Džulian Asanž

KAD JE GOOGLE SREO WIKILEAKS

Preveli: Uroš Balov, Zvezdana Crnogorac

ALBION BOOKS
Naslov originala: Julian Assange, When Google Met WikiLeaks
Published by OR Books, New York, 2014

Copyright 2014 Julian Assange

Izdavač: Albion Books Beograd, 2014

Za izdavača: Ivanka Vukobratović
Prevod: Uroš Balov i Zvezdana Crnogorac
Lektor: Ana Roland
Grafički urednik: Branislava Marjanović
Štampa: Topalović, Valjevo
Tiraž: 1.000
ISBN 978-86-89237-14-6

Translation copyright © za srpski jezik, 2014 Albion Books

Digitalno izdanje Priredio: Aleksandar Đurić
Napomene priređivača

Knjiga je digitalizovana OCR tehnologijom. Trudio sam se da ispravim sve greške i nadam se da sam u
tome uspeo.

Delo obiluje jako velikim brojem fus nota koje OCR tehnologija nije dobro prepoznala. S obzirom na to,
kao i na činjenicu da fus note sadrže veliki broj poveznica ka stranicama na internetu koje ne smeju biti
pogrešno prepoznate jer se greškama gubi svhra čitavih fus nota, odlučio sam da uz fus note srpskog
prevoda naknadno ubacim fus note originalnog digitalnog izdanja gde će sve poveznice i naslovi tekstova
biti tačni.

Sve fus note su radi lakše čitljivosti izdvojene iz teksta i spuštene na kraju knjige.

Stranice digitalnog izdanja ne prate štampano izdanje zbog jako malog formata knjige.
Sadržaj
Napomene priređivača ...............................................................................................................................3
S ONE STRANE DOBRA I ”NE BUDI ZAO” .................................................................................................6
Banalnost SLOGANA ”NE BUDI ZAO” ..................................................................................................21
00 ONIH KOJI VIDE, 00 ONIH KOJI DELAJU ...............................................................................24
IMENOVANJE STVARI ......................................................................................................................29
KOMUNIKACIJA U REVOLUCIONARNOM TRENUTKU ..........................................................38
CENZURA JE UVEK RAZLOG ZA SLAVLJE ................................................................................41
TAJNOST JE KRIMINOGENA ..........................................................................................................46
PREDAH .................................................................................................................................................54
NIJE LAKO PRAVITI WIKILEAKS .................................................................................................56
TOTALNO IZDAVAŠTVO ..................................................................................................................60
PROCES JE IGRA U ZAVRŠNICI .....................................................................................................67
OSLOBODI NAS OD ”NE BUDI ZAO” ...........................................................................................71
Novo digitalno doba nakon Snoudena ..................................................................................................75
POZADINA SUKOBA SAD - WIKILEAKS ....................................................................................76
Istražna porota za WikiLeaks ...............................................................................................................76
Progon Čelzi Mening..............................................................................................................................77
Pozivi na ubistvo Džulijana Asanža i javno predstavljanje istražne jedinice za WikiLeaks ........78
Direktna cenzura ....................................................................................................................................78
Nadzor i subverzivna kampanja protiv Wikileaks-a ..........................................................................79
Finansijska cenzura: bankarska blokada ............................................................................................79
Zaplena elektronske arhive.......................................................................................................................80
Pretnja konkurenciji ..............................................................................................................................81
IZJAVE ZAHVALNOSTI .....................................................................................................................82
Fus note ....................................................................................................................................................83
Fus note originala ...................................................................................................................................121
Mojoj porodici, koju volim i koja mi mnogo nedostaje
S ONE STRANE DOBRA I ”NE BUDI ZAO”

Erik Šmit je uticajan čovek, čak i među onim moćnim ljudima koje sam neminovno sreo od
kada sam osnovao WikiLeaks. Sredinom maja 2011. godine sam bio u kućnom pritvoru u
ruralnom Norfoku, nekih tri sata kolima severoistočno od Londona. Napad na nas i ono što
radimo bio je u punom jeku i svaki izgubljeni trenutak mi je delovao kao večnost. Bilo je teško
privući mi pažnju. Ali kada mi je kolega Džozef Farel rekao da izvršni predsednik Gugla želi
sastanak sa mnom, obratio sam pažnju.

Na određeni način viši ešaloni Gugla su mi se činili daljim i mračnijim od hodnika Vašingtona.
Do tada smo se već godinama upuštali u borbu sa višim američkim zvaničnicima. Nije više
bilo nepoznanica u vezi sa njima. Međutim, centri moći koji rastu u Silikonskoj dolini su još bili
dobro skriveni, tako da sam iznenada postao svestan da sam dobio priliku da razumem i
utičem na kompaniju koja je postajala najuticajnija na svetu. Šmit je došao na čelo Gugla 2001.
godine, od kada je izgradio imperiju.’

Bio sam iznenađen što je breg došao Muhamedu. Međutim, prošlo je dosta vremena od trenutka
kada su Šmit i njegovi drugari bili i otišli, dok nisam shvatio ko me je zaista posetio.

Razlog koji su naveli za posetu bila je knjiga. Šmit je pisao jednu studiju, sa Diaredom Koenom,
direktorom Gugl Ideja, jedinice koju oni sami opisuju kao Gugl-ov interni ”misli/uradi trust”.
O Koenu sam znao vrlo malo u tom trenutku. Koen je, u stvari, 2010. godine došao u Gugl iz
američkog Stejt dipartmenta. Radio je za Stejt dipartment tokom vladavine dve američke
administracije i bio je jedan od onih ljudi sa idejama ”Y generacije” koji brzo govore, i koji je
na dvor doveden u ranim dvadesetim godinama iz sveta tinktenIc organizacija i instituta koji se
bave kreiranjem politika. Bio je viši savetnik državnim sekretarkama Rajs i Klinton. Tu, u
američkom ministarstvu spoljnih poslova, među onima koji su radili na planiranju politika,
dobio je nadimak ”Kondin party-starter”, jer je sve novine iz Silikonske doline uvodio u
američke političke krugove i pretvarao ih u prelepe retoričke zavrzlame poput ”Javne
diplomatije 2.0”.2 Na njegovoj stranici pomočnog osoblja Saveta za spoljne poslove navodi da
su njegove stručne oblasti ”terorizam, radikalizacija, uticaj tehnologija za povezivanje na
državništvo 21. veka,

Koen je bio taj koji je, još dok je bio u Stejt dipartmentu, poslao imejl direktoru Tvitera Džeku
Dorsiju, da zatraži odlaganje zakazanog servisiranja, da bi pomogao nerazvijenom ustanku u
Iranu 2009. godine.4 Njegova dokumentovana ljubav sa Guglom počela je iste te godine, kada
se, dok su zajedno istraživali rastureni Bagdad, nakon okupacije, sprijateljio sa Erikom Šmitom.
Samo nekoliko meseci kasnije, Šmit je Koenu napravio novi prirodni habitat u okviru samog
Gugla, time što je stvorio ”misli/uradi trust” sa sedištem u Njujorku, gde ga je postavio za
direktora. Time je nastao Gugl Ideje.

Kasnije te godine, njih dvojica su napisala tekst za ”Forin afers” žurnal Saveta za
spoljnopolitičke odnose, i u njemu nahvalila potencijal tehnologija Silikonske doline kao
instrumenta spoljne politike SAD.5 Opisujući nešto što su nazvali ”koalicija povezanih”6, Šmit
i Koen tvrde da Demokratske države koje su stvorile koalicije svojih vojski, imaju kapacitet da
urade isto sa svojim tehnologijama za povezivanje.... Oni nude novi način ostvarivanja dužnosti
zaštite gradana širom sveta [staviti naglasak.1.7
U okviru istog teksta oni tvrde da ”ovu tehnologiju u najvećoj meri obezbeđuje privatni sektor”.

U februaru 2011, manje od dva meseca nakon što je taj članak objavljen, egipatski predsednik
Hosni Mubarak je bio zbačen sa vlasti, nakon narodne revolucije. Egipat je bio klijent SAD,
njegovu vojnu diktaturu je podržavao Vašington, da bi podržao američke ”geostrateške interese
u regionu”.9 Tokom početne faze revolucije, zapadne političke elite su podržavale Mubaraka.
Američki potpredsednik Bajden, koji je samo mesec dana pre toga tvrdio da je ”Džulijan Asanž
visoko-tehnološki terorista”, sada je obavestio svet da Mubarak ”nije diktator” i naglasio je da
on neće podneti ostavku.9 Bivši premijer Velike Britanije, Toni Bler, je isticao da je Mubarak
”izuzetno hrabar” i da predstavlja ”snagu dobra”1°. Za državnu sekretarku Hilari Klinton,
Mubarakovi su bili ”porodični prijatelji””.

Ispod površine, na šta ukazuje pažljivo čitanje diplomatskih depeša, Stejt dipartment se
godinama kladio na obe strane, podržavajući i preuzimajući elemente egipatskog civilnog
društva, čak i kada je to pomagalo Mubaraku da ostane na vlasti. Međutim, kada je američki
establišment shvatio da je Hosnijevo vreme prošlo, okrenuli su se alternativama. Prvo su
pokušavali da uzdignu tajno podržavanog naslednika, Omara Sulejmana - šefa unutrašnje
bezbednosti koga su svi mrzeli. Diplomatska prepiska Stejt dipartmenta, koju smo u to vreme
intenzivno objavljivali, ga opisuje na pravi način. Sulejman je bio glavni egipatski mučitelj,
čovek CIA u Egiptu, koji je imao i podršku Izraela da zameni Mubaraka.12 Iz ovih i drugih
razloga Sulejman je izgubio međunarodnu podršku i Egipćani su ga odbacili baš kao što su
odbacili i Mubaraka. Pošto nikada nisu bili raspoloženi da podrže gubitnike, Sjedinjene
Države okreću kurs, pokušavajući da se postave na čelo mase. Prethodno oklevanje je sada
zaboravljeno, a dugačak i težak put egipatske revolucije je Hilari Klinton predstavila kao
trijumf američkih tehnoloških korporacija, a kasnije i samog Stejt dipartmenta.13

Odjednom su svi želeli da se nađu na tački ukrštanja između globalne moći SAD i društvenih
medija, a Šmit i Koen su već obeležili svoju teritoriju. Dajući joj radni naziv ”Imperija uma”,
počeli su da proširuju svoj članak u format knjige, zbog koje su, kao deo istraživanja,
organizovali sastanke sa poznatim imenima globalne tehnologije i globalne moći.

Rekli su mi da bi voleli da me intervjuišu. Složio sam se.

Dogovorili smo se za jedan dan u junu.

Do juna je već bilo dosta toga o čemu bismo mogli da razgovaramo. Tog leta je WikiLeaks još
obrađivao američke diplomatske depeše, objavljujući hiljade novih svake nedelje. Kada smo,
sedam meseci pre toga, počeli da objavljujemo prve depeše, Hilari Klinton je javno opisala
njihovo objavljivanje kao ”napad na međunarodnu zajednicu”, koji će ”pokidati samu građu”
vlade. Na određeni način, bila je u pravu.

U mnogim državama, ”građa” o kojoj je Klintonova govorila bila je zasnovana na lažima: što je
autoritativnija bila država to su laži bile veće. Što bi se neka moćna frakcija više oslanjala na
SAD da obezbedi podršku za svoju vladavinu, to bi u uho Amerike šaputala sve više tajni o
svojim rivalima. Ovaj metod se ponavljao u glavnim gradovima širom sveta: kapriciozni
globalni sistem tajnih privrženosti, dugovanja usluga i lažnog konsenzusa, davanja jednih izjava
u javnosti, a potpuno suprotnih privatno. Obim i geografska raznolikost naših objava pobedila
je nad sposobnošću Stejt dipartmenta da se nosi sa kriznim situacijama. Veze između igrača su
popucale, ostavljajući jazove iz kojih će poteći potoci ispunjeni jedom koji se nakupio tokom
decenija.’’

”Pukotine u gradi” vlade su se gotovo istovremeno pojavile i u Severnoj Africi. Prve depeše od
28. novembra 2010. godine su objavljene u trenutku kada je situacija već bila nestabilna.
Korupcija u sistemu koji je vodio Zine el-Abidin Ben Ali, nije bila nepoznata u Tunisu, čije je
stanovništvo živelo u rasprostranjenom siromaštvu, bez posla i pod vladinom represijom, dok
su oni koji su bili u milosti režima organizovali luksuzne zabave i brinuli o svojim prijateljima.
Međutim, interni dokumenti Stejt dipartmenta, u kojima je opisana dekadencija Ben Alijeve
vlade, izazvali su bes javnosti i pozive na akciju među Tunižanima. Ben Alijev ministar
propagande, Osama Romdani je kasnije priznao da su naše objave zadale ”smrtni udarac, one su
slomile Ben Alijev sistem”15. Režim je počeo da cenzuriše depeše na internetu, zamenjujući
ih sa ”Ammar 404”:”Page not found” porukama. Nawaat.org koji je u Tunisu objavljivao
depeše je počeo da se bori protiv ovoga šireći prevode depeša ispod radara sistema cenzure u
Tunisu. Dvadesetak dana je nezadovoljstvo ključalo, dok se, 17. decembra, mladi prodavac voća
Mohamed Boazizi, koga je korumpirana opštinska administracija dovela u stanje očaja, nije
zapalio. Njegova smrt je postala simbol, a otvorena pobuna se raširila po ulicama.

15 Naš objavljivač u Tunisu, Nawaat, Samija Ben Garbija opisao je to na ovaj način: ”Dvadeset
dana je prošlo između objavljivanja Wikileaks depeša 28. novembra, i početka Arapskog
proleća, 17. decembra 2010. godine. Bio je to dan kada se siromašni ulični prodavac Mohamad
Boazizi zapalio. Tokom razgovora sa jednim britanskim novinarem ove godine, Ben Alijev
ministar propagande Osama Romdani je priznao da je ’Tunileaks zadao smrtni udarac, on je
slomio Ben Alijev sistem: Nisu to bile informacije o korupciji i kronizmu, Tunižanima nije bio
potreban Tunileaks da im kaže da im je država korumpirana. Tunižani su godinama govorili,
žalili se o tome. Ono što je bilo drugačije bio je psihološki efekat koji je to proizvelo na
establišment kada se javno suočio sa svojim ružnim licem. Vlada je shvatila da svi ljudi znaju
kakva je država, iznutra i spolja, koliko je korumpirana i autoritarna. A da tu priču nije ispričao
neki disident ili politički zaverenik Bio je to Stejt dipartment SAD, koji je smatran
saveznikom.” Sami Ben Gabria, ”Gelzi Mening i Arapsko proleče”, Nawaat, 28. februar 2014,
archivatoday/pw0p9

Još jedan članak Sanija Ben Gabrija, objavljen mesec dana pre početka Arapskog proleča, daje
snažan uvid na širu temu ”slobode na internetu” koju su SAD podržavale na Bliskom istoku i na
severu Afrike. Sami Ben Gabria, ”Zabluda o slobodi na arapski digitalni aktivizam”, Nawaat,
17. septembar 2010, archive.today/aoTrj

Protesti su besneli tokom Nove godine. U Tunisu je još vladala pobuna 10. januara, kada je
Hilari Klinton krenula na svoju, kako je sama opisala, globalnu WikiLeaks ”turneju
izvinjenja”, koju je počela na Bliskom istoku16. Četiri dana kasnije vlada Tunisa je pala.
Jedanaest dana nakon toga, građanski nemiri su počeli da se šire Egiptom. Slike protesta su
prenošene kroz region putem neblokirane satelitske televizije iz katarske Al Džazira mreže. Za
samo nekoliko dana došlo je do ”dana besa” i građanskog nezadovoljstva u Jemenu, Libiji,
Siriji i Bahreinu, kao i masovnih protesta u Alžiru, Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Maroku i Sudanu.
Čak je došlo i do demonstracija u Saudijskoj Arabiji i Omanu. Godina 2011. postala je godina
ozbiljnih političkih buđenja, slomova i oportunističkih vojnih intervencija. U januaru je Muamer
Gadafi javno optužio WikiLeaks.” Do kraja te godine on će biti mrtav.

Talas revolucionarnog zanosa se uskoro preneo i na Evropu, ali i drugde. Do vremena sastanka
sa Šmitom u junu, trg Kapija sunca (Puerta del Sol) u Madridu je bio okupiran i demonstranti
su se suočavali sa policijom za razbijanje demonstracija obučenom u crno, po trgovima širom
Španije. I u Izraelu su postavljeni privremeni logori. U Peruu je došlo do protesta i promene
vlade.” Pripadnici čileanskog studentskog pokreta su izašli na ulice. Zgradu državne uprave u
Medisonu u američkoj državi Viskonsin, okupirale su desetine hiljada ljudi koji su se borili za
prava radnika. Samo što nije došlo do nemira u Grčkoj, a zatim i u Londonu.

Uz promene koje su se dešavale na ulicama, i internet se ubrzano transformisao iz apatičnog

sredstva komunikacije u demos - narod koji je delio zajedničku kulturu, zajedničke vrednosti i
zajedničke težnje. Postao je mesto na kome se stvara istorija, mesto sa kojim se ljudi
poistovećuju i čak i smatraju da odatle potiču.

Ceo svet je mogao videti na koji način je vlada SAD postupala sa navodnim izvorom depeša
Stejt dipartmenta, Čelzi Mening. Do juna je jedna globalna kampanja, koordinirana putem
interneta, uspela da izvrši pritisak na američku vladu da prestanu da je muče.”

Američka finansijska blokada Wikileaksa dovela je do masovnih DOS (denial-of-service)

protesta koje je izvodila apolitična internet omladina. Anonimusi - nekada obskurni internet
element - su postali razbijači političke internet ideologije u nastajanju.

Tokom jednog spektakularnog elektronskog upada i oslobađanja informacija, saosećajni hakeri

koji rade pod zastavom Anonimusa razotkrili su subverzivnu kampanju koja mesečno vredi 2
miliona dolara, a koja na meti ima WikiLeaks i one koji ga podržavaju (uključujući i reportera
Glena Grinvalda). Tu kampanju je pripremala grupa privatnih firmi iz oblasti bezbednosti, a u
ime banke Amerike.21

Baret Braun, talentovani mladi slobodni novinar, počeo je svoj istraživački rad na ovoj osovini
država bezbednost, koji će ga u nekom trenutku odvesti u američki zatvor.11 Bitkoin je prešao
put od bezvredne valute do izjednačavanja vrednosti sa dolarom.23 Već početkom juna imena
poput ”Operacija: Empire State Rebellion” i ”US Day of Rage” su se mogle videti onlajn, a
predstavljale su rane iskaze nezadovoljstva javnosti koje će se u septembru sjediniti sa
pokretom Okupirajmo Vol Strit.

Svet je bio u plamenu, ali su farme u okolini Elingam hola još spavale. Okruženje u Norfoku je
idilično, dok je moja situacija bila daleko od savršene. Dok sam bio zatvoren tamo u kućnom
pritvoru, izgubio sam taktičku prednost. WikiLeaks je oduvek bio gerilski izdavač. Izvukli
bismo nadzor i cenzuru iz jedne instance i premeštali je na drugu, krečući se preko granica kao
duhovi. Međutim, u Elingamu sam postao nepokretno dobro pod opsadom. Nismo više mogli da
biramo svoje bitke. Frontovi su se otvorili na svim stranama. Morao sam da naučim da
razmišljam kao general. Našli smo se u ratu.

Naša industrijska baza” se našla na udaru bombardovanja. Čitavi delovi fizičke i ljudske
infrastrukture WikiLeaks-a su počeli da nestaju, kako su nas banke stavile pod nezakonite
finansijske blokade, dok je Vašington vršio pritisak na komunikacione kompanije, strane vlade i
naše mreže ljudi. Iako ja nisam optužen za neki zločin, slučaj moje ekstradicije ide od žalbe do
žalbe, gutajući moju ušteđevinu i moje vreme i ostavljajući otvorenu mogučnost da u bilo kom
trenutku WikiLeaks može ostati bez svoje glave.24

Svaki mesec nam je donosio vesti o još jednoj operativnoj vladinoj jedinici. Toliki broj
američkih i australijskih agencija je bio uključen da su obe države počele da govore o
odgovoru ”celokupne vlade” u svojim internim dokumentima.23 Samo je Pentagonova
”WikiLeaks ratna soba” progutala preko stotinu ljudi.28 Velika porota SAD je pokrenuta protiv
nas, ciljajući moje saradnike i mene, i još funkcioniše dok ovo pišem.” FBI je nastavio da
izvršava upade u našu široku ljudsku mrežu pokušavajući da regrutuje doušnike. Odjednom je
mnogo ljudi imalo WikiLeaks logo na svojim vizitkartama, iako nisu radili posao za WikiLeaks.

Gomila ulizica i oportunista je kucala na moja vrata, zloupotrebljavajući ekonomski uspon koji
je nastao zbog konflikta, čekajuči da ugrabe trenutak neposredne blizine, da bi mogli da ga
pretvore u skupi tabloidni skandal ili uslugu koju će naplatiti.

Sve što smo mi mogli da uradimo jeste da držimo pognute glave i da nastavimo borbu. Poslali
smo 251.000 depeša američkog Stejt dipartmenta, uz hiljade stranica tajnih fajlova iz Zaliva
Gvantanamo u preko stotinu zemalja - što predstavlja ozbiljan logistički, pravni, kulturni i
politički poduhvat.28 U retkim trenucima odmora - kroz prizmu drhtave ruralne internet
konekcije koja se isključivala kada pada sneg - pratili smo promene koje su se dešavale da
bismo mogli da shvatimo njihovo značenje. Svojim izvorima smo obećali uticaj i obezbedili
smo im ga. Ako će ljudi odlaziti u zatvor to neće biti ni zbog čega.

Usred svih ovih previranja tokom juna, Gugl se pojavio, kada je sleteo u London i nakon duge
vožnje do Norfoka i Beklesa u Istočnoj Angliji. Šmit je stigao prvi, u pratnji svoje tadašnje
partnerke, Lize Šilds. Kada je predstavio kao potpredsednicu Saveta za spoljnopolitičke odnose
- američka tinktenk organizacija sa bliskim vezama u Stejt dipartmentu - nisam puno
razmišljao o tome. Šildsova je dolazila direktno iz Kamelota, gde su je spazili ljudi iz tima
Džona Kenedija mladeg početkom 1990-ih. Seli smo i razmenili nekoliko ljubaznih rečenica.
Rekli su mi da su zaboravili diktafon, tako da smo iskoristili moj. Dogovorili smo se da ču im
proslediti snimak, a oni će mi zauzvrat proslediti transkript, radi mogućih ispravki i pojašnjenja.
Počeli smo. Šmit je počeo odmah u glavu, ispitujući me o organizacionoj i tehnološkoj podršci
WikiLeaks-a.

Nešto kasnije stigao je i Džared Koen. Sa njim je bio i Skot Malkomson, koga su mi predstavili
kao urednika knjige. Tri meseca nakon ovog sastanka Malkomson je prešao u Stejt dipartment
kao vodeći pisac govora i glavni savetnik Suzan Rajs (tadašnje američke ambasadorke u
Ujedinjenim nacijama, a sada savetnice za nacionalnu bezbednost). Pre toga je bio na poziciji
višeg savetnika u Ujedinjenim nacijama, ali je i doživotni član Saveta za spoljnopolitičke
odnose. U vreme kada pišem knjigu, on je direktor komunikacija u Međunarodnoj kriznoj
grupi.29
U tom trenutku, ta delegacija je jednom četvrtinom bila Gugl-ova, dok je tri četvrtine činio
spoljnopolitički establišment SAD, međutim ja ni tada nisam bio dovoljno mudar. Rukovali
smo se i bacili na posao.
Šmit je predstavljao dobar kontrast. U kasnim pedesetim, žmirkao je iza naočara koje su
podsećale na sovu, obučen u odelo - Šmitova stroga pojava prikrivala je analitičnost
svojstvenu mašini. Njegova pitanja su često išla direktno u srž stvari, odajući snažnu neverbalnu
strukturnu inteligenciju. Bio je to isti onaj intelekt koji je osmislio principe softverskog
inženjeringa koji su Gugl učinili megakorporacijom, osiguravši da korporativna infrastruktura u
svakom trenutku podržava njegovu stopu rasta. On je osoba koja razume kako se grade i
održavaju sistemi: sistemi informacija i sistemi ljudi. Moj svet je predstavljao nešto novo za
njega, ali je takođe bio i svet razotkrivanja tokova ljudskih procesa, obima i informacija.

Za čoveka sistematične inteligencije, Šmitova politička razmišljanja - ona koja sam mogao čuti
tokom naše diskusije - su bila začuđujuće konvencionalna, čak banalna. Vrlo brzo bi razumeo
strukturne odnose, ali mu je bio problem da ih verbalizuje, pokušavajući često da geopolitičke
finese udene u marketing fraze Silikonske doline ili okoštali žargon svojih drugara iz Stejt
dipartmenta. Najbolje je govorio (verovatno nije ni bio svestan toga) dok je govorio kao
inženjer, razbijajući složene probleme na osnovne komponente.

Koen je bio dobar slušalac, ali mnogo manje zanimljiv mislilac, opsednut neumornom
druželjubivošću koja rutinski tužnim čini one opštih karijera i Roudsovih stipendista. Kao što
biste i očekivali zbog njegovog iskustva u spoljnoj politici, Koen je posedovao znanje o
međunarodnim kriznim žarištima i konfliktima, i lako se prabacivao sa jednog na drugi,
razmatrajući do detalja različita scenarija da bi testirao moje zaključke. Međutim, u nekim
trenucima je delovalo kao da samo nabraja opšta mesta onako kako je to činio da bi
impresionirao svoje bivše kolege u Vašingtonu. Malkomson, bio je stariji, zamišljeniji, a
njegovi argumenti promišljeniji izdašni. Šildsova je tokom večeg dela razgovora ćutala,
zapisivala, povlađujuči njihovom egu obavljajući stvarni posao za njih.

Pošto sam bio osoba koju su intervjuisali, od mene su očekivali da najviše govorim. Pokušao
sam da ih uvedem u moj način viđenja sveta. Moram da im odam priznanje, jer je to verovatno
bio najbolji intervju koji sam do sada dao. Našao sam se na nepoznatom terenu, i to mi se
svidelo. Ručali smo i zatim se prošetali po imanju, sve vreme snimajući razgovor. Pitao sam
Erika Šmita da li bi WikiLeaksu dostavio zahteve za informacijama koje šalje vlada SAD, on je
odbio, odjednom se unervozivši, naglašavajući nelegalnost razotkrivanja zahteva zasnovanih
na Patriotskom zakonu. Kako je padao mrak razgovor se završio i oni su otišli, nazad u svoje
nestvarne, udaijene hodnike informativne imperije, a ja sam nastavio sa svojim poslom. To je
bio kraj tog posla, ili sam bar ja tako mislio.

Dva meseca kasnije, WikiLeaksovo objavljivanje depeša Stejt dipartmenta je naglo

zaustavljeno. U prva tri kvartala te godine mukotrpno smo uspevali da nastavimo
objavljivanje, uključivši preko stotinu globalnih medijskih partnera, distribuirajući dokumente u
njihovim područjima uticaja, i da, širom sveta, nadgledamo sistem sistematičnog objavljivanja
i uređivanja, boreći se za maksimalan uticaj naših izvora.
Medutim, počinivši veliku nemarnost, Gardijan - naš bivši partner - je objavio tajnu šifru za
dekripciju svih 251.000 depeša, u uvodnom poglavlju knjige, koju su na brzinu objavili u
februaru 2011. godine?’ Do sredine avgusta smo otkrili da je bivši uposlenik iz Nemačke - koga
sam suspendovao 2010. godine - održavao poslovne veze sa različitim organizacijama i
pojedincima posećujući različite lokacije u blizini kriptovanog fajla, uparujući položaj šifre u
knjizi. Procenjujući brzinu kojom se informacija širila, shvatili smo da će za dve nedelje
većina obaveštajnih agencija, preduzimača i posrednika pristupiti svim depešama, ali da javnost
ipak neće.

Odlučio sam da moramo da pomerimo naš raspored objava unapred za četiri meseca i da
kontaktiramo Stejt dipartment da bismo im i unapred dali zvanično upozorenje. Tako bi bilo
teže spinovati još jedan pravni i politički napad na nas. Pošto nismo uspeli da kontaktiramo
Luisa Susmana, tada američkog ambasadora u Velikoj Britaniji, pokušali smo da pokucamo na
njihova vrata. Istražni urednik WikiLeaksa Sara Harison je pozvala centralu Stejt dipartmenta i
obavestila telefonistu da ”Džulijan Asan želi da razgovara sa Hilari Klinton. Potpuno
očekivano, ova izjava je naišla na birokratsku nevericu. Uskoro smo se osećali kao da glumimo
u filmu ”Dr Strendžlav”, u sceni tokom koje Piter Selers pokušava telefonom da upozori Belu
kuću na predstojeći nuklearni rat, ali ga odmah stavljaju na čekanje. Kao i u filmu, probijali smo
se polako po hijerarhiji, razgovarajući postepeno sa sve višim zvaničnicima dok nismo uspeli da
dođemo do višeg pravnog savetnika Klintonove. Rekao nam je da će nam uzvratiti poziv.
Spustili smo slušalicu i čekali.
Kada je telefon zazvonio pola sata kasnije, sa druge strane žice nije bio Stejt dipartment.
Umesto toga se javio Džozef Farel, saradnik WikiLeaksa koji je organizovao sastanak sa
Guglom. Upravo je bio primio imejl od Lize Šilds u kome mu ona traži da potvrdi da li je zaista
WikiLeaks zvao Stejt dipartment.

U tom trenutku sam shvatio da Erik Šmit možda nije bio samo Gugl-ov izaslanik. Bilo da je to
bilo zvanično ili ne, održavao je neka prijateljstva koja su ga učinila veoma bliskim
Vašingtonu, uključujući i potpuno dokumentovan odnos sa predsednikom Obamom. Ne samo
da su ljudi koji rade za Hilari Klinton znali da me je partnerka Erika Šmita posetila, već su i
odlučili da nju iskoriste kao posrednika. Dok je WikiLeaks bio u potpunosti fokusiran na
objavljivanje interne arhive američkog Stejt dipartmenta, istovremeno se, Stejt dipartment
ušunjao u WikiLeaksov komandni centar i ispitali me. Dve godine kasnije, uoči posete Kini,
Severnoj Koreji i Burmi, postalo je jasno da se predsednik Gugla bavi, na jedan ili drugi način,
”nezvaničnom diplomatijom” za Vašington. Međutim, u tom trenutku nam je to bila novina.32

Zanemario sam to do februara 2012, kada je WikiLeaks - sa preko trideset svojih međunarodnih
medijskih partnera - počeo da objavljuje globalne obaveštajne fajlove: interne lance imejlova
iz teksaške privatne obaveštajne firme, Stratfor.33 Jedan od naših jačih istraživačkih partnera -
list Al Akbar iz Bejruta - povezao je obaveštajne imejlove sa Džaredom Koenom.34 Ljudi u
Stratforu, koji vole da se smatraju nekom vrstom korporativne CIA, bili su svesni drugih
poduhvata koje su smatrali uvodima u svoj sektor. I Gugl se pojavio na njihovom radaru. U
seriji koloritnih mejlova razmatraju model aktivnosti koje izvodi Koen pod okriljem Gugl Ideja,
pretpostavljajući šta ”uradi” u ”misli/uradi trustu” u stvari znači.

Koenov direktorat se pojavljuje kao neko ko je sa aktivnostima prešao sa rada na odnosima sa

javnošću i ”korporativne odgovornosti” na aktivnu korporativnu intervenciju u
spoljnopolitičke odnose, i to na nivou koji je obično rezervisan za države. Džared Koen je Iako
mogao biti nazvan Gugl-ovim ”direktorom za promenu režima” Prema tim imejlovima, on je
pokušavao da ostavi svoje otiske na nekima od najvećih istorijskih događaja savremenog
Bliskog istoka. Našao se u Egiptu pre revolucije, gde se sreo sa Vaelom Gonimom, Gugl-ovim
uposlenikom čije hapšenje i zatvaranje nekoliko sati kasnije su ga načinile PR simbolom
ustanka u zapadnoj štampi. Sastanci su planirani u Palestini i Turskoj, ali su oba - kako se tvrdi
u Stratforovim imejlovima - otkazani odlukom viših Gugl-ovih zvaničnika, zbog toga što su bili
previše rizični. Samo nekoliko meseci pre nego što se sreo sa mnom, Koen je planirao put na
granicu Irana i Azerbejdžana da bi ”aktivirao iranske zajednice bliže granici”, što je bio deo
projekta Gugl Ideja koji se bavio ”represivnim društvima” internim imejlovima Stratforov
potpredsednik za obaveštajne poslove, Fred Barton (koji je takođe ranije bio bezbednosni
zvaničnik Stejt dipartmenta), napisao je:

Gugl dobija podršku i vazdušnu zaštitu BK [Bele kuće] i Stejt dipartmenta. Oni u stvarnosti
rade ono što CIA ne može...[Koena] če neko kidnapovati ili ubiti. Iskreno, možda bi i bilo
najbolje kada bi se tako nešto desilo, da bi se otkrila Gugl-ova prikrivena uloga u izazivanju
ustanaka. Onda bi američka vlada mogla da kaže da ništa ne zna o tome, a Gugl bi ostao na
cedilu.35U daljoj internoj komunikaciji, Barton kaže da su njegovi izvori o aktivnostima Koena
bili Martin Lev - Gugl-ov direktor za bezbednost - i Erik Šmit, lično.36 Tražeći nešto
konkretnije, počeo sam da pretražujem WikiLeaksovu arhivu ne bih li pronašao informacije o
Koenu. Depeše Stejt dipartmenta objavljene u okviru Kejblgejta otkrivaju da je Koen bio i u
Avganistanu 2009. godine, pokušavajući da ubedi četiri glavna avganistanska mobilna operatera
da pomere svoje antene u američku vojnu bazu.” U Libanu je u tajnosti radio na
uspostavljanju intelektualnog i klerikalnog rivala Hezbolahu, ”Višu šiitsku ligu”.” U Londonu je
bolivudskim filmskim rediteljima nudio sredstva da bi u svoje filmove ubacivali
antiekstremistički sadržaj, kao i da će ih povezati sa mrežama u Holivudu.”

Tri dana nakon što me je posetio u Elingam holu, Džared Koen je odleteo u Irsku da bi vodio
”SAVE samit”, događaj koji su kofinansirali Gugl Ideje i Savet za spoljnopolitičke odnose. Na
jednom mestu su okupili članove gradskih bandi, militantne desničare, nasilne nacionaliste i
”verske ekstremiste” iz celog sveta, da bi na radionicama tražili tehnološko rešenje za problem
”nasilnog ekstremizma”. Šta je moglo da krene po zlu?

Koenov svet se izgleda sačinjavao od niza ovakvih događaja: neprekidne večernje sedeljke za
ostvarivanje uzajamnog uticaja između elita i njihovih vazala, pod svetim imenom ”sektora
građanskog društva”. Usvojena mudrost u naprednim kapitalističkim društvima jeste da još
postoji organski ”sektor građanskog društva” u kom se institucije autonomno formiraju i
udružuju se da bi izražavale interese i volju građana. Priča kaže da i igrači iz vladinog, kao i iz
”privatnog sektora” poštuju granice ovog sektora, ostavljajući slobodan prostor za nevladine i
neprofitne organizacije da zagovaraju pitanja poput ljudskih prava, slobode govora i
odgovorne vlade.

Ovo sve zvuči kao odlična ideja. Medutim, ako je ikada i bilo istinito, več decenijama nije. Od
1970-ih, izvorni igrači poput sindikata i crkava su se sklonili pred konstantnim napadom
slobodnog tržišta, pretvarajući ”civilno društvo” u tržište za kupce političkih frakcija i
korporativnih interesa, koji pokušavaju da ostvare svoj uticaj na daljinu. Tokom poslednjih
četrdeset godina nastalo je more tinktenk organizacija i političkih NVO čija svrha je, kada se
uđe u njihovu srž, da izvršava političke zadatke preko posrednika.

Ne radi se samo o istaknutim neokonzervativnim grupama poput Spoljnopolitičke inicijative

(Foreign Policy Initiative).41 Tu su i besmislene zapadne NVO poput Fridom hausa (Freedom
House), u kojoj su naivnim ali dobronamernim karijemim neprofitnim saradnicima ruke vezane
tokovima političkih fondova, i koji osuduju svaku vrstu ne-zapadnog kršenja ljudskih prava,
dok okreću glavu pred svojim domaćim slučajevima. Taj neprekidni krug konferencija
gradanskog društva, u kome aktivisti iz razvijenog sveta stotinama puta godišnje lete širom
zemljine kugle da bi blagoslovili grešno jedinstvo između ”vlade i privatnih zainteresovanih
strana na geopolitičkim događajima kao što su ”Stokholmski internet foruni - koji nikako ne bi
mogao da postoji da godišnje ne dobije milione dolara iz političkih fondova.

Kada pogledate članstvo najvećih američkih tinktenk organizacija i instituta, videćete da se

stalno pojavljuju ista imena. Koenom Sejv samit je posejao seme za AVE, iliti
AgainstViolentExtremism.org, dugogodišnji projekat čiji je, pored Gugl ideja, osnovni
finansijer Gen Next fondacija. Sajt ove fondacije kaže da je to ”organizacija sa ekskluzivnim
članstvom i platforma za uspešne pojedince” čiji cilj je da dovede do ”društvenih promena” uz
pomoć preduzetničkog kapitala.42 Navode i da Gen Next kroz ”podršku privatnog i
neprofitnog sektora izbegava potencijalne konflikte interesa sa kojima se suočavaju inicijative
koje finansira vlada”.43 Džared Koen je njen izvršni član.

Gen Next takođe pružapodršku jednoj NVO, koju je osnovao Koen, pri kraju svog mandata u
Stejt dipartmentu, a koja se bavi dovođenjem ”prodemokratskih aktivista” koji rade na
internetu pod okriljem američke spoljnopolitičke mreže.44 Grupa se na početku zvala ”Alijansa
omladinskih pokreta” (Alliance of Youth Movements), a njihov inauguracioni samit održan je
2008. godine u Njujorku, pretrpan logotipima korporativnih sponzora.45 Na samit su doveli
izabrane aktiviste sa društvenih mreža, i to iz ”problematičnih područja” poput Venecuele i
Kube, da bi slušali govore timova za nove medije Obamine kampanje, kao i Džejmsa Glasmana
iz Stejt dipartmenta, kao i da bi se uvezivali sa konsultantima za odnose sa javnošću,
”filantropima” i američkim ljudima sa medija.4’ Održalisu još dva samita u Londonu i Meksiko
Sitiju, na koje se dolazilo samo po pozivu, a gde se učesnicima direktno, putem video linka
obratila Hilari Klinton.”’

Vi ste avangarda nastajuče generacije gradana aktivista.... I to vas čini onakvom vrstom lidera
kakvi su nam potrebni.48

Tokom 2011. godine Alijansa omladinskih pokreta se preimenovala u ”Movements.org”.

Zatim je u 2012. godini Movements.org postao odeljak nove NVO ”Advansing hjuman rajts”
(Advancing Human Rights), koju je osnovao Robert Bernstin kada je podneo ostavku u Hjuman
rajts voču (Human Rights Watch, gde je bio jedan od osnivača), jer je smatrao da ne treba da
se bave kršenjem ljudskih prava od strane Izraela i SAD.49 Cilj Advansing hjuman rajtsa da
ispravi greške Hjuman rajts voča time što će se isključivo fokusirati na ”diktature”.
Koen je rekao da nije mogao da odoli spajanju njegovog Movements.org sa Advansing hjuman
rajts, napominjući da ova druga organizacija predstavlja ”fenomenalnu mrežu sajber aktivista
na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi”.” Nakon toga se priključio odboru Advansing hjuman
rajts, u kome se nalazi i Ričard Kemp, bivši komandant britanskih snaga iz okupiranog
Avganistana.” U svom sadašnjem izdanju Movements.org nastavlja da dobija sredstva od Gen
Next, kao i od Gugla, MSNBC, i PR giganta Edelmana, koji između ostalog zastupa Dženeral
elektrik, Boing.
Gugl ideje su veće, ali prate isti način rada. Dovoljno je da samo bacite pogled na listu
govornika na jednom od njihovih godišnjih okupljanja na koja se dolazi samo po pozivu, kao
što je ”Krize u povezanom svetu”, koji je održan u oktobru 2013. godine. Teoretičari društvenih
mreža i aktivisti daju tom događaju masku autentičnosti, dok se u stvarnosti mogu podičiti
toksičnom mešavinom učesnika: zvaničnici SAD, telekomunikacioni magnati, bezbednosni
konsultanti, finansijski kapitalisti, kao i spoljnopolitički tehnološki lešinari poput Aleka Rosa
(Koenov parnjak iz Stejt dipartmenta).54 Najokoreliji među njima su trgovci oružjem i karijerni
vojnici:
aktivne poglavice Sajber komande SAD i čak i admiral zadužen za sve američke vojne operacije
u Južnoj Americi od 2006. do 2009. godine. Sve njih povezuju Džared Koen i predsednik
Gugla, Erik Šmit.55

Počeo sam da razmišljam o Eriku Šmitu kao o briljantnom politički nesrećnom kalifornijskom
tehnološkom milijarderu koga su iskorištavali isti oni američki spoljnopolitički tipovi koje je
okupljao .da bi radili kao posrednici između njega i Vašingtona - Zapadna naspram Istočne
obale kao ilustracija odnosa upravnik-agent.56

Međutim, pogrešio sam.

Erik Šmit je rođen u Vašingtonu, gde je njegov otac radio kao profesor i ekonomista u
Niksonovom Ministarstvu finansija. Pre diplomiranja na Prinstonu, pohađao je srednju školu u
Arlingtonu, u Virdžiniji. Šmit se 1979. godine uputio na zapad, na Berkli, gde je dobio
doktorsku diplomu, nakon čega se 1983. godine, priključio Stenford/Berkli filijali, San
mikrosistemsu (Sun Microsystems). Kada je, šesnaest godina kasnije, napuštao San, već je
postao deo njegovog izvršnog rukovodstva.

San je imao značajne ugovore sa vladom SAD, međutim, dokumenti pokazuju da je, tek kada je
u Juti bio na poziciji izvršnog direktora Novela (Novell), Šmit počeo sa otvorenim strateškim
kontaktima sa vašingtonskom političkom klasom. Federalna arhiva o finansiranju kampanja
pokazuje da je 6. januara 1999. Šmit dva puta donirao po 1.000 dolara za kampanju
republikanskog senatora iz Jute, Orina Heča. Istoga dana je zabeleženo da je Šmitova supruga,
Vendi, takođe dva puta donirala po 1.000 dolara senatoru Heču. Do početka 2001. godine više
od deset političara, poput Al Gora, Džordža Buša mlađeg, Dajane Fajnstin i Hilari Klinton, kao i
Odbora za političku akciju (PAC) bilo je na Šmitovom platnom spisku, a jedan među njima je
u jednoj prilici dobio i čitavih 100.000 dolara.” Do 2013. godine, Erik Šmit - u javnosti je bio i
previše dovođen u vezu sa Obaminom Belom kućom - ukldjučio se mnogo više u politiku.
Direktno je finansirao osam republikanaca i osam demokrata, kao i dva PAC-a. Aprila te
godine dao je 32.300 dolara Nacionalnom republikanskom senatorskom odboru. Mesec dana
kasnije, isti iznos, 32.300 dolara otišlo je Demokratskom senatorskom izbornom odboru. Zbog
čega je Šmit donirao isti iznos i jednom i drugom odboru je pitanje za 64.600 dolara.”

Šmit se 1999. godine priključio upravljačkom odboru jedne grupe sa sedištem u Vašingtonu:
Fondacija Nova Amerika (The New America Foundation), udruženju dobro povezanih
centrističkih snaga (ako govorimo jezikom Vašingtona). Fondacija i njenih 100 zaposlenih služe
kao fabrika uticaja, tako što koriste mrežu svojih kontakata, koji su stručnjaci za nacionalnu
bezbednost, spoljnu politiku i tehnologiju, koji tokom godine objave stotine tekstova i stavova u
različitim medijima. Do 2008. godine Erik Šmit je postao predsednik Upravnog odbora
Fondacije. Od 2013. kao glavni osnivači (svaki donira preko milion dolara) Fondacije Nova
Amerika navedeni su Erik i Vendi Šmit, američki Stejt dipartment i Fondacija Bil & Melinda
Gejts. Drugostepeni osnivači ukldjučuju Gugl, USAID i Radio Slobodna Azija.
Šmitova uloga u Fondaciji Nova Amerika postavlja ga u samo srce Vašingtonskog
establišmenta. Drugi članovi odbora Fondacije, od kojih je sedmoro navelo i da su članovi
Saveta za spoljnopolitičke odnose, uključuju i Frensisa Fukujamu, jednog od intelektualnih
osnivača neokonzervativnog pokreta; Ritu Hauzer, koja je bila članica predsedničkog
obaveštajnog savetodavnog odbora i kod Buša i kod Obame; Džonatana Soroša, sina Diordža
Soroša; Voltera Rasela Mida, američkog bezbednosnog stratega i urednika magazina
Amerikan interest; Helen Gejl, koja je i članica odbora Kokakole, Kolgejt-Palmolajv, Rokfeler
fondacije, Spoljnopolitičke jedinice Stejt dipartmenta, Programa stipendiranja Bele kuće, kao i
Bonove ONE kampanje; a tu je i Danijel Jergin, naftni geostrateg, bivši predsedavajući
Operativne jedinice američkog Ministarstva energetike, koja se bavila strateškim energetskim
istraživanjima, koji je ujedno i autor knjige ”Nagrada: Epska potraga za naftom, novcem i
moči” (The Prize: The Epic Quest for Oil, Money and Power).
Glavni izvršni direktor fondacije, imenovan 2013. godine, je An-Mari Slejter, bivša šefica
Džareda Koena, dok je bio u odeljenju za planiranje politika u Stejt dipartmentu. Ona je
stručnjak za pravo i međunarodne odnose sa Prinstona i ima odličan njuh za probleme koji
imaju tendenciju da se ponavljaju. Ona je svuda u trenutku kada su stvari najaktuelnije, poziva
Obamu da odgovori na ukrajinsku krizu, ne samo slanjem tajnih američkih snaga u zemlju, nego
i bombardovanjem Sirije - jer če to poslati poruku Rusiji i Kini.62 Ona je, pored Šmita, bila
učesnica konferencije Bilderberg za 2013, a sedi u Spoljnopolitičkom odboru Stejt
dipartmenta.63

Nema ničeg politički nesrećnog u vezi sa Erikom Šmitom. Isuviše sam želeo da vidim politički
neambicioznog inženjera iz Silikonske doline, relikviju dobrih starih vremena kulture
kompjuterskih diplomaca sa Zapadne obale. Međutim, takve osobe ne idu, četiri godine za
redom, na Bilderberg konferenciju, niti idu redovno u Belu kuću, a ni ne ćaskaju pored vatre
na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.”
Šmitov uspon na poziciji Gugl-ovog ”ministra spoljnih poslova” - odlazeći u pompezne i
ceremonijalne državne posete širom problematičnih geografskih linija - nije došao niotkuda;
usledio je nakon godina asimilacije sa mrežama od reputacije i uticaja američkog establišmenta.

Na ličnom nivou, Šmit i Koen su potpuno dopadljive osobe. Ipak, predsednik Gugla je tipični
«šef industrije”, koji sa sobom nosi celokupni ideološki teret koji takva uloga podrazumeva.65
Šmit se savršeno uklapa tamo gde jeste: u tački u kojoj se u političkom životu Amerike sreću
centrističke, liberalne i imperijalističke tendencije. Po svemu što se da videti, šefovi Gugla
iskreno veruju da civilizacijsku moć prosvećenih multinacionalnih korporacija, i svoju misiju
vide kao nastavak oblikovanja sveta u skladu sa razumnijim stavom ”dobronamernih super
sila’: Reći će vam da je otvorenost uma vrlina, ali će sve perspektive koje dovode u pitanje
poriv izuzetnosti koji leži u srcu američke spoljne politike, za njih ostati nevidljjive. To je
neprobojna banalnost politike ”ne budi zao”. Oni veruju u to da čine dobro. I to jeste problem.

Gugl je drugačiji. Gugl je vizionarski. Gugl je budučnost. Gugl je mnogo više od kompanije.
Gugl daje i zajednici. Gugl je snaga dobra.
Čak i kada Gugl javno iskaže svoju korporativnu ambivalentnost, to retko ukloni ove izjave
poverenja.” Reputacija kompanije izgleda ne dolazi pod udar napada. Gugl-ov šareni, zabavni
logo je utisnut u mrežnjače ljudi skoro šest milijardi puta svakoga dana, 2.1 biliona puta
godišnje - prilika za uslovljavanje korisnika kakvu ni jedna kompanija u istoriji nije imala.”’
Kada su prošle godine uhvaćeni na delu kako petabajte ličnih podataka daju na uvid
obaveštajnoj zajednici SAD kroz PRISM program, Gugl je, bez obzira na sve, nastavio po
inerciji da koristi dobru volju pridobijenu svojim dvosmislenom krilaticom ”ne budi zao.
Kasnije su poslali nekoliko simboličnih otvorenih pisama Beloj kući i čini se da je time sve
oprošteno. Čak su i oni koji su protiv nadzora u procepu, jer sa jedne strane osuđuju vladu zbog
špijuniranja, dok, sa druge strane pokušavaju da izmene Guglovu invazivnu praksu nadzora
popustljivim strategijama.”
Niko ne želi da prizna da je Gugl izrastao u nešto veliko i loše. Međutim, ipak jeste. Tokom
Šmitovog mandata na mestu izvršnog direktora, Gugl se, dok se razvijao u geografski
invazivnu megakorporaciju, integrisao sa najsumnjivijim američkiin strukturama moći. Guglu,
međutim, nikada nije smetala ta bliska veza. Mnogo pre nego što su osnivači kompanije, Lari
Pejdž i Sergej Brin angažovali Šmita 2001. godine, njihovo početno istraživanje iz kog je nastao
Gugl, finansirala je DARPA.” Čak i dok je Šmitov Gugl razvijao imidž giganta prijateljski
nastrojenog prema tehnološkoj zajednici, uvek je gradio bliske kontakte sa obaveštajnom
zajednicom.

Američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) je već 2003. godine, pod upravom svog
direktora, generala Majkla Hejdena, počela sistematski da krši Zakon o nadzoru stranih
obaveštajnih službi (Foreign Intelligence Surveillance Act - FISA).” To je doba programa
”potpune informisanosti Pre nego što su i sanjali o Prizmi (PRISM), NSA je već po naređenju
Bele kuće u vreme Buša, imala za cilj da ”prikupi sve, nanjuši sve, zna sve, procesira sve,
eksploatiše sve”.” Tokom istog tog perioda, Gugl - koji je javno obznanio da je njegova
korporativna misija da prikuplja i ”organizuje svetske informacije i učini ih globalno dostupnim
i upotrebljivim”” - je prihvatao NSA finansije u iznosu od 2 miliona dolara, da bi agenciju
snabdeo alatkama za pretraživanje svoje riznice ukradenih saznanja koja je rasla vrtoglavom
brzinom.74
Nakon što je 2004. godine preuzeo Kihol (Keyhole), novoosnovanu tehnološku kompaniju, koju
su zajedno finansirali Nacionalna geoprostorna obaveštajna agencija (NGA - National
Geospatial-Intelligence Agency) i CIA, Gugl je razvio tehnologiju za Gugl mape (Gugl Maps),
vrstu kompanije koja je od tada prikupljala informacije za Pentagon i druge pridružene
savezne i državne agencije, i za to dobijala multimilionske ugovore.75 Gugl je 2008. godine
pomogao NGA da u svemir lansira špijunski satelit, GeoEye-1. Gugl te satelitske snimke deli
sa vojskom SAD, kao i obaveštajnom zajednicom.76 NGA je 2010. nagradila Gugl ugovorom
sa ”servisom za geoprostornu vizualizaciju” vrednim 27 miliona dolara.”

Nakon što je 2010. godine kineska vlada bila optužena za hakovanje Gugla, kompanija je i
formalno počela da ”deli informacije” sa NSA, što je analitičarima agencije trebalo da
omogući ”procenu slabih tačaka” Gugl-ovog hardvera i softvera.” Iako precizne formulacije iz
ugovora nikada nisu obelodanjene, NSA je, kao ispomoć, angažovala i druge vladine agencije,
uključujući FBI i Ministarstvo otadžbinske bezbednosti.

Otprilike u isto vreme, Gugl se uključio u program poznat pod nazivom ”Trajni bezbednosni
okvir” (ESF - Enduring Security Framework)”, koji je podrazumevao razmenu informacija
između visoko-tehnoloških kompanija Silikonske doline i agencija pridruženih Pentagonu
”brzinom mreže”. Elektronska prepiska koju smo dobili 2014. u skladu sa Zakonom o
dostupnosti informacija pokazuje da su Šmit i njegov kolega iz Gugla, Sergej Brin, šefa NSA,
generala Kita Aleksandera, oslovljavali imenom kada su se dopisivali o ESF.81 Jedna
reportaža se bavi familijarnošću u njihovoj korespondenciji: ”Generale Kit...bilo je lepo videti
te...!” pisao je Šmit. Međutim, većina izveštaja previđa ključni detalj. ”Tvoj uvid kao ključnog
člana Odbrambene industrijske baze (Defense Industrial Base)”, pisao je Aleksander Brinu,
”važan je radi toga što omogućava da napori ESF imaju merljiv uticaj.

Ministarstvo otadžbinske bezbednosti definiše Odbrambenu industrijsku bazu kao ”svetski

industrijski kompleks koji omogućava istraživanja i razvoj, kao i dizajniranje, proizvodnju,
dostavu i održavanje vojnih oružanih sistema, podsistema i komponenti i delova, da bi
odgovorili na potrebe vojnih potreba SAD”.” Odbrambena industrijska baza obezbeđuje
”proizvode i usluge koje su neophodne za mobilizaciju, raspoređivanje i podršku vojnim
operacijama” Da li to uključuje i uobičajene komercijalne usluge američkoj vojsci? Ne. Ova
definicija jasno isključuje pružanje uobičajenih komercijalnih usluga. Šta god da Gugl čini
“ključnim članom Odbrambene industrijske baze to nije regrutna kampanja koja bi bila
promovisana kroz Gugl oglase mogućnost da vojnici proveravaju svoje Gmail naloge.

Gugl je 2012. godine dospeo na listu najvećih finansijera vašingtonskih lobista - lista na kojoj se
uglavnom nalaze kompanije koje pripadaju američkoj Privrednoj komori, one koje imaju
ugovore sa vojskom ili gorostasi koji se bave petro-karbonatima.83 Gugl je ušao na listu iznad
giganta vojne avio industrije, Lokid Martina, sa ukupno potrošenih 18,2 miliona američkih
dolara u 2012. godini, dok je Lokid potrošio 15,3 miliona. Boing, veliki vojni snabdevač koji
je apsorbovao Mekdonel Daglasa 1997. godine, takođe je završio ispod Gugla sa potrošenih
15,6 miliona, kao i Nortrop Gruman sa 17,5 miliona dolara.

U jesen 2013. godine Obamina administracija je pokušavala da pridobije podršku za vazdušne

napade na Siriju. Uprkos preprekama, administracija je nastavila sa pritiscima da bi osigurala
podršku za vojnu akciju .tokom septembra, tokom kog su i predsednik Obama i državni
sekretar Džon Keri držali govore i davali izjave na tu temu.84 Gugl im je 10. septembra ustupio
svoju naslovnu stranu - koja je najpopularnija na internetu - i podržao je ovaj ratni napor tako
što je dodao jednu liniju ispod polja za pretragu, u kojoj je pisalo “Uživo! Sekretar Keri
odgovara na pitanja o Siriji. Danas preko Hengauta u 14 časova po istočnom vremenu?”85
Kolumnista Njujork tajmsa, Tom Fridman, koji je sam sebe opisao kao `radikalnog centristu’86,
napisao je 1999. godine da ponekad nije dovoljno prepustiti globalnu dominaciju američkih
tehnoloških korporacija nečemu tako nestalnom kao što je ”slobodno tržište”:

Skrivena ruka tržišta nikada neće raditi bez skrivene pesnice. Mekdonalds ne može da se razvija
bez Mekdonel Daglasa, dizajnera F-15. A skrivena pesnica koja svet čini bezbednim, da bi
tehnologije u Silikonskoj dolini mogle da se razvijaju, jesu američka vojska, avijacija,
mornarica i marinci.87

Ako se išta promenilo od kada su te reči zapisane, to je onda činjenica da je Silikonska dolina
postala nezadovoljna pasivnom ulogom, i umesto toga teži da deluje kao skrivena pesnica u
plišanoj rukavici. Šmit i Koen su 2013. godine zapisali

U dvadeset prvom veku kompanije koje se bave tehnologijom i sajber bezbednošću će biti isto
ono što je u dvadesetom veku bio Lokid Martin.88

Sa jedne strane, može se reći da je to samo biznis. Da bi ovaj američki internet monopol zadržao
dominaciju na globalnom tržištu, ne može jednostavno nastaviti da radi ono što je radio, a da
prepusti politiku nekom drugom. Američka strateška i ekonomska hegeminija je postala ključni
stub njegove tržišne dominacije. Šta treba da uradi megakorporacija? Ako želi da pokori svet
mora postati deo ”ne budi zao” imperije.

Međutim, deo trajnog Gugl-ovog imidža da je ”više od kompanije” potiče od percepcije da se

ne ponaša kao velika, zla korporacija. Ono čime oni mame ljude da koriste njihove usluge jeste
zamka gigabajta ”besplatnog pohranjivanja podataka”, koja stvara percepciju da Gugl daje nešto
besplatno, što je u direktnoj suprotnosti sa motivom korporativnog profita. Gugl se smatra
filantropskom kompanijom - magični motor kojim upravljaju vizionari koji nisu sa ovog sveta -
koja stvara utopijsku budućnost.” Kompanija je više puta nestrpljivo pokušavala da gradi
ovakav imidž sipajući novac u inicijative koje pokazuju ”korporativnu odgovornost” i dovode
do ”društvenih promena”, poput Gugl Ideja. Međutim, baš kako Gugl Ideje pokazuju, i
”filantropski” napori kompanije je dovode nepristojno blizu imperijalističkoj strani amričkog
uticaja. Ako bi Blekvoter/Eks servises/Akademi vodio projekat poput Gugl ideja, on bi privukao
oštre kritike.” Dok Guglu nekako uspeva da prođe bez posledica.

Bilo da je Gugl samo kompanija ili ”nešto više od kompanije”, njegove geopolitičke aspiracije
su ogrezle u spoljnu politiku najvećih svetskih sila. Kako raste Gugl-ov monopol kao
pretraživača i internet provajdera, i kako uvećava svoju piramidu industrije nadzora, kako bi
uspeli da pokriju najveći deo svetske populacije, i kako sve više dominiraju tržištem mobilnih
telefona i dok se trkaju da prošire svoj internet pristup jugu sveta, Gugl nepokolebljivo postaje
internet mnogih ljudi.” Njegov uticaj na izbore i ponašanje na celokupnost pojedinačnih ljudskih
bića prenosi se u istinsku moć da se utiče na istorijske tokove.

Ako će budućnost interneta biti Gugl, to bi onda trebalo da ozbiljno zabrine ljude širom sveta -
u Južnoj Americi, Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji, Indijskom podkontinentu, Bliskom Istoku,
podsaharskoj Africi, bivšem Sovjetskom Savezu, pa čak i u Evropi - kojima internet
otelotvoruje obećanje alternative američkoj kulturnoj, ekonomskoj i strateškoj hegemoniji.”

`Ne budi zao” imperija, je ipak imperija.

U trenutku kada je ”Imperija uma” konačno postala ”Novo digitalno doba: preoblikovanje
budućnosti ljudi, naroda i biznisa”, objavljeno u aprilu 2013. godine, ja sam već i formalno od
vlade Ekvadora tražio i dobio politički azil, i sklonio se u njihovu ambasadu u Londonu. Do tog
trenutka sam već skoro godinu dana bio u ambasadi pod policijskim nadzorom, bez
mogućnosti da bezbedno izadem iz Velike Britanije.93 Primetio sam na internetu da mediji
izveštavaju sa uzbuđenjem o Šmitovoj i Koenovoj knjizi, neodgovorno zanemarujući
eksplicitni digitalni imperijalizam iz naslova, kao i upadljiv niz izraza podrške i pre samog
objavljivanja, od strane poznatih ratnih huškača poput Tonija Blera, Henrija Kisindžera, Bila
Hejdena i Madlen Olbrajt, objavljenim na zadnjoj korici knjige.” Pretpostavio sam da je to zbog
toga što su izneli moćne argumente u knjizi. Organizovao sam jednu osobu da pronese kopiju
knjige pored policijskog kordona da bih je pročitao.
Bio sam zapanjen. Iako je označena kao vizionarska najava globalne tehnološke promene,
knjiga to nije - u njoj nema ni naznake budućnosti, dobre ili loše, one koje bi se značajno
razlikovala od sadašnjosti. Knjiga predstavlja pojednostavljenu fuziju Fukujmine ideologije
”kraja istorije” - koja je izašla iz mode još 1990-ih - i bržih mobilnih telefona. Prepuna je
vašingtonskih fraza, doktrine Stejt dipartmenta i ulizičkih citata Henrija Kisindžera. Akademska
vrednost je niska - čak se može reći izvrnuta. Nikako se ne uklapa u Šmitov profil bistrog i
mirnog čoveka kakvog sam upoznao u svojoj dnevnoj sobi. Međutim, čitajuči je, počeo sam da
shvatam da knjiga i ne predstavlja ozbiljan pokušaj da se opiše budučnost. Knjiga predstavlja
ljubavno pismo Gugla zvaničnom Vašingtonu. Gugl, narastajuća digitalna super zvezda, se
nudio da postane Vašingtonov geopolitički vizionar.

Očekivao sam da će knjiga doživeti oštre kritike. Ali nije bilo ni jedne.95 Od mejnstrim medija
do tehnološkog sektora dolazile su samo neshvatljive pohvale. Pošto sam postajao nestrpljiv,
sam sam napisao prikaz. Taj moj tekst je objavljen u Njujork tajmsu 2. juna 2013. godine.
Napisao sam da akako se susreo sa velikim, ružnim svetom” Gugl se ”udružio sa
tradicionalnim elementima moći u Vašingtonu, od Stejt dipartmenta do nacionalne bezbednosne
agencije”. Branioci Gugla su pokušali da odbace moju kritiku kao paranoičnu. Međutim, četiri
dana kasnije, novine širom sveta su bile pune priča o dokumentima NSA koji su preko Edvarda
Snoudena iscureli u javnost. Na naslovnim stranama i u fokusu pažnje je bilo otkriće Prizma
programa, koje je pokazalo opseg onoga što je Erik Šmit prikrivao kada sam ga, u junu 2011.
godine, pitao da objavi vladine zahteve za prikupljanje podataka o WikiLeaksu.

Neke od izjava u Novom digitalnom dobu nisu zvučale kao nešto što bih ja rekao. Tražio sam
od našeg odeljenja arhive da iskopaju staru arhivu i sve sam preslušao. Sasvim sigurno su,
možda to i nije iznenađujuće kada pogledamo nivo analize u knjizi, Šmit i Koen pogrešno
razumeli moje reči. Kako sam preslušavao snimak shvatio sam širi značaj te diskusije, i kako
su joj okružujući i naknadni događaji dali istorijski odjek.

Diskusija sadrži snažne i ranije neizrečene opise filozofije koja stoji iza WikiLeaksa, kao i to
kako tehnologija utiče na dinamiku moći i društvenu strukturu. Uključuje i koncept primene
decentralizovane tehnologije u cilju zaštite revolucionarnih aktivnosti - ideja koje bih voleo da
vidim da su razvijene i primenjene. Takode, na simboličkom nivou, diskusija ukazuje na dve
različite budućnosti interneta koje su u sukobu jedna sa drugom: po jednoj to je sveprisutni
internet pod centralizovanom korporativnom upravom; dok je na drugoj strani, živi,
decentralizovani internet, koji odgovara cilju emancipacije ljudske istorije i ljudskih bića.

Kada je Gugl sreo WikiLeaks predstavlja prepis te diskusije pretočen u knjigu. Da bismo je
učinili dostupnijom opštoj čitalačkoj publici, OR Buks i ja smo prošli kroz tekst i dodali
objašnjenja u fusnotama. Pored rukopisa, uključio sam još neke delove teksta koji obezbeđuju
širi kontekst. “Banalnost `Ne budi zao”’ predstavlja moju kritiku Šmitove i Koenove knjige iz
Njujork tajmsa, i sada je u potpunosti obeležena. ”Oslobodi nas od `Ne budi zao” predstavlja
kratak pregled o tome kako su WikiLeaks i sadržaj naše diskusije predstavljeni (ili bolje
pogrešno predstavljeni) u Novom digitalnom dobu. Kroz knjigu su obeleženi svi navodi u vezi
sa pokušajima vlade SAD i njenih saveznika da se obračunaju sa WikiLeaksom i njegovim
saradnicima. Čitaoci kojima su nepoznati ovi pokušaji, na kraju knjige, mogu pronaći kratak
rezime ”Pozadine SAD protiv WikiLeaksa”. Sajt koji je paralelno napravljen -
when.Gugl.met.wikileaks.org sadrži kolekciju sirovih izvoda koji su iscureli iz depeša Stejt
dipartmenta SAD i Stratforovih internih imejlova, koje je objavio WikiLeaks,sa materijalima
koji su značajni za kritiku ove knjige.

Džulijan Asanž
maj 2014.g.

Banalnost SLOGANA ”NE BUDI ZAO”

Ova kritika Novog digitalnog doba je prvo objavljena u Njujork tajmsu 2. juna 2013. godine,
ubrzo nakon što su dokumenti Edvarda Snoudena objavljeni u Gardijanu i Vašington postu.96

Novo digitalno doba je zapanjujuće jasan i provokativan nacrt tehnokratskog imperijalizma,

koji su iscrtala dva njegova vodeća vrača, Erik Šmit i Džared Koen, koji su stvorili novi izraz
za globalnu moć Sjedinjenih Država u dvadeset prvom veku. Taj izraz odražava nikada bliže
jedinstvo između Stejt dipartmenta i Silikonske doline, koje se savršeno odražava u liku
gospodina Šmita, izvršnog predsednika Gugla, i gospodina Koena, bivšeg savetnika Kondolize
Rajs i Hilari Klinton, koji je sada direktor Gugl ideja.

Autori su se sreli u okupiranom Bagdadu 2009. godine, kada je knjiga i započeta. Dok su šetali
pored ruševina, njih dvojica su uzbuđeno razgovarala o tome kako je potrošačka tehnologija
transformisala društvo koje je porušila vojna okupacija SAD. Odlučili su da visoko-tehnološka
industrija može da bude snažan agent američke spoljne politike.97
Knjiga preobraćuje ulogu tehnologije u preoblikovanju ljudi i naroda sveta u ono što odgovara
svetskim supersilama, bez obzira da li oni žele da se probraze ili ne. Jezik je jezgrovit,
argumentacija samouverena, a pouka - banalna. Međutim, to i nije knjiga koja je namenjena za
čitanje. To je značajna deklaracija koja je stvorena da bi negovala savezništva.

Više nego bilo šta drugo, Novo digitalno doba je pokušaj Gugla da se pozicionira kao američki
geopolitički vizionar - kompanija koja može da odgovori na pitanje ”U kom pravcu bi
Amerika trebalo da ide?” Nije iznenađenje da se respektabilna grupa svetski najpoznatijih ratnih
huškača okupila da svoju podršku ovom mamcu meke moći Zapada. U izjavi zahvalnosti sa
ponosom spominju Henrija Kisindžera, koji je, uz Tonija Blera i bivšeg direktora CIA, Majkla
Hejdena, unapred izrekao pohvale o knjizi.”

Gospodin Šmit i gospodin Koen u knjizi rado preuzimaju na sebe teret belih štrebera. Po potrebi
se pojavljuju hipotetički vredni, tamnoputi likovi: ribari iz Kongoa, grafički dizajneri iz
Bocvane, aktivisti koji se bore protiv korupcije u San Salvadoru i nepismeni goniči stoke iz
plemena Masai iz Serengetija, i svi poslušno pokazuju naprednost Gugl-ovih telefona utkanih
u informativni lanac snabdevanja zapadne inperije.

Autori nude ekspertski banalizovanu verziju sutrašnjice: tako da predviđaju da će sprave za

buduće dekade mnogo više ličiti na ove koje imamo i sada - samo će biti modernije. ”Progres»
je posledica nezaustavljivog širenja američke potrošačke tehnologije po licu Zemlje. Već sada,
svakoga dana, novi milion mobilnih sprava koje rade na Gugl tehnologiji, bude aktiviran.3/4
Gugl će umetnuti sebe, a samim tim i vladu Sjedinjenih Država, u komunikacije svakog
ljudskog bića koje ne živi u Kini (toj bezobraznoj Kini). Proizvodi su postali još bolji: mladi,
urbani profesionalci spavaju, rade i kupuju mnogo lakše i udobnije; demokratiju podriva
tehnologija nadzora i kontrole; a naš današnji svetski poredak sistematske dominacije,
zastrašivanja i represije se nastavlja, neprimetno, bezbrižno ili samo minimalno uznemireno.

Autori su ozlojeđeni egipatskim trijumfom iz 2011. godine. Oni nipodaštavaju pobedu egipatske
omladine tvrdeći da je ”mešavina aktivizma i arogancije mladih ljudi univerzalna”.” Digitalno
inspirisana rulja podrazumeva da će revolucija ”lakše početi”, ali će se i ”teže okončati”’ Zbog
nedostatka snažnih vođa, rezultat, ili bar tako gospodin Kisindžer govori autorima, koalicione
vlade će tonuti u autokratiju.102 Kažu da ”više neće biti proleča” (međutim Kina je na ivici).

Dvojica autora zamišljaju budućnost ”dobro snabdevenih” revolucionarnih grupa. ”Nova

vrsta” konsultanata će ”koristiti podatke da bi stvorili fino usklađene političke figure”.104

”Njegovi” govori (budućnost nije toliko različita) i zapisi će biti objavljivani ”Icroz kompleks
softvera za pretragu odlomaka i analizu trendova” dok će ”mapiranje njegovih moždanih
funkcija” i druga ”sofisticirana dijagnostika” biti korišćeni za ”procenu slabih tačaka njegovog
političkog repertoara””

Knjiga odslikava institucionalne tabue i opsesije Stejt dipartmenta. Izbegava smislenu kritiku
Izraela i Saudijske Arabije. Potpuno neverovatno se pretvaraju da se suvereni pokreti iz Južne
Amerike, koji su mnoge oslobodili plutokratije i diktature, koje su imale podršku Sjedinjenih
Država tokom poslednjih trideset godina, nikada nisu ni dogodili. Umesto toga govore o
”ostarelim liderima” tog regiona i uopšte ne shvataju da ne vide Južnu Ameriku od Kube.” I
naravno, knjiga se potpuno teatralno bavi omiljenim babarogama Vašingtona: Severnom
Korejom i Iranom.”

Gugl, koji je nastao kao izraz nezavisnosti kulture kalifornijskih studenata pristojne, humane i
žive kulture - se, kako se suočio sa velikim i ružnim svetom, priključio tradicionalnim
elementima moći iz Vašingtona, od Stejt dipartmenta do Nacionalne bezbednosne agencije.

Uprkos beskrajno malom broju nasilnih smrti na globalnom nivou, terorizam je omiljeni brend
političkih krugova u Sjedinjenim Državama. To je fetiš koji se mora negovati, tako da je
”Budućnost terorizma” dobila celo poglavlje. I kako ćemo videti, budućnost terorizma je
”sajber terorizam”.” Zatim nailazi deo u kome se u potpunosti popušta pred zastrašivanjem, koji
uključuje i scenario za film katastrofe koji će vas ostaviti bez daha, u kome sajber teroristi
preuzimaju kontrolu nad američkim sistemom vazdušne kontrole i šalju avione da se obruše u
zgrade, iskldjučuju dalekovode i lansiraju nuklearno oružje.” Autori zatim istim katranom
mažu i digitalne aktiviste koji mirno protestuju.”’

Moja perspektiva je potpuno drugačija. Napredak informativne tehnologije koji se ispoljava

kroz Gugl u sebi nosi smrt privatnosti za većinu ljudi i pomera svet ka autoritarizmu. To je
osnovna premisa moje knjige Sajferpanks.12 Međutim, dok nam gospodin Šmit i gospodin
Koen govore da će smrt privatnosti pomoći vladama u ”represivnim autokratijama” da
”kontrolišu svoje građane”, oni takođe tvrde da će vlade u ”otvorenim” demokratijama ovo
videti kao ”poklon” koji će im omogućiti da ”bolje odgovore na brige građana i korisnika”.’”
U stvarnosti, erozija individualne privatnosti na Zapadu i prateća centralizacija moći, neizbežno
dovodi do zloupotreba, gurajući ”dobra” društva bliže ka ”lošim”.
Odeljak o ”represivnim autokratijama” opisuje, uz negodovanje, različite represivne
mere nadzora: zakonodavstvo koje u softver uvodi tajni ulaz kojim će biti omogućeno
špijuniranje građana, nadgledanje društvenih mreža i prikupljanje obaveštajnih podataka o
celokupnom stanovništvu.14 Sve ove mere su već u širokoj upotrebi u Sjedinjenim Državama.
Šta više, neke od ovih mera - kao zahtev da svaki profil na društvenoj mreži mora biti povezan
sa stvarnim imenom - je sam Gugl zagovarao.’”
Svi znaci su jasno ukazivali, ali autori knjige nisu želeli to da vide. Od Vilijama Dobsona
pozajmljuju ideju da mediji, u autokratijama ”dozvoljavaju postojanje opozicionih medija sve
dok protivnici režima razumeju koje su nezvanične granice”.”6 Međutim, ovakvi trendovi
počinju da se pojavljuju i u SAD. Niko ne sumnja u zastrašujući efekat istrage protiv
Asošiejted presa i Džejmsa Rozena sa Foksa.”7 Ipak, ima jako malo analiza o ulozi Gugla u
saradnji sa sudskim nalogom za Rozena.

Ja imam lično iskustvo sa ovim trendovima.

Ministarstvo pravde je priznalo u martu 2013. godine da već treću godinu za redom vode krivičnu
istragu protiv WikiLeaksa. Sudska svedočanstva pokazuju da su na njihovoj meti ”osnivači,
vlasnici ali i menadžeri WikiLeaksa”.18 Jedan navodni izvor, Bredli Mening, će se od sutra
suočiti sa dvanaestonedeljnim suđenjem, tokom kojeg će dvadeset četvoro svedoka u tajnosti
dati svoj iskaz.19

Novo digitalno doba je iskonski poguban rad u kome ni jedan od autora ne ume da prepozna, a
kamo li da izrazi, džinovsko centralizujuće zlo koje stvaraju. Kažu nam da će ”u dvadeset
prvom veku kompanije koje se bave tehnologijom i sajber bezbednošću biti isto ono što je u
dvadesetom veku bio Lokid Martin”.

Iako ga nisu razumeli, oni su osavremenili i neprimetno primenili proročanstvo Džordža Orvela.
Ako želite viziju budućnosti, zamislite Gugl naočare, koje imaju podršku Vašingtona,
privezane na prazna ljudska lica - zauvek. Životi kulta potrošačke tehnologije neće biti mnogo
inspirisani ovom knjigom, mada im takva inspiracija nije ni potrebna. Ipak, ovo je osnovno
štivo za sve one koji se bore za budućnost, i to zbog jedne premise: upoznaj svog neprijatelja.
Lš - Liza šilds

glavni i odgovorni urednik i osnivač WikiLeaksa

izvršni predsednik Google-a; koautor knjige Novo digitalno doba; član Saveta savetnika u
oblasti nauke tehnologije predsednika Obame; član Saveta za spoljnopolitičke odnose.’”

koautor knjige Novo digitalno doba; ranije Odeljenja za planiranje politika u Stejt departmentu
i savetnik Kondolize Rajs i Hilari Klinton; član direktorovog savetodavnog odbora u
Nacionalnom centru za borbu protiv terorizma; honorarni član Saveta za spoljnopolitičke
odnose; suosnivač Movements.org potpredsednica, Komunikacije i medijski odnosi Saveta za
spoljnopolitičke odnose; ranije TV producent emisija «Dobro jutro, Ameriko” i ”Uživo u
udarnom terminu”
SM - Skot Malkolmson

direktor za komunikacije, Međunarodna krizna grupa; urednik Novog digitalnog doba;

direktor zadužen za pisanje govora ambasadorke Suzan Rajs u američkom Stejt departmentu
2011-12. godine; doživotni član Saveta za spoljnopolitičke odnose.’”

Ovaj razgovor je snimljen u kući Vogana Smita u Norfoku, u Engleskoj, gde sam od 2011.
godine živeo u kućnom pritvoru. Nanogica je bila postavljena oko mog nožnog članka, kao
uslov da budem privremeno otpušten iz zatvora. Tri antene su bile postavljene u samoj kući da
bi, britanskoj vladi, mogli da podnesu izveštaj o mom kretanju po kući.

Sastanak je počeo u kuhinji, za ručkom, nastavio se nakratko u radnoj sobi, a završio se

šetnjom, koja je okončana zbog nadolazeće oluje.

Neka od mojih obraćanja su blago sređena radi konciznosti i lakšeg čitanja, ali ništa značajno
nije promenjeno. Reči drugih nisam mogao uređivati bez njihove saradnje (ne bih želeo da ih
pogrešno tumačim). Veoma mali broj sitnih izmena je naćinjen da bih popravio tok razgovora.

Audio zapis celokupnog razgovora koji je trajao tri sata možete slušati na vebsajtu Wikileaksa,
da biste potvrdili verodostojnost rukopisa.’”

00 ONIH KOJI VIDE, 00 ONIH KOJI DELAJU

(početak trake)
Erik Šmit: Želiš li da počnemo da jedemo?
Džulijan Asanž: Možda bismo mogli i jedno i drugo.
EŠ: Naravno, ako smatrate da je u redu.
DžA: Danas je 23. juni. Ovo je snimak razgovora Džulijana Asanža, Erika Šmita

Liza Šilds: Lize Šilds.

Lize Šilds. Biće iskorišten u knjizi Erika Šmita, koju će u oktobru 2012. objaviti Knop.126
Pružena mi je garancija da ću moći da vidim rukopis, kao i da ću moći da popravim njegovu
tačnost i jasnost.’27

Eš: Slažemo se

Slažemo se.
EŠ: Možemo li da počnemo? Želeo bih da razgovaramo malo o Toru (Thor). Ok. O recimo,
celokupnoj mornaričkoj mreži...

DŽA: O Toru (Tor) ili Toru (Thor)? EŠ: Da, mislio sam naravno na Tora (Tor).’”
Dža: I Odina, naravno.’”
EŠ: Dobro, dobro. Tor i mornaričku mrežu. Ne razumem kako to sve u stvari funkcioniše. A
razlog zašto sve ovo spominjem jeste to što sam u osnovi zainteresovan za ono šta se dešava sa
tehnologijom dok evoluira. Problem koji ja uočavam jeste da ako pokušavate da primite podatke
morate imati garanciju anonimnosti u odnosu na onog ko šalje, morate imati siguran kanal do
primaoca, a primalac mora biti umnožen...Zamolio bih vas da malo govorite o arhitekturi, šta ste
vi tehnički uardili u WikiLeaksu, koje su tehnološke inovacije bile neophodne, kao i, možda,
šta se desilo.130 Kako se razvija? Tehnologija se uvek razvija.

DŽA: Dozvolite da prvo uobličim ovo. Posmatrao sam nešto što sam primetio dok sam hodao
svetom, a to je da postoji previše činova nepravde. Ja sam želeo da uradim nešto da bude sve
manje i manje nepravde. Neko bi mogao da pita ”Koja je vaša filozofska pretpostavka za to?”
Moj odgovor bi bio ”Ne moram da ih uzimam u obzir. To je jednostavno moj karakter. I
samim tim je aksiom jer je to tako:’ Time izbegavamo dalju filozofsku raspravu o tome zašto
želim da uradim nešto. Dovoljno je što to radim.
Kada sam razmišljao o tome šta izaziva činove nepravde, i šta ih podstiče, shvatio sam da se
ljudi u suštini ne menjaju. Da se, u osnovi njihove težnje i biološke odlike nisu mnogo
promenile hiljadama godina. Njihova jedina briga je: šta imaju i šta znaju? Kada je u pitanju
ono što imaju - to znači koje resurse imaju na raspolaganju, koliko energije mogu da upotrebe,
kakve zalihe hrane imaju, i slično - na to je prilično teško uticati. Međutim na ono što znaju se
može uticati nelinearno, jer kada jedna osoba prenese informaciju drugoj osobi, oni sada mogu
prenositi dalje tu informaciju još jednoj, pa još jednoj, potpuno nelinearno.”’ Na taj način
možete uticati na veoma mnogo ljudi malom količinom informacija. Zatim se postavlja pitanje
koja vrsta informacija će dovesti do ponašanja koje je pravedno, a obeshrabrivati ponašanje koje
je nepravedno?

Širom sveta postoje ljudi koji posmatraju različite delove onoga što im se dešava lokalno.
Postoje i drugi ljudi koji primaju informacije o onome što nisu doživeli lično. U sredini su
ljudi koji su uključeni u prenošenje informacija od posmatrača do ljudi koji će delati na osnovu
informacija. To su tri odvojena problema koji su svi povezani jedan sa drugim.

Shvatio sam da postoje poteškoće u procesu opserviranja, kao i njihovo postavljanje, na

efikasan način, u sistem distribucije, koji će zatim dovesti te informacije do ljudi koji će na
osnovu njih delovati. Može se smatrati da kompanije poput Gugla, na primer, učestvuju u ovom
”posredničkom” poslu pomeranja informacija od ljudi koji imaju informacije do ljudi koji žele
te informacije. Problem koji ja uočavam jeste da je taj prvi korak obogaljen, kao što je često
obogaljen i poslednji korak, kada se radi o informacijama koje vlade žele da cenzurišu.

Ceo ovaj proces možemo posmatrati kao pravdu koju stvara Četvrti stalež.” Taj opis, koji je
delimično nastao iz mog sopstvenog iskustva sa kvantnom mehanikom, posmatra protok
posebne vrste informacija koje će na kraju uticati na neke promene. Činilo mi se da usko grlo na
prvom mestu nastaje u prikupljanju informacija koje će dovesti do promena koje će biti
pravedne. Ako govorimo u kontekstu Četvrtog staleža, ljudi koji prikupe informacije su izvor;
ljudi koji rade na informacijama i koji ih distribuiraju su novinari i objavljivači; dok ljudi koji
mogu delati na osnovu njih ukldjučuju svakog. To je teorija na visokom nivou, ali onda
dolazimo do toga kako ćemo na praktičnom nivou stvoriti sistem koji će razrešiti ovaj
problem. I ne govorim samo o tehničkom sistemu, već o totalnom sistemu. WikiLeaks je bio, i
jeste, pokušaj - iako je još u ranoj fazi - stvaranja totalnog sistema. Na tehničkom polju, naš prvi
prototip je stvoren u vrlo neprijateljskoj atmosferi kada je objavljivanje veoma teško, a naša
jedina efikasna odbrana bi bila anonimnost, jer je opasno biti izvor (kao što još i jeste zbog
sektora nacionalne bezbednosti), i za situaciju u kojoj imamo veoma mali tim u koji imamo
potpuno poverenje.

Eš: Znači ovde objavljivanje podrazumeva pitanje samog sajta, i omogućavanje materijalu da
postane javno dostupan?

DŽA: Da, omogućavanje primarnom izvoru da postane javan. Na to mislim kada kažem
objavljivanje.

Eš: Znači prvi korak je učiniti to na pravi način?

DŽA: Bilo mi je jasno da je u celom svetu objavljivanje problem. Bilo da se radi o autocenzuri
ili o pravoj cenzuri.

Eš: Da li se radi o strahu od odmazde od strane vlade? Ili o mnogo različitih razloga?

DŽA: Uglavnom je u pitanju autocenzura. Mislim da slobodno mogu reći da je, istorijski,
najčešći oblik cenzure ekonomska cenzura, kada jednostavno nije profitabilno objaviti nešto jer
ne postoji tržište za to. Ja cenzuru opisujem kao piramidu. Na vrhu piramide su ubice novinara i
objavljivača. Na sledećem nivou su pravni napadi na novinare i one koji objavljuju. Pravni
napad predstavlja odloženu upotrebu sile prinude, koja ne mora neminovno rezultirati ubistvom,
ali može dovesti do zatvaranja ili oduzimanja imovine. Ne zaboravite da se obim piramide
značajno povećava kako se spuštate na dole, što u ovom slučaju znači da se i obim cenzure
povećava kako se spuštate na dole.

Nekoliko ljudi je ubijeno, ima nekoliko javnih pravnih napada na pojedince i korporacije, ali
zatim na sledećem nivou imamo neverovatnu količinu autocenzure. Do autocenzure delimično
dolazi zato što ljudi ne žele da pređu u gornje delove piramide - ne žele da dođu pod udar
pravnih napada sile prinude, ne žele da budu ubijeni. Sve to obeshrabruje ljude da se ponašaju
na određeni način. Postoje zatim i druge vrste autocenzure koje motiviše briga nad mogućim
izgubljenim poslovnim aranžmanima, ili gubitak od reklama. Ove vrste cenzure su još
značajnije jer se nalaze još niže u piramidi. Na dnu piramide - što znači na najširem nivou - su
svi oni ljudi koji ne znaju da čitaju, nemaju pristup štampi, nemaju pristup brzim
komunikacijama ili tamo gde nema profitabilne industrije koja bi obezbedila ovakve izvore.’33

Mi smo odlučili da se fokusiramo na prva dva sloja ove piramide cenzure: pretnjama nasiljem, i
odloženim pretnjama nasiljem koje su predstavljene kroz pravni sistem. To su na neki način
najteži slučajevi; dok su na drugi način najlakši slučajevi. To su najlakši slučajevi jer je vrlo
jasno kada su neke stvari cenzurisane, a kada ne. To je, takođe, najlakši slučaj, jer je obim
cenzure relativno mali, iako značaj pojedinih slučajeva cenzure može biti veoma veliki.

Na početku WikiLeaks nije imao mnogo prijatelja. Iako sam, naravno, imao neka lična,
prethodno stečena politička poznanstva, nismo imali značajne političke saveznike i nismo
imali iza sebe svetsku javnost koju bi zanimalo kako smo. Zbog toga smo odlučili da nam je
potreban sistem za objavljivanje kome je jedina odbrana anonimnost. Nismo imali mogućnost
finansijske odbrane; nismo imali mogućnost pravne odbrane; nismo imali mogućnost političke
odbrane. Odbrana našeg sistema je čisto tehnička.

To podrazumeva sistem koji koji je usmeren napredim, sa mnogo imena domena, i mogućnošću
brze promene tih imena domenam, keš sistema”6, i, na kraju ih usmerava kroz Tor mrežu do
skrivenih servera.”’
samim tim smo koristili drugačiji model, gde su zadnji krajevi sajta sakriveni i tajni, a gde je
prednji deo sajta kopiran preko velikog broja različitih kompjutera. To znači da čak i kada je
jedan od kompjutera koji hostuje ”prednju” stranicu sajta napadnut, postoje druge kopije, tako
da če sajt još biti dostupan javnosti. Šta više, ”zadnja strana” ostaje prikrivena, tako da prednje
strane mogu biti stvarane po potrebi.
EŠ: Ako bih mogao da postavim dodatna pitanja u vezi sa tim. To znači da možete promeniti
DNS, imena vašeg sajta itd. veoma brzo.’” I koristite usmeravanje da biste ostvarili
komunikaciju izmedu tih replika? Ili ga koristite za distribuciju?

DŽA: Postavili smo prednje replike za žrtvovanje’”, a koje se mogu brzo postaviti, i postavili
smo ih u relativno prijateljski nastrojenim državama poput Švedske. Te prednje replike su bile
brze jer je bilo svega nekoliko prepreka između njih i ljudi koji ih čitaju. To je važna lekcija
koju sam naučio iz stvari koje sam ranije radio - da to što ste Šermanov tenk nije uvek
prednost, jer ne možete lako da manevrišete, a i spori ste. Mnogo različitih zaštita za
objavljivače objavljuju brzo. Ako brzo dobijete informaciju i ako je dobro pročitana, podstaći za
ljude da vas napadnu zbog neke specifične informacije koju ste objavili je minimalan. Mogu
postojati širi podsticaji ako žele da održe lekciju drugim ljudima koji bi možda želeli da se
suprotstave njihovoj vlasti, ili da održe lekciju vašoj organizaciji, da se ne biste više u
budućnosti suprotstavljali njihovom autoritetu.

Eš: Da li možemo da kažemo, da bismo uobličili raspravu, da ste vi brinuli da bi vlade ili slične
institucije mogle napasti vaše prednje strane kroz DNS napade142 ili putem blokade, tako što
će ih u osnovi filtrirati143, jer je to nešto što se najčešče radi. Tako da je vaš važan aspekt bio
da uvek budete dostupni.

DŽA: Moramo uvek biti dostupni na ovaj ili onaj način. To je bitka koju smo uglavnom, mada
ne u potpunosti, dobijali. Za samo nekoliko nedelja kineska vlada nas je stavila na svoju
zabranjenu listu. Ipak, imali smo stotine imena domena, i to različitih vrsta, koja su bila
registrovana sa mnogobrojnim DNS provajderima, u slučaju da postave filtriranje na DNS IP
nivou’*`, to bi oborilo dodatnih 500.000 domena uz naš, što bi dovelo do političkih pritisaka
zbog kojih bi morali da obustave te napade. Ipak, DNS filtriranje nam još zadaje dosta problema
u Kini jer većina uobičajenih imena - ona koja su najsličnija WikiLeaksu, imena koja su
najlakša za komunikaciju - su sva na filter listi kineske vlade.
Eš: Naravno.

DŽA: Bilo koji domen koji u sebi sadrži ”WikiLeaks” na kom mestu se filtrira. To znači da
moramo da napravimo verziju koju još nisu otkrili. Međutim ta verzija mora biti poznata
velikom broju ljudi, da bi mogli da odu na tu adresu. To vam je kvaka 22.

Eš: To je strukturalni problem sa imenima na internetu, međutim mislim da bi Kinezi

jednostavno filtrirali sadržaj kada ste vi u pitanju.145
DŽA: Možda, HTTPS je funkcionisao nekih godinu i po dana.”6

Eš: Ok.

u pozadini se čuju zvukovi jer su Džared Koen i Skot Malkolmson ulazili]

DŽA: U stvari je jako dobro funkcionisalo. Zatim je i promena IP adresa funkcionisala.147
Kineski sistem za internet filtriranje je dosta detaljan. Veoma razvijen. Ponekad neke stvari
rade ručno, a nekada automatski - dodavanje IP adresa na zabranjenu listu zasnovanu na
domenima. Vodili smo interesantnu bitku sa njima kada smo videli da neko traži naše IP adrese
i kada smo otkrili da ti zahtevi dolaze sa odredenog bloka IP adresa iz Kine.’48 Kada god bismo
primetili da to rade jednostavno bismo im vratili drugačiju IP adresu.”

EŠ: Ha-ha-ha-ha-ha. To je vrlo mudro. Ha-ha-ha-ha-ha.

DŽA: Jednom sam razmišljao da im vratimo IP adrese Ministarstva javne bezbednosti.

EŠ: To bi bilo smešno. Da vam predstavim Džareda Koena.

Džared Koen: Zdravo, izvinite na kašnjenju. Let je kasnio.
DžA: Drago mi je.
EŠ: Leteli ste Junajtedom?
DžK: Delta, neću više nikada leteti njima!
EŠ: Da, to je Delta.
DžA: Lari?

DŽK: Džared.

Džared, Diared.
EŠ: A ovo je Skot.
Skot Malkolmson: Drago mi je!
EŠ: Skot je naš urednik.
SM: Izvinite što kasnimo nekih sat i po vremena.
DžA: Nema veze! Dan je odličan za vožnju!
EŠ: Mi se sjajno provodimo.
SM: Da, da, siguran sam.
Lš: Džulijan je bio ljubazan da nam pomogne jer mi nismo doneli svoj diktafon!

EŠ: Ha-ha-ha-ha-ha.

Lš: Baš smo se obrukali, tražimo da intervjuišemo nekoga i onda moramo da pozajmimo
diktafon.

DŽA: Moj prijatelj je pravio intervju na Fidžiju tokom prevrata generala Rabuke, kada mu je
drugi po komandi odmah posle generala Rabuke, priznao, na snimku, da ga je plaćala CIA.15’

EŠ: Opa!
DŽA: Vratio se sa Fidžija likujući! Imam priču decenije! Ali traka je zakazala. Ja imam
nekoliko ovakvih. Morate uvek da imate nekoliko na raspolaganju!
[smelz] EŠ: Uvek, ali uvek nosite svoj diktafon.

Da bismo ukldjučili Skota i Larija da kažem da smo proveli dosta vremena časkajuči o Guglu i
o tome šta ja planiram. Predstavio sam i Lizu. Mislim da nisam na najbolji način predstavio
sjajnu knjigu na kojoj radimo, tako da mi je Liza pomogla. Džulijanu je pomoglo njeno
objašnjenje. Dogovorili smo se da ćemo razgovarati o pravcima u kojima se kreće tehnologija i
možda implikacijama svega toga. I dogovorili smo se da možemo ovaj razgovor iskoristiti u
knjizi. Pripremićemo transkript, koji če on onda moči da ispravi, proširi ili doda objašnjenja
gde je potrebno, što je meni potpuno razumljivo.

Nismo davno počeli. Razgovarali smo malo o generalnim principima koje je on jasno
definisao, a ja sam tek počeo da govorim o strukturi - zbog čega je WikiLeaks postavljen tako
kako jeste. Kratki rezime bi bio da struktura odražava zabrinutost zbog onoga što vlade rade -
ubijaju novinare, zatvaraju novinare, i slično. Njegov stav je da se taj problem može rešiti time
što će napraviti sistem koji je jako, jako teško blokirati. Tako da bi netehničko objašnjenje
onoga što je uradio bilo da je izgradio sistem koji, ako urade uobičajene stvari da bi ih blokirali,
jednostavno če se prikazati na drugi način. Promenom imena ili pravljenjem replika.

IMENOVANJE STVARI

DŽA: Imenovanje stvari je veoma važno. Imenovanje ljudskog intelektualnog rada i naš
celokupni intelektualni dosije su verovatno najvažnija stvar koju možemo da uradimo. Svi
imamo svoje izraze za različite objekte, poput ”paradajza”. koristimo jednostavnu reč
”paradajz” umesto da opisujemo svaki aspekt tog prokletog paradajza.152 Zato što bi bilo
predugo da opisujemo paradajz precizno, mi koristimo apstrakciju, tako da možemo da
razmišljamo i razgovaramo o tome. Isto to radimo i kada koristimo URL.’” Oni se često koriste
kao skraćenica za intelektualni sadržaj koji stvaraju ljudi. Mi svi stvaramo naše civilizacije, na
intelektualnom sadržaju, a ne na ciglama. Mi sada imamo sistem zasnovan na URL-ovima, gde
je struktura na kojoj gradimo našu strukturu najgora moguća vrsta plastelina. A to je veliki
problem.

EŠ: Vi smatrate da različita struktura imena treba da evoluira na bolji način -

DŽA: Mislim da imamo na delu potpunu zbrku, sada je URL ideja preopterećena.
EŠ: Da, u potpunosti.

DŽA: Sa jedne strane imate dinamične usluge i organizacije koje upravljaju tim uslugama - što
podrazumeva hijerarhiju, sistem kontrole, bilo da se radi o organizaciji, vladi ili nekoj
kontrolnoj grupi. Sa druge strane imate dela koja su proizvod ljudskog intelekta koja su nastala
potpuno nezavisno od bilo kog sistema ljudske kontrole. Ona se nalaze tu u platonskom
carstvu.” O njima treba govoriti tako da se govori o unutrašnjoj strani intelekta, a ne kao da
zavise od neke organizacije. Mislim da je to neminovan i veoma važan način kako da idemo
napred.
Prvi put sam shvatio da je to problem kada sam sarađivao sa čovekom po imenu Nadmi
Auči.155 Pre nekoliko godina on je u jednom od velikih poslovnih magazina bio naveden kao
peti najbogatiji čovek u Velikoj Britaniji. Kao Iračanin je radio u iračkom Ministarstvu nafte i
obogatio se pre nego što je došao u Britaniju početkom 1980-ih godina. On je u italijanskim
medijima optužen da je umešan u trgovinu oružjem. Ima preko stotinu kompanija kojima
upravlja iz svoje holding kompanije registrovane u Luksemburgu, kao i nekoliko koje smo
otkrili u Panami, koje se vode na ime njegove supruge. Uspeo je da se infiltrira među britanske
laburiste do te mere da je za dvadesetu godišnjicu njegovog biznisa, na proslavi u Londonu
dobio sliku koju je potpisalo 130 ministara i članova Parlamenta, uključujući i tadašnjeg
premijera Tonija Blera.
Nadmi Auči je bio finansijer Tonija Recka, koji je zauzvrat u Čikagu prikupljao pare za
kampanju Roda Blagojevića, bivšeg guvernera Ilinoisa. I Recko i Blagojević su kasnije
optuženi za korupciju. Toni Recko je, takođe, bio posrednik koji je pomogao Baraku Obami da
kupi deo svoje rezidencije.

Ovo jeste samo mali detalj, ali će nas dovesti do šire poente. Tokom primarnih predsedničkih
izbora 2008. godine usmereno je ka Baraku Obami. Počeli su i da istražuju njegove finansije
tako da su došli i do Tonija Recka, tako da su počeli da istražuju i Nadmija Aučija. Auči je tada
angažovao kompaniju Karter-Rak, advokatsku kompaniju iz Londona specijalizovanu za tužbe
za klevetu, o čijem osnivaču, Piteru Karter-Raku kaže da je za slobodu govora isto ono što je i
Bostonski davitelj učinio za trgovinu od vrata do vrata.’56 Počeo je da piše pisma svim
medijima stacioniranim u Londonu koji su u svojoj arhivi imali priču o njegovoj ekstradiciji iz
Francuske 2003. godine, i osudi za prevaru u okviru Elf Akiten skandala, u koji je bio umešan
tako što je usmeravao nelegalne provizije nakon prodaje kuvajtskih naftnih rafinerija, dok je
Kuvajt bio pod napadom Iračana, tokom okupacije pre prvog Zalivskog rata.’”

Gardijan je sklonio šest tekstova iz 2003. godine bez ikakvog objašnjenja. Nalazili su se u
Gardijanovoj arhivi negde pet godina. Ako odete na njihove URL-ove neće pisati ”uklonjeno
zbog pravne pretnje”, već čete videti ”stranica ne može biti pronadena”. Postoji i tekst iz
Telegrafa, kao i iz gomile američkih publikacija i blogova na ovu temu. Važni delovi nedavne
istorije koji su važni za trenutnu predsedničku kampanju u Sjedinjenim Državama su nestali iz
naše intelektualne arhive.’” Nestali su i iz Gardijanovog indeksa tekstova. Tako da, iako ovi
tekstovi postoje u Gardijanovom štampanom izdanju i možete otići u biblioteku i pogledati ih,
kako ćete uopšte znati da oni postoje kada su izbrisani iz Gardijanovog indeksa? Ne samo da su
prestali da postoje, oni su u potpunosti izbrisani iz postojanja. To je jedna vrsta moderne
primene Orvelovog diktuma: ”Onaj ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost; ko kontroliše
sadašnjost kontroliše prošlost” - jer celokupna arhiva o prošlosti je fizički pohranjena u
sadašnjosti.159

To pitanje očuvanja politički važnog sadržaja dok je na udaru je nešto što čini veoma važan deo
posla WikiLeaks-a, jer to je nešto što mi jesmo. Mi objavljujemo one deliče koje ljudi žele da
potisnu, jer obično sumnjamo, obično s pravom, da oni proširuju svoj ekonomski rad na
potiskivanju onih delova za koje pretpostavljaju da će dovesti do neke promene.

SM: Znači vi tražite dokaze o prikrivanju koje tražite da biste odredili vrednost nečega?

Da...ne baš precizno to, ali to nije loš opis –

SM: Hajde objasnite mi precizno.

To nije uvek tako, veoma je sugestivno -

SM: Nije savršeno!

DŽA: Nije savršeno ali jeste veoma sugestivan signal da ljudi koji najbolje poznaju informacije
– npr. ljudi koji su je napisali - proširuju svoj ekonomski rad na sprečavanju tih informacija da
budu zabeležene, da odu u javnost. Zbog čega troše toliko vremena na tome? Mnogo je
delotvornije jednostavno dozvoliti svima pristup - onda ne morate provoditi vreme čuvajuči
informaciju, ali ste i mnogo efikasniji kada je vaša organizacija u pitanju, zbog svih pozitivnih
nenamernih posledica koje nastaju kada informacija kruži. Zbog toga mi selektivno idemo za
informacijom, a ta informacija je selektivno potisnuta u okviru neke organizacije, i veoma često,
ako je u pitanju moćna grupa, čim neko pokuša da je objavi, dolazi do pokušaja da se, nakon
objavljivanja, suzbije.

EŠ: Voleo bih da znam malo više o samoj tehnologiji. Vi, zbog takve strukture, u osnovi
možete postaviti novu naslovnu stranu veoma brzo jer imate arhivu replika koje onda
distribuirate. Jedno od pitanja bi bilo kako odlučujete koje ISP-ove koristite?”’

DŽA: To je odlično pitanje.

EŠ: Da, to je niz veoma komplikovanih pitanja.
DŽA: Daću vam primer kako ih ne treba birati. Na Ibici i Kajkos ostrvima smo imali jedan
slučaj. Postoji jedna mala grupa koja se zove TCI Žurnal (Turks and Caicos Islands
Journal).162 To je grupa političkih reformatora, ljudi usmerenih na pitanja zaštite životne
sredine, koji tamo žive i koji su primetili da velike prekomorske građevinske firme dolaze
tamo i nekako dobijaju zemlju Krune veoma jeftino i grade svoje velike komplekse tamo.’63
Oni su pokušavali da se izbore za principe dobre vladavine, kao i da razotkriju te ljude.

To je klasičan savršeni primer za internet: jeftina publikacija koja znači da možemo da imamo
različite vrste objavljivača, ukldjučujuči i samofinansirajuće objavljivače. Ljudi hoće da
objavljuju priče iz ličnih ideoloških ili altruističkih razloga, jer troškovi altruizma nisu toliko
veliki da bi ih to sprečilo.

Brzo su ih proterali sa ostrva, tako da su prebacili svoje servere u Indiju. Građevinci koje su
razotkrili su onda unajmili advokate u Londonu, koji su unajmili advokate u Indiji, koji su ih
onda isterali i sa internet servera u Indiji. Prebacili su se u Maleziju; i odatle su ih izbacili na isti
način - postali su neisplativi za internet provajdere su pravna pisma počela da im stižu.
Prebacili su se u SAD i njihov američki provajder se nije uplašio - izabrali su jednog koji je bio
bolji. Urednici su, usled pretnji, bili anonimni, iako kolumnisti često nisu, ali su odgovorna
lica, u smislu izdavača, bila anonimna. Ipak, primećeno je da koriste Gmail adrese, tako da su
građevinci podneli tužbu u Kaliforniji, tako da su u okviru te tužbe počeli da dobijaju sudske
naloge, uključujući i Gmail. Kao rezultat toga Gugl je rekao TCI Žurnalu da moraju da dođu u
Kaliforniju da se brane, inače će morati sve da predaju sudu.

U pitanju su mali ljudi sa ostrva koji pokušavaju da se izbore sa korupcijom u svojoj državi,
protiv velikih građevinskih firmi koje raspolažu ogromnim resursima. Kako oni mogu da odu u
Kaliforniju da se bore protiv sudskog naloga koji je deo lažne optužbe za klevetu? Naravno da
ne mogu. Međutim, uspeli smo da im obezbedimo neke pravne zastupnike, a i pogodilo se da u
Kaliforniji postoji deo zakona koji se bavi upravo ovakvom situacijom, kada neko objavi
nešto, a neko onda izda sudski nalog da bi pokušao da sazna identitet onoga ko je to objavio. Ne
možete to uraditi i morate snositi troškove procesa. To je bila odlična pravna začkoljica koju je
neko uveo. Međutim, Gugl nije poslao advokate koji bi im pomogli.
Ovo je primer šta se desi ako ste pametni - imali su odličnog tehničara Indijca, imali su odlične
političare - i pokušate da se udružite i rešite pitanje korupcije u svojoj državi koristeći internet
kao mehanizam za objavljivanje. Šta se dešava? Progone vas od jednog do drugog kraja planete!
Ovi ljudi su imali sreće jer su imali dovoljno sredstava da prežive taj progon, i na kraju su
pronašli prijatelje tako da su sebi obezbedili bezbednu poziciju.

Nama je bilo interesantno da vidimo koji ISP su iskoristili da se izbore sa pritiscima. Pošto sam
ja umešan u politiku, tehnologiju i borbu protiv cenzure već dugo vremena znao sam neke od
tih igrača. Imamo neke ISP-ove gde smo se već ideološki infiltrirali, gde imamo prijatelje. Znali
smo da će se oni boriti sa nama ako im stigne takav zahtev, a znali smo da postoje dosta
velike šanse da stigne sudski poziv, čak i kada je u pitanju zabrana davanja informacija, sa čim
smo se ubrzo suočili.

Da li neko ko nije iz tog sveta može ovo da uradi? Ne bi mu bilo lako. Možete pogledati ISP-
ove koje trenutno koristi WikiLeaks, ili koje je Piratski zaliv koristio, ili koje koriste druge
grupe koje se suočavaju sa velikim napadima.’” Obično su to neki mali ISP-ovi. Postoji jedan
mali ISP pod imenom PRQ u Švedskoj, koji je osnovao Gotfrid, čiji pseudonim je anakata - on
je jedan od tehničkih mozgova Piratskog zaliva.166 Oni su stvorili niš industriju, zajedno sa
Banofom, većim ISP-om iz Švedske, i oni rade sa objavljivačima izbeglicama - upravo to je
pravi naziv za njih jer su oni objavljivači izbeglice.”6

PRQ je, pored WikiLeaks-a držao i sajt američkog Udruženja vlasnika kuća (American
Homeowners Assication), koje je moralo da beži od gradevinskih firmi iz SAD; Kavkaz centar
(Kavkaz Center), kavkaski medijski centar, koji je pod stalnim napadom Rusa (i u sam PRQ je
švedska vlada upadala nekoliko puta zbog ustupaka ruskoj vladi); zatim jedna američka
organizacija, Rik A. Ros institut za istraživanje destruktivnih kultova (Rick A. Ross Institute for
the Study of Destructive Cults), koji su zbog sudskih tužbi Sajentološke crkve morali da
napuste Ameriku.167
Još jedan primer je i Malezija danas (Malaysia Today), koji vodi jedan sjajan momak po imenu
Radža Petra (Raja Petra), protiv koga postoje dva naloga za hapšenje u Maleziji. On je
pobegao u London, ali njegovi serveri ne mogu da prežive u Londonu; oni su u Singapuru i
Sjedinjenim Američkim Državama.’”

EŠ: Ipak [nerazgovetno], ima mnogo drugih sajtova koji učestvuju u tome.

DžA: Da, imamo nekih 1.400; imamo i kopije (mirror site) koje su dobrovoljne.’”

EŠ: To su znači privatne kopije sajtova.

DžA: Oni sami odlučuju o sopstvenom riziku. Mi ne znamo ništa o njima. Samim tim ne
možemo da garantujemo da su autentični, međutim, primetili smo da se njihov broj povećava. U
novinama su citirali vašu izjavu da postoji mnogo veća količina informacija koja je kriptovana i
distribuirana. Da ste ih distribuirali na takva mesta?

Ne, mi smo otvoreno distribuirali kriptovane bekapove materijala koje smatramo veoma
osetljivim, koje čemo objavljivati tokom godina koje dolaze.”
informacija na archive.today/djebS Kontroverzna grupa i pokret Rik A. Ros institut za
istraživanje destruktivnih kuhova je poznat i kao Institut za izučavanje kultova. Više informacija
na archive.today/8PQ4K
EŠ: Razumem.

DŽA: I to ne radimo da bismo, kako neki tvrde imali neku vrstu “termonuldearne naprave” koju
možemo upotrebiti protiv naših protivnika, već želimo da sprečimo mogućnost brisanja tih
materijala iz istorijskih arhiva, čak i ako mi budemo u potpunosti obrisani.

EŠ: I zbog toga ćete jednom otkriti ključ neophodan za dešifrovanje?

DŽA: Ne. U idealnoj situaciji mi nikada nećemo otkriti taj ključ.

EŠ: Razumem.

DŽA: Za neke od materijala je neophodna urednička intervencija.

EŠ: Naravno.

DžA: Mi smatramo da je taj materijal toliko značajan da čak i kada bismo ga objavili takvog
kakav jeste, bez ikakvog uredivanja, dobrobit bi bila mnogo veća od štete. Ipak, kroz redakciju
tih stvari možemo dodatno da umanjimo potencijalnu štetu.

EŠ: Razumem. Još jedno tehnicko pitanje o prednjoj strani: moje jednostavno objašnjenje bi
bilo da će alatke koje omogućavaju anonimnost postati sve bolje i anonimni pošiljaoci će moći
da šalju nepoverljivim primaocima, a onda i ti anonimusi koje opisujete. Doći ćemo do tačke u
kojoj ćemo imati veliki broj ljudi koji koriste takve usluge iz različitih razloga: istinoljubive,
lažne, manipulativne, svakakve. Tehnologija koju sada koristite podrazumeva da vam trenutno
šalju FTP pakete. U suštini vama ljudi šalju FTP, tako vam šalju stvari.17’

DŽA: Ne, postoji dosta različitih načina, i to smo namerno tako uradili, a i ne govorimo koji se
način više koristi od koga, jer to znači da istražna sredstva naših protivnika moraju biti
raširena po svim mogućim putevima komunikacije. Tako da to podrazumeva ličnu
komunikaciju. Ili poštom - poštanske usluge su u stvari još jako dobre ako želite nešto
anonimno da pošaljete; možete kriptovati nešto ako mislite da bi neko mogao da presretne
pošiljku i onda je tako pošaljete. Ili direktno slanje na naš HTTPS, iako nisu u stvari potpuno
direktni, ali korisnicima to tako deluje. Ima još dosta načina koji nisu tako vidljivi. Najveći
problem kompjuterske bezbednosti nisu komunikacije, već krajnja adresa.

Da.
DŽA: Najveći problem je izboriti se sa napadom na krajnju tačku, bilo da je u pitanju napad na
nekog ko pokušava da nam pošalje informaciju ili na tačku gde primamo informaciju. Ako je
neko ko pokušava da nam pošalje neku informaciju kompromitovan, onda je to jedna osoba
koja je kompromitovana. Ako je naša krajnja tačka, koja prima informaciju, kompromitovana,
onda to podrazumeva potencijalno kompromitovanje svake osobe koja nam je poslala neki
materijal.
EŠ: Mislim da nisam dobro postavio pitanje. Da li postoji neka nova tehnologija za koju
smatrate da bi materijalno mogla da promeni ovaj jednostavni model koji sam opisao i dovede
do porasta -

DŽA: Da.
EŠ: Koje su tehnologije?
DžA: Najvažnija je dobro imenovanje stvari. Ako smo u mogućnosti da neki video fajl ili deo
teksta imenujemo tako da suštinski odražava informaciju koja je tamo sadržana, tako da ne
postoji nikakva nedoumica, onda to dozvoljava da ta informacija bude proširena na takav način
za koji nije bitna pouzdanost mreže koju koristite.’” A onda možete da poplavite mreže.’74
Sigurni heš je dobar primer, ali postoje različite varijante - možda želite neki način koji ljudi
lako pamte.’75
Eš: Zbog čega ne morate da verujete mrežama?
DŽA: Jer možete da upišete heš.
EŠ: Možete da upisujete imena, a ne samo sadržaj?
DŽA: Možete jednostavno da potpišete heš.
EŠ: Aha, razumem, potpišete heš.
DžA: Ako je ime kao heš.
Eš: Onda je nedvosmisleno jasno šta predstavlja.
DžA: Da.
Eš: Vi u osnovi kažete da imate dokazivo ime, a ne promenljivo.
DžA: Da. A ta vrsta mehanizama sada evoluira. Mi smo jedan od sličnih koristili interno. Pisao
sam i rad o tome jer sam pokušao da ga učinim standardom koji bi svi koristili, ali možete da
vidite da evoluiraju. Evo na primer magnetni linkovi, da li ste ih videli? Postoji poboljšanje
BitTorenta, to je magnetni link. Magnetni link je u stvari heš, tako da se radi o heš
vrednostima.”On ne upućuje ni na koji određeni server, već, što je bolje, postoji veliko razgranato
heš drvo.18 Ne znam koliko tehničkih detalja želite.

EŠ: Molim vas.

DŽA: Postoji veliko, razgranato heš drvo preko nekoliko nivoa kompjutera koji su privezani, i
tako postoji mnogo ulaznih tačaka u ovo heš drvo, tako da ga je veoma teško cenzurisati. A
adresovanje sadržaja ide preko heša sadržaja.

EŠ: Razumem, to znači da praktično koristite hešove kao adrese, a adresiranje radite pomoću
imenskog prostora. Samim tim dok god imate ime loga ne može se sakriti.

DŽA: Postavlja se pitanje šta vam ono govori. Imate ime nečega, imate heš, ali šta vam to
govori? Ništa posebno, jer to ljudima nije čitljivo. Zbog toga vam je potreban drugi mehanizam
koji će vam ukazati da je nešto za vas važno - na primer, WikiLeaks nešto potpisuje i kaže da
je to -

EŠ: Zanimljiva informacija.

DžA: - zanimljiva informacija, i da smo mi proverili njenu istinitost.”Jednom kada pošaljete tu

informaciju u sistem postaje potpuno nejasno kako je ona ušla u sistem ili kako je možete
izbaciti iz sistema. Čak i ako neko uspe da je izbaci iz sistema, sasvim pouzdano znate da je
izbačena, jer se heš ne dodeljuje ničemu drugom. Na sličan način, ako neko želi nešto da
izmeni, i heš se menja.’

SM: Baš sam pomislio da bi mogli jednostavno da promene ime.

DžA: Ne mogu jer je ime suštinski upareno sa intelektualnim sadržajem.

EŠ: Mislim da je dobar način da se ovo objasni, da se rezimira tehnička ideja: celokupan sadržaj
dokumenta se pretvori u broj, tako da ako sadržaj nestane, broj ne pokazuje ništa, a ako se
sadržaj izmeni, broj se ne pokazuje dobro. Za koliko bi ovakav tip sistema mogao ući u
upotrebu?

DŽA: Kada je u pitanju objavljivanje, magnetni linkovi i slično već počinju da se pojavljuju.
Postoji i dobra studija u vezi sa bitkoinom.181 Da li ste čuli za bitkoin?

EŠ: Ja nisam.

DM: Okej, bitkoin je nešto što je nastalo evolucijom sajferpanksa pre nekoliko godina. To je
valuta bez države.

SM: Da, baš sam juče čitao o tome.

DŽA: Bitkoin je u stvari veoma važan. Ima nekih problema, ali njegova inovativnost
prevazilazi probleme. Do sada je bilo inovacija sa različitim digitalnim valutama - anonimnih,
bez mogućnosti praćenja, itd. Ljudi eksperimentišu na tom polju poslednjih dvadeset godina.
Bitkoin ima dobar odnos ravnoteže i podsticaja, i zbog toga i postaje popularniji. Nema
centralni čvor, već je sve od tačke do tačke.’” Tako da ne morate da imate poverenje u neku
centralnu kovnicu.

Ako uzmemo u obzir tradicionalne valute poput zlata, vidimo da one imaju neko zanimljivo
svojstvo koje ih čini vrednim kao sredstvo razmene. Zlato je deljivo, lako je odvaliti komad;
među metalima je jedno od najlakših za deljenje na komade. Relativno lako je utvrditi da li je
pravo ili ne. Odsečene delove možete spojiti ponovo u jedan tako što ćete to zlato istopiti. Zbog
toga je ono dobro sredstvo razmene. Može se i lako sačuvati, jer ako ga zakopate u zemlju ono
neće istruliti, poput jabuka ili mesa.

Problem sa prethodnim digitalnim valutama na internetu jeste da morate da imate poverenja u

kovnicu da neće odštampati previše. A podsticaji za kovnicu, da nastavi da štampa, su veoma
visoki, jer možete štampati besplatan novac. To znači da moraju da postoje nekakvi propisi. A
ako imate propise, ko će ih sprovoditi? Odjednom ste uvučeni u problem kakav imaju države,
uz sve moguće političke pritiske, jer ljudi pokušavaju da preuzmu kontrolu nad kovnicom da
bi njome upravljali na jedan ili drugi način, iz ovih ili onih razloga. Umesto toga bitkoin ima
algoritam tako da svako može biti sopstvena kovnica. Oni jednostavno samo traže gde postoji
sudar sa haševima.’” Oni traže sekvencu sa nula bitova na početku, i moraju pretraživati
nasumično. Vidite ima mnogo računanja u ovome. Taj rad se algoritamski uvećava kako
vreme prolazi. Tako da teškoća sa proizvodnjom bitkoina postaje sve teža i teža i teža. To je
ugradeno u sam sistem.

EŠ: Da, da. To je zanimljivo.

DŽA: Baš kao i kopanje zlata postaje sve teže i teže i teže, i to je ono što ljude navodi da veruju
da neće odjednom na tržište doći ogromna količina zlata.

EŠ: Navodi na opreznost.

DŽA: Da, navodi na opreznost. Štedljivost će se dodatno pojačavati tokom godina. Šta to znači
u odnosu na podsticaje za prelazak na bitkoin sistem? To znači da sada treba preći na bitkoin
sistem.185 Treba rano usvojiti bitkoin jer će jednoga dana vredeti mnogo. Bitkoin adresa je u
stvari samo jedan veliki heš javnog ključa koji generišete. Jednom kada dobijete taj heš možete
ga objaviti svima i ljudi vam mogu slati bitkoine. Postoje ljudi koji su napravili menjačnice da
bi prebacivali bitkoine u američke dolare, i obratno.

Način na koji je bitkoin dizajniran rešava jedan veoma zanimljiv tehnički problem: kako ćete
sprečiti duplo trošenje sa digitalnom valutom? Svi digitalni materijali mogu biti klonirani uz
gotovo nikakve troškove, tako da ako imate valutu koja predstavlja digitalni niz brojeva, kako
ćete me sprečiti da ga iskopiram? Želim da kupim ovaj komad testa; evo moje digitalne
valute.’” Međutim, ja sam upotrebio kopiju moje digitalne valute. I sada želim da kupim vaš
deo jaja sa njom. A sada želim da kupim rotkvice! Onda ćete vi reći ”Šta? Pa ja već imam taj
deo valute! Šta se dešava? Ovde se radi o nekoj prevari!” Postoji problem sinhronizacije. Kod
koga je sada kovanica?’” Postoji mreža od tačke do tačke u kojoj su neki delovi brži, a neki
delovi su sporiji, višestruki putevi komunikacije; kako ćete rešiti ovaj problem sinhronizacije da
biste odredili kod koga je kovanica? Smatram da je u tome prava tehnička inovativnost bitkoina
- rešili su ga tako što koriste neke heš probleme koji odlažu drvo a samim tim i vreme. CPU se
mora uraditi da bi se pomerila jedna stvar ka drugoj, tako da se informacije ne mogu širiti
previše brzo.

Jednom kada uspostavimo sistem valute koji se tako lako koristi, onda možemo početi da ga
koristimo za druge stvari koje želimo da budu retke. Koje stvari želimo da budu
retke? Recimo imena. Želimo da kratka imena domena budu retka; jer ako nisu, ako nije
neophodan napor da se dode do njih, čim se uspostavi sistem imenovanja neki kreten če doći i
registrovati sva kratka imena na sebe.”

EŠ: To je veoma interesantno.

DŽA: Ta bitkoin zamena za DNS je upravo deo onoga što sam želeo i o čemu sam teoretisao,
jer nije DNS sistem, već kratki-deo-teksta sistem registrovanja torka.” Jer se radi o apstrakciji.
Sa domenima i svim tim problemima imate nešto što želite da registrujete kao kratko,i da ga
uparite sa nečim dužim što se ne može lako zapamtiti.

Na primer, Prvi amandman. Izraz ”Prvi amandman SAD” je veoma kratka fraza, ali se širi u
duži deo teksta. Onda dobijete heš za taj duži deo teksta, tako da onda imate nešto što je
suštinski upareno sa tim, ali je i nešto što se ne može zapamtiti. Onda možete registrovati ”Prvi
amandman SAD” uparen sa hešom. To znači da onda imate strukturu sa kojom možete da
kažete da li je nešto objavljeno ili je skinuto. Jedna informacija kao proizvod ljudske
inteligencije onda može citirati drugu informaciju, koristeći način kojim se ne može
manipulisati. Ako se cenzuriše, cenzura se može otkriti. Ako se cenzuriše na jednom mestu
možete pretražiti svet da biste našli taj heš, i bez obzira gde ga nađete znaćete da je to tačno ono
što ste tražili.

EŠ: Razumem.

DžA: To, u teoriji, omogućava ljudskim bićima da sagrade intelektualne skelete oko svakog
citata, svake reference na neki deo ljudskog intelektualnog sadržaja, precizno, tako da može
biti otkriven ako bilo gde postoji, i tako ne zavisi ni od kakve organizacije. Ako ga posmatramo
iz perspektive objavljivača, čini se da je ovaj metod objavljivanja najotporniji na cenzuru, jer
ne zavisi ni od jednog posebnog mehanizma za objavljivanje. Možete objavljivati putem pošte,
možete objavljivati na konvencionalnim vebsajtovima, možete objavljivati koristeći bittorent
ili bilo šta drugo, ali imenovanje je dosledno.

Objavljivanje je takođe način prenosa. Ako želite da prenesete nešto anonimno nekoj određenoj
osobi, sve što treba da uradite jeste da kriptujete tu informaciju sa njihovim ključem i objavite
to.

EŠ: U suštini celokupan sistem zavisi na strukturama ključa koje se mogu ili ne mogu opozvati.
Da li brinete da bi struktura ključeva mogla da se uruši?

Kada se radi o imenovanju, hešingu, ono uopšte ne zavisi od strukture ključeva. Kada se radi o
ključevima, bitkoin ima svoju sopstvenu strukturu ključeva, kao potpuno nezavisnu stvar.
Postoji veliki broj problema u vezi sa tim hakeri mogu ukrasti ključeve, i slično. To su isti
problemi koje imamo sa gotovinom. Neophodna su nam blindirana vozila za prevoz gotovine.
Postoje neka poboljšanja koja se mogu koristiti da bi se udomili podsticaji, na ovaj ili onaj
način. Na primer, možete uvesti subvalutu sa ograničenim periodom potrošnje, tako da je
možete povlačiti na nedelju dana ili dve nedelje, i trgovci će je u zavisnosti od toga prihvatati ili
ne.

EŠ: Ali obični ljudi ne shvataju da kada su provalili u RSA, mnogo veoma važnih ključeva koji
uključuju i komercijalne transakcije, je uzeto. Pretpostavlja se da su u pitanju Kinezi.192

DžA: Struktura javnih ključeva predstavlja ogroman problem, na isti način na koji struktura
domena predstavlja ogroman problem. Sistem ključeva koji se zasniva na pretraživačima, koje
koristimo da bismo izvršili autentifikaciju koje sajtove posećujete, je užasan. Zaista je užasan.
Broj ljudi koji imaju dozvolu za pravljenje ključeva je van kontrole. Neki od njih su
bankrotirali tako da su ih jeftino kupile ruske kompanije. Možemo pretpostaviti - tu informaciju
mi je rekao neko ko to zna, iako ne bih želeo to još javno da objavim jer imam samo jedan
izvor te informacije, tako da ću to podeliti samo sa vama sada - da je ”Verisign» u stvari dao
ključeve vladi SAD. Ne sve, ali određene ključeve.“
Način na koji se danas vrši autentifikacija ključeva predstavlja veliki problem. Postoje neki
tradicionalni alternativni pristupi, kao što PGP ima proverenu mrežu.’”
Ipak, ja ne mislim da to stvarno radi. Ono što ja mislim da radi je nešto što je približnije ono što
SSH radi.’” To je verovatno najbolji način da se ide napred. To predstavlja oportunističku
registraciju ključa. Kada u slučaju interakcije, prvi put registrujete svoj ključ, i ako imate
nekoliko tačaka kada ste iskoristili ključ, a zatim neku vrstu poplave mreže, videćete da je
mnogo ljudi videlo taj ključ mnogo puta u prošlosti.196
EŠ: Mislim da bih mogao da zaključim da je ta ideja sa heševima veoma interesantna, i nisam je
povezivao sa bitkoinom nečim sličnim, sa ograničenim resursima. To je za mene nova ideja.
Da li ste već objavili tu ideju?

DŽA: Ne deo koji je povezan sa bitkoinom. Studija koja je objavljena o uparivanju nečega sa
bitkoinom je pokušavala da se bavi DNS pitanjem.”Međutim, na svu sreću, momak koji je to
uradio je razumeo sve - zašto ograničavati to na IP adrese? Prirodno je tu stvar napraviti tako da
se može proširiti na bilo koji način.

Ideja je da treba da postoji taj sistem davanja imena, jer je važno da se sačuva istorija, da se
naprave te skele i da se sve mapira - da je sve na sajtu. Mislim da je to prvi deo intervjua
Hansa Ulriha Obrista.’”

EŠ: Mislim da moramo mnogo više da pročimo to pitanje da bismo ga u principu bolje
razumeli. Možda ćemo kasnije imati još neka pitanja u vezi sa tim. Druga stvar koju želim da
kažem, uz pretpostavku da će se ono o čemu ste govorili i desiti, i što smatram da je moguće,
budući da je podsticajna struktura -

DŽA: Ja te ideje razmatram već nekoliko godina, ali sada vidim da i drugi ljudi počinju da
razmišljaju o njima -

EŠ: Ima dovoljno ljudi koji su zainteresovani za rešavanje problema koji i vi pokušavate da
rešite. Na internetu vidite mnogo [nerazgovetnog. Ja sada razmišljam o tome kako bi se
izvršio napad? Kako bih napao vašu ideju? I dalje mislim da bih išao preko potpisivanja i
infrastrukture ključeva. Jer ako mogu da slomim šifru...

DŽA: Postoje različiti delovi ideje. Veoma je zanimljiv deo kada nešto prelazi iz
neoobjavljenog u objavljen status. Ako raširite neke informacije i dobro ih obeležite koristeći
heš, taj heš je važan. Mora se raširiti na drugačiji način, recimo, tako što će Wikileaks potpisati
heš. Međutim, postoje mnogi načini da se raširi. Ljudi bi mogli da razmenjuju taj heš kroz
imejlove. Mogli bi da ga dele jedni drugima preko telefona, itd.

EŠ: Hoćete da kažete da svi ovi sistemi nemaju jednu tačku napada. Mogao bih krekovati vaš
HTTPS, ali vi biste još mogli da iskoristite američku poštansku uslugu da biste poslali nešto,
na primer.

Upravo tako, i vi biste znali da dobijate pravu stvar zbog toga što je dobro imenovana. Taj
sistem je potpuno precizan.

KOMUNIKACIJA U REVOLUCIONARNOM TRENUTKU

EŠ: Dok smo razgovarali na početku, pričali smo o mojoj ideji da mobilni telefoni mogu
dovesti do promena u društvu. Grubi rezime vašeg odgovora, da sa njim upoznamo i druge,
bio bi da su ljudi uglavnom isti, i mora se dogoditi nešto veliko da bi promenili svoje ponašanje;
a ovo bi mogla biti jedna od promena. Rekli ste da ste veoma voleli kada bi neko napravio
enkripciju za komunikaciju telefon-na-telefon. Da biste mogli malo da govorite, bar generalno,
o arhitekturi koja bi dozvolila široku, otvorenu mrežu, ali u kojoj bi postojala enkripcija
komunikacije od osobe-do-osobe? Šta to tehnički podrazumeva, šta bi bilo važno? I takve stvari.
Mislim da ljudi ne razumeju te oblasti.

DžA: Kada smo radili u Egiptu bili smo svedoci kada je Mubarakova vlada presekla internet
veze, dok je jedan ISP ostao na vezi. Dosta nas se trudilo da tu vezu zadržimo otvorenom. Ona
je možda pokrivala nekih 6 procenata tržišta.’” Mubarakova vlada je prekinula i sistem
mobilnih telefona. Zbog čega se to dešava? Ljudi sa mobilnim telefonima imaju sa sobom
sprave koje mogu da komuniciraju u radio spektru. U gradovima postoji velika gustina mobilnih
telefona. Uvek postoji kanal između dve osobe, tj. uvek postoji neprekidan trag mobilnih
telefona, od kojih svaki može, bar u teoriji, čuti radio onog drugog.

Eš: Tako da možete da stvorite P2P (peer-to-peer) mrežu.

DŽA: U teoriji možete napraviti P2P mrežu. Ipak, način na koji je većina GSM telefona, ali i
drugih telefona, napravljena podrazumeva da primaju frekvencije koje se razlikuju od onih
koje odašilju, što onda znači da oni ne mogu stvoriti P2P mrežu.2” Moraju da idu preko baznih
stanica.202 Međutim, svedoci smo da su sada mobilni telefoni mnogo fleksibilniji kada je u
pitanju programiranje baznih stanica. Moraju da postanu fleksibilniji jer se prodaju na različitim
tržištima, na kojima se koriste različite frekvencije, i na kojima postoji drugačiji oblik
bežičnog izlaza.2” Čak i kada mobilni telefoni nisu dovoljno svedoci smo da je WiMAX sve
prisutniji, što će im dati veći radijus za dvosmernu komunikaciju.2” Takođe, postaje sve
jeftiniji napraviti sopstvenu baznu stanicu. Postoji softver sada koji če vam funkcionisati kao
bazna stanica. Samim tim, možete brzo baciti sve ove stvari i veoma brzo napraviti sopstvenu
mrežu koristeći konvencionalne mobilne telefone. Taj sistem se inače koristi pri jeftinom
špijuniranju mobilnih telefona - tako što se napravi lažna bazna stanica. Sada na
komercijalnom špijunskom tržištu možete na veliko kupovati kombi vozila. Postavite sve to u
kombi i presrećete telefonske pozive.

Tokom revolucionarnih perioda, ljudi koji su uključeni u revoluciju moraju biti u mogućnosti da
komuniciraju da bi mogli brzo da planiraju akciju, a i moraju biti u mogućnosti da prenose
informacije o tome šta se dešava u njihovom okruženju, da bi mogli brzo da se prilagode i
isplaniraju sledeću strategiju. Ako su samo bezbednosne agencije u mogućnosti da
komuniciraju, a vlada isključi sistem mobilnih telefona, bezbednosne agencije imaju
neverovatnu prednost. Ako imate sistem u okviru koga pojedinci mogu bezbedno i jasno da
komuniciraju, bez obzira na to šta bezbednosne agencije rade, onda će bezbednosne agencije
morati da učine neke ustupke. To ne znači automatski da će vlada biti zbačena, već da će
morati da učini neke ustupke.

EŠ: Oni imaju svoje mreže. Onda bi vaš argument bio da čak i sa postojećim mobilnim
telefonima one mogu biti modiflkovane u P2P kriptovane tunele za prenos glasa i podataka.

DŽA: Glas je malo teži. Ja sam napravio prototip. On funkcioniše samo u grupama srednje
velićine. To je P2P UDP-kriptovano fladovanje mreže.208 UDP vam dozvoljava da ubacite
velike količine saobračaja, jer možete slati nasumične podatke nasumičnim internet hostovima.
EŠ: To je baš pametno. To znači da vas ne mogu blokirati, zar ne?

DžA: Da.
EŠ: Jer UDP predstavlja pojedinačan paket, zar ne?
DŽA: Tačno, šaljete nasumičnom hostu, i nasumični host ne odgovara, što je isto što se dešava
i sa hostom koji prima signale. Koristeći ovo možete izbušiti zaštitni zid. To znači i da obični
ljudi mogu ovo koristiti kod kuće; nije neophodno da imaju server.211 Ne zahteva veliki protok,
tako da ga čak možete staviti i na mobilni telefon.212

Ubitačna aplikacija nije puno glasova.2” Bolji je čet. Mali četovi za trideset do stotinu ljudi - to
je ono što je potrebno revolucionarnim pokretima. Moraju biti bezbedni i snažni. Sistem koji
sam ja napravio ne zavisi od protoka.214 Imate nešto što vas povezuje - UDP ili nešto drugo -
tako da, u teoriji, možete da šaljete preko SMS-a, preko TCP-a, ili već nekako drugačije.215
Možete koristiti mobilni telefon, možete koristiti desktop kompjuter, itd. Možete i sve to staviti
u jednu veliku mrežu, tako da sve što vam je potrebno, čak i kada je cela država isključena,
jeste jedna satelitska veza, i vaša interna mreža če se povezati sa ostatkom sveta.

EŠ: Da, da.

DŽA: Ako se radi o maloj mreži možete koristiti flading, jer on preuzima svaku moguću liniju;
samim tim mora uzeti i najbržu moguću liniju. On če uvek pronaći put, ali se ne može koristiti
na velikim količinama. Ali ako imate dobar ruting sistem potreban vam je samo jedan izlazni
link. U Egiptu smo imali ljude koji su hakovali Tojotu u Kairu, preuzeli njihov satelitski aplink
i iskoristili ga da se povežu na taj ISP koji je držao 6 posto tržišta. Takve stvari su se stalno
dešavale. U Egiptu se vodio pravi hakerski rat da bismo pokušali da postavimo ovaj nezavisan
ISP i da ga održimo u radu. Međutim, to ne treba da bude tako teško. Sve što vam je potrebno
jeste jedna konekcija, i onda najvažnije informacije mogu izaći napolje.

Pogledajte koliko su Tviter i SMS važni. Ljudi su jako dobri u tome da najvažnije stvari koje se
dešavaju pretvore u malu količinu podataka. Nema toliko mnogo ljudi. Jednostavno ih nema
previše.

EŠ: To nije stvar protoka.

DŽA: Ne, nije stvar protoka. Sve što vam je potrebno je jedan izvor i jednu celu državu koja je
u nekom revolucionarnom trenutku, možete povezati sa ostatkom sveta.2” I što je još važnije,
možete povezati tačke u okviru te države, gradove unutar države. Iskreno, to uopšte nije
preterano teško.

Skote da li bi ti možda želeo da pitaš?

SM: Ne želim da zaustavljam razgovor! Tako je interesantan!
EŠ: Mislim da imam bar još pet sati tehničkih pitanja da postavim.

SM: Znam! Jer dodemo do jedne stvari, zatim druge.

EŠ: Kako biste postavili arhitekturu tog...?
CENZURA JE UVEK RAZLOG ZA SLAVLJE

SM: Sa ljudske strane moram da se zapitam - vi imate tako veliko iskustvo sa svetom koji ste
ranije opisivali. Spavao sam samo tri sata, tako da vas molim da mi oprostite ako se ne sećam
tačno kako ste rekli, kombinacija tehničkih i altruističnih ljudi, koji stvaraju neku vrstu
subkulture, u koju ste vi uključeni nekih petnaestak godina. Zbog toga znate kako ta
subkultura funkcioniše. Ta kultura mora ili da ostane ista ili da naraste, da bi uradila posao o
kome vi pričate. Pošto je naša knjiga nekih deset godina iza -

DŽA: Ona je dramatično narasla.

SM: Kakvi su obrasci, pre svega mislim na karakter ljudi, a ne na tehnički deo?

DŽA: To je najoptimističnija stvar koja se dešava - radikalizacija omladine obrazovane na

internetu. Ljudi koji stiču svoje vrednosti putem interneta, i onda, kada shvate da su
kompatibilni, uzvrate odjekom. Taj povratni odjek je sada toliko snažan da je potpuno potisnuo
originalne ideje.

Ljudi sa kojima sam radio, radikali iz 1960-ih koji su pomagali pri oslobađanju Grčke ili se
borili protiv Salazara u Portugaliji, kažu da je ovaj trenutak najsličniji onom vremenu kada su se
dešavali svi oni pokreti za oslobođenje.

219

SM: Da li mislite da je obim dešavanja drugačiji od onoga kakav je bio tokom šezdesetih?

DžA: Nisam se još rodio 1960-ih, ali po onome što znam, kada je Zapad u pitanju - jer postoje
određeni regioni u svetu za koje nisam siguran - njihova tvrdnja je tačna. Političko
obrazovanje apolitičnih tehničkih ljudi je izvanredno. Mladi ljudi se iz apolitičnih pretvaraju u
politične. To je jedna veoma, veoma interesantna tranzicija.

SM: Taj svet je vaš. Zašto mislite da se to dešava?

Brze komunikacije; kritična masa mladih ljudi; novije generacije; ali i neki katališući događaji.
Napad na WikiLeaks je katališući događaj, kao i naš uspeh u borbi da se odupremo tom
napadu. Da li se sećate PGO slučaja, istražne porote sa Cimermanom?
EŠ: Napisao sam polovinu knjige o tome. Nije nikada objavljena jer je moj koautor napustio
projekat jer je dobio decu.

ona je prosula vodu po laptopu na kome je vodila beleške. On je hitro zgrabio njen laptop i
okrenuo ga naopačke.]

LŠ: Oh ne, ha-ha-ha-ha-ha!

EŠ: Ha-ha-ha!
D/K: Zašto imam osećaj da se to već događalo? To je zaista bilo smešno.
SM: Toliko o zapisu za istoriju!
DŽA: Rekao sam vam, nekoliko kopija! [Smeh]
EŠ: Zašto ne bi snimila sve što si do sada uradila?
SM: Snimi ga pre nego što sve propadne.
LŠ: Da li ste videli kako je brz? Kakav impuls.
DŽA: Da, kao da je uradio to i pre nego što se voda prosula po kompjuteru.

EŠ: Kompjuteri su važni u našem poslu. [Smeh]

LŠ: To je bilo jako ljubazno, hvala vam. Hajde da nastavimo.
SM: Mladi ljudi nisu sami po sebi dobri. Ja to kažem kao otac, i to sa žaljenjem.
[Smeh]

DŽA: Ne, ja u stvari mislim...čitao sam ”Gospodara muva” i išao sam u trideset različitih škola,
tako da sam video mnogo situacija koje kao da su proizašle iz te knjige. Ipak mislim da je
instinkt koji ljudska bića imaju mnogo bolji nego društva koja imamo.

EŠ: Nego vlade, u osnovi.

DŽA: Ne bih rekao vlade. Mislim na celokupnu strukturu društva. Ekonomsku strukturu. Ljude
uče da se jednostavni altruistički činovi ne isplate, a i vide da neki ljudi, koji se ponašaju
potpuno nealtruistički dođu do poršea, tako da ih vuče da se i oni tako ponašaju. Razmišljao
sam nedavno o tome kada sam video jedan fantastičan video o nuklearnoj sintezi DNK, koji je
nastao na Stenfordu 1971. godine. Da li ste ga videli?

SM: Ne.

DŽA: Na Jutjubu je. Predivna stvar. Objašnjavaju sintezu nuldeusa kroz interpretativni ples. Na
sredini terena se nalazi oko 130 studenata sa Stenforda koji se pretvaraju da su DNK: grupa
koja se pretvara da su ribozomi podjedinice, svi su nosili hipi odeću tog vremena. To su sve bili
veoma pametni To predstavlja primer odličnog obrazovanja; ne radi se o tome da je bilo kul i
neobično, več da je veoma poučno, i u vremenu pre kompjuterske animacije najbolji mogući
način da se pokaže kako se ribozomalna jedinica ponaša. Da možete da zamislite nešto tako
danas na Stenfordu? Apsolutno nemoguće. Iako je taj video imao neverovatan uticaj, Stenford
je danas previše konzervativan za to. Možete da budete sigurni da se svi koji su učestvovali u
tom plesu još tačno sećaju šta se dešava tokom sinteze nukleusa, jer su svi morali da zapamte
svoje uloge. A i ja se svega sećam jer sam video taj snimak.

Kada je bio period najviših prosečnih zarada u Sjedinjenim Državama, 1977?223Tada su se

dogodile određene stvari. Ti ljudi koji su altruistički nastrojeni i koji nisu previše zabrinuti u
vezi sa finansijama i fiskalizacijom, jednostavno su izgubili moć koja je bitna onim ljudima koji
su više zabrinuti za pitanja finansija i fiskalizacije, koji moraju da se probijaju na gore kroz
sistem. Određena vrsta ponašanja se obeshrabruje, dok se druga vrsta omogućava. Na prvom
mestu, verujem da je to rezultat tehnologije koja omogućava fiskalizaciju. Brzi bankovni
transferi, koja može da pregleda račune za broj ljudi - sve to praktično usisava ljude u veoma
strogu fiskalizovanu strukturu.

U SAD može doći do mnogih političkih ”promena”, ali da li će to zaista mnogo promeniti? Da
li će to promeniti količinu novca na nečijem bankovnom računu? Da li će promeniti ugovore?
Da li će to poništiti ugovore koji već postoje? I ugovore o ugovorima? I ugovore o ugovorima o
ugovorima? U principu ne. Zbog toga ja smatram da sloboda govora u mnogim mestima na
Zapadu ne postoji kao rezultat bberalnih okolnosti, već pre kao rezultat tako intenzivne
fiskalizacije, u kojoj i nije važno šta govoriš. Dominantna elita ne mora da se plaši onoga što
ljudi misle, jer promena u političkim stavovima neće promeniti činjenicu da oni poseduju neku
kompaniju; neće promeniti činjenicu da poseduju neko parče zemljišta. Kina je još političko
društvo, iako ubrzano napreduje ka fiskalizovanom društvu. I druga društva, poput Egipta, su
još veoma ispolitikovana. Njihovi vladari ne moraju da budu zabrinuti oko toga šta ljudi misle,
tako da oni ulažu dosta napora na kontrolu slobode govora.

Mislim da su mladim ljudima veoma dobre vrednosti urođene. Naravno da je spektar različit, ali
največi deo vremena imaju veoma dobre vrednosti i žele da ih demonstriraju pred drugima, što
je veoma primetno kada krenu na studije. Tada ojačaju usled toga što moraju da donose odluke
o tome koje stvari se moraju plaćati, a koje ne.

SM: Dozvolite mi da raščlanim nešto od toga. Čini mi se kao da na svet gledate kao na neka
društva u kojima je uticaj tehnologije relativno zanemarljiv, određena društva gde bi politički
uticaj tehnologije mogao biti ogroman, i na određena društva gde bi bila neki srednji put.
Verujem da biste Kinu stavili u srednju kategoriju. Pošto će naša knjiga u potpunosti biti
posvećena tehnologiji i društvenim transformacijama u periodu od deset godina, kako će
izgledati planeta, ako imamo u vidu strukturu o kojoj vi govorite?

DŽA: Nisam siguran u vezi sa uticajem na Kinu. To je još veoma političko društvo, tako da bi
uticaj mogao biti veoma veliki. Ja često govorim da je cenzura uvek razlog za slavlje. To je
uvek prilika jer pokazuje na strah od reforme. To znači da je pozicija moći toliko slaba da mora
da brine o tome šta ljudi misle.

DŽA: To je zanimijiv argument.

EŠ: To je veoma zanimljiv argument.

SM: To bi bilo kao da pronađete osetljiva dokumenta tako što posmatrate kako ih traže.

Upravo. Tako da kada Kinezi potroše svu tu energiju na cenzurisanje na nove načine, da li
ćemo reći da je to potpuno gubljenje vremena i energije, ili će oni steći novo iskustvo u
vodenju zemlje i razumeti da je važno šta ljudi misle? da je mnogo razumnije interpretirati to
kao način da različiti činioci u Kini, koji su u prilici da kontrolišu sistem cenzure, ispravno
razumeju da je njihova pozicija moći slaba i da treba da uzimaju u obzir šta ljudi misle. I zbog
toga oni cenzurišu.

SM: Hoćete da kažete da je država racionalna, u svojoj represiji.

Ja sam uvek oprezan kada govorim o državi, jer to su u stvari pojedinci koji rade ono što
smatraju svojim interesom. Bilo da se radi o ovoj ili onoj grupi.

SM: To je u redu.

Uzmimo primer ljudi koji rade kao cenzori u Ministarstvu javne bezbednosti u Kini. Zbog
čega oni cenzurišu, i šta prvo cenzurišu? Reći ću vam šta oni prvo cenzurišu - cenzurišu
ono što bi neko u Politbirou mogao da vidi! To prvo cenzurišu. Oni nisu preterano
zainteresovani za Darknet.

DžK: Izvinite, šta?

Oni nisu zabrinuti u vezi sa darknet mrežama jer njihovi šefovi ne mogu da vide šta se
tamo dešava, tako da ne mogu ni biti okrivljeni što ih nisu cenzurisali. Imali smo jedan
fantastičan slučaj ovde u Britaniji kada smo objavili čitavu gomilu poverljivih dokumenata
britanske vojske. Kasnije smo poslali preventivni FOI zahtev, što povremeno radimo sa
različitim vladama, tamo gde možemo. Poslali smo zahtev Ministarstvu odbrane da bismo
videli da li su kao odgovor na naše objavljivanje poveli nekakvu istragu, da bismo mogli bolje
da zaštitimo svoje izvore. Nisu nam u početku dali dokumente. Žalili smo se, i dobili gomilu
dokumenata. U njima smo videli da je neko iz Ministarstva odbrane primetio da na našem sajtu
imamo gomilu dokumenata britanske vojske o njihovom programu za nadzor, i još nekih dve
hiljade stranica o tome kako da zaustave curenje dokumenata, koje kažu da su najveća pretnja
vojsci Velike Britanije istraživački novinari. Ta informacija je otišla do nekog u obaveštajnom
sektoru, gde su rekli ”O Bože, ima na stotine stranica, o različitim državama i nema kraja, nema
krajem Pet uskličnika. To je bila faza otkriča; sada dolazi ”šta da uradimo” faza. BT ima
ugovore sa Ministarstvom odbrane.228 Oni su tražili od BT-a da nas cenzurišu, tako da niko u
britanskom Ministarstvu odbrane ne može više da čita WikiLeaks. Problem rešen!

EŠ: Zanimljivo.

DŽA: Njihovi generali i njihovi šefovi nisu više mogli da vide da imamo vojne dokumente na
WikiLeaks-u. Sada više nema pritužbi i njihov problem je rešen. Ovakva shvatanja mogu imati
neke prednosti ako se koriste u ovakvim sistemima. Ako shvatite da birokratske strukture
uvek funkcionišu na ovakav način, to znači da će darknetovi lako postojati, sve dok ne postanu
toliko veliki da više nisu darknetovi.

SM: To je veoma, veoma zanimljivo. Spomenuli ste istraživačko novinarstvo. Imate mnogo
iskustva u novinarstvu do sada, na različite načine. Šta vi mislite kako se ta, jedna vrsta
oslobađanja informacija, koju ste spominjali malopre, uklapa u novinarske procese? Ili je možda
zamenjuje?

DŽA: Ne, tu se pre radi o tome kako se procesi u novinarstvu uklapaju u nešto mnogo veće. Ta
mnogo veća stvar je činjenica da mi kao ljudska bića čuvamo i stvaramo našu kreativnu
istoriju kao civilizacija. I upravo ta intelektualna istorija sa police nam omogućava da je
uzmemo sa police i da ne ponovimo glupe poteze, jer je neko već počinio takve gluposti i
zapisao svoje iskustvo, tako da ne moramo da ga ponovimo. Postoji nekoliko različitih procesa
koji stvaraju tu arhivu, ali i drugi procesi tokom kojih ljudi pokušavaju da unište delove te
arhive, kao i neki koji pokušavaju da spreče Ljude da uopšte i stave nešto u te arhive. Mi svi
živimo zahvaljujući toj arhivi. Zbog toga mi želimo što je moguće više stvari da pohranimo u
tu arhivu, a zatim da je učinimo što je moguće lakšom za pretraživanje.

EŠ: Ipak, jedna posledica ovakvog pogleda na stvari jeste da će učesnici pronaći ogromnu
količinu pogrešnih informacija koje su za njih od strateškog značaja.
DžA: Da. To je druga vrsta cenzure o kojoj razmišljam, ali nisam toliko pričao o njoj, a to je
cenzura kroz kompleksnost.

EŠ: Tačno. Suviše komplikovano.

DžA: I to je u osnovi ofšor finansijski sektor. Cenzura kroz kompleksnost. Cenzura čega?
Cenzura političkog nezadovoljstva. Kada postoji dovoljno političkog
nezadovoljstva dolazi do pravne reforme, a ako dođe do takvih reformi onda se ne može više
ponoviti. Zbog čega su onda svi ti aranžmani poreske strukture tako složeni? Mogu biti
savršeni.

ali zbog čega su tako strašno komplikovani? Zbog toga što su one strukture koje nisu složene
lako razumljive, a one koje su razumljive su doterane, tako da su ostale samo one koje su
neverovatno komplikovane.

SM: Mislite na ono kada ima više buke, manje signala se probija.

DŽA: Tačno tako.

Eš: Međutim, kako će se u budućnosti ljudi boriti sa činjenicom da su podsticaji za objavljivanje

informacije koja je pogrešna, zavarava, manipulativna, veoma visoki? Takođe, i činjenica da
ne možete otkriti ko je loš objavljivač, kao ni dobar, jer u sistemu postoji anonimnost.

DŽA: Prvo moramo razumeti da je ono kako danas funkcioniše vrlo loše. Novinar Nejšna, Greg
Mičel, koji je pisao i o nama, napisao je knjigu o mejnstrim medijima pod nazivom ”Tako
pogrešno tako dugo vremena”.229 Taj naziv govori sve. Da, postoje herojski trenuci poput
Votergejta i slično, ali, štampa nikada nije bila previše dobra. Pre možemo reći da je vrlo loša.
Dobri novinari su izuzetak. Kada ste i sami umešani u nešto, kao što sam ja uključen u
WikiLeaks, i poznajete svaki njegov aspekt, kada gledate šta je o vama objavljeno u mejnstrim
medijima, vidite same laži. Jasno vam je da je novinar svestan da je to laž; to nije obična greška.
Zatim ljudi ponavljaju te laži i tako se šire. Stanje u kom su danas mejnstrim mediji je užasno, i
ja smatram da ne mogu biti reformisani. Mislim da to sada nije moguće. Mislim da moraju biti
sklonjeni i zamenjeni nečim boljim.

SM: što se izgleda i dešava!

DŽA: Da, i ja guram ideju naučnog novinarstva - da stvari moraju biti precizno citirane uz
navođenje originalnog izvora, i da što više informacija treba da bude dostupno u javnom
domenu tako da ih ljudi mogu videti, baš kao kada je nauka u pitanju, gde možete da proverite
da li zaključak proističe iz podataka dobijenih iz eksperimenta.2” U suprotnom novinar je
verovatno to izmislio. To se, u stvari, dešava sve vreme: ljudi jednostavno izmišljaju. Ljudi
izmišljaju do te mere da nas to uvodi u ratove. Većina ratova tokom dvadesetog veka počela je
kao rezultat laži koje je mejnstrim štampa uvećala i proširila. Možete reći ”to je užasna
okolnost; strašno je da su svi ti ratovi počeli lažima”. Ja bih rekao ne, to je neverovatna prilika,
jer to znači da stanovništvo u suštini ne voli ratove i zbog toga ih moraju lagati da bi ih
započeli. To znači i da možemo biti ”uistinjeni” u mir. Zbog toga je to povod za veliku nadu.

Međutim, to pitanje kako da razlikujete istinoljubive od neistinoljubivih objavljivača je pitanje

reputacije. U uvodu u novinarstvo bih voleo da vidim deo o pitanju reputacije, kao o naučnom
pitanju, i da kažemo ”Gde su vaši podaci?” Ako ne obezbedite podatke zašto bih vas ja uzimao
za ozbiljno? Sada kada možemo objavljivati na internetu, sada kada postoji i fizički prostor za
toliku količinu podataka, trebalo bi i da budu tu. Ljudi mogu odstupiti od ovog standarda, ali
ako odstupe od standarda i ne žele da nam obezbede primarni izvor podataka,
zašto bismo mi onda obraćali pažnju na ono što oni pišu? Oni se prema čitaocima ne odnose sa
poštovanjem.

Pretpostavljam da je pitanje reputacije, u stvari, veoma važno. Kako dođe do toga da stvari
imaju reputaciju? Deo toga je to što navode seriju citata. Nešto se dogodi, neko drugi kaže
nešto o tome, neko drugi onda kaže nešto drugo o tome, Ova serija citata predstavlja protok
informacija od jedne osobe do druge. Da bi taj protok bio jak mora postojati snažan sistem
imenovanja, u kome se ono našta se oslanjaš nije neki startap vebsajt koji će sutra nestati, ili
neki koji će modifikovati informacije zbog toga što se one ne sviđaju kompaniji, ili neki koji
će biti ugašen usled velikog broja tužbi. Mislim da bi to pomoglo sa reputacijom.

Složenost je mnogo teža. Ja mislim da je to veliki problem. Kada stvari izađu na otvoreno one
postaju kompleksnije jer ljudi počinju da kriju ono što rade - svoje loše ponašanje - i za to
koriste komplikovanost. Jedan od primera je birokratski žargon. Stvari se birokratizuju i počinju
da koriste slatkorečivost. To je cena otvorenosti. U ofšor sektoru možete uočiti neverovatnu
složenost kroz nivoe na kojima se stvari dešavaju, tako da postaju neprobojni. Naravno,
kriptografija je intelektualni sistem koji se specijalizovao u tome da stvari čini onoliko
komplikovanim koliko je to moguće. Takve stvari je teško napadati. Sa druge strane,
kompleksni sistemi su i teški za korišćenje. Birokratije i interni sistemi komunikacija koji su
puni licemernih reči i prikrivanja, su neefikasni interni sistemi komunikacije. Slično tome, ti
strahovito kompleksni ofšor strukturni aranžmani su u stvari neefikasni. Možda ćete imati
prednost ako je poreska stopa visoka, ali ako je poreska stopa recimo 3 procenta, nećete biti u
prednosti; ugušiće vas kompleksnost.

SM: Da nisu neefikasni onda bi svi držali svoj novac u of’šor zonama, Džulijane.

DŽA: Da, to je tačno.

SM: Šalio sam se, ali je to verovatno tačno.
DŽA: Ne, to je istina. Sada se odvija borba između svih tih stvari. Ja ne vidim razliku između
vlade i velike korporacije i male korporacije. Sve to predstavlja jedan kontinuum; sve su to
sistemi koji žele da obezbede što više moći. kao što general pokušava da obezbedi što više moći
za svoj ogranak vojske. Oni se oglašavaju, oni proizvode nešto za šta tvrde da je proizvod,
ljudi to kupuju, ljudi ne kupuju, oni komplikuju stvari da bi prikrili mane svog proizvoda, i onda
spinuju. Zbog toga, u tom smislu, i ne vidim veliku razliku između vlade i nevladinih činilaca.
Postoji jedna teorijska razlika koja se tiče mogućnosti da se upotrebi sila prinude, međutim, čak
i u tome vidimo da dobro uvezane korporacije imaju mogućnost da utiču na vlade i sudove,
tako da su u suštini u mogućnosti da upotrebe silu prinude time što će poslati policiju zbog
naplate dugovanja ili će izbaciti radnike iz svojih kancelarija.

TAJNOST JE KRIMINOGENA
SM: Mogu li da postavim pitanje o gotovo istoj stvari, samo unazad, tj. na koji način izvori
informacija kao pojedinci mogu ili ne mogu biti zaštićeni? Drugim rečima, kako njihove
informacije mogu ostati anonimne, tako da ne plate zbog toga što su razotkrili te informacije?
Možda na jednom primeru iz Severne Koreje ili Irana i jednom primeru iz SAD, i razlikama
između ta dva scenarija.

DŽA: Postoje mnogi načini da ljudi prenesu stvari na anoniman način. jedna od najvećih
teškoća za izvore jeste njihova udaljenost od materijala. Ako su u neposrednoj blizini
materijala i ako postoji ograničen broj ljudi kojima je poznat, onda nije bitno koji tehnički
mehanizam se primeni, jer je u svakom slučaju veoma teško izbeći ispitivanje, tako da nije
bitno koja država ili kakav režim je u pitanju. Međutim, sistemska nepravda po definiciji
uključuje veliki broj ljudi. Tako da možda vi ne možete bezbedno proturiti dokumente napolje
iz svetilišta nekog kabineta, ali ako će te odluke proizvesti neke nepravedne posledice koje će
uticati na mnogo.

tada će mnogi biti u prilici da vide bar senku tajnog planiranja na visokom nivou, kada
instrukcije za primenu počnu da prelaze sa viših na niže nivoe. Možda ceo plan neće biti
vidljiv do onog trenutka kada dođe do samih vojnika, ali neki njegovi delovi sigurno hoće.

Ovo sam shvatio kada smo došli u posed dva glavna priručnika za Gvantanamo. Prvo smo došli
u posed priručnika iz 2003. godine, koji je napisao general major Džefri Miler, a koji je kasnije
otišao u Abu Graib da bi ga, kako je to Donald Ramsfeld opisao, ”gitmoizirao”.231 U tom
priručniku su bile navedene razne zloupotrebe.232 Jedna koja me je zaista šokirala jeste jasno
uputstvo da se falsifikuju izveštaji za Crveni krst. Koliko ljudi je pročitalo ovaj priručnik? Svi
zapovednici u zatvoru u zalivu Gvantanamo jesu. Zbog čega bi rizikovali da običnim
vojnicima kažu takvu vrstu informacije? Ta informacija nije uopšte bila klasifikovana kao tajna,
skinuli su joj tu oznaku - ”Samo za službenu upotrebu” - zbog čega? Zbog toga što je mnogo
skuplje imati ljude koji imaju takav bezbednosni nivo. Ako angažujete ljude koji nemaju tako
visok bezbednosni nivo, onda je to mnogo jeftinije. Ne možete šaputati na otvorenom kopu.233
Ne možete dozvoliti da predsednik šapuće na otvorenom kopu, jer je otvoreni kop previše
velik. Ne možete dozvoliti da predsednik šapuće posrednicima, jer onda završite sa gluvim
telefonima, što znači da se vaša uputstva ne izvršavaju. Znači, ako sklonite informacije sa
papira, uklonite elektronski ili papirni trag, uputstva nestaju. Zbog toga sve organizacije, bilo
koje veličine, imaju stroga pravila o držat nju dokumenata sa uputstvima svog vođstva. Ipak,
po pravilu, ako pokušavate da navedete veliki broj ljudi da urade nešto, morate napraviti
uputstva, što znači da če uvek postojati papirni trag. Odluke koje se donose u okviru male grupe
i koje ne završe na otvorenom kopu su izuzetak. Međutim, ako te odluke ne odu na otvoren kop
i ne daju uputstvo velikom broju ljudi, da li su, u širem značenju stvari, one važne?
SM: Razumem. Onda će biti neefikasne.

Eš: Išli smo u Berlin, gde postoji mesto na kome je potpisano konačno naređenje, kako se ono
zvalo?

Lš: Konačno rešenje. Vanze.234

Eš: Vanze. I pošto se radi o Nemcima, oni su sve dokumentovali.
LŠ: Fascinantno.
Eš: Tačno ono o čemu govorite. Da bi neko ubio šest miliona Jevreja, morao je to i da zapiše.
MA: To je veliki logistički proces.

Eš: Apsolutno, jer mnoge, mnoge stvari moraju da se iskomuniciraju, kakve su procedure i tako
dalje, kao i fotografije ljudi, njihovi potpisi i slično.

Lš: Zapisnik sa sastanka.

Eš: Bilo je to zaista jezivo. Banalnost zla.235 Zaista.
DŽA: Da, to je bila jedna od prvih internih diskusija koje smo imali još 2006. godine. Ljudi bi
rekli ”OK, dobio si nešto dobro, možeš da razotkriješ neku organizaciju i da pokažeš da se
nešto zloupotrebljava na neki način, tako da će oni samo izbrisati sve sa papira i koristiti
usmena uputstva:’ Ali sam im odgovorio ”Ne, neće se to dogoditi, jer ako krenu tim putem,
ako sve sklone sa papira, ako se interno balkanizuju da informacije ne bi mogle da procure,
naneće sami sebi ogromnu štetu u pogledu efikasnosti. I ako, uprkos tome, i sprovedu to, to će
značiti da će ta organizacija koja vrši takve zloupotrebe, jednostavno postati manje moćna u
svojoj borbi sa drugim organizacijama za ekonomsku i političku ravnotežu.”

EŠ: To je upravo suprotno od vašeg argumenta o osnaživanju disidenata u Egiptu. Bile su im

neophodne SMS poruke da bi komunicirali. U svojoj argumentaciji, nemogućnošću da se
koordinira na tom nivou, okreće se vaša argumentacija. Bukvalno se suprotstavlja vašem
argumentu. Vaš argument bi bio da ako oduzmete te alatke...

DžA: Da, ali ja kažem da ih oni sami uklanjaju. Postoji mnogo različitih razloga zašto se
organizacije koje nemaju moć odlučuju za tajnost, što je po meni sasvim legitimno; to im je
neophodno, jer nemaju moć. Ali, zbog čega se moćne organizacije odlučuju za tajnost?
Uglavnom je to zato što ako bi planovi koje imaju postali javni, javnost bi im se suprotstavila.
Planovima kojima se neko protivi pre primene često ni ne budu primenjeni, tako da žele da što
je više moguće odlože objavljivanje. Primena u nekom trenutku neminovno planove
obznanjuje javnosti, samom činjenicom da se primenjuju, ali je tada već suviše kasno da se smer
delovanja promeni na efikasan način.

Sa druge strane, organizacija koja se bavi planiranjem akcija koje neće naići na protivljenje u
javnosti, ne suočava se sa tim teretom. Ona ne mora da sklanja stvari sa papira. Samim tim to će
biti efikasna organizacija; dok će ona druga biti neefikasna. Kada se sve pogleda, u ekonomskoj
i političkoj borbi koju vode, efikasna organizacija će rasti dok će se neefikasna smanjivati.

EŠ: Da li je to vaše osnovno obrazloženje, za ono što radite?

DŽA: Postoje u stvari dva osnovna obrazloženja. Prvo, ljudska civilizacija, njen dobri deo, se
zasniva na našoj celokupnoj intelektualnoj arhivi, a naša intelektualna arhiva treba da bude što
je moguće veća, ako želimo da čovečanstvo bude što je više moguće napredno. Drugo, u praksi
objavljivanje informacija je pozitivno za one koji su uključeni u aktivnosti koje javnost
podržava, a negativno za one čija dela javnost ne podržava.

EŠ: Kao neka forma uzdržavanja.

DžA: Može čak i dovesti do popravljanja nekog nepravednog čina koji je razotkriven. To je
dobro. Međutim, mnogo veći efekat je to što obeshrabruje organizacije da pripremaju
nepravedne planove ili da uzmu učešće u nepravednim planovima.

EŠ: Još jedno sledstveno pitanje. Kako će izgledati svet za deset godina? Ako primenite tu
argumentaciju.

Mi se nalazimo na nekoj vrsti raskrsnice, zar ne? Tako da može otići u bilo kom pravcu.

SM: Kakav bi bio optimistični, a kakav pesimistični scenario?

DžA: Sećate se PGP slučaja Filipa Cimermana?
EŠ: Da.
DŽA: To je bila samo istražna porota. Bilo je umereno ozbiljno, ali nije bio osuđen. U to vreme
niko nije bio ni optužen; već su bili pod istragom. Međutim, to je promenilo ponašanje
desetine hiljada ljudi koji su odlučivali o tome da li će staviti kriptografiju u svoje programe ili
ne.236 Došlo je do različitih mučnih zadataka oko autorskih prava ili strukturnih dogovora
interfejs kompanija, samo kao negativni signal te istražne porote. Signal kakvo ponašanje je
prihvatljivo, kakvim ponašanjem se možete izvući, kakvo ponašanje koristi pojedincima koji
su uključeni u to, i kakvo ponašanje neće promeniti to kako se ljudi ponašaju.

Mi smo sada na raskršću gde te organizacije koje se bore protiv tih ljudi koji žele da budu u
mogućnosti da slobodno objavljuju i razotkrivaju važne informacije javnosti... Ne mogu sada
da se setim početka ove rečenice.

DžK: Rekli ste da se nalazimo na raskršću gde te organizacije koje se bore protiv tih ljudi koji
žele da budu u mogućnosti da slobodno objavljuju i razotkrivaju važne informacije javnosti.

DM: Prilično sam zakomplikovao, zar ne? U redu. Sada smo na raskršću gde se te organizacije
koje se bore protiv tih ljudi koji žele da budu u mogućnosti da slobodno objavljuju i
razotkrivaju važne informacije javnosti, mogu, ako su uspešne, poslati signal koji će
obeshrabriti gotovo svakog ko da se upusti u takve aktivnosti. Ili mi, i ljudi koji dele naše
vrednosti, možemo biti uspešni, što će dovesti do novih normi prihvatljivog ponašanja.
SM: I koji su neophodni uslovi da bi se to dogodilo, to drugo? lako mogu da zamislim uslove za
ono prvo.

DžA: Svi daju novac WikiLeaks-u! [Smeh]

SM: Da li prihvatate bitkoine?
DŽA: Da! Bilo bi interesantno znati da li bi, ako ljudi pročitaju ovo i deluju u skladu sa tim, da
li bi njihova aktivnost bila dovoljna da promeni rezultat. Zbog toga mislim da se nalazimo u
veoma zanimljivom periodu. Mislim da smo bukvalno na tom raskršću i malo jači podsticaj u
jednu stranu ili drugu bi mogao u mnogome da promeni ishod. Tako da ako ljudi žele da vide
da su vrednosti koje mi zastupamo uspele, oni bi trebalo da promovišu organizacije i pojedince
koji predstavljaju takve vrednosti, kao i da ih sami podržavaju.

SM: Ja bih rekao, ili da sami postanu te vrednosti.

Da, da postanu. Da oni sami postanu te vrednosti. Vrlo sam oprezan kada se govori o tome da
svi treba da izađu napolje i postanu mučenici. Ja u to ne verujem. Ja verujem da su
najefikasniji aktivisti oni koji se bore i onda pobegnu, da bi mogli da se bore i sledećeg dana, a
ne oni koji se bore i žrtvuju sebe. Radi se o proceni - kada se treba upustiti u borbu, a kada se
treba povući da bi se sačuvali resursi za sledeću bitku.

DžK: Da li biste podržali argument da se fizička borba i bežanje ne razlikuju od anonimne

borbe, sve dok ste dovoljno pouzdani da je vaša anonimnost zaštićena?

DŽA: Ako imate savršenu anonimnost možete se zauvek boriti, da. Ne morate da bežite.
SM: To je pred-bežanje. [Smeh]
DžK: To je suština, Pred-bežanje.
DŽA: Možete da spustite prag za hrabrost. To je jedna od lepih stvari koju vam anonimnost
pruža. Možda to baš nije dobar način da se sve opiše. Ljudi često kažu ”Ti si neverovatno hrabar
zbog toga što si uradio to i to.” A ja kažem ”Ne, vi ne shvatate šta je hrabrost. Hrabrost ne znači
nedostatak hrabrosti. Samo budale se ne plaše. Za mene je hrabrost intelektualna nadmoć nad
strahom tako što se razume šta predstavlja istinski rizik i prilike te situacije, i time što će te
stvari biti postavljene u ravnotežu. Ne treba samo imati predrasude o tome šta su rizici, već ih
treba i isprobati. Postoje različiti mitovi koji kruže, o tome šta se može uraditi a šta ne može.
Važno je testirati to. Testiranje se ne vrši tako što ćete skočiti sa mosta. Testirate tako što
skočite sa hoklice, zatim skočite sa nečeg malo višeg, pa još nečeg višeg.

DžK: Da li mogu da postavim pitanja u vezi sa tim? Vratiću se na ono što je Skot već pitao o
odnosu između osobe koja obezbeđuje informaciju i osobe koja je prima. Ako pogledamo
različita društva širom sveta, pretpostavićemo da ne počinju svi na istoj lestvici. Postoje ljudi
koji imaju viši nivo obrazovanja o rizicima koji su u vezi sa korišćenjem ovih alatki. Postoje
ljudi koji će obezbediti informacije u društvima u kojima vlasti nisu tako oprezne, ali i oni koji
će to uraditi tamo gde vlasti drže sve pod kontrolom. Čini se da u državama poput Irana i
Severne Koreje, u kojima imamo kombinaciju veoma budnih režima i stanovništvo koje je još
relativno novo u korišćenju ovih alatki, kao i rizicima koje oni nose sa sobom, možda ne
postoji ta doza razumevanja koji su to rizici koje ta situacija nosi sa sobom, kao i o prilikama
koje vi spominjete.
DŽA: Mislim da su sposobni za da uče, kao i bilo ko drugi. Ta društva su mnogo više politička
nego ona na Zapadu. Ljudi tamo vole da razgovaraju o politici svakog dana za večerom. Zbog
toga mislim da nije u redu posmatrati ih očima Zapada i misliti da ti ljudi ne razumeju situaciju
u kojoj se nalaze. Spoljašnji rizik je možda viši; drugi rizici koji su povezani sa vođenjem
političkog života su već i onako dosta visoki. Zbog toga ljudi moraju da drže ove rizike u
ravnoteži. Međutim i potencijalne nagrade su zbog toga veće. Neko može biti umešan u neki
značajan istorijski trenutak, koji ga može jednostavno počistiti. I zbog toga što mi svi imamo
samo ovaj jedan život, svi se suočavamo sa konstantnom opasnošću da ne proživimo svoj život
na pravi način. Svaka godina koju nismo u potpunosti proživeli predstavlja stopostotni gubitak

EŠ: Ispričaću vam jednu priču kao dodatak. Razgovarao sam sa Vorenom Bafetom, koji ima 78
godina. Pitao sam ga ”Šta planirate?” On mi je odgovorio ”Sledeća godina će biti najbolja
godina mog života. Ja sam samo odgovorio ”U redu...” Bilo mi je jasno da se šali sa mnom.
Međutim, onda sam shvatio da ako imate 76 godina, sledeća godina će svakako biti najbolja
godina ostatka vašeg života. Jer u nekom trenutku će neminovno doči godina koja neće biti tako
dobra. I onda ćete biti mrtvi. Tako da mi se to mnogo svidelo, zar ne? Sledeća godina će biti
najbolja godina.
[Smeh]

LŠ: Džulijane, šta kažete na to da se fotografišemo za knjigu? Da li bi vam smetalo ako vas
fotografišem dok radite? Šta mislite? Mogu vam ih poslati da ih vidite. Kako vi želite.
Fotografisaču vas sa ove strane, a zatim i sa one druge.

DŽA: Šta će ko tačno da radi?

d: Kako razgovarate. Samo to.
DŽA: To je potpuno u redu. Koristićeš moju S95 kameru. Da. Ovde se odvija jedna visoko
tehnološka operacija.
DŽA: Samo nemojte u sledećih nekoliko meseci da kažete ništa antisemitsko!

EŠ: Mi nikada ne bismo rekli nešto što je antisemitsko.

DŽA: Ne, ne. Radi se o tome da je jedan ruski novinar došao ovde i fotografisao me. Njegovo
ime je Izrael Šamir, on je pravi Jevrejin, ali je prešao u Rusku pravoslavnu crkvu tako da je
postao veliki protivnik judaizma. Objavio je tekst sa tom fotografijom u Rašn riporteru ili već
tako nešto, što mi se vratilo na najneobičniji mogući način.

EŠ: Zanimljivo. I vi i ja razumemo cenu negativnog publiciteta.

DŽA: Šalim se. Znam da ste prekaljeni što se toga tiče.
EŠ: Da, potpuno prekaljen. Ja se veoma lepo ponašam. Kritika koja se stalno čuje govori o šteti
do koje je došlo zbog Ja je još ne nalazim. Da li imate razuman...?

DŽA: To je retorički trik.

EŠ: Nadam se da razumete zašto postavljam to pitanje?
DŽA: Da, da.
EŠ: Pokušavam da razumem zbog čega se protive vašoj viziji, za koju očigledno imamo sve
simpatije.
DŽA: Sve dok nismo objavili snimak ”Kolateralno ubistvo” bili smo popularni među različitim
grupama u Sjedinjenim državama; u stvari, još smo popularni, međutim, sada samo među
manjim levičarskim ili libertarijancima desničarima. Kako Rojters tvrdi, u dvadeset četiri države
imamo podršku tri četvrtine opšte populacije. Podrška nam je lošija u drugim delovima SAD,
gde imamo podršku preko 40 posto stanovništva, što još predstavlja uspeh, imajući u vidu šta se
sve dešava.
Zbog toga što smo osramotili vojsku SAD i njihove diplomate, pretrpeli smo kontranapad. Taj
kontranapad je veoma veliki. To je jedna veoma moćna grupa, koja se nalazi u samom vrhu
Bele kuće, ne radi se samo o nekoliko generala; već se pre radi o svim ljudima koji su sa tim
povezani i koji imaju korist od tog sistema. To čini jednu trećinu američkog stanovništva, od
Čelzi Klinton do nekoga iz siromašne četvrti San Antonija čiji je brat poslat u Irak. U ovom
trenutku postoji oko 900.000 ljudi u Sjedinjenim Državama koji imaju bezbednosno odobrenje
najvišeg ranga.238 Postoji oko dva i po miliona ljudi koji imaju poverljiv bezbednosni nivo.
Ako posmatramo period od poslednjih dvadeset godina i zapitamo se koliko ljudi ima
bezbednosno odobrenje, shvatimo da je moguće da se radi o cifri od 15 miliona. Ako tome
dodamo njihove supružnike i poslovne partnere i decu, obuhvatićemo oko 30 posto
stanovništva Sjedinjenih Država koje je bar na jedan korak od te ideološke strukture i tog
sistema zaštite. U SAD je veoma teško reći nešto protiv tog sistema. Njujork Tajms se suočio
sa ozbiljnim posledicama kada su pokušali da se pobune protiv toga. Kada su objavili
WikiLeaks materijal morali su da postanu veoma defanzivni. Čak i tradicionalni američki
novinari smatraju da je mučno gledati novine, kakve god jačine, koje kažu da je Bela kuća bila
veoma ”zadovoljna” njihovim ponašanjem.

Ako posmatramo napade na nas, vidimo da uvek koriste izraze kao što je ”izlagati ljude
opasnosti”. Međutim rizik u odnosu na šta? U ovom trenutku mi smo izloženi opasnosti od
meteorita koji će proći kroz krov ove kuće i sve nas pobiti. To je rizik, stvaran je, ali da li se
radi o riziku koji je dovoljno značajan da bi o njemu vredelo razgovarati? Odgovor je ne.
Slično je kao i sa rečju ”mogućnost”. Postoji mogućnost da će se meteorit sručiti na sve nas u
ovom trenutku, ali to nije verovatno. Ljudi koji iznose argumente u odnosu na bezbednost
često koriste ovaj retorički trik - postoji rizik od nečega, postoji mogućnost nečega. Ljudi
moraju da se uključe u intelektualnu odbranu protiv ovakvih manipulacija retorikom,
razumevanjem da, kada neko spomene da postoji rizik, bez da kaže da je taj rizik isti kao kada
prelazite ulicu da vas dva puta ujede osa, treba da ih ignorišu. Slično je kada se radi o
mogućnosti i verovatnosti.

EŠ: Da, sve to mogu i ostvariti u svojoj glavi. Da li postoje primeri da se neki pozitivni pomak
može direktno pripisati WikiLeaks-u u političkoj sferi koji biste voleli da istaknete? Nešto što
predstavlja posebno opipljiv pozitivni rezultat?

DŽA: Najznačajniji je verovatno Arapsko proleće. -

EŠ: Vi tvrdite da je WikiLeaks bio tamo?
DŽA: Amnesti internešnal pokazuje to u svom poslednjem izveštaju, a i aktivisti i akademski
krugovi iz Tunisa to potvrđuju. Zbog mog direktnog učešća ne bi bilo u redu da ja to tvrdim, a
i nemam direktnu potvrdu. Međutim, siguran sam da smo imali uticaj i da smo bili duboko
uključeni u sve.

EŠ: Uticali ste.

DŽA: Siguran sam da smo uticali. I to je jedan od velikih trenutaka. Još jedna stvar u koju sam
siguran jeste da smo promenili ishod izbora u Keniji 2007. godine. Mnogim ministrima smo
skinuli skalp, tako da su ljudi morali da podnose ostavke i slično. To su konkretne i jasne
akcije. Neko ko nije voleo te likove če reći da je to dobro, dok oni koji su voleli te likove
će reći da je loše, tako da ne bih želeo da ih spominjem.
EŠ: Da, ako se vratim na vaš raniji argument da vaš cilj nije da imate uticaj na pojedinca.
Krajnji cilj je da promenite sistem na fundamentalan način, jer ste rekli da su ti sistemi
postali fiskalizovani, nezavisni od svakog pritiska, tako da bi primer zaista velikog
uticaja bila revolucija. Zar ne?

DŽA: Da, možete imati veliki uticaj bez tih dvojnih događaja, ali o dvojnim događajima -
binarnim događajima - je lako govoriti i dokazivi su.

EŠ: To je i marketinško sredstvo. Želite da stvorite marketinšku priču.

DŽA: Jedna ili druga stranka pobede na izborima i dođe do promene. To je veoma jasan
rezultat. Desi se revolucija; jedna grupa je na vlasti, a zatim druga grupa dođe na vlast.
To je veoma jasna promena. Verujem da su neke druge promene na koje smo uticali
mnogo značajnije. Verujem da je liberalizacija atmosfere za objavljivanje najznačajnija
promena u kojoj smo učestvovali, a to je nešto na čemu mi radimo godinama.243 Nije bilo
šanse da ovo što smo uradili prošle godine uradimo pre četiri godine; to tada ne bi bilo moguće.

Eš: Zbog čega? Tehnološki? Ili zbog -

DŽA: Tehnološki je bilo savršeno moguče. Razlika je u promeni statusa kvo: WikiLeaks je
postao status kvo. A to nije oduvek bilo tako. Tokom prve dve godine borili smo se oko toga
da li ćemo biti prihvaćeni na internetu. Onda je došlo do slučaja Banke ”Julius Baer”, gde smo
bili umešani u veliki sudski slučaj u San Francisku.244 Na jednoj strani smo bili mi, dok je na
drugoj strani bio najveći privatni bankarski koncern, Banka ”Julius Baer”, koji je pokušavao da
nas zatvori. Na kraju smo ipak pobedili, tako da su na kraju zbog toga izgubili svoje američke
IP0.245

To je poslalo signal da u svetu postoji mesto za objavljivače poput WikiLeaks-a, a to smo mesto
cementirali kako je vreme prolazilo. A sada smo ga zacementirali, jer je u oktobru 2010.
godine Pentagon javno ustao i održao četrdesetominutnu konferenciju za medije, njihov
portparol Džef Morel rekao je da WikiLeaks mora - i ja lično moram - da vrati sve što smo
ikada objavili, a što potiče iz Pentagona, da vratimo sve što planiramo da objavimo, i da
prestanemo da pribavljamo informacije iz vojske SAD i od vladinih službenika, ili će nas
Pentagon naterati da to uradimo. Kada je jedan novinar na konferenciji za medije pitao koje
mehanizme imaju da nas primoraju da to uradimo, odgovor je bio ”Vidite, ovo je Pentagon; mi
ne brinemo previše o zakonu.”246

DŽK Kada ste to gledali da li ste stekli utisak da se radi o neverovatnom stepenu naivnosti ili
nedostatku razumevanja o tome šta je u stvari ta tehnologija ili tehnološki aspekti ovoga koji bi
to učinili nemogućim?

DŽA: Jesam, ali sam kasnije razvio sofisticiranije razumevanje onog što se dešavalo na toj
konferenciji za novinare.

DŽK: Ja obično počnem potpuno nesofisticirano. Ha-ha-ha.

DŽA: Šta se u stvari dešavalo? Delovalo je besmisleno. Zašto bi se Pentagon ponašao kao
žrtva? Zbog čega bi se ponašali tako besmisleno i nemoćno? Zašto bi dali ultimatum koji nisu
u stanju da ispune? To bi dovelo do toga da deluju slabo. Međutim, to je bila pažljivo
sastavljena pravna poruka, sastavljena tako da nas upetlja u Zakon o špijunaži. Bilo je to
obaveštenje, kao ona koja vidate u novinama. Da.
DžA: Mi zahtevamo da uradite to. To je vrsta informacije koja će naneti veliku štetu
nacionalnoj bezbednosti SAD. Mi držimo konferenciju za medije da bismo mogli da tvrdimo da
su svi ti ljudi u WikiLeaks-u to videli. Onda kada WikiLeaks objavi sledeću stvar to če
demonstrirati nameru. Uprkos činjenici da smo WikiLeaks obavestili, oni su svejedno to uradili;
to znači da su to uradili sa namerom, jer ne možete slučajno počiniti akt špijunaže.

SM: Zbog toga oni brinu i o prošlosti, a ne samo i o sadašnjosti. Jer mora da postoji obrazac u
ponašanju, jer ako bi svaki put bili novi incidenti onda nema obrasca.
DžA: Da, ali smo rekli ne, i pre nego što smo shvatili u čemu se krije pravna zamka. Nakon
toga smo u relativno kratkom roku pustili i Iračke dnevnike, što predstavlja jednu od najboljih
stvari koju smo ikada uradili. 247

[Zaustavljena traka]

PREDAH

[Snimak se nastavlja u drugoj prostoriji]

SM: ...sve više se koristi WikiLeaks kao izvor informacija, ponekad i bez navođenja njih kao
izvora.

DŽA: Da, na početku nisu želeli da citiraju Wikileaks kao izvor; sada hoće. Sada dobijaju na
prestižu kada kažu da informacija potiče od nas.

SM: Znam, znam, znam.

DžA: Smešno, zar ne?
SM: Jeste, jeste, jeste. Pokazaću vam nešto smešno. Da li vam se sviđa naš slogan?

Eš: Samo mirno i nastavite, ha-ha-ha.

SM: Drugi svetski rat!
Eš: Divili smo se slikama svih vlasnikovih predaka.
DŽA: To su Voganovi preci. Ono je Vogan, moj prijatelj. To je slika iz Avganistana, početkom
ove godine.
Eš: On je neka vrsta reportera, zar ne?
DŽA: On je ratni reporter.
SM: Izvinite, ko je to?
DŽA: To je vlasnik ove kuće, moj prijatelj, Vogan Smit.
SM: Aha, da, da. Bio sam u njegovom Idubu!248

Da, ratni reporter. Iako je prvobitno bio u Grenadirskoj gardi, mislim da je onda shvatio da
možeš da odeš u više ratova kao ratni reporter, nego kao vojnik.
SM: Ha-ha-ha. I to različitih. Bolje je tako. Ovo je njegova porodica?

DŽA: Sve je to njegova porodica. Ono su njegov otac i majka i oni žive ovde, u kući na kraju
imanja.

DŽK: Znači da je to od davnina vojnička porodica.

DŽA: Sledeći interesantan lik je onaj čovek tamo, Tajger Smit, onaj sredeni sa podignutom
kragnom, koji je poznat po tome što je ubio 99 tigrova, u vreme kada je to bilo potpuno
prihvatljivo. Time je spasio mnogo Indijaca.

D/K: Bio je neka vrsta radie?

DŽA: Da. Sada dolazimo do smešnog dela. Voganov otac je bio kraljičin glasnik.
LŠ: Oh, Elizabeta.

DŽA: Seo bi na avion i dostavio poruku. Vidite 1i tu torbu u njegovoj ruci? Da li znate šta je u
toj torbi?

SM: Državne tajne.

DžA: Diplomatske depeše! [Smeh]
EŠ: To je sjajno.
DžA: Seo bi na konkord, a sedišta levo i desno od njega bi bila prepuna diplomatskih torbi i
isporuka. Ponekad bi nosio i kompjuter sa sobom. Ljudi bi dolazili na mesto gde bi avion
pristao da bi bio siguran da nisu pokradeni, pre nego što bi ih preuzeli momci na drugoj strani.

I šta on kaže o tome?

DžA: On je, sa jedne strane, potpuno preplašen, dok je sa druge strane potpuno zadovoljan, jer
da su samo njega koristili, ništa od ovoga se ne bi desilo!

[Smeh] EŠ: Čekajte da razjasnimo. Vi ste ovde oko šest meseci?

DžA: Osam meseci.
EŠ: Znači, ovo je vaš dom.
SM: Zaista divno mesto.
DžA: Moram svakoga dana da se javim policiji.
EŠ: Koliko je udaljena policijska stanica?

DŽA: Nekih petnaest, dvadeset minuta. Često mi ljudi naprave zamku. Žena iz Katalonije je
bila najzabavnija. Pojavila se u Frontline klubu u Londonu i pokušavala je da ih ubedi da je ona
najznačajniji WikiLeaks programer za španski.

Eš: Ha-ha-ha-ha-ha!

DŽA: I naravno pošto ne zna ništa o programiranju, ona je ponavljala neke tehnološke izraze
koje je pokupila, tako da su joj oni poverovali.Medutim, nakon nekog vremena su joj rekli
«Znate, ne možete videti Džulijana, on je u izolaciji.” Dali su joj sobu besplatno te noći. Ona
ima sposobnost da sluša deo nekog razgovora i da ga zatim inkorporira u svoju priču. Tako da
bi sledećeg dana rekla: ”O, ja znam tu osobu; pogledaj to je taj i taj:’

Eš: Ha-ha-ha.

DŽA: Dve nedelje kasnije sam bio ovde i dolazi policija na vrata i kaže «Da li poznajete osobu
X?”

”X? Ko je X?” «Vaša verenica!” [Smeh] ”Ne, ne?” «Cele noći je bila pored kuće na kraju
imanja i kaže da ćete vi platiti njen račun za taksi.”

[Uzdah)
Iznenađeno sam ih pitao ”Kakav račun za taksi?” Ispostavilo se da je došla iz Katalonije u
London, ušla u jedan od crnih taksija u Londonu i dovezla se ovde - 500 funti; ona je imala 50
funti. Ubedila je taksistu da će njen ”bogati i poznati” verenik platiti, iako su se nešto trenutno
posvadali, ali će se sve to rešiti ujutru. Došla je do ivice imanja i ubedila ih da je moja
verenica, a taksista nije želeo da ode jer je tražio svoj novac. Ljudi iz kuće na obodu imanja su
ih oboje primili da prenoće.

[Smeh] SM: U kom trenutku bi joj trebalo platiti zbog kreativnosti? [Smeh]
EŠ: Zabave radi!
SM: To je toliko kreativno da je gotovo impresivno.
Eš: Želeo bih da imamo obzira prema vašem vremenu i energiji. Mislim da bi bilo interesantno
da razgovaramo o različitim šta-ako scenarijima. Nas ta tema veoma interesuje; Džared i ja se
time bavimo stalno. Šta su neki od scenarija koji su ostvarivi? Pokušavamo da razmišljamo o
tome. Imamo sve te različite činioce i karaktere i očigledno razmišljate o tome, jer ste u osnovi
fizičar, zar ne. Vi razmišljate na takav način.

DžA: Možda bismo mogli da krenemo u šetnju

NIJE LAKO PRAVITI WIKILEAKS

[Šetnja po kamenoj stazi]

DŽK: Ako razmišljamo o šta-ako scenarijima, bilo bi u stvari korisno da razmislimo, šta-ako, u
prošlosti. Kao dok smo sedeli tamo, jedno od naših poglavlja se bavilo intervencijom u
kontekstu futurističkog genocida, ali ja mislim da je mnogo korisniji razgovor u smislu
razumevanja uloge koju bi WikiLeaks mogao da igra u takvoj situaciji, recimo u 1994. godini,
da je tehnologija bila na takvom nivou razvoja u svetu na kakvom je danas, kada se Wikileaks
bavio genocidom u Ruandi, tako da bismo mogli da pitamo šta bi se promenilo?249 Šta je
moglo da bude drugačije?

Ja se samo pitam da li će se vreme promeniti?

DžK: Britansko vreme. Ha-ha.
EŠ: Znate, oblak će se pomeriti.
DŽA: Genocid u Ruandi. Da, mislim da bi bilo bar malo drugačije da su imali internet i veći
broj telefona u Ruandi; mislim da bi poruka lakše izašla u javnost. Mada, možda i ne u većoj
meri: sve loše stvari koje se sada dešavaju u Kongu ne dobijaju mnogo pažnje na zapadu.

[Kiša)
SM: Sjajno drvo. Ostaćemo potpuno suvi ispod njega.

Dobro je.

DŽK: Ovde se postavlja veliko šta-ako pitanje. Delimično je šta-ako, a delimično i zašto
pitanje. Kao recimo, zašto nije bilo ljudi u Iranu ili Severnoj Koreji ili Kongu, koji bi
objavljivali dokumente na isti način na koji se to dešava u, recimo, Zapadnim demokratijama.
DŽA: Mi smo, u stvari, dobili deo materijala iz Irana.2” Nije tako lako praviti WikiLeaks -
zbog kombinacije tehničkih pitanja, reputacije, fondova, itd. Nije uopšte lako.

SM: Reputaciju, sigurno, nije lako stvarati.

Eš: Ok, ali hajde da otvoreno postavimo pitanje. Zbog čega ne dobijate neverovatan broj
anonimnih USB drajvova sa lošim dokumentima iz afričkih zemalja kojima vladaju zli
diktatori?

DŽA: Dobijali smo.

Eš: Zar ne mislite da bi svi bili podstaknuti da koriste vas? Da bi trebalo da budu?

DžA: Imamo neke vrlo dobre stvari iz Afrike. vrlo dobre stvari iz Istočnog Timora. Mnogo vrlo
dobrih priča iz Južne Amerike.251
EŠ: Da li je to zbog toga što te vlade ne zapisuju toliko stvari?

DŽA: Oni nisu na takav način umreženi. Neki od njih ne koriste engleski kao službeni jezik.
Vlada u Tanzaniji koristi kišvahili. Mnogo toga i zavisi od toga da li ljudi vide WikiLeaks kao
političkog činioca u svojoj zemlji. Kada smo počeli pomalo da se bavimo Istočnim Timorom,
počeli smo da dobijamo više materijala o Istočnom Timoru, da bi onda došlo do poplave, tako
da je postala rutina da nam šalju materijale. Potrebno je da nas vide kao deo zajednice. Kada je
Rusija u pitanju, iako sada imamo RuLeaks platformu, koja je jako dobro radila, mislim da je
mala količina materijala koji smo tamo u stvari dobar znak, jer je ruska internet sfera veoma iva.

EŠ: Da, upravo sam bio tamo; zadivljujuće.

DŽA: Oni ne gledaju napolje previše. Zbog čega bi gledali na sajt na engleskom kao što je
WikiLeaks? Oni imaju svoje novinare, neprofitne aktiviste, kao i opoziciju, i svi su u internet
sferi, koja je relativno slobodna u odnosu na rusku televiziju. Zbog toga i smatraju da im nije
potreban ovaj drugi kanal.

Čitava gomila FSB dokumenata je bila objavljena, na jednom američkom serveru, ali je odmah
hakovan i oboren, tako da više nikako nisu dostupni.253 Nije tako jednostavno objavljivati
protiv moćnih državnih činilaca.
DŽK: Mnogo ste govorili o važnosti imena; to je važna tema ovog razgovora. Prvi debi je kada
se sajt objavi, onda je veliki debi kada postane odomaćen termin ili odomaćeno ime, a to je
jedna od tema kojom se bavimo u knjizi -

DŽA: Nismo još iskoristili to. Nismo mogli da rastemo brzinom kojom je ime raslo.

DžK: Ljudi znaju šta je WikiLeaks, i pitam se da li je, kada ste primili prvu grupu dokumenata
iz, recimo, Irana ili Severne Koreje, i objavili, da li je svet to posmatrao kao uzbunjivačku
platformu?

DŽA: Jeste!254 Sve dok nismo počeli da produkujemo velike količine vojnih američkih
dokumenata. Objavljivali smo hiljade strana američkih vojnih dokumenata tokom 2007.
godine.

Eš: I niko ništa nije primetio.

DžK: To je zanimljivo.
Eš: Jer video Kolateralna šteta nije bio među njima.
DžA: Ljudi su primetili dokumente o Gvantanamu, ali ne u tolikoj meri da je WikiLeaks postao
poznato ime. Vrlo brzo smo postali novinarsko ime. I u tehnološkom delu zajednice koja se
bavi zaštitom ljudskih prava smo brzo postali poznato ime. Kao i među internet publikom u
Nemačkoj i Engleskoj, posebno kada se radi o kripto-bezbednosti. Na primer, kada smo radili
kampanju za prikupljanje fondova od početka godine do marta 2010, pre objave Kolateralnog
ubistva, kada smo prikupili milion dolara. Bilo je potpuno nečuveno do tada za novu - novu, u
smislu koncepta - neprofitnu novinarsku grupu da prikupi milion, i to u donacijama od dvadeset
dolara. To smo radili pre objave Kolateralnog ubistva.
Čak ni Kolateralno ubistvo nije od nas napravilo svetsko ime. Ali smo postali odomaćeno ime u
SAD. Stvari su počele da se gomilaju do kraja godine. To je zaista bio Pentagonov napad na
nas, kao i švedski seks slučaj, koji je od nas napravio svetski poznato ime, uz 84 procenta ljudi u
svetu koji prepoznaju naše ime.256

EŠ: To je zanimljivo. Pod pretpostavkom da svi trenutni pravni procesi budu rešeni, sledečih
nekoliko godina... Šta će se desiti sa WikiLeaks-om? Za nas, T je jednako nula predstavlja
period od godinu dana, od sada - tako da mi razmišljamo godinu dana unapred, pa sledeća
godina, i sledeća. Da li će WikiLeaks samo porasti, imati više donatora, bolju tehnologiju? Da
li ćete se promeniti na neki način?

DŽA: Ima mnogo promena. Mislim da je ova ideja kojom se bavim, o strukturi intelektualnih
informacija važna, tako da čemo se time baviti.

EŠ: To je, znači, deo plana o kojem govorite?

DžA: Da. Kada imate takvu podršku javnosti možete sebi dozvoliti luksuz da se bavite nekom
kompleksnom intelektualnom idejom i da je promovišete - idejama kojima bi u normalnim
uslovima trebalo mnogo vremena da prirodnim putem privuku pažnju - kao što je, na primer,
San uradio sa Javom.257 Možemo sav svoj ugled staviti u službu tih ideja i podržati ih.
Međutim, shvatio sam da je za nas veoma teško da budemo komandno-kontrolna organizacija.
Govorili ste o teškoćama koje ste imali sa Novelom, ali mi kao organizacija se nalazimo u
situaciji da imamo svu snagu supersile i njenih istražnih organa, kao i ostatak NATO-a, koji
rade protiv nas, podmićuju ljude, nadgledaju našu komunikaciju, itd.258 To znači da ako dođe
do bilo kakve slabosti među našim ljudima, bilo kakvog razdora među našim ljudima, to može
dovesti do toga da ih te sile srede.

Mogu se čak i infiltrirati kod vas, bar u teoriji.

DŽA: Da. Ipak mislim da je sređivanje ljudi veći problem. Ipak u pravu ste za infiltraciju.

EŠ: Međutim, sile koje su na suprotnoj strani će misliti, u redu, oni su strani činilac, hajde da
pošaljemo agenta među njih, neka postane član i razotkrije sve njihove tajne.
DžA: Da, svesni smo tog problema i mi proveravamo ljude. Medutim, to je u mnogome usporilo
naš rast, jer ne možemo samo objaviti oglas koji će reći želeli bismo da imate ove osobine i da
ih pozovemo da dođu u kancelariju; to je apsolutno nemoguće. Samim tim naš rast je ograničen
zbog toga. Međutim, postoji i drugi način vođenja, a to je vođstvo putem vrednosti umesto
putem komande i kontrole. Kada vodite kroz vrednosti onda ne morate da verujete ljudima i
nema ograničenja u broju ljudi koji mogu usvojiti ove vrednosti, kao ni u brzini kojoj će ih
usvojiti. To se sve vrlo brzo dešava. Nije ograničen ni ponudom - u smislu ponude među
radnicima - već je pre ograničen potražnjom; čim ljudi potražuju neku vrednost oni je i usvajaju.

Eš: Razumem. Ja smatram da je moć ideje potcenjena. Ako imate neku ideju koju ćete na pravi
način ubaciti, milioni ljudi će je kupiti. Moj komentar bi bio da veće ideje o kojima vi govorite
ili nailaze na nerazumevanje ili se protiv njih bori dezinformacijama. Kao što ste rekli, radi se o
spretnoj izmeni reči koje če okrenuti protiv vas. Samim tim izazov je da ove dublje argumente
koje ste ovde nama izneli učinite snažnijim od svih drugih sila.

DŽA: Ako dovoljno dugo ponavljate laži ljudi počnu da veruju u njih. ”Objavljivanje
dokumenata iz Avganistana bila je užasna stvar” - to se toliko brzo proširilo da smo praktično
odustali od pokušaja da to demantujemo. Bolje je trošiti energiju na nešto drugo. Ipak,
edukujemo veliki broj ljudi o nama i našim vrednostima, kao i stvarima u koje verujemo. To
dovodi do toga da se ti ljudi pronalaze širom sveta, po različitim državama. Mi stvaramo
sopstvenu računarsku mrežu ljudskih biča koja mogu da razmišljaju na isti način, koja mogu da
imaju poverenje jedni u druge, od jedne tačke do druge. Prošle godine smo počeli tako što smo,
u isto vreme, došli u veliki sukob sa Stejt dipartmentom i Pentagonom. Jedan od naših
nekoliko priznatih uspeha jeste da smo uspeli da nateramo Pentagon i Stejt dipartment da
međusobno sarađuju!

[Smeh]

Oni su interno visoko organizovani; imaju svoje liste sa kontaktima; imaju interni mejling
sistem; imaju svoju komandno-kontrolnu strukturu u skladu sa kojom mogu da daju zadatke
ljudima i da rasipaju resurse na različite stvari; imaju i ljude koji imaju vremena da ga troše na
nas. Možda ih ima oko 10.000 U tom specijalnom slučaju to su oni koji se bore protiv nas. Sa
druge strane, mi na našoj strani imamo milione ljudi koji podržavaju nas i naše vrednosti, a
koji su, tradicionalno, u potpunosti atomizovani. Ne postoji kontrolno-komandna struktura; oni
nisu u stanju da se efikasno koordinišu jedni sa drugima, i slično. To je početni uslov,
međutim, naravno, organizacija počinje da se formira kako se ti ljudi pronalaze na lokalnom
nivou. Kako se otkrivaju tako postaju optimizovani - ta mreža čvorova počinje da se povezuje
i postaje sve efikasnija u razumevanju svoje okoline, pripremanju akcija, a zatim i delovanju.
Naš plan je da to omogućimo. Uzećemo tu grupu od nekoliko miliona ljudi i- da li znate šta je
simulirano kaljenje?

EŠ: Ne.

DžA: Kada pokušavate da napravite leguru imate dva različita metala, a ideja je da spojite te
metale. Pomešate ih i molekuli dva različita metala stupe u odnos jedan sa drugim u kome su u
najužem odnosu jedan prema drugom - stanje najniže energije. Može biti veoma teško dovesti ih
u to stanje, jer jedan molekul se može združiti sa molekulom na levoj strani, međutim
najsnažnija veza može biti ako se poveže sa molekulom na desnoj strani, tako da im može biti
potreban udarac da bi iz položaja u kojem je i ušao u novu poziciju. To se zove kaljenje.
Kada ljudi prave ove legure oni tope metale zajedno, sipaju ih, zatim ih ostave da se malo
ohlade, zatim ih malo zagreju, zatim ih ohlade malo, pa ih zagreju malo; međutim svaki put
manje. Ponekad ih mogu i izudarati, lupati, čak i fizički zdrobiti. Mi razvijamo sistem u kome
ćemo sve ove ljude staviti u mrežu koju ćemo mi kaliti, koristeći metod simuliranog kaljenja,
tako da stvorimo najjaču ljudsku vezu između miliona ljudi.

EŠ: Oko zadatog seta principa.

DžA: Oko zadatog seta principa. To je ujedinjujući faktor.
EŠ: Razumem.
DžA: Tada ćemo imati efikasnu računarsku mrežu - u smislu ljudskog računarstva - koja može
da osmatra, planira i deluje.

TOTALNO IZDAVAŠTVO

EŠ: Još jedna kritika koja se, mislim, odnosi na Wikileaks: bili ste pažljivi, kako kažu izveštaji,
da biste izbacili osetljive informacije. Ako sam dobro razumeo, postojao je uređivaćki proces,
neko je morao da napravi specijalizovani pretraživač jer su dokumenti bili veoma komplikovani,
i postojao je dugoročni proces pregledanja u mejnstrim medijima, itd. Sve je to dobro
dokumentovano. Ipak, zamislite neku drugu osobu, ne sebe, koja ne gaji iste vrednosti ali
poseduje istu tehnologiju, jer je tehnologiju očigledno moguće kopirati - šta će se desiti kada
bude više takvih osoba koje nisu poput vas?

DŽA: Ali ko WikiLeaks čini odgovornim? Mi imamo svoje vrednosti. Kako će ljudi videti da li
se mi držimo svojih vrednosti ili smo ih izdali? Možda se ljudima ne sviđaju naše vrednosti; a
možda im se sviđaju. Kako nas ljudski ekonomski ekosistem može disciplinovati ili ohrabriti da
se krećemo u određenom pravcu?

Naši izvori govore svojim činjenjem. Ako izvori veruju da ćemo ih mi zaštititi i da ćemo ovim
materijalom postići dobar učinak, oni će jednostavno dati taj materijal nama, a ne nekom
drugom. Tako da je to jedan način na koji nas tržište izvora disciplinuje.
EŠ: To je znači, u osnovi, stvar izbora.

DŽA: Pitanje je da izvori mogu izabrati drugu grupu koja će objaviti taj materijal bez bilo kakve
procedure kojom se umanjuje šteta? Odgovor je da, ali se mora prvo razumeti primarni razlog
zbog kog se upuštamo u procedure za minimalizovanje štete. Primarni razlog ne treba da bude
to što materijal koji objavljujemo nosi razuman rizik za izazivanje štete nakon razotkrivanja.
To se veoma retko dešava. Pre će postojati verovatan rizik da, ako se mi ne uključimo u takvu
vrstu aktivnosti, naši protivnici će oportunistički pokušati da odvuku pažnju od otkrića koja smo
mi objavili - veoma važnih otkrića - tako što će govoriti o tome da li to može izazvati
potencijalnu štetu, i, samim tim, da li je to otkriće licemerno - jer mi želimo da promovišemo
pravednost - i da li je sama organizacija licemerna. Samim tim, mnoge procedure koje
primenjujemo ne obavljamo samo da bismo minimizovali rizik zbog ljudi koji su možda
imenovani u materijalima; na prvom mestu ih sprovodimo da bismo minimizovali rizik od toga
da će oportunisti umanjiti uticaj tog materijala koji je objavljen. Zbog toga je deo procedura za
maksimalizovanje uticaja pokušaj sprečavanja tih vrsta napada na ono što objavljujemo. Sa te
tačke gledišta obaveštajni izvori će razumeti da mi to radimo da bismo maksimalizovali uticaj.
Važno je i da napomenem da mi ne radimo konstantnu redakciju svih materijala. Mi radimo
samo odložene redakcije. To znači da odlažemo objavu dok se bezbednosna situacija ne
promeni, tako da možemo da objavimo informaciju.

EŠ: To znači da možemo da kažemo da će u nekom trenutku sve na čemu ste vršili nekakvu
redakciju postati dostupno.

DŽA: Da.

Lš: To je, u stvari, drugačije pitanje od onog koje vi postavljate, a to je, šta ako isti proces i
tehnologija padnu –
DŽA: Da, doći ću do toga. Mi imamo čitav niz različitih projekata o ustupanju našeg sistema za
primanje dokumenata trećim stranama. Meni se ne dopada činjenica da mi bilo šta uređujemo.
To je veoma opasan teren. I već smo naglasili da mi to radimo ne samo da bismo minimizovali
štetu, već i iz političkih obzira, da bi sprečili da se ljudima odvuče pažnja od važnih delova
materijala, time što ćemo prenaglasiti brigu oko rizika.

DŽK: To je pragmatična odluka. Strateška odluka.

DŽA: To je pragmatična, taktička odluka da bismo održali maksimalan uticaj, umesto da

dozvolimo ometanja. međutim, time se već upuštamo u veoma opasne kompromise, mada ne
na istom nivou kao što bi bilo opasno za novine. Sarađivali smo sa njima i videli da su neki od
njih jednostavno užasni. Objavili smo analizu njihovih redakcija u odnosu na ono što je zaista
zahtevalo redakciju. Ta analiza je izuzetno zanimljiva.29

EŠ: Znači postojala je razlika u viđenju onoga što je trebalo da prođe redakciju?

DŽA: Gardijan je preradio dve trećine depeša o bugarskom kriminalu. Uklonili su sva imena
mafijaša koji su se infiltrirali u bugarsku vladu. Uklonili su opis kazahstanske elite, koja kaže da
je kazahstanska elita u principu korumpirana - nema ni jednog jedinog imena, sve je uopšteno.
Uklonili su opis italijanske energetske kompanije koja radi u Kazahstanu, za koju se tvrdi da je
korumpirana.261 Oni su uklonili imena ljudi koji bi nepravedno mogli biti dovedeni u rizik, što
je ono što i mi radimo - to je ono što i tražimo od njih. Uklonili su i imena pojedinačnih
mafijaša, jer su zabrinuti da bi ih u Londonu mogli tužiti za klevetu. Uklonili su opis jedne
društvene klase kao korumpirane. I uklonili su opis pojedinačnih kompanija kao korumpiranih,
jer ne žele da se izlože bilo kakvom riziku. Isto važi i za Ajriš independent (Irish Independent),
iako su to veoma dobre novine sa novinarima koji su na pravoj strani, a ipak to rade.
Neverovatna autocenzura se raširila svuda, ali niko ne želi da prizna ili otkrije da to rade.
WikiLeaks ne želi da ide tim putem. Sasvim sam siguran da su sve te institucije počele
razmišljajuči “Ne, napravićemo samo ove male prepravke:’ Onda dođe do ekonomskih pitanja
tako da se zapitaju “Zašto bismo rizikovali?” Tako dođemo do sistema autocenzure. Pošto je
ponižavajuće raditi tako nešto, zbog čega bi neko javno priznao da to radi?262 Ako javnosti ne
kažete da to radite, svaki put postaje sve lakše i lakše uraditi tako nešto.263

Ako pričamo o imejlovima, njih niko ne cenzuriše. Uzmimo za primer telefonski poziv vašoj
babi - da li postoji cenzor na toj liniji, koji odlučuje o tome da li ćete reći nešto loše svojoj babi
i da li će vas zbog toga iseći? Naravno da ne. recimo poštanski sistem - da li ljudi tamo otvaraju
vaša pisma da vide da li šaljete nešto loše? Ne. YouTube - da li neko, prvenstveno, tamo sedi i
pregleda svaki video pre nego što je postavljen?

Eš: Dozvolite da vam pružim tehnički odgovor, da budem siguran da li ga znate. Ne možemo
pregledati svaki unos, tako da se, u principu, oslanjamo na to da ga ljudi označe kao
problematičnog.

DžA: Da, ali nakon objavljivanja?

Eš: Nakon objavljivanja.
DžA: Znači, jednom kada je objavljen, ljudi mogu praviti kopije i može se raširiti svuda.

Eš: I dolazi do skidanja... Mi imamo brojne probleme jer različiti igrači žele da pregledamo sve
pre objavljivanja. Međutim, sa četrdeset i osam sati YouTube video materijala koliko stiže
svakog minuta, jednostavno mehanički nije moguće to uraditi. Tako da ako neko postuje nešto
pogrešno zlo ili nešto što krši zakon, ili slično, postoji jaz, nadam se kratak, između trenutka
kada je taj materijal objavljen i označen za dalje razmatranje zbog mogućeg kršenja naših
pravila. Pravila su jasno istaknuta u dokumentu.
DŽA: Da.
EŠ: Ipak, lestvica koju treba dostići da bi nešto bilo skinuto je postavljena visoko. Ne radi se o
tome da je nešto pogrešno samo ako je faktualno pogrešno.

EŠ: Međutim, zbog načina na koji ove stvari funkcionišu, kao komercijalni internet sajtovi, mi
možemo odlučiti šta želimo da dozvolimo a šta ne. Imamo niz kriterijuma: mogu se videti,
možete ih pročitati. Mi želimo jednu vrstu video materijala, a drugu ne, i ne možete kršiti
autorska prava ili nešto slično.

DžA: Zanimljiv primer je Kolateralno ubistvo. Taj video su naši protivnici odmah označili kao
nešto što mogu videti samo oni preko osamnaest godina, tako da ga niko nije mogao videti
direktno bez logovanja, dok je mogao da se vidi kada se embeduje.264 Mislim da je objašnjenje
da kada se embeduje, nečiji drugi logotip je na njemu; a kada nije embedovan, na njemu je
Gugl logotip.
[Smeh]

EŠ: Bez poznavanja detalja slučaja, sve što mogu da vam kažem jeste da sistem reaguje na
primedbe koje stižu nakon objavljivanja. Znate, bilo je nekoliko slučajeva na YouTube-u u
kojima je bilo prevara kada je određivanje rejtinga u pitanju. Džared će recimo objaviti jedan
dokument i ljudi će recimo odlučiti da žele da ga loše ocene. Dobiće mnogo negativnih
komentara jer ga napadaju, tako da on, nepravedno, dobija rejting od onoga koji zaslužuje. Tim
sistemom mogu manipulisati grupe za pritisak, i mislim da je to konstanta u ovim slučajevima.

DŽK: Ponekad to rade i neki režimi - postoje autokratski režimi koji će neki sadržaj koji
postave aktivisti, označiti kao neprimeren.

DŽA: I naše materijale su tako označavali; protivnici Sajentologije su iskusili isto. Mislim da je
oko 5.000 video zapisa o Sajentologiji udaljeno sa YouTube-a kada se neki advokat žalio da
autorska prava za sve njih pripadaju njemu.266

Pošto se mi uglavnom bavimo čisto političkim materijalima - ne mislim u smislu partije, već
time kako je moć delegirana - pod velikim smo nadzorom u ovom trenutku, tako da kada
bismo se sada odlučili za model koji podrazumeva da prvo objavljujemo, a kasnije povlačimo,
rekli bi: ”E, kasno Postavili ste to, sada ima hiljade kopija

EŠ: Vi koristite drugačiji model, i zbog toga su vam potrebni ljudi urednici.

DŽA: To je ozbiljan problem. To znači da, kada govorimo o skalabilnosti, imamo mnogo
poteškoća. Zbog toga imamo ovaj novi sistem sindikalizovanja, u okviru koga ustupamo prava
na uređivanje različitim neprofitnim i sličnim organizacijama.

Ipak, to znači da sa strane unajmljujete ljudsku moć rasuđivanja, jer nije moguće napisati
kompjuterski algoritam koji će to uraditi za vas.

DžA: Postoje određeni rizici objavljivanja bez provere, međutim, problem provere pre
objavljivanja su toliko ozbiljni da predstavljaju mnogo, mnogo veči problem. Ako morate birati
između te dve mogućnosti, izabrali biste objavljivanje bez provere.

EŠ: I to nam je zanimljivo. Hoćete da kažete da biste u osnovi više voleli... Toliko vas brine
rasudivanje ljudi i mogućnost pristrasnosti -

[Period jakog vetra koji ometa razgovor]

DŽA: Zamolili bismo izvor da to uradi. Taj teret bismo stavili na leđa ljudi koji nam daju
materijal: ”Vi donesite odluku šta čete nam poslati, jer sve što nam pošaljete, mi čemo objaviti.”
Bilo šta drugo da uradimo to bi nas kompromitovalo, i kada bi ljudi shvatili da postoji
mehanizam da odlučimo šta će biti objavljeno a šta ne, pokušavali bi da dođu do tog
mehanizma.

DŽK: Ja imam pitanje koje se nastavlja na to što ste rekli. Ponavljam, govorimo o budućnosti u
svakom aspektu naše knjige, tako da se pitam - imate određenu količinu sadržaja koji sada
dobijate, i Tviter je u jednom trenutku imao samo određenu količinu sadržaja, ali u odredenom
trenutku je postala toliko velika da ako objavite sve što je poslato, i to postane takva mešavina,
da li ima toliko sadržaja da je izmanipulisan, da praktično uguši legitiman -

DŽA: Izmanipulisan sadržaj nikada neće biti problem, mada treba razmišljati i o savršenom
imidžu, čime se trenutno bavimo. Međutim, izmanipulisani sadržaj će uvek činiti zanemarljivu
količinu sadržaja. Razlog za to je da su potrebna finansijska sredstva da bi se neki sadržaj
izmanipulisao. Da biste to dobro uradili potreban vam je neko ko je inteligentniji od osobe koja
je kreirala originalni dokument, ko je još informisaniji. Kada ceo dokument postaje javan, to je
drugačije od objavljivanja novinarske priče u kojoj novinar radi sa izmanipulisanim sadržajem.
Morate zavarati sve svoje protivnike, kao i sve druge ljude na svetu, sa svojim materijalom; to
je mnogo teže. Istovremeno, svaka organizacija samim svojim aktivnostima prikuplja planine
dokumenata i internih zapisa, tako da su sve te arhive proizvedene besplatno. Legitiman sadržaj
će uvek nadjačati izmanipulisani sadržaj. Problem je što mala količina izmanipulisanog
sadržaja može obezvrediti veliku količinu neizmanipulisanog sadržaja.

EŠ: Mogu li da Vam protivrečim u jednoj stvari? Ja bezuslovno verujem da je veoma lako
stvoriti dezinformacije, jer složenost nadvladava znanje, tako da je, mislim, u interesu ljudi, da
tokom sledeće decenije, izgrade sisteme za stvaranje dezinformacija. To je istina kada su u
pitanju korporacije, marketing, vlade, i tako dalje. To legitimnim novinarima dosta otežava
posao, zar ne? Vaš raniji odgovor je bio da je ovo u osnovi problem sa poverenjem, sa čim se u
principu slažem. Ja bih rekao da je problem u rangiranju. Rangiranje se zasniva na poverenju i
drugim algoritmima; isti je zaključak. Ipak, moje je mišljenje da nije ispravno reći da će uvek
biti više činjenično tačnih informacija u odnosu na mali broj izmanipulisanim informacija.
Potpuno je razumljivo da igrači vide da AI kompjuterski sistemi mogu da prikupe mnogo
lažnih stvari.267 Verujem da ste potpuno svesni da postoje projekti pisanja dokumenata na
kompjuteru.

DžA: Da, video sam to. Svi su uvek mislili da ćemo biti poplavljeni time, a nikada se nije
dogodilo. Ako isključimo ludake koji pričaju samo o tome kako mu je na jednoj baštenskoj
žurci, jedne noći pre dvanaest godina, dok je razgovarao sa bivšom ženom, dok je između
njih bila saksija sa cvećem, ona rekla da je Antihrist, i on je shvatio da je to istina...

EŠ: Da, ali mogli bismo i da tvrdimo da to govori o altruizmu i dobroti, i da koraci koje je
neophodno napraviti da bi se nešto izmanipulisalo su toliko teški, da morate imati lošu nameru
da biste ih napravili. Prag koji morate preći time je izrazito visok.

DŽA: Šta je onda najbliže? Na primer, ”pump-and-dump” prevare sa deonicama.268 To je

jedna od onih sa kojima se često srećemo, kada su ih pripremali kao GIF-ove i imali mogućnost
da izbegnu OCR prepoznavanje imejlova.269

EŠ: U Guglu vidimo mnogobrojne farme linkova preko kojih pokušavaju da nas izmanipulišu.
Mi ih otkrivamo.

DŽA: ”Bank of America” je tražila od HBGary, kompanije koja se bavi visoko-tehnološkim

obaveštajnim poslovima, da se prijavi na tender da bi nas oborila. Uspeli smo da nabavimo
njihovu kopiju tendera. Ne znamo ko je na kraju pobedio na tenderu. Naknada, za širenje
dezinformacija, hakovanje i praćenje naših novinara, iznosila je 2 miliona dolara imali bi
mrežne mape ljudi koji nas podržavaju i kamere i 4 b. informacija koje svuda
uočavamo,

EŠ: To je, pritom, osnovna argumentacija protiv nečega o čemu smo vi i ja razgovarali nešto
ranije. Mi bismo morali to da rešimo.

SM: Obaranje ruku možda? [Smeh]

DžK: To je u stvari jedna od najinteresantnijih... Ceo ovaj razgovor je fascinantan, ali ovaj
poslednji deo posebno, jer potpuno se uklapa u način na koji Erik i ja i Skot razmišljamo o tim
poglavljima. Na primer, zamislite deset godina od sada, ili zamislite petnaest godina. Hajde da,
čisto razgovora radi, zamislimo da je, deset godina od danas, veoma lako, i to ne ogromnoj
grupi ljudi, da napravi lažni dokument, napravi masovnu proizvodnju i masovno ga plasira.
Hajde da zamislimo da pojedinac ima sposobnost to da uradi uz pomoć tehnologije koja mu je
na raspolaganju.

DM: Džulijan Asanž, ili bilo ko drugi, vam neće reći da je istinit.

EŠ: [Džulijan] govori o fundamentalnim temama. On kaže da se čovečanstvo ne organizuje

na takav način. Postoji dovoljan broj prepreka tako da moralni izbor, ako možemo tako da ga
nazovemo, ograničava brojnost takvih koraka, jer bi u suprotnom već bilo previše toga. Hajde
onda da pretpostavimo da je to Vlada, jer ima motivaciju da potencijalno uradi nešto.

DŽA: Oni to sve već sada rade. Strateška komunikaciona propaganda Pentagona već sada košta
godišnje oko 6 milijardi dolara.271

SM: Da li, je međutim, neko to uradio preko vas? Drugim rečima, vlada protiv vlade koristi
WikiLeaks za pranje.

DŽA: Mi ne brinemo o tome sve dok je to istina. Ako je informacija istinita nije nas briga
odakle dolazi. Neka se ljudi bore sa istinom, i kada se bude otela, svuda će leteti meci istine,
što je u redu.

SM: Ali to vaš urednički kapacitet vraća nazad na prostu verifikaciju.

• Da, jer to nije isto kao kada biste rekli da ćete objaviti sve.
SM: To je druga vrsta klizavog terena, ali je ipak klizavi teren.

• Ne, ja ne mislim tako. Ja mislim da je to svrha: neka se ljudi bore sa istinom.

EŠ: Ali mora postojati neka vrsta algoritma izbora, jer mora postojati neki način na koji ćete
znati da radite sa legitimnim izvorom i da izvor može birati objavljivača.

SM: Ne, ja razumem to, ali zato je recimo ekologija pristrasna protiv svakog društva u kome ne
postoji mogućnost potvrde. U tom slučaju, ljudi su prepušteni sebi samima. WikiLeaks im ne
može pomoći. WikiLeaks će reći ”Kada imate dobar verifikacioni sistem, onda je to dobro. U
suprotnom, srečno, šta god.“
Lš: Ali oni verifikuju dokumente, ne verifikuju činjenice iz njih.

DžK: Ne, oni verifikuju izvore.

DžA: Ne, ne, mi ne verifikujemo izvore; mi samo potvrđujemo da je neki dokument zvaničan
dokument.

Lš: Dobro, ako su zvanični dokumenti.

SM: Ipak, morate, bar delimično, verifikovati i izvor. Medutim, nema verifikovanja
činjenica, tako da se ne radi o istini,

Da, ne radi se o verifikovanju činjenica.

SM: To je jedna vrsta argumentacije. Ha-ha-ha. U pitanju je verifikacija dokumenata, a
ne istine!

D/K: To nas vraća na diskusiju o buci, zar ne? Ne samo u slučaju revolucije, tehnologija može
generisati buku. Suočiče se sa više buke u budućnosti, tako da nije pitanje da li ljudska bića
više cene istinu nasuprot fikciji, i da li mogu pronači istinu i razlikovati je od fikcije.

Eš: To je osnovno pitanje. On se ne slaže sa mnom po ovom pitanju. Moramo to nekako rešiti.

DŽA: Mi smo objavili sva lažna dokumenta koja smo primili, a koja su bila zanimljiva.
Objavljujući ih naglasili smo da su lažna.

DŽK: Poput WikiForgies (WikiFalsifikati)

Ipak, toga nema u velikom broju. U stvari, oni nisu falsifikovani; na samom meta nivou to su
istinski falsifikati.

Eš: Oni su svakako veoma zanimljivi, zar ne?

DŽA: Veoma zanimljivi i sa spoljne i sa unutrašnje strane. Jedan od njih je pokušaj da izvrše
uticaj na izbore u Keniji, time što će reći da je opozicija tajno potpisala sporazum sa
islamskom manjinom, da bi, širom Kenije, uveli šerijatski zakon. To zvuči smešno, ali je veoma
pažljivo isplanirano.

DŽK: Ali kako čete znati da su falsifikati?

DŽA: Hm, to je bilo teško. Bio je to veoma pažljivo sastavljen dokument. Proverili smo potpise
i pronašli smo prave. To je bio rudarski posao. Obično nije toliko teško.

DŽK: Ipak, za to je neophodan ljudski resurs, zar ne?

DŽA: Da. Obično neko počini neku početničku grešku. Obeshrabrujuće je nama poslati
falsifikat, jer nas smatraju veoma dobrim u utvrđivanju lažnjaka, a i nakon toga ćemo objaviti
čitav dokument. Zbog čega biste onda priču dali novinama, jer oni neće dokument učiniti
javnim, a i novine nemaju potrebnu stručnost u tom domenu? Mnogo je lakše prevazići ih.

Hajde da kažemo da je taj veći problem o kome govorite to što nemate autentifikatore poput
nas. Autentifikacija je teška. Mi ne možemo autentifikovati sav materijal koji dobijamo. Zbog
toga smo razmišljali o mogućim rešenjima, poput onog da imamo veliku mrežu ljudi, kroz koju
če teći informacije, tako da različiti ljudi mogu da dodaju svoju autentifikaciju kako
informacije protiču. Na taj način bismo podelili taj zadatak. To bi moglo uspeti.

Međutim, šta ako svi objavljuju stvari anonimno, a nemate autentifikatore? šta bi se dogodilo?
Za početak, imali biste potpuno ravnu strukturu. Recimo da se informacije pozivaju uz pomoč
heša ili več nešto slično. Samim tim ne postoji struktura, postoji samo ovaj dokument, zatim
onaj dokument, i tako dalje. Onda ćete imati ljude koji žele uticaj, imaćete robote koji svuda
ostavljaju smeće. Međutim, nisu povezani ni u kakvu strukturu. Kako čemo onda doći do bilo
čega? Da li čemo čuti od prijatelja, zatim otiči i pogledati? Da će ljudi linkovati to na svojim
internet stranama?

EŠ: Stvoriće se neka vrsta grafikona uticaja.

DŽA: Da, postoji određena vrsta grafikona uticaja koji koristite da biste dobili informacije.
Možete zatrpati internet informacijama - to ne znači da ćete informacijama preplaviti i
grafikon uticaja. U tome je razlika.

EŠ: To je moderna priča o rangiranju. Mreža je puna spamova, ali se spamovi nisko rangiraju
zbog uticaja, strukture linka, itd. Mislim da treba da završavamo jer sunce polako zalazi.

PROCES JE IGRA U ZAVRŠNICI

DŽK Dok se vraćamo nazad, mogu li Vam, usput, postaviti poslednje pitanje? Skot je govorio o
alternativnoj kulturi koja se razvila oko ovoga, što predstavlja jednu zanimljivu ideju koju
ćemo razmatrati u svojoj knjizi, jer postavlja pitanje da podkultura stvara potražnju koja vodi do
stvaranja tehnologije u stvari, tehnologija stvara podkulturu. To je zanimljivo pitanje uzroka i
posledice.

DŽA: Dok se šetamo, mogu li postaviti poslednje pitanje koje mi se sve vreme vrzma po glavi?
Skot je govorio o subkulturi koja je nastala na osnovu ovoga, što je za nas veoma zanimljiva
ideja za istraživanje u knjizi, jer postavlja pitanje o tome da neka subkultura stvara potražnju
koja zatim vodi do stvaranja tehnologije, ili tehnologija u stvari stvara subkulturu? To je
interesantno pitanje za diskusiju o uzrocima i posledicama.

DŽA: Mislim da možete dokazivati obe tvrdnje, međutim, smatram da tehnologija dozvoljava
nastanak subkulture. U trenutku kada imate veliki broj mladih ljudi koji mogu slobodno da
komuniciraju svoje ideje i vrednosti, iz toga prirodno nastane vrsta kulture. Ta kultura nastaje iz
iskustva i usaglašavanja sa drugim kulturama i pojavama koje več postoje, ali takođe proizilazi
iz temperamenta mladih ljudi - želje za pronalaženjem saveznika i prijatelja, kao i za procesom
deljenja kulture starijih ljudi!
Lš: Ha-ha-ha-ha-ha.
SM: Neverovatno je kako stariji ljudi nisu kreativni.
Eš: Iako spadam u starije ljude, slažem se.
SM: I ja spadam u starije.
Eš: Ako sam dobro razumeo vaše tvrdnje, u modelu koji ste vi spominjali, modelu Stenford,
počnete sa ljudskim vrednostima i zatim one, da tako kažem, svojim rečima, budu kooptirane
sa statusnim modelom - naterani ste da uđete u strukturu.2” Sistem podsticaja i ograničenja vas
stavlja u te okvire kako postajete stariji.

DŽA: Tačno tako. Zbog toga različiti sistemi naglašavaju različite načine prenošenja bogatstva
ili različite komunikacione vrednosti ili stvaraju neke tipove grupne spoznaje efikasnijim od
drugih.

Eš: Da. I vi tvrdite da ako dovoljan broj tih novih grupa koje ste identifikovali ujedinite, to u
stvari dovodi do brzih promena u tim kompleksnim sistemima.

DžA: Upravo. Zanimljivo je posmatrati da li dolazi i do neke promene stanja. Revolucija

predstavlja veliku promenu stanja; sve je bilo u jednom statusu i onda se urušilo u drugačiji
status. Te promene se dešavaju izuzetno brzo. Biće zanimljivo posmatrati da li će doći do širih,
opštih, globalnih kulturnih promena koje sadrže ovu brzu promenu. Moguće je.

Eš: Aha. Jedna stvar koju sam shvatio jeste da se stvari dešavaju brzo zbog globalizacije, jer je
sve međusobno povezano. nekada to nije bilo tako.

DŽA: Informacije, novac i bogatstvo. Bitna stvar u vezi globalizacije jeste da možeš biti
govnar i prebaciti svoje pare negde drugde. Ubrzani EFT, ubrzani prenos bogatstva,
ubrzano potpisivanje ugovora (koji su takode neka vrsta prenosa bogatstva) - sve to
ohrabruje oportunizam.2” Ako novac može da se kreće brže od političkih sankcija, onda
ga možete prebacivati kroz sistem, tako da će kroz to kretanje samo rasti, i postajati sve
moćniji i moćniji, tako da kada dođe do situacije da se zbog kršenja moralnih skrupula
zaustavi, biće prekasno, već će nestati. Ono što se sada dešava na internetu su upravo te
političke sankcije... I samo da naglasim da kada upotrebljavam reč ”političke” koristim je
u kontekstu u kom je Australijanci koriste, što ne podrazumeva političke partije.

SM: To je australijsko?
EŠ: Političko telo.
DžA: Da, političko telo. Političke sankcije se sada mogu kretati mnogo brže nego ranije -
možda čak i jednako brzo kao novac. Ne kada se radi o pojedinačnim transferima, ali u
složenim strukturisanim poslovima kada treba da prebacite nešto, može potrajati.

SM: Imaš li još neko pitanje Erik? Počinješ da ličiš na Kolumba. Džulijane, vrlo
velikodušno ste nam posvetili svoje vreme.

Zaista to cenimo.
LŠ: Da li imaš elektronsku narukvicu?
DŽA: Da, na nozi - okov.
LŠ: Okov!

Eš: Ako mogu da pitam, iz čiste radoznalosti, dok se pripremate za sledeće pojavljivanje na
sudu da li pravni tim dolazi svaki dan da vas poseti?

DŽA: Nisu u mogućnosti da svakoga dana dolaze ovde iz Londona. To bi značilo da svakoga
dana provedu ukupno osam sati u putu. Upravo sam otpustio deo svog starog pravnog tima.

Eš: Da, baš sam čitao o tome. Pretpostavljam da mnogo vremena provodite u telefonskim
razgovorima?

DŽA: iako su mi obećali da neće to raditi, naplačivali su 730 funti po satu da bi seli na voz i
došli ovde iz Londona.

Eš: Razumem.
DŽA: Nisam bio zadovoljan time.
Eš: Da li ipak imate posetioce svakoga dana. Ili ovakve posete nisu u suštini uobičajene?

DžA: Ljudi sa kojima radim i slično.

EŠ: Da.

Svake nedelje ima sve zanimljivijih posetilaca.

Eš: Nadam se da smo vam bar malo odvukli pažnju! [Smeh]
DŽA: Ne bismo se bunili kada bi nam nešto procurelo iz Gugla, na primer, svi zahtevi u skladu
sa Patriotskim zakonom.

EŠ: Što bi bilo [šapatom] nezakonito.

[Nervozan kikot]
DŽA: Zavisi o čijem pravnom sistemu govorimo...! [Kikot]
EŠ: Mi smo američka kompanija.
DŽA: Postoje i viši pravni instituti. Na primer prvi amandman.
EŠ: Ne. Proveo sam dosta vremena proučavajući to pitanje jer imam velike probleme zbog toga
što sam kritikovao Patriotski I i II, jer nisu transparentni, sudijski nalozi su prikriveni i slično.
Odgovor je da su zakoni veoma jasni kada je Gugl u pitanju u SAD. Ne možemo to da uradimo.
To bi bilo protiv zakona.

DžA: Vodimo sada taj slučaj protiv Tvitera. Imali smo tri ročišta pokušavajući da dobijemo
imena drugih kompanija koje su odgovorile na sudske pozive za Istražnu porotu u Sjedinjenim
Državama. Tviter je odbio nalog, tako da smo mi saznali za to.276 Oni su tvrdili da nam mora
biti saopšteno da nalozi postoje. Meni nisu rekli, ali troje ljudi je informisano.

SM: I to je bilo u vezi sa vama, sa WikiLeaks-om?

DžA: Da, u vezi sa mnom, lično. Znamo da su u pitanju još najmanje četiri kompanije.

EŠ: Svakako mogu da prenesem vaš zahtev našem glavnom savetniku.

DžA: Kažite im da se zalažu za to da nam bude saopšteno.

Eš: Znači vaš zahtev bi u stvari bio da Gugl pravno zastupa stanovište?

DžA: Da.
Eš: Da WikiLeaks kao organizacija treba da bude obavešten.
DŽA: Ili bilo koji pojedinac.
Eš: Ili pojedinci, ako su navedeni u zahtevu po Zakonu o nadzoru stranih obaveštajnih
službi.277

DžA: Da.
Eš: Dobro. Preneću im to.273
DžA: Odlično.
Eš: Videćemo šta če nam oni vratiti u odgovoru!
DžA: Kažite im da vrate i sve ostale. [Smeh]
Eš: Ok, razmišljaćemo o tome šta ćemo raditi sledeće, ali hajde da pustimo Džulijana da se vrati
upravljanju svojom imperijom. Kada govorimo o upravljanju Wikileaks-om - samo postavljam
pitanja - ali radoznao sam, da li uspevate da upravljate WikiLeaks-om? Imate saradnike, tako da
verujem da razgovarate sa njima.

Da.

EŠ: Da li razgovarate telefonom sa njima? Pretpostavljam da im možete slati imejlove, zar ne?

DŽA: Ne koristim imejl.

EŠ: Jer ga prate?
DŽA: Previše je opasno. Šifrovani imejl bi bio verovatno još gori, jer je to takav mamac za
napade na krajnjeg korisnika. Bilo bi to kao napadni onu krajnju tačku, napadni onu krajnju
tačku, a to je kriptovani imejl. Ipak, imamo kriptovane telefone. Nažalost, pozivi sa njih ne rade
u svim državama, ali SMS poruke rade svuda.

EŠ: Kada razgovarate sa nekim od svojih saradnika, da li biste to obično radili telefonom ili
lično?

DžA: Obično lično. Sada moram da se ponašam kao Osama bin Laden.

DžK: Koliko imate saradnika Džulijane?

DžA: Oko dvadeset.
EŠ: Znači, ako bih onako uopšteno hteo da opišem situaciju, ljudi dolaze i posećuju vas, vi
pažljivo koristite tehnologiju da biste upravljali stvarima, i veoma ste svesni da vas ljudi
posmatraju, i sl.

DžA: Da.

EŠ: I čini mi se, bar po onome što sam čitao, da je to tako već neko vreme.
DŽA: To je tako bar godinu. Jednog od naših kriptografa zaskočila je britanska obaveštajna
služba na jednom parkingu u Luksemburgu već početkom 2008. godine, to je bio prvi
konkretan čin.

EŠ: Šta su uradili?

DŽA: Pratili su ga do supermarketa, a kada je izašao iz supermarketa, čekali su ga kod kola.

Čovek četrdeset godina, imao je lep sat na ruci, dobre cipele, samopouzdan, visok, britanski
akcenat - pravi Džejms Bond. Izrazit stereotip. Počeo je da postavlja pitanja o WikiLeaks-u i
meni, i rekao mu je da bi bilo u njegovom interesu da odu na kafu i porazgovaraju o raznim
stvarima. Bila je to vrlo jasna pretnja - i to na parkingu supermarketa. Mogao mu je prići bilo
gde drugde. A on je to uradio na parkingu supermarketa.

LŠ: Da li se identifikovao kao britanski obaveštajac?

DŽA: Ne. Naš čovek je otišao, rekavši mu da nije zainteresovan za muškarce.

[Smeh] Po čemu ćete znati da ste pobedili?
DŽA: Da li sam pobedio? Da li smo pobedili?
DŽK: Liza je postavila najbolje pitanje danas.
EŠ: Po čemu ćete znati da ste pobedili?
DŽA: Nije moguće pobediti u ovakvim stvarima. Ovo je neprestana borba koju ljudi vode već
dugo vremena. Naravno, mnoge pojedinačne bitke smo dobili, oni lažu, varaju i obmanjuju
samu prirodu ljudskih biča. Organizovane grupe ljudi koji ne lažu, ne varaju i ne obmanjuju se
pronalaze i udružuju. Zbog toga što su takvi, zbog toga što ne lažu, ne varaju i ne obmanjuju
jedni druge, oni su efikasniji. Ta borba izmedu oportunista i saradnika se vodi odavno, i
mislim da če se to nastaviti. Mislim da možemo ostvariti neke pobede, a možda su te pobede i
sama uključenost u borbu dobri za ljude. Taj proces je deo finalne igre. Nije cilj samo doći do
neke krajnje tačke; umesto toga, sam taj proces tokom koga ljudi osećaju da je vredno to što su
uključeni u takvu vrstu borbe, je u stvari vredan za ljude.

SM: To zadovoljava i duhovnu stranu. [Smeh]

LŠ: Kako ćemo dobiti početni deo onoga što je snimljeno na traci, za transkripciju, kako ćemo
se organizovati?

• Možda je najbezbednije da vam sve to odmah dam.

LŠ: Ako vam to nije problem. Onda čemo mi uraditi transkripciju i poslati vam je? Da li
možemo jednostavno da je pošaljemo FedEx-om?

• Da.
LŠ: Da li je to...bezbedno? [Kraj trake]

OSLOBODI NAS OD ”NE BUDI ZAO”

Citaocima može biti zanimljivo da znaju kako su WikiLeaks i ono zašta se zalažemo bili na
kraju predstavljeni u knjizi Novo digitalno doba, da bi to uporedili sa izvornim materijalima.

Pri pominjanju WikiLeaks-a, tabua u krugovima američkog Stejt dipartmenta, Šmit i Koen
osećaju potrebu da se izvine. ”Na stranu naša pozicija”, objašnjavaju, ”morali smo da
zabeležimo šta aktivisti koji se bore za slobodu informacija mogu pokušati da urade u
budućnosti, i samim tim, Asanž je bio korisna početna tačka”. Njihov stav je da ”veča
transparentnost u svemu dovodi do pravednijeg, bezbednijeg i slobodnog sveta, predstavlja
opasan moder: ”vlade imaju sisteme i vredne regulative koje, iako nisu savršene, treba da
nastave da donose odluku o tome šta je poverljivo a šta nije.

Kada su uverili svoju publiku, oni im u nastavku nude ljubazan i plemenit rezime. Spomenuli su
moju primedbu da je ljudska civilizacija izgrađena na intelektualnom učinku i da nas
obavezuje da to nasleđe učinimo što većim, da ima mogućnost pretraživanja i da bude otporno
na cenzuru. Jedan od osnovnih postulata WikiLeaks-a - da objavljivanje procurele informacije
može naškoditi samo organizacijama koje su uključene u nešto što javnost neće podržati, a zbog
čega te inkriminisane organizacije, ako žele da ostanu efikasne, ne mogu nikako da ne
proizvode takve inkriminisane materijale. Objasnili su i moju zabrinutost u vezi sa cenzurom
kroz upotrebu kompleksnosti, kao kada veoma komplikovani sporazumi, poput onih u ofšor
finansijskom sektoru, deluju potpuno otvoreno, ali su u stvari potpuno neprobojni.

Rezime gotov, a autori nastavljaju da koriste WikiLeaks da bi se pozicionirali. Žustro zaključuju

da je ”nesrećna” okolnost da će ”ljudi poput Asanža i organizacije poput WikiLeaks-a biti
dobro pozicionirane i samim tim u mogućnosti da iskoriste neke od promena do kojih će doći u
sledećoj dekadi.”

Zbog čega kažu nažalost? Šmit i Koen padaju na Pentagonovu Icvalifikaciju iz 2010. godine:
”Informacije koje objavljuje WikiLeaks ugrožavaju živote.”281 Nigde u tekstu nije dat dokaz
za to - nekvalifikovane reference u vezi sa rizikom su i onako intelektualno nevažeće - ali
postoji u fusnoti. Nažalost, svi koji se nadaju da će pronaći izvor ove optužbe biće razočarani.
”U najmanju ruku”, kažese u fusnoti, ”platforme poput i hakerske zajednice koje razmenjuju
ukradene poverljive materijale od vlada, omogućavaju ili ohrabruju špijunažu

Špijunaža je, naravno, potpuno drugačija od ”ugrožavanja života” - jedna neobavezna optužba
je osnažena dodavanjem druge - ali ne navodi se ni jedan dokaz ni da Wikileaks ”omogučava”
špijunažu. Iako je zbunjujuče povezivati objavljivanje sa privatnom prodajom tajni državi,
Šmit i Koen upravo to čine.

Pozivanje na špijunažu nije nimalo naivna stvar.

WikiLeaks-ov navodni izvor u tom slučaju, Celzi

nalazi se na odsluženju trideset petogodišnje zatvorske kazne nakon što je osuđena u skladu sa
vrlo kreativno primenjivim optužbama za špijunažu. Glavni cilj tužilaštva u njenom slučaju bio je
da upetlja i mene u te iste optužbe, i time, istovremeno, kriminalizuje i uzbunjivače i
objavljivače.

Šmit i Koen pitaju svoje čitaoce ”Zbog čega Džulijan Asanž misli da može da odlučuje o
tome koja je informacija bitna za javni interes?” i ”šta će se dogoditi ako je osoba koja
donosi takve odluke spremna da prihvati neospornu štetu nanetu nevinim ljudima, kao
posledicu svojih objava?” Imputiranje autora o ”nanošenju štete” je u suprotnosti i sa
samom vladom SAD. Brigadni general Robert Kar, zvaničnik američke obaveštajne
službe, tokom suđenja Meningovoj, bio je primoran da prizna pod zakletvom, da uprkos
detaljnoj i pretpostavićemo politički vođenoj pretrazi, ni jedan primer da je neka osoba
fizički povređena zbog WikiLeaks-ovih objava, nije pronađen.284 Jedan viši zvaničnik
NATO-a u Kabulu izjavio je za CNN u oktobru 2010. godine da ”nije zabeležen ni jedan
slučaj da je nekoj osobi u Avganistanu bila potrebna zaštita ili da je morala biti
premeštena zbog curenja ovih informacija’:285

Ako Šmit i Koen smatraju da ”naročito Džulijan Asanž” ne treba da odlučuje koja
informacija je bitna za javni interes, ko treba? U većini društava to je posao za
objavljivače i novinare, nezavisne od vlade, baš kakvi i treba da budu. Možda Šmit i
Koen veruju u novinarstvo ali ”naročito” ne u novinarstvo koje objavljuje WikiLeaks. Ali,
avaj.

Institucija za koju oni smatraju da treba da odlučuje o tome ko će i šta da objavljuje, jeste
država.

Oni nam dalje kažu da je onima koji objavljuju uzbunjivače potreban ”nadzor”, da bi imali
pozitivnu ulogu u društvu. A kada govore o tome ko treba da vrši taj nadzor, oni predlažu
”centralno telo koje će olakšavati objavljivanje informacija.288 Ne nude nikakve dodatne
detalje u vezi sa tim, a nema ni diskusije o očiglednim opasnostima ove totalitarne vizije.

Pišući pre pojave Edvarda Snoudena, Šmit i Koen spekulišu da su buduće objave manje
verovatne jer vlade i korporacije su sada ”svesne rizika koje blede sigurnosne mere sajber
prostora nude”.287 Pitaju se da li će se drastično uvećati broj objavljivača koji ne mogu biti
cenzurisani, poput WikiLeaks-a - ”primenljiva i zastrašujuća ideja” - međutim, zaključuju da
na Zapadu neće, ali će neke zemlje u razvoju aiskusiti svoje verzije fenomena Wikileaks”, kako
budu postajale onlajn.288

”Organizacije koje nisu u mogućnosti da stalno privlače visoko zanimljive informacije će

izgubiti pažnju i sredstva, i tako će polako, ali sigurno odumreti u tom procesu”, objašnjavaju
autori. ”Kroz perspektivu svoje organizacije, Asanž opisuje ovu dinamiku kao pozitivnu, jer
Wikileaks-u obezbeđuje posao. Izvori govore svojim delima’, on. `Mi se vladamo po zahtevima
tržišta.

Ja sam, u stvari, rekao ”Mi se vladamo u skladu sa tržištem izvora”, što predstavlja
zanemarljivu grešku. Međutim, sledi ozbiljna kleveta:

Asanž nam je rekao da je činio redakturu da bi umanjio međunarodni pritisak koji ga je

finansijski uništavao, ali je i rekao da bi više voleo da nije bilo nikakve redakture.

Ovo je laž, ali se uskoro našlo u različitim publikacijama, kao što je ”Forin polisi” magazin, u
tekstu koji je objavljen pre objave Šmitove i Koenove knjige, pod korisnim naslovom ”Novac
je jedini razlog iz kog je Džulijan Asanž vršio redakturu WikiLeaks dokumenata”.291

Ovo je relevantan odeljak iz transkripta:

Džulijan Asanž: Pitanje je da izvori mogu izabrati drugu grupu koja će objaviti taj materijal
bez bilo kakve procedure kojom se umanjuje šteta? Odgovor je da, ali se mora prvo razumeti
primarni razlog zbog kog se upuštamo u procedure za minimalizovanje štete. Primarni razlog
ne treba da bude to što materijal koji objavljujemo nosi razuman rizik za izazivanje štete
nakon razotkrivanja. To se veoma retko dešava. Pre će postojati verovatan rizik da, ako se mi
ne uključimo u takvu vrstu aktivnosti, naši protivnici će oportunistički pokušati da odvuku
pažnju od otkrića koja smo mi objavili - veoma važnih otkrića - tako što će govoriti o tome da li
to može izazvati potencijalnu štetu, f, samim tim, da li je to otkriće licemerno

- jer mi želimo da promovišemo pravednost - i da li je sama organizacija licemerna. Samim tim,

mnoge procedure koje primenjujemo ne obavljamo samo da bismo minimizovali rizik zbog ljudi
koji su možda imenovani u materijalima; na prvom mestu ih sprovodimo da bismo minimizovali
rizik od toga da će oportunisti umanjiti uticaj tog materijala koji je objavljen. Zbog toga je deo
procedura za maksimalizovanje uticaja pokušaj sprečavanja tih vrsta napada na ono što
objavljujemo. sa te tačke gledišta obaveštajni izvori će razumeti da mi to radimo da bismo
maksimalizovali uticaj. Važno je i da napomenem da mi ne radimo konstantnu redakciju svih
materijala. Mi radimo samo odložene redakcije. To znači da odlažemo objavu dok se
bezbednosna situacija ne promeni, tako da možemo da objavimo informaciju.

Erik Šmit: To znači da možemo da kažemo da će u nekom trenutku sve na čemu ste vršili
nekakvu redakciju postati dostupno.

Džulijan Asanž: Da. Meni se ne dopada činjenica da mi bilo šta uredujemo. To je veoma
opasan teren. I već smo naglasili da mi to radimo ne samo da bismo minimizovali štetu, već i iz
političkih obzira, da bi sprečili da se ljudima odvuče pažnja od važnih delova materijala, time
što ćemo prenaglasiti brigu oko rizika.

Ovde nema osnova za tvrdnju da sam ja jedino vršio redakciju informacija da bih umanjio
finansijski i međunarodni pritisak na WikiLeaks ili sebe.

Šmit i Koen nastavljaju pitajući se, ”Koliko bi se razlikovale reakcije, posebno zapadnih vlada,
da je Wikileaks objavljivao ukradena poverljiva dokumenta režima u Venecueli, Severnoj
Koreji i Iranu. Usledio je odgovor:

Uzimajući u obzir presedan koji je predsednik Obama napravio tokom svog prvog mandata -
jasna politika ”nulte tolerancije” prema neautorizovanom curenju poverljivih informacija od
strane zvaničnika SAD - očekujemo da će i buduće zapadne vlade na kraju primeniti
neujednačen stav prema digitalnim objavama, ohrabrujući ih u inostranstvu u državama koje
smatraju suparničkim, dok će ljude kod kuće žestoko progoniti u takvim slučajevima.”

Autori kasnije nude i praktičan primer ovakvih duplih standarda. Iako Šmit i Koen tvrde da
Wikileaks predstavlja ”opasan moder koji ”dovodi živote u opasnost” i ”omogučava i
ohrabruje špijunažu; rado se pozivaju na dokumente koje je objavio Wikileaks da bi pokazali da
Kina koristi infrastrukturne projekte da bi ”povečala svoje prisustvo u Africi”, kao i svoj
”onlajn uticaj. 293

Vraćaju se WikiLeaks-u u nadrealnom poglavlju naslovljenom ”Budučnost terorizma”, i to uz

podnaslov ”Uspon hakera terorista”. Bez navođenja bilo kojeg istorijskog primera nekog
hakera ”teroriste; na kojeg bi mogli da se pozovu, okreću se ”WikiLeaks-u... i njegovim
simpatičnim hakerskim saveznicima” kao ”ilustrativnom primeru”. Spominju DDOS proteste
koje su Anonimusi izveli tokom operacije ”Osveta za Asanža; kao odgovor na nelegalnu
bankarsku blokadu. Autori to ne spominju, ali protest je održan dok sam ja tokom 2010.
godine bio zatvoren bez ikakve optužnice. Od tada su prošle tri i po godine, ali se progon
mladića i devojaka navodno uključenih u ”PayPal 1 4» nastavlja.294
Autori zatim insinuiraju da politički motivisane direktne akcije na internetu počivaju na
terorističkim premisama. Dok Šmit i Koen tvrde da ni WikiLeaks ni Anonimusi nisu prave
terorističke grupe, ”neko bi mogao da tvrdi da to jesu hakeri koji se upuštaju u aktivnosti poput
krađe i onlajn objavljivanja ličnih i poverljivih informacija”. Linija razgraničenja između
”bezazlenih hakera i onih opasnih se sve više briše u periodu posle 9/1 1”, naglašavaju, dok i
sami užurbano brišu tu liniju.295

Diskusija se zatim nastavlja dalje od Wikileaks-a i Anonimusa, u još spekulativnijim avenijama

moralne panike, kada postaje jasno da Šmit i Koen žele da lansiraju sledeće:

Dok danas slušamo o Muslimanima iz srednje klase koji žive u Evropi, a koji idu u Avganistan
na obuku u terorističkim kampovima, u budućnosti bismo mogli da vidimo suprotan trend.
Avganistan i Pakistan će ići u Evropu da bi učili kako da postanu sajber teroristi. nasuprot
kampovima za obuku sa strelištima i vežbama sa preprekama, inženjerski kampovi mogu biti
smešteni u nekoliko soba u kojima se nalaze laptopovi, i može ih voditi grupa nezadovoljnih
svršenih studenata u Londonu i Parizu. Terorističke kampove za obuku danas lako mogu
identifikovati na satelitskim snimcima; sajber kampovi za obuku se ne mogu razlikovati od
internet kafea.

Novo digitalno doba nakon Snoudena

U ”Pogovoru za broširano izdanje” objavljenom nakon prvih objava Edvarda Snoudena, Šmit i
Koen se vraćaju pitanju curenja informacija, ali su sada napustili ideju da je malo verovatno da
će doći do budućih curenja. Kažu ”uvek će biti previše ljudi sa pristupom prevelikom broju
informacija da bi se sprečilo masovno curenje... tako da će biti, još Asanža i Snoudena u
budućnosti”

Kao zapadni optimisti, autori navode da će rasprava o Snoudenovim otkrićima biti dobra za
Zapad: ”Verujemo da će se na kraju pokazati da će u zapadnim zemljama, koje poseduju
istoriju zaštite prava na privatnost, građani i državni lideri uspeti da tokom vremena uspešno
nađu pravu meru izmedu slobode i bezbednosti”. Oni koji žive u SAD su još srećniji, jer ”iako
sredstva nadzora postaju sve sofisticiranija, Sjedinjene Države, uz svoju predistoriju
pronalaženja balansa između obezbeđivanja javne bezbednosti i očuvanja privatnosti... su više
nego spremne da na pravi način ponovo podese taj balans” Uprkos svim dokazima da je u
Sjedinjenim Državama izgrađen najveći sistem za nadzor u istoriji čovečanstva, Šmit i Koen
su još zaglavljeni u binarnom načinu razmišljanja o dobrim državama -”u kojima i poslovni i
vladini lideri rade poštujući kulturu odgovornosti, transparentnosti i izbora” - i lošim
državama, poput Kine.

Šta se dešava sa odgovornošću tehnoloških kompanija? Šmit i Koen u kritici

moje knjige traže nagoveštaj da se ”ne ceni dovoljno to koliko velike tehnološke kompanije
mogu da ugroze slobodu pojedinaca”, ali dodaju da nas to ”odvlači od glavnog pitanja”.298
Navode ime Edvarda Snoudena kada insistiraju na tome da tehnološke kompanije ”Imaju
’etičku obavezu’ da više govore o zahtevima koje dobijaju”, međutim dodaju da ”ne smatraju da
su to važni argumenti. Zbog čega nisu? Autori to ne objašnjavaju, samo kažu da ”svi mi -
građani, kompanije i vlada - još tražimo svoj put u tome”, što praktično nagoveštava još veću
odgovornost. Autori se umesto toga koncentrišu na izvlačenje temeljne pouke za vladu SAD,
koja kaže da ”Soba za krizne situacije u Beloj kući treba da napravi mesto za kompjuterske
stručnjake”. Dalje ne raspravljaju o tome koje internet čudovište če uspeti da postavi svog
stručnjaka u blizinu predsednika.

U stvarnosti, ako po šmitovom i Koenovom optimističnom scenariju, dođe do ”rekalibriranja”

balansa između slobode i bezbednosti, do toga će doći samo zahvaljujući hrabrosti gospodina
Snoudena i njegovih ”saučesnika’.299 Zbog toga je čudno što autori kritikuju Snoudena što
nije bio ”odgovorniji” kada su u pitanju ”otkrića koja mogu ugroziti nacionalnu bezbednost”,
dok spremno naglašavaju ”ironiju” da se on našao u Rusiji. Ipak, deluju konfuzno, jer
istovremeno tvrde da im je bilo drago što su u državi vođeni razgovori o nadzoru jer smo
postali mnogo snažniji

Čitajući ovo lako zaboravimo da je Gugl primio novac od NSA za svoju ulogu u PRISM
programu za špijuniranje. Ako je glava Gugla želeo snažnu debatu začinjenu sa ”više
odgovornosti, možemo ga pitati zašto je on onda nije poveo na neki način, kada sam ga, jednog
letnjeg dana 2011. godine, pitao da nam obezbedi dokaz o tome šta se dešava. Sada imamo
Gugl Ideju.

POZADINA SUKOBA SAD - WIKILEAKS

Na nekoliko mesta u ovoj knjizi imamo navode o nedavnim dogadajima koji se tiču i njegovih
napora na objavljivanju dokumenata. Čitaocima koji nisu upoznati sa pričom o WikiLeaks-u oni
mogu biti nejasni, i zbog toga je napravljen ovaj rezime.

Misija WikiLeaks-a je da prima informacije od uzbunjivača i cenzurisanih novinara, da ih

pusti u javnost i zatim brani od neizbežnih pravnih i političkih napada. Već je postala rutina da
moćne države i organizacije pokušavaju da uguše ono što WikiLeaks objavljuje, tako da je
jedna od teškoća sa kojom WikiLeaks, kao poslednja mogućnost za takve objave, mora da se
nosi.

WikiLeaks se 2010. godine upustio u svoj dosada najpoznatiji poduhvat objavljivanja,

sistematski razotkrivajući zloupotrebe instituta tajnosti od strane vojske i vlade SAD. Te
objave su poznate pod naslovima Kolateralno ubistvo, Ratni dnevnici i Kejblgejt, i bili su
aktuelni u vreme razgovora sa Erikom šmitom. Odgovor na ove objave su bili udruženi i trajni
pokušaji od strane američke vlade i njenih saveznika, da unište WikiLeaks.

Istražna porota za WikiLeaks

Kao direktan rezultat Wikileaks objava Vlada SAD je pokrenula multi-agencijsku

kriminalističku istragu protiv Džulijana Asanža i pripadnika WikiLeaksa, kao i onih koji ih
podržavaju i navodno sarađuju sa njima.

Uz pomoć Ministarstva pravde i FBI, u Virdžiniji, u Aleksandriji, je sazvana istražna porota

koja razmatra mogućnost podizanja optužnice protiv Asanža i drugih, a koja će uključivati
dela organizovanja zavere u skladu sa Zakonom o špijunaži iz 1917. godine. Američki
zvaničnici priznaju da ovakav „obim i priroda istrage do sada nisu viđeni. U ovoj poroti nema
sudija i advokata odbrane. Zvaničnici SAD kažu da je ova istraga ”bez presedana po svom
obimu i prirodi.

Od tada su se na raspravama pred komitetima američkog Kongresa čuli predlozi njegovih

članova da Zakon o špijunaži treba iskoristiti kao alatku za obračun sa novinarima koji
„svesno objavljuju procurele informacije”, nagoveštavajući da je ovaj pristup postao prihvatljiv
u američkom pravosudnom sistemu?”

Zaposleni u WikiLeaks-u, kao i naši saradnici bili su predmet tajnog praćenj a u Nemačkoj, a
kasnije i na Islandu. U septembru 2010, dok je Džulijan Asanž putovao iz Stokholma za
Berlin, tri kriptovana laptopa, na kojima je bio povlašćeni novinarski materijal, uključujući i
dokaze o ratnim zločinima, nestala su dok su bila pod kontrolom aerodromskih vlasti.
WikiLeaks je 2013. godine podneo krivične prijave protiv švedskih i nemačkih vlasti u vezi sa
ovim incidentom.306

U avgustu 2011. šest agenata FBI i dvoje tužilaca američkog Ministarstva pravde odleteli su
privatnim avionom na Island da bi poveli tajna ispitivanja u vezi sa istragom protiv
WikiLeaksa, i to bez da su informisali vlasti na Islandu. Nakon što su ih otkrili, Vlada Islanda je
izbacila ove američke agente. 307 Oni su sa sobom poveli jednog tinejdžera sa Islanda -
Sigurdura Tordarsona, koga su nastavili da ispituju u Danskoj - koga su podmitili da im preda
hard diskove koji su se nalazili kod njega, a na kojima su bili podaci koji su ukradeni
WikiLeaksu. Parlamentarna istraga održana na Islandu 2013. godine razotkrila je da je FBI
pretvorio Tordarsona u svog doušnika protiv WikiLeaksa, i da su ga poslali da špijunira
Džulijana Asanža i zaposlene u Wikileaks-u radi istrage koju su vodili.

Jedan analitičar američkog Ratnog vazduhoplovstva koji je stacioniran u Velikoj Britaniji, bio je
u avgustu 2011. godine predmet interne istrage jer je pokazao naznake odobravanja opšte
misije Wikileaksa, i zbog toga što je prisustvovao ročištima Džulijana Asanža na sudu u
Londonu. Dokumenti iz istrage, koji su objavljeni kao odgovor na zahtev u skladu sa Zakonom
o dostupnosti informacija od javnog značaja, navode ”komunikaciju sa neprijateljem” pod
navodima istrage”.
U aprilu 2014. američko Ministarstvo pravde podnelo je izjavu sudu u kojoj se navodi da se
”vodi” kriminalistička istraga po više osnova protiv Wikileaksa, ali da mora ostati tajna.
Nekoliko ljudi je pravnim sredstvima primorano da daju dokaze na ročištima istražne
porote.312 Saradnici i navodni saradnici Wikileaksa zadržavani su na aerodromima, kršena su
njihova prava i ispitivali su ih američki agenti.313 Sudenje Čelzi Mening, pripadnici američke
vojske osuđenoj za prosledivanje informacija WikiLeaks-u, razotkrilo je da FBI ima fajl o
istrazi protiv Wikileaks-a, koji je u tom trenutku imao preko 42.100 stranica, od kojih se oko
8.000 odnosilo na Meningovu.

Progon Čelzi Mening

Čelzi Mening je provela u zatvoru 1103 dana, bez sudskog procesa, uz kršenje prava na suđenje
u razumnom roku. Specijalni izvestilac UN za pitanja torture, Huan Mendez, zvanično je
utvrdio da je Meningova bila tretirana na surov i nehuman način i najverovatnije bila izložena
torturi. Vlada je podigla optužnicu protiv Meningove, optužujuči je da je bila novinarski izvor
Wikileaksa sa 34 pobrojana kršenja vojnih zakona, uključujući i špijunažu, te joj je zbog toga
pretila kazna od više od sto godina zatvora.

Meningovoj je sud zabranio da javno iznosi argument i motive u svoju odbranu, kao i da ukaže
na nedostatak štete nastale činjenjem onoga što joj se stavlja na teret. Ona je ponudila
sporazum o delimičnoj krivici, što je vlada odbila i odlučila da na snazi ostane optužnica po
svim tačkama. Slučaj je dospeo na sud u junu 2013. godine uz do tada neviđenu tajnost, protiv
čega su Wikileaks i Centar za ustavno pravo podneli tužbe. U avgustu 2013. godine, Meningova
je proglašena krivom po 17 tačaka optužnice i osuđena na 35 godina zatvora. U vreme kada
ova knjiga odlazi u štampu, vodi se postupak pred Vojnim apelacionim sudom SAD, po njenoj
žalbi.

Pozivi na ubistvo Džulijana Asanža i javno predstavljanje istražne jedinice za WikiLeaks

Istražna porota nije jedini metod koji je korišten za napad na WikiLeaks. U decembru 2010.
godine, uoči Kejblgejta različiti američki političari su pozivali na protivpravno (nelegalno)
ubistvo Džulijana Asanža, uključujuči i napade bespilotnim letelicama. Američki senatori su
WikiLeaks označili kao „terorističku organizaciju” a Asanža su proglasili „visoko tehnološkim
teroristom” i „neprijateljskim borcem uključenim u sajber rat. 315.

Sastavljena je posebna Istražna jedinica (WTF - WikiLeaks Task Force) u Pentagonu

sastavljenu od 120 ljudi pred objavljivanje Kejblgejta i Iračkih ratnih dnevnika, koja je bila
zadužena za „preduzimanje akcije protiv Wikileaks-a.316 Slične, javno predstavljene istražne
jedinice su bile oformljene i u FBI, CIA i američkom Stejt Dipartmentu. Vlada SAD počela je
da vrši pritisak na svoje saveznice da zadrže Džulijana Asanža, kao i da predupredi Wikileaks u
pokušaju prenošenja svojih operacija na njihovu teritoriju.317

Direktna cenzura

Primenjujući do sada nevidene mere cenzure nad novinarskim tekstovima, Vlada SAD je
izvršila pritisak nad internet provajderima da bi prestali da pružaju usluge sajtu Wikileaks.org.
Amazon je 1. decembra 2010. uklonio WikiLeaks iz arhive svojih servera, dok je 2. decembra
DNS dinamičko ažuriranje na Wikileaks.org domen bilo prekinuto.

WikiLeaks je u ovom periodu ostao onlajn zahvaljujući „massmirroring” naporima, kada su

hiljade ljudi koji podržavaju rad WikiLeaks-a kopirali sajt i tako su hostovali svoje verzije ove
platforme, da bi zatim distribuirali IP adrese preko društvenih mreža.

Obamina administracija je upozorila zaposlene u državnoj administraciji da su materijali koje

je objavio WikiLeaks i dalje poverljivi - iako su ih objavile neke od vodećih svetskih
medijskih organizacija, uključujući Njujork Tajms i Gardijan. Službenicima je rečeno da će se
pristupanje tim materijalima, bilo na platformi WikiLeaks.org bilo u Njujork tajmsu smatrati
kršenjem bezbednosnih pravila. Vladine institucije, poput Kongresne biblioteke, Ministarstva
trgovine i Vojske SAD su na svojim mrežama blokirale pristup Wiritpaks-ovoj platformi.319
Zabrana nije bila ograničena na javni sektor. Službenici u Vladi SAD su upozorili akademske
institucije da studenti koji se nadaju da će ostvariti karijeru u državnoj administraciji ne treba da
zbog svojih istraživanja, kao i u svojim onlajn aktivnostima pristupaju materijalima koje
objavljuje WikiLeaks.

Na početku objavljivanja Kejblgejta, 28. i 29. novembra 2010, Wikileaks se našao na udaru
DDoS napada.32’ DDos nije uspeo da obori WikiLeaks-ov sajt, ali je u određenoj meri usporio
rad sajta dok je trajao napad.
Nadzor i subverzivna kampanja protiv Wikileaks-a

U 2011. izašlo je na videlo da je Benk of Amerika, preko advokatske firme Hanton i Vilijams
ovlastila grupu kompanija iz bezbednosnog sektora da ispita mogućnosti, osmisli i sprovede
akciju adekvatnog odgovora na pojavu Wikileaksa. Interni dokumenti, koji su kasnije procureli,
pokazuju da je jedna od tih kompanija, HBGary Federal, predložila formiranje Team Themis
radne grupe koju sačinjavaju privatne kompanije HBGary Federal, Palantir tehnolodžis i
Beriko tehnolodžis koje bi otpočele kampanju subverzija, dezinformacija i sabotaže
WikiLeaksa, njegovih saradnica, pa čak i svih ostalih koji su ga podržavali, poput novinara
Glena Grinvalda.

Početkom 2014. godine dokumenta iz NSA, koja je Glen Grinvald dobio od uzbunjivača te
agencije Edvarda Snoudena, su objavljena i pokazala su da je britanski GCHQ sprovodio stalni
nadzor skoro svakog redovnog posetioca sajta www.wikileaks.org i prikupljao njihove IP
adrese arhivu pretrage u realnom vremenu. Dokumenta otkrivaju i kako je poseban ogranak
GCHQ zadužen za istraživanje pretnji ovlašćen da izvrši operacije ”Active Covert Internet
Operations”, ”Covert Technical Operations” i ”Effects Operations” usmerene ka protivnicima ,
što je uključivalo infiltraciju u ”chat rooms”, ”false flag” napade, napade na umrežene
računare, DDoS napade, uznemiravanje, ometanje telefona, kompjutera i imejl naloga, kao i
napade sa namerom da unište i ometaju protivnike. Ista dokumenta pokazuju postojanje
internih komunikacija na visokom nivou između kancelarije generalnog saveta NSA-a i drugih
zvaničnika o mogućnosti označavanja WikiLeaksa kao ”zlonameran spoljni faktor” sa namerom
da ga napadnu.

Finansijska cenzura: bankarska blokada

WikiLeaks se finansira donacijama ljudi koji podržavaju njegov rad. U decembru 2010.
godine glavne bankarske i finansijske institucije, uključujući i one poput VISA, MasterCard,
PayPal i Bank of America, podlegle su nezvaničnom pritisku SAD i počele su da odbijaju da
pruže finansijske usluge WikiLeaksu. Blokirali su sve bankarske transfere kao i donacije
putem glavnih kreditnih kartica.

Iako su ovo američke institucije, njihova sveprisutnost u svetskim finansijama značila je da

donatori iz SAD , ali i širom sveta nisu u mogućnosti da pošalju novac WikiLeaksu da bi
podržali njegovu izdavačku delatnost.

Ova, kako je postala poznata, „Bankarska blokada” je sprovedena bez bilo kakve sudske ili
administrativne procedure.322 WikiLeaks je pokrenuo sudske procese širom sveta da bi
prekinuo ovu blokadu. Vrhovni sud Islanda odlučio je u korist Wikileaks-a u slučaju protiv
VISA i MasterCard podružnice Valitor.323 Slučaj je stigao pred Evropsku komisiju, koja je
pokrenula istragu zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu od strane institucija
umešanih u blokadu.324 Istraga je još u toku u trenutku pisanja ove knjige. Evropski
Parlament je kao odgovor na blokadu pokrenuo donošenje zakona kojim će biti regulisano
tržište finansijskih usluga., Sudski slučaj u Danskoj je u toku.
Od aprila 2014, blokada se značajno urušila kao rezultat udruženih napora od strane WikiLeaks-
a i njegovih saveznika. WikiLeaks je pronašao način za primanje donacija preko alternativnih
kanala za uplate, koji još nisu zatvoreni.326 Neke strane uključene u blokadu su se u tišini
delimično ili u celosti povukle, otvarajući tako vrata za moguću odštetu.327

Zaplena elektronske arhive

Tviter je 14. decembra 2010. godine primio „administrativni nalog” od Ministarstva pravde
Sjedinjenih američkih država sa zahtevom da ih daju informacije u vezi istrage protiv
WikiLeaksa. Navedeno je da je nalog u skladu sa USC 2703(d), delom Zakona o pohranjivanju
informacija - tzv. „2703(d) nalog”. Američka Vlada tvrdi da u skladu sa ovim zakonom ima
pravo da bez potrebe sudskim nalogom zahteva razotkrivanje privatne elektronske
komunikacije - i time bi stvorili pravni osnov za izbegavanje Četvrtog amandmana koji štiti
građane od proizvoljnog pretresa i oduzimanja imovine.

Nalogom su zahtevana korisnička imena, arhiva prepiske, adrese, brojevi telefona, informacije o
bankarskim računima i brojevi kreditnih kartica svih onih koji su povezani sa Wikileaks-om,
uključujuči Diulijana Asanža, istraživača bezbednosti i veb developera Džejkoba Apelbauma,
članicu Parlamenta Islanda Birgitu Jonsdotir, holandskog biznismena i internet pionira Ropa
Gonggrijpa, Celzi Mening, ali i sam Wikileaks. Nalogom je Tviteru zabranjeno čak i da
obavesti osobe koje su pod ovim merama o postojanju naloga. Tviter se uspešno žalio protiv
ove zabrane i ostvario je pravo da obavesti sve osobe da su traženi njihovi podaci.

Kada je informacija o nalogu postala javna Wikileaks je podneo javni zahtev da Gugl i
Facebook razotkriju postojanje bilo kakvog sličnog naloga u odnosu na ovaj slučaj.328 Ni jedna
od ove dve kompanije nije odgovorila na poziv.

Nakon što ih je Tviter obavestio o postojanju naloga, 26. januara 2011. Apelbaum, Jonsdotir i
Gonggrijp, koje su predstavljali Keker i van Nest, American Civil Liberties Union i Electronic
Frontier Foundation, angažovali su advokate i zajednički su podneli zahtev za poništavanje
naloga. Ovaj slučaj je postao poznat kao „Slučaj Tviter naloga”329. Apelbaumov advokat je
podneo dodatni zahtev da se otpečate još tajni sudski spisi Vladinih pokušaja da prikupi
privatne zapise od Tvitera i drugih kompanija koje su primile zahteve za informacijama od
Vlade. Sudija američkog Magistrate suda je odbio oba zahteva 11. marta 2011. godine. Podnete
su žalbe na ovu odluku.

Tokom razgovora koji je opisan u ovoj knjizi, a koji je vođen 23. juna 2011, Džulijan Asanž je
lično zamolio direktora Gugla, Erika Šmita da obznani Wikileaks-u sve zapečaćene vladine
naloge kojima se zahtevaju informacije o WikiLeaksu njegovim saradnicima. Šmit je to odbio,
navodeći klauzule vladinog naloga koje zahtevaju tajnost, ali je i rekao da će preneti zahtev
Guglovom pravnom odeljenju. Međutim, sa Guglove strane više nije bilo nikakve
komunikacije u vezi sa ovim vladinim nalozima.

Vol Strit Džurnal je 9. oktobra 2011. otkrio da je imejl provajder iz Kalifornije Sonic.net primio
sličan nalog sa zahtevom za svim Apelbaumovim podacima. Sonic se borio protiv vladinog
naloga i izgubio ovu bitku, ali su se izborili za dozvolu da Apelbauma obaveste da su primorani
da predaju informacije o njemu. Vol Strit Džurnal je takođe objavio da je Gugl dobio sličan
nalog, mada nema informacija da li je Gugl pokušao da ospori taj nalog na sudu?”

Sudija Federalnog suda u Okružnom sudu u Aleksandriji u američkoj državi Virdžinija je 10.
novembra 2011. godine je odlučio protiv Apelbauma, Jonsdotir i Gonggrijpa, nalažući Tviteru
da preda informacije američkom Ministarstvu pravde?” Oni su se opet žalili 20. januara 2012.
godine pokušavajući da ospore novembarsku odluku o odbijanju „objavljivanja svih naloga koji
su poslati drugim kompanijama, pored Tvitera”.

23. januara 2013. Četvrti apelacioni sud odbio je žalbeni zahtev, sa obrazloženjem da
otkrivanje tih dokumenata može ugroziti krivičnu istragu koju vode vlasti. Drugih žalbi nije
bilo. 7. juna iste godine dokumente koje je objavio uzbunjivač iz NSA otkrila su postojanje
programa PRISM, tajnog programakoji je NSA omogućavao pristup privatnim serverima
grupe najvećih internet kompanija, uključujući i Majkrosoft, Skajp, Epl, Gugl, Fejsbuk. 18. Juna
2013. dvoje bivših volontera WikiLeaksa sa Islanda Herbert Snoreson i Smari Mekarti primili
su mejlove od Gugla koji su sadržali zapečaćene sudske naloge za pretres koji bi omogućili
zaplenu celokupnog sadržaja njihovih Gmail naloga u ime vlade SAD. Sudska naredba nosila je
datum iz leta 2011, ali je Gugl čekao da isteknu uslovi o zaštiti privatnosti sadržaja, koji su
istekli 2013, pre nego što je obojici otkrio postojanje sudskih naloga. Gugl nije otkrio postojanje
sličnih sudskih naloga koji se odnose na zaposlene na višim pozicijama WikiLeaksa, za razliku
od manje važnih aktivista kao što su Snoreson i Mekarti, pa to ukazuje da je veoma verovatno
da nalozi postoje, ali i dalje ostaju zapečaćeni.

Pretnja konkurenciji

Nezavisno od istrage Velike porote SAD, koja se odnosi na objavljivanje dokumenata 2010,
vlasti SAD su pokrenule istragu o konkurenciji u vezi sa otkrivanjem dokumenata privatne
obaveštajne kompanije Stratfor 2012. godine.

I vlade SAD i Velike Britanije inicirale su krivično gonjenje, jer je uzbunjivač Edvard Snouden
objavio poverljiva dokumenta NSA i GCHQ. Istraživačka urednica WikiLeaks-a Sara Harison,
inače britanska državljanka, koja je pomogla Edvardu Snoudenu da izbegne hapšenje
napuštajući Hong Kong, takođe je dobila savet da se ne vraća kući, jer postoji opasnost od
krivičnog gonjenja.
U junu 2012, u strahu da će ga vlada SAD krivično goniti, Džulian Asanž je ušao u ambasadu
Ekvadora u Londonu, i zvanično zatražio azil Nakon dva meseca tokom kojih je Vlada Velike
Britanije pretila da će upasti u ambasadu, kršeći tako Bečku konvenciju.

Vlada Ekvadora je zvanično utvrdila da SAD progone Džulijana Asanža i WikiLeaks, kršeći
odredbe medunarodnog prava. Džulijan Asanž je dobio azil.

U trenutku izdavanja ove knjige, Džulijan Asanž je skoro tri godine u ambasadi Ekvadora, jer
mu Vlada Velike Britanije uskraćuje pravo na bezbedan prolaz do države koja mu je odobrila
azil.
IZJAVE ZAHVALNOSTI

Najdublju zahvalnost dugujem celom timu WikiLeaksa - Sari, Džozefu, Kristin, kao i
mnogim drugim, jednako nezamenljivim, koji ipak ne mogu biti imenovani; našim prijateljima
u javnosti koji su nam davali snagu da idemo dalje, našim saveznicima, a oni znaju ko su, našim
advokatima kojih je sve više, ali medu kojima moram da izdvojim Džareda, Erika, Lizu i Skota,
jer su me ohrabrivali da zaoštrim olovku; narodu Ekvadora koji je bio velikodušan prema meni
i bez čije zaštite ne bih mogao da napišem ovu knjigu; E.I. i B.H. koji su proveli mnoge besane
noći da bi se to desilo; svima u O/R Books, posebno Kolinu, Džonu i Aleksu

za njihovo strpljenje i podršku; kao i Čelsi Mening, Džeremiju Hamondu, Baretu Braunu,
Rudolfu Elmeru, Peipal 14, i svima koji ostaju anonimni na snazi, hrabrosti i ostalima.
Fus note

1 Sada je ova kompanija, koja zapošljava 49.829 ljudi, procenjena na 400 milijardi američkih
dolara. Vrednost na kraju 2011. bila je oko 200 milijardi i imala je 33.077 zaposlenih. Videti
”Investor Relations: 2012 Financial Tables; Gugl, archive.today/ lux4M. Za prvi kvartal 2014.
videti ”Investor Relations: 2014 Financial Tables”, Gugl, archive.today/351eZ.

2 Oštru studiju o Šmitovoj i Koenovoj knjizi, koja razmatra slične teme, i koja je bila
povod za neka istraživanja u ovoj knjizi videti Joseph L Flatley, ”Being cynical: Julian Assange,
Eric Schmidt, and the year’s weirdest book,” Verge, 7. jun 2013, archive.today/ 3 Profil
Diareda Koena na vebsajtu Saveta za spoljnopolitičke odnose, archive.today/
4 Shawn Donnan, ”Think again; Financial Times, 8. juli 2011, archiverodayindbmj.

Videti Rick Schmitt, ”Diplomacy 2.0”, Stanford Alumni, maj/jun 2011, archive.today/ Kidpc

5 Eric Schmidt i Jared Cohen, ”The Digital Disruption: Connectivity and the Diffusion of
Power”, Foreign Affairs, novembar /decembar 2010, archive.today/R1312 6 ”Koalicija
povezanih” (eng. Coalitions of the connected) je izraz koji je očigledno tako iskovan da podseća
na koaliciju voljnih”, izraz koji je upotrebljavan za savez država koji su 2003. predvodile SAD,
pripremajući se za invaziju na Irak bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

7 Izraz ”dužnost zaštite» miriše na odgovornost za zaštitu” (eng. responsibility to protect), ali u
skraćenom obliku,”R2P”. R2P je veoma kontroverzna ”norma u nastajanju” u oblasti
medunarodnog prava. R2P iskorišćava diskurs ljudskih prava da bi obezbedila mandat
”humanitarnim intervencijama od strane medunarodne zajednice” u državama u kojima se
proceni da je civilno stanovništvo u opasnosti. Za američke liberale koji izbegavaju goli
imperijalizam Pola Volfovica (videti Patrick E. Tyler, ”U.S. strategy plan calls for insuring no
rivals develop,” New York Times, 8. mart 1992, archive. today/Rin 1g), R2P je omiljeno
opravdanje za zapadne vojne akcije na Bliskom istoku bilo gde drugde, kao što i pokazuje
primer sveopšteg pritiska da se izvrši invazija na Libiju 2011 ili Siriju 2013. godine. Bivša
šefica Dšareda Koena iz Stejt dipartmenta, EnMari Slejter, nazvala je ovaj pristup ”najvažnijim
zaokretom u koncepciji suvereniteta još od Sporazuma o Vestfaliji iz 1648.” (videti njene
pohvale knjige Responsibility to Protect: The Global Moral Compact for the 21 st Century,
uredili Richard H. Cooper

i juliette Voinov Kohler, vebsajt izdavača Palgrave Macrnillan, archive.today/OdmMq).

Za kritičku studiju o R2P videti izjavu Noama Čomskog o doktrini Generalne skupštine UN.
Noam ’’Statement by Professor Noam Chomsky to the United Nations General Assembly
Ihematic Dialogue on Responsibility to Protect: United Nations, New York, 23. juli 2009,
is.gd/bLx3oU. Videti i ”Responsibility to protect An idea whose tirne has come—and gone?”
Economist, 23. juli 2009, archive.today/K2WZI

8 Bridiet Džonson, ”Bajden: Mubarak nije diktator, ovi protesti nisu kao oni u Istočnoj Evropi”,
Ihe Hill, 28. januar 2011, archive.today/L7EcI.

9 Ibid 10 Kris Mekgreal, ”Toni Bler: Mubarak je izuzetno hrabar i predstavlja snagu dobra
Guardian, 2. februar 2011, archive.today/S1smb

”Sekretarka Klinton 2009.g: predsednika i gospodu Mubarak prijateljima moje porodice ABC
News, 31. januar 2011, archive.today/8NAoz

10

12 Ričard Smoltičer, mEgipat-Egipat-SAD obaveštajna saradnja sa Omarom Sulejmanom je

`najuspešnija”; WikiLeaks, I. februar 2011, archive.today/neBhy

13 Videti ”Govor državne sekretarke Hilari Klinton o slobodi interneta”, Blog sekretarke
Klinton, 15. februar 2011, archive.today/nChdl Poruke egipatskih aktivista su obično bile po
strani: cenimo trening koji smo dobili od nevladinih organizacija koje je finansirala vlada SAD,
a koji nam je pomogao u našoj borbi, svesni smo, istovremeno, da je ista ta vlada trenirala i
istražnu službu državne bezbednosti, koja je odgovorna za mučenje i zatvaranje mnogih od
nas”, rekao je egipatski aktivista Basem Fati Njujork Tajmsu u aprilu 2011. godine. Ron
Nikson, ”Grupe iz SAD pomažu Arapski ustanak: New York Times, 14. april 2011, archive.
today/bjyGP

14 leinton o WildLeaks `turneji in,injenja”; UPI, 10. januar 2011, archive.today/AYRCx

16 ”Klinton o ’turneji izvinjenja, UPI, 10. januar 2011, archive.today/AYRCx

17 Brajan Viteker, ”Gadafi protiv Klineksa”, 18. januar 2011, dostupno na at-bab.com ”Libija:
Pad pukovnika Gadafija; archivetoday/IxFlu. Džilijan K. Jork, ”Gadafijev pogled na internet u
Tunisu”, filliancyork.com, 16. januar 2011, archive.today/GFRQC

18 Greg Grandin. ”Pobedom Olante Humala, Peru se pridružuje levom zaokretu Jutne
Amerfice” Nation, 7. jun 2011, archive.today/8cvn. Videti i Nikolas Kozlof, ”WikiLeaksove
depeše: Veliko ujednačavanje u Peruu; Al Jazeera, 2. jun 2011, archive. todav/wBacn
Ova priča je poznata kao HBGary federalni skandal Za više detalja videti ”Pozadina sukoba
SAD - WikiLeaks ispod.
19 Gitarista i kompozitor pesama Tom Morelo (Rage Against the Machine. Audioslave, the
Nightwatchman, Street Sweeper Social Club, ”Multi-Virar by Calle 13 featuring Tom Morello,
Julian Assange, Kamilya Jubran) je, dok je svirao pred demonstrantima u Viskonsinu pročitao
pismo solidarnosti koje mu je poslao Moar Eletrebi, jedan od organizatora sa trga Tahrir, u
kome se kaže: ”našim prijateljima u Medisonu, Viskonsin: Voleli bismo kada biste mogli iz
prve ruke da se uverite u promene koje smo mi ovde postigli. Pravda je predivna, ali pravda
nikada nije besplatna. Lepotu Taluira možete ostvariti bilo gde, na bilo kom uličnom uglu, u
vašem gradu, u svojim srcima. Zato se držite dobro i ne popuštajte, i udahni duboko
Viskonsine! Naša dobra sreča je u povetarcu, na Srednjem zapadu, i na Bliskom istoku. Udahni
duboko Viskonsine, jer je pravda u vazduhu, i zato neka duh Trga Tahrir bude u srcima svih
koji su na ulicama Medisona danas, Tom Morelo, ”Promrzline i sloboda: Tom Morelo u Bici za
Medison”, Rolling Stone, 25. februar 2011, archive.todayinTb5h

20 Mening je veći deo prve godine pritvora provela bez sudenja u samici u Mornaričkoj bazi u
Kvantiku, Virdiiniji, u uslovima koje je specijalni izvestilac UN za pitanja torture Huan Mendez
opisao kao ”surove, nehumane i ponižavajuče”, a moguće ih je opisati i kao torturu. Tim
odbrane Meningove pretpostavlja da su ovakvim tretmanom želeli da iznude ”priznanje” kojim
če optužiti WikiLeaks. Predsednik Barak Obama je rekao da su uslovima u kojima se nalazi
meningova ”prihvatljivi i ispunjavaju naše osnovne standarde”. Tri stotine profesora prava,
uključujući i bivšeg Obaminog profesora sa Harvarda, Lorensa Trajba, javno su osudili ovo
zlostavljanje. Portparol Stejt dipartmenta Filip Dž. Krouli rekao je da je tretman Pentagona nad
Meningovom ”apsurdan, kontraproduktivan i glup”, i nakon toga je podneo ostavku.
Medunarodna kampanja koja je organizovana uspela je da izvrši pritisak na vladu SAD, nakon
čega je Meningova prebačena u Fort Levenvort u Kanzasu, dok je zatvor u Kvantiku zauvek
zatvoren. Za više detalja o nehumanom tretmanu Gelzi Mening videti ”Pozadina sukoba SAD -
WikiLeaks” u nastavku.
22 Baret Broun je slobodni novinar čije mu je istraživanje bezbednosne industrije dovelo
američke vlasti na leda. Braun je bio uhapšen u septembru 2012. godine i uskračeno mu je
pravo kaucije. U oktobru 2012, dok je još bio u zatvoru, bio je optužen; tri tačke optužnice su se
odnosile na pretnje koje je navodno uputio jednom FBI agentu. U decembru 2012. optužen je po
još dvanaest dodatnih tačaka zbog toga što je radio svoj novinarski posao i pokrivao priču o
navodnom hakerskom napadu prethodne godine na Stratfor, obaveštajnu kompaniju iz Videti
Glen Grinvald, ”Progon Bareta Brauna - i kako se boriti protiv njega”, Guardian, 21. mart 2013,
archive.today/tUnl9 Videti i Daglas ”Nova knjiga Bareta Bruna ’Keep Rootin’ for Putin’
skewers mainstnarn media pundits’”, Vice, 25. februar 2014, archive.today/oS5qv

Videti i Kristian Stork ”Saga o baretu Braunt Unutar Anonimusa i rata za tajnost”,
WhoWhatWhy, 21. februar 2013, archive.today/mUtJE.

Maksimalna kazna koja se može dosuditi za ovakve optuibe jeste 105 godina. Videti Kristin
Bergman, ”Dodatak na 105: optužbe protiv Bareta Brauna”, Digital Media Law Project, 6.
avgust 2013, archive.today/TQrdR_
Jedna od tačaka optužnice navodi pretnju agentu FBI, kada je Braun na internet postavio sledeće
reči ”mrtav čovek ne može da odaje tajne... ubijte tog kučkinog sina, besramno”. Ovo, u stvari,
nije pretnja FBI agentu - Braun je samo citirao eksplicitan poziv na moje ubistvo, koje je
originalno izrekao komentator Foks njuza, Bob Bekel na televiziji 6. decembra 2010. godine.
Dok je Braun optufsen zbog citiranja bekelovih reči u pokušaju da bi ih kritikovao, Bob Bekel
zbog njih nikada nije odgovarao. Videti ”Bob Bekel sa Foks njuza poziva na ’bespravno ubistvo
Asanža: ’Mrtav ćovek ne može da odaje tajne (VIDE0); Huffington Post. 7. december 2010,
archivežoday/XiUNo.

početkom 2014, Braun je pregovarao o priznanju krivice. U trenutku dok ovo pišem očekuje
izricanje kazne krajem 2014. godine. Krajem aprila 2014, Braun je, bez sudenja, u pritvoru bio
već godinu dana, sedam meseci i osamnaest dana. Videti ”Baret Braun potpisuje priznanje
krivice”, Free Barrett Brown website, 3. april 2014, archive.today/ SNMda.

WikiLeaks je povodom progona Bareta Brauna izdao saopštenje u septembru 2013. ”Editorijal:
Oslobodite Bareta Brauna; Wilril 16. septembar 2013, archive.today/ IROIX

23 Nakon što su VISA, MasterCard, PayPal, Amazon i druge finansijske kompanije, posle 5.
decembra 2010. godine, počele da uskraćuju svoje usluge WikiLeaksu, na zvaničnom internet
forumu Bitkoina je započela debata o tome da li se korišćenjem bitkoina za donacije
WikiLeaksu rizikuje izazivanje neželjenog interesovanja vlade za ovu kripto valutu, tada u
povoju. jedan učesnik je napisao ”Samo dajte”. ”Satoši Nakamoto; pseudonim kreatora bitkoina
je odgovorio: ”Ne, ’ne dajte: Ovaj projekat mora postepeno da raste, da bi softver mogao da
ojača. Apelujem na WikiLeaks da ne pokušavaju da koriste bitkoin. Bitkoin je mala beta
zajednica u povoju. Ne biste dobili ništa više od džeparca, a problemi koje biste nam verovatno
doneli bi nas u ovoj fazi uništile Videti post na Bitkoin forumu:
archivežoday/Gyonbamsg26999.

Šest dana kasnije, 12. decembra 2010, Satoši je nestao iz bitkoin zajednice, ali je ipak pre toga
postavio sledeću poruku: ”Bilo bi lepo dobiti ovakvu pažnju u bilo kom drugom kontekstu.
WikiLeaks je udario u osinje gnezdo, a roj je krenuo na nas.” Videti post na bitkoin forumu:
archivežoday/XuHCDSselection-1803.0-1802.1.

WikiLeaks je pročitao i složio se sa satošijevom analizom tako da smo odlučili da odložimo

otvaranje Bitkoin kanala za donacije, dok valuta ne očvrsne. WikiLeaksov bitkoin kanal za
donacije je otvoren tek nakon prvog buma ove valute, 14. juna 2011. godine. Videti saopštenje
na WikiLeaksovom tviter nalogu: archiveloday/lhscT. Videti i Bitkoin donacijama WikiLeaksu:
is.gd/wJp3tX.

:,

24 Videti ”Ekstradicija Asanža” na internet sajtu Pravda za Asanža archive.today/6izpC

25 Npr. videti najavu tadašnjeg državnog pravobranioca Australije Roberta Meldelanda o

N91rilPakcu iz decembra 2010: ”Blokada za WikiLeaksovo objavljivanje tajnih dokumenata
sajt državnog pravobranioca Australije, 29. novembra 2010, archive. today/Qirks

Fraza ”celokupna vlada” je marta 2012. još bila u upotrebi, kao što potvrđuje dokument ”Set
vladinih odobrenih izjava na temu WikiLeaksa”, koji smo na osnovu zakona o dostupnosti
informacija dobili iz kancelarije državnog pravobranioca: is.gd/MzxGS8 Diplomatske depeše
koje smo dobili na osnovu istog zahteva iz Ministarstva spoljnih poslova i trgovine Australije
takode navode da je na zatvorenim sastancima sa Američkim zvaničnicima, istraga o
WikiLeaksu opisana kao presedan i po prirodi, archive.today/OAdui

26 Filip Šenon, ”Wikileaks na meti generala”, Daily Beast, 12. septembar 2010, archive.
today/OnfOm
27 ”Ministarstvo pravde nastavlja svoju istragu po više tema’ nad WikiLeaksom”, emptywheel,
26. april 2014, archive.today/g7zwa. Videti i Filip Dorling, ”Asanž na meti FBI istrage,
otkrivaju dokumenta američkog suda”, Sydney Moming Herald, 20. maj 2014,
archive.today/zFhv7. Sudska dokumenta koja se spominju u tekstu Sidnej morning herakia
videti na Slučaj 1:12-cv-00127-BJR sud Okruga Kolumbija: ls.gd/hvvragM. Više detalja o
Istraboj poroti, videti na ”Pozadina sukoba SAD - WikiLeake ispod.

28 vnw.wildleaks.ozgicablegate. ”Arhivz iz Gvantanami: WikiLeaks:

www.wikileaks.org/gitmo

29 Medunarodna krizna grupa opisuje sebe kao ”nezavisnu, neprofitnu, nevladinu organizaciju”
koja deluje ”radeči analize sa terena, kao i zastupajući sprečavanje i rešavanje konflikata”.
Takođe je opisuju i kao ”finktenk na visokom nivou...sastavljen] primarno da bi obezbedio
političko savetovanje vladama uključenim u NATO preoblikovanje Balkana Videti Majkl
Bejker, ”Imperijalni krstaši globalne vladavine”, Swans Commentary, 20. april 2009,
archive.today/b8G3o Malkomsonov profil je dostupan na sajtu Međunarodne krizne grupe
www.crisisgroup. org, archive.today/ETYXp

30 Neko bi mogao tvrditi i da je on živi dokaz aslabose Sapir-Vorfove hipoteze. Videti

”Lingvistička relativnosf; Wikipedia, archivetoday/QMPx

31 Glen Grinvald, ”Cinjenice i mitovi u WikiLeaks/Gardijan sagr, Salon, 2. septembar 2011,

archive.today/SKLJH

Videti i Met Giuka, ”Cinjenice o razotkrivanju WikiLeaksove Unspecified Behaviour, 3.

septembar 2011, archive.today/yIPUp

Videti ”WikiLeaks: Zašto je Gardijan pogrešio i zbog čega nije trebalo da objavi Mates Tumblr,
1. septembar 2011, archive.today/aWjj4

32 Endrju Diejkobs,”Poseta Gugl-ovog predsednika bi mogla koristiti Severnoj Koreji” New

York Tunes, 10. januar 2013, archivetoday/b/CrQ2

33 Dieremija Hamonda, hrabrog i principijelnog mladog digitalnog revolucionara je bio kasnije

vlada SAD optužila da je izvukao te dokumente i poslao ih WikiLeaksu. On je sada politički
zatvorenik u američkom zatvoru, osuden je na deset godina zatvora nakon razgovora sa FBI
doušnikom.

34 Jazan al-Sadi, ”Stratforliks: Direktor Gugl Ideja umešan u ’promenu Akhbar, 14. mart 2012,
archive.today/gaMzq

35 ”Re Gugl & 1ran intemal use only—plš do not fonvanl imejl 1D 1121800 (27. februar 2011),
Globalni obaveštajni dokumenti, WikiLeaks, 14. mart 2012, archive. today/sjxuG Za više
intemih Stratforovih diskusija o Diaredu Koenu i Gugiu videti ”Egipat - Gugr”predlažemo za
čitanje”, imejl ID 1122191 (9. februar 2011), Globalni obaveštajni dokumenti, Wikil 14. mart
2012, archive.today/DCzIA ”Re: Više o Koenu” imejl ID 1629270 (9. februar 2011), Globalni
obaveštajni dokumenti, 14. mart 2012, archive.today/opQ3a aRe: Gugl-ova katastrofa se
pomerila u Gazu (samo za internu upotrebu)”, email ID 1111729 (10. februar 2011), Globalni
obaveštajni dokumenti,WikiLeaks, 14. mart 2012, archive.today/vpK3F ”Re: Aktivistička
uloga Gugl-ovog Koena”, imjl ID 1123044 (10. februar 2011), Global Intelligence Files, Wikil
March 2013, archive.today/nvFP6 ”Re: Koen osnivač movements.org”, imjl ID 11135% (11.
februar 2011), Globalni obaveštajni dokumenti, WildLeaks, 6. mart 2012, archivetoday/ToYjC
diskusija: ko je sledeći?’ imjl ID 1113%5 (11. februar 2011), Globalni obaveštajni dokumenti,
14. mart 2012, archive.today/of8Mr ”Gugl gubi glavnu vezu za Tursku i UAE (OSETLJIVO -
NE PROSLEDIVATI); imjl ID 1164190 (10. mart 2011), Globalni obaveštajni dokumenti, 14.
mart 2012, archivetoday/Ipy4F ”Re: Gugl - Koen & gokenje terorista” imjl ID 1133861 (22.
mart 2011), Globalni obaveštajni dokumenti, 14. mart 2012, archive.today/OCR78 alalphal
Diared Koen (Gugh; 1160182 (30. mart 2011), Globalni obaveštajni dokumenti, 14. mart 2012,
archive.today/FYQYe Ove imejlove i više videti u Icolekciji izvora na
When.GugLmetwikileaks.org

36 ”Re: Gugl-OV Diared Koen apdejta, imejl ID 398679 (14. februar 2011), Globalni
obaveštajni dokumenti, Wdtilr.kc 14. mart 2012, archivetoday/IoFw4 Ovaj imejl je uključen u
Icolekciju izvora na When.GugLmetwildleaks.org

37 ”Upotreba tehnologija povezivanja u promociji američkih strateških interesa u Avganistanu:

mobilno bankarstvo, telekomunikacije, osiguranje i kolociranje stanica mobilne telefonije”
depeša ID: 09KABUL2020_a, Javna biblioteka diplomatije SAD, archivetodayfloAIC Ova
depeša je uključena u kolekciju izvora na When.Gugtmetwikileaks.org

U maju 2014. godine WikiLeaks je razotkrio da je američka Nacionalna agencija za bezbednost

(NSA) obezbedila pristup svim pozivima mobilnim telefonom u Avganistanu i da su ih sve
snimali radi kasnije obrade. Videti ”WikiLeaksova izjava o masovnom snimanju telefonskih
poziva u Avganistanu od strane NSA”, WikiLeaks, 23. maj 2014, archive.today/Ip6P1

38 Iz Javne biblioteke diplomatije SAD, WikiLeaks, videti sledeće depeše ID:

07BEIRUT1944_a, 08BEIRUT910_a, 08BEIRUT912_a, 08BEIRUT918_a,
08BEIRUT919_a, 08BEIRUT1389_a, and 09BEIRUT234_a. Kolekcija dostupna na:
archive.today/34MyI Videti i kolekciju izvora na When.Gugl.met.wildleaks.org

39 ”Viši EUR savetnik Pandit i viši politički savetnik Koen u poseti Velikoj Britaniji, 9-14.
oktobar 2007.”, ID: 07LONDON4045_a, Javna biblioteka diplomatije SAD, WikiLeaks,
archive.today/mxXGQ Više informacija o Diaredu Koenu videti u arhivi WikiLeaksa
archive.today/5fVm2 Videti i kolekciju izvora na When.Gughnetwildleaks.org

40 Videti `Samit protiv nasilnog ekstremizma (SAVE)” na vebsajtu Saveta za spoljnopolitičke

odnose, archive.today/rA ItA

41 Za više infurmacija o spoljnopolitičkoj inicijativi videti Maks Blumental, Ranija Kalek,

”Kako su neokonzervativci gladni Hladnog rata iscenirali ostavku voditeljke Rusije danas
Liz Val”, Trutlictig, 19. mart 2014, archivatoday/JSUHq

42 ”O GNF”, Gen Next Foundation vebsajt, archivutoday/p9lb 43

”AgainstViolentExtremism.org”, Gen Next Foundation vebsajt, archive.today/Rhchf 44
”Movements.org”, Gen Next Foundation vebsajt, archive.today/oVIqH Videti ovaj odlomak iz
poverljivog izveštaja o sastanku između Stratfora i organizatora” Movements.org održanom u
martu 2011: ”Kako je počeo Movements.org: IOvaj deo nije za objavljivanje] 2008. godine
vladi SAD je postalo jasno da mora da se bavi javnom diplomatijom preko interneta. Džared
Koen je u to vreme bio u Stejt dipartmentu i imao je glavnu ulogu u osnivanju organizacije.
Glavni cilj je bilo širenje pozitivnih informacija o SAD.” ”Ialphal INSIGHT- US/MENA-
Movements.org; imjl ID 1356429 (29. mart 2010, Globalni obaveštajni dokumenti, Wikil 4.
mart 2013, archive.today/PgQji Videti i kolekciju izvora na When.GugLmetwikileaks.org

45 Za više informacija o ovom dogadaju videti Diozef I. Fletli, ”Biti ciničan: Diulijan Asanž,
Erik Šmit i najčudnija knjiga godine; Verge, 7. jun 2013, archive.today/gfLEr Videti i ”Samit:
Njujork, Inauguracioni samit Alijanse omladinskih pokreta 2008’ Movements.org vebsajt,
archiveroday/H20x142008 Videti logotipe korporativnih sponzora na-0 movements.org:
Movements.org vebsajt, archiveroday/D0o19

46 ”Biografije učesnika, 3-5. decembar 2008, Alliance of Youth Movements, is,gdfbLOVxT

Videti `09 Samit, Attendee Biographies, 14-16 October 2009, Mexico City,” Alliance of Youth
Movements, is.gd/MddXp7 See also Biografije učesnika, 9-11. mart 2010, London”,
Movements.org, is.gd/dHTVit

47 ”Samit London, 2010 Alliance For Youth Movements Samit”, Movements.org vebsajt,
archive.today/1120x142010 I ”Samit Meksiko siti, 2009 Alliance of Youth Movements Samit”,
Movements.org vebsajt, archive.today/H20x1#2009

48 Hilari Rodam Klinton, ”Video poruka sekretarke Klinton na Samitu Alijanse omladinskih
pokreta”, Stejt dipartment, 16. oktobar 2009, archive.today/I2x6U Videti i Hilari Rodam
Klinton, ”Napomene na TecMilenio UnWerzitem”, Stejt dipartment, 26. mart 2009,
archiveroday/49ACj

49 Skot šejn, ”Groupe za pomoć onlajn aktivistima u autoritarnim državama” New York Times,
11. jun 2012, archiveroday/jqq9U

50 ”Misija” Advancing Human Rights vebsajt, archive.today/kBzYe Skot Šejn, ”Groupe za

pomoć onlajn aktivistima u autoritarnim drlavama” New York Times, 11. jun 2012,
archive.todayijqq9U

Ibid. 52 ”Ljudr, Advancing Human Rights vebsajt, archive.today/pXmPk 53 Edelman je

poznat po seriji prikrivenih kampanja za Big tabako i Volmart. Sourcewatch.org stranica o
Edelmanu, koju vredi pročitati u celosti, ima i odeljak o Edelmanovoj strategiji o saradnji
nevladinog sektora: ”Edelman PR govori svojim klijentima da aktivisti pobeduju jer ’uvek
igraju uz prekršaje; oni prenose svoje poruke korisnicima; odlični su u gradenju kolaicija; uvek
imaju jasan cilj; Icreču se brzinom interneta; govore jezikom medija: Rešenje, kako kažu, jeste
partnerstvo izmedu NVO i biznisa. •Naše dosadašnje iskustvo je pozitivno, kažu, citirajući
primere kao što su cChiquita-Rainforest Alliance i ’Home Depot-Forest Stewardship Councit
Videti ”Daniel J. Edelman, Inc., SourceWatch vebsajt, archive.today/APbOf Za sponzore
Movements.org, videti movements.org”, Movements.org vebsajt, archive.today/NMkOy

54 Za primer tekstova Aleka Rosa videti Alek Ros, Ben Skot, ”Društvena moč ljudima?”
NATO Review, 2011, archive.today/L6sb3

55 ”CTovornici” Sukobi u povezanom svetu vebsajt, archive.today/Ed8rA 56 ”Problem

upravnik-agent” ili ”agencijska dilema” označava situaciju kada prva strana ”upravnik” uzima
drugu stranu ”agenta”, da deluje u njegovo ime, ali kada interesi dve strane nisu dovoljno
uskladeni i agent iskoristi svoju poziciju da bi iskorišcavao upravnika. Advokat koji donosi
odluke koje su u njegovom, a ne klijentovom interesu, je klasičan primer ovakve situacije.

57 ”PAC” je skraćenica za Odbor za političku akciju (Political Action Committee), pul

udruženih organizacija za finansiranje kampanja, koji se često koriste da prikriju podršku
pojedinim političarima, da zaobidu zakonske odredbe u vezi finansiranja kampanja, ili da
podrže neku specifičnu kampanju.

58 Svi podaci o političkim donacijama preuzeti sa OpenSecretsorg (opensecrets.org/ indivs) i od

Federalne izborne komisije SAD (fec.gov/finance/disclosure/norindsea. shtml). Videti rezultate
pretrage o Eriku Šmitu na vebsajtu Federalne izborne komisije, archive.today/yjXoi Videti i
skrinšot rezultata pretrage o Eriku i Vendi Šmit na vebsajtu Open Secrets, archive.today/o6hiB

59 fondovi” New America Foundation vebsajt, archive.today/3FnFm

60 Fransisa Fukujame na vebsajtu New America Foundation: archive. today/6ZKk5 Profil Rite
E Hauzer na vebsajtu New America Foundation: archiw.tod4/oAvIf Profil Dionatana Soroša na
vebsajtu New America Foundation: archive.today/1TJy9 Voltera Rasela Mida na vebsajtu New
America Foundation: archive.today/APejM Profil Helen D. Gejl na vebsajtu New America
Foundation: archive.today/72p1M Proftl Danijela Jergina na vebsajtu New America
Foundation: archive.today/kQlYs Videti ceo sastav Upravnog odbora na vebsajtu New America
Foundation: archive. today/iBvg1

61 Profil An-Mari Slejter na vebsajtu New America Foundation: archive.today/yIoLP

62 ”Delimično rešenje krize u Ukrajini u Siriji. Vreme je da predsednik SAD, Barak Obama,
demonstrira da može da naredi ofanzivnu upotrebu snaga i u situacijama koje se razlikuju od
tajnih napada bespilotnim letelicama ili tokom tajnih operacija. Rezultat če biti promena
strateških proračuna, ne samo u Damasku, več i u Moskvi, i naravno u Pekingu An-Mari Slejter,
”Zaustavljanje Rusije počinje u Project Syndicate, 23. april 2014, archive.today/GiLng Dited
Koen je ritvitovao ovaj tekst uz odobravanje. Npr. on je 26. aprila podelio tvit podrške u kome
tvrdi da je argumentacija u tekstu potpuno ”na mestu”, archive.today/ qLyxo

63 Za Bilderberg konferenciju videti Metju Holhaus, ”Bilderberg grupa 2013: lista gostiju i
agenda; Telegraph, 6. jun 2013, archive.today/PeJGc Spoljnopolitičkom odboru Stejt
dipartmenta, videti listu trenutnih članova Odbora na vebsajtu Stejt dipartmenta:
archive.today/Why8v

64 Listu učesnika Bilderberg konferencija od 2010. godine nadalje videti na Bilderberg

vebsajtu: www.bilderbergmeetings.org. Erik Šmit je fotografisan na 2014 Bilderberg
konferenciji u Kopenhagenu tokom susreta sa Vivijan Reding, komesarkom EU za pravdu i
Aleksom ICarpom, izvršnim direktorom Palantir tehnologije, kompanije koja se bavi
prikupljanjem obaveštajnih podataka, koja prodaje servise za pretragu integraciju podataka
klijentima iz američkih zakonodavne i obaveštajne zajednice, a koja je osnovana iz
preduzetničkog fonda CIA, In-Q-TeL Videti Čarli Skelton, -Bilderberg konferencija 2014: jedu
naše političare za doručak”, Guardian, 30. maj 2014, archive.today/pUY5b. Palantir je 2011.
godine bio umešan u HBGary skandal, kada je razotkriven kao deo grupe kontraktora koji
predlažu uništenje Više o tome videti na ”Pozadina sukoba SAD - Videti i Endi Grinberg, Rajan
Mek, -Kako je ’izopačen’ filozof stvorio Palantir, istraživača licnih podataka koji finansira
CIA”, Forbes, 2. septembar 2013, archive.today/ozAZ8 Arhiva o posetiocima Bele kuće
dostupna je na njenom vebsajtu, archivetoday/QFQx0 Za informacije o Eriku Šmitu i Svetskom
ekonomskom forumu videti Emili Jang, -Davos 2014: Gugl-ov Šmit upozorava u vezi poslova;
BBC, 23. januar 2014, archive. today/jGI7B Videti i Lari Eliot, ”Davos raspravlja o
nejednakosti zarada iako poziva one koji izbegavaju plaćanje poreza”, Guardian, 19. januar
2014, archive.today/IR767

65 Adrian Diefriz, ”Gugl-ov Erik Šmit ’hajde da slavimo Icapitalizam’”, Verge, 7. mart 2014,
archivetoday/gZepE

66 Za primere Gugl-ove korporativne ambivalentnosti po pitanju privatnosti videti Ričard

Eskuera, ”Gugl-ov izvršni direktor Erik Šmit odbacuje važnost privatnosti’ Electronic Frontier
Foundation, 10. decembar 2009, archive.todayinvyQ7

67 Tačni podaci iz 2013. godine. Videti ”Gugl-ova godišnja statistika o pretrazi; Statistic Brain
(Statistic Brain Research Institute), 1. januar 2014, archivetodayfW7DgX

68 Među borcima za privatnost postoji jedna neprijatna spremnost da diskriminišu masovni

nadzor koji vrši država, a da istovremeno isključuju sličan proces nadzora koji radi profita, čine
velike korporacije. To je, delimično, zbog zakržljale etike koja potiče od Icalifomfiskih
libertarijanaca i njihove onlajn kampanje za zaštitu privatnosti. Delimično je i simptom
superiornih odnosa sa javnošću koje gaje tehnološke korporacije iz Silikonske doline, kao i
činjenice da te korporacije obezbeduju veliki deo privatnih fondova za vodeće grupe koje
lobiraju za digitalnu privatnost, što ih dovodi u sukob interesa. Na pojedinačnom nivou,
mnogi, čak i medu najposvećenijim aktivistima gaje neprepoznatu zavisnost za alatima koji su
laki za korišćenje, ali koji uništavaju privatnost, poput Gugla, Fejsbuka i Eplovih proizvoda.
Zbog toga mnogi zagovornici privatnosti na internetu često previdaju zloupotrebe koje čine
ovakve korporacije. Kada se i bave zloupotrebama koje čine kompanije poput Gugla, aktivisti se
pozivaju na logiku tržišta, apelujući na kompanije da čine male ustupke u pogledu privatnosti
svojih korisnika, samo da bi poboljšali svoj imidž Postoji zabluda da sile tržišta čine Silikonsku
dolinu prirodnim protivnikom vlade, kao i da želi da bude na strani javnosti - da multinacionalne
korporacije koje su vodene samo željom za što većim profitom, mnogo više čine za održavanje
duha demokratije nego vladine agencije. Videti Džulijan Asanž, ”Stav - Molba Gug)u: Zaštitite
našu imejl privatnost”, Ars Technica, 15. decembar 2012, arr_hive.today/zQ208 Mnogi
zagovornici privatnosti opravdavaju svoj fokus na državnim zloupotrebama činjenicom da
država ima monopol nad silom prinude. Na primer, Edvard Snouden je, sudeči po medijima,
rekao da tehnološke kompanije uništavaju bojeve glave ispred sebe”. Videti barton Gelman,
”Edvard Snouden, mesecima nakon NSA otkriča, kaže da je njegova misija ostrarena”,
Washington Post, 23. decembar 2013, archiveanday/d6P8q Ovakav stav umanjuje važnost
činjenice da su moćne korporacije deo lanca moči u okviru države, i da imaju mogućnost da
primenjuju silu prinude, baš kao što i države vrše uticaj posredstvom moćnih korporacija.
Pokret koji zagovara ukidanje privatnosti je mač sa dve oštrice. One koji se fokusiraju samo na
jednu od te dve oštrice poseći če ona druga.

69 DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency) je agencija američkog Ministarstva

odbrane, koja je odgovorna za razvoj novih tehnologija za vojsku SAD Videti odeljak 7, Izjave
zahvalnosti, u tekstu ”Anatomija hipertekstualnog veb pretraživača velikih razmera”, Sergej
Brin, Lorens Pejdi (Odeljenje za kompjutersku nauku, Univerzitet Stanford, 19989:
”Istraživanje o kome ovde govorimo sprovedeno je kao deo Stanfordovog projekta integrisane
digitalne biblioteke, koji je podržala nacionalna fondacija za nauku u skladu sa Ugovorom o
saradnji IRI-9411306. Finansije za ovaj ugovor o saradnji obezbedile su i DARPA i NASA, kao
i ”Interval Research” korporacija, i drugi industrijski partneri Stanfordovog projekta digitalnih
biblioteka”, archivetoday/tb5VL

70 Majkl Hejden je sada u Cettof grupi (Chertoff Group), konsultantskoj firmi koja sebe opisuje
kao ”prvorazrednu savetodavnu firmu u oblasti bezbednosti i menadžmenta.

Osnovao ju je i njome predsedava Majkl Čertof, bivši sekretar u Ministarstvu za otadžbinsku

bezbednost, u vreme predsednika Džordža Buša mladeg. Videti Markus Baram, `Strah se isplati:
Čertof, bivši bezbednosni zvaničnik na udaru kritike zbog toga što je unovčio iskustvo iz
vlade”, Huffington Post, 23. novembar 2010, dopunjeno 25. maja 2011, archive.today/iaMlb

71 ”Total Information Awarenes,s” je radikalni američki obaveštajni program koji je nakon 11.
septembra stvorila DARPA da bi nadgledala i prikupljala detaljne informacije o pojedincima, sa
ciljem da predvidi njihovo ponašanje. Prograrn je zvanično obustavljen 2003. zbog protesta
javnosti, ali se njegovo naslede može pratiti kroz nedavna otkrića o špijuniranju koje vrši NSA.
Videti Sejn Haris, ”Popuštanje pred državom nadzora”, New York Times, 22. avgust 2012,
archive.today/v4zNm

72 ”Munk debata o državnom nadzoru: Video Edvarda Snoudena” (video), Munk Debates,
archive.today/z083t Videti i Diejm Majer, ”Tajni delilac Da li je Tomas Drejk državni
neprijatelj, New Yorker, 23. maj 2011, archive.today/pXoy9

73 ”Pregled kompanije” vebsajt kompanije Gugl, archive.toclaynavDC

74 Izgubljeni u oblaku: Gugl i Vlada SAD (izveštaj), Consumer Watchdog’s Inside Gugl, januar
2011, bitly/ lqNoHQ9 Videti i Vem kopitov, ”Gugl je mnogo povezan sa obaveštajnom
zajednicom”, San Francisco Chronicle, 30. mart 2008, archive.today/VNEJi Videti i jaša
Levin, ”Oldend imejlovi daju novi uvid u kompleks Gugl-vojska-nadzor”, Pando Daily, 7. mart
2014, archive.today/W35WU Videti i Jaša Levin, ”Imejlovi ukazuju na to da bliskost Gugla i
direktora NSA nije iznenadujutš, Pando Daily, 13. maj 2014, archive.today/GRT18 Jaša Levin
je napisao veliki broj istraživačkih tekstova o povezanosti Gugla sa vojskom i obaveštajnom
industrijom, koji se mogu pretražiti na: pando.com/author/ylevine

75 Jaša Levin, ”, ”Oldend imejlovi daju novi uvid u kompleks Gughvojska-nadzor”, Pando
Daily, 7. mart 2014, archive.todayfW35W11 Za više detalja o vezama Gugla i CIA videti Noa
Šahtman, ”Ekskluzivno: Gugl, CIA ulažu u budućnost veb nadzora”, Wired, 28. juli 2010,
archive.today/eOLNL

76 Jaša Levin, ”Oklend imejlovi daju novi uvid u kompleks Gughvojska-nadzor”. Pando Daily,
7. mart 2014, archive.today/W35WU

77 Ibid. 78 Elen Nakašima, ”Gugl Ce regrutovati NSA da im pomogne da se bore protiv sajber
napada”, Washington Post, 4. februar 2010, arclavezodayfhVIVI

79 Zvanično irne američke vojne okupacije Avganistana je veoma slično: ”Operacija Trajna
sloboda” ”Beskrajna pravda, napolje - trajna sloboda, unutra” BBC, 25. septembar 2001,
archive.today/f0fp7

80 Diejson Leopold, ”Ekskluzivno: imejlovi otkrivaju blisku vezu Gugla i NSA” Al džazeera
America, 6. maj 2014, archive.today/VOfdG

81 Ibid.

82 ”Sektor Odbrambene industrijske bazz”, na vebsajtu Otadibinske bezbednosti:

archive.today/Y7Z32

83 Videti ”Najveći finansijeri” ”Uticaj i lobiranje” na vebsajtu OpenSecrets.org website:

archive.today/xQyui Videti i Tom hamburger, ”Gugl, koji je nekada preferirao lobiranje, sada je
majstor uticaja u vašingtonu”, Washington Post, 13. april 2014, archive.today/oll7k

84 Saj herš je napisao dva članka o kampanji Obamine administracije za podršku intervencij u
Siriji, Icoja se neslavno završila Videti Simor M. Herš, ”Čiji je sarin?”, London Review of
Books, 19. decembar 2013, archive.today/THPGh Videti i Simor M. Herš, ”Crvena Wuja i
pacovska linija”, London Review of Books, 17. april 2014, archive.today/qp5jB 85 Arhivski
snimak te stranice možete videti na archive.today/Q6uq8 Gugl se vrlo otvoreno hvali time da je
uspeo da sačuva stranicu od različitih uticaja. Njena čistoča svetost su utkane u Gugl-ov
korporativni manifest ”Interfejs naše naslovne stranice je jasan i jednostavan i u trenutku se
učitava. Postavljanje u rezultate pretraživanja se nikome ne prodaje, dok se oglašavanje ne samo
jasno obeležava, več i nudi relevantan sadržaj i ne odvlači pažnju.” Videti ”Deset stvari za koje
znamo da su istina”, vebsajt kompanije Gugl, archivezoday/s7v913#selection-243.52-243.277
U retkim prilikama Gugl dodaje jednu rečenicu na stranicu za pretraživanje, ali samo da bi
reklamirao sopstvene projekte, poput Kroma, što samim tim postane vest. Videti Kejd Mec,
”Gugl je razvukao Krom na svojoj ’svetoj naslovnoj strani”, Register, 9. septembar 2008,
archivežoday/IcfneV Videti i Hejli Cukajama, ”Gugl oglašava Neksus 7 na naslovnoj strani”,
Washington Post, 28. avgust 2012, archive.today/QYfBV

86 Tomas Fridman je objavio nekoliko članaka u kojima veliča vrline aradikalnog centralizma”,
poput ”Napravite mesta za radikalni centar”, New York Times, 23. juli 2011,
archivežoday/IZzhb

87 Tomas Fridman, ”Manifest brzog sveta”, New York Times, 28. mart 1999, archive.
today/aQHvy 88 Erik Šmit i Diared Koen, The New Digital Age, britansko meko izdanje (Dion
Marej, 2013), str. 98 Gugl je posvečen ovom cilju. Od početka 2013. Gugl je kupio devet
eksperimentalnih robotičkih kompanija kao i onih koje se bave veštačkom inteligencijom, da bi
ih usmerio da rade u korist nejasnog cilja, vodstvom Endija Rubina, bivšeg šefa Guglovog
android odeljenja. Videti Dion Markov, ”Gugl daje novac na robote, uz podršku čoveka
zaduženog za androicr New York Times, 4. decembar 2013, archive.today/1zr7B Videti i Adam
Klark Estes, ”Pogledajte Gugl-ovu armiju robota, koja raste”, Gizmodo, 27. januar 2014,
archive.today/mN2GF Dve kompanije koje je Gugl kupio su vodeci talanaci u DARPA Robot
izazovu, talaničenju koje organizuje ova Agencija, uz velikodušnu podršku Pentagonovih
fondova. ”Schaft japanska kompanija je, sa svojim robotom na dve noge koji se penje uz
stepenice, otvara vrata, prelazi preko krša i koji je otporan na radijaciju, videna kao favorit na
ovom DARPA takmičenju. Druga prominentna kompanija je ”Boston Dynamics”,
specijalizoran za izradu vojnih robota koje koristi Ministarstvo odbrane, a koji mogu da trče,
šetaju i puze. Najpoznatiji robot kompanije iz Bostona je ”Veliki pas” - robot veličine konja koji
nosi opremu trupa i koji morate videti (na YouTubei is.gd/x0YEdY) da biste poverovali. Videti
Brizi Smok, ”Gugl-ov Šaft robot pobedio na DARPA izazovu spasavanja”, Electronic Products,
23. decembar 2013, archive.today/ M7L6a Videti i Dion Markov, ”Gugl-ov dodatak
menažeriji robota; New York Times, 14. decembar 2013, archive.today/cqBX4 Gugl-ova
prava moc leži u kolekciji navigacionih podataka, kakvu nema niko drugi. Ta kolekcija
ukldjučuje i sve informacije povezane sa Gugl mapama i lokacijama nekih milijardu ljudi treba
pretpostavljati da će ovako prikupljene informacije uvek biti korištene u bezopasne svrhe.
Podaci prikupljeni u okviru projekta Gugl strit vju (Gugl Street View), u okviru koga automobili
kruže svetom, mogu jednoga dana biti ključni za navigaciju vojnih ili policijskih robota, koji će
se kretati tim istim ulicama.

89 Utopizam se povremeno graniči sa megalomanijom. Izvršni direktor Gugla, Lari Pejdf, na

primer, javno projektuje ideju Gugl-ovih mikrodrža’ va, Parku iz doba Jure, u kojima je Gugl
izuzet od nacionalnih zakona i može potpuno nesmetano da juri za progresom. ”Zakoni...ne
mogu biti dobri ako su 50 godina stari; to je vreme pre interneta....Možda bismo mogli da
odvojimo neki deo sveta... neko okruženje gde bi ljudi mogli da isprobavaju nove stvari. Mislim
da bismo kao tehnolozi morali da imamo neko bezbedno mesto gde bismo mogli da
isprobavamo nove stvari i da istražimo njihov uticaj na društvo - kakav je uticaj na ljude? - bez
da ih primenimo na celom čovečanstvu Videti Šon Galager, ”Lari Pejdž želi da vi prestanete da
brinete i dozvolite mu da popravi svet, Ars Technica, 20. maj 2013, archive.today/kHYcB

90 OzInglašena plaćenička bezbednosna kompanija Blekvoter, najpoznatija po ubistvu iračicih

civila, preimenovana je u Eks servises 2009, a zatim u Akademi 2011. godine. Videti Džeremi
Sahil, Blekvoter; Uspon najmoćnije svetske plaćeničke vojske, (Nation Books, 2007) 91
Istorijski uspeh Gugla izgraden je na komercijalnom nadzoru civila kroz usluge.: pretraživanje
interneta, imejl, društvene mreže, itd. Međutim razvoj Gugla tokom poslednjih godina je
proširio svoj predmet nadzora kontrolom mobilnih telefona 1

Uspeh Gugl-ovog mobilnog operativnog sistema, Androida, lansiranog 2008, Guglu je

obezbedio 80% udela u tržištu pametnih telefona. Gugl tvrdi da su oni sami registrovali oko
milijardu android telefona, i sada je taj rast dostigao milion sprava dnevno. Videti ”Rezultati za
operativne sisteme za pametne telefone u prvom kvartalu 2014: Android dominira visokim
porastom razvoja ovog tržišta”, ABIresearch, 6. maj 2014, archivetoday/cTeRY Videti i
”Android, svetski najpopularnija mobilna platforma”, vebsajt Android Developert
archivetoday/5y8oe Kroz Android Gugl kontroliše telefone koje ljudi nose svakodnevno i koje
koriste da bi se povezali na internet Svaka sprava šalje nazad Guglu statističke podatke o
upotrebi, lokaciji i slično. To ovoj kompaniji daje jedinstvenu moć nadzora i Uticaja na
aktovnosti svoje baze korisnika, i o tome kako koriste mrežu, ali i kako žive svoj život. Drugi
projekti poput ”Gugl glas” i ”Gugl tango” imaju za cilj da razviju sveprisutnost androida, šireći
dodatno Guglovu sposobnost nadzora u prostor oko svojih korisnika. Videti Džej Jarov, ”Ova
tabela pokazuje neverovatnu Gugl-ovu dominaciju nad svetskim kompjuterskim platformama”,
Business Insider, 28. mart 2014, archive.today/BTDJJ Videti i Jaša Levin,”Dolina nadzora je
postavila milijardu bagova u milijardu diepova”, Pando Daily, 7. februar 2014,
archivetoclay/TA7sq Videti i Džejkob Kastrenaks, ”Gugl najavljuje projaket Tango, pametni
telefon koji može da mapira svet oko sebe”, Verge, 20. februar 2014, archive.today/XLLvc
Videti i Edvard Čempion, ”Trideset pet argumenata protiv Gugl glasa; Reluctant Habits, 14.
mart 2013, archivetoday[UUJ4n Gugl takode planira da postane internet provajder. Gugl-ov
”projekat Lun”, kada su kupili kompanije Titan aerospejs i Makani paver, ima za cilj da
obezbedi internet pristup stanovništvu na južnoj hemisferi i koriste bežični pristup internetu
postavljenom u floti balona i bespilotnih antena na velikim visinama. Fejsbuk, koji se sa
Guglom nadmetao za Titan aerospejs, ima slične aspiracije, tako da je kupio britansku
kompaniju Asenta. Videti Adi Robertson, ”Gugl X ’Iaboratorija za lansiranje kupuje kompaniju
za leteće vetro turbine, Makani paver”, Verge, 22. maj 2013, archive.today/gsnio Videti i
vebsajt projekat archive.today/4ok7L Videti i Šon Holister, ”Gugl uzeo dron kompaniju koju je
navodno Fejsbuk hteo da kupi, See also Sean Hollister, Verge, 14. april 2014,
archivetoday/hcOkr 92 Za primer evropskih interesa videti Matijas Dofner, ”Zašto se plašimo
Frankfurter Allgemeine, 17. april 2014, archive.today/LTL61

93 Policijski nadzor i dalje traje u trenutku kada pišem ovu knjigu, i do sada je britanski budžet
koštao oko 10 miliona američkih dolara. Martin Robinson, tiulijan Asanž je Britaniju koštao 6
miliona funti, jer policija čuva ambasadu Ekvadora jer se wikileaks begunac tamo krije“ Online,
25. april 2014, archive.today/RwwyH

94 Medlin Olbrajt je poznata po svom zalaganju da se uvedu sankcije Iraku, da NATO izvede
kampanju bombardovanja Jugoslavije 1999. godine i za proširenje NATO do granice sa
Rusijom. Ona je rekla da smrt 500,003 iračke dece, kao posledica režima sankcija bio ”u
potpunosti vredan toga”. Videti `Medlin Olbrajt kaže da smrt 500,000 iračke dece i donose
Orden slobode” (video), 2 maj 2012, youtu.be/omnskeuPOEE

95 Do trenutka kada je kritika objavljena, kritićar tehnologije Evgenij Morozov - jedan od retkih
pisaca koji ima nešto zanimljivo da kaže na temu preplitanja tehnologije i politike - je u Novoj
republici objavio svoju kritiku Novog digitalnog doba. Vredi pročitati taj tekst, jer u njemu
oštro kritikuje Eplovu ”puristidot estetiku, ali i sarkastično napada kulturu oko TED
konferencijskih kulturnih krugova, kao i zbog njegovog napada na -2.0fikaciju javnog diskursa:’
U vezi sa Novim digitalnim dobom videti Evgenij Morozov, ”Buduče dubre”, New Republic,
27. maj 2013, archive.today/k3N70 U vezi sa Eplom pogledati Evgenij Morozov, ”Forma i
budućnost”, New Republic, 22. februar 2012, archive.today/P2Vog TED videti Evgenij
Morozov, ”Goli i TED”, New Republic, 2. avgust 2012, archive. today/yTy2Q invaziji
političkog govora na žargon Silikonske doline videti Evgenij Morozov,”meme štrebef, Baffier,
izdanje 22, 2013, archivetoday/fQhqW

96 Džulijan Asanž, ”Banalnost slogana ’Ne budi zao New York Times, 2. jun 2013,
archiveroday/kxMZ.M

97 Erik Šmit i Diared Koen, Novo digitalno doba, britansko broširano izdanje (John Murray,
2013), str. 8-11

98 Ove pohvale su dostupne na vebsajtu Saveta za spoljnopolitičke odnose, na kome Novo

digitalno doba ima sopstvenu stranicu, archive.today/rQtyh

99 Donald Melanson, ”Erik Šmit Gugl sada ima 1,5 miliona android aktivacija na dan”,
Engadget, 16. april 2013, arehive.today/w1h4i

100 Erik Šmit i Džared Koen, Novo digitalno doba, britansko broširano izdanje, (John Murray,
2013), str. 122

101 Ibid, str. 122, 128 102 Ibid., str. 149 103 1bid., str. 144 104 Ibid., str. 133

105 Ibid., str. 133 106 Iba, 144 107Ibid, 166, str. 96-97, itd. 108 IbicL, str. 151 109Ibid., str.
152, str. 162
no Ibid., str. 155 111 Ibid., str. 162 112 Džulijan Asanž sa Die” jkobom Apelbaurnom,
Endijem Milerom-Magunom i Džeremijem Cimermanom, Sajferpanks: Sloboda i budučnost
interneta (OR Books, 2012; na srpskom Albion Books, 2013) Cypherpunks: Freedom and the
Future of the Internet (OR Books, 2012)

113 Erik Šmit i Diared Koen, Novo digitalno doba, britansko broširano izdanje, ijohn Murray,
2013), str. 57-64

114 Ibid., str. 59-63 115 Gugl-ova “Politika pravog imena”, po kojoj se smatra prekršajem ako
se Gugl-ova usluga koristi pod bilo kojim imenom osim korisnikovog punog zakonskog imena,
počela je da se koristi 2011. godine. Erik Šmit je lično uveo ovo pravilo. Videti Met Rosov,
«Gugl nije samo društvena mreia več je i ’servis identiteta-, Business Insider, 28. avgust 2011,
archive.today/G5iRE Ovo Gugl-ovo pravilo odmah je izazvalo fenomen ”nymwars”, dugotrajnu
kontroverzu medu komentatorima, blogerima i korisnicima društvenih mreia, o važnosti onlajn
anonimnosti. Videti Diilijan Jork,”Slučaj pseudonima”, Electronic Frontier Foundation, 29. juli
2011, archive.today/LhInw Videti i Eva Galperin, -Pregled 2011: Nymwars», Electronic
Frontier Foundation, 26. decembar 2011, archive.today/bEYJd

116 Ovo su Šmitove i Koenove reči. Erik Šmit i Džared Koen, Novo digitalno doba, britansko
broširano izdanje, (John Murray, 2013), str. 75 Oni parafrazira’ju Vilijama Dobsona, Zhe
Dictator’s Leaming Curve: Inside the Global Battle for Democracy (Doubleday, 2012)

117 Početkom maja 2013. saznalo se da je američko Ministarstvo pravde, tokom istrage o
izvoru priče o nacionalnoj bezbednosti, u tajnosti telekomunikacionoj kompaniji Verizon,
poslalo sudski poziv tražeci podatke o dvomesečnim telefonskim pozivima za dvadeset novinara
Asošiejted presa. Ovaj potez su svi osudili kao napad na slobodu medija. Videti Mark Šerman,
”Vlada SAD u tajnosti nabavila telefonske podatke Asošieted presa”, Associated Press, 13. maj
2013, archive.today/vyuNP Otprilike u isto vreme Vašington post je izvestio da je u okviru još
jedne krivične istrage Ministarstva pravde protiv novinarskih izvora, FBI prikupio veliku
količinu podataka dobijenih elektronskim nadzorom o reporteru Foks njuza, Diejmsu Rozenti.
Dokumenti iz naknadne istrage o špijunaži protiv osudenog vladinog izvora, Jin-Vu Kirna,
otkrili su da je Ministarstvo pravde Rozena označilo kao ”neosudenog kozaverenika-, za koga
postoji velika mogućnost da pobegne nagoveštavajući da .je osnovna tehnika novinarstva
kriminalna aktivnost. Videti En E. Marinov, ”Redak uvid u istrage Ministarstva pravde”,
Washington Post, 20. maj 2013, archive.today/LkTLP Videti i -Pismena izjava Ministarstva
pravde označila novinara Foks njuza kao mogućeg ko-zaverenika-, Fox News, 20. maj 2013,
archive.today/HBsA4

118 Sintagma ”osnivači, vlasnici ili menadžeri WikiLeaksa potiče iz sudskog svedočenja
specijalnog agenta Marka Mandera iz Jedinice za istrage kompjuterskih zločina Vojske SAD, na
predsudskom saslušanju u slučaju Čelzi Mennig.

119 Ova kritika je otišla u štampu veče pre nego što je počelo sudenje Mening, nakon 1,103
dana u predistražnom pritvoru. U to vreme, Čelzi Mening je bila poznata pod imenom Bredli
Videti Čelzi I. Mening, ”Čelzi Mening najavljuje promenu pola - puna izjava”, Guardian, 22.
avgust 2013, archive.today/eMCdr Čelzi Mening je nakon toga proglašena krivom i osudena na
trideset pet godina zatvora. Više informacija o progonu Čelzi Mening videti na ”Pozadina
sukoba SAD - WikiLeaks” u nastavku.

120 Erik šmit i Diared Koen, Novo digitalno doba, britansko broširano izdanje, (John Murray,
2013), str. 98
121 ”O autoru”, Erik izidanje, (John Murra

122 Ibid.,”0 autoru“ELINGAM HOL, 23. JUN, 2011.0.

123 Šildsove dostupan je na sajtu Saveta za spoljnopolitičke odnose www. foreignaffairs.com,

archive.today/YSNrj 124 Profil Malkolmsona dostupan je na vebsajtu Medunarodne krizne
grupe www. crisisgroup.ortš, archive.today/ETYXp 125 Audio snimak je objavljen na
www.wikileaks.org/Transcript-Meeting-AssangeSclunidthtml

126 Knjiga je na kraju objavljena u aprilu 2013. pod nazivom Novo digitalno doba

127 Novo digitalno doba je na kraju objavljeno bez obećanih konsultacija. transkrip je
načinio moj tim.

128 Tor je besplatan softver koji korisnicima omogućava da pretražuju internet potpuno
anonimno. Početak radova na Toru sponzorisala je Laboratorija za istraživanja Mornarice SAD.
Videti Tor vebsajt www.torproject.org/about/overview

129 Odin, poput Tora, predstavlja staro božanstvo 130 informacije o Wikit na vebsajtu
organizacije www.wikileaks.org

131 Kada kažem ”nelinearno” mislim na to da način na koji se informacije šire nije konstantan,
već se povećava kako se širi kroz populaciju. Na primer, ako jednoga dana neka osoba predstavi
svoju ideju dvema osobama, a sledećeg dana svako od njih troje podeli tu ideju sa po dvoje
ljudi, i tako dalje. onda prvoga dana troje ljudi zna tu ideju, nakon drugog dana devetoro, a
nakon nedelju dana 2.187 ljudi, dok nakon dvadeset jednog dana svaka osoba na planeti če
saznati (ako se uzme u obzir činjenica da je broj stanovnika na Zemlji 7.1 milijarda). U
bukvalnom smislu ”nelinearno” znači da se “grafički ne može predstaviti kao pnva.

132 ”četvrti stalež” je neformalni izraz koji se upotrebljava da označi bilo koju grupu van vlade
ili političke organizacije koja ima uticaj na politiku. Obično se odnosi na meclije.

133 Za vizuelni izgled piramide cenzure videti Marion Pop-Videman, ”SajferpanIcs: Sloboda i
budućnost interneta” (kritika), Counterfire, 13. septembar 2013, archive. today/Oyac Za dalju
diskusiju o ovoj ideji videti Džulijan Asanž sa Džejkobom Apelbaumom, Enclijem Milerom-
Magunom i Dieremijem Cimermanom, Sajferpanks: Sloboda i budućnost interneta, (OR Books,
2012; srpsko izdanje Albion Books, 2013), str. 105-6

134 ”Distributed at its front” je tehnički opis. “prednji” deo vebsajta je deo koji je vidljiv kada
ga posetite iz svog brauzera. Na većini sajtova sa vestima, napred i nazad podrazunevaju i fiziku
lokaciju. To znači da ih je cenzurisati, jer postoji samo jedna slaba tačka. Wikileaks je
napravljen tako da može da se bori protiv cenzure
135 ”Ime domena” je ime internet sajta koje je čitljivo ljudima, poput ”wikileaks.org”
”whitehouse.gov” imena. Svi internet sajtovi na mreži imaju hosting na nekom kompjuteru i
može im se pristupiti preko IP adrese. Na primer, ”195.35.109.44” je IP adresa WikiLeaksovog
vebsajta (samo jedna od mnogih prednjih kopija). IP adrese nisu lake za pamćenje. Da bi rešili
ovaj problem izmišljen je ”sistem imena domena” (DNS - Domain Name System): sistem koji
povezuje ime domena sa IP adresom. Za razliku od IP adrese koja se automatski dodeljuje kada
se sprava poveie na mrežu, ime domena možete izabrati tako što čete ga registrovati u
”registru imena domena” uz malu nadoknadu. Sva imena domena su uneta u globalni
direktorijum - poput telefonskog imenika - koji svako ime domena povezuje sa stvarnom IP
adresom tog odredenog sajta. Kada ukucate ”wikileaks.org” u svoj brauzer, brauzer prvo
”potraži - kontaktira DNS server, koji sadrži kopiju globalnog direktorijuma, i potraži ime
domena ”wikileaks.org” da bi pronašao odgovarajuću IP adresu. Kada je pronade on prikaže
vebsajt sa te IP adrese. Kada je ime domena uspešno prevedeno u IP adresu kaže se da je
”razrešen”. ”DNS napad” je pokušaj prekidanja veze sa internet sajtom tako što se utiče na
direktorijum koji povezuje ime domena sa IP adresom, tako da više ne razrešava zahteve.
Medutim, isto kao što postoje telefonski imenici, tako postoji i mnogo različitih DNS servera.
Ako imate mogućnost da se brzo prebacujete sa jednog na drugi DNS server, možete se
odbraniti od DNS napada, i osigurati da vam sajt bude dostupan.

136 ”Keš sistem je abstraktno objašnjeno, brzi sistem koji za početak ne sadrži nikakve
informacije, ali je povezan sa sporim sistemom koji sadrži informacije. Kada se od keša traže
informacije, on prvo usmerava zahtev na spori sistem, prosleduje odgovor, i zadržava kopiju.
Kada se opet zatražee informacije od keša, on brzo šalje kopiju koju je prethodno napravio.
WikiLeaks koristi različite tehnologije kojima se štiti lokacija i vrši kriptovanje koje mogu
usporiti putanju do ”zadnje strane”, na kojoj je postavljen sadržaj. U tom smislu, keš sistem je
napravljen tako da pomaže da se ubrza celokupan sistem, da bude lakši za korišćenje, tako što
če ubrzati svaki ponovljeni zahtev, jer većina zahteva i jesu ponovljeni.

137 ”Priključeni server” u ovom smislu je server koji nije dostupan korišćenjem
konvencionalnog interneta. WikiLeaks je koristio uobičajeni softver da bi priključio neke od
svojih vebsajtova na način koji nije dostupan većini na internetu. ”Zadnji deo” WikiLeaksa - to
je softver koji proizvodi WikiLeaks vebsajt je sakriven. Od sakrivenog ”zadnjeg dela” sadržaj
se prenosi napred tako što se ”usmerava kroz Tor mreiu”, što znači da koristi Tor mreia, koja
prikriva lokaciju i kriptuje je, da bi sadržaj došao do servera na kome ljudi mogu da ga pročitaju.
Ovaj koncept je sličan konceptu ”Tor prikrivene usluge Videti vebsajt Tor projekta:
archivešoday/tmQ5y

138 ”DNS” označava ”domain name system.” Za detaljnije objašnjenje videti fusnotu 135 iznad
u vezi sa imenom domena”.

139 ”Prednja replika za žrtvovanje” predstavlja kopiju prednje strane vebsajta (videti fusnotu
134), za koju se očekuje da če biti napadnuta od strane entiteta koji žele da cenzurišu Prednje
replike su jeftine za postavljanje i mogu se lako iskopirati sa prikrivenog servera. Napadač će
potrošiti vreme usmeravajući se na replike , a kada uspeju da obore jednu prednju repliku, više
njih će se brzo pojaviti umesto te, čineći tako cenzuru skupom i gotovo uzaludnom.

140 Sredinom 2000-ih Švedska je smatrana rajem za internet korisnike, zbog visoke
priključenosti (gotovo 90 procenata domaćinstava u Švedskoj je priključeno na internet) i
vladine politike koja je bila tehnološki-prijateljski nastrojena. Mnogi internet servisi kojima je
pretila cenzura su pronašli elektronsko utočište u Švedskoj. Nažalost, kako je profil servisa koji
se preselio porastao, došlo je do konflikta između ovog svojstva Švedske i geopolitičkih
odnosa države, posebno sa Sjedinjenim Državama. Ovo je dovelo do niza strogih kažnjavanja
usled pritiska Bele kuće, što dokazuju i depeše koje je Wikileaks objavio (na primer, sudenje
Piratskom zalivu), i zatim i do odlaska ovih servisa. Švedska ima devet miliona stanovnika,
geografski je izolovana i u neposrednoj je blizini Rusije, koja se budi Medutim, nije imala
geopolitičku snagu da rizikuje da uvredi svog glavnog vojnog i obaveštajnog saveznika, SAD.
Videti Rik Falkvinge, ”Depeše otkrivaju stepen ulizivanja švedske vlade monopolu autorskih
prava”, Falkvinge & co. on Infopolicy, 5. septembar 2011, archivetoday/r9jb4

141 aSvega nekoliko prepreka” znači da ne postoji mnogo komunikacionih releja izmedu
prednjih replika i čitaoca.

142 DoS(”denial of service) napad je pokušaj da se neki sajt učini nedostupnim tako što će se
poslati veliki broj zahteva za pristup tako da sajt ne može da odgovori na sve. Ovo je jedan od
načina da se sajt cenzuriše, tako što će se napasti izvor vebsajta i time oboriti.

143 ”Filtriranje» ili kontrola sadržaja znači da internet provajder blokira pristup vebsajtu. Na
ovaj način se vrši posredna cenzura, izmedu internet korisnika i vebsajta, selektivno se mešajući
u internet saobračaj.

144 ”Filtriranje na nivou DNS-IP” u ovom kontekstu znači da kineski sistem cenzure u stvari
blokira IP adrese DNS servera koji razrešavaju ime ”wikileaks.org” ka IP adresi Wikileaks
sajta. WikiLeaks se bori protiv ovoga tako što smo se registrovali na velikom broju DNS
servera koji sadrže i po pola miliona drugih domena. Blokiranjem ovih DNS servera, kineski
cenzori bi doveli do masovne kolateralne štete, cenzurišuči stotine hiljada drugih sajtova uz
Potencijalni politički sukobi zbog takvog koraka su bili način da odbijemo cenzore od
preduzimanja takve akcije.

145 ”Filtriranje sadržaja podrazumeva blokiranje vebsajta zbog sadržaja tog sajta, što je
drugačiji pristup od blokiranja odredenog domena ili IP adrese - time se, npr, blokira bilo koji
vebsajt koji spominje wikileaks.

146 ’HTTPS» označava `Hypertext Transfer Protocol Secure:’ protokol kojim se vrši enkripcija
konekcije izmedu brauzera i servera, ili, u ovom slučaju, izmedu brauzera neke osobe u Kini i
Wikil eaksovog veb servera. HTTPS je sprečavao kinesku vladu od pretraživanja podataka koji
se prenose izmedu brauzera i servera, i samim tim je sprečavao vladu da primeni filtriranje
sadržaja. Medutim, od tada su razvili različite načine za napadanje ovog protokola.

147 ”Promena IP- podrazumeva promenu IP adresa- Kineski sistem za cenzuru funkcioniše tako
što pravi listu IP adresa koje treba blokirati. Brzom promenom IP adrese, Wikileaks sajt je
dostupan čitaocima iz Kine, barem dok cenzori ne uhvate i blokiraju i tu novu IP adresu.

148IP blok predstavlja veliki broj uzastopnih IP adresa koje se normalno dodeljuju kao paket
nekoj organizaciji vladinom odeljenju koje planira da poveže veliki broj sprava na internet, tako
da mu je potreban veliki broj IP adresa. U ovom slučaju su, periodično, kompjuteri iz Kine
pokušavali da otkriju IP adrese za domen ”WikiLeaks.org”. Činjenica da su svi ovi kompjuteri
bili u okviru istog IP bloka ukazuje da je jedna organizacija iz Kine pokušavala redovno da
istražuje. Ovo je bio prvi pokazatelj da se radi o kineskom sistemu cenzure. Ovo smo potvrdili
nakon dalje istrage.

149 Da bi u Kini blokirali WikiLeaks, kineski cenzorski sistem morao je da koristi DNS da bi
tražila IP adrese WikiLeaks servera, kako bi ih zatim blokirali. S obzirom da se redovno
istraživale Wikileaks IP adrese bilo je lako moguče razlikovati cenzore od normalnog internet
saobračaja. Zbog toga je bilo moguče cenzorima slati lažne informacije o tome koji veb serveri
kontrolišu Wikileaks, što ih je navodilo da blokiraju lažne servere. Redovni posetioci
WikiLeaks sajta nisu bili oštećeni ovim.

150 Ovim smo doveli do toga da je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti, koje upravlja
cenzorskim sistemom, samo sebe dodalo na listu sajtova koje treba cenzurisati.

151 General Sitiveni Rabuka je predvodio dva državna udara 1987. godine da bi svrgao
etriliku vladu kojom su dominirali Indijci, koja je došla na vlast na izborima, a koju je
zamenio vladom kojom su dominirali urođenici.

152 Predmeti na stolu su upotrebljeni u konverzaciji da bi dokazali koncept kroz njihov

prostorni odnos.

153 označava ”uniform resource locator,+”, tj. drugo ime veb adrese koje je čitljivo ljudima,
poput https://www.wikileaks.org/donate

154 ”Platonsko carstvo” u ovom kontekstu podrazumeva svet mogućeg znanja. Ova ima svoje
poreklo u Platonovoj teoriji forme, ali najpoznatija upotreba je u kratkoj priči ”Vavilonska
biblioteka” argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa (1899-1986), koja je dostupna onlajn na
archivatiMay/Fm4fM

155 Videti WikiLeaks stranicu o nadmiju Aučiju na.today/BkTOD

156 Bostonski davitelj je bio serijski ubica iz Bostona, u državi masačusets, tokom
1960godina. Veruje se da se predstavljao kao prodavac koji je išao od vrata do vrata da bi
došao u priliku da prevari žene da ga puste u svoj stan.

157 Priča će se u potpunosti zaokružiti tek kada Francuski istražni sud bude istraživao
korupciju u islandskim bankama i uključio Evu koja se 2012. godine kandidovala na
francuskim predsedničkim izborima, na kojima je izgubila, ali je bila izabrana za
Evropski parlament, ali je došla u ambasadu u kojoj se ja nalazim, da bi pokušala da
pronade rešenje za moj pritvor koji traje četiri godine i to bez optužnice.

158 WikiLeaks je uspeo da ih ponovo objavi. Videti archive.today/o0Cks 159 Diordš Orvel,
1984. (Seeker and Warburg, 1949) 160 izraz se ovde koristi u smislu teorije o informacijama –

161 ”ISP” označava provajdera internet usluga (internet service provider). U ovom slučaju ISP
predstavlja kompaniju koja obezbeduje komunikacionu vezu ili prostor na serveru preko koga
se upravlja internet sajtom. Kada se bira ISP za objavljivača kao što je WikiLeaks neophodno je
uzeti u obzir i neka komplikovana pitanja kao što je ”Da če vas ovaj ISP podržati prilikom
pokušaja cenzure, ili če vas sam cenzurisati?” 162 Turks i Kajkos ostrva su deo britanskih
prekomorskih teritorija u Karibima.

163 Pošto su Turks i kajkos deo britanskih prekomorskih teritorija, Kruna britanska monarhija -
zvanično ima vlasništvo nad javnim zemljištem.

(nadimak ”anakata”), koji je radio i za WikiLeaks kao konsultant. Kasnije se u Švedskoj suočio
sa sudskom tužbom, nakon pritisaka Sjedinjenih Država (što dokazuju i depeše), da bi bio
vraćen iz Kambodže od strane švedske obaveštajne službe SAPO, zatim mu je suđeno u
Švedskoj odakle je isporučen Danskoj, gde se trenutno nalazi pred sudenjem. Piratski zaliv je
bittorent platforma, koja omogućava prosledivanje velikih podataka izmedu kompjutera koji su
povezani na internet, kordinacijom komunikacije izmedu njih. Njihov vebsajt, koji je blokiran
na mnogim lokacijama je www.thepiratebay.se. Videti Kristina Svartolm, ”Gotfrid Svartolm:
godinu dana njegovog života iz perspektive njegove majke”, Wikileaks 18. avgust 2013, is.gd/
Videti i Rik Falkvinge, ”Depeše otkrivaju stepen ulizivanja švedske vlade monopolu autorskih
prava; Falkvinge & co. on Infopolicy, 5. septembar 2011, archive.today/r9jb4

165 Pored toga što je povezan sa Piratskim zalivom i PRQ Gotfrid Svartolm je bio i Wikileaks
konsultant i saradivao je na objavljivanju video snimka ”Kolateralno ubistvo” (videti fusnotu
237 ispod); video se može pogledati na youtu.beffirXPrfnU3G0 Većina onih koji su objavili
video snimak Kolateralno ubistvo su kasnije bili maltretirani. Gotfrid se bori sa dugim sudskim
procesima. Više informacija i dokumenti o njegovoj pravnoj borbi na ”Progon i zatvorska
dokumenta osnivača Piratskog zaliva, Gotfrida Svartolma Varga (alijas Anakata)” WikiLeaks,
19. maj 2013, archive.today/aOsLB

166 Više informacija o PRQ na sajtu organizacije at www.prq.se Više informacija o Bahnhof na
vebsajtu at nw.balmhožnet

167 Kavkaz centar izveštaji iz Čečenije koji predstavljaju islamsku perspektivu. Više
164 Piratski zaliv (Pirate Bay) je 2003. godine osnovao moj prijatelj Gotfrid Svartolm

168 Malezija danas je popularan malezijski informativni blog. Malezijska vlada ga je 2008.
godine privremeno blokirala, dok je osnivač sajta Radža Petra Kamarudin bio u zatvoru
mesecima. Više informacija na archive.today/6SOQZ

169 Kopija (mirror site) predstavlja potpunu repliku nekog vebsajta.

170 ”Kriptovani bekap” predstavlja kopiju materijala koji se odvojeno čuva u slučaju da se
nešto desi originalu. Kopija se kriptuje upotrebom tajnog ključa ili lozinke, tako da smo oni koji
imaju pristup ključu mogu i da ga dešifruju i pročitaju dokument

171 ”FTP” označava ”file transfer protocol, jedan od metoda za slanje fajlova putem interneta.
Ovaj metod ne koristi WikiLeaks, već ga Šmit spomenuo u komunikaciji kao metod slanja
fajlova putem interneta.

172 ”End point attacics” (npr. spajver koji bi ubacila neka obaveštajna agencija. neki
kompjuterski virus) predstavljaju napade čiji cilj je da kompromituju jednu od krajnjih tačaka -
drugim rećima, ili kompjuter koji šalje informacije ili kompjuter koji prima informacije. Kada
dva kompjutera komuniciraju, koristeći na pravi način postavljenu, snažnu enkripciju, nije
izvodljivo biti u sredini, presresti i pročitati sadržaj te komunikacije. Jedini način da se izvrši
napad jeste da se napadne jedna od krajnjih tačaka

173 Ovo znači da ne morate da brinete o tome da li su kompanije ili telekomunikacioni sistemi
koji vrše transfer ili pohranjivanje informacije, te informacije na neki način modifikovale. 174
”Poplaviti mreiu” podrazumeva distribucije informacija tako što svaki houst šalje kopiju ili bilo
koju novu informaciju svakom houstu koji je povezan. Ovo liči na reku koja tokom poplave
gura vodu kroz svaku pritoku u slivu. Pod uslovom da nema izolovanih hostova, svaki houst će
u nekom trenutku primiti novu informaciju, jer je svaka staza iskorišćena. Budući da je svaka
staza između houstova zaobilazna, i najbrža staza je takode zaobilazna.

175 ”Heš algoritam” ili ”heš funIccija” predstavljaju formulu koja podatke bilo koje veličine
pretvara u ”heš: broj (predstavljen kao niz karaktera standardne dužine) koji se može koristiti da
bi se ukazalo na originalni uzorak. primer nebezbednog heša u svakodnevnom životu jeste
upotreba akronima da bi se označila imena koja su predugačka, na .primer ”NATO” za ”North
Atlantic Treaty Organization: U ovom slučaju formula je veoma jednostavna: ”prvo slovo svake
reči”. Tipičnije heš funkcije predstavljaju matematičke formule koje uzimaju informacije
amitrame dužine i pretvaraju ih u jedinstvene hešove, krače, fiksne dužine. Sigurni heš koristi
formulu koja je tako složena da čak lako skromni kompjuter može stvoriti heš na osnovu zadate
vrednosti, čak ni najmoćniji kompjuter ne može učiniti ništa u suprotnom smeru, ne može
stvoriti taj originalni input koji je stvorio taj pojedinačni heš. Na primer, ako koristimo NATO,
ne bi mogao pronaći ni ”Notth Atlantic Treaty Organization”, ali ni alternativu poput ”Never
Again Trust Obama” (nikada ponovo ne veruj Obami). Naravno, ”uzmi prvo slovo svake reči”
nije sigurna heš funkcija, i zbog toga je lako na osnovu heša pronaći input na osnovu kog je
nastao, ali to nije činjenica sa sigurnim heš funkcijama. Sigurni heš ima nekoliko desetina
karaktera. umesto četiri koja su iskorištena u ovom primeru, tako da je ljudima veoma teško da
ih zapamte. Na primer, SHA256 heš bezbedne lokacije sledeće velike WikiLeaks objave je:
66d9563648f3f23b2c90065a831e9357£2721bd3965695e 1 e88a7e5 10c76026a. Probajte da ga
pronadete. Sledeća šira filozofska poteškoča za raspravu se zove ”Zukov trougao” (Zooko’s
Triangle). 176 U ovom slučaju, „potpis da autor ili objavljivač informacije koristi digitalni
potpis da bi proizveo objavljiv elektronski ”potpis” koji dokazuje da je heš njihova kreacija.
Videti ”Public-Key Cryptography:” Wikipedia, archive.today/2ue3r

177 BitTorrent predstavlja peer-to-peer protokol za šerovanje dokumenata način na koji internet
korisnici mogu razmenjivati dokumente na decentralizovan način. Dalji razvoj bittorent
protokola vođen je potrebom za distributivnim metodom razmene dokumenata koji se ne oslanja
ni na jednu slabu tačku. -Magnetni linkovi” čine nastavak bittorent protokola koji omogućava
još veći otpor cenzuri. Magnetni link predstavlja sigurni heš (i još neke dodatne informacije,
koje nisu sada značajne. nekog dokumenta Koristi se kao ”ime dokumenta” (file name) kod
novijih verzija bittorent protokola, da bi se pronašle kopije traženog dokumenta na
multiplikovanim, neproverenim kompjuterima, bez da se traže u centralnom direktorijumu.
Samim tim ne postoji centralna tačka za napad koju bi iskoristili radi cenzurisanja distribucije
nekog odredenog dokumenta. Zbog tog svojstva magnetni link predstavlja evolutivni korak ka
doslednom imenovanju intelektualnih sadržaja.

178 Heš drvo predstavlja hhierarhijsku strukturu koju čine hešovi hešova.

Top hash

Hash

Hash

Na ovoj slici heš drveta svaka jedinica iznad blokova sa podacima sadrži heš jedinice ispod;
tako da heš 0-0 sadrži heš bloka sa podacima 1, heš 0 sadrži heš heša 0-0 i heša 0-1, itd. Videti
”Merkle Treer Wikipedia, archivedoday/zE4V Sa distributivnim heš drvetom, heševi koji čine
heš drvo se distribuiraju preko

mnogostrukih kompjutera.

179 Drugim rečima, WikiLeaks koristi sistem digitalne autorizacije tako što objavljuje digitalni
potpis heša da bi potvrdio da heš odgovara dokumentu koji je WikiLeaks autorizovao i objavio -
kao što i izdavač odštampa svoj potpis na unutrašnjoj stranici korice, samo što ovaj ne može biti
falsifikovan

180 Kada se upotrebljava ovakav sistem imenovanja, u kome ime predstavlja heš zasnovan na
sadržaju stvari koju imenuje, ako se bilo šta promeni u sadržaju heš će se promeniti. Na primer,
SHA256 heš za ”Putin je jahao konja” je
1284ffaal6df7c406c4528045e491f86cc3c57a9661a203aa97914c19a09a0dL Ali ako se nešto
promeni u poruci i heš će se promeniti. SHA256 heš za ”Putin je jebao konja” je
9b24760r7oPleba3cb8af2a8c175faadd5cd4dcb492fdb3ke6Ocaafa3eb8597e. Podjednako, je
neki sadržaj u potpunosti izbrisan, heš ostaje kao podsetnik da je sadržaj postojao i kao znak da
je nešto zabranjeno.

181 Bitkoin je vrsta valute zasnovana na enkripciji. Kao i bilo koja druga vrsta novca može se
zameniti za američki dolar ili druge valute ili da bi se kupile stvari, ali ne postoji centralna
banka i, za razliku od drugih valuta ne postoji neko centralno telo koja je kontroliše. Studija
koja se spominje u stvari predstavlja internet post na Bitkoin forumu o razvoju Narnecoin-a,
druge slične valute koja je proizašla iz bitkoin koncepta archive.today/ aY5j0

182 ”SajferpanIcs zagovaraju upotrebu Icriptografije i drugih sličnih metoda kao sredstva za
postizanje društvenih i političkih promena. Osnovan početkom 1990-ih, pokret je bio
najaktivniji tokom Icriptoratova 1990-111, kao i tokom internet proleča 2011. godine. izraz
sajferpank, je složenica sastavljena od pojmova [kriptografska] šifra (cypher) i pank (punk), i
2006. godine dodat je u Oksfordov rečnik engleskog.” (Džulijan Asanž sa Diajkobom
Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Dteremijem Cimermanom, SajferpanIcs: Sloboda
i budućnost interneta (OR Books, 2012; na srpskom Albion Books, 2013

183 Ni jedan pojedinačni kompjuter nije izvor svih bitkoina, kao što je slučaj sa večinom drugih
valuta, kod kojih postoji jedna agencija (centralna kovnica) koja je zadužena za štampanje
novca. Umesto toga, osnovna jedinica bitkoina je zasnovana na pronalaženju posebnih hešova -
bilo koji kompjuter sa dovoljno računarske snage može iskopati proizvesti bitkoin. Više
informacija videti na ’Mining” odeljku bitkoinovog vikija: archive.today/LidYs 184 Sudar
haševa označava situaciju kada se dva teksta kodiraju u isti haš. Na primer, ako je naša heš
funkcija ”uzmi prvo slovo svake reči tada bi primer sudara bio heš (North Atlantic Treaty
Organization) = NATO heš(Never Again Trust Obama). Sudari su, po definiciji, nemoguči kada
se radi o sigurnim heševima, dok bitkoin koristi algoritam koji je poznat kao HešKeš (HashCash),
kod koga je mogučnost sudara veoma teško ostvariva tokom vremena, ali nije i nemoguča.
Kompjuteri koji su povezani na bitkoin sistem lome brojeve tokom celoga dana tražeći
potencijalni sudare hešova. Kada pronadu neki, stvara se bitkoin. Ovaj računarski posao zahteva
električnu energiju, tako da je bitkoin zavistan od energetske ograničenosti, obezbeđujući fizički
nesavladivo ograničenje brzine kojom se bitkoini stvaraju. Slično energiji neophodnoj za
vadenje rude zlata ili srebra, čija ograničenost sprečava iznenadnu inflaciju.

185 Na dan razgovora vrednost bitkoina je porasla iznad vrednosti američkog dolara dostigla je
vrednost evra_ Do 2014. godine vrednost se popela na više od 1.000 dolara, pre nego što je na
430 dolara, kako su konkurentske kripto valute počele da se pojavljuju. Wikiliks-ova strateška
ulaganja u valutu doživela su, u tri godine, povrat od više od 8.000 procenata, što nam je
pomoglo da se borimo sa nelegalnom američkom bankarskom blokadom.

186 Izraz ”javni ključni iz izraza enkripcija javnim ključem, koja se takode naziva enkripcija
asimetričnim ključem, što podrazumeva šifrovanje uz pomoć kombinacije dva različita ključa:
privatnog ključa i javnog ključa. Videti ”Public-Key Cryptography: Wikipedia,
archive.today/WwkHK Dobar primer enkripcije javnim ključem koji je razvijen za imejl je
besplatni, opensors program za enkripciju ”Pretty Good Privacy” (PGP), koji je originalno
razvio Fil Cimerman. Više informacija videti na sajtu OpenPGPG Alliance: www.openpgp.org

187 Opet smo kao primer koristili nešto što se zateklo na stolu. 188 Drugim rečima, ako postoje
dve kopije bitkoina, kako ćete znati koji je bitkoin pravi, a koji je kopija? Odgovor je u
njegovom dizajnu. Bitkoin predstavlja peer-to-peer mrežu, bez centralnog autoriteta.
Ekonomska istorija bitkoina - koji bitkoin pripada kom nalogu - se distribuira na nepovezane
kompjutere širom sveta; zbog toga dolazi do ”problema sinhronizacije” - svi kompjuteri moraju
konstantno apdejtovati svoje informacije jedni od drugih da bi bili sigurni da imaju isti pogled
na ekonomsku istoriju bitkoin sveta. Na ovaj način ostvaruje se konsenzus izmedu mašina koje
su povezane na bitkoin mrežu o tome koje bitkoin transakcije su vaše, a koje su

189 Ako želite da znate zašto su kratki domeni vredni, zamislite kada bi adresa vašeg sajta bila
www.thelongestdomainnameintheworldandthensomeandthensomemoreandmore. com, i to
posebno ako vam ne ide kucanje na ekranima osetljivim na dodir.

190 “Torka” ovde označava samo ime, vrednosni par. Na primer, (ime, broj telefona) (domen,
IP adresa) ili, u ovom slučaju, (pamtljivo ime, sigurni heš). 191 Izraz ”Prvi amandman SAD”
(dugačak tri reči) u stvari zamenjuje celokupan sadržaj Prvog amandmana Sjedinjenih Država,
koji glasi: ”Kongres ne sme usvojiti zakon koji se odnosi na uspostavljanje religije ili zabrane
njenog slobodnog praznikovanja; ili kojim se uskračuje sloboda govora ili štampe, pravo
gradana na mirno okupljanje, te da od Vlade traži ispravljanje nepravde.” Njegov SHA256 heš
je 69be9b199c542c56183c408a23d7fc41fc878ec2634be6583d61659fb0e91063

192 ”RSA Security”, koji prodaje enkripciju vladinim agencijama, firmama sa vojnim
ugovorom i bankama, je 2011 godine hakovan, i veliki broj privatnih ključeva je ukraden.
Naknadno je izveštavano da su ukradeni ključevi korišćeni da bi se provalilo u kompanije - na
primer Lokid Martin.

193 U trenutku pisanja knjige ovo još nije bila potvrdena informacija, iako naknadni sudski
izveštaji otkrivaju da su izdati tajni nalozi za predaju kriptovanih ključeva protiv drugih
američkih kompanija. Videti Lavabit slučaj: Megan Geus, ”Lavabit se suočio sa federalnim
vlastima u slučaju nepoštovanja suda”, Ars Technica, 29. januar 2014, archive.today/zLrEs

194 ”Proverena predstavlja decentralizovan proveren model koji koristi PGP (Pretty Good
Privacy) kojim se izbegava oslanjanje na centralni autoritet ili hijerarhiju. To je javni model
proverene veze izmedu korisnika, koji je nemoguče lažirati, jer se zasniva na snažnoj
kriptografiji. Medutim, kriptografija takode osigurava da ta proverena veza, jednom kada je
objavljena, je sveobuhvatno nesporna: ne može biti lažirana_ Ako ste neko ko zaista mora da
koristi kriptografiju, verovatno ne bi trebalo da stavljate svoj rad na kriptografsku autentifikaciju
i da objavljujete svoju proverenu vezu sa ako-zaverenicima”.

195 ”SSH” označava ”secure shell” (Siguran oklop). To je protokol koji se koristi da bi stvorio
kriptovanu vezu između kompjutera. SSH može biti korišćen kao ”oklop na daljinu”, program,
koji vam omogućava da se ulogujete na drugi kompjuter sa daljine i da ga kontrolišete tako što
čete mu slati komande. Originalni ovakvi programi, poput ”RSH” ili ”telnet koriste
neobezbedenu vezu, što znači da napadači mogu slušati vezu i oboriti je; SSH, koji je tokom
kripto ratova 1990-ih, izmislio finski prograrner Tatu fionen, koriste kriptovanu vezu, koja
sprečava takvu vrstu napada. Prvi put kada se SSH poveže na neki udaljeni kompjuter, on sazna
kompjuterov javni ključ. Svaki put nakon toga kada se konektuje, on proverava kompjuter da li
je to još originalni ključ, da bi se uverio da neki napadač nije izmenio vezu. Sve dok prvobitna
veza nije presretnuta, ni naknadna veza ne može biti hakovana.

196 Kod tradicionalnih oportunističkih ključ sistema, poput SSH, inicijalna konekcija je
najranjivija. Ako vam napadač da lažni ključ za inicijalnu konekciju, on može uticati na sve
naknadne konekcije, bez da to primetite. Ideja je da se koristi ”poplava mreže” da bi se šerovao
ključ, automatski koristeći iskustvo drugih da bi se stvorio konsenzus o pravom ključu, tako da
če čak i tokom inicijalne konekcije, biti lako uočiti napadača. Ova ideja se može videti u
varijaciji na SSL, koja se zove TACK (Trust A.sse.rtions for Certificate Keys), koju je napravio
Moksi Marlinspajk. Videti zvzvzsztackio

197 Studija koja se spominje u stvari predstavlja internet post na Bitkoin forumu o razvoju
Namecoin-a, druge slične valute koja je proizašla iz bitkoin koncepta: arr_hive. today/aY5j0

Više informacija o ideji Nejmkoina na bitkoin forumu pod nazivom ”BitDNS i generalizacija
biticoina”: archive.today/9IcEmz Takode, zanimljiv esej Arona Švarca na”Zukovom trouglu”:
Aron švarc, ”Kvadratura trougla: sigurna, decentralizovana, čitljiva imena”, Aaronsw.com,
archive.today/pli 198 ”1n Conversation with Julian Assange Part WikiI 23 May 2011, archive.
today/E9I0d

199 Taj ISP bio je ”Noor Group”. U stvari je imao oko procenate udela

200 Osnovna ideja se naziva ”topologija Svaki telefon prosleduje svoju komunikaciju kroz
druge telefone u dometu, umesto da prosleduje komunikaciju preko antena i mreie” mobilnih
telefonskih kompanija.

201 ”GSM” označava ”Globalni sistem za mobilnu komunikaciju” (Global System for Mobile
Communications) i predstavlja primarni telekomunikacioni standard za mobilne telefone širom
sveta. GSM telefon je običan mobilni telefon.

202 Kule za mobilne telefone koje su u vlasništvu kompanija za mobilne komunikacije.

203 Na primer, da bi se postigla ekonomija obima, proizvodači mobilnih telefona su prešli na

proizvodnju telefona koji če funkcionisati u večini država. To znači da telefoni moraju
Icompatibilni sa različitim frekvencijama i tipovima standarda kodiranja koji se koriste u
različitim zemljama, baš kao što su i u slučaju univerzalnog punjača napravili različite da bi
isti punjač mogao da se koristi na različitim utikačima u različitim zemljama.

204 WiMAX označava Worldwide Interoperability for Microwave Access standard, tj, tip
standarda za kodiranje bežične komunikacije podataka koji često radi na mnogo večim
udaljenostima od onoga koji je sada dostupan.

205 Videti OpenBTS: www.openbts.org

206 Nedavni ovakav primer se dogodio u San 2011. godine. Da bi osujetili #0pBART, planirani
protest protiv serije pucnjava sa fatalnim posledicama koji se dogodio u polkiji u Zalivu, vlasti
su ugasile brojne bazne stanice koje pokrivaju San Francisko transportni sistem.

207 Tunel ovde označava kanal komunikacije izmedu dve strane preko nekog trečeg releja.

208 označava ”User Datagram Protocol, jednostavni, brzi internet protokol koji se koristi za
slanje pojedinačnog paketa informacija sa jednog internet hosta na drugi.

209 To se postiže biranjem nasumičnih internet adresa.

210 Većina internet korisnika se nalazi iza zaštitnog zida ili nekog drugog mehanizma (poput
”Preslikavanja adrese”, poznatog kao NAT) koji blokira prijem kontakata koje je održala druga
strana. Kada dva takva korisnika žele da komuniciraju jedan sa drugim direktno, to nije moguće.
Bušenje je tehnika kojom se prevari zaštitni zid NAT da bi se ostvarila direktna komunikacija,
umesto da se oslanjamo na komunikaciju preko treće strane, servera, koji može biti nepouzdan.

211 U ovom kontekstu ”server” označava kompjuter povezan na internet koji može prihvatiti
dolazeće veze.

212 Radi se o malom protoku jer su podaci koji se šalju minimalni, jer su sažeto napisani iz
kriptovanog teksta koji je Icriptovan u UDP paket.

213 ”Ubitačna aplikacija” (or killer app) predstavlja kompjuterski program koji je toliko
koristan i popularan da samim tim sve što je povezano sa njim postaje vredno korišćenja.

214 Tj, ne zavisi od UDP, što znači da ljudi koji koriste različite vrste povezivanja mogu da
komuniciraju.

215 ”TCP” ili Transmisioni kontrolni protokol” (Transmission Control protocol) je najveći
internet protokol. Koristi se, na primer, za komunikaciju sadržaja na većini internet sajtova.
Mnogo je kompleksniji od UDP-a.

216 Tj. problem nije u ograničenim kapacitetima elektronske komunikacije.

217 ”Jedan izvor” ovde podrazumeva da je potreban samo jedan medunarodni

telekomunikacioni link da bi informacije izašle iz zemlje u svet.

218 ”Arhitektura” u tehničkom žargonu podrazumeva dizajniranje, pravljenje.

219 Autoritarni konzervativac Antonio de Oliveira Salazar bio je premijer i de facto diktator u
Portugaliji, od 1932. do 1968. godine. Njegova vlada ”Nove države” preživela je do 1974.
godine, kada je usled levičarskog vojnog puča zbačena sa vlasti, nakon čega je uspostavljena
demokratija. Nakon puča 1967. godine Grčkom je, uz podršku SAD, vladala vojna hunta
poznata kao `Diktatora pukovnikt, koja je takode zbačena 1974. nakon demokratskog ustanka.
To je bio značajan period za jug Evrope. španski diktator, Francisko Franko, umro je samo
godinu dana kasnije, 1975. godine, predajuči vlast kralju Huanu Karlosu I, koji je omogućio
ponovno uspostavljanje španske demokratije. Ovaj period je detaljno pokriven u 1Cisindier
depešama koje je objavio WikiLeaks. Videti wikileaks.org/plusd

220 Kada je 1991. Fil Cimerman objavio PGP, programi za kriptografiju su, u skladu sa
američkim federalnim zakonom bili identifikovani kao oružje i nisu smeli biti izvoženi.
Medutim, pošto je PGP bio na internetu, i nakon što je neko van SAD daunlodovao taj program,
Cimermana su smatrali odgovornim za izvoz tog programa. Nakon toga je tri godine bio pod
istragom američke federalne istražne porote. Tokom 1990-ih NSA i FBI su vodili kampanju
tokom koje su pokušavali da suzbiju kriptografiju, tako da je ta kampanja postala poznata kao
“kriptoratovr (cryptowars; više informacija videti u fusnoti 236). nakon što je slučaj zastareo
Cimerman je priznao da je namerno aploudovao PGP na internet u pokušaju širenja kriptografije,
pre nego što bi mogla biti zabranjena.

221 “Gospodar muva” je roman Vilijama Goldinga, koji govori o grupi školskih dečaka koji su
završili na pustom ostrvu, što je, usled nestanka društvenih ograničenja, dovelo do odcriča
tamne strane ljudske prirode.(William Golding, Lord of the Flies, Faber and Faber, 1954) 222
-Proteinska sinteza ep na čelijskom nivou”, Odeljenje za hemiju Univerzitete Stemford, 1971.
godina. Dostupno na YouTube - youtu.be/u9dh0OiCLww

223 U zavisnosti od toga kako razlomite brojeve, najviša vrednost prosečne zarade bila je od
sredine do kraja 1970-ih. ’Videti stranu 50 kod Karmen de Nevas-Valt, Bernadet D. Proktor i
Džesika K. Smit, ”Prihod, siromaštvo i zdravstveno osiguranje u SAD: 2012”, Ministarstvo
trgovine, ekonomije i statistike SAD, septembar 2013. godine, is.gd/ zNwPV Videti i Keti
Sanders, ”Tajmsova Rana Faruhar da prosečan muškarac radnik nije video povišicu već 30
godina”, PolitiFact, 15. januar 2014, archive.today/u6q5b

224 predstavlja Poresku upravu u SAD (Intemal Revenue Service).

225 Grupa kompjutera povezana na internet pri čemu svaki kompjuter zna samo adrese
nekoliko drugih kompjutera koji učestvuju u mnogo večoj darknet mreži. Vladama je veoma
teško da cenzurišu darknet, ali je, sa druge strane, i veoma teško domoći se darkneta. I2p je
primer darkneta: w,Any.i2p2.de

226 ”FOIR označava ”freedom of information- zahtev, tj. zahtev za informacijom od javnog
značaja, koja se od javnih tela može tražiti po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog
značaja. 227 ”Ministarstvo odbrane Velike Britanije neprekidno nadzire Wikileaks: osam
izveštaja medu poverljivim britanskim procurelim dokumentima, 29. septembar 2009:: 30.
septembar 2009. archive.today/6pMbw

228 BT, ranije ”British Telecom: je največa telekomunikaciona kompanija u Velikoj Britaniji i
jedna od najvećih u svetu
229 Greg Mičel, So Wrong for So Long: How the Press, the Pundits and the President Failed on
Iraq (Union Square Press, 2008)
229 Greg Mičel, So Wrong for So Long: How the Press, the Pundits and the President Failed on
Iraq (Union Square Press, 2008

230 Ova ideja je detaljnije razmatrana u tekstu Rafi Hačadurian, 13ez tajni: Misija Diulijana
Asanža je potpuna transparentnost, New Yorker, 7. jun 2010, archivezoday

231 Diefri Miler je general major vojske SAD koji je komandovao američkom zatvoreničkom
jedinicom u Zalivu Gvantanamo (Gitmo) i u Abu Graibu u Iraku. Donald Ramsfeld je bio
američki ministar odbrane od 2001. do 2006. godine (kao i izmedu 1975. i 1977.).

232 ”Standardna operativna procedura u Kampu Delta”, WikiLeaks, 7. novembar 2007,

archive.today/P9HMH Videti Diulijan Asanž, Danijel Metjuz, sa Emi Makelan, Mark Falkof,
Rebeka Dik, i Bet Gilson (habeas savetnik), ”Promene u SOP priručniku u Gvantanamo zalivu
(20032004)”, WikilPalrc, 3. decembar 2007, archivešoday/b3Alg

233 ”Otvoreni kop” (eng. coalface) se odnosi na one koji su na liniji fronta. U originalu se izraz
odnosi na rudare koji su kopali ugalj na površinskom kopu.

234 Vanze konferencija predstavlja sastanak viših nacističkih oficira, tokom koje je
koordinisana primena ”Konačnog rešenja, u okviru koga su milioni Jevreja i Evrope,
okupacijom Nemačke, bili iskorenjeni u koncentracionim logorima.

235 Izraz ”banalnost zla” potiče iz dela (Ajhman u Jerusalimu: Izveštaj o banalnosti zla”
političke teoretičarke Hane Arent. Izraz se odnosi na nezamislivu banalnost koja se ćesto
uočava u slučajevima sistematizovane nečovečnosti, koja se izgleda iz apstrakcije, nedostatka
pravca, navike i drugih procesa normalizacije.

236 Ovo je referenca na akrip. toratove iz 1990-ih. Kada su sajferpanks aktivisti počeli da šire
snaine kriptografske ključeve kao slobodan softver, administracija SAD je preduzela korake da
spreči efikasnu upotrebu kriptografskih alatki. Kriptografiju su klasifikovali kao oružje i
ograničili njen izvoz; pokušali su da uvedu konkurentsku tehnologiju koja je namerno bila
pokvarena tako da zakonodavne obaveštajne agencije uvek mogu da dešifruju informacije; a
pokušali su i da uvedu kontroverznu “key escrovis šemu. U kratkom periodu nakon ulaska u
novi vek široko je prihvaćena činjenica da su ovakvi pokušaji uglavnom pobedeni. Medutim,
vodi se drugi akriptorar uz zakonodavne, tehničke i prikrivene napore da se spreči ili
marginalizuje upotreba kriptografije.

237 Kolateralno ubistvo je video koji je objavio Wikileaks, koji pokazuje američki vojni
helikopter u Iraku kako bez razmišljanja puca po civilima, uključujući i dvojicu Rojtersovih
novinara. U vreme pisanja knjige taj video je pregledan više od 14 miliona puta na YouTUbe-
u.”Collateral Murder - WikiLeaks - 1raq” (video), postavljen 3. aprila 2010. godine,
youtu.be/5rXPrfnU3G0

238 Cifra koja je objavljena u julu 2010. godine iznosila je 854.000. Videti Dana Prist, Vilijam
M. Arkin, ”Skriveni svet, raste van kontrole, Washington Post, 19. juli 2010.
archive.today/3C0wq Do 2014. godine ovaj broj je narastao na 1.5 miliona. Videti Brajan Fang,
`5.1 miliona Amerikanaca ima bezbednosnu dozvolu. To je više od broja stanovnika Norveške..
Washington Post, 24. mart 2014, archive.today/46So6

239 U vreme razgovora 2011, ta cifra je narasla na 2.5 miliona ljudi, na šta ukazuje izveštaj
vladine statističke kancelarije iz 2009. godine. Videti Stiven Aftergud, od 2.4 miliona ljudi ima
poverljiv bezbednosni Secrecy News, 29. juli 2009, archlve today/kIhm8 Medutim, do
septembra 2011. su se pojavile nove cifre, koje pokazuju da je ta cifra sada 4.2 miliona. Videti
Stiven Aftergud, ”Broj bezbednosnih dozvola poletecf, Secrecy News, 20. septembar 2011,
archive.today/Hw6x2 Do 2014. godine broj se popeo na 5.1 milion, ta država u državi ima veći
broj stanovnika nego Norveška. Videti Brajan Fang, ”5.1 miliona Amerikanaca ima
bezbednosnu dozvolu. Tole više nego što Norveška ima stanovnika.”, Washington Post, 24.
mart 2014, archive.today/46So6

240 Na primer, Njujork Tajms se hvalio kako im se Bela kuća ”zahvalila što su pažljivo
objavljivali dokumente ”Ratni dnevnici”, New York Times, 25. juli 2010, archive.today/ a2W0

241 Izveštaj Amnesti internešnal za 2011: Stanje ljudskih prava u svetu (izveštaj), Ihe state of
the world’s human rights (report), Amnesty International, maj 2011, pp. riv-xvi, is.gd/C4JNVP
Videti ”WikiLeaks: Tajni život supersile” epizoda 1 (dokumentarac), BBC, prvi put emitovan
21. marta 2012, archive.today/pKuQZ Za transkript videti titlove za program na:
archive.today/uak1V Videti ”Dekonstrukcija Wikileaks: Intervju sa profesorom Robom
Prinsom, Univerzitet u Denveru”, Nawaat, 20. decembar 2010, archive.today/5TiD4 Videti i
Lina Ben Meni, Cenzura se nastavlja dok WikiLeaksove depeše kruiC Global Voices
Advocacy, 7. decembar 2010, archive.today/MW9aR

242 ”Pljačkanje Kenije pod predsednikom Moijem”, WikiLeaks, 30. avgust 2007, apdejtovano
9. septembar 2007, archive.today/JdHZ4 Videti i ”Kenijski predsednički izbori 2007 Wikipedia,
archiveroday/TEj60 Videti i ”2007-08 Kenijska kriza”, Wikipedia, archive.today/Rgglg Videti
i ”Korupcija u Keniji”, Wikipedia, archive.today/b7ve8

Videti i $an Rajs, ”Pljačkanje ICenije”, Guardian, 31. avgust 2007, archive.todayNR7V1 Videti
i Nik Vadnams, ”Ogoljena korupcija kenijskog predsednika Moija; Telegraph, 1. septembar
2007, archive.today/Kx1c131 Videti i Barni Dlopson, ”izdanak Kenije pod reflektorima”,
Financial Times, 31. avgust 2007, archive.today/k2t0i

243 WikiLeaks se zalagao za liberalizaciju okruženja za objavljivanje od kada postoji Pored

praktične demonstracije slobode izražavanja, WikiLeaks-ov najveći doprinos je objavljivanje
crnih lista internet cenzure i njegova osnivačka i savetnička uloga u Islandskoj modernoj
medijskoj inicijativi. Videti ”Internet cenzura; WikiLeaks, archive today/Ea6g Videti i
Džulijan Asanž, ”Urednik WikiLeaks-a: zašto sam uzbuden u vezi sa islandskim planovima za
novinarstvo; Guardian, 15. februar 2010, archive.today/lK3u2
VidetiiKris Valans, ”WikiLeaks i islandski poslanici predlažu novinarski rad, BBC, 12. februar
2010, archive.today/cOjgM Videti i Medunarodni institut za modernme medije (International
Modern Media Institute): vAvw.immLis

249 Banka ”Julius Baer” (BJB) je bila največa švajcarska privatna bankarska grupa. Tokom
2008. godine WikiLeaks je objavio dokumente koji otkrivaju masovno izbegavanje plaćanja
poreza od strane pojedinaca i korporacija koje su povezane sa BJB, što je uključivalo i račune
na Kajmanskim ostrvima. Bankarska grupa je odgovorila tako što je nabavila sudsku zabranu
nad kompanijom ”Dynador, gde je u Kaliforniji registrovan domen WikiLeaks-a. Ovo je
izazvalo protest javnosti, tako da je zabrana uskoro povučena, nakon što je koalicija
objavljivača, koja uključuje i Asošijejted pres, podnela kontra zahtev. BJB je ubrzo odustao od
slučaja. Videti Bank Julius Baer & Co. Ltd. Et al WikiLeaks et al, JUSTIA Dockets&Filings,
archive.today/BEaNB Videti i ”Potpuna korespondencija izmedu i Banke Julius Baer 19.
februar 2008, archive.today/3k3Lf Videti i ICim Zeter, ”Banka sa kajmanskih ostrva oterala
Wikileaks sa interneta u SAD - apdejt sa LinIcs; Wired, 18. februar 2008, archive.today/vND8k

245 Ubrzo nakon pokušaja da cenzurišu banka Julius Baer otkazala je svoj IPO (inicijalnu
ponudu javnih akcija) u SAD. Videti Komisiju za deonice i berzu, formular S-1, Julius Baer
Americas Inc., 6282 (Primary Standard Industrial Classification Code Number),
amhive.todayfWaUtl Videti i Kristofer Kondon, ”Baer prodaje jedinice do vrednosti od 1
milijarde Bloomberg, 12. februar 2008, archive.today/cowj2 Videti i Ričard Koman, ”Banka
koja je cenzurisala WikiLeaks se pripremala ZDNet, 20. februar 2008, archive.today/r2rur

246 Videti transkript konferencije za novinare. ”Brifing sa Džefom Morelom iz Pentagona”

(transkript), Ministarstvo odbrane SAD, 5. avgust 2010, archive.today/ nHYaW Konferenciju
za medije možete pogledati i na YouTube-u. ”Konferencija za medije

Pentagona: WikiLeaks delovi od 1 do 4”, (video), postavljeno 26. septembra 2010, youtu.
be/Dle_Q8XFIHI

ratni dnevnic, WikiLeaks, 22. oktobar 2010, www.warlogs.wikileaks.orr

248 Klub o kome se ovde govori je ”Frontline Club”, popularni klub samo za članove, ratne
reportere i novinare. Nalazi se u blizini Padington stanice u Londonu. U klubu je održano
nekoliko najvažnijih konferencija za novinare www.frontltheclub.com

249 Tokom 1994. godine, tokom otprilike 100 dana, Hutui su izmasakrirali izmedu 500.000 i
milion Tutsija, što predstavlja oko 20 procenata ukupne populacije Ruande.

250 Na primer videti ”izbor planova i dokumenata iz iranske ”Ammunition Industries Group,
2009’ WikiLeaks, 17. juli 2009, archive.today/Ydlm Videti i Diulijan Asanž, ”Ozbiljan
Nuklearni akcident mogao bi da bude razlog misteriozne ostavke šefa iranskog nuklearnog
programa”, WikiLeaks, 17, juli 2009, archive.today/wCbof

251 WikiLeaks-ove objave mogu se pretražiti po državama, na www.wikileaks.org/

wild/Catcgory:Countries

Na primer za afričke države videti WildLeaks: archive.today/reC33 Na primer za Istočni Timor

videti WikiLeaks: archive.todaylvQtY0

252 RuLeaks: www.mleaks.net 253 FSB je Federalna bezbednosna sluiba Ruske federadje,
naslednica KGB-a.

254 Prve objave WikiLeaks-a 2006. godine bile su iz Somalije, i ticale su se somalijske Unije
isiamskih sudova. Neki od dokumenata iz ove objave su došli iz Kine. Videe

archivetoday/esvGbU Videti i -Unutar Somalije i Unije islamskih sudova”,

archive.today/emqVb

255 Videti Wikileaks listu objava za 2007. godinu: archive.today/zER02

256 Cifra je u stvari bila 81 procenat ljudi u SAD koji prepoznaju ime organizacije, po
rezultatima Ipsos istraživanja iz aprila 2011. godine. Procenat prepoznatljivosti u svetu bio je
79, dok se u Australiji popeo čak na 92 procenta. Videti ”Ipsos Global advisory: Julian Assange
and WikiLeaks”, Ipsos, 26. april 2011, archivežoday/BnV1S

257 Od 1983. do 1997. godine, Erik šmit je radio za San mikrosistmns, gde je kao glavni
tehnološki stručnjak vodio projekat razvoja Java programskog jezika.

258 Pre nego što su ga 2002. angažovali Leri Pejdž i Sergej Brin da vodi Gug), Erik Šmit je bio
izvršni direktor i predsednik Novela.

259 Na primer, videti Cabledrum vebsajt www.cabledrum.net/pages/censorship.php I

Cables.mricvan i Cablegatesearch.net obezbeduju odličnu mogućnost upoređivanja verzija
depeša sa originalnim verzijama, da bi čitaoci mogli da vide šta su WikiLeaks-ovi medijski
partneri redigovali

260 Depeša iz ovog primera sadržala je 5.226 reči. Redigovana verzija koju je objavio Gardijan
imala je samo 1.406 reči. Da biste pročitali originalnu depešu videti ID: OSSOFIA1207 a,
Public Library of US Diplomacy, WficiLeaks, archive.today/ryqvN Da biste pročitali
redigovanu Gardijanovu verziju videti ”Depeše ambasada SAD: Organizovani kriminal u
Bugarskoj, Guardian, I. decembar 2010, archive.today/faYa6 Za Gardijanovu novinsku priću
zasnovanu na depeši videti ”WficiLeaks depeše: Ruska vlada koristi mafiju za svoje prljave
poslove”, Guardian, 1. decembar 2010, archive. today/WYICEe Obim intervencija se može
videti na Cablegatesearch vebsajtu, na kome su sve popravk.
Osenčene roze bojom, ukazuje na reviziju istorije: archive.today/rdVYI Ovaj bugarski primer
razmatrao je WikiLeaks-ov bugarski medijski partner Bivol, aNeeditovane depeše iz Sofije
ukazuju na potpunu invaziju organizovanog kriminala na državu (Dopuna: poredenje depeša)”,
WL Central, 18. mart 2011, archive.today/kmvLt Kao dodatak videti i ”Gardijan: Redigovanje,
cenzura ili laganjer, WL Central, 19. mart 2012, archive.today/YR3VN Takode, vredi
pogledati oba WL Central teksta komentar Gardijanovog novinara Dejvida Lija, kao i odgovore
na njegove komentare.

261 Za originalne depeše videti ID: 10ASTANA72_a, Public Library of US Diplomacy,

archivezodayNSyHl Redigovanu Gardijanovu verziju videti na Depeše ambasada SAD:

Kazahstan - velil® Cetvorka”, Guardian, 29. novembar 2010, archive.today/OO8ut Korekcije
su vizuelno uot.fiive na Cablegatesearch vebsajtu, i ukazuju na reviziju istorije, prepravke su
oseigene roze bojom: archive.today/Nm1k4

262 Dokumentarni film, Mediastan (2013), koji su zajedno producirali Wikiipuks i Sisteen
Films uključuje i intervju sa Gardijanovim urednikom Alanom Rašbridžerom, u kome
Rašbridier objašnjava razloge za Gardijanovu autocenzuru. Taj deo intervjua je dostupan na
YouTube-u. ”Mediastan: Rašbridžer insert” (video), postavljen 11. oktobar 2013,
youtu.be/ZNgFDFibit0

263 Za dalje informacije o ovoj temi, uz dodatne primere, videti Diulijan Asanž sa Dejkobom
Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Dieremijem Cimermanom, Sajferpanks: Sloboda i
budućnost interneta (OR Books, 2012; srpsko inlanje Albion Books, 2013), str. 121-2

264 YouTube video može biti embedovan na neki internet sajt, tako da ga ljudi mogu videti
direktno na tom sajtu bez obaveze da odu na YouTube.

265 YouTube je u vlasništvu Gugla.

266 ”Masovno skidanje anti-sajentološldh video zapisa sa YouTube-a; Electronic Frontier
Foundation, 5. septembar 2008, archive.today/fQ1Do

268 ”Pump and dump je oblik klasične finansijske prevare na berzi, gde lažni investitori kupuju
deonice niske likvidnosti, a nakon toga veštački ”pumpaju” njihovu vrednost - šireći glasine da
će vrednost porasti. Ako prevara uspe, mnogi ljudi kupe deonice, tako da vrednost raste, tako da
u tom trenutku prevarant ”odbaci (dunp)” svoje akcije - prodajući ih po naduvanoj ceni pre nego
što se vrednost strmoglavi na normalnu vrednost 269 ”OCR označava ”opticko prepoznavanje
karaktera (eng. optical character recognition), način za automatsko prevodenje teksta (recimo
skeniranog) u karaktere koje kompjuter može da prepozna. Pojava imejla, samim tim, spem
mejlova, ponudio je prevarantima nove načine za ”pumpanje”. Da bi zaobišli spem filtere koji
pretražuju red koje liče na reč ”akcije”, prevaranti su počeli da šalju svoje spem mejlove kao
GIFove, koji su tako napravljeni da su nečitljivi za mašine koje koriste OCRtehnologiju, ali su
ipak čitljivi njihovim ljudskim metama koje će prevariti.

270 Za više informacija o HBGary incidentu videti ”Pozadina sukoba SAD – WikiLeaks“.

271 Istraga koju je sproveo Asošijeted pres otkrila je da je iznos koji je Vojska SAD potrošila
na osvajanje srca i mozga’ u periodu izmedu 2004. i 2009. godine, porastao za 63 procenta, na
4,7 milijardi dolara_ Oko 27,000 zaposlenih koji u Ministarstvu odbrane rade na odnosima sa
javnošću, oglašavanju i regrutovanju, gotovo da su u tom trenutku bili mnogobrojniji od broja
zaposlenih u fitavom Stejt dipartmentu. Ove godine, samo jedan od projekata je imao za cilj da
napravi oko 10,000 PR proboja u medije, što uključuje saopštenja za javnost, 3,000 televizijskih
objava i 1,600 intervjua. Videti Pentagon troši milijarde na PR da bi uticao na svetsko mišljenje;
Fox News, 5. februar 2009, archive.today/30Npv

272 ”Memorandum o razumevanju izmedu Raila Odinga i wikileaks.l4 novembar 2007,

arehive.todayigikkU

273 Ovo je opet referenca na razgovor o kulturi na Univerzitetu Stenford tokom 1971. godine.

274 ”EFT” označava ”eloektronski prenos sredstava” (eng. electronic funds transfer)

275 Zbog konteksta pročitati poglavbe ”Pozadina sukoba SAD - WikiLeaks”.

276 Za više informacija o ”Nalozima za Tviter” videti ”Pozadnia sukoba SAD

277 In this specific instance ”a FISA’ is shorthand for ”a FISA request: in other words a legal
request for dectronic records pursuant to FISA. stands for ”Foreign Intelligence Surveillance
Act: a United States law that authorizes electronic and physical surveillance, now infamous
throughout the world after the Snowden leaks about how FISA and the FISA court operate. For
the best overview of FISA, see ”Surveillance Under the Foreign Intelligence Surveillance Act
(FISA): Electronic Frontier Foundation, archiVe.tocLay/ibU4C

278 For contezt on this, see ”Background on US v. Wi1dI below.

279 Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John
Murray, 2013), str. 39-40

280 str. 41 281 Ibid, str. 163 282 Ibid., fusnota 3, poglavlje 5, str. 163

283 Ibid, str. 42

284 Ed Pilkington, ”Bredli Meningova objava nije rezultirala u ubistvima od stnne

neprijateljskih snaga, kaše se na sudu”, Guardian, 31. juli 2013, archivešoday0Yznz

285 Adam Levin, ”Gejts: Objavljeni dokumenti ne otkrivaju obaveštajne podatke, medutim
rizik ostaje”, CNN, 17. oktobar 2010, archivešoday/HijzM
286 Eric Srkunidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John
Murray, 2013), str. 42

287 Ibid, str. 44 Ibid, str. 42, str. 44 289 Ibid., str. 45

290 Ibid., str. 47

291 Dion Hadson, ”Erik grait: Novac je jedini razlog iz kog je Džulian Asanšž redakturu
WikiLeaks dokumenata”, Foreign Policy, 19. april 2013, archivetoday/ 1.1GUSE

292 Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John
Murray, 2013), str. 47

293 Ibid, videti 111, povezano sa str. 110. ”Kineski telekom je kontaktiran: Wikileaks
depeša, ’Naslov: prigušeni potencijal: postavljanje optičkih vlakana u Tanzaniji, Poreldo:
Ambasada u Dar es Salamu (Tanzanija), vreme depeše: petak, 4. septembar 2009 04:48
UTC; http://www.cablegatesearch.neticable.php?id=09DAFtESSALAAM585:1

294 They are being prosecuted under the same law that led to the death of internet activist
Aaron Swartz, the Computer Fraud and Abuse Act, or CFAA.

295 Eric Schmidt and lared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition Murray,
2013), str. 163

296 Ibid, str. 165

297 Ibid, ”Pogovor za broširano izdanje 298 Videti poglavlje ”Banalnost slogana Ne budi zao

299 ”Termin 2saučesnici” je iskoristio general Diejms Klaper, direktor Nacionalne obaveštajne
službe, kada je govorio o onima koji su pomogli Edvardu Snoudenu. Videti DS Rajt, ”General
Klaper označio novinare kao Snoudenove `saučesnike, PireDogLake, 30. januar 2014,
archive.today/91107

300 Umesto da, recimo, naglase, ironiju” da u Sjedinjenim Državania se nije bezbedno pozivati
na njihov Prvi amandman koji obezbeduje slobodu govora, ili o ironiji” da se Evropska Unija
toliko kompromitavala svojim geopolitičkim odnosima sa SAD da ni jedna država u Evropi,
osim Rusije, nije htela da prihvati Snoudenov zahtev za azil.

301 ”Pogovor za broširano izdanje u knjizi Erika Smita i Diareda Koena, The New Digital Age,
British paperback eclition (John Murray, 2013).

302 ljan Mekaskil, ”NSA platila milione da bi pokrila troškove tehnoloških kompanija za
Prism”, Guardian, 23. avgust 2013, archive.today/wNBZE

303 Kolateralno ubistvo: www.collateralmurdencorn kački ratni dnevnici:

www.wikileaks.org/irq Avganistanski ratni dnevnik: www.wikileaks.org/afg Kejblgejt
www.wildleaks.org/cablegatahtna

304 ’Komitet Kongresa održao slušanje o sprečavanju kažnjavanju curenja informacija od

nacionalne bezbednosti; Reporters Committee for Freedom of the Press, 11. juli 2012.
http://www.rcfp.orgibrowse-media-law-resources/news/congressionakommittee-holds-hearing-
national-security-leak-prevent

305 Pismeni Džulijana Asania, Wikil , 2. septembar 2013, archive.today/ doiGAt3

306 Pismeni iskaz Džulijana Asanža, WikiLeaks, 2. septembar 2013, archive.

today/OgUpy85

307 Rafael Sater, ”Ministar: Island je odbio da pomogne FBI u vezi WildLeaks-a”, Associated
Press, 1. februar 2013, archive.today/Fgtyw

308 Piter Staners, ”FBI je sreo WikiLeaks doušnika u Kopenhagenu”, Copenhagen Post, 15.
avgust 2013, archiw.today/b2bLO

309 islandski ministar: FBI je koristio hakera da bi namamio Wikileaks”, Icdand

Review, 14. februar 2013, apdejtovano 30. januara 2014, archive.today/ZKsvF 310 -Vojska
SAD govori o Diulijanu Asanžu kao ’neprijatelju.
(društvo”; 26. septernbar 2012, apdejtovano 27. septembra 2012, archive. today/vOZvS 311
”Sudija u Wikileaks-ovom FOIA zahtevu dtira ’Dogadaji koji su se ispostavilr, Vlada tvrdi da je
FOIA zahtev ’neprimeren’”, emptywheel, 10. april 2014, archive.today/ QVpR7 Ovo je
potvrdeno u maju 2014. godine. Videti Filip Dorling, ”Asanž meta FBI istrage, otkrivaju
dokumenta američkog suda”, Sydney Moming Herald, 20. maj 2014, archive. today/zFhv7 Za
sudska dokumenta spomenuta u priči Sydney Morning Herald, videti Slučaj 1:12-cv00127-BJR u
Okružnom sudu američke oblasti kolumbija: is.gd/hvvmgM

312 Glen Grinvald, ”Istražna porota protiv Wikileaks-a se proštruje: Salon, 9. jun 2011,
archive.today/SH009

313 ”2. deo: Danijel Elsberg i Dzejkob Apelbaum o NDAA, Wikileaks-u i neustavnom
nadzoru”. Democracy Now!, 6. februar 2013, archive.today/gHd46 Videti i Elinor Mils,
”Istraživač zadržan na granici SAD. ispitivan u vezi WikiLeaks-C CNET, 1. avgust 2010,
archive.today/iCiPL Videti i Seni Žarden, ”VVikiLeaks-ov volonter zadržan i pretresan
(ponovo) od strane američkih agenata”, Boing Boing, 12. januar 2011, arr_hivetoday/ lLtnW
Videti i Pol Fontan, ”Dfrjkob Apelbaum zadrian na Keflavik aerodromu”, Reyirjavfic
Grapevine, 27. oktobar 2011, archive.toclay/4AJIF Videti i ”Snoudenov saveznik Apelbaum
tvrdi da je njegov stan u Berlinu pretresarr, Deutsche Wefle, 21. decembar 2013,
archirvetoday/gvd1h Videti i Endrju Fauler, Vejn Haril, ”Seks, lati i Džulijan Asanž (video)’
Four Comers, ABC, 23. juli 2012, apdejtovano 16.maja 2013, archive.today/HCpDj

314 Aleks Obrajen, istražna porota 7 civila meta FBI zbog gtWLGrandJury uldjučujuči i
osnivače i saradnike, Alexaobrien.com, 21. jun 2012, archive.today/cJOHo

315 Ed Pilkington, ”Bradley Manning’s treatrnent was cruel and inhuman, UN torture chief
rules,” Guarcban, 12 March 2012, archive.today/DRcZci.
316 Zetter, ”Bradley Manning Charged With 22 New Counts, Including Capital Ofiense,”
Wired, 3 February 2011, archive.today/X6Y4A.

315 Nik Kolins: Krivci treba da dobiju smrtnu Telegraph, 1. decembar 2010.
http://www.telegraph.co.uldnews/worldnews/wikileaks/8172916/ nits-guilty-parties-should-
face-death-penalty.htrrd 316 ”DOD News Briefing with Geoff Morrell from the Pentagon-
(transcript), US Dipartment of Defense website, 5 August 2010, archiveanday/F3CC1. See
also Philip Shenon, ”The General Gunning for Daily Beast, 9 December 2010,
archive.today/xx5gIC 317 Ed Pilkington, ”Bradley Manning denied chance to make
whistleblower defence7 Guardian, 17 January 2013, archivetoday/Kn8EQ. 318 Alexa O’Brien,
”Pfc. Manning’s Statement for the Providence Alexobrien. com, 28 February 2013,
archivetoday/Fijo0. 319 Tom McCarthy, ”Bradley Manning tells lawyer after sentencin& going
to be OK’—as it happened,” Guardian, 21 August 2013, archive.today/kND5Y. 320 theLsea
Manning’s 35-year prison sentence upheld by US army general; Guardian, 14 April 2014,
archivetoclay/GPO8a. Philip Shenon, ”U.S. Urges Allies to Crack Down on Daily Beast, 8
October 2010, archive.today/Dvkgy.

318 Charles Arthur, Josh Halliday, ”Wikirnks fights to stay online after US company Wthdraws
domain name7 Guardian, 3 December 2010, archive.today/43Jqz 319 Matt Raymond, -Why the
Library of Congress is Blocicing WikiLeaks;’ Library of Congress Blog, 3 December 2010,
archivatoday/mVspZ. Seealso Ewen MarAskill, blocks access to WikiLeaks for federal
worIcers,” Guardian, 3 December 2010, archive.today/i1LYt also Rowan Scarborough,
“Military orclered to stay off WikiLeaks:’ Washington Thes, 6 August 2010,
archive.today/eZBJk. 320 Ewen MacAakili, tolumbia students told job prospects harmed if they
access cables; Guardian, 5 December 2010, archive.today/tđvgV. 321 craig Labovitz,
WikiLeaks Cablegate Attackf Abor Networks IT Security Blog, 29 November 2010,
archive.today/GOYuB. Craig Labovitz, -Round 2: DDoS Versus Abor Networks Blog, 30
November 2010, archive.today/CK21v1m.
322 ”Bankarska blokada”, WikiLeaks, 28. jun 2011, archive.today/Juoc6 328 Nate Anderson,
’Spy games: Inside the convoluted plot to bring down Ars Technica, 14 February 2011,
archive.today/wBM2J. 329 Mark Schone, Richard Esposito, Matthew Cole, Glenn Greenwald,
aWar on Anonymous: British Spies Attacked Hackers, Snowden Docs Show: NBC News, 5
February 2014, archive.today/dDR6q. 330 Glenn Greenwald, Eyan Gallagher, ”Snowden
Documents Reveal Covert Sunreillance and Pressure Tactics Aimed at WikiT P and Its
Supporters,” Intercept, 18 February 2014, arr_hive.today/Icrpn. 323 ”WikiLeaks i DateCell
tute Valitor za 9 milijardi News of keland, 5. juli 2013, archive.today/pWMbD

324 ”Evropska komisija omogućila blokadu WildLeaks-a od strane američkih desničara

Libaman/King, suprotno željama Evropskog Parlamenta”, WikiLeaks, 27. novembar
2012, archiveloday/oK12 325 `Evropski Parlament glasa da zaštiti NATikileaks; WadT 20.
novembar 2012, amInve.toclay/AVjUD 326 ”Press Release: Wikilnks opens path through
banking sieger WikiLeaks, 18 July 2012, archive.today/Y141S See also paks declares
war on banking blockader WikiLeaks, 16 December 2012, archive.today/9aTON. 327
”MasterCard breaks ranks in WikiLeaks blorkarl.” Wikilzaks, 3 July 2013,
archive.today/boHPO

328 Peter Beaumont, ”WikiLeaks dernands Gugl and Facebook unseal US subpoenas;
Guanthan, 8 January 2011, archive.today/HRGYW 329 Slučaj je zv-anično poznat kao slučaj u
odnosu na dan 2703(d) nalog u odnosu na nriter naloge: WikiLeaks Rop_G IOERROR; i
Birgittal.
330 Diulija Engvin, ”Tajni nalozi traie mejloye”, Wall Street Journal, 9. oktobar 2011.
http://onlinemsj.conilartide/SB10001424052970203476804576613284007313022. html 331
”Tviteru naredeno da preda informadje iz slučaja”, New York Tiraes, 10. novembar 2011.
https://www.nytimesoom/2011/11/11/technology/ositter-ordered-toyield-data-in-wikileaks-
case.htmff_r=1

332 ACLU & EFF se žale na odluku o tajnosti u Tviter/WildI 20.

januar 2012. https://www.eff.org/press/releases/adu-eff-appeal-secrecy-

rulingtwitterwikileaks-case
Fus note originala

1: . The company is now valued at $400 billion and employs 49,829 people. The valuation at the end of
2011 was $200 billion with 33,077 employees. See “Investor

Relations: 2012 Financial Tables,” Google, archive.today/Iux4M For the first quarter of 2014, see
“Investor Relations: 2014 Financial Tables,” Google,

archive.today/35IeZ

2: . For a strong essay on Schmidt and Cohen’s book that discusses similar themes, and that provoked
some of the research for this book, see Joseph L. Flatley,

“Being cynical: Julian Assange, Eric Schmidt, and the year’s weirdest book,” Verge, 7 June 2013,
archive.today/gfLEr

3: . Jared Cohen’s profile on the Council on Foreign Relations website, archive.today/pkgQN

4: . Shawn Donnan, “Think again,” Financial Times, 8 July 2011, archive.

today/ndbmj See also Rick Schmitt, “Diplomacy 2.0,” Stanford Alumni, May/June

2011, archive.today/Kidpc

5: . Eric Schmidt and Jared Cohen, “The Digital Disruption: Connectivity and the Diffusion of Power,”
Foreign Affairs, November/December 2010, archive.today/R13l2

6: . “Coalitions of the connected” is a phrase apparently designed to resonate with the “coalition of the
willing,” which was used to designate the 2003

US-led alliance of states preparing to invade Iraq without UN Security Council approval.
7

7: . Bridget Johnson, “Biden: Mubarak not a dictator, protests not like Eastern Europe,” The Hill, 28
January 2011, archive.today/L7EcI

8: . Ibid.

9: . Chris McGreal, “Tony Blair: Mubarak is ‘immensely courageous and a force for good,’” Guardian, 2
February 2011, archive.today/SIsmb

10

10: . “Secretary Clinton in 2009: ‘I really consider President and Mrs. Mubarak to be friends of my
family,’” ABC News, 31 January 2011, archive.today/8NAoz

11

11: . Richard Smallteacher, “Egypt–Egypt–U.S. intelligence collaboration with Omar Suleiman ‘most
successful,’” WikiLeaks, 1 February 2011, archive.today/neBhy

12

12: . See “Secretary of State Hillary Clinton’s Speech on Internet Freedom *updated*,” Secretary Clinton
Blog, 15 February 2011, archive.today/nChdl
Egyptian

activists themselves were usually off-message: “While we appreciated the training we received through
the NGOs sponsored by the U.S. government, and it

did help us in our struggles, we are also aware that the same government also trained the state security
investigative service, which was responsible for

the harassment and jailing of many of us,” Egyptian activist Basem Fathy told the New York Times in April
2011. Ron Nixon, “U.S. Groups Helped Nurture

Arab Uprisings,” New

York Times, 14 April 2011, archive.today/bJyGP
13

13: . “Clinton on a WikiLeaks ‘apology tour,’” UPI, 10 January 2011, archive.today/AYRCx

14

14: . “Clinton on a WikiLeaks ‘apology tour,’” UPI, 10 January 2011, archive.today/AYRCx

15

15: . Brian Whitaker, “Gaddafi versus Kleenex,” 18 January 2011, available on al-bab.com under “Libya:
The fall of Colonel Gaddafi,” archive.today/lxF1u

Jillian C. York, “Qaddafi’s View of the Internet in Tunisia,” jilliancyork.com,

16

16: January 2011, archive.today/GFRQC

17

17: . Greg Grandin, “With Ollanta Humala’s Win, Peru Joins Latin America’s Left Turn,” Nation, 7 June
2011, archive.today/8cvxx
See also Nikolas Kozloff,

“WikiLeaks cables: The great equaliser in Peru,” Al Jazeera, 2 June 2011, archive.today/wBacn

18

18: . The guitarist and songwriter Tom Morello (Rage Against the Machine,
Audioslave, the Nightwatchman, Street Sweeper Social Club, “MultiViral” by Calle

13 featuring Tom Morello, Julian Assange, and Kamilya Jubran), while playing to the crowd at the
Wisconsin protests, read out a letter of solidarity sent

to him by one of the organizers from Tahrir Square, Moar Eletrebi, which read, “To our friends in
Madison, Wisconsin: We wish you could see first hand

the change we have made here. Justice is beautiful, but justice is never free. The beauty of Tahrir Square
you can have anywhere, on any street corner,

in your city, or in your heart. So hold on tightly, and don’t let go, and breathe deep Wisconsin! Our good
fortune is on the breeze, in the Mid West, and
in the Middle East. Breathe deep, Wisconsin, because justice is in the air, and may the spirit of Tahrir
Square be in every beating heart on the streets

of Madison today.” Tom Morello, “Frostbite and Freedom: Tom Morello on the Battle of
Madison,” Rolling Stone, 25 February 2011, archive.today/nTB6h

19

19: . For details, see “Extraditing Assange” on the Justice for Assange website: archive.today/6izpC

20

20: . For example, see the announcement by then Australian Attorney General Robert McClelland about
WikiLeaks in December 2010: “Doorstop on leaking of

US classified documents by WikiLeaks,” Attorney-General for Australia website, 29 November 2010,

archive.today/Qirks
The “whole of government” phrasing

was still in use in March 2012, as evidenced by the “WikiLeaks Whole of Government Talking Points”

21

21: . “Cablegate,” WikiLeaks: www.wikileaks.org/cablegate

“Gitmo Files,” WikiLeaks: www.wikileaks.org/gitmo

22

22: . The International Crisis Group bills itself as an “independent, non-profit, non-governmental
organization” that works “through field-based analysis

and high-level advocacy to prevent and resolve deadly conflict.” It has also been described as a “high-
level think tank . . . [devised] primarily to provide

policy guidance to governments involved in the NATO-led reshaping of the Balkans.” See Michael Barker,
“Imperial Crusaders For Global Governance,” Swans

Commentary, 20 April 2009, archive.today/b8G3o

Malcomson’s International Crisis Group staff profile is available fromcrisisgroup.org,
archive.today/ETYXp

23
23: . One might argue that this is living proof of the weak Sapir-Whorf hypothesis. See “Linguistic
Relativity,” Wikipedia, archive.today/QXJPx

24

24: . Andrew Jacobs, “Visit by Google Chairman May Benefit North Korea,” New York Times, 10 January
2013, archive.today/bXrQ2

25

25: . Jeremy Hammond, a brave and principled young digital revolutionary, was later accused by the US
government of ferreting these documents out and giving

them to WikiLeaks. He is now a political prisoner in the US, sentenced to ten years after speaking to an
FBI informer.

26

26: . Yazan al-Saadi, “StratforLeaks: Google Ideas Director Involved in

‘Regime Change,’” Al Akhbar, 14 March 2012, archive.today/gHMzq

27

27: . See “Summit Against Violent Extremism (SAVE)” on the Council on Foreign Relations website,
archive.today/rA1tA

28

28: . For an insight into Foreign Policy Initiative, see Max Blumenthal, Rania Khalek, “How Cold War–
Hungry Neocons Stage Managed RT Anchor
Liz Wahl’s

Resignation,” Truthdig, 19 March 2014, archive.today/JSUHq 42. “About GNF,” Gen Next
Foundation website, archive.today/p91bd

29

29: . “AgainstViolentExtremism.org,” Gen Next Foundation website:

archive.today/Rhdtf
30

30: . For an example of Alec Ross’s writing, see Alec Ross, Ben Scott, “Social media: power to the
people?” NATO Review, 2011, archive.today/L6sb3

31

31: . “Speakers,” Conflict in a Connected World website, archive.today/Ed8rA

32

32: . The “principal-agent problem” or “agency dilemma” is where the initiating party, the principal, tasks
an accepting party, the agent, to act on his

or her behalf, but where the interests of the two parties are not sufficiently aligned and the agent uses
his or her position to exploit the principal.

A lawyer who makes decisions that are in the lawyer’s, but not the client’s, interests is a classic example.

33

33: . “PAC” stands for “Political Action Committee,” a campaign-funding pool often used to obscure
support for particular politicians, to sidestep campaign-finance

regulations, or to campaign on a particular issue.

34

34: . All political donation figures sourced from OpenSecrets.org (opensecrets. org/indivs) and the US
Federal Election Commission (fec.gov/finance/ disclosure/norindsea.shtml).

See the results listed for Eric Schmidt on the Federal Election Commission website, archive.today/yjXoi

35

35: . For an example of Google’s corporate ambivalence on the issue of privacy see Richard Esguerra,
“Google CEO Eric Schmidt Dismisses the Importance of

Privacy,” Electronic Frontier Foundation, 10 December 2009, archive.today/rwyQ7

36
36: . Figures correct as of 2013. See “Google Annual Search Statistics,” Statistic Brain (Statistic Brain
Research Institute), 1 January 2014, archive.today/W7DgX

37

37: . There is an uncomfortable willingness among privacy campaigners to discriminate against mass
surveillance conducted by the state to the exclusion

of similar surveillance conducted for profit by large corporations. Partially, this is a vestigial ethic from
the Californian libertarian origins of online

pro-privacy campaigning. Partially, it is a symptom of the superior public relations enjoyed by Silicon
Valley technology corporations, and

38

38: . Michael Hayden is now with the Chertoff Group, a consultancy firm which describes itself as a
“premier security and risk management advisory firm.”

It was founded and is chaired by Michael Chertoff, who was the former secretary of the Department of
Homeland Security under President George W. Bush.

See Marcus Baram, “Fear Pays: Chertoff, Ex-Security Officials Slammed For Cashing In On Government
Experience,” Huffington Post, 23 November 2010, updated

25 May 2011, archive.today/iaM1b

39

39: . “Total Information Awareness” was a radical post-9/11 US intelligence program under the Defense
Advanced Research Projects Agency to surveil and gather

detailed information about individuals in order to anticipate their behavior. The program was officially
discontinued in 2003 after public outcry, but

its legacy can arguably be seen in recent disclosures on bulk spying by the National Security Agency. See
Shane Harris, “Giving In to the Surveillance

State,” New York Times,

40

40: August 2012, archive.today/v4zNm

41

41: . Yasha Levine, “Oakland emails give another glimpse into the Google-Military-Surveillance Complex,”
Pando Daily, 7 March 2014, archive.today/W35WU

For more on Google’s ties to the CIA, see Noah Shachtman, “Exclusive: Google, CIA Invest in ‘Future’ of
Web Monitoring,” Wired, 28 July 2010, archive.today/e0LNL

42

42: . Yasha Levine, “Oakland emails give another glimpse into the Google-Military-Surveillance Complex,”
Pando Daily, 7 March

43

43: , archive.today/W35WU

44

44: . Ibid.

45

45: . Ellen Nakashima, “Google to enlist NSA to help it ward off cyberattacks,” Washington Post, 4
February 2010, archive.today/hVTVl

46

46: . The official name for US military occupation of Afghanistan is similar:

“Operation Enduring Freedom.” See “Infinite Justice, out—Enduring
Freedom,

in,” BBC, 25 September 2001, archive.today/f0fp7

47

47: . Jason Leopold, “Exclusive: emails reveal close Google relationship with NSA,” Al Jazeera America, 6
May 2014, archive.today/V0fdG

48
48: . Ibid.

49

49: . “Defense Industrial Base Sector,” on the US Homeland Security website:

archive.today/Y7Z23

50

50: . See “Top Spenders” under “Influence and Lobbying” on the

OpenSecrets.org website: archive.today/xQyui
See also Tom Hamburger, “Google, once disdainful

of lobbying, now a master of Washington influence,” Washington Post, 13 April 2014, archive.today/oil7k

51

51: . Sy Hersh has written two articles about the Obama administration’s ill-fated case for “intervention”
in Syria. See Seymour M. Hersh, “Whose Sarin?”

London Review of Books, 19 December 2013, archive.today/THPGh

See also Seymour M. Hersh, “The Red Line and the Rat Line,” London Review of Books, 17

April 2014, archive.today/qp5jB

52

52: . An archive snapshot of the page can be found at archive.today/Q6uq8 Google explicitly prides itself
on keeping its front page free of all

53

53: . The notorious mercenary security company Blackwater, best known for killing Iraqi civilians, was
renamed Xe Services in 2009 and then Academi in 2011.

See Jeremy Scahill, Blackwater: The Rise of the World’s Most Powerful Mercenary Army (Nation Books,
2007).

54

54: . Historically Google’s success was built on the commercial surveillance of civilians through
“services”: web search, email, social networking, et cetera.
But Google’s development in recent years has seen it expand its surveillance enterprise by controlling
mobile phones and tablets. The success of Google’s

mobile operating system, Android, launched in 2008, has given Google an 80 percent share of the
smartphone market. Google claims that over a billion Android

devices have registered themselves, at a rate now of more than a million new devices a day. See “Q1
2014 Smartphone OS Results: Android Dominates High

Growth Developing Markets,” ABIresearch, 6 May 2014, archive.today/cTeRY

See also “Android, the world’s most popular mobile platform,” on the Android

Developers website: archive.today/5y8oe

55

55: . For an example of European concern, see Mathias Döpfner, “Why we fear Google,” Frankfurter
Allgemeine, 17 April 2014, archive.today/LTL6l

56

56: . The police surveillance is ongoing at the time of writing, at a cost to the UK Treasury equivalent to
$10 million. See Martin Robinson, “Julian Assange

has cost Britain £6m as policing bill to guard Ecuadorian embassy where WikiLeaks fugitive is hiding
soars,” Mail Online, 25 April 2014, archive.today/RwwyH

57

57: . Madeleine Albright is known for her prosecution of sanctions against Iraq, the NATO bombing
campaign against Yugoslavia in 1999, and the expansion

of NATO to the borders of Russia. She said that the death of 500,000 Iraqi children as a result of the
sanctions regime was “worth it.” See “Madeleine

Albright says 500,000 dead Iraqi

58

58: . Julian Assange, “The Banality of ‘Don’t Be Evil,’” New York Times, 2 June 2013,
archive.today/kxMZM

59
59: . Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John Murray, 2013),
pp. 8–11.

60

60: . These endorsements are available on the Council on Foreign Relations website, where The New
Digital Age has its own page, archive.today/rQtyh

61

61: . Donald Melanson, “Eric Schmidt: Google now at 1.5 million Android activations per day,” Engadget,
16 April 2013, archive.today/wJh4i

62

62: . Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John Murray, 2013),
p. 122.

63

63: . Ibid., p. 122, p. 128.

64

64: . Ibid., p. 149.

65

65: . Ibid., p. 144.

66

66: . Ibid., p. 133.

67

67: . Ibid., p. 133.

68

68: . Ibid., p. 144.

69

69: . Ibid., throughout—for example, p. 166, pp. 96–97, et cetera.

70

70: . Ibid., p. 151.

71

71: . Ibid., p. 152, p. 162.

72

72: . Ibid., p. 155.

73

73: . Ibid., p. 162.

74

74: . Julian Assange with Jacob Appelbaum, Andy Müller-Maguhn, and Jérémie Zimmermann,
Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet (OR Books, 2012).

75

75: . Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John Murray, 2013),
pp. 57–64.

76

76: . “About the author” in Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition
(John Murray, 2013).
77

77: . Ibid.

78

78: . The audio recording has been published at:

www.wikileaks.org/Transcript-Meeting-Assange-Schmidt.html

79

79: . The book was eventually published in April 2013 as The New Digital Age: Reshaping the Future of
People, Nations and Business.

80

80: . The New Digital Age was ultimately published without the promised consultation. The transcript
here was produced by my team.

81

81: . Tor is free software designed to enable users to browse the internet anonymously. Early work on
Tor was sponsored by the US Naval Research Laboratory.

See the Tor Project website at www.torproject.org/about/overview 129. Odin, like Thor, was a Norse
god.

82

82: . For information about WikiLeaks see its website at wikileaks.org

83

83: . What is meant by “nonlinear” here is that the rate at which information spreads is not a constant,
but instead increases as it spreads throughout

a population. For example, if on one day a person spreads an idea to two people, and on the next day
the three of them each spread it to two new people,

and so on, then after the first day three people know, after the second day nine people know, after the
first week 2,187 people know, and after twenty-one
days every person on earth knows (given the present human population of 7.1 billion). In literal terms,
“nonlinear” means “cannot be graphed as a straight

line.”

84

84: . The “Fourth Estate” is an informal term referring to any group outside governmental or political
organizations that have an influence on politics.

It is usually used to denote the press.

85

85: . For a visual representation of the censorship pyramid, see Marienna Pope-Weidemann,
“Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet” (review),

Counterfire, 13 September 2013, archive.today/Oyczc

For further discussion of this idea, see Julian Assange with Jacob Appelbaum, Andy Müller-Maguhn,

and Jérémie Zimmermann, Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet (OR Books, 2012), pp.
123–124.

86

86: . A “domain name” is a human-readable name for an internet site, like “wikileaks.org” or
“whitehouse.gov” All devices connected to the internet are

assigned numerical addresses, known as IP addresses. All internet sites on the web are hosted on
computers, and can be accessed with an IP address. For

example, “195.35.109.44” is an IP address for the WikiLeaks website (just one of many front nodes). IP
addresses are difficult to remember. To solve this

problem, the “domain name system” (DNS) was invented: the system for linking “domain names” to IP
addresses.
Unlike IP addresses, which are automatically

assigned whenever you connect a device to the network, you can own a domain name of your

87

87: . “A caching system,” in the abstract, is a fast system that holds no information to begin with but is
connected to a slow system that does. When the
cache is asked for information, it initially relays the request to the slow system, forwards the reply, and
keeps a copy. When the cache is asked again,

it quickly sends the copy it has previously made.

WikiLeaks uses many location-shielding and encryption technologies that can slow down the path to
the

“back end,” where the content is generated. In this context, a caching system is designed to help speed
up the overall system, to make it more usable,

by speeding up any repeated requests, which the majority of requests are.

88

88: . A “hidden server,” in this context, is a server that is not accessible using the conventional internet.
WikiLeaks was using custom software to hide

some of its websites in a way that was inaccessible to most of the internet.
The “back end” of WikiLeaks—that is, the software that produces the WikiLeaks

website—was hidden. From the hidden “back end” the content was pushed to the front nodes by
“tunneling through the Tor network,” that is, using the location-hiding

and encrypted Tor network to push content to the servers where people could read it.

89

89: . In the mid-2000s, Sweden was seen as a haven for internet users, with high connectivity (close to 90
percent of households in Sweden are connected

to the internet) and technology-friendly policies implemented by the Swedish government. Many
internet services that were under threat of censorship chose

Sweden as an electronic refuge. Unfortunately, as the profile of services moving to Sweden increased,
conflict grew between this feature of Sweden and

the country’s geopolitical relationships, especially with the United States. This led to a series of
crackdowns (for example, the Pirate Bay trial) following

pressure from the White House, as documented in WikiLeaks cables, and the subsequent flight of these
services. Sweden has a population of only nine million,

is geographically isolated, and proximate to a resurgent Russia. Ultimately, it did not have the
geopolitical heft to risk offending its primary military

and intelligence ally, the United States. See Rick Falkvinge, “Cable Reveals Extent Of Lapdoggery From
Swedish Govt On Copyright Monopoly,” Falkvinge &

co. on Infopolicy, 5 September 2011, archive.today/r9jb4

90

90: . “Very few hops” means that there were not many communication relays between the front nodes
and the reader.

91

91: . A “denial of service attack” (or DoS) is an attempt to make a website inaccessible by sending so
many requests for access that the site is unable

to respond to them all. This is a way of censoring a website by targeting the source of the website and
effectively taking it down.

92

92: . “Filtering,” or content-control, is when an internet service provider blocks access to a website. This
is a way of censoring a website by sitting

in the middle, between an internet user and a website, and selectively interfering with the traffic.

93

93: . “DNS-IP level filtering,” in this context, means that the Chinese censorship system would actually
block the IP addresses of the DNS servers that

resolved the name “wikileaks.org” to the IP addresses for the WikiLeaks website. WikiLeaks countered
this by registering with very large DNS servers that

also had as many as half a million other domains on them. By IP-blocking these DNS servers, the Chinese
censors would cause massive collateral damage,

censoring hundreds of thousands of other websites along with WikiLeaks. The potential political backlash
from such a move likely deterred the censors from

taking this action.

94

94: . “Content filtering” means blocking a website based on the content of the website, as opposed to
simply blocking access to a particular domain name

or IP address—so, for example, blocking any websites that mention WikiLeaks.

95

95: . “HTTPS” stands for “Hypertext Transfer Protocol Secure,” a protocol that encrypts connections
between a browser and a server, or, in this case, between

the browser of a person in China and the WikiLeaks web

96

96: . “Changing IPs” means changing the IP addresses. The Chinese censorship system worked by keeping
a list of IP addresses that were to be blocked. By

quickly switching to new IP addresses, the WikiLeaks site could be viewed by Chinese users, at least until
the censors caught up and blocked the new IP

addresses.

97

97: . An IP block is a range of consecutive IP addresses, normally assigned as a package to an organization

or a government department that plans on connecting

many devices to the internet, and will have need of a large number of IP addresses. In this case,
periodically computers within China were trying to look

up the IP addresses for the domain name “wikileaks.org” The fact that all of these computers were
within the same IP block showed that a single organization

within China was performing regular lookups on “wikileaks.org” This was the first clue that it was the
Chinese censorship system. This was confirmed after

further investigation.

98

98: . In order to block WikiLeaks in China, the Chinese censorship system had to use the domain name
system to look up the IP addresses for WikiLeaks

99

99: . General Sitiveni Ligamamada Rabuka led two coups in Fiji in 1987 to overthrow the ethnic Indian–
dominated government that had been voted into power,

to replace it with one composed of indigenous Fijians.

100

100: . Objects on the table were used throughout the conversation to demonstrate concepts via their
spatial relationships.

101

101: . “URL” stands for “uniform resource locator,” another name for a humanreadable web address, like
https://www.wikileaks.org/donate

102

102: . The “Platonic realm,” in this context, means the universe of possible knowledge. The phrase has its
origins in Plato’s theory of forms, but the most

enjoyable exploration is the famous short story “The Library of Babel” by Argentinian author Jorge Luis
Borges (1899–1986), available online at archive.today/Fm4fM

103

103: . See the WikiLeaks page on Nadhmi Auchi at archive.today/BkT0D

104

104: . The Boston Strangler was a serial killer active in Boston, Massachusetts, during the early 1960s. He
is said to have posed as a door-to-door salesman

in order to trick women into letting him into their apartments.

105

105: . The story would come full circle when the French investigating magistrate involved, Eva Joly,
would go on to investigate corrupt Icelandic banks,

run for president in the 2012 French presidential elections, lose, be elected to the European Parliament,
and then come to the embassy in which I reside

to try and find a solution to my four years of detention without charge in the United Kingdom.

106

106: . WikiLeaks has restored them to the historical record. See archive.today/oOCks
107

107: . George Orwell, Nineteen Eighty-Four (Secker and Warburg, 1949).

108

108: . “Bits” here is used in the sense of information theory—i.e., “those bits,” “that information.”

109

109: . “ISP” stands for “internet service provider.” In this context an ISP is a company that provides
communications links or server space with which to

run an internet site. When choosing an ISP for a publisher like WikiLeaks it is necessary to consider some
hard questions, such as, “Will

110

110: . In addition to his association with the Pirate Bay and PRQ, Gottfrid Svartholm has been a WikiLeaks
consultant who collaborated on the Collateral

Murder video release (on which see footnote 237, page 141; the video is available at
youtu.be/5rXPrfnU3G0). Most of those who feature on the Collateral

Murder video credits have subsequently been harassed. Gottfrid himself has been through protracted
legal battles. For more information and documents about

his legal case see “Prosecution and prison documents for Pirate-Bay founder Gottfrid Svartholm Warg
(alias Anakata),” WikiLeaks, 19 May 2013, archive.today/aOsLB

111

111: . For more information on PRQ see its website at www.prq.se

For more information on Bahnhof see its website at www.bahnhof.net

112

112: . The Kavkaz Center reports from Chechnya with an Islamic perspective. For more information see
archive.today/djebS
The Rick A. Ross Institute for
the Study of Destructive Cults, Controversial Groups, and Movements is now known as the Cult
Education Institute. For more information see archive.today/8PQ4K

113

113: . Malaysia Today is a popular Malaysian news blog. In 2008 the Malaysian government temporarily
blocked it, and the site’s founder, Raja Petra Kamarudin,

was imprisoned for months. For more information see archive.today/6S0QZ

114

114: . A “mirror” is an exact replica of a website.

115

115: . An “encrypted backup” is a copy of the material that is kept separately in case something happens
to the original. The copy is encrypted using a

secret key or password so that only those with access to the key can decrypt it and read it.

116

116: . “FTP” stands for “file transfer protocol,” one of the methods used to send files over the internet. It
is not used by WikiLeaks, but used here by

Schmidt to represent any method of sending files over the internet.

117

117: . “End point attacks” (i.e., spyware implanted by an intelligence agency or computer virus) are
attacks aimed at compromising one of the “end points”—in

other words, either the computer sending the information or the computer receiving the information.
When two computers are communicating using properly

implemented, strong encryption, it becomes infeasible to sit in the middle, intercept, and read the
content of their communication.
The only way to read

the content is to perform an end point attack.

118
118: . A “hash algorithm” or “hash function” is a formula that takes data of any size and turns it into a
“hash”: a number (represented by a sequence of

characters of a standard length) that can be used to refer to the original data. An example of an insecure
hash in everyday life is the use of acronyms

to denote names that are too long to use in practice, for example “NATO” for the “North Atlantic Treaty
Organization.” In this case, the formula is a very

simple one: “take the first letter of each word.”

More typical “hash functions” are mathematical formulas for taking information of arbitrary length

and crunching it into a unique hash of a short, fixed length. A secure hash uses a formula so complex that
even though a modest computer can create a hash

from an input, even the most powerful computer cannot go the other way—it cannot create an original
input that would make a particular hash. For example,

given NATO, it could not find either “North Atlantic Treaty Organization” or an alternative, such as
“Never Again Trust

119

119: . Using a naming system like the one proposed, where the name is a hash based on the content of
the thing it names, if anything changes about the content,

the hash also changes. For example, the SHA256 hash for “Putin rode a horse” is
1284ffaa16df7c406c4528045e491f86cc3c57a9661a203aa97914c19a09a0df. But if

the message is tampered with, the hash changes. The SHA256 hash for “Putin rogered a horse” is
9b24760c2ae1eba3cb8af2a8d75faadd5cd4dcb492fdb31ce60caafa3eb8597e.

Similarly, if the content is erased entirely, the hash remains, a reminder that that content existed, and a
sign that something has been suppressed.

120

120: . Bitcoin is a type of digital currency based on encryption. Like any other form of money it can be
exchanged for dollars or other currencies or used

121

121: . The term “public key” is derived from public-key encryption, also known as asymmetric-key
encryption, which is a kind of encryption system that uses
a combination of two different keys: a private key and a public key. See “Public-Key Cryptography,”
Wikipedia, archive.today/WwkHK
One example of public-key

encryption that has been developed for email is the free, open-source encryption program Pretty Good
Privacy (PGP), originally developed by Phil Zimmermann.

For more information see the website of the OpenPGP Alliance: www.openpgp.org 187. A prop from the
table is being used again.

122

122: . In other words, if there are two copies of a Bitcoin, how do you know which is the real Bitcoin and
which is the copy? The answer is in the design.

Bitcoin is a peer-to-peer network, with no central authority. The economic history of Bitcoin—which
Bitcoins belong to which accounts—is distributed to

unrelated computers all around the world; hence the “synchronization problem”—all the computers
must constantly update their information from each other

to make sure that they have the same view about the economic history of the Bitcoin world. In this way a
consensus is

123

123: . The phrase “US First Amendment” (three words long) actually stands for the entire content of the
United States First Amendment, which is: “Congress

shall make no law respecting an establishment of religion, or prohibiting the free exercise thereof; or
abridging the freedom of speech, or of the press;

or the right of the people peaceably to assemble, and to petition the Government for a redress of
grievances.”
Its SHA256 hash is
69be9b199c542c56183c408a23d7fd41fc878ec2634be6583db1659fb0e91063.

124

124: . In 2011, RSA Security, which sells encryption to government agencies, military contractors, and
banks, was hacked, and a number of private keys were

stolen. Subsequently, it has been reported that the stolen keys were used to break into companies—for
example, Lockheed Martin.
125

125: . This is still unconfirmed at the time of writing, although subsequent court records reveal that
secret orders for the subversion of encryption keys

were issued against other US companies. See the Lavabit case: Megan Geuss, “Lavabit goes head-to-head
with feds in contempt-of-court case,” Ars Technica,

29 January 2014, archive.today/zLrEs

126

126: . “Web of trust” is a decentralized trust model used with PGP (Pretty Good Privacy) that avoids
having to rely on a central authority or hierarchy.

It is a public model of the trust relationships between its users, which is impossible to fake because it is
built on strong cryptography. But the cryptography

also ensures that the trust relationships, once published, are comprehensively undeniable: they cannot
be faked. If you are someone who really needs to

use cryptography, you probably should not be putting work into cryptographically authenticating and
publishing your trust relationships with “co-conspirators.”

127

127: . “SSH” stands for “secure shell.” It is a protocol that is used to make an encrypted connection
between computers. In particular, SSH can be used

as a “remote shell,” a program that lets you log in to another computer remotely and control it by
sending it commands. The original remote shell

128

128: . The ISP is Noor Group. It actually had about 8 percent of the market share.

129

129: . The basic idea is called a “mesh network.” Each phone relays its communications through the
other phones within range, instead of having to relay

these communications through the antennas and networks of mobile phone companies.

130
130: . “GSM” stands for “Global System for Mobile Communications” and is the primary
telecommunications standard for mobile phones the world over. A GSM

phone is just a regular cell or mobile phone.

131

131: . The cell phone towers owned by the mobile phone companies.

132

132: . For example, to achieve economies of scale, cell phone manufacturers have been moving to create
phones that will work in most countries. This means

the phone must be compatible with various frequencies and types of wireless encoding standards used
in each country, much the way a universal power adaptor

has adaptable pins for the variation in power sockets across different countries.

133

133: . WiMAX is the Worldwide Interoperability for Microwave Access standard, a type of wireless data
communication encoding standard that often works at

greater distances than what is widely available now.

134

134: . See OpenBTS: www.openbts.org

135

135: . A recent example of this occurred in 2011 in San Francisco. In order to thwart #OpBART, a planned
protest against a series of lethal shootings by

the Bay Area Rapid Transit Police, the authorities shut down a number of cell phone base stations
covering the San Francisco transport system.

136

136: . A tunnel here is a channel of communication between two parties via third-party relays.
137

137: . “UDP” stands for “User Datagram Protocol,” a simple, fast internet protocol used for sending a
single packet of information from one internet host

to another.

138

138: . That is, by picking random internet addresses.

139

139: . Most internet users are behind a “firewall” or another mechanism (such as “Network Address
Translation,” otherwise known as NAT) that blocks the

receipt of connections initiated by another party. When two such users wish to communicate with each
other directly, they cannot. Holepunching is a technique

to trick firewalls or NATs into establishing direct

140

140: . That is, the problem is not one of limited electronic communications capacity.

141

141: . “One pipe” here means that just a single international telecommunications link is needed for
information to flow out of a country to the wider network.

142

142: . “Architect” is tech-talk for “design.”

143

143: . Lord of the Flies is a novel by William Golding about a group of schoolboys marooned on a desert
island, revealing the darker side of human nature

as societal restraints break down. William Golding, Lord of the Flies (Faber and Faber, 1954).

144
144: . “Protein synthesis: an epic on the cellular level,” Stanford University Department of Chemistry,
1971. Available on YouTube at youtu.be/u9dhO0iCLww

145

145: . Depending on how you crunch the numbers, the peak male median income was at some point in
the mid- to late 1970s. See page 50 of Carmen DeNavas-Walt,

Bernadette D. Proctor, and Jessica C. Smith, “Income, Poverty, and Health Insurance Coverage in the
United States: 2012,” US
Department of Commerce, Economics

and Statistics Administration, US

Census Bureau, September 2013, is.gd/xJ9wPV

146

146: . A group of computers connected over the internet where each computer only knows the
addresses of a few others participating in the larger darknet

network. A darknet is difficult for a government to censor, but on the other hand a darknet is also
comparatively difficult to access. I2P is an example

of a darknet: www.i2p2.de

147

147: . “FOI” stands for “freedom of information” request, a request for information that is legally
available from a public body in countries with a Freedom

of Information law.

148

148: . “UK Ministry of Defence continually monitors WikiLeaks: eight reports into classified UK leaks, 29
Sep 2009,” WikiLeaks, 30 September 2009, archive.today/6pMbw

149

149: . BT, formerly British Telecom, is the largest telecommunications company in the UK and one of the
largest in the world.
150

150: . Greg Mitchell, So Wrong for So Long: How the Press, the Pundits—and the President—Failed on
Iraq (Union Square Press, 2008).

151

151: . There is more discussion of this idea in Raffi Khatchadourian,

“No Secrets: Julian Assange’s mission for total transparency,” New Yorker, 7 June

2010, archive.today/zZYqJ

152

152: . Geoffrey Miller is the United States army major general who commanded the US detention
facilities at Guantánamo Bay (Gitmo) and Abu Ghraib in Iraq.

Donald Rumsfeld was the US secretary of defense from 2001 to 2006 (and previously
from 1975 to 1977).

153

153: . “Camp Delta Standard Operating Procedure,” WikiLeaks, 7 November 2007, archive.today/P9HMH
See also Julian Assange, Daniel Mathews, with Emi Maclean,

Marc Falkoff, Rebecca Dick, and Beth Gilson (habeas counsel), “Changes in Guantanamo Bay SOP manual
(2003–2004),” WikiLeaks, 3 December 2007, archive.today/b3A1g

154

154: . The “coalface” refers to those closest to the front line. It was originally a reference to miners who
removed coal from the face of the mine.

155

155: . The Wannsee Conference was a meeting of senior Nazi officials at which the implementation of
the “Final Solution” was coordinated, in which millions

of Jews from German-occupied Europe were exterminated in concentration camps.

156
156: . The phrase “banality of evil” is from Eichmann in Jerusalem: A Report on the Banality of Evil by
political theorist Hannah Arendt. The phrase has

come to refer to the unthinking banality often seen in systematized inhumanity, which seems to arise
from abstraction, indirection, habituation, or other

normalization processes.

157

157: . This is a reference to the “cryptowars” of the 1990s. When cypherpunk activists began to spread
strong cryptographic tools as free software, the

US administration took steps to prevent cryptographic tools being used effectively. It classified
cryptography as a munition and restricted its export;

it tried to introduce competing technologies that were deliberately broken so that law enforcement and
intelligence agencies could always decrypt information;

and it tried to introduce the controversial “key escrow” scheme. For a short period after the turn of the
century it was widely accepted that these efforts

had been comprehensively defeated. However, a “second cryptowar” is now well underway, with
legislative, technical, and covert efforts to backdoor or otherwise

marginalize the use of cryptography.

158

158: . Collateral Murder is a video published by WikiLeaks showing US military helicopter footage from
Iraq of the indiscriminate killing of civilians,

including two Reuters journalists. At the time of writing it has been viewed more than 14 million times
on YouTube. “Collateral Murder – WikiLeaks – Iraq”

(video), uploaded 3 April 2010, youtu.be/5rXPrfnU3G0

159

159: . The figure was reported in July 2010 as 854,000. See Dana Priest, William M. Arkin, “A hidden
world, growing beyond control,” Washington Post,

160
160: July 2010, archive.today/3C0wq
By 2014 this had increased to 1.5 million. See Brian Fung, “5.1 million Americans have security
clearances. That’s

more than the entire population of Norway,” Washington Post, 24 March 2014, archive.today/46So6

161

161: . At the time of the conversation in 2011, 2.5 million was a current figure, dating from a 2009
Government Accountability Office report. See Steven

Aftergood, “More Than 2.4 Million Hold Security Clearances,” Secrecy News, 29 July 2009,
archive.today/kThm8
However, by September 2011, new figures

had emerged, bumping the figure to 4.2 million. See Steven Aftergood, “Number of Security Clearances
Soars,” Secrecy News, 20 September 2011, archive.today/Hw6x2

As of 2014, the figure had risen to 5.1 million, a state within a state, with a population greater than that
of Norway. See Brian Fung, “5.1 million Americans

have security clearances. That’s more than the entire population of Norway,” Washington Post, 24
March 2014, archive.today/46So6

162

162: . For example, the New York Times boasted that the White House “thanked us for handling the
documents with care.” “The War Logs
Articles,” New York

Times, 25 July 2010, archive.today/a2lVO

163

163: . Amnesty International Report 2011: The state of the world’s human rights (report), Amnesty
International, May 2011, pp. xiv–xvi, is.gd/C4JNVP
See

also “WikiLeaks: The secret life of a superpower” Episode 1 (documentary), BBC, first broadcast 21
March 2012, archive.today/pKuQZ. In lieu of a transcript,

the subtitles of the program are available from Amara: archive.today/uak1V

See also “Deconstructing Tunileaks: An Interview with Professor Rob Prince,

University of Denver,” Nawaat, 20 December 2010, archive.today/5TiD4

164

164: . See the transcript of the press conference. “DOD News Briefing with Geoff Morrell from the
Pentagon” (transcript), US Department of Defense, 5 August

2010, archive.today/nHyaW
The press conference can also be viewed on YouTube. “Pentagon Press Conference re: WikiLeaks Part
1 of 4” (video), uploaded

26 September 2010, youtu.be/DJe_Q8XFIHI

165

165: . The Iraq War Diaries, WikiLeaks, 22 October 2010, warlogs.wikileaks.org

166

166: . The club being referred to is the Frontline Club, a popular member’s club for war reporters and
journalists in London’s Paddington area. The club

was the venue for several of WikiLeaks’ most high-profile press conferences. www.frontlineclub.com

167

167: . In 1994, over approximately 100 days, Hutus slaughtered 500,000 to 1 million Tutsis, representing
up to 20 percent of Rwanda’s total population.

168

168: . For example, see “Assorted plans and papers from the Iranian Ammunition Industries Group,
2009,” WikiLeaks, 17 July 2009, archive.today/Ycl1m
See

also Julian Assange, “Serious nuclear accident may lay behind Iranian nuke chief’s mystery resignation,”
WikiLeaks, 17 July 2009, archive.today/wCbof

169

169: . WikiLeaks’ publications can be browsed by country at:

www.wikileaks.org/wiki/Category:Countries
For examples from African countries, see WikiLeaks:
archive.today/reC33 For examples from East Timor, see WikiLeaks: archive.today/vQtYO 252.
RuLeaks: www.ruleaks.net

170

170: . The FSB is the Federal Security Service of the Russian Federation, the successor to the KGB.

171

171: . WikiLeaks’ first publications in 2006 were from Somalia, and concerned the Somali Union of
Islamic Courts. Some of the documents around this leak

were sourced from China. See WikiLeaks: archive.today/ewGbU

See also “Inside Somalia and the Union of Islamic Courts,” WikiLeaks,
archive.today/emqVb

172

172: . See WikiLeaks’ list of publications for the year 2007:

archive.today/zER02

173

173: . The figure was actually 81 percent name recognition in the United States, according to an April
2011 Ipsos study. The global name recognition was

79 percent, and climbed as high as 92 percent in Australia. See “Ipsos Global @dvisory: Julian Assange
and WikiLeaks,” Ipsos, 26 April 2011, archive.today/BnV1S

174

174: . From 1983 until 1997, Eric Schmidt worked at Sun Microsystems, Inc., where, as chief technology
officer and corporate executive officer, he led project

development on the Java programming language.

175

175: . Before he was hired by Larry Page and Sergey Brin to helm Google in 2002, Eric Schmidt was the
CEO and chairman of Novell.
176

176: . For examples, see the cabledrum website:

www.cabledrum.net/pages/censorship.php
Both cables.mrkva.eu and cablegatesearch.net provide excellent

ways of comparing redacted versions of cables with full versions, in order to see what WikiLeaks’ media
partners redacted.

177

177: . A documentary co-produced by WikiLeaks and Sixteen Films, Mediastan (2013), included an
interview with the Guardian editor Alan Rusbridger in which

Rusbridger goes into the reasons for the Guardian’s self-censorship. The segment is available on
YouTube. “Mediastan: The Rushbridger [sic] extract” (video),

uploaded 11 October 2013, youtu.be/ZNgFDFibit0

178

178: . For further discussion of this point with more specific examples, see Julian Assange with Jacob
Appelbaum, Andy Müller-Maguhn, and Jérémie Zimmermann,

Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet (OR Books, 2012), pp. 121–122.

179

179: . A YouTube video can be embedded in a website so that it can be viewed directly on that website
without having to go to YouTube.

180

180: . YouTube is owned by Google.

181

181: . “Massive Takedown of Anti-Scientology Videos on YouTube,” Electronic Frontier Foundation, 5

September 2008, archive.today/fQ1Do

182

182: . “AI” stands for “artificial intelligence.”

183

183: . A “pump-and-dump” scam is a classic stock market scam where the scammer buys shares of stock
with low liquidity and then “pumps” the stock— creates

rumors that it is about to go up. If successful, many people buy the stock, and the price is driven up, at
which point the scammer “dumps” his shares—selling

them all at the inflated price before the price crashes back to normal.

184

184: . “OCR” stands for “optical character recognition,” a way to translate images of text (such as from
scans) to characters that the computer can recognize.

The advent of email, and with it, email spam, provided new ways for scammers to “pump.” In order to
get around spam filters that look out for stock-related

keywords, scammers took to sending their spam as GIF image files, which were designed to be
unreadable for machines using the OCR technology but still

readable for their intended human victims.

185

185: . For more on the HBGary incident, see “Background on US v. WikiLeaks,” page 205.

186

186: . An Associated Press investigation found that between 2004 and 2009 the money the US military
spent on “winning hearts and minds” grew by 63 percent

to $4.7 billion. The Department of Defense’s public relations, advertising, and recruitment staff, at
27,000 employees, was by that time almost as large

as the entire State Department workforce. That year, one project alone attempted to launder over
10,000 public relations influencers into the media, including

5,400 press releases, 3,000 television releases, and 1,600 interviews. See “Pentagon Spending Billions on
PR to Sway World Opinion,” Fox News, 5 February

2009, archive.today/30Npv
187

187: . “MOU between Raila Odinga and Muslims,” WikiLeaks, 14 November 2007, archive.today/giXkU

188

188: . This is a reference back to the discussion about the culture at Stanford University in 1971.

189

189: . “EFT” stands for “electronic funds transfer.”

190

190: . For context on this, see “Background on US v. WikiLeaks,” page 205.

191

191: . For more on the “Twitter subpoena case” see “Background on US v.

WikiLeaks,” page 205.

192

192: . In this specific instance “a FISA” is shorthand for “a FISA request,” in other words a legal request
for electronic records pursuant to FISA. “FISA”

stands for “Foreign Intelligence Surveillance Act,” a United States law that authorizes electronic and
physical surveillance, now infamous throughout the

world after the Snowden leaks about how FISA and the FISA court operate. For the best overview of FISA,
see “Surveillance Under the Foreign Intelligence

Surveillance Act (FISA),” Electronic Frontier Foundation, archive.today/ibU4C

193

193: . For context on this, see “Background on US v. WikiLeaks,” page 205.

194

194: . Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John Murray, 2013),
pp. 39–40.
195

195: . Ibid., p. 41.

196

196: . Ibid., p. 163.

197

197: . Ibid., note 3, Chapter 5, p. 163.

198

198: . Ibid., p. 42.

199

199: . Ed Pilkington, “Bradley Manning leak did not result in deaths by enemy forces, court hears,”
Guardian, 31 July 2013, archive.today/lYznz

200

200: . Adam Levine, “Gates: Leaked documents don’t reveal key intel, but risks remain,” CNN, 17 October
2010, archive.today/HzJxM

201

201: . Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John Murray, 2013),
p. 42.

202

202: . Ibid., p. 44.

203

203: . Ibid., p. 42, p. 44.

204

204: . Ibid., p. 45.

205

205: . Ibid., p. 47.

206

206: . John Hudson, “Eric Schmidt: Money is the only reason Julian Assange redacted WikiLeaks files,”
Foreign Policy, 19 April 2013, archive.today/UGU5E

207

207: . Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John Murray, 2013),
p. 47.

208

208: . Ibid., note 111, in reference to p. 110. “Chinese telecom was contacted: WikiLeaks cable, ‘Subject:
stifled potential: fiber-optic cable lands in

Tanzania, Origin: Embassy Dar Es Salaam (Tanzania), Cable time: Fri. 4 Sep 2009 04:48 UTC,’
http://www.cablegatesearch.net/cable.php?id=09DARESSALAAM585”

209

209: . They are being prosecuted under the same law that led to the death of internet activist Aaron
Swartz, the Computer Fraud and Abuse Act, or CFAA.

210

210: . Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age, British paperback edition (John Murray, 2013),
p. 163.

211

211: . Ibid., p. 165.

212

212: . Ibid., “Afterword for the Paperback Edition.”

213

213: . See “The Banality of ‘Don’t Be Evil,’” page 53.

214

214: . “Accomplices” is how General James Clapper, the US Director of National Intelligence, referred to
those who had assisted Edward Snowden. See DS Wright,

“General Clapper Labels Journalists Snowden’s ‘Accomplices,’”

FireDogLake, 30 January 2014, archive.today/91i07

215

215: . Rather than, say, highlighting the “irony” that the United States is not a safe place to exercise US
First Amendment free speech rights, or the “irony”

that the European Union has been so compromised by its geopolitical relationship with the United States
that no nation in Europe other than Russia accepted

Edward Snowden’s asylum requests.

216

216: . “Afterword for the Paperback Edition” in Eric Schmidt and Jared Cohen, The New Digital Age,
British paperback edition (John Murray, 2013).

217

217: . Ewen MacAskill, “NSA paid millions to cover Prism compliance costs for tech companies,”
Guardian, 23 August 2013, archive.today/wNBZE

218

218: . “Congressional committee holds hearing on national security leak prevention and punishment,”
Reporters Committee for Freedom of the Press, 11 July
2012, archive.today/NAHgG

219

219: . Affidavit of Julian Paul Assange, WikiLeaks, 2 September 2013, archive.today/doiGA#3

220

220: . Affidavit of Julian Paul Assange, WikiLeaks, 2 September 2013, archive.today/0gUpy#5

221

221: . Raphael Satter, “Minister: Iceland refused to help FBI on WikiLeaks,” Associated Press, 1 February
2013, archive.today/Fgtyw

222

222: . Peter Stanners, “FBI met WikiLeaks informant in Copenhagen,” Copenhagen Post, 15 August 2013,
archive.today/b2bL0

223

223: . “Iceland Minister: FBI Used Hacker to Bait WikiLeaks,” Iceland Review, 14 February 2013, updated
30 January 2014, archive.today/ZXsvF

224

224: . Ed Pilkington, “Bradley Manning denied chance to make whistleblower defence,” Guardian, 17
January 2013, archive.today/Kn8EQ

225

225: . Alexa O’Brien, “Pfc. Manning’s Statement for the Providence Inquiry,” alexaobrien.com, 28
February 2013, archive.today/Fjjo0

226

226: . Tom McCarthy, “Bradley Manning tells lawyer after sentencing: ‘I’m going to be OK’—as it
happened,” Guardian, 21 August 2013, archive.today/kND5Y
227

227: . “Chelsea Manning’s 35-year prison sentence upheld by US army general,” Guardian, 14 April 2014,
archive.today/GP08a

228

228: . Nick Collins, “WikiLeaks: guilty parties ‘should face death penalty,’” Telegraph, 1 December 2010,
archive.today/RG81n

229

229: . “DOD News Briefing with Geoff Morrell from the Pentagon” (transcript),
US Department of Defense website, 5 August 2010, archive.today/F3CC1
See

also Philip Shenon, “The General Gunning for WikiLeaks,” Daily Beast, 9 December 2010,
archive.today/xx5gK

230

230: . Philip Shenon, “U.S. Urges Allies to Crack Down on WikiLeaks,” Daily Beast, 8 October 2010,
archive.today/Dvkgy

231

231: . Charles Arthur, Josh Halliday, “WikiLeaks fights to stay online after US company withdraws domain
name,” Guardian, 3 December 2010, archive.today/43Jqz

232

232: . Matt Raymond, “Why the Library of Congress is Blocking WikiLeaks,” Library of Congress Blog, 3
December 2010, archive.today/mVspZ
See also Ewen

MacAskill, “US blocks access to WikiLeaks for federal workers,” Guardian, 3 December 2010,
archive.today/i1LYt
See also Rowan Scarborough, “Military

ordered to stay off WikiLeaks,” Washington Times, 6 August 2010, archive.today/eZBJk

233

233: . Ewen MacAskill, “Columbia students told job prospects harmed if they access WikiLeaks cables,”
Guardian, 5 December 2010, archive.today/f0vgV

234

234: . Craig Labovitz, “WikiLeaks Cablegate Attack,” Abor Networks IT Security Blog, 29 November 2010,
archive.today/GOYuB
See also Craig Labovitz,

“Round 2: DDoS Versus WikiLeaks,” Abor

Networks IT Security Blog, 30 November 2010, archive.today/CK2Mm

235

235: . Nate Anderson, “Spy games: Inside the convoluted plot to bring down WikiLeaks,” Ars Technica, 14
February 2011, archive.today/wBM2J

236

236: . Mark Schone, Richard Esposito, Matthew Cole, Glenn Greenwald, “War on Anonymous: British
Spies Attacked Hackers, Snowden Docs Show,” NBC News, 5

February 2014, archive.today/dDR6q

237

237: . Glenn Greenwald, Ryan Gallagher, “Snowden Documents Reveal Covert Surveillance and Pressure
Tactics Aimed at WikiLeaks and Its
Supporters,” Intercept,

18 February 2014, archive.today/krpPf

238

238: . “Banking Blockade,” WikiLeaks, 28 June 2011, archive.today/Juoc6

239

239: . “WikiLeaks and DateCell sue Valitor for 9 billion ISK,” News of Iceland, 5 July 2013,
archive.today/pWMBb
240

240: . “European Commission enabling blockade of WikiLeaks by U.S. hardright Lieberman/King, contrary
to European Parliament’s wishes,” WikiLeaks, 27 November

2012, archive.today/ozC22

241

241: . “European Parliament votes to protect WikiLeaks,” WikiLeaks, 20 November 2012,

archive.today/AVjUD

242

242: . “Press Release: WikiLeaks opens path through banking siege,” WikiLeaks, 18 July 2012,
archive.today/Yi41S
See also “WikiLeaks declares war on banking

blockade,” WikiLeaks, 16 December 2012, archive.today/9aT0N

243

243: . “MasterCard breaks ranks in WikiLeaks blockade,” WikiLeaks, 3 July 2013, archive.today/boHPO

244

244: . Peter Beaumont, “WikiLeaks demands Google and Facebook unseal US subpoenas,” Guardian, 8
January 2011, archive.today/HRGYW

245

245: . The case is officially known as “In the Matter of the 2703(d) Order Relating to Twitter Accounts:
WikiLeaks, Rop_G, IOERROR; and
BirgittaJ.”

246

246: . Julia Angwin, “Secret Orders Target Email,” Wall Street Journal, 10 October 2011,
archive.today/W0Sla
247

247: . Somini Sengupta, “Twitter Ordered to Yield Data in WikiLeaks Case,” New York Times, 10
November 2011, archive.today/NTSQb

248

248: . “ACLU & EFF to Appeal Secrecy Ruling in Twitter/WikiLeaks Case” (press release), Electronic
Frontier Foundation, 20 January 2012, archive.today/KiVs1

249

249: . “Government demands Twitter records of Birgitta Jonsdottir: 4th Circuit Opinion,” Electronic
Frontier Foundation, archive.today/3Xfpt

250

250: . Dominic Rushe, James Ball, “PRISM scandal: tech giants flatly deny allowing
NSA direct access to servers,” Guardian, 7 June 2013, archive.today/qAnuF

251

251: . Smári McCarthy, “The Dragnet at the Edge of Forever,” smarimccarthy.is, 21 June 2013,
archive.today/CLO5x
See also Herbert Snorrason, “On Confirmed

Assumptions, or, Not Trusting Google is Good Idea,” anarchism.is, 21 June 2013, archive.today/bCRkp

252

252: . Sarah Harrison, “Britain is treating journalists as terrorists—believe me, I know,” Guardian, 14
March 2014, archive.today/gACHR

253

253: . For background, see “Extraditing Assange,” justice4assange.com, archive.today/y3NPZ#WHAT

254

254: . “Britain’s threat to Ecuador ‘without precedent,’ says international law expert,” Australian, 16
August 2012, archive.today/43OD2
255

255: . “Ecuador grants asylum to Julian Assange” (press conference), WikiLeaks Press, 16 August 2012,
archive.today/oH8Au