata. Dat je prikaz različitih vrsta vlakana i vrsta tehničkih tekstila koji se
koriste u savremenoj arhitekturi. Istaknut je značaj razvoja tekstila i upotrebe tekstila
kao materijala budućnosti.

Ključne reči: arhitekstil, tehnički tekstil, arhitektura, vlakna, visokogradnja, objekat

Summary: New materials encourage different approaches in the shaping of space

and buildings. Different types of textile fabrics and up-to-date types of technical
textiles are presented. The importance of textile development and use of textiles as
materials of the future are emphasized.

Key words: architextile, technical textile, architecture, fabrics, building engineering,

building

Tekstili su se koristili od davnina za dizajn

1 UVOD
Sa društvenim promenljivim kulturnim i
potrošačkim zahtevima, arhitektura je morala da dâ
odgovor stvaranjem dinamičnih, fleksibilnih,
interaktivnih događaja i procesa koji se baziraju na
prostoru. Konvencionalni teški građevinski materijali
nisu bili spremni da odgovore ovim potrebama.
Istraživanjima i saradnjom između teoretičara,
arhitekata, inženjera, dizajnera tekstila i umetnika,
danas postoje nove mogućnosti kombinovanja
arhitekture sa tekstilom. Ovakav hibrid poznat je pod
nazivom arhitekstil (sl. 1).
Slika 1 – Arhitekstili kao spoj arhitekture i tekstila
stambenih jedinica. Neke nomadske grupe i dalje se u
velikoj meri oslanjaju na tekstil za gradnju stanova.
Suprotno starim teškim zidarskim strukturama težina,
fleksibilnost, mobilnost i bezbednost tekstilnih tkanina
omogućavaju nomadima da premeštaju svoja naselja.
Arhitekstili su pogodni za privremene, kratkotrajne
i prenosive strukture koje su nastale kao posledica
pojave novih arhitektonskih i građevinskih tipologija,
programa i funkcija.
Cilj ovog rada je da dâ pregled vrsta vlakana i
tkanina koje se koriste u arhitekturi, kao i neke
primere njihove praktične primene.
2 VRSTE VLAKANA
Tehnički tekstili su tekstili koji se upotrebljavaju u
industriji.
Razvoj visokokvalitetnih vlakana započeo je u
prvoj polovini XX veka i to industrijskom
proizvodnjom vlakana od rajona, acetata, najlona,
poliestera itd., koja su zamenila do tada
upotrebljavana prirodna vlakna. Danas se istražuju

243
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
tzv. pametna vlakna s fizičkim i hemijskim svojstvima
koja će upotrebi tekstila u industriji u budućnosti dati
novu dimenziju (npr. ugljenične nanocevčice).
2.1 STAKLENA VLAKNA
Staklena vlakna se koriste još od Asiraca i
Rimljana. Silicijumov dioksid čini trodimenzionalnu
mrežu hemijskih veza. Čvrstoća i hemijska stabilnost
staklenih vlakana se povećava uz dodatak drugih
oksida. Staklena vlakna su relativno hemijski
neaktivna, slabi su provodnici toplote i zvuka,
negoriva su.
2.2 KERAMIČKA VLAKNA
Imaju veliku otpornost na visoke temperature, a da
pritom ne dolazi do deformacija ili slabljenja zatezne
čvrstoće. Keramička vlakna ne korodiraju i brzo
provode toplotu. Slabe karakteristike su njihova velika
gustina i krhkost (Marcin, 2009).
2.3 ARAMIDNA VLAKNA
Aramidna vlakna su sintetički polimeri prvi put
proizvedeni šezdesetih godina. Najpoznatija aramidna
vlakna su kevlar i tvaron. Imaju veliku čvrstoću na
zatezanje. Jednostavnije se tkaju od staklenih,
ugljeničnih ili keramičkih vlakana. Odlikuje ih manja
gustina i velika čvrstoća na zatezanje. Otporna su na
rezanje, požar, hemikalije i koroziju.
2.4 UGLJENIČNA VLAKNA
Javljaju se šezdesetih godina. U podužnom smeru
imaju visok moduo elastičnosti i veliku čvrstoću,
toplotnu i električnu provodljivost. Otporna su na
požar i nagrizanje, lagana su i omogućavaju dobru
apsorpciju vibracija. Njihova slaba karakteristika je
krhkost. Izrađuju se od celuloznih i poliakrilnih
vlakana, od smole, poliamida, polivinilalkohola i
ugljovodonika.
2.5 UGLJENIČNE NANOCEVČICE
Ugljenične nanocevčice su se prvi put pojavile
1991. godine. Poznata su pod imenom supervlakna
zbog svojih izvanrednih mehaničkih, električnih i
toplotnih svojstava. Izrada se temelji na cepanju veze
C-C pomoću lasera pri temperaturi od 1200 °C.
Ugljenične nanocevčice mogu biti jednoslojne,
dvoslojne i višeslojne (Koprivec, 2006).
244
nauka + praksa 12.1 / 2009
3 VRSTE TEHNIČKIH TEKSTILA
Tehnički tekstili se dele na: agrotekstile, tekstile za
građevinsku industriju, tekstilnu industriju,
geotekstile, tekstile za domaćinstvo i dom,
industrijske tekstile, medicinske tekstile, tekstile za
automobilsku industriju i druga transportna sredstva,
ekološke tekstile, tekstile za ambalažu, zaštitne
tekstile, tekstile za sport.
Tehnički tekstili se javljaju u obliku kompozita,
membrana, trodimenzionih tkanina i netkanih tekstila,
pametnih tekstila i biomimetičkih tekstila.
3.1 KOMPOZITI
Kompoziti se u visokogradnji upotrebljavaju pod
nazivom laminati. Kompozit je sastavljen od dve
komponente: matrice i faze učvršćivanja (Craig Long,
2007). Matrica fiksira i učvršćuje krhka i lomljiva
vlakna da bi kompozit podneo opterećenje. Pored toga
obezbeđuje otpornost kompozita na spoljne uslove
(ultraljubičaste zrake, vlagu). Faza učvršćivanja u
kompozitu su hemijska ili prirodna vlakna. Mogu biti
kratka, duga ili neprekinuta. Rezultat rada između
inženjera i sportista je pleteni kompozit Flex-Foot-a
koji omogućuje sportistima sa amputiranom nogom
različite poduhvate (sl. 2). Pleteni kompozit od
ugljeničnih vlakana oblikovan je kao laka, čvrsta i
otporna odskočna daska.
Slika 2 – Sportista sa amputiranom nogom koristi
kompozit od ugljeničnih vlakana
3.2 MEMBRANE
Membrana je sastavljena od tkanine koja
obezbeđuje čvrstoću i prevlake koja je zaštita od
vlage, ultraljubičastog zračenja, požara i mikroba.
Umesto pamučnih koriste se sintetički tehnički
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
tekstili. Lakši su, čvršći, otporni na truljenje, sunčevu
svetlost i vreme. Membrane se izrađuju od sledećih
tkanina (Koprivec, 2006):
3.2.1 Pamučne tkanine
Pamučne tkanine su impregnirane što im
omogućava vodonepropustljivost i otpornost na požar
i mikrobe. Uglavnom se izrađuju bez dodatnih obloga.
3.2.2 PTFE tkanine
Politetrafluoroetilen (PTFE) je fluoropolimer
poznat pod nazivom teflon. PTFE u vidu premaza je
neosetljiv na hemikalije i lako podnosi različite
temperature. Otporan je na požar i na ultraljubičaste
zrake. PTFE tkanina je negoriva, otporna na
nagrizanja, ima gustinu 710 g/m3 (Marcin, 2009).
Propušta do 37% svetlosti. Trajnost PTFE tkanine je
oko 25 godina.
3.2.3 ETFE tkanine
Etilen-tetrafluoroetilen (ETFE) je fluoropolimer.
ETFE tkanina sa prevlakom propušta difuznu svetlost
u dnevnom spektru. Upotrebljava se za dizajn
unutrašnjih prostora, a sa oblogom propušta 90%
svetlosti (sl. 3), što nije moguće postići ni sa jednom
drugom membranom. ETFE tkanine se uglavnom
upotrebljavaju za pneumatske strukture.
Slika 3 – The Water Cube-Nacionalni plivački centar u
Pekingu, ETFE tkanina
3.2.4 PVC tkanine
Polivinilhlorid je polimer koji pri sagorevanju
postane plastičan, a nakon hlađenja zadržava oblik
(Neuteling, 2008). Tkanine od PVC-a imaju veliku
rastegljivost i malu otpornost na ultraljubičaste zrake.
Mogu biti providne ili višebojne i imaju dobre
protivpožarne karakteristike. Glavni problemi su što je
PVC toksičan u proizvodnji i što nije biološki
razgradiv.
3.2.5 Tkanine sa staklenim ili aramidnim vlaknima
prevučene PTFE-om, silikonom ili PVC-om
nauka + praksa 12.1 / 2009
Membrane premazane PTFE namazom su
hidrofobne, hemijski inertne i nezapaljive. Koriste se
za stalne građevine (najčešće za pokrivanje aerodroma
i stadiona). Tkanina od staklenih vlakana obložena
silikonom propušta do 80% svetlosti.
3.2.6 Poliesterske tkanine prevučene PVC-om
Poliester prevučen PVC-om je elastičan za vreme
obrade i idealan za privremene zgrade (sl. 4), nema
dugu trajnost i jeftiniji je od staklenih vlakana.
Slika 4 – Sprach pavilion, Austria -naduvana struktura
pokazuje fluidnost komunikacija i informacione
tehnologije, poliester prevučen PVC-om
3.2.7 Polipropilen - PP
Polipropilen je termoplast sa dobrim mehaničkim
karakteristikama. Otporan je na hemikalije. Obrađuje
se metodama livenja ili naduvavanja. Ima
visokosjajnu površinu. Polipropilen u obliku
membrane je alternativa PVC membranama, iako se
većinom radi za sekundarne građevine (npr.
poljoprivredne građevine). Prednost polipropilena je u
mogućnosti recikliranja.
3.3 TRODIMENZIONALNI TEKSTILI
Predstavljaju grupu tekstilnih poluproizvoda koji
mogu da budu tkani i netkani tekstili.
3.3.1 Trodimenzionalni tkani tekstili
Nastaju u procesu natapanja tekstilnih
poluproizvoda polimerom, nakon čega se oblikuju u
formu koja se zadržava posle stvrdnjavanja. Stabilni
su po visini i dužini i savitljivi su u poprečnom smeru.
3.3.2 Trodimenzionalni netkani tekstili
Javljaju se u obliku tankih ploča ili tkanina iz
proizvoljno orijentisanih vlakana koja se međusobno
povezuju trenjem i/ili kohezijom odnosno adhezijom
(a ne tkanjem, pletenjem, šivenjem). Netkani tekstili
mogu biti napravljeni od prirodno ili veštački
dobijenih vlakana. Dobri su zvučni i toplotni izolatori.
Najpoznatiji je aerogel (sl. 5) otkriven 1931. godine za
potrebe NASA.
245
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12.1 / 2009

4 ZAKLJUČAK
Najnoviji tehnički tekstili su materijali koji se
dokazuju u brojnim industrijskim granama. Takva
vrsta materijala ima izvanredna fizička svojstva i
otpornost na raznovrsne spoljne uticaje. Većina
Slika 5 – Trodimenzioni netkani tekstili-aerogel odgovara strogim ekološkim normama. Smatraju se
materijalom budućnosti, što pokazuju sledeće
3.4 PAMETNI TEKSTILI strukture i objekti (sl. 7, sl. 8):
Današnja istraživanja su usmerena ka pronalaženju
pametnih vlakana sa karakteristikama kao što su
istovremena čvrstoća i elastičnost, toplotna
neprovodljivost i električna provodljivost,
nekorozivnost, samočišćenje. Razlikuju se sledeće
vrste pametnih tekstila:

3.4.1 Tkanine sa posebnim učincima:

• Tkanine sa različitim vizuelnim karakteristikama
• Porozne i propusne tkanine koje "dišu" i otporne
Slika 7 – Fleksibilne tekstilne “opeke”, pamučne tkanine
su na vodu.

3.4.2 Tkanine koje menjaju svojstva:

• Termohromatične tkanine (menjaju boju pri
temperaturnim promenama)
• Fotohromatične tkanine (menjaju boju pri
izloženosti svetlu, sl. 6).

Slika 8 – Kuća Folie u Francuskoj, fasada je izrađena od

nerđajućih čeličnih vlakana

Slika 6 –Fotohromatične tkanine-izlaganje svetlu
enterijera daje razne boje-od bele do plave
3.4.3 Tkanine koje menjaju fizičko stanje:
Omogućavaju kontrolisanje toplotne sredine. Pri
određenoj temperaturi tkanine menjaju stanje iz
čvrstog u tečno, gasovito i obratno. Za sada se
upotrebljavaju samo za izradu sportske odeće.
3.5 BIOMIMETIČKI TEKSTILI
LITERATURA
[1]. Koprivec, Lj., Zbašnik-Senegačnik, M., Kušar, J.
(2006) Uporaba tehničkih tekstila u visokogradnji.
Građevinar, Ljubljana, br. 58, str. 889
[2]. Craig Long, A. (2007) Design and manufacture of
textile composites. Mančester: England Textile Institute
[3]. Neuteling, G., Nolin, F. (2008) Caffeoyl coenzyme A O-
methyltransferase down-regulation is associated with
modifications in lignin and cell-wall architecture in flax
secondary xylem. Parois Végétales et Matériaux Fibreux,
Reims, br.224, str. 20
[4]. Marcin, L., Maire, J., Carrère, N. (2009) Prévision de
la tenue de structures composites tissés 3D en présence de
singularités, JNC, Tuluz, br. 72, str. 7

Biomimetički tekstili oponašaju prirodu i njene

procese. Razvoj ovih vlakana se zasniva na biološkim
sistemima i organskim strukturama.

246