Erih Koš

• Kentaur • Naučna fantastika

ul'
Biblioteka Kentaur« » 's Naučna fantastika
f *■
 Slika na koricama
Milić od Mačve:
Ukleti slikar (detalj)

Urednik
Ivan V. Lalić
Oprema knjige
Dobrilo M. Nikolić
Tehnički urednik
Franjo Komerički
Korektor
Zvezdana Đurić
Izdavač
Izdavački zavod „Jugoslavija“
Beograd, 1977.

Štampa i povez
Beogradski izdavačko-grafički zavod
Beograd, Bulevar vojvode Mišića 17
Ti raž 5000 primeraka
 Erih Koš
Sneg i led

JUQOSLAVIJA
Beograd
Some say the w orld w ill end in fire,
Some say in ice.
From what I ’ve tasted o f desire
I hold w ith those who favor fire.
B u t i f it had to perish twice,
I th in k I know enough o f hate
To say that fo r destruction ice
Is also great
A nd w ould suffice.

ROBERT FROST: „ FIRE AND IC E “

Neki kažu skončaće svet u plamenu,

D rugi kažu u ledu.
Što se mene tiče, držim se onih
K oji prednost daju prvom znamenu.
A li ako b i dvaput trebalo da se gine,
M islim da znam k o lik i je m ržnje je d
Da bih m ogao reći: za razaranje je led
Takođe povoljan.
I dovoljan.

ROBERT FROST: „ PLAMEN / LE D “

Led pokriva deseti deo Zemljine površine, a najveći njegov
deo leži na granicama ljudske civilizacije. Za vreme posled-
njeg ledenog doba, pre 18.000. godina, bilo je na Zemlji tri­
put više leda, a pokriveno je gotovo trećinu njene čvrste po­
vršine. Mi se, možda, sada nalazimo u poslednjoj trećini
ovog doba. Praćenje kretanja leda i njegovog topljenja daje
utisak da se zemlja zagreva. Ali, mi ne znamo da li će led
nastaviti da se topi. Led i misterija ledenih doba jedan su od
glavnih problema Međunarodne geofizičke godine. . .
Izgleda da led napreduje i da se povlači u malim i velikim
ciklusima. Velika 'ledena površina počela je da se povlači
pre 10.000 —- 11.000. godina, u vreme kad je Zemlja bila
nešto toplija no što je sada. Onda, otprilike pre 2.500. godi­
na, led je počeo da napreduje za vreme perioda koji glacio-
lozi nazivaju „malim ledenim dobom“ . Led je nastavio da
napreduje u toku 18. i 19. veka. Stanovništvo Alpa pratilo
je njegov porast, mereći ga za vreme ovog „malog ledenog
doba“.
Iznenadno, kao što je došlo, tako se i povuklo ovo „malo
ledeno doba“, a led je počeo da se povlači. Ima, međutim,
znakova da lednici opet rastu u nekim oblastima. Na severo-
zapadu SAD lednici su opet počeli da napreduju. Da li se
radi o lokalnoj pojavi ili o tendenciji šireg značaja, danas
nam još nije poznato.
U međuvremenu prinuđeni smo da živimo u društvu sa
svetskim ledom, nastojeći da ga upoznamo.
(Iz jednog izveštaja o radu Međunarodne geofizičke go­
dine.)
ï
 I

Bbi, cytqap, KaMeHb, cyptapb, ne fl

A. C. rPMBOEflOB

Vi ste, gospodine, kamen, gospodine, led

A. S. GRIBOJEDOV
Sedeli su jedan prema drugome, s obe strane široke, hladne
ploče pisaćeg stola. Razgovor je, u stvari, bio završen, i nije
viSe imalo šta da se kaže. Znali su to obojica. Generalni di­
rektor Direkcije za opšti promet, Stojan *7- Stole Plećaš,
umoran i nestrpljiv, malo se odigao sa stolice. Posetilac, po-
gružen i uveo, još je oklevao.da ustane i pokušavao posled-
iiji put:
„Znači, ništa?“
„Ništa! Ne mogu da ti pomognem.“
Soba je odisala konforom, prijatnim, malo oporim i gor­
kim mirisom lakovanog plemenitog drveta, i skupim, parfi-
misanim duvanom. Navrh pripremljenih, raširenih, jutrošnjih
novina, gotovo preko cele stranice, tekao je dug i mastan
naslov: „OPET BEZ SPORAZUMA! HLADNI RAT SE
NASTAVU A. ODVIŠE LEDA NAGOMILANO MEĐU
VKLIKIM SILAMA.“ Prebirao je redove mehanički, očima
samog, i, već neprijatno osećajući prisustvo zapuštenog, loše
odevenog molioca, direktor je mislio: „Bože, koliko je
olinjao i ostario! Izgleda kao da mi je otac! Sam sebe ne ce-
ni, pa otkud će onda drugi.“
Nastala je neprijatna tišina. Čulo se u jednom trenutku ti­
ho kuckanje pisaće mašine iza pojastučenih vrata. Zazvonio
je jedan od telefona i generalni direktor se odazvao. Sekre-
larica mu je priskakala u pomoć. „U redu, u redu! Gotovi
smo. Sad ću odmah. Najviše za pet minuta“ , rekao je, da bi
posetilac shvatio da je vreme da ide. Pogledao je na sat, za
nekoliko stepeni još hladniji i zvaničniji. „Pa dobro, što se
sam nekako ne snađeš? Misliš da ljudi zaista nemaju prečih
poslova no da jednako misle šta svakom čoveku treba i kak­
ve ga nevolje muče. Ima more drugih problema. Eto po­
kazao je na akta pred sobom vidiš li kolika je gomila.
Jedva sam ugrabio da s tobom porazgovaram. Nisam mogao
da te odbijem. A li, niti znam šta da uradim, niti umem da ti
pomognem. Veruj, nemamo šta dalje da raspravljamo. Da si
mi javio šta hoćeš, savetovao bih ti da oko toga ne gubimo
uzalud reči.“
„Da, da. Biće da imaš pravo.“ Priznao je čovek. „Sam
sam kriv; nisam umeo da se snađem. Hvala ti! I nemoj mi
zameriti. Oprosti što sam ti oduzeo toliko vremena.“
12

Podigao se da ide. Napolju se nebo natuštilo: martovsko

nestalno vreme pretilo je da naglo okrene. U sobi je postalo
toliko tamno da je gotovo trebalo upaliti svetlost. Drug ge­
neralni direktor pošao je do prozora da bi razgrnuo zavesu.
Zadržao se posmatrajući kroz okno ulicu, kola i prolaznike
koji su žurili.
„Ništa, molim te, nemoj da zahvaljuješ. Najzad, stari smo
drugovi, i to je najmanje što sam mogao da učinim za tebe.
Šta ćeš, treba se nekako snalaziti; ne vredi pozivati se na za­
sluge i prijateljstva; ne možemo svi da se pretvorimo u do­
brotvore i guvernante. Treba realno gledati. Objektivno.
Shvatiti da životom vladaju studeni, neumitni, ponekad i su­
rovi zakoni; ledena logika razvoja i hladni zakoni posto­
janja. Jesi li čitao jutrošnje naslove u novinama: ,Opšte za­
hlađenje u odnosima... Na svim stranama snežne bure i
mrazevi hladnog rata. . .’ Dragi moj, samo hladnoća i led!
Sveopšta hladnoća i sveopšti led! U svetu, i u društvu, na­
polju u prirodi, i ovde među nama i u nama. Evo, po kalen­
daru i našim iščekivanjima danas bi trebalo da počne pro-
leće. Umesto toga vidiš šta se dešava: ponovo zima. Sneg,
sneg i led. Studen i mraz. Ledeno doba?“
U sumračnoj sobi naglo je zahladnilo i obojica — krupni,
plećati direktor i mršavi, zamukli molilac — u isti mah su
zadrhtali i stresli se. Napolju, na ulici, preko tamnosivih
lica kuća preletale su krupne pahulje snega, teške i prljave,
a odmah zatim naišao je vetar i sitan sneg počeo je da
veje u kovitlac. Ljudi, crni i mokri, žurno su se sklanjali. A
već je sve bilo zimski sivo, hladno i neprijatno.
Gledali su neko vreme šta se napolju dešava, zaneti, za­
boravljajući na razgovor koji su maločas vodili. Nagao za­
mah vetra udario je o prozor. Kao da ga je probio i prodro
u sobu, zaljuljao je zavesu i luster na tavanici. Obojica, u
istom trenutku, trgli su naglo unazad, odmakli se od prozora
i povukli dublje u sobu, kao da su se uplašili da će se stakla
prosuti po njima, a vetar spolja dograbiti ih svojom hladnom
rukom, stegnuti ih za gušu i odvući sa sobom nekud u mrak,
u studen i u nepoznato.
„Imam sad konferenciju, Tomiću“, rekao je generalni
hladno. „Ne mogu duže da te zadržavam.“
I tako, usturivši se, odvojivši se i odelivši studenim, ne­
probojnim zidom službene zvaničnosti, oporošću svoga glasa
i ledenim bleskom stakala svojih naočari, gledao je kako se
porušeni čovek okreće u mestu i, spustivši glavu, gledajući
pogruženo sebi pred noge, nekako avetinjski nestvaran i da­
lek, upućuje bez šuma, korak po korak, tamo ka vratim a...
Ne pada sneg da p o m o ri svet,
Nego da svaka zverka svoj trag pokaže

NARODNA POSLOVICA
í « fe ‘
 1
Zima je do tada bila srazmemo blaga. Javila se istina, rano:
početkom novembra obelio je mraz krovove, ali se tempera­
tura nije spuštala niže ispod nule. Prvi sneg je legao na zem­
lju tek negd^u januaru i nije se dugo održao. Sledeći su pa­
dali još u dva maha, pa se i oni brzo podizali. Smenjivali su
se laki mrazevi s toplim bjelojugom, a svet je u razgovoru o
vremenu i njegovim ćudima počeo da tvrdi kako se klima
izmenila: postala je blaža i proleće krenulo u susret jeseni.
Sneg, koji je krajem marta pao, došao je zato iznenadno,
kad mu se više niko nadao nije, neželjen i u nevreme, kao
dete u ostarelih roditelja. Dan je osvanuo šaren, čakarast,
jedva nešto malo mutniji no dva-tri prethodna, ali su oblaci
umesto da počnu da se čijaju i tanje, negde pred podne, na­
glo otežali, nebo se nasumorilo i spustilo niže, nad same
krovove kuća, pritislo ulice, i izgledalo je da će sa njega,
odozgo, limiti kiša. Oko jedanaest, umesto kapi, stale su da
promiču, jedna za drugom, retke pahulje, polako se otkida­
jući sa svoda i nimalo ne žureći zemlji. Zastudelo je naglo;
za pahuljama naišla je odmah košava i sneg je krenuo po
scveru. Topio se isprva, ali je ubrzo oprašio ulice, a predve-
če ih već prekrio pedalj visoko.
Niko mu se nije obradovao. Jedino su sad kestendžije, po
uglovima, jačim glasom vikali: „Kesten vruć!“, a testeraši i
sezonski gradski čistači, izvirujući iz svojih skrovišta, posma-
trali ga s mešanim osećanjima; sneg im je obezbeđivao rad u
varoši, ali odlagao povratak kućama, u sela. Dežurni meteo­
rolog, sinoptičar, pogledao je besno kroz prozor, zapisao u
svoju svesku: „Kratkotrajno pogoršanje vremena, sa snegom
u poslepodnevnim časovima“ , i dodao tiše, samo za sebe:
„Eto, sad će opet terati šegu s nama!“ Dva penzionera, izla­
zeći iz kavane, pružili su ruke ispred sebe da bi videli šta
pada, napipali pahulje i otvorili kišobrane. „Sve se poreme­
tilo! Ne zna se više ni kad je vreme snegu. I on je, eto tanak
i topi se kao naše penzionerske prinadležnosti“ kazali su i
pošli niz ulicu, vukući teške i trapave noge kroz prvu lapavi-
cu. „Nema proleća!“ uzdahnuo je mladi par u parku, nema­
jući gde da se skloni, a jedna pahuljica topila se na licu de-
vojke i klizila joj niz obraz kao suza. Dežurni službenik u
komunalnom odseku uzalud je dotle tražio šefa gradske či-
16

stoće, koji je celo poslepodne sedeo s društvom i igrao pre­

feransa, a kad se predveče, reda radi, javio telefonom kan­
celariji i otud mu poručili: „Pada sneg, druže načelnice!“
odgovorio je ljutito: „Pa i ja vidim da pada. Šta je s time
što pada?“ „Hteo bih da znam treba li da mobilišem čistač-
ku kolonu?“ „Ma kakvu kolonu. Istopiće se do sutra. Nego,
odlazim sada kući i nemoj više da me tražiš!“ rekao je, i
vratio se kartama, nezadovoljan, jer je gubio.
Samo su se još deca zabavljala, trčeći i prašeći kroza sneg
kao mladi psi. Grudvala su se dok nisu pogodila u lice neku
prolaznicu, i ova uzela da preti i da psuje. Razbežala su se
kućama, i posle su za njima vikali i kućepazitelji i ukućani
grdeći ih što su na cipelama uneli sneg u hodnike i u sobe.
A majka je dotle, stojeći pored ogledala, zakopčavajući
haljinu, sa ukosnicom među stisnutim usnama, nastavljala da
se žali na sneg. ,,Ko se tome u ovo doba mogao nadati? Sad
ne znam šta da obučem. Pa bar da imaš kola; kako ću u
ovoj haljini i u ovim cipelama kroz sneg?“ Muž je požurio
da kaže: ,,U redu, u redu, prestani da to pominješ. Pozvaću
taksi.“ I onda, dok je vezujući mašnu mislio o novcu koji će
potrošiti, setio se još da upita: „Je li, molim te, kako mi ono
stojimo sa ogrevom?“
„Što pitaš? Imamo još malo, koliko je potrebno za ovo
nekoliko dana. Ne može ovo dugo potrajati.“
Obukla je kaput; on je okretao brojčanik telefona. Utr­
nuli su svetlost i izišli su.
Na periferijskim ulicama bilo je mračno; krupne i guste
pahulje snega zasenile su retke svetiljke. Automobili su vo­
zili polako, šoferi su u sporednijim ulicama jednako pritiska­
li sirene, a ulazeći u uzanu Skopsku ulicu sasvim su smanji­
vali brzinu i ustavljali se prema svetlosti koja je dolazila sa
svih prozora kuće. Zvanice, kako su stizale, izvlačeći se iz
kola podizale su jake na kaputima, uvijale se šalovima da im
pahulje ne bi padale za vrat i kvasile im kosu. Podižući sku-
teve haljina i krajeve nogavica, gazile su kroz visoko napa­
dali sneg. Na vratima, kao psi kad izlaze iz vode, otresali su
ga sa sebe i, topćući nogama, upadali u hodnik. A tamo su
svi redom pozdravljajući se sa domaćinom, rukujući se i
klanjajući se, izgovarali istu rečenicu kao da je prvi kazuju i
smejali se pri tom kao da nešto neobično smešno govore:
„Srećno nam proleće!“
Domaćica, pošto bi se svakog puta ljubazno nasmejala,
začudila bi se uvek ponovo: „Ah, da! Zaista! Imate pravo;
dvadeset i prvi mart! Sasvim sam smetnula s uma.“ I zatim,
uvodeći goste u sobe, zahvaljivala: „Ah, baš lepo od vas što
ste došli. Pobojala sam se da nećete hteti izići po ovom ne­
vremenu. Izvolite desno, svi su se već gotovo sakupili.“
U sobama je bleštavo svetio i prijatno toplo. Gore sve si­
 jalice u lusterima, na zidovima i na stolovima pod abažuri-
ma. Odbija se svetlost od žutog parketa i laka na nameštaju
od vaza, stakla na slikama i svile na jastucima. Zaborav­
lja se na neprijatni dodir sa snegom i vlažnom, studenom
izmaglicom i, kao u vodi kupatila, telo se predaje meko-
ti fotelja, toploti vazduha i izlaže svetlosti kao suncu na
plaži. Sve spoljne ostaje odeljeno, s onu stranu zidova i
prozora, zastrtih mrakom, crnih i neprobojnih, kao na dnu
duboke neprovidne vode, i osvetljeni krug lebdi usamljen
kao pega sunca u potpunome mraku. Razgovor ovde dobija
nešto nesputano i neobavezno, oblik ćaskanja u kome slo­
bodno, bez zazora i bez veza stvarnosti, ¡&ačući s jedno na
drugu, mogu da se izlažu, u stvari, više sopstvene pomisli no
vlastiti pogledi i istinska uverenja, kao u igri, bez namere i
svrhe, još nedorečeno i bez prave snage. Ispijaju se polako
čašice rakije i vermuta, grickaju slani kolačići, i preko gut­
ljaja i zalogaja govorka o vremenu, o ličnim i sličnim stvari­
ma koje se pitaju, a ne slušaju, govore, a ne pamte. Razgo­
vor se zagreva sporo i postepeno, kao voda na laganoj vatri,
čisti se grlo i isprobava glas, i ovlaš, bez prave snage, prevla­
ci preko žica, kao gudači pred veliki koncerat, kao oštrenje
noževa pred veliku gozbu, i niko još neće da pokaže šta
može. U stvari, čeka se najvažniji gost večeri. Zna se, on će
doći poslednji i njegova pojava na vratima i ulazak u sobu
znak su za drugi stav i stvarni početak predstave.
Napolju zaista zvoni i domaćica, već zabrinuta i uznemire­
na, žurno izlazi i spolja se, kroza staklena vrata, čuje njeno
uzbuđeno, srećno, vrapčije cijukanje. Malo zatim vraća se u
sobu, vodeći ga pod ruku, njega, druga generalnog direkto­
ra, koji, omalen ah poširok, plećat čovek, ide za njom za­
valjen kao da se opire, i ulazeći u sobu smeška se neodre­
đeno — u stvari nikome — kao što to čine govornici na
velikom zboru ili glumci na pozornici.
„Zamislite“, ponavlja ona, „zamislite koliko je već napa­
dalo snega. Kola su se ovamo jedva probila. Drug direktor
je deo puta morao da ide peške. Ćelom Niškom morao je
da gazi! Bar sto pedeset metara. Siromah!“ kazala je. „Secfi-
te sad, odmorite se i ogrejte.“
Neki sitni, kratkovidi čovek sa riđim licem ljutitog psića,
koji kao književnik i dežurni zlobnik kruga ima povlasticu
da neguje i slobodno kazuje zle i opake primedbe crnog hu­
mora, ubacio je, pakosno po običaju, ni glasno odviše da bi
bilo ozbiljno shvaćeno, ni toliko tiho da se ne bi čulo: „Ako,
šta je to za druga direktora, navikao je on na to za vreme
rata. Neka se sada, bogme, opet vežba. Može mu zatrebati!“ '
Domaćica mu ipak preti prstom, a direktor koji se u duboku
i meku fotelju spušta oprezno, kao neplivač u nepoznatu vo­
du, gleda u neprilici oko sebe, ne znajući kako da tu pri-
 18

medbu shvati, sa šaljive ili sa ozbiljne strane i, najzad pošto

je osetio dno pod sobom i slobodno pružio noge, za svaki
slučaj, počeo je:
„Bogme sanfi se i nahodao. Sećam se, baš tako, maršovali
smo ceo dan, a zatim forsirali reku. Gazili smo vodu, kad
predveče, iznenadno, udari sneg. .
To je uvod « pričanje ratnih uspomena. „Jedina stvar ko­
ju je doživeo“ , šanuo je zlobnik nekom na uvo. „1 jedino
što ima da kaže.“ Ostali su direktorove ratne priče već čuli,
znaju da dugo traju, ali se pretvaraju da slušaju, a domaćica
iz druge sobe priskače u pomoć i poziva goste za trpezu.
,,Ko zna kalfo je sad napolju. Možda sneg još pada?“ pita
preko zalogaja jedna od žena i gleda put tamnih prozora iza
kojih se ništa f>e vidi i ne čuje. Domaćica, ostavljajući je i
obrćući se već drugima, ljubazno joj još nudi svoje usluge:
„Ako vam slučajno ustreba ogrev, javite sutra. Daću vam
vezu“, i glavoir) pokazuje na direktora, a on, žureći joj u su­
sret, nazdravlja sa čašicom u ruci:
„Odlično! U vaše zdravlje! Gde ste to nabavili!“
„Zna se. Ceo sanduk su poslali. Nismo mogli da odbi­
jemo.“
Predstavila iflu je mladog slikara kome bi svakako trebalo
otkupiti neku sliku. Tražili su mu onda da pomogne i inter-
veniše u vezi s nečijim zaposlenjem i nameravanim putem u
inostranstvo. Obećao je da će to još koliko sutra urediti, za­
molili su ga da oprosti što ga saleću molbama i intervencija­
ma, ali je on odmahnuo rukom i odbio sva zahvaljivanja:
„Molim vas“, fekao je, ,,šta je to? Malenkost jedna. Sit­
nica!“
Prešlo se onda u domaćinovu biblioteku, gde je prijatnije
i intimnije. Služeno je vino, sitni kolači i kava. Sedelo se na
sofi, u foteljama na niskim tronošcima, pa i na jastučićima
posutim po debelom ćilimu. Tako je izgledalo prirodnije i
slobodnije. U novinama je opet bilo vesti o nekakvim bor­
bama i domaćih je rekao da on u sukobu između Arapa i
Francuza ne može da se ne izjasni za ove poslednje. Šta bi
bilo bez njih, bez njihove kulture? Bodler, Rembo, nabrajao
je, Malarme, Apoliner i Lotreamon. A Arapi, upitao je, šta
imamo danas od njih, sem urmi u našim bakalskim radnja­
ma: sem lepljivih, prašnjavih urmi, koje on — neka oproste
— ne jede. Pitalo se zatim da li je građanski parlamentari­
zam konačno propao, ili bi i u socijalističkim zemljama mo­
glo doći do zavođenja dvopartijskog sistema kao u Engles­
koj, na primer. Neki su bili mišljenja da je u Skandinavskim
zemljama, u osnovi, već uspostavljen socijalizam, a zajedljivi
književnik je opet tiho upitao: ima li tamo robe u radnjama
i može li se slobodno lajati — to je, po njegovom mišljenju,
najbolje merilo u ovoj stvari. Bilo je zatim još govora o
 19

Bliskom i Dalekom istoku, o palestinskom pitanju, žutoj

opasnosti i hladnome ratu. Pošto je tako prebiskan ceo svet,
prešlo se, stepenicu niže, na razgovor u kome će učestvovati \
veći deo zvanica.
„Simpatičan i pametan čovek“, kazala je novinareva žena.
„Ne znam samo kako može nju da trpi?“ „Zašto? Šta njoj
nedostaje?“ upitali su. Neko je pakosno i dvosmisleno do­
bacio: „Loše peva!“, a žena je dodala: „Ma ne, ne zato. Ni­
smo toliko moralistički raspoloženi.“ Drug direktor je našao
formulu: „Nije se razvila i izdigla, verovatno“, a gostoljubi­
va domaćica, koja u svojoj ulozi mora noćas da izigrava do­
brotu i blagost, kazala je pomirljivo: „Molim vas!“ i razgo­
vor se preneo na slikarstvo i literaturu. Drug direktor je
zaustio da se umeša, ali je ipak radije progutao pitanje i za­
ključio da je u ovoj stvari mudrije ćutati i puštati druge da
govore. Klimao je zato glavom i posmatrao obnažene, duge
i vitke noge gazdaričine rođake, koja je žedno prihvatila te­
mu, kao čašu koju su dugo oko nje nosili. „Ah!“ uzdahnula
je. „Meni sve to danas deluje već zastarelo i konzervativno.
Ja sam za apstraktni tašizam!“ Drug generalni, zagledan u
njene noge, nije izdržao. Nagnuo se napred i upitao: „Taši­
zam, ako sam dobro čuo, šta je to?“ Okrenula se, i njih
dvoje uzelo je sad nešto da ćućori. Domaćin je nekoliko pu­
ta odlazio do polica s knjigama i onde, budući kratkovid,
dugo tražio i prelistavao da bi pročitao i dokazao kako je on
sve to što se večeras ovde u sobi govorilo tvrdio još pre pet­
naest ili dvadeset godina. Nadvikao ih je svojim kreštavim
glasom i žena je morala da ga čupne za rukav da bi malo
zaćutao.
Nastala je tišina; bilo im je potrebno da predahnu. I, da
bi opet nekako pokrenuo razgovor sa mrtve tačke, kazao je
neko, onako skriven i nevidljiv, iz ugla:
„Loše vreme. Proleće, a sneg pada!“
Pogledah su ga prekomo, kao da je rekao nešto najnepri-
ličnije, i izgovorio neku skarednu reč, koja mu se slučajno
izmakla u pristojnom društvu. Čovek se uvukao još dublje u
sebe i u fotelju iza sebe, a gazdaričina rođaka, ona što je se-
dela na podu, obnaženih nogu, šanula je drugu direktoru,
dovoljno glasno da bi i drugi čuli: „Meni je, vidite, već pro­
leće u krvi.“ I onda tiše, samo njemu: „Osećam se kao raza­
peta večeras u očekivanju da neko dođe.“ Direktoru se čini­
lo da bi sad trebalo reći pravu, odsudnu reč: „Evo, tu sam!“
ali nije bio siguran i nije se usuđivao. I odjednom, uzbuđen,
savladajući s mukom želju da baš to kaže, osetio je da mu je
hladno, i vidno je zadrhtao.
Zima, dozvana i pomenuta, nije se' lako dala skinuti s
dnevnog reda. Svi su je osetili i kroz sve je prošlo lak talas
studeni, mada su peći još bile tople, a prozori zatvoreni.
20

Domaćica se podigla i krenula da uključi električne grejali-

ce, a neko je rekao: „Nešto bi trebalo izumeti.“
„Da, nešto bi trebalo izmisliti!“ složili su se. Drugarica sa
poda predložila je: „Trebalo bi upregnuti brodove i našu
zemlju odvući nekoliko uporednika niže, na visinu Afrike.
Samo bih se tamo osećala istinski toplo i prijatno.“ Do­
maćin je kreštao: „Centralno grejanje sveta!“ ali ga već
nisu slušali, i njegov glas se izgubio u opštem žagoru.
Prošla je ponoć. Sva posluženja su već izneta; nije više
imalo šta da se očekuje. Razgovor je prevalio jedan ceo
krug i sad su svi govorili uglas, ne slušajući jedni druge, u
gustom dimu u kome se nisu više jasno razaznavala lica. Sa-
besednici su se podizali, šetali sobom i onda, kao pevači kad
otpevaju svoju ariju, opet se vraćali na svoja mesta. Rođaka
je, onako sa poda, kazala da će ruske rakete uskoro otići na
Mars. „Da“, dodala je novinareva žena već malo pripita,
„kud bi drugo; oni su gruba sila. Amerikanci će zato na Ve­
neru.“ Kikotala se, a njen muž je priskočio i spremno nasta­
vio: „Šta će oni tamo? Tamo je, po mom iskustvu, baš naj­
potrebnija gruba sila. Koliko ja znam, ta planeta rezervisana
je za naše, ovdašnje ljude.“ Neko je, međutim, bio mišljenja
da će uskoro biti pronađene mašine za gledanje u daljinu, te
nam neće ni biti potrebno da odlazimo na Mesec da bismo
videli šta tamo ima. Naročitim naočarima moći će da se vidi
kroz svaki zid i posebnim slušalicama pročita svačija misao.
,,Oh!“ rekli su onda zadirkujući prisutnog savetnika na stra­
ni ,,u tom slučaju postaće nepotrebna diplomatija. Zameniće
je durbin i telefonske slušalice.“
Podelili su se na blokove i kad su počeli da se obziru
tražeći saveznike, primetili su mrgodnog pesnika koji je do *
tada mirno sedeo u svojoj fotelji, sklopljenih ruku, gleda­
jući nekud u tavanicu. „Šta vi mislite, druže Babicu?“ pitali
su ga.
„Šta vi kažete o tome?“ pitali su još jednom. „Da li ćemo
uskoro prođred u vasionu?“ „Hoćemo li, možda, uskoro
pronaći Marsovce?“ htela je da sazna golonoga žena s poda,
a novinareva je uzela jastuče i namestila se pored nje, da bi
bolje videla pesnika. On se, međutim, trgnuo, kao da se pre­
nuo izasna. „Zašto?“ pitao je i podigao obrve. „Zašto?“ po­
novio je i raširio ruke. „Zašto bismo prodirali u vasionu i
tražili Marsovce? Zar nemamo dovoljno posla na zemlji, ov-
de, među nama? Zašto bismo tražili Marsovce kad još nismo
našli sebe?“
Zaćutao je za trenutak. Nastala je tišina i prekinuli su se
svi uzgredni razgovori. Još jedna žena pala je na zemlju po­
red one dve i obgrlila ih rukama, gledajući pesnika. I svi
ostali okrenuli su se k njemu, znajući da će sad reći nešto
vrlo zlo, demonski zlobno i originalno. U trenutku visoke
 21

intelektualne tišine, napetosti i pažnje, u nastaloj pauzi, sva­

čije moždane ganglije sitno su treperile u nekom iščekivanju
koje se slatko produžavalo i pri tome kao da se čulo kako
neka zapeta metalna žica sitno i visoko treperi, ispuštajući
jednolik i produžen tajanstven zvuk, nešto poput zvižduka
snežne oluje i šuštanja padajućeg snega.
„Govorimo o tehničkom napretku i društvenom progresu,
maštamo o osvajanju vasione, o raketama i satelitima, o ko-
smičkim zracima i atomskim centralama, a ja se pitam: šta
je sa čovekom? Šta je sa čovekom? pitam se. To je za mene
osnovni problem!“
Palo je pitanje, kao težak, golem kamen u duboku vodu i
svi su, zamišljeni i pogođeni, gledali pesniku u lice i usta,^
kao da su se našli nadneti nad tom tamnom vodom, pokuša­
vajući da vide kud kamen tone, posmatrajući kako se krugo­
vi šire crnom površinom i pitajući se da li će i njih, nadnete
nad njom, zahvatiti i preplaviti svojim mutnim, pretećim vo­
dama.
„Šta je sa čovekom?“ treći put je ponovio pesnik sudbo­
nosno, strogo pitanje, i svi su se osetili kao krivci, začas se
osvrnuli kao kad u nekom društvu uzalud traže zagubljenu,
nestalu, skupocenu stvarčicu, i svi se i nesvesno osete kao
lopovi i krivci. „Šta će nam taj tehnički i društveni napredak
bez čoveka? Bez slobodnog, punog i ničim nesputavanog
rascvetavanja njegove celokupne ljudske prirode. Izvodimo
revolucije, stvaramo nove društvene poretke, a čoveka i nje­
govu ličnost stežemo sve većim brojem zakona, uredbi i pro­
pisa, društvenih obaveza, moralnih kodeksa i etičkih pravila.
Podižemo industriju, saobraćaj i veze, a zaboravljamo na čo­
veka koga smo svim i svačim zatrpali i prignječili kao travu,
ne dajući mu da se razvija i da raste. I šta će biti kad pro-
dremo u svemir i sretnemo se sa Marsovcima: kako i čime
ćemo im se predstaviti? Sa čime ćemo izići pred njih? Neće­
mo moći reći ni da smo ljudi. I zato, treba prvo čoveka opet
otkopati. Pronaći ga dok ga za sva vremena nismo izgubili.
Onog pravog, iskonskog čoveka u nama, fosilnog čoveka ko­
ga treba ponovo oživeti. Vratiti čoveka njegovoj sopstvenoj
prirodi, njegovoj ljudskoj, čovečanskoj suštini. Treba otpo­
četi s poslom ponovnog očovečenja čoveka. A to traži odgr­
tanje, kopanje u dubinu, razbijanje svih stega, a ne odlazak
uvis, u svemir, u čeličnom oklopu rakete i satelita.“
Pesnik je skinuo naočari i belom maramicom iz gornjeg
džepa na kaputu obrisao lice. Svi su još ćutali. Trebalo je
vremena da se priberu. Drug direktor osećao se pomalo
zbunjen ovom bujicom reči koje nije sasvim razumevao niti
mogao da prati. „Da“, potvrdio je, osetivši se u centru kru­
ga i opšte pažnje, ispijajući čašicu ponuđenog konjaka.
„Da“, ponovio je, „čovek je glavno. Treba mu posvetiti
 22

pažnju. Treba mu svakako posvetiti dužnu pažnju.“ A pes-

nik se podigao i kao da korača razbojištem, preko rasutih
leševa, prošao je između onih koji su sedeli na podu. Pra­
ćen svim pogledima probio se do police prekoputa i tamo
skinuo sa nje nešto. Okrenuo se svima, podigao iznad sebe
to što je držao u ruci i pokazao kao da pruža krst i zakli­
nje ih na nj. Bila je to figurina jedne grudate žene, raspu­
štene kose i razgolićenih dojki, na kojima je, kao na brada­
vicama kuje, visilo nekoliko golišave dece.
„Evo“, rekao je, „prvobitni čovek, onaj iz ledenog doba i
večitog snega. Još nepritisnut teretom naše kulture. Slobo­
dan od svih društvenih normi. Čovek čovečanski, go i ne­
sputan. Vidite li kakva je tu snaga izraza. Kakva sila
osećanja. Koliko istinske, moćne lepote.“
Obrtao je u ruci figurinu, koja je svetlucala na svetlosti
lampi. Vratio ju je polako, sa pažnjom, na policu.
„Naivno, primitivno i iskreno“, rekao je. „To više vredi i
ljudskije govori od umetnosti današnjeg, mehanizovanog,
disciplinovanog, zarobljenog i, oprostite, od današnjeg uš-
kopljenog, izbledelog čoveka. Otuđenog, onečovečnog čo-
veka.“
I vratio se uvređen i ljutit na svoje mesto. Slepljenih, za­
pečaćenih usta. Seo je, sklopio ruke, i znah su da više neće
progovoriti ma koliko ga molili. Da će prećutati ceo ostatak
večeri i svi su se osetili zbog nečeg pred njim krivi i, da bi
ga odobrovoljili, kazali su: „Zaista divno!“ Neki su pošli da
razgledaju stvarčicu sa police, ali pesnik kao da se više nije
interesovao za nju. Drug direktor okrenuo je i obrnuo dva-
tri puta njome, i nije bio načisto po čemu je takva sitna
stvarčica, hladna među prstima i očigledno krhka i lomljiva,
ružna i neprijatna uz to, toliko važna i tako veličanstvena.
Nije mogao da u njoj otkrije oslobođenog, integralnog čove­
ka, o kome je pesnik govorio i ukoliko ju je više vrteo me­
đu prstima, činila mu se sve običnija i ružnija; ostajala je
hladna, eskimski* polarno hladna, i on je vrati na policu. Ali
se popričuva da protivreči. Umesto toga, rekao je: „Lepo,
zaista lepo. Gde ste to nabavili? U komisionoj radnji? Koli­
ko ste platili?“ Pa i to je ispalo neumesno. Domaćica se
uvređeno pobunila: ,,A ne“, rekla je, „to je nemogućno ov-
de nabaviti. Potiče sa Severnog polarnog kruga; dar jednog
kanadskog diplomate.“
„Zaista! Hladna je i ne da se među rukama zagrejati.
Kao da je od leda i sad doneta sa severa.“
Pesnik je i dalje mrgodno i tajanstveno, proročki zloguko
ćutao, a mala figurina, nešto između čarobnjačkog talismana
i svešteničke utvari, kao da je naglo celu atmosferu sobe
rashladila. Raspoloženje se više nije dalo popraviti i razgo­
vor se više nije mogao razgoreti. Postalo je hladno, sve ih je
v
 23

ponovno, do same srži kostiju, podišla jeza. Podigli su se i

počeli da se pozdravljaju. Bila su već dva časa posle ponoći,
i mislili su da je vreme da se krene kući.
Prvi se, kao što je red, pozdravio drug direktor. „Zašto
tako žurite?“ pitala je domaćica prateći ga ka izlazu, u pred­
soblju. „Bilo je tako lepo od vas što ste nas posetili. Nadam
se da ćemo se sada češće viđati i da sledeći put nećete sami
doći.“
„Još jednom!“ naklonio se on zahvaljujući, a ona je sišla
ono nekoliko stepenica do spoljnih vrata, otključala ih i sta­
vila ruku na bravu. Domaćin je baš tada provirio u predso­
blje svojim smešnim, šiljatim nosem i proćelavom glavom.
Domaćica je pritisnula kvaku; vrata se nisu otvorila. Obrnu­
la je ponovo ključ; ni sad nije išlo, a bila su otključana.
„Nešto nije u redu?“ pitao je domaćin najkreštavijim gla­
som.
„Ne znam, izgleda da se brava pokvarila. Hoćeš li ti da
pogledaš?“
„Eh!“ rekao je pobedonosno, želeći da kaže da ni to ne
umeju bez njega i da i to on mora da uradi. Sišao je do vra­
ta, pokušao da ih otvori, onako kratkovid sav se uvukao u
bravu, upro u vrata svojim tankim ramenima, koja su se pod
pritiskom savila i počela da krčkaju. Nije išlo.
„Čudno!“ priznao je, a drug direktor je prišao da ga od-
meni. „Dozvolite jednom radniku, metalcu. Ja sam nekoliko
vrata iza kojih sam sedeo na silu otvorio.“ I on je proverio
bravu, zatim podmetnuo leđa i vrata su jauknula, popustila i
malo se pomerila. Koliko za širinu prsta. Ni on nije uspeo
da ih otvori. „Nisu zabravljena“, rekao je. „Nešto je zapelo.
Nešto kao da ih je spolja pritislo i leglo na njih.“
„Šta bi to moglo biti?“ pitali su i sve troje se vratilo u so­
bu gde su ostali gosti takođe već bili na nogama i čekali da
domaćini isprate druga direktora, pa da se i oni pozdrave i
pođu. „Šta se desilo?“ jeknula je histerično raspuštenica kad
ih je ugledala kako se žurno vraćaju i prilaze prozoru. „Niš­
ta, nešto je leglo na vrata“, umirila ju je domaćica. „Uh? A
šta je leglo na vrata?“ ispitivala je dok su domaćin i njegovi
gosti žurno razmicali zavese i otvarali unutrašnja krila. „Da
nije neki čovek. Pazite, da nije neki pijani čovek ili neka ži­
votinja.“
Otvorili su spoljna okna, a sve žene su uplašeno kriknule.
Nešto kao da je uletelo u sobu, zalepršalo po njoj golemim
crnim krilima, zaljulalo luster na tavanici, u kovitlac okrenu­
lo zavese na prozorima, na brzinu prelistalo neku raskloplje-
nu knjigu i pomerilo i same slike na zidovima. Nešto je
prešlo preko lica ljudi; neko ih je zapahnuo ledenim dahom.
Pesnik je svojim demonskim osmehom i pruženom rukom
pokazivao nekud ka polici. Histerična žena je vrisnula i uh­
24

vatila se rukom za grlo; srce je htelo da joj iskoči. „Šta je,

zaboga?“ viknula je. „Govorite!“ Domaćica joj se pridruži­
la; i ona već izbezumljena: „Zatvorite! Zatvorite!“ Ali se od
vetra, koji je provalio u sobu, krila nisu dala zaklopiti, a kad
im je najzad to pošlo za rukom, zima je već bila tu, među
njima, i svi su, orošeni snežnom prašinom, umiveni i
otrežnjeni, podrhtavali.
„Sneg! rekao je direktor, bled u licu. „Napadao je sve do
pod prozore i zatrpao vrata.“ ^
Pogledali su se. Zlobni, mračni pesnik opet je pokazao
put police i svi su se osvrnuli za njegovom rukom. Figurina
Eskimke blistala je, jedina osvetljena snopom svetlosti, kao
da je od glatkog leda isklesana i iznutra, iz same sebe, zrači­
la nekim tajanstvenim i hladnim fosfornim sjajem. A lice fi­
gure kao da se pri tome zverski smejalo.
„Zatrpani smo!“ vrisnula je histerična žena.
„Odsečeni!“ šanuo je novinar. Svi su gledali direktora ko­
ji se našao u sredini. „Šta sad da radimo?“
A on se raskoračio, onako krupan i plećat među njima, u
kaputu koji mu je otešnjao preko ramena i, moćan, kao da
komanduje jedinicom, okrenuo se vratima kuhinje:
„Šoferi i ostala posluga! I vi što ste ovde! Lopate! Sekire!
Svi za mnom! Da se otkopavamo!“

v
 2
Sneg je ležao na zemlji.
Svuda: po krovovima i drveću, na ulicama, po parkovima,
gradilištima, dvorištima i poljima oko grada. Pokrio je drum
od Grocke, prilaze s juga i sa zapada, vrhove brda u da­
ljini, obale reka i ravnicu na drugoj strani, dokle god je oko
moglo zapaziti. Beo, spokojan, pružen u daljinu.
Od njegove beline ljudi su se ranije budili i, posmatrajući
tavanicu iznad sebe, videli je u drugačijoj, izmenjenoj svet-
losti. Plašili su se da su prespavali vreme kad odlaze na po­
sao, naglo su ustajali gledajući na sat, ne verujući mu, mi­
sleći da je stao negde pred zoru, i tek kad bi provirili kroz
prozor shvatili bi šta se desilo.
Oni koji su prvi izišli ni staze nisu našli pred kućama; nije
im ostalo drugo do da zagaze do iznad članaka i sami probi­
jaju sebi put kroz visoki sneg celac. Posle dugih, studenih
proletnjih kiša, koje su padale po još crnom bezlisnom
granju i prljavim ulicama, grad je osvanuo svež i beo kao
nanovo okrečen. Prekonoć, drveće je probeharalo i pre lista,
periferijski uzani sokaci bili su sad čisti, a mraz nije mogao
biti velik, jedva negde oko nule, i zaboravljajući sve nevolje
i neprilike koje je promena vremena nosila sa sobom, ljudi
su se predavali prvom, neposrednom, lepom utisku. Osetili
su se iznenadno čili i zdravi, zagrejali se i zarumeneli, i pošto
su znali da zima sad neće moći dugo da traje, nije ih bilo
malo koji su i ovaj sneg shvatili sa vesele strane, kao malu,
prijatnu promenu i vedru šalu nemirne, nespokojne prirode.
Govorili su: „Studeno, sveže jutro!“ hukali u šake i iznad
sebe, poput parnih brodića, puštali lake, vesele oblačiće pa­
re. „Zdravo je to. Biće manje bolesti!“ i „Korisno je to.
Bolje će zemlja da rodi!“ Pozdravljali su se glasno, doviku­
jući se preko ulice, i mada mahom stariji, ozbiljniji ljudi, či­
novnici, s mukom su se uzdržavali da ne zagrabe sneg, ne
sastave ga u gruđvu i hitnu na prvog poznanika koga sret­
nu. Zaista, neki su ga i zahvatili sa površine, razgledali ga i
opipavali u šakama. Beo i studen, kao svaki sneg, imao je
nekakav neobičan i prijatan miris svežine i borovih iglica,
kao da je sad stigao pravo sa planine, ne prolazeći kroz
dimljivu atmosferu grada. Pahulje su bile krupne i čvrste, a
dlanovi i prsti su od njih naizmenično crveneli i beleli kao
da ih se takla kopriva.
26

Na ulicama, naročito periferijskim, bilo je još mirno i pu­

sto. Ni kamiona, ni kola; razume se, ni autobusa, trolejbusa
i tramvaja, kao što se i moglo pretpostaviti. Ko je hteo na
vreme da stigne, morao je žurno grabiti. Prtine su, bliže
centru grada, bile malo šire i bolje utabane, ali ipak nedo­
voljne da bi propustile silne službenike koji su sa svih strana
žurili u kancelarije. Na belom snegu oblikovala se beskrajna
povorka ljudi u tamnim kaputima i šeširima; traka crne
gradske krvi koja je tekla ka srcu varoši i iz sebe^ polako
isparivala nestrpljenje, prvo, pa zatim i zlovolju. U gužvi ne­
ko bi nekog slučajno nagazio, u žurbi, želeći da ga pretekne,
gurnuo ga u stranu i prevalio u sneg. Planula bi svađa, ume-
šali se najbliži saputnici i, poneti gomilom, svi bi nastavili da
viču, ne znajući više na koga i zašto.
Tek u centru naišli su na prve kolone čistača u sivim ka­
puljačama, nalik na redovničke. „Razume se, opet počinju
odavde!“ kazao je jedan od jutrošnjih prolaznika. „Pa šta
biste hteli“ , javio se drugi. „Neće valjda od periferije. Ova­
ko bar svi ugrabimo malo čistine. „1 onda, idući zajedno,
njih dvojica dadoše se na jutarnje oporočavanje, koje kao
crna kava i protezanje posle dubokog sna razbija mrzovolju,
pokreće zamrlo srce, a kao čašica ljute zagreva telo. „Do­
voljno je da neko kine, pa da se ustavi električna centrala i
nestane struje, da malo jače pritisne ručicu u klozetu, pa da
u varoši nestane vode, a jedan kratkotrajni martovski sneg u
stanju je, evo, da zakoči ceo saobraćaj“ .
Zbijeni i stešnjeni u gomili, duvali su reči jedan drugome
u lice. ,,A šta rade oni u generalnoj direkciji? Stalno nam
poručuju: sedam koma tri, dvadeset koma šest, osamdeset
koma devedeset. Eto, neka sad statistikama očiste pruge i
drumove!“ rekao je drugi prvome, koji je već dodavao:
„Oni! Neće ti nikad ako se sneg sam ne istopi. Noćas ni vra­
ta na kućama nisu mogli da otvore; cela se uzbuna napravila
u susedstvu. Iz sna su nas podizali da ih oslobodimo.“ Još je
nešto hteo da kaže, nešto u odbranu statistike, ali se njegov
sabesednik ustavio i posmatrao ga nezainteresovano.
„Oprostite, ja ovamo!“ rekao je.
Stojali su pred golemom zgradom čija se kapija crnela
kao otvor krematorijškog kazana.
„Ovde radite?“ Na kapiji je bilo poredano nekoliko crnih
ploča. ,,U kome nedleštvu, ako smem pitati?“
,,U upravi opštine. Nedić, šef gradske čistoće“, kazao je
drugi i krenuo da uđe.
„Ah, zar? Izvinite, nije se na vas odnosilo. Nisam mislio
lično! Tomić, iz Statističkog zavoda!“ naklonio se i jedva
uspeo da se izmakne da i njega struja ne uvuče u golemi
crni otvor u koji se, kao u levak, ulivala povorka ljudi.
Zatim je i on ušao na kapiju svog nadleštva, kao da se u
 27

mogilu uvlači. Kazaljka na satu pokazivala je osam; zadoc-

nio je ceo čas, više od četrnaest koma dva odsto radnog vre­
mena. Prolazeći pored portirove lože, video je kako je ovaj
povukao recku, kao da teška vrata zatvara za njime; i on je
vodio statistiku o onima koji zakašnjavaju. Sa tašnom u ruci,
spuštenom nisko, do ispod kolena, laganim korakom uputio
se naviše stepenicama, poklopljen nekom nepoznatom i ne­
jasnom brigom.
Baš u to vreme drug generalni, umoran od noći provede­
ne u fotelji, uzalud je pokušavao da pokrene kola i oslobodi
ih snega. Najzad je odustao i odlučio da i sam krene peške.
Umotana u zimski kaput, mamurna i još neudešena, pijučući
sa svoga praga, ustavljala ga je domaćica: „Kud ste navalili!
Vidite li šta se uradi? Pomešćete se u snegu. Neće, valjda,
država propasti ako jedan dan ne odete u kancelariju.“
Drug direktor je i sam znao da se ništa neće desiti ako izo­
stane s posla, ali još nije mogao da se oslobodi želje da pred
njom i njenim gostima pokaže ko je on i šta sve može. Iska-
pio je još dve čašice za dobra puta, zavukao nogavice panta-
lona u čarape, i odlučno zagazio u sneg. „Da vidite!“ rekao
je i, duvajući od napora i ljute rakije, zamakao iza ugla pre
no je mogao čuti šta je gospođa Krekić kazala o njemu
mužu, koji je svojim dugim nosom provirio za njim kroz
prozor.
Ali se brzo zamorio; suviše je naglo krenuo iz mesta.
Znoj ga je podišao i košulja mu se zalepila za telo. Hoće
srce da mu iskoči. Koliko sutra, čim okopni sveg i prolepša
se vreme, krenuće u šetnje i početi s vežbama. Stao je, da bi
predahnuo i uhvatio malo vazduha. Prolaznici su žurili više
od njega i nekoliko puta gumuše ga. Jedna žena, vraćajući
se iz kupovine, zakači ga kotaricom, i još se izvika: „Šta si
se ukipio ovde kao da si spomenik! Baš si mi ti neka velika
sila!“ Šta da radi? Hteo je da kaže: „Pa, da vidiš, i jesam!“
ali shvati da se ovako, na snegu i bez kola, nije razlikovao
od drugih, pa, prema tome, nije vredelo da se prepire i ob­
jašnjava. I, da bi se sklonio nekako, odmorio i okrepio,
svrati u krčmu koja se našla otvorena na uglu. Zateče u njoj
začudo mnogo sveta. Sve neki mrgodni ljudi u kaputima, sa
podignutim okovratnicima, u šeširima, kapama i šubarama
duboko navučenim na čelo. Neobrijani, zarasli u čekinjaste
crne brade, gurali su se oko šanka, a iz njih su izbijali naki-
seo znoj, tanka para i miris ovlažene čoje. Svi su pili rakiju.
Pružali su ruke sa čašama krčmaru, koji im je nalivao ne
brojeći i ne gledajući koliko i kome toči. Ćutalo se mahom
ili govorilo tiho, u po glasa, mrmljajući. I on uze jednu ča­
šicu i pruži je. Nališe mu je, i ne gledajući ga, a on tako
iskapi dve zaredom. Rakija je bila jaka, prepečenica.
„Sneg!“ rekao je jedan od ljudi oko njega dubokim gla­
28

som. „Zavejao je drum od Pančeva. Nijedna kola jutros ni­

su stigla.“
„1 drum od Avale. Ni čeze sa mlekarima nisu prošle.“
„Kako li je s vozovima? Ništa nisam jutros uspeo da ku­
pim.“
Iskapio je i treću i osetio se snažniji. Pružio je novac preko
šanka, ali mu niko nije prihvatio ruku. Krčmar ga ni pogle­
dao nije; nastavio je, mrk i ćutljiv, da naliva prazne čaše.
„Ne plaća se!“ rekao mu je jedan što je stojao do njega.
„Zašto? Kako ne plaća?“
„Ukinut je novac. Kao nepotreban i bezvredan. Vidite i
sami da ništa ne može da se kupi.“
Čovek je kroz izlog i staklena vrata pokazao nekud na
drugu stranu i, idući za njegovim prstom, video je da se na­
šao prekoputa pijace. Ovi u krčmi su bili nakupci. Jedan od
najviših nadneo se nad njim i govorio mu blažim glasom:
„Parastos je gazdinom sinu. Sad časti stalne mušterije. I
one koji slučajno navrate.“
,,A kad je umro? Šta mu je bilo?“-pitao je, ni sam nezna-
jući zašto to čini.
„Prošle zime. Mećava ga zavejala na putu. A ti, koji si?“
pitao je dobroćudni nakupac, ah se drug direktor, koga je
opet iznenadno uhvatila neka jeza, izvukao iz gužve i kre­
nuo na vrata. Prekoputa, na pijaci, stolovi su bih prazni, za­
strti snežnim stolnjacima. Nekoliko smrznutih, skočanjenih
cerada pokrivalo je gomile promrzlog kupusa. Dva žuta psa
njuškala su i vijala se tuda gde ni žive ljudske duše nije bilo.
Pogledao je na sat i začudio se koliko je vremena prope-
šačio. Grad mu se ranije nije činio toliki. Još sinoć provezao
se ovuda, i otada kao da se proširio i protegao. „Vidi?“ re­
kao je sam sebi i uputio se svojoj kancelariji koja se već na­
zirala na dnu ulice.
 3
Klizajući se, u cipelama na čijim se donovima nahvatao
sneg, krenuo je stepeništem naviše, a sa nekog skrivenog
prozora, odnekud sa tavanice, kao ljutiti glas boga s neba,
javio se vratar ustavljajući ga: „Hej, stani! Kuda si navro?“
Produžio je, ne osvrćući se, i čuo kako neko trči za njim
vičući: „Čuješ li me seljačino!“ Okrenuo se i zastao najzad;
kratkonogi vratar jedva je uspeo da se zaustavi na vreme da
ne udari u njega. „Oprostite, druže direktore! Ko bi rekao
da ćete doći po ovakvom nevremenu. Nisam vam kola vi­
deo; poznao bih vas inače sigurno!“ Gledao je nekud niz
njega i drug generalni i sam pođe za tim pogledom i vidi da
su mu noge naprašene snegom, a nogavice čakšira ostale za­
vučene u čarape, kao u seljačke vunene gete. Bi mu nezgod­
no da se pred njim saginje, pa krete ka liftu. Zbunjeni vratar
samo se nakloni. „Sneg!“ reče, kao da ga je on prosuo po
ulicama.
I momak kod lifta, izvinjavajući se, nemoćno raširi ruke i
sleže ramenima, a na spratu jedna od sekretarica zateče di­
rektora gde, savijen do zemlje, sav crven u licu od napora,
izvlači nogavice iz čarapa. Zbunjena i ona kaza: „Sneg!“ On
oćuta, gord, dostojanstven, i krete ka svojoj kancelariji.
Ah, ti prvi, prijatni časovi po lepim, svetlim kancelarija­
ma! Ti prvi trenuci kad se kaput ostavlja na vešalicu, tašna
sa aktima i novinama na sto, a pogled klizi poznatom so­
bom, koju su juče doterale nevidljive ruke čistačica. Toplo
je ovde, prijatna jara bije iz radijatora, trljaju se promrzle
ruke i maramicom brišu stakla naočari. Onda se naslonjača
primiče pisaćem stolu, seda, novine rasklapaju i čitaju sa za­
dnjeg kraja. Tiho je, tek katkad neko prođe hodnikom, ili se
začuju glasovi iz susedne sobe, sa ulice sirena kojom se
oglašavaju kola za prvu pomoć. Zavaljeni, opruženih nogu,
sede činovnici, osećajući kako im toplota prijatno naviše
struji telom i, zatvorenih očiju, dodremavaju jutarnji preki­
nuti san.
Posmatrao je prazni, napušteni trg pred zgradom i bron-
zanu figuru konjanika, kojoj je sneg natakao šubaru i na-
mestio nove, bele epolete. Plećate, široko zavaljene fotelje,
glupo i prazno i ravnodušno su ga gledale sa sredine sobe.
Hladnjikavo, kancelarijski funkcionalno i službeno strogo
 30

bleskala se ploča pisaćeg stola. Imao je potrebu za nečim što

bi ga u isti mah zaokupilo i umirilo. Mehanički pritisnu, dug­
me. Sekretarica proviri, i on kratko pozva: „Načelnika!“ po
navici, ne znajući u stvari za šta će mu i zašto ga traži. Po­
gleda sebi u noge; pod njima, na ćilimu i parketu, uhvatila
se lokvica istopljenog snega. Pravdajući se, pomisli: „Sneg!“
a u to poče da zvoni specijalni telefon, nekako kreštavo i
neprijatno, kao pozivi zle savesti, koji se ne daju utišati ni
ućutkati. Sad je, dakle, istinski i neodložno počinjao dosad­
ni, neprijatni i zamorni radni dan. Kao da je sve prijatno i
svetio naglo prebrisano vlažnom krpom; ostala je samo crna
ploča pisaćeg stola na kojoj će dugo kancelarijsko prepodne
da ispisuje svoje blede beleške i hladne račune.
„Šta se dešava? Šta se to kod vas dešava! Ima li ikog ži­
vog u direkciji?“ pitao je poznati glas, ljutit od nestrpljenja i
promukao od uzdržanog besa. „Kako jutros stoji sa sao­
braćajem? Traže od mene obaveštenja, a ja iz sopstvenog
resora ne mogu da ih dobijem.“
„Imamo teškoća. Nepredviđenih teškoća“, odgovorio je,
sećajući se onog što je čuo u krčmi na pijaci. „Preduzećemo
sve što je potrebno. Sve što je u našoj moći. Šta ćete“, re­
kao je izvinjavajući se: „Sneg! Sneg!“
„Sneg?“ upitao je suvo onaj s drugog kraja žice, kao da
ga ranije nije primetio na ulicama i sad prvi put za nj ču­
je. „Nadam se da ćete ga uskoro skloniti sa drumova i pru­
ga!“ Kazano je to kao zapovest, razgovor je naglo prekinut i
slušalica spuštena. Direktor je jedva imao vremena da lice
opet zastre hladnom, službenom koprenom za načelnika koji
je upravo ulazio.
„Nijedan voz nije stigao jutros u varoš?“
„Sneg! Učinili smo sve što je bilo mogućno, ali do sada
bez uspeha.“
„Tako, dakle?“ Osećao je kako mu se podiže dijafragma.
„Sneg, znači? I meni je zatrpao kola, pa ipak sam došao,
kao što vidite. (Načelnik je mislio ,Na žalost!’ ali je bio
dovoljno mudar da to ne kaže.) A da li ste bili na želez-
ničkoj stanici?“ pitao je načinom koji ga je činio onim što je
bio, i kojim je stalno iznenađivao i zbunjivao načelnika,
ostavljajući ga bez odbrane i bez reči. „Pored sveg snega
potegao sam jutros u direkciju, a odavde do železničke sta­
nice nema ni peti deo puta do moje kuće. Zar niko nije mo­
gao poći da se na licu mesta uveri šta može da se učini? Slu­
šajte, treba već jednom prekinuti s takvim metodama rada. I
još nešto — pokazao je prema prozoru — kao što vidite,
nastalo je hladno, ledeno vreme, i ne možemo se više pozi­
vati na stare zasluge, ni računati na drugarske obzire. Svako
sad vredi samo onoliko koliko znači i predstavlja u društvu i
za društvo.“
 31

Direktor je zaćutao i malo se odigao sa sedišta, što je bio

znak da je razgovor završen, a načelnik je žurno prošao po­
red začuđene sekretarice i u prolazu joj samo ljutito dovi­
knuo: „Šefovi! Odmah!“ i zalupio vrata.
Desetak minuta docnije šefovi odseka grdili su referente.
Telefoni nisu prestajali da pozivaju stanicu i,da ponavljaju
naređenja. Kuriri su odlazili i vraćah se, ali je sve to malo
pomoglo i baš negde pred podne, kad je u kancelarijama
već bilo neizdrživo dosadno, i. svi kradom gledali kapute, se-
tio se jedan od službenika da predloži da se železničarima
pomogne. „Da &vi krenemo i pokažemo šta možemo!“ re­
kao je. Složili su se da pošalju delegaciju direktoru, a on se,
mamuran, jedva pridigao i pribrao kad je sekretarica ušla da
mu to javi. „Uh, sve će mi ovde zaprljati!“ kazao je pro­
težući se, i malo zatim, kad su svi ušli u sobu, raskoračio se
tu pred njima i, kao da komanduje bataljonom na jurišu,
pružio je ruku i viknuo: „Na sneg, drugovi! Na sneg!“
Začas su ostale prazne sobe. Kancelarijski stolovi neza-
tvoreni, delovodnici nezaklopljeni, pisaće mašine nepokrive­
ne. Nije bilo vremena ni vrata na kancelarijama čestito da
se zatvore. Sve se sručilo niz stepenice. Jedino je još direk­
tor stigao da naredi sekretarici da obavesti štampu i zatraži
da se na stanicu upute novinari i fotoreporteri. Zatim je i on
sišao pred zgradu gde su ga već čekah njegovi činovnici.
I tu se ponovno isprsio. I još jednom viknuo: „Napred!
Na sneg, drugovi!“ Zatim je prigmuo kaput, ovio ga oko se­
be kao vojničku kabanicu i seo u kola koja su ga tu već če­
kala — ulica za stanicu bila je dovoljno očišćena. Odvezao
se, a kolona je krenula za njim
 4
Novine se sledećeg dana pojaviše sa zakašnjenjem, tek ne-
gde oko sedam časova, pred sami početak radnog vremena.
Promrzli prodavci, kojima je gotovo izmakla dnevna zarada,
kao iz šake bačeni pojurili su ulicama na sve strane — da bi
se zagrejali i rasturili novine pre no što se zakasneli službe­
nici i retki prolaznici povuku i sklone u zagrejane sobe svo­
jih stanova i kancelarija. Glasno su izvikivah naslove člana­
ka da bi skrenuli na sebe pažnju i zaista su njima i svojim
trkom postigli da svet počne da se ustavlja, da ih presreće,
sačekuje i traži, kupujući novine sa osećanjem da se juče i
noćas nešto desilo, izuzetno, neobično i krupno.
Naslovi su zaista bili šareni i uzbudljivi „Lansirana nova
raketa na Mesec!“, „Eksplozija atomske bombe u Neva-
di!“, „Povećana radijacija nad Japanom!“, „Stotinu poginu­
lih u železničkoj nesreći u Londonu“ . Javljalo se da je jaka
bura juče nasukala neki brod na našu obalu, da se sudarilo
nekoliko automobila na poledici, da su u selu Ripnju pogi­
nula u tuči dva seljaka, i blagajnik jednog preduzeća prone-
verio pet miliona dinara. Sve to, u još kraćem, a zabavnijem
obliku — „Raketa oštetila Mesečeve zube!“, „Crnih dana iz
Japana!“, „Bez nade iz Nevade!“ i tako dalje izvikivali su
prodavci novina, ali su postepeno, verovatno pod uticajem
studeni koja ih je stalno na sebe podsećala, prelazili na izve-
štaje o vremenu, dok ovi gotovo sasvim nisu nadjačali i po­
tisnuli sve ostale. „Sneg!“ vikali su. „Sneg!“ kao da ga svet
nije video oko sebe i osećao pod nogama. „Sneg!“ drali su
se. „Sneg nad ćelom zemljom!“
Zaista kao što se iz izveštaja videlo, pao je svuda. Čak i
na morskoj obali. Iz Bira su javljah da se tamo na zemlji
zadržalo petnaestak santimetara, što se nije desilo već pede­
set godina, a ne pamti se da ga je ikad bilo, u ovo doba go­
dine. Šteta još nije procenjena, ah je sigurno da je velika,
pošto je sneg polomio i spržio nove sadnice pomorandži.
Slično je stanje i duž celog primorja, te će ovog proleća
gradjani po svoj prilici ostati bez ranog povrća, pa i bez
voća koje se smrzlo još u cvetu. Najtežu sliku pružao je,
međutim, pomor ptica, koje su se, privučene lepšim vreme­
nom, ranije vratile iz toplijih krajeva, a sneg ih je sad u
hiljadama oborio na zemlju. Pojedine još tužno čuče po pro-
 33

/«rima i na drveću. Građani se trude da ih spasu, hvatajući

ih i sklanjajući, a one, obamrle, ne beže i dozvoljavaju ljudi­
ma da ih diraju rukama. Čim bude uspostavljen avionski ili
železnički saobraćaj, čitaoci će biti u mogućnosti da vide fo-
lografije ovog koliko tužnog toliko neobičnog prizora.
U unutrašnjosti, naročito u sevemijim i brdovitim krajevi­
ma, situacija je još teža. U Plevljima, Delnicama i Kupresu
palo je više od metra snega. Saobraćaj je prekinut na svim
drumovima, a prema još neproverenim vestima, niz vozova,
autobusa, kamiona, pa i putničkih automobila, ostalo je za-
vejano po prugama i drumovima u Lici, Bosni i Crnoj Gori.
Sportisti i vojnici organizovali su spasilačke skijaške ekipe sa
zadatkom da zavejane oslobode i spasu. Jedan Francuz, koji
je izvučen iz snega sa autostrade, pred samim Zagrebom,
oduševljen svojim spasiocima, izjavio je: „C’est formi-
dable!“ i obećao da će svima u Francuskoj pričati o požr-
tvovanju i gostoljubivosti našeg sveta.
Sledili su zatim izveštaji sa zametenih aerodroma, vesti o
prekinutim telefonskim linijama i o naporima omladinskih i
društvenih organizacija, „kao i celokupnog nam građanstva
na raskrčavanju najvažnijih saobraćajnica“. Meteorološki
izveštaj ponavljao je, u stvari, samo ono što su, nešto preu­
veličano, javljali novinari dopisnici, ali je zato dao stručno
objašnjenje nastalog vremenskog poremećaja sažetom for­
mulom o „iznenadnom prodoru hladnog polarnog vazduha,
izazvanog depresijom u oblasti Panonske nizije i severnog
dela Balkanskog poluostrva“. Napomenuto je da se radi o
kratkom, prolaznom pogoršanju vremena i da se uskoro,
možda već sutra, može očekivati znatno poboljšanje. Objav­
ljen je i opširniji članak jednog stručnog meteorologa: „Ot­
kud snegovi u martu?“ pa, pošto je neupućenim čitaocima
objašnjeno da vejavice nastaju usled sudara toplog i hladnog
vazduha, zaključeno je, takođe, da se radi o lokalnoj, krat­
kotrajnoj pojavi koja će, s obzirom na doba godine, potraja­
ti najviše do kraja nedelje. Potpisan je bio neki Mate
Omiljen.
To bi bilo sve. Sem što je pri dnu prve stranice doneta
poveća slika, na čijim se belinama i štamparskim mrljama
jedva nešto naziralo. Iznad slike je stajalo krupnim slovima:
„Na radnoj akciji“, a ispod nje: „Službenici Direkcije za
opšti promet, manifestujući svoju solidarnost sa železničari-
ma, danas su dobrovoljno sišli na železničku stanicu da bi
zajedničkim snagama doprineli što bržem i uspešnijem
raščišćavanju pruge od snega. Na slici našeg fotoreportera,
koji se slučajno zadesio na stanici, vidi se kako se drug Sto-
jan Plećaš, generalni direktor Direkcije, zabadajući prvu lo­
patu u sneg, sprema da simbolično otpočne ovu akciju.“
Radio je, po običaju, ponavljao vesti iz novina, dodajući
34

im samo poslednje izveštaje stranih stanica. Izlazilo je da su

i u Skandinaviji zabeležene izuzetno niske temperature.
Snežne mećave zahvatile su Britanska ostrva, Poljsku, Ne-
mačku i celu Srednju Evropu. Zatrpane su i zavejane pruge
i drumovi: avioni, sem vojnih, nisu se ni dizali sa zemlje.
Sneg je, međutim, prodro i južnije: pao je i zadržao se u ce-
loj Francuskoj, čak i na Ažurnoj obali, gde su gosti, odseče-
ni snegom, celu noć morah da provedu po barovima i koc­
karnicama, a snežne vejavice, prema prvim vestima, izgleda
da su zaprašile Španiju i Italiju, pa i na samoj Siciliji oprljile
palme i pomorandže.
Sve to nije mnogo uzbudjivalo ljude koji su sedeli u to­
plim sobama, pored peći, i neštedimice, sad, pri kraju zime,
ložili poslednje zalihe uglja. Pa ni one koji su podrhtavali u
nezaloženim prostorijama; bili su na to već navikli, a sad im
se činilo kao da više nisu sami u svojoj nevolji i nesreći i
kao da im je od toga bivalo lakše i toplije. I jedni i drugi su
sa pouzdanjem očekivali skore toplije dane, i u razgovorima
predavali se drugim i prečim brigama dana.
U jednoj od niskih dvorišnih kućica Skopske ulice, ložač
Risto Macura, sedeći u svojoj sobici-kuhinjici i pareći pro-
mrzle noge u škafu tople vode, pričao je ženi: „Nijedan voz
nije stigao celoga dana. Pokušali smo da se, kao u ratu, pro-
bijemo iz obruča. (Ali šta ti znaš šta su rat i proboj!) Izgoni­
li smo iz remiza motorne čistačice, sipali smo toplu vodu i
vreli pepeo po snegu. Pet lokomotiva guralo je plugove, na­
tovarene olovom da bi bili teži i ne bi skliznuli sa šina. Cela
ložionica: sve pomoćno osoblje, kondukteri i čistačice, išlo
je da pomaže. Ali šta vredi kad je sneg pao duž cele pruge i
zalepio se na šine. Pred podne došla je u pomoć cela Direk­
cija. Sve sami činovnici, pa će i oni metlama i lopatama da
čiste sneg. Onaj što je komandovao mahnu jedared, dvared,
oznoji se, umori, pa sve ostavi, svrati u stanični bife, tobože
da razgovara sa šefom stanice, a onda sede u kola i ode.
Ostali su radili svojski, pa se i oni na kraju umoriše i ostavi­
še lopate i metle da ih mi kupimo i slažemo.“
U košulji je, nogavice su mu zasukane do iznad kolena, i
ispod njih se vide maljave noge sa krupnim, nabreklim žila­
ma. Deca za stolom više se zadirkuju i igraju no što uče, a
oko svega uhvatila se para sa peći, sa skvašene odeće koja
se suši na konopcu i sa škafa u kome otac s neskrivenim
uživanjem pari noge.
Žena nije obraćala mnogo pažnje njegovim recima; znala
je da on to sebe radi govori: tako mu brže prolazi vreme i
tako se bolje odmara. Ona je krpila čarape, pa je onda,
onako uzgred, udevajući konac u iglu, i sama uzela da priča
kako su i ovde, u ulici, ceo dan pokušavali da oslobode neki
automobil, koji je prošle noći zameten pred Krekićevom
 35

kućom kad je tamo bila večerinka i zabava. „Mora da su ne­

ka vrlo važna kola jer eno i sad petljaju oko njih.“
Pokazala je rukom ka prozoru koji je već zastirao mrak,
koso prekoputa, ka dnu ulice, a tamo je drug Tomić, službe­
nik Statističkog zavoda, upravo odmahnuo promrzlom ru­
kom i kazao ostalima oko sebe: „Dosta za danas! Izvukli
smo ga na daske. Sutra mogu da dodju s traktorom da ga
povuku!“ Susedi se pozdraviše i odoše svojim kućama, a
drug Tomić još jednom obidje oko automobila pre no što se
i sam uputi kući.
„Najzad!“ dočeka ga žena. „Mislila sam da ćeš još i za­
noćiti napolju. Večera mi se već tri puta ohladila.“
„Pa tu sam bio, pred kućom, radeći oko kola. Mogla si
me videti sa prozora. Nisam sedeo u krčmi.“
„Šta je s tim? Gotovo bi mi bilo milije da jesi no što si se
celo poslepodne trudio oko tudjih kola. Hoće li ti taj reći
hvala? Hoće li te ikad kolima dovesti kući? Prošišaće sutra
pored tebe i ni osvrnuti se neće. Zašto gospoda Krekići nisu
izišli da pomognu? Kod njih je bio u gostima; zbog njih su
mu se kola ovde zaglavila. Ali ti umeju! Drže se visoko, sa
prezrenjem gledaju na tebe koji se oko tih kola mučiš i još
ćete možda sutra i prekoreti što više nisi uradio, baš kao da
te oni plaćaju i kao da njima služiš. A ti: činovnički, poda­
nički, ponizno. Toliko ropski ponizno da više ništa i ne oče­
kuješ. Ni prijateljsku reč, ni običnu zahvalnost i zasluženo
priznanje. Nije li zar bilo dovoljno što su te iza sna podigli i
što si ozebao pokušavajući da ih oslobodiš, nego si i sad, ot­
kako si se vratio, sve vreme petljao oko ovih prokletih kola,
pa ću sigurno i noćas imati posla trljajući ti ledja i lečeći te
od reume.“
Još je govorila, kao i svaka žena koja ne zna gde je kraj
dana i granica čovekovog strpljenja. A on, skidajući ukvaše-
ne cipele, onako savijen već se držao za slabine obema ru­
kama i, stenjući, ispravljao se polako. Zabavio se traženjem
papuča, ne bi li izbegao svadju sa ženom, ali pošto ona ni­
kako nije stizala da završi, osmelio se da primeti: „Nisam ja
spasavao njihova, već državna kola. I nikome se nisam
udvarao, već vršio samo svoju gradjansku dužnost.“ Više ni­
je stigao da kaže. Jauknuo je glasno, toliko ga je steglo i
preseklo u krstima, da je morao da sedne na krevet.
A prekoputa, dotle, gospodja Krekić, posmatrajući kako
pomrčina na ulid zagrće i obavija kola koja su ceo dan ot­
kopavah, govorila je: „Eto, ni kola nisu uspeli da oslobode,
ni ulicu da počiste. Sve su ostavili nesvršeno, na pola puta, a
da je imao ko da im pripreti i podvikne, da vidiš kako bi sti­
gli sve da urade.“
Njen muž podigao je glavu sa knjige i pogledao je šilja-
tim, podrugljivim pogledom. „Šta se to tebe tiče?“ pitao je.
36

„Neka Plećaš malo pokrene svoje plebejske noge. Taj je si­

gurno po sedam kilometara pešačio svakog dana do osnovne
škole. Ništa mu od toga nije bilo i ništa mu od toga neće bi­
ti. Kad bi malo duže ostao bez kola, to bi mu samo koristi­
lo. Sačuvao bi ga od atrofije nožnih mišića i odložilo povi­
šenje krvnog pritiska i anginu pektoris, koja mu sigurno
preti.“
„Oprosti“, rekla je ona. „Ne mogu mirno da gledam tudji
nerad. Sem toga, da su kola oslobodjena, i ja bih se danas
njima poslužila i odvezla u varoš. I Mitićevi bi otputovali“,
dodala je malo tiše, ,,a ovako ne znam ni kada će, ni kako
će.“
„Pa dobro“ , složio se, „najdalje sutra biće sve rešeno.“
Očistiće ulicu ili će se noćas istopiti sneg.“ I vratio se svojoj
knjizi.
Nešto docnije, pre no što će leći, devojka je iznela pomije
u dvorište i pošla da zabravi spoljnu kapiju. Kad se vratila,
obrisala je noge i ušla u sobu da upita gazdaricu da li joj je
još potrebna. Na svetlosti lampi presijavala joj se kosa i u
njoj blistale srebne kapi. Nekoliko kapi klizilo joj je niz lice.
„Šta je?“ pitala je gospodja strogo. „Plakali ste opet?“
„Ne, rekla je devojka. „Izlazila sam u dvorište. Sneg opet
pada.“
„Opet?“ začudila se gospodja Krekić i pošla do prozora.
Razgmula je zavesu i pogledala napolje. Prema svetlosti
ulične lampe lepo se videlo kako promiču guste i krupne
snežne pahulje, a malo dalje, crni krov kola, tek očišćen,
opet je bio beo.
 5
Ravno pola metra palo je te treće noći i zatrpalo ono što su
ljudi prethodnog dana otkopali. Zatim je sneg ponovo pre­
stao da pada. Sve je bilo bek* I vrlo mimo tih narednih da­
na. Kao da se ništa neobično nije desilo. A sneg, kao da je
otresao ruke posle završenog posla i, odmarajući se sad,
prekrstio ih na prsima, opružio se po zemlji tih, čist i spoko­
jan nimalo ne mareći za nemir i nestrpljenje dokonih po-
smatrača. Bio je početak aprila.
Ni nebo više nije bilo zimski sivo, već stakleno plavo, kao
osveženo, nanovo gleđosano, izbrisano vlažnom krpom i
oprano od prašine. Kao da je sa njega skinut zaštitni omo­
tač, izgledalo je sada bliže, toliko na dohvat ruku, da bismo
ih mogli zaroniti u nj, zagrabiti ga, pljusnuti se njim i izvući
ih otuda očišćene, oprane i lako obojene njegovim svežim
plavetnilom. Sunce je nastavilo da prelazi svojim putem, već
poprilično visokim, kako je to i odgovaralo aprilu mesecu i
dobu godine u kome je bilo. Na njegovoj svetlosti blistah su
kristali snega, ka njemu su se pružali listovi sobnog cveća i
kraci puzavica, ali se sneg nije topio, niti su se stakla na
prozorima zagrevala. Sunce je bilo zubato i ugrizalo umesto
da greje. Sa usta ljudi dizao se dah pare, dečja lica i ruke
rudeli su, sneg je pod nogama škripao suvo, kao nepodma-
zan, ptice su čučale na granama poklopljene krilima, a na te­
lefonskim i električnim žicama skupljalo se paučasto inje.
Kao u staro vreme, dok nije bilo asfalta i trotoara, između
kuća prostirala se snežna ledina, a njenim ivicama, dodiru­
jući kuće, tekli su prljavi potočići prtina. Sve mašine: trakto­
ri, plugovi za sneg, specijalne motorne čistačice, buldožeri i
radna snaga, bačeni su u centar, na glavne saobraćajnice,
kako se to pisalo i govorilo zvaničnim jezikom gradskih
saopštenja. Pa i otuda sneg nije mogao biti sasvim uklonjen.
LIlice su samo poravnane, a sneg nagomilan uz trotoare toli­
ko visoko da se sa jedne strane nije moglo videti na drugu.
Ni najviši ljudi nisu se mogli pozdravljati preko ulice, niti su
žene mogle videti šta ima na drugoj strani u radnjama, idući
kroz ove šančeve od snega.
Svet se sa tim nevoljama nekako srodio. I umirio se posle
prvog iznenađenja. Ljudi su se saživeli sa neminovnim, i po­
mirili sa onim što se nije moglo izbeći. „Mora i priroda da
38

se izduva i istutnji.“ Govorili su: „Ono što smo zimus izbe-

gli, sad nas je stiglo.“ Deca u osnovnim školama ponavljala
su naizust, ali ne baš ubedljivo, stihove pesmice: „Zima, zi­
ma, e pa šta je? Ako j ’ zima nije lav“ , a roditelji su im trlja­
li nožice i duvali u promrzle ručice. Opet su iz ormana izva­
đeni već sklonjeni zimski kaputi, šalovi i duboke cipele. Po-
negde su i jastuci vraćeni u prozore. I tako dalje. Oni koji
su imali pune podrume nisu mnogo kukali; oni koji su bili
bez ogreva stiskali su zube da im ne cvokoću, legali ranije u
krevet i pokrivali se debelim jorganima. I jedni i drugi na­
stojali su da nastave život onako kako su ga ranije vodili;
prema svojim navikama i mogućnostima, ne pridajući snegu
suviše pažnje, kao što ljudi ne vode odviše računa o prvom
srčanom udaru. Nadali su se da će teškoće uskoro proći, a
sa neminovnim prolećem naići će topliji dani i lepša vreme­
na. I to im je najviše od svega pomagalo da se pretrpe; i
onima koji su imali više, kao i onima koji su imali manje.
Pa ipak, ni porasla studen nije ih sprečavala da otvaraju
usta. Pošto već bogu i prirodi, kao jačima, ništa nisu mogli,
potražili su bliže uzroke svojih nevolja. „Jedan sneg, pa da
nas gotovo vrati u praistoriju i ledeno doba.“ Govorili su:
„Šta bi tek bilo da ovo nešto potraje dva-tri meseca.“ Žali­
li su se na porasle redove pred tezgama i drvarama, na visoke
cene i niske plate: „Čas poplava, čas suša, sad grad, sad sneg!
Uvek nam je neko kriv. Hteli bismo da se i priroda upravlja
prema nama umesto mi prema njoj.“ Nekome je zbog snega
gost ili rođak iz provincije još sedeo na vratu i nikako da
otputuje kući. Drugi su uzalud svakoga dana sačekivali poš­
tara i pretraživali poštansko sanduče, očekujući važno pismo
ili još sudbonosniju novčanu uputnicu. Gunđale su domaćice
kojima je dodijalo da za ručak spremaju stari, promrzli
krompir. Besposleni taksi šoferi mrznuli su se na svojim sta­
nicama, strip-tiz gerle štraj kovale su po hladnim barovima,
ne svlačeći se niže od pupka. Seljaci su se žalili da su ostali
bez stočne hrane te im se u krava prekinulo mleko, a gra­
đani su govorili da to dolazi otuda što su se zamrzle česme,
pa mlekadžije nemaju čime da ga razblažuju. U stvari, svi
su bih nestrpljivi. Hteli su da se sneg istopi i sve naglo reši.
Generalnog direktora Direkcije za opšti promet, Stoja-
na-Stoleta Plećaša, svakog su časa nervozno zvali telefo­
nom. „Oprostite, druže“, javljali su se gotovo ljutito Kre-
kićevi, „da li znate kada će najzad krenuti naši vozovi. Mi-
tićevi su se zatekli kod nas kad je pao sneg. Nikako da ot­
putuju kući, a toliko su se već zaželeli svoga stana.“ Dara,
ona što je one večeri sedela razgolićenih nogu, interesovala
se da li bi imalo smisla u ovo doba, krajem zime, otići u pla­
ninu na skijanje: „Plašim se da idem sama. Vi ne biste hteli
da se malo odmorite i razonodite?“ Kao da je on izmislio
 39

ovaj sneg, nalazili su razloga da se na njega ljute čak i nje­

govi poznanici: filmski režiser kome je odnekud bio potre­
ban baš letnji pejzaž, jedan od njegovih kolega kome je bilo
dosadno bez fudbalskih utakmica, diplomata koji je trebalo
da otputuje za inostranstvo, pa i njegova sopstvena žena ko­
ja nije mogla da se preseli iz unutrašnjosti.
„Obratite se meteorolozima, nisam ja za to nadležan!“
uzalud im je poručivao, braneći se. Ali, baš od onoga dana
kada su glavne novine donele njegovu sliku sa železničke
stanice, listovi su nastavljali da se obraćaju njemu. Kao da
su shvatih da je dužnost meteorologa da sneg prosipaju, a
njegova da ga kupi, urednici nisu prestajali da ga zovu,
tražeći od njega obaveštenja i pišući jednako o njemu, nje­
govoj direkciji, saobraćaju i uopšte o prometu, kao da se ra­
di o pitanju opstanka i života, i kao da se baš on obvezao da
će lopatama očistiti sav sneg sa zemlje. „Vozovi u stalnom
zakašnjenju“, „Još nije uspostavljen saobraćaj na Unskoj
pruzi“, „Očekuje se da će najdalje za dva dana poći prvi vo­
zovi za Sarajevo“. Ih: „Saobraćaj na drumu Foča — Gacko
ponovno u prekidu“, „Autostrada Zagreb—Rijeka opet za­
trpana.“ Činilo mu se da to novinari pišu njemu za inat i
svaki put kad bi takvu vest ugledao u novinama, bilo bi mu
kao da ga je neko iglom bocnuo. Ah, tek što bi se opet na-
mestio u fotelji, trzao bi ga specijalni telefon svojim nepri­
jatnim zvukom. „Da, odgovarao je, razumom, svakako, oba­
vezno, još danas, na svaki način, sve što možemo.“ Ah otu­
da kao da se time više nisu zadovoljavah. Prekidali su ga
grubo: „To smo već čuli. Imate li nešto novije da nam javi­
te!“ i mnogo neprijatnije i određenije: „Znate li vi šta se
dešava? Kako ste mogli to da dopustite? Jeste li vi svesni
odgovornosti? Da h vam je jasna situacija? Kako možete da
se tako hladno odnosite prema ovim problemima?“ a znao
je da će između sebe, kad spusti slušalicu, upotrebiti i razne
druge, za uvo grublje i neprijatnije reči i izraze, kojim tako
obiluje naš šaroliki i sočni jezik, kriveći njega za sve i osu­
đujući ga i za ono što su sa sobom doneli sneg i studeno
vreme. I mada se od neprilike znojio, konferišući i telefoni­
rajući, jureći sa jednog mesta na drugo, osećao je kako mu
od tih objašnjenja, sve kraćih, uzdržanijih i hladnijih, posta­
je sve neprijatnije i studenije oko srca.
„Jesi h čitao novine?“ pitala je gospođa Krekić muža, ko­
ji je zavaljen u fotelji, sa nogama umotanim u topao pled,
sedeo pored prozora, posmatrajući sneg u bašti i na ulici.
„Današnje? Jesu li već izišle?“
„Da, nešto malo ranije no juče.“
„Pa, otkud sam mogao da ih čitam ako si ih se ti prva do­
kopala.“
„Ima u njima opet Plećaševa slika. Gotovo svakoga dana
40

ponešto u vezi s njim. Taj će napraviti još veću karijeru.“

„Taj! Postigao je on već sve što je mogao, a mnogo više
no što je trebalo. Odviše je plećat i neposredan; trebalo bi
da je malo vitkiji i elastičniji. Sem toga, nije baš dobro što
mu u novinama izlaze tolike slike?“
„Zašto? Šta mu to smeta?“
„Njemu? i ne smeta, ali će zasmetati i dodijati drugima.
Kazaće: „Šta će jednako taj Plećaš po novinama kao filmska
glumica. Bolje bi bilo da se bavi svojim poslovima i skloni
već jednom taj sneg s pruga i drumova.“ Sem toga, nije pri­
jatno biti general kad se gubi bitka, ministar snabdevanja za
vreme suše i gladi, ni direktor opšteg prometa za vreme sne-
ga i snežnih vejavica. Smeniće ga ako se ubrzo ne prolepša i
ne otopli vreme. Jer, kad već ne mogu da izmene vreme,
mogu bar da promene njega.“
„Misliš?“ upitala je zamišljeno žena. Zazvonio je telefon i
pošla je da vidi ko je.
Dođe, brišući noge skidajući s mukom led koji mu se
nahvatao na petama, ulazio je drug Tomić u svoju kuću.
Osvrnuo se još jednom put mesta gde su pre nekoliko dana
zapela Plećaševa kola. I sad su još bila tu, na istom mestu,
pod belom maglinom snega.
„Opet?“ pitao je ženin prekomi pogled.
„Još samo danas!“ odgovorilo je njegovo ćutanje. „Zavr­
šili smo najzad bilans!“ kazao je svlačeći kaput, izuvajući se
i tražeći papuče. „Uradili smo izveštaj!“ ponovio je. „Sve se
složilo; u stoti deo procenta.“
„Vidim“, kazala je ona listajući novine koje mu je izvu­
kla iz džepa. „Opet Plećaševa slika. A o tebi ništa. Jesi li
bar razgovarao s njim?“
„Da, veruj mi!“ slagao je. „Dvaput sam bio kod njega.
Tek što sam počeo da mu objašnjavam, prekinuo me je na­
čelnik referišući mu o južnim prugama. Nisam mogao da mu
dosađujem svojim ličnim stvarima.“
„Znam, znam!“ potvrdila je ona, a oči su joj već zavod-
nile.
„Slušaj, nemoj molim te još i ti. Pa neće ni to dugo. April
je mesec. Za koji dan istopiće se snegovi, predahnućemo, i
moći ću da porazgovaram na miru s njim. Kad smo toliko
izdržali, strpićemo se još malo. Još neki dan svega.“
„Kad se istope snegovi, nastaće poplave. Izbice neke dru­
ge nevolje i opet će biti nezgodno da govoriš o svojim nepri­
likama. Vidim da se nećemo više izvući odavde, iz ove jazbi­
ne od stana.“
„Hoćemo, hoćemo! Videćeš, zamoliću ga opet, interveni-
saće, narediće ako treba i sve će se najzad urediti. Nismo
uzalud stari prijatelji a, uostalom, nije baš ni nama sad naj­
gore. Kako li je tek onima koji su sad napolju, na prugama.
 41

Vozovođama, ložačima, skretničarima i svima koji se bore

sa snegom.“
„Znala sam! Znala sam da ćeš se porediti s njima. Da ćeš
oborene glave, gledajući sebi u noge, videti samo one ispod
sebe. Zašto jednom bar ne pogledaš i prekoputa. Tamo opet
gore sve sijalice kao da je kod njih stalno neka priredba ili
zabava. Dvoje sede u sedam soba i ne moraju da štede svet-
lost.“
Iznela je najzad činiju na sto. Seli su za večeru i srkali je­
lo ćuteći, nadneti nad tanjirima pri dimljivoj sobnoj svetlo-
sti. Kao zvezde za vedre, bistre noći, i drugi prozori, rasuti
unaokolo, svetleli su i treperili od studeni. I u drugim kuća­
ma, stanovima i sobama, grejući se, govoreći, dremajući, ba­
vio se okupljen ostali ljudski rod.
 6
Ništa novo ni neobično. Samo što već uveliko teče april, a
sneg još leži na zemlji ne dajući znaka od sebe i ne pokazu­
jući volju da se povuče.
I u svetu je sve kako treba. Obično, svakidašnje. „Hladni
rat se nastavlja. Uporedo sa hladnim vremenom“, ponavlja­
ju komentari sa radija. Nekoliko avionskih nesreća, štrajko­
va, hapšenja, učena i ubistava, oglašavano je svake večeri u
„Novostima“, a poneka atomska bomba, rat, pobuna i revo­
lucija izjutra, našte srce, u „Politici“. I mada takvih vesti,
neobičnih i uzbudljivih, nije nedostajalo, novine su ipak od
neko doba počele da se, poput engleskih, sve više bave vre­
menom. Polako i postepeno, gotovo neprimetno i za čitaoce
i za novinare, meteorološke vesti sa zadnje stranice i posle-
dnjeg stupca pele su se i u svom napredovanju stigle već i na
vrh treće stranice. Ugnezdile su se i u naslovima spoljno-
-političkih članaka, pa su i rasle istovremeno, proširujući se
na ceo stubac, a sa člancima koji su ih pratili zauzimale su
već i više od polovine stranice.
Članci su bih razni. O snegu koji je pre ravno pedeset go­
dina pao prvoga aprila, te niko nije hteo verovati da je pra­
vi, a ne aprilska šala, i o drugom, onom od desetog aprila,
na samom početku rata, koji je omeo dejstvo neprijateljske
avijacije. Bili su tu, zatim, ozbiljni, naučni članci raznih me­
teorologa i klimatologa, koji su raspravljali o promenama
klime za poslednjih pedeset godina, izazvanih sečom šuma,
dimom fabrika i uticajem novih, veštačkih jezera električnih
centrala. Lekari su pisali o dejstvu vitamina u ovo prelazno
doba, kad nam je ishrana jednolična i svedena uglavnom na
hleb i krompir. Drugi su govorili o reumama i tuberkulozi,
azijskom gripu i sličnim zarazama koje najviše haraju u
vlažno proleće, i iznalazili da ova studen u nevreme može
biti i korisna. Voćari su bili mišljenja da će ovaj kasni sneg
sprečiti prerano cvetanje voćki, a mraz uništiti legla gubara i
drugih štetočina. Poljoprivredni stručnjaci bili su podeljeni u
svojim procenama. Neki su smatrah da će sneg dobro nato­
piti zemlju te neće biti prolećnih suša, drugi su se plašili
mraza koji bi mogao uništiti proklijalu pšenicu i učiniti da
zakasni setva jarih žita. Bilo je članaka koji su predskazivali
velike poplave kad se sneg bude topio, a hidrolozi su tvrdili
 43

da će kasni sneg dobro uticati na količinu vode u rekama, te

će i usred leta hidrocentrale moći da rade punom snagom.
Najzanimljiviji su, međutim, bili meteorolozi tih dana kad
se, kao retko kad, pogled okretao k nebu, termometru i ba­
rometru. Razilazeći se potpuno u svojim prognozama, oni su
čas proricali da će studen potrajati, a čas da će se sneg isto­
piti već sledećeg dana. Dvojica su se isticali: jedan, opštin-
ski, čije su prognoze bile optimistički vedre, i drugi, privatni,
nezvanični, koji je stalno predskazivao loša vremena. Gra­
đani su više čitali prvoga, ali su, u osnovi, više verovali dru­
gome, utoliko pre što su, bar sad, za prvo vreme, njegova
predskazivanja bila tačnija, a što je, uostalom, i razumljivo u
životu u kome ima više prilike za tugu i suze no za zadovolj­
stva i radosti. U svakoj opštini mogla su se na plakatima či­
tati njihova imena. Jedan \ drugi, pa i njihova grana nauke,
postali su naglo popularni, a meteorolog, Omiljen naročito
među činovnicima, koji, po prirodi svoga posla, više vode ra­
čuna o zvaničnim izveštajima i više ih interesuje merodavno
mišljenje sa koje strane duva hladan vetar.
Tih dana je Beograd, više no ikad, zasluživao svoje belo
ime. Kako je danju padao gar po snegu, tako je noću padala
po njemu slana i pokrivala ono što bi dan uprljao. Baš u to
vreme sledile su se i reke, po ledu je pao sneg i nije se više
moglo poznati kuda su tekle. Sve je oko varoši bilo jedno
beskrajno belo polje.
Prvi su zakukali oni od kojih se najmanje očekivao takav
znak slabosti — razni sportisti i njihovi navijači. Temperatu­
ra poslednjih desetak dana nije se dizala iznad nule, igrališta
su bila pod dubokim snegom, a bilo je odviše hladno i za
navijačke razgovore o fudbalu. Berberi nisu više imali povo­
da za razgovore sa svojim mušterijama, a ni činovnici čime
da ubijaju dosadu i začinjavaju partije preferansa. Za ski­
janje, sankanje, klizanje i ostale zimske sportove bilo je do­
voljno prilike, ali, začudo, svet je sad izgubio na njih volju i
nije ispoljavao želju da se bavi njima u nedo’oa. Ni deca nisu
više izlazila sa sankama na ulice, a kad bi neko proneo skije,
svet bi se ustavljao i osvrtao za njim kao za dokonim i obe-
snim čovekom.
Ali, dok jednima ne smrkne, drugima ne može da svane.
1 zima je nekome rat, a drugome brat. Preduzeća za prodaju
ogreva odlično su prodavala svoju skupu robu, a konfekcij­
ske radnje kasno i u nevreme nabavljene zimske modele.
I’uni su bili bioskopi, pozorišta i kafane, pa čak i razne
skupštine i predavanja. Ljudi, koje je pritisla čamotinja du­
gih zimskih večeri, a iz kuća ih isterivala hladnoća iscrpenih
zaliha ogreva, tu su nalazili toplo pribežište. Tražene su pro­
storije u kojima su buktale peći, isparavala tela i točila že­
stoka pića. A topli ljudski razgovori blažih lica. I duše.
44

Mesec dana otkako je pao sneg, drugom polovinom apri­

la, dan pre no što će se održati ponovni sastanak u kući po­
rodice Krekić, razgovarale se drugarica Dara i domaćica,
pritiskujući telefonske slušalice uz uvo.
„Znaš“, govorila je prva, „juče sam se na večeri kod Pro-
tićevih upoznala sa zanimljivim čovekom. Sa drugom
Omiljenim, meteorologom. Onim što ga novine toliko po-
minju.“
„Vidi, molim te? Otkud on kod njih?“
„Pa zna se, Račina posla. Čim se neko pročuje, mora biti
u njenoj kući.“
„Lepo Ali zar je on baš neka ličnost?“
„Da vidiš, bogme i jeste. Ili će uskoro biti. Sem toga,
mlad je, šarmantan čovek. I vrlo dobro izgleda. Mislila sam
da bi lepo bilo da i njega pozoveš. Mogao bi da nam intere­
santne stvari ispriča.“
„Misliš? Ne znam samo da li bi se Duško složio? Znaš,
radi se samo o jednom meteorologu. Čekaj, da ga upitam.“
„Duško“, čulo se, „Dara mi javlja da bi mogla dovesti
meteorologa Omiljena. Predlaže da ga pozovemo.“
„Meteorologa? Pobogu, šta će nam taj? Nismo ni reuma-
tičari, ni planinari izletnici. A ni poljoprivrednici. To je opet
tamo neki njen!“ dodao je, ali to već nije prešlo slušalicu,
jer ju je domaćica brzo poklopila rukom i javila se onoj s
druge strane žice:
„Slušaj, Duško se nešto usteže. Šta će, veh, da razgovara
sa jednim meteorologom.“
„Dobro, neću da ga namećem. Ispašće još da je meni do
njega stalo.“
„Drugi put“, pokušala je da je umiri. „Drugi put, možda.“
„Možda, samo ne znam da li će on drugi put hteti. Mesec
dana je dugo vreme za čoveka od budućnosti.“
Na tome se među njima i završio razgovor, a tri ili četiri
ugla dalje, u gostionici „Kod tri zelena lista“, sedeći blizu
peći i ispijajući vruću rakiju, dokono društvo zanatlija i
nižih činovnika slušalo je šta im amater meteorolog, već pri­
piti Koljicki, govori i objašnjava.
„Znači“, pitao je jedan, nagnut preko stola, pomerajući
čašice da ih ne bi preturio, „znači, sutra će opet sneg?“
„A ne, to nisam rekao“, branio se Koljicki, odeven u
crno, masno odelo, kao da je godinu dana u žalosti, a mršav
i neobrijan, žut i taman, kao da se i on već na put sprema.
„Nego? A šta onda?“
„Još noćas, kažem!“ otezao je, podvlačeći svaku reč. I
ponovio: „Još noćas će pasti. Sa početkom u jedanaest časo­
va manje deset minuta i maksimalnom gustinom u tri časa i
četrnaest minuta. Ukupna količina padavina pet kubnih san-
timetara.“
 45

,,Oh! Svega pet santimetara! To nije mnogo. Gotovo da

se i ne isplati, toliko posla za tako malo snega.“
„Nisam rekao snega. Kazao sam padavina, a to, s obzi­
rom na suvoću snega i njegovu malu gustinu, znači i čitavih
dvadeset santimetara.“
„Oprostite, još nešto“ , pitao je Tomić, jedan od prisutnih
činovnika, oblačeći kaput i objašnjavajući najbližima do se­
be: „Moram da idem. Žena me čeka kod kuće. Možete li mi
reći kada će opet nastati lepo vreme. Sasvim smo pri kraju s
ogrevom.“
„Znate“, iskašlja se Koljicki, „nisam ja bog da činim ču­
da, a na žalost ni zvanični meteorolog da bi mogao objavlji­
vati proročanstva. Pitajte druga Omiljena. On će vam, mož­
da, i za sutra obećati sunce ako sa lepo zamolite.“
Činovnik je samo uzdahnuo, podigao okovratnik na kapu­
tu, i krenuo da iziđe.
„Kupite ipak ogrev“, viknuo je za njim Koljicki. „1 to još
sutra po mogućnosti.“ To je kazao i, ispivši svoju čašicu,
prihvatio drugu koju su mu ponudili, nastavivši razgovor sa
onima oko stola. A činovnik, izlazeći, još je tiho rekao, u
stvari glasno uzdahnuo: „Jeste, kad bih imao čime.“
I zatvorio je vrata za sobom.
Bilo je šest časova i u železničkoj ložionici spremala se da
krene kući druga smena. Sedeli su u toploj sobi, svlačili rad­
na odela, a u kupatilu su dotle drugi, stojeći pod toplim
mlazom vode, sapunom i četkama skidali sa sebe gar i uglje­
nu prašinu. Tada su baš na radiju bile vesti i usledio je me­
teorološki izveštaj. Dubok glas, ubedljivo i umirujući, po­
navljao je zvanične prognoze druga Omiljena: ,,U toku su­
trašnjeg dana, s obzirom na odmakli datum, duži izostanak
padavina, kao i na ispoljenu tendenciji opšteg smirivanja
vremena u celoj Evropi, sa sigurnošću se u našoj zemlji
može očekivati izvesno poboljšanje vremena i popuštanje
hladnoće.“
Radnici su se oblačili ćutke, polako i metodično. Svetlost
je bila slaba i treperava. Slušah su reči i poneki bi, navlačeći
čizme i cipele, slučajno nogom jače udarili o pod. Iz kupati­
la se čulo prskanje vode, glasovi i smeh mlađih drugova.
„Liči na ratni izveštaj“, rekao je ložač Macura, uzimajući
kaput sa vešalice. „Radi daljeg napredovanja, povukli smo
se na prihvatne položaje.“
Dvojica su izišli na pusti, zamračeni peron železničke sta­
nice. Malo je sveta putovalo, a uprava je štedela električnu
svetlost. Ni vike nosača, ni pištanje lokomotiva. Javio se sa­
mo megafon, odnekud sa tavanice. „Zagrebački boz broj 1
za sada kasni dvesto četrdeset i pet minuta.“
„Šta je to opet?“ upitali su sa vrata, prolazeći pored
osvetljene kancelarije. „Nije valjda ponovo sneg?“
46

„Ništa naročito“, poručili su im otud. „Kao i obično.“

Produžili su razgovarajući; tako im je bilo manje pusto.
Ranije, u ovo doba, stanica je bila krcata svetom. Po dva-tri
voza ulazila su svakog trenutka.
„Šta to može biti?“ pitao je jedan. „Još jutros su prošle
čistačice. Sneg ni danas nije padao.“
Drugi je ćutao. „Voze sporije“, javio se najzad, gledajući
sebi pred noge. Prelazili su prugu da bi skratili put. „Ne
smeju brže. Pre tri dana opet je jedan skliznuo sa šina.“
„Tri mrtva. Deset razbijenih vagona. Ali zašto? Sneg je
očišćen; pruga je bila slobodna.“
Zastali su pod jednom svetiljkom. Drugi je pažljivo gle­
dao preda se, sebi u noge. Zatim je vrhom cokle stao da
udara o šine.
„Zato!“ rekao je. Pod električnom svetlošću šine su bles-
kale kao uljem podmazane, sjajne kao jegulje. „Zato je is-
kliznuo “
Sagnuli su se i prvi je rukom opipao šinu, hladnu, glatku i
neravnu. „Led!“ rekao je. „Otkud opet? Jutros smo ga oči­
stili.“
„Led!“ potvrdio je drugi. „On izbacuje vozove iz šina.“
Krenuli su. Negde daleko nešto je zapištalo kao sirena
voza koji se primiče stanici. Bio je to samo vetar i uskoro je
doleteo ovamo i zaljuljao stanične sijalice. Zatim je opet bi­
lo mimo. Prolazili su pored carinarnice i izlazili na veliku
kapiju.
„Skidah smo ga sa pruge u dva-tri maha“, javio se opet
prvi. „Izjutra i u podne, a otada nije ništa padalo.“
Dragi, stariji, neko je vreme ćutao. Zatim je opet zastao i
pogledao draga do sebe.
„To se i ja pitam“, rekao je. „Već nekoliko dana. Znaš,
reći ću ti nešto, meni se čini da on odozdo raste. Da led iz
zemlje izvire.“
Bili su na ulici i krenuli svaki na svoju stranu. Obojica
pognutih glava, gledajući sebi u noge. Zabavljeni svojim sa­
motnim, zabrinutim mislima.
 7
I tako iz dana u dan. Bio je već i kraj aprila, a sneg je jed­
nako ležao na zemlji, pokrivao je svojim jednolikim belim
pokrivačem, pa ako i nije padao s neba, izgledalo Je zaista
kao da raste odozdo, sam iz sebe, kao belo, dobro ukvašeno
testo.
Meteorološki izveštaji profesora Omiljena i dalje su bili
optimistički. Preko radija i stranica dnevnih listova uveravali
su svet da sve to što se dešava nije ništa naročito ni neobič­
no. Zima je počela dockan i red je da se istutnji. Ako se
studen i količina palog snega statistički porede sa stanjem
ranijih, godina, videće se da je ovoga puta snega ipak nešto
manje, a studeni, možda, ovoga jedva nešto malo više. Nije
ovo, uostalom, prvi slučaj da se sneg tohko dugo zadrži. Sli­
čan fenomen desio se pre šezdeset i tri godine u Donjoj
Saksoniji, pre sto i sedam godina u Gornjoj Turkmeniji sneg
je dočekao i mesec jun, a prema jednom srednjovekovnom
zapisu nepoznatog letopisa, u kome se kaže: „Velmi hladan
dažd i mraz padnav dnes, svjatago Vida“ može se zaključiti
da su se takve pojave dešavale i kod nas u druga, ranija vre­
mena. Najzad, sama činjenica da već dvadeset dana sneg ni­
je padao, kao i to što je prosečna temperatura poslednja tri
dana za cele dve desetine stepeni viša od one prethodnih
dana, sve je to opravdavalo optimističke prognoze i nade
koje su polagane u nastupajuću nedelju. Zato ne treba po­
klanjati pažnje alarmantnim glasovima koji se šire na osnovu
nestručnih mišljenja.pojedinih laika, amatera, pa i šarlatana
meteorologije.
To se očigledno odnosilo na Koljickog. Međutim, mada su
uz prvoga bih sva štampa i sve odgovarajuće merodavne
meteorološke institucije, onoga drugoga, koji je u oveštalom
crnom kaputu obilazio gostionice i kavane, onako mršav, žut
i zarastao u bradu, šireći crne vesti i proričući mračne per­
spektive, sve su radije slušah, prizivali i citirah. Nema šta,
svet je postao uznemiren, a takvi više vole da budu plašeni
no tešeni. Već samo uznemirenje predstavlja neku vrstu mo­
bilizacije na otpor, dok uteha ima suprotno dejstvo. Sem to­
ga, ono što je javno i zvanično, obično je već staro i pozna­
to, pa time i bez draži saznanja, dok je ono drugo, tajno,
zaodenuto najčešće u veo novine.
48

I zato, dok je onaj prvi, profesor Omiljen, vladao strani-i

čama novina i talasima radiostanica, pa baš nekako u to vre-
me izabran i za akademika i profesora univerziteta, onaj
drugi je sve više preovladavao onim što se naziva, ako ne
javnim, a ono opštim mišljenjem. I to ne samo na ulici ili u
gostionicama u kojima se najviše bavio. Isprva stidljivo, a
zatim sve vatrenije i otvorenije, počeli su da ga uveče po-
minju u svojim društvima i knigovima i oni koji su se pre- -
podne zaklinjali Omiljenom. Prvi je bio zvaničan, ali je dru­
gi postajao moda, što je znatno više, a često i mnogo važni­
je. Pojavile su se i njegove fotografije u novinama, a poneke
žene su, gledajući ga, nalazile čak da je interesantan, „Liči
na Raspućina!“ govorile su ove iz starijih generacija. Mlađe
su, međutim, nalazile da je intelektualni tip, nešto između
klošara i egzistentijaliste. „Kao da je izišao iz Beketovog
komada“, kazala je drugarica Dara, pričajući o njemu go­
spođi Krekić. „Znaš, da je zaista šteta što nisi došla kod Ra­
ce da vidiš i njega. Mnogo je zanimljiviji od onog Omiljena;
sigurna sam da bi našla načina da ubediš Duška da ga pozo­
ve. Kako samo vatrene, grozničave oči ima. Otelovljeni lik
vernika, borca i fanatika. Kaže da su sve ove nevolje sa sne-
gom i hladnim vremenom nastale zbog nas; zato što smo iz­
gubili sposobnost da se radujemo i da volimo, da trpimo i
da se žrtvujemo. Naša hladnoća i ravnodušnost prešli su i na
prirodu; led sa naših srdaca postao je jezgro oko koga se
hvata novi, kao što ćelije raka rastu i razvijaju se jedna iz
druge. Zatvorili smo se u sebe, ne umemo čestito i slobodno
ni da se nasmejemo, stalno se od nečega branimo, nikome
se ne damo i nikome ne verujemo, od svega zaziremo, se­
bični smo samo nas se naša sopstvena koža tiče, naši najbliži
interesi osnovni su zakon našeg upravljanja, a sve ostalo
nam je nevažno ih bar sporedno. I tako dalje. Pošteno nas
je izgrdio; rekao je da smo gori od njegovih poznanika sa
ulica i gostionica. Oni se bar ne kriju i nemaju šta da sakri­
ju. Mi se, međutim, zaodevamo u krupne čovekoljubive fra­
ze, a u osnovi smo neosetljiviji od leda oko nas. Jednako
nešto pričamo o našoj intelektualnoj savesti i odgovornosti,
pozivamo se na naše osećanje časti i intelektualne slobode,
samozvano se postavljamo za moralne sudije ćelom svetu, a
u stvari, nama bi trebalo da se sudi jer smo sami moralno
prljavi, najobičniji konformisti, najniže i najbednije sluge, i
dok njegovi prijatelji robuju ponekome, mi smo sluge, i ro­
bovi svakome, pa čak i samima sebi i sopstvenoj sujeti.
Zatim je otišao. Naglo je krenuo naljućen, kao glumac sa
pozornice, ogrnut crnim plaštem. ,Neće biti toplih dana dok
se sami ne raskravimo!’ rekao je sa vrata, odlazeći u noć. ,A
koliko smo ogrezli u led, bojim se dvadeset hiljada godina
biće nam potrebno’;“
 49

„Šta?“ pitala je gospođa Krekić. „Koliko je rekao?“

„Dvadeset hiljada. Najmanje toliko.“
„Slušaj, da nisi pogrešila. Jesi li sigurna. To je sasvim lu­
do i nemogućno. Dvadeset hiljada čega?“
,,A ne, nikako. Sigurna sam da nisam pogrešila. Svaku reč
sam pamtila. Već odavno me nije tako uzbudilo. ,Dvadeset
hiljada godina snega i leda!’ Baš je to rekao. Zar nije div­
no? Uzbudljivo! Jesi li rešila najzad. Da ga pozovem?“
„Da, da, rešila sam. Dvadeset hiljada godina, kažeš?
Mnogo! Ko će to izdržati?“
„Pa, šta onda, za koji dan da ga pozovem?“
„Koga da pozoveš?“
„Pa, njega, Koljickoga, koga drugoga? Rešila si, kažeš.“
„Ma ne to. Nismo se razumeli. Na drugo sam mislila, ali
sad žurim. Zovu me. Javiću ti se kasnije“.
Spustila je slušalicu i otišla u kuhinju. „Zuza?“ pitala je
devojku. „Koliko sam ti rekla da kupiš danas?“
„Dva kila. Koliko juče i prethodnih dana. Već nam je
ostava puna. Nemamo više gde to da sklanjamo.“
„Tako? Slušaj, idi odmah i kupi još dvadeset. Dvadeset
najmanje. I požuri dok nisu zatvorili radnju“.
Devojka je stigla još na vreme. I, mada je već bilo gotovo
osam časova, u radnji se zateklo toliko sveta kao da je sutra
praznik, a svi do sad čekali da se radnja otvori. Kao da se
ceo komšiluk ovamo slegao na dogovor, ili iz svake kuće i
svakoga stana po neko delegiran na konferenciju.
„Dobro veće, Zuska!“ kazali su oni koji su devojku poz­
navali. „Peti put dan; s, i još tako kasno. Sta si zaboravila da
kupiš?“
„Ništa! Malo soli mi je usfalilo za večeru.“
„Soli?“ pitala je krupna plavokosa žena. „Mislite li da bi
i so trebalo kupovati?“
„Zašto bi trebalo? Nije pod moranje. Zavisi od toga da li
vam je potrebna?“
„Ipak, ipak“, kazala je plavo ofarbana žena. „Možda ste
vi u pravu. Ja sam došla pre vas!“ otresla se na čoveka do
sebe i gurnula ga u stranu. „Zašto se toliko gurate? Sto vam
se toliko žuri?“ I onda prodavcu: „Je 1’ te, molim vas, imate
li vi još soli?“
„Imamo. Zašto ne bismo imali. Koliko želite?“
„Jedno kilo. Mogu li da dobijem celo kilo?“
„Možete, zašto ne biste? Još nešto? A vi, šta ste vi želeli?
pitao je čoveka.
„Pa“, rekao je ovaj zbunjen „dajte i meni jedno kilo.“
„Meni dva!“ tražila je starica koja je posle njega bila na
redu, onda je najzad i Zuska uspela da se progura. „Mesi-
mo. Imamo opet silne goste“, objasnila je najbližima oko
sebe spuštajući u torbu kupljeni šećer. A zatim, razmislivši
 50

malo, obratila se prodavcu: „Slušajte, dajte i meni soli. Pet

kila! Da ne kupujem svakog časa.“ I između okupljenog, ra­
doznalog sveta, progurala se sa svojim teretom ka vratima
bakalnice.
A pošto je ispratio najzad kupce i zaboravio radnju, svo­
deći račune i sastavljajući spisak prodane robe, prodavač je
preko telefona javljao svojoj centrali:
„Pošaljite mi obavezno šećera i brašna. I soli, koliko
možete. Danas sam prodao više no ranije za mesec dana. Ne
znam ni ja šta im je. Niti je leto, niti jesen da se pravi slat­
ko i turšija, a nije vreme ni slavama i praznicima.“
Onda je pogledao račune porodice Krekić. Video je šta
su sve uzeli ovoga meseca i zastao iznenađen. Pedeset, sto,
dvesto, petsto kila, kako čega. Čak i bibera toliko da bi mo­
gli otrovati celu varoš. „Bože!“ pitao se zabrinut, „misle li
oni živeti dvadeset hiljada godina ih žele da sebi prenesu ce­
lu moju radnju.“

I
 8
„Dobro!“ rekao je spiker radio-televizije. „Priđite malo
bliže, druže Omiljen, da vas bolje vide naši gledaoci. Vrlo
dobro! Kazali smo, dakle, da se zbog poodmaklog doba i
nagomilanog snega može očekivati prohladnije leto ove go­
dine. To znači, kupaćemo se tek u avgustu na Savi i Duna­
vu. Zar ne?“
„Da, ješćemo jagode i trešnje ove godine tek u julu mo-
secu, ali će nam one tada bolje prijati. Oznojićemo se česti­
to tek u avgustu, ali ćemo zato imati divno proleće u julu
mesecu.“
„Dobro!“ rekao je opet spiker. „Umesto malina, imaće-
mo kupine, umesto krušaka oskoruše. Umesto leta proleće,
a umesto jeseni zimu. A zašto, druže Omiljen! Zašto i čijom
krivicom?“
„O tome ima nekoliko teorija među naučnicima danas“,
počeo je da izlaže drug Omiljen. A teorije su, uglavnom, bi­
le ove:
Neki domaći i strani naučnici zastupali su tezu da su za
nastale klimatske poremećaje, koji su zahvatili celu Zemalj­
sku kuglu, a naročito severnu poluloptu, krive vehke pege
koje su se pojavile na Suncu i Zemlji oduzele sjaj koji je ra­
nije dobijala. Ah, kada se raziđe dim ove sunčane eksplozije
i opet se razbistri ognjeno sunčano nebo, može se pouzdano
očekivati da će temperatura naglo porasti, a sunce za kratko
vreme otopiti sneg. „To je“, rekao je jedan od profesora da
bi bolje objasnio stvar, „kao kad čovek padne u nemilost i
odjednom se nađe u hladnoj senci; kao kad mu se desi neka
nesreća pa ostane sam, bez prijatelja; kao kad ga ophrva ne­
ki golemi bol, pa mu se posle, pošto prođe najgore, učini da
ga je iznenadno sunce ogrejalo, a poznato je, uostalom, da
ono najjače greje baš iza oblaka. IH, kao kad se na nečem, u
Sta smo bezgranično verovali, čemu smo se bezrezervno di­
vili, odjednom, neočekivano za nas, pojave neke mane i pe­
ge kojima se nismo nadali; kad se na nekom našem idealu u
koji smo se kleli odjednom pojavi neka rđa i mrlje koje uči­
ne da se naglo otreznimo i ohladimo, pa, ohlađeni, ostavši
bez vatre koja nas je grejala i pokretala, zanemimo i skame­
nimo se, neaktivni, okrenuti sebi i mrtvi. Međutim, itd.“
Drugi su manje dizali glavu ka nebu i uzroke tražili na ze­
52

mlji. Po njihovom mišljenju, ljudi su sami zasenili sunce, a

nebo pokrili tolikim brojem čestica dima, gara i druge
prljavštine, da sunčam zraci više i ne mogu čestitio da se
probiju do nas na zemlju. „Sve smo zaprljali, pa i samo ne­
bo nad nama“, pisao je jedan mlađi naučnik. „Između sebe
i svega oko nas postavili smo takav zid, takvu gustu zavesu,
svejedno da li gvozdenu, dimnu ili ledenu, kroz koju ni sun­
ce ne može da dopre do nas i zagreje nas u našoj ledenoj
osamljenosti.“
Treći su smatrali da je sve zlo došlo od atomskih eksperi­
menata i eksplozija, koje su svojom silom pomerile u stranu
Zemljinu osu, te nas sad sunce bije iskosa. Bilo ih je koji su
za sve nevolje krivili Ruse što su svojim atomskim eksperi­
mentima u polarnom krugu uzmutili zemljinu atmosferu i
hladni polarni vazduh razvejali po celoj severnoj polulopti.
Ostali su krivih baš Amerikance, koji su eksplozijama u to­
plom pojasu stvorili polja niskog pritiska i privukli tako
hladni polarni vazduh sa severa. I jedne i druge kritikovali
su treći, tvrdeći da je za sve kriva eksplozivnost velikih sila,
ta njihova snaga kojom se toliko razmeću te zemljinu ener­
giju troše ni u šta i zaludno iscrpljuju njenu toplotu. Ne tre­
ba se toliko razmetati i praskati uprazno. Zna se: i bogat
svet, nadimajući se, najzad osiromaši, a poznato je da se i
veliki petrolejski požari gase baš eksplozijama, koje na me-
stu požara ostavljaju debeo sloj leda. Najzad, kad se emo­
cionalno, psihološki, iživimo i ispraznimo, mi se iznutra gasi­
mo, a u takvim prilikama postajemo hladni i prema ženama
koje smo najstrasnije voleh; toliko tek radi poređenja i lak­
šeg razumevanja sadašnjeg geofizičkog fenomena.
Bilo je sveta koji je smatrao da je neprilike s vremenom
izazvalo prekomerno slanje raketa u vasionu i njena hladna
prostranstva. „To vam je“, objašnjavao je jedan čovek
držeći predavanje u sindikalnoj podružnici, „kao kad stalno
neko otvara vrata na zagrejanoj prostoriji u kojoj sedite. To
je kao kad moljci toliko izgrizu vašu odeću đa postane pro­
vidna kao rešeto; to je kao kad biste stalno pucah iz pištolja
u sopstvenu tavanicu, i zar bi bilo čudo ako bi vam najzad
odozgo počela da nahodi studen i kiša. Pa i atmosfera je ne­
ka vrsta omotača koji nas štiti od vasionske hladnoće, i zar
ovo stalno prošišavanje njeno ne znači otvaranje puta va-
sionskoj studeni. Obesni smo postali, pa u sopstvenoj tava­
nici bušimo rupe, kao u švajcarskom siru. Tesno nam je po­
stalo na zemlji, kao ded pod šatorom, i je h čudo ako su
nam napolje na studen, ispale noge i ruke.“
„Najduža zima koja se pamti“ bio je opšte poznati, sve­
strano prihvaćeni, pa pomalo već i dosadni naziv za ono što
se dešavalo. U velikim evropskim gradovima zimska sezona
je još trajala: pozorišta, koncerti, noćni i takozvani kulturni
 53

život, bili su krajem aprila u Parizu u punom jeku. U Lon­

donu, Briselu, Minhenu, Beču, Rimu i Njujorku takođe.
Svet više čita i najkulturnije živi zimi, govorilo se. Pogledaj­
te samo Nordijske zemlje, a naročito Island, gde već odavno
nema nepismenih i gde se, srazmerno, pročita najviše knjiga
godišnje. Međutim, Svajcarska je, uz svu svoju veliku i vestu
reklamu, uzalud pokušavala da zainteresuje bogatiji svet za
svoje sanatorije, čarobne bregove i planinski vazduh. Imuć­
niji ljudi, kojima je dodijala duga zima u sopstvenim zemlja­
ma, radije su tražili blažu, topliju, ali ne više žarku klimu
Italije, Španije i francuskog primorja. Rano povrće iz tih ze­
malja dostiglo je neviđene cene na sevemijim gradskim trži­
štima. Znatno je povećana potrošnja ogreva, mnoge zemlje
uvele su stroga ograničenja, dok su se druge, naprotiv, ubr­
zano rešavale prevelikih stokova uglja. Sve se to tako na ne­
ki način izravnavalo po onom pravilu da nikom ne može da
svane dok se drugome ne smrkne, a u velike svetske statisti­
ke nikad nisu ni ulazile pojedinačne male ljudske nevolje i
nesreće.
 9
Početkom juna svet je ozbiljno počeo da se brine. Nisu više
pomagale niti ikog ubeđivale prognoze i obećanja meteoro­
loga Omiljena. Rečitije i uverljivije govorio je metar snega
koji je još ležao na zemlji u ponedeljak petoga juna. Bilo je
jasno da je poremećaj klime ovoga puta ozbiljniji, da se
možda i ne treba tako brzo nadati letu i kraju zime, a u sva­
kom slučaju da ni leto, kad najzad nastupi, uz ovoliki sneg
koji sunce treba da istopi, neće biti ove godine ni žarko ni
dugo. Jer, od jeseni i novoga snega delilo nas je samo još
pet ili šest meseci u najboljem slučaju.
Razume se, izveštaji i prognoze meteorologa Omiljena i
dalje su izlazile i, ukoliko su sve manje imale potvrde u
stvarnosti, bivale su sve optimističkije, i baš tih dana se uč­
vrstile na prvoj stranici, na mestu pravog, počasnog, uvod­
nog stupca, sasvim potisnuvši sa njega spoljnu politiku, te je
u jednom uvodniku s pravom bilo primećeno da je meteoro­
logija zamenila spoljnu politiku i umesto ove sama postala
našom sudbinom.
Na drugo mesto izbila je privredna rubrika. I oni koji su
je do tada preskakali i u novinama čitali samo ubistva, sud­
sku hroniku, stripove, sportsku rubriku i roman u nastavci­
ma, počeli su od neko doba da na nju obraćaju veću pažnju.
A rubrika, kao da je postala svesna pažnje koja joj je ukazi­
vana, želeći da je sačuva i održi, i sama je počela čudno i
senzacionalno da se ponaša, beležeći takve iznenadne sko­
kove cena i takve padove proizvodnje da je svet zaista
toliko zainteresovano uzeo da je prati kao da je bila reč
o rezultatima fudbalskih takmičenja ili o sudbini glavne
junakinje stripovanog romana. Uostalom, fudbalskih tak­
mičenja već dugo nije bilo i ljudsku strast za borbom ko­
ju drugi vodi, bez pravog rizika za onoga koji posmatra, tre­
balo je nečim zameniti. Fudbalski raspust, koji obično pada
u januaru, februaru i martu, u mesecima kad sneg pokriva
zemlju i sprečava igranje, baš je bio prošao i proletnja sezo­
na trebalo je da otpočne kad je novi sneg prekinuo nepo­
sredne pripreme i igrača i navijača. Igranje prvenstva mora­
lo je prve nedelje biti odloženo, a zatim je to činjeno iz ne-
delje u nedelju, uporedo s meteorološkim prognozama i
izveštajima. Ostalo je tako neizvesno ko će biti pobednik,
 55

„Velež“ ili „Mačva“, i svet koji nije imao čime da ispuni

svoje slobodno vreme nedeljom posle podne, ljudi koji su
bežali od svojih porodica i žena, a i oni koji su to činili pred
neprijatnim mislima, zabavljali su se izvesno vreme manje
popularnim hokejom na ledu i vika sa Tašmajdana zamenila
je buku i'tuče sa fudbalskih terena na drugom kraju varoši.
Ali, možda zato što su hokejske utakmice po sebi manje
uzbudljive, ili zato što se igraju po studenom vremenu koje
hladi nerve, tek, iz tih i drugih razloga, jedna krupna prazni­
na nastala je među ljudima koji su se našli lišeni svojih navi­
ka i određene količine uzbuđenja. Fudbalska sportska kla­
dionica već niz kola nije funkcionisala, pa je bilo predloga
da se, u nedostatku privredne i devizne berze, otvori pri-
vredna kladionica, a prema obaveštenjima iz privatne ruke
niz fudbalera, koji su ostali bez plata ili premija, kao svet
koji ume da se snađe na terenu, uzeli su u međuvremenu
honorarna zanimanja privrednih agenata, u sadašnjoj situaci­
ji vrlo zanimljiva i rentabilna. Pa i neki privredni funkcione-
ri, inače predsednici fiskulturnih klubova ili žestoki njihovi
navijači, počeli su od neko doba da se odbijaju od sporta i
opet privolevaju svojim matičnim privrednim resorima, nala­
zeći da su oni u nastaloj situaciji postali uzbudljiviji i zani­
mljiviji i od samoga fudbala.
A privreda je zaista pokazivala čudne i naizgled neshvat­
ljive promene i oscilacije. Jednoga dana, na primer, naglo bi
se povećala potrošnja šibica, bez vidljiva razloga, i to bi tako
trajalo sve dok ih ne bi nestalo sa tržišta. Zatim bi, isto tako
naglo, porasla potrošnja špirita, petroleja, benzina, pa i kre-
menova za upaljače, te bi izgledalo, povezujući sve to sa
onim prvim, kao da je ceo svet rešio da postane palikuća.
Iznenadno je skočila cena svim ’junenim proizvodima, čak i
grubom seljačkom šajaku, getama i čarapama, a naglo su po-
jevtinili svi modni najlonski, orlonski, perlonski, pa i svileni
artikli, te se činilo kao da ćemo uskoro svi opet da se po­
seljačimo. Na frižidere, usisivače za prašinu i slične domaćič-
ke potrebe niko više glave nije obrtao; električne grejalice i
rešoi još su kupovani, ali otkud to, na primer, da je sijalice
malo ko tražio, dok su naglo nestale sa tržišta sve petrolej­
ske lampe, sveće, kandila, pa i obični grobljanski žišci. Sta je
to? Šta se dešavalo? Čemu ili kome je ta čudna pomeranja
ukusa trebalo pripisivati? I ko zna, možda baš zbog njihove
tajanstvenosti i neobjašnjivosti, postale su ove promene još
zanimljivije. Svi su želeli da pogode na koji će sledeći pred­
met da padne izbor.
„Čudno!“ govorio je i gospodin Krekić, „Ugalj i jamsko
drvo opet u naglom porastu. Prvo još i razumem, ali zašto
ovo drugo?“ Onako kratkovid, nadnet nad stolom i novina­
ma kao da sat opravlja, on je crvenom olovkom beležio ne­
56

što i podvlačio baš poput kućnih stratega amatera koji zasta­

vicama obeležavaju pokrete trupa na nekim dalekim fronto-
vima. Gospođa Krekić, međutim, sve vreme nije se skidala
sa telefona. „Šajaka!“ poručivala je. „Šta se čudite? Da,
običnog seljačkog smeđeg šajaka. Za dva para, ne, četiri pa­
ra odela. Ali odmah, molim vas. Još danas svakako pošalji­
te.“ Redom se zatim javljala krojačkoj radionici radi nekog
toplog vunenog veša, obućaru da bi poručila čizme, vinar-
skom preduzeću radi rakije prepečenice i jednoj apoteci
zbog veće količine ribljeg ulja. „Da, rekla je, pedeset litara,
pošaljite slobodno. Šta se čudite? Ne, nije nikakva greška:
nije dečje obdanište. Za porodicu Krekić.“
„Tačno!“ rekao je gospodin Krekić naglo podižući glavu.
„Prepečenica i riblje ulje. Samo nastavi, molim te.“
„Pa šta je s tim?“ pitala je, naljućena. „Pusti ti samo me­
ne. Znam ja šta činim. ,Kalorije i vitamini1, kazala je. Gori­
vo i hrana po potrebi4, dodala je, i opet uzela da okreće
brojčanik telefona. „Druže Maricu! Halo! Dobro veče! Jeste
li poslali drugu partiju. Samo, molim vas, jače grede, prave,
jamske. Šta ćete, nismo mi krivi što se po ovoj studeni ne
može koristiti beton. Drug generalni direktor Plećaš, naš do­
bri prijatelj, sigurno vam je sve javio. On će već poslati na­
log i sve urediti. Dakle, preporučujem se, još danas.“
Spustila je slušalicu. Krekić je opet nešto podvukao u no­
vinama, podigao glavu i, gledajući ženu, počeo da se smeje,
glasno, iz sve snage, pridržavajući se za trbuh jednom ru­
kom, a drugom za stolicu. ,,Ho, ho, ho!“ ponavljao je. „Hi,
hi, hi? Sad razumem! Divno! Sad sve razumem!“
Gospođi Krekić nije bilo do šale; još nije izišla iz poslov­
nog huka. „Šta se cerekaš tako glupo? Šta ima tu tako
smešno?“ pitala je, ali se gospodin Krekić nije dao smesti.
„Divno, divno!“ ponavljao je. „Ugalj, jamsko drvo, šajak,
prepečenica i riblje ulje. Tačno! Sasvim se slaže. A ko bi to
rekao? Zaista, naprosto neverovatno!“ I onda opet, gušeđ
se od smeha:
„Slušaj, razumeš li? Pa ti si ta koja drmaš privredom. Ti
si ta koja izazivaš potrese. Ti podižeš i obaraš cene. Ti stva­
raš paniku na tržištu. Ti, Neda Krekić! Ti, a ne generalni di­
rektor Plećaš. Ti, a ne direktor Marić! Pred tobom igraju
statistike i skaču na noge sve cifre zvaničnih podataka. Bra­
vo! Bravo!“ Skočio je na noge i poput deteta, udarajući dla­
novima kao činelama, trupkajući nogama o pod, počeo je da
obigrava oko stola i pred ženom napravio duboki reverans.
„Novom direktoru privrede moj najdublji naklon!“ Rekao
je i zamoren sručio se opet u svoju fotelju.
Zvonio je telefon i sprečio ženu da mu odgovori. Javljala
se rođaka Dara.
„Šta je, zaboga, sa kime si toliko razgovarala? Pola sata
 57

okrećem tvoj broj i nikako da dobijem vezu.“ Govorila je

toliko glasno da ju je i Krekić u svojoj fotelji mogao čuti.
Gospođa Krekić gledala je netremice muža i odgovarala
na telefon: „O, zdravo! Što se tako dugo nisi javljala?“
„Pa kako da se javim kad već ceo sat razgovaraš. S kime
konverziraš toliko? Ko je to bio?“
„Ja razgovaram? Učinilo ti se. Možda si okretala pogre­
šan broj. Ah, sad znam. To je Duško isključio telefon. Za-
dremao je posle ručka i zaboravio da ga uključi.“
„Dobro, onda. A šta ima novo? Šta se čuje?“
„Ništa. Ništa naročito. Šta ti radiš?“
„Ja? Smrzavam se. Drhtim ne bih li se ugrejala. A kod
vas, da li je kod vas toplije? Imate li još koliko ogreva? Ima
li smisla da kupujem ugalj sad pred leto?“
„Pa, kako hoćeš. To od tebe zavisi. Neću da te ja nago­
vorim.“
„A vi? Da li ste vi poručili?“
„Još se i mi rešavamo. A nije ga sad ni lako nabaviti.“
„Mislite li da bi drug generalni direktor hteo da interve-
niše?“
„On? Sumnjam. Vidiš li ti šta se dešava. Ima taj toliko
neprilika da sam sebi ne može da pomogne.“
„Tako! A ja sam nešto uobrazila da si baš s njim celo
vreme razgovarala. Uostalom, zdravo! Laku noć! Idem da
spavam. Da se bar u krevetu malo zagrejem.“
Gledah su se još neko vreme muž i žena.
,,U stvari“, rekao je on polako, „ako se pravo uzme, to je
sramota, to što si učinila. I šta ti je smetalo da joj kažeš šta
treba da radi. Najzad, tvoja je, a ne moja rođaka.“
„Pa možda bi baš zato trebalo da prestaneš da se mešaš u
naše odnose. Uostalom, još maločas si mi prebacivao da ja
stvaram gužvu na tržištu.“
„Prebacivao? Bože sačuvaj! Samo sam se divio i čudio se.
Pa ipak ona će primetiti kad budu unosili ugalj. Ionako to
nećeš moći sakriti.“
„Ostavi ti to mojoj brizi. Videćeš, ja sam i to udesila. A
ako bi generalni direktor svima prijateljima delio ugalj, šta
bi onda ostalo nama. Uostalom, i sam vidiš kakvo je vreme
nastalo. Kako hladno, studeno vreme. Niko sad ne misli o
tome koje kome rod i svako gleda svoja posla. Pa neka se,
dakle, i ona sama snalazi kako ume. Jesi Ii me razumeo?“
„Razumeo sam!“ kazao je, i pošto ju je posmatrao neko
vreme, ispružio je put nje jezik. „1 evo ti zato! Evo ti na!“
rekao je i opet ga pružio iz usta najviše što je mogao.
Jezik mu je bio šiljat, tanak, i dug, i zaista je smešno de-
lovao na njegovom već postarijem, mršavom licu, ispod nao-
čari, povećeg, sedlastog nosa i čekinjastih lisičježuto ofarba-
nih brčića.
 10
„Čovek je sedeo na klupi, uvijen u kaput, i gledao nekud
preko ograde. U daljinu. U bezbojno nebo na dalekom hori­
zontu. Okovratnik mu je podignut, šešir navučen na čelo da
ga bura ne bi odnela. Suvo lišće šuštalo je nad njim, padalo,
padalo, i nošeno vetrom žurno trčalo suvom zemljom da se i
ono baci preko ograde.
Njegov drug je već stojao; na ovoj studeni nije se dugo
moglo sedeti napolju.
,Kud si se zagledao’, pitao je. ,Kao da si nekog ispratio i
uzalud iščekuješ da se vrati?’
Duboko dole, beličasto-sivo more komešalo se i previralo.
Bura je duvala površinom, kao britvom otkidajući vrbove
talasa, rasipajući ih u belu penu. U daljini prskala je njime i
zasipala nisko nebo. N i jedara, ni dima na moru. Samo je
vetar nosio suvo lišće, i mešao ga sa galebovima koji su se
vijali u vazduhu.
,Rekao bih da je ovih dana slabija. Ne čini li se i tebi?‘
,N e‘, rekao je prvi, ,ne čini m i se‘. Samo se mi navikava­
mo. Koliko to dana već traje?1
,Ne znam. Celu večnost. Gotovo sam zaboravio kad je ni­
je bilo. Zato i mislim da je vreme da stane.’
,Neće stati. Na žalost. Uveren sam da neće stati. Biće do­
bro ako bar za neko vreme malo oslabi. ’
,Po čemu to misliš? Nemogućno je da tako i dalje po­
traje. ’
,Pa ipak će potrajati. Znam to po letu ptica. Njih ja
tražim u daljini.’
Podigao se i on. Vćtar je snažno zamahnuo i obojica se
čvršće prihvatiše za kamenu ogradu. Galebovi se samo izdi-
goše, poviše prema vetru, i opet se vratiše na istu visinu, a
lišće nastavi da pada prema moru.
,Prema letu ptica, ‘ ponovio je. ,Kao vrači u stara vreme­
na. Nisu ih ni oni posmatrali bez razloga. Znali su nešto što
smo m i odavno zaboravili bez razloga. Da čovek nije jedino
biće na zemlji. Da i on može ponekad od drugih, manjih od
sebe, da uči. / tako su ljudi sa svojih kula posmatrali let pti­
ca i iz njega čitali šta će biti. Pa, eto, i ja ovde danima po-
smatram šta se dešava. I zato kažem: neće popustiti. ’
Krenuli su nekoliko koraka, stali, i onaj manji niži, zagle­
dao se drugu u lice.
 59

,1 mi smo kao deca slušali od naših roditelja da lastavice,

pred kišu, lete bliže zemlji. Po tome smo pogađali kakvo će
sutra vreme biti.’
,Pa, šta ti sada lastavice govoreSR
,Ništa. Ništa mi ne govore. Nema ih. Otkako su prošle je ­
seni otišle, nisu se vraćale
,Ima jo š vremena. Doći će kad otopli i stane bura. ’
,Ne, odavno je već trebalo da saviju gnezda. Sad to čine
na drugome mestu i kasno je da dolaze ovamo. A ko zna da
li će i sledeće godine doći. I one predosećaju da vetar neće
stati. ’
Dva penzionera, dva stara druga koji su toga nedeljnog
prepodneva izišli da bi na groblju obišli rođake, prijatelje i
poznanike, sad su spuštenih glava, gledajući sebi u noge,
krenuli svojim kućama, nizbrdo, put grada, pazeći da se ne
sapletu o otkinuto granje i veliko, suvo lišće palm i koje je
ležalo svuda na zem lji i niko ga više nije kupio ni podizao. “

Sredinom juna moglo se to čitati u štampi kao reportaža

iz Dubrovnika. U gostionici „Kod tri zelena lista“ sedelo se
za stolom najbližim peći, i umesto vina pila se vruća rakija.
Bila je jevtinija i bolje je zagrevala telo. „Još po jednu!“
poručjo je jedan od gostiju. „Vina ionako neće biti ove
godine. Pogledajte samo!“ rekao je i pokazao put velikog
prozora s druge strane stola.
Svi su se za njim osvrnuli. Kroz veliki kafanski prozor vi­
deo se deo parka prekoputa. Tle je pokriveno debelim, be-
lim snegom. U lakoj zimskoj izmaglici ukočilo se drveće i
telefonski stubovi. Sa žice na žicu, sa grane na granu, pruža­
lo se inje kao paučina. Ututkani snegom dremali su borovi i
nisko grmlje, a bezlisne grane listopadnog drveća uzalud su
pružale iz njega svoje duge ruke i mršave vratove. Stegao
ih je i sledio sneg i mraz i sad su, kruti i nepomični štrcali
put sivog neba.
„Evo“, rekao je, „ovo sam jutros otkinuo dolazeći ova­
mo.“ Izvukao je iz džepa tanku grančicu i stavio je na sto.
Još su se nadneli nad sto i posmatrali je kao nešto neobično
i retko. „Divlja loza, i na njoj ni traga od pupoljka“, kazao
je i lako, vrhovima prstiju, stegao je, a ona je krenula i prsla
kao da je od stakla. „1 neće ih ni biti. Ni pupoljka, ni lista.
Sledila se u njoj i mezgra.“
„Ni cveta na drveću, ni trave u polju, ni cveća u baštama.
Ni lastavica pod strehama ove godine.“
„Lastavica? Ni roda neće biti. Ni one ne dolaze po ovak­
vom mrazu.“
„Ni pevačica! I njima je odviše hladno. Samo je, pretpo­
stavljam, jazavcima toplo u njihovim debelim, masnim krzni­
ma i dubokim jazbinama dole pod zemljom.“
60

„Da“, rekao je jedan, „samo njima i onima koji su počeli

da ih slede. U Skopskoj ulici već kopaju zemunicu.“
„Gde to? Nisam video.“
• „Pa tu, kod Krekićevih. Ima cela gomila ilovače u vrtu.“ j
Bilo je prošlo podne i valjalo je ići kući, a njima se nije
odlazilo i tražili su načina kako bi produžili razgovor i našli
povod da ostanu.
„Šta će im zemunica kraj onolike kuće?“
„Ne znam šta će im. Oni će znati bolje. Vidim samo da fl
radnici već četvrti dan kopaju i da su iskopali celo brdo ze- ■
mije.“
„Možda im je prsla vodovodna cev, pa je opravljaju. I
kod nas je, ima već pet dana, ah ne možemo da nabavimo i
majstora. Ostali smo bez vode i topimo sneg kao u staro i
vreme.“
„Bogme, oni su našli šta im treba. Gledala ih je moja že- I
na s prozora. Susedi smo i lepo se vidi šta u kući rade. U
podrumu nešto kopaju. Mislili smo isprva da traže blago za­
kopano za vreme rata, ali su im onda na sankama doneli ne-
,ke vreće. Sa brašnom, tvrdila je moja žena, a ja — sa ce- ,
mentom. Nešto sklanjaju u njemu a ja nešto zidaju.“
„Svejedno, ovo ili ono. Umeju ti da se snalaze. Naiđe li j
poplava, oni na splav, pa plivaju na vrhu. Kad dune oluja, 1
zatvore kapke na prozorima i opet su mirni, kad stane voz, I
pređu u drugi, a stegne li mraz, ukopavaju se u zemlju prvi, )
kao tekunice.“
Peć se hladila. Oni drugi, dalji stolovi, odavno su već]
prazni. Nije bilo druge i nije vredelo dalje odlagati — mora- j
lo se krenuti kući. Ustajali su zakopčavah kapute, podizah |
okovratnike i namicali šešire.
,,E, pa, doviđenja!“ poželeli su jedan drugom. „Do sutra, i
Da se opet dobro ugrejemo.“ Izlazeći, njuškah su kao psi ]
vazduh i podizah ruke kao da ga opipavaju. Izgleda da je
danas toplije? pitali su se jer ih je još iznutra grejala popije­
na rakija. Ali je onda odmah u nosnicama počelo da steže i
da štipa i svi, znajući šta to znači, požuriše svojim kućama.
Duvajući sebi pod okovratnike da ne bi izgubili toplotu
sopstvenog daha, stigli su do Skopske ulice. Na Krekićevoj
kući zavese su bile namaknute na prozorima, a pred njom, u
bivšoj bašti, podizala se velika gomila iskopane zemlje.
„Ukopavaju se zaista“ , rekao je jedan.
„Kopaju zemunice. Kao u ledeno doba!“ kazao je drugi.1
Zastali su svi u jednom trenutku i pogledali onog što je po-B
slednji govorio. U sebi su ponovili njegove reči. Negde dale­
ko, vrlo daleko, kao da je neko kriknuo. Pa, kao da se upla-|
šio sopstvenih reči i svojih drugova, onaj što je poslednjil
govorio izmakao se prvi, naglo se okrenuo i, kao da beži, ]
potrčao svojoj kući.
3

III

W in te r’s n o t g o n e yet,

SHAKESPEARE: „ KING LE AR “

In th e b le a k m id -w in te r
F ro s ty w in d m ade m oan
E a rth s to o d h a rd as iro n ,
W ater lik e a s to n e ;
S now h a d fa lle n , sn o w o n snow ,
sn o w o n snow ,
in th e b le a k m id -w in te r
lo n g ago.

CHRISTINA G. ROSSETTI: „M ID -W IN T E R “

Z im a jo š n ije pro šla ,

ŠEKSPIR: „K R A U L IR “

U sred stra šn e crn e zim e

U rlao je ve ta r s brda,
Kao č e lik p o sta zem lja,
Voda kao sten a tvrd a ;
S neg je p a d o ; sneg na sneg
S neg na sneg,
U sred stra šn e crn e zim e
le ta g o sp o d nje g .

KRISTINA G. RO SETI: „ USRED Z IM E "

 1

.
 1
Nije se znalo ko je prvi kazao tu reč. Izgledalo je kao da je
oduvek ili bar odavno postojala među ljudima, da su svi za
nju znali, ali da se niko nije usuđivao da je glasno i javno
izgovori. Ustezali su se i ustručavali kao pred prijateljem ili
poznanikom obolelim od teške, neizlečive ružne i samrtne
bolesti koja se već jasno čita i na njegovom licu, koju i on
sam može da prati u ogledalu, a bolno oseća u utrobi ali čije
ime niko ne sme i neće da izusti. Jedni, smatrajući je za sra­
motu, drugi, za presudu bez priziva i bez nade, treći, plašeći
se njenih zlih čini. Izgledalo je kao da će se, ako neko gla­
sno iskaže ovu reč, zaista ispuniti njeno zlo znamenje. s
Išla je zato neko vreme od misli do misli, zatim od uva na
uvo, pa sa usana na usnu, ali onda kad je prvi put glasno i
javno izrečena, oslobođena pritiska, poletela je kao iz to­
povske cevi, sa zlim šištanjem i zastrašujućom grmljavinom.
Šireći se i rasprostirući kao bat velikog zvona, kao prvi jauk
sirene i poziv na uzbunu kome se odazivaju ostali, sa svih
strana varoši i iz svih predgrađa. A posle, od njihove,
zvonjave i silnog zavijanja odjekuje ceo grad i prskaju sve
bubne opne.
Pa ipak se ne može reći da se vest o njoj pojavila izne­
nadno, ma koliko da je po sebi bila senzacionalna, sposobna
da uzvitla sneg — kako bi to sad napisali novinari — jer
prašine više nije bilo. Poodavno moglo se o njoj ponešto či­
tati u novinama, u člancima i raspravama naučnika, u me­
teorološkim prognozama druga Koljickoga, između redaka,
dobro i duboko skriveno, ali vidljivo i razumljivo za one koji
su umeli da čitaju, kao i za one koji su hteli da vide. I tako,
pošto je vest i sa merodavne strane potvrđena, pokazalo se
da je već pre toga u uvijenom, zapretenom obliku kružila
među svetom, a niz naučnika, stručnjaka, pa i novinara, zao­
bilazno ju je, ezopovskim jezikom, iznosio, ali se pre zvanič-
nog saopštenja ustručavalo da je jasno iskaže.
I sad, listajući unazad, bilo je zanimljivo čitati novine, a,
razume se, našlo se, ljudi koji se ni u tom času, mada suoče­
ni sa golemom, opštom nesrećom koja je f njima samima
pretila sa nevoljom kojoj se još nije znao kraj, ali joj se već
naslućivala priroda i nazirale razmere, nisu mogli da izdrže
da ne kažu: „Odavno smo mi to slutili“ , „Aha, jesmo li mi
64

to rekli!“ ili „Kad smo mi to govorili, niko nije hteo da nam

veruje“ „A sad?“ pitali su. „Sta sad?“
U listovima, međutim, još pre mesec dana otprilike, zaista
je pisalo:
„Sneg, koji se i u maju mesecu zadržao na zemlji u toli­
koj količini jasno pokazuje, bez obzira na mogućno pobolj­
šanje vremena, da će leto biti hladno i sveže koliko proleće
ranijih godina u najboljem slučaju.“
„Mnogima sadanja studen izgleda čudna i neočekivana.
Međutim, oni koji su već duže vremena pratili kretanje kli­
me odavno su primetili stalno i karakteristično opadanje
prosečne godišnje temperature Zemljine atmosfere.“
„Ranije snežne nepogode, koje su s vremena na vreme,
početkom, pa i sredinom, proleća, zahvatile naše krajeve,
bitno se razlikuju od sadanjeg zahlađenja. Ovog puta snežni
pokrivač pritisnuo je srazmemo debelim slojem snega goto­
vo celu severnu hemisferu, pa i krajeve u kojima ga nikad
ranije nije bivalo, koliko se pamti. Zahlađenje je zahvatilo i
najjužnije krajeve, Mediterana, sve do severnog povratnika,
te se, prema tome, ne može ni očekivati da bi otuda uskoro
mogle prodreti toplije struje. Ne radi se, dakle, o slučajnom
i privremenom poremećaju, već o stalnoj, zakonitoj pojavi i
naročitom vremenskom razdoblju dobro poznatom meteoro­
lozima, geolozima i paleontolozima iz davne istorije naše
planete. “
Taj članak je napisao poznati naučnik, a pojavio se u dnev­
nom listu, na naučnoj strani istina, dakle na prilično neupa­
dljivom mestu, pa ipak je baš on prvi izazvao nepovoljnu
reakciju i ozbiljno uzbuđenje. Ne zna se šta je tome dopri-
nelo. Možda polemički početak koji je svedočio o naučniko-
vom neslaganju sa zvaničnim meteorološkim prognozama?
Možda to što je tvrdio da pogoršanje vremena nije prolaz­
nog karaktera i može duže da potraje? A možda baš ono o
geolozima, paleontolozima, vremenskom razdoblju i prošlo­
sti naše planete, što se, u jednostavnijem vidu, verovatno
podudarilo sa merodavnim mišljenjima. Sa mišljenjima, a ne
sa kazivanjima — treba podvući — a ono što potajno misli­
mo i ne smemo ili nećemo javno da iskažemo, mi ne volimo
kad neko drugi izgovori. Čini nam se da nam je oteta naša
sopstvena misao, a poznato je da misli ne rastu na drveću,
niti se množe u džepovima. Sem toga, zašto bi nekome bilo
dopušteno ono što mi sami sebi, iz raznih razloga, a najčešće
zbog nedostatka hrabrosti i smelosti, uskraćujemo. Najzad,
kakav bi ukus imala vlast bez prava da ona prva izriče mi­
šljenje jer, kao što je poznato, mi i u sopstvenoj kući poru­
čujemo deri: „Ćutite kad otac govori!“ želeći da imamo
pravo na prvu i poslednju reč.
 65

Neko vreme posle toga urednici su bili oprezniji. Čitali su

svoje rubrike u listovima i pažljivo biskali rukopise. U tako
hladno doba niko ne voli da gubi svoju službu. Ali, srećom
ili nesrećom, tako je udešeno da opreznost posle izvesnog
vremena lapi i kao alkohol gubi svaki ukus i miris. Službeni­
ci se opet predaju prijatnom osećanju blažene sigurnosti, za­
borave jednog dana da obmu skretnicu i voz, razume se,
iskoči iz šina. Nesreća, reklo bi se zbog skrhanih vagona i
izmrcvarenih ljudi. Ali, kad toga ne bi bilo, kad ne bi bilo
tuđih grešaka i omaški, koje toliko kritikujemo i osuđujemo,
a tako svesrdno i radosno koristimo, kako bismo inače na­
predovali u službi sem, očekujući smrt naših starijih 1 pret­
postavljenih, pa zar onda nije daleko humanije ako se kori­
stimo samo njihovim propustima. Uredniku naučne rubrike,
onom novom koji je došao na mesto smenjenoga, nije se,
naravno, za neko vreme desila slična omaška. Bio je opre­
zan i ne samo što na svoju stranicu nije puštao ništa što bi
bilo suprotno prognozama meteoroloških izveštaja, već je,
da bi bio mirniji, naprosto izbacivao sa stranice sve što je
imalo mirisalo na tu nauku, ostavljajući drugima da se sa
njom boče. I tako, pošto ne umemo da se koristimo dovolj­
no tuđim iskustvom, pa ni dete neće da veruje da vatra hoće
da opeče sve dok joj prst ne prinese, nesreća se ovoga puta
desila u drugoj rubrici. U onoj u kojoj se najmanje mogla
očekivati i koja, bar doskora, sa meteorologijom nije imala
naročite veze. U privrednoj rubrici.
Urednik je u „Privrednom pregledu“ pustio članak o kre­
tanju potrošnje. Rutinski izveštaj kakav se donosio svakoga
kvartala. Ukazao je na skok cena pojedinih artikala, što je,
s obzirom na pad cena druge robe, na neki način odražavalo
ravnotežu opšte privredne situacije. Nevolja je, međutim,
došla otuda što je uporedio te dve vrste artikala i postarao
se da sve to dopuni i objasni svojim zaključcima, koje poje­
dini odviše ambiciozni novinari vole ponekad da izvode iako
to od njih niko ne traži i niko ih za njih ne pita. Pravo je,
dakle, da budu primerno kažnjeni ako pri tome pogreše. A
u pomenutom članku se tvrdilo: „Kako se iz poređenja sa
istim periodom prošle godine vidi, porasla je cena svim vu­
nenim proizvodima, dok je naglo pala cena najlona i svile.
U električnoj industriji još traje potražnja svih vrsta grejali-
ca i peći, dok je sasvim opala potrošnja frižidera i ventilato­
ra. U oblasti ishrane ispoljena je stalna tendencija porasta
potrošnje svih vrsta teške, visoko kalorične hrane, dok je
opala potražnja svih specijaliteta i delikatesa. Očigledno je
da se ukus publike vraća ranijim, patrijarhalnijim načinima
odevanja i ishrane. U isto vreme na osnovu količine kuplje­
ne robe, zaključilo bi se da se svet sprema za duži period zi­
me i studeni.“
66

Uredniku rubrike i direktoru lista skrenuta je pažnja da

takvim člancima izazivaju nepotrebne i nekorisne reakcije,
pometnju, nervozu i nemir na tržištu, ali, pošto ni oni koji
su to saopštili urednicima nisu smeli da kažu pravu reč, onu
koja im je bila na umu i na usnama, desilo se da je isti list,
u sad već sasvim smanjenoj sportskoj rubrici, doneo jednu
planinarsku vest koja je naoko izgledala sasvim nevina i
naivna, a zbog koje je nadležne uhvatio izuzetan bes. Radilo
se opet o omašci. Vest je bila kratka i glasila je:
„Javljaju nam iz Sarajeva da je jedna grupa mladih i
odvažnih planinara, i pored izuzetno nepovoljnih vremen­
skih prilika, stalne magle, vetra i snega, prva uspela da se
popne uz Romanijski glečer (lednik). “

Kao i dobar deo naših ljutnji, koje pre postižu da se nešto

istakne no da se izbriše ih poništi, tako je i bes koji se sru­
čio na redakciju lista samo ukazao na ovu vest koja inače ni
samim urednicima ničim neobičnim ne bi pala u oči.
„Pa dobro, molim vas, dokle ćete vi tamo u listu terati
nama inat?“ obratili su im se, više preteći no pitajući.
„Šta smo opet skrivili?“ čudili su se urednici. „Šta ima ta­
ko nezgodnog u toj vesti? Proverih smo je radiogramski i
odgovoreno nam je da je tačna: mladićima je zaista pošlo za
rukom da se popnu na lednik, a to baš nije tako mala stvar
u ovo doba.“
„Sad ste to i preko etera rastrubili!“ jeknuo je onaj sa
drugog aparata. „Dobro, razgovaraćemo još!“ zapretio je i
svome kolegi u kancelariji saopštio, sležući ramenima: „Ovi
kao da baš ništa ne shvataju. I ne pada im na um da se upi­
taju otkud lednik na Romaniji, niti znaju šta to znači. Je li
mogućno da su urednici naših novina baš najmanje obave-
šten svet. Ih se, možda, pretvaraju i prave gluplji no što
jesu?“
Nekoliko dana docnije stvar je, međutim, prevršila svaku
meru. U rubrici „Društveni život“ sve je kazano punim,
otvorenim i najgrubljim recima. Pisalo je tu:
„Direktor je jednako odbijao sve molbe kojima mu se
obraćao njegov dugogodišnji bliski i prisni prijatelj. U stvari,
to što se tražilo od njega i nije bilo mnogo i bogzna šta.
Trebalo je možda samo pozvati telefonom nekog od zvanič-
nih i merodavnih, objasniti im ceo slučaj i zamoliti ih da
stvar što pre rese. Ili im napisati pisamce sa istim sadržajem.
I to bi bilo sve. Nije se, dakle, tražilo ni da jem či za njega,
ni da ga preporuči, jo š manje da se za nj založi. Pa ipak, on
ni to nije hteo da uradi, mada se zaista radilo o egzistenciji
čoveka, i to ne samo njegovoj, već i njegove žene.
 67

Uzalud! , Treba se sam, nekako snalaziti!’ odgovarao mu

je na sve molbe i navaljivanja. Ne mogu da pomognem. Sta
ja znam šta iz svega toga može da se izrodi i kakve sve nepri­
jatnosti otud da ispadnu. Ustalom, možda ću uskoro biti u
prilici da i sam nešto za sebe tražim, a tada bi mi bilo teže
da im se ponovo obraćam. Šta mogu. Svak se zabavio svo­
jim brigama. Svi paze svoju kožu i gledaju svoj interes. Tak­
vo je vreme nastalo; surovo, hladno i bezobzirno. Ledeno
doba! Pravo ledeno doba u kome svi za sebe čuvaju svoju
sopstvenu toplotu. Svoj sopstveni dah, samo za svoju kožu,
ni na kog se ne osvrću i ni za čije nevolje neće da znaju. “
„Kakva vremena!” komentarisao je dalje list. „Da li smo
se zaista toliko ohladili iznutra, sasvim otvrdnuli i sledili se
kao umrle zvezde, pa postali neosetljivi, kruti i bezobzirni?
Da li su nama zaista umrla sva ljudska osećanja? Da li je
nama zaista ovladao grubi, najsuroviji, hladni, sračunati, sa­
moživi egoizam. I, da li se mi, možda, zaista ne nalazimo
već u ledenom dobu? U istinskom ledenom dobu!“
Ceo taj nesrećni članak nije bio baš mnogo prijatan, ni
mnogo umesan i mudar. Ali je bar bio snabdeven velikim
brojem znakova čuđenja i usklika, pokazujući na taj način
da je reč o nekoj vrsti književnog slobodnog teksta, koji ne
treba shvatiti doslovce, ni uzimati suviše ozbiljno. Zato je
još nekako i mogao da prođe. Samo što urednicima ni sve to
nije bilo dovoljno. I kao da su želeli da prkose, na kraju
članka dodali su u novom, posebnom redu još jednom:

,,U LEDENOM DOBU!“

To isto izneli su krupnim slovima u naslov članka, a ceo
članak uokvirili izvesnim okvirom, čiji je crtež podsećao na
ledenice. A to je već bilo odviše.
Usledilo je nekoliko hitnih telefonskih razgovora. Konsul-
tovan je profesor Omiljen, i zatim je list pokupljen iz svih
kioska i ruku prodavača. Sve je to zatim spaljeno u velikoj
peći i oni koji su se našli prisutni lepo su se ogrejali tom
prilikom i trljali zadovoljno svoje prozeble, skočanjene ruke.
Meteorolog Omiljen čak je skinuo kaput, izlažući vatri leđa i
krsta. Toliko je bilo toplo i prijatno.
„Gluposti!“ kazali su. „Kakvo ledeno doba.“ Ah je bio
mesec jun, a napolju je, na zemlji, još ležao metar modroga
snega i nije pokazivao znaka ni volje da se otopi.
Pa ipak, reč je pala na zemlju, ostala zalepljena za nju i
nije više bilo mogućno od nje je odvojiti, ni sakriti. Jer, reč
kao i delo, ima svoju težinu i gde padne ostavlja iza sebe
otisak.
 2
Bilo je još nekoliko nejakih i neveštih pokušaja da se sve to
zataška i prikrije. Jer, šta je drugo i moglo da se uradi? Kao
u času kad brod tone a muzika na svom mestu i dalje svira
najvedrije melodije, sve do poslednjeg časa, tako je i meteo­
rolog Omiljen nastavio sa svojim prognozama o „vedrim,
svežim i prohladnim danima“, trudeći se da od neprilike
pravi priliku. Zatim je u više mahova, preko radija i štampe,
pa i usmeno, na konferencijama, izdao nekoliko upozorenja
i saopštenja o pojavi alarmantnih glasova, koji, potičući od
sebičnjaka i špekulanata, idu za tim da izazovu pometnju na
tržištu i u odnosima među ljudima, kao i da podriju pove-
renje građana u mere preduzete u nastaloj situaciji, koja,
kao što je poznato, nije ni laka ni jednostavna. Pomenuta je
nesmotrenost štampe i manje-više otvoreno je kazano da su
neki među najrevnosnijim i najupornijim širiocima alar­
mantnih glasina uzeti na odgovornost. Među ovima pome-
nut je imenom samo jedan: neki Nenad Koljicki, samozvani
meteorolog, inače nesvršeni đak srednje škole, bez zanima­
nja, više puta kažnjavan zbog pijančenja, izgreda na ulica­
ma i u javnim lokalima.
U isi mah poručeno je svetu da nema zašto da se uzbuđu­
je i brine. Svi su pozvani da budu mirni i veruju jedino izve-
štajima koji govore da nema i ne može biti nikakve opasno­
sti. Jer, da je ima, bilo bi to poznato meteorološkim ustano­
vama koje su snabdevene svim instrumentima potrebnim za
njeno otkrivanje.
To je bilo poslednje saopštenje ove vrste i nosilo je da­
tum dvadeset i sedmog juna. Četiri dana docnije, prvoga ju­
la, od ranog jutra radio-stanice u zemlji emitovale su sledeće
saopštenje:

„Građani,
Ceneći ozbiljnost i zrelost našeg stanovništva, njegovu to­
liko puta posvedočenu sposobnost da svim nevoljama pogle­
da u oči, smatramo za potrebno da, koristeći se svim raspo­
loživim podacima, sakupljanim godinama, kao i mišljenjem
najistaknutijih naših i svetskih naučnika, saopštimo da sada­
šnje vremenske neprilike neće biti prolaznog karaktera, kao
 69

što je to, i pored naših ranijih upozorenja, sa raznih strana

bilo tvrđeno.
Prema mišljenju niza naših i stranih naučnika, može se sa
sigurnošću smatrati da ćemo ove godine imati vrlo hladno
leto, koje će se tesno nadovezati na jesen i zimu, čineći na
taj način neprekinuti lanac izuzetno studenog vremena. Ma­
da se krajem jula i početkom avgusta mogu očekivati topliji
dani, temperatura se u unutrašnjosti verovatno neće menjati
iznad 5 stepeni ispod nule, te bi do topljenja snega moglo
doći samo u dolinama južnih reka do kojih dopire blaži
morski vazduh. Relativno topliji dani mogu se očekivati sa­
mo u uzanom pojasu naše južne morske obale, ali i tu najvi­
še za mesec dana, i ne preko p e t stepeni iznad nule na sun­
cu. Jesen i zima biće, međutim, vrlo hladne i oštre.
Pošto se, kao što je napomenuto, ne radi o prolaznim i
kratkotrajnim klimatološko-meteorološkim pojavama, već
po svoj prilici, o promenama dublje prirode, hladni period
se prema predviđanjima naučnika neće time završiti. Napro­
tiv, m ože se očekivati da će se ne samo produžiti na neizve-
sno vreme već da će se postepeno jo š i pooštravati, naročito
u severnijim i izdignutijim krajevima zemlje.
Potrebno je zato do krajnje mere sačuvati hladnu krv, ko­
ja, kao što je poznato, pomaže da se prebrode razne ne­
volje, pa i da se lakše podnosi studen, a izbegavati svaku pa­
niku i nepotrebna i nekorisna uzbuđivanja, pošto ova samo
troše telesne kalorije. Nadležne ustanove nalaziće se u stal­
nom i tesnom kontaktu s naučnicima koji ispituju uzroke i
mogućne posledice nastalog stanja, a o njihovim nalazima i
preporukama biće stanovništvo na vreme obavešteno. Uči-
niće se takođe sve što je mogućno da bi se posledice nastale
situacije ublažile i da bi društvo kao celina moglo uspešnije
da im se suprotstavi, pa će, prema potrebi, biti preduzimane
i odgovarajuće mere.
Po svemu sudeći nalazimo se na pragu novog ledenog
doba. “
Saopštenje Glavne meteorološke stanice profesora
Omiljena, relativno kratko, ponovljeno je u nekoliko maho­
va sa radija u toku prepodneva, sa iste trake, istim glasom, a
zatim se pojavilo i u štampi.
Ljudi su ga čitali ili slušah bez naročitog uzbuđenja, kao
što se, uostalom, od njih i tražilo, samo s malim ubodom
izvesnosti u grudima, kao kad injekcijom, pravo u namuče­
no srce, prekraćuju muke dugog i neizlečivog bolesnika. Po­
gledali su kroz prozor, u beli snežni pejzaž koji se jedva na­
zirao kroz zamrznuta, ledenim cvećem okićena okna. U
hladnu pustoš i bleda lica kuća. Osvrnuli su se po sopstvenoj
sobi, po licima svojih ukućana, i seli na najbližu stolicu.
70

„Dakle“, rekla je žena poslujući po sobi. „Sad jasno

znam na čemu smo.“
„Ništa“, odgovorio je muž, „istrpećemo i to. Izići ćemo i
sa time na kraj. Kako bude drugima, biće i nama. Neće ni
nama baš biti najgore. Hajdemo!“ pozvao je dvojicu svojih
sinova i sa njima izišao pred kuću. Tu su sva trojica skinuli
kapute i košulje, raskoračili se, izmahnuli rukama, sagnuli se
i uzeli da se trljaju snegom. Otac sebe, po krupnim, malja­
vim prsima, toliko dlakavim da je sneg jedva dodirivao
kožu. Grudvali su se, jurili po snegu, i zatim sva trojica na­
vukli opet odela i vratili se u kuću. Polako. Mirnim, sigur­
nim korakom.
„Blago njima!“ kazala je susetka, posmatrajući ih iz kuće
koso prekoputa, pritišćući nos o staklo prozora da bi bolje
videla šta se napolju dešava.
„Kome?“ pitao je muž vezujući cipele. „Za koga to ve-
liš?“
„Za Macure. Izišli su u dvorište, grudvaju se i trljaju sne-
gom.“ ^
„Pa šta to mari. Vežbaju se. Prilagođavaju se. Možda bi
bolje bilo da i mi tako nešto činimo umesto što jednako ku­
kamo i očajavamo.“
„Ah, blago njima!“ ponovila je. „Ne znaju i ne razumeju
još o čemu se radi.“
„Kako ne znaju? Misliš da nemaju radio u kući ili da još
nisu otvorili novine. Pa znalo se o tome već odavno i bez
saopštenja. Govorio je to i Koljicki u gostionici kod ,Tri ze­
lena lista4.“
„Svejedno. Ipak ne znaju i ne razumeju. Ne shvataju šta
to znači. Priprostim ljudima uvek je lakše. Iziđu izjutra u
sneg i istrljaju se po prsima.“
Sklonila se s prozora, nasred sobe raširila ruke okrenuvši
dlanove upolje, kao razapeta, i suznim očima, starija, umor­
na žena, kazala je mužu:
„Kao da se tu išta može. Kao da se tu išta može učiniti.
Kao da se s ledom može i vredi boriti. Kao da ga našim pr­
sima možemo ustaviti. Ah!“ uzdahnula je i onako odevena
pružila se po krevetu. Opuštena, prostrta po ponjavi, i njeno
omlitavelo telo kao da je nemo ponavljalo: „Ne vredi! Ah,
ne vredi!“
Drug Tomić je slušao radio izjutra, spremajući se u kan­
celariju. Oblačio se, vezivao cipele, dok mu je žena jednako
zvocala.
„Opet. Opet ti sa time!“ branio se. „Moraš baš stalno da
gledaš na Krekićevu stranu. Pa šta sad? Šta će sada sa onoli­
kom kućom i tolikim stanom? Ako smo, kako se tvrdi, u le­
denom dobu, kako će zagrevati tolike prostorije? Kako će
ugrejati onolike sobe?“
 71

„Oni? Ne plašim se ja za njih. Neće ni ledeno doba svima

biti podjednako hladno. Umeće oni i u njemu da se snađu
kao i u sva doba i vremena. Takvima je uvek toplo. Zar mi­
sliš da su oni skrštenih ruku čekali kao ti, mada si pre njih
znao o čemu se radi i mada sam ti ja govorila da Omiljeno-
vim izveštajima ne treba verovati. Misliš da su zaista oprav­
ljali temelje i naprsle vodovodne cevi. Veruješ da su u
vrećama zaista unosili cement u podrume? E, moj tunjavko,
nisu oni tako nevešti niti su uzalud iskopali onoliku zemlju.
Znaš li šta su činili? Proširili su podrume da bi mogli da pri­
me sav ugalj koji su naneli u vrećama, i sve brašno i ostalu
hranu koju više nisu imali gde da smeste, pošto su već ispu­
nili ostave i ceo tavan.“
,,U redu! U redu!“ zastenjao je Tomić i, ne uspevši da do
kraja sveže veze na cipelama, samo ih je pritegao na brzinu.
„Moram da žurim. Zakasniću“, rekao je i, navukavši kaput,
ispao je na vrata i zagazio u sneg. Zastao je i osvrnuo se u
prolazu na snežnu humku što se podigla iznad automobila
generalnog direktora. Bilo mu je žao što tu propada tako
skupocena stvar i nije mogao da je ne pogleda.
Gospođu Krekić zanimalo je šta on tu traži i čekala je iza
zavese da vidi šta će uraditi. Ali, on je samo dva puta obi­
šao oko humke, njuškajući kao pas oko drveta, i nastavio
svojim putem u kancelariju.
„Šta čeprka ovaj Tomić stalno oko direktorovih kola?“
pitala je muža koji je u crvenom somotskom kućnom kapu­
tu, sa debelim čarapama na nogama, sedeo u fotelji pored
radio-aparata.
„Pa dobro, molim te, šta te sad i to interesuje i šta ti to
smeta? Šta nas se tiče šta svet napolju čini. Ako se ne varam
ili, tačnije, ako me ti ne varaš mi smo se poprilično obezbe-
dili.“
„Za deset godina najmanje. Za dvadeset, ako budemo
štedeli. Ali baš zato treba paziti šta radi svet napolju. Oni
koji njuškaju oko tuđih kola mogli bi njuškati i oko tuđe
kuće.“
Pogledali su se. Hteo je nešto da odgovori, ali ga je ona
pretekla.
„Nastalo je ledeno doba!“ kazala je značajno i prvi put
posle ko zna koliko vremena ostao joj je dužan odgovor.
Radio, otvoren ali neregulisan, nečisto i promuklo je po-
i navijao reči saopštenja:
„Pošto se, kao što je napomenuto, ne radi o prolaznim i
kratkotrajnim pojavama . . . već, po svoj prilici, o promena-
ma dublje prirode, hladni period se • • • neće time završiti.
Naprotiv, može se očekivati da će se . . . produžiti na ne-
izvesno dugo vreme . . . postepeno se još i pooštravati . . . Po
svemu sudeći, nalazimo se na pragu novog ledenog doba.“
72

Nebo je toga dana bilo zastrto sivim zimskim pokrovom,

a sunce je, putujući njegovim naličjem, naišlo na neki deblji
šav i za čas potamnelo. Soba se smrkla i gospodin Krekić,
gledajući ženu ispred sebe, a slušajući radio iza sebe, zadr­
htao je u svojoj fotelji i prikupio oko sebe, krajeve kaputa.
Zadrhtala je i njegova žena na drugoj strani sobe. Stresla se,
ramena su joj zaigrala kao da jeca i tiho plače, a neki piskav
glas zaista se izvio na njena otvorena usta.
„Ledeno doba!“ kazala je.
„Ledeno doba!“ potvrdio je, a i radio se odazvao svojim
neljudskim, mehaničkim glasom:
„Ledeno doba!“
 3
Dakle, zašli smo u ledeno doba!
Bilo je to sad svima jasno u snegom zametenom Beogra­
du, krajem meseca Jula. Bilo je to sad svima jasno i niko to
više nije poricao. Čak ni izveštaji i meteorološke prognoze,
direktora Omiljena.
Otkuda sad ledeno doba? pitao se svet. Kako sad baš ta­
ko iznenadno da naiđe? Šta je izazvalo njegovu pojavu? Da
li se znalo ili bar mo^lo naslutiti da će naići? Šta je urađeno
ili preduzeto da bude sprečeno ili bar da svet na vreme bude
pripremljen? I, najzad, pitali su se ljudi: šta je to ledeno do­
ba? Da li je to baš ono pravo ledeno doba o kome se u ško­
lama učilo, ili neko drugo, u prenosnom, simboličnom smi­
slu? Koliko će dugo trajati — godinu, dve ili možda i cele
tri? Hoće li biti baš mnogo hladno u tom ledenom dobu i
šta sve može u njemu da nas očekuje ih, tačnije, da nas
snađe?
Jedna za drugom izišlo je desetak knjiga posvećenih lede­
nom dobu, a naglu su prođu dobile i sve knjige o istraživači­
ma Sevemog i Južnog pola: Nansenu, Amundsenu, Skotu i
Rosu. Tražene su sve debele knjige, tvrdo ukoričene, bez
obzira o čemu su pisale, ah su ipak na listi prodanih knjiga
vodile one koje su opisivale život i običaje Eskima, Laplan-
đana, Sibiraca, stanovnika Ognjene Zemlje, kao i najviše,
večitim snegom i ledom pokrivene planinske oblasti Zemlji-
ne kugle. Studenti, pa i obični građani, naglo su se zaintere-
sovali za rad ranije zapostavljenih, zanemarenih i zabora­
vljenih katedri paleontologije, klimatologije i praistorijske
arheologije, a u vezi s tim, verovatno, oživela su ranije uvek
pusta, prašnjava i dosadna prirodnjačka i praistorijska
odeljenja muzeja. Na ovaj ili onaj način ledeno doba postalo
je sadržaj gotovo svih predavanja, od narodnih univerziteta
u centru, do sindikalnih, frontovskih i drugih organizacija u
rejonima, ulicama i stambenim blokovima.
Iz svega onog što se o ledenom dobu govorilo i pisalo
moglo se razabrati da ono zemlji nije prvina i da ona u svo­
joj prošlosti već nekoliko takvih bledih ljubavnika preturila
preko sebe. Samo smo mi ljudi, u našoj uobraženosti i sujet­
noj ponesenosti sobom i svojim malim uspesima, zaboravili
na to, verujući da smo prvi i jedini, neosporni i neograničeni
74

gospodari njene i naše sopstvene sudbine, sposobni i sprem­

ni da osvajamo i samu vasionu. Naročito uzbuđenje izazvao
je, međutim, jedan novinar, koji je, tragajući po antikvarni-
cama za senzacijama, pronašao jednu zaprašenu, već požu-
telu, trideset i više godina staru knjigu i njenim sadržajem
ispunio nekoliko brojeva svoga lista. „Kako ne bismo zabo­
ravili na ledeno doba od pre dvadeset hiljada godina, kad
nam je pošlo za rukom da zaboravimo naučne radove našeg
istaknutog naučnika, kojim se proslavio u svetu pre jedva tri
decenije?“ pitao je novinar.
Pokazalo se, dakle, da je nama najbliže ledeno doba bilo
pre otprilike 20.000. godina. Sledeće, idući unazad, pre
70.000 godina. Zatim pre 115.000. godina. I tako dalje, u
dublju zemljinu prošlost, u kojoj su se smenjivali hladni ta-
lasi od kojih je onaj najhladniji i najledeniji bio pre ravno
650.000. godina.
„To su bila, kako im već samo ime kazuje, strašna doba“,
tvrdilo se u knjizi. „Na vrhovima planina, koje su bile više
nego sada što su, belio se večni sneg. Spočetka neosetno, pa
sve upadljivije, počeo je taj sneg da širi svoje carstvo i da
pomera svoje granice duž bokova planina sve niže i niže.
Leta su postajala kraća i svežija, glečeri su bujali i spuštali
se u nizinu, osvajajući i zatrpavajući dolinu za dolinom, ši­
reći oko sebe hladnoću i uništavajući vegetaciju.
U hiljadugodišnjem napredovanju prekrili su lednici sve
Alpe. Sevemi deo Evrope, celo Skandinavsko poluostrvo,
današnja Engleska, Danska, delovi Nemačke i Rusije i veliki
deo Severne Amerike, bili su zatrpani pod slojem snega i le­
da, debelim bar hiljadu metara. Izgledalo je da će cela Zem ­
lja da promrzne.“
Tvrdilo se da je naš vredni naučnik izradio i kalendar tih
promena, pa se na osnovu njih moglo izračunati kad će naići
novi talas hladnoće i predvideti dolazak sadašnjeg ledenog
doba, samo da je neko hteo da zaviri u tu knjigu. Ali, ko još
čita knjige? I ko mari za njihov nauk? Od njega nam možda
i ne bi bilo lakše, ah bar snošljivije. Ako ništa drugo, bar bi­
smo se psihički bolje pripremili. Prikupili bismo više ogreva
i hrane, sašili topliju odeću, pa ako nam ni sve to ne bi po­
moglo preselili bismo se u toplije, tropske krajeve. I tako
dalje.
Bilo je očigledno da je novinar u svojim člancima nadu-
vavao celu stvar, a uzgred izravnavao i neke svoje račune sa
meteorolozima, pa čak i sa samim direktorom Omiljenim,
možda. I, zaista, prvo uzbuđenje među čitaocima bilo je toli­
ko da se Omiljen lično našao prinuđen da objavi saopštenje
kojim su navodi ambicioznog novinara bili demantovani, a
on osuđen i demaskiran.
 75

„Kao što je iz citiranog teksta vidljivo“, pisao je Omiljen,

„ledena doba davne Zemljine prošlosti nastupala su polako.
Leta su, gotovo neprimetno, postajala sve kraća i sve manje
žarka, a građani će se sećati da je još prošlog avgusta u
Beogradu bilo toliko toplo da je u pojedinim delovima gra­
da nestajalo i vode za piće. Prema tome, nije bilo znakova
koji su meteorolozima mogli predskazati približavanje lede­
nog doba. Naglo, nepredviđeno i nepredvidljivo zahlađenje
ima nesumnjivo neke nepoznate i još neutvrđene uzroke za
kojima naša meteorološka nauka još traga. Tvrđenja novina­
ra M. N., sasvim neosnovana, a u suštini zlonamerna, svode
se na pokušaje izazivanja pometnje među građanima i nepo-
verenja u meteorologiju. Uostalom, u njegovoj kući otkrive­
ne su velike rezerve ugljena i drveta, nekoliko električnih
grejalica, rešoa, peći, bojlera, pegli i tako dalje, što sve po­
kazuje da je taj tobožnji narodni prijatelj verovatno već
odavno otkrio knjigu na koju se poziva i umesto da odmah
saopšti javnosti njen sadržaj, brižljivo ju je krio od svakoga,
a sam sebe spekulantski snabdevao za dugi period zimo­
vanja.“
Pa ipak, uza svu ubedljivost ovog saopštenja, obrazovaniji
svet potražio je u bibliotekama pomenutu knjigu našeg
naučnika, a našao i niz drugih u kojima se mogao upoznati
sa raznim teorijama o nastanku ledenog doba kao posledice:
„smanjenog osunčanja Zemljine površine, periodičnih inkli-
nacija njene ose i putanje oko Sunca“, „postepenog pome-
ranja Zemljinih polova i njenog čvrstog omotača koji pliva
na magmi“, „promena u kretanju toplih morskih struja kao
posledice topljenja polarnog ieda i porasta nivoa mora“,
„uticaja sunčanih pega na klimatske poremećaje na zemlji“ i
tako dalje. Pa, među ovim objašnjenjima, i sledeće redove:
„Vekovi su prolazili, hladnoća je osvajala. Životinje na-
pustiše svoje promrznute paše, potražiše toplije krajeve ili
se prilagodiše novim prilikama. Covek se povukao u pećine i
ostavio nam onde dokumenta o tome dobu, crtajući po zido­
vima tih svojih skrovišta mamute i druge životinje ledenog
doba.
Sneg i led u svom nadiranju zbrisali su i pokopali sve ra-
stinje koje se našlo na njihovom putu i ako bi se ponovilo to
doba, može se zamisliti kakvu bi pustoš, razarajući naše naj­
veće i najlepše gradove, ostavio iza sebe led koji bi zahvatio
sve severnije, pa i neke južnije delove Evrope.“
Obični, priprostiji a brojniji svet, nije razumevao ova
komplikovana naučna objašnjenja i u svojoj neukosti, pre­
dan sudbini i onome što ga snađe, manje se plašio. Nalazio
je obična, ponekad i sujeverna, a svakako nenaučna obja­
76

šnjenja za svoje nevolje i nesreće, i na svoj način pokušavao

da se prilagodi ili da se bori. Tiho, mimo i bez uzbuđenja.
„Pa, razume se!“ govorio je na svojim sastajalištima, u
kavanama blizu peći, u vešernicama, pekarama i sličnim to­
plim mestima. „1 suviše dugo je bilo tiho i mirno. Tek što
smo počeli lepše da živimo, odmah smo se poneli i osilili do
te mere da je nešto moralo da nam se desi. Tek što se zavr­
šio jedan rat, a već smo po novinama na sve strane imali
prilike da čujemo o „hlađenju ranije srdačne i tople među-
savezničke atmosfere“, „ o hladnom prijemu na koji su naišli
predloži za mirno rešavanje spornih pitanja, pa i o širenju
hladnoga rata koji preti da zahvati ceo svet. Nije bilo goto­
vo dana da preko radija nismo slušah o ledenoj atmosferi
koja je vladala na konferenciji, o gvozdenim i ledenim zave-
sama, o santama leda hladnoga rata, pa i o velikom i izne­
nadnom interesovanju velikih sila za led Severnog i Južnog
pola. Zar se i mi sami nismo toliko puta požalili što nas je
vrlo hladno primio neki starešina, što nas je hladno dočekao
neki naš poznanik kome smo se obratili za pomoć, a ledeno
odbio prijatelj na koga smo najviše računali. Ohladili smo
jedni prema drugima; ne dočekuje više toplo drug druga, ni
brat brata. Čuvamo se prisnog prijateljstva, drugarskog po-
verenja, iskrenog razgovora. Ogradili smo se jedni od drugih
svojim zvanjima i položajima, odnosimo se jedni prema dru­
gima hladno službeno, a kažnjavamo svaku prisnost i famili­
jarnost u službenim odnosima. Sopstvene duše spustili smo u
mračne, ledene podrume, a svuda oko nas, po kancelarija­
ma, bioskopima, radnjama i stanovima, namestili smo friži­
dere, ventilatore i razne rashladne uređaje. Velike hladnjače
smrzavaju hranu koju jedemo iz leda, a i lekari su od neko
doba počeli da leče pomoću veštačkog smrzavanja. Je li on­
da čudo što je od tolikog leda zaista počela da se hladi Ze­
mlja i naišlo ovo sadanje ledeno doba.“
Sedelo se kod „Tri zelena lista“, govorilo i raspredalo o
svemu tome. Bilo je srazmerno toplo iza debelih stakala,
pored zagrejane peći. Osećao se nakiseo miris mešavine raz­
nih pića i duvanskog dima, neobičan i tajanstven, kao u ba-
kalskim radnjama, dražeći nosnice i podstičući našu iskonsku
naviku da njušenjem otkrivamo i upoznajemo stvari.
„Znala sam da će se nešto desiti. Da će naići neka nova
nevolja“, uzdahnula je knjigovođina žena. „Sredili smo kuću
i udali kćerku. Trebalo je da sada odemo u penziju i živimo
na miru, među svoja četiri zida.“
„Eto! Vidite! A sve ovo je i došlo otud što se svako za­
tvorio u sebe i u svoju kuću. Zabavio se o sebi i o svojim
stvarima. A zna se: i u krevetu, pod jorganom, samom čove-
ku je hladno. Neko drugi, bliži, najbolje ga zagreva.“
„Tačno! Baš tako! Pitam se: kad smo se ranije ovako sa­
 77

stajali, a što no se kaže, prvi smo komšije i prijatelji. Treba­

lo bi onda da nešto iz toga naučimo. Mogli bismo češće da
navraćamo ovamo i zajednički se grejemo.“
Složili su se. Zaključili su da svako donese svoj deo ogre-
va i da se tako ovde nalaze bar dva puta nedeljno, posle
podne i nedeljom pre podne. Za sada. Dok ne vide šta će
biti. dalje s tim ledenim dobom. Stolar, kome je po zanatu
ostalo da propoveda, verovao je da sve to ipak neće dugo
trajati. Radi se samo o nekoj vrsti iskušenja, o kazni i poko­
ri za grehove naše. I, pun neke blagosti i dobrote, uveravao
je okupljeno društvo kako ne pada sneg da pomori svet već
da svaka zverka svoj trag pokaže. Sad će se pokazati ko je
kakav čovek, ko je kome prijatelj i koliko ko vredi. U tome
i jeste sav smisao ovog ledenog doba. Krupni tokar smatrao
je, međutim, da je dosta čekanja i lenstvovanja. Ne vredi
skrštenih ruku čekati milost od neba i meteorologa. Valja
nešto preduzimati i boriti se. Koliko sutra on će navući
debele, vunene, seljačke čarape, obuti čizme i krenuti opet
da lovi ribu. Na severni, eskimski način. Kad led neće da
se sam rastopi, valja ga silom razbiti; probiće' ga buda­
kom i pecati pod ledom. Ložač Macura rekao je da će sutra
u lov na divljač. U vrbacima i smrznutim ritovima na drugoj
obali pojavila su se velika krda divljih svinja i čopori krupne
divljači. Meso je postalo skupo i retko, pa, ako bude sreće,
mogli bi svi od toga imati koristi.
Zene su podigle glave, pa onda opet nastavile svoj razgo­
vor. O muževima i deci. A uz put pomalo propitivale jedna
drugu koliko imaju hrane i koliko ogreva u podrumima. Pi­
tale su se hoće h im sve to doteći do kraja ledenog doba. I
nisu nalazile odgovora.
 4
Uveče kod Krekićevih sedelo se opet u gospodinovoj biblio­
teci. Bilo je samo manje prijatno i manje toplo. U prozori­
ma su debeli jastuci, a ćerčiva oblepljena hartijom — po ru­
skom običaju. Prisutne su iste zvanice, samo što se sad nije
moralo čekati na generalnog direktora Plećaša. Došao je na
vreme, mada nije imao kola na raspolaganju. Ali se zato če­
kalo na direktora Generalne direkcije državnih rezervi, koji
je došao sankama.
Posluženje je ovoga puta bilo topao čaj, a zabava hladan
razgovor o vremenu. Samo o vremenu, odmah o vremenu,
bez ustručavanja i bez uvoda.
„Dakle“, rekao je neko. „Tu smo. Usred ledenog doba.
Bogami, nema šta. Lepa stvar, zaista.“
„Ne usred“, popravio je Krekić. „Tek na njegovom po­
četku. Istinsko ledeno doba tek treba da dođe.“
„Zaboga!“ vrisnula je Dara. „Nemojte! Pa i ovo je već
neizdrživo.“ Sedela je sad na sofi, jer je na podu bilo hlad­
nije, prikupljenih nogu, pošto je i u zagrejanoj sobi odnekud
duvalo. „Dozvolite da se naslonim na vas“, kazala je novom
direktoru. „Hladno mi je, a u vama još jedino ima rezervi
vatre. Zar ne?“
Gospođa Krekić šaputala je sa direktorom Plećašem. „Vi­
dite li kako živimo?“ Žalila se. „Kao pogorelci! Ma ne, ot­
kud pogorelci na ovoj studeni. Htela sam reći kao izbeglice,
kao emigranti. Zbijeni u tri sobe, pošto smo ostale, štednje
radi, morali napustiti. Zar ne biste ipak još nešto mogli za
nas da uradite. Pa, najzad, ni država ne bi smela tako rav­
nodušno da gleda kako joj se zlopate građani. Lako je oni­
ma što su navikli na studen i nemaštinu. Otporniji su, pa i
rad im pomaže da se zagreju. Prekoputa nas ima jedna po­
rodica železničara. Izjutra, po ovom mrazu, svlače se goli do
pojasa i trljaju se snegom kao Eskimi. A mi koji sedimo,
umno radeći, mi trošimo sopstvene kalorije. Za druge.“
Drug generalni je klimao glavom, ali kad je najzad došao
do reči, morao je da prizna da on više ništa ne može da uči­
ni. „Na žalost“, rekao je. „Ja vam više ne mogu pomoći.“ I
tek kad je treći put ponovio reč ja, gospođa Krekić kao da
je najzad razumela. Pogledala ga je iznenađeno i nekako
hladno.
 79

,,A zašto ne vi?“ pitala je izazovno i gotovo grubo. ,,A

zašto na baš vi!“ dodala je, mada je već sve bila shvatila.
„Zašto“, priznao je mucajući, „zato što to više nije u
mom resoru.“
„Nije? A zašto nije?“
„Zato što više nemam resora. Ukinuli su ga. U vezi sa le­
denim dobom. Raspuštena je i Generalna direkcija za opšti
promet. Ionako već mesecima niti ima čestitog prometa niti
pravog saobraćaja.“
„Pa zašto mi to ranije niste rekli?“
„Oprostite, nisam stigao. I meni je tek jutros saopšteno.“
„Dobro, a ko vrši likvidaciju? Likvidaciju magacina uglja,
na primer?“
„Preuzeti su od državnih rezervi“, rekao je gledajući zavi-
dljivo svog srećnijeg kolegu na sofi prekoputa. „Meni još ni­
je dodeljen novi položaj. Verujte, mrznem se gore no vi.
Ovde, kod vas, bar sam se lepo ugrejao.“
„Tako“, kazala je i zagledala mu se u hce. Zaista, činio
joj se promrzao, pomodreo, neizbrijan, ispucala lica, kao čo-
vek bez značaja, bez zvanja i resora. Nekako suvišan ovde,
u društvu, pa i u fotelji koje se prihvatio. Jednostavno se
podigla sa svoga, mesta, bez reči prešla do sofe i zatim, sa
jednim umiljatim: „Dozvolite, ja ću ovde!“ sela direktoru
državnih rezervi gotovo u krilo.
„Kako se osećate, druže generalni?“ pitala je. „Prvi put u
društvu među nama.“
Sa njime je išlo teže. Nije bilo jasno otkud mu se može
prići, sa koje strane ga uhvatiti. Za razgovor o umetnosti ni­
je pokazivao interesovanja, jedva nešto za slike, i to prven­
stveno za okvire. Tek kad mu je pokazana stara ikona, po­
digao se sa svoga mesta, opipao ju je, kao da joj meri težinu
i debljinu, zagledao je više s leđa no sa hca, kucnuo dvaput
prstom o nju i klimnuo glavom. „Vrlo dobra! Odlična!“
Ocenio je. „Suva orahovina i nimalo crvotočna. Čuvajte je
dobro. Toj će uskoro skočiti cena.“ Zatim je, kao da vrši
smotru trupa, obišao celu sobu, razgledajući nameštaj, kuc­
kajući u nj i pipajući ga kao trgovac stokom konje i goveda.
Vrhom cipele odgurnuo je krajičak čilima i sagnuo se da
osmotri parket. Kao da je posrednik za prodaju nameštaja i
nekretnine koji želi i ovu, tuđu kuću, kraj njih živih nekome
da proda.
„Vi ste, možda, bih stolarski ili parketarski radnik?“
naljutila se domaćica, a onda, uplašivši se da je preterala,
požurila je da popravi: „Oprostite, mislim ranije, u staro
vreme.“
Ah, on se nije dao zbuniti. „Da“, rekao je kao uzgred,
„tako nešto.“ I nastavio je da obilazi i opipava nameštaj.
„Lepo parče! Bidermajer!“ kazala je domaćica prateći ga.
4
80

„Fotelja, na žalost, nije stilska. Odviše je glomazna i teška.

Nisam još uspela da je zamenim.“
„Bolje! Bolje što niste!“ primetio je, opipao i fotelju, pa
onda pored peći pronašao običan čamov sanduk. Zacrvenela
se. „Ne gledajte, zaboga; nije ni malo dekorativan. To smo
samo privremeno uneli. Za drva i ugalj, dok malo otopli i
prođe zima.“
„Dok prođe zima?“ Pogledao ju je. Sagnuo se duboko,
da bi pregledao sanduk, kao da mu se s poštovanjem klanja.
„Ipak, dopustite“, zamolio je. „Meni se ovo dopada. Iz­
vanredno mi se dopada. Voleo bih da imam više takvih ko­
mada. Ja dekorativnom pretpostavljam ono što je čvrsto i
solidno. Na kraju se pokaže da je to bolje i vrednije.“
I vratio se onako krut, na svoje mesto.
Na drugom kraju, nasuprot polici s knjigama, posmatra-
jući uporno figuru bele Eskimke, sedeo je mršavi, ljutiti i
zlobni Babić.
„Eto!“ pokazivao je rukom. „Vidite li dokle smo doterali.
Još malo pa ćemo ličiti na ove divljake. A stalno nešto po-
minju čoveka. Čoveka? Šta je to čovek? Recite mi, molim
vas, šta je to čovek? Je li to cmo biološko u nama? Ono što
nas čini, ili ono što mi činimo? I kako društvo koje tvrdi da
vodi računa o socijalnoj pravdi može da dozvoli da se dobra
koja su jedni stvorili rastaču i rasipaju na druge. Odavno je
već besmisleno govoriti o radnicima kao o tvorcima dobara
naše civilizacije. U vreme konvejera, automata, robota i
potpune mehanizacije, uloga fizičkog rada svedena je na
najmanju meru. Na ništa gotovo. Danas slobodno možemo
da tvrdimo da nekulturna, zaostala gomila živi na račun spo­
sobnosti, napora i rada duhovne elite; da većina iskorišćava
manjinu, što je mnogo gore i teže no kad manjina iskoriš­
ćava većinu, kao što se ranije činilo. Na žalost, kako zasad
stvari stoje, baš smo mi ti koji su bezobzirno izrabljivani, i
već je krajnje vreme da se odupremo tome. Došlo je ledeno
doba, pa, prema prilikama, treba hladno i smišljeno delova-
ti. Dosta je zanosa i romantike. Okanimo se nada i vero-
vanja u mlake pozive čovečnosti, u toplotu takozvanog čove-
koljublja; i u hladnim morima održale su se samo hladno­
krvne životinje. Da li u ime čovečnosti treba da upropastimo
čovečanstvo, da poništimo napore deset hiljada godina i ne­
koliko stotina generacija da bismo se vratili na polaznu tač-
ku. Fiziološki, jedva da smo nešto napredovali i izmenili se
od prošlog ledenog doba. Eto, zar se drug generalni, zar se
on po mnogo čemu razlikuje od onih tamo? Moram reći go­
tovo nikako. Samo bi trebalo da ga svučemo.“ — „Ne, za­
boga!“ povikala je domaćica. „A zašto ne? Bilo bi zanimlji­
vo!“ požurila je drugarica Dara, — ali je generalni prikupio
oko sebe krajeve kaputa i sklopio obe ruke oko struka kao
 81

da se uplašio da bi to zaista neko mogao učiniti. „Samo bi

trebalo da se svuče i odmah bismo «e lako uverili. Ali smo
zato od njih duhovno odmakli za deset hiljada svetlosnih go­
dina. Za deset hiljada godina istorije očovečenja čoveka.
Duhom! Našim intelektom! Prema tome, pravo je da mate­
riju i materijalna dobra stavimo u službu duha. U ime tehni­
ke, nauke i daljeg napretka čovečanstva. Treba se rešiti na
neizbežne žrtve. Kao bolesnik od gangrene koji pristaje na
amputaciju ruke da bi spasao glavu. Je li tako, druže direk­
tore rezervi? Nas izabranih ima daleko manje, a to znači da
će se sporije trošiti vaše rezerve i vi ćete duže biti u syom
visokom zvanju. A što bi vam i vredelo zvanje bez rezervi i
punih magacina. Našli biste se u položaju bivšeg direktora
Plećaša od koga bi, pri pravilnoj raspodeli dobara, trebalo
početi. Zato, draga domaćice, dozvolite da ja prihvatim nje­
govu šoljicu čaja. Da nadoknadim kalorije koje sam izgubio
govoreći.“
Preuzeo je iz njene ruke šoljicu i prineo je ustima, a bivši
generalni, drug Plećaš, gledajući sebi u noge zaista je sedeo
na svome mestu, nekako izdvojen od ostalih, obeležen, su­
višan i nepotreban, izložen tuđim pogledima i bespomoćan
kao oneređeno dete.
U tišini, koja je zatim nastala, čulo se šta su razgovarali
gosti okupljeni oko domaćina.
„Da li vam je poznato da je Stojić premešten u Pariz?“
„Čuo sam. Po kazni. Da se malo rashladi u toj pustoj i
mrtvoj štenari. Suviše je bio govorljiv i svojeglav na svom
ranijem toplom mestu u Kartumu. U hladnom ratu potrebne
su hladne glave, a ne takve, zapaljive, kao što je njegova.
Uostalom, dobro je i prošao. Mogao je napipati Kanadu ili
Švedsku.“
„Acković je prešao u Jemen. Taj je umeo da se snađe!“
„Još bolje je prošao Tatić. Izdejstvovao je da umesto u
Njujorku pređe za konzula u Džibuti. Zamislite! Tamo sad u
hladu ima bar dvadeset pet stepeni. Može da se sedi na­
polju, na suncu, a svet šeta ulicama u laganim, letnjim pi­
džamama.“
Neki su bili mišljenja da bi se uopšte trebalo osloboditi
tih starih, skamenjenih i ohladnelih evropskih zemalja, a
veću pažnju posvetiti žarkim državama Afrike, Južne Azije,
Ekvatorijalne Amerike i Okeanije, pred kojim je topla bu­
dućnost. Pitali su se šta se još čeka i zašto se ne otvaraju di­
plomatska predstavništva u tako žarkim zemljama kao što su
Aden, Kenija, Tanganjika, Rodezija, Njasa, Sahara, Uganda,
Kamerun, Ruanda-Urundi, Madagaskar, Tahiti, Samoa,
Tuamotu, Rarotonga, Fidži i ostala ostrva Okeanije, bogata
naftom, drvom i kokosovim orasima, a poznata po znatnoj
kulturnoj prošlosti.
 „Svakako! složili su se. „Stare, velike kulture, kolevke čo- 1
večanstva!“ Pa se javio i direktor državnih rezervi, koji je 3
dotle ćutao. ,,U Dahomeji, na primer“ , rekao je, „na dvoru 1
Krkrkarama Nambaj Saramandulaha, drug Babić bi nas sa 1
uspehom mogao predstavljati. A valjalo bi tamo uputiti i 1
druga i drugaricu Krekić. Njegovo veličanstvo Krkrkarama I
bio bi sigurno očaran, a pošto mu je zemlja slabo naseljena, 1
mogli bi ga umoliti da dozvoli useljavanje većeg broja naših 1
ljudi. Razume se, samo onih najkvalitetnijih, o kojima je I
ovde tako nadahnuto govorio večeras drug pesnik.“
Pogledali su ga. Sa nevericom. Nisu bih sigurni da li se 1
šah ili misli ozbiljno. Bilo je dockan, a domaćica, očigledno, 1
nije više imala namere da goste ponovo služi čajem.
„Eh!“ uzdahnuli su neki, dižući se. „Baš je lepo bilo! 1
Divno se ugrejasmo kod vas.“
Nije im se izlazilo na studen i sneg na ulicama. Ali se nije 1
imalo kuda. Domaćini su ih ispraćali kao da ih teraju, a j
ustavljah ih kao da im je stalo da što pre odu. Odlazili su i
polako, jedan po jedan a Krekićevi su brzo zatvarah vrata I
za njima. Ali, na uhci svi su krenuh zajedno. Kao čopor. I
Prvi drug bivši, za njim drugarica Dara, Babić, novinar, nje- I
gova žena i još neki. Pogledali su po navici u nebo, a tada je ]
dopro do njih neki čudan zvuk. Bilo je tiho, vazduh je bio I
hladan, gust, i dobro je prenosio glasove. Iz velike daljine
čulo se nešto kao krik. Zatim još jednom. Ono nekoliko lju­
di pred kapijom naglo je zastalo i zbilo se. Drugarica Dara
uhvatila je Babica pod ruku i osetila kako njegova tanka mi­
šica pihtijasto podrhtava. U magnovenju, kao da se iz vode
izvlači, prihvatila se drugom za Plećaša. „Sta je to?“ pitala
je, ah nisu umeli ili nisu hteli da joj kažu. „Ništa! Ništa!“
pokušao je Plećaš da je umiri. „Ispratite me!“ Naredila je, i i

on se sa zadovoljstvom pokorio i pred svima krenuo kao pas

predvodnik. Tako ih je sve otpratio, i onda se uputio polako
svojoj udaljenoj kući. A u daljini opet je odjeknuo onaj i
stravični, usamljeni, daleki, krik. Nebo je bilo providno, bi- |
stro i čisto kao led vedrac.
Kod Krekićevih su dotle sklanjali šolje i pepeljare sa sto­
la. „Bivšeg generalnog direktora nećemo više pozivati“ , ka­
zala je ona. „Nepotreban je i beskoristan sada. A šta misliš j
0 onom iz državnih rezervi? Da li će biti mogućno umekšati '
1 pripitomiti ga?“
„Ne, uzaludno je i truditi se. Uostalom, pitam se, da li i
ima išta u njegovim rezervama, i verovatno bi najbolje bilo i
njega zameniti nekim korisnijim. Možda ipak nekim od me- i
teorologa? Čini mi se da je Dara imala pravo; oni sad zaista j
vedre i oblače. A namesto evropskih diplomata, pozvati ra- j
dije nekog sa juga, sa Ekvatora po mogućnosti.“
Ustao je i sitnim koracima prošetao po sobi. „Ipak, lepo
 83

su nam zagrejali stan. Iz svakog smo čajem isterali toliko

kalorija da će nam bar tri dana biti toplo.“ Sagnuo se, pip­
nuo ovlaš sanduk pored peći, ikonu na zidu, dasku police i
zagledao se u figurinu nage Eskimke. Svetlost je padala po
njoj, a ona se bleskala kao orošena sitnim kristalima leda.
Dohvatio ju je; bila je hladna kao da je sad stigla sa dale­
kog severa. Pogled mu se ustavi na maloj, beličastoj pegi na
zidu; izgledalo je kao da je senka Eskimke ostavila na nje­
mu svoj trag i u istom trenutku figurina mu je ispala iz ruku
i tresnula o pod.
„Sta je? Sta se desilo?“ doletela je domaćica.
Gospodin Krekić nije odgovarao. Stojao je nem, ukočen,
jednako zagledan u mesto na kome je još maločas stojala fi­
gurina. Onda je polako podigao ruku i ispružio prst. Pokazi­
vao je tu malu mrlju koja je ličila na plesan.
Žena se sasvim priljubila uza nj. „Šta je to?“ pitala je, a
već je i sama znala šta je i o čemu se radi.
„Inje“, rekao je. „Mraz. Prodro je već i ovamo.“
Zaboravili su na figurinu koja je, sva u komadima, ležala
podno njihovih nogu. Stojali su nemo, kao opčinjeni, zagle­
dani u onu plesan koja kao da je polako, ali ipak vidljivo,
milimetar po milimetar, rasla u širinu i visinu, kao bolest,
pokrivajući i proždirući zid iza sebe.
Onda je gospođa Krekić počela da plače. Ramena su joj
se sitno tresla, a on ju je podržavao oko pasa.
 5
Bilo je krajnje vreme i poslednji čas da se nešto učini.
Sto javno, što tajno, sve države preduzimale su zaštitne
mere. Osiguravale su se. Sa svih strana. Sto bi jedne propu­
stile, uradile bi druge, a prvo što su sve učinile bilo je — da
zatvore svoje granice.
Kao da su htele da zapuše sve prozore i sva vrata. Da ih
zalepe hartijama iznutra kako im spolja ne bi prodro u kuću
ni dašak svežeg vazduha. Kao graničari koji paze da im se
preko granice ne bi neko prokrao i kao carinici koji bi da
spreče da se krijumčari neželjena roba.
Prvo su na drumovima — vozovi i inače nisu više sao­
braćali — postavljene neke smešne betonske prepreke da bi
se stanovnicima severnijih zemalja, uplašenim snegom i le­
dom ledenog doba, onemogućilo putovanje na jug. Pošto su
to izbeglice činile i zaobilazno, podignute su prepreke sa
istoka i sa zapada. Sa južne strane utvrđivali su se drugi, da
bi se osigurali sa svoga severa, i tako više nijedna granica
nije bila slobodna.
Uskoro se sve to, međutim, pokazalo nedovoljno i nepo­
trebno. Drumovi su već bili neprohodni i toliko zavejani da
se više i nije znalo kuda su prolazili. Jedva se poznavalo gde
je bila granica i sad ju je mogao prelaziti gde god je ko
hteo. Uz velike napore i silne žrtve ćelom njihovom duži­
nom države su podizale stubove, povezane petostruko ispre­
pletenom bodljikavom žicom i nabijene strujom visokog na­
pona, koja, istina, nije grejala, ali je zato na mestu ubijala.
Ljudi je nisu mogli preći, ali su neke zveri, naročito vukovi,
dolazeći sa severa, uspevali da se provuku, i zato su uz žice
iskopane i duboke vučje jame.
Veliki javni radovi izazvali su u nekim zemljama i velike
javne afere. Tvrdilo se da su jedinu korist iz svega toga
izvukli preduzimači i ministri. U drugim zemljama čuli su se
prigovori druge vrste. Od koga i od čega se štitimo bodljika­
vom žicom, pitali su se ljudi. U stvari sami smo sebe opleli u
koncentracioni logor. Ko je lud da nama dolazi u goste kad
bismo i mi sami najradije da nekud pobegnemo. Zar onda
ne bi bilo bolje da smo preduzeli neke efikasnije mere pro­
tiv studeni, koja je mnogo opasnija i neprijatnija od neželje­
nih i nepozvanih gostiju. Pametnije bi bilo da je odmah,
 85

umesto ove šuplje, promajne ograde, podignut visok, solidan

zid koji bi, oslobađajući nas suvišnih poseta, u isti mah za­
štitio i odbranio zemlju od hladnih vetrova.
Rečeno, učinjeno. U većini država odmah su, po ugledu
na stare, mudre Kineze, počeli duž granica da podižu visoke
kamene i betonske zidove. A pred zidovima, baš kao pred
srednjovekovnim tvrđavama, iskopani su duboki šančevi, da
bi zaustavili nadiranje sevemog leda. U stvari, sve je to ima­
lo samo psihološko dejstvo. Sančevi, u kojima se nakupila
voda, prvi su se smrzli, a vetar je i dalje slobodno duvao
kao da je naučio da preskače zidove. Uostalom, studen je
dolazila i odozgo, sa bistrog, vedrog neba, a širila se i osva­
jala i bez daška vetra. Stižući pravo sa zvezda.
Trebalo je, dakle, zaštiti se pre svega odozgo. „Ali, ko će
pobeći oku božjemu? Ko će podići zid između nas i neba?“
pitao se stariji, verujući svet. „Valjalo bi iznad nas postaviti
stakleni krov, baš kao nad toplim lejama zimi i u rano pro-
leće!“ predlagali su mlađi i preduzimljivi ljudi. „1 na hlad­
nom Islandu sazrevaju loza i paradajz u staklenim baštama.
Zašto se, dakle ne bismo svi mogli grejati pod golemim sta­
klenim zvonom kojim bi bila prekrivena cela zemlja?“ Iz­
gledalo je zaista da bi na sadanjem visokom stepenu razvoja
tehnike i to bilo mogućno, ali su se odmah, još pre početka
radova, isprečile teškoće u vezi sa ljudskom neslogom i se-
bičnošću. Kao u našim vozovima u kojima putnici nikako da
se slože i sporazumeju kad treba otvoriti ili zatvoriti prozor,
pustiti ili isključiti grejanje, tako su se i sad javile neke drža­
ve, one oko Ekvatora u prvom redu, koje su odmah poruči­
le da su dugo, vekovima, skapavale od prevelike, tropske
žege, a da se tada niko nije setio da otvara prozor i šalje im
malo svežijeg evropskog vazduha. Zato sad, kada su prvi
put odahnuli i osetili se prijatno, nikome neće dozvoliti da
iznad njihove glave navlači staklene zavese, i ako iko poku­
šava da to učini, hitnuće se kamenom i sva stakla porazbi­
jati.
Dok se o tome nadugačko i naširoko raspravljalo u raz­
nim međunarodnim forumima, neki realniji ljudi pokušali su
da ubace u igru i novije tekovine savremene nauke. Na svim
uzvišenijim mestima, na granicama i u zemlji, postavljene su
velike radijatorske stanice, ne bi li svojim zračenjem odag­
nale snegopadne, ledonosne i gradobitne oblake, a sve češće
su sa istim ciljem vršene eksplozije bombi i raketa, atomskih
i hidrogenskih. U stvari, hladnoća i sneg terani su iz jedne
zemlje u, drugu, vazduh je uskovitlan, vazdušne struje samo
pojačane, a eksplozije bombi imale su za posledicu pojavu
veštačkog leda na mestima negativnog pritiska. Tako je i od
tih tehničkih mera bilo više štete no koristi.
Na međunarodnoj političkoj pozornici situacija nije bila
 86

bolja. Usled teškoća u saobraćaju, naglo su se smanjivale

međunarodna trgovina, turizam i takozvana razmena kultur­
nih dobara. Žičane barikade, vučje jame, šančevi i visoki zi­
dovi na granicama onemogućili su svaku međusobnu vezu.
Međutim, ono što je naročito otežalo odnose i pojačalo
hladni rat, bilo je povećano interesovanje za kolonije, koje
više nisu bile samo izvor sirovina i jevtine radne snage već i
mogućnost smeštaja za stotine hiljada, pa i za milione ljudi
spremnih i željnih da pobegnu pred navalom snegđ i leda.
Političkim terminima reklo bi se: javila se težnja za novom
podelom kolonija, a došle su u opasnost i sve do tada istin­
ski ili bar prividno slobodne zemlje u toplijem pojasu.
Kod reakcionarnijeg i sebičnijeg sveta čuli su se u vezi s
tim i oštri prigovori na našu spoljnu politiku. „Eto im sad
njihova principijelnost!“ govorili su takvi. „Budi im pravo!
Stalno moramo da isterujemo neku pravdu. Jednako smo
grmeli protiv imperijalizma i kolonijalizma dok su se druge
države lepo snalazile kako su mogle i umele. Šta, na primer,
fali Belgijancima što imaju onoliki Kongo, u Africi, i to baš
u oblasti Ekvatora. Koliki je, mogla bi u nj stati pedeset pu­
ta cela Belgija. Dok im je bilo lepo i toplo u njihovom Bri-
selu, Belgijanci su se zabavljali tamo, priređujući izložbe, i
nije im ni na um padalo da se preseljavaju u prašume. Do­
zvoljavah su domorocima da žive kako su navikli, ali bi sad
zaista bila ludost tražiti od njih da ostanu kod svojih kuća i
dopuste da ih led žive sahrani. Preseliće se lepo svi u Kongo,
blago njima, a ni crncima neće biti rđavo. Biće i za njih više
posla. Koliko će samo dojkinja, nersi, sluškinja, slugu, čista­
ča cipela, liftboja, džez svirača, boksera i sličnih specijalista
biti potrebno bogatim Belgijancima kad se tamo presele. A
nama ništa. Šipak! Mada su naši Dalmatinci čuveni more­
plovci, nijedan od njih da osvoji ili otkrije za nas neku ko­
loniju, a kad su kretali u istraživanja, izabrali su da idu baš
na Severni pol, na Špicberge i Zemlju Franje Josipa. Šta nam
onda ostaje no da se sami snalazimo kako umemo i može­
mo. Ledeno doba — ledeni zakoni. Svako o sebi i svak za
sebe!“
I, zaista sve te takozvane izvanredne mere nisu donele ni­
kakvih pozitivnih rezultata. Hladno vreme, sneg, mraz, i led,
nastavljali su da teraju svoje. Jedan zamah vetra svega i sve
prepreke na drumovima, zidovi, šančevi i žičane ograde na
granicama, ostali su pod smetovima, a ništa bolje nisu prošli
ni sva tehnička i naučna sredstva. I tako, oni koji su savre-
menu nauku i tehniku krivili za niz zala, za mehanizaciju i
automatizaciju, uniformisanost misli i konformizam stavova,
sada su baš od nje, uzalud uostalom, tražili i očekivah po­
moć, a oni koji su je dotle smatrali obeležjem veka i moder­
nog vremena, sada su počeli da je kunu i krive za sva zla,
 87

nastojeći da sebi pomognu na najobičniji i najjednostavniji

način, poput onih bolesnika koji su se godinama lečili kod
najčuvenijih lekara i kupovali najnovije i najskuplje lekove,
da bi najzad, u svom očajanju, pribegli najobičnijim bap­
skim lekarijama.
Manji broj ljudi, oni imućniji i bolje obezbeđeni, još su se
pouzdavali u sebe, svoja imanja, i svoje kuće, proširene i
dobro snabdevene podrume, verujući da će im to, kao i u
sličnim neprilikama, za vreme ratova i revolucija, pomoći da
nekako preguraju mučni ledeni period, bar kao ostali i znat­
no bolje od ostalih. Drugi, mnogobrojniji, koji nisu mogli da
se uzdaju u sebe i svoja imanja, činili su ono što su mogli:
sakupljah su se kao krdo koje se zbija i zbijajući se brani od
neprijatelja i od hladnoće. Upućeni jedni na druge, počeh su
da se nalaze i traže oni koji se ranije nisu poznavali ili se ni­
su voleli. Isprva slučajno, „Kod tri zelena lista“ ili kod „Dor-
ćola“, a zatim namerno, u toplim stanovima. Počele su tako
da se obrazuju nove zajednice: udruživalo se po nekoliko
porodica, cela kuća, pa i celi stambeni blokovi —| donosili
su na smenu svoj ogrev, zajednički se grejali danju, a noću,
u svojim stanovima, spavali u vunenim i pernatim vrećama
za spavanje.
I to je bio jedan od načina da se preživi.
 6
Tako je bilo sredinom jula, a mesec dana docnije, petnae­
stog avgusta, po ranijim statistikama najtoplijeg dana godi­
ne, meteorološki izveštaj je bio sledeći: „Nebo vedro, bez
padavina, sneg prosečno visok oko jednog metra, dnevna
temperatura na suncu između 0 i minus 2, a noću i do minus
15 stepeni.“ I najoptimističkije raspoloženim ljudima bilo je
sad jasno da će se letnja zima nadovezati na jesenju i zim­
sku, i samo su se pitali i pribojavali kakva li će biti tek ta
istinska, kalendarska zima koja nam još predstoji.
A već ovo što je sada bilo nije izgledalo nimalo prijatno.
Nad ćelom Skandinavijom i Rusijom sneg je bio visok i
do dva metra, a u višim, planinskim oblastima, dostizao je i
deset metara. Sva sevema jezera i Baltičko more bili su pod
ledom. Između Lenjingrada, Helsinkija, Štokholma i Kopen­
hagena promet se vršio sankama, a i Sevemo more, od
Danske prema Velikoj Britaniji, delom se već zaledilo i nije
bio daleko dan kad će se, dotada izolovana Britanija, opet
naći povezana s evropskim kopnom i bez prokopavanja tu­
nela ispod Lamanša. Glečeri u planinama seveme Skandina­
vije počeli su da se goje, da se rastežu i protežu, a pojavili
su se i tamo gde ih ranije nije bilo. Ko bi ma i ovlaš preli­
stao neku istoriju ranijih ledenih doba, lako bi mogao utvr­
diti šta još može da se od toga očekuje. Tačnije: šta nas od
toga još očekuje, jer to nas je najviše interesovalo. Košulja
je ipak bliža od kaputa.
Sneg već dugo nije padao, ali to više nikog nije tešilo. Bio
je ionako dovoljno visok i ovde, kod nas, pružao se gotovo
do same obale mora. U jesen i u zimu mogao se očekivati
novi, ah je ovaj stari i bez toga stalno rastao. Kao da se
zemlja pod njim u sneg prometala. Dnevna vlaga koju su lu­
čili ljudi i biljke noću se u vidu slane spuštala na snežnu po­
vršinu. Kao pesak usred pustinje, sneg i slana prodirali su u
sve pore, pa i u hermetički zatvorene prostorije, prolazeći
naizgled i kroz debele betonske zidove koji su odolevali i
atomskom zračenju. Javljala se u njima isprva kao tanka,
paučinasta plesan, koja se pod prstima topila, ali ju je bilo
uzaludno otirati: ma šta se činilo, ona se prekonoć ponovo
javljala, još izrazitije, u obliku leda ako bi pokušali da je
odstranjuju. Zatim bi ta prva pegica počela da se širi, da se
 89

spaja sa drugom, i ledenim iglicama i kristalima prekrila bi

jedan, pa i sve ostale zidove u prostoriji. Soba bi uskoro po­
stala ledom obložena komora hladnjače i ljudi bi bili prinu­
đeni da je napuštaju.
Vozovi su već odavno ležali sleđeni po stanicama, a i na
otvorenim prugama gde ih je sneg zatrpao. Prekinut je
uskoro i avionski saobraćaj. Brodovi nisu stigli ni da iziđu iz
zimovnika priklješteni ledom koji je bio čvršći i deblji no
mostovi na rekama. Nekoliko tenkova i traktora na gusenice
prepravljeno je; to su sad bila jedina motorna vozila.
„Eto!“ uzdahnuo je bivši generalni, izlazeći iz svoje bivše
kancelarije, noseći kući, pod miškom, poslednje stvari koje
su mu još ostale: bivši vozni red bivši telefonski imenik ne­
koliko svojih, kancelarijskih, uveličanih fotografija, svoj lični
činovnički dosije, nož za sečenje hartije, nekoliko kalendara
i mapa — sve darovi koje je nekad dobijao od svojih činov­
nika za rođendane i slične prilike kad se darivaju šefovi
ustanova. „Eto“, ponovio je klizajući se niz snegom pokri­
vene spoljne stepenice, praćen domaćinom zgrade. „Od sve
motorizacije ostale su nam samo noge. Do Sapca ili Novog
Sada opet su dobra tri dana hoda. Kao u staro, istinsko le­
deno doba. A koliko je prošlo otkako je poslednji voz pro­
jurio ovim deonicama? Svega tri ili četiri meseca. Eto šta se
učini za tako kratko vreme sa našom civilizacijom i kultu­
rom! Za tri meseca vratili smo se unatrag za više od dvade­
set hiljada godina.“
Zastao je i osvrnuo se. Velika zgrada izgledala je tužno.
Ništa naročito nije joj se desilo. Nije pogođena avionskom
bombom, ni porušena zemljotresom, niti je gorela. Većina
prozora još je na njoj čitava. Pa ipak kao da je naglo osta-
rela za nekoliko desetina godina. Počađavela je, sparušila se
i izborala. Osećalo se da je prazna i napuštena. Da iza nje­
nih okana nema života, kao ni iza staklenih ženica umrlog
čoveka. Samo je iz dva prozora na prvom spratu, na
ispružene čunkove koji su se bespomoćno dizali uvis kao ru­
ke utopljenika, izlazilo malo žutomrkog dima. Znao je: to u
tim sobama poslednji činovnici direkcije u likvidaciji, u li­
menim pećima lože ostatke pisaćih i konferencijskih stolova,
police i ormane zajedno sa aktima i kartotekama zidne gra­
fikone i velike registre, komentare zakona, zbirke propisa i
komplete službenih novina, fotelje, vešalice, dupla, posta­
vljena vrata, komade povađenog parketa, pa i skupocenu dr­
venu oplatu zidova svečane sale. „Eto“, pomislio je sa tu­
gom „Eto šta biva kad se čovek rodi pošten!“ Bilo mu je
naročito žao dugog, teškog stola za konferencije. Mogao ga
je na vreme preneti svojoj kući, tobože da bi radio na nje­
mu, a grejati se sad na njegovim drvenim kostima celih me-
sec dana.
90

Uzdahnuo je još jednom. Na ulazu su prefarbane ranije

lepe svečane firme Generalne direkcije i sad je na njima ko­
madom ugljena, neveštim dečjim rukopisom praistorijskog
čoveka, ispisana firma „Psetopromet direkcija za promet
pomoću psećih zaprega“ . Dve-tri zaprege zaista su stajale
tu, pred vratima, upregnute u niske saonice, sa kojih tek što
su smakli teret. „Bilo bi lepo kad bih mogao da se pove­
zem“, mislio je. Ali se nije usudio da zamoli. Plašio se da će
ga odbiti. Nije više bio generalni.
Stegao je knjige pod pazuho i uputio se polako kroz sneg.
Ulicom se provezlo nekoliko malih, psećih sanki; u varoši
one su sad predstavljale jedino saobraćajno sredstvo, a i ono
je, budući retko, služilo uglavnom samo direktorima onih
ustanova koje su bile bolje sreće. Za obične putnike posto­
jala je ulica sa utabanim snegom.
Izvukao je iz džepa poslednje ženino, već naizust naučeno
pismo, primljeno poslednjom kurirskom poštom, i, penjući
se uzbrdo, uzeo opet da prečitava kraj: „Dakle“, pisala je
žena, „ostajem ovde, kod svojih, gde je prijatnije i ljudski
toplije. Osećala sam po tvojim pismima, sve kraćim, redim i
hladnijim, da se nešto dešava, a tvoje stalne poruke da pri­
čekam sa prelaskom u Beograd, tobože zato što još kuća i
stan nisu uređeni (kao da nas dvoje nekad nismo bili srećni i
u jedinoj, tesnoj sobici našeg skromnog stana), govorile su
mi da ti možda i ne želiš više da dođem. Sad, kad su mi ja­
vih da te stalno viđaju s nekom Darom (raspuštenicom, šta
li je?), sve mi je najzad postalo jasno. Rastajemo se, znači,
zauvek i za svagda. Trebalo bi, verovatno, da te hladno pre-
zrem zbog svega toga i napustim ćutke, bez i jedne tople re­
ci. Trebalo bi, kažem. Pa ipak, na kraju, ne mogu da ti ne
poželim da drugde nađeš onu ljubav i prisnu, prijateljsku to-
plotu koju sam ti ja tako neštedemice pružala, a danas tako
retku i tako potrebnu u ovom surovom i ledenom dobu.“
„Dakle“, pomislio je sa uzdahom, i ne bez žaljenja. „1 sa
time se valja pomiriti. I sa time je, znači svršeno. Ne mogu
joj sad više ni odgovoriti.“ Hteo je da vrati pismo u džep i
da pređe ulicu, još zanet i ponesen mislima i sećanjima, a
jedna zaprega projuri pored njega i umalo ga ne pregazi.
Nije dobro mogao razabrati ko je u njoj bio, toliko ga je za-
slepela snežna prašina. Ipak mu se učini da je napred sedela
gospođa Krekić mada je obrnula glavu da ga ne bi videla i
da ne bi došla u iskušenje da ga poveze.
Električne struje je još bilo; išla je podzemnim kablovi­
ma. Ali je električne svetlosti već odavno nestalo sa ulica, i
to ne samo štednje radi. Jedna za drugom pucale su žice u
varoši, a uporedo s tim prestali su i svi telefonski razgovori.
Zato su javne poruke prenošene još samo preko radija, a
bilo je jasno da ni to neće trajati dugo i | | j stubo vi i antene
 91

emisione stanice jedva su još odolevali teretu slane i snega.

Privatne poruke prenošene su samo s usta na usta, uosta­
lom, kao i ranije, vrlo brzo i efikasno, a jedan dovitljivi čo-
vek setio se da organizuje neku vrstu privatnog telefonskog
preduzeća. Grad je bio tih, bez sirena automobila, bez klo-
paranja i šumova trolejbusa, zvuke autobuskih i drugih moto­
ra, pa i bez vike prodavača novina. Gusti, teški, studeni vaz-
duh bolje je prenosio zvukove i dovitljivi preduzimač sa
privatnog sektora uzeo je u najam desetinu grlatih i uhatih
mladića, koji su na velike levkove izvikivah poruke sa kro­
vova najviših zgrada varoši i tako povezivah i najudaljenije
njene delove. Bilo je malo linija, a tarifa velika. Najgore je,
međutim, bilo to što su sve poruke javno i glasno prenoše­
ne, pa su ih tako mogli čuti svi, a ne samo tajni prisluškiva­
či. Tako se dešavalo da na urečeni sastanak neke lepe žene
dođe nekoliko njenih obožavalaca u isti mah ih, što je još
gore, da svrati i njen sopstveni muž. Zato su, po višoj ceni,
prenošene i šifrovane poruke, a zatim su uvedeni i drugi
metodi sporazumevanja na daljini: znaci dimom, zastavica­
ma, zvižducima i bleskanjem, ogledala, uz najstariji i najjed­
nostavniji način — prenošenjem poruka pomoću kurira na
skijama. U vreme pune svoje delatnosti, negde pred podne,
Beograd je po broju skijaša ličio na teren za skijaške utak­
mice.
„1 po tome smo se vratili u vreme praistorije i ledenog
doba“ , uzdahnula je gospođa Krekić. Sa tugom je pogledala
mrtvi, beskorisni telefonski aparat. „Bar da može da gori“
žalila se i pokaza mužu stočić na kome je stajao aparat.
„Evo, možeš i to da uzmeš. Poslužiće za tvoje piromanske,
potpaljivačke ciljeve, a ja ću ostati i bez svoje poslednje ra­
zonode“ .
,,De, de!“ pobunio se Krekić spremno. „Ne preterujmo! I
danas si se izvolela izvesti u varoš. Zar te pseće, četvoro-
prežne šetnje ni u šta ne računaš?“
„Da, izvezla sam se. Tebe radi, tvojim poslom, da ti ne bi
morao da se pomeraš iz tvoje fotelje. A sramota me je i
priznati kako i čime. Bedno. Prosjački. Zapregom jednog
našeg suseda, ložača, koji se sažalio i pristao da me poveze.
Bar da smo i mi, umesto onih skupih daksova, pekinezera i
pinčova, nabavili na vreme neke obične šarplaninske džuke-
le, gde bi nam sada bio kraj. Vozili bismo se sopstvenom za­
pregom i ne bi nam se desilo da moramo da moljakamo
uzalud tvog bivšeg prijatelja Babica, s^mo zato što se poka­
zao veštiji i dokopao se državne zaprege za ličnu upotrebu.
Znaš, taj te je bogme svojski izradio i lepo prešišao,“
„Zaboga, Nedo! Šta to znači „izradio“ i „prešišao“? Kak­
vi su to sad izrazi? Je li to tebe dostojan način izražavanja?“
„Izvini ti, dragi moj, kad se radi o sopstvenoj koži, onda i
92

za dame prestaju da važe propisi učtivosti. U ledenom dobu

nema mesta etikeciji; za otimačinu, prevaru i lopovluk, ne
postoje otmeni izrazi. A takođe ni za ono što si ti ispao u
ovoj prilici. Nisi uspeo da sebi osiguraš na vreme ni jednu
običnu, šugavu, državnu kučku. A to će reći da si se poka­
zao kao jedna obična šonja. Une merde, ako te to možda
manje vređa na francuskom.“
 7
Zatim je nestalo električne struje. Prva je, razume se, pre­
stala s radom beogradska centrala, što je mnoge naljutilo, ali
nikog nije naročito začudilo ni uzbudilo. Hidrocentrale iz
unutrašnjosti uspele su da je odmene i priskoče u pomoć.
Međutim, uskoro su i one došle na red. Reke su se zaledile
ne samo svojom površinom već i svim svojim vodama, i sad
su još samo puzale, kao glečeri. Presušile su. Prešle u čvrsto
agregatno stanje. Sledile su se sve pritoke, pa i sami izvori.
Voda je prestala da teče. Najzad su sneg i slana pokidali
svojom težinom žice dalekovoda i 4*# sa električnom stru­
jom bilo je gotovo.
Sve je to, razume se, išlo postepeno, mada u kratkom ro­
ku od svega nekoliko meseci. Uštede radi, domaćinstvima je
prvo zabranjeno da kuvaju na struji ne bi li ostalo dovoljno
energije za industriju i za javne službe, a kad se saznalo o če­
mu se radi, struje više nije bilo ni za industriju, ni za do­
maćinstva. Pa ni za javne službe. Ugasile su se uskoro elek­
trične svetiljke na ulicama i neko vreme samo su još gorele
neonske cevi reklama na Terazijama: „Kupujte frižidere To-
bi“, „Vitasok *¿8 osvežavajuće piće za tople letnje dane“,
„Beogradska hladnjača hladi za vas“, „Tropikal za beograd­
sku žegu“ . I tako dalje. Zatim su se i one jedne večeri tužno
ugasile, zajedno sa većinom prozora. Oslepele su ili oćoravi-
le gotovo sve gradske kuće i još samo nesigurno žmirkale
slabim, treperavim svetlostima petrolejki, sveća i žižaka.
Svetlost je ostala samo bolnicama i nekim pojedincima koji
su iz izvesnih važnih razloga morali raditi i kod kuće.
I tako, iz tame svoga brloga, vrebala su četiri svetla oka,
žuta, hladna i nepomična, kao u noćnih ptica grabljivica: ću­
kova, sovuljaga i jejina. Sa čelima na hladnom prozoru, dva
pećinska čoveka gledala su u mračnu noć, u goleme, čudne
vatre koje su, ne trepereći, osvetljavale prozore kuće preko-
puta. Gledali su netremice, kao prikovani, privučeni svetlo-
šću poput zveri koje ne smeju da joj priđu, a ne mogu da
udu. Onda se javio prvo ženski glas.
„Vidiš li?“ pitao je tiho i okrutno,
„Vidim!“ priznao je muški glas pokajnički.
„Opet oni!“
' „Opet!“
94

„Jedini u celoj ulici.“

„Kao umetnici i kulturni radnici. Paragraf treći, član peti
uredbe.“
„Tako! A u koliko soba rade odjednom? Kao radnici
udarnici na nekoliko razboja u isti mah? Koliko sijalica je
potrebno da gori u sobi jednog umetnika i kulturnog radni-
ka? Ako se ne varam, nekad se sav taj posao obavljao mno- I
go bolje i umešnije pored obične sveće ih čak pored uljanog I
žiška. Da li su Šekspir ili Dante palili sve lustere u svih se-1
dam soba svoga stana kad su pisali svoja dela? Uostalom,!
baš mi je i taj Krekić neki Šekspir ili Dante. Za sve to što j
on nadrlja dovoljna bi bila svetlost jedne obične šibice, koli-1
ko da potpali te njegove hartije po kojima reda svračije no­
ge svojih slova i kokošje misli svojih rečenica. Ali, eto, on ]
je uspeo da se ubaci u listu onih kojima je ostavljena svet-1
lost, tobože da bi radio, a u stvari, pali sijalice po sobama j
da bi se na njihovoj svetlosti grejao. A ti? Nisi umeo ni da
pokažeš pesme koje si mi pisao pre no što smo se uzeli? 11
zar nisi mogao da iz sebe, ovako činovnički sasušenog, isce-J
diš bar neki stih i objaviš ga za ovu priliku, da bi i tebi do- ]
delili pravo na osvetljenje.“
Zastala je, a tada se odjednom, neočekivano, u kući pre- j
koputa upalila svetlost i u potkrovlju, u osmoj sobi, pa i
ulična sijalica nad Krekićevom kapijom. Nisu to očekivali i
oboje se, naglo osvetljeni, iznenađeni i uplašeni, povukoše
od prozora dublje u sobu.
„Vidiš!“ rekla je i dva prsta prinela njegovoj mišici. „Vi-I
diš“, ponovila je. „Eh, ti, šmokljane!“
Tiho je zaskičao i pokušao da se odbrani, kao devojka od
tuđeg neprijatnog dodira, ah je ona već uspela da stegne i
prste, kao štipaljke jelenka.
A tada, dok su oni opet prinosili glave staklu, na drugo^
strani odjednom su se ugasile sve svetlosti. Svih osam žutih ]
ploča prozora u jedan mah. Nastao je mrak. Gust, neprobo­
jan, toliko taman da im se činilo da su od bleska ulične svet- i
losti naglo oslepeli. Prineli su ruke očima; bile su otvorene.
Osvrnuli su se iza sebe; ni tamo se ništa nije moglo nazreti. ]
I u sobi je bio potpuni mrak. Uplašili su se, pogledali se i u j
dnu tuđih očiju nazreli male, žućkasto zelenkaste, ledeno
hladne plamičke mržnje i zlobe. Ne, nisu oslepeli. I opet se
priljubiše uz staklo vireći u mrak i noć.
Srca su im se polako smirivala i ravnomemo kucala u !
hladnoj tami njihovih tela.
„Eto“, rekao je tiho, „je li ti sad od toga nešto bolje? Da
li ti je sada nešto svetlije od toga što su i tuđe svetlosti po-
gašene?“
Ćutala je.
„Ne, ništa ti nije bolje, ni svetlije“, nastavljao je. „Oni
 95

koji nemaju svoje svetlosti mogu bar da se upravljaju prema

tuđoj. A sad nema više nikakve. Niukoga i nigde!“ V
Nad ćelom varoši je bio crn, gusti mrak. Pokopao ju je i
pritisnuo svojom crnom težinom.
Te večeri poslednji put je još u jednom trenutku, kao sev
munje, zatreperela negde svetlost, pa se zanavek ugasila. Ni­
je više bilo električne svetlosti u drugom ljudskom ledenom
dobu.
 8
Pa bar da je bilo polarne svetlosti. Bar da je ona negde, ni­
sko, na horizontu, istakla svoju ružičastu zastavu da se vijor!
na noćnom studenom vetru. Bar da je severno, polarno sun­
ce za belih noći htelo da izvodi i opisuje svoj niski krug iz­
nad sleđene zemlje, da bi svetlošću razgonilo mrak noći kad
već, onako slabo, nije moglo rasterati polarnu studen. Ih da
je bar bledi i hladni mesec izgrejao te i sledećih noći. Ali, ni
njega nije bilo. I on kao da se sakrio i sklonio na toplije
mesto.
Dani su počinjali zlovoljnim buđenjem. Sa izvlačenjem iz
vreća za spavanje, postavljenih krznom i ispunjenih perjem.
Tople vode za brijanje nije bilo, električne mašine više nisu
služile i ljudi opet počeše da puštaju brade. I to čupave, ne-
negovane, prljave, zapuštene brade. Naročito mlađi, koji ni­
su imah potrebe da se čine mlađim no što jesu, a želeli su
da izgledaju stariji no što su bih. Ta pariška moda proširila
se sa mrazom ledenog doba celim svetom, naterala devojke
da nose uske pantalone i crne, debele, vunene džempere,
momke da bradom pokrivaju lice, a dugom nešišanom ko­
som klempave uši.
Kod Babićevih se izjutra još pio čaj. Pošto bi se izvukli iz
vreća, žena bi, duvajući u žar, raspirivala vatru u mangalu
na sredini sobe, dok je on bunovan i promrzao bedno sedeo
na ivici kreveta i toliko drhtao da su mu se tresle obešene
noge.
Pili su zatim dugo i polako tu toplu, jedva obojenu, neza-
slađenu vodu, srčući glasno, sa uživanjem, ne obazirući se na
pravila učtivosti i lepog ponašanja. Oboje na svojim vreća­
ma, sa nogama uvijenim u obojke privezane kanapom. Sve
je bilo kao da sede na peći, u dalekom sibirskom selu, samo
su u njihovim rukama zveckale srebrne kašičice, tanjirići i
šoljice od finog Majsen porcelana.
„Matrijarhat!“ progovorio je najzad Babić, posmatrajući
ženu kako posluje oko žara. „Primitivna rodovska zajednica
ledenog doba! Ipak su, dakle, sociolozi imali pravo.“
Nije ga dobro čula. Ili ga nije razumela. „Šta si rekao?“
pitala je.
„Ništa, ništa! Samo sam se setio neke knjige. Ali ni nje
više nema. Spaljena, kao žrtva tvoje inkvizicije.“
r
 97

„Knjige kažeš? U redu, odvoji mi dve za sutra. Poslednje

su bile sasvim loše. Neupotrebljive gotovo. Čije si mi dao?“
„Čije? Krekićeve! Njegova dela.“
,,A, tako! Onda se nimalo ne čudim. Od tako hladnog čo-
veka nisu ni mogle biti toplije. Ni voda od njih nije htela da
uzavri.“
Osvrnuo se na policu iza svojih leđa. Skinut je sa nje već
jedan red i na zidu se lepo vidi dokle je ranije dopirala. A i
preostale knjige već su dobro proređene u rafovima.
„Dakle?“ tražila je zapovednički. „Daj mi dve. Sam ih
izaberi. Ja se u to ne mešam. Ostavljam ti punu slobodu
izbora, ali ako želiš da i sutra dobiješ čaja, izbegavaj njego­
ve i sopstvene pesme. To ni za potpalu ne može da posluži.“
„Sloboda izbora! Hvala! Zaista, lepa sloboda! Šta će mi?
Uskoro će mi biti sasvim nepotrebna i suvišna. Neću imati
više šta da biram, ni od čega da biram.“ Otišao je ipak do
police i uzeo da premeće među knjigama. Odabrao je naj­
zad dve, i opet ih vratio na njihovo mesto. Naslonio je glavu
na zid i glasno zajecao.
„Ostavi se toga!“ kazala je žena grubo. „Ništa ti to ne
pomaže. Stvaraš u sobi suvišnu, nepotrebnu vlagu, a i sam
znaš šta od nje raste po zidovima. Zbog tvojih pesničkih su­
za, izgubili smo ionako već tri sobe.“
Pa ipak joj je bilo žao i izišla je da donese jelo. Znala je
da će ga tako najlakše umiriti i utešiti. „Kako želiš da ti ga
spremim?“ pitala je? „Mleveno ili seckano?“
Pogledao je znake, ugljenom ispisane na zidu. „Ne“, re­
kao je, „juče je bilo seckano, prekjuče mleveno, pre toga na
tatarski način, gnječeno pod sedlom. Dakle, danas najbolje
obično, prirodno. A la nature!“
Seli su, jedno prema drugom, za maleni metalni «to. Sve
je spremno i u najboljem redu: stolnjak, tanjiri, servijete,
noževi, viljuške i ostali pribor. Na sredini nameštene su jelo­
ve grančice umesto cveća. „Dozvoli da te poslužim“, kazala
je i sa činije prenela u njegov tanjir poveći komad krvavog
mesa. Zatim je i sama uzela. „Prijatno!“ poželela je. „Pri­
jatno!“ prihvatio je, obema rukama zgrabio meso iz tanjira i
prineo ga ustima. Bilo je tvrdo, razvlačio ga je i čupao zubi­
ma i rukama, a ona je na drugoj strani stola činila to isto.
Onda su dlanovima obrisali krvava lica, a ruke otrli o panta-
lone, zamašćene i usijane kao da su od kože.
„Dobro?“ pitala je ona.
„Odlično!“ kazao je on. „Koliko imamo još?“
„Bar za petnaest dana. Sad nema opasnosti da se ukvari.
Sta misliš, da li da ponesem neko parče i Krekićevima? U
poslednje vreme žive prilično bedno.“
„Njima? Ne, draga moja. Sad je ledeno doba. Nije više
prilika za tople sentimentalnosti. Ko je Krekiću kriv što je
98

suviše dugo izigravao principijelnog čoveka i na vreme nije

umeo da se prilagodi. A misliš li da je meni lako i prijatno
da u ovim godinama menjam teme i stil, pa sa oblaka i zvez-
da prelazim na Jovana, kasapina, i njegove lovačke pod­
vige?“
„Ne, dragi, to nikako nisam htela da kažem. Pitam se sa­
mo da li je baš sasvim sigurno da će ova hladnoća potrajati.
Da opet vreme ne promeni? Bilo bi mi onda neprijatno da
se sa njima srećem.“
„Nema o tome govora. Umem ja dobro da osetim otkud
vetar duva. Imamo mi pesnici za to osetljivija čula. A pesma
je ipak lepa? Slušaj samo:
Palo je ledeno doba sred naših soba.
Krenuše ledeni bregovi da nas drobe.
A čovek je ostao sam, da glođe sopstvenu kost zlobe.
0 gde si, veliki mamutski lovče,
Gde si ti, silni, što nas od gladi braniš,
1 toplim crvenim mesom sad nas hraniš,
Ti! Ti veliki, ti silni,
Ti hrabri lovče, crni, dlakavi!
„Snažno! Zar ne?“
„Da! Među najboljim pesmama koje sam u poslednje vre­
me čula.“
„Znaš, i njemu se svidela. Malo mu je samo smetao po-
slednji stih, ono: ,crni, dlakavi“. Plašio se da mu se možda
rugam, ali se ipak primirio. U stvari, važno je da u našim
pesmama uvek ostanemo nedorečeni i mutni, da nas čitaoci
nikad sasvim i nikad do kraja ne razumeju. Inače nas ne bi
dovoljno cenili. Naš pesnički posao učinio bi im se odviše
običan, lak i jednostavan, pomislili bi da i oni mogu da se
njime bave, a i sami dobro znaju da ono što oni umeju i
mogu da rade nije ni mnogo, ni vredno. Sem toga, potrebno
je da bar malo zaziru od nas; da se plaše ili bar pribojavaju
naših pesničkih figura, otprilike kao vemici tajanstvenih, ne­
razumljivih formula i molitava plemenskih čarobnjaka i pr-
vosveštenika. To je jedini način da ne dođemo u odviše po­
dređeni položaj. Uostalom, videla si šta je za to platio.“
„Odlično! Dvadeset kila medveđeg mesa. Toliko ne bi
dobio za jednu pesmu ni ranije, u staro, toplo vreme. Po
starim cenama, mislim. A šta će uraditi sa njome. Gde je
misli objaviti?“
„Objaviti? Pa razume se ne u štampi. Urezaće je u led.
Na vratima svoje radnje.“
„Zapisati na ledu? Da li je to dovoljno dobra oprema?
Koliko se sećam, to ranije nije smatrano mnogo trajnim.“
„Draga, treba se već jednom navići na nova merila. Led
 99

je danas najtrajnija od svih materija. Uostalom, naučnici su

izračunah da je led na polovima star nekoliko desetina hilja­
da godina i da potiče još iz vremena prvog ledenog doba.
Koja bi hartija mogla da se meri s takvom izdržljivošću. U
ledu su se hiljadama godina sačuvala tela mamuta i drugih
davno izumrhh životinja, pa i primerci rastinja koje danas
više ne postoji. Geolozi i paleontolozi kažu da je led naj­
bolja knjiga zemljine istorije, da je u njoj ispisano najviše
podataka iz njene prošlosti. Koja bi knjiga imala tako dugi
vek trajanja? Znaš i sama: habent sua fata libelli — imaju i
knjige svoju sudbinu.“
„Znam, znam. Ali, kohko se sećam, postoje i stihovi:,Ali,
gde su lanjski snegovi?‘ Dobro je i lepo to što ti kažeš, ah
plašiti se i sunca.“
„Pa, utoliko bolje, ako se prilike promene, sve što je u
ovom ledenom vremenu napisano istopiće se i otići u reke i
okeane bez traga i glasa, što je znatno prijatnije i bezbedni-
je od onog što se desilo posle prošlog toploga rata kad je
sve ostalo crno na belome i posle bilo izvor toplih neprijat­
nosti i neprilika.“
Žena je raspremala sto. Složila opet stolnjak, servijete,
sklonila tanjire, iznela sudove i vratila se uskoro u bundi,
spremna da izide. Pogledao ju je začuđeno, pitajući.
„Poslaće mi Jovina žena zapregu. Dogovorile smo se da
večeras navratim do njih. Šije nove bunde, a nema još do­
voljno ukusa. Jedva su četiri meseca prošla otkako su zaima-
li i red je da joj se nađem na usluzi. A šta ćeš ti dotle?“
„Ja? Napisaću još neke pesme. Za idući gazda Jovin lov.
Sem toga nešto prigodno za njegov rođendan. Do viđenja,
dakle. A do Krekićevih znači nećeš navraćati?“
„Možda? Nisam baš sigurna da li ću izdržati da to ne ura­
dim. Ako ništa drugo, bar da me vide na zaprezi i da se
pohvalim novom medveđom bundom.“
„Znao sam! A bolje bi bilo da to ne činiš. Samo bi nam
mogla natovariti na vrat nezgodne obaveze. Želeli su veće,
pa će sad iz vreće. Zašto su sedali u pogrešni voz i u tuđu
klasu? Ili, kad su već videli šta im se desilo, što se bar na
vreme nisu prekrcah. Ne treba uvek i po svaku cenu biti ot-
men i ekskluzivan. Hteli su da druguju sa generalnim, a on,
eto, ostao bez direkcije, pokušah su sa onim iz državnih re­
zervi, a on je ispao hladan i rezervisan, vrteli su se onda oko
predsednika lovačkog udruženja, a nisu znah da je to kod
nas samo počasna funkcija, a on nesposoban i zeca da ulovi.
Draga moja, jedno je biti sportski lovac, a drugo lovac lede­
nog doba. Prvo je zabava i moda, stvar društvenog prestiža,
a ovo drugo je lovačka priredba i borba za egzistenciju.“
„Jesmo li se sporazumeli, dakle. Ništa od Krekića!“ do­
dao je kad je izlazila.
 Novine su bivale sve tanje i sve mršavije. I to ne samo zbog
hroničnog nedostatka hartije; na tu bolest naše štampe već
su se navikli i urednici i saradnici, pa i sami čitaoci kojima-
je, međutim, baš sad, u ledeno doba, više no ikad nedostaja­
lo hartije za potpalu, za čišćenje prozora i druge sanitarne
svrhe.
U stvari, štampa je bolovala od permanentne neishranje­
nosti, da se medicinski izrazimo. Nestalo je živodavnih soko­
va kojim se dotada hranila i jedva je nekako uspevala da
ispuni i ono nekoliko stranica što joj je još preostalo. Zbog
prekida telefonskih, telegrafskih i radiografskih veza, vesti je
bivalo sve manje. A, pravo reći, nije više ni imalo šta da se
javlja. Saobraćajne neprilike onemogućavale su međudržav­
ne posete, politička putovanja i razmenu diplomatskih nota,
sneg i mraz omeli su spoljnu trgovinu, nije više bilo među­
narodnog turizma, međunarodnog šverca, međunarodnog
kriminala, pa ni međunarodne špijunaže. Pa čak i međuna­
rodni meteorološki izveštaji postali su nezanimljivi — snega,
leda i mraza našlo se već toliko na svim stranama da je zai­
sta bilo svejedno da li ga u jednoj zemlji ima pet santimeta-
ra više, a u drugoj deset milimetara manje. Kao što je već
poznato, iščileli su iz novina uzbudljivi izveštaji sa nedeljnih
fudbalskih utakmica, sa bokserskih, košarkaških i atletskih
takmičenja, skijanje je definitivno prešlo u sektor saobraća­
ja, a lov u oblast naturalne privrede. Ako se ima u vidu da
su sa nestankom automobila sa ulica i sa stranica listova iš­
čezli izveštaji o gaženjima pešaka, da su sa prestankom
tramvajskog i autobuskog gradskog saobraćaja izostale žalbe
građana i međusobne svađe putnika, lako je zaključiti da su
listovi zaista izgubili i devet desetina ranijeg materijala. Pa
ni ilustracije i stripovi nisu više palili; bilo je toliko hladno
da su i čitaoci počinjali da dršću posmatrajući slike golišavih
žena.
Novine su se tako svele na svega četiri stranice formata
učeničke sveske, a sadržavale još, uporno, lokalne meteoro­
loške izveštaje, neke lične vesti („Nećemo primati toga i to­
ga dana prijatelje i poznanike, u vezi sa nastalim ledenim
dobom“), male oglase o zameni stana, kupovini i prodaji
izvesnih predmeta lične svojine. Na primer:
 101

„Kupujem sve vrste slika na svetu, skulpturu u drvetu,

ikone, teže drvene ramove i slično. Ljubitelj umetnosti.“
„Stari stilski nameštaj, Biedermeir i A lt Wien, u odličnom
stanju menjao bih za običan, suv, hrastov, ili za odgovara­
juću količinu bukovog i čamovog drveta. Šifra: Dobar spo­
razum. “
Oglasi o razmeni stana bili su još češći i moglo se među
njima čitati, na primer:
„Lepu, veliku konfomu vilu sa garažom, u otmenom delu
grada, menjam za jednosobni stan u centru. Ponude pod: ,K
—

„Zasebnu kuću sa sedam soba i lepom baštom menjam za

garsonjeru bliže centru. Javiti redakciji lista pod: ,K —
ekić’.
„Konfomu kuću dajem u zamenu za devojačku sobicu u
zajedničkom stanu. Nudim uz kuću i deo biblioteke od do­
bre, visoko kalorične francuske hartije. Ponude pod: ,Kre-
kić’. “
I pored svih razlika u stilizaciji, po svemu je izgledalo da
je bar tri poslednja oglasa dalo isto lice, pritisnuto nekom
nevoljom, i naglo smanjujući svoje zahteve, nudilo sve više u
zamenu.
Oni koji su ranije voleli izdignutije delove grada, gde su
naselja manje gusta i gde ima više bašta i drveća, sad su
tražili stanove u najstrožijem centru varoši, ali ne u moder­
nim, višespratnim zgradama sa velikim staklenim zidovima,
već, naprotiv, baš u manjim, starinskim prizemnim kućama.
A pošto strasti ne pitaju razum za mišljenje, bilo je i takvih
neumerenih ljudi koji su, samo da bi ispunili svoju ludu
želju, pristajali da se usele i u zajedničke, nedeljive stanove,
koji su pre izbegavani i ismejavani.
U kancelarijskoj dosadi i dokolici mogli su se čuti sledeći
razgovori:
„Pitate me za Markovića? Eh, taj je bogme dobro. Iz ra­
nijeg, toplog doba, ostao mu je mali, zbijen stan, dole, čak
ispod Dušanove ulice, u staroj, prizemnoj kući.“
„Istina! Taj je imao sreću. Petnaest godina čekao je novi
stan. Trebalo je najzad ove godine da se preseli, kad ono,
sećate se, izostade proleće, nasta ledeno doba i sve osta po
starome.“
„Lepo bogme! Tri porodice u sobi i kuhinji. Što odraslih,
što dece, dvanaest stanara ukupno. Dovoljno je da se svi
okupe pa da im bude toplo i bez grejanja. Od sopstvenog
daha.“
I tako je u jednom od poslednjih brojeva dnevnog lista
 102

izašao uvodnik posvećen ovom novom vidu stambenog pi­

tanja. Pod naslovom „Stambeni problem grada najzad re-
šen“, urednik je pisao: „Početkom ledenog doba,*što znači
znatno pre no što se očekivalo, najzad je uspešno rešen pro­
blem stambenog prostora u našem gradu. Staviše, može se
reći da je plan i premašen. Danas stambenog prostora ima i
na pretek, što se, uostalom, može videti i iz oglasa u novina­
ma, gde je ponuda daleko veća od potražrfje. Uspeh je uto­
liko veći što je baš u ovom periodu, zbog nastalih vre­
menskih smetnji, morala biti obustavljena svaka građevinska
delatnost. Ne manje uspeha postignuto je i u odnosu na po­
slovne prostorije. Suvišak prostora je u javnim zgradama sa­
da toliki da se pred vlasti postavilo pitanje: šta uraditi sa nji­
me? Prema jednom naučnom projektu, koji zasad još ne
može biti objavljen, izgleda, međutim, da će i taj problem
biti uskoro rešen i slobodni prostor korisno upotrebljen.“
Šta je taj projekat predviđao nikad se iz novina nije saz­
nalo, jer je to bio poslednji broj koji je izišao. „Kao posle-
dica nestašice hartije i električne energije obustavljeno je
dalje izlaženje našeg lista“, objavljeno je velikim slovima,
ugrebenim u zaleđeni prozor redakcije.
Tako, bez novina, jutra su u kancelarijama postala sasvim
siva i bezbojna. Nije više bilo grejahca i rešoa na kojima se
kuva kava, niti su se sad prijatno, po domaći, pružajući noge
pod stolove i nastavljajući predjutarnji dremež, prebiskavale
stranice, više razgledajući no čitajući, i više čitajući no poi­
majući. I šefovi su sad sedeh u zajedničkim sobama, pored
peći ili na mlakom radijatoru, a retke stranke, kad bi naišle,
odmah su uvođene u kancelarije, akta su im smesta uzimana
iz ruku, rešavana bez odlaganja, i umesto u hladne arhive,
stavljana pravo u peći. Zaista, nije više bilo pravog zadovolj­
stva biti činovnik. Vlast nije imala nad kime da se vrši i ni-
kome da se pokazuje. A činovnička plata, mala i nedovolj­
na, sad već ničemu nije služila i ništa nije vredela. Novac od
hartije korišćen je još samo za potpalu i uvijanje cigareta, a
metalni za dugmad i tegove na udicama.
Drug Plećaš, bivši generalni direktor, pošto je ostao bez
funkcije i bez kancelarije, i sam je prvo nastojao da zameni i
stan preko oglasa, a zatim je, isprva uvijeno i diskretno, pa
onda i otvorenije, pokušavao da se preseli Krekićevima, što j
su oni odbijah istim redom i načinom kako se on nametao i
naturao. Rešio se najzad da piše kud:
„Dragi strika Milo“, pisao je u Bijelu, blizu Novoga.
„Evo da vam se najzad javim. Možda ste mi zamerili što to
za ovih petnaest godina, kako sam otišao od vas, nisam či­
nio, pa čak propustio i da odgovorim na mnoga vaša pisma, j
Nadam se da ćete razumeti i shvatiti da se sve to desilo pro- i
tiv moje najbolje volje, zbog silne zauzetosti važnim držav- I
 103

nim poslovima, koji mi, evo, sve proteklo vreme nisu osta­
vljali slobodnog trenutka da bih se mogao posvetiti sebi i
svojim najbližima. Siguran sam zato da mi to niste zamerili,
ni protumačili loše, kao moje tobožnje odrođavanje i otuđi­
vanje od vas i rodnoga kraja. U stvari, ja sam sve ovo vre­
me mislio na vas sa velikom čežnjom i željom da se nađem
sa vama, među vama, opet u vašoj sredini, kao najbliži i
najprisniji vaš, čim mi to moje dužnosti i obaveze dozvole.
Ne možete ni shvatiti koliko mi je zato bilo žao što nisam
mogao da primim našeg dragog Branka, za čiju sam buduć­
nost i ja toliko zainteresovan, znajući da je dobar i sposoban
mladić kome bi trebalo omogućiti da studira i završi škole.
Možda ste moje odbijanje pogrešno shvatili, jer vam zbog
viših državnih razloga nisam mogao poveriti pravi uzrok mo­
ga negativnog odgovora. Ipak, koliko se sećam, poručujući
vam preko ujka Pere da je „došlo hladno vreme kad svako
treba sam o sebi da se stara“ ja sam vam izokola napome­
nuo o čemu se u stvari radi, a uskoro se pokazalo da sam
dobro postupio, jer bi inače ledeno doba zateklo i našeg
dragog Branka ovde kod nas. Uostalom, baš ovim pismom
želim da vam javim da i ja nameravam uskoro da napustim
Beograd u kome se studen više ne može podnositi. Verujte,
odavno su me za ovo mesto vezivah samo osećanje dužnosti
i svest da sam ovde koristan i potreban, a ne lično zadovolj­
stvo i sopstvena karijera. Mnogo puta pomišljao sam već da
se povučem iz ovog meteža, čeznući za rodnim mirom i to-
plotom domaćeg ognjišta.
Mada sada, u ledeno doba, i do vas dole stižu hladne bu­
re, ipak je kod vas daleko prijatnije i studen blaža. Možete
da otvarate bar usta, bez straha da će iz vas izvetriti sop­
stvena toplota, koju smo mi prinuđeni da čuvamo samo za
sebe. Slobodno i široko smete da se osmehnete, nazivajući
susedu dobro veče, dok se mi, ukočeni i hladni, jedva usu­
đujemo da klimnemo glavom da nam se ne bi otkinula sa
ukrućenog, smrznutog vrata.
I zato, dragi moji, kako je sa nailaskom ovog prokletog
doba očigledno postala nepotrebna i suvišna moja ranija
služba, poželeo sam da najzad popustim svojim starim
čežnjama i snovima i vratim se opet u naš topli zaliv, među
naše srdačne ljude. Već se unapred zagrevam mišlju na sas­
tanak s vama i oko srca mi opet biva toplo od pomisli da ću
uskoro moći da sednem uz topli kamen našeg sirotinjskog,
ali poštenog ognjišta. Da ću za naših lepih primorskih veče­
ri, makar i uz skromnu, siromašnu večeru, u toploj, ljudskoj
sredini slušati vaše pričanje, moj dragi strika Milo, vaše šale
i sočne odgovore strine Danice. Odlučio sam zato da što
pre, uza sve moguće teškoće, otputujem opet k vama i ta­
mo, kod vas, stalno se nastanim.
104

Nadam se da će se kod vas, u staroj kući, naći dovoljno

mesta za mene i da vam neću biti na smetnji, a siguran sam
da ćete me dočekati i primiti sa svom vašom urođenom sr-
dačnošću, tako retkom u ovoj hladnoj varoši u kojoj sam
do sad bio prinuđen da živim. Očekujem od vas što skoriji
potvrdni odgovor, šaljem vam:
mnogo žarkih, plamenih i srdačnih pozdrava
STOLE PLEĆAŠ
Pročitao je još jednom pismo i našao da je sve u redu.
Zamislio se samo nad potpisom. Sedeo je tako neko vreme
sa podignutim perom u ruci. Precrtao je prvo ono plameno,
zatim žarko, pa najzad i ono srdačno u pozdravu.
Kao da te reči čuva samo za sebe, da bi samo njega gre-
jale.
 10
Tih dana održavane su u pozorištima poslednje predstave.
I „Ne idem!“ rekao je gospodin Krekić razgledajući ulaznicu.
I „Ne mogu više to da dozvolim Vrati tog kurira!“ viknuo je
ženi. „Neka nosi tu pozivnicu otkud ju je i doneo.“
„Ne znam šta je na njoj tako loše?“ upitala je. „Poslali su
nam čak bolja mesta. Šta bi ti hteo, zaboga. Pa svega je je­
dan red pred nama, a ranije smo sedeli u sedmom ili
osmom.“
„Pa o tome se i radi. Dali su nam najniže mesto! Tamo
gde se taloži sav hladni vazduh iz sale, a bije studen pravo
sa pozornice. Kad je prvi red vredio, nama su jedva davali
sedmi, a dodelili nam drugi sada kada je treća galerija po­
stala najbolja u pozorištu. Kladio bih se da je Babić obezbe-
dio sebi toplo mestance bar na prvoj, a možda čak i na
drugoj galeriji.“
„Misliš? A otkud mu ta mesta?“
„Otkud? Pa zna se. Piše sad pesme o ledenom dobu. Za
lovce i vrhovne meteorologe. Već prošlog pu.a primetio sam
da je sedeo u izdignutijem delu partera, a sve vreme osvrtao
sc i glavom izdizao ka trećoj galeriji, gde su sad, ispod same
tavanice, kuda se, kao što je iz zakona fizike dobro poznato,
podiže sav topliji vazduh, sedeli Omiljen, prvi meteorolog,
Jovan lovac i drugi odličnici. A šta misliš s kime bismo sede­
li u prvim redovima partera. Među studentima, nižim činov­
nicima, sekretaricama i daktilografkinjama koje su ranije bi­
le srećne da stoje na trećoj galeriji. Ne, draga, to im zado­
voljstvo neću pričiniti. Radije ne idem. Pa gotovo!“
,,U redu. Možda si u pravu. Ah šta misliš kako bi bilo da
pođem sama? Ako ni za šta drugo bar da ocenim gde ko sa­
da sedi da bismo bolje mogli da se orijentišemo. Po tu cenu
vredi se malo i smrzavati u prvim redovima. Uostalom, mož­
da ću se ja već nekako probiti naviše, prema toplijim mesti-
ma. Od naše Zuze pozajmicu vunene seljačke čarape i ja-
gnjeći gunj; neće mi biti odviše hladno, a biću odevena lepo,
po poslednjoj modi. Po eskimo modi, kako je danas zovu.
Dragi moj!“ htela je još da se pohvali, ah je primetila da je
on ne sluša, razgledajući pažljivo primljenu pozivnicu. Pri
dnu, na mestu gde se označava vrsta propisanog odela —
hela ili crna kravata — pisalo je sitnim slovima: „Odelo: ve-
106

čemji gunj. Sala izuzetno zagrejana; najmanje do pet ste-l

peni.‘
„Gde su mi čizme?“ prekinuo ju je.
„Šta će ti?“ čudila se ona.
„Da ih obučem. Idem i ja.“
„Otkud sad. Pa mislio si da je nezgodno.“
„Predomislio sam se. Kad mislim, onda valjda mogu i daj
se predomislim. Želim baš da budem među običnim, pravim!
gledaocima, koji su spremni da se slede zbog jedne pozorišn
ne predstave jer cene umetnost i nisu snobovi. Želim da
kaznim one što će me sa treće galerije videti na nepravom
mestu; ni okorelim razbojnicima nije zgodno da gledaju žr-j
tvu svoga zločina. Neka im, dakle, bude neprijatno!“
„Dobro“, kazala je žena. „Baš kad hoćeš“, a petnaestakj
minuta docnije, u bundama i čizmama, izišli su na vrata. Poj
navici zastali su i osvrnuli se. Levo od kapije je poveća!
humka snega pod kojom su sahranjena Plećaševa kola. Po-j
digli su glave ka zvezdama i baš tada su čuli odnekud, ni iz-]
bliza ni izdaleka, jasan, prodoran krik. Prošao je, proleteoj
mimo njih kao metak, i odleteo nekud u mrak iza njihovi™
leđa.
Osluhnuli su za trenutak, zastavši na kapiji. Ali se tada]
urlik ponovi, hladan i prodoran kao oštrica noža, a sa drugih!
strana, kao hajkači kad nekoga gone i opkoljavaju, odgova-j
rali su i javljah se drugi glasovi. Otegnuto, besmisleno, su-]
manuto. A-u-a-u. U-u-u-u-u-u. Kao da im je neko sputao
noge, Krekićevi nisu mogli da kroče napred, a kao da im je
neko zubima stegao grlo, zastao im je dah. Podigli su rukej
ka vratu da bi ga zaštitili, povukli se korak, pa onda oboje:
iz sve snage potrčali ka kući i, izbezumljeni, uzeli da udaraju
na vrata
„Otvorite!“ vikali su. „Zaboga, otvorite!“
 IV

The Ice was here, the Ice was there

The Ice was a ll around:
It cracked and growled, and roared and howled
Like Noises in a Swound!

COLERIDGE: „ THE ANCIENT MARINER“

Led je bio ovde, led je bio tamo

Led duž celog vidika:
Praskao je, režao je, urlao i odzvanjao je,
Ko u bezdanu vika!

KOLRIDŽ: „DREVNI MORNAR“

 ,

fv . :ÍÍS¡
 1
Svako zlo ima i svoje dobro. Ova poznata misao, koje se
obično sećamo u zlu, a vrlo retko u dobru, te bi možda bolje
bilo kazivati je u nešto izmenjenom ali tačnijem obliku —
da svako zlo traži svoju utehu, često je pominjana tih dana,
verovatno više iz težnje da se pronađe neka uteha no iz po­
trebe da se zlo ističe. Tako je, na primer, još prvih dana,
dok su izlazile novine, napominjano da će nastalo ledeno
doba korisno uticati na zdravlje ljudi. Naročito na bolesti
modeme civilizacije. Svet će biti prinuđen da se više kreće.
Umesto automobilima, autobusima i sličnim vozilima ići će
peške, što će ubrzati lenju i odviše gustu ljudsku krv. Zaraz­
ne bolesti biće u kratkom roku iskorenjene. Poznato je da
one cvetaju u žarkim pojasevima, dok su oduvek bile retke
u arktičkim oblastima, pošto niske temperature, očigledno,
ne deluju povoljno na razvoj i širenje zaraznih klica.
U jednom od zdravstvenih biltena za mesec jun objavljen
je statistički pregled bolesti i smrtnih slučajeva u gradu. Vi-
delo se da je na trećinu smanjen broj oboljenja od zaraznih
bolesti, a znatno se proredile ranije vrlo raširene bolesti ko­
čenja i mekšanja kičme. I, zaista, od neko doba ljudi su se
na ulicama držali pravije, a službenici po kancelarijama pri-
lodnije, mekše i elastičnije. Idućeg meseca slika je bila još
povoljnija, sem u rubrici „Razno“ koja je malo porasla.
Trećeg i četvrtog meseca otkako je pao sneg ta je rubrika
i/nosila već koliko sve ostale zajedno. Pa i više od toga.
Krajem kalendarskog leta, u trenutku objavljivanja saop­
ćenja o početku ledenog doba, ova je rubrika toliko porasla
da je iznosila dvaput više no sve ostale zajedno.
; Automobilskih nesreća i drugih saobraćajnih nezgoda bilo
|e daleko manje, a pseće zaprege imale su krupnu prednost:
retko su koga gazile. U poslednjim brojevima novina mogle
»u se, međutim, čitati i slične vesti: „Vasilije Popadić, sa sta­
nom u Niškoj ulici br 7, poznat kao pijanica i izgrednik,
vraćajući se iz krčme zaspao je sinoć u snegu. Pronađen je
jutros smrznut i prenesen u prosekturu glavne bolnice.“ Ili:
LIdući u kasne sate kući, Panta Ocokoljić, mesarski pomoć­
nik, zalutao je u mračnim ulicama i, umoran od noćnog pro­
voda, smrznuo se uz jedan plot.“ Ili: „Pošto su susedi pri-
fnctili da se iz stana udovice Katić nekoliko dana niko ne ja-
110

vlja, posumnjali su da bi po sredi mogao možda biti neki j

zločin. Dugo su udarali u vrata, a kad im ih niko nije otvo­
rio, nasilno su upali u sobu i na krevetu našli udovicu već
hladnu i mrtvu. Pozvani lekar nije na njoj mogao naći ni­
kakvih tragova spoljnih ozleda, a detaljnijim pregledom j
utvrdio je da je uzrok smrti obično smrzavanje. Pretposta- 1
vlja se da je starici pozlilo, pa budući da je stanovala sama i
nikog nije bilo da joj založi peć, smrzla se još pre nekoliko
dana.“
Docnije se sve to jednostavnije javljalo. Isprva naprosto: j
taj i taj, recimo Mirko Mitrović, smrznut. Zatim, kako se I
broj smrznutih povećavao, a stranice se u listovima smanji- I
vale, redakcije se setiše da uvedu posebnu rubriku: „Smrz- I
nuti“ i u njoj štampaju samo. imena, azbučnim redom, borgi- I
som isprva, pa petitom i najzad, da bi što više imena stalo j
na mah prostor, i — nonparelom.
Prvog septembra objavljena su tri cela stupca. Po stotinu I
imena u svakom.
Statističari su tvrdili da ukupan broj smrznutih ne prelazi
zbir umrlih od zaraznih bolesti: od raka, srčanih oboljenja,;
saobraćajnih nesreća, starosti, samoubistva i svih drugih mo­
gućih uzroka od* kojih umire ljudski rod. Promenili su se sa­
mo uzroci smrti, a zakoni odabiranja i smenjivanja ostali su,
kažu, nepromenjeni; umirali su pre svega stari, slabi i nepri­
lagodljivi. Tvrdilo se, štaviše, da studen biološki deluje po­
voljnije, na ljudsku vrstu od ostalih uzroka umiranja. Uosta- j
lom, smrt je za nas uvek u drugoj sobi; nikad u našoj sop-
stvenoj, čak ni onda kad se, za nas nevidljiva, već nadnosi
nad našu postelju. I ko se još uzbuđuje zbog smrti tuđih, na-1
ma nepoznatih ljudi. Kad bi tako bilo, mi bismo stalno mo­
rali da se potresamo i nikad, ni trenutka, ne bismo mogli bi-;
ti mirni jer — umire se stalno i nema ni časa kad se to nej
desi nekome u svetu, pa i u našem gradu. Smrt je ljudska j
sudbina i mi smo tohko mudri da na nju ne mislimo. Svejed­
no je, dakle, od čega se umire, da li od bolesti ili od studeni,
sve dok smrt ne zakuca i na naša vrata. Pročitah bismo ih bi j
nam kazali: „Smrzao se taj i taj“. A mi bismo samo podigli]
obrvu i primetih: „Tako!“, „Bio je već star“, „Već duže
vremena je bolovao; nije ni čudo“, „Kad sam ga poslednjij
put video, loše je izgledao. Znao sam da neće dugo“. Pone­
ko bi slegnuo ramenima: „Šta ćeš, to nas sve čeka“. Ih bi se
naprosto naljutio: „Ma šta radi taj svet? Što se bolje ne ču-]
va!“ I nismo se mnogo uzbuđivali! Samo su najbliži srodnici
pratili svoje mrtve, ali i oni hladni i mirni da ne bi zaplakalij
što je bilo neobično opasno jer su se suze odmah ledile i
pretile da istisnu oči iz njihovih ležišta.
Gospodin Krekić, umotan u ćebe, sedeo je u svojoj dubo-j
koj fotelji i čitao imena smrznutih prethodnog dana.
 „Antić, Basic, Blažević?“
Žena se smestila bliže prozoru i razgledala sopstvene ru­
ke. Nije se odazvala.
„Da li ih poznaješ? Bakotić, Brković Vasić, Vekić?“
Ne, otkud bih? Nikad nisam čula.“
„Bože moj, koliko nepoznatog sveta. Vujić, Gavrić, Ga-
jić, Grujić, Damjanović? Ni slutio nisam ranije da ima toli­
ko ljudi. Deanović, Dokić, Drakić, Eraković? Uostalom, nije
ni čudo. Previše ih je bilo. Šta to radiš tamo ceo dan?“
„Ništa, gledam nokte. Ne mogu da se rešim.“
„Žarković, Žunić? Šta imaju nokti sa time? Na šta ne
možeš da se rešiš? Zarić, Zekić, Zonić. Svi bez oznake zani­
manja. Sve same nepoznanice. Da se čovek upita zašto je to
i živelo. Da li su se i oni nekad to zapitali.“
„Ne verujem. Kako bi inače i toliko živeli. Nokti su mi
mnogo porasli, a ne mogu da se rešim da ih podsečem. Kak­
vo je vreme, možda bi mi mogli zatrebati.“
„Janković Milan. Čini mi se da sam ga poznavao. Neka­
kav načelnik u nekom ministarstvu. Nikakva šteta. Ni gubi­
tak.“
„Dobro“, rekla je žena. „Rešila sam se da ih ipak osta­
vim. Mogu mi poslužiti u ledenom dobu. A ti, dokle ti misliš
sa tom listom?“
„Šta mari? To su sad najinteresantnije vesti. Vidiš da sad
nema ukrštenih reči; ovo bi jedino moglo da ih zameni. Ka-
tić Dušan, Lukić Stevan, novinarsko piskaralo, Manojlović
Tadija, univerzitetska glista. Ninković Darinka.“
„Dara! Šta je sa njom?“
„Preneta u bolnicu. Smrznute obe noge.“
Žena ga je pažljivo gledala razrogačenih očiju. „Duško!“
uzviknula je. „Duško, zaboga!“ Iz krila joj je ispao pribor
za sečenje noktiju i zveknuo o pod metalnim, ledenim zvu­
kom.
„Pa šta je s tim? Što si se toliko uzbudila? Pravo joj i bu­
di. Stalno ih je dizala, razgolićavala i pokazivala. Ne bila, to
toliko raditi. Uostalom, to je i tebi opomena; ne valja mno­
go otvarati usta i pokazivati jezik. Moglo bi i tebe po njemu
udariti.“
Ali ga žena više nije slušala. Podigla se i prilazila mu je,
¡gledajući ga oštro, još jednako sa makazama u rukama, kao
da nešto na njegovom licu traži i kao da će mu nešto njima
[učiniti. Uplašio se da će mu oči iskopati i pošao je rukama
but lica. Osetio je pod njima nešto hladno, istureno između
obraza, tuđe, tvrdo i studeno kao ledenica.
L „Nos!“ viknula je žena. „Nos! Sasvim ti je već pobeleo.“
I dok se on još branio, ne razumevajući šta se desilo, ona je
Sastavljala: „Pusti, budalo, Pusti da ti ga protrljam. To je od
loga što ga svukud turaš i toliko ističeš.“
112

Dok su se oni otimali i rvali, novine su skliznule sa Kre-j

kićevog krila i pale na pod. Tako nijedno od njih nije stiglo
da pročita ono što je pisalo na kraju. Malu belešku u kojoj
je objavljeno da je broj umrlih toga meseca premašio pro-ij
sek za poslednjih pedeset godina. Pitao se pisac beleške;]
,,Sta ćemo raditi uskoro s leševima ako se porast umrlih na-J
stavi takvim tempom i u takvim razmerama?“
I, zaista, od nekog vremena postavljali su sebi to pitanje i
drugi ljudi.
Sneg je bio dubok. Zemlja toliko smrznuta i tvrda da je
bilo teško kopati je i gotovo nemogućno pripremiti dovoljno
raka za toliki broj leševa. Opet je neko u javnosti predložio
osnivanje krematorija, a pojavila su se odmah i suprotna mi-|
šljenja, i tako od tog predloga ni ovoga puta nije bilo ništaj
,,Ko će sad, u ovo doba, trošiti skupi i retki ugalj za mrtve,
kad ga nema dovoljno ni za žive“, govorili su jedni. Drugi
su smatrali da bi bilo pravo da se oni koji su se toliko mrz-j
nuli za života, bar jednom, u smrti, za desetak minuta koli­
ko traje spaljivanje, čestito ugreju. „Sa tom perspektivom
mnogima bi bila lakša, pa i lepša sama smrt“, tvrdili suJ
Predlagano je da se tela mrtvaca iznose izvan grada i izlažu!
divljim životinjama, po ugledu na razne verske sekte u Indiji
koje svojim mrtvacima hrane ptice nebeske. Pokazalo se,
međutim, da je to opasan posao. Zveri, kojih se i inače na-1
kupilo oko varoši, navikavane su na ljudsko meso, a ispalo!
je da i one vole kad je meso toplo i sveže, te su radije napa­
dale one koji su donosili leševe no leševe koji su im donoše­
ni. Postalo je opasno i na ulicu od njih izlaziti i uskoro sej
odustalo od ovog pokušaja.
U stvari, rešenje je nađeno sasvim slučajno, kao što sej
najčešće dešava kad se radi o velikim i značajnim pronalas-
cima. Opštinska uprava nije imala dovoljno psećih zaprega!
da bi mogla odmah i na vreme odvoziti mrtve na grobljal
„Nije ni čudo“, grdili su je građani. „Ona nikad nije uspela
da sredi saobraćaj za žive, pa otkud bi mogla da to postigne]
za mrtve.“ I, zaista, leševi su odvoženi tek posle nekolikq]
dana, pa pošto ih je bivalo sve više, ostali su da se gomilaju]
po kućama. Bili su to, istina, tihi, mirni, sasvim mrtvi leševi,
koji su skromno i nenametljivo ležali na svojim mestima, nej
nadimajući se, ne raspadajući se i ne zaudarajući. Bili su sa-j
svim hladni i nisu stvarali teškoća svojim živim sugrađanima^)
Mogli su, dakle, mirno čekati da na njih najzad dođe red;
strpljivije od njihovih živih rođaka i prijatelja. Pa ipak, da;
ne bi odviše smetali očima svojih bližnjih, leševi su snošeni u;
podrume ih u dvorišta, tamo gde su nekad sklanjane kante
za đubre i, da ih ne bi napadali pacovi, polivani su vodom)
koja se odmah oko njih hvatala u obliku leda. Tako konzerl
visani čekali su svoj red da budu odneti na groblja.
 113

To je i dalo ideju za rešenje.

Zašto ih sahranjivati pod zemlju? Ledeno je doba i led
koji se hvatao oko mrtvih neće se lako i brzo otopiti. Nema,
prema tome, opasnosti da bi mogli da se povampire i na bilo
koji neprijatan način, podsećajući na sebe, ometaju veseli i
lepi život živih. Dovoljno je skloniti ih iz kuća, izneti ih na
poljanu i onde ih, u njihovim ledenim kovčezima, poredati
po parcelama i po brojevima. Sa manje truda i troška postići
će se tako ono što su stolećima pokušavah egipatski i razni
drugi faraoni, a što je, u stvari, polazilo za rukom samo pra­
vim, izuzetnim, najvećim vemicima, docnije proglašavanim
svetiteljima. Biće bolje konzervisani, i u svojim providnim
ledenim sanducima bolje će se sačuvati i održati od bilo kog
dosadašnjeg sveca. A njihovi bližnji, ako baš budu poželeli
da ih posete na groblju, moći će da ih vide gde leže kao da
su živi. Neće morati da žale, nariču i plaču, onima u ledu bi­
će lepo, možda lepše no njima živima. Izgledaće bar tako za­
dovoljni, mirno posmatrajući posetioce kako huču u promrz-
le šake i cupkaju u mestu od zime da bi zagrejali svoje upola
sleđene noge. Predlog je bio toliko koristan da je lako bilo
uočiti sve njegove prednosti. Opština je čak požurila da ne­
što više učini i za mrtve i za žive. I jednima i drugima stavila
je na raspolaganje velike prostorije hladnjače, koja u sada­
šnjoj situaciji ničemu više nije služila, a zatim i paviljone
sajmišta, ako bi i živima i mrtvima osigurala prvorazredan
konfor. Kao knjige i akta u bibliotekama ili u arhivama, le­
ševi će, svaki pod svojim imenom, prezimenom i rednim
brojem, biti čuvani u magacinima i konvejerima, dovoženi u
naročitu, na odgovarajući način uređenu prostoriju, gde će
ih prijatelji i rodbina, sedeći u foteljama, moći gledati, sluša­
jući odgovarajuću muziku, a mrtvi će se pojavljivati pred
njima u svojim najboljim odelima i sa svim zlatnim zubima
koje im niko neće moći neopaženo da skine.
Predlog je zaista usvojen na prvoj sednid opštinskog od­
bora. Problem mrtvih bio je rešen. Mogli smo se prema nje­
mu odnositi hladno. U svojim ledenim sanducima mrtvi će
počivati hiljadama godina neometani i tek će neko daleko
toplo doba možda opet poremetiti njihov mir.
Ah gde je ono? Za sada je još svuda oko nas led.
 2
Početkom jeseni, kalendarske razume se, broj smrznutih ra­
stao je u nekakvoj ledenoj, svejedno da li aritmetičkoj ili
geometrijskoj progresiji, i po svim znacima izgledalo je da
će već početkom idućeg meseca da se utrostruči.
Još smo se hladno odnosili prema tom problemu. Da je u
to vreme bilo novina, u njima bi se sigurno pojavila poznata
formula: „Nema mesta zabrinutosti“ . Ovako, na retkim sed-
nicama Lekarskog društva, dolazilo se do istih zaključaka.
Najzad, kazano je, govor cifara može se pravilno razumeti
tek kad se svedu decenije. Tek tada se mogu konstatovati
istinske tendencije, a ovo što se sada zbiva može biti samo
slučaj. Nešto kao epidemija gripa. Pojavila se možda jedna
nova bolest, kao polio i rak u svoje vreme, i kad ona prođe,
opet će se vode vratiti u stara korita. Uostalom, šta bi radila
medicina kad bar s vremena na vreme ne bi izbijale nove
bolesti. Ova, ako se sve uzme u obzir, još ni izdaleka nije
odnela toliko žrtava kao, na primer, španska groznica, da se
i ne govori o kugi ili koleri, o dva vrela poslednja rata i
atomskoj bombi bačenoj na Hirošimu i Nagasaki. Medicina
će već pronaći neki lek ili će nam, što je verovatnije, samo
vreme doneti svoje rešenje na tanjiru. Prilagodićemo se no­
vim uslovima života i navići se na sneg i hladnoću.
Najzad, govorili su neki, možda je to i dobro. Čovečan-
stvo se u poslednje vreme toliko naglo množilo da je posto­
jala ozbiljna opasnost da uskoro zagadi celu zemlju. Već se
ni sad nikud od njega nije moglo pobeći. Ni u prirodu se čo-
vek nije imao gde da skloni, a da ne nagazi na neki ljudski
otpadak ili da ne bude izložen ljudskom pogledu. Toliko se
množimo da bismo uskoro jedva imali mesta da stojimo, i to
samo na jednoj nozi! „Bar će se stati na put žutoj opasno­
sti“ , govorili su drugi. „Biće spasena bela rasa, koja je na­
stala za vreme ledenog doba; kao beli medvedi i bele polar­
ne lisice, i ona je kći beline. Svi ćemo sada postati rasno či­
sti Nordijci i spasti se raznih obojenih opasnosti koje su
nam toliko pretile“ , tvrdili su eugeničari. Ali, oni koji bi se
tih dana pažljivije pogledah u ogledalu trgnuli bi se iznena­
đeni. „Postajemo dlakaviji!“ govorili su i rukom prelazili
preko još tankih malja koje su im se hvatale svuda, po obra­
zima, čelu, vratu i drugim, ranije neobraslim delovima tela.
 „Šta je to i šta to s nama biva?“ pitali su se zabrinuto. ,,U
šta se to mi opet pretvaramo?“
„Koliko je ljudi živelo na našoj teritoriji za vreme lede­
nog doba? Sta mislite? Možete li nam reći?“ pitao je drug
Babić jednog poslepodneva, poslednji put kad je posetio
Krekićeve. „Najviše nekoliko stotina. Razumete li šta to
znači. Svega nekoliko stotina na teritoriji na kojoj je dosko­
ra živelo gotovo dvadeset miliona ljudi.“
„Da, ako su statistike i popisi stanovništva u to doba bili
tačno i savesno vođeni. Ali šta to znači? I kakve to sad ima
veze^ s nama?“
„Šta to znači? To znači da će i nas uskoro ostati samo to­
liko. Manje od toga. Onda je bar bilo u izobilju losova, bi­
zona, mamuta i druge divljači kojom su se ljudi hranili.“
„Pa i šta će nas više?“ pitao je Krekić. „Šta će sad toliko
sveta? Nije nam potreban. Drugo je bilo ranije, u toplo do­
ba. Onda smo samo mi ovde, u kući, zapošljavali najmanje
tri čoveka: dve devojke, kuvaricu i sobaricu, i uvek još po­
nekog majstora: ložača, baštovana i električara. A sad ne­
mamo nikoga. I niko nam sad nije ni potreban. Pa šta će
onda toliki svet? Sasvim je suvišan. Samo jede, zauzima
prostor, a ništa ne radi.“
„Tako je! Imate pravo! Industrija je stala. Ni rudnici više
ne rade. Šoferi i električari su suvišni. Čak i berberi, pošto
većina ljudi pušta kose i brade.“
„Nisu nam više potrebni radnici. Mogu da idu dođavola!
Mogu sad slobodno da izumiru! Dosta su nas usrećivali svo­
jim prisustvom na kome smo im morali biti zahvalni.“
„Da, ali moji podaci govore, na žalost, drugačije.“
„Podaci? Kakvi podaci? Ko još njih pita za mišljenje. I
šta oni imaju da govore?“
„Kažu da niste u pravu. Ne umiru oni baš toliko.“
„Ne umiru oni? Pa lepo. Ko onda toliko umire. Da li bi­
ste mogli da mi to objasnite?“
„Umiremo, istina, jedni i drugi. Ali, dok oni umiru, mi
izumiremo. Izumiremo! Jeste li razumeli!“
Zaćutao je. A Babić je izvukao iz džepa mesečni izveštaj.
Izlazilo je: polovina umrlih bili su službenici, advokati, leka-
ri, umetnici i ostale takozvane slobodne profesije, većinom
iz centra grada.
„Po toj srazmeri, ako se tako produži, nas će nestati za
godinu dana“, zaključio je sumorno Babić. „Nećemo mi
ostati bez njih, već oni bez nas.“
„Zaboga! Nisam na to ni pomislila. Nije mi to ranije ni
na um padalo“, jauknula je gospođa Krekić. ,,A oni? Da li
su oni toga svesni? Da li je njima jasno kakav ih gubitak če­
ka i šta im preti?“
„Podivljaće“, rekao je Babić. „Do stepena ljudi ranijeg
116

ledenog doba. Vraćamo se u praistoriju. U primitivizam i di-

vljaštvo praistorije ledenog doba.“
„Strašno! A oni još nisu sposobni da to shvate. Oni to još
ne mogu da razumeju i nisu svesni šta im preti. Trebalo bi
im pomoći da otvore oči i hitno nešto učiniti da to uvide.“
„Treba nešto uraditi. Hitno nešto preduzeti!“ složilo se
sve troje. „Osnovati komitet javnog spasa!“ predložio je
Babić. „Zavesti opsadno stanje i preduzeti prisilne mere!“ '
rekao je i podigao se da ide kući. Počelo je da se smrkava, a
od neko doba bilo je opasno kretati se ulicama po mraku,
čak i kad je više ljudi išlo u gomili.
Gospodin i gospođa Krekić ostali su na svojim mestima,
zamišljeni, dok se u sobi polako hvatao mrak. Čutali su. Ni­
su progovorili ni reči. Ni videli više nisu jedno drugo kad se
otvoriše vrata. U sobu je ušla Zuza. „Ima li ovde još ikog
živog?“ pitala je, i kad niko nije odgovorio, donela je žižak
da bi osvetlila sobu. „Ni da upalite svetlost niste sposobni.
Smrzh biste se već sto puta da nije mene. Hajde, dajte mi
još jednu knjigu da spremim večeru.“
Gospodin Krekić se i ne pokrenu, devojka priđe polici,;
uze otuda najdeblju svesku i odmeri je u ruci da bi joj oce-i
nila težinu.
„Koja je? Šta si uzela?“ pitao je Krekić mračno.
Trudila se pored žiška da pročita naslov. Sricala je.
„Eto, tolike si knjige spalila, a još nisi čestito naučila da
čitaš“, ukorio ju je. „Eh, znaš li ti šta će s tobom biti. Jesi li
ti svesna kakav bi divljak postala bez nas? Kakav bi bedni,
nekulturni, praistorijski primitivni divljak postala da se mi
nešto smrznemo?“
„Treba dobro da nas čuvate“, dodala je gospođa Krekić ii
htela da kaže: „Kao malo vode na dlanu!“ ali se setila da suj
i poređenja izmenila vrednost u ledenom dobu. „Kao maloj
žara na dlanu!“ rekla je zato. I upitala odmah najljubaznije::
„Je 1‘ te, Zuza, da h bismo još večeras mogli preći k vama u
kuhinju. Vidite, i ovde, u ovoj sobi, počeo se hvatati led, a
kod vas u kuhinji mnogo je toplije. Pa i vama bi bilo lepše ij
kulturnije s nama. Preneli bismo u kuhinju celu našu biblio-j
teku i stavili vam je na raspolaganje.“
 3
Zimsko jutro svanjivalo je sporo. Daleko, bledo sunce vuklo
se nemoćno krajevima zamagljenog horizonta. Ljudski rod,
promrzao, pocmeo od studeni, odeven u bedne prnje, pola­
ko se izvlačio iz svojih jazbina i izlazio na beli sneg.
Dlakav, nakostrešen, okupljao se na uglovima i topćući
od studeni čitao oglase izvešene po bivšim električnim ban-
derama.
Pisalo je, jednakim, ravnim slovima, bez natpisa i bez na­
slova:
„1) Pošto smo, prema svim podacima kojima nauka ra­
spolaže, a i stvarnost potvrđuje, ušli u duži period studeni i
zime, stručnim terminom nazivan ledeno doba, a kako, na­
dalje, prema istim podacima, nema izgleda da bismo mogli
izići iz toga doba pre godine 21.960, dakle tek za dvadeset
hiljada godina, što, kao što je poznato, daleko premašuje i
najveću dužinu ljudskog života, pred čovečanstvo u celini
postavilo se pitanje obezbeđivanja potrebnih sredstava za ži­
vot i dalju reprodukciju. Broj stanovnika koji se našao na
zemlji pokazao se u sadanjim izmenjenim prilikama odviše
veliki, a raspoloživi materijalni izvori nedovoljni za održa­
vanje života tolikog broja ljudi. Zato je u njihovom sopstve-
nom interesu, kao i u interesu same ljudske vrste, bilo preko
potrebno hladno razmotriti nastalu situaciju i hladnokrvno
odrediti mere koje bi hitno trebalo preduzeti. Smrtnost, na­
glo porasla u poslednje vreme, sama za sebe jasno je govori­
la o važnosti i hitnosti ovih mera, a u isti mah pružila je naj­
prirodnije osnove sa kojih bi trebalo poći pri njihovom
ostvarivanju.
2) Sve dosadanje mere preduzete da se održi ranija klima
i suzbije studen i hladnoća, ledenog doba nisu, na žalost, i
pored krupnih sredstava koja su investirana, pokazala želje­
ne rezultate, razume se iz objektivnih razloga koji su stajali
izvan naše moći. To važi za užarene, električnom energijom
nabijene bodljikave žice na granicama, duboke šančeve i
vučje jame, za radare i ostale uređaje za zračenje na vrhovi­
ma planina, a takođe i za sva nastojanja da se održi nivo
proizvodnje uglja, žitarica i drugih prehrambenih artikala.
3) Prema tome, suočeni sa ovom situacijom, ostaje nam
118

samo jo š jedno, poslednje sredstvo, koje, ma koliko nam to

teško padalo, treba tražiti među nama samima. Kad nam ni4
je pošlo za rukom da promenimo spoljne uslove, šta nam
ostaje drugo do da se povinujemo ledenom dobu i hladno,
nemilosrdno, zaključimo da je jedini izlaz da čovečanstvo
najhitnije bude proređeno.
4) To i inače već vrši priroda sama po sebi, o čemu do­
voljno rečito i ubedljivo govori broj umrlih poslednjih mese-
ci. Ali, šlepa priroda obavlja taj posao na svoj stihijan, nera­
zuman način, onako kako je to naučila da čini u ranijim le­
denim dobima, potčinjavajući nas svojoj volji i gruboj sili,
štedeći baš najprimitivnije i najgrublje primerke ljudskog ro­
da, a uništavajući nemilosrdno najrazvijenije i najproduho-
vljenije. Umiremo, dakle, na primitivan način, nedostojan i
sraman za savremenog, kulturnog čoveka; onako kako se to
činilo jo š u našoj praistoriji. I baš zato nas interes čovečan-
stva kao celine nužno navodi da se bar u to, ako već ni u šta
drugo, energično, umešamo, dajući smrti i umiranju naš
ljudski smisao i red. Kad već moramo da umiremo tako i u
tolikom broju, onda bar da to činimo kako mi hoćemo i na
naš ljudski način.
Valja, pre svega, u taj posao uneti plan. Ne sme se više
umirati stihijno, kako ko hoće i kako kome padne na pamet.
I smrt je u savremenom, razvijenom društvu, postala socijal­
ni, kolektivni, društveni faktor, i pravo je da se prema tome
na odgovarajući način i upravljamo. Drugim recima, potreb­
no je da umiremo sa više smisla i osećanja za red. Treba po­
jačati i poboljšati evidenciju umiranja, a usavršiti i ustrojiti
posebne kartoteke, što bi nam pomoglo da nad smrću bar
dobijemo pregled, koji je ipak neka vrsta kontrole. Statisti­
ka bi nam pokazala koliko ko umire po ranijim ili po novim,
ledenodopskim prirodnim zakonima, dok bismo mi našim
ljudskim propisima nastojali da prirodu korigujemo, kao što
smo navikli da činimo i u drugim prilikama, određujući, na
primer, ko će i kad u koji platni razred ili u penziju. Jer,
najzad, ni smrt nije manje važan društveni činilac od razvr-
stanja i penzije. Uostalom, jo š u ranije, toplo doba, planira­
na je i određivana u izvesnim zemljama maksimalna kvota
rađanja, a u pojedinim porodicama odavno je već ustaljena
takva praksa. Hladno i razložno odlučujemo hoćemo li rodi­
ti jedno ili dvoje dece, na primer, pa zašto onda ne bismo
mogli sa isto toliko, ako ne i više prava, da određujemo ko
će i kada umreti.
Verujemo da će pojedini anarhoidni i nesocijalni elementi
u prvo vreme pružiti otpor. Kazaće da nove mere predsta­
vljaju sputavanje ljudske individualnosti i napada na lične
slobode, ali ćemo m i takvim tipovima lako odgovoriti poz­
natim citatom da je sloboda spoznata nužnost! Biće, vero-
 119

vatno, i takvih koji će demagoški primetiti da su ove mere

surove, hladne i krute, a mi ćemo im odgovoriti: prema sve­
cu i tropar! Kakvo vreme takvi i običaji! I u ledeno doba
sve je surovo, hladno i kruto. Najzad, naći će se verovatno i
takvi nesvesni i nedovoljni disdplinovani pojedinci koji će
možda nezgodno reagovati i, kršeći red i poredak, odbijati
da se povinuju propisima i odbiti da umru kad se to od njih
zatraži. Takvima treba prići isprva blago, sa ubeđivanjem,
objašnjavajući im da se to od njih traži u interesu čovečan-
stva, u interesu naroda, dostojanstva čovekova, pa najzad i
u njihovom sopstvenom. Tek ako to ne shvate i sva druga
sredstva uređivanja omanu, preduzeće se potrebne prisilne
mere prema tim krajnje nedisdplinovanim pojedincima i
neizlečivo bolesnim asocijalnim tipovima.
5) Umiranje će se vršiti pojedinačno i grupno po formi, a
dobrovoljno ili prisilno po sadržaju.
Oni koji odluče da umru dobrovoljno javljaće se određe­
nim organima sa propisnom molbom i tačno ispunjenim for-
mularima bar nedelju dana pre roka željene smrti. Pošto
formulari budu pregledani od strane naročitih komisija, a
bude utvrđeno da molioci ispunjavaju sve uslove i dolaze u
obzir za umiranje na osnovu propisanog ključa, planova i
kategorija, biće izvešteni o odluci komisije pismeno, u roku
od tri dana, i pozvani da se određenog dana i časa jave umi-
ralištu kako se tamo ne bi stvarao zastoj i nepotrebna
gužva.
Ukoliko nebude dovoljno dobrovoljaca, ostali će biti
izabrani prema specijalnim kvotama, kako bi bio osigu­
ran pravilan raspored i u odgovarajućoj srazmeri bili obuh­
vaćeni polovi, uzrasti, profesije, socijalni krugovi i tako
dalje. Radi pravilnog rada komisija, kao i da bi se izbegle
mogućne nepravilnosti, samovolja, pristrasnost, prijateljske
intervencije i protekdonaštvo, biće izrađeni posebni propisi i
pravilnid na osnovu kojih će se vršiti izbor kandidata za
umiranje, a u prvom redu doći će u obzir sva starija, bolesna
i nemoćna lica, svi nesnalažljivi, nevešti, nedovoljno prilago­
dljivi, odviše toplokrvni pojedinci kao i svi društveno nepo­
trebni i suvišni elementi.
Odluka komisije je konačna. Nikakve žalbe neće se pri­
mati ni uvažavati. Izabrani kandidati biće obavešteni o odlu­
ci komisije običnim pozivom, sa naznakom dana i časa
smrti, kao i mesta gde treba da se predstave radi zajednič­
kog polaska na umiranje.
Ukoliko se neki od izabranih ne bi prijavio u određenom
roku, biće nasilno priveden.
6) Posebnim pravilnikom biće određeno koja će lica
preuzeti ovu službu, pod kakvim uslovima i sa kakvim na­
gradama (dnevnice ili po normi), gde će se vršiti pojedinac-
120

no umiranje, a gde kolektivno, sa kakvim ceremonijalom, u

kakvom odelu, i tako dalje. O svemu tome građanstvo će bi­
ti obavešteno preko oglasa.
7) Naročita pažnja skreće se na potrebu pravilnog obja­
šnjavanja i propagiranja ovih mera. Korisno je pri tome po­
zivati se na svetle grobove i primere heroja. Treba takođe
apelovati na građansku svest i patriotizam. Najzad, ukazivati
i na ličnu korist pojedinaca. Umiranje je, uostalom, u sva­
kom slučaju neizbežno, a u ovoj prilici vršiće se uz naročiti,
izabrani ceremonijal, vrlo udobno i ukusno, sa svim mo­
gućim konforom, sve to besplatno o trošku zajednice.
Po potrebi razvijati i naročita takmičenja.
Sam čin umiranja i njegovo sredstvo jo š nisu konačno
određeni ni odabrani, ali se pretpostavlja da će biti vršeni na
način koji najviše odgovara ledenom dobu — dubokim smr­
zavanjem, kao najekonomičnijim i najhigijenskijim m eto­
dom.
Svi ovi propisi stupice na snagu deset dana po objavlji­
vanju, za koje vreme treba da budu pripremljeni potrebni
formulari, uređena umirališta, obučeni kadrovi službenika,
uvežban propisani ceremonijal, određene kvote po profesija­
ma, polu, uzrastu i tako dalje, a izrađen u detalje plan umi­
ranja, dnevni i perspektivni za nekoliko godina unapred.

Toga i toga dana u Beogradu.........I tako dalje. Za Ko­

mitet javnog spasa:
Babić, Omiljen i drugi — svojeručno
 4
„Uostalom“, rekao je agitator, ,,šta će vam i ovakav život?
Da vam pravo kažem, ja na vašem mestu ne bih pristao da
dalje tako živim sve da me neko moli. Smatrao bih moguć­
nost da umrem olakšanjem i bio bih duboko zahvalan onima
koji se toliko o meni brinu i pokazuju se spremni da sav
trud oko toga, kao i eventualne troškove preuzmu na sebe.
Zaista, retka prilika! Ne razumem kako to od prve niste
shvatili. A inače izgledate sasvim pristojan i razuman čo-
vek.“
Agitator je bio rumena i snažna ljudina, odevena u krzno,
sa kožnom kapom na glavi, koju ni u sobi nije skidao. Svo­
jom novinom i krojem odelo je davalo utisak uniforme, a
čoveku koji ju je nosio izgled važnosti koja se svima name­
tala i ispunjavala sav prostor oko sebe. Govorio je razložno,
ubedljivo, ali hladno i odmereno, kao što i priliči zvaničnid-
ma, koji ne trpe zbližavanje i familijarnost, jer, kao što je
poznato, ono što nam je blisko mi ne poštujemo pošto ga se
ne plašimo dovoljno. Gledao je oko sebe prezrivo, sa vidlji­
vim gađenjem. Videlo se da mu je smetao ustajali vazduh u
ovoj jadnoj jazbini od sobe i da je želeo da što pre iziđe, ne
očešavši se ni o koga i ni o šta, da se ne bi uprljao i okužio.
„Eto, životarite u ovoj zapuštenoj sobi koja ni pre lede­
nog doba nije mogla biti prijatna, a sad se od vlage i memle
već odavno sva sledila. Prozor vam je gledao u tuđe noge i
prljave cipele prolaznika, a sad vam je sneg zatrpao i taj
mali otvor. Koliko vidim, nameštaj ste već odavno spalili, a
ne verujem ni da ste bogzna šta imali.“
Čovek kome se obraćao, drug Tomić, referent statistike
državnih rezervi, stojao je pred njim kao krivac koji je sve
priznao na saslušanju i sad može još samo da se nada u mi­
lost. Ruke mu vise niz olinjali tanki kaput, a glavu je oborio
na upala prsa.
„Rezervi ogreva nemate, ni rezerve hrane niste bili spo­
sobni da nabavite, mada ste radili u državnim rezervama, a i
bakalnica vam je bila ovde, pod nosom. Šta ste postigli u
službi? Ništa! Ili, kako se to drugim recima kaže, položaj re­
ferenta petog platnog razreda. A gde ćete sad naći zapo­
slenje kad se i vaša direkcija rasformira? Šta vi i kome vi još
vredite? Da ste bar umeli da pređete u meteorološku službu
122

ili u našu agitatorsku i propagandističku struku. Ali, ni to

niste bili kadri. A sad, koliko vam je godina? Pedeset! Ni to
nije malo, ali vi, brate, izgledate kao šezdesetogodišnjak.
Izanđali, istrošeni. I šta sad još možete da očekujete od ži­
vota? Čemu da se nadate? Kome možete da budete korisni?
Ne, zaista, dragi moj, zaista vas ne razumem šta biste vi još
mogli da imate protiv smrti. Pa ona vas i onako uskoro oče-,
kuje, samo pod najjadnijim okolnostima. Studen, smrza-l
vanje, glad, nemaština, bolest i bolovi, poniženje i osećanjej
da ste suvišni i nepotrebni. Zar zbog toga vredi živeti?]
Možete li još išta važno uraditi u životu? Ništa. Ništa u živo-j
tu, ali, ako biste mene poslušali, možda biste ipak još nešto
mogli učiniti u smrti. Dakle, da vas upišem? Imam još svega]
nekoliko mesta Za prvu partiju.“
„Pa“, mucao je drug Tomić, „znate, ja dobro vidim da i
ste vi u pravu. Samo, nisam još razmislio. Nisam se dovoljno i
pripremio. Morao bih da se posavetujem sa ženom. Na ža-j
lost, ona je, kao što vidite, izišla baš sad kad bi trebalo da
bude ovde.“
„Ništa to ne mari. Mogu vas ja pribeležiti, a ostaviti i zaJ
nju jedno mesto slobodno. Odmah pored vas, da se ne biste,
rastajali ni za nekoliko hiljada budućih godina. Znate, imaj
ljudi koji se celoga života, uz velike napore i muke, trude da
postanu slavni, da im se ime zabeleži za večnost, dok se va-j
ma ovim, zamislite, daje prilika da to postignete za svegal
pet minuta, i to pošto ste, u stvari, već proćerdali život i iz-l
gubili sve nade. Shvatite, bićete među prvih deset hiljada^
dobrovoljaca — kao četrdeset hiljada hrišćanskih mučenika
sa kalendara — zauvek zabeleženi za istoriju. I sve to uzi
najveće počasti! Odvezeni odavde najlepšom desetostrukom
psećom zapregom, lepo očešljam, obrijani, namirisani, ode-i
veni po poslednjoj predledenodopskoj modi, okićeni i ukra-l
šeni sa nekoliko najvećih odlikovanja, dodeljenih vam za tu]
priliku, i onda, uz brojne govore, muziku i druge počastij
svečano sleđeni u najbistrijoj vodi, kakvu ni za života nikad
niste pili iz beogradskog vodovoda. Led oko vas će dvaput
mesečno čistiti, te je sigurno da ćete kroza nj moći da po-j
smatrate šta se napolju dešava, u stvari mnogo lepše no kroz’
sadašnja smrznuta okna na podrumskim prozorima.
Eto, to su prednosti koje vam nudim, da i ne govorim o
tome da bi vam pre svega vaša građanska svest nalagala da
postupite onako kako vam ja savetujem. Vidite i sami da|
nas ima odviše. Da se gušimo kao u suviše tesnoj prostoriji^]
Pa zašto onda ne iziđete kad i sami lepo vidite da ste naj
smetnji. Tako bi nešto učinio na vašem mestu svaki iole do-j
bro vaspitan i uviđavan građanin, a vi ste bili funkcioner ne-1
koliko opštinskih društvenih organizacija, pa bi trebalo da
ste na višem stepenu društvene svesti, sa razvijenijim
 123

osećanjem odgovornosti. Pa zar vam nije žao ostalog sveta

koji se zbog vas u ovoj ljudskoj teskobi guši i davi? Gde
vam je, zaboga, ta vaša toliko isticana humanost. Da i ne
govorim o tome da biste i meni lično učinili svojim pristan­
kom malu uslugu, koja vas, u stvari, ništa ne bi stajala. Sa­
kupio sam, da znate, već toliko dobrovoljnih pretplatnika da
bih sa vama, kao poslednjim na broju, ispunio normu za
specijalnu nagradu i sledeće unapređenje. Zato se, dakle,
opravdano nadam da mi nećete moći odbiti moju molbu, ni­
ti imati srca da mi napravite takvu pakost kad vas lepo mo­
lim. Uostalom, šta biste tek uradili kad bih vam neku krup­
niju uslugu zatražio? Dakle, jesmo li se sporazumeli? Izvoli­
te, potpišite!“
„Da, da, svakako!“ mucao je zlosrećni činovnik. „Oba­
vezno ću to uraditi. Samo dok se razdužim u kancelariji. Ni­
sam još rešio sva akta, a šta bi posle mislili o meni moje sta-
rešine ako bi nešto, bože sačuvaj, našli da sve nisam uradio
kako valja.“ Zabacio je ruke na leđa, sakrio ih i spleo prste
u čvor, da ne bi same pošle za hartijom i potpisale se.
,,U redu!“ rekao je ljutito i uvređeno agitator. „Kako god
hoćete! Pazite samo da u tom slučaju ne ostanete bez mesta.
Pričekaću vas najviše tri dana. Ah, imajte na umu da vi kao
službenik direkcije u likvidaciji ne spadate u zaštićene i čo-
večanstvu neophodne kategorije, pa ćete, prema tome, kao
prekobrojni, nepotrebni i suvišni, ionako uskoro otići pod
led. U smislu zakona i plana o proređivanju čovečanstva
bićete sigurno među prvima pozvani. To vam i ja jemčim.
Možda već za nedelju dana, a možda će već danas posle
podne u nekoj nadležnoj kancelariji staviti vaše ime na spi­
sak pozvanih.“
I otišao je. Naglo i bez pozdrava.
A nesrećni činovnik, čim mu je agitatorova zvaničrla kapa
izmakla iz vida, snašao se i osmelio toliko da je poleteo ka
vratima da mu dovikne: „Oprostite, oprostite! Ne ide to baš
tako prosto. Znamo i mi nešto o tome; nismo uzalud službo­
vali trideset i nekoliko godina. Tek kroz deset dana, pošto
propis stupi na snagu!“
Ali, ni to nije imao hrabrosti da uradi. Vratio se i, glave
uvučene u ramena, uzeo da šeta. Hteo je i da pomisli: „Za­
što baš ja? Zašto baš od mene traže tu žrtvu. Jesam li baš ja
među prvima postao prekobrojan i suvišan? I je li to moja
krivica? Da li su takve ponude činili, na primer, gospodi
Krekić prekoputa? Da li su oni među zaštićenim kategorija­
ma, neophodno potrebnim za dalji razvoj čovečanstva? Ni
on ništa ne radi, koliko ja znam i otkad ja znam. Ili drug
Plećaš; zar i njegovo nadleštvo nije rasformirano i postalo
suvišno? I zar sam ja kriv što živim u tako bednim prilika­
ma, što nemamo stana, rezervi hrane i boljeg položaja. Pa sa
124

kakvim pravom od mene traže da se žrtvujem u korist druš­

tva upravo oni koji od društva imaju najviše koristi?“
Hteo je, silno je želeo da to pomisli, ali se na vreme tr­
gao. Shvatio je da tako ne bi trebalo misliti. Ne bi to bilo
principijelno. Takvo bi mišljenje s pravom moglo biti
shvaćeno kao lično, koristoljubivo, sitno, malograđansko, a
ukazivanje na druge kao klikaško, grupaško, zavidljivo i su-
revnjivo, usko, bez potrebe širine i pravog, požrtvovanog
odnosa prema društvu i stvarnosti, kao što bi to s pravom
rekao i drugi agitator.
Ne tako nešto nipošto ne bi smeo da kaže, a postideo se
što je u jednom trenutku bio blizu da nešto slično i pomisli.
Izvinio se i sebi i drugu agitatoru što je dozvolio da tako do­
bar drug troši toliko reči i vremena oko njega. „Bože“ , upi­
tao se, ,,šta će drugovi pomisliti o meni? Eto, kriv sam, ja,
sam, za sve. Pružila mi se divna prilika da pokažem šta vre-
dim i dokažem koliko sam spreman na žrtve, pa opet sam
propustio pravi trenutak. Obrukao sam se. Ko zna koliko ću
vremena morati da čekam na sličnu priliku, a ko zna da li ću
je dočekati.“
Poželeo je da umre! Da umre odmah, smesta, od muke i
stida. ,,Oh!“ uzdahnuo je, šetajući sobom, i posle ko zna
koliko vremena zažalio što mu žena nije kod kuće da ga po-
savetuje, pa čak i izgrdi ako treba.
 5
Formulari i potrebne kartoteke nisu, međutim, na vreme bili
gotovi. Ni ostale organizacione mere nisu funkcionisale kako
treba. Prva grupa dobrovoljaca je svečano smrznuta, izve-
stan broj prekobrojnih i suvišnih je iščezao tiho i bez glasa.
Zatim je sve opet neko vreme zastalo i umiralo se neorgani-f
zovano, kako je ko hteo i kako je kome padalo na pamet. A
smrt, koja se pokazala brža od administracije, kosila je dotle
slobodno u najboljim livadama.
Trebalo je opet nešto učiniti. Hitno i neodložno valjalo je
nešto preduzeti da se od nepovratne propasti spase bar je­
dan deo najdragocenijih kadrova, onaj deo ljudi koji je naj­
više predstavljao, najviše značio na lestvici ljudskih vrednosti
i, u stvari, čoveka činio čovekom. A baš taj deo, teško se
prilagođavajući neljudskim, primitivnim i surovim uslovima
života u ledenom dobu, najviše je bio pod udarom i nalazio
se u najtežoj opasnosti. Podaci statistike, koja je funkcioni-
sala i onda kad su sve ostale javne službe izdale („Statistika
je kao riba: hladnokrvna je, može da živi pod ledom, i to­
liko klizava da ju je teško uhvatiti i za rep i za glavu“),
govorile su zaista jasno u tom smislu.
Među pripadnicima nekih kategorija vladali su razumljivi
nemir i uzbuđenje. Moglo se čuti i opravdano negodovanje
zbog našeg poslovičnog balkanskog murdarluka i javašluka.
„Znali smo da od svega toga ništa neće biti“, žalili su se oni
najzajedljiviji. „Čim je trebalo štampati formulare i otvoriti
kartoteke. Sigurno se još i sad prepiru oko rubrika koje tre­
ba ustrojiti.“ Mnogi su grdili i pitali se u srdžbi: „Šta je s
tim svetom? Sto se ne sklanja već jednom? Sta još čeka?
Hoće li, možda, limun? Eto, sad se najbolje vidi kakav je
kod nas nivo svesti. U ostahm zemljama sigurno je već sve
urađeno, i svi prekobrojni odavno već sklonjeni.“
A dobrovoljaca i onih koji su se odazivali prema pozivima
zaista je na umiralištima bivalo sve manje otkako su se prvih
dana i u prvom huku iživeli i istutnjali na njima svi potenci­
jalni kandidati za samoubistvo. „Kad se pozivaju dobrovolj­
ci, onda valja davati primer“, govorio je obični, nezaštićeni
svet, smerajući time na predstavnike zaštićenih kategorija.
Držeći se onog našeg osveštanog pravila: „Kad kod nas da­
ju, uzimaj odmah, među prvima; kad traže, gledaj svakako
126

da se odazoveš među poslednjima. Umoriće se ubrzo i od

jednog i od drugog, i od svega dići ruke.“ Ljudi su oklevali
da se javljaju umiralištima, a dotle je na nezvaničnim gro­
bljima ledena smrt gomilala sve nove i sve izabranije leševe.
I baš tih dana deo tog najboljeg i najugroženijeg dela čo-
večanstva, samopregorno nastavljajući istraživanja, došao je
do novih i krupnih naučnih rezultata, koji su čovečanstvu
mogli pomoći da preživi iznenadno nastupelu klimatsku ka­
tastrofu. Pošto su istrajno i požrtvovano lečili ljude već ne­
koliko stotina godina termoforima, tophm čajevima, vrućim
vinom aspirinima i drugim sredstvima za znojenje, parnim
kupatilima, tophm, vunenim potkošuljama i ukopavanjem u
vreli pesak leti, na plaži, čuvajući nas od svake promaje i
prehlade („Oznojen ne pij hladne vode!“), smatrajući toplo-
tu izvorom svega života, lekari su, dalekovido predviđajući
razvoj prilika, baš u predvečerje ledenog doba došli do još
genijalnijeg otkrića: da je, u stvari, hladnoća najbolji prija­
telj zdravlja. „Prehladi se svaki dan!“ govorili su i podsticah
ljude da se usred zime kupaju u hladnoj vodi, da spavaju u
nezaloženoj prostoriji, da se lako oblače, da vetre sobe ne
plašeći se promaje, i da se što više kreću na hladnom i
svežem vazduhu. Sve je to u sadanjim uslovima, kad se svet
i bez lekarskih saveta prehlađivao svakoga dana, a nijednog
nije uspevao da se zagreje i dovoljno obuče, bilo od velike
psihoterapeutske vrednosti, kako se to stručno lekarski go­
vorilo. Kao što je i veliki Njuton otkrio zakon gravitacije i
pojavu Zemljine teže tek kad mu je na glavu pala jabuka ili
kruška, tako je i jedan lekar — što samo dokazuje da je ne­
posredno iskustvo najviši zakon našeg saznanja — došao do
novog otkrića tek pošto je slučajno zatvorio u frižider svog
domaćeg mačka. Vrativši se posle mesec dana sa odsustva,
našao ga je smrznutog na ledu, i, ožahvši ga, misleći da je
nepovratno mrtav, bacio ga na đubre, ali se na njegovo veli­
ko čuđenje posle izvesnog vremena mačak probudio iz lede­
nog sna, prišao gospodaru i, olizavši mu ruku, gotovo ljud­
skim glasom zatražio da jede. Tako nešto nije polazilo za
rukom najveštijim indijskim fakirima i, zaista, nije čudo što
se iz tog mačjeg slučaja razvila nova grana medicine koja je
sve bolesti lečila hladnoćom. I ne samo to. Otkrila je da se
pomoću studeni i leda život može sačuvati za duže vreme,
pa i za desetine hiljada godina unapred.
Dvadeset hiljada godina unapred! Pa to je baš bilo ono
najpotrebnije i najpreče u ovom trenutku. Dvadeset hiljada
godina! Baš onoliko koliko se predviđalo da će trajati sa-
danje ledeno doba! Telali su na starinski način, suvim grlom
i maljicama telahli ovu senzacionalnu vest, javljajući svima
da je naučnicima pošlo za rukom da studen i led, koji su do­
sad stah života već tolike hiljade ljudi, iskoriste za pro­
 127

duženje života. Toliko zasada i ništa više. Sve ostalo je bilo

pokriveno ledenim pokrovom naučne tajne. A onda je taj­
na, i pored sve studeni jedina još tačna i nesmrznuta, počela
polako da curi na sve otvore.
Saznalo se da su lekari zaista nešto pronašli što, istina,
baš nije produžavalo život, ali ga je bar oduživalo; nekakav
lek ili metod lečenja kojim je postalo mogućno ako ne pro­
dužiti život, a ono bar odložiti smrt, u isti mah, dakle,
smanjiti u ovom kritičnom trenutku broj živih stanovnika,
ne povećavajući, međutim, broj mrtvih. Živi ljudi, razume se
u prvom redu oni najzaslužniji i najneophodniji iz zaštićenih
kategorija, raspodeliće vreme svog života na dvadeset hilja­
da sledećih godina unapred. Tačnije, oni koji sada žive, ili
bar jedan ođređeni njihov deo, odložili bi život za docnije,
ne odričući ga se sasvim.
„Stvar se i drži u tajnosti zato što, očigledno, leka nema
dovoljno za sve“, bili su mišljenja oni koje su već više puta
slične zmije klale. ,,U injekcijama ili u pilulama? Zašto ga
onda još ne primamo?“ pitali su drugi.
„Ma ne, otkud injekcije i pilule!“ objašnjavali su oni koji
su verovali da više znaju. „Radi se o sredstvu koje odgovara
ledenom dobu; o ledu kojim se led pobeđuje.“
Zaista, stariji ljudi sećaće se da su kao deca lečeni od
upale pluća i velike vatre hladnim, „Priznicovim oblozima“,
da su im, kad bi se udarili ili ih ujela osa, stavljali na bolno
mesto hladnu oštricu noža, koja je ublažavala bol i smanji­
vala otok, a od upale mozga i slepog creva i danas još leče
kesicama leda. Kao što je poznato, hladnoća odlično utiče
na nerve, umirujući ih. Hladni tuševi i danas su još najpouz­
daniji lek na nervnim klinikama, a nije li i svima nama često
s pravom savetovano „budite mirni i sačuvajte hladne ner­
ve“, „primite to sasvim hladno i nemojte uzalud da se uzbu­
đujete“. Zar svi mi nismo imali prilike da u novinama proči­
tamo rečenice poput ovih: „hladnokrvno ga je dočekao i od­
bio udarac“, „sačuvavši i u tom trenutku potpunu hladno-
krvnost, pošlo mu je za rukom da se spase, dok su svi ostali
nastradali“, „hladno se odnosio prema svim njegovim mol­
bama i preklinjanjima“, i zar svi ovi navedeni primeri ne go­
vore o prednosti hladnoće i hladnokrvnosti nad mladićkim
zanosom i osećajnom ponesenošću. Zar se, najzad, i u spolj-
noj politici hladni rat, kao izum našeg veka, nije pokazao
humaniji od svih toplih i vrelih ratova ranijih stoleća. Pa
kad je već reč o ratu, zar i silnoga Napoleona nije tukla baš
ruska studen, a prošloga rata general Zima doprineo da se
razbije fašistička vojna sila. Zar, da se poslužim nama bližim
primerima, zar i nama svima nije toliko puta pomoglo što
smo, našavši se u neprilici, hladnokrvno, ne trepnuvši, slaga­
li, ih što smo, ne opredeljujući se i ne gubeći glave u vatri
128

oduševljenja i herojske romantike, mudro i hladnokrvno

umeli da se održimo postrani iskušenja, sačuvavši se tako od
svih neprilika. Zar nas život nije naučio da je opasno padati
u vatru poveravanja, prisnosti i zbližavanja i zar, najzad,
kulturni Englezi, na primer, nisu stekli naziv džentlmena baš
svojom poslovičnom hladnokrvnošću i hladnoćom.
I onda, zar nas baš hladno posmatranje nije naučilo da
toplota samo povećava trenje i otpor, da se opiranjem struji
uzaludno i besmisleno zagrevamo, trošeći energije a ne na­
predujući, dok, naprotiv, hladno klizeći niz struju i koristeći
sveže zamahe vetra, najdalje dospevamo. Može li se smatrati
slučajnim što baš na najvišim, usamljenim vrhovima vladaju
večiti sneg i led? I zašto se onda ledenom dobu uzaludno
opirati suprotnim sredstvima, plamenom i vatrom, kad je ja­
sno da se jednom šibicom ne mogu otopiti svi lednici Arkti­
ka i Antarktika. Zar onda nije bolje prikloniti se jačem, pri­
lagoditi se i koristiti se baš hladnoćom, kako to sad predlažu
lekari.
Jedna lekarska rasprava, koja je tih dana u prepisima ši­
rena od ruke do ruke, objašnjavala je ceo postupak na sle-
deći način:

„Metod je sličan onom kojim ste se i vi u ranije, toplo|

doba, koristili, stavljajući prekonoć kokošku u frižider da j
vam se ne bi ukvarila. Ili, da bismo bili jasniji i razumljiviji1
današnjem svetu, pomenućemo postupak Eskima i naših le-%
denodopskih lovaca, koji, kad ubiju neku krupniju zver, j
ukopavaju, njeno meso u sneg i pokrivaju ga ledenim ploča- j
ma, da bi im se sačuvalo sveže i posle nekoliko meseci. Za
ljude od nauke bilo je u ovoj stvari od naročitog interesa to
što su se u sibirskom snegu i ledu leševi dlakavih mamuta,
jo š iz predašnjeg ledenog doba, stari dvadesetak hiljada go­
dina, tako dobro sačuvali da je izgledalo da bi se, pošto su
otkopani, sami mogli podići na noge i krenuti u šetnju lede-l
nom tundrom.
Prva ispitivanja vršena su sa životinjama, a zatim i sa bo­
lesnicima. Čoveka svuku golog i stave ga u kadu s ledom.1
Spuste mu temperaturu do ispod nule, izvrše na njemu kom-j
plikovane operacije, a zatim ga opet polako zagreju i probuA
de. Životinje su tako držane u ledu nekoliko dana, pa sad toj
isto treba učiniti i sa ljudima, ali ne samo lečenja radi, zai
kratko vreme od svega nekoliko časova koliko traje operaciA
ja, već za svih dvadeset hiljada godina ledenog doba. Taka
će izvestan odabrani deo ljudi uspeti da preživi to dobaM
omogućujući u isto vreme drugima da se održe u životu.
Biće više hrane i svima prostranije kad jedan deo ode na leok
a drugi pod led. Predviđeno je, takođe, da oni sa leda poslA
 129

izvesnog vremena budu određivani da bi se, poput zatvore­

nika u modernim zatvorima, malo izduvali i zabavili napolju,
na odsustvu, pre no što se opet vrate na led. Živeći tako,
„na rate“, svakih stotinu ili hiljadu godina, preživeće ledeno
doba ne dosađujući jedni drugima. Oni koji se ne vole i ne
mare neće morati da se sreću uopšte, ili će im se to desiti
možda jednom u hiljadu godina, što zaista nije mnogo.
Samo, razume se, ni sve to neće biti bez izvesnih teškoća i
neprilika. Neke od njih sasvim su male i beznačajne, ma ko­
liko nekom bile i neprijatne, kao što su, na primer, hladne
ledene kupke prilikom zaleđivanja, kao i razna pravna,
stambena i imovinska pitanja prilikom odmrzavanja. A li će
svakako najveći problem predstavljati uskladištavanje, to
jest smeštaj nekoliko stotina miliona sleđenih ljudi, a u vezi
s tim nastaće i razni administrativni problemi oko registraci­
je i evidencije sleđenih, određivanje i utvrđivanje datuma
njihovog odleđivanja, i tako dalje.“

Novina i prednosti ovog projekta, čija privlačnost, pravo

reći, nije toliko proisticala iz mogućnosti da se drugima na­
pravi mesto koliko iz izgleda da poput harmonike rastegne
sopstveni život, a i iz želje da se bar nosem proviri u buduć­
nost i daleka, dolazeća stoleća, izazvala je znatno intereso-
vanje ljudi, pa i razne i raznolike njihove komentare.
Ispoljili su se odmah urođena ljudska konzervativnost, i
otpor prema svim novinama, a i nepoverenje, podstaknuto
iskustvom da se prvi mačići obično bacaju i da je bolje pu­
stiti druge da oni isprobaju na svojoj koži nove metode. Za­
tim je neko proneo glas da se uopšte ne radi o privremenom
sleđivanju, već o tajnoj nameri da se lukavstvom što više
ljudi za sva vremena ukloni, pa, kako to nije u dovoljnoj
meri pošlo za rukom sa dobrovoljcima, sad je prilika da bu­
du uklonjeni i smrznuti oni koji se polakome i prevare.
Uzbuđenje je, međutim, još više poraslo pošto je posta­
vljeno pitanje ko će koga hibemizovati, jer, da bi bilo sleđi-
vanja i, naročito, odleđivanja, treba da ima i takvih koji će
se time baviti. Ko bi inače čuvao privremeno sleđene, vodio
računa da se ne probude pre vremena ili da budu probuđeni
u određeno, željeno, na posebnom kartonu označeno vreme,
što svakako, kad se radi o stolećima, nije mali problem i ni­
je isto što i posao hotelskog sobara ili sprovodnika spavaćih
kola. Jer, jedno je ako sprovodnik voza zaboravi da na vre­
me probudi putnika te se ovaj iznenadno obrete u Ljubljani,
umesto u Zagrebu, a nešto sasvim drugo ako neko promaši
nekoliko stoleća i ne nađe se, na primer, u ugovoreno vreme
sa ženom. Otuda, iz Ljubljane, putnik može i da se vrati sle-
dećim vozom, možda još na vreme, ali šta da učini sleđeni
130

ako tuđom krivicom prespava tri puna stoleća i kako da se

vrati tristo godina unatrag.
„Molim vas!“ pitao je diplomatski učtivim glasom bivši
savetnik na strani. „Ja sam neko vreme proveo u inostran-
stvu, pa sam posle imao silnih teškoća dok sam opet došao
do stana. Stvari su mi ispropadale po magacinima, a šta bi
tek sad bilo sa njima ako bih pristao da budem hibernizo-
van, recimo, hiljadu godina, da i ne pitam šta bi se za to
vreme desilo s novcem koji i sad svakog dana gubi od svoje
vrednosti?“
„Šta će se tek desiti sa mojim haljinama? Dali će biti još
u modi posle tri veka? Sad se nose džak i trapez haljine, a
šta će biti moderno kad me probude iz ledenog sna? Ne bih
htela da ispadnem smešno modema“, pitala je njegova žena.
„Umirite se“, tešio ju je zajedljivi Babić. „Imaćete tada
trista četrdeset i pet godina najmanje. U tim godinama baš
nije važno biti odeven po poslednjoj modi. Uostalom posle
trista godina provedenih u ledu biće vam to sasvim svejed­
no. Poželećete da vas što pre, što potpunije, bilo čime po­
kriju i odenu.“
Pitali su se kako i na osnovu čega će se vršiti izbor ljudi
koji će biti hibemizovani j onih koji to neće biti. Znah su da
se za sve ni u ledu neće naći mesta i tražili su da se što pre
sačine liste prema društvenoj važnosti pojedinaca i pojedinih
kategorija.
„Postupiti hladno i nemilosrdno!“ predlagali su. ,,U inte­
resu čovečanstva i čovečnosti! U prvu ,,A“ grupu istaknuti
intelektualci: naučnici, umetnici i visoki stručnjaci. Razume
se, sa svojim porodicama!“
,,A državnici, političari, direktori, načelnici?“ pitao je
Protić. „Volim da budem uvek uz njih, pa kako bilo. Uosta­
lom, zašto bi oni za sebe izabrali nešto što ne valja. Želeo
bih uza se bar nekolicinu; ako ništa drugo, bar garantije
radi.“
Počeli su da beleže svoje želje: koje će godine i koga ve­
ka biti buđeni. Pokazalo se da nisu izabrali ista vremena i da
se neće naći u budućnosti. „Uostalom“, zaključili su „ionako
smo dodijali jedni drugima. Niti se slušamo, niti možemo da
se gledamo.“ I počeli su da se razilaze.
U bivšoj gostinskoj sobi svoga stana sedeo je dotle gospo­
din Krekić, mrk i ozbiljan. „Šta misliš?“ pitao je ženu, malo
unjkavim glasom otkako mu se mrznuo nos. „Da nije odviše
opasno to hibernizovanje?1
„Zašto? Iz zdravstvenih razloga? Zbog tvoje reume ih za­
to što se plašiš da postupak još nije dovoljno usavršen?“
„Pa, možda i nije dovoljno proveren. Ali, ne radi se o na­
ma već o onima koji ostanu da žive u ledeno doba. Zar to
nije odviše opasno?“
 131

„Opasno? Možda. Verovatno. Ali šta se to nas tiče. Šta

se nas tiče šta će biti sa nezaštićenim kategorijama u ledeno
doba.“
„Ne razumeš me. Pitam se da nije odviše opasno predati
im se tako. Na milost i nemilost. Nepokretni, bez odbrane,
sleđeni u kocki leda.“
Sreli su im se pogledi i počela je da shvata.
„A šta ako oni zaključe da mi njima nismo više potrebni?
Da im više ne služimo, pa odluče da nas i ne bude iz našeg
ledenog sna. Jednostavno nas izvuku iz naših ledenih maga-
cina, i naša imena iz kartoteka, pa sve to prospu na neko
đubrište, negde na periferiji varoši.“
Gledali su se tako. Bledeli su od te misli i iznutra počeli da
drhte. Polako. Pa jače.
 6
Stajali su sutradan na Sajmištu, uz nisku gvozdenu ogradu
koja je galeriju odvajala od poslovnih prostorija. Posmatrali
su ćutke i pažljivo. Iza njihovih leđa okupili su se drugi, sve
do uvrh stepenica i zida sale. I oni jedva dišući od pažnje.
A dole, u krugu, polako napredujući i zmijohko uvijajući
se, nemo je gmizala tanka povorka ljudi. Čulo se samo stru­
ganje donova o pod, glasna pitanja i nešto tiši odgovori, i
jedni i drugi odjekujući visokim svodom sajamske dvorane
kao vojničke komande. Na drugoj strani galerije, gde su sta­
jali rođaci i najbliži prijatelji, neko bi s vremena na vreme
stidljivo i plašljivo mahnuo maramicom i, odmah zatim, za­
grizao u nju da ne bi jauknuo ili odviše glasno zaplakao.
Po trojica prilazili su stolovima, u sredini praznog prosto­
ra, i pružah svoje hartije. Ostali su čekali. Strpljivo i disci-
phnovano. Guranja nije bilo. Prilika je bila odviše ozbiljna,
a svima u osnovi svejedno kad će doći na red i koliko će još
morati da čekaju. U poređenju sa onim što je sledilo sve je
to bilo nevažno i beznačajno.
Sledeća trojica prilazili su. Na stolovima su stajali natpisi i
zastavice, kao na važnim međudržavnim konferencijama.
Pružali su svoje hartije.
„Vaše ime?“
„Isaković Stojan.“
„Zanimanje?“
„Sladoledžija. Bivši. Sada nezaposlen.“
„Godine?“
„Šezdeset i dve.“
„Bračno i porodično stanje?“
„Udovac. Sam. Deca ženjena i poudata.“
Čulo se kako škripe pera. Pisari su radili ne dižući glave.
Ispitivani je bio prosed, mršav čovek u tankom proletnjem
kaputu. Mora da mu je bilo hladno jer mu je glas podrhta­
vao.
„Kategorija?“ pitao je glavni ispitivač, podigavši pogled.
„Treća. Prekobrojni!“ rekao je drugi ispitivač.
„Stalno nepotrebni!“ zaključio je treći.
Neko je glasno uzdahnuo, neko je tiho, prigušeno, kri­
knuo među publikom. „Izvolite!“ kazao je uniformisani či­
novnik, otcepio iz bloka broj i pružio ga čoveku. Drugi či-
 133

novnik je prišao i prikačio mu belu traku na rukav kaputa.

Treći mu je dodao poveći list hartije na kome je krupnim
slovima ispisano čovekovo ime. Prekobrojni, stalno suvišni,
treća ,,B“ kategorija, prošao je desno i polako, ne osvrćući
se, izašao na belo okrečena vrata, pažljivo noseći hartiju u
ruci kao kelneri velike, krcate činije sa hranom i skupoce-
nim posuđem.
Automatski, bez šuma, zatvorila su se vrata za njim. Or­
ganizacija je izgleda bila efikasna i funkcionisala naizgled
izvrsno. Primetili su to i neki gledaoci i nisu mogli da to gla­
snim uzvikom ne potvrde. Prilazio je stolovima sledeći, a
ozad, iz publike, oni radoznaliji su psiknuli da bi ostale
ućutkali.
Predao je svoju pozivnicu. Bio je omali, tanak, kratkovid.
Lice mu je trzao neki grč i stalno mu je igrala leva strana
usta.
„Zovete se?“
„Marko Stojanović.“
„Zanimanje?“
„Kulturni i društveni radnik.“
„Bliže određenje?“
Nabrajao je svoje funkcije. Od šuma u gledalištu nije se
sve dobro moglo čuti. Razabiralo se nešto kao: „Predsed-
nik, .. . načelnik. . . savetnik. . . član odbora. . . komisije. . .
novinar, pisac, publicist. I tako dalje. Zgrčilo mu se lice i
blesnula su mu stakla naočari. Glavni ispitivač je podigao
glavu i ljubazno mu se osmehnuo kao da je hteo reći: opro­
stite što vas nisam odmah poznao. Zatim je opet zauzeo
službeni stav.
„Vaše godine?“
„Trideset i četiri.“
„Bračno i porodično stanje?“
„Ženjen, bez dece. Poveo brakorazvodnu parnicu?“
„Kategorija?“ pitao je glavni ispitivač svoje kolege iz ko­
misije. „Potrebni?“
„Važni i neophodni!“ dopunio je drugi ispitivač.
„Esencijalni!“ uzviknuo je treći i podigao ruku.
„Prva A.“ složio se prvi i pokazao svoj beli dlan.
„Paviljon Ia!“ rekao je drugi, dižući takođe ruku, kao sta­
nični službenik, otpravnik vozova, svoju signalnu palicu. Sva
trojica držali su tako neko vreme ruke uvis, prineli ih kapa­
ma, kao da salutiraju, a esencijalno okategorisani kulturni
radnik uzeo je svoj karton i, obilazeći u krugu arenu, malo
ispršen, poput kandidatkinja na izboru kraljice lepote ili cir­
kuskih boraca u paradi, pred početak predstave, noseći pred
sobom svoj karton i okrećući ga publici, ne bi li ga svi vide-
li, krenuo je ka zlatno obojenim vratima.
Prilazio je treći. Student, ne baš najmlađi. Tražio je dva
134

milenija; toliko mu je bilo potrebno da odloži ispite. Dali su

mu ih odmah, i više no što je tražio: pola ledenog doba. Če­
tvrta je bila žena, raspuštenica u četrdeset petoj godini.
Tražila je svih dvadeset hiljada godina i još deset preko toga
da bi bila deset godina mlada od svojih vršnjakinja kad bu­
du odleđene. Peti je bio mršav, bradat čovek. Bilo je nešto
zanimljivo na njemu, nešto što je sve nateralo da podignu
uši ne bi li čuli kraj razgovora sa zvaničnicima i činovnicima
za stolovima u areni.
„Šta vi radite?“
„Ništa!“
„Zanimanje?“
„Bez zanimanja!“
„Dobro, čime ste se ranije bavili?“
„Meteorologijom. Meteorološkim prognozama. Nezvanič-
no, kao amater.“
„Tako! Oprostite, kako ste rekli da se zovete?“
„Nenad Koljicki.“
„O!“
Nije se znalo ko je to uzviknuo: publika ili činovnici koji
se podigoše na noge. Gledaoci su i inače već stajali. Ispitiva­
či se zbuniše i prestadoše da ispituju.
„Potpuno suvišan i nepotreban, sada i za svagda!“ presu­
dio je sam Koljicki. „Sleđivanje! Potpuno i konačno!“ tražio
je podignutim glasom.
„Promenili ste se. Nismo vas odmah poznah!“ pokušali su
činovnici familijarno, kao, da nisu čuli šta je rekao. Jedan je
ipak dodao: „Pa nemojte baš tako naprečac. Razmislite.
Možda ipak ne bi trebalo.“
Ali je Koljicki prišao baš njegovom stolu i bez reči uzeo
ispred njega belu hartiju. Podigao ju je uvis i pokazao svima
kao zastavu. Gledaocima, činovnicima, i onima koji su čeka­
li u redu.
„Kao i svi vi!“ uzviknuo je i odlučnim korakom krenuo
ka belim vratima kroz koja se, u jednom trenutku, dok su se
bešumno zaklapala, ukazala belina snega.
Gospodin i gospođa Krekić koristili su nastalu zabunu.
Probili su se nekako ka izlazu i izvukli se iz gomile.
„Vidiš!“ kazala je ona.
„Čula si!“ rekao je on.
Uzbuđeni, smeteni, pogrešili su put i kao poplašene ptice
u kavezu udarali su slepo o zidove paviljona. Našli su se
pred vratima na kojima je velikim plavim slovima pisalo:

PRIVREMENI III c kategorija

Nisu mogli da se uzdrže da ne provire. Od leda, koji se
unutra mlečikasto bleskao, bilo je ovde gotovo svetlije no
 135

napolju. Činilo im se kao da su ušli u srce kristala ili u unu­

trašnjost golemog ledenog brega. I nesvesno se osvrnuše da
se ne bi suviše udaljili od ulaza, pa priđoše ledenim redovi­
ma da bi bolje videli natpise u njima, kao uklesane u kame­
ne ploče katakomba. Čitali su:
Reg. br. 60
PETAR DRAKULIĆ
Upravnik beogradskih rečnih kupališta
Smrznut: 3. IX 1960. Odmrzavanje?
Nisu ga poznavali, a od natpisa nisu mu mogli videti lice.
Okrenuti njima bili su šuplji donovi već iznošenih cipela..
Očigledno, imao je sreće ili protekcije. Bilo je odavno vre-
me da to urade s njim. Sledeći je nosio broj:
Reg. br. 2597
MITAR MITROVIĆ
Smrznut: 4. IX 1960. Odmrzavanje: po
eventualno ukazanoj
potrebi.

Njega su dobro poznavali. Začudili su se: još pre nekoliko

dana videli su ga kako prolazi ulicom ispred njihove kuće.
„Vidi, ova stara budala još gazi zemljom!“ kazao je tada
Krekić, a sad je pažljivo posmatrao registarski broj. „Više
od dve hiljade smrznutih u toku samo jednoga dana.“
U paviljonu II b kategorije, koji su zatim posetili, našli su
nekoliko novinara i filmskih radnika: scenarista, režisera,
snimatelja i svih onih pomoćnika čija se imena redaju na
„špicama“, čineći ih dužim od celog filma. Sledili su onda
urednici radija i televizije, muzičari duvači, pevači, članovi
hora, glumci karakternih uloga, svi već lepo sortirani, slože­
ni u redove, po broju, datumu, profesiji. Načelnici, viši refe­
renti, lekari opšte prakse, slikari, fudbaleri, zubari, inženjeri.
Svoje kolege, pisce, gospodin Krekić ni u sledećem paviljo­
nu nije mogao da nađe.
Zastali su oboje zbunjeni i pogledali se. Nisu znali da li
zadovoljno ih zabrinuto. I nisu razumevali šta to treba da
znači.
„Pa gde su onda?“ pitao je, dok su išli stazom između zi­
dova. ,,U kom paviljonu?“ viknuo je gotovo.
,,U ovom!“ odgovorila je ona umorno i pokazala rukom
na golema bela vrata najbližeg paviljona.
Na njima je pisalo velikim belim slovima:
STALNO SMRZNUTI
 7
Bivši generalni direktor Plećaš zastao je toga dana na kapiji,
naglo se osvrnuvši. Kroz dubok sneg, od ograde pa do kuće,
vodili su sveži tragovi. Bilo je to čudno. Ko je sad imao ra­
zloga i povoda da ga traži? Sagnuo se, razgledao trag i opi­
pao ga prstima. Jedva je odoleo da mu i nos ne prinese i ne
onjuši ga izbliza. Trag je nesumnjivo bio svež; čovek je pro­
šao ovuda najviše pre pola časa, u vreme kad se on obično
nalazio kod kuće. Znači, poznavao je njegove navike i pra­
tio njegovo kretanje.
Stope su vodile pravo k vratima, a tamo je, na bravi, bilo
okačeno neko pismo, ili obaveštenje — parče hartije, koje
je oklevajući razvio drhtavim rukama. Bilo je baš ono čega
se plašio. Poziv da se hitno, neodložno, pod pretnjom kazne
i prisilnog privođenja, prijavi odeljenju za regulisanje sta-
novništa.
Ušao je u kuću. Oprezno, kao da se u tuđu uvlači. Čuva­
jući se zasede i neprijatnog iznenađenja. Ništa. Nigde niko­
ga. Sve prazno i pusto. Nije, uostalom, imao za čime da žali;
sve je već odavno bilo spaljeno. Nameštaj, slike, sobna vra­
ta, parket, pa, najzad, i sama ćerčiva prozora. Kroz pustu
kuću duvali su vetrovi, zatrpavah sobe snegom, a sa tavani­
ca, kao jedini ukras i nameštaj, visile su pećinske ledenice i
širile se po podovima. Dakle, pomislio je sa tugom, i odavde
su me najzad oterali.
Ništa nije dirao; ni ono malo krpa na kojima je spavao
pored ognjišta. Oprezno je zatvorio spoljna vrata i opet oka­
čio poziv na mesto sa koga ga je skinuo. Niko ni primetiti
neće da je dolazio. Neće znati da je primio poziv i neće
moći da ga pozivaju na odgovornost. Naprosto neće znati
šta se sa njime desilo — možda je nekud na vreme otputo­
vao, a možda se i sam, bez njihove pomoći, negde smrznuo
— i on će tako nestati, jednostavno i lepo će iščileti, kao da
ga nikad nije ni bilo. Bez glasa i bez traga.
Kao da mu je sad odjednom postalo lakše. Oslobodio se
duge strepnje i neizvesnosti. Onog mučnog čekanja i iščeki­
vanja da li će i na njega doći red. Da li će i on najzad ostati
bez svake službe, posla i položaja. Hoće li tako i on postati
zaista sasvim suvišan, i da li će jednoga dana i njega, bivšeg
generalnog direktora, početi da smatraju nepotrebnim i pre­
 137

kobrojnim. Sad više neće morati da se bori za održavanje

nekakvog svog položaja i ugleda u društvu. Slobodan i neza­
visan najzad, neće više imati potrebe da se pravi važan, da
se nadima i isteže, bez mogućnosti da se i za trenutak od­
mori, sklupča ili opusti, jednako se pretvarajući da je viši no
što jeste, teži i važniji no što je ikad bio. A sve to s nepri­
jatnim i nelagodnim osećanjem da drugi već primećuju da ih
on vara i laže, i lepo pogađaju da on, u stvari, više ništa ne
znači i ništa ne predstavlja. Z ašto da se, dakle, uzaludno
pravi smešnim. Postaće sad o pet mirniji, bezbrižniji, sa
boljim varenjem i zdravijim snom, oslobođen potrebe da vo­
di računa o ovoj ruševini od koje su i inače ostali samo sle-
đeni betonski zidovi.
Gazeći starim tragom, vratio se opet oprezno do kapije i
još jednom se, poslednji put, na rastanku, osvrnuo. Bašta,
pod dubokim snegom, sada bez drveća pa i bez žbunova, li­
čila je na obrano kupusište. Setio se vremena kad ju je ure­
đivao i doterivao sa željom da od n je napravi neku vrstu bo­
taničkog vrta, ali je to već bilo poslednje osećanje ove vrste.
Veselo i lako spuštao se ka gradu i prvi put mu se učini da
se ničim ne odvaja od većine ostalih prolaznika, a da se sa­
svim stopio sa njima. Činilo mu s e da ga sad niko ne može
poznati i ustaviti. Pa ipak je šubaru bolje navukao na čelo.
Za svaki slučaj.
Dan je bio vedar. Jedan od onih lepih, prijatnih i toplih
dana ledenog doba, kad se živa u termometru diže čak do
deset stepeni ispod nule. Pored njega proletelo je nekoliko
mlađih ljudi na skijama. Provezlo s e u pravcu varoši i neko­
liko sanki sa psećim zapregama; vraćali su se ljudi iz lova.
Neki i sa potežim tovarima. Z aista je šteta što je jednog
hladnog dana spalio i kundak svoje ratničke puške.. Uosta­
lom, ona mu sad ionako ne bi pomogla: zatvarač i cev odav­
no bi joj se zaledili. Setio se da je kao dečak i on vešto gra­
dio praćke, lukove i strelice, gađao njima ptice, razapinjao
zamke i lovio tekunice. Možda bi o p e t mogao da pokuša, ko
zna, možda baš sve i nije zaboravio, pa bi sad i on mogao
postati lovac, sposoban da prehranjuje sebe. Samo, pitao se,
da nije odviše ostareo, omekšao, udebljao se i onemoćao da
bi opet mogao da postane potreban i koristan član zajedni­
ce, pa — bilo mu je prijatno da m ašta — možda i istaknut
lovac, vođa lovačke družine i poglavica lovačkog plemena.
Eh, što bi se tada naplatio svima onim a koji su ga proglasili
bivšim, suvišnim i nepotrebnim. Izašao bi pred njih u bundi
od najbolje samurovine, ukrašen niskama zuba i kljova di­
vljih životinja i, ne gledajući ih, delio im najgrublje, naj­
prljavije, ponižavajuće poslove derača koža i čistača creva.
A oni bi mu i na tome bili zahvalni jer bi i to bilo bolje no
da postanu suvišni, i kao takvi budu zaleđeni. Svojim prija­
138

teljima pokazao bi šta još vredi i Krekiću, Babicu i drugima

poslao po jedan poteži čerek, a Dari i dobar medveđi but.
Okliznuo se i pao; zanet mislima, nije gledao kud staje.
Osetio je u nozi ljut bol i gotovo mu je mrknula svest. Po­
kušao je da se podigne. Leva noga ga je izdala i nije uspeo
da se ispravi. Onako ležeći tražio je uzalud pogledom o šta
bi se mogao odupreti. Prošlo je nekoliko ljudi žureći se sa
svojim poslom i ne osvrćući se na njega onako ispruženog u
snegu. Jedan, kome se našao na putu, preskočio ga je, opko­
račio u stvari, i produžio ne pogledavši ga. Zovnuo je neke
prolaznike moleći ih da mu pomognu, i uzalud pružao za
njima ruke. Pretvarah su se da ga nisu primetili. „Ostavi
ga!“ kazala je neka majka detetu koje je prišlo da mu po­
mogne. ,,Ko zna kakva nevolja može iz toga da se izlegne.“
Krupan čovek, koga je uspeo da dokopa za nogavicu, grubo
se otrgao i produžio ka varoši.
„Mani se ti tih gluposti, druškane“, rekao je. „Sad je le­
deno doba. Svako se sad o sebi stara!“
„Samo ti lezi!“ poručio mu je drugi. „Izvestiću ja sad
službu javnoga spasa. Odmah će doći šinterskim kohma da
te zalede.“
Uplašio se. Još jednom, poslednjom snagom, pokušao je
da se podigne, otkotrljao se nekoliko koraka i zagrizao u
sneg od bola. Prišao mu je i nadneo se nad njim jedan lo­
vac, sa lukom i strelicom u ruci. Ah! pomisho je, ovaj će me
sad probiti. Prostrehće me, ovde, na ulici, u snegu, kao šu-
gavog, iznemoglog, suvišnog i nepotrebnog psa. Dovršiće
me, evo, skloniti sa staze, baciti u jendek i duboki sneg.
„Upomoć! Upomoć! Spašavajte, spasavajte ljudi! Ja sam ge­
neralni direktor. Vaš sam, ovdašnji, čovek, zaboga, a ne
pas.“
To je hteo da vikne. Iza svega glasa. Ah mu se od straha
grlo steglo i na usta izišlo samo neko pseće zavijanje i ski-
čanje. A izbuljenim, razrogačenim očima prekhnjao je: Ne!
Ne! Ne! Ali se čovek i dalje preteći, nadnosio. Zatvorio je
oči da bar ne bi video kako ga ubija i probada vrh oštre
strelice. Osetio je kako ga nešto podiže od zemlje, kako se
penje uvis, bez težine, kao da je već mrtav, a duša mu, oslo­
bođena tela, uzdiže se ka modrome nebu. Najzad, mislio je,
nije ni tako strašno umreti! Smrt je neka divna vrsta potpu­
nog zaborava, najlepšeg, svemoćnog zaborava jer, očigledno,
nije osetio ni silnu bol koju mora da mu je naneo lovac pro­
bijajući ga svojom strelicom. Otvorio je oči da bi video ka­
kav izgleda taj drugi svet u kome se našao. Raj ih pakao?
pitao se, i gotovo poželeo ovo drugo, toplije mesto.
Ah, prvo što je i ovde video bih su sneg i led. Znači nije
vredelo ni umreti. I na drugom svetu, očigledno, vladalo je
ledeno doba. Zatim je iznad sebe spazio nečije krupne, de­
 139

bele i crne, đavolje, Luciferove izvesno, dlake i bodlje. Ose-

tio je u nosiocima medveđi miris i dlakav dodir, od koga je
morao da kine, ma koliko da je pokušavao da se od tog uzi
drži, kao od nečeg nepristojnog i nepriličnog pri prvom sut
sretu sa drugim svetom, pa ma i đavolskim.
,,E, moj brate, mnogo si se zapustio!“ čuo je prekomi,
rapavi glas Luciferov. „Mnogo si omlitaveo, udebljao i opu­
stio se. Ne bih dao za tebe ni pet para.“
„Dobro, najzad mislio je. Ko zna, možda tim bolje po
mene, mada bih se na paklenoj vatri verovatno dobro ogre-
jao. I, priznajem, ne bih se žalio, ni kukao, ma koliko me to
bolelo i peklo, samo kad bi bilo čestito toplo i dovoljno
vruće. Ali, ako baš ne vredim ni pet para, šta mi onda osta­
je do da potražim hladni i čestiti raj. Tamo i inače više cene
one niže, siromašnije, bez pet kršenih para.“
„Ne“, nastavio je Lucifer, „ne bih te ni dana trpeo u svo­
me čoporu. Šta si po zanimanju?“
„Generalni direktor!“ rekao je „Generalni direktor Di­
rekcije za opšti promet.“ Setio se da na nebu, pa ni u paklu,
ne vredi lagati, jer sa neba se i onako sve vidi, a laži su po­
tekle baš iz pakla i tamo ih odlično poznaju kao domaće do­
bro i sopstveni, kućni proizvod. „Bivši“, dodao je zato.
„Bivši direktor, bivše Direkcije.“
„Vidi?“ začudio se „Kako ti je ime?“
„Plećaš. Stojan — Stole Plećaš.“
„Ma neće biti? Ko bi to rekao? Nikad te ne bih poznao.
Dok si bio direktor, izgledao si mnogo viši i krupniji. Kao
da sam ja, siroma đavo, tebe gledao odozdo.“
„Pa dobro“, usudio se da upita i širom otvori oči. „Pa do­
bro, oprostite, ali ko ste vi onda?“ Izgledalo mu je ipak
odviše da ga je Lucifer poznavao i da mu je on, Plećaš, čak
mogao biti i direktor. „Jeste da sam tada bio neki bog“, raču­
nao je, ,,a i direkcija se bavila raznim đavolskim poslovima.
Pa ipak, što je mnogo, mnogo je.“
„Ja? Pa zar me ne poznajete, druže direktore? Vaš ložač
iz podruma direkcije. Marković.“
„Tako! Taj je, istina, uvek bio cm i nagaravljen, baš kao
Lucifer. Pa ipak, ko bi rekao? Eto, nikad se ne zna sa kime
čovek ima posla.“
Stojao je sad prislonjen uz bivši električni stub. Ulica je
bila njegova, zemaljska; ni pola koraka od njega isprečio se
golemi, ogromno porasli, ložač Milan u šubari i medveđoj
bundi koja ga je činila još krupnijim. Pridržavao ga je za ra­
mena, a, onda se izmakao, i on odmah, bolno, u levoj nozi
oseti sopstvenu, vraćenu, zemaljsku težinu. I bi mu sad go­
tovo krivo što je tako.
„Vidi, vidi! Ko bi rekao?“ čudio se lovac mereći ga izda­
leka. „Šta se učini za svega šest meseci! Još koliko juče
140

izgledali ste mi celo brdo, a eto na šta ste se sad sveli!“

Krenuo je, onako krupan i težak, valjajući se niz ulicu.
On, bivši generalni direktor, naslonjen na stub iza sebe, po­
put prosjaka, bogalja ili pijanca, nije smeo da se makne i sa­
mo je jauknuo za njime.
„Sačekajte, sačekajte, molim vas! Pomozite mi da odem
do svoga prijatelja Krekića. A možda bih i vama mogao biti
od koristi u čoporu; ako ništa drugo, mogao bih vam čuvati
pse. Nisam ja baš tako slab, ni mali. Izgledam vam sad ta­
kav samo zato što sam ostao bez titule i položaja.“
Ali ni on nije hteo da čeka. , U redu, u redu! Videćemo,
pokušaćemo možda. Javite mi se sutra ili prekosutra!“ rekao
je i bacio mu štap. „Poslužite se ovim!“ dodao je i otišao za
svojim poslom, trčeći za velikim, natovarenim, lovačkim
sankama. „Hej! Hej!“ čulo se kako podstiče pse i pucketa
bičem.
 8
Šepajući, oslanjajući se na štap, krijući lice od prolaznika,
uspeo je negde predveče da se dokopa Skopske ulice. Ovde,
u odmaklo doba, kad se svako žurio da se nađe pod sop-
stvenim krovom, sve je već bilo pusto. Oni koji su išli na
Sajmište sa pozivnicama u rukama odavno su stigli na svoja
odredišta. Pozivari su razneli pozive za sutra, lovci su sa
svojim čoporima večeravali, spremali oružje i opremu za su­
trašnji lov, i legali uz svoja ognjišta, umotam u krzna. Nije
više bilo večernjih sedeljki i zabava; legalo se i usred varoši
po seoski, sa prvim mrakom, i ustajalo sa osvitom dana.
Sve je bilo mrtvo. Na kućama ni vrpce dima, ni znaka
svetlosti. Ni zvuka, ni glasa u večitoj tišini. Ali, baš kad je
izbio na ugao Skopske ulice, odjeknuo je onaj već poznati,
otegnuti krik koji je dopirao ko zna otkud, možda pravo sa
Sevemog pola. Onaj naročiti, zavijajući urlik od koga se le­
dila u ¿lama ljudska krv; ono vučje zavijanje koje je po­
činjalo sa mrakom i trajalo cele noći sve do same zore. A
evo, od neko doba, urlik se javljao sve ranije, još za dana,
sve se više približavao, oglašavao iz većeg broja grla i sa više
strana. Odasvuda. Noću se krik već provlačio ulicama,
šunjao oko usamljenih kuća, penjao se na prozore i noktima
grebao na vratima. I tajanstveni, hladni plamičci, čudni pa­
rovi kresnica, poigravali su u polarnoj noći uz tu sevemu,
ledenu muziku zavijanja i urlika.
Osvrnuo se. Činilo mu se da se neke niske, brze senke
privlače iza njegovih leđa, prilaze mu i izmiču se kad se
okrene i mahne svojim štapom. Požurio je i došlo mu je da i
sam počne da viče i urla da bi nadjačao ove krikove i oslo­
bodio se samoće i straha. U jednom dvorištu sušile su se još
sveže i krvave kože, a jedan krupan čovek, koga u sumraku
nije više mogao poznati, sakupljao ih je u društvu sa dva
protegljasta dečaka i unosio u kuću. „Poješće ih inače ako
ih ne sklonimo“, rekao je dečacima. „Sve ih je više i sve su
drskiji. Eto se motaju uokolo i pre mraka.“ Zatim, ugledav­
ši čoveka koji se vukao ulicom, viknuo je: „Hej, požurite!
Nije dobro u ovo doba ići sam ulicama. Požurite, kažem, zar
ih ne čujete?“
Ali on je već i sam žurio koliko je mogao. Prešao je na
drugu stranu ulice, prokrao se pored ledene humke pod ko-
142

jom je sahranjen njegov automobil još onoga dana kad je

pao prvi sneg i počelo ledeno doba i nije mogao da odoli da
štapom ne začeprka oko njega. Pokazala su se zadnja vrata
automobila. Bio je lep nekada; velik i prostran, postavljen
kožom, sa mekim, udobnim sedištem. „Ćela soba!“ govorili
su njegovi gosti, prijatno se protežući u mirišljavim sedišti-
ma, dok bi ih vozio njime.
Najzad je napipao kapiju i zakucao na Krekićeva vrata.
Poduže i bez uspeha. Niko se nije odazivao, ali je on, svo­
jim već izoštrenim njuhom i sluhom, osećao da tu, iza tih
vrata, dišu još neka živa ljudska bića. Počeo je da udara iz
sve snage, kao da će ih razbiti. Nešto je zašuškalo i vrata se
odškrinuše. Bleda i unezverena, pojavila se na njima gospo­
đa Krekić. Iza njenih leđa virio je šiljati nos gospodina Kre-
kića.
„Šta ste hteli?“ pitala je.
„Ja sam, Plećaš, generalni direktor.“
„Bivši!“ dodao je piskavim glasom Krekić.
„Bio sam kod vaše rođake Dare“ , rekao je. „Nisam je
našao kod kuće. Bojim se da je sleđena.“
„Znamo. Pa šta je s tim? Šta se nas tiče šta je bilo sa njo­
me? Već odavno smo prekinuli sve veze. Mi smo, da znate,
prva, zaštićena kategorija.“
„Hteo sam da uđem. Vrata su bila zatvorena i nije mi
pošlo za rukom da ih otvorim. Potražio sam druga Babica.“
„Ni on nas ne interesuje. Hoće li, možda, da nam kažete
da je i on sleđen?“
■„Ne, otkud? On sastavlja spiskove i određuje kategorije.
Ah nije bio kod kuće. Ni u njegov stan nisam mogao da
uđem?“
„Vidi! Ko bi rekao! A što ga niste potražili kod Protića?
Možda je i on u istoj službi.“
„Bio sam i kod njega, ali ni tamo nisam uspeo da uđem.“
Zastao je i, spuštene glave, prikradajući se ka otvoru vrata,
dodao: „Nije hteo da me pusti. Kazao je da ima kod sebe
neku žensku posetu i zatvorio mi pred nosom vrata.“
Ništa nisu odgovorili. Pretvarali su se da su prečuli, mada
ih je moralo zanimati, a gospođa Krekić je još više pritvorila
vrata. Sad su im otud, iznutra, virili samo nosevi.
„A ko vas tera da idete od kuće do kuće? Ko je video da
se takve stvari čine sada, u ovo ledeno doba“, pitala je ona.
„Pa šta ste tražili kod Protića? I zašto uvek svuda želite
da uđete?“ pitao je Krekić iza leđa svoje žene.
„Tako nizbogčega“, slagao je. „Naprosto, odavno se nismo
videli. Drugarskog razgovora radi. O savremenoj poeziji i mo­
dernom slikarstvu, na primer. A on, molim vas, baš to da mi
uradi. Ispred nosa.“
Trudio se da govori što prirodnije i slobodnije, ćaskajući,
 143

kao pre pola godine kad je sedeo kod njih na sofi, ali je
osetio da mu glas podrhtava, izdaj ući mu uzbuđenje, i đa i
oni primećuju da ih laže. I već su, za svaki slučaj, pritvarali
vrata još za nekoliko milimetara i sad je video samo kako
im oči svetlucaju u mraku. Primicao je polako zdravu, desnu
nogu, i priznao:
„Potrebno mi je da negde prenoćim. Ne mogu više kod
svoje kuće. Ostavili su mi danas poziv. Došli su da me traže.
Hteo sam samo ovu jednu noć da se sklonim kod nekog pri-!
jatelja. Samo dok se nekako snađem.“
Vrata su samo škripnula, zatvarajući se opet za neki mili­
metar. I čulo se jedno muklo „Tako!“ iza leđa gospođe Kre-
kić.
„Verujte!“ rekao je, moleći i preklinjući žalostivim gla­
som, i pomerio se napred, ka vratima. „Ništa ne mogu imati
protiv mene. Ipak sam ja bio na položaju generalnog direk­
tora; nemogućno je, dakle, da tako naprasno, prekonoć, po­
stanem nepotreban i suvišan. Sve je to, uveren sam, neka za­
buna. Samo da mi je da se noćas negde sklonim, a sutra bi
se sve već objasnilo i uredilo.“
Hteo je da uđe. Želeo je svakako da uđe. Morao je da
uđe; ovo je bila poslednja prilika. Govoreći, primicao se mi­
limetar po milimetar i kao nenamerno pružio napred štap da
bi ga u zgodnom trenutku stavio između vrata i vratnica. Ali
i pre no što je izgovorio poslednju reč, vrata su se sasvim
zatvorila. Bez reči opomene. Isprečila su se pred njim lede­
na i nema.
Udario je po njima nekoliko puta iz sve snage. Ali ni tada
nisu odgovorila. Ni zvuka nisu pustila pod udarcem, kao da
pozadi njih i nije bilo više nikakve šupljine. Kao da je sav
prostor iza njih već bio ispunjen ledom.
„1 vas će slediti!“ viknuo je zlogukim proročkim glasom.
„1 vi ste suvišni. Nepotrebni. I uvek ste takvi bili. Od samog
početka. Ledeno doba naišlo je zbog vas, da i vi svoj pravi
trag pokažete. Da se svi uvere koliko su vam duše i srca
ogrezli u led. Ah, doći će i na vas red. Već sutra će i po vas
poslati službenika da vas pozove na Sajmište. Ja ću se noćas
smrznuti na ulici i vuci će me rastrgnuti do zore. Ali ni vi
nećete mnogo duže! Sta vam vredi što ćete živeti možda ne­
koliko sati više od mene? Sta vam to vredi!“
Otišao je, šepajući i posrćući. Krenuo je po snegu bivše
bašte, preko ledom pokrivenih leja i cvetnjaka. Ali su ga
Krekići dobro čuli i iza zatvorenih vrata. Stojali su pritešnje-
ni u onom malom prostoru izneđu vrata i ledenog zida koji
je ispunio gotovo i poslednji metar poslednje sobe i isterao
ih u hodnik kuće. A Krekić nije mogao da se uzdrži da
zlobno ne vikne za njim kroz zatvorena vrata: „Nekoliko sa­
ti duže! Nije to ni tako malo. Ni beznačajno. Najzad, ako
144

bismo tako na to gledali, bilo bi nam svejedno da li nekolik

ko sati, meseci ili godina. Glavno je: svi se trudimo da živi­
mo što duže.“
Hromi, odlazeći čovek, samo je odmahnuo rukom. Njemu
više nije bilo stalo ni do tih nekoliko časova. Nije više imao
volje da se bori. Urlici i zavijanje čuli su se sasvim blizu, a u
tami večeri, na svetlosti meseca koji je izronio bledožut, go­
lem i podbuo kao lice utopljenika, jasno je video kako vitki,
hitri vukovi kao senke nemirnih duša poskakuju, privlače se
i već poigravaju oko njega.
 fi

9
Prvi krici čuli su se još odavno, za vedrih noći, kad bi mesec
izgrejao i utišala se buka grada. Stanovnici gradske periferi­
je čuljili su uši i zastajali, osluškujući, kad bi, napuštajući
kavansko društvo, odlazili kućama ili rano izjutra, prc svi­
tanja, ustajali i izlazili u dvorišta da bi se umili i spremili na
posao.
Bio je to isprva jedva čujan, dalek urlik.* Nešto kao krik
ćuka u gluvoj noći ili jauk deteta negde daleko u neomeđe­
nom prostoru. Vetar bi krenuo od severa, donoseći snežnu
prašinu sa polja i u njoj utkan ovaj tajanstveni odlomak ni­
čijeg vapaja. Ništa u njemu nije bilo neobično ni strašno, pa
ipak, su se od njega ljudi trzali, ostavljali posao i osluškivali.
Hvatala ih je neka neodređena muka, kao od zla koje oseća-
mo da se približava, a nemamo sredstava, snage, ni
volje da se od njega branimo, i sa nemim uzdahom sklanjali
su se u kuće, nikom ne govoreći šta su čuli, ništa ne kazu­
jući šta su osetili. „Vukodlaci, čume i more“, šaputale su
babe gatare krsteći se, a druge, bolećivije, tvrdile su da ta­
mo daleko neko živo biće cvili u procepu. Možda neki zalu­
tali putnik uzalud zaziva pomoć, pitale su se žene sprema­
jući svojoj čeljadi večeru, ili se to zaista neka duša u tome
trenutku rastavlja od tela. „Sever!“ kazivali su tvrdo j škrto
ljudi, onako kako to oni čine kad, stežući srce, govore o ne­
koj krupnoj nesreći, i nije se tačno znalo na šta pri tome
misle; na studen i led, na sneg i severni vetar, ili na krike
koje je ovaj donosio u svojim hladnim nedrima. Jedino su
još deca bila mirna. Spavala su u svojim krevetima, zaru-
menjenih obraza, ništa ne sluteći. I ponekad se samo trzala
kroza san, dok su na njima počivali zabrinuti pogledi rodi­
telja.
Čudno, zaista. Nešto se približavalo, pojačavalo i učesta-
valo, a niko o tome nije govorio jasno, nijedna reč nije o
tome rečena sa zvanične strane, niti se o tome pisalo u
štampi. Ljudi su se prema ovoj pojavi držali kao srodnici i
prijatelji prema bolesniku na kome se postepeno, ali sve
izrazitije, primećuju znaci neke kobne bolesti i, mada joj
već svi jasno vide pečate, niko neće da je pomene, držeći se
primitivnog verovanja da se nepominjanjem nešto može
sprečiti i otkloniti. Ali, kao i tvrdokorne bolesti koje lekari,
146

a-ni plemenski vrači bajanjem ne mogu da odagnaju, tako ni

ovi krici ćutanjem i prećutkivanjem nisu mogli biti zataškani.
Tajanstveni noćni glasovi sve su se manje mogli kriti. Uveče,
čim bi se smrklo, kao znak sirene odjeknuo bi prvi, usamlje­
ni urlik put neba. I kao da je njima vođa nekih noćnih de­
mona objavljivao svoj proglas i preuzimanje komande nad
noći, nad poljima, ulicama i svim slobodnim prostorom, sve
živo odmah se sklanjalo među četiri zatvorena zida.
Pa i tu se niko više nije osećao sasvim siguran. Neprijatni
zov severa bio je sa njima i tu, u sobi. Izgledalo je da se od
njega tresu prozori, podrhtava svetlost žiška i povija plamen
na ognjištu. A noć, noć je postala budna: za prezanje, vre-
banje, strepnju i požarčenje a ne za odmor i zaklon od ne­
volja i neprilika dana. I ljudi su bdeli noću kao i ostalo zve-
rinje.
Legalo se bliže vatri, dok je vatri još bilo. Sedelo se po­
red prozora i buljilo u noć, kao iz zverinje jazbine. Napolju
je vladao polarni mrak, vetar je nosio u kovitlac sneg, gra­
deći snežne prilike golemih zveri: medvede, mamute, bizone
i irvase i opet ih rastakao. Ali, ispod svakog njegovog daha
kao da se krio par svetlih očiju i onaj krik koji se spajao u
jedan jedini urlik studene polarne noći.
S vremena na vreme, bez traga i glasa, nestao bi neki čo-
vek. Izišao bi u dvorište da bi iz ostave doneo još neko par­
če drveta i ne bi se više vratio. Iščezao bi tako u noći, kao
bačen u duboku, tamnu vodu, i ništa od njega ne bi ostalo;
čak ni tragovi u snegu. I njih bi zameo vetar do jutra. Govo­
rilo se: pojela ga pomrčina i izjela ga čuma. I tako dalje.
Jednoga dana, negde iza podne, njuškajući radoznalo na
sve strane, prošao je preko Terazija par belih medveda i pre
no što se iko snašao, nestali su u ulicama iznad Slavije. A
tek što se prvo zaprepašćenje sleglo, gradom je u punome
trku projurio, frkćući na široke nozdrve i podižući snežnu
prašinu, mali čopor bizona za koje se verovalo da su već
odavno izumrli u Evropi i sačuvali se još samo u ponekim
zoološkim vrtovima. Već su'tradan viđen je na zaleđenoj
obali Save par foka, a istog dana predveče, dostojanstveno i
sporo gazeći prošao je putem prema Slaviji i jedan stari, be­
zubi mamut, olinjao od dugih godina provedenih pod arktičkim
ledom. Pokazalo se posle da se radilo o životinjama pobeglim
iz zoološkog vrta, i svet se za nekoliko dana umirio, ali je onda
noću opet nestalo nekoliko ljudi koji su neoprezno i u nedoba
izašli iz svojih kuća. Jedna žena klela se da je videla kako joj
je muža dograbila oko pasa neka bela, sasvim ljudska prilika.
Podigla ga je od zemlje kao da ga uzima u naručje i odnela sa so­
bom, a sutradan, u dvorištu, udovica je našla tragove nekih go­
lemih stopala koja su zaista ličila na ljudska. Tajanstvena bela
prilika viđena je zatim i u drugim delovima grada. Tragovi su
 147

nalaženi docnije u raznim napuštenim gradskim prostorijama.

Iz bivših-bioskopskih i pozorišnih sala, radnji i magacina, odno­
sila je neke potpuno nepotrebne i beskorisne stvari: telefone,
radio-aparate, televizore, ventilatore i usisivače, verovatno
radoznala da vidi šta bi to moglo biti i čemu bi to trebalo da
služi, a onda, pošto bi zadovoljila svoju radoznalost, osta­
vljala je i razbacila sve te stvarčice po ulicama i dvorištima
gde su ih sutradan nalazili začuđeni građani.
„Jeti!“ govorilo se. „Snežni čovek!“ Najzad, posle; tolikih
raspri dokazano je njegovo postojanje. Čovek ledenog, do­
ba, koji se iz zadimljene, smradne, okužene, bučne atmosfe­
re civilizacije sklonio u mir, svežinu i čistoću planinskih vr­
hova: Altaja, Pamira i Himalaja i tamo živeo, kloneći se lju­
di, i samo s vremena na vreme plašeći planinare i budističke
sveštenike, sad je, ohrabren snegom i ledom ledenog doba,
napustio svoja stara skloništa i sišao u gradove. Ono što lju­
dima, nenaviklim na studen i led danas smeta, to njemu pri­
ja, i ne treba se čuditi ako on opet bude zavladao svetom,
smenjujući staru ljudsku rasu koja, izopačena i izrođena,
odvikla da se bori za svoj opstanak, ne ume i ne može da se
snađe i prilagodi novom dobu.
Svega toga je bilo i sve se to zaista dešavalo. A od nekog
vremena nešto je noću strugalo na vratima ljudskih staništa.
Čulo se kako lakim i hitrim psećim trkom obigrava oko
kuća, dahće, kevće i njuška. Žuti parovi očiju prošarali su
noć; unezvereni, promrzli ljudski rod drhtao je u svojim
bednim jazbinama. I baš tada, kad se posle dugog mraka iz­
nad opustelih, napuštenih kuća pojavio go i bled mesec, od­
nekud ozdo, od sleđene Save i Dunava, dolazeći verovatno
iz snegom pokrivene ravnice, peo se strmim ulicama krupan
suri vuk. Izišao je do nasred praznih Terazija i popeo se na
snežnu gomilu. Stao je tu, podigao golemu, moćnu glavu i
otvorio laloke. Pokazao je velike, bele očnjake i protegao
se. Podigao je njušku ka mesecu i iz nje je izišlo neko bolno
cviljenje, i odmah zatim, na širom razjapljene čeljusti, pustio
je iz grudi i grla mržnjom i krvlju natopljen, besan, osvajač­
ki, pobednički krik i urlik. Sačekao je tako, propet na pre­
dnje noge, i oglasio se još tri puta, a onda lajući i zavijajući,
ozvali su mu se vuci sa svih strana. Iz svih ulica i prilaza koji
se tu sustiču počeli su da kuljaju čopori kao da kreću na po-
slednji, odlučujući juriš. Eto, već su prvi izlazili na Terazije
i, plazeći duge crvene jezike, jurili ka vođi čopora. Siva tela
preplavila su ceo trg i na krikove vuka predvodnika odgova­
rali su ostali svojim urlicima. Držao se zbor i sud pobednika
nad opsedanom, pokorenom varoši, i ono malo nesleđenih
ljudi umiralo je od straha u svojim skrovištima.
 10
Nije više znao kud da krene. Nije imao gde, ni kome da
ode. Bilo je dockan, kasno da se sada vraća svojoj kući da
bi sa vrata skinuo pozivnicu i uputio se dobrovoljno na Saj­
mište, predstavio se i rekao: „Došao sam! Izvolite! Radite
sa mnom šta hoćete. Znam da sam nepotreban i suvišan, sa­
da, za sva vremena, za sva doba i za svagda!“ Ne, tamo sada
nikog ne bi našao — i za taj posao potrebno je čekati u re­
du i voditi računa o radnom vremenu — a teško je verovati
da bi dotle i mogao stići. Kraj njegovih nogu, gotovo češući
se o njega, provlačile su se sive senke, i u pomrčini bleskali
su beli očnjaci.
Stao je, ne znajući na koju bi stranu. Neko ga je zovnuo
tiho, jedva čujno šanuo njegovd ime, i ne bi se ni pokrenuo
— činilo mu se da je to on sam sebe poslednji put pomenuo
— da ga nečija ruka nije takla po ramenu. Nečiji laki, ne- ;
stvarni prsti lako su ga dohvatili. „U redu!“ rekao je. „Spre- ;
man sam. Neću se opirati“ , i okrenuo se polako, a nepoznati
se izmakao i mahao mu tankom rukom kao pramenom ma­
gle. „Ovamo! Ovamo!“ zvao ga je. „Brzo! Brzo!“ I nestao
negde u pomrčini i snegu, kao da je u nju utonuo. „Ovamo,
Stole! Ovamo! Požuri, Plećašu!“ čulo se još otud, kao šapat
iz groba. Iz njegovog, sopstvenog, ledenog groba.
Od varoši dopro je strašan krik. Dug urlik kakav još nije čuo.
Trajao je, i, zavijajući se i uvijajući, obrtao se oko sebe kao
zvuk metalne sirene. Odgovorili su mu drugi urlici, sa svih
strana, a gusta struja sivih tela samo je promicala, tekla
pored njegovih nogu kao živa reka.
Poveo se, zateturao, kao da ga je krik pogodio posred
grudi. Nešto ga je gadno zaklalo za nogu, otcepilo mu ko­
mad nogavice i mesa. Kriknuo je i on, očajno, vučji, zatetu­
rao se još jednom, i padajući u tu reku sivih tela, predavao ■
joj se, očekujući već bez strepnje novi ujed u grlo. ,,U redu!
Uzmite me. Uzmite me bar vi. Bar nekom da budem od ko- \
risti!“ govorio je priklanjajući im se, osećajući u nozdrvama
već divlji, opori i nakiseli miris vučjeg krzna i kože.
„Sagni se! Čuvaj glavu!“ viknuo mu je neko na uvo i baš
u tom trenutku udario je čelom iz sve snage o nešto tamno,i
crno i tvrdo. „To je! To je, dakle. To je ta tama koja nas i
odnosi!“ pomislio je i zatvorio oči.
 149

Ali nije bila. Izgleda, još nije bila. Ležao je. Ležao na ne­
čem mekom i toplom, na nečem prisnom i prijatnom. Ah, je
li to raka? Ili oblak na kome se njišu duše na drugom svetu?
Ah ne, nije to bilo, jer, to na čemu je ležao šaputalo mu je
nekim blagim, umirujućim glasom: „Ne boj se. Ne plaši se.
Ja sam. Ja sam, Plećašu!“ Nečija meka, topla ruka polako je
prelazila preko njegovog lica i petljala oko njegovih bolnih,
izubijanih i izujedanih nogu.
„Uh, što su te gadno udesili!“ mrmljao je dubok, topao
ljudski glas i čulo se kako čovek čepa neke krpe i zatim mu
njima uvija noge. „Ah, te beštije, ti pobesneli vuci ledenog
doba!“
,,Ko si ti?“ pitao je, pošto je došao k sebi i uzalud poku­
šavao da pronikne mrak oko sebe. Čovek ga je zvao ime­
nom; mora da ga je poznavao.
„Tomić!“ rekao je. „Pavle Tomić.“
Nije se začudio. Nimalo. Činilo mu se sasvim prirodno što
se baš on našao ovde, sa njime. Jer, najzad, davnašnji su
drugovi, i ko bi drugi i mogao biti. Ko bi ga drugi mogao
prihvatiti i viđati mu rane? Ne, nikog drugog nije ni mogao
da se seti. Pa ipak je upitao:
„Nismo smrznuti? Ni suvišni?“
„Ne, Stole. Nismo još. I nećemo ni biti.“
„Pa gde smo onda? Nisu nas valjda obojicu pojeli?“
„Ne, nisu nas još pojeli. Kod mene smo. U iglou. U mom
iglou, Stole.“
,,U iglou? Gde si to rekao da smo, Tomiću?“
,,U eskimskoj kući. U tvojim kolima koja je pokrio led.
Čuješ li? Čuješ li ih kako napolju urlaju, grebu i trče?“
Zaista, i ovde, dole, pod ledenim pokrovom, čulo se kako
im šape u trku udaraju i stražu po ledu, jednako promičući,
tekući kao reka. Negde gore, iznad njih, mešali su se krikovi
i urlici kojima su čopori oglašavali pobedu i predstojeću po-
bedničku gozbu.
„Imao sam, sećaš se, loš, vlažan stan. Sasvim loš, po­
drumski stan. Ah me je i otud isterao led. Setio sam se tvo­
jih zatrpanih kola, prokopao sam do njih prolaz i video da
je unutra, pod snegom, mnogo toplije i prijatnije nego na­
polju. Eskimi su imali pravo! A ovaj iglo, ovde, čak je i po­
stavljen kožom, ima krov, prozore i vrata. Samo je osve-
tljenje u kvaru. Jesi li se malo oporavio? Da li ti je sada
bolje?“
„Bolje mi je. Ovde nas valjda neće pronaći?“
„Vuci? Ne, ne mogu ovamo da uđu“ .
„Pozivari. Mene su jutros već tražili. Kao suvišnog i ne­
potrebnog“
„Ne, neće ni oni. Čuješ li šta se gore dešava? Sutra ni po-
zivara više neće biti.“
150

„A noćas? Zar se noćas nećemo ovde smrznuti i nas dvo­

jica?“
„Nećemo! Grejaćemo jedan drugoga. Sopstvenim dahom.
Duboko, iz grudi i punoga srca. Dođi bliže, da te zagrlim.“
I učinio je to. Privukao ga je, pritegao uza se i zagrlio.
Rukom mu je dohvatio promrzle, sleđene šake, prineo ih li­
cu i duvao u njih svoj topli dah. Osetio je kako mu se od
toga prsti zagrevaju i svuda, svuda mu biva toplije. Toplije i
svetlije oko srca. Pružio je i on ruku i prigrlio, privukao sebi
druga.
Gore, iznad njih, besnela je oluja. Zviždao je sevemi ve-
tar podižući sneg u kovitlac. Sa njegovim zviždukom mešali
su se besni urlici vukova koji su negde iznad njihovih glava
igrah na snegu svoje krvavo, gozbeno kolo. Stezao je polar­
ni, ledenodopski mraz; pucale su od njega i gasile se i same
zvezde na nebu, a njih dvojica, dole u njihovom skloništu,
zagrljeni, prsa uz prsa, glavu uz glavu, duvali su jedan dru­
gom u šake i, drhteći još od strave i studeni, grejali se tako
braneći jedan drugoga od mraza i leda
 Man is the sun o f the w orld; more than the real sun. The fire o f his
wonderful heart is the only light, and heat worth gauge o r measure.
Where he is, are the tropics; where he is not, the ice-world 1

JOHN RUSKIN

Čovek je sunce sveta; više no pravo sunce. Plamen njegovog div­

nog srca jedina je svetlost i toplota vredna da bude procenjena Hi
izmerena. Tamo gde je on, to su tropi; gde ga nema, svet leda.

DŽON RASKIN
 ■ .

<i0m
 Nov zamah vetra udario je po staklima. Zatim još jedan.
Pod njegovim pritiskom popustila su krila prozora. Rasklo-
pila su se i raširila pre no što su stigli da ih prihvate. Studeni
vetar sa snegom krenuo je po sobi i svu je začas ispunio go­
lemim, snežnim pahuljicama.
Bili su to listovi hartije i akta koja je podigao ka tavanici
i sad ih, kao snegom, zasipao njima. Poleteli su obojica, u
isti mah, prihvatili krila, zaklopili ih i, iznenađeni, pritisli ih
telima da ne bi popustila. Zatim, kad se soba smirila, počeli
su da sakupljaju listove, tražeći ih po uglovima, skidajući ih
sa nameštaja i, pužući na kolenima, podizali ih sa poda.
Udarali su se gotovo glavama i našli se jedan prema drugom
toliko blizu da su se dodirivali tophm dahovima. Tomić je
sakupljene listove ostavio na sto i krenuo da iziđe.
„Pa ne možeš tako“, rekao je generalni, dohvatio ga za
rame i priveo opet fotelji. „Sedi“, rekao je. „Sačekaj malo.
Nećeš valjda po ovakvom nevremenu“ .
„Proći će. Ne može to dugo. A već sam te ionako isuviše
zadržao. Imaš konferenciju!“
„Ah!“ odmahnuo je rukom. „Nije tako važna. Ima ih io­
nako svakoga dana po nekoliko. A mi, koliko ima da se če­
stito nismo videli i kako valja porazgovarali. Deset godina
sigurno?“
Seli su obojica u fotelje i generalni je pružio kutiju sa ci­
garetama. „Izvoli!“ ponudio je. „Čekaj, da poručim i nešto
toplo. Čaj ih kafu? Da se malo zagrejemo.“ Otišao je do te­
lefona i zazvonio sekretarici. „Pa, šta kažeš, nemaš dobar
stan. Ne znam samo zašto se ranije nisi setio da me potražiš.
Lakše bih ti pomogao. Ali, možda bismo mogli zajedno. Mož­
da bismo mogli da to nekako uredimo. Meni je stan ionako od­
više velik. Čekaj, čekaj, da o tome razmislimo i porazgovaramo.
Istina, podalje je od varoši i prohladan je zimi, ali, šta misliš?“
„Ma ne, ostavi molim te! U stvari, ja sam se predomislio.
Kad pravo razmislim, vidim da si ti bio u pravu. Nije nam ni
tako loše u tom stanu. Soba je prostrana i zimi vrlo topla.
Priznajem, malo nam je zasenila oči kuća prekoputa. Ali,
šta bismo mi sa njom tolikom?“
„Pa, kako ti odlučiš. Ja ti u svako doba stojim na raspola­
ganju. I nemoj, molim te, da se ustručavaš. Ni da se prija­
154

vljuješ preko sekretarice. Najzad, drugovi smo. Stari smo

drugovi, a to baš i nije tako malo, ni beznačajno u ovo naše
hladno doba. U ovo naše ledeno doba! Zar ne?“
„Ledeno doba?“ začudio se gost, a u sobi je naglo posta­
jalo svetlije. Sunce se probilo kroz oblak i rascepilo ga će­
lom dužinom. Na krovovima, na žicama, na ulicama i stakli­
ma prozora, topeći se već, svetlucala je tanka, bela pokorica
snežnih kristala. „Vidiš“, rekao je, „prošlo je već. Znao sam
da ne može dugo potrajati. Eto, sad je zaista vreme da kre-j
nem. E, pa zdravo!“ pružio je ruku.
Generalni mu je zadržao šaku malo duže u svojoj. Bila je
zaista topla i pomalo vlažna. Od daha kojim ju je maločas
grejao, mislio je, gledajući kroz prozor.
„Da“ , potvrdio je. ,,Ko bi to rekao? Otoplilo je!“
A snega je zaista naglo nestajalo. Istopio se. Svet je rado­
sno i žurno grabio ulicama, podižući pogled ka modrom,
svetlom i svežem nebu. Oprani trotoari bleštali su kao mor­
ska obala koju su maločas pokvasili talasi. Proletnje sunce
izmamilo je jednu mačku na susednu terasu, i mačka je svo­
jim dugim, toplim jezikom sakupljala blistave, biserne kapi
istopljenog snega što su se nahvatale i nanizale na šipkama
ograde.
 V

Mais ou sont les neiges d ’antan?

FRANÇOIS VILLON

Ali gde su lanjski snegovi?

FRANSOA VIJON
 Jedno novo ledeno doba, nenajavljeno
i isprva neprepoznato, nastupa usred jednog
običnog, našeg, proleća .,
Ljudi i njihove lične i društvene vrednosti
nalaze se iznenada u tom ledenom iskušenju,
koje pomera sve uobičajene parametre
Evo okvira u kojem Erih Koš
razvija radnju svog satiričnog romana
u kojem je prvi put, majstorskom rukom,
usmerio svoju umetnost u domen jedne
specifično shvaćene naučne fantastike.