t'ril

»10 LARI SIMS

,Verzija pakla, koja prevazilazi

Orvela, prevazilazi Kafku:
neprekidno mučenje koje
su prepisali lekari
\ iz Vašingtona." !
Džon le Kare
 Mohamedu uld Slahi

DNEVNIK
IZ
GVAATANAMA
PRIREDIO LARI SIMS

Prevela
Milica Cvetković

Laguna ■■
Naslov originala

Mohamedou Ould Slahi

Edited by Larry Siems

Guantanamo Diary

Diary and annotated diary copyright © 2015 by Moha-

medou Ould Slahi
Introduction and notes copyright © 2015 by Larry Siems
All rights reserved.

Translation copyright © 2015 za srpsko izdanje, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakom

pomažete razvoj projekta odgovornog
korišćenja šumskih resursa širom sveta.
SW-COC-001767
FSC © 1996 Forest Stewardship Council A.C.
Mohamedu bi želeo daposveti svoj tekst uspomeni
na pokojnu majku Marijam Mint el Vadiju i hteo
bi da izjavi kako ne bi mogao da napiše ovu posve-
tu da nije bilo Nensi Holander i njenih koleginica
Tereze Dankan i Linde Moreno.
 Sadržaj

Hronologija zatvoreništva........................................................ ix
Beleške uz tekst, redigovanja i objašnjenja......................... xiii
Uvod Larija Simsa................................................................. xvii

Prvo poglavlje
Jordan-Avganistan-Gvantanamo......................................... 1
jul 2002 -februar 2003.

Ranije

Drugo poglavlje
Senegal-Mauritanija................................................................ 67
21. januar - 19.februar2000.

Treće poglavlje
Mauritanija.............................................................................. 102
29. septembar - 28. novembar 2001.
viii Mohamedu uld Slahi

Četvrto poglavlje
Jordan....................................................................................... 143
29. novembar 2001 - 19. jul 2002.

Gvantanamo

Peto poglavlje
Gvantanamo........................................................................... 183
februar-avgust 2003.

Šesto poglavlje
Gvantanamo.......................................................................... 255
septembar-decembar 2003.

Sedmo poglavlje
Gvantanamo.......................................................................... 297
2004-2005.

Beleška autora....................................................................... 361

Izjave zahvalnosti priređivača.............................................. 363
Beleške uz uvod....................................................................... 367
O autorima............................................................................. 371
 Hronologija zatočeništva

Januar 2000. Pošto je proveo dvanaest godina studirajući,

živeći i radeći u inostranstvu, prevashodno u
Nemačkoj i kratko u Kanadi, Mohamedu uld
Slahi je rešio da se vrati u rodnu Mauritaniju.
U putu je dvaput pritvaran na zahtev
Sjedinjenih Država - prvo ga je uhapsila
senegalska policija, a zatim i mauritanske vlasti
- pa su ga ispitivali agenti američkog FBI-ja u
vezi s takozvanom Milenijumskom zaverom
da se podmetnu bombe na međunarodnom
aerodromu u Los Anđelesu. Zaključivši da
uverenje da je umešan u zaveru nema osnova,
vlasti su ga pustile 19. februara 2000.

2000 - jesen 2001. Mohamedu živi s porodicom i radi kao

elektroinženjer u Nuakšotu u Mauritaniji.

29. septembar Mohamedua su privele mauritanske vlasti i

2001. dve nedelje držale u pritvoru, pa su ga opet
agenti FBI-ja ispitivali o Milenijumskoj zaveri.
Ponovo je pušten, a mauritanske vlasti su ga
javno proglasile nevinim.
X Mohamedu uld Slahi

20. novembar Mauritanska policija dolazi Mohameduovoj

2001. kući i traži da pođe s njima radi dodatnog
ispitivanja. On dobrovoljno pristaje i vozi se
ličnim autom do policijske stanice.

28. novembar Avion CLA prevozi Mohamedua iz Mauritanije

2001. u zatvor u Amanu u Jordanu, gde ga sedam i po
meseci ispituju jordanske obaveštajne službe.

19. jul 2002. Drugi avion CIA izvodi Mohamedua iz

Amana; skinut je dogola, povezane su mu oči,
stavljena mu je pelena, okovan je i prevezen u
američku vojnu vazduhoplovnu bazu Bagram
u Avganistanu. Događaji opisani u Dnevniku
iz Gvantanama počinju ovom scenom.

4. avgust 2002. Posle dve nedelje ispitivanja u Bagramu

Mohamedu je uguran u vojni transporter s još
trideset četiri druga zatvorenika i prevezen
u Gvantanamo. Ta grupa je stigla 5. avgusta
2002. i odmah je podvrgnuta naročitom
postupku.

2003-2004. Vojni islednici Sjedinjenih Država

podvrgavaju Mohamedua „specijalnom planu
saslušavanja" koji je lično odobrio ministar
odbrane Donald Ramsfeld. Mohameduovo
mučenje obuhvata mesece potpune izolacije,
čitav niz fizičkih, psiholoških i seksualnih
ponižavanja, pretnji smrću, pretnji njegovoj
porodici i lažnih kidnapovanja i deportacija.

3. mart 2005. Mohamedu rukom piše molbu za sudski nalog

po habeas corpusu
*

* Sudski nalog da se pritvorenik izvede pred sud u određenom roku uz

označavanje razloga za hapšenje i podizanje optužnice. (Prim. prev.)
 Dnevnik iz Gvantanama xi

Leto 2005. U samici u Gvantanamu Mohamedu rukom

piše 466 stranica koje će se pretočiti u ovu
knjigu.

12. jun 2008. Vrhovni sud Sjedinjenih Država glasa s pet

glasova prema četiri u slučaju Bumedijen
protiv Buša da zatvorenici u Gvantanamu
imaju pravo da ospore svoje zatočeništvo
preko habeas corpusa.

Avgust-decembar Sudija oblasnog suda Sjedinjenih Država

2009. Džejms Robertson razmatra Mohameduovu
molbu po habeas corpusu.

22. mart 2010. Sudija Robertson prihvata Mohameduovu

molbu po habeas corpusu i nalaže njegovo
oslobađanje.

26. mart 2010. Obamina administracija ulaže žalbu.

5. novembar 2010. Okružni apelacioni sud Oblasti Kolumbija

vraća Mohameduov slučaj po habeas corpusu
u Oblasni sud Sjedinjenih Država na ponovnu
raspravu. Taj slučaj još nije rešen.

Danas Mohamedu je još u Gvantanamu, u istoj ćeliji

u kojoj se odigralo mnogo događaja ispričanih
u ovoj knjizi.
 Beleške uz tekst,
redigovanja i objašnjenja

Ova knjiga je redigovana verzija rukopisa Mohamedua uld

Slahija od 466 stranica koje je pisao u zatvorskoj ćeliji u
Gvantanamu u leto i jesen 2005. Tekst je redigovan dva puta:
prvi put je to učinila vlada Sjedinjenih Država, koja je stavila
više od 2.500 crnih traka cenzurišući Mohameduov tekst, a
zatim sam to učinio ja. Mohamedu nije mogao da učestvuje
u tome, pa ni da reaguje ni na prvu ni na drugu redakciju.
Svejedno, uvek se nadao da će njegov rukopis stići do čita-
lačke javnosti - on je namenjen neposredno nama, posebno
američkim čitaocima - i izričito je odobrio objavljivanje u
redigovanom obliku, uz sporazum i s izraženom željom da se
redaktorski proces obavi tako da što vernije prenese sadržaj
i ispuni očekivanja originala. Meni je poverio da obavim taj
posao i ja sam se trudio da to uradim pripremajući rukopis
za štampanje.
Mohamedu uld Slahi je pisao svoju priču na engleskom,
što je četvrti jezik koji govori i koji je savladao uglavnom u
američkom zatočeništvu, kao što sam, često duhovito, opisu-
je u knjizi. Ovo je istovremeno značajan čin i izuzetan podu-
hvat. To je i izbor koji stvara neke od najvažnijih književnih
xiv Mohamedu uld Slahi

dejstava dela ili im doprinosi. Prema mojoj proceni, služi

se rečnikom od nešto manje od sedam hiljada reči - što je
otprilike vokabular koji po veličini odgovara Homerovim
epovima. On ga koristi tako da ponekad prizove odjek tih
epova, kao kad ponavlja rečenice u vidu obrazaca za pojave
i događaje koji se često ponavljaju. A to čini tako, kao tvorci
epova, da uspeva da prenese ogroman dijapazon radnje i
osećanja. U postupku redigovanja iznad svega sam se trudio
da sačuvam taj osećaj i ukažem počast tom dostignuću.
Istovremeno je rukopis koji je Mohamedu uspeo da sasta-
vi u ćeliji 2005. godine nepotpun i povremeno fragmentiran
koncept. U nekim delovima proza je uglačanija, u nekima je
sam potez rukom sitniji i precizniji, a i jedno i drugo ukazuje
na prethodne nacrte; na drugim mestima je pisanje brzo i
samo predstavlja nacrt. Postoje znatne razlike u pristupu
naraciji, s manje linearnog pripovedanja u onim delovima
u kojima se opisuju poslednji događaji - kao što bi se i oče-
kivalo, s obzirom na intenzitet događanja i bliskost ličnosti
koje opisuje. Čak je i sveukupni oblik rada nedovršen, ima
niz sećanja na dešavanja što su prethodila središnjoj priči
koja je dodata na kraju.
Prilazeći tim izazovima, kao svaki urednik koji teži da
zadovolji piščeva očekivanja da se te greške i digresije svedu
na najmanju meru a glas i pogled izoštre, redigovao sam tekst
na dva nivoa. Iz reda u red to je uglavnom značilo srediti
glagolska vremena, red reči u rečenici i nekoliko nezgrapnih
izraza, a povremeno, radi jasnoće, spojiti i prerasporediti
tekst. Uz to sam u okvir glavne priče uneo dodata sećanja
i hronološki sredio ceo rukopis, što je proces pri kom sam
rad od približno 122.000 reči sveo na nešto ispod 100.000
u ovoj verziji. Te redaktorske odluke su moje i mogu samo
da se nadam da će naići na Mohameduovo odobravanje.
 Dnevnik iz Gvantanama xv

Za vreme tog procesa suočio sam se s nizom izazova

posebno povezanih s prethodnim redigovanjem rukopisa:
vladinim redakcijama. Te redakcije su promene koje je na
tekstu izvršila ista ona vlada koja i dalje upravlja autorovom
sudbinom i koja upotrebljava tajnost kao osnovno oruđe
tog upravljanja već više od trinaest godina. Kao takve, crne
trake na stranici služe kao živi vizuelni podsetnici autorove
tekuće situacije. Istovremeno, namerno ili ne, te redakcije
često služe i da ometu naraciju, da zamagle obrise likova i
da priguše otvoren, prijemčiv ton autorovog glasa.
Pošto se zasniva na pomnom čitanju, svaki proces redi-
govanja cenzurisanog teksta obuhvataće izvestan napor da
se vidi i to iza crnih traka i brisanja. Objašnjenja koja se
pojave na dnu stranice u čitavom tekstu predstavljaju vrstu
evidentiranja tog truda.
Te beleške su nagađanja u vezi s redakcijom, zasnovana
na kontekstu u kom se redakcije javljaju, na podacima što
se pojavljuju na drugim mestima u rukopisu i na onome što
je sad obilje javno dostupnih izvora o mukama Mohamedua
uld Slahija i ovde zabeleženim događajima. Među te izvore
se ubrajaju vladina dokumenta, s kojih je skinuta oznaka
poverljivosti, dobijena preko zahteva i parnica na osnovu
Zakona o slobodnom pristupu informacijama, novinskih
izveštaja i objavljenog rada jednog broja pisaca i novinara-
istraživača i opsežnih istraga Ministarstva pravde i Senata
Sjedinjenih Država.
U tim objašnjenjima nisam se trudio da rekonstrui-
šem originalni redigovani tekst ni da otkrijem materijal
koji je označen kao poverljiv. Umesto toga, dao sam sve
od sebe da pružim podatke koji najverovatnije odgovaraju
tim redakcijama kad se podaci tiču javne evidencije ili su
jasni iz pažljivog čitanja rukopisa i kad sam ubeđen da su
xvi Mohamedu uld Slahi

značajni za sveukupnu čitljivost i utisak koji tekst ostavlja.

Bude li nekih grešaka u tim nagađanjima, krivica je isklju-
čivo moja. Niko od advokata Mohamedua uld Slahija koji
imaju odobrenje za pristup tajnim podacima nije pregledao
ovaj uvodni materijal ni fusnote niti im je na neki način
doprineo, te nije potvrdio ni porekao moja razmišljanja o
njima. Niti je iko drugi ko je imao pristupa neredigovanom
rukopisu pregledao ovaj uvodni materijal ni fusnote, niti im
je na neki način doprineo, te nije potvrdio ni porekao moja
razmišljanja o njima.
Mnogo uređivačkih izazova povezanih s priređivanjem
ovog izuzetnog dela za štampanje neposredno je uzrokovano
činjenicom da vlada SAD i dalje drži pisca ovog dela bez
ikakvog zadovoljavajućeg objašnjenja pod režimom zabra-
ne koji ga sprečava da učestvuje u uređivačkom procesu.
Radujem se danu kad će Mohamedu uld Slahi biti slobodan,
a mi moći da čitamo ovo delo u celini, onako kako bi ga on
objavio. U međuvremenu se nadam da će ova verzija uspeti
da dočara dostignuće originala iako nas podseća skoro na
svakoj stranici šta sve treba još da vidimo.
 Uvod
Lari Sims

U leto i ranu jesen 2005. Mohamedu uld Slahi napisao je

nacrt od 466 stranica i 122.000 reči ove knjige u samici izo-
lovane barake logora Eko u Gvantanamu.
Pisao je ii nastavcima, a počeo je nedugo pošto mu je
konačno dozvoljeno da se sretne s Nensi Holander i Silvijom
Rojs, advokatima svog volonterskog pravnog tima. Po stro-
gim procedurama širokog režima cenzure u Gvantanamu,
svaka stranica koju je on napisao smatrana je poverljivom
od trenutka njenog nastanka, a svaki novi deo predavan je
vladi Sjedinjenih Država na proveru.
Petnaestog decembra 2005, tri meseca pošto je stavio
potpis i datum na poslednju stranicu svog rukopisa, Moha-
medu je prekinuo svoje svedočenje pred Administrativnim
odborom za reviziju
* u Gvantanamu da bi predsedavajućim
zvaničnicima rekao:

Želim samo da pomenem da sam nedavno ovde u

zatvoru napisao knjigu o čitavoj svojoj priči, u redu?

Administrative Review Board - ARB. (Prim. prev.)

xviii Mohamedu uld Slahi

Poslao sam je na razrešenje Oblasti Kolubija, a kad

bude razrešena, savetujem vam da je pročitate. Mala
reklama. Knjigaje vrlo zanimljiva, čini mi se.1

Ali Mohameduov rukopis nije razrešen zabrane. Označen

je kao „secret", što je nivo klasifikacije za podatke koji bi
mogli da nanesu ozbiljnu štetu nacionalnoj bezbednosti
što znači da ne može
ukoliko bi postali javni, i ,,NOFORN“,*
da se poveri nekom stranom građaninu ili obaveštajnoj služ-
bi. Deponovan je u bezbednoj ustanovi blizu Vašingtona,
a mogli su mu pristupiti samo oni s punim odobrenjem za
pristup tajnim podacima i zvaničnom „potrebom saznanja".
Više od šest godina Mohameduovi advokati su se parničili
i pregovarali da se rukopis odobri za javno objavljivanje.
Tih godina, podstaknuta uglavnom parničenjem na
osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koje
je vodila Američka unija za građanske slobode,
** vlada SAD
je dozvolila otvaranje hiljade tajnih dokumenata koji su
opisivali odnos prema zatvorenicima pod nadzorom Sjedi-
njenih Država od terorističkih napada 11. septembra 2001.
Mnogi od tih dokumenata nagoveštavali su Mohameduovo
iskušenje, prvo u rukama CIA, a zatim u rukama američke
vojske u Gvantanamu, gde ga je Tim za specijalne projekte
podvrgao najupornijim, najpromišljenijim i najsurovijim
dosad zabeleženim saslušanjima. Mali broj tih dokumenata
sadržao je još nešto: mučne uzorke Mohameduovog glasa.
Jedan od uzoraka je napisan njegovom rukom, na engle-
skom. U kratkoj poruci datiranoj 3. marta 2005. napisao je:
„Zdravo. Ja, Mohamedu uld Slahi, internirac u Gvantanamu

* Not Releasable to Foreign Nationals/Governments/Non-US Citizens.

(Prim. prev.)
** American Civil Liberties Union - ACLU. (Prim. prev.)
 Dnevnik iz Gvantanama xix

pod brojem 760, ovim molim sudski nalog po habeas cor-

pusu.“ Poruka se završava jednostavno sa: „Nisam počinio
nikakav zločin prema SAD, niti me SAD krivi za zločine,
stoga podnosim zahtev za trenutno puštanje na slobodu.
Za daljnje pojedinosti mog slučaja rado ću se odazvati na
buduće rasprave."
Još jedan rukom pisan dokument, isto tako na engle-
skom, bilo je pismo pravnom zastupniku Silviji Rojs dati-
rano 9. novembra 2006, u kom se on šali: „Zamolila si me
da ti napišem sve što sam rekao islednicima. Jesi li ti luda?
Kako mogu da iznesem neprekidno saslušavanje koje traje
sedam godina? To je kao da pitaš Čarlija Šina s koliko žena
je izlazio.“ Zatim nastavlja:

Doduše, obezbedio sam ti sve (skoro) u svojoj knji-

zi, kojoj ti vlada brani pristup. Hteo sam da zalazim
dublje upojedinosti, ali sam shvatio daje to uzaludno.
Da skratim priču, moje zatočeništvo se može podeliti
u dva velika koraka.
1. Pre mučenja (mislim da nisam mogao da odolim):
govorio sam im istinu o tome da ništa nisam uradio
protiv vaše zemlje. Toje trajalo do 22. maja 2003.
2. Era posle mučenja: kad su mi kočnice popustile.
Potvrdno sam odgovorio na sve optužbe istražitelja.
Čak sam napisao ono zloglasno priznanje o tome
kako samplanirao da udarim u Kanadski nacional-
ni toranj u Torontu, po savetu vodnika prve klase
^^■1. Samo sam hteo da mi se ti majmuni
skinu s vrata. Ne marim koliko ću ostati u zatvoru.
Uverenje mije uteha.1

Među tim dokumentima su i dva transkripta Moha-

meduove izjave pod zakletvom pred odborima za procenu
XX Mohamedu uld Slahi

pritvorenika u Gvantanamu. Prvi - i prvi uzorak njegovog

glasa u svim dokumentima - potiče s pretresa Suda za reviziju
statusa neprijateljskih boraca (CSRT): datum je 8. decembar
2004, samo nekoliko meseci pošto je okončano takozvano
„specijalno saslušavanje
'.
* U njemu je i ovaj razgovor:

Pitanje: Možemo li dobiti od vas odgovor na prvi navod

optužbe da ste član talibana ili Al Kaide?
Odgovor: 5 talibanima nemam ama baš ništa. Što
se tiče Al Kaide, bio sam njen član u Avganistanu
devedeset prve i devedeset druge. Pošto sam napu-
stio Avganistan, prekinuo sam sve veze s Al Kaidom.
Pitanje: I otad im nikad niste davali novac ilipružali
drugačiju podršku?
Odgovor: Baš nikakvu.
Pitanje: Jeste li vrbovali nove članove za njih?
Odgovor: Ne, uopšte nisam; nisam niprobao da vrbu-
jem za njih.
Pitanje: Rekli ste da stepodpritiskom priznali umeša-
nost u Milenijumsku zaveru, je li tako?
Odgovor: Da.
Pitanje: Kome ste to priznali?
Odgovor: Amerikancima.
Pitanje: A šta podrazumevate podpritiskom?
Odgovor: Časni sudijo, ako ne moram, ne želim da
pričam o prirodi pritiska.
Predsednik suda: Ne morate; želimo samo da se uve-
rimo da niste mučeni ni navođeni da kažete nešto
što nije istina. Iz tog razloga vas pita.
Odgovor: Samo mi verujte da nisam umešan u takve
užasne napade; da, priznajem da sam bio član Al
Kaide, ali ne želim da pričam o tome. Ti pametni
 Dnevnik iz Gvantanama xxi

Ijudi su došli kod mene i analizirali ovo, i čuli isti-

nu. Za mene je dobro da govorim istinu, a podaci
su provereni. Rekao sam da nisam imao ništa s
tim. Išao sam na detektor laži iprošao, a oni su mi
rekli da ne moram više da pričam o tome. Rekli su
molimo ne pričaj o toj temi više i nisuje pominjali
večgodinu dana.
Pitanje: Znači da vas niko od vlasti Sjedinjenih Država
nije zlostavljao ni na koji način?
Odgovor: Ne želim da odgovorim na to pitanje; ne
moram ako me ne primorate.3

Drugi transkript potiče iz 2005. sa istrage pred Admini-

strativnim odborom za reviziju gde je on objavio da je napi-
sao ovu knjigu. Prošlo je godinu dana od pretresa CSRT-a,
kad mu je konačno dozvoljeno da se sretne s pravnim zastu-
pnicima i kad je nekako uspeo da se odalji od svega i pronađe
snagu da zapiše svoje iskustvo. Ovog puta on slobodno govori
o svojoj odiseji, bez straha i bez gneva, ali glasom punim
ironije i duha. »Bio je vrlo budalast", kaže Mohamedu za pret-
nje jednog islednika, „zato što je rekao da će dovesti crnce.
Nemam nikakvih problema s crncima, pola moje zemlje su
crnci!“ Drugi islednik u Gvantanamu, poznat kao Gospodin
X, bio je pokriven od glave do pete ,,kao u Saudijskoj Ara-
biji, onako kao što se žene pokrivaju“, a nosio je „rukavice,
rukavice kao O. Dž. Simpson“. Mohameduovi odgovori su
bogati i podrobni zarad namernog utiska i ozbiljnosti svrhe.
„Molim vas“, kaže on Odboru, „hoću da kako treba shvatite
moju priču, zato što zaista nije važno hoće li me osloboditi
ili ne, samo hoću da svi razumeju moju priču.“4
Nemamo potpun zapis Mohameduovog napora da ispri-
ča priču. Upravo kad je počeo da opisuje šta je doživeo u
xxii Mohamedu uld Slahi

Gvantanamu leta 2003, „oprema za snimanje se ukočila“,

piše masnim slovima tamo gde se prekida spis o ispitivanju.
Umesto izgubljenog dela u kom je „pritvorenik govorio kako
su ga ovde u Gvantanamu neki Ijudi rnučili", dokument
pruža „sećanje Odbora na tih 1.000 ukočenih kliktaja":

Pritvorenik je počeo pričajući o navodnom zlostavlja-

nju ženskog islednika poznatog mu kao H^^^HI-
Pritvorenikje pokušao da objasni Odboru i^H^^HH
postupke, ali se uzrujao i vidno uznemirio. Objasnioje
daje seksualno napadan, te iako voli žene, nije mu se
dopalo šta muje ^^H^H radila. Predsedavajući zva-
ničnikjeprimetio da sepritvorenik uznemirio i rekao
mu da ne mora da priča o tome. Pritvorenikje na tome
bio veoma zahvalan pa je rešio da dalje ne razrađuje
navodno zlostavljanje od strane HH^^HH
Pritvorenik je pružio podrobna obaveštenja u vezi
s navodnim zlostavljanjem od strane i
^^HH Pritvorenik je izjavio da su HHHH i
^^^H ušli u sobu pokrivenih lica i počeli da ga
tuku. Tukli su ga toliko da se
uznemirio. se nije dopalo ponaša-
njeprema pritvoreniku paje počeo da saoseća s njim.
Prema pritvorenikovim rečima, je plakao
i govorio ^HHH^H i ^^HHi da prestanu da ga
tuku. Pritvorenik je hteo Odboru da pokaže ožiljke od
rana, alije Odbor odbio da ih pogleda. Odbor se slaže
daje ovo veran prikaz onog izvitoperenog dela trake.5

Ove transkripte imamo samo zahvaljujući tome što je

u proleće 2006. savezni sudija, na parnici koju je pokre-
nuo Asošijeted pres po Zakonu o slobodnom pristupu
 Dnevnik iz Gvantanama xxiii

informacijama, naredio da se skinu zabrane. Taj slučaj je

konačno naveo Pentagon, četiri godine pošto je otvoren
Gvantanamo, da objavi zvaničan spisak Ijudi koje drži u
svojoj ustanovi. Prvi put su zatvorenici dobili imena, a ta
imena glasove. U transkriptima s tajnih saslušanja mnogi
zatvorenici su izneli priče koje su podrile tvrdnje da su u
pritvorski logor na Kubi smešteni »najgori od najgorih“,
tako opasni Ijudi, po svima poznatoj izjavi predsedavajućeg
generala kad su prvi zatvorenici dovedeni u logor 2002. godi-
ne, da bi „pregrizli hidraulične kablove iz C-17 da ga sruše“.6
Nekolicina, poput Mohamedua, izneli su temu ophođenja
prema njima u zatvoru Sjedinjenih Država.
Pentagon je udvostručio ulog. „Pritvorenici koje držimo
u Gvantanamu jesu treneri terorista, proizvođači bombi,
bombaši samoubice i ostali opasni ljudi“, tvrdio je opet vojni
portparol kad su transkripti postali javni. ,,A znamo i da su
obučeni da lažu kako bi izazvali saosećanje za svoje stanje i
kako bi pojačali pritisak protiv vlade Sjedinjenih Država.“7
Godinu dana kasnije, kad je vojska pustila zapisnike s istrage
Administrativnog odbora za reviziju 2005, Mohameduov
transkript je potpuno nestao. Taj transkript je i dalje označen
kao poverljiv.
Mohameduov rukopis je konačno oslobođen za puštanje u
javnost, pa je jedan od članova njegovog pravničkog tima bio
u stanju da mi ga preda na disku označenom „Slahijev rukopis
- verzija koja nije označena kao poverljiva" u leto 2012. Tada
je Mohamedu bio već deceniju u Gvantanamu. Savezni sudija
mu je dve godine pre toga odobrio zahtev po habeas corpusu,
a apelacioni sud je njegovu molbu vratio u sud savezne oblasti
na ponovni pretres. Slučaj je i dalje nerešen.
Mohamedu je do dana današnjeg u istoj izolovanoj ćeliji
u kojoj je napisao dnevnik iz Gvantanama. Mislim da sam
xxiv Mohamedu uld Slahi

pročitao sve što je objavljeno o tom slučaju i ne razumem

zašto je uopšte i dopao Gvantanama.

Mohamedu uld Slahi je rođen 31. decembra 1970. u Rosu,

tad varošici, sad gradiću na reci Senegal na mauritanskoj
južnoj granici. Imao je osmoro starije braće i sestara; dobiće
ih još troje. Porodica se preselila u glavni grad Nuakšot kad
je Mohamedu bio pred završetkom osnovne škole, a njegov
otac, nomadski trgovac kamilama, umro je ubrzo posle toga.
Taj trenutak, a i Mohameduovi očigledni talenti, mora da su
mu oblikovali osećaj za ulogu u porodici. Otac ga je naučio
da čita Kuran, koji je zapamtio još u pubertetu, pa je dobro
učio u gimnaziji, a posebno se isticao u matematici. U članku
u Špiglu iz 2008. opisan je kao omiljen momčić sa strašću
prema fudbalu, posebno prema nemačkoj reprezentaciji -
strašću koja ga je podstakla da se prijavi za stipendiju Druš-
tva Karl Duisberg za studije u Nemačkoj. Bio je to ogroman
skok za celu porodicu, kako je u časopisu izvešteno:

Slahi se ukrcao na avion za Nemačkujednogpetkapred

kraj leta 1988. Prvije u svojoj porodici koji se upisao na
fakultet - i tojoš u inostranstvu - i prvi kojije leteo avi-
onom. Uznemirena zbog odlaska sina mezimca, majka
je toliko plakala opraštajući se s njim da se Mohamedu
kratkopremišljaopre nego štoje ušao u avion. Na kraju
suga ostali ubedili da krene. „Trebalo jefinansijski da
nas spase“, kaže danas njegov brat [J]adih.8

U Nemačkoj je Mohamedu dobio diplomu elektroinže-

njera i želeo da napreduje u karijeri radom u telekomuni-
kacijama i s kompjuterima, ali je prekinuo studije kako bi
 Dnevnik iz Gvantanama XXV

učestvovao u nečemu što je privlačilo mlade Ijude iz čitavog

sveta: u pobuni protiv komunističke vlade u Avganistanu. U
to vreme nije bilo ograničenja ni zabrana takvih aktivnosti,
pa su mladići kao što je Mohamedu otvoreno odlazili; tu
borbu su na Zapadu, a posebno u Sjedinjenim Državama,
aktivno podržavali. Da bi učestvovao u borbi, morao je da
ide na obuku, pa je 1991. sedam nedelja boravio u centru za
obuku A1 Faruk blizu Kosta i položio zakletvu odanosti A1
Kaidi, koja je držala centar. Dobio je lako oružje i obuku na
minobacaču, oružju uglavnom sovjetske izrade, sa granata-
ma koje su, kako se sećao na ročištu Suda za reviziju statusa
neprijateljskih boraca 2004, bile izrađene u SAD.
Mohamedu se posle obuke vratio na studije, ali se počet-
kom 1992, pošto je komunistička vlast bila na rubu propasti,
vratio u Avganistan. Pristupio je jedinici kojom je koman-
dovao Džalaludin Hakani i koja je opsela Gardez - grad je
pao posle vrlo malo otpora tri nedelje pošto je Mohamedu
stigao. Ubrzo je pao i Kabul, a kako je Mohamedu objasnio
na ročištu CSRT-a, pokret je uskoro postao mutan:

Odmah posle sloma komunista, mudžahedini su poveli

džihad protiv sebe samih, da vide ko će osvojiti vlast;
različitefrakcijepočelesu međusobno da se bore. Rešio
sam da odemjer nisam želeo da se borim protiv dru-
gih muslimana i za to nisam imao razloga; ni danas
ne vidim razloga za borbu da bi se odredilo ko će biti
predsednik a kopotpredsednik. Cilj mije bio isključivo
da se borim protiv agresora, uglavnom komunista, koji
su mojoj braći branili da upražnjavaju religiju.

Kako je Mohamedu uvek tvrdio, to je obeležilo kraj

njegove odanosti A1 Kaidi. Predsedavajućoj zvaničnici na
tom ročištu CSRT-a rekao je:
xxvi Mohamedu uld Slahi

Gospođo, znao sam da se borim s Al Kaidom, ali tad

Al Kaida nije vodila džihad protiv Amerike. Rekli su
nam da se borimo s našom braćom protiv komunista.
Sredinom devedesetih godina hteli su dapovedu džihad
protiv Amerike, ali ja lično nisam imao ništa s tim.
Nisam im se pridružio u toj ideji; toje njihov problem.
Potpuno sam van odnosa izrneđu Al Kaide i SAD. Oni
treba da reše taj problem; potpuno sam nezavisan od
tog problema.9

Vrativši se u Nemačku, Mohamedu se vratio životu koji

su on i njegova porodica u Nuakšotu isplanirali. Diplomirao
je na elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Duizburgu,
pa mu se pridružila mlada supruga Mauritanka i živeli su
i radili u Duizburgu veći deo devedesetih godina. Za to
vreme pak ostao je u prijateljskim odnosima i održavao
vezu sa saborcima iz avganistanske pustolovine, od kojih
su neki ostali vezani za A1 Kaidu. Osim toga, lično je bio
povezan s istaknutim članom A1 Kaide Mafuzom uld al
Validom, poznatim i kao Abu Hafiz al Mauritani, koji je
bio član Saveta A1 Kaide i jedan od starijih teoloških savet-
nika Osame bin Ladena. Abu Hafiz je Mohameduov dalji
rođak, a i pašenog jer se oženio Mohameduovom svastikom.
Njih dvojica su povremeno razgovarala telefonom dok je
Mohamedu bio u Nemačkoj - poziv Abu Hafiza preko Bin
Ladenove satelitske linije zapao je za oko nemačkoj oba-
veštajnoj službi 1999 - a Mohamedu je dvaput omogućio
Abu Hafizu da prebaci 4.000 dolara porodici u Mauritaniji
za vreme praznovanja Ramazana.
Mohamedu i njegova supruga su 1998. otputovali u Sau-
dijsku Arabiju na hadžiluk. Iste te godine, pošto nije uspeo
da dobije trajni boravak u Nemačkoj, Mohamedu je poslušao
 Dnevnik iz Gvantanama xxvii

preporuku prijatelja s fakulteta i prijavio se za doseljenički

status u Kanadi, pa se u novembru 1999. preselio u Montreal.
Jedno vreme je živeo s nekadašnjim kolegom s fakulteta, zatim
u velikoj džamiji A1 Suni u Montrealu, gde je kao hafiz, neko
ko zna Kuran napamet, pozivan da čita molitve za Ramazan
kad bi imam bio na putu. Manje od mesec dana pošto je
Mohamedu stigao u Montreal, uhapšen je alžirski imigrant i
član A1 Kaide Ahmed Resam jer je ušao u Sjedinjene Države
u autu punom eksploziva s planom da ga na Novu godinu
podmetne na međunarodni aerodrom u Los Anđelesu, kao
deo onog što je kasnije postalo poznato kao Milenijumska
zavera. Resam je živeo u Montrealu. Grad je napustio pre nego
što je Mohamedu stigao u njega, ali je išao u džamiju A1 Sunu
i imao veze s nekolicinom onih koje je Mohamedu na ročištu
CSRT-a nazvao „lošim prijateljima" svog kolege s fakulteta.
Resamovo hapšenje je pokrenulo veliku istragu musli-
manske doseljeničke zajednice u Montrealu, posebno zajed-
nice džamije A1 Sune, pa je prvi put u životu Mohamedu
ispitivan o mogućim terorističkim vezama. Kanadska kra-
Ijevska konjička policija „došla je i ispitivala me“, svedočio
je u istrazi Administrativnog odbora za reviziju 2005.

Užasno sam se uplašio. Pitali su mepoznajem li Ahme-

da Resama. Rekao sam: ,,Ne“, a onda su mepitali da li
znam ovog čoveka, aja sam rekao: ,,Ne, ne. “ Tako sam
se plašio da sam se tresao... Nisam navikao na ovo, tad
su me prvi put ispitivali i samo sam želeo da se rešim
nevoljepa sam sepotrudio da kažem istinu. Ali oni su
vrlo ružno motrili na mene. U redu je da neko motri
na tebe, ali nije u redu da vidiš Ijude koji motre. Biloje
to vrlo trapavo, ali su oni hteli da nam prenesu poruku
kako motre na nas.
xxviii Mohamedu uld Slahi

Mohameduova porodica u Mauritaniji bila je uznemire-

na. »Šta ti to radiš u Kanadi?“, seća se da su ga pitali. „Rekao
sam da ne radim ništa osim što tražim posao. A moja poro-
dica je rešila da treba da se vratim u Mauritaniju zato što taj
momak mora da je u vrlo lošem okruženju i ’želimo da ga
spasemo’." Njegova sad bivša supruga telefonirala je u ime
porodice da izvesti kako mu je majka bolesna. Ovako je to
objasnio Odboru za reviziju:

Pozvala meje i plakala i rekla: „Ili meprehaci u Kana-

du ili se vrati u Mauritaniju." Kazao sam joj: „Hej,
polako."Nije mise dopadao život u Kanadi, nisam uži-
vao slobodu, i to što su na mene motrili nije bilo mnogo
dobro. Mrzeo sam Kanadu i rekao sam daje tamo rad
mnogo težak. Krenuo sam u petak 21. januara 2000;
leteo sam iz Montreala za Brisel, pa za Dakar.“w

Tim letom počinje odiseja koja će postati Mohameduov

Dnevnik iz Gvantanama.
Počinje tu jer od tog trenutka jedna jedina sila određuje
Mohameduovu sudbinu: Sjedinjene Države. Geografski, ono
što on naziva „beskrajnom svetskom turom“ pritvaranja i
ispitivanja u narednih osamnaest meseci pokriće trideset
dve hiljade kilometara - počeće s onim što je mislio da mu
je povratak kući i završiti se njegovim ukotvljenjem šest i
po hiljada kilometara od kuće, na karipskom ostrvu. Usput
će biti zatvaran i saslušavan u četiri zemlje uz često učešće
Amerikanaca i uvek po nalogu Sjedinjenih Država.
Evo kako je prvi od tih pritvora opisan u hronologiji koju
je oblasni sudija Sjedinjenih Država Džejms Robertson uvr-
stio u nalog za skidanje oznake poverljivosti, čime je odobrio
Mohameduov zahtev po habeas corpusu:
 Dnevnik iz Gvantanama xxix

Jan. 2000. Leteo iz Kanade do Senegala, gde su ga

dočekala hraća i povela u Mauritaniju;
njega i braću su uhvatile HHH
vlasti i ispitivale o Milenijumskoj zaveri.
Došao je jedan Amerikanac ifotografisao;
zatim ga je neko za koga on pretpostav-
Ija da je Amerikanac prevezao avionom
u Mauritaniju, gde su ga dalje ispitivale
mauritanske vlasti o Milenijumskoj zaveri.
Feb. 2000. Ispitivao gaje » vezi sa Milenijum-
skom zaverom.
2000. su ga pustili zaključivši da
nema osnova uverenju da je bio umešan
u Milenijumsku zaveru.

„Mauritanci su rekli: ’Nisi nam potreban, odlazi. Ne zani-

maš nas’“, priseća se Mohamedu dok opisuje to puštanje u
istrazi ARB-a. „Pitao sam ih šta je s Amerikancima. Rekli su:
’Amerikanci uporno tvrde da si ti veza, ali nam ne pružaju
nikakve dokaze, pa šta da radimo.’“
Međutim, kako je sudija Robertson naveo u svojoj hro-
nologiji, mauritanska vlada je ponovo, na zahtev Sjedinje-
nih Država, pozvala Mohamedua ubrzo posle terorističkih
napada jedanaestog septembra:

29. 9. 2001. Uhapšen u Mauritaniji; vlasti mu rekle da

uhapsio zato
Slahi navodno umešan u Milenijumsku
zaveru.
12. 10. 2001. Dokje bio u pritvoru, agenti su mupre-
tresli kuću i odneli trake i dokumenta.
15. 10. 2001. vlasti su ga pustile.11
XXX Mohamedu uld Slahi

Između ova dva hapšenja u Mauritaniji, a u oba su u

saslušavanju učestvovali agenti FBI-ja, Mohamedu je vodio
upadljivo običan i, po merilima svoje zemlje, uspešan život:
radio je s računarima i elektronikom, prvo u jednoj kompa-
niji za medicinski materijal koja je pružala i usluge interneta,
a zatim za slično raznovrsnu uvozničku firmu u vlasništvu
jedne porodice. No sad se unervozio. lako je bio slobodan i
„vratio se svom životu“, pred ARB-om je objasnio:

Mislio sdm da ću sad imati nevolja s poslodavcem i da

me nećeprimiti nazad naposaojersam osumnjičen za
terorizam, a oni su rekli da će sepostarati za to. Preda
mnom dok sam sedeo [tamo] obaveštajac najviši po
činu u Mauritaniji pozvaoje mog poslodavca i rekao
da sam dobar čovek, ’nemamo problema s [njim] i
uhapsili smo ga s određenim razlogom. Morali smo
daga ispitamo i ispitali smoga i može da ide, tako da
možete da gaprimite nazad.’12

Poslodavac ga je zaista primio nazad, a nešto više od

mesec dana kasnije Mohamedua je posao odveo u mauri-
tansku predsedničku palatu, gde je proveo čitav dan pripre-
majući ponudu da unapredi telefonski i računarski sistem
predsednika Mauje uld Sid Ahmeda Taje. Kad se vratio
kući, nacionalna policija se opet pojavila i rekla mu da još
jednom treba da ga ispitaju. Zamolio ih je da pričekaju dok
se istušira. Obukao se, uzeo ključeve - krenuo je dobro-
voljno i vozio je vlastita kola do policijske stanice - i rekao
majci da ne brine, da će se uskoro vratiti kući. Ovog puta
je, međutim, nestao.
Skoro godinu dana porodicu su navodili da veruje kako
je u mauritanskom zatvoru. Njegov najstariji brat Hamud
 Dnevnik iz Gvantanama xxxi

redovno je odlazio u zatvor s visokim stepenom obezbeđenja

da odnese čistu odeću i novac za Mohameduove obroke.
Kako bilo, nedelju dana pošto se Mohamedu predao, tajnim
letom CIA prebačen je u Jordan; više meseci kasnije Sjedi-
njene Države su ga prebacile iz Amana u vazduhoplovnu
bazu Bagram u Avganistanu i, nekoliko nedelja posle toga,
u Gvantanamo. Sve to vreme njegova porodica mu je plaćala
izdržavanje u Nuakšotskom zatvoru; sve to vreme zatvorski
zvaničnici su uzimali novac, a ništa nisu govorili. Konačno,
28. oktobra 2002. Mohameduov najmlađi brat Jadih, koji je
preuzeo Mohameduovu ulogu hranitelja porodice u Evropi,
uzeo je izdanje Špigla za tu nedelju i pročitao da mu je brat
dotad „mesecima sedeo u žičanom kavezu u američkom
logoru u Gvantanamu“.
Jadih je pobesneo - kako se seća, ne na Sjedinjene Drža-
ve, već na mesne vlasti koje su ubeđivale porodicu da je
Mohamedu kod njih i da je bezbedan. ,,Ti policajci su loši
Ijudi, oni su lopovi!“, vikao je kad je pozvao porodicu da im
saopšti vest. „Nemoj tako da govoriš!“, uspaničili su se oni i
spustili slušalicu. Pozvao ih je opet i krenuo sve iz početka.
Oni su prekinuli vezu.
Jadih i dalje živi u Diseldorfu. Video sam se s njim prošle
godine na više ručkova u marokanskom restoranu u Eler-
štraseu, sedištu gradske zajednice Severnoafrikanaca. Jadih
me je upoznao s nekolicinom prijatelja, uglavnom Maroka-
naca, od kojih su mnogi, kao i Jadih, sad nemački državljani.
Među sobom govore arapski, francuski i nemački; sa mnom
su se, kao i Jadih, raspoloženo oprobali u engleskom, pa se
smejali jedan drugom zbog grešaka. Jadih je ispričao tipičan
doseljenički vic na arapskom za prijatelje, a onda mi ga pre-
veo, o testiranju iz engleskog jednog ambicioznog hotelskog
xxxii Mohamedu uld Slahi

radnika. „Šta kažeš kad hoćeš nekoga da pozoveš k sebi?“,

pitao je ispitivač. »Molim te dođi ovamo“, odgovori on.
„Šta ako hoćeš da ode?“ Ispitanik je zastao, pa se razvedrio.
„Izađem napolje i kažem mu: ’Molim te dođi ovamo’!“
Jadih i ja smo u Diseldorfu jedan čitav ručak proveli sre-
đujući i obeležavajući fotografije njihove braće, sestara, sna-
ja, zetova, sestričina, sinovica, sestrića i sinovaca, od kojih
mnogi žive u višegeneracijskom domaćinstvu u Nuakšotu.
Za vreme saslušanja 2004. pred Sudom za reviziju statusa
neprijateljskih boraca Mohamedu je objasnio svoju nezain-
teresovanost za A1 Kaidu pošto se vratio u Nemačku time što
je rekao: „Trebalo je da hranim veliku porodicu, imao sam
da hranim stotinu usta.“ Bilo je to preterivanje, ali možda
samo dvostruko. Sad Jadih nosi veliki deo te odgovornosti.
Budući da je u Mauritaniji aktivizam rizičan posao, preuzeo
je i vođstvo u zalaganju porodice za Mohameduovo puštanje
na slobodu. Za vreme našeg poslednjeg zajedničkog ručka
gledali smo na Jutjubu snimke demonstracija za koje je on
pomogao da se organizuju u Nuakšotu prošle godine pred
predsedničkom palatom. Ukazao mi je na to da je glavni
govornik bio ministar u skupštini.
Nekoliko dana pre nego što sam posetio Jadiha, Moha-
meduu je dozvoljen jedan od dva godišnja telefonska poziva
porodici. Razgovori su udešeni pod pokroviteljstvom Među-
narodnog komiteta Crvenog krsta, a povezali su Mohame-
dua s porodicom u Nuakšotu i s Jadihom u Nemačkoj. Jadih
mi je ispričao da je nedavno pisao Crvenom krstu i molio
da se broj razgovora poveća na tri godišnje.
Prvi takav poziv obavljen je 2008, šest i po godina pošto
je Mohamedu nestao. Reporter Špigla je prisustvovao
sceni:
 Dnevnik iz Gvantanama xxxiii

U podne jednog petka juna 2008. porodica Slahi okupi-

la se u kancelariji Međunarodnogcrvenogkrsta (MCK)
u mauritanskom glavnom gradu Nuakšotu. Njegova
majka, braća, sestre, njihova deca, tetke, svi behu obu-
čeni u lepršave ogrtače koje inače nose na po'rodičnim
svetkovinama. Došli su da razgovaraju telefonom s
Mohameduom, izgubljenim sinom. Združena opera-
tivna grupa u Gvantanamu dalaje odobrenje, a IRC
je bioposrednik. Debeli tepisi su pokrivali kamenipod,
a svetle zavese su lepršale na prozorima kancelarije
Crvenog krsta.
„Sine moj, sine moj, kako se osećaš?", pitalaje maj-
ka. „Tako sam srećna što te čujem. “ Briznulaje uplač
kad muje čula glas prvi put posle više od šest godina.
Mohameduov stariji brat razgovara s njim duže od
četrdeset minuta. Slahi mu kaže da je dobro. Zeli da
zna ko se s kim venčao, kako sumu braća i sestre i ko
je dobio decu. „Toje moj brat, brat kakvogznam. Nije
sepromenio", kaže Hamud uldSlahiposle razgovora.^

Prema onome što mi kaže Jadih, razgovor je bio manje-

-više isti i posle pet godina, mada su se dve stvari promenile.
Pozivi su sad preko Skajpa, tako da mogu i da se vide. Ali
Mohameduove i Jadihove majke više nema. Umrla je 27.
marta 2013.

Uvodnik Njujork dejli njuza od 23. marta 2010. nosi naslov

„Ostavite vrata ćelije zatvorena: žalba na nečuvenu presudu
sudije da oslobodi nitkova povezanog s 11. septembrom11.
Uvodnik je počinjao rečima:
xxxiv Mohamedu uld Slahi

Zaprepašćujuće i istinito: savezni sudija je naredio

da se pusti Mohamedu uld Slahi, jedan od glavnih
vrbovatelja za napade 11. septembra - čovek koji
je nekad smatran najdragocenijim zatvorenikom u
Gvantanamu.

Presuda je bila još poverljiv memorandum kojim sudi-

ja Džejms Robertson nalaže odobravanje Mohameduove
molbe po habeas corpusu - molbe koju je Mohamedu pisao
rukom pet godina ranije u ćeliji u logoru Eko. Bez pristupa
tom nalogu, pravnim podnescima i sudskom ročištu koje je
bilo ishod tog naloga, novinski redakcijski odbor svejedno je
pretpostavio da sudija pušta da „terorista na čijim rukama
je krv tri hiljade ljudi“ ode na slobodu i izvrće: ,,a moguće
je da je njegova krivica izvesna, ali je nije moguće dokazati
’van razumne sumnje’ zahvaljujući gadljivosti na dokaze
dobijene grubim metodima". Izražavajući uverenje da je
Mohamedu „prikladno čvrsto stisnut posle 11. septembra"
i da je ophođenje prema njemu omogućilo veću bezbednost
u zemlji, urednici su podsticali Obaminu administraciju da
uloži žalbu na nalog dodajući: „Čemu žurba za puštanjem na
slobodu? Sudija je mogao da pričeka, trebalo je da pričeka da
zemlja shvati zbog čega je to moralo da se dogodi pre nego
što je primenio svoj pravni autoritet.“14
Dve nedelje posle toga sud je izdao verziju naloga sudije
Robertsona s koje je skinuta oznaka poverljivosti i koja je
redigovana. Deo u kom se sažimaju vladini argumenti zbog
čega Mohamedu mora ostati u Gvantanamu sadržao je i
fusnotu koja je možda iznenadila čitaoce novina:

Vladaje upočetku i sama zauzimala stanovište daje

Salahija moguće držati zatvorenog na osnovu navoda
 Dnevnik iz Gvantanama XXXV

Odobrenja za korišćenje vojne sile

* »pomagao 11.
septembra“, alije sad napustila tu teoriju priznajući
da Salahi verovatno nije čak ni znao za napade 11.
septembra.15

Uz ovo je svakako nategnuto zvati Mohamedua „nitko-

vom povezanim s 11. septembrom". Nategnuto je u svakom
pogledu nazvati presudu kojom se nalaže da se oslobodi
čovek posle devet godina zarobljeništva »žurbom da se pusti
na slobodu". Ali ima istine u srži uvodnika Dejli njuza - i u
mnogim novinskim člancima o Mohameduovom slučaju - a
ta istina je zbrkana. Devet godina je u međuvremenu postalo
trinaest, a u zemlji izgleda da građani nisu bliži razumevanju
razloga američke vlade za držanje Mohamedua nego kad je
sudija Robertson, jedini sudija koji je podrobno pregledao
slučaj, naredio da se on oslobodi.
Iz dostupnih dokumenata jasno je sledeće: vreme koje je
Mohamedu proveo u američkom zatvoreništvu ne počinje s
optužbom da je navodno bio vrhunski vrbovatelj za 11. sep-
tembar. Kad su ga po povratku u Mauritaniju februara 2000.
ispitivali agenti FBI-ja, pa još jednom nekoliko nedelja posle
napada 11. septembra, usredsredili su se na Milenijumsku
zaveru. Izgleda da je to bio povod i za njegovo isporučivanje
u Jordan: „Jordanci su istraživali moje učešće u Mileni-
jumskoj zaveri“, rekao je Mohamedu Administrativnom

* AUMF ili Authorization for Use ofMilitary Force - Odobrenje za kori-

šćenje vojne sile - zakon je donet 14. septembra 2001. i po njemu radi
Gvantanamo. Po tome je predsednik ovlašćen ,,da koristi svu nužnu i
prigodnu silu protiv onih nacija, organizacija ili osoba za koje utvrdi da
su planirale, odobrile, izvršile ili pomagale terorističke napade koji su se
dogodili 11. septembra 2001. ili štitile takve organizacije ili osobe, kako
bi sprečio svaki budući čin međunarodnog terorizma tih nacija, organi-
zacija ili osoba protiv Sjedinjenih Država". [Prim. aut.J
xxxvi Mohamedu uld Slahi

odboru za reviziju 2005. „Rekli su mi da ih posebno zanima

Milenijumska zavera."
Međutim, u vreme kad je CIA isporučila Mohamedua u
Jordan, Ahmed Resam je već mesecima sarađivao s Mini-
starstvom pravde u Sjedinjenim Državama, a kad je CIA
ponovo uhvatila Mohamedua osam meseci kasnije, Resam
je svedočio na dva suđenja za terorizam i otkrio imena više
od sto pedeset Ijudi uključenih u terorizam prema vladi
SAD i vladama još šest zemalja. Neki od tih Ijudi su zatvo-
reni u Gvantanamu, a vlada SAD je iskoristila Resamova
svedočenja kao dokaz protiv njih u njihovim žalbama po
habeas corpusu. To nije bio slučaj i s Mohameduom. Resam
„upadljivo ne pominje Salahija“, primetio je Robertson u
iznetom mišljenju za habeas corpus.
CIA bi to znala. Agencija bi znala i da su Jordanci otkrili
išta što Mohamedua povezuje s Milenijumskom zaverom,
napadima 11. septembra ili nekim drugim terorističkim
zaverama. Međutim, CIA očigledno nije pružila tužiteljima
iz Gvantanama nikakve podatke o tom ispitivanju u Amanu.
U razgovoru za Projekat pravilo zakona usmenog svedoče-
nja na Univerzitetu Kolumbija potpukovnik Stjuart Kouč,
tužilac Pomorske pešadije određen da sastavi tužbu protiv
Mohamedua u Gvantanamu, rekao je da mu CIA nije poka-
zala svoje obaveštajne izveštaje i da večina izveštaja koje mu
je agencija dala na uvid potiče od ispitivanja Mohamedua u
Gvantanamu. „Bio je zatvoren kod njih šest meseci. Znali su
da sam ja glavni tužilac. Znali su da razmišljamo o najtežoj
kazni. Da smo uspeli da pronađemo njegovu povezanost s
11. septembrom, tražili bismo smrtnu kaznu.“
»Znači mora da se nešto dogodilo“, zaključio je Stjuart
Kouč u tom razgovoru. „Slahi je bio zatvorenik CIA i mora
da su smatrali da su od njega izvukli sva obaveštenja koja su
 Dnevnik iz Gvantanama xxxvii

mogli ili da obaveštenja koja su dobili nisu ukazala na njegov

značaj pa su ga prosto prebacili vojnoj upravi Sjedinjenih
Država u Bagramu u Avganistanu. “16
U izveštaju o istrazi glavnog inspektora CIA iz 2004.
Borba protiv terorizma i delatnost ispitivanja pritvorenika,
septembar 2001 - oktobar 2003. nalazi sejezivodeljak, jedan
od samo dva odeljka koja nisu redigovana u četiri stranice
zacrnjenih odeljaka izveštaja naslovljenog sa ,,Završnica“.
On glasi:

Broj onih koje je pritvorila CIA relativno je mali u

poređenju s brojem pritvorenih u vojnim zatvorima.
Ipakje Agencija, kao i vojska, zainteresovana da ras-
polaže pritvorenicima i posebno je zainteresovana za
one koji bi, da ih ne drže u izolaciji, verovatno otkrili
podatke o okolnostima svogpritvora.}7

Početkom 2002. čak ni Mohameduova porodica nije zna-

la da je on u Jordanu. Uostalom, samo je nekoliko Ijudi znalo
da su Sjedinjene Države izvele program predaje, pritvaranja
i ispitivanja, i da to izvode ne samo uz pomoć dugogodišnjih
saveznika kao što je jordanska obaveštajna služba već i uz
saradnju drugih, klimavijih prijatelja. Mauritanija je takav
prijatelj. Mauritanski predsednik i višegodišnji vladar Uld
Taja bio je 2002. pod međunarodnom vatrom zbog izvešta-
ja o Ijudskim pravima u njegovoj zemlji, a kod kuće zbog
bliske saradnje s antiterorističkom politikom Sjedinjenih
Država. Već je dovoljno kontroverzno da privuče pažnju
štampe to što su 2000. agenti FBI-ja ispitivali Mohamedua
u njegovoj rođenoj zemlji. Šta bi bilo da se sredinom 2002.
vratio u zemlju s pričama o tome da je predat Amerikancima
bez ikakve procedure o ekstradiciji, da je povređena izričita
xxxviii Mohamedu uld Slahi

mauritanska ustavna zaštita, da ga je CIA u tajnosti isporuči-

la Jordanu i da je mesecima ispitivan u jordanskom zatvoru?
U svakom slučaju nema naznaka da je, kad je 5. avgusta
2002. američki vojni avion C-17 sleteo u Gvantanamo s
Mohameduom i još trideset četiri druga zatvorenika, ovaj
tridesetjednogodišnji Mauritanac bio posebno visoko cenjen
pritvorenik. Da je tako, on bi se istakao: članak koji je objav-
Ijen dve nedelje kasnije u Los Anđeles tajmsu pod naslovom
„Nijedan vođa A1 Kaide nije pronađen u Zalivu Gvantanamo
na Kubi“, navedeni su vladini izvori koji su tvrdili da „nema
krupne ribe“ tamo u zatočeništvu, a da onih skoro šeststo
pritvorenika na ostrvu nije „dovoljno visoko u komandnoj
i upravnoj strukturi da bi pomoglo stručnjacima u borbi
protiv terorizma da razmotaju A1 Kaidin čvrsto istkan sistem
ćelija i bezbednosti."18 Strogo poverljiva provera te institu-
cije, koju je obavila CIA otprilike u isto vreme, navodno je
odražavala isti zaključak. Kad su novinari posetili logor u
avgustu, zapovednik pritvorskih operacija u Gvantanamu
rekao im je da njegovi uniformisani oficiri preispituju trajno
označavanje pritvorenika kao „neprijateljskih boraca** za
razliku od ratnih zarobljenika, koji imaju prava na zaštitu
prema Ženevskoj konvenciji. Pentagonovo rešenje bilo je da
zameni tog zapovednika i pokrene zupčanike obaveštajnih
operacija u logoru.
Skoro trenutno se javio raskol između vojnih ispitivača s
jedne strane i agenata FBI-ja i Kriminalističke istražne ope-
*
rativne jedinice s druge, koji su uglavnom vodili saslušanja
u Gvantanamu. Septembra i oktobra, pored oštrih zamerki
agenata FBI-ja i CITF-a, vojska postavlja prvi Tim za speci-
jalne projekte i razvija pisani plan za ispitivanje saudijskog
zatvorenika Mohamedua al Katanija. Taj plan je sadržao

* Criminal Investigation Task Force - CITF. (Prim. prev.)

 Dnevnik iz Gvantanama xxx ix

neke od „intenziviranih tehnika ispitivanja“ koje je CIA

upražnjavala već nekoliko meseci u svom tajnom zatvpru. Po
tom planu, a primenjivan je povremeno te jeseni, i konačno,
s odobrenjem koje je potpisao ministar odbrane Ramsfeld,
u pedesetodnevnom uznemirujućem baražu koji je počeo
u novembru, vojni islednici su podvrgli Katanija nepresta-
nom režimu izuzetnog uskraćivanja sna, glasnoj muzici i
belom šumu, niskim temperaturama, stresnim položajima,
pretnjama i raznim fizičkim i seksualnim ponižavanjima.
Upravo u to vreme, dok se u logoru vodila borba oko
metoda ispitivanja, pojavila se veza između Mohamedua uld
Slahija i otmičara aviona 11. septembra. .Jedanaestog sep-
tembra 2002. Amerika je uhapsila čoveka po imenu Ramzi
bin al Šib, za koga se priča da je ključni čovek u napadima
11. septembra", ispričao je Mohamedu u istrazi ARB-a.

Tačno je godinu dana od 11. septembra i od njegovog

hapšenja meni se život drastično promenio. Čovek me
je identifikovao kao nekogkogaje video oktobra 1999,
štoje tačno, bioje u mojoj kuči. Rekaoje da sam mu
savetovao da ode na obuku u Avganistan. Dobro, onda
je islednik iz FBI-ja od njega tražio da raz-
motri ko samja kao osoba. Rekaoje ’mislim da je on
operativac Osame bin Ladena i bez njega nikad ne bih
bio umešan u 11. septembar’.19

Bin al Šib je bio meta međunarodnog „lova na čoveka“

od 11. septembra zbog navodne uloge u koordinaciji ,,ham-
burške ćelije“ otmičara aviona. Odmah pošto je uhvaćen
u pucnjavi u predgrađu Karačija, prebačen je pod nadzor
CIA i držan prvo u „mračnom zatvoru" u Avganistanu, a
zatim, te jeseni, u zatvoru blizu Rabata, u Maroku. Za vreme
xl Mohamedu uld Slahi

ispitivanja u jednom od tih zatvora Bin al Šib je ispričao za

slučajni susret sa strancem u vozu u Nemačkoj, gde su on i
njegovi prijatelji pričali o džihadu i želji da putuju u Čečeniju
i pridruže se borbi protiv Rusa. Onaj stranac je predložio
da se povežu s Mohameduom u Duizburgu, a kad su oni to
učinili, Mohamedu ih je smestio da prenoće. „Kad su stigli“,
zabeležila je Komisija za jedanaesti septembar u opisu koji
je izvučen iz obaveštajnih izveštaja s tih ispitivanja, „Slahi
im je objasnio da je u to vreme bilo teško ući u Čečeniju jer
su mnogi putnici zadržavani u Gruziji. Preporučio im je da
idu preko Avganistana, gde mogu da se obuče za džihad pre
nego što otputuju za Čečeniju."20
Bin al Šib nije tvrdio da ga je Mohamedu poslao u Avga-
nistan da se pridruži zaveri protiv Sjedinjenih Država. Pot-
pukovnik Kouč, koji je video obaveštajni izveštaj o Bin al
Šibu, seća se u intervjuu 2012: „Nisam video da je ikad pomi-
njao napade na Ameriku. Nema dokaza da je Ramzi bin al
Šib rekao: ’Kazali smo mu šta želimo da radimo, a on je rekao
da tamo treba da idemo na obuku.’ To je nešto kao ’Tamo
možete da dobijete obuku’."21 Za vreme postupka u vezi s
Mohameduovim habeas corpusotn vlada SAD nije tvrdila da
je ubedio te Ijude da se priključe Bin Ladenovoj zaveri; ona
je navela da je, predlažući im obuku u Avganistanu - što je
Mohamedu naučio da je nužno u ranijoj borbi protiv Rusa
- uglavnom radio kao vrbovatelj A1 Kaide. Sudija Robertson
se s tim nije složio zaključivši da je u tom izveštaju pokazano
samo da je „Salahi obezbedio smeštaj trojici muškaraca za
jednu noć u Nemačkoj, da je jedan od njih Ramzi bin al Šib
i da se pričalo o džihadu i Avganistanu".22
Stjuart Kouč je dobio obaveštajne izveštaje o Bin al Šibu
kad je određen za Mohameduov slučaj u jesen 2003. Izve-
štaji i sam zadatak imali su posebno značenje za bivšeg
 Dnevnik iz Gvantanama xli

mornaričkog pilota: njegov blizak prijatelj Majkl Horoks,

kolega pilot tankera za gorivo u Mornarici, bio je kopilot na
letu Junajted erlajnsa koji su otmičari iskoristili 11. septem-
bra da sruše južnu kulu Svetskog trgovinskog centra. Taj
događaj je vratio Stjuarta Kouča u aktivnu službu. Pridružio
se timu tužilaca vojne komisije u Gvantanamu s ciljem i
nadom, kako objašnjava u profilu Vol strit džornala 2007. ,,da
se oprobamo s Ijudima koji su napali Sjedinjene Države“.23
Ubrzo je gledao u gomile obaveštajnih izveštaja drugog
porekla, od samog Mohamedua, a to je plod onoga što su
vojni islednici već reklamirali kao najuspešnije saslušavanje
u Gvantanamu. Ti izveštaji nisu sadržali podatke o okolno-
stima pod kojim je vršeno saslušavanje, ali je potpukovnik
Kouč već podozrevao. Rečeno mu je da je Mohamedu deo
»specijalnih projekata1*. Video je nakratko, pri prvoj poseti
toj bazi, drugog zatvorenika u lancima, prikovanog za pod
u praznoj sobi za ispitivanje, kako se Ijulja napred-nazad
dok mu stroboskop seva svetlost i trešti hevi metal muzika.
Tako nešto je već ranije video: kao mornarički pilot izdržao
je sedmicu takvih tehnika u programu koji američke vazdu-
hoplovce priprema za eventualno zarobljavanje i mučenje.
Podozrevanje se potvrdilo kad je njegov islednik, agent
Mornaričke kriminalističke istražne službe
,
* dobio dosijee
vojnih islednika. Među tim dosijeima bili su i svakodnevni
memorandumi Tima za specijalne projekte, podrobni zapisi
islednika ne samo onoga što je rečeno na svakom saslušanju
već i načina na koji se došlo do obaveštenja.
Ti zapisi ostaju s oznakom poverljivo, ali su sažeti u Ispi-
tivanju odnosa prema pritvorenicima pod nadzorom SAD
iz 2008. Komiteta Senata Sjedinjenih Država za oružane

* Naval Criminal Investigative Service - NCIS. (Prim. prev.)

xlii Mohamedu uld Slahi

službe i provere Ministarstva pravde iz iste godine o saslu-

šavanjima u Gvantanamu, Avganistanu i Iraku. Ti izveštaji
dokumentuju „specijalno saslušavanje" koje je usledilo posle
drugog mučnog plana s Ramsfeldovim odobrenjem i koje
se odvijalo gotovo istovetno kako ga Mohamedu opisuje u
svom Dnevniku iz Gvantanama. Među posebnim doku-
mentima opisanim u tim izveštajima postoje dva koja su
Stjuarta Kouča, kad ih je otkrio početkom 2004, uverila da
je Mohamedu podvrgavan mukama.
Prvi je lažno pismo Stejt departmenta predato Moha-
meduu avgusta 2003, u kom je jasna namera da se iskoristi
njegov blizak odnos s majkom. U svom izveštaju Komitet
Senata za oružane službe opisuje „izmišljeno pismo za koje
je nacrt pisao šef tima za saslušavanje i u kom se tvrdi da
mu je majka pritvorena, da će biti saslušavana i, ako ne bude
sarađivala, mogla bi biti prebačena u Gvantanamo. U pismu
je istaknuto da će ona biti jedina pritvorenica ’u ovom dotad
čisto muškom okruženju’".
Drugo je razmena imejlova od 17. oktobra 2003, između
jednog od Mohameduovih islednika i američkog vojnog
psihijatra. U njoj je, kako je komitet našao, islednik „izjavio
da mu je Slahi kazao kako sad ’čuje glasove’... Da je zabrinut
jer zna da to nije normalno... ’Uzgred... je li to nešto što se
događa Ijudima koji dobijaju vrlo malo spoljašnjeg stimu-
lansa, kao što je dnevna svetlost, kontakt s Ijudima itd.???
Izgleda pomalo jezivo.’“ Psiholog je odgovorio: „Čulno liša-
vanje može izazvati halucinacije, obično pre vizuelne nego
auditivne, ali nikad se ne zna... u mraku stvarate sve iz onog
oskudnog što imate.“24
U intervjuu 2009. potpukovnik Kouč je opisao uticaj tih
otkrića:
 Dnevnik iz Gvantanama xliii

Baš u to vreme, kad sam od agenta NCIS-a primio

te podatke - dokumenta, sa žigom Stejt departmen-
ta - a to je bilo pred kraj ovoga, kad sam saslušao
sve te podatke, pročitao sve te podatke, a mesecima
i mesecima i mesecima se rvao s tim problemom, bio
sam u crkvi te nedelje, a imali smo i jedno krštenje.
Stigli smo do dela službe u kom pastva ponavlja - sad
parafraziram, ali suštinaje dapoštujemo dostojanstvo
svakog Ijudskog bića i tražimo mir ipravdu na zemlji.
Kadsmo togjutra izgovorili te reči, bilo je mnogo Ijudi
u crkvi, ali ja sam mogao da budem i jedini. Osetio
sam to neverovatno... dobro, evo ga. Ne možeš dola-
ziti u crkvu nedeljom kao hrišćanin koji se slaže s tim
verovanjem o dostojanstvu svakog Ijudskog bića i kaže
„tražićupravdu i mir na zemlji", a nastaviti s istragom
uz korišćenje takvih dokaza. U tom trenutku znao sam
šta mije činiti. Moram se odlučiti.25

Stjuart Kouč se povukao iz Mohameduovog slučaja odbi-

jajući bez odlaganja da ga tuži pred vojnom komisijom.
Nikakva optužba nikad nije podneta protiv Mohamedua
uld Slahija u Gvantanamu, nikad u njegovom slučaju nije
dodeljen vojni advokat odbrane i izgleda da više nije bilo
pokušaja da se pripremi slučaj za tužbu. U uvodniku Dejli
njuza u kome se opisuje odluka sudije Robertsona o habe-
as corpusu ovo se pripisuje ,,gadljivosti“ prema korišćenju
„dokaza dobijenih grubim metodima“, ali uopšte nije jasno
da je surovo ispitivanje Mohamedua u Gvantanamu donelo
ikakve dokaze da je on imao udela u nekoj kriminalnoj ili
terorističkoj aktivnosti. U istrazi ARB-a 2005. govorio je o
fabrikovanju priznanja pod mukama, ali sami islednici su
morali odbiti ono za šta su znali da je izazvano priznanje;
xliv Mohamedu uld Slahi

a ono što su prosledili u pročišćenim obaveštajnim izvešta-

jima sastojalo se umesto toga, kako je rekao Stjuart Kouč,
od neke vrste objašnjenja ,,ko je ko u A1 Kaidi u Nemačkoj
i celoj Evropi“.26
Baš kao što je ekstremni tretman prema njemu često
navođen kao pokazatelj njegove krivice, tako i ti obaveštajni
izveštaji počinju da služe kao nekakav naknadni dokaz da
sam Mohamedu mora biti u Koje ko. A ipak, kazao je Stjuart
Kouč, Mohameduovo znanje kao da je jedva nešto bolje od
znanja njegovih islednika. „Mislim da je, ako se dobro sećam,
većina toga već bila poznata obaveštajnim službama kad je
on ispitivan“, primetio je Kouč u intervjuu 2012. i dodao:

Treba sjednim da smo načisto. Kad čitate obaveštaj-

ne izveštaje koje je odao Slahi, on sebe ne povezuje
ni sa čim. Jedino kako on samog sebe optužuje jeste
što poznaje te Ijude. Inače sebe ne povezuje ni sa čim
od onoga što bi se smatralo otvorenim činom koji je
sastavni deo Al Kaidine zavere da napadne Sjedinjene
Države 11. septembra.27

A izgleda da američke obaveštajne službe nisu iskopale

ništa drugo što bi povezivalo Mohamedua s drugim terori-
stičkim zaverama ili napadima. U intervjuu 2013. pukovnik
Moris Dejvis, koji je postao glavni tužilac vojne komisije u
Gvantanamu 2005, opisao je poslednji pokušaj, skoro dve
godine pošto se Stjuart Kouč povukao s Mohameduovog
slučaja, da razvije nekakvu optužbu protiv Mohamedua. U to
vreme nije Mohamedu, dotad jedva i registrovan na radaru
tužilaštva, bio prava meta pukovnika Dejvisa, već zatvorenik
kog je vojska preselila u odeljak pored Mohameduovog da bi
ublažila posledice mučenja i skoro dve godine provedene u
 Dnevnik iz Gvantanama xlv

samici. Taj zatvorenik pak neće prihvatiti da moli za nagod-

bu ukoliko i Mohamedu ne dobije sličnu ponudu. „Morali
smo da smislimo nekakvu sličnu nagodbu za Slahija“, kazao
je u tom intervjuu pukovnik Dejvis, ,,što je značilo da treba
da nađemo nešto za šta možemo da ga optužimo, a tu smo
imali zaista problema."

Kad se Slahi pojavio, mislim da su smatrali da su uhva-

tili krupnu ribu. Podsetio me je na Foresta Gampa u
smislu daje bilo mnogo značajnih događaja u istoriji
Al Kaide i terorizma a Slahi je bio tu, vrebao negde
u pozadini. Bio je u Nemačkoj, Kanadi, na raznim
mestima koja izgledaju sumnjivo, pa su zato poverovali
daje krupna riba, ali kad su se zaista potrudili da to
pogledaju, nisu s tim uspeli. Sečam se da smo, neštopre
nego što sam otišao tamo početkom 2007, imali veliki
sastanak sa CIA, FBI-jem, Ministarstvom odbrane i
Ministarstvom pravde, pa smo dobili obaveštenja od
istražitelja koji rade na slučaju Slahi i njihovi zaključci
su bili da tu ima mnogo dima a malo vatre.26

Kad je Mohameduova molba po habeas corpusu konačno

stigla pred savezni sud 2009, američka vlada nije pokušala
da pokaže kako je on velika figura u A1 Kaidi ni da je bio
umešan u bilo koji plan ili napad A1 Kaide. U pretresu slučaja
u okružnom vašingtonskom apelacionom sudu napisano je:

Sjedinjene Države traže da zadrže Mohamedua uld

Salahija na osnovu toga štoje bio ,,deo“ Al Kaide, ne
zato što se borio s Al Kaidom ili njenim saveznicima
protiv Sjedinjenih Država, već zato štoje položio zakle-
tvu vernosti toj organizaciji, što je povezan s njenim
xlvi Mohamedu uld Slahi

članovima, što joj je pomagao na razne načine, pa i

tako štoje ugostio njene vođe i uputio buduče džiha-
diste na poznatogAl Kaidinog operativca.29

Kad je sudija Robertson 2009. pročitao Mohameduovu

molbu, vašingtonski okružni sudovi koji su zasedali povo-
dom slučajeva habeas corpusa iz Gvantanama ocenjivali su
pitanje je li podnosilac molbe deo A1 Kaide na osnovu toga
može li vlada da pokaže da je podnosilac molbe bio aktivan
član te organizacije u vreme kad je uhapšen. Mohamedu je
pristupio A1 Kaidi 1991. i tad se zakleo na odanost orga-
nizaciji, ali to je bila sasvim različita A1 Kaida, praktično
saveznik Sjedinjenih Država; Mohamedu je uvek tvrdio da
je pad komunističke vlade u Avganistanu obeležio kraj nje-
govog učešća u toj organizaciji. U procesu za njegov habeas
corpus vlada je uporno tvrdila kako njegove povremene
veze i interakcije s pašenogom i rođakom Abu Hafizom
i još jednim malim brojem drugih prijatelja i poznanika
koji su ostali aktivni u A1 Kaidi dokazuju da je Mohamedu
i dalje deo te organizacije. Dok je nekoliko tih interakcija
obuhvatalo moguće znake podrške, nijedna se nije, kako je
rekao Robertson, uzdigla do nivoa kriminalne materijalne
pomoći terorizmu i iznad svega, Mohameduovi kontakti s
tim Ijudima bili su tako sporadični da „služe kao podrška
Salahijevom iskazu da je pokušavao da nađe prigodnu rav-
notežu - da izbegne bliske odnose sa članovima A1 Kaide, ali
i da se potrudi da izbegne da im postane neprijatelj".
Odluka sudije Robertsona kojom odobrava Mohamedu-
ovu molbu po habeas corpusu i nalaže njegovo oslobađanje
stigla je u kritičnom trenutku: od 1. aprila 2010. američka
vlada je izgubila trideset četiri od četrdeset šest slučajeva
habeas corpusa. U molbama u nekoliko tih slučajeva vlada
 Dnevnik iz Gvantanama xlvii

je ubedila vašingtonski okružni apelacioni sud da prihvati

labaviji standard za presuđivanje je li podnosilac molbe
,,deo“ A1 Kaide; sad, kako je Apelacioni sud objasnio odbivši
nalog sudije Robertsona i prenoseći slučaj na oblasni sud na
ponovno ročište, vlada više nije imala potrebe da pokaže
kako je neki zatvorenik u Gvantanamu izvršavao naredbe
ili uputstva A1 Kaide u vreme kad je zatvoren.
Po mišljenju sudije Robertsona, Apelacioni sud je pazio
da opiše „preciznu prirodu vladinog slučaja protiv Salahija".
„Vlada nije zvanično optužila Salahija za obezbeđivanje
materijalne podrške teroristima ni ’inostranoj teroristič-
koj organizaciji’ A1 Kaidi“, kako je sud naglasio. „Vlada
nije ni tražila", dodato je, ,,da se Salahi uhapsi po Odobre-
nju za korišćenje vojne sile na temelju toga da je pomagao
napade jedanaestog septembra ili ’namerno i materijalno
podržavao’ snage povezane s A1 Kaidom ’u neprijateljstvu
protiv koalicionih partnera Sjedinjenih Država’.“ Stoga će,
kad Mohameduov slučaj habeas corpusa bude ponovo na
saveznom sudu, vlada verovatno opet tvrditi da su njego-
ve sporadične interakcije s aktivnim članovima A1 Kaide
devedesetih godina značile da je i sam ostao član. Prema
novom standardu, pisao je sud, ,,čak i ako Salahijeve veze s
pojedincima nisu uspele da dokažu da je on ’deo’ A1 Kaide,
te veze ukazuju da je verovatnije da je Salahi bio član te
organizacije kad je uhapšen i stoga su bitne za pitanje treba
li ga držati zatvorenog".30
Da ironija bude veća, kad oblasni sud ponovo pretrese
slučaj, vlada će se verovatno suočiti s pitanjima o tome što je
uvek tvrdila da su najopasnije te veze, Mohameduov odnos s
rođakom i pašenogom Abu Hafizom. Budući da je član Bin
Ladenovog Saveta šure, Sjedinjene Države su krajem deve-
desetih godina Abu Hafiza ucenile na pet miliona dolara,
xlviii Mohamedu uld Slahi

što je poraslo na dvadeset pet miliona posle terorističkih

napada 11. septembra 2001. Međutim, godinama su Sjedi-
njene Države znale da se Abu Hafiz protivio tim napadima;
Komisija za jedanaesti septembar je izvestila da je on ,,čak
pisao poruku Bin Ladenu zasnivajuči na Kuranu protivljenje
tim napadima". Posle napada Abu Hafiz je napustio Avgani-
stan i otišao u Iran, gde su ga iranske vlasti stavile pod labav
oblik kućnog pritvora na više od deset godina. Aprila 2012.
Iran je poslao Abu Hafiza natrag u Mauritaniju. Dva meseca
su ga držali u mauritanskom zatvoru, a za to vreme se on
navodno video s međunarodnom delegacijom u kojoj je bilo
i Amerikanaca, osudio napade 11. septembra i odrekao se
veza s A1 Kaidom. Pušten je na slobodu jula 2012. i otad živi
kao slobodan čovek.

Nisam upoznao Mohamedua uld Slahija. Osim što sam mu

poslao pismo u kom sam mu se predstavio kad sam pitao
da pomognem u pripremanju njegovog rukopisa za objav-
Ijivanje - pismo koje ne znam je li primio - nisam s njim
komunicirao ni na koji način.
Tražio sam da se vidim s njim bar jednom pre nego što
sam predao gotov rad, da bih proverio slaže li se s mojim
ispravkama. Odgovor iz Pentagona bio je brz i odlučan:
»Poseta ili bilo kakva komunikacija s pritvorenikom u
pritvorskoj ustanovi u Gvantanamu, osim ako ste pravni
savetnik koji zastupa pritvorenika, nije moguća“, napisao
je službenik za odnose s javnošću. „Kao što vam je poznato,
pritvorenici se drže po ratnom zakonu. Uz to, pritvorenike
ne podvrgavamo javnoj radoznalosti.“
Izraz „javna radoznalost1* potiče iz jednog od stubova
zakona ratovanja, Ženevske konvencije, o postupanju s
 Dnevnik iz Gvantanama xlix

ratnim zarobljenicima iz 1949. Član 13 Konvencije nazvan

„Human odnos prema zarobljenicima“ glasi:

S ratnim zarobljenicima se mora u svako doba postu-

pati čovečno. Svaki čin ili nedozvoljeno propuštanje
od strane Sile koja ih drži a koji prouzrokuju smrt ili
dovode u ozbiljnu opasnost zdravlje ratnog zarobljeni-
ka u njenoj vlasti zabranjeni su i biće smatrani teškom
povredom ove Konvencije...
Ratni zarobljenici se isto tako moraju u svako doba
zaštićivati, naročito protiv svakog akta nasilja ili
zastrašivanja, protiv uvreda ijavne radoznalosti.
Mere represalija prema ratnim zarobljenicima
zabranjene su.

Predložio sam poverljiv sastanak pod strogim protoko-

lima bezbednosti, kako bih se uverio da redigovana verzija
Mohameduovog rada - rada koji je isključivo napisao za jav-
no čitalaštvo - tačno odražava originalni sadržaj i nameru.
Godinama je sam rad držan pod cenzorskim režimom koji
nije uvek služio ženevskim ciljevima.
Cenzura je od početka sastavni deo operacija pritvaranja
koje su obavljale Sjedinjene Države posle 11. septembra.
Ona ima dvostruku svrhu: prvo, da otvori prostor za zlo-
stavljanje zatvorenika, a zatim da sakrije da su se ta zlostav-
Ijanja događala. U Mohameduovom,slučaju ta zlostavljanja
obuhvataju nasilni nestanak; proizvoljni pritvor i izolaciju;
okrutno, nehumano i ponižavajuće postupanje; mučenje.
Za ovo znamo zahvaljujući dokumentarnom zapisu koji je
godinama bio strogo zabranjen.
Ne znam do koje mere su lični i institucionalni inte-
resi u prikrivanju tih zlostavljanja doprineli nastavku
1 Mohamedu uld Slahi

Mohameduovog zatočeništva. Znam da za pet godina,

koliko sam čitao zapise o njegovom slučaju, moja vlada
nije uspela da me ubedi neodređenim i promenljivim objaš-
njenjima zbog čega je on u Gvantanamu, kao ni tvrdnjama
onih koji brane njegovo sad več trinaestogodišnje zatoče-
ništvo govoreći da je on gotovo sigurno ili moguće ovo ili
ono. Osećaj za pravdu mi govori da je na pitanja šta bi ovo
ili ono moglo biti, i zbog čega on mora ostati pod nadzorom
Sjedinjenih Država, trebalo odavno odgovoriti. Verujem da
bi tako i bilo da njegov Dnevnik. iz Gvantanama nije tako
dugo držan u tajnosti.
Kad je Mohamedu pre devet godina pisao rukopis za ovu
knjigu u istoj izolovanoj ćeliji u kojoj su se sasvim nedavno
odigrale neke od najkošmarnijih scena ove knjige, postavio
je sebi zadatak. „Pisao sam samo ono što sam doživeo, što
sam video i što sam saznao iz prve ruke“, objašnjava on pred
kraj. „Nisam pokušavao da preterujem niti da umanjujem.
Trudio sam se da budem što pravedniji prema vladi Sjedi-
njenih Država, prema svojoj braći i prema sebi.“
Iz svega što sam video, upravo je to i uradio. Priču koju
pripoveda potkrepljuju podaci s kojih je skinuta oznaka
poverljivosti; on stalno iznova dokazuje da je pouzdan nara-
tor. Svakako da ne preuveličava: podaci obuhvataju patnje i
poniženja koja nisu uvrštena u ovu knjigu, a onih nekoliko
koje je uvrstio izražava sa znatnom diskrecijom. Čak i kad su
događaji koje opisuje najekstremniji, pisanje mu je umereno
i neposredno. Užasi tih događaja govore sami za sebe.
To je stoga što mu je pravi interes uvek Ijudska drama tih
scena. „Zakon rata je surov“, na početku piše Mohamedu.

Ako u ratu ima ičegdobrog, toje što izvlači ono najbo-

Ije i ono najgore iz Ijudi: neki Ijudi se trude da iskoriste
 Dnevnik iz Gvantanama li

bezakonje i povrede druge, a neki se trude da umanje

patnju na najmanju meru.

Beležeći svoje putovanje po najmračnijim oblastima

programa pritvaranja i saslušavanja Sjedinjenih Država
posle 11. septembra, pažnja mu je uporno usmerena na
islednike i čuvare, na druge zatvorenike i na sebe. U želji da
„bude pravedan", kako sam kaže, prepoznaje širi kontekst
straha i zabune u kojima te ličnosti međusobno deluju, a
i lokalnije institucionalne i socijalne sile koje ta delovanja
oblikuju. Međutim, on vidi i sposobnost svake ličnosti da
oblikuje ili ublaži to delovanje, pa se trudi da shvati Ijude
bez obzira na položaj, uniforme i uslove, kao protagoniste
po vlastitom pravu. Čineći to, on preobraća čak i najnehu-
manije situacije u niz pojedinačnih, i povremeno potresno
ličnih, Ijudskih razmena.
Ovo je tajni svet Gvantanama - svet zaprepašćujućih
unapred smišljenih surovosti i uzgrednih ponižavanja, ali i
svet ublažavajućih poteza i dobrote, priznanja i priznavanja,
obostrane radoznalosti i opasnih prelaza preko dubokih
podela. O Mohameduovom karakteru i humanosti govori
mnogo to što je uspeo da sve,to iskusi uprkos četvorogodiš-
njem najproizvoljnijem mogućem ophođenju prema njemu
i usred jednog od najužasnijih saslušanja u Gvantanamu.
Još više govori o njegovoj veštini kao pisca jer je tako brzo
posle najtraumatičnijih doživljaja od njih stvorio pripovest
koja uspeva i da osudi i da opravda.
Ali to nije ono što je na mene, kao na čitaoca i kao na
pisca, ostavilo najjači utisak kad sam prvi put otvorio fajl s
Mohameduovim rukopisom Dnevnik iz Gvantanama. Mene
su zaprepastile ličnosti i prizori daleko od Gvantanama:
zlosrećni slepi putnik u senegalskom zatvoru. Zalazak sunca
lii Mohamedu ui.d Slahi

u Nuakšotu posle saharske peščane oluje. Trenutak od kog

se srce cepa nad nostalgijom za domom u vreme poziva
na molitvu za Ramazan. Prilazak aerodromu u Nuakšotu
iznad prigradskih straćara. Pista na Kipru blistava od kiše.
Dremljivo zatišje pred zoru na letu kad je predat CIA. Tad
sam prepoznao Mohamedua kao pisca, njegovo oštro oko
za karaktere, njegovo izvanredno uvo za glasove, način na
koji su mu sečanja prožeta opažajima koje je prikupio svim
čulima, to kako pristupa punoj emocionalnoj lepezi u sebi i
kod drugih. On ima vrednosti koje najviše cenim kod pisa-
ca: dirljiv osećaj za lepotu i oštro čulo za ironiju. Ima sjajan
smisao za humor.
Sve ovo on postiže na engleskom jeziku, četvrtom koji
govori, jeziku koji je savladavao čak i dok je pisao dnevnik.
Taj podvig svedoči o životnoj sposobnosti i opčinjenosti
rečima. No jasno je, to takođe potiče od rešenosti da obrati
pažnju i da sagleda svoje okruženje onakvo kakvo jeste. Na
jednom nivou to što je savladao engleski u Gvantanamu
znači prevazilaženje prevođenja i tumačenja, potrebe za tre-
ćom osobom u sobi i otvaranje mogućnosti da svaki kontakt
sa svakim od onih koji su ga zatvorili može da bude lična
razmena. Na drugom nivou to znači dešifrovanje i razume-
vanje jezika sile koja upravlja njegovom sudbinom - sile,
kako to njegova odiseja od trideset dve hiljade kilometara
zatvora i saslušavanja živo ilustruje, zapanjujućeg uticaja i
dometa. Iz tog angažovanja proističe zaista upečatljiv rad.
S jedne strane je to ogledalo u kom, prvi put u ičem što sam
pročitao iz Gvantanama, prepoznajem neke svoje aspekte,
kako u ličnostima svojih sunarodnika, tako i onih koje moja
zemlja drži zatočene. S druge strane to je objektiv uperen
u carstvo s opsegom i uticajem koji malo nas što živimo u
njemu u potpunosti razume.
 Dnevnik iz Gvantanama liii

Zasad ta sila i dalje upravlja Mohameduovom pričom.

Prisutna je na ovim stranicama u obliku više od 2.600 crnih
traka redigovanja, koje ne samo da skrivaju značajne ele-
mente akcije već i zamagljuju Mohameduove ideje vodilje
i njegov osnovni cilj, podrivaju otvorenost s kojom se on
odnosi prema vlastitom slučaju i zamračuju njegove napore
da istakne likove kao pojedince, neke krive, neke vredne
divljenja, a uglavnom složenu i promenljivu kombinaciju
i jednih i drugih.
A to je prisutno iznad svega u ovom nastavljenom i slabo
obrazloženom zatočeništvu. Pre trinaest godina Mohamedu
je krenuo od kuće u Nuakšotu u Mauritaniji i sam se odvezao
u sedište nacionalne policije na ispitivanje. Nije se vratio. Za
naš zajednički osećaj priče i pravde, moramo imati jasnije
shvatanje zbog čega se to još nije dogodilo i šta će dalje biti.
Gvantanamo počiva na pitanjima bez odgovora. Među-
tim, sad kad imamo Dnevnik iz Gvantanama, kako da barem
u Mohameduovom slučaju ne razrešimo pitanja?
Kad to uradimo, verujem da će doći i povratak kući.
Kad se to dogodi, ona crna mesta redigovanja će se ispuniti,
tekst će se ponovo sređivati i popravljati i dopuniti novim
podacima onako kako sam Mohamedu želi, pa ćemo svi biti
slobodni da vidimo Dnevnik iz Gvantanama kao ono što
zaista jeste: priča o odiseji jednog čoveka kroz teskoban svet
sa sve manje granica, svet u kom sile što oblikuju živote više
nisu daleke i tajne, u kom sudbine određuju sile s naizgled
beskrajnim domašajem, svet koji preti da potre humanost,
ali ne uspeva u tome - ukratko, ovo je ep našeg vremena.
 UNCLASSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE

pROTEeniiv

J_ VwJe. a

^frašts- ctijr ^^-rp /ir/Z/SJ (*7Ci

o/ap,
nj ^ei‘
H«.u<

čv-tljj /JptJ Ur cl Jfi-p r/ -r^e rtrt)

Z hav

<-is>

jn'tke a^erPoon'fafb^-
IrJ^h ofler j)oor c/e./aj<ree- . JT C&ttid hear -/&« »?ur/G
plaj i aj , '' jtnj Afe/ I '’i e /> el c
<a f C’' e J^frnćt carsp daXn- ' Sa< ef b<r! 7 c&ctv'/
, 'T^e tcar^ Ljrtj lu u CaT

:VoK p/.a-i.P

pboc^v K^su+iri. c\r\eck ;

•$ rehf' F

S£CRET//NOrORN
UNCU\SSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE
 PRVO POGLAVLJE

Jordan-Avganistan-Gvantanamo
Jul 2002 - februar 2003.

Američki tim preuzima... Dolazak u Bagram...

Iz Bagrama u Gvantanamo... Gvantanamo, novi
dom... Danas u raju, sutra u paklu

H jul. 2002, 10 sati uveče

*
uzika je ugašena. Razgovori stražara su zamrli. Kola
M su se ispraznila.
Osećao sam se usamljeno u pogrebnim kolima.
Nisam dugo čekao: osetio sam prisustvo nekoliko Ijudi,
tihe grupe. Ne sećam se da je izgovorena jedna jedina reč za
vreme izručenja koje je usledilo.

* Prema neredigovanom datumu nekoliko stranica rukopisa dalje, jasno

je da se ovo odigrava uveče 19. jula 2002. Rukopis Mohamedua uld Sla-
hija, 10. Jedan Istražni evropski savet potvrdio je da je mlaznjak „galf-
strim" koji je iznajmila CIA, s brojem N-379P, u 11.15 te večeri krenuo
iz Amana u Jordanu za Kabul u Avganistanu. Dodatak tom izveštaju iz
2006. s podacima o letu dostupan je na http://assembly.coe.int/Com-
mitteeDocs/2006/20060614_Ejdoc 162006PartII-Appendix.pdf.
UREDNIČKA BELEŠKA O FUSNOTAMA: Niko od advokata Moha-
medua uld Slahija koji imaju odobrenje za pristup tajnim podacima nije
pregledao fusnote u ovoj knjizi, ni na koji način im nije doprineo, nije
potvrdio niti je porekao moje spekulacije u njima. Niti je iko drugi ko je
imao pristupa neredigovanom rukopisu pregledao fusnote, ni na koji način
im nije doprineo, nije potvrdio niti je porekao moje spekulacije u njima.
2 Mohamedu uld Slahi

Neko mi je otkačio lance s ručnih zglobova. Kad je otka-

čio prvu ruku, drugi me je ščepao za nju i savio je dok mi je
treći stavljao nove, čvršće i teže okove. Sad su mi ruke bile
vezane spreda.
Neko je počeo da mi seče odeću nečim kao makazama.
Pomislio sam: Šta se to sad događa? Zabrinuo sam se zbog
tog putovanja, koje niti sam želeo nit sam pokrenuo. Neko
je odlučivao o svemu u moje ime; skolile su me sve brige
ovog sveta, samo nisam mogao da donosim odluke. Glavom
su mi proletale mnoge misli. Optimističke misli su govorile:
Možda si u rukama Amerikanaca, ali ne brini, oni samo
hoće da te odvedu kući i staraju se da sve prođe u tajnosti.
One pesimističke su vikale: Nadrljao si! Amerikanci su
uspeli da ti prikače neko sranje i sad te vode u zatvor u
SAD za čitav život.
Skinuli su me dogola. To je bilo ponižavajuće, ali mi je
povez na očima pomogao da propustim gadan izgled nagog
tela. Tokom čitave te procedure jedino sam se setio molitve
za spasenje Ya hayyu! Ya kayyum!,
* i mrmljao sam je sve
vreme. Kad god sam se našao u sličnoj situaciji, zaboravljao
sam sve molitve osim molitve za spasenje, koju sam naučio
iz života našeg Proroka, neka je mir s njim.
Jedan iz grupe mi je vezao pelenu preko intimnih delova.
Tek tad sam bio sasvim siguran da se avion uputio u SAD.
Sad sam počeo da se ubeđujem kako će »sve biti u redu“.
Jedina briga mi je bila da me porodica ne vidi na televiziji u
ovako ponižavajućem stanju. Bio sam tako mršav. Oduvek
sam takav, ali ne toliko mršav: odeća mi je postala tako glo-
mazna da sam izgledao kao mače u velikoj vreći.
Kad me je američld tim obukao u odeću koju su za mene
sašili, na trenutak mi je jedan čovek skinuo povez s očiju.

* Živi! Večni! (Prim. prev.)

 Dnevnik iz Gvantanama 3

Nisam mnogo video jer mi je uperio baterijsku lampu u oči.

Bio je od glave do pete uvijen u crnu uniformu. Otvorio je
usta i isplazio jezik pokazujući mi da uradim isto, za nekakav
pregled kad kažeš aaa, što sam bez opiranja uradio. Video
sam mu deo vrlo svetle ruke s plavim maljama, što me je
učvrstilo u teoriji da sam u rukama Ujka Sema.
Stavili su mi povez na oči. Sve vreme sam čuo glasne
avionske motore; vrlo sam ubeđen da su neki avioni sle-
tali a neki poletali. Osetio sam da se moj ,,specijalni“ avi-
on približava ili da se kola približavaju avionu, više se ne
sećam. Jasno se sećam da, kad me je pratnja zgrabila s kola,
između kamiona i stepenica aviona nije bilo razmaka. Bio
sam tako iscrpljen, bilo mi je muka i bio sam umoran da
nisam mogao da hodam, zbog čega me je pratnja vukla uz
stepenice kao mrtvaca.
U avionu je bilo vrlo hladno. Polegli su me na kauč pa
su me stražari vezali, najverovatnije za pod. Osetio sam da
su na mene stavili ćebe; iako vrlo tanko, ono mi je prijalo.
Opustio sam se i predao snovima. Razmišljao sam o
raznim članovima svoje porodice koje više nikad neću videti.
Kako će samo biti žalosni! Zaplakao sam tiho i bez suza; iz
nekog razloga sve suze sam istrošio na početku te ekspedici-
je, što je bilo kao granica između smrti i života. Zažalio sam
što nisam bio bolji prema Ijudima. Zažalio sam što nisam
bio bolji prema svojoj porodici. Pokajao sam se za svaku
grešku koju sam učinio u životu, prema Bogu, prema svojoj
porodici, prema ikome!
Razmišljao sam o životu u američkom zatvoru. Razmi-
šljao sam o dokumentarnim emisijama koje sam video o
njihovim zatvorima i surovosti s kojom se oni odnose prema
zatvorenicima. Poželeo sam da sam slep ili da imam nekakav
4 Mohamedu uld Slahi

hendikep, pa da me stave u izolaciju i pruže mi human pri-

stup i zaštitu. Mislio sam: Kakav će biti prvi pretres pred
sudijom? Ima li šanse da dobijem pravedan proces u zemlji
tako punoj mržnje prema muslimanima? Jesam li zaista već
osuđen, čak i pre nego što mi se pruži prilika da se branim?
Pod toplotom ćebeta utopio sam se u tim bolnim sno-
vima. Svaki čas me je probadao bol nagona za mokrenjem.
Ništa mi nije vredela pelena: nisam mogao ubediti mozak
da prenese signal bešiki. Što sam se više trudio, mozak mi je
postajao sve čvršći. Stražar pored mene mi je uporno sipao
vodu iz zapušača boce u usta, što mi je pogoršavalo položaj.
Nisam mogao da odbijem vodu, ili progutaš ili se ugušiš.
Ležanje na jednom boku me je ubijalo da ne poveruješ, ali
svaki pokušaj da promenim položaj završavao se neuspešno,
jer me je neka snažna šaka vraćala u isti položaj.
Shvatio sam da je avion velik mlaznjak, što me je navelo
da poverujem kako letimo pravo u SAD. Ali posle oko pet
sati avion je počeo da gubi visinu i glatko dodirnuo pistu.
Shvatio sam da je SAD nešto dalje od toga. Gde li smo? U
Ramštajnu u Nemačkoj? Da! Ramštajn je: u Ramštajnu je
američki vojni aerodrom za tranzitne avione s Bliskog isto-
ka; zaustavićemo se tu radi goriva. Ali čim je avion sleteo,
stražari su mi zamenili metalne okove za plastične, koji su
mi se urezali bolno u gležnjeve pri onoj kratkoj šetnji do
helikoptera. Jedan od stražara, dok me je izvlačio iz aviona,
lupnuo me je po ramenu kao da kaže: „Biće sve u redu.“ U
agoniji u kojoj sam bio, taj pokret mi je dao nadu da još ima
Ijudskih bića među onima oko mene.
Kad me je udarilo sunce, opet se javilo pitanje: Gde
sam to? Da, Nemačka je; jul je i sunce rano izlazi. Ali zašto
Nemačka? Nisam učinio nikakav zločin u Nemačkoj! Kakvo
 Dnevnik iz Gvantanama 5

li su mi'sranje namestili? A opet, za mene je mnogo bolje

nemačko pravosuđe; znam procedure i govorim njihov jezik.
Štaviše, nemački sistem je donekle proziran i nema osuda
na dve-tri stotine godina. Nisam imao mnogo da brinem:
nemački sudija će stati preda me i pokazati mi šta je vlada
pokrenula protiv mene, a onda će me poslati u neki pritvor
dok mi se slučaj ne reši. Neće me stavljati na muke i neću
morati da gledam zla lica islednika.
Posle desetak minuta helikopter je sleteo i prebacili su
me, okruženog stražarima, u kamion. Vozač i suvozač su
razgovarali na jeziku koji nikad dotad nisam čuo. Pomislio
sam: Na kom to jeziku, kog đavola, govore, možda na filipin-
skom? Pomislio sam na Filipine jer sam svestan ogromnog
prisustva američke vojske tamo. O, da, Filipini, znači: oni
su se udružili sa SAD i prikačili mi neko sranje. Kakva će
pitanja njihov sudija postavljati? U tom trenutku sam pak
samo želeo da stignem i piškim, a onda mogu da rade šta
god im je volja. Samo da stignem!, pomislio sam. Posle toga
možete i da me ubijete!
Stražari su me izvukli iz kamiona posle petominutne
vožnje i činilo mi se da su me smestili u neki hodnik. Nate-
rali su me da kleknem i pognem glavu: treba da ostanem u
tom položaju dok me ne zgrabe ponovo. Vikali su: ,,Da se
nisi pomakao!" Pre nego što sam se zabrinuo za išta drugo,
izmokrio sam se najupečatljivije otkad sam se rodio. Kakvo
je to olakšanje bilo; osećao sam se kao da sam oslobođen i
poslat kući. Najednom su mi sve brige izbledele i u sebi sam
se smešio. Niko nije primetio šta sam uradio.
Oko četvrt sata kasnije neki stražari su me digli i odvukli
u sobu gde su očigledno ,,procesuirali“ mnoge pritvorenike.
Čim sam ušao u tu prostoriju, stražari su mi skinuli opremu
6 Mohamedu ui.p Sl.AH!

s glave. O, kako su me samo uši bolele, a i glava; zapravo

celo telo se zaverilo protiv mene. Jedva sam stajao. Stražari
su počeli da mi skidaju odeću i ubrzo sam stajao tamo ko
od majke rođen. Stajao sam tako prvi put pred američkim
vojnicima, ne na televiziji, ovo je bilo stvarno. Reagovao
sam najuobičajenije i pokrio intimne delove šakama. Uz
to sam tiho počeo da deklamujem molitvu za spasenje. Ya
hayyu! Ya kayyum! Niko me nije sprečavao da se molim;
međutim, jedan od vojnih policajaca je zurio u mene očiju
punih mržnje. Kasnije će mi narediti da prestanem da gle-
dam po sobi.
Jedan medicinski tehničar me je na
brzinu pregledao, posle čega su me uvili u avganistansku
odeću. Da, avganistanska odeća na Filipinima! Naravno da
sam bio u lancima, ruku i nogu vezanih za pojas. Štaviše,
stavili su mi rukavice bez prstiju na šake. Sad sam spreman
za akciju! Kakvu akciju? Nisam imao pojma!
Pratilački tim me je odvukao do susedne sobe za ispiti-
vanje povezanih očiju. Samo što sam ušao u sobu, nekoliko
Ijudi je povikalo i počelo da baca teške predmete u zid. U
toj gužvi razabrao sam sledeća pitanja:
„Gde je Mula Omar?“
„Gde je Osama bin Laden?“
„Gde je Džalaludin Hakani?“
U glavi sam napravio vrlo lcratku analizu: ličnosti iz tih
pitanja vodili su zemlju, a sad su grupa begunaca! Islednici
su prevideli nekoliko stvari. Prvo, upravo su me obavestili o
najnovijim vestima: Avganistan je okupiran, ali Ijudi na viso-
kom nivou nisu uhvaćeni. Drugo, predao sam se otprilike u
vreme kad je počeo rat protiv terorizma i otad sam boravio
u jordanskom zatvoru, doslovno odsečen od ostatka sveta.
Kako bih onda mogao da znam da su Amerikanci zauzeli
 Dnevnik iz Gvantanama 7

Avganistan, a kamoli da su njegove vođe pobegle? Da ne

pominjem to gde su oni sada.
Skrušeno sam odgovorio: ,,Ne znam!“
,,Lažljivče!“, povikao je jedan od njih na lošem arapskom.
,,Ne, ne lažem. Tako i tako sam zarobljen i znam samo
da Abu Hafiz..." - ispričao sam ukratko sažimajući čitavu
priču.
*
»Trebalo bi ove drkadžije da ispitujemo onako kako to
rade Izraelci.“
„Šta oni rade?“, pitao je drugi.
„Skinu ih gole i onda ih ispituju!“
»Možda bi trebalo!", složio se drugi. Stolice su i dalje
letele okolo i udarale u zidove i pod. Znao sam da je to samo
razmetanje silom i podsticanje straha i nesigurnosti. Pustio
sam se niz maticu i drhtao više nego što je bilo potrebno.
Nisam verovao da Amerikanci muče, iako sam to oduvek
smatrao dalekom mogučnošću.

* Abu Hafiz, čije se neredigovano ime pojavljuje ovde i na dru-

gim mestima u rukopisu, Slahijev je rođak i njegov bivši pašenog.
Puno ime mu je Mahfuz uld al Valid, a poznat je i kao Abu Hafiz
al Mauritani. Abu Hafiz se oženio sestrom bivše Slahijeve žene.
Devedesetih godina dvadesetog veka i sve do terorističkih napa-
da na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. bio je istaknuti član
Saveta A1 Kaide, glavnog savetodavnog tela te organizacije. Širo-
ko je poznato da se Abu Hafiz protivio tim napadima; Komisija
za jedanaesti septembar je zabeležila da je »Abu Hafiz Mauritanac
navodno čak pisao poruku Bin Ladenu, zasnivajući protivljenje tim
napadima na Kuranu". Posle napada Abu Hafiz je 11. septembra
napustio Avganistan i proveo sledeću deceniju u kućnom pritvoru
u Iranu. Aprila 2012. Iran je poslao Abu Hafiza natrag u Maurita-
niju, gde je kratko bio zatvoren pa zatim pušten. Sada je slobodan
čovek. Odeljak izveštaja Komisije za jedanaesti septembar koji se
na to odnosi dostupan je na http://govinfo.library.unt.edu/911/
report/91 lReport_Ch7.pdf.
8 Mohamedu uld Slahi

,Ja ću te kasnije ispitivati“, rekao je jedan, a američki

prevodilac je to isto ponovio na arapskom.
„Vodi ga u hotel“, kazao je islednik. Ovog puta prevodilac
nije preveo.
Tako se završilo prvo ispitivanje. Pre nego što me je prat-
nja dočepala, u užasnom strahu pokušao sam da se povežem
s islednikom.
„Gde si naučio tako dobro arapski?“, pitao sam.
,,U Sjedinjenim Državama!“, odgovorio je polaskano. U
stvari, nije dobro govorio arapski; samo sam se trudio da se
sprijateljim.
Pratnja me je povela. „Govoriš engleski“, rekao je jedan
od njih s jakim azijskim izgovorom.
,,Malo“, odgovorio sam. Zasmejao se, a za njim i njegov
kolega. Osećao sam se kao Ijudsko biće koje vodi opušten
razgovor. Sebi sam rekao: Vidi kako su prijateljski raspolo-
ženi Amerikanci. Staviće te u hotel i nekoliko dana ispitivati,
pa će te bezbedno vratiti kući. Nema mesta brizi. Amerikanci
žele samo sve da provere, a pošto si nevin, oni će to otkriti.
Zaboga, sad si u bazi na Filipinima; iako je to mesto na rubu
zakonitosti, samo si privremeno tu. Činjenica da je jedan
stražar zvučao kao Azijac učvrstila me je u pogrešnoj teoriji
da sam na Filipinima.
Ubrzo sam stigao ne u hotel, već u drvenu ćeliju bez
klozeta i umivaonika. Sudeći prema skromnom nameštaju
- pohabanom, tankom madracu i starom ćebetu - moglo
se reći da je neko ranije bio tu. Bio sam nekako srećan
što sam otišao iz Jordana, mesta poznatog po proizvolj-
nostima, ali sam se i brinuo zbog toga što ne mogu da se
molim i zanimalo me je koliko sam molitava preskočio
usput. Stražar te ćelije je sitan, mršav, beo i^H, što me je
umirilo; poslednjih osam meseci bio sam samo s krupnim,
 Dnevnik iz Gvantanama 9

mišićavim muškarcima.
* Pitao sam H koliko je sati, a H
mi reče da je oko jedanaest, ako se dobro sećam. Imao sam
još jedno pitanje.
„Koji je dan?“
,,Ne znam, ovde je svaki dan isti“, odgovori. Shvatio sam
da pitam previše; nije u obavezi čak ni da mi kaže koliko
je sati, što ću kasnije saznati.
Zatekao sam Kuran pažljivo spušten na neke boce s
vodom. Shvatio sam da nisam sam u zatvoru, koji svakako
nije hotel.
Ispostavilo se da sam smešten u pogrešnu ćeliju. Iznenada
sam razaznao ispucala stopala zatvorenika čije lice nisam
mogao da vidim jer je bilo pokriveno crnom vrećom. Crne
vreće, uskoro ću saznati, stavljane su svima na glavu, pa tako
i piscu, da ne bi videli i da budu neprepoznatljivi. Iskreno,
nisam ni želeo da vidim lice tog zatvorenika za slučaj da je u
bolovima ili pati, zato što ne volim da vidim kako Ijudi pate;
to me izluđuje. Nikad neću zaboraviti jauke i krike jadnih
zatvorenika u Jordanu dok su trpeli mučenje. Sećam se da
sam držao šake na ušima da im ne čujem krike, ali koliko
god sam se trudio, uvek sam čuo patnju. Bilo je grozno, čak
i gore od mučenja.
stražar pred vratima je zaustavio pratnju i orga-
nizovao mi prebacivanje u drugu ćeliju. Bila je ista kao ona
iz koje sam izašao, ali naspram nje. U sobi je bila poluprazna
boca vode s nalepnicom ispisanom na ruskom; bilo mi je
žao što nisam učio ruski. Sebi sam rekao: Američka baza
na Filipinima s bocom vode iz Rusije? Americi ne treba
snabdevanje vodom iz Rusije, a osim toga, geografski nema

* Iz konteksta se naslućuje da je stražar žena. U čitavom rukopisu izgleda

da je zamenica ona u svim padežima uporno redigovana, a on nije.
10 Mohamedu uld Slahi

smisla. Gde sam? Možda u nekoj bivšoj ruskoj republici, kao

što je Tadžikistan? Znam samo da ne znam!
Ćelija nije imala uređaje za prirodne potrebe. Pranje pred
molitvu je bilo nemoguće i zabranjeno. Nije bilo nikakve
oznake gde je Kibla, pravac Meke. Uradio sam ono što sam
mogao. Prvi sused mi je bio mentalno oboleo; vikao je nešto
na jeziku koji mi nije bio poznat. Kasnije sam saznao da je
to bio neki talibanski vođa.
Kasnije tog dana, 20. jula 2002, stražari su me izvukli
na uobičajen policijski posao - otisci prstiju, visina, težina
i tako dalje. Ponudili su mi HH kao prevodioca. Bilo je
očigledno da arapski nije prvi jezik. mi ukaza
na pravila: nema priče, nema glasne molitve, nema pranja
za molitvu i još gomilu drugih nema ovo nema ono. * Stra-
žar me je pitao hoću li u kupatilo. Pomislio sam da je pitao
za mesto gde mogu da se istuširam; ,,Da“, rekao sam. To
kupatilo se sastoji od bureta punog Ijudskog otpada. Naj-
odvratnije kupatilo koje sam ikad video. Stražari su morali
da te gledaju dok obavljaš posao. Nisam mogao da jedem
hranu - hrana u Jordanu je bila mnogo bolja nego hladni
gotovi vojnički obroci koje sam dobijao u Bagramu - tako
da nisam ni morao da idem u klozet. Za piškenje ću koristiti
prazne boce od vode koje imam u sobi. Situacija s higijenom
nije bila baš savršena; ponekad kad bi se boca napunila,
nastavio bih po podu vodeći računa da ne ide sve do vrata.
Sledećih nekoliko noći u izolaciji imao sam čudnog stra-
žara koji se trudio da me preobrati u hrišćanstvo. Uživao sam
u razgovorima, mada mi je engleski bio tek na osnovnom
nivou. Sagovornik mi je bio mlad, religiozan i energičan.
Voleo je Buša („pravi verski vođa“, po njegovim rečima);
mrzeo je Bila Klintona (,,nevernik“). Voleo je dolar i mrzeo

* Opet redigovane zamenice ukazuju da je prevodilac žensko.

 Dnevnik iz Gvantanama 11

evro. Sve vreme je uza se imao primerak Biblije i kad god

bi mu se ukazala prilika, čitao mi je priče, uglavnom iz Sta-
rog zaveta. Ne bih mogao da ih razumem da nekoliko puta
nisam pročitao Bibliju na arapskom - da ne pominjem kako
verzije tih priča nisu daleko od onih u Kuranu. Proučavao
sam Bibliju u jordanskom zatvoru; zatražio sam primerak i
oni su mi ga dali. To mi je bilo od velike pomoći da shvatim
zapadnjačka društva, iako mnoga od njih poriču da su pod
uticajem verskih spisa.
Nisam ni pokušavao da se raspravljam s njim: bio sam
srećan što imam s kim da razgovaram. On i ja smo jedno-
dušno zaključili da verski spisi, među njima i Kuran, moraju
poticati iz istog izvora. Ispostavilo se da je znanje o vlastitoj
religiji tog temperamentnog vojnika vrlo tanko. Svejedno
sam uživao što mi je on stražar. Od njega sam dobijao više
vremena za kupatilo, a čak je i skretao pogled dok sam kori-
stio bure.
Pitao sam ga o svom položaju. „Nisi zločinac, zato što
zločince stavljaju na drugu stranu“, rekao mi je i pokazao
rukom. Razmišljao sam o tim ,,zločincima“ i zamislio gomilu
mladih muslimana i kako im je teško. Loše sam se osećao.
Ispostavilo se da sam kasnije i sam prebačen među te ,,zlo-
čincima" i postao „zločinac visokog prioriteta". Donekle
me je bilo sramota kad me je kasnije onaj isti stražar video
sa ,,zločincima“, a rekao mi je da ću biti oslobođen najviše
za tri dana. On se ponašao normalno, ali nije imao toliko
slobode da priča sa mnom o veri zbog mnogobrojnih kolega.
Ostali zatvorenici su mi rekli da ni prema njima nije bio loš.

Druge ili treće noći me je sam izvukao iz ćelije i

poveo na ispitivanje, gde je isti arapski već sedeo.
12 Mohamedu uld Slahi

Moglo bi se reći da je pravi čovek za to: bio je od onih kojima

ne smeta da obavljaju prljave poslove. Zatvorenici u Bagra-
mu su ga zvali navodno je odgovoran za
mučenje čak i nevinih pojedinaca koje je vlada oslobodila.
* **
HMH nije imao potrebe da mi stavlja okove jer sam bio
okovan dvadeset četiri sata na dan. Spavao sam, jeo, išao u
klozet sasvim okovan šakama za stopala. je otvorio
ruke ^^^^^^^HHH^HHH^^HHH^HHi
■ i počeo preko prevodioca. je postavljao uopštena
pitanja o mom životu i poreklu. Kad me je upitao: „Koje
jezike govoriš?", nije mi poverovao; smejao se s prevodiocem
i rekao: ,,Ha-ha, govoriš nemački? Čekaj, proverićemo.“
Iznenada
sobu MHHHHHHHHHHHH

. Nisam mogao pogrešiti, on je

**
,,Ja Wohl“, odgovorio sam. nije ^HHHHHI ali
nemački mu je bio prilično prihvatljiv, s obzirom na to da je
proveo
|. Potvrdio je
kolegi da mi je nemački „

* Na ročištu 15. decembra 2005. pred Administrativnim odborom

za reviziju, Slahi je opisao američkog islednika u Bagramu koji je bio
japanskog porekla i koga su bagramski zatvorenici zvali „Vilijam Muči-
telj". Transkript ARB-a, 23. Glavni islednik ovde bi mogao da bude taj.
Transkript rasprave pred ARB-om iz 2005. dostupan je na http://www.
dod.mil/pubs/foi/operation_and_plans/Detainee/csrt_arb/ARB_Tran-
script_Set_8_20751-21016.pdf, str. 23 transkripta, str. 206 linka.
** Iz konteksta se vidi da se drugi islednik obratio Slahiju na nemačkom.
 Dnevnik iz Gvantanama 13

Posle toga su me obojica gledala s nešto uvažavanja,

mada uvažavanje nije bilo dovoljno da me spase gneva
me je pitao gde sam naučio
da govorim nemački i rekao da će me kasnije ispitati.
,,Wahrheit machtfrei,
oslobađa."
Kad sam ga čuo da to kaže, znao sam da me istina neće
osloboditi, zato što ni ,,Arbeit“ nije oslobodio Jevreje. Hitle-
rova propagandna mašinerija koristila je slogan „Arbeit
machtfrei", rad oslobađa, da zavede jevrejske zarobljenike.
Samo što rad nikog nije oslobodio.
^^^^HHH je pribeležio u sveščicu i iza-
šao iz sobe. me je poslao u ćeliju i izvinio se
*
„Žao mi je što vas držim bez sna ovako kasno.“
„Nema problema!“, odgovori^H^^^^H
Posle nekoliko dana u izolaciji prebačen sam među opštu
populaciju, ali sam mogao samo da ih gledam jer su me stavi-
li u uski prolaz s bodljikavom žicom između ćelija. Doduše,
osećao sam se kao da nisam u zatvoru pa sam se rasplakao
i zahvalio Bogu. Posle osam meseci potpune izolacije video
sam kolege zatvorenike u manje-više istoj situaciji u kojoj
sam i ja bio. ,,Loši“ zatvorenici kao što sam ja nosili su okove
dvadeset četiri sata dnevno i držani u prolazu, gde su ih gazili
svi stražari i zatvorenici koji su tuda prolazili. To mesto je
bilo tako usko da me je bodljikava žica bola narednih deset
dana. Video sam da su hranili na silu; bio je
na četrdesetpetodnevnom štrajku glađu. Stražari su urlali na
njega, a on je bacao komad osušenog hleba sa dlana na dlan.
Svi zatvorenici su izgledali istrošeno, kao da su sahranjeni,
pa posle nekoliko dana vaskrsli, ali HH^H^H^H je bio

Iz konteksta se naslućuje da se izvinio prevodiocu.

14 Mohamedu uld Slahi

sasvim druga priča: bio je sama kost i koža. To me je pod-

setilo na slike koje se vide u dokumentarcima o logorašima
u Drugom svetskom ratu.
Zatvorenicima je bilo zabranjeno da razgovaraju među
sobom, ali smo uživali što gledamo jedni druge. Kazna za
priču je bila kačenje zatvorenika za šake tako da mu stopala
jedva dodiruju zemlju. Video sam jednog Avganistanca koji
se nekoliko puta onesvestio dok je visio. Tehničari su ga
„sredili" i opet obesili. Ostali zatvorenici su imali više sreće:
visili su neko vreme pa su pušteni. Većina zatvorenika je
pokušala da priča dok je visila, zbog čega bi im stražari udvo-
stručili kaznu. Bio je jedan vrlo star Avganistanac, navodno
uhapšen da bi odao sina. Čovek je bio mentalno bolestan;
nije mogao prestati da govori zato što nije znao gde je, a ni
zašto. Mislim da nije shvatio gde se nalazi, ali su ga stražari
zdušno vešali. Bilo je tako žalosno. Jednog dana ga je stražar
bacio na lice, a ovaj je plakao kao beba.
Držali su nas u šest ili sedam velikih ćelija s bodljikavom
žicom koje su nazvali po operacijama izvedenim protiv SAD:
Najrobi, U.S.S. Koul, brod, Dar es Salam i tako dalje. U sva-
koj ćeliji bio je po jedan zatvorenik kog su zvali ,,Englez“,
koji je dobrovoljno služio kao prevodilac i ostalim zatvo-
renicima prevodio naredbe. Naš ,,Englez“ je bio gospodin
iz Sudana po imenu Engleski mu je bio
osnovnog nivoa, pa me je u potaji pitao govorim li engleski.
,,Ne“, odgovorio sam - ali ispostavilo se da sam za njega
Šekspir. Braća su pomislila da im uskraćujem usluge, ali ja
prosto nisam znao kako je situacija loša.
Sad sam sedeo pred gomilom običnih američkih građana.
Prvi utisak, kad sam video da žvaću bez prestanka, bio je:
Šta je s Ovim Ijudima, zar moraju toliko da jedu? Većinom
 Dnevnik iz Gvantanama 15

stražari su visoki i ugojeni. Neki su bili prijateljski nastrojeni,

a neki vrlo neprijateljski. Kad god bih shvatio da je stražar
zao, pretvarao sam se da ne razumem engleski. Sećam se
jednog kauboja koji mi je prišao gadno namrštenog lica:
„Govoriš li engleski?
* 1, pitao je.
,,Ne engleski", odgovorio sam.
,,Ne volimo da govoriš engleski. Hoćemo da polako umi-
reš“, rekao je.
,,Ne engleski", stalno sam odgovarao. Nisam želeo da mu
pružim zadovoljstvo da sam primio njegovu poruku. Ljudi
s mržnjom uvek imaju nešto da skinu s pleća, ali ja nisam
bio spreman da budem taj ventil.
Molitva u grupi nije bila dozvoljena. Svako se molio za
sebe, pa tako i ja. Zatvorenici nisu imali pojma o vremenu
za molitvu. Prosto smo podražavali: kad jedan zatvorenik
počne da se moli, pretpostavimo da je vreme pa krenemo za
njim. Kuran je bio dostupan zatvorenicima koji su ga traži-
li. Ne sećam se da sam i sam tražio jer su stražari rukovali
Svetom knjigom s nepoštovanjem; dobacivali su je jedan
drugom kao bocu s vodom. Nisam želeo da budem razlog
da se ponižava Božja reč. Osim toga, hvala Bogu, znao sam
Kuran napamet. Koliko se sećam, jedan zatvorenik mi je
krišom dao primerak koji niko nije koristio u ćeliji.
Posle nekoliko dana me je
odvukao na saslušanje. je bio prevodilac.
„Ispričaj mi svoju priču", rekao je
„Zovem se, diplomirao sam 1988, dobio sam stipendiju
za Nemačku..odgovorio sam s mnogo dosadnih pojedi-
nosti, od kojih nijedna nije zanimala niti je
na njega ostavila utisak. Umorio se i počeo da zeva. Znao
sam tačno šta želi da čuje, ali nisam mu mogao pomoći.
16 Mohamedu uld Slahi

Prekinuo me je. ,,U mojoj zemlji se veoma ceni istina.

Sad ću ti postaviti neka pitanja i ako odgovoriš istinito, bićeš
pušten i bezbedno poslat svojoj porodici. Ali ako omaneš,
ostaćeš beskrajno u zatvoru. Kratka beleška u mom rokov-
niku dovoljna je da ti uništi život. Kojoj terorističkoj orga-
nizaciji pripadaš?“
„Nijednoj", odgovorio sam.
„Nisi čovek i ne zaslužuješ poštovanje. Klekni, prekrsti
ruke i stavi ih na vrat.“
Pokorio sam se pravilima, a on mi je stavio vreću na gla-
vu. U poslednje vreme su me leđa mnogo bolela, a taj položaj
je bio tako bolan; je radio na
mom problemu s išijasom.
*
Doneo je dva projektora i uperio
mi ih u lice. Nisam ništa video, ali mi je toplota bila prejaka
pa sam se znojio.
„Poslaćemo te u američki zatvor, gde ćeš provesti osta-
tak života", zapretio je. „Više nikad nećeš videti porodicu.
Porodicu će ti j... ti drugi muškarac. U američkim zatvorima
teroriste kao što si ti siluju više njih istovremeno. Stražari u
mojoj zemlji veoma dobro obavljaju svoj posao, ali silovanje
ti ne gine. Ako mi kažeš istinu, bićeš odmah pušten.“
Bio sam dovoljno zreo da znam kako je on pogani lažov i
čovek bez časti, ali je ovde bio glavni, pa sam morao ta sranja
da slušam stalno iznova. Poželeo sam da agencije počnu da
zapošljavaju pametnije Ijude. Zar je zaista mislio da će neko
da poveruje u tu glupost? Neko bi morao da bude glup: je li
on bio glup ili je mislio da sam ja glup? Više bih ga poštovao
da je rekao: „Čuj, ako mi ne kažeš ono što hoću da čujem,
mučiću te.“

* U istrazi ARB-a 2005. Slahi je naveo da ga je islednik s nadimkom

„ Vilijam Mučitelj" terao da kleči „mnogo sati“ kako bi mu pogoršao bol
živca išijatikusa i kasnije mu pretio. Transkript ARB-a, 23.
 Dnevnik iz Gvantanama 17

U svakom slučaju, rekao sam: „Svakako ću govoriti istinu!“

„Kojoj terorističkoj organizaciji pripadaš?“
„Nijednoj!“, odgovorio sam. Opet mi je stavio vreću na
glavu i počeo dugačku govoranciju punu ponižavanja, psov-
ki, laži i pretnji. Zaista je se ne sećam cele, a i ne želim ta
sranja da prosejavam po pamćenju. Bio sam tako umoran
i povređen, pa sam pokušavao da sednem, ali me je on na
silu vraćao. Plakao sam od bola. Da, čovek mojih godina je
tiho plakao. Jednostavno nisam mogao da podnesem bol.
Posle nekoliko sati HHHI^H^^H me je poslao nazad
u ćeliju obećavši mi još mučenja. „Ovo je tek početak", rekao
je. Vratili su me u ćeliju prestravljenog i istrošenog. Molio
sam Alaha da me spase od njega. Dane koje su usledili pro-
živeo sam u užasu: kad god bi ^H^^^^^^HH prošao
pored moje ćelije, skretao sam pogled izbegavajući da ga
vidim jer tako on neće ,,videti“ mene, baš kao da sam noj.
HHHHH je proveravao sve, danju i noću, i davao
stražarima recepte za svakog zatvorenika. Video sam ga kako
muči jednog zatvorenika. Ne želim da pričam šta sam čuo
o njemu; hoću samo da kažem ono što sam video rođenim
očima. Bio je to tinejdžer Avganistanac, rekao bih šesnae-
stogodišnjak ili sedamnaestogodišnjak.
ga je naterao da stoji oko tri dana, bez sna. Bilo mi ga je tako
žao. Kad god bi se srušio, došli bi stražari, vikali: „Nema
sna za teroriste“, pa ga terali da opet stoji. Sećam se da sam
spavao i budio se, a on je stajao kao drvo.
Kad god sam u blizini video srce
bi mi udaralo, a on je često bio u blizini. Jednog dana mi je
poslao prevodioca ^^^^H da prenese poruku.
„HHHHHH će razbiti dupe.“
Nisam reagovao, ali u sebi sam rekao: Neka ga Alah
zaustavi! Zapravo, mi mje razbio zadnjicu;
18 Mohamedu uld Slahi

umesto toga me je izvukao na saslušanje.

* Bio
je dobar čovek; možda je mislio da može da mi priča zbog
jezika. I što da ne? Čak su i neki stražari dolazili kod mene
da vežbaju nemački kad su čuli da ga ja govorim.
U svakom slučaju, ispričao mi je dugačku priču. ,Ja nisam
kao HHHHH. On je mlad i usijane glave. Ja ne koristim
nehumane metode; imam ja svoje metode. Ispričaču ti nešto
o američkoj istoriji i čitavom ratu protiv terorizma.“
^■■■H je govorio razložno i poučno. Počeo je s
američkom istorijom i puritancima, koji su kažnjavali utapa-
njem čak i nevine, a završio je s ratom protiv terorizma. ,,U
ovoj kampanji nema nevinih: ili ćeš sarađivati s nama pa ću
ti obezbediti najbolju pogodbu, ili ćemo te poslati na Kubu.“
„Šta? Kuba?“, uzviknuo sam. ,Ja ne govorim španski, a
vi mrzite Kubu.“
,,Da, ali imamo američku teritoriju u Gvantanamu",
rekao je i ispričao mi za Tedija Ruzvelta i tako nešto. Znao
sam da će me poslati još dalje od kuće, što mi je bilo mrsko.
„Zašto biste me poslali na Kubu?“
„Ima i drugih mogućnosti, na primer Egipat ili Alžir, ali
tamo šaljemo samo mnogo loše Ijude. Ne volim tamo da
šaljem Ijude zato što će biti podvrgnuti bolnom mučenju."
„Samo me pošaljite u Egipat.“
,,To sigurno ne želiš. Na Kubi se prema zatvorenicima
ponašaju humano i imaju dva imama. Logor vodi MP, a
ne vojska."* **

Izgleda da je ovo bio prevodilac koji govori nemački i koji je

prisustvovao u ranijem ispitivanju.
** [Engl.: Ministarstvo pravde. (Prim. prev.)] Ovo, naravno, nije istina.
Pritvorenički logor u Zalivu Gvantanamo smešten je u Mornaričkoj
bazi Zaliv Gvantanamo i vodi ga Združena namenski organizovana
jedinica vojske SAD pod Južnom komandom SAD.
 Dnevnik iz Gvantanama 19

„Ali ja nisam izvršio nikakav zločin prema vašoj zemlji.“

„Žao mi je ako nisi. Shvati to kao kad bi imao rak!“
„Hoću li ići pred sud?“
,,U bliskoj budućnosti nećeš. Možda za tri godine, tako
otprilike, kad moji Ijudi zaborave jedanaesti septembar."
je nastavio da mi govori o svom privatnom
životu, ali ja to ovde neću pisati.
Posle toga sam imao još nekoliko susreta s
Postavljao mi je pitanja i pokušavao da me prevari govore-
ći nešto kao: ,,On kaže da te zna!“, za Ijude za koje nikad
nisam čuo. Uzeo mi je imejl adrese i lozinke. Uz to je pitao
koji su bili prisutni kad su me
saslušavali u Bagramu, ali oni su odbili pravdajući se da
im HH zakon zabranjuje da ispituju strance van
zemlje.
* Sve vreme se trudio da me ubedi da sarađujem kako
bi me spasao putovanja na Kubu. Da budem iskren, više
sam voleo da odem na Kubu nego da ostanem u Bagramu.
„Neka bude“, rekao sam mu. ,,Ne verujem da mogu išta
da promenim.“
Nekako mi se HHHH dopadao. Nemojte me
pogrešno shvatiti, bio je prepreden islednik, ali mi se bar
obraćao na nivou moje inteligencije. Zamolio sam HH
da me stavi u ćeliju s ostatkom populacije i pokazao mu
rane koje sam dobio od bodljikave žice. Složio se: u Bagramu

* Ovo bi moglo da se odnosi na agente nemačke spoljnoobaveštajne

službe Bundesnachrichtendienst (BND). U štampi se navodi da su Sla-
hija u Gvantanamu ispitivali i nemački i kanadski obaveštajci; kasnije
u rukopisu, u sceni kad se on u Gvantanamu sreće verovatno s isled-
nicima BND-a, Slahi posebno pominje tu zabranu inostranih ispitiva-
nja. Videti fusnotu na strani 48; takođe videti i http://www.spiegel.de/
international/world/from-germany-to-guantanamo-the-career-of-pri-
soner-no-760-a-583193-3.html; i http://www.thestar.com/news/cana-
da/2008/07/27/csis_grilled_trio_in-cuba.html
20 Mohamedu uld Slahi

su islednici mogli da ti urade šta god su hteli; imali su pot-

punu vlast, a vojna policija im je bila u službi. Ponekad mi
je HHBHH^H davao piće, na čemu sam mu bio zahva-
lan, posebno zbog hrane koju sam primao - hladna gotova
vojnička jela i suv hleb za svaki obrok. Tajno sam doturao
svoju hranu ostalim zatvorenicima.
Jedne večeri me je upoznao s dva vojna
islednika koji su me ispitivali o Milenijumskoj zaveri. Loše
su govorili arapski i bili vrlo neprijateljski raspoloženi pre-
ma meni; nisu mi dozvolili da sednem i pretili su mi svim i
svačim. Međutim, HHHHHH ih je mrzeo pa mi je rekao
»Ako hoćeš da sarađuješ, sarađuj sa mnom.
Ovi vojni obaveštajci su niko i ništa.“ Osetio sam se kao da
sam na javnoj licitaciji agencija koja da najviše!
*
Među zatvorenicima smo uvek kršili pravila i razgova-
rali sa susedima. Imao sam tri neposredna suseda. Jedan je
bio tinejdžer Avganistanac koji je kidnapovan na putu za
Emirate; tamo je nekad radio, stoga je govorio arapski sa
zalivskim izgovorom. Bio je vrlo duhovit i zasmejavao me je;
za proteklih devet meseci gotovo sam zaboravio da se sme-
jem. Bio je na odmoru s porodicom u Avganistanu i pošao

* Primedba islednika o vojnim islednicima i Slahijeva opaska o među-

agencijskom utrkivanju za vođenje njegovog saslušavanja ukazuju na
to da islednik može biti iz neke od civilnih agencija, moguće iz FBI-
ja. Dugotrajan međuagencijski sukob između FBI-ja i Pentagonove
Odbrambene obaveštajne agencije (Defence Intelligence Agency) zbog
vojnih metoda ispitivanja naširoko je dokumentovan i zabeležen, naro-
čito u izveštaju generalnog inspektora Ministarstva pravde Sjedinjenih
Država od maja 2008. pod naslovom Pregled učešća FBI-ja u ispitiva-
nju zatvorenika u Zalivu Gvantanamo, Avganistanu i Iraku i njihova
zapažanja (nadalje u tekstu izveštaj će se navoditi kao MP GI umesto
Department ofjustice Inspector general, DOJIG - prim. prev.). Izveštaj
dostupan na http://www.justice.gov/oig/special/s0805/final.pdf sadrži
znatne odeljke posebno posvećene Slahijevom saslušavanju.
 Dnevnik iz Gvantanama 21

je u Iran; odatle se brodom uputio u Emirate, ali Sjedinjene

Države su otele brod i pohapsile putnike.
Drugi sused mi je bio dvadesetogodišnji Mauritanac,
rođen u Nigeriji, a kasnije se preselio u Saudijsku Arabiju.
Nikad nije bio u Mauritaniji niti je govorio mauritanski
dijalekat; da se nije predstavio, rekao bih da je Saudijac.
Treći sused mi je bio Palestinac iz Jordana po imenu
■■■ Njega je uhvatio i mučio oko sedam mese-
ci neki avganistanski plemenski vođa. Otmičar je tražio
pare od porodice da ga ne bi predao Ameri-
kancima, mada mu ta varijanta nije bila probitačna jer su
Amerikanci plaćali samo pet hiljada dolara po glavi, osim
ako to nije neka ,,velika“ glava. Bandit je ugovorio sve za
otkup s porodicom, ali je HHHHI
uspeo da pobegne iz zarobljeništva u Kabulu. Stigao je do
Džalalabada, gde su lako mogli da ga dožive kao arapskog
mudžahedina, pa je zarobljen i prodat Amerikancima. Rekao
sam da sam bio u Jordanu, a on je, izgleda,
bio upoznat s njihovim obaveštajnim službama. Znao je sve
islednike koji su mene ispitivali jer je i sam proveo pedeset
dana u istom zatvoru u kom sam i ja bio.
Dok smo pričali, pokrivali smo glave, pa su stražari mislili
da spavamo, a mi smo pričali dok se ne umorimo. Susedi
su mi rekli da smo u Bagramu u Avganistanu, a ja sam ih
obavestio da će nas prebaciti na Kubu. Nisu mi poverovali.

Oko deset sati pre podne | avgusta 2003. niotkud se stvorila

jedna vojna jedinica, čiji su neki pripadnici nosili puške.
*

* Prema neredigovanom datumu nešto dalje u ovom poglavlju, kao i iz

zvaničnih zapisnika s prijema, jasno je da je Slahi stigao u Gvantanamo
5. avgusta 2002, što bi ovu scenu smestilo u prepodne 4. avgusta 2002.
22 Mohamedu uld Si.ahi

Naoružani vojni policajci uperili su odgore puške u nas, a

ostali su istovremeno vikali: „Isprav’ se, isprav’ se..Mnogo
sam se uplašio. lako sam očekivao da me prebace na Kubu u
neko doba tog dana, nikad nisam video ovakvu predstavu.
Poustajali smo. Stražari su uporno davali nova nare-
đenja. „Bez priče... Ne mrdaj... Ubiću te... Ozbiljno ti
kažem!“ Grozno mi je bilo kad je iz Pale-
stine tražio da ide u kupatilo, a stražari ga nisu pustili.
,,Ne mrdaj.“ Pomislio sam: Zar ne možeš da se uzdržiš
dok ovo ne prođe? Ali problem s HHHH bio je
u tome što je imao dizenteriju i nije mogao da se uzdrži;
je bio podvrgnut mučenju i slaboj hrani u
Kabulu dok ga je zarobljenog držao plemenski vođa Sever-
nog saveza. mi je rekao da će svejedno
otići u kupatilo, što je i uradio ne obraćajući pažnju na
dreku stražara. Očekivao sam svakog sekunda da će prema
njemu poleteti metak, ali to se nije dogodilo. Kupatilo u
našim zajedničkim ćelijama bilo je isto otvoreno bure, koje
su zatvorenici po kazni čistili svakog dana za svaku ćeliju.
Bilo je vrlo odvratno i gadno je smrdelo. Budući da sam iz
zemlje Trećeg sveta, video sam mnogo nečistih kupatila, ali
nijedno nije bilo ni do kolena bagramskom.
Drhtao sam od straha. Jedan vojni policajac je prišao
kapiji naše ćelije i počeo da proziva, ne po imenu već po
broju, one koji će biti prebačeni. Svi prozvani brojevi iz moje
ćelije bili su Arapi, što je bio loš znak. Braća mi nisu verovala
kad sam im rekao da ćemo biti prebačeni na Kubu. Sad se
ispostavilo da sam u pravu, pa smo se zgledali i nasmešili.
Nekoliko stražara je prišlo kapiji s gomilom lanaca, vreća i
drugog materijala. Prozivali su nas jednog po jednog, tražili
da svaki zatvorenik priđe kapiji gde su ga vezali lancima.
 Dnevnik iz Gvantanama 23

povikao je jedan stražar. Prišao sam

kapiji kao ovca koju vode kasapinu. Na kapiji je stražar zaur-
lao: „Okreni se!“, što sam ja uradio, pa: „Obe ruke na leđa!“
Kad sam proturio šake kroz otvor na vratima držeći ruke
iza leđa, stražar me je ščepao za palac i iskrenuo mi zglob.
„Kad se mrdneš, jebote, slomiću ti ruku.“ Drugi stražar
mi je vezao ruke i noge dvama odvojenim lancima. Zatim
su mi stavili vreću na glavu kako ne bih video. Kapija je
otvorena i grubo su me gurnuli na leđa drugog zatvorenika
u redu. lako sam osetio fizički bol, utešio sam se kad sam
pred sobom osetio toplotu drugog Ijudskog bića koje pati
isto kao ja.
Uteha se pojačala kad je bačen meni na
leđa. Mnogi zatvorenici zapravo nisu shvatali šta stražari
hoće od njih, pa su još gore povređeni. Osećao sam se sreć-
no što nisam video, kao prvo zato što tako nisam video ono
ružno što se događalo oko mene, a drugo, zato što sam pod
vrećom mogao da sanjarim o lepšim okolnostima. Hvala
ALAHU, bio sam u stanju da zanemarim okruženje i sanja-
rim o svemu što poželim.
Trebalo je da budemo vrlo blizu jedan drugom. Disalo
se veoma teško. Bilo je nas trideset četiri zatvorenika - sve
Arapi, osim jednog Avganistanca i jednog s Maldiva.
* Kad
su nas stavili u vrstu, vezali su nas jednog za drugog užetom
oko mišice. Uže je bilo tako stegnuto da je zaustavljalo cir-
kulaciju, pa mi je utrnula cela ruka.

* Podaci s prijema o visini i težini ukazuju na to da je 5. avgusta 2002. u

Gvantanamo stiglo trideset pet zatvorenika. Podaci o toj grupi su dostu-
pni na http://www.dod.mil/pubs/foi/operation_and_plans/ Detainee/
measurements/ISN_680-ISN_838.pdf.
Zvanični spisak svih zatvorenika u Gvantanamu dostupan je na http://
www.defense.gov/news/may2006/d20060515%201ist. pdf.
24 Mohamedu uld Slahi

Naređeno nam je da se ispravimo te su nas odvukli tamo

gde se „procesuiranje" nastavilo. Bilo mi je mrsko što mi
HHH staje na lanac, a to je gadno bolelo. Trudio
sam se svim silama da ne stanem na lanac čoveka ispred
sebe. Hvala Bogu da nismo išli daleko: stali smo negde u
istoj zgradi, pa su nas poređali jednog do drugog na dugačke
klupe. Imao sam utisak da su klupe poređane ukrug.
Zabava je počela s udešavanjem putnika. Za glavu su
mi prikačili trakama čepove za uši koji su me sprečavali
da čujem. Od toga sam imao stravičnu glavobolju; trake
su bile tako stegnute da su mi vrhovi ušiju krvarili još dva
dana. Ruke su mi sad bile vezane spreda za pojas i povezane
lancem sve do stopal'a. Ručne zglobove su mi spojili tvrdom
plastičnom trakom od petnaest centimetara i stavili mi debe-
le rukavice. Bilo je smešno, pokušavao sam da oslobodim
prste, ali su me stražari udarali po šakama da prestanem
da ih mrdam. Umorili smo se; Ijudi su počeli da stenju. S
vremena na vreme bi mi stražar izvadio čepove iz ušiju i
šaputao obeshrabrujuće rečenice:
„Znaš, nisi ti kriv: krivi su ti mama i tata što su te napravili."
„Uživaćeš u vožnji do karipskog raja...“ Nisam reagovao
na provokacije, pretvarao sam se da ne razumem šta govori.
Ostali pritvorenici su mi ispričali da su i sami podvrgnuti
takvom ponižavanju, ali su imali više sreće jer ne razumeju
engleski.
Oduzeli su mi japanke i dali neke kineske patike. Na oči
su mi stavili zaista ružne, debele naočare da ne vidim. Njih
su mi vezali oko glave i preko ušiju. Ličile su na naočare za
plivanje. Da biste stekli utisak o bolu, stavite takve naočare
oko glave i stegnite ih, pa tako ostanite nekoliko sati; siguran
sam da ćete ih skinuti. Sad zamislite da imate iste te naočari
 Dnevnik iz Gvantanama 25

vezane oko glave duže od četrdeset sati. Kao vrhunac opre-

me, zalepljeno mi je lepljivo jastuče iza uha.
U nekom trenutku tog postupka, pregledali su nam tele-
sne šupljine uz smeh i komentare stražara. Mrzeo sam dan
kad sam počeo da prikupljam onaj jadni engleski rečnik.
Većina pritvorenika neće pominjati pregled telesnih šupljina
kom smo podvrgnuti i Ijutiće se kad vi počnete o tome da
pričate. Mene lično nije bilo sramota; mislim da bi Ijudi koji
su to bez jakog razloga obavljali trebalo da se stide.
Bilo mi je muka, bio sam umoran, frustriran, gladan,
zgađen i moje stanje opisuje još mnogo drugih loših pride-
va iz rečnika. Siguran sam da nisam bio jedini. Dobili smo
nove plastične narukvice s brojem. Ispostavilo se da mi je
broj 760, a moj prvi Videlo se da
smo grupa serije 700.
je išao nekoliko puta u kupatilo, a ja sam
se trudio da ga ne koristim. Konačno sam otišao tog posle-
podneva, možda oko dva.
„Voliš li muziku?“, pitao me je stražar koji me je pratio
kad smo ostali sami.
,,Da, volim!“
„Kakvu muziku?"
„Dobru muziku!"
„Rokenrol? Kantri?“ Zaista nisam poznavao vrste koje
je pomenuo. Lep razgovor se isplatio tako što mi je skinuo
naočare ne bih li obavio posao. Bilo je vrlo teško jer mi je
telo bilo skroz u lancima. Stražar me je polako spustio na
klupu, a sledećih nekoliko sati je po rasporedu bilo čekanje.
Narednih četrdeset osam sati uskraćeno nam je pravo da
obavljamo molitve.
Oko četiri posle podne počeo je prevoz do aerodroma.
Tad sam već bio „živi mrtvac". Noge me više nisu držale;
26 Mohamedu uld Slahi

nadalje su stražari morali da me vuku od Bagrama sve do

Gvantanama.
Utovarili su nas u kamion i odvezli na aerodrom. Trebalo
je pet do deset minuta da stignemo donde. Bio sam srećan
zbog svakog pokreta jer mi se ukazivala prilika da promenim
položaj pošto su me leđa ubijala. U kamionu su nas zgurali
rame uz rame i bok uz bok. Nažalost, bio sam okrenut prema
zadnjem delu vozila, što zaista mrzim jer mi je od toga muka.
Vozilo je bilo opremljeno tvrdim klupama pa su pritvore-
nici sedeli okrenuti leđa u leđa, a stražari na samom kraju i
vikali: „Bez priče!“ Nisam imao predstave koliko je Ijudi u
kamionu; znao sam samo da jedan pritvorenik sedi desno od
mene, jedan levo i jedan meni iza leđa. Uvek je lepo osetiti
toplotu sapatnika, nekako je utešno.
Dolazak na aerodrom je bio jasan po urlanju motora što
je lako dopiralo kroz čepove za uši. Kamion je išao unazad
dok nije dotakao avion. Stražari su glasno vikali na jeziku
koji nisam razabrao. Čuo sam kako Ijudska tela padaju na
tlo. Dva stražara bi dohvatila pritvorenika i bacila ga prema
dvojici stražara u avionu doviknuvši: ,,Šifra“; stražari koji
su prihvatali paket viknuli bi odgovor. Kad je došao red na
mene, dvojica su me dograbila za ruke i noge i bacila prema
timu koji prihvata. Ne sećam se jesam li udario u pod ili su
me stražari uhvatili. Prestao sam da osećam, a ionako bi mi
bilo svejedno.
Drugi tim u avionu odvukao me je i privezao za malo
uspravno sedište. Pojas je bio tako stegnut da nisam mogao
da dišem. Udario me je hladan vazduh iz klima-uređaja, a
jedan vojni policajac je vikao: ,,Ne mrdaj se, ne pričaj“, dok
mi je vezivao stopala za pod. Nisam znao kako se na engle-
skom kaže ,,steže“. Vikao sam: „Policajac, policajac, pojas...“
Niko mi nije pomogao. Umalo se nisam ugušio. Preko usta
 Dnevnik iz Gvantanama T1

i nosa sam imao masku, pa još i vreću koja mi je pokrivala

glavu i lice, da ne pominjem stegnut pojas preko stomaka:
disanje je bilo nemoguće. Stalno sam ponavljao: „Policajac,
gospodin, ne mogu dišem!... Policajac, gospodin, molim.“
No izgleda da su mi molbe otišle u prazno.
Posle nekoliko minuta desno od mene je bačen
H. Nisam bio siguran da je to on, ali mi je kasnije rekao
da me je osetio pored sebe. S vremena na vreme, kad bi mi
stražari nameštali naočare, uspeo bih nešto da vidim. Video
sam pred sobom kokpit. Video sam zelene kamuflažne uni-
forme stražara u pratnji. „Gospodine, molim vas, pojas...
boli...“, pozvao sam. Kad su se povici stražara stišali, znao
sam da su svi pritvorenici ukrcani. „Gospodine, molim...
pojas...“ Reagovao je jedan stražar, ali ne da bi mi pomogao,
već da mi još više stegne pojas oko stomaka.
Više nisam mogao da izdržim bol; osećao sam da ću
umreti. Morao sam glasnije da zatražim pomoć. „Gospodin,
ne mogu da dišem...“ Prišao mi je vojnik i olabavio pojas;
nije bilo baš sasvim udobno, ali bolje nego pre.
,Još steže...“ Reč sam naučio kad me je pitao: „Steželi?"
„Samo to ćeš dobiti." Prestao sam da tražim da mi ola-
bave pojas.
,,Ne mogu dišem!“, kazao sam pokazujući nos. Prišao
je stražar i skinuo mi masku s nosa. Duboko sam udahnuo
i osetio veliko olakšanje. Međutim, na moje zaprepašće-
nje, vratio mi je masku na nos i usta. „Gospodin, ne mogu
dišem... policajac... policajac." Isti onaj se pojavio još jed-
nom, ali umesto da mi skine masku s nosa, izvukao mi je
čep iz uha i rekao: ,,Zaboravi!“, i odmah vratio čep. Bilo je
to grubo, ali jedino tako sam mogao da se ne ugušim. Uspa-
ničio sam se, imao sam jedva dovoljno vazduha, a jedini
28 Mohamedu uld Slahi

način da preživim bilo je da ubedim mozak da se zadovolji

s to malo vazduha što imam.
Avion je poleteo. Stražar mi je dreknuo u uho: „Daću ti
lek da se ne razboliš." Naterao me je da progutam gomilu
tableta i dao mi jabuku i sendvič s maslacem od kikirikija,
jedini obrok otkad je počeo postupak prebacivanja. Otad
mrzim maslac od kikirikija. Nisam imao apetita ni za šta,
ali sam se pretvarao da jedem sendvič kako me stražari ne
bi povredili. Uvek sam se trudio da izbegnem kontakt s
onim nasilnim stražarima osim ako to baš nije bilo sasvim
neophodno. Odgrizao sam parče sendviča, a ostatak držao
u ruci dok su stražari kupili otpatke. Što se tiče jabuke, bilo
ju je teško jesti jer su mi šake bile vezane za pojas i imao
sam rukavice. Da bih je zagrizao, stegao sam jabuku među
šakama i savio glavu do pojasa kao akrobata. Jedan trzaj i ode
jabuka. Pokušao sam da spavam, ali iako sam bio premoren,
svaki pokušaj da zadremam završio se neuspešno. Sedište je
bilo pravo kao strela i tvrdo kao kamen.
Posle oko pet sati avion je sleteo, a naše duhove su pre-
bacili u drugi, možda veći avion. Bio je stabilan u vazduhu.
Radovala me je svaka promena jer sam se nadao poboljšanju
stanja. Međutim, nisam bio u pravu jer novi avion nije bio
bolji. Znao sam da je Kuba prilično daleko, ali nisam mislio
da je baš tako daleko s obzirom na američke brze avione. U
jednom trenutku pomislio sam da je vlada želela da digne
avion u vazduh nad Atlantikom i da to proglasi nesrećnim
slučajem jer su svi pritvorenici bili stalno iznova saslušava-
ni. No taj ludi plan mi je bio najmanja briga; zar sam zaista
brinuo o nešto bola u pogibiji posle čega ću, nadam se, uz
Božju pomoć, ući u raj? Bolje živeti pod Božjom milošću
nego pod američkom.
 Dnevnik iz Gvantanama 29

Avion kao da se uputio u kraljevstvo iza sedam gora i

sedam mora. Gubio sam čula iz trena u tren; telo mi je utr-
nulo. Sećam se da sam jednom tražio da idem u kupatilo.
Stražari su me tamo odvukli, gurnuli me u tu prostorijicu i
spustili mi pantalone. Nisam mogao da obavim posao zbog
tuđeg prisustva. Ipak sam uz mnogo napora uspeo da isti-
snem nešto tečnosti. Želeo sam samo da stignem, bilo kud!
Sve je bolje od ovog aviona!
Posle ne znam koliko sati avion je sleteo na Kubu. Stražari
su nas izvlačili iz aviona: „Kreći!... Stani!“ Nisam mogao da
hodam jer noge nisu mogle da me nose. A tad sam primetio
da sam u nekom trenutku izgubio patiku. Posle podrobnog
pretresa ispred aviona, stražari su povikali: „Kreći! Ne pričaj!
Dole glavu! Stupaj!“ Razumeo sam samo: ,,Ne pričaj“, ali
su me stražari ionako cimali. U kamionu su vikali: „Sedi!
Prekrsti noge!“, ali ovo drugo nisam razumeo, a oni su mi
prekrstili noge. „Dole glavu!“, povikao je jedan i gurnuo mi
glavu uz zadnjicu drugog pritvorenika, kao piletu. Ženski
glas je vikao sve do logora: „Bez priče“, a muški: ,,Ne pričaj!",
a prevodilac
„Drži glavu dole.“ Mnogo mi je smetao američki govor.
Dugo sam to mislio dok se nisam izlečio upoznavši druge
dobre Amerikance. Istovremeno sam mislio o tome kako
jedno te isto naređenje izdaju na dva načina: „Ne pričaj“ i
„Bez priče". To je bilo zanimljivo.
Tad su mi već lanci oko gležnjeva presekli dotok krvi u
stopala. Ona su mi utrnula. Čulo se samo stenjanje i jaukanje
ostalih pritvorenika. Udaranje je bilo sastavni deo vožnje. Ni
ja nisam pošteđen: stražar me je udarao po glavi i stezao mi
vrat uz zadnjicu drugog pritvorenika. No ne zameram mu
koliko onom jadnom pritvoreniku koji je jaukao i stalno se
30 Mohamedu uld Slahi

mrdao pa mi dizao glavu. Ostali pritvorenici su mi ispričali

da smo se vozili trajektom, ali ja nisam primetio.
Posle oko sat vremena konačno smo stigli u obećanu
zemlju. Bez obzira na bol koji sam pretrpeo, bio sam srećan
što je to putovanje iza mene. Prorok u jednoj poslovici nagla-
šava: „Putovanje je mučenje." Ovo putovanje je svakako
bilo mučenje. Sad sam samo brinuo kako ću ustati ako to
od mene zatraže. Dva stražara su me dograbila i povikala:
„Isprav’ se.“ Pokušao sam da skočim, ali se ništa nije desilo;
zato su me oni uhvatili i izbacili iz kamiona.
Toplo kubansko sunce me je milostivo udarilo. Osećaj
je bio tako lep. Putovanje je počelo
u deset pre podne, a na Kubu smo stigli oko podne ili jedan
što znači da smo u ledenom avionu
proveli više od trideset sati.
* Bio sam srećniji od brata
koji se sasvim smrzao. On je zamolio
stražara da smanji klima-uređaj u avionu. Stražar ne samo
da je odbio da mu udovolji već ga je natapao kapima vode
sve do Kube. Medicinski tehničari su morali da ga stave u
sobu i povraćaju plamenom.
„Kad su upalili vatru, rekao sam sebi, eto ti ga, sad će
početi mučenje!", ispričao nam je. Smejao sam se kad sam

* U ovom odeljku Slahi opisuje petosatni let, promenu aviona i onda

mnogo duži let. Istraživanje britanske organizacije za Ijudska prava
Ripriv iz 2008. iznašlo je da je prebacivanje zatvorenika iz Bagrama u
Gvantanamo obično podrazumevalo zaustavljanje u američkoj vazdu-
hoplovnoj bazi u Indžirliku u Turskoj, a Rendišen prodžektje otkrio da
je vojni transporter C-17, let br. RCH233Y, leteo iz Indžirlika za Gvan-
tanamo 5. avgusta 2002. s trideset pet zatvorenika.
Videti http://www.libertysecurity.0rg/IMG/pdf_O8.01,28FINALPriso
nersIllegallyRenderedtoGuantanamoBay.pdf i http://www.therendition-
project.org.uk/pdf/PDF%20154%20[Flight%20data:%20Portuguese%20
flight%201ogs%20to%20GTMO,%20collected%20by%20Ana%20
Gomesj.pdf.
 Dnevnik iz Gvantanama 31

sutradan ujutro prepričavao tu priču u

Primetio sam da su promenili tim stražara za bolji. Stari

tim je govorio ,,Pusta“, novi tim kaže ,,Pušta“. Stari tim je
govorio „Isprav’ se“, novi kaže „Ispravi se“. Stari tim je bio
prosto preglasan.
Osim toga, primetio sam da su pritvorenici dosti-
gli prag bola. Čuo sam samo stenjanje. Pored mene je
neki Avganistanac vrlo glasno plakao i molio za pomoć

Govorio arapski: „Gospo-

dine, kako ste mogli to da mi uradite? Molim vas, gospodo,
oslobodite me bola!“ No niko nije ni pokušao da proveri
šta mu je. Bio je bolestan u Bagramu. Video sam ga u ćeliji
do naše, povraćao je sve vreme. Bilo mi ga je mnogo žao.
Istovremeno sam se smejao. Možete li da verujete, glupo sam
se smejao! Ne njemu; smejao sam se situaciji. Prvo, obraćao
im se na arapskom, koji stražari ne razumeju. Drugo, zvao
ih je gospodo, što oni svakako nisu bili.

U početku sam uživao u sunčanju, ali je sunce iz minuta u

minut postajalo sve toplije. Preznojavao sam se i mnogo se
umorio od klečanja, a u tom položaju sam morao da osta-
nem oko šest sati. S vremena na vreme bi stražar povikao:
„Treba vode!“ Ne sećam se da sam tražio vodu, ali vero-
vatno jesam. I dalje sam imao one naočare, ali bolove mi je
potisnulo uzbuđenje što sam u novom popravnom zavodu
s ostalim Ijudskim bićima, s kojima mogu da se družim na
mestu gde neće biti mučenja pa čak ni saslušavanja; to i što
nisam znao koliko će mi pritvor trajati. Stoga se nisam ni
32 Mohamedu uld Slahi

požalio nit sam jeknuo, dok su braća oko mene stenjala pa

čak i plakala. Čini mi se da sam ja odavno dostigao prag bola.
Bio sam poslednji za „procesuiranje1*; verovatno su pri-
oritet imali oni povređeni u avionu, kao što je
Konačno su i mene dva stražara iz pratnje
odvukla na kliniku. Skinuli su me dogola i gurnuli me pod
otvoren tuš. Istuširao sam se s lancima, pred očima svih
ostalih, braće, tehničara i vojske. Ostala braća što su išla
pre mene još su bila gola. Bilo je ružno i, mada je tuširanje
prijalo, nisam uživao u njemu. Bilo me je sramota pa sam
primenio stari nojevski trik: gledao sam sebi u stopala. Stra-
žari su me obrisali i odveli me na sledeći korak. Pritvorenici
su prolazili osnovni medicinski pregled, svima je zapisan
biološki opis, visina, težina, ožiljci, a i prvi put su saslušavani
još na klinici. Ličilo je na traku za proizvodnju automobila.
Išao sam za pritvorenikom ispred sebe, a on je pratio nekog
drugog i tako dalje i tako to.
„Imaš li neku bolest za koju znaš?“, pitala me je mlada
bolničarka.
,,Da, išijas i nizak pritisak."
,Još nešto?“
,,Ne.“
„Gde su te uhvatili?“
,,Ne razumem", odgovorio sam. Lekar je ponovio bolni-
čarkino pitanje, ali i dalje nisam shvatao. Govorio je prebrzo.
„Nema veze!“, kazao je lekar. Jedan stražar mi je dao
znak tako što je ukrstio jednu preko druge šake. Tek tad sam
shvatio lekarevo pitanje.
,,U mojoj zemlji!“
„Odakle si?“
,,Iz Mauritanije", odgovorio sam pa su me stražari odvukli
na sledeći korak. Tehničari ne treba da ispituju pritvorenike,
 Dnevnik iz Gvantanama 33

ali oni to rade. Lično uživam u razgovoru sa svakim i baš me

briga što oni krše pravila.
U bolnici je bilo sveže i pretrpano. Tešila me je činjenica
da sam video pritvorenike koji su u istoj situaciji kao i ja,
posebno pošto su nas uvili u narandžaste uniforme. Islednici
su se pomešali s tehničarima kako bi prikupili informacije.
„Govoriš li ruski?“, pitao je jedan stariji civil, obaveštajna
olupina iz Hladnog rata. Saslušavao me je i kasnije nekoliko
puta i rekao mi da je nekad radio s
vođom mudžahedina u Avganistanu za vreme rata sa Sovje-
tima, koji je navodno predavao ruske pritvorenike Ameri-
kancima. „Saslušavao sam ih. Sad su američki državljani i
među mojim najboljim prijateljima", ispričao mi je. Tvrdio
je da je odgovoran za odeljenje gvantanamske operativne
grupe. Islednici poput njega su se šunjali okolo i trudili da
,,nevino“ razgovaraju s pritvorenicima. Međutim, islednici-
ma je teško da se pomešaju s ostalim Ijudima. Jednostavno
su vrlo trapavi.
Pratnja me je povela u sobu s mnogo pritvorenika i isled-
nika na delu. „Kako se zoveš? Odakle si? Jesi li oženjen?"
„Jesarn!"
„Kako ti se žena zove?“ Zaboravio sam ženino ime i
imena još nekoliko članova porodice jer sam bio stalno u
depresiji već poslednjih devet meseci. S ozbirom na to da
sam znao kako niko neće to progutati, rekao sam: ,,Zinebu“,
prvo ime koje mi je palo na pamet.
„Koje jezike govoriš?“
„Arapski, francuski i nemački."
„Sprechen Sie Deutsch?“, pitao me je muškarac islednik
u uniformi koji je pomagao kucajuči
na laptopu.
34 Mohamedu uld Slahi

„Bist “> sam ga-

H^^H se zaprepastio kad sam mu pomenuo ime.
„Ko vam je pričao o meni?“
iz Bagrama!“, rekao sam i objasnio
da mi je u Bagramu pričao o HH
za slučaj da mi u Gvantanamu zatreba prevodilac
za nemački.
*
„Razgovaraćemo na engleskom, ali vrlo jednostavno“,
rekao je. me je izbegavao do kraja svog
boravka u Gvantanamu.
Slušao sam saslušavanje pritvorenika Tunišanina.
„Jesi li prošao obuku u Avganistanu?“
,,Nisam.“
„Znaš li da ćemo, ako lažeš, dobaviti obaveštenja iz Tunisa!“
,,Ne lažem!“
Zdravstveni pregled se nastavljao. Član medicinske vojne
jedinice uzeo mi je hiljadu i jednu epruvetu krvi. Pomi-
slio sam da ću se onesvestiti ili čak umreti. Na merenju se
pokazalo da mi je krvni pritisak 110 sa 50, što je vrlo nisko.
Lekar mi je odmah prepisao crvene tabletice da mi podigne
pritisak. Slikali su me. Bilo mi je mrsko što mi je privatnost
na svaki način omalovažavana. Bio sam potpuno na milosti
i nemilosti nekog kome nisam verovao i ko bi mogao biti
nemilosrdan. Mnogi pritvorenici su se smešili pred apara-
tom. Ja se pak nikad ne smešim, a mislim da se tog 5. avgusta
2002. nijedan pritvorenik nije smeškao.
Posle beskrajne procedure ekipa za pratnju me je povela
s klinike. „Drži dole glavu!“ Napolju je već pao mrak, ali
nisam znao koliko je sati. Vreme je bilo lepo. ,,Sedi.“ Sedeo
sam oko trideset minuta napolju pre nego što me je ekipa za

Slahi možda ovde govori o isledniku u Avganistanu koji govori nemački.

 Dnevnik iz Gvantanama 35

pratnju odvela do sobe i zaključala me u njoj za pod. Nisam

primetio katanac niti sam pre toga bio zaključavan. Mislio
sam da mi je to budući dom.
U sobi nije bilo ničeg osim dve stolice i stola. Nije bilo
znakova života. Gde su ostali pritvorenici?, pitao sam se.
Izgubio sam strpljenje pa sam rešio da izađem i probam da
nađem sapatnike, ali čim sam pokušao da ustanem, lanci
su me povukli nazad. Tek sam tad shvatio da je nešto loše u
mojim pretpostavkama. Ispostavilo se da sam bio u sobi za
saslušavanje u zgradi s prošlošću.
Iznenada su trojica ušla u sobu: stariji koji je sa mnom
već razgovarao na klinici, jedan i
*
u svojstvu prevodioca.
„Comment vous vous appelezC, pitao me je s jakim nagla-
sko
**
,,Je m’appelle...", odgovorio sam i to je bilo sve^^^H
Islednici uvek gledaju da primene faktor
iznenađenja kao tehniku.
Brzo sam pogledao sat jednog od njih. Bilo je skoro jedan
ujutro. Sistem mi je bio zbrkan; bio sam sasvim budan upr-
kos tome što nisam spavao već četrdeset osam sati. Islednici

* Prvih nekoliko meseci u Gvantanamu Slahija je saslušavao FBI

vodeći dobro dokumentovanu borbu da ga ne preda u ruke vojnim
islednicima. ,,FBI je tražio da sasluša Slahija čim je stigao u Gvanta-
namo“, izvestio je generalni inspektor MP. „Agenti FBI-ja i namenski
organizovane jedinice saslušavali su Slahija sledećih nekoliko meseci
uz korišćenje tehnika građenja izveštaja." U istrazi ARB-a 2005. Slahi
je opisao „čoveka iz FBI-ja“ koji ga je, neposredno pošto je stigao,
saslušao i rekao mu: ,,Mi ne tučemo Ijude, mi ne mučimo, to nije
dozvoljeno.“ Izgleda da je to glavni islednik u ovoj sceni - a možda i
„stariji gospodin" koji se javlja na sledećem saslušanju. MP GI, 122;
transkript ARB-a, 23.
** Franc.: Kako se zovete? - Zovem se.... (Prim. prev.)
36 Mohamedu uld Slahi

su želeli da iskoriste tu slabost da bi pospešili ispitivanje.

Nisu mi ponudili ni vodu ni hranu.
je a
je bio dobar prevodilac. Onaj drugi nije
dobio priliku da postavlja pitanja, samo je pravio beleške.
nije zapravo ispovrteo nikakvo čudo:
samo mi je postavljao pitanja koja su mi postavljali nepre-
kidno poslednje tri godine. je govorio
veoma čisto engleski pa mi gotovo nije ni bio potreban
prevodilac. Činilo mi se da je pametan i iskusan. Kad je
noč več uznapredovala, m* je zahvalio
na saradnji.
„Verujem da ste sasvim otvoreni“, rekao je. „Sledeći put
ću vam odvezati ruke i doneti vam nešto za jelo. Nećemo
vas mučiti niti ćemo vas isporučiti drugoj zemlji." Bio sam
zadovoljan tim uveravanjima i ohrabren na saradnju. Ispo-
stavilo se ili da je mene obmanuo ili
nije znao planove svoje vlade.
Njih trojica su izašla iz sobe i poslala po mene ekipu
za pratnju koja me je odvela do ćelije. Ona je bila u bloku
a taj blok je predviđen za izolaciju.
* Iz čitave grupe
od trideset četiri pritvorenika jedini sam ja izabran za saslu-
šavanje. U bloku nije bilo znakova života, što me je navelo
da pomislim da sam tamo jedini. Kad me je stražar ubacio
u ledenu kutiju, skoro sam se uspaničio iza teških metalnih

* Trećeg marta 2003. prema Standardnim operativnim procedura-

ma (SOP) naloženo je da svi prispeli zatvorenici budu procesuirani
i držani četiri nedelje u bloku za izolaciju maksimalne bezbednosti
„kako bi se pojačali i iskoristili dezorijentacija i dezorganizacija tek
prispelog pritvorenika u procesu saslušavanja“ i „kako bi se [podsta-
kla] zavisnost pritvorenika od islednika". Ovaj dokument je dostupan
na http://www.comw.org/warreport/fulltext/gitmo-sop.pdf (u daljem
tekstu SOP).
 Dnevnik iz Gvantanama 37

vrata. Probao sam da se ubedim: ,,To je samo privremeno,

ujutro će me prebaciti u zajednicu. Ovo mesto ne može biti
na duže nego do kraja noći! A zapravo, čitav mesec sam
proveo u
Bilo je oko dva ujutro kad su mi stražari dali hladno
gotovo vojničko jelo. Pokušao sam da jedem, ali nisam imao
apetita. Kad sam pregledao šta imam od stvari u ćeliji, video
sam sasvim nov Kuran, što me je obradovalo. Poljubio sam
Kuran i ubrzo zaspao. Spavao sam čvršće nego ikada.

Rano ujutro su me probudili povici mojih sapatnika pritvo-

renika. U je iznenada udahnut
život. Kad sam ranije tog jutra stigao, uopšte nisam pomislio
da bi moglo biti Ijudskih bića smeštenih u one ledene kutije;
mislio sam da sam jedini, ali nisam bio u pravu, sapatnici su
mi bili samo omamljeni surovom kaznom putovanja koju
su ostavili za sobom. Dok su stražari delili hranu, mi smo se
predstavljali jedni drugima. Nismo videli jedni druge zbog
toga kako je blok projektovan, ali smo se čuli.
„Selam alejkum!“
,,Alejkumu-selam.“
,,Ko si ti?“
,Ja sam iz Mauritanije... Palestine... Sirije... Saudijske
Arabije...!"
„Kako si prošao u putu?“
„Skoro sam se nasmrt smrznuo", povikao je jedan.
„Prespavao sam ceo put“, uzvratio je
„Zašto su mi stavili jastuče iza uha?“, pitao je treći.
,,Ko je bio ispred mene u kamionu?“, pitao sam. „Stalno
se pomerao, zbog čega me je stražar tukao sve vreme od
aerodroma do logora.“
38 Mohamedu uld Slahi

„I mene je“, kazao je neko drugi.

Dozivali smo se po internirskim brojevima koje su nam
dodelili u Bagramu. Moj broj je HH-
* U ćeliji levo od mene bio
je on
je ^HHHHHHHHHHi- lako Mauritanac, nikad zapra-
vo nije živeo u domovini; to sam video po snažnom
izgovoru. Meni zdesna bio je čovek iz Govo-
rio je slabo arapski i tvrdio da je uhvaćen u Karačiju, gde
pohađa fakultet. Naspram moje ćelije stavili su Sudance,
jedne do drugih.
**
Doručak je bio skroman: bareno jaje, parče tvrdog hleba
i još nešto čemu ne znam ime. Bio mi je to prvi topao obrok
otkad sam otišao iz Jordana. O, kako mi je prijao čaj! Volim
čaj više od svake hrane, a pijem ga otkad znam za sebe. Čaj je
ključni deo ishrane Ijudi iz toplih krajeva; zvuči protivrečno,
ali tako je.
Svuda su Ijudi vikali u nerazgovetnom razgovoru. Bio
je to dobar osećaj kad su svi krenuli da prepričavaju svoje
priče. Mnogi pritvorenici su propatili, neki više, neki manje.
Nisam sebe smatrao najgorim slučajem, a ni najsrećnijim.
Neki su bili uhvaćeni s prijateljima, a ti prijatelji su nestali
s lica zemlje; najverovatnije su poslati u druge savezničke

* Taj broj se već javljao neredigovan, a i Ministarstvo odbrane je zva-

nično priznalo da je Slahijev internirski broj 760. Videti, na primer, jav-
no objavljen spisak pritvorenika MO dostupan na http://www.defence.
gov/news/may2006/d20060515%201ist.pdf.
*’ Slahi možda ovde misli na Mohamada al Amina (ISN 706), koji je
rođen u Mauritaniji, ali se preselio u Saudijsku Arabiju radi studija
religije, i na Ibrahima Fauzija (ISN 730) s Maldiva. Obojica su stigla
u Gvantanamo sa Slahijem 5. avgusta 2002; obojica su u međuvre-
menu oslobođena. Videti http://projects.nytimes.com/guantanamo/
detainees/706-mohammad-lameen-sidi-mohammad i http://projects.
nytimes.com/guantanamo/detainees/730-ibrahim-fauzee.
 Dnevnik iz Gvantanama 39

zemlje, gde će saslušavanja biti pojednostavljena mučenjem,

kao što je u HHlMIH^^HHiBMHHHHI^^^H-
Smatrao sam da je sreća što sam stigao na Kubu, pa sam to
i rekao braći: ,,S obzirom na to da niste umešani u zločine,
ne treba ničeg da se plašite. Ja ću sarađivati jer me niko neće
mučiti. Ne želim da iko prođe one patnje koje sam ja prošao
u Jordanu. U Jordanu nisu cenili saradnju.“
Pogrešno sam verovao da je najgore prošlo, pa sam manje
mario za vreme koje će Amerikancima trebati da shvate
kako nisam čovek kog traže. Verovao sam suviše u ame-
rički pravni sistem i to poverenje delio sa pritvorenicima
iz evropskih zemalja. Svi smo imali neke predstave kako
demokratski sistem funkcioniše. Ostali zatvorenici, na pri-
mer oni s Bliskog istoka, uopšte nisu verovali u to, ni u
američki sistem. Njihove tvrdnje su se zasnivale na neprija-
teljstvu ekstremističkih Amerikanaca prema muslimanima
i Arapima. Sa svakim danom onaj optimizam mi je gubio
osnovu. S vremenom su se metodi ispitivanja pogoršavali i,
kao što ćete videti, Ijudi odgovorni za Gvantanamo prekršili
su sva načela na kojima su izgrađene Sjedinjene Države i
kompromitovali su svako veliko načelo kao što je ono Bena
Frenklina: „Oni što se odreknu osnovne slobode kako bi
dobili nešto privremene bezbednosti ne zaslužuju ni slobodu
ni bezbednost."
Svi mi smo želeli da nadoknadimo one mesece ćutanja,
hteli smo da iz sebe izbacimo gnev i bol, pa smo sledećih
trideset dana slušali zaprepašćujuće priče onih drugih, tako
nam je prolazilo vreme u bloku Kad smo kasnije
prebačeni u drugačiji blok, mnogi sapatnici pritvorenici
plakali su što su razdvojeni od novih prijatelja. Plakao sam
ija.
40 Mohamedu uld Slahi

***
Ekipa za pratnju pojavila mi se pred
ćelijom.
rekao je jedan vojni policajac s dugač-
kim lancima u rukama. HHHHHi^H je šifra za onog koga
vode na saslušavanje.
* lako nisam shvatio kuda idem, oba-
**
zrivo sam slušao njihove naredbe dok me nisu doveli do
Zvao
nosio je uniformu američke vojske. On je |^^H
čovek
svim paradoksima koje možete zamisliti. Pristojno je govo-
rio arapski, s izgovorom; videlo se da je odrastao
među prijateljima
Kad sam ušao u sobu u zgradi prestravio sam
se zbog kamelbekovog kanistera na leđi-
ma, odakle je on pio vodu. Nikad dotad nisam video tako

* Ta reč je verovatno ,,rezervacija“. Javlja se neredigovana na drugim

mestima u celom rukopisu. Videti, na primer, Slahijev rukopis strane
69, 112, 122.
** U to vreme su islednički timovi FBI-ja često imali članove vojne
namenski organizovane jedinice za kriminalističku istragu (Criminal
investigation Task Force - CITF) i obaveštajce. Izveštaj generalnog
inspektora MP da su ,,u maju 2002. vojska i FBI prihvatili koncept tima
Tigar za saslušavanje zatvorenika. Prema rečima prvog operativnog
agenta u Gvantanamu, te timove su sačinjavali po jedan agent FBI, ana-
litičar, prevodilac pod ugovorom, dva islednika CITF-a i jedan vojnoo-
baveštajni islednik". Generalni inspektor je ustanovio da se ,,FBI u jesen
2002. povukao iz učešća u timovima Tigar, pošto je došlo do neslaganja
između FBI-ja i vojnih obaveštajaca u vezi s taktikama saslušavanja.
Nekoliko agenata FBI-ja ispričalo je generalnom inspektoru da dok su
oni nastavili dobre odnose sa CITF-om, njihov odnos sa vojnim oba-
veštajcima s vremenom se mnogo pogoršao prvenstveno zbog toga što
se FBI protivio vojnoobaveštajnom pristupu saslušavanja zatvorenika“.
MP GI, 34.
 Dnevnik iz Gvantanama 41

nešto. Pomislio sam da je to nekakva sprava koju će zakačiti

na mene dok me ispituje. Zaista nisam znao zašto sam se
uplašio, ali to što nikad ranije nisam video
ni njegov kamelbek, niti sam očekivao vojno lice, sve je to
doprinelo da se bojim.
Stariji gospodin koji me je saslušavao prethodne veče-
ri ušao je u sobu s nekim slatkišima i predstavio mi |
„Izabrao sam zato
govori tvoj jezik. Postavićemo ti podrobna pitanja o tebi
^H^^^H^HBHH^H- Što se mene tiče, uskoro ću otići,
ali će se moja zamena postarati za tebe. Videćemo se kasnije."
Izašao je iz sobe i ostavio mene i da radimo.
je bio prijatan čovek. Bio je
H u američkoj vojsci koji je za sebe mislio da ima sreće u
životu. je hteo da mu ponovim celu svoju
priču, koju sam poslednje tri godine ponavljao stalno iznova.
Navikao sam da me islednici pitaju jedno te isto. Pre nego
što bi islednik i mrdnuo usnama, već sam znao njegova
pitanja, a čim bi on ili ona progovorili, ja sam uključivao
svoju ,,traku“. Međutim, kad sam stigao do dela o Jordanu,
je bilo veoma žao!
,,Te zemlje ne poštuju Ijudska prava. Oni čak i muče
ljude“, rekao je. Umirio sam se: ako kri-
tikuje surove metode ispitivanja, to znači da Amerikanci
neće raditi ništa slično. Da, u Bagramu se baš nisu držali
zakona, ali to je bilo u Avganistanu, a sad smo na teritoriji
pod vlašću Sjedinjenih Država.
Kad je završio ispitivanje, poslao me je
nazad i rekao da će se vratiti budu li se javila nova pitanja.
Za vreme ispitivanja s ^^^^^HIHH pitao sam mogu li
u kupatilo. „Broj jedan ili broj dva?“, pitao me je. Tad sam
prvi put čuo da se nužda šifrira brojevima. U zemljama u
42 Mohamedu uld Slahi

kojima sam bio nije običaj da se Ijudi pitaju o namerama u

kupatilu niti se koriste šifre.
Više nisam video ^^^HH ni na jednom saslu-
šanju. Nekoliko dana kasnije je nasta-
vio da radi, samo što je sad | bio

isto tako bio prijatan čovek. On i

su lepo radili zajedno. Iz nekog razloga ^^H se
zanimao za moj slučaj. lako je nekoliko puta s tim timom
dolazio i vojni islednik i postavljao neka pitanja, videlo se
da je HHH^^H glavni. *
Tim je radio na mom slučaju više od mesec dana, gotovo
svakodnevno. Postavljali su mi svakakva pitanja, a pričali
smo i o drugim političkim temama mimo ispitivanja. Niko
mi nikad nije pretio niti je pokušavao da me muči, a ja sam
sa svoje strane vrlo lepo sarađivao s timom. „Naš posao je
da od tebe uzmemo izjave i pošaljemo ih analitičarima u
Vašingtonu. Čak i ako nas lažeš, ne možemo odmah to uočiti
dok se ne prikupi više podataka", rekao je HI^^H^^^H-
Tim je mogao sasvim jasno da vidi kako sam bolestan;
tragovi iz Jordana i Bagrama su bili više nego očigledni.
Izgledao sam kao duh.
„Izgledaš bolje“, kazao mi je čovek iz vojske kad me je
video nekoliko nedelja pošto sam stigao u Gvantanamo.
Drugog ili trećeg dana tamo srušio sam se u ćeliji. Doveden
sam do krajnjih granica; hladni gotovi vojnički obroci nisu
mi se dopadali. Tehničari su me izveli iz ćelije pa sam poku-
šao da hodam do bolnice, ali čim sam izašao iz ^^HBH
opet sam pao, zbog čega su me tehničari nosili do klinike.

* Kao što se jasno vidi iz izveštaja MP GI, FBI je zadržao glavnu reč na
Slahijevim saslušanjima cele 2002. i početkom 2003. MP GI, 122.
 Dnevnik iz Gvantanama 43

Toliko sam povraćao da sam potpuno dehidrirao. Ukazali su

mi prvu pomoć i dobio sam infuziju. Infuzija je bila grozna;
mora da su u nju stavili neke lekove na koje sam alergičan.
Usta su mi se sasvim osušila, a jezik tako otežao da nisam
mogao ni da zatražim pomoć. Rukama sam davao znake
tehničarima da prestanu da mi ubacuju tu tečnost u telo,
što su oni i učinili.
Kasnije uveče stražari su me vratili u ćeliju. Bio sam tako
bolestan da nisam mogao da legnem na krevet; do kraja
meseca sam spavao na podu. Lekar mi je prepisao dodatak
ishrani i neki lek za visok krvni pritisak, a svaki put kad bih
dobio napad išijatikusa, tehničari bi mi davali ibuprofen.
lako sam fizički bio vrlo slab, saslušavanja nisu prestajala.
Ipak sam bio lepo raspoložen. U bloku smo pevali, šalili se
i prepričavali jedni drugima priče. Imao sam i priliku da
saznam za zvezde među zatvorenicima, kao što su njegova
ekselencija
koji nas
u najnovije vesti i šuškanja iz logora.
je u
blok zahvaljujući svom „vladanju11.*
nam je ispričao kako je u Kandaharu
mučen s ostalim zatvorenicima. „Držali su nas dugo na sun-
cu, tukli nas, ali braćo, ne brinite, ovde na Kubi nema muče-
nja. Sobe imaju klima-uređaje, a neka braća čak odbijaju da
govore dok im ne daju hranu“, rekao je. „Plakao sam kad
sam na televiziji video kako zatvorenike vezanih očiju vode
na Kubu. Američki ministar odbrane je govorio na televiziji

Iz konteksta se može naslutiti da je isti taj blok u logoru Delta, u kom

su novi zatvorenici provodili prvi mesec, osim toga služio i kao kazneni
blok za zatvorenike opšte populacije.
44 Mohamedu uld Slahi

i tvrdio da su ti zatvorenici najgori Ijudi na Zemljinoj kugli.

Nisam pomislio da bih mogao biti jedan od tih ’zlih ljudi’“,
rekao je
je kao
Uhvaćen s
kolege u mestu boravka u posle ponoći
i usred dečje vriske; otrgnut je od dece i žene. Potpuno
isto se dogodilo i s njegovim prijateljima, koji su tu priču
potvrdili. Čuo sam na tone takvih priča, a svaka sledeća
me je navodila da zaboravim prethodnu. Nisam mogao da
kažem koja je tužnija. One su čak počele da podrivaju moju
vlastitu priču, ali su zatvorenici jednoglasno smatrali da je
moja najtužnija. Ja lično ne znam. Nemačka poslovica glasi:
„ Wenn das Militar sich bewegt, bleibt die Wahrheit aufder
Strecke." Kad se vojska pokrene, istina je prespora da drži
korak, zato zaostaje.
Ratni zakon je surov. Ako u ratu ima ičeg dobrog, to je
što on izvlači i ono najbolje i ono najgore iz Ijudi: neki Ijudi
se trude da iskoriste bezakonje i povrede druge, a neki se
trude da umanje patnju na najmanju meru.

Četvrtog septembra 2002. prebačen sam u

pa su tako islednici prekinuli izolaciju i smestili me sa
ostalim zatvorenicima. S jedne strane, bilo mi je teško da
napustim prijatelje koje samo što sam stekao, a s druge,
bio sam uzbuđen što idem u sasvim normalan blok i posta-
jem sasvim prosečan pritvorenik. Smučilo mi se da budem
,,poseban“ pritvorenik, da putujem po čitavom svetu mimo
vlastite volje.
U sam stigao pre zalaska sunca. Prvi put posle
više od devet meseci smešten sam u ćeliju iz koje mogu da
 Dnevnik iz Gvantanama 45

vidim ravnicu.
* A prvi put sam mogao i da pričam s osta-
lim pritvorenicima i da ih vidim.. smešten sam u
između dva Saudijca s juga. Obojica su bila veoma prijatna i
zabavna. Obojica su uhvaćena
Kad su pritvorenici pokušali da se oslobode od pakistan-
ske vojske, koja je radila u ime Sjedinjenih Država, jedan
od njih, Alžirac, dohvatio je AK-47 od stražara i
ubio ga. U gužvi, H^^^H pritvorenici preuzeli su upravu
stražari su se razbežali, a isto tako i pri-
tvorenici - samo donde gde ih je druga američka
divizija čekala, pa su opet uhapšeni. Taj ^^^H događaj
izazvao je mnogo žrtava i ranjenika. Video sam jednog alžir-
skog pritvorenika koji je potpuno onesposobljen zbog broja
metaka koje je primio.
U početku mi je bilo lepo u ali je postalo
ružno kad su neki islednici počeli na pojedinim pritvore-
nicima da praktikuju metode mučenja, mada snebivljivo.
Koliko sam čuo i video, jedini metod koji se u početku
praktikovao bila je hladna soba cele noći. Znam jednog
mladog Saudijca koji je svake noći vođen na ispitivanje i
vraćan u ćeliju svakog jutra. Ne znam pojedinosti šta mu se
tačno događalo jer je bio vrlo ćutljiv, ali su mi susedi rekli
da je odbijao da govori pred islednicima H^HMH^^^H

rekao da su ga stavljali dve noći zaredom u hladnu sobu jer

je odbio da sarađuje.

Pod „ravnicom" mislim da Slahi podrazumeva kubanski pejzaž oko

logora. Iz rukopisa se naslućuje da je Slahi narednih nekoliko meseci
držan u dva ili tri različita bloka u logoru Delta, pa i u bloku u kom
su držani pritvorenici iz evropskih i severnoafričkih zemalja. Slahijev
rukopis, 62. Slahi je na raspravi pred ARB-om izneo kako je držan u
bloku Majk logora Dva od juna 2003. Transkript ARB-a, 26.
46 Mohamedu uld Slahi

Većina pritvorenika je dotad počela da odbija saradnju

pošto je smatrala da je pružila sve bitne podatke za svoj
slučaj. Ljudi su gubili nadu i bili sve umorniji od stalnog
saslušavanja bez izgleda da će se ono okončati. Ja sam bio
relativno nov i želeo sam da iskoristim priliku: možda su
moje kolege pritvorenici grešili! No na kraju sam i sam uda-
rio u isti onaj zid kao i svi ostali. Pritvorenici su se sve više
brinuli za svoj položaj i izostanak istinskog pravnog procesa,
a sve je postalo još gore zbog upotrebe bolnih metoda za
izvlačenje obaveštenja od pritvorenika.
Negde sredinom septembra 2002.
su me odvukli na
i predstavili se kao tim koji će me procenjivati sledeća dva
meseca.
„Koliko ću još biti ispitivan?"
„Onoliko koliko vlada bude imala pitanja za tebe!“
„Koliko je to?“
„Mogu ti reći samo to da ovde nećeš provesti više od
pet godina", rekao je Tim je sa mnom
komunicirao preko arapskog prevodioca koji je izgledao

„Nisam spreman za jedna te ista pitanja u beskraj!“

,,Ne, imamo nova pitanja." Međutim, ispostavilo se da
su me pitali upravo sve isto što su me ispitivali poslednje
tri godine. I pored toga, nevoljno sam sarađivao. Iskreno,
nisam video nikakve koristi od saradnje, samo sam hteo da
vidim dokle će to ići.
Otprilike u isto vreme drugi islednik^HH^^^^^^H
izvukao me je na saslušanje. On je bio

* Budući da se ovo dogodilo u vreme dok je FBI imao sveukupnu upra-

vu nad Slahijevim saslušavanjem, ovo bi mogao biti drugi islednički tim
pod vođstvom FBI-ja; videti fusnotu na str. 42.
 Dnevnik iz Gvantanama 47

sređene bradice, a govorio je izgovorom.

Bio je iskren prema meni pa

o meni. N Prićao i pričao: bio je zainteresovan

da ja radim za nega, kao što je pokušao i s ostalim severno-
afričkim Arapima.
*
,,Za sledeći četvrtak sam organizovao sastanak s |H^H
HH. Hoćeš li razgovarati s njima?“
,,Da, hoću.“ To je prva laž koju sam otkrio jer mi je
rekao: „Nijedna strana vlada
neće razgovarati s tobom ovde, samo mi Amerikanci!"
** U
stvari, čuo sam o sastancima mnogih pritvorenika s neame-
ričkim islednicima, kao što

pomagali Sje-

pritvorenika. H^^^H^^H islednici i pretili

su nekim od ispitanika mučenjem kad se vrate kući.
„Nadam se da ćemo se videti na drugom mestu“, rekao
je islednik
„Ako se budemo videli u Turkistanu, pričaćeš i to mno-
go!“, kazao je ^^^H islednik ^^^^^^HH^^^H■ ***
* Ovaj islednik bi mogao biti iz CIA. Asošijetedpres je 2013. izvestio da
su između 2002. i 2003. agenti CIA u Gvantanamu težili da regrutuju
pritvorenike da im služe kao doušnici i dvostruki agenti za Sjedinjene
Države. CIA je takođe omogućila ispitivanje uz inostrane obaveštajce
u Gvantanamu. Adam Goldman i Mat Apuzo, „Peni lejn, drugi tajni
zavod CIA u Gvantanamu", 26. novembar 2013, http://bigstory.ap.org/
penny-lane-gitmos-other-secret-cia-facility.
** Verovatno „stariji gospodin" ili neki drugi FBI-jev islednik.
*** Ovi navodi su, izgleda, upućeni dvojici različitih pritvorenika. Nere-
digovani „Turkistan" u ovom odeljku ukazuje da Slahi možda misli
na saslušavanja etničkih ujgurskih pritvorenika koja su vodili kineski
obaveštajci u Gvantanamu. Ta saslušavanja, što su navodno prethodila
48 Mohamedu uld Slahi

Ja se ipak nisam plašio da razgovaram ni sa kim. Nisam

učinio nikakav zločin ni prema kome. Čak sam želeo da raz-
govaram kako bih dokazao nevinost budući da je američka
krilatica „Pritvorenici u Gvantanamu su krivi dok se ne
dokaže da su nevini.“ Znao sam šta me čeka od
islednika pa sam hteo da skinem sve s duše.
Došao je i taj dan, pa su me stražari izvukli i odveli
gde su pritvorenike obično čekali
Dva gos-
podina sedela su s druge strane stola i ja sam ih gledao,
za pod.
koj ulogu
negativca za vreme saslušavanja. Ni jedan ni drugi se nisu
predstavili, što je bilo sasvim protivno
samo su stajali preda mnom kao sablasti, isto kao i drugi
tajni islednici.
*
„Govorite li nemački ili nam je potreban prevodilac?“,
je

uskraćivanju sna i manipulaciji temperaturom, prvi put su otkrivena

maja 2008. u izveštaju generalnog inspektora MP, Pregled učešća FBI-ja
u ispitivanju zatvorenika u Zalivu Gvantanamo, Avganistanu i Iraku
i njihova zapažanja. U Maklačijevim novinama izvešteno je da su se
saslušavanja odigravala dan i po u septembru 2002. Videti http://www.
mcclatchydc.com/2009/07/16/72000/uighur-detainees-us-helped-
chinese.html.
* Ti posetioci su verovatno Nemci. Špigl je 2008. izvestio da su u sep-
tembru 2002. dva člana Bundesnachrichtendiensta (BND) i jedan član
Kancelarije za zaštitu Ustava, nemačke spoljne i domaće obaveštajne
agencije, ispitivala u Gvantanamu Slahija devedeset minuta. Izgleda da
Slahi misli na dvojicu od tih posetilaca, jednog starijeg i jednog mla-
đeg. Džon Gec, Marsel Rozenbah, Brita Sandberg i Holger Štark, ,,Iz
Nemačke u Gvantanamo: karijera zatvorenika br. 760“. Der Spiegel, 9.
oktobar 2008, http://www.spiegel.de/international/world/from-germany-
-to-guantanamo-the-career-of-prisoner-no-760-a-583193.html.
 Dnevnik iz Gvantanama 49

„Bojim se da nam nije potreban“, odgovorio sam.

,,E pa, shvatate ozbiljnost situacije. Došli smo iz HH
da razgovaramo s vama.“
„Ljudi stradaju", nastavio je stariji čovek.
Osmehnuo sam se. „Otkad vam je dozvoljeno da ispitu-
jute Ijude izvan
„Nismo ovde da bismo raspravljali o pravnom osnovu
za naše ispitivanje!"
,,U nekom trenutku u budućnosti možda ću moći da
razgovaram s novinarima i odam vas“, rekao sam. „lako vam
ne znam imena, prepoznaću vam slike, koliko god vremena
prošlo!"
„Možete da pričate šta god hoćete, nećete nam nauditi!
Znamo šta radimo“, rekao je.
„Znači da vi Ijudi očigledno koristite bezakonje ovog
mesta da izvučete obaveštenja od mene?“
,,^H
* Salahi, ako poželimo, možemo da tražimo od
stražara da vas obese o zid i ispraše vam tur!“ Kad je ispo-
Ijio to iskrivljeno razmišljanje, srce je počelo da mi tuče jer
sam se trudio da se pažljivo izražavam i da istovremeno
izbegnem mučenje.
,,Ne možete me zaplašiti, ne obraćate se detetu. Ako
nastavite da sa mnom razgovarate tim tonom, možete poku-
piti prtljag i vratiti se u
„Nismo ovde ni da vas optužujemo ni da vas plašimo,
samo bismo bili zahvalni kad biste nam odgovorili na neko-
liko pitanja koja imamo", rekao je
„Slušajte, bio sam u vašoj zemlji i znate da nikad nisam
učestvovao ni u kakvom zločinu. Osim toga, zbog čega

* Verovatno »Herr Salahi“. „Salahi" je varijanta transkribovanja Sla-

hijevog prezimena koje se najčešće koristi u sudskim dokumentima u
Sjedinjenim Državama.
50 Mohamedu uld Slahi

brinete? Vašoj zemlji se čak i ne preti. Mirno sam živeo u

vašoj zemlji i nikad nisam zloupotrebio vaše gostoprimstvo.
Veoma sam zahvalan na svemu u čemu mi je vaša zemlja
pomogla; ja ne zabadam nož u leđa. Kakvu tu onda pred-
stavu igrate preda mnom?“
,,^H Salahi, znamo da ste nevini, ali nismo vas mi zaro-
bili, već Amerikanci. Nismo ovde u ime Sjedinjenih Država.
Radimo za i u poslednje vreme smo
sprečili neke gadne zavere. Znamo da to nikako ne možete
znati. Međutim, želimo samo da vas pitamo za dve ličnosti,
i bili bismo vam zahvalni ako
biste odgovorili na naša pitanja o njima.“
„Čudno je što ste došli čak iz da se raspitu-
jete o svojim Ijudima! Te dve ličnosti su mi dobri prijatelji.
Išli smo u iste džamije, ali ne znam da su umešani u ikakve
terorističke operacije."
To saslušanje nije još dugo trajalo. Pitali su me kako sam,
i o životu u logoru, pa se oprostili od mene. Nikad nisam
video posle toga.
U međuvremenu me
stalno saslušavao.
„Znaš ovog čoveka, HHHHHII lo« ■.
I? ,pitao

,,Ne, ne znam ga“, iskreno sam odgovorio.

„Ali on tebe zna!“
„Bojim se da imate pogrešan dosije, ne moj!“
,,Ne, pomno sam pročitao tvoj dosije.“
„Možete li mi pokazati njegovu sliku?“
„Mogu. Pokazaću ti je sutra.“
„Dobro. Možda ga znam pod nekim drugim imenom!"
„Znaš li nešto o američkim bazama u Nemačkoj?"
 Dnevnik iz Gvantanama 51

„Zašto me to pitate? Nisam išao u Nemačku da prouča-

vam američke baze niti me one uopšte zanimaju!“, odgo-
vorio sam Ijutito.
„Moj narod uvažava pritvorenike koji govore istinu!“,
rekao je dok je nešto beležio.
Naslutio sam da me on na taj glup način naziva lažovom.
Saslušanje je bilo gotovo.
Sutradan me je rezervisao u
i pokazao mi dve slike. Na prvoj se ispostavilo da je
koji je osumnjičen da je učestvovao u
napadu 11. septembra i kog su uhvatili
Na drugoj je bio jedan od otmi-
čara aviona 11. septembra. Što se tiče
nikad nisam čuo za njega niti sam ga video, a što se tiče
shvatio sam da sam ga video, ali gde
i kada? Nisam imao pojma! Uz to sam shvatio da taj čovek
mora da je veoma značajan jer su ^^^^^^Hzajednički
stremili da nađu moju vezu s njim.
* Pod onim okolnostima,
porekao sam da sam ikad video tog čoveka. Samo pogledajte,
kako bi to izgledalo da sam rekao kako sam ga video, ali kako
ne znam kad i gde? Koji islednik bi progutao tako nešto?
Nijedan! A da budem iskren s vama, bio sam vraški uplašen.
Tim me je rezervisao i sledećeg dana i pokazao mi
HH^^^H sliku, a ja sam porekao da ga znam, isto kao
i prethodnog dana. Moje poricanje da poznajem čoveka kog
zaista ne poznajem, samo sam ga nakratko video jednom ili

* Na prvoj slici je verovatno Ramzi bin al Šib, koji je uhvaćen u pucnjavi

u predgrađu Karačija u Pakistanu, upravo u to vreme, 11. septembra
2002. Na raspravi pred ARB-om 2005. Slahi je ispričao: „Jedanaestog
septembra 2002. Amerika je uhapsila čoveka po imenu Ramzi bin al
Šib, za koga se govorilo da je ključni čovek u napadima 11. septembra.
Bilo je to tačno na godišnjicu napada i od njegovog zarobljavanja meni
se život drastično promenio." Transkript ARB-a, 23.
52 Mohamedu uld Slahi

dvaput i nisam nikako povezan s njim, raspalilo je svakakve

mahnite teorije koje me povezuju s napadom 11. septembra.
Islednici su se prosto davili i tražili ma kakvu slamku da se za
nju uhvate, a ja lično nisam baš želeo da budem ta slamka...

je rekao

,,Za nekoliko dana!“

U međuvremenu su me premestili u
gde sam prvi put sreo
On je jedan od zvezda
pritvorenika. HI^HH^H je čuo moju priču i kao svaki
HHHH hteo je da sazna više. Sa svoje strane, i ja sam
želeo da razgovaram s kulturnim Ijudima. Kako mi se činilo,
^^^HH^^H je bio pošten čovek; bilo mi je teško da ga
zamislim kao zločinca.
U HHHHMH^H sam ostao manje od dve nedelje
pre nego što sam premešten u
bio pun evropskih i severnoafričkih pritvorenika. Prvi put
sam se upoznao s

dotad. Uvek sam želeo

 Dnevnik iz Gvantanama 53

da znam kuda idem i zbog čega. Sećam se jednog puta kad

je ekipa za pratnju odbila da mi kaže kuda idem: pomislio
sam da me vode na smaknuće.
* Kad sam ušao u

* Dugačka redakcija koja sledi jedna je od dve od više stranica u rukopi-

su. Druga, koja je na kraju šestog poglavlja, izgleda da odgovara ispiti-
vanjima na detektoru laži, čemu je Slahi podvrgnut krajem jeseni 2003.
(videti fusnote na stranama 288 i 289). Moguće je da se i ova prva velika
cenzura odnosi na ispitivanje na detektoru laži. Na raspravi pred ARB-om
2005. Slahi je rekao: „Tad su me stavili na detektor laži a [Ramzi bin al
Šib] je odbio da se i sam podvrgne iz mnogih razloga. Ispostavlja se da je
on sasvim kontradiktoran i da laže. To su mi oni sami rekli. Rekli su da
mi je verodostojnost porasla jer sam se podvrgao detektoru laži.“ Pošto
je uhvaćen 11. septembra 2002, Ramzi bin al Šib je držan i ispitivan na
nekoliko ,,crnih“ lokacija CIA. Novi izveštaji ukazuju na to da je Bin al
Šib ispitivan u instituciji blizu Rabata u Maroku, koju vodi CIA, krajem
septembra i cele jeseni 2002, a 2010. je vlada Sjedinjenih Država priznala
da poseduje video-trake saslušavanja Bin al Šiba 2002. u Maroku. Videti
na primer http://www.nytimes.com/2010/08/18/world/18tapes.html i
http://hosted.ap.org/specials/interactives/wdc/binalshibh/content.swf
54 Mohamedu uld Slahi

bio je u pratnji arapskog prevodioca

|. Vrlojeslabo
govorio jezik.
 Dnevnik iz Gvantanama 55

Posle nekoliko dana odveli su me na saslušavanje.

„Kako ste?“, pitao je Dugo ga
nisam video.
„Dobro sam!“
su u
kad pristali
56 Mohamedu uld Slahi

u ovog
je mnogo problema koji su uglavnom pokrenuti beznađem
pritvorenika. Beskrajna saslušavanja. Nepoštovanje nekih
stražara prema Svetom Kuranu. Mučenje pritvorenika pri-
moravanjem da provedu noć u hladnoj sobi (mada taj metod
nije ni izbliza tako mnogo primenjivan kao što bi bio u vre-
me HHHH^^H^^H)- Zato smo rešili da štrajkujemo
glađu; mnogi pritvorenici su učestvovali, pa i ja. Međutim,
ja sam mogao da štrajkujem samo četiri dana, a posle toga
sam postao duh.
*
„Nemoj se slomiti, oslabićeš grupu“, rekao mi je sused
iz Saudijske Arabije.

* Kasnije u rukopisu Slahi piše kako je septembra 2002. učestvovao u

štrajku glađu, a i novinski izveštaji beleže štrajk glađu krajem septem-
bra i u oktobru te godine (videti na primer http://america.aljazaeera.
com/articles/ multimedia/ guantanamo-hugestriketimeline.html, gde
se navodi jedan dokument FBI-ja koji taj protest pripisuje gnevu zbog
ponašanja stražara i upornom pritvoru bez suđenja i pravnog procesa).
Taj štrajk glađu se dogodio pred kraj mandata general-majora Majkla
I. Danlavija, koji je bio komandant Združene namenski organizova-
ne jedinice 170 obaveštajnih operacija u Gvantanamu, od februara do
oktobra 2002. Njega je novembra 2002. nasledio general-major Džefri
D. Miler, koji je postao komandant Združene namenski organizovane
jedinice Gvantanamo, što je obuhvatalo sve operacije u Gvantanamu.
Komitet Senata za oružane službe opširno je zabeležio tendenciju sve
nasilnijih saslušavanja u oktobru i novembru 2002, u šta spada i razvoj
prvog vojnog „Plana specijalnog saslušavanja“ za Mohameda al Kata-
nija. Drugog decembra 2002. ministar odbrane Donald Ramsfeld je
potpisao memorandum kojim ovlašćuje metode ispitivanja što obuhva-
taju golotinju, nametnuto stajanje i naporne položaje, kao i dvadesetče-
tvoročasovna saslušavanja. „Ispitivanje odnosa prema pritvorenicima
pod nadzorom Sjedinjenih Država“ Komiteta Senata za oružane službe
Sjedinjenih Država (Senate Armed Services Committee), 20. novembar
2008, http://www.armed-services.senate.gov/imo/media/doc/Detainee-
-Report-Final_April-22-2009.pdf (nadalje navođen kao SASC).
 Dnevnik iz Gvantanama 57

„Rekao sam vam da ću štrajkovati glađu, a to ne znači da

ću izvršiti samoubistvo. Slomiću se“, odgovorio sam.

On je od onih Ijudi koje biraju za najprljavije poslove kad

mnogi drugi ne uspeju. je bio radikalan mrzitelj. U
svakom pogledu je potpuno promenio politiku pritvora u
Gvantanamu.

Danas u u
paklu. Pritvorenici na tom nivou u potpunosti su na milost i
nemilost svojih islednika, što je za islednike veoma zgodno.

Pomislio sam: Šta kog đavola, nikad nisam upadao u

nevolje sa stražarima i odgovaram islednicima na pitanja i
sarađujem s njima. Međutim, promaklo mi je da sarađivanje
znači da pričaš islednicima sve što oni žele da čuju.

Još jednom sam odveden u *

krajem H^HHH-
Pred ćelijom u pojavila mi se ekipa za pratnju.
„Rezervacija internirca broj 760!“, viknuli su.

Sad je otprilike kraj 2002.

58 Mohamedu uld Slahi

„Dobro, samo sekund!“ Obukao sam se i umio. Srce je

počelo jako da mi lupa. Mrzeo sam saslušavanja; umorio
sam se od toga što sam prestravljen sve vreme, što živim u
stalnom strahu iz dana u dan već trinaest meseci.
„Alah neka je s tobom! Glavu gore! Oni rade za satanu!“,
vikali su moji sapatnici pritvorenici da bi me obodrili, kao
što smo uvek radili kad nekog izvuku na saslušanje. Mrzeo
sam zvuk teških metalnih lanaca; jedva ih nosim kad mi ih
stave. Ljude su stalno odvodili iz bloka, a svaki put kad bih
čuo lance, pomislio bih da ću to biti ja. Nikad se ne zna šta
će se dogoditi na saslušavanju; nekad se Ijudi uopšte ne vrate
u blok, prosto nestanu. To se dogodilo jednom sapatniku
pritvoreniku Marokancu, a dogodiće se i meni, kao što ćete
saznati s Božjom pomoću.
Kad u sobu u ^HH^I^HHI^H^^HHMH

,,Zdravo!“
„Zdravo!"
„Izabrao sam zbog njihovog
iskustva i zrelosti. Oni će odsad procenjivati tvoj slučaj. U
tvom slučaju treba zaokružiti nekoliko stvari. Nisi nam, na

* U izveštaju generalnog inspektora MP iz 2008. navode se dva agenta

FBI-ja, pod pseudonimima „Pulson" i „Santjago", koji su ispitivali Slahi-
ja od tog trenutka sve dok nije predat Združenoj namenski organizova-
noj jedinici Gvantanamo maja 2003. Iz konteksta se vidi da su u grupi u
sobi bili i vojni istražitelj i prevodilac za fancuski. Prema izveštaju gene-
ralnog inspektora MP u tom timu u to vreme je bio i detektiv Združenog
operativnog sastava njujorške policije za borbu protiv terorizma, koji je
saslušavao Slahija pored „Pulsona" januara 2003. MP GI, 295-299.
 Dnevnik iz Gvantanama 59

primer, rekao sve o |. On je vrlo

značajan
„Prvo, rekao sam vam šta znam o
mada ne moram da vam obezbeđujem obaveštenja
ni o kome. Ovde govorimo o meni. Drugo, kako bih nastavio
saradnju s vama, treba da mi odgovorite na jedno pitanje:
Zašto sam ja ovde? Ako mi ne odgovorite, smatrajte me
nepostojećim pritvorenikom." Kasnije sam od svojih sjajnih
advokata saznao da
je čarobna formula mog zahteva Molba za sudski nalog po
habeas corpusu. Očigledno prosečnom smrtniku kao što
sam ja ta rečenica nema smisla. Prosečan smrtnik bi prosto
rekao: „Što ste me, kog đavola, zatvorili?" Nisam pravnik, ali
mi zdrav razum nalaže da mi posle tri godine saslušavanja i
lišavanja slobode vlada duguje bar objašnjenje zbog čega to
radi. Koji je tačno moj zločin?
,,To nema smisla: to je kao da neko napusti put od deset
milja, a već je prešao devet“, rekao je
Bilo bi tačnije da je rekao ,,put od milion milja, a prešao je
samo jednu“.
„Vidite, prosto je ko pasulj: odgovorite mi na pitanje i ja
ću sasvim sarađivati s vama!"
„Nemam odgovor!“, rekao je
„Nemam ni ja!“, odvratio sam.
,,U Kuranu piše da kad neko ubije jednu dušu smatra se
da je ubio čitavo čovečanstvo“, rekao je prevodilac za fran-
cuski, trudeći se da ostvari nekakav napredak. Pogledao sam
ga bez poštovanja, iskosa.
„Nisam čovek kog tražite!“, rekao sam na francuskom i
to ponovio na jasnom engleskom.
je počeo: „Ubeđen sam da si ti protiv
ubijanja Ijudi. Ne tražimo tebe. Tražimo one Ijude koji su na
60 Mohamedu uld Slahi

slobodi i trude se da povrede nevine.“ Pričao je to pokazu-

jući mi hrpu sablasnih slika. Odbio sam da ih gledam i kad
god je pokušao da mi ih stavi pred oči, skretao sam pogled.
Nisam hteo da mu pružim satisfakciju makar i pogleda na
njih. »Vidi, sarađuje velika je
verovatnoća da će mu smanjiti presudu na dvadeset sedam
godina - a je čovek.
Neko kao što si ti treba samo da priča pet minuta i bude
slobodan čovek“, rekao je Bio je sušta raz-
boritost. Kad sam razmislio o njegovoj tvrdnji, pomislio
sam: Bože, čovek koji sarađuje će biti zatvoren još dvadeset
sedam godina, posle čega neće biti u stanju da uživa ni u
kakvom životu. Kakva je ovo surova zemlja? Žao mi je
što ću reći da HHHH tvrdnja nije bila vredna
odgovora. On i su se trudili da me
ubede uz pomoć vojnog obaveštajca, ali nije bilo šanse da
me ubede da progovorim.
Videlo se da su islednici počeli da se navikavaju na pri-
tvorenike koji odbijaju da sarađuju pošto su neko vreme
sarađivali. Baš kao što sam i ja od drugih pritvorenika učio
da ne sarađujem, islednici su jedan od drugog učili kako da
se bave pritvorenicima koji ne sarađuju. Saslušavanje je bilo
gotovo i poslali su me natrag u ćeliju. Bio sam zadovoljan
sobom jer sam sad zvanično pripao većini, pritvorenici-
ma koji ne sarađuju. Manje mi je smetalo ako nepravedno
ostanem zatvoren i do kraja života; izluđivalo me je što još
očekuju i da sarađujem. Zatvorili ste me, neću vam dati
nikakva obaveštenja. I jedni i drugi smo kvit.
Saslušanja su se nastavila s novim timom.
je retko prisustvovao saslušanjima;
„Neću dolaziti sve dok nam ne daš sve podatke koje imaš“,
rekao je jednom.
 Dnevnik iz Gvantanama 61

„Svejedno, s obzirom na to da smo Amerikanci, odnosi-

mo se prema vama u skladu sa svojim visokim standardima.
Pogledaj ^HHHHM> njemu nudimo najnoviju medicinsku
tehnologiju.
**
„Hoćete samo da ga održite u životu zato što bi mogao da
ima neke značajne informacije, a ako umre, umreće i one s
njim!“, odvratio sam. Američki istražitelji su se uvek starali
da pomenu besplatnu hranu i besplatnu medicinsku negu
pritvorenika. Zaista ne razumem šta bi drugo mogli! Lično
sam bio zatvoren u nedemokratskim zemljama i tamo je
medicinska nega najviši prioritet. Zdrav razum nalaže da,
ako se pritvorenik teško razboli, neće pružiti važne infor-
macije i umreće.
Raspravljali smo se skoro dva meseca. „Izvedite me pred
sud i odgovoriću vam na sva pitanja", govorio bih timu.
„Neće biti suda!“, odgovarali bi oni.
,Jeste li vi mafija? Otimate Ijude, držite ih zatvorene i
ucenjujete ih“, rekao sam.
„ Vi ste nevolja za primenu zakona", rekao je
,,Na vas ne možemo primeniti uobičajen zakon. Potrebni su
nam samo posredni dokazi da vas spržimo."
„Ništa nisam uradio protiv vaše zemlje, zar nije tako?“
,,Ti si deo velike zavere protiv Sjedinjenih Država!“, rekao

,,Tu optužbu možete da primenite na svakoga! Šta sam

uradio?“
,,Ne znam, reci ti meni!“
„Slušajte, oteli ste me iz doma u Mauritaniji, a ne s boj-
nog polja u Avganistanu, zato što ste me sumnjičili da sam
učestvovao u Milenijumskoj zaveri - što nisam, kao što ste
dosad saznali. Šta je onda sledeća optužba? Imam utisak da
hoćete da mi prikačite bilo kakvo sranje.“
62 Mohamedu uld Slahi

,,Ne želim da ti prikačim nikakvo sranje. Samo mi je

žao što ti nisu dostupni isti izveštaji kao meni!“, rekao je

„Nije me briga za izveštaje koje pominjete. Samo bih

hteo da pogledam izveštaje iz januara 2000. koji me pove-
zuju s Milenijumskom zaverom. A vi sad, posle saradnje
znate da nisam u njoj učestvovao.“*
,,Ne verujem da si u njoj učestvovao niti verujem da
poznaješ Ali znam da poznaješ Ijude koji
znaju rekao je

* U ovom i sledećem odeljku verovatno se govori o Ahmedu Resamu.

Resam je uhapšen kad je 14. decembra 2000. pokušao da iz Kanade uđe
u Sjedinjene Države automobilom punim eksploziva; sledeće godine je
osuđen zbog planiranja bombaških napada na losanđeleskom među-
narodnom aerodromu na Novu godinu, kao deo onog što je kasnije
postalo poznato kao Milenijumska zavera. Maja 2001, pošto se izjasnio
krivim a pre osude, „Resam je počeo da sarađuje s vlastima Sjedinjenih
Država u zamenu za smanjenje kazne. Jedan američki apelacioni sud je
kasnije napisao kako je „Resam nastavio da sarađuje do početka 2003.
Za vreme te dvogodišnje saradnje obezbedio je šezdeset pet sati suđenja
i iznošenja svedočanstva i dvesta pet sati ponuda i ispitivanja. Resam
je pružio obaveštenja vladama sedam različitih zemalja i svedočio na
dva suđenja, na kojima su okrivljeni osuđeni. Pružio je imena najmanje
sto pedeset Ijudi umešanih u terorizam i opisao mnoge druge. Osim
toga, dao je podatke o eksplozivu kojim je potencijalno spasao živote
agenata zakona, kao i opsežne podatke o tehnici globalnih terorističkih
operacija." Kao što Slahi ovde navodi, Resam njega nikad nije imenovao
niti uplitao ni na koji način na svim tim saslušanjima. Resam je kasni-
je porekao neka od svedočenja kojima je upleo druge u Milenijumsku
zaveru. Prvobitno mu je dosuđena kazna od dvadeset dve godine uz
petogodišnji nadzor nakon puštanja. Apelacioni sud devetog okruga
presudio je 2010. da je kazna preblaga i da narušava obavezne smer-
nice presuđivanja, pa je vratio slučaj saveznom sudiji na izricanje nove
kazne. Stav suda je dostupan na http://cdn.ca9.uscourts.gov/datastore/
opinions/2010/02/02/09-30000.pdf.
 Dnevnik iz Gvantanama 63

,,Ne poznajem ih, ali ne vidim u čemu je problem i da

ih znam“, odgovorio sam. „Nije zločin poznavati nekog, ko
god on bio.“
Mladi Egipćanin koji je tog dana radio kao prevodilac
pokušao je da me ubedi da sarađujem.
„Vidi, došao sam ovamo i žrtvovao vreme da bih pomo-
gao vama Ijudima, a jedini način da sami sebi pomognete
jeste da govorite“, kazao je.
„Zar te nije sramota da radiš za ove zle Ijude, koji ti hapse
braću po veri bez ikakvog razloga osim što su muslimani?“,
upitao sam ga. stariji sam od tebe, govorim
više jezika, imam viši stepen obrazovanja i bio sam u mnogo
više zemalja od tebe. Razumem da si ovde da pomogneš
sebi i zaradiš novac. Pokušavaš li ikog da zavaraš, zavaravaš
samo sebe!“ Poludeo sam što mi je govorio kao da sam dete.
samo su
Ti razgovori su se odigravali stalno iznova na različitim
saslušanjima. Uporno sam govorio: „Budete li mi kazali zbog
čega sam ovde, sarađivaću. Ali osim saslušavanja, možemo
da pričamo o bilo čemu.“
■■■MHH je rado dočekao tu zamisao. Uveravao
me je da će pitati šefa da mu obezbedi razlog mog hapšenja
zato što ga ni on sam nije znao. U međuvremenu me je nau-
čio mnogo čemu o američkoj kulturi i istoriji, o Sjedinjenim
Državama i islamu i Sjedinjenim Državama i arapskom sve-
tu. Tim je počeo da donosi filmove; gledao sam Građanski
rat, Muslimani u Sjedinjenim Državama i nekoliko drugih
Frontlajnovih emisija o terorizmu. „Sva ova sranja se doga-
đaju iz mržnje“, rekao bi on. „Mržnja je uzrok svih nesreća."
HHHH^^^H je zanimalo da dođe do obavešte-
nja što je brže moguće i uz korišćenje klasičnih policijskih
metoda. Jednog dana mi je ponudio hranu iz Meka, ali sam
64 Mohamedu uld Slahi

odbio zato što nisam hteo ništa da mu dugujem. „Vojska se

bori da te odvede na vrlo ružno mesto, a mi ne želimo da se
to dogodi!“, upozorio me je.
„Pustite ih da me odvedu tamo; navići ću se i na to. Sara-
đivao ja ne sarađivao, držite me u zatvoru, pa zašto bih onda
sarađivao?" To sam rekao i dalje ne znajući da Amerikanci
koriste mučenje kako bi pospešili saslušavanje. Vrlo me je
umaralo što me svakodnevno vode na saslušavanje. Leđa su
se zaverila protiv mene. Čak sam tražio medicinsku pomoć.
,,Ne smeš da sediš tako dugo“, rekao je fizioterapeut

„Molim vas recite to mojim islednicima zato što me skoro

svakog dana teraju da sedim satima."
„Napisaću belešku, ali nisam siguran da će imati uticaja",
kazao je na to.
I nije imalo uticaja. Umesto toga, februara 2003. HHM
je oprao ruke od mene.
*
„Otići ću, ali ako budeš spreman da pričaš o svojim tele-
fonskim razgovorima, zatraži me. Vratiću se“, rekao je.
„Uveravam vas da neću pričati ni o čemu ukoliko mi ne
odgovorite na pitanje zbog čega sam ovde.“

* Ovo bi mogao biti islednik njujorške policije kog generalni inspektor

MP u izveštaju navodi kao člana isledničkog tima u januaru 2003. U
izveštaju opisuje inspektora njujorške policije kog Slahi identifikuje kao
,,Toma“, koji je „Slahiju rekao da će, ne bude li objasnio izvesne telefon-
ske pozive, biti poslat na ’veoma ružno mesto’". MP GI, 299.
RANIJE
 UNCLASSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE

-see
* PROTD-CT^ »

or 444=t- ULViVaAcI^ VT-^ole^ <j,» dcn^ L>o4k I te.p+-

$Xor|- vhejs^t ocer. Jj~ i~4-ua^ ^cr
>ny »frfh-i n.o / Zi'i'e 'H'i CT <^o4- one. yeza.r_
jre^e.i^. JJ &>viW»i‘ fc— i-v>(
*a^d 4Jie (.e.ttj?<~
17 ura/i 5> U'U -VUtn r\j 4- <\((đurgd ^e. 4^4 lC/?ć.

( ^(Si
csere^ ^e^JerTr-. 3
{>t>t>Ca.l/ecd "fhe (j^cher in'fhg. -/kajf- i*co.c/e. ^>e

Ai Ke rd io\e ®Ae <y" /X ecu. _

4_z/‘//j iv
*
&f a.
^n<Xe >Ke

>n

cl >ne tfu 4 fi'ćle 4k vi' 1^4 i k s. uhere

6conrr//NoroRN PROTECTEĐ
UNCLASSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE
 DRUGO POGLAVLJE

Senegal-Mauritanija
21. januar- 19. februar 2000.

Prvo hapšenje u Senegalu... Povratak kući pod prat-

njom... Prvo saslušavanje u Mauritaniji... Zaglav-
ijen u slepoj ulici... Sjedinjene Države dramatizuju
situaciju

edna mauritanska narodna priča govori nam o petlofobu

J koji bi gotovo sišao s uma kad naiđe na petla.
„Zašto se tako plašite petla?“, pitao ga je psihijatar.
„Petao misli da sam kukuruz.“
„Niste kukuruz. Vi ste vrlo krupan čovek. Niko vas ne
nože zameniti za sićušno zrno kukuruza“, kazao je psihijatar.
„Doktore, znam ja to, ali petao ne zna. Posao vam je da
jdete i ubedite ga da nisam kukuruz."
Taj čovek nikad nije izlečen jer je razgovor s petlom
aemoguć. Kraj priče.
Godinama se trudim da ubedim vladu Sjedinjenih Drža-
za da nisam kukuruz.
Sve je počelo u januaru 2000, kad sam se vraćao u
Mauritaniju pošto sam u inostranstvu živeo dvana-
;st godina. U osam sati uveče moji prijatelji
ostavili su me na aero-
iromu Dorval u Montrealu. Leteo sam noćnim Sabeninim
68 Mohamedu uld Slahi

letom za Brisel i nastavljao sledećeg poslepodneva za Dakar.

*
U Brisel sam stigao ujutro, pospan i iscrpljen. Pošto sam
pokupio prtljag, srušio sam se na klupu u međunarodnom
odeljku i torbu stavio kao jastuk. Jedno je bilo sigurno: svako
je mogao da mi ukrade torbu. Bio sam tako umoran. Spavao
sam sat ili dva, a onda se probudio. Potražio sam toalet gde
bih mogao da se operem i mesto da se pomolim.
Aerodrom je mali, uredan i čist, s restoranima, prodav-
nicama bescarinske robe, telefonskim govornicama, računa-
rima s internetom, džamijom, crkvom, sinagogom i psihija-
trijskim savetovalištem za ateiste. Pregledao sam sve Božje
kuće koje su na mene ostavile utisak. Pomislio sam: Ova
zemlja bi mogla da bude mesto u kom bih želeo da živim.
Zašto prosto ne odem i zatražim azil? Nisam imao problema;
govorim jezik i imam odgovarajuće kvalifikacije da dobijem
posao u srcu Evrope. Zapravo sam već bio u Briselu i dopali
su mi se multikulturalni život i višestruka lica grada.
Kanadu sam napustio uglavnom zbog toga što su Sje-
dinjene Države nahuškale njihove bezbednosne službe na
mene, ali me nisu uhapsili, samo su počeli da motre na mene.
Kad motre na vas bolje je nego kad vas strpaju u zatvor, sad
shvatam; na kraju će ipak shvatiti da nisam zločinac. „Nikad
nećeš naučiti“, govorila je uvek moja mama. Nikako nisam
verovao da se Sjedinjene Države trude da me odvedu na
mesto gde zakon nema pravo glasa.
Granica je bila nadohvat ruke. Da sam prešao tu granicu,
nikad ne bih napisao ovu knjigu.

* Iz transkripata Suda za reviziju statusa neprijateljskih boraca Moha-

medua uld Slahija iz 2004. i istrage Administrativnog odbora za reviziju
jasno se vidi da je datum 21. januar 2000. Transkript CSRT-a je dostu-
pan na http://online.wsj.com/public/resources/documents/couch-sla-
hihearing-03312007.pdf. Transkript CSRT-a, 6; transkript ARB-a, 16.
 Dnevnik iz Gvantanama 69

Umesto toga, u maloj džamiji sam obavio ritual pranja i

pomolio se. Bilo je vrlo tiho; preovladavao je mir. Bio sam
tako umoran da sam legao u džamiji i neko vreme čitao
Kuran, pa zaspao.
Probudilo me je kretanje čoveka koji je došao da se
pomoli. Izgleda da je on znao to mesto i da je prolazio aero-
dromom mnogo puta. HHHHHHH^^^^^^^HHH
H^H- Kad je obavio molitvu, pozdravili smo se.
„Šta radiš ovde?“, pitao me je.
„Presedam. Došao sam iz Kanade, a idem u Dakar.“
„Odakle si?“
,,Iz Mauritanije. A ti?“
,Ja sam iz Senegala. Trgujem između svoje zemlje i Emi-
rata. Čekam isti let koji i ti.“
„Baš lepo!“, kazao sam.
„Hajde da se odmorimo. Ja sam član tog i tog kluba“,
rekao je, ali se ne sećam imena. Otišli smo u taj klub i tamo je
bilo čarobno: televizija, kafa, čaj, keks, udoban kauč, novine.
Bio sam oduševljen i većinu vremena sam proveo spavajući
na kauču. U nekom trenutku moj novi H^HH prijatelj
hteo jeda ruča, pa mejeprobudio da i ja uradim isto. Brinuo
sam se da neću moći da se vratim jer nisam imao klupsku
karticu, a sad su me pustili samo zato što je moj ^^H prij a -
telj mahnuo svojom članskom karticom. Međutim, stomak
mi se javljao sve glasnije pa sam rešio da izađem i nešto poje-
dem. Otišao sam do pulta Sabene erlajns i zatražio kartu za
besplatan obrok pa pronašao restoran. Većina hrane je bila
sa svinjetinom, pa sam se odlučio za vegetarijanski obrok.
Ponovo sam otišao u klub i čekao da mene i prijate-
Ija pozovu na naš let Sabena 502 za Dakar. Izabrao sam
Dakar jer je bio mnogo jeftiniji nego da sam leteo direktno
za Nuakšot u Mauritaniji. Dakar je samo četiristo osamdeset
70 Mohamedu uld Slahi

kilometara od Nuakšota, pa sam se dogovorio s porodicom

da me dočekaju tamo. Dotle je sve bilo dobro; Ijudi to rade
svakodnevno.
Za vreme leta ispunio sam se energijom jer sam se naspa-
vao na briselskom aerodromu. Pored mene je sedela mlada
Francuskinja koja je živela u Dakaru, ali je u Briselu studirala
medicinu. Pomislio sam da mi braća neće stići na vreme na
aerodrom, pa ću morati da provedem neko vreme u hotelu.
Francuskinja me je dobroćudno prosvetlila u vezi sa cena-
ma u Dakaru i kako Senegalci pokušavaju više da naplate
strancima, naroćito taksisti.
Let je trajao oko pet sati. Stigli smo oko jedanaest uveče,
a sve formalnosti trajale su oko trideset minuta. Kad sam
uzeo torbu s trake, naleteo sam na svog^^^^^H prijatelja,
pa smo se oprostili.
* Samo što sam se okrenuo s torbom,
ugledao sam brata HHHHHHI kako se smeši; očigledno
me je video pre nego ja njega. S su bili moj
drugi brat HHHI^^^HI > dva njihova druga koja nisam
poznavao.
HHHHi mi je uzeo torbu, pa smo se uputili pre-
ma parkiralištu. Dopalo mi se što me je čim sam izašao s
aerodroma obuhvatila večernja toplina. Razgovarali smo,
uzbuđeno ispitivali jedni druge o svemu. Kad smo prešli
ulicu, pošteno govoreći ne umem da objasnim šta mi se
dogodilo. Samo znam da su mi u deliću sekunde šake bile
u lisicama iza leđa i da su me okružile sablasti koje su me
odvojile od ostatka društva. Prvo sam pomislio da je posredi
oružana pljačka, ali se ispostavilo da je pljačka druge vrste.
»Hapsimo te u ime zakona“, rekao je specijalni agent dok
mi je zaključavao lance oko šaka.

* Iz konteksta i događaja koji slede jasno je da je to senegalski trgovac s

kojim je proveo vreme na briselskom aerodromu.
 Dnevnik iz Gvantanama 71

„Uhapšen sam!“, doviknuo sam braći, koju više nisam

video. Pretpostavio sam da će im biti bolno teško što me naj-
ednom nema. Nisam znao jesu li me čuli, ali se ispostavilo da
su me zaista čuli jer mi se brat kasnije rugao
i tvrdio da nisam hrabar jer sam vikao za pomoć. Možda i
nisam hrabar, ali tako se to dogodilo. Tad nisam znao da su
u isto to vreme uhapšena i moja dva brata i njihova dva dru-
ga. Da, njihova dva druga, od kojih je jedan došao s mojom
braćom čak iz Nuakšota, a drugom brat živi u Dakaru, pa
se slučajno dovezao s njima na aerodrom, baš na vreme da
budu uhapšeni kao deo ,,bande“. Kakva sreća!
Ja zaista nisam bio spreman za takvu nepravdu. Da sam
znao da američki islednici ništa ne znaju, ne bih ni odlazio
iz Kanade, pa čak ni iz Belgije, gde sam presedao. Zašto me
Amerikanci nisu uhapsili u Nemačkoj? Nemačka je jedna od
najbliskijih saveznica Sjedinjenih Država. Zašto me Ameri-
kanci nisu uhapsili u Kanadi? Kanada i Amerika su gotovo
ista zemlja. Američki ispitivači i islednici su tvrdili da sam
pobegao iz Kanade iz straha da ću biti uhapšen, ali meni to
stvarno nema smisla. Pre svega, otišao sam odande koristeći
pasoš s pravim imenom, pošto sam prošao sve formalnosti,
među kojima je i popunjavanje raznoraznih prijava. Zatim,
je li bolje biti uhapšen u Kanadi ili u Mauritaniji? Naravno
da je bolje u Kanadi! I zašto me Amerikanci nisu uhapsili u
Belgiji, gde sam proveo skoro dvanaest sati?
Shvatam gnev i teskobu zbog terorističkih napada, ali
skakati na nevine pojedince i zadavati im bol, tražiti lažna
priznanja, nikome ne pomaže. To čak i produbljuje problem.
Ja bih američkim agentima rekao: „Ljudi! Smirite se! Raz-
mislite pre nego što išta preduzmete! Stavite mali procenat
na mogućnost da niste u pravu pre nego što nepopravljivo
povredite nekog!“ Međutim, kad se nešto loše dogodi, Ijudi
72 Mohamedu uld Slahi

se izbezume i izgube prisustvo duha. Poslednjih šest godina

saslušavalo me je preko stotinu islednika iz raznih zemalja,
a svi oni su imali jedno zajedničko: bili su zbunjeni. Možda
vlada želi da oni budu takvi, ko zna?
Bilo kako bilo, mesna policija na aerodromu intervenisala
je kad je videla gužvu - pripadnici Specijalnih snaga bili su u
civilnim odelima, tako da se zaista nisu razlikovali od gomile
bandita što pokušavaju nekog da opljačkaju - ali čovek iza
mene je pokazao čarobnu značku, zbog koje su se policajci
odmah povukli. Nas petoricu su ubacili u kamion za prevoz
stoke i ubrzo nam se pridružio još jedan prijatelj, čovek kog
sam upoznao u Briselu, samo zato što smo se pozdravili uz
traku za prtljag.
S nama su se popeli i stražari. Vođa grupe je seo na suvo-
začko mesto, ali mogao je da nas vidi i čuje jer nije bilo onog
stakla što obično odvaja vozača od stoke. Kamion je krenuo
kao u holivudskoj sceni jurnjave. „Ubijaš nas“, mora da
je rekao jedan od stražara zato što je vozač malo usporio.
Onaj meštanin Dakara koji je došao s mojom braćom na
aerodrom pomahnitao je; svaki čas bi prosiktao neke nera-
zumljive reči izražavajući brigu i nezadovoljstvo. Ispostavilo
se da je mislio da sam ja diler droge i laknulo mu je kad se
ispostavilo da me sumnjiče za terorizam! S obzirom na to
da je meni pripala glavna uloga, osećao sam se loše što sam
izazvao toliko muke tolikim Ijudima. Jedina uteha mi je bila
to što nisam imao nameru tako nešto da učinim - osim toga,
u tom trenutku mi je strah nadjačao sva ostala osećanja.
Kad sam seo na tvrdi pod, osetio sam se bolje što sam
okružen toplotom društva, čak i agenata Specijalnih snaga.
Počeo sam da recitujem Kuran.
,,Umukni!“, naredio je šef spreda. Nisam ućutao; govorio
sam tiše, mada za šefa ne i dovoljno tiho. ,,Umukni!“, ponovio
 Dnevnik iz Gvantanama 73

je, i tog puta zamahnuo palicom da me udari. „Pokušavaš da

nas začaraš!“ Znao sam da je ozbiljan, pa sam se molio u
sebi. Nisam pokušavao nikoga da začaram, a i ne umem to
da radim, ali Afrikanci su najpraznoverniji Ijudi koje znam.
Putovali smo između petnaest i dvadeset minuta, tako
da smo neposredno pred ponoć stigli u policijski komesa-
rijat. Mozgovi te operacije su stali iza kamiona i zapodenuli
razgovor s mojim briselskim prijateljem. Ništa nisam razu-
meo; govorili su lokalnim jezikom.
* Posle kraćeg
razgovora, onaj čovek je uzeo svoje teške torbe i otišao. Kad
sam kasnije pitao braču šta je rekao policiji, kazali su mi da
je rekao da me je video u Briselu, ali nikad pre toga i da nije
znao da sam terorista.
Sad smo nas petorica ostala zatvorena u kamionu. Napo-
Iju je bilo vrlo mračno, ali sam shvatio da Ijudi dolaze i odla-
ze. U kamionu smo čekali između četrdeset minuta i jednog
sata. Bio sam sve nervozniji i uplašeniji, posebno kad je onaj
sa suvozačkog sedišta rekao: „Mrzim da radim s belcima",
mada je upotrebio reč ,,Mavri“, što me je navelo da pomislim
kako čekaju mauritanski tim. Spopala me je mučnina, srce
mi je titralo, pa sam se skupio kako bih ostao miran. Setio
sam se svih mučenja za koja sam čuo i pomislio koliko te
noći mogu da izdržim. Bio sam zaslepljen, gust oblak mi se
stvorio pred očima i ništa nisam video. Ogluveo sam; posle
te izjave, samo sam čuo nerazgovetan šapat. Izgubio sam
osećaj da su mi braća uz mene u istom kamionu. Pomislio
sam da u toj situaciji samo Bog može da mi pomogne. Bog
nikad ne zakazuje.
,,Izlazi!“, povikao je nestrpljivo onaj čovek. S mukom sam
prišao i jedan stražar mi je pomogao da skočim s papučice.

* Verovatno je reč o jeziku volof; naveden je još jednom bez redigovanja

nekoliko stranica dalje. Slahijev rukopis, 436.
74 Mohamedu uld Slahi

Odveli su nas u sobicu koju su već zaposeli komarci, baš na

vreme da se pogoste. Nisu čak ni sačekali da se uspavamo;
navalili su odmah i rasturili nas. S komarcima je zanimljivo
što su stidljivi u malim grupama, a u velikim su nepristojni.
U malim grupama čekaju da zaspite, a u velikim vas smesta
skole, kao da kažu: „Šta nam možeš?“ I zapravo ne možete
ništa. Toalet je bio prljav kako samo može biti, što je savr-
šeno okruženje za razmnožavanje komaraca.
Jedino sam ja bio u lancima. ,Jesam li te tukao?“, pitao
me je onaj čovek dok mi je skidao lisice.
,,Ne, niste.“ Kad sam pogledao ručne zglobove, video
sam da već imam ožiljke. Islednici su nas izvlačili jednog po
jednog na saslušanje, a počeli su od onih neznanaca. Bila je
to veoma duga, zastrašujuća, mračna i mutna noć.

Nešto pre prvog svetla zore došao je red na mene.

U sobi za saslušavanje bila su dva muškar-
cal

, muškarac islednik
*
i njegov zapisničar. Komesarijatom je upravljao šef policije
ali nije učestvovao u isleđivanju; izgledao
je tako umorno da se uspavao nekoliko puta od dosade.
Američki je hvatao beleške, a ponekad je i
dodavao beleške isledniku. Islednik je bio tih, mršav, pame-
tan, prilično religiozan i dubokouman
„Imamo veoma teške optužbe protiv vas“, rekao je i iz
jarkožutog koverta izvadio debeo tabak papira. Pre nego što

* Izgleda da se grupa sastoji od dva muškarca i dve žene: senegalski

islednik i njegov zapisničar, obojica muškarci, i senegalska načelnica
policije i Amerikanka, na koje ukazuju redigovane zamenice.
 Dnevnik iz Gvantanama 75

je dopola izvadio papire, videlo se da ih je više puta iščitao.

A ja sam već znao o čemu govori zato što su me Kanađani
već ispitivali.
„Ništa nisam uradio. Amerika hoće da uprlja islam time
što prišiva užasne stvari muslimanima.“
„Poznajete li
„Ne, ne poznajem. Čak mislim da je čitava ta priča laž-
na, samo da se otključa budžet za terorizam i da se naudi
muslimanima.“ Iskreno sam mislio ono što sam govorio.
Tad još nisam znao sve ono što sad znam. Izuzetno veru-
jem u teorije zavere - mada možda ne toliko koliko vlada
Sjedinjenih Država.
Islednik me je pitao i o gomili drugih Ijudi, od kojih
većinu nisam poznavao. Ljudi koje sam poznavao nisu bili
umešani ni u kakav zločin, bar koliko je meni poznato. I na
kraju, Senegalac me je pitao o mom stavu prema Sjedinjenim
Državama i zašto sam prolazio kroz njegovu zemlju. Zaista
nisam razumeo zbog čega je ikome važan moj stav prema
vladi Sjedinjenih Država. Nisam američki državljanin niti
sam ikad podnosio zahtev da uđem u Ameriku, a nisam ni
radio za UN. Osim toga, uvek sam mogao da slažem. To jest,
recimo da kažem da volim SAD ili da ih mrzim, to zaista
nema veze kad nisam počinio nikakav zločin protiv Sjedi-
njenih Država. Sve sam to objasnio senegalskom ispitivaču s
jasnoćom koja nije ostavljala nikakvu sumnju o mom stavu.
„Izgleda mi da ste vrlo umorni! Predlažem da odete i
malo odspavate. Znam da je teško“, rekao je. Naravno da
sam bio mrtav umoran, gladan i žedan. Stražari su me vratili
u sobicu gde su mi braća i ona druga dvojica ležala na podu

* To pitanje, s obzirom na to da je ispitivanje obavljeno pre 11. septem-

bra, i pominjanje Kanađana moglo bi da se odnosi na Ahmeda Resama.
Videti fusnotu na str. 62.
76 Mohamedu uld Slahi

i borila se protiv vrlo uspešne senegalske vazduhoplovne

flote komaraca Ništa nisam imao više sreće od ostalih.
Jesmo li spavali? Ne baš.
Rano ujutro su se pojavili islednik i njegov pomoćnik.
Pustili su onu dvojicu, a mene i braću odveli u sedište
Ministere de L’Interieur
* Islednik, za koga se ispostavilo
**
da je na visokom položaju u senegalskoj vladi, odveo me je
u svoju kancelariju i pozvao ministra inostranih poslova.
„Čovek koji stoji preda mnom nije glava terorističke
organizacije“, rekao je. Nisam čuo šta je ministar rekao.
„Što se mene tiče, nemam interesa da ovog čoveka držim u
zatvoru - niti imam razloga“, nastavio je islednik. Telefonski
razgovor je bio kratak i otvoren. U međuvremenu su se moja
braća raskomotila, pokupovala šta im treba i kuvala čaj. Čaj
je jedino što, uz Božju pomoć, održava Mauritanca u životu.
Odavno nijedan od nas nije ništa pojeo ni popio, ali prvo što
čoveku padne na pamet jeste čaj.
Bio sam srećan što ona tona papira o meni koju je vlada
Sjedinjenih Država obezbedila Senegalcima izgleda da na
ove nije ostavila utisak; mom isledniku nije trebalo mnogo
da shvati situaciju. Braća su s njim zapodela razgovor na
volofu. Pitao sam braću o čemu su razgovarali, a oni su rekli
da senegalska vlada nije zainteresovana da me zadrži, ali da
Sjedinjene Države povlače konce. Niko zbog toga nije srećan
zato što znamo kakve konce će povući Sjedinjene Države.
„Čekamo da se pojave neki Ijudi iz američke ambasade",
kazao je islednik. Oko jedanaest sati pojavio se jedan crni
američki me je slikao, uzeo otiske i izve-
štaj koji je zapisničar otkucao tog jutra. Mojoj braći je bilo
lagodnije u prisustvu crnog HH nego belog

* Franc.: Ministarstvo unutrašnjih poslova. (Prim. prev.)

** Redigovane zamenice opet ukazuju da bi i ovo mogla biti žena.
 Dnevnik iz Gvantanama 77

od prethodne večeri. Ljudi se osećaju prijatnije s izgledom na

koji su navikli, a kako je oko pedeset procenata Mauritanaca
crno, braća su s njima imala više veze. Doduše, to je naivno
gledište: u svakom slučaju, beo ili crn, će
biti samo glasnik.
Pošto je obavio svoj posao, HHB^^H je obavio neko-
liko razgovora, povukao u stranu islednika i s njim kratko
pričao, pa otišao. Inspektor nas je obavestio da braća mogu
slobodno da idu, a da ću ja još neko vreme ostati u nemilosti.
„Mislite li da možemo da ga pričekamo dok i njega ne
pustite?“, pitao je brat.
„Predložio bih vam da odete kući. Ako bude pušten, naći
će i sam put.“ Braća su mi otišla, a ja sam se osećao napu-
šteno i usamljeno, mada verujem da su mi braća ispravno
postupila.
Sledećih nekoliko dana Senegalci su me saslušavali stal-
no o istom; američki islednici su im poslali pitanja. To je
sve. Senegalci me ni na koji način nisu povredili niti su mi
pretili. Kako je hrana u zatvoru bila užasna, braća su udesila
s jednom porodicom u Dakaru da mi donose jedan obrok
dnevno, što su ovi dosledno i radili.
Moja briga, kao što kažem, bila je, a i dalje jeste da ube-
dim vladu Sjedinjenih Država da nisam kukuruz. Moj jedi-
ni sabrat pritvorenik imao je druge brige: da prebegne u
Evropu ili Ameriku. Očigledno smo imali drugačije Ijubavi.
Mladić iz Obale Slonovače rešio je da napusti Afriku.
,,Ne volim Afriku“, rekao mi je. „Mnogi moji drugovi su
pomrli. Svi su vrlo siromašni. Želim da odem u Evropu ili u
Ameriku. Dvaput sam pokušao. Prvi put sam uspeo tajno da
uđem u Brazil jer sam nadmudrio lučke službenike, ali nas
je jedan Afrikanac odao brazilskim vlastima, pa su nas oni
78 Mohamedu uld Slahi

stavili u zatvor i deportovali nazad u Afriku. Brazil je vrlo

lepa zemlja, s vrlo lepim ženama“, dodao je.
„Kako to možeš da znaš? Sve vreme si bio u zatvoru!“,
prekinuo sam ga.
„Tako je, samo što su nas stražari s vremena na vreme
izvodili da malo razgledamo, pa nas opet vraćali u zatvor“,
nasmešio se.
„Znaš, brate, drugi put sam skoro stigao do Irske", nasta-
vio je. „Ali surovi HHH me je zadržao na brodu i
predao me carinicima."
Pomislio sam kako to zvuči kolumbovski. „Kako si se
uopšte ukrcao na brod?“, zanimalo me je.
„Bilo je lako, brate. Podmitio sam neke radnike u luci. Ti
Ijudi su me prokrijumčarili na brod za Evropu ili Ameriku.
Zaista nije bilo važno. Krio sam se među rezervoarima oko
nedelju dana dok mi nisu nestale zalihe. U tom trenutku
popeo sam se i pomešao s posadom. Prvo su poludeli. Kape-
tan broda koji je plovio ka Irskoj bio je tako besan da je hteo
da me udavi.“
„Kakva životinja!“, prekinuo sam ga, ali je moj prijatelj
nastavio.
„Ali posle nekog vremena posada me je prihvatila, dala
mi hranu i naterala me da radim.“
„Kako su te tog puta uhvatili?"
„Moji krijumčari su me odali. Kazali su da taj brod stalno
ide za Evropu. Samo što smo stali u Dakaru, carinici su me
skinuli s broda i evo me ovde!“
„Šta dalje planiraš?"
„Radiću, uštedeću novac i probati opet.“ Moj sapatnik pri-
tvorenik bio je rešen da po svaku cenu ode iz Afrike. Štaviše,
bio je ubeđen da će jednog dana kročiti u obećanu zemlju.
 Dnevnik iz Gvantanama 79

„Čoveče, ono što vidiš na televiziji nije kako izgleda stvar-

ni život u Evropi“, kazao sam.
,,Ne!“, odvratio je. „Prijatelji su mi se uspešno prokri-
jumčarili u Evropu i sad lepo žive. Zgodne žene i mnogo
novca. Afrika ne valja.“
„Mogao bi lako da završiš i u Evropi u zatvoru.“
„Nije me briga. Zatvor u Evropi je dobar. Afrika ne valja.“
Pomislio sam kako je momak sasvim zaslepljen bogatim
svetom koji nama siromašnim Afrikancima namerno poka-
zuje ,,raj“ u koji ne možemo da uđemo, mada je bio u pravu.
U Mauritaniji većina mladih Ijudi želi da emigrira u Evropu
ili Sjedinjene Države. Ako se politika u afričkim zemljama
ne promeni radikalno nabolje, doživećemo katastrofu koja
će se odraziti na čitav svet.
Njegova ćelija je bila katastrofalna. Moja je bila nešto
bolja. Imao sam vrlo tanak, istrošen madrac, ali on nije
imao ničega do parčeta kartona na kom je spavao. Davao
sam mu svoju hranu jer čim sam nervozan, ne mogu da
jedem. Osim toga, dobijao sam lepu hranu spolja, a on je
dobijao lošu zatvorsku. Stražari su nas puštali da preko dana
budemo zajedno, a njega su zaključavali preko noći. Moja
ćelija je uvek bila otvorena. Dan pred moju ekstradiciju u
Mauritaniju došao je ambasador Obale Slonovače da potvrdi
identitet mog sapatnika pritvorenika. Naravno da ovaj nije
imao nikakvih papira.

„Puštamo vas!“, zadovoljno je rekao zapisničar koji me je

saslušavao poslednjih nekoliko dana.
,,Hvala!“, uskočio sam gledajući u pravcu Meke, pa se
bacio ničice na pod da zahvalim Bogu što sam slobodan.
80 Mohamedu uld Slahi

„Međutim, moramo da vas izručimo vašoj zemlji."

„Ne, znam put, otići ću sam“, rekao sam naivno, misleći
kako zaista i ne želim da idem u Mauritaniju, već možda u
Kanadu ili nekud drugde. Srce mi je dovoljno zaluđivano.
„Žao mi je, moramo mi da vas predamo!“ Sva sreća mi
se preobratila u očaj, strah, nervozu, bespomoćnost, zbu-
njenost i ostalo što ne umem da opišem. „Pokupite svoje
stvari!“, kazao je čovek. ,,Krećemo.“
Slomljena srca prikupljao sam ono što mi je pripadalo.
Inspektor je uzeo moju veću torbu, a ja sam poneo samo
aktovku. Dok sam bio u zatvoru, Amerikanci su iskopirali
svaki papir koji sam imao i poslali ga na analizu u Vašington.
Oko pet sati posle podne izašli smo na kapiju policij-
skog komesarijata. Ispred nje je stajao Micubišijev terenac.
Inspektor je stavio moje torbe u prtljažnik, pa smo seli na
zadnje sedište. Sleva mi je sedeo stražar kog ranije nisam
viđao; uglavnom je gledao pravo preda se, samo bi me ret-
ko nakratko pogledao ispod oka. Mrzim kad stražari zure
u mene kao da nikad nisu videli sisara. Zdesna mi je seo
inspektor koji je bio i zapisničar. Na suvozačkom sedištu je
bio glavni islednik.
bio
Prema preplanuloj boji
reklo bi se da je neko vreme proveo u nekom toplom mestu,
ali ne u Senegalu, zato što ga je islednik sve vreme upućivao
do aerodroma. A možda je tražio i najpreči put, ne mogu
reći. Govorio je francuski s jakim naglaskom, mada je bio
škrt na rečima; ograničio se samo na ono najnužnije. Nije
me nijednom ni pogledao niti mi se obratio. Druga dva isled-
nika su se trudila da razgovaraju sa mnom, ali ja im nisam

* Ova ličnost je opisana u narednim odeljcima bez redakcije, kao „beli

vozač“, ,,belac“ i ,,Amerikanac“.
 Dnevnik iz Gvantanama 81

odgovarao, samo sam u sebi čitao Kuran. Iz poštovanja

Senegalci mi nisu oduzeli Kuran, za razliku od Mauritanaca,
Jordanaca i Amerikanaca.
Do aerodroma nam je trebalo oko dvadeset pet minuta.
Nije bilo mnogo saobraćaja oko terminala i na njemu. Beli
vozač je brzo našao mesto da se parkira. Izašli smo iz džipa,
stražari su mi poneli prtljag, pa smo svi prošli na diplomat-
ski ulaz u čekaonicu. Prvi put sam po skraćenom postupku
obavio formalnosti pri izlasku iz neke zemlje. Bila je to čast,
ali u njoj nisam uživao. Na aerodromu kao da su svi bili
pripremljeni. Islednik i belac su uporno pred nama sevali
čarobnim značkama i sve očaravali njima. Jasno se videlo da
zemlja nema suverenitet: ovo je i dalje bila kolonizacija, sa
svojim najružnijim licem. U takozvanom slobodnom svetu
političari propovedaju pojmove kao što su doprinošenje
demokratiji, slobodi, miru i Ijudskim pravima: kakvo lice-
merje! A ipak mnogo Ijudi veruje u to propagandno đubre.
Čekaonica je bila prazna. Svi smo posedali, a jedan Sene-
galac mi je uzeo pasoš i otišao da ga overi. Mislio sam da
ću leteti redovnom linijom Er Afrik, koja je po redu letenja
bila određena tog poslepodneva za Nuakšot, ali mi nije dugo
trebalo da shvatim da imam poseban avion za sebe. Čim se
onaj čovek vratio s mojim overenim pasošem, sva petorica
smo pošla na pistu, gde je već brundao vrlo mali beli avion.
Amerikanac nam je pokazao da ostanemo pozadi, a on je
kratko razgovarao s pilotom. Možda je i islednik bio s njim,
ne sećam se. Suviše sam se plašio da bih sve pamtio.
Ubrzo su nam rekli da se ukrcamo. Avion nije mogao
biti manji. Bilo nas je četvorica i jedva smo uspeli da se
spuštenih glava i povijenih leđa stisnemo u tog leptira. Pilot
je imao najviše prostora. Bila je to Francuskinja, to se videlo
po izgovoru. Bila je pričljiva i postarija, mršava i plava. Nije
82 Mohamedu uld Slahi

sa mnom razgovarala, ali je u putu s inspektorom razmenila

nekoliko reči. Ispostavilo se, kako sam kasnije saznao, da
je svojim prijateljima u Nuakšotu pričala o tajnom paketu
koji isporučuje iz Dakara. Veći stražar i ja smo se stisli,
kolena dignutih do lica, na zadnjem sedištu, okrenuti prema
inspektoru ispred nas koji je imao malo veče sedište. Avion
je očigledno bio preopterećen.
Islednik i Amerikanac su čekali da se uvere da je avion
poleteo. Nisam obraćao pažnju na razgovor pilota s inspek-
torom, ali sam u jednom trenutku nju čuo kako mu kaže da
treba da pređemo samo četiristo osamdeset kilometara i da
će let trajati između četrdeset pet minuta i sat, u zavisnosti
od pravca vetra. To je zvučalo srednjovekovno. Inspektor je
pokušao da razgovara sa mnom, ali nisam imao o čemu da
razgovaram; za mene je sve već rečeno i učinjeno. Pretpo-
stavljao sam da on nema da mi kaže ništa što bi mi pomoglo,
pa zašto onda da pričam s njim?
Mrzim da se vozim malim avionima zato što se tresu i
uvek mislim da će nas vetar oduvati. No ovog puta je bilo
drugačije, nisam se bojao. U stvari, želeo sam da se avion
sruši i da samo ja preživim. Znao bih kuda da krenem: to je
moja zemlja, rođen sam tu i svako bi mi dao hranu i skro-
vište. Udubio sam se u snove, ali se avion nije srušio, već
je bio sve bliže i bliže odredištu. Vetar mu je duvao u leđa.
Razmišljao sam o svoj nevinoj braći koja su isporučivana
u strana mesta i zemlje, pa sam se utešio i nisam se više
osećao usamljeno. Osetio sam da su duhovi nepravedno
zlostavljanih Ijudi sa mnom. Čuo sam mnogo priča o braći
koja su prebacivana tamo-amo, kao lopta, samo zato što su
nekad bili u Avganistanu, u Bosni ili Čečeniji. To je zeznuto!
Hiljadama kilometara udaljen, osećao sam kako me umiruju
 Dnevnik iz Gvantanama 83

ti drugi pojedinci prema kojima se nepravedno postupalo.

Sve vreme sam se držao Kurana zanemarujući okruženje.
Moje društvo kao da se provodilo pri lepom vreme-
nu i uživalo u obali iznad koje smo sve vreme leteli. Ne
verujem da je taj avion imao navigacionu tehnologiju bilo
koje vrste jer je pilot leteo smešno nisko i orijentisao nas
prema obali. Kroz prozor sam oko Nuakšota video seoca
pokrivena peskom, sumorna kakva im je bila i perspektiva.
Mora da je ranije tog dana duvala peščana oluja. Ljudi su
postepeno počeli da izlaze. Predgrađe Nuakšota je izgledalo
jadnije nego ikad ranije, pretrpano, siromašno, prljavo i
bez ikakve osnovne životne infrastrukture. Znao sam da
je to geto Keba, samo još gore. Avion je leteo tako nisko
da sam raspoznavao lica Ijudi koji su se kretali, naizgled
dezorijentisano, svud okolo.
Prošlo je mnogo vremena otkad sam poslednji put video
svoju zemlju - zapravo od avgusta 1993. Vraćao sam se, ali
ovog puta kao osumnjičeni za terorizam koga će sakriti u
neku tajnu rupu. Hteo sam da glasno zavapim svom narodu:
„Evo me! Nisam zločinac! Nevin sam! Ja sam tek momak
kog znate, nisam ništa drugačiji!" Samo što mi je glas bio
prigušen, kao u nekom košmaru. Ništa nisam zapravo pre-
poznavao, plan grada se radikalno izmenio.
Konačno sam shvatio da se avion neće srušiti i da neću
dobiti priliku da razgovaram sa svojima. Neverovatno kako
je teško nekom da prihvati svoju jadnu situaciju. Ključ za
preživljavanje svake date situacije jeste shvatanje da ste u
njoj. Hteo ja ili ne, biću isporučen istim onim Ijudima koje
nisam želeo da vidim. « '
„Možete li mi učiniti uslugu?“, pitao sam inspektora.
„Svakako!"
84 Mohamedu uld Slahi

„Voleo bih da obavestite moju porodicu da sam u zemlji."

,,U redu. Imate li broj telefona?"
,,Da, imam.“ Nasuprot mojim očekivanjima, inspektor je
zaista zvao moju porodicu i rekao im šta je sa mnom. Štaviše,
Senegalac je dao zvaničnu objavu za štampu u kojoj je rekao
da su me predali u moju zemlju. I Mauritanci i Amerikanci
su šiznuli zbog toga.
„Šta si rekao inspektoru?“, pitao me je kasnije mauritan-
ski Directeur de la Surete de l’Etat
*
,,Ništa.“
„Lažeš. Rekao si mu da ti zove porodicu.
* 1 Zaista nije
potrebno da budete Dejvid Koperfild da biste shvatili kako
je telefonski razgovor prisluškivan.
Predaja je brzo obavljena. Sleteli smo blizu zadnjeg ulaza
u aerodrom, gde su čekala dvojica, mauritanski inspektor
i još jedan vraški krupan crnac, najverovatnije doveden da
sredi stvari - za svaki slučaj!
„Gde je šef aerodromske policije?", začudio se inspek-
tor gledajući svog crnog kolegu. Znao sam šefa aerodrom-
ske policije: jednom je bio u Nemačkoj, pa sam mu pružio
smeštaj i pomogao mu da kupi mercedes benc. Ponadao
sam se da će se pojaviti, pa će me videti i reći nešto lepo o
meni. Međutim, on se uopšte nije pojavio. A ne bi ni rekao
ništa lepo o meni: mauritanska obaveštajna služba je najviši
autoritet među onima koji sprovode zakon. Osećao sam se
kao da se davim i zgrabio bih svaku slamku na koju naiđem.
„Ispratiće vas do hotela gde ćete provesti ostatak noći“,
rekao je inspektor gostima. „Kako ste vi?“, pitao je neiskre-
no, gledajući u mene.
„Dobro sam.“

* Direktor državne bezbednosti, kog Slahi skraćeno naziva DDB u

celom rukopisu, direktor je mauritanske obaveštajne službe.
 Dnevnik iz Gvantanama 85

,Je li to sve što ima?“, pitao je.

,,To je sve.“ Posmatrao sam kako sve moje stvari na ovom
svetu dodaju okolo kao da sam već mrtav.
„Hajdemo!", kazao mi je inspektor. Crnac, koji nije ski-
dao pogleda s mene, nosio je prtljag i gurao me pred sobom
prema prljavoj sobici na tajnom ulazu u aerodrom. U sobi je
crni čovek razvio svoj prljavi crni turban od pre sto godina.
„Dobro prekrij lice ovim turbanom", rekao je inspek-
tor. Tipično mauritanski: beduinski duh i dalje dominira.
Trebalo je da inspektor predvidi da će mu trebati turban da
mi uvije glavu, ali u Mauritaniji organizacija gotovo i ne
postoji; sve je prepušteno ćefu i slučaju. Bilo je nezgodno,
ali nisam zaboravio kako da uvijem turban oko glave. To je
nešto što Ijudi iz pustinje moraju naučiti. Turban je smrdeo
na naslage znoja. Bilo mi je odvratno što ga stavljam preko
usta i nosa, ali poslušno sam se povinovao naredbama i
zadržao dah.
,,Ne gledaj okolo“, rekao je inspektor kad smo sva trojica
izašla iz sobe i pošla prema parkiranom autu tajne policije,
jednom HH. Seo sam na suvozačko sedište, inspektor
je vozio, a crnac je sedeo na zadnjem sedištu ne izgovorivši ni
reči. Bilo je otprilike pred zalazak sunca, ali nije moglo tačno
da se proceni jer je oblak peska zaklonio horizont. Ulice su
bile puste. Kad god mi se ukazala prilika, tajno sam gledao
okolo, ali jedva nešto da sam prepoznao.
Putovanje je bilo kratko, desetak minuta do zgrade bez-
bednosne policije. Izašli sma iz auta i ušli u zgradu, gde
nas je čekao još jedan stražar, Okruženje je
bilo savršeno za komarce, a mesto nije bilo za Ijudska bića:
ogavan toalet, prljavi pod i zidovi, rupe što povezuju sve
prostorije, mravi, pauci, muve.
„Temeljno ga pretresi", rekao je inspektor
86 Mohamedu uld Slahi

„Daj mi sve što imaš“, s poštovanjem mi je zatra-

žio želeći da izbegne da me pretresa. Dao sam
sve osim džepnog Kurana. Inspektor mora
da je shvatio da ga imam jer se vratio i rekao:
„Imaš li Kuran?“
„Da, imam ga.“
„Daj mi ga! Rekao sam ti da mi daš sve.“ Tad se već stra-
žar uplašio da će ga opet slati nazad, pa me je vrlo blago
pretresao, ali ništa nije našao sem mog džepnog Kurana. Bio
sam previše tužan, umoran i užasnut pa nisam mogao da
sedim pravo. Zato sam stavio jaknu preko lica i pao na istro-
šen stogodišnji madrac, debeo s prsta, jedini predmet u toj
sobi. Želeo sam da spavam, da se izgubim i da se ne budim
dok sve loše ne prođe. Koliko bola mogu da istrpim?, pitao
sam se. Može li porodica da se umeša i spase me? Koriste li
struju? Čitao sam priče o tome kako su Ijudi mučeni nasmrt.
Kako se to podnosi? Čitao sam o muslimanskim junacima
koji su se suočavali sa smrtnom presudom uzdignute glave.
Kako im je to uspevalo? Nisam znao. Znao sam samo to da
se osećam tako sitno pred svim tim imenima koja sam znao
i da sam smrtno uplašen.
lako su me komarci rasturali, zaspao sam. Povremeno
sam se budio i pitao: Zašto li me odmah ne saslušaju i urade
sa mnom šta god hoće, samo da se sve završi? Mrsko mi je
da čekam mučenje; jedna arapska poslovica glasi: „Čekanje
mučenja gore je od mučenja.“ Mogu samo da potvrdim
istinitost te izreke. Uspeo sam da obavim molitvu, a kako,
ni sam ne znam.

Probudio sam se negde oko ponoći jer se neko kretao okolo,

zatvarao vrata na neobičan način. Kad je stražar otvorio
 Dnevnik iz Gvantanama 87

vrata moje sobe, spazio sam lice mauritanskog prijatelja koji

je davno bio sa mnom kad sam posetio Avganistan 1992. u
vreme borbe protiv komunizma. Izgledao je tužno i istro-
šeno, pa sam pomislio kako mora da je prošao kroz bolna
mučenja. Gotovo sam sišao s uma shvativši da ću i sam pro-
patiti barem isto kao i on s obzirom na njegov blizak odnos s
mauritanskim predsednikom i na moć njegove porodice - a
te kvalitete ja nemam. Pomislio sam: Taj čovek mora da je
pričao o meni i zato sam doveden ovamo.
,,Ustaj!“, rekli su stražari. „Stavi turban.“ Stavio sam onaj
prljavi turban, prikupio preostalu snagu i pošao za stražari-
ma do sobe za saslušavanje, kao ovca koju vode do posled-
njeg odredišta, do klanice.
Kad su me proveli pored čoveka kog sam ranije video,
shvatio sam da je on samo pometeni stražar koji nije uspeo
da održava uniformu kako treba. Bio je pospan i bunovan:
mora da su ga pozvali usred sna i još se nije ni umio. Nije bio
onaj prijatelj na kog sam pomislio; umom su mi dominirali
neizvesnost, užas i strah. Gospode, smiluj mi se! Donekle
mi je laknulo. Jesam li počinio nekakav zločin? Nisam. Je li
moj prijatelj počinio zločin? Nije. Jesmo li kovali planove da
izvršimo zločin? Nismo. Jedino što smo radili zajedno bio
je put u Avganistan februara 1992. da pomognemo narodu
koji se borio protiv komunizma. A što se mene tiče, to nije
bio zločin, barem ne u Mauritaniji.
Zašto sam se onda plašio? Zato što je zločin nešto rela-
tivno; to je nešto što definiše vlada i to drugačije kad god joj
je volja. Većina Ijudi ne zna gde je zaista linija koja razdvaja
kršenje zakona od nekršenja. Ako vas uhapse, situacija se
pogorša, zato što većina Ijudi veruje da vlada ima oprav-
dan razlog za hapšenje. Povrh svega, ako ja lično treba da
patim, ne želim da iko pati sa mnom. Pomislio sam da su mi
88 Mohamedu uld Slahi

uhapsili prijatelja u vezi s Milenijumskom zaverom, samo

zato što je bio u Avganistanu.
Ušao sam u sobu za saslušavanje, koja je kancelarija
DDB-a. Prostorija je bila velika i dobro opremljena: kožni
kauč, dva dvoseda, stočić, ormarić, velik pisaći sto, kožna
fotelja, još dve fotelje za nevažne goste i, kao i uvek, slika
predsednika koja ukazuje na slabost zakona i snagu vlade.
Poželeo sam da su me predali Sjedinjenim Državama: barem
tamo ima nečeg na šta mogu da se pozovem, nečeg kao što
je zakon. Naravno, u Sjedinjenim Državama vlada i politika
imaju sve veći primat na račun zakona. Vlada je vrlo mudra;
ona izaziva užas u srcima Ijudi da bi ih ubedila da se odreknu
slobode i privatnosti. Ipak, može proći još neko vreme dok
vlada Sjedinjenih Država potpuno ne odbaci zakon, kao što
je u režimima Trećeg sveta i komuniznia. Doduše, ništa od
toga nije moja briga i hvala Bogu moja vlada nema tehno-
logiju da prati beduine u prostranoj pustinji.
U sobi za saslušavanja bila su tri čoveka: DDB, njegov
pomoćnik i zapisničar. DDB ih je zamolio da unesu moje
stvari. Sve što sam imao podrobno su pretresli; zaista su dali
sve od sebe. Meni se nisu obraćali, samo su razgovarali među
sobom, uglavnom šapatom, tako da me u bestraga uznemire.
Kad je pretres obavljen, razvrstali su moje papire i izdvojili
one za koje su smatrali da su zanimljivi. Kasnije su me pitali
o svakoj reči posebno na tim papirima.
,Ja ću te saslušavati. Želim samo da te upozorim da je
bolje da mi govoriš samo istinu", strogo je rekao DDB, mno-
go se napregnuvši da prekine s pušenjem lule, koju nije
skidao s usana.
»Svakako hoću“, odgovorio sam.
„Vratite ga“, suvo je naredio DDB stražarima.
 Dnevnik iz Gvantanama 89

„Čuj, želim da mi kažeš sve o svom životu i kako si pristu-

pio islamskom pokretu", kazao je DDB kad su stražari odvu-
kli moj kostur od komaraca i vratili ga u sobu za saslušavanje.
Kad ste uhapšeni prvi put, velika je verovatnoća da nećete
biti predusretljivi i to je u redu; iako znate da niste počinili
nikakav zločin, to zvuči razumno. Vrlo ste zbunjeni i voleli
biste da izgledate što je nevinije moguće. Pretpostavljate
da ste uhapšeni manje-više na osnovu razumne sumnje i
ne želite da te sumnje zacementirate. Štaviše, ispitivanje
obuhvata i ono o čemu niko ne želi da priča, kao što su vaši
prijatelji i privatni život. Posebno kad je sumnja nešto kao
terorizam, vlada je vrlo gruba. Pri saslušavanju vi uvek izbe-
gavate da govorite o prijateljima i privatnom, ličnom životu.
I konačno, tako ste frustrirani zbog hapšenja i zaista ništa
ne dugujete islednicima. Naprotiv, oni duguju vama da vam
pokažu pravi razlog vašeg pritvaranja i trebalo bi da zavisi
samo od vas hoćete li komentarisati ili nećete talasati. Ako
je razlog dovoljan da vas zadrže, možete zatražiti stručnog
zastupnika; ako nije, e pa, onda uopšte nije trebalo ni da
vas hapse. Tako funkcioniše civilizovan svet, a sve ostalo je
diktatura. Diktaturom upravlja metež.
Da budem'iskren prema vama, ponašao sam se kao sva-
ki prosečan čovek: trudio sam se da izgledam nevino kao
beba. Pokušao sam da zaštitim identitet svakog živog koga
poznajem, osim ako on ili ona nisu dobro znani policiji.
Saslušavanja su se nastavila u tom duhu, ali kad su otvorili
kanadski dosije, sve se neosporno pomutilo.
Vlada Sjedinjenih Država je u mom hapšenju i predaji
Mauritaniji videla priliku kakva se retko ukazuje da otkri-
je plan Ahmeda Resama, koji je tad odbijao da sarađuje s
američkim vlastima. Osim toga, Sjedinjene Države su želele
90 Mohamedu uld Slahi

da saznaju pojedinosti o mojim prijateljima u Kanadi i u

Nemačkoj, pa čak i van tih zemalja. Uostalom, moj rođak
i već je tražen i ucenjen na pet miliona
dolara.
* Sjedinjene Države su želele i da saznaju više o pro-
blemu džihada u Avganistanu, Bosni i Čečeniji. Besplatna
ekspertiza. Zbog svega pomenutog i iz drugih razloga koje ne
znam, Sjedinjene Države su terale moj slučaj dokle je mogao
da se dotera. Označili su me kao „Zlog genija Milenijumske
zavere“. Tražili su od svih zemalja da obezbede i najsitnija
obaveštenja o meni, posebno od Kanade i Nemačke. A kako
sam ja već ,,loš“ čovek, treba primeniti silu da me prže.
Na zaprepašćenje vlade Sjedinjenih Država, nije sve bilo
onako kako im je izgledalo, niti je vlada postigla ono što je
želela. Bez obzira na to kako neko nešto mudro isplanira,
Božji plan uvek uspe. Osećao sam se kao u Tupakovoj pesmi
,,Me Against the World“.** A evo i zbog čega.
Kanađani su uspeli da ispovrte samo: „Videli smo ga sa x
i y, a oni su rđavi ljudi.“ „Videli smo ga u toj i toj džamiji.“
„Prisluškivali smo mu telefonske razgovore, ali tu zapravo
nema ničeg!“ Amerikanci su tražili da im Kanađani pre-
daju transkripte mojih razgovora, ali pošto ih oni obrade.
Naravno da nema smisla uzimati probrane različite odeljke

* Resam se ovde javlja neredigovan. Ucenjeni čovek, što je jasno iz kon-

teksta ovde i neredigovanih pominjanja na drugim mestima u rukopisu,
jeste Slahijev rođak i bivši pašenog Abu Hafiz. Abu Hafiz je tražen u
vezi s A1 Kaidinim napadima devedesetih godina dvadesetog veka i za
njegovu predaju je ponuđena nagrada od pet miliona dolara u Progra-
mu nagrada za pravdu FBI-ja. Ta nagrada za ličnosti starije po činu u
A1 Kaidi narasla je na dvadeset pet miliona dolara posle terorističkih
napada 11. septembra 2001. Videti, na primer, U. S. State Department,
„Patterns of Global Terrorism", appendix D. 21. maj 2002, http://www.
state.gov/ documents/organization/20121 .pdf.
** Engl.: Ja protiv sveta. (Prim. prev.)
 Dnevnik iz Gvantanama 91

iz čitavog razgovora i truditi se da se u njima nađe smisao.

Mislim da je trebalo da Kanađani urade jedno od ovo dvoje:
ili da odbiju da Amerikancima obezbede ijedan privatan
razgovor koji se odigrao u njihovoj zemlji ili da im predaju
ceo razgovor u originalnom obliku, čak i nepreveden.
Umesto toga, od reči koje su Kanađani odabrali da podele
s američkim kolegama, islednici Sjedinjenih Država su se
kao čarolijom na više od četiri godine zalepili za dve reči:
čaj i šećer.
„Šta hoćeš da kažeš s ovim čaj i šećer?“
»Hoću da kažem čaj i šećer.“ Ne mogu vam reći koliko
puta su me Amerikanci pitali i naveli i druge da me pitaju
to isto. Još jedna mauritanska narodna pripovetka priča
o čoveku koji je rođen slep i koji je imao jednu priliku da
pogleda svet. Video je samo pacova. Posle toga, kad god
je neko pokušao da mu nešto objasni, ovaj bi uvek rekao:
„Uporedi mi to s pacovom: je li veće? Manje?“
Kanadjki obaveštajci su želeli da ja budem zločinac pa
bi time nadoknadili propust kad im je
šmugnuo iz zemlje u Ameriku noseći eksploziv.
*
Sjedinjene Države su okrivile Kanadu da je teren za pri-
premanje terorističkih napada protiv Sjedinjenih Država
i zato su kanadski obaveštajci poludeli. Zaista su sasvim
izgubili pribranost i trudili se na sve načine da umire gnev
„Velikog brata“, Sjedinjenih Država. Počeli su da motre na
Ijude koje su smatrali rđavim, među njima i na mene. Sećam
se da su Kanađani posle zavere pokušali da
ugrade dve kamere, jednu u moju sobu, a drugu u sobu mog
cimera. Nekad sam izuzetno čvrsto spavao. Čuo sam glaso-
ve, ali nisam znao šta se dešava - bolje reći, bio sam prelenj
da se probudim i proverim. Moj cimer

* Opet izgleda da se ovo odnosi na Ahmeda Resama.

92 Mohamedu uld Slahi

je drugačiji; probudio se i pošao za zvucima. Pritajio se i

gledao dok se nije otvorila rupica. Čovek s druge strane
zida je dunuo u nju, pa je i provirio, a našao se oči u oči s

me je probudio i ispričao mi to.

,,I ja sam čuo iste glasove u svojoj sobi,
rekao sam mu. „Hajde da proverimo!“
Naša kratka istraga bila je uspešna: pronašli smo istu
sićušnu rupu i u mojoj sobi.
„Šta da radimo?“, pitao je
,,Da pozovemo policiju“, rekao sam.
,,Pa zovi je!“, kazao je Namerno nisam
koristio naš telefon, nego sam izašao i s javne govornice
pozvao broj hitnih službi. Pojavila su se dva policajca, pa sam
im objasnio da nam je sused, bez našeg pristanka, izbušio
dve rupe u stanu i da želimo da ga uhapse zbog bespravnog
delovanja protiv nas. U suštini, tražili smo pravednu odušku.
„Stavite malo silikona u rupe i rešen problem", rekao je
jedan policajac.
„Stvarno? Nisam to znao. Jeste li vi stolar?“, pitao sam.
„Čujte, nisam vas zvao da mi date savet kako da popravim
nešto u stanu. Iza ovog očigledno stoji neki zločin, nezakonit
upad i narušavanje naše privatnosti. Ako se vi ne pobrinete
za nas, pobrinućemo se sami. A uzgred: trebaju mi vaše
vizitkarte", kazao sam. I jedan i drugi su mi bez reči pružili
vizitkarte na čijoj je poleđini bilo ime onog drugog i njegov
telefon. Očigledno su ti policajci slušali naloge nekog kre-
tena da nas zavaraju, ali je za kanadsku obaveštajnu službu
već bilo kasno. Sledećih dana smo prosto sedeli i rugali se
tom planu.
Ironija je što sam živeo dvanaest godina u Nemačkoj i
oni nisu našli nijedan inkriminišući podatak o meni, što i
 Dnevnik iz Gvantanama 93

jeste tačno. U Kanadi sam proveo manje od dva meseca, a

ipak su Amerikanci tvrdili da su Kanađani obezbedili tone
obaveštenja o meni. Kanađani me čak i ne znaju! Međutim,
pošto se sav obaveštajni posao zasniva na pretpostavkama,
Mauritanija i Sjedinjene Države su počele da tumače ta oba-
veštenja kako im se prohte, samo da bi potvrdile teoriju da
sam ja Zli genije Milenijumske zavere.
Saslušavanje kao da se nije razvijalo u moju korist. Stal-
no sam ponavljao svoju priču o džihadu u Avganistanu iz
1991. i početkom 1992, a ona kao da nije ostavila utisak na
mauritanskog islednika. Mauritanija ne daje ni pišljivog
boba na neki odlazak u Avganistan; oni to sasvim dobro
razumeju. Pokušate li, međutim, da pravite nevolje u zemlji,
bićete uhapšeni bez obzira na to jeste li bili u Avganistanu
ili niste. S druge strane, za američku vladu i sama poseta
Avganistanu, Bosni ili Čečeniji dovoljna je da motri na vas
do kraja života i da pokuša da vas zatvori. Sve arapske zemlje
imaju isti stav kao i Mauritanija, osim onih komunističkih.
Mislim čak da su komunističke arapske zemlje pravednije u
tom pogledu od Sjedinjenih Država zato što one pre svega
zabranjuju svojim državljanima da idu u džihad. U među-
vremenu, vlada Sjedinjenih Država tuži Ijude na osnovu
nepisanog zakona.
Mog mauritanskog islednika zanimalo je moje delovanje
u Kanadi, nepostojeće u smislu zločina, ali niko nije bio
voljan da mi poveruje. Svi moji odgovori na pitanje: „Jeste
li uradili ovo ili ono dok ste boravili u Kanadi?“, bili su: ,,Ne,
ne, ne, ne.“ I tu smo se zaglavili. Mislim da sam izgledao kriv
jer nisam ispričao celu priču o Avganistanu, pa sam shvatio
da ću morati da ispunim te praznine kako bih popravio svoj
status. Tog dana je islednik doneo opremu za snimanje. Čim
94 Mohamedu uld Slahi

sam je video, zadrhtao sam: znao sam da će me naterati da

priznam i da će me pustiti na nacionalnoj televiziji, baš kao
oktobra 1994, kad je mauritanska vlada uhapsila islamiste,
naterala ih da priznaju i objavila prenos njihovog priznanja.
*
Tako sam se uplašio da me noge nisu držale. Videlo se da se
na moju vladu vrši velik pritisak.
„Dečko, bio sam vrlo strpljiv s tobom“, kazao je islednik.
„Moraš priznati ili ću te predati specijalnom timu.“ Znao
sam da je mislio na tim za mučenje. „Izveštaji svakodnevno
stižu sa svih strana", rekao je. Danima pre ovog razgovora
nisam mogao da spavam. Stalno su mi otvarali i zatvarali
vrata. Svaki pokret oko mene žacnuo bi me u srce. Soba mi
je bila uz arhivu, pa sam kroz rupicu u zidu video fascikle
i njihove oznake; počeo sam da haluciniram i čitam doku-
menta o meni koja nisu postojala. Više ništa nisam mogao
da podnesem. A mučenje? Nikako.

* U celom rukopisu Slahi nekoliko puta pominje političku klimu i

događaje u Mauritaniji - posebno blisku saradnju predsednika Mau-
je uld Sid Ahmeda Taje sa Sjedinjenim Državama u takozvanom Ratu
protiv terorizma. Uld Taja je došao na vlast posle vojnog udara 1984,
a predsednik je postao 1992. Za vreme svog dugog mandata na čelu
države Uld Taja je izveo nekoliko talasa hapšenja političkih protiv-
nika i islamista, kao što je ono opisano ovde, u kojima je uhapšeno
više od devedesetoro Ijudi, među njima i bivši ministar vlade, i onda
amnestirano posle javnog priznavanja da su članovi ilegalnih orga-
nizacija. Strogo kažnjavanje islamista u vojsci i obrazovnom sistemu
dovelo je do neuspelog udara 2003, a Uld Taja je konačno svrgnut u
uspešnom udaru 2005. U to vreme je Uld Taja uveliko izgubio javnu
podršku, delimično zbog podrške američkoj antiterorističkoj politici,
zbog koje je i omogučeno Slahijevo isporučivanje, i njegove agresivne
kampanje protiv islamista u Mauritaniji. Videti http://www.nytimes.
com/2005/08/08/international/africa/08mauritania.htm.?fta=y&_r=0,
http://www.csmonitor.com/2005/0809/p07s02-woaf.html i http://
www.ft.com/cms/s/0/23ab7cfc-0e0f-1 lda-aa67-00000e251 lc8.
html#axzz2vwtOwdNb.
 Dnevnik iz Gvantanama 95

„Vidite, direktore! Nisam bio sasvim iskren prema vama

i hteo bih da vam ispričam sve“, kazao sam mu. „Ipak ne bih
želeo da avganistansku priču prosledite američkoj vladi jer
oni ne razumeju taj pojam džihada, a ja ne želim da dolivam
ulje na vatru."
„Neću, naravno", kazao je DDB. Islednici su navikli da
lažu ijude; sav posao im je vezan za laganje, nadmudrivanje
i obmanu. „Ako to želiš, mogu čak da izbacim zapisničara i
pomoćnika“, nastavio je.
,,Ne, oni mi ne smetaju." DDB je pozvao vozača i poslao
ga da kupi nešto hrane. Ovaj je doneo pileću salatu koja mi se
dopala. Bio mi je to prvi obrok otkad sam otišao iz Senegala;
a bio je već 12. februar 2000.
„Zar ćeš samo to pojesti?", upitao je DDB.
,,Da, sit sam.“
,,Ti uopšte ne jedeš."
„Takav sam.“ Ispričao sam svoju priču o džihadu do naj-
sitnijih dosadnih pojedinosti. ,,A što se tiče Kanade ili napa-
da na Ameriku, s tim nemam ništa“, završio sam. Narednih
dana sam imao daleko bolji tretman i hranu, a sva njegova
pitanja i svi moji odgovori bili su dosledni, a slagali su se i
sa podacima koje je već znao iz drugih izvora. Kad je DDB
video da mu govorim istinu, prestao je da veruje kako su
američki izveštaji jevanđelje istine, pa ih je prilično maknuo
u stranu, ako ne i u đubre.

da me saslušaju. Bila su trojica,

Očigledno su mauritanske
vlasti otkrile sva ispitivanja koja je vodio
96 Mohamedu uld Slahi

sa mnom, pa su i Mauritanci bili na istom

nivou obaveštenosti.
*
Kad je tim stigao, smešten je u
me je upozorio onog dana kad su
**
došli da me saslušaju.
„Mohamedu, nemamo ništa protiv tebe. Što se nas tiče,
slobodan si“, rekao mi je. „Međutim, oni Ijudi žele da te saslu-
šaju. Želim da budeš snažan i da budeš iskren prema njima.“
»Kako dozvoljavate da me stranci saslušavaju?“
,,Ne donosim ja odluke, ali to je čista formalnost“, rekao
je. Veoma sam se uplašio jer se nikad nisam sreo s američ-
kim islednicima, mada sam pretpostavljao da neće koristiti
mučenje da bi izvukli obaveštenja. Međutim, zbog čitave
postavke i okruženja bio sam vrlo skeptičan prema pošte-
nju i humanosti američkih islednika. Bilo je to nešto kao:
„Nećemo te mi sami tući, ali znaš gde se nalaziš!“ I znao sam
da želi da me saslušava pod pritiskom i
pretnjom nedemokratske zemlje.

* Sudeći prema Slahijevom svedočenju pred ARB-om 2005, ovo se

događa oko 15. februara 2000. a ti islednici su verovatno Amerikanci.
Slahi je komisiji Administrativnog odbora za reviziju 2005. rekao da ga
je američki tim koji se sastojao od dva agenta FBI-ja i trećeg čoveka iz
Ministarstva pravde saslušavao dva dana pred kraj pritvora u Mauri-
taniji. O njegovom pritvaranju radi ispitivanja po nalogu Sjedinjenih
Država naširoko je izveštavala domaća i međunarodna štampa; u jed-
nom BBC-jevom izveštaju mauritanski zvaničnici su potvrdili da ga je
ispitivao FBI. Transkript ARB-a, 17; http://news.google.com/newpsap
ers?nid=1876&dat=20000129&id=gzofAAAAIBAJ&sjid=5s8EAAAAI
BAJ&pg=6848,4968256 i http://www.bbc.co.uk/2hi/africa/649672.stm.
** To bi mogla biti predsednička palata. Na drugom mestu u rukopisu
Slahijevi američki islednici reklamiraju bliske veze Sjedinjenih Država
s tadašnjim predsednikom Maujom uld Sid Ahmedom Tajom, nagove-
štavajući da ih je ugostio sam predsednik i da su odseli u predsedničkoj
palati dok su vodili istragu u zemlji. Slahijev rukopis, 130.
 Dnevnik iz Gvantanama 97

Atmosfera je pripremljena, rečeno mi je šta da obučem

i šta da kažem. Nijednom mi se nije ukazala prilika da se
istuširam ili da operem odeću, stoga sam nosio isto prljavo
odelo. Mora da sam užasno smrdeo. Bio sam tako mršav
zbog zatočeništva da mi odeća nije pristajala; izgledao sam
kao tinejdžer u vrećastim pantalonama. No koliko god da
sam bio besan, trudio sam se da što je moguće više izgle-
dam kao da mi je ugodno, da sam prijateljski raspoložen i
normalan.
su osam
uveče, a soba za saslušavanje je za njih očišćena. Ušao sam
u nju smešeći se. Posle diplomatskog pozdrava i predstav-
Ijanja seo sam na tvrdu stolicu i trudio se da odgonetnem
moj novi svet.
je počeo: »Došli smo
Amerike da ti postavimo neka pitanja. Imaš prava da ćutiš.
Možeš i na neka pitanja da odgovoriš, a ostala da presko-
čiš. Da smo u Sjedinjenim Državama, obezbedili bismo ti
besplatnog advokata."
Gotovo sam prekinuo te besmislice i rekao: „Skratite
priču i postavljajte pitanja!" Mislio sam: Kakav civilizovan
svet! U sobi su bili samo islednici i prevodilac za
arapski. Mauritanski islednici su izašli.
,,O, mnogo vam hvala. Ne treba mi advokat11, rekao sam.
„Svejedno, voleli bismo da nam odgovaraš na pitanja."
„Naravno da ću odgovarati", kazao sam. Počeli su s pita-
njima o mom odlasku u Avganistan u vreme rata protiv
komunizma, pokazali mi gomilu slika, pitali o Kanadi i
jedva neko pitanje o Nemačkoj. Što se tiče slika i Kanade,
bio sam potpuno iskren, ali sam namerno prećutao neke
delove svoja dva puta u Avganistan januara 1991. i febru-
ara 1992. Znate li zašto? Zato što se uopšte ne tiče vlade
98 Mohamedu uld Slahi

Sjedinjenih Država šta sam radio da pomognem avganistan-

skoj braći protiv komunista. Zaboga, Amerika je navodno
bila na našoj strani! Kad sam s tim završio, nastavio sam
običan život; nisam prekršio nijedan mauritanski ni nemač-
ki zakon. Legalno sam otišao u Avganistan i vratio se iz
njega. Što se tiče Sjedinjenih Država, nisam američki držav-
Ijanin niti sam bio u Americi - pa koji sam zakon mogao
da prekršim? Razumem da, uđem li u Sjedinjene Države i
oni me uhapse zbog osnovane sumnje, onda moram da im
potpuno objasnim svoj položaj. A Kanada? E pa, tu su digli
veliku prašinu oko mog boravka u Kanadi zato što je neki
Arapin pokušao da ih napadne iz Kanade. Objasnio sam
uz nedvosmislene dokaze da nisam u tome učestvovao. Sad
odj... te i ostavite me na miru.
Islednici su mi kazali da nisam bio iskren.
,,Ne, bio sam“, slagao sam. Dobro je bilo što me nije
bilo briga za ono što misle. je uporno zapisivao
moje odgovore istovremeno me gledajući. Čudio sam se
kako može da radi i jedno i drugo. Kasnije sam saznao da
^HH^Hislednici proučavaju vaš govor tela dok govorite,
što je običnabudalaština.
* U saslušanje je uključeno mnogo
faktora i oni se razlikuju od kulture do kulture. S ozbirom na
to da sad već zna čitav moj slućaj, predlažem
da se vrati i proveri gde je obeležio da lažem, tek
da proverimo njegovu stručnost. Američki islednici su i sami

* S obzirom na to da Slahijevo svedočenje pred ARB-om ukazuje na

to da su saslušavanje vodili agenti FBI-ja, možda i ovde misli na FBI
uopšteno i posebno na jednog agenta. Transkript ARB-a, 17. FBI zaista
navodi govor tela kao mogući trag obmane u materijalu na svojoj veb-
-stranici, a bivši agenti FBI-ja su pisali i javno govorili o toj temi. Videti
na primer http://www.fbi.gov/stats-services/pubications/law-enforce-
ment-bulletin/june_201 l/school_violence i htpp://cjonline.com/news/
local/2020-11 -26/no_lie_ex_fbi_agent_spots_fibbers.
 Dnevnik iz Gvantanama 99

izašli iz okvira svog zadatka, pa su radili ono što bi svaki

islednik uradio: lovili su u mutnom pitajući me o Sudanu,
Najrobiju i Dar es Salamu. Kako da znam išta o tim zemlja-
ma osim ako nemam više doppelgangeral
*
su mi ponudili da radim s njima.
Mislim da je ta ponuda bila uzaludna osim ako nisu sasvim
sigurni da sam zločinac. Nisam policajac, ali razumem kako
zločinci mogu da se iskupe - ali ja lično nisam uradio ništa
zbog čega bih se iskupljivao. Sutradan otprilike u isto vreme
opet su se pojavili i pokušali da izvuku
bar istu količinu podataka koje sam poverio Mauritancima,
ali nisu mogli da me ubede. Uostalom, mauritanske vlasti su
im propisno poverile sve. me msu priti-
skali ni na kakav necivilizovan način; ponašali su se prilično
prijateljski. Šef tima je rekao: „Završili smo. Vraćamo se
kući“, baš kao Um Amr i njen magarac.
**
HH^^H^^|
su otišli iz Nuakšota, a ja sam pušten .***
,,0vi Ijudi nemaju nikakvih dokaza“, tužno je rekao DDB.
Osetio se sasvim zloupotrebljeno. Mauritanci uopšte nisu
hteli da budem predat njima zato što tu nema povoljnog
ishoda: ako me proglase krivim i predaju Americi, osetiće
gnev javnosti; ako me ne predaju, osetiće gnev američke
vlade. Ovako ili onako, predsednik će izgubiti položaj.
Stoga mora da se nešto ovako dogodilo u tajnosti:
„Ništa nismo našli kod njega, a vi nam niste dali nikakav
dokaz“, mora da su rekli Senegalci. „Pod datim okolnostima
ne možemo da ga držimo. Ali ako ga vi hoćete, uzmite ga.“

* Nem.: dvojnik. (Prim. prev.)

* Misli na preislamsku poslovicu o ukletoj ženi koja je proterana iz ple-
mena; neko neželjen ko odlazi i više ga ne vide.
*** Njujork tajms je izvestio da je Slahi pušten iz mauritanskog pritvora
19. februara 2000. http://www.nytimes.com/2000/02/21/world/terro-
rist-suspect-is-released-by-mauritania.html.
100 Mohamedu uld Slahi

,,Ne, ne možemo ga uzeti zato što moramo prvo da imamo

dokaze protiv njega“, odgovorila je vlada Sjedinjenih Država.
„Dakle, mi ne želimo ništa s njim da imamo", kazali su
Senegalci.
„Predajte ga Mauritancima“, predložila je vlada Sjedi-
njenih Država.
,,Ne, mi ga ne želimo, uzmite ga sami!“, zavapila je mau-
ritanska vlada.
,,Morate“, kazala je vlada Sjedinjenih Država ne ostavlja-
jući izbora Mauritancima. No mauritanska vlada uvek više
voli da zadrži mir između građana i vlasti. Ne želi nikakve
nevolje.
„Slobodan si“, rekao je DDB.
,,Da mu dam sve?“
,,Da, sve“, odgovorio je DDB. Čak me je zamolio da pro-
verim svoje stvari, ali bio sam tako uzbuđen da ništa nisam
proveravao. Osetio sam da mi je zao duh odleteo iz grudi.
„Mnogo vam hvala“, rekao sam. DDB je naredio pomoć-
niku i zapisničaru da me odvezu kući. Bilo je dva posle pod-
ne kad smo krenuli ka kući.
„Bolje da ne razgovaraš s novinarima“, rekao je inspektor.
,,Neću.“ I zaista, nikad nisam obelodanio novinarima
skandal što su strani islednici narušili suverenitet moje
zemlje. Loše sam se osećao što sam ih lagao.
„Hajde, smo
Bože, ti novinari su čarobnjaci.
„Možda su mi prisluškivali saslušanja“, neubedljivo sam
rekao.
Pokušao sam da poznam put do kuće, ali verujte mi,
nisam poznao ništa dok se policijski auto nije zaustavio pred

* Slahi izgleda navodi razgovor s određenim novinarom pošto je pušten.

 Dnevnik iz Gvantanama 101

mojom kućom i tu me ostavio. Prošlo je skoro sedam godina

otkad sam poslednji put video porodicu.
* Sve se promenilo.
Deca su postala muškarci i žene, mladi Ijudi su sazreli. Moja
snažna mama je postala slaba. Svejedno, svi su bili srećni.
Sestra i moja bivša žena jedva su spavale noću
moleći se Bogu da mi olakša bol i patnju. Neka Bog nagradi
sve koji su bili uz mene.
Svi su se okupili, tetka, tast i tašta, prijatelji. Porodica je i
dalje velikodušno hranila goste, a neki su došli samo da mi
čestitaju, neki da me intervjuišu, neki samo da upoznaju
čoveka koji je mesec dana bio na svim vestima. Posle prvih
nekoliko dana porodica i ja smo počeli da planiramo moju
budućnost. Da skratim priču, porodica je želela da ostanem
u zemlji, bar da me viđa svakodnevno i uživa u mom druš-
tvu. Rekao sam sebi: Zajebi sve. Izašao sam, našao posao i
uživao svakog jutra pri pogledu na mamino lepo lice. Među-
tim, sreća je kratkog veka.

* Slahi je napustio Mauritaniju 1988. radi studiranja u Nemačkoj. U

istrazi CSRT-a 2004. posvedočio je da je 1993. bio dve ili tri nedelje u
poseti porodici u Mauritaniji. Transkript CSRT-a, 5.
 TREĆE POGLAVLJE

Mauritanija
29. septembar - 28. novembar 2001.

Venčanje i večera... Predajem se... Puštaju me iz

pritvora... Kamila se sprema za odmor u dva kora-
ka... Tajna policija mi se pojavljuje u kuči... „Dan
nezavisnosti"... Let u Jordan

og dana
* sam bio vrlo zauzet: kao prvo, učestvovao
T sam u organizaciji venčanja moje Ijupke sestričine
a drugo, pozvan sam na veliku večeru koju
je priredio veoma uticajan čovek mog plemena po imenu
Taj čovek je, nažalost, imao strašnu
saobraćajnu nesreću i nedavno se vratio pošto je neko vreme
proveo u Sjedinjenim Državama na lečenju.
uživa veliko poštovanje među Ijudima na jugu, pa je večera bila
za pomoć onom što zovemo Kadrovi Trarze.
**
Tog jutra sam tražio od šefa da mi da nešto novca da
pomognem sestri oko venčanja.
*** U Mauritaniji vlada loša

Prema Slahijevom svedočenju pred ARB-om 2005, taj dan je subota

29. septembar 2001. Transkript ARB-a, 18.
* * Trarza je oblast na jugu Mauritanije koja se pruža od senegalske gra-
nice do glavnog grada. To je i ime prekolonijalnog emira iz iste oblasti.
Kadrovi Trarze je, izgleda, organizacija zajednice.
* ** Slahi je svedočio za CSRT 2004. i ARB 2005. da je po povratku u
Mauritaniju 2000. radio kao stručnjak za elektroniku i računare prvo
 Dnevnik iz Gvantanama 103

navika da se sve organizuje proizvoljno, što je nasleđe seo-

skog života s kojim se svi Mauritanci i dalje suočavaju.
Zadatak mi je bio da prevozim zvanice do mesta gde će se
održati venčanje.
Venčanja u islamskom, arapskom svetu ne samo da se
razlikuju od jedne zemlje do druge već i u okviru iste zemlje
ima svakakvih razlika u običajima. Venčanje moje sestričine
je bilo kao i kod svake druge prosečne ugledne porodice iz
južne Mauritanije.
Većinu poslova obavlja mladoženja. On prouči poreklo
buduće mlade tako što pusti s lanca ženske rođake u koje
ima najviše poverenja. Izveštaj tog ,,komiteta“ obezbediće
procenu tehničkih podataka devojke, njenog ponašanja,
pameti i slično; ponekad se taj istražiteljski korak preskoči
kad devojku već prati dobar glas.
Sledeći korak je viđanje, mada se ono razlikuje od ame-
ričkog modela. Zainteresovan momak se susreće s budu-
ćom mladom u kući njene porodice, obično u prisustvu
ostalih članova porodice. Svrha tih susreta jeste da se oboje
bolje upoznaju. Viđanje može da traje nekoliko meseci do
nekoliko godina u zavisnosti od muškarca i devojke. Neke
devojke neće da zasnuju porodicu dok ne maturiraju, a

u kompaniji za snabdevanje medicinskom opremom, a zatim od jula

2001. u kompaniji po imenu Aman peš iz Nuakšota. ,,To je francuska
reč za ribu“, objasnio je na svedočenju za CSRT. ,,Ta firma je firma Ijudi
mog plemena pa su mi dali više novca da pređem kod njih. Hteli su da
razviju posao i iskoriste mene; tek sam se smeštao u kancelariju jer u
početku nisu znali šta će sa mnom. Imali su mnogo elektronskih ure-
đaja o kojima su želeli da ja vodim računa. Samo što sam se smestio u
kancelariju i instalirao klima-uređaj, dogodio se jedanaesti septembar.
Tad je Amerika poludela tragajući za vođama; a ja sam rođak desne
ruke Osame bin Ladena i, naravno, ’drž’te njega’.“ Transkript CSRT-a,
8; transkript ARB-a, 18.
104 Mohamedu uld Slahi

neke hoće - ili bolje reći da ih pritisak porodice i muškarca

navode da odmah zasnuju porodicu. S druge strane, većina
momaka nije spremna za brak; žele samo da ,,rezervišu“
devojku, pa nastave svojim putem dok ne budu finansijski
spremni. Mladoženja je obično stariji od mlade, ponekad i
mnogo, ali u nekim slučajevima je mlada starija, pa pone-
kad i mnogo. Mauritanci su relativno tolerantni kad je reč
o razlici u godinama.
Pre nego što momak zvanično zatraži devojčinu ruku,
tajno pošalje dobrog druga do devojke da se raspita uzima
li ga ona u obzir. Kad se to ustanovi, na redu je prelomni
korak: momak pita devojčinu mamu hoće li ga prihvatiti
za muža svoje ćerke. Momci traže ruku samo one devojke
za koju znaju da će ih najverovatnije prihvatiti, pa stoga
ponekad momak pošalje poverljivo treće lice kako bi izbe-
gao sramotu da bude odbijen. Samo devojčina majka može
odlučivati; očevi se uglavnom malo pitaju.
Ovaj korak, mada nije zvaničan, obavezujući je i za jedno
i za drugo. Svi sad znaju da se verila sa
|. U Mauritaniji se ne toleriše predbračni seks i to ne samo
iz verskih razloga: mnogi momci ne veruju devojci koja
pristane na seks s njima. Pretpostavljaju da, ako je prihva-
tila seks s njim, prihvatiće ga i s drugim muškarcem, pa s
još nekim muškarcem u beskrajnoj seksualnoj pustolovini.
lako islamska religija u tom pogledu posmatra muškarce i
žene jednako, društvo prihvata predbračni seks muškaraca
više nego žena. To možete uporediti s varanjem u Americi:
društvo lakše toleriše varanje ako je preljubnik muž, nego
ako je to žena. Nisam upoznao nijednog Amerikanca koji
bi oprostio prevaru, ali sam upoznao mnogo žena koje bi
to učinile.
 Dnevnik iz Gvantanama 105

Nema zabave za veridbu niti prstena, ali je vereniku sad

dozvoljeno da budućoj ženi daje poklone. Pre veridbe žena
neće prihvatiti poklone od neznanca.
Poslednji korak je samo venčanje, za čiji se datum dogo-
vore obe strane; i jedna i druga strana mogu tražiti vremena
koliko im je potrebno, pod uslovom da je to vreme razumno.
Od muškarca se očekuje da obezbedi dar kao nužnu formal-
nost, ali nije prikladno da devojčina porodica traži ikakav
novac; sve je prepušteno muškarcu i njegovim finansijskim
mogućnostima. Stoga se dar razlikuje od vrlo skromnog do
relativno grešno visoke sume. Kad muškarac preda ono što
mu mogućnosti i procena dozvole, mnoge porodice će uzeti
samo mali, simboličan deo, a ostatak poslati momkovoj
porodici, bar polovinu dara.
Svadba se tradicionalno odvija u devojčinoj porodičnoj
kući, ali u poslednje vreme Ijudi su našli unosan posao u
profesionalnom organizovanju venčanja u kući nalik klubu.
Svadba počinje Akdom, bračnim sporazumom, što može
obaviti svaki imam ili ugledni šeik. Mauritanci ne veruju u
vladino ozvaničavanje pa retko ko obavi venčanje u nekoj
vladinoj ustanovi osim ako je radi finansijske koristi, što se
retko javlja.
Svadba jednako iscedi i mladoženjinu i mladinu porodi-
cu. Mauritanci bi tradicionalno trebalo da svetkuju punih
sedam dana, ali zbog danka savremenom životu, tih sedam
dana svodi se na samo jedno veče. Dozvoljeno je da svadbi
prisustvuju samo mladoženjini vršnjaci, za razliku od žena,
koje mogu biti svih godina. Na svadbi se žene ne mešaju
neposredno s muškarcima, mada mogu biti u istoj dvorani;
i jedan i drugi pol uvažavaju mesto onog drugog. Međutim,
svi gosti razgovaraju među sobom i uživaju u istoj zabavi
106 Mohamedu uld Slahi

koja se odigrava nasred sale, a to mogu biti skečevi, muzika

i poezija. Kad sam bio dete, žene i muškarci su dodava-
li šifrovane poruke do određenog pojedinca, koji poruku
razume; te poruke su obično dovodile do smešnih situacija
koje mogu svakom da se dogode i donekle su neprijatne.
Društvo tog pojedinca bi njega ili nju ismevalo, a on ili ona
bi morali da uzvraćaju prebacujući sve na anonimnu osobu
koja je poslala poruku. Više se ta šaljiva zabava ne praktikuje.
Na svadbi se izdašno služi hrana i piće. Svadba se tradici-
onalnozavršavanečimštosezove Tavveez-Pillage
* štonema
nikakve veze s doslovnim značenjem tih reči. Ono naprosto
predstavlja zaveru žena da otmu mladu i napore braće da to
spreče. Mladinim drugaricama je dozvoljeno da kuju zaveru i
kidnapuju mladu, pa je sakriju; zadatak mladoženje i njegovih
drugova jeste da spreče da se to dogodi, a ne uspeju li u spre-
čavanju otmice, dužnost im je da pronađu mladu i predaju je
mladoženji. Mlada mora sarađivati s drugaricama i obično to
ona i radi, inače bi je obeležile svakakvim ružnim pridevima.
Nekad je potrebno mnogo dana da muškarci pronađu mladu.
Kad muškarac uspe da dobije mladu, svadba je gotova i
mladu predaju mladoženji. Oboje ih isprate najbliži prijatelji
u litiji do kuće nove porodice, dok se ostali svatovi raziđu
svojim kućama.
Venčanje moje voljene sestričine HH^HM proteći će
manje-više isto tako. Ja nisam mogao da prisustvujem svadbi
jer sam bio mnogo stariji od mladoženje, a uostalom nisam
ni imao vremena. Čekala me je druga zanimljiva zabava. Čim
sam prevezao goste, proverio sam s majkom situaciju. Sve
je, izgleda, bilo u redu; koliko sam video, moje usluge više
nisu bile potrebne. Bilo je jasno da će svadbarska atmosfera
obuzeti sve.

* Krađa amajlije. (Prim. prev.)

 Dnevnik iz Gvantanama 107

Kad sam stigao na zabavu, koja se održavala u prele-

poj vili u Tevrag zini, milostivo me je
zapahnula druželjubiva toplina. Većinu gostiju nisam
poznavao, ali sam usred gomile Ijudi ugledao svog voljenog
Odmah sam se probio do
njega i seo pored
Bilo mu je drago što me vidi i upoznao me je sa svo-
jim prijateljima, a me je upoznao sa svo-
jim prijateljem, mladim je pitao
i mene može li da brani kog
sad traže vlasti Sjedinjenih Država i daju nagradu od dva-
deset pet miliona dolara.
*
„Šta možeš da učiniš za njega? Da mu smanjiš kaznu s
petsto na četiristo godina?“, pitao sam podrugljivo. Ljudi
u drugim delovima slobodnog sveta, kao što je Evropa, ne
razumeju sasvim te drakonske kazne u Sjedinjenim Država-
ma. Mauritanija nije zemlja zakona, tako da lako razumemo
sve što vlada radi; pa i pored toga, mauritanski zakoni, kad
se primenjuju, mnogo su humaniji od američkih. Čemu
nekoga osuditi na trista godina kad neće živeti tako dugo?
Usred te priče i uživanja u hrani koja je velikodušno slu-
žena, zazvonio mi je mobilni telefon. Izvadio sam ga iz džepa
i izašao. Na ekranu je pisao broj telefona DDB-a, Directeur
de la Surete de l’Etat.
,,Halo“, javio sam se.
„Mohamedu, gde si?“, pitao je.
,,Ne brinite! Gde ste vi?“
»Pred svojim ulaznim vratima! Hteo bih da te vidim.“

* Izgleda da se razgovor vodi oko Abu Hafiza, koji je posle napada 11.
septembra bio ucenjen na dvadeset pet miliona dolara (videti fusnotu
na str. 90).
108 Mohamedu uld Slahi

„Dobro. Pričekajte, odmah krećem!“, kazao sam. Poveo

sam u stranu ^HHHH^^^H-
„Vidi, zvao me je HHH i idem da se vidim s njim.“
„Čim te pusti, zvrcni mi.“
,,U redu“, rekao sam.
DDB me je čekao pred vratima svoje kuće, ali nije bio
sam: s njim je bio i njegov pomoćnik, što nije bio dobar znak.
„Selam alejkum", rekao sam izašavši iz auta.
„Alejkumu-selam. Vozićeš se sa mnom, a neko drugi će
dovesti tvoj auto.“
,,Dobro.“ Inspektor i ja smo se vozili s DDB-om i uputili
se ka tajnom, dobro znanom zatvoru.
„Vidi, ti Ijudi su nam rekli da te uhapsimo.“
,,Zašto?“
,,Ne znam, ali se nadam da ćeš ubrzo biti slobodan. Sve
ovo s jedanaestim septembrom zeza sve redom.“ Ništa nisam
rekao. Pustio sam njega i njegovog pomoćnika da ćaskaju,
na šta nisam obraćao pažnju. DDB me je već dvaput zvao
i saslušavao u dve i po nedelje od napada 11. septembra,
ali očigledno američka vlada nije bila zadovoljna malim
prstom; na kraju se ispostavilo da su prvo želeli i šaku, a
onda i čitavu ruku.
Smestili su me u istu onu sobu u kojoj sam bio pre godinu
i po dana. Inspektor je otišao da obavesti stražare, što mi je
pružilo priliku da se kratko javim
„Uhapšen sam“, šapnuo sam i prekinuo ne sačekavši
odgovor. Tad sam obrisao adresar u telefonu. Nisam imao
nikakvih vrućih imena - imao sam samo brojeve poslovnih
partnera u Mauritaniji i Nemačkoj - ali nisam želeo da vlada
Sjedinjenih Država uznemirava te mirne Ijude samo zato što
je njihov broj u mom telefonu. Najsmešnija stavka koju sam
izbrisao glasila je ,,PC Laden“, što je prodavnica računara;
 Dnevnik iz Gvantanama 109

reč za ,,prodavnica“ na nemačkom je slučajno baš ,,Laden“.

Znao sam da, koliko god se trudio da objasnim, islednici
Sjedinjenih Država mi ne bi poverovali. Zaboga, stalno su
mi kačili nešto sa čim nisam imao nikakve veze!
„Daj mi mobilni telefon", rekao je inspektor kad se vratio.
Među mojim stvarima koje su Amerikanci kasnije poneli
sa sobom bio je i taj stari, smešni mobilni telefon, ali u nje-
mu nije bilo brojeva. Što se tiče mog hapšenja, bilo je kao
svojevrsno političko dilovanje: FBI je tražio od američkog
predsednika da interveniše i traži moje hapšenje; zatim je
Džordž V. Buš zatražio uslugu od mauritanskog predsednika
na zalasku; dobivši zahtev od američkog predsednika, njegov
mauritanski kolega je pokrenuo policiju da me uhapsi.
„Zaista nemam nikakvih pitanja za tebe jer mi je tvoj
slučaj poznat“, rekao je DDB. I on i njegov pomoćnik su
otišli, a mene ostavili sa stražarima i milijardom komaraca.
Posle nekoliko dana u zatvoru, DDB mi je došao u ćeliju.
„Slušaj! Oni Ijudi hoće da znaju o
i kažu da si učestvovao u Milenijumskoj zaveri.“
„Dakle, su mi prijatelji iz Nemačke,
a što se tiče Milenijumske zavere, nisam imao ništa s njom.“
„Daću ti olovku i papir pa zapiši sve što znaš.“

Posle dve nedelje zatočeništva u mauritanskom zatvoru, jed-

nog kasnog poslepodneva u zatvor su došla dva američka
islednika^^^^^^^^^^^^^^^^HH da me saslušaju. *

* U svedočenju za ARB 2005. Slahi smešta ovo saslušanje 13. oktobra

2001. i pretpostavlja da su ti islednici iz FBI-ja, mada »pošto su Ame-
rikanci, mogu biti bilo šta“. Uz glavnog islednika došao je islednik koji
je „dovoljno, mada ne i dobro govorio nemački“ i „imao loš izgovor", a
prevodio je saslušanje. Transkript ARB-a, 18.
110 Mohamedu uld Slahi

Pre nego što su se sreli sa

mnom, tražili su od policije da mi pretresu kuću i kancelariju
i da pokupe sve što bi moglo biti neki trag moje „zločinačke
* 1
aktivnosti. Specijalni bezbednosni tim me je odveo do kuće,
pretresao i uzeo sve što je smatrao da bi Amerikancima bilo
bitno. Kad je tim došao, žena mi je spavala, pa su je nasmrt
preplašili: nikad nije videla kako policija pretresa nečiju
kuću. Nisam ni ja, kad smo kod toga, ali meni pretres nije
smetao osim što mi je potresao porodicu. Susedi nisu mnogo
marili, pre svega zato što me poznaju, a drugo zato što znaju
da je mauritanska policija nepravedna. U posebnoj operaciji
drugi tim je pretresao kompaniju za koju sam radio. Ispo-
stavilo se da Amerikance nije zanimalo ništa od sveg krša,
osim mog računara na poslu i mobilnog telefona.
Kad sam ušao u sobu za saslušavanje, ona dva Ameri-
kanca su sedela na kožnom kauču izuzetno gnevnog izraza.
Mora da su bili iz FBI-ja zato što je ono što su konfiskovali
završilo u rukama FBI-ja u Americi.
,,Zdravo“, rekao sam i pružio ruku. Međutim, i moja ruka
i ,,zdravo“ su ostali da vise u vazduhu. BHHBB je izgle-
da bio vođa. Gurnuo je prema meni staru metalnu stolicu.
„Vidiš li sliku na zidu?“, pitao je pokazu-
jući na predsednikovu sliku, a je prevodio
na nemački.
,,Vidim“, odgovorio sam.
„Tvoj predsednik je obećao našem predsedniku da ćeš
sarađivati s nama“, rekao Pomislio sam:
Jeftin štos! Mene je baš briga i za jednog i za drugog pred-
sednika; za mene su obojica nepravedni i zli.
,,O, da! Naravno da ću sarađivati", rekao sam i pružio
ruku ka piću na stolu punom svakakvih pića i slatkiša.
mi je istrgao piće iz ruke.
 Dnevnik iz Gvantanama 111

„Nismo ovde na žurci“, rekao je. „Slušaj, ovde sam da

saznam istinu o tebi. Ovde sam da te zatvorim."
,,U redu! Pitajte, ja ću odgovarati."
Usred tog razgovora u sobu je ušao momak sa čajem
i pokušao da posluži svoje Ijutite goste. ,,Odjebi!“, rekao
je ponašao vrlo
prema siromašnim Ijudima, obični kreten, uz to i rasista s
jednim od najnižih samopoštovanja na svetu. Što se mene
tiče, prenebregao sam sve psovke koje mi je uputio i ostao
sam miran, mada sam bio vrlo žedan jer je saslušanje trajalo
čitavu noć.
„Pre jedanaestog septembra pozvao si mlađeg brata u
Nemačkoj i rekao mu: ’Usredsredi se na školu’. Šta si hteo
da kažeš tom šifrom?"
„Nisam koristio nikakvu šifru. Uvek savetujem bratu da
se usredsredi na školu.“
„Zašto si zvao satelitsku kompaniju u Sjedinjenim Drža-
vama?“
„Zato što je naša internet-veza iz Sjedinjenih Država, a
trebala mi je podrška."
„Zašto si zvao ovaj hotel u Nemačkoj?"
„Šef me je zamolio da mu rezervišem za jednog rođaka.“
„Koliko računara imaš?“
„Samo onaj na poslu.“
„Lažeš! Imaš laptop.“
,,To je moje bivše žene.“
„Gde ti živi bivša žena?“
,,DDB zna.“
„Dobro, da proverimo ovu laž.“ je otišao
na nekoliko minuta da traži od DDB-a da pretraži kuću moje
bivše žene i uzme laptop.
„Šta ako lažeš?“
112 Mohamedu uld Slahi

„Ne lažem.“
„Ali šta ako lažeš?“
„Ne lažem.“
Pretio mi je, naravno, svakakvim bolnim mukama ako se
ispostavi da lažem. „Znaš li da imamo neke crne drkadžije
koji nemaju milosti prema teroristima kao što si ti“, rekao
je, i kad je nastavio, iz usta su mu pokuljale rasne opaske.
,Ja lično mrzim Jevreje..." - nisam komentarisao - „... ali
vi dođete i udarite u našu zgradu avionima", nastavio je.
,,To je između vas i Ijudi koji su to uradili. Treba s njima
da rešite probleme; ja s tim nemam ništa.“
S vremena na vreme je primao telefonske
pozive, očigledno od neke žene. Za to vreme je onaj kreten
što je govorio nemački ispaljivao najgluplja moguća pitanja.
„Vidi ovo. Ovo su nemačke novine u kojima piše o
vama“, rekao je. Pregledao sam članak o prisustvu ekstre-
mista u Nemačkoj.
»To, nije moj problem. Kao što vidite, ja
sam u Mauritaniji.“
„Gde je Gde je Numan?“, pitao je Iju-
*
tito^^^^^H.
„Nisam u Avganistanu. Ja sam u Mauritaniji - u zatvoru.
Kako mogu da znam gde su oni?“
„Kriješ ga“, rekao je. Nameravao sam da kažem: Proverite mi
u rukavima, ali sam shvatio da mi okolnosti to ne dozvoljavaju.

* ,,Numan“ iz islednikovog pitanja može da se odnosi na Numana uld

Ahmeda uld Bulahija, čije se ime pojavljuje u fusnoti mišljenja sudije
Džejmsa Robertsona kojim Slahiju prihvata molbu po habeas corpusu.
Fusnota glasi: »Vlada procenjuje da se Slahi zakleo na vernost Osami
bin Ladenu i to u isto vreme kad i Numan uld Ahmed uld Bulahi, koji je
kasnije postao jedan od Bin Ladenovih telohranitelja. Nema dokaza da je
Slahi ostao ili da je ikad imao ikakve veze s Bulahijem." Ovo mišljenje je
dostupno na http://www.aclu.org/files/assets/2010-4-9-Slahi-Order.pdf .
 Dnevnik iz Gvantanama 113

„H^HHBH^H^HI je rekao da te
,Ja ne znam I^HHiHH^^H- Ta činjenica se ne
može promeniti.“ U međuvremenu su se vratili DDB i nje-
gov pomoćnik s laptopom moje bivše žene. Nisu ih pustili u
sobu za saslušavanje; kucnuli su na vrata pa je
H izašao. Krajičkom oka sam pogledao i prepoznao torbu
za laptop. Bilo mi je drago što su našli »veliku tajnu“.
^^^^HHHH se vratio. „Šta ako ti kažem da nisu
našli laptop?“, rekao je trudeći se da bude pametniji nego
što jeste.
„Mogu vam reći samo to da nemam laptop“, kazao sam
pustivši ga da veruje kako nisam video torbu. Posle toga
me više nije pitao za laptop. Sve hard-diskove su u celosti
prekopirali i poneli ih kući, samo da izgube četiri godine i
da im oči poispadaju u potrazi za nepostojećim blagom. Baš
mi ih je žao!
„Osvojili smo Avganistan i ubijamo sve. Misliš li da je to
u redu?“, pitao je
,,Vi najbolje znate šta radite“, kazao sam.
„Znaš li Huarija?“*
,,Ne!“
„Kanađani su rekli da su ga videli s tobom. Ili ja lažem ili
su oni lagali mene - ili ti lažeš.“
,,Ne znam ga, ali u džamiji i u kafeu ispod nje uvek sam
bio okružen mnogim Ijudima koje ne znam.“
„Šta misliš zašto smo odabrali baš tebe od više od dva
miliona Mauritanaca?"
,,Ne znam zašto. Znam samo da ništa nisam uradio pro-
tiv vas.“

* U rukopisu je ovo ime napisano „Houari". Islednik je možda mislio na

osuđenog zaverenika Milenijumske zavere Moktara Hauarija.
114 Mohamedu uld Slahi

„Napiši svoje ime na arapskom.“ Napisao sam ime. Iz

nekog razloga slikao je sve vreme saslušanja. Zaista me je
vraški zbunio.
„Zašto si zvao Ujedinjene Arapske Emirate?"
„Nisam zvao.“
„Znači misliš da te lažem?"
„Ne, ali se ne sećam da sam zvao Emirate." Ispo-
stavilo se da je zaista on lagao, ali možda nenamerno.
Nisam zvao Emirate, ali sam primio poziv od prijatelji-
ce koja je očajnički pokušavala da
me pomiri s bivšom ženom. Toga se nisam setio za vreme
saslušanja jer sam bio prenervozan. Kad su me pustili pak,
porodica mi je pomogla da se setim, pa sam samoinicijativno
otišao u policiju i objasnio im taj razgovor, kao i još jedan
kad je moj HHHHHHi pozvao Francusku da
se čuje s dobavljačem lekova u Parizu. U stvarnom životu,
ako dam broj telefona nekom kome verujem, više ga ne
pitam o pojedinostima razgovora. Ali kad vas uhapse, mora-
te rasprostrti čitav život i nešto kao ,,ne sećam se“ ne pali.
Za vreme saslušanja je nazivao moju
porodicu i mene svakakvim pogrdnim imenima i branio
mi da pijem od onih divota za koje je moj narod platio - jer
uostalom od našeg poreza potiče udobnost gostiju iz Sje-
dinjenih Država. Na kraju saslušanja, kad samo što nisam
dehidrirao, me je udario u lice plastičnom
bocom s vodom i izašao iz sobe. Nisam ni osetio bol od tog
udarca kojim mi umalo nije slomio nos jer mi je laknulo
što odlaze. ništa
nisu zapisali, što mi je bilo čudno jer islednici uvek hoće da
pišu, ali verujem da su snimili saslušanje. ^HHHHHHH
se trudio da ponavlja psovke koje je izdašno
 Dnevnik iz Gvantanama 115

koristio. Mislim da je bio beznačajan za

gospodina poveo ga je samo kao prevodioca.
Amerikanci su otišli flHHMHHHi> a sutradan me
je mauritanska vlada pustila bez ikakve optužbe. Štaviše,
DDB je otišao u Medija centar i obavestio ih da sam nevin
i oslobođen svih optužbi. DDB-ov šef Directeur General de
*
la Surete Nationale ponudio mi je zajam ukoliko budem
imao nevolja da se vratim na posao, a istovremeno je DDB
pozvao predsednika i generalnog direktora moje kompanije
i uveravao ga da sam nevin i da se moram vratiti na posao.
**
„Nijednog trena nismo sumnjali u njega. Uvek je dobro-
došao“, odgovorio je moj bivši šef. Ipak je vladi Amerika
naredila da me drži u kućnom pritvoru bez ikakvog razloga
osim nepravde i zloupotrebe sile. Nisam brinuo o tome da
neću dobiti posao posle zatvora jer su se Mauritanci umo-
rili od toga što Amerikanci skaču na nevine Ijude po celom
svetu i pokušavaju da ih optuže. U stvari, dobio sam više
ponuda za posao nego ikad u životu. Jedina briga mi je bila
sestra koja je patila od depresije i anksiozno-
sti. Porodica mi se naravno radovala što sam se vratio, kao
i prijatelji i rođaci, koji su dolazili da se pozdrave sa mnom
i požele mi sreću.
Ali se kamila, kao što se kaže, sprema za odmor u dva
koraka.
Po legendi je jedan stanovnik grada jahao kamilu s bedu-
inom. Beduin je sedeo ispred grbe, a građanin iza, tako da

* Directeur General de la Surete Nationale - skraćeno ovde i nekoli-

ko stranica dalje u rukopisu kao GD i ispisano u celini u fusnoti drugi
put. Surete Nationale je mauritanska nacionalna policija; njen generalni
direktor je vrhovni predstavnik zakona u zemlji.
** U rukopisu je ovo navedeno kao PDG, što je skraćenica za francu-
sko zvanje president-directeur general, pandan predsedniku i gene-
ralnom direktoru.
116 Mohamedu uld Slahi

je održavao ravnotežu držeći se za beduina. Kad su stigli

kući, kamila je savila prednje noge da se odmori, a beduin,
u nepažnji, izgubio je ravnotežu i pao na zemlju. Građanin
nije mogao da se uzdrži od smeha.
Beduin je pogledao prijatelja i rekao: „Prerano se radu-
ješ; kamila se sprema za odmor u dva koraka." I zaista, čim
je kamila savila zadnje noge da se konačno sasvim spusti,
građanin je pao na glavu.
Koliko se sećam, nikad nisam pao s kamile; međutim,
čim sam nastavio sa životom, vlada Sjedinjenih Država je
počela da kuje plan s vladom Mauritanije da me kidnapuju.

Otprilike mesec dana kasnije, stigao sam s posla oko četiri

posle podne. Dan je bio naporan, vruć i vlažan: jedan od
onih dana. Po islamskom kalendaru je bio četvrti dan Rama-
zana, pa su svi u porodici postili osim dece.
*
Na poslu mi je to bio izuzetan dan. Kompanija me je
poslala da procenim relativno velik projekat za nas: zamolje-
ni smo da damo procenu umrežavanja predsedničke palate
računarima i telefonima. Zakazao sam sastanak s koordi-
natorom projekta rano ujutro, pa je u prvom delu dana po
rasporedu bilo čekanje pred njegovom kancelarijom. Svi
vladini zvaničnici imaju dve zajedničke crte: ne poštuju
zakazano vreme i nikad ne počinju da rade u tačno vreme.
Za vreme Ramazana većina Ijudi se zabavlja noću, a
spava danju. Ja se nisam zabavljao prethodne noći, ali sam
ostao dokasno iz drugog razloga: naime, imao sam sitnu
porodičnu raspravu s voljenom ženom. Mrzim svađe, pa
sam bio potišten i nisam mogao da zaspim cele noći. Onako

* Četvrti dan Ramazana je 2001. pao u utorak 20. novembra.

 Dnevnik iz Gvantanama 117

omamljen i pospan, ipak sam uspeo da dođem na ugovo-

reno mesto, mada ne i na vreme, ali sam opet za više sati
pretekao koordinatora. Kancelarija mu je bila zatvorena,
a u hodniku nije bilo slobodne stolice, pa sam morao da
čučim na podu leđa naslonjenih na zid. Mnogo puta sam
se uspavao.
se pojavio oko podne i poveo me u
predsedničku palatu. Mislio sam da će biti mnogo formal-
nosti, pogotovo za „osumnjičenog za terorizam1* kakav sam
bio ja, ali ništa se slično nije dogodilo. Trebalo je najaviti se
dan ranije, a kad sam stražarima pokazao isprave, oni su
proverili spisak posetilaca, gde je moje ime stajalo s odre-
đenim odobrenjem. Bio sam zaprepašćen. Ipak, samo me
Amerikanci sumnjiče i nijedna druga zemlja. Ironija je što
nikad nisam bio u Americi, a sve ostale zemlje u kojima sam
bio govorile su: „Taj čovek je u redu.“
Čim sam kročio na sveto tlo palate, osetio sam se kao
da sam u drugoj zemlji. Unutra je bio vrt sa svim mogućim
cvećem. Fontane su rominjale. Bilo je sveže i lepo.
Prešli smo pravo na posao. Prošao sam kroz mnoge pro-
storije na različitim spratovima i merio, ali su nas prekinuli
i savetovali da odemo jer je tu zvanična poseta. Mogli smo
ostati u objektu, pa sam iskoristio vreme i otišao do glav-
ne telefonske centrale palate da proverim infrastrukturu.
i prijatan kao
Ijudi iz Atara. Bio je više izabran zbog bezbednosti; pred-
sednik najviše veruje svojim ličnim Ijudima, što je sasvim
razumljivo. Osetio sam se potišteno jer je za projekat trebalo
mnogo više posla nego što se činilo na papiru, a meni je
trebala pomoć i to profesionalna. Nisam hteo da zabrljam u
predsedničkoj palati. Pre bih se sasvim povukao iz projekta
118 Mohamedu uld Slahi

nego da mu prodajem opremu visoke tehnologije izrađenu

u Timbuktuu.
HHH^^MHHi^M je pokazao ono što je trebalo da
vidimo pa je otišao do gostiju. Bilo je kasno, pa je koordinator
projekta zatražio novo zakazivanje da dovršimo premerava-
nja i procenu potrebne infrastrukture.
HH i ja smo otišli s namerom da dođemo sutradan i dovr-
šimo posao. Kad smo izašli na kapiju, već sam bio umoran
i mislio sam: Samo da se čistim odavde. Pozvao sam šefa i
uputio ga, a onda sam čak otišao do kancelarije i ispričao
kolegama šta se događalo.
Na putu kući pozvao me je^^^^^^^^^^^^Hdapro-
veri hoću li doći kod njega na večeru. IHfHHH^^^^^^H

MHHHHHH^^^^^^^H- Osim
HHHHiH je stari porodični prijatelj; znao sam ga i kar-
tao se s njim kad sam bio mali. Tog dana je
priredio veliku večeru za prijatelje, a osim ostalih pozvao je
i mog brata, koji je s došao iz Nemačke da s nama provede
odmor, i mene. Baš kad me je pozvao, auto
mi je stao. Mrzeo sam kad me taj auto, star kao moj deda,
tako izneveri.
„Hoćeš li da dođem po tebe?“, pitao je
,,Ne, vidim servis nedaleko odavde. Sigurno će mi oni
pomoći."
,,Ne zaboravi na večeru i podseti ^^^^^^^HHHH'“>
kazao je.
Mehaničar u servisu je otkrio da mi je pokvaren dovod
goriva u karburator, pa ga je popravio. Ljudi u Mauritaniji
sve popravljaju; Ijudi u Nemačkoj sve menjaju. Mehaničar je
hteo da mu platim više nego što sam smatrao da treba platiti,
pa sam radio ono što najviše mrzim, cenkao se i platio mu
 Dnevnik. iz Gvantanama 119

cenu do koje smo došli. U Nemačkoj volim to što ne moraju

da se cenkaju; sve je obeleženo cenom. Možete biti nemi i
svejedno će se prema vama pravilno postupati. Sa cenkanjem
je nevolja što će uvek neko biti oštećen. Lično samo želim za
obe strane pristojnu cenu, koja će sve zadovoljiti.
Kad sam stigao u maminu kuću oko četiri posle podne,
tamo su bili samo i moja sestra
i obe su spavale.
* Mama je izašla da skupi raštrkane ovce;
bilo je vreme da ih nahrani. Ušao sam u kuću i obukao bade-
mantil. Dok sam išao do tuša, u kuću su gotovo istovremeno
uleteli mama i dva pripadnika tajne policije.
„Salahi, generalni direktor hoće da te vidi!“
,,Zašto?“
,,Ne znamo“, rekao je jedan od njih.
,,U redu. Idem da se istuširam i obučem."
,,U redu!“, kazao je onaj i izašao. „Čekaćemo te napolju.“
Tajna policija me je izuzetno cenila otkad sam se nekoliko
nedelja ranije sam predao; znali su da nisam neko ko beži.
U suštini sam od 2000. bio u kućnom pritvoru, ali mogao
sam bilo kad da pobegnem iz zemlje; nisam pobegao i nisam
imao razloga da bežim. Istuširao sam se i obukao. U među-
vremenu mi se tetka probudila od buke. Koliko se sećam,
sestra se nije probudila, što je dobro, zato što sam samo
brinuo o njoj i teškoj depresiji od koje je patila.
„Mislim da te policija zove zato što si kupio nov televi-
zor a oni ne žele da gledaš televiziju. Šta ti misliš?", pitala je
naivno mama.
Nasmešio sam se i kazao: ,,Ne verujem da je to, ali sve
će biti u redu.“ Mama je govorila o novoj satelitskoj anteni
koju sam instalirao prethodne večeri radi boljeg prijema.

* Za nekoliko odeljaka postaje jasno da je prvi član porodice ovde tetka.

120 Mohamedu uld Slahi

Smešno što mi je pomo-

gao da je instaliram.
* Dok sam prethodnog meseca bio
u zatvoru, pitao me je da mu nađem posao jer je bedno
zarađivao u policiji. Obećao sam mu da ću mu naći, a u
međuvremenu hteo sam da mu pružim priliku da uradi
nešto za mene, pa sam ga pozvao da mi namesti antenu i
platio mu koliko treba. Čovek kao on jedino je tako mogao
da preživi. Pomogao sam mu da nađe posao, pa smo u mojoj
kući pili čaj i šalili se.
„Nisam te doveo kući da me uhapsiš", našalio sam se.
„Nadam se da uopšte nećeš biti uhapšen", kazao je

Mamina kuća je pored bratovljeve, a deli ih samo nizak

zid. Mogao sam prosto da preskočim u bratovljevu kuću i
pobegnem na vrata što vode u sasvim drugu ulicu, i znate šta
onda? Niko me ne bi našao, ne samo zato što bi mi mnogo
Ijudi davalo sklonište već i zato što policijski agenti ne bi bili
zainteresovani da me nađu. Verujem da bi čak i vlada bila
mnogo srećnija da Amerikancima kaže: „Pobegao je, nismo
uspeli da ga nađemo.“
Dragi čitaoče, trebalo bi da znate da nije lako zemlji koja
predaje vlastite državljane. Predsednik je žalio što mora da
me preda. Pitam se zašto. Na kraju ga je to koštalo položaja.
Shvatam da, ukoliko me Sjedinjene Države uhvate u Avgani-
stanu i odvedu me iz bilo kog razloga u Gvantanamo, moja
vlada neće biti kriva jer sam ja rešio da idem u Avganistan.
Ali oteti me iz vlastite kuće, u vlastitoj zemlji i predati me
Americi, prekršiti mauritanski ustav i uvrežene međunarod-
ne zakone i sporazume, to nije u redu. Mauritanija je trebalo

* To jest, izgleda da je jedan od policajaca poslatih da privede Slahija

na saslušanje bio prethodne večeri u Slahijevoj kući i pomogao mu da
instalira satelitsku antenu.
 Dnevnik iz Gvantanama 121

da zatraži od Sjedinjenih Država da joj pruže dokaze koji me

optužuju, a ovi to nisu mogli jer nisu imali nijedan dokaz.
No čak i da su ih Sjedinjene Države obezbedile, Mauritanija
bi trebalo da mi sudi prema krivičnom zakoniku Mauritani-
je, upravo kao što Nemačka sudi svojim državljanima koji se
sumnjiče da su umešani u 11. septembar. S druge strane, ako
Sjedinjene Države kažu: „Nemamo dokaza“, onda odgovor
Mauritanije treba da bude nešto u stilu: ,,J.. ..e se!“ Međutim,
to tako ne ide. Nemojte me ipak pogrešno shvatiti: ne krivim
Sjedinjene Države koliko krivim svoju vladu.
Agenti tajne policije očigledno su želeli da pobegnem,
naročito A ja sam želeo da sve bude kako
treba - da ne pominjem to što je sama vlada ubeđivala moju
porodicu da ništa nisam uradio, pa je porodica uvek želela da
idem u policiju kad god me pozovu. U arapskim zemljama je
smešno što je „Tajna policija" poznatija običnom svetu nego
redovna. Mislim da bi vlasti u arapskim zemljama trebalo
da razmisle o promeni nomenklature, pa da je nazovu nešto
kao „Najočiglednija policija".
Kad sam izašao s mamom i tetkom, njih su bila četvorica.
Mama se držala pribrano i molila se pomoću prstiju. Što se
tetke tiče, tad je prvi put videla da nekog odvodi policija, pa
se oduzela i nije mogla ni reč da izgovori. Preznojavala se i
mrmljala molitve. Obe su uporno gledale u mene. Čovek se
oseti bespomoćno kad vidi voljene kako blede kao u snu, a
ne može da im pomogne. Isto je i sa mnom: gledaću mamu
i tetku kako se mole u retrovizoru sve dok nismo skrenuli za
prvi ugao i više nisam mogao da vidim svoje voljene.
„Uzmi svoj auto, nadamo se da ćeš kući danas“, rekao
mi je jedan od onih. ,,GD će ti postaviti neka pitanja."
je sedeo na mom suvozačkom sedištu tužan
da ne može biti tužniji.
122 Mohamedu uld Slahi

„Salahi, voleo bih da ne učestvujem u ovom sranju“,

rekao je. Ništa nisam odgovorio. Vozio sam za policijskim
kolima koja su išla prema tajnom, dobro znanom zatvoru.
Bio sam zatvoren nekoliko puta u tom istom nelegalnom
zatvoru, a to me nije radovalo. Mrzeo sam taj objekat i mrzeo
sve u vezi s njim, posebno stalno stanje užasa i straha.
„Danas te je inspektor tražio. Znaš da je DDB na putu
u Španiji. Inspektor nas je pitao ko ima tvoj broj telefona.
Ništa mu nisam rekao, iako ga imam", reče
trudeći se da se oseća bolje. Jedino je još DDB imao moj
telefon i očigledno ga nikom nije dao.
Eto nas tako na kapiji prezrenog zatvora.
je bio u svojoj kancelariji i dočekao me je s onim neiskrenim
osmehom, koji je brzo zamenio mrštenjem.
*
„Nismo imali tvoj broj telefona. Direktor je na putu.
Vraća se za tri dana, a u međuvremenu ćemo te držati u
pritvoru."
„Zašto? Već sam se stvarno umorio od hapšenja bez
razloga. Šta sad hoćete od mene? Samo što ste me pustili",
kazao sam iznerviran i Ijut, posebno zato što čovek koji zna
moj slučaj nije u zemlji.
„Zašto se tako plašiš? Nikad te nisam video takvog“,
rekao je
„Čujte, uhapsili ste me posle jedanaestog septembra pa
su ovamo došli američki islednici i saslušavali me. Posle
toga ste me, kad ste shvatili da sam nevin, pustili. Još mi je
i jasno masovno hapšenje posle jedanaestog septembra, ali
ovo hapšenje nije u redu.“
„Sve će biti u redu. Daj mi svoj mobilni telefon", slagao
je inspektor namešteno se smešeći kao i uvek.
je imao pojma o mom hapšenju koliko i ja jer njemu

* To bi mogao biti „inspektor" koji se pominje već nekoliko puta u toj sceni.
 Dnevnik iz Gvantanama 123

vlada ništa nije poveravala. Mislim da mauritanska vlada

nije došla do rešenja u vezi s mojim slučajem; glavni čovek
bio je na putu, a bez njega teško
da je odluka i mogla biti doneta. i ja smo pak tad
znali da su Sjedinjene Države tražile od tadašnjeg mauritan-
skog predsednika da me uhvate; mauritanski predsednik je
tražio da me Directeur General de la Surete Nationale - sad
predsednik - uhapsi; a on je opet naložio svojim Ijudima,
koje je predvodio inspektor, da me drže u pritvoru.
*
Međutim, mislim da Sjedinjene Države nisu krile svoju
želju, naime, da me smeste u Jordan, tako da su u trenutku
mog hapšenja dva čoveka znala plan:
mauritanski predsednik i njegov GD. No budući da su Sje-
dinjene Države tražile mnogo toga od svojih saveznika,
mauritanskoj vladi je trebalo neko vreme da im se to slegne
i da se posavetuju. Moje isporučivanje Jordanu obuhvata
mnogo toga ozbiljnog. Prekršiće se mauritanski ustav. Fote-
Ija mauritanskog predsednika držala se o nitima paučine,
pa bi ga svaka nevolja gadno uzdrmala. Sjedinjene Države
nisu tražile od Mauritanaca da me predaju njima, želeli
su me u Jordanu, a to je veliko nepoštovanje suvereniteta
Mauritanije. Mauritanska vlada je tražila dokaze, ma kakav
dokaz, a Sjedinjene Države nisu uspele da joj obezbede nije-
dan, pa je vladu samo po sebi opterećivalo moje hapšenje, a
kamoli slanje u Jordan. Mauritanska vlada je tražila dokaze
iz zemalja u kojima sam bio, iz Nemačke i Kanade, a obe te
zemlje su im dostavile samo izveštaje o dobrom vladanju.

* Mauritanski Directeur General de la Surete Nationale 2001. bio je Eli

uld Mohamed Val. Val, prethodno direktor nacionalne policije pod
predsednikom Maujom Sid Ahmedom uld Tajom, došao je na vlast
u državnom udaru bez krvoprolića kad je Uld Taja bio van zemlje 2.
avgusta 2005.
124 Mohamedu uld Slahi

Iz tih i drugih razloga mauritanskom predsedniku je bio

potreban čovek od poverenja, DDB, pre nego što preduzme
tako opasan korak.
Predao sam inspektoru mobilni telefon, a on je naredio
stražarima da paze na mene i otišao. Tako je trebalo da se
provodim sa stražarima umesto s i ostalim
rođacima.
U Mauritaniji su stražari tajnih pritvorenika deo tajne
policije, pa koliko god oni saosećali s vama, učinili bi sve što
im se naredi, čak bi vam i život oduzeli. Ti Ijudi su prezreni
u društvu zato što su produžene ruke diktature; bez njih
bi diktator bio odsečenih ruku. Njima se ne sme verovati.
Ipak nisam prema njima osećao mržnju, samo žaljenje; i oni
imaju pravo da budu jadni kao i većina Mauritanaca. Većina
njih me je znala iz prethodnih hapšenja.
„Razveo sam se od žene!“, rekao mi je jedan mladi stražar.
„Zašto, čoveče? Imate ćerku.“
„Znam, ali nemam dovoljno novca da iznajmim stan
za ženu i sebe, a mojoj ženi je dojadilo da živi u kući moje
mame. Jednostavno se nisu slagale."
„Ali razvod? Ma hajde!“
„Šta bi ti uradio da si na mom mestu?“ Nisam imao šta
da mu odgovorim jer je protiv mene stajala prosta računica.
Plata tog čoveka je bila četrdeset-pedeset dolara mesečno, a
da bi vodio pristojan život trebalo mu je najmanje hiljadu
dolara. Svi moji stražari su imali nešto zajedničko: svi su
živeli ispod granice siromaštva i bez dodatnog posla nijedan
od njih nije mogao da izdrži do kraja meseca. U Maurita-
niji je razlika između vodećih zvaničnika i agenata u službi
prosto prevelika.
„Videli smo ovde mnoge Ijude koji su na kraju zauzeli
vrlo visoka radna mesta u vladi. Sigurno ćeš i ti tako“, uvek
 Dnevnik iz Gvantanama 125

su me zavitlavali. Siguran sam da su želeli bolje poslove u

vladi, ali lično ne verujem u rad za vladu koja nije praved-
na; za mene nužda bednih plata nije dovoljan izgovor za
nevaljalstva koja su radili pod bojama i vlašću nepravednog
režima. U mojim očima oni su krivi kao i svi ostali, bez
obzira na izgovore koje mogu izneti.
Svejedno, svi mauritanski stražari bez izuzetka izražavali
su solidarnost sa mnom i žalili što baš oni moraju da rade taj
posao. Na sve moguće načine su mi pokazivali saosećajnost
i poštovanje i uvek su se trudili da me smire zato što sam
brinuo da ne budem predat Americi i poslat na vojni sud.
Tad je već američki predsednik lajao o tome da se osumnji-
čeni za terorizam izvedu pred vojne sudove i svakakve druge
pretnje. Znao sam da mi pred inostranim vojnim sudom
nikad ne bi sudili pravedno. Jeli smo, molili se i družili. Sve
smo delili, hranu, čaj, a imali smo i radio-prijemnik za vesti.
Svi smo spavali u velikoj sobi bez nameštaja i s milijardom
komaraca. Pošto je bio Ramazan, noću smo jeli i uglavnom
bdeli, a danju smo spavali. Očigledno im je naloženo da
se tako ophode prema meni; ponekad bi nam se pridružio
HHH da proveri šta se dešava.
DDB se po rasporedu vratio s puta. ,,Zdravo“, javio mi se.
,,Zdravo.“
„Kako si?“
„Divno! Zašto me hapsite?“
„Budi strpljiv! Nigde ne gori!“, kazao je. Zapitao sam se
zašto pominje vatru. Uopšte nije izgledao zadovoljno, ali
sam znao da mu nisam ja izazvao nezadovoljstvo. Bio sam
sasvim potišten i užasnut, pa mi je bilo muka. Izgubio sam
apetit i ništa nisam mogao da jedem, a krvni pritisak mi je
ozbiljno pao. DDB je pozvao lekara da me pregleda.
126 Mohamedu uld Slahi

,,Ne smeš da postiš. Moraš jesti“, rekao je ovaj i prepisao

mi lek. Pošto nisam mogao da stojim, morao sam da mokrim
u bocu od vode, a druge potrebe nisam imao jer ništa nisam
jeo. Zaista sam se teško razboleo pa se mauritanska vlada
načisto zabrinula da će ,,roba“ nestati pre nego što je ame-
rički klijent preuzme. Ponekad sam se trudio da sednem
kako bih pojeo nešto, ali čim bih seo uspravno, zavrtelo bi
mi se u glavi pa sam padao. Sve vreme sam pio i jeo šta sam
mogao ležeći na tankom madracu.
Sedam dana sam proveo u mauritanskom pritvoru.
Nisam imao posete porodice; kasnije sam saznao da poro-
dici nisu dozvolili da me vidi, a uskraćeno im je i saznanje
o tome gde se nalazim. Osmog dana, 28. novembra 2001.
obavešten sam da će me prebaciti u Jordan.
Dvadeset osmog novembra je mauritanski Dan nezavi-
snosti; njime se obeležava dan kad je 1960. Islamska Repu-
blika Mauritanija navodno stekla nezavisnost od francuskih
kolonista. Ironija je što je na isti taj dan 2001. nezavisna i
suverena Republika Mauritanija na osnovu pretpostavke
predala svog državljanina. Na svoju večitu sramotu, mau-
ritanska vlada ne samo da je prekršila ustav, koji brani
ekstradiciju mauritanskih kriminalaca drugim zemljama,
već je izručila nevinog državljanina i izložila ga nasumičnoj
američkoj pravdi.
Večeri pre nego što je sklopljen multilateralni dogovor
između Mauritanije, Sjedinjenih Država i Jordana, zatvorski
stražari su mi dozvolili da gledam paradu koja se kretala iz
centra grada ka predsedničkoj palati, uz orkestre i školarce
što nose upaljene sveće. Taj prizor mi je prizvao sećanja na
vreme kad sam i sam učestvovao u paradi, kao školarac,
pre devetnaest godina. Tad sam nevinim očima posmatrao
događaj koji je obeležio rađanje nacije čiji sam deo; nisam
 Dnevnik iz Gvantanama 127

znao da se zemlja ne smatra suverenom ako sama ne ume

da rešava svoje probleme.

U Trećem svetu je tajna policija najznačajnija vladina služba,

a isto tako i u nekim zemljama takozvanog slobodnog sveta,
pa je DDB pozvan ujutro na ceremonijalno dizanje zastave u
predsedničkoj palati. Bilo je između deset i jedanaest sati kad
se konačno pojavio u pratnji zamenika i zapisničara. Pozvao
me je u svoju kancelariju, gde je obično saslušavao ijude.
Iznenadio sam se što ga uopšte vidim jer je bio praznik. lako
sam bio bolestan, od neočekivane posete mi je tako skočio
krvni pritisak da sam uspeo da ustanem i krenem s njima do
sobe za saslušavanje. No čim sam ušao u kancelariju, srušio
sam se na crni kožni kauč. Očigledno mi je hiperaktivnost
bila lažna.
DDB je poslao stražare kući, pa sam ostao s njim, njego-
vim zapisničarem i pomoćnikom. Dok su izlazili iz zgrade,
stražari su mi veselo mahali kao da kažu: „Čestitamo!" Oni
su kao i ja mislili da ću biti pušten, mada sam ja i sumnjao:
nisu mi se dopali kretanja i telefonski razgovori koji su se
odvijali oko mene.
DDB je poslao i zamenika pa se vratio s nekoliko jeftinih
predmeta, odećom i torbom. U međuvremenu je zapisni-
čar zaspao pred vratima. DDB me je uveo u sobu gde smo
bili sami.
„Poslaćemo te u Jordan“, objavio je.
,,U Jordan! O čemu to pričate?"
„Njihov kralj je bio meta neuspelog atentata."
,,Pa šta? Nemam ništa s Jordanom; imam problema s
Amerikancima. Ako hoćete nekud da me pošaljete, pošaljite
me u Sjedinjene Države.“
128 Mohamedu uld Slahi

,,Ne, oni žele da te pošaljemo u Jordan. Kažu da si sarad-

nik mada ja znam da nemaš ništa s
ni s jedanaestim septembrom.“
„Zašto me onda ne zaštitite od nepravde, kao mauritan-
skog državljanina?“, pitao sam.
„Amerika je zemlja zasnovana na nepravdi i zemlja koja
s njom živi“, glasio je njegov odgovor.
„Dobro, voleo bih da vidim predsednika!“
,,Ne možeš. Sve je već nepovratno rešeno.“
„Dobro, hoću da se oprostim od mame.“
,,Ne možeš. Ovo je tajna operacija."
,,Na koliko?“
„Dva dana, najviše tri. A ako tako odlučiš, ne moraš da
im odgovaraš", dodao je. „Meni to zaista ne smeta.“ Znao
sam da priča koješta jer sam određen za Jordan s nekim
razlogom.
„Možete li mi garantovati kad ću se vratiti?“
„Pokušaću. Ali nadam se da će to putovanje u Jordan doda-
ti još jedno pozitivno svedočanstvo u tvoju korist. Senegalci,
Kanađani, Nemci i ja verujemo da si nevin. Ne znam koliko
je svedoka potrebno Amerikancima da bi te razrešili sumnje.“
DDB me je opet odveo u svoju kancelariju i pokušao
nekoliko puta da dobije šefa, GD-a. Kad ga je na kraju dobio,
GD mu nije mogao reći tačan datum mog povratka, ali ga je
uverio da će to biti za nekoliko dana. Ne mogu da tvrdim,
ali mislim da su Amerikanci sve nadmudrili. Samo su hteli
da me pošalju u Jordan, a onda će nastati drugi pregovori.
,,Ne znam tačno“, iskreno mi je rekao DDB kad je završio
razgovor. „Ali gledaj: danas je sreda. Dva dana ispitivanja i
jedan dan za put. Znači da ćeš se vratiti u subotu ili nedelju."
Otvorio je torbu koju mu je pomoćnik doneo i zamolio
me da isprobam novu jeftinu odeću. Obukao sam celo odelo:
 Dnevnik iz Gvantanama 129

majicu, pantalone, sako i plastičnu obuću. Kakav prizor!

Ništa mi nije bilo taman; izgledao sam kao kostur odeven u
novo odelo. Ali koga je bilo briga? Mene nije.
Između trenutka kad sam čuo za odluku i vremena kad su
me Sjedinjene Države predale jordanskim specijalnim sna-
gama, prema meni su se ponašali kao da sam paket UPS-a.
*
Ne mogu opisati svoja osećanja: gnev, strah, bespomoćnost,
poniženje, nepravda, izdaja... Nikad nisam zaista pomišljao
na bekstvo iz zatvora, mada sam nepravedno zatvaran već
četiri puta. Ipak sam tog dana razmišljao o njemu jer mi
nikad, ni u snu nije padalo na pamet da će me poslati u treću
zemlju, i to režimu koji je širom sveta poznat po upražnja-
vanju mučenja. Međutim, to mi je jedini metak, pa ako ga
iskoristim i promašim, izgledaću vrlo ružno u očima svoje
vlade. To mi, doduše, nije bilo važno; oni bi se povinovali
Sjedinjenim Državama čak da sam u njihovim očima i sam
anđeo. Uostalom, sam sam se predao.
Osvrtao sam se tražeći put za bekstvo. Recimo da uspem
da izađem iz zgrade. Čim dođem do glavne ulice, biće mi
potreban taksi. Ali nisam imao novca da platim taksi i nisam
mogao da odem nikud gde me znaju zato što će me prvo na
tim mestima tražiti. Kad sam proverio vrata, bila su samo
jedna kojima nisam imao razloga da prilazim, pa sam zatra-
žio da idem u kupatilo. Tamo sam potkresao bradu i razmi-
šljao o drugim vratima. Ona su bila staklena, tako da sam
mogao da ih razbijem, ali znao sam raspored zgrade; ta vrata
vode do naoružanog stražara koji bi mogao na licu mesta
da me ubije. Čak i kad bih uspeo da se prošunjam pored tog
stražara, morao bih da prođem oko Ministarstva unutrašnjih
poslova koje izlazi na glavnu ulicu, gde uvek ima čuvara što
posmatraju kako Ijudi dolaze i odlaze. Bilo bi nemoguće

* United Parcel Service - međunarodna dostavna kompanija. (Prim. prev.)

130 Mohamedu uld Slahi

proći na kapiju. Možda, tek možda postoji mogućnost da

preskočim zid, ali jesam li bio dovoljno snažan da to uradim?
Ne, nisam bio. Ipak sam bio spreman da prikupim svu snagu
i nemoguće učinim mogućim.
Svi ti planovi i misli proletali su mi glavom dok sam bio
u kupatilu. Pogledao sam krov, ali tamo nije bilo izlaza; krov
je bio od betona. Dovršio sam umivanje i brijanje i izašao.
Ispred kupatila je bio hodnik bez krova; pomislio sam da
bih mogao da se popnem na zid i izađem iz objekta s krova
na krov. Međutim, tu su bile dve prepreke: prva, zid je bio
visok oko šest metara a nije bilo ničeg za šta bih se hvatao
dok se penjem; i drugo, moguće da bi čitav objekat za samo
nekoliko minuta opkolili policajci, pa kud god da se sputim,
dopao bih im šaka. Shvatio sam da će bekstvo ostati neostva-
ren san nekom ko je iznenada naišao na sva vrata zatvorena
osim onih prema nebu.
DDB je uporno zvao da čuje o predstojećem letu kojim
dolazi tim za posebnu misiju. „Stići će za otprilike tri sata.
Sad su na Kipru!“, rekao je. Normalno ne bi trebalo da mi
govori gde se nalazi avion ni ko je u njemu ni kuda me vode;
Amerikanci su želeli da što je moguće više održe okrutni
uticaj užasa. Ne bi trebalo ništa da znam o onome što mi se
događa. Odvođenje na aerodrom vezanih očiju, ukrcavanje
u avion i odvoženje iz zemlje na mesto udaljeno jedanaest
sati leta dovoljno je činilaca da samo Ijudi čeličnih živaca
mogu da sve prežive. Međutim, DDB-u nije smetalo da mi
kaže sve što zna. Ne zato što je brinuo o meni, već zato što
je pouzdano znao da je pristanak na tako užasnu operaci-
ju istovremeno pristajanje na odustanak od vlasti. Već je
postojalo komešanje protiv mauritanskog predsednika, ali
DDB je znao da će ovo sigurno slomiti leđa kamili. To sam i
 Dnevnik iz Gvantanama 131

ja znao, pa sam se molio: ,,O, Gospode, molim te ne dozvoli

da se proliva krv zbog mene!“
DDB je od onih u tornju saznao da se avion očekuje oko
sedam ili sedam i trideset uveče. Zapisničar je sve vreme
spavao, pa ga je DDB poslao kući. Bilo je oko šest kad smo
DDB, njegov pomoćnik i ja krenuli direktorovim luksuznim
mercedesom. Još jednom je pozvao stražu na aerodromu
da pripremi sve neophodno kako bi me prokrijumčarili
bezbedno i da niko ne primeti. Nadao sam se da mu plan
neće uspeti i da će neko prokazati vladu.
DDB je krenuo u suprotnom pravcu od aerodroma: hteo
je da utroši vreme i stigne na aerodrom istovremeno kad i
jordanska delegacija. Nadao sam se da će se njihov avion
srušiti. lako sam znao da su zamenjivi, želeo sam da se plan
odgodi. DDB je stao kod piljarnice i ušao da kupi nešto da
gricnemo kad prođe post; zalazak sunca će nas uhvatiti na
aerodromu u vreme neželjenog dolaska Jordanaca. Pred
radnjom je stajao beli kombi UN. Vozač je ušao u radnju
i ostavio upaljen motor. Pomislio sam kako bih mogao uz
malo sreće da ga ukradem i s još više sreće da pobegnem zato
što bi benc imao malo šansi protiv jačeg Tojotinog kombija
s pogonom na sva četiri točka.
Onda sam uvideo neke slabe strane koje su me obeshra-
brile da pokušam. Krađa bi obuhvatila i nevinu stranu: u
kabini je sedela vozačeva porodica, a ja nisam bio spreman
da povredim nevine Ijude. Otimačina bi uz to podrazume-
vala uništenje benca, što bi koštalo života dva policajca.
lako me ne bi grizla savest što bi se oni ubili trudeći se da
me nepravedno i nelegalno uhapse, nisam želeo nikoga da
ubijem. A jesam li uopšte bio fizički spreman da izvedem
tu operaciju? Nisam bio siguran. Razmišljanje o operaciji
132 Mohamedu uld Slahi

bilo je nekakvo sanjarenje da skrenem pažnju od užasne

nepoznanice što me čeka.
Trebalo bi da pomenem da u Mauritaniji policija nema
američke, izuzetno paranoične i predostrožne tehnike vezi-
vanja očiju, zapušavanja ušiju i okivanja Ijudi od glave do
pete; u tom pogledu su Mauritanci vrlo opušteni. Zapravo,
ne znam nikog ko je tako predostrožan kao Amerikanci. Ja
sam čak hodao slobodno kad smo stigli na aerodrom, pa sam
lako mogao da otrčim do javnog terminala pre nego što me
iko uhvati. Bar bih prisilno preneo javnosti poruku, i tako
i svojoj porodici, da sam kidnapovan. Međutim, nisam to
uradio i nemam objašnjenja zbog čega nisam. Možda bih, da
sam znao ono što sad znam, pokušao sve ne bih li pobedio
nepravdu. Pre svega, uopšte se ne bih predao.
Posle piljarnice pošli smo pravo na aerodrom. Zbog pra-
znika skoro uopšte i nije bilo saobraćaja; Ijudi su se mirno
povukli, kao i obično na taj dan, svojim kućama. Prošlo je
osam dana otkad sam video spoljni svet. Izgledao je sumor-
no: mora da je u toku dana duvala peščana oluja koja samo
što je ustupila mesto povetarcu s okeana. U istoj situaciji
sam bio hiljadu i jedan put i još mi se dopadala. Kad god
peščana oluja ubije grad, povetarac s okeana se digne pred
kraj dana i udahne ponovo život u grad, a onda Ijudi polako
ali sigurno počnu da izlaze.
Suton je bio čudesan kao i uvek. Zamislio sam porodicu
kako je već pripremila iftar, hranu za posle posta, mama
mrmlja molitve dok po pravilima radi na tim skromnim
specijalitetima, svi gledaju poslednje korake sunca pre nego
što će se sakriti iza horizonta. Čim mujezin objavi: »Bog je
veliki“, svi će žudno uzeti nešto da piju. Braća vole da na
brzinu popuše cigaretu i popiju čašu čaja pre svega; sestre
će prvo piti. Nijedna od njih ne puši, za žene u mojoj kulturi
 Dnevnik iz Gvantanama 133

nije pristojno da puše. Jedino sam ja odsutan, ali svi su u srcu

sa mnom, sve molitve su im za mene. Porodica je smatrala da
će me vlada pustiti za samo nekoliko dana; uostalom, mauri-
tanske vlasti su mojoj porodici rekle da ništa nisam uradio,
samo da čekaju dok Amerikanci uvide istinu i ostave me na
miru. Kako je samo grešila moja porodica! Kako sam samo
ja pogrešio što sam verovao gomili kriminalaca i sudbinu
prepustio njihovoj zemlji! Kao da ništa nisam naučio. No ni
kajanje kao da ne pomaže: taj voz je prošao.
Mercedes se bešumno bližio aerodromu a ja sam utonuo
u sanjarenje. Na tajnim vratima nas je, kao što je planirano,
čekao šef aerodromske policije. Mrzeo sam ta mračna vrata!
Koliko li je nevinih duša provedeno kroz taj tajni prolaz?
Već sam jednom ušao na njih kad me je, pre dvadeset mese-
ci, američka vlada dovela iz Dakara i predala mojoj vladi.
Dolazak do tih vrata okončao mi je snove o spasiocu ili nekoj
čudesnoj vrsti natčoveka koji će zaustaviti auto, onesposobiti
policajce i na krilima me odneti kući da stignem na iftar u
toplini mamine kućice. Ništa ne može da zaustavi Božji plan
pa sam se sasvim povinovao i podredio njegovoj volji.
Šef aerodromske policije je izgledao kao gonič kamila.
Nosio je iznošenu bubu, nacionalnu nošnju s nezakopčanom
potkošuljom.
„Rekao sam ti da ne želim nikog okolo“, kazao je DDB.
„Sve je u redu“, s oklevanjem je rekao šef. Bio je lenj,
nemaran, naivan i suviše tradicionalan. Mislim da čak nije
imao pojma šta se događa. Izgleda da je bio religiozan,
tradicionalan čovek, ali vera kao da uopšte nije uticala na
njegov život, sudeći prema pogrešnoj zaveri u koju se upet-
Ijao s vladom.
Mujezin je zapevao čudesni jezan objavljujući kraj dana, a
samim tim i posta. „Alah je veliki, Alah je veliki." „Svedočim
134 Mohamedu uld Slahi

ovde da nema Boga do Boga“, jedanput, dvaput, pa još dva-

put, „svedočim da je Muhamed Božji glasnik.“ „Dođite na
molitvu, dođite na molitvu, dođite da procvetate, dođite da
procvetate“, a onda dvaput: „Bog je veliki“ i „Nema Boga do
Boga.“ Kakva divna poruka! Ali znaš li šta, dragi mujezine,
ne mogu se povinovati tvom pozivu niti mogu prekinuti
post. Zapitao sam se zna li mujezin kakva se nepravda odvija
u ovoj zemlji?
Okolo nije bilo čistog mesta. Sav onaj bedni budžet koji je
vlada odobrila za obnovu aerodroma doslovno su proždrali
agenti kojima je vlada ukazala poverenje. Ništa ne rekavši,
otišao sam do najmanje prljavog mesta i počeo molitvu.
DDB, njegov pomoćnik i šef su se pridružili. Pošto sam oba-
vio molitvu, DDB mi je ponudio vodu i neke slatke zemičke
da prekinem post; u istom tom trenutku pistu je dodirnuo
mali poslovni mlaznjak. lonako nisam imao apetita, ali mi
je dolazak tog aviona zapečatio svaku potrebu da jedem.
Ipak sam znao da neću preživeti bez jela, pa sam uzeo vodu
i malo popio. Uzeo sam komadić slatkog hleba i na silu ga
gurnuo u usta, ali je ono izgleda uletelo u slepu ulicu; grlo
se zaverilo protiv mene i zatvorilo se. Gubio sam razum od
užasa, mada sam se trudio da se ponašam normalno i da se
priberem. Drhtao sam i uporno mrmljao molitve.

Zemaljska posada je usmerila aviončić prema bencu. Zausta-

vio se na samo nekoliko centimetara, a iz njega je niz stepe-
nice čvrstim korakom izašao čovek

Bio je prilično |. Imao je onakve

što se uvek dave u svemu što pije. O, Gospode,
 Dnevnik iz Gvantanama 135

ne bih podelio piće s nekim od tih Ijudi, čak ni za milion

dolara. Čim sam video tog čoveka, nadenuo sam mu ime

Kad je stupio na tlo, odmerio nas je onim lisičjim očima

kako stojimo pred njim. Imao je i naviku
da štipka a očima je šarao dok je jedno držao širom
otvoreno a drugim škiljio. Video sam mu zaprepašćenje na
licu jer kao da nije video onog kog je očekivao, naime mene.
Videlo se i da nije prvi put vodio operaciju otmice: potpuno
je bio smiren kao da se ništa značajno ne događa.
„Ovamo smo dovodili Ijude u vrećama", kazao mi je
kasnije u Jordanu njegov pomoćnik
„Ali kako su preživljavali put da se ne uguše?“
„Napravimo im otvor za nos da im olakšamo stalno
snabdevanje kiseonikom", rekao je Ne
znam za priče o vrećama, ali znam za slučajeve kidnapovanja
osumnjičenih za terorizam i odvođenje u Jordan.
je očekivao da mu je plen u lisicama,
s povezom na očima i zapušenih ušiju. Ali ga je zapanjilo
što pred njim stojim ja u civilnom odelu i širom otvorenih
očiju, kao svako Ijudsko biće. Ne, tako terorista ne izgleda
- posebno ne terorista na visokom nivou koji je navodno
mozak Milenijumske zavere.
„Zdravo", rekao je; očigledno nije znao lepi mauritanski
pozdrav: „Mir s tobom!“ Kratko je pričao s DDB-om, mada
se nisu najbolje razumeli. DDB nije navikao na jordanski
dijalekt, a ni jordanski posetilac na mauritanski govor. Bio
sam u prednosti nad obojicom: gotovo nema arapskog

* Slahijev nadimak za predvodnika jordanskog tima za isporuku, koji

ga ovde pozdravlja, izgleda da je ,,Satana“, što se javlja neredigovano
dvaput u istoj ovoj sceni. Iz konteksta se vidi da to ,,što se uvek davi“
mogu biti brkovi.
136 Mohamedu uld Slahi

dijalekta koji ne razumem jer sam imao mnogo drugova

različitih kulturnih zaleđa.
„Kaže da mu treba gorivo", objasnio sam DDB-u. Želeo
sam da grabljivica zna da sam ja ja. Uzeo sam torbu i poka-
zao spremnost da se ukrcam, i tad je shvatio
da sam ja slabašan „terorista" po kog je došao.
DDB mu je pružio moj pasoš i tanku fasciklu. Na vrhu
stepenica uz avion stajala su dva mladića obučena u crno,
nalik nindžama - za njih se ispostavilo da su stražari koji će
me paziti za vreme najdužeg jedanaestočasovnog putovanja
u mom životu. Brzo sam progovorio DDB-u, znajući da me
neće razumeti.
„Recite mu da me ne muče.“
„Ovo je dobar momak, želeo bih da se prema njemu
ophodite kako treba!“, kazao je DDB neodređeno.
„Lepo ćemo se pobrinuti za njega!“, odvratio je
■i dvosmisleno.
DDB mi je dao nešto hrane za put. „Nema potrebe, poneli
smo dovoljno hrane", kazao je To mi se dopa-
lo jer volim bliskoistočnu hranu.
Seo sam na mesto rezervisano za mene, a vođa operacije
je naredio podroban pretres dok je avion rulao pistom. Našli
su samo moj džepni Kuran i vratili mi ga. Vezali su mi oči
i zapušili uši, ali su mi skinuli povez kad je avion dostigao
redovnu visinu. Koliko god sam poznavao osnove telekomu-
nikacionih instrumenata, užasnuo sam se kad su mi stavili
na uši nešto nalik telefonskom aparatu: pomislio sam da je
to nov američki metod za isisavanje obaveštajnih podataka
iz mozga, koji ih odmah šalje u glavni računar na analizu.
Nisam brinuo šta će mi isisati iz mozga, ali sam brinuo
zbog bola koji mogu pretrpeti od elektrošokova. Bilo je to
 Dnevnik iz Gvantanama 137

blesavo, ali kad se prepadnete više niste vi, u velikoj meri se

svedete na dete.
Avion je bio vrlo mali i vrlo bučan. Mogao je da leti samo
tri, tri i po sata, a onda je morao da dopuni gorivo. ,,Na Kipru
su“, rekao mi je DDB nekoliko sati pre njihovog dolaska u
Nuakšot; pretpostavio sam da će se i vraćati istim putem jer
takvi zločini moraju biti savršeno usklađeni između zave-
reničkih strana.
mi je ponudio hranu. Izgledala je lepo, ali
mi se grlo steglo i činilo mi se da pokušavam da progutam
grubo kamenje.
,Je li to sve?“, začudio se.
„Dovoljno mi je, rekao sam. HH
doslovno označava nekog ko je išao na hodočašće u Meku,
ali na Bliskom istoku se tako obraćate nekom s uvažava-
*
njem. U Jordanu svakog pritvorenika zovu da bi
im imena ostala tajna.
„Jedi, jedi, uživaj u hrani!“, kazao je trudeći se
da me opusti da jedem i preživim.
„Hvala, Dovoljno sam pojeo.“
,Jesi li siguran?"
„Jesam, odgovorio sam. me je gle-
dao pa se na silu osmehnuo najneiskrenijim, najzlobnijim
osmehom koji sam ikad video, upravo kako se smešio kad
je izašao iz aviona na nuakšotskom aerodromu.
Stražari su pokupili ostatke i podigli sto. Njih dvojica su
motrila na mene, jedan u potiljak, a drugi je sedeo pored
mene. Onaj iza je zurio u mene sve vreme; mislim da nije ni
trepnuo. Mora da je prošao neku tešku obuku.
,,Na obuci sam gotovo izgubio pribranost", rekao mi je
kasnije mlad regrut u jordanskom zatvoru. ,,Za vreme obuke

* Iz konteksta se vidi da Slahi misli na počasni izraz „hadžija".

138 Mohamedu uld Slahi

smo uzeli teroristu i ubili ga pred polaznicima. Neki to nisu

mogli da podnesu pa su briznuli u plač“, nastavio je.
„Gde ste obučavani?", pitao sam ga.
,,U jednoj arapskoj zemlji, ne mogu ti reći kojoj." Osetio
sam mučninu, ali sam dao sve od sebe da se pred tim mom-
kom ponašam kao da je sve normalno a da je on junak. „Žele
od nas da budemo nemilosrdni prema teroristima. Mogu da
ubijem teroristu koji se da u bekstvo a da ne potrošim više
od jednog metka“, uzbuđeno je tvrdio.
„Sjajno! Ali otkud znaš da je terorista? Možda je nevin“,
rekao sam.
„Nije me briga: ako mi šef kaže da je terorista, onda on
to jeste. Nije mi dozvoljeno da se vodim vlastitim prosu-
đivanjem. Posao mi je da izvršavam." Bilo mi je tako žao
svog naroda i nivoa surovosti i užasa u koji je zapao. Sad
sam stvarno stajao pred nekim ko je obučen da slepo ubije
svakog za koga dobije to naređenje. Znao sam da ne laže jer
sam svojevremeno upoznao bivšeg alžirskog vojnika koji
je tražio azil u Nemačkoj, i on mi je rekao kako su se i oni
užasno odnosili prema islamistima.
,,U napadu iz zasede uhvatili smo jednog šesnaestogo-
dišnjaka, a na putu do zatvora naš šef se zaustavio, izvukao
ga iz kamiona i ubio. Nije ga hteo u zatvoru, hteo je da se
osveti“, ispričao mi je.
Čudio sam se otkud toliko nasilja, budući da sam u okovi-
ma i da su oko mene dva stražara, dva islednika i dva pilota.
Satana je tražio od stražara koji je sedeo pored mene da mu
ustupi mesto, pa je seo i počeo da me ispituje.
*
„Kako se zoveš?“
„Mohamedu uld Salahi.“
„Koji ti je nadimak?"

* Ovde se Satana javlja neredigovano.

 Dnevnik iz Gvantanama 139

„Abu Musab.“
„Koji su ti drugi nadimci?"
„Nemam ih.“
„ Jesi li siguran?“
,Jesam, Nisam navikao na islednika iz oblasti
Šam i nikad nisam čuo taj izgovor u tako strašnom obliku.
Šamski izgovor mi je najslađi u arapskom jeziku, ali H
izgovor nije bio sladak. Bio je prosto zao: to kako se kretao,
govorio, gledao, jeo, sve. U tom kratkom razgovoru gotovo
smo vikali, ali smo se jedva čuli zbog izuzetno snažnog urla-
nja motora. Mrzim male avione. Kad se vozim njima, uvek
zamišljam da sam na krilu demona.
„Prekinućemo ispitivanje i nastaviti kasnije", rekao je.
Hvala vam, stari motori! Samo sam želeo da mi se skloni s
vidika. Znao sam da ga ne mogu izbeći, ali bar privremeno.
Oko ponoći po griničkom vremenu slete-
li smo na Kipar. Je li bio komercijalni ili vojni aerodrom? Ne
znam. Ali Kipar je jedan od mediteranskih rajeva na zemlji.
Islednici i dva pilota su obukli jakne i izašli iz aviona,
najverovatnije na pauzu. Izgleda da je padala kiša, zemlja je
bila vlažna i milovala ju je kišica. S vremena na vreme bih
krišom hitro pogledao kroz zamagljeno prozorče. Vetar
je odavao hladnu zimu na ostrvu. Osećao sam buku što je
potresala avionče; mora da je to izazivala cisterna s gorivom
svojim pokretima. Utonuo sam u sanjarenje.
Mislio sam: Sad će mesnoj policiji biti sumnjiv avion
i daj bože da ga pretresu. Imam sreće što prolazim kroz
zemlju bez tranzitne vize, pa će me uhapsiti i staviti u zatvor.
U zatvoru ću podneti zahtev za azil i ostati u ovom raju.
Jordanci ništa ne mogu da kažu jer su krivi što su pokušali
da me prokrijumčare. Što duže avion tu ostane, veće su mi
šanse da budem uhapšen.
140 Mohamedu uld Slahi

Kako sam samo pogrešio! Kako samo sanjarenje može

biti utešno! Ono mi je bilo jedina uteha, koja mi je omo-
gućavala da zanemarim i zaboravim sve ono zlo što me je
okruživalo. Avion se zaista zadržao oko sat vremena, ali niko
nije došao da ga pretrese. Mene nije bilo na spisku putnika
koji su Jordanci dali mesnim vlastima. Čak mi se činilo da
policajci u debelim crnim uniformama prilaze avionu, ali
nisu mogli da me vide jer sam u sendviču između dva sedišta
i morao sam da držim spuštenu glavu, pa sam ličio na tor-
bicu. A možda mi se prosto učinilo da sam ih ugledao samo
zato što sam želeo da policija dođe i uhapsi me.
HH, njegov pomoćnik i dva pilota vratili su se, pa
smo poleteli. Video sam debelog pilota koji je sedeo ispred
bio je širok skoro koliko i dugačak. se
zapričao s njim. lako nisam čuo razgovor, pretpostavio
sam da je to prijateljsko ćaskanje dva zrela muškarca, što
je dobro. se umorio kao i svako drugi, osim mla-
dog stražara koji je bez treptaja držao oči uprte u mene. S
vremena na vreme bi rekao nešto poput: „Spusti glavu!“ i
„Gledaj dole!“, ali ja sam stalno zaboravljao pravila. Imao
sam utisak da će mi to biti poslednji let avionom jer sam bio
ubeđen da neću pregrmeti mučenje. Mislio sam o svakom
članu svoje porodice posebno, čak i o nekim daljim sestri-
ćima i sestričinama, pa i tastu i tašti. Kako je život kratak!
Dok trepneš, prošao je.
Pri prigušenom svetlu čitao sam Kuran. Srce mi je lupalo
kao da će mi iskočiti na usta. Jedva sam išta razumeo od
onog što sam čitao; pročitao sam nesvesno najmanje dve-
sta-trista stranica. Bio sam spreman da umrem, ali nisam
zamišljao da će to biti tako. Neka mi se Gospod smiluje!
Mislim da retko ko umre onako kako je zamišljao. Mi Ijudi
o svemu razmišljamo, osim o smrti; retko ko ima smrt u
 Dnevnik iz Gvantanama 141

kalendaru. Zar je Bog zaista odredio da umrem u Jordanu

od ruku nekih od najrđavijih Ijudi na svetu? Mada mi nije
smetalo da me ubiju loši Ijudi; pred Bogom oni nemaju
dokaze protiv mene, razmišljao sam.
Četiri sata ujutro po Griniču Lažni
mir je dominirao putem od Kipra do mog nepoznatog pri-
vremenog odredišta. Banditi kao da su se iscrpli od dolaska
iz Amana u Nuakšot, a za mene je to bilo blagoslov. Avion
je opet počeo da gubi visinu, pa se konačno spustio u mesto
koje nisam znao. Mislim da je to bilo u nekoj arapskoj zemlji
na Bliskom istoku, zato što mi se čini da sam video arapske
table kroz prozorčić kad sam pogledao kradomice od svog
stražarskog demona. Još je bila noć i izgleda da je bila jasna
i suva; nisam video nijedan znak zime.
*
Ovog puta se nisam nadao policiji koja će pretresti avion,
zato što arapske zemlje uvek šuruju jedna s drugom protiv
naših državljana. Kakva izdaja! Svejedno, nijedna informa-
cija koja procuri nije naodmet. Međutim, nisam razradio
tu sanjariju. Nismo se tamo dugo zadržali, mada smo prošli
istu proceduru; i njegova dva pilota su otišli na
kratku pauzu, a čuli su se isti zvuci točenja goriva kao i na
Kipru. Avion je poleteo prema krajnjem odredištu, ka Ama-
nu u Jordanu. Ne verujem da smo još negde sletali, mada
sam stalno gubio svest i vraćao se dok nismo stigli u Jordan.
Preko devedeset posto Jordanaca su muslimani. Za njih
je, kao i za sve bliskoistočne muslimane, post za vreme
Ramazana najvažniji verski obred. Ljudi koji ne poste pre-
zreni su u društvu pa tako mnogo Ijudi posti zbog društve-
nog pritiska čak i ako nisu vernici. U Mauritaniji su Ijudi

* Slahi navodi da je avion poleteo za Aman uveče 28. novembra, tako da

bi trebalo da je ovo rano jutro 29. novembra 2001.
142 Mohamedu uld Slahi

opušteniji u vezi s postom, ali su manje opušteni u vezi s

molitvama.
„Doručkuj", rekao mi je stražar. Mislim da sam načas
zaspao.
„Ne mogu, hvala.“
„Ovo ti je poslednja prilika da jedeš pre početka posta.“
,,Ne. Dobro mi je.“
„Jesi li siguran?“
„Jesam, Oni su doručkovali, žvakali su kao
krave; čuo sam ih i pored slušalica na ušima. Uporno sam
krišom gledao kroz prozorčić dok nisam ugledao prvu dnev-
nu svetlost kako se probija kroz pomrčinu.
hteo bih da obavim molitvu", rekao sam stra-
žaru. Ovaj je popričao sa HH, koji mu je naredio da mi
skine slušalice.
„Ovde nemaš gde da se moliš. Kad stignemo, nas dvojica
ćemo se zajedno pomoliti", kazao je Malo me je
utešio jer ako se i on moli, to je znak da je vernik, pa svakako
neće povrediti ,,brata“ u veri. A ipak on kao da nije znao za
veru. Molitva se mora izvesti na vreme i na najbolji mogući
način, barem u srcu. Ne može se odlagati osim iz razloga
objašnjenih u islamskim knjigama. U svakom slučaju, do
obećane molitve sa Satanom nikad nije došlo. *

Opet se u rukopisu reč ,,Satana“ javlja neredigovarta.

 ČETVRTO POGLAVLJE

Jordan
29. novembar 2001 - 19. jul 2002.

Gostoprimstvo moje arapske braće... Mačka i miš:

MKCK protiv jordanske obaveštajne službe... Dobra
vest: navodno sam hteo da ubijem mauritanskog
predsednika... Centar za bodibilding: ubija me ono
što znam... Nepravedna pravda

ko sedam sati ujutro po lokalnom vremenu,

O Aviončić je nespretno počeo da se probija kroz
oblačno, hladno nebo nad Amanom. Konačno smo sleteli i
zaustavili se. Svi su jedva čekali da zbrišu iz aviona, pa i ja.
,,Ustani“, rekao je stražar te mi skinuo metalne lisice koje
su mi već napravile prstenove na zglobovima. Laknulo mi je
pa sam sedeo ćuteći i u sebi govorio: Vidiš, oni su Ijubazni.
Samo su hteli da se obezbede da nešto glupo ne uradim
u avionu; sad kad smo stigli, nema potrebe za lisicama i
slušalicama. U kakvoj sam samo zabludi bio! Skinuli su mi
lisice samo da bi mi vezali ruke na leđima i stavili mi veće
slušalice i vreću na glavu, a ona mi je pokrila i vrat. Srce
mi je snažno tuklo, što mi je podiglo pritisak i pomoglo da
čvršće stojim na nogama. Počeo sam da mrmljam molitve.

* I dalje je jutro 29. novembra 2001. (videti fusnotu na str. 141).

144 Mohamedu uld Slahi

Tad su se prvi put ovako ophodili prema meni. Pantalone

su mi spadale niz noge jer sam bio tako mršav i praktično
nisam jeo bar nedelju dana.
Dva nova, energična stražara izvukla su me iz aviona.
Izvrnuo sam zglobove kad sam stigao do stepenica; ništa
nisam video niti su mi glupi stražari išta govorili. Poleteo
sam na glavu, ali su me stražari uhvatili pre nego što sam
udario u stepenice.
,,Pazite!“, kazao je moj budući islednik,
stražarima. Upamtio sam mu glas, pa kad je kasnije krenuo
da me saslušava, prepoznao sam ga od tog dana. Sad sam
znao da treba da stupam niz stepenice dok mi stopala ne
dotaknu zemlju, a celo telo mi je udario leden zimski vetar.
Odeća mi nije bila za takvo vreme. Nosio sam bezvrednu
odeću, sašivenu u „jeftinoj zemlji“, koju su mi dale mauri-
tanske vlasti.
Jedan stražar mi je pomogao da tačno stupim pri ulasku
u kombi koji je bio parkiran pedalj od poslednjeg stepenika.
Stražari su me stisli između sebe na zadnjem sedištu, pa je
kombi krenuo. Umirio sam se; unutra je bilo toplo i motor je
bio tih. Vozač je greškom uključio radio. Ženski di-džej mi je
privukao pažnju šamskim izgovorom i snenim glasom. Grad
se polako ali sigurno budio posle duge, hladne noći. Vozač
je stalno sve više ubrzavao pa iznenada legao na kočnicu.
Kakav loš vozač! Mora da su ga unajmili samo zato što je
glup. Bacao sam se napred-nazad kao lutka na poligonu za
probu automobila.
Čuo sam mnogo sirena. Bilo je vreme saobraćajne gužve
kad Ijudi idu na posao. Zamislio sam sebe u isto to vreme
kod kuće, kako uživam u novom danu, kako mi kroz otvoren
prozor uleće vetar s okeana, kako ostavljam redom sestriće
 Dnevnik iz Gvantanama 145

svakog pred njegovom školom. Kad god pomisliš da ti je

život naklonjen, on te izneveri.
Posle četrdeset do četrdeset pet minuta mučne vožnje,
skrenuli smo i prošli kapiju, pa se zaustavili. Stražari su me
izvukli iz kombija. Celo telo mi se streslo od hladnog vetra,
mada samo nakratko, dok nismo ušli u zgradu gde su me
ostavili blizu izvora toplote. Znao sam kako taj grejač izgleda
čak i zatvorenih očiju; osetio sam prosto da je isti kao oni
koje sam imao u Nemačkoj. Kasnije sam od stražara saznao
da je taj zatvor podigla švedska kompanija.
,,Ne rnrdaj", rekao je stražar pre nego što su i jedan i drugi
otišli odatle. Stajao sam mirno, mada su me noge jedva držale
i leđa strašno bolela. Ostavili su me tako na petnaest-dvade-
set minuta pre nego što mi je dogra-
bio okovratnik i gotovo me ugušio.
me je grubo gurnuo uz stepenice. Mora da sam bio u prize-
mlju, a on me je gurao na prvi sprat.
Po legendi su Arapi među najgostoljubivijim narodi-
ma na svetu; u tome su jednoglasni i prijatelji i neprijatelji.
Međutim, ja ću ovde doživeti drugačiji vid gostoprimstva.
me je ugurao u omanju prostoriju
sa pisaćim stolom, nekoliko stolica i čovekom za stolom
okrenutim prema meni. Čim sam ga ugledao, krstio sam ga
Bio je
Kao stražari, bio u a
bio je vojnički kratko podšišan.
* Videlo se da već duže radi
svoj posao: na licu mu nije bilo ni traga humanosti. Mrzeo
je sebe više nego što bi iko drugi mogao da ga mrzi.

* Pri svedočenju pred ARB-om 2005. Slahi je naveo kako je sve vreme
koje je proveo u jordanskom zatvoru viđao sve tamo zaposlene u voj-
ničkim uniformama. Transkript ARB-a, 22.
146 Mohamedu uld Slahi

Prvo što sam video bile su dve slike na zidu, sadašnji kralj
Abdulah i njegov u zasenak bačen otac Husein. Takve slike
su dokaz diktature u necivilizovanom svetu. U Nemačkoj
nikad nisam video da iko kači sliku predsednika; jedino
sam mu video sliku kad sam gledao vesti ili se vozio okolo
u vreme izbora, kad su kačili gomile slika kandidata. Možda
grešim, ali ne verujem nikom ko okači sliku svog predsed-
nika ili bilo kog predsednika koji dobije na izborima s više
od osamdeset procenata. To je prosto smešno. Na drugom
zidu sam video koliko je sati na velikom zidnom satu. Bilo
je oko pola osam ujutro.
„Skini se!“, rekao je Poslušao sam
naređenje, samo nisam skinuo veš. Neću ga skinuti bez opi-
ranja, kako god ono slabo bilo. No HHHH m* je
samo pružio čistu svetloplavu uniformu. Jordanci su mate-
rijalno mnogo napredniji i organizovaniji od Mauritanaca;
u zatvoru je sve bilo skromno, ali čisto i uredno. Tad sam
prvi put u životu obukao zatvorsku uniformu. U Mauritaniji
nema određene uniforme, ne zato što je to demokratska
zemlja, već moguće zato što su vlasti odveć lenje i korum-
pirane. Uniforma je znak zaostalosti i komunističke zemlje.
Jedina takozvana „demokratska" zemlja koja ima tu tehniku
uvijanja pritvorenika u uniforme jesu Sjedinjene Države;
Jordanci su usvojili stopostotno američki sistem organizo-
vanja zatvora.
Mladi čovek za stolom je bio prilično debeo. Ponašao se
kao činovnik, ali užasan činovnik.
„Kako se zoveš? Koja ti je adresa u Amanu?"
„Nisam iz Amana.“
„Odakle si, dovraga, onda?“
,,Iz Mauritanije sam“, odgovorio sam.
,,Ne. Mislim gde živiš u Jordanu?"
 Dnevnik iz Gvantanama 147

,,Nigde!“
„Jesu li te uhvatili dok si presedao na aerodromu?"
„Ne. Hadžija me je odveo iz moje zemlje da me ispituje
dva dana pa da me vrati.“*
Hteo sam da sve zvuči što bezazlenije. Osim toga, to mi
je rečeno, iako sam već imao utisak da su me slagali i izdali.
„Kako ti se piše ime?“ Izdiktirao sam celo ime slovo po
slovo, ali taj čovek kao da nije išao ni u osnovnu školu. Pisao
je kao da se služi kineskim štapićima. Popunjavao je formu-
lar za formularom iznova i stare bacao u korpu za otpatke.
„Šta si uradio?“
„Ništa nisam uradio.“
Obojica su prsnula u smeh: ,,O, baš zgodno! Ništa nisi
uradio, ali si stigao ovamo!“ Pomislio sam: Koji zločin da
navedem da ih zadovoljim?
Predstavio sam se kao neko ko je došao čak iz Mauritanije
kako bi pružio podatke o prijateljima. „HHH mi je rekao
da mu je potrebna moja pomoć“, kazao sam. Ali onda sam
pomislio: Kakav glup odgovor. Ako ću slobodno pružati
podatke, mogao sam to da uradim i u Mauritaniji. Stražari
mi ionako nisu poverovali; koji zločinac dobrovoljno prizna
zločin? Osetio sam se poniženo jer mi je priča zvučala čudno
i neistinito.
U onom birokratskom metežu zatvorski zapovednik je
preuzeo stvar u svoje ruke. Uzeo mi je novčanik i prepi-
sao podatke iz lične karte. Bio je oficir ozbiljnog izgleda u
kasnim tridesetim godinama, svetloplav, belac, suvog lica.
Bilo je jasno da je posvećen poslu. Za vreme mog boravka
u DarAl Tawkif wa Tahqiq, Kući hapšenja i saslušavanja
**

* Ovde „hadžija" nije redigovano.

** Izgleda da je ta rečenica na arapskom prevod rečenice „kuća hap-
šenja i pritvora". U izveštaju iz 2008. „Dvostruki rizik: isporučivanja
148 Mohamedu uld Slahi

uporno sam ga viđao kako danonoćno radi i spava u zatvoru.

Većina stražara spava tamo. Rade
retko
Uhvatio sam ga kako krišom gleda kroz otvor na vratima, a
da ga ja ne primetim.
*
^^H^^H je bio HH u onom što
zovu Džaiš al Arabi, Arapska legija. Pomislio sam: Kakva
varka! Ako je ovo zaštitnik nas Arapa, onda smo ugasili!
Arapska poslovica kaže: »Njen zaštitnik, njen napadač."
„Zašto vas zovu Arapska legija?“, pitao sam kasnije jed-
nog stražara.

Centralne obaveštajne agencije Jordanu" Hjuman rajts voč je zabeležio

da je ,,od 2001. do 2004. jordansko obaveštajno odeljenje (GID) služilo
kao tamničar-zastupnik za američku obaveštajnu službu (CIA)“. Hju-
man rajts voč je izvestio da su Slahi i njih bar još trinaestorica poslati u
Jordan u tom razdoblju, a tamo su „držani u glavnom sedištu jordanske
obaveštajne službe u Amanu, smeštenom u oblasti Jandavil u Vadi Siru.
Sedište, koje izgleda pokriva skoro pola hektara, sastojalo se od pritvor-
ske jedinice na četiri nivoa koju su obišli pripadnici Hjuman rajts voča
avgusta 2007“.
Istraživači su u tom obilasku zabeležili da su „administrativne kan-
celarije i sobe za saslušavanje na prvom spratu zgrade, dok su sobe za
posete u prizemlju. Dok je Hjuman rajts voč vršio inspekciju zgrade,
svi pritvorenici su bili na prvom spratu. Međutim, ima mnogo ćelija i
u prizemlju i na drugom spratu, kao i mali broj ćelija na trećem spratu,
među kojima je nekoliko zajedničkih ćelija i ono što je direktor nazvao
zenskim odeljenjem’ ustanove. Osim toga, ustanova ima suteren, gde
su mnogi zatvorenici tvrdili da su ih vodili na najnasilnije tretmane.
Zatvorenike pritvora jordanske obaveštajne službe u Vadi Siru drže u
pojedinačnim ćelijama i zabranjeno im je da razgovaraju među sobom,
ali neki od njih su uspeli da komuniciraju preko prozora u zadnjem
delu ćelija. (Sve ćelije su okrenute prema središnjem dvorištu i imaju
prozor na dvorište.)" Double Jeopardy, 1, 10-11. Izveštaji Hjuman rajts
voča dostupni su na http://www.hrw.org/sites/default/files/reports/jor-
dan0408webwcover.pdf.
* To ponašanje mora da je poslužilo kao osnova za nadimak „Gledam
Te“, koji se kasnije u ovom poglavlju javlja neredigovan.
 Dnevnik iz Gvantanama 149

„Zato što treba da štitimo čitav arapski svet“, odgovo-

rio je.
,,O, to je baš dobro“, kazao sam razmišljajući kako bi nam
bilo sasvim dobro da nas zaštite od njih samih.
Pošto su me obradili, mi je stavio lisice
iza leđa, vezao mi oči i ščepao me kao i obično za zadnji deo
okovratnika. Ušli smo u lift pa sam osetio da se penjemo.
Mora da smo stali na drugom spratu me je
poveo hodnikom, pa smo skrenuli nekoliko puta pre nego
što su se otvorila teška metalna vrata. HHMHHH mi
je skinuo lisice i povez s očiju.
Osmotrio sam dokle sam mogao da doprem pogledom.
To nije bilo daleko: dva i po do tri metra do prozora, koji
je bio sasvim mali i visoko tako da pritvorenici ne mogu da
gledaju napolje. Jednom sam se popeo do njega, ali ništa
nisam video osim zida koji je opasivao zatvor. Zatvor je
bio u obliku prstena. Zamisao je bila mudra jer, uspete li
da skočite kroz prozor, naći ćete se u velikoj areni s beton-
skim zidovima visine devet-deset metara. Prostorija je bila
sumorna i prazna, mada čista. Bio je tamo drveni krevet sa
starim ćebetom i kratkim čaršavom, ali to je otprilike i bilo
sve. Za su se vrata glasno zatvorila i ja
sam ostao sam, umoran i uplašen! Kakav zapanjujući svet!
Voleo sam da obilazim strane zemlje, mada ne ovako.
Obavio sam obredno pranje i pokušao da se molim stoje-
ći, ali nisam mogao, pa sam se odlučio da se pomolim sedeći.
Otpuzao sam do kreveta i uskoro zaspao. Spavanje mi je
bio pravo mučenje: čim sam sklopio oči, stalno su mi u san
nailazili prijatelji o kojima mogu da me ispituju i obraćali
mi se. Načisto su me uplašili; budio sam se mnogo puta
mrmljajući njihova imena. Bio sam u bezizlaznom položaju:
150 Mohamedu uld Slahi

ako ostanem budan, biću mrtav umoran, zaspim li, košmari

me terorišu do te mere da naglas vrištim.
Oko pola pet posle podne probudio me je dežurni stražar
da jedem. Hrana se služila s kolica koja su išla hodnikom
od ćelije do ćelije, a kuvar bi posle prošao da pokupi prazne
tanjire. Pritvorenicima je bilo dozvoljeno da imaju čašu za
čaj i sok. Kad se kuvar pojavio da uzme moj tanjir, video je
da sam jedva nešto pojeo.
,Je li to sve?“ Koliko god mi se hrana dopadala, grlo se
zaverilo protiv mene. Podlegao sam depresiji i strahu.
,,Da, hvala.“
„Kad ti kažeš!" Kuvar je brzo uzeo tanjir i odgurao kolica.
U zatvoru nije kao kod kuće - ako u zatvoru ne jedeš, nikom
ništa. Kod kuće pak roditelji i žena daju sve od sebe da te
ubede. „Dušo, pojedi samo još malko. A da ti spremim nešto
drugo? Molim te jedi, meni za Ijubav. Što mi ne kažeš šta bi
voleo da pojedeš?" Ni u jednom od ta dva slučaja, međutim,
najverovatnije nećeš jesti više - u zatvoru zato što te uplaše
do besvesti, a kod kuće zato što si razmažen. Isto je kad ti
nije dobro. Sećam se vrlo smešnog slučaja kad sam zaista bio
u bolovima; bila je to ili glavobolja ili bol u stomaku.
„Mnogo me boli! Možete li mi dati neki lek?“
»Odjebi, plačljivko", rekao je stražar. Prasnuo sam u
smeh jer sam se setio kako bi mi se porodica uzvrtela da
zna da sam bolestan.
Pošto sam predao ostatke, vratio sam se spavanju. Čim
sam sklopio oči, usnio sam porodicu kako me spasava od
Jordanaca. U snu sam im stalno govorio da je to samo san,
ali oni su odvraćali: ,,Ne, ovo je stvarnost, kod kuće si.“ Kako
je samo bilo porazno kad sam se probudio i našao u slabo
osvetljenoj ćeliji! Taj san me je danima proganjao. „Rekao
sam vam da je san, molim vas držite me i ne puštajte me“,
 Dnevnik iz Gvantanama 151

govorio bih. No nisu mogli da me zadrže. U stvarnosti sam

tajno prebačen u jordanski zatvor, a porodica čak nije mogla
ni da zna gde sam. Hvala Bogu da je taj san posle izvesnog
vremena nestao, mada bih se i dalje tu i tamo budio plačući
kao kiša posle grljenja s voljenom najmlađom sestrom.
Prva noć je najgora; ako nju pregurate, verovatno ćete
uspeti da pregurate i ostale. Bio je Ramazan pa smo dobi-
jali dva obroka, jedan u smiraj dana, a drugi pred svitanje.
Kuvar me je probudio i dao mi rani obrok. Mi to jelo zovemo
suhur; ono obeležava početak posta, koji traje do zalaska
sunca. Kod kuće je to više od obroka. Bitna je atmosfera.
Starija sestra probudi sve pa zajedno sednemo da jedemo i
pijemo topli čaj i uživamo u društvu. Mama, obećavam da
se nikad neću žaliti na tvoju hranu, pomislio sam.
Još se nisam prilagodio na jordansko vreme. Nije mi bilo
dozvoljeno da znam koliko je sati i koji je datum, ali kad
sam se kasnije sprijateljio sa stražarima, oni su mi govorili
koliko je sati. Tog jutra sam morao da nagađam. Bilo je oko
pola pet ujutro, što znači oko pola dva kod kuće. Pitao sam
se šta mi radi porodica. Znaju li gde sam?
* Hoće li im Bog
pokazati moje mesto? Hoću li ih ikad više videti? Sam Alah
zna! Verovatnoća mi se činila vrlo malom. Nisam mnogo
jeo, a zapravo ni obroci nisu bili obilni: tanki hleb, mlaćenica
i parčence krastavca. Ali jeo sam više nego prethodne večeri.
Pri škiljavom svetlu čitao sam Kuran; nisam bio u stanju da
recitujem jer mi mozak nije radio kako treba. Kad sam pomi-
slio da je zora, pomolio sam se, a čim sam završio, mujezin

* U stvari, proći će skoro godinu dana dok Slahijeva porodica ne sazna

gde je on - i to samo zahvaljujući tome što mu je brat oktobra 2002. u
Nemačkoj pročitao članak u Špiglu, u kom je objavljeno da je Moha-
medu uld Slahi u Gvantanamu. Videti ,,Od Nemačke do Gvantanama:
karijera zatvorenika br. 760“, Der Spiegel, 29. oktobar 2008.
152 Mohamedu uld Slahi

je zapevao jezan, i svojim božanstvenim, tihim, pospanim,

promuklim glasom probudio u meni najrazličitija osećanja.
Kako bi svi ti vernici što se mole prihvatili da je jedan od
njihovih sahranjen u Mrak Kuće
za hapšenje i saslušavanje?
*
Zapravo postoje dva jezana, onaj što budi Ijude za posled-
nji obrok i onaj da prestanu da jedu i idu na molitvu. Zvuče
isto; jedina razlika je u tome što u poslednjem mujezin kaže:
„Molitva je bolja od sna.“ Ponovio sam molitve i legao u kre-
vet da odaberem između terora na javi i onog u snu. Stalno
sam se prebacivao iz jednog u drugi, kao pijan.
Taj drugi dan je prošao bez velikih dešavanja. Apetit mi
se nije promenio. Jedan stražar mi je dao knjigu da čitam.
Nije mi se dopala jer je bila o filozofskim razlikama između
različitih religija. Trebala mi je knjiga koja će me utešiti.
Žalio sam što u svetu nema više mira. Oko jedanaest uveče
bio sam između sna i jave kad su stražari povikali HH
i otvorili vrata moje ćelije.
,,Požuri!“ Sledio sam se, noge su mi utrnule, ali mi je srce
tako pumpalo da sam skočio iz kreveta i poslušao stražarsko
naređenje. Stražari iz pratnje su mi stavili lisice iza leđa i
gurnuli me u nepoznato. Pošto su mi vezali oči, mogao sam
neometano da razmišljam o odredištu mada je korak prati-
laca bio brži od mojih pretpostavki. Osetio sam toplotu sobe
u koju sam ušao. Kad ste uplašeni, potrebna vam je toplota.
Stražar mi je skinuo lisice i povez s očiju. Ugledao sam
veliku plavu napravu sličnu onima na aerodromima za
skeniranje prtljaga i još neke predmete za merenje visine
i težine. Kako mi je samo laknulo! Nameravali su samo da
uzmu uobičajene zatvoreničke podatke, kao što su otisci
prstiju, visina i težina. lako sam znao da ne mogu izbeći

* Videti fusnotu na str. 147.

 Dnevnik iz Gvantanama 153

saslušavanje, istovremeno sam želeo da ga što pre prođem

a i zazirao sam od njega. Ne znam kako da objasnim, možda
neće imati smisla, samo se trudim da svoja osećanja obja-
snim najbolje što umem.
Prođe još jedan dan. Raspored se nije razlikovao od pret-
hodnih dana, mada sam došao do bitne informacije: broj
ćelije mi je bio HHHH^H- Posle iftara, obroka za prekid
posta, stražari će prozvati neki broj, vrata će se bučno otvo-
riti, pa će se čuti koraci pritvorenika koje odvode. Mislio
sam da ih vode na saslušanje. Sto puta sam zamišljao kako
čujem kako stražari izvikuju broj moje ćelije, a posle svakog
tog puta išao sam u toalet i obavljao obredno pranje. Bio
sam tako paranoičan. Konačno u subotu oko deset uveče,
stražar je zaista viknuo Brzo sam otišao u
kupatilo. Nisam imao potrebe, uopšte ništa nisam pio, a
mokrio sam pola sata pre toga, ali svejedno sam morao. Šta
ću mokriti? Krv?
„Požuri, nemamo vremena", kazao je stražar stojeći uz
otvorena teška metalna vrata. Kasnije sam saznao

H Vodnik mi je stavio lisice i povez, pa me gurnuo napred.

Ušli smo u lift i sišli jedan sprat, nekoliko puta skrenuli i ušli
u nov prostor; otvorila su se vrata i sišao sam jedan stepenik.
Zapahnuo me je miris cigarete. Bio je to prostor za sasluša-
vanje, gde su neumoljivo pušili, kao lokomotive. Grozno je
kad se dim uporno taloži i dominira mirisom kuće.
U tom prostoru je bilo upadljivo tiho. Stražar pratilac me
je spustio uza zid i povukao se.

* Slahi je u Jordan stigao u četvrtak 29. novembra, tako da bi to trebalo

da je subota uveče 1. decembra 2001.
154 Mohamedu uld Slahi

»Koga si slao u Čečeniju?", viknuo je

nekom pritvoreniku na engleskom.
„Nikog nisam slao“, odgovorio je pritvorenik lošim arap-
skim, očigledno s turskim izgovorom. Odmah sam prepo-
znao nameštaljku. To saslušanje je bilo namenjeno meni.
,,Lažeš“, viknuo je
,,Ne lažem“, odgovorio je čovek na arapskom, mada je
^HHHHHHHIsve vreme govorio na tečnom engleskom.
,,Ne zanima me imaš li nemački ili američki pasoš, reći
ćeš mi istinu", kazao je Nameštaljka se
savršeno uklapala i namenjena je da me užasne još više. Pa
iako sam odmah shvatio da je nameštaljka, u tome su uspeli.
„Zdravo, kazao je
,,Zdravo“, odgovorio sam osetivši mu dah odmah uz lice.
Bio sam tako užasnut da nisam shvatio šta govori.
„Znači zaista se zoveš HHHHč zaključio je.
»Ne!“
„Ali odgovorio si kad sam te oslovio s izjavio
je. Smatrao sam da je kretenski da mu objašnjavam kako sam
užasnut pa nisam razumeo kojim mi se imenom obratio.
„Zamislite li se nad tim, svi smo mi pravilno
sam odgovorio. ^^^H na arapskom znači „Božji sluga“.*
A zapravo sam znao kako je ^HHHHHHIH došao do tog
imena. Kad sam stigao u Montreal, u Kanadu, 26. novembra
1999, moj prijatelj H^^^H predstavio mi je svog cimera
krsnim imenom. Kasnije sam upoznao još
jednog kog sam video kad sam
dolazio godinu dana ranije. On me je nazvao H^H^^^H
a ja sam odgovorio jer sam smatrao da je nepristojno da ga
ispravljam. Otad me je zvao
a meni je to bilo simpatično. Nisam želeo da obmanem

* Izgleda da se islednik Slahiju obratio s „Abdulah", što znači „sluga Boga“.

 Dnevnik iz Gvantanama 155

uostalom, I^HHH je imao ključeve našeg

zajedničkog poštanskog sandučeta i uvek je uzimao moju
zvaničnu poštu, koja je svakako nosila moje pravo ime.
To je priča o mom imenu. Očigledno su Amerikanci
dali zadatak Jordancima da saznaju zašto sam u Kanadi
prihvatio ime ali Jordanci razumeju recept
mnogo bolje od Amerikanca, pa su stoga sasvim prenebregli
taj deo saslušavanja.
„Znaš li gde si?“ ,pitao je
,,U Jordanu", odgovorio sam. Očigledno se zapanjio.
Nije trebalo da mi otkriju odredište, ali je mauritanski
islednik morao biti vrlo ijut te nije do kraja pratio naloge
Amerikanaca. Prvobitan plan je bio da me iz Mauritanije
pošalju u Jordan vezanih očiju i bez obaveštenja o odre-
dištu, ne bi li mi usadili što više straha i užasa u srce kako
bi me slomili. Međutim, čim sam odgovorio na to pitanje,
je znao da je taj deo plana propao, pa mi
je odmah skinuo povez i poveo me u sobu za saslušavanje.
Soba je bila mala, tri sa dva i po, sa starim stolom i tri
rashodovane stolice. je bio u

HHBHH- Njegov pomoćnik je bio

Bilo
da je tip čoveka spremnog da obavi prljavu stranu svakog
posla. Osim toga izgledao je Obojicu sam
*
odmerio i zamislio se nad njima. Čitav problem s teroriz-
mom nastao je zbog agresije Izraela na palestinske civile i
zbog činjenice da Sjedinjene Države podržavaju izraelsku
vladu u njihovim nevaljalstvima. Kad su Izraelci preuzeli
Palestinu pod vatrom britanske artiljerije, invazija je kao

* Iz konteksta se vidi da su i islednik i njegov pomoćnik izgleda pale-

stinskog porekla.
156 Mohamedu uld Slahi

posledicu imala masovne migracije meštana. Mnogi od njih

su završili u susednim zemljama, a Jordan je primio lavovski
deo; više od pedeset procenata Jordanaca je palestinskog
porelda. Po meni ti islednici nisu odgovarali odorama koje
su nosili: nema smisla da Palestinci rade za Amerikance
kako bi porazili Ijude koji im navodno pomažu. Znao sam
da ta dva islednika preda mnom ne predstavljaju nikakve
moralne vrednosti i ne mare za Ijudske živote. Našao sam
se između dve navodno sukobljene strane, a obe su mene
smatrale neprijateljem; istorijski neprijatelji su se udružili
da unište mene. Bilo je zaista glupo i smešno istovremeno.
je igrao bitnu ulogu u američkom
ratu protiv terorizma. Bio je zadužen za saslušavanje kidna-
povanih pojedinaca koje su SAD isporučivale Jordanu i za
dodeljivanje istih raznim članovima svog tima. Osim toga,
lično je došao u Gvantanamo da saslušava pojedince u ime
Sjedinjenih Država.
*
je otvorio fasciklu srednje veli-
čine; ispostavilo se da je to moj dosije koji su Sjedinjene
Države predale Jordancima. Postavljao mi je nepovezana
pitanja. Tad sam prvi put doživeo tu tehniku, čiji je cilj da
nekog ko laže brzo dovede do protivrečnosti. Međutim,
očigledno nije dovoljno obavešten o mom
slučaju i istoriji mojih saslušanja: ne bi trebalo da ima veze
lažem li ili govorim istinu jer su me razne agencije iz razli-
čitih država toliko puta ispitivale baš o tim istim stvarima.
Da sam lagao, mogao bih uvek iznova da lažem zato što sam

* Slahijevo svedočenje pred ARB-om 2005. ukazuje na to da je za vreme

tajnog pritvora u Amanu imao tri islednika; kasnije u ovom poglavlju
podrobnije profiliše te islednike. Ovaj je, izgleda, viši islednik koji ga je
saslušavao samo jednom. Transkript ARB-a, 21.
 Dnevnik iz Gvantanama 157

imao dovoljno vremena da sredim laži. No nisam ga lagao

- a ni on nije sumnjao u moju iskrenost.
Prvo mi je pokazao sliku i^HHHHHHHHH kog je
ranije ispitivao, i rekao: „Ako mi budeš pričao o ovom čove-
ku, zatvoriću tvoj slučaj i poslati te kući.“ Lagao je, naravno.
Pogledao sam sliku i iskreno rekao: ,,Ne, ne znam ga.“
Ubeđen sam da je tog čoveka isto pitao za mene, a on mora
da je odgovorio isto jer nikako nije mogao da me zna.
je na levo
i zapisivao moje odgovore. „Piješ li čaj?“, pitao me je

,,Da, volim čaj.“ je naredio momku

sa čajem da mi donese čašu, pa sam dobio veliku čašu vrućeg
čaja. Kad je kofein počeo da mi se meša s krvlju, dobio sam
energiju i osetio se utešeno. Ti islednici znaju šta rade.
li pitao je
Pitali su me za hiljadu i jedan put, a ja sam
se trudio svim silama da ubedim islednike kako tog čoveka
ne znam: ako nekog ne znaš, prosto ga ne znaš i tu nema
promene.
* Čak i da vas muče, neće dobiti korisno obave-
štenje. Iz nekog razloga Amerikanci nisu verovali da ga ne
poznajem, pa su hteli da me Jordanci nateraju da priznam.
,,Ne, ne znam ga“, odgovorio sam.
„Kunem se Alahom da ga znaš“, povikao je.
,,Ne kunite se“, rekao sam iako sam znao da je za njega
uzimanje uzalud imena Gospoda Boga kao da pijucka kafu.
je nastavio da se kune.

* To bi opet mogao biti Ahmed Resam, za kog su Slahija dotad više puta
uporno pitali. Na raspravi pred ARB-om 2005. Slahi je svedočio: »Tad
su me poslali u Jordan... Jordanci su istraživali moj udeo u Milenijum-
skoj zaveri. Rekli su mi da su posebno zainteresovani za Milenijumsku
zaveru." Transkript ARB-a, 20.
158 Mohamedu uld Slahi

„Mislite li da vas lažem?“

„Ne, mislim da si zaboravio."
To je bilo suviše lepo sročeno, ali činjenica da Amerikanci
nisu Jordancima obezbedili stvarne dokaze čvrsto je vezala
ruke Jordancima. Da, Jordanci svakodnevno upražnjavaju
mučenje, ali im treba osnovana sumnja da bi to činili. Ni
oni ne skoče tek tako na nekog i počnu da ga muče. »Daću
ti olovku i papir i hoću da mi napišeš biografije i imena svih
svojih prijatelja", rekao je završavajući saslušanje, pa zamolio
stražara da me vrati u ćeliju.
Najgore je prošlo, barem sam tako mislio. Stražari u prat-
nji bili su skoro prijateljski raspoloženi dok su mi stavljali
lisice i povez na oči. Među zatvorskim čuvarima postoji
nešto zajedničko bili oni Amerikanci, Mauritanci ili Jordan-
ci: svi oni odražavaju stav islednika. Ako su islednici srećni,
srećni su i stražari, ako nisu, nisu ni ovi.
Ti stražari u pratnji osećali su slobodu da razgovaraju sa
mnom. „Odakle si?“
,,Iz Mauritanije.“
„Šta radiš u Jordanu?11
„Moja zemlja me je isporučila."
„Zezaš me?“
,,Ne, ozbiljan sam.“
„Zemlja ti je sjebana.“ U jordanskom zatvoru, kao i u
Mauritaniji i u Gvantanamu, strogo je zabranjeno da stra-
žari komuniciraju s pritvorenicima. Međutim, retko ko je
poštovao ta pravila.
„Umrećeš od gladi, čoveče, zašto ne jedeš?“, pitao me je
jedan stražar iz pratnje. Bio je u pravu. Jasno su mi se pozna-
vale kosti i svako je video u kakvom sam ozbiljnom stanju.
,Ješću tek kad se vratim kući. Ne zanima me zatvorska
hrana. Zanima me mamina hrana“, odgovorio sam.
 Dnevnik iz Gvantanama 159

„Daće Bog da izađeš, ali zasad moraš jesti.“ Ne želim da

ga prikažem kao dobrog čoveka, vrsta posla kojim se bavi
već određuje njegovu ličnost, ali je osećao da njegova zemlja
nije pravedna. Meni je trebala svaka reč utehe, a on je dotad
za mene dosta učinio. Ostali stražari su nam se pridružili u
hodniku i upitali ga odakle sam.
Otvorili su vrata Osetio sam da mi je veliki
teret pao s leđa. U pitanju su dani, pa će me poslati kući.
DDB je bio u pravu, pomislio sam. Jordanci su slučajem koji
su im Amerikanci prepustili bili zbunjeni isto kao i ja. Ame-
rička vlada očigledno nije dala nikakav značajan materijal
da pomogne Jordancima da obave posao. Onaj bolni strah
počeo je da se povlači i osetio sam da bih mogao da jedem.
Lukavi Gledam Te pojavio se pred otvorom na vratima
ćelije i dao mi trideset listova papira obeleženih brojevima.
Saradnja između islednika i stražara bila je savršena. Odmah
sam napisao oba sastava. mi je zadao
da napišem imena svih prijatelja, ali to je smešno: imam
tako mnogo poznanika da ih je nemoguće zapisati u nečem
manjem od velike knjige. Stoga sam napravio spisak najbli-
skijih prijatelja i uobičajenu biografiju, za šta sam upotrebio
deset listova. Te noći sam prvi put relativno lepo spavao.
U nekom trenutku u sledeća dva dana
je uzeo ispisani materijal i prazan
papir. Podrobno je prebrojao stranice.
,,To je sve što imaš da napišeš?“
,,Da, gospodine!“ je radio
dan i noć, a posao mu je bio samo da gleda pritvorenike
kroz otvor na vratima. Uglavnom ga nisam ni primećivao.
Jednom me je uhvatio kako se smejem sa stražarem, pa me
je odveo i ispitivao o čemu smo pričali. Što se tiče onog
stražara, nestao je i više ga nisam video.
160 Mohamedu uld Slahi

„Skupi svoje stvari“, rekao je jedan stražar budeći me

ujutro. Dohvatio sam ćebe, Kuran i onu jedinu knjigu iz
biblioteke koju sam imao. Bio sam mnogo srećan jer sam
mislio da se vraćam kući.
Stražar mi je naložio da držim stvari i stavio mi povez
preko očiju. Nisu me poslali kući; umesto toga, našao sam se
zaključan u podrumu Ćelija nije bila čista.
Izgleda da je dugo bila prazna. I dalje sam želeo da verujem
u njihove dobre namere, pa sam pomislio da je to neka
prolazna ćelija za pritvorenike koje puštaju. Bio sam tako
umoran, a u ćeliji je bilo hladno, pa sam zaspao.
Oko pola pet posle podne poslužen je iftar i ja sam se
polako vratio u život. Primetio sam na vratima stari papir
sa zatvorskim pravilima. Stražari su trapavo zaboravili da
ga skinu.
Nije trebalo da čitam pravila, ali kako niko nije savršen,
pružila mi se prilika da otkrijem nešto. Između ostalog,
pravila su propisivala: 1. Dozvoljeno ti je da pušiš samo
ako sarađuješ; 2. Zabranjen je razgovor sa stražarima; 3.
MKCK obilazi zatvor svakih četrnaest dana; 4. Ne pričaj s
MKCK-om o svom političkom slučaju.
* Bio sam srećan jer
ću konačno moći porodici da pošaljem pismo, ali mi je pro-
makla presudna činjenica: privremeno sam poslat u podrum
da me sakriju od MKCK-a u igri mačke i miša koja je trajala
osam meseci, čitavog mog boravka u Jordanu.
Svakih četrnaest dana stražari su me uporno selili iz ćelije
u podrum, gde sam provodio i po dva dana pre nego što me

* MKCK je Međunarodni komitet Crvenog krsta (International Com-

mittee of the Red Cross), koji po Ženevskoj konvenciji ima mandat da
obilazi ratne zatvorenike, civile internirane za vreme sukoba i ostale
pritvorene u slučajevima nasilja po svetu. Međunarodno priznata svrha
ovih obilazaka jeste da se obezbedi humano ophođenje i obeshrabri i
spreči zlostavljanje.
 Dnevnik iz Gvantanama 161

vrate u ćeliju. Kad sam shvatio podvalu, izričito sam tražio

od islednika da se vidim s MKCK-om.
„Ovde nema MKCK-a. Ovo je vojni zatvor“, slagao je.
„Video sam članove Pravilnika, a vi me krijete u podru-
mu svakih četrnaest dana da biste me sprečili da se sretnem
sa Crvenim krstom.“
HHH^H^^^^^H me je strogo gledao. ,Ja tebe štitim!
I nećeš se videti s MKCK-om.“ Tad sam shvatio da se oni
neće predomisliti, i da čak ^HHH^^^^H i ne odlučuje
o tome. To je na onima daleko iznad njega. Zavera između
Mauritanije, Sjedinjenih Država i Jordana da počine zločin
savršena je. Ako se utvrdi moje učešće u terorizmu, biću
pogubljen i zabava će se završiti, a ko će znati šta se dogodilo?
„Želeo bih da vidim mauritanskog ambasadora", tražio
sam od islednika.
,,Nemoguće.“
„Dobro, a mauritansku obaveštajnu službu?“, pitao sam.
„Šta hoćeš s njima?“
„Hteo bih da ih pitam za razloge zbog kojih sam zatvoren u
Jordanu. Bar vi znate da ništa nisam učinio protiv vaše zemlje.“
„Slušaj, tvoja zemlja je naš prijatelj, a oni su te isporu-
čili nama. Možemo s tobom činiti šta nam je volja, ubiti
te, držati te večno u zatvoru ili te pustiti ako priznaš zlo-
čin.“ je istovremeno lagao i govorio
istinu. Arapske zemlje nisu prijateljske. Naprotiv, one se
međusobno mrze. Nikad ne sarađuju; samo kuju zavere
jedne protiv drugih. Za Mauritaniju Jordan je bezvredan i
obrnuto. Međutim, u mom slučaju ih je SAD primorao da
rade zajedno.
Toliko puta sam pokušao da stupim u vezu s porodicom,
ali uzalud, a onda sam oprao ruke od zla i molio Boga da
se pobrine za moju porodicu i da im da do znanja gde sam.
162 Mohamedu uld Slahi

S vremenom sam primetio da nisam jedini skriveni paket:

i do tri druga pritvorenika bila su u nekom trenutku pred-
met „operacije podrurn", a taj broj se s vremenom menjao.
Sve vreme koje sam proveo u Jordanu, naravno, bio sam u
izolaciji. Ipak, prema kretanju kolica s hranom, stražara i
kretnjama samih pritvorenika mogao sam da procenim ima
li pritvorenika u susednim ćelijama.
Jedno vreme su mi susedi bila dva hrabra momka. lako
je razgovor bio zabranjen, ova dvojica su uvek vikala. „Božja
pomoć uskoro stiže. Upamtite, Bog je na našoj strani a Sata-
na na njihovoj!
** Šta god da su im stražari radili, uporno su
tešili ostale pritvorenike i podsećali ih na neizbežnu Božju
pomoć. Po izgovoru se videlo da su Jordanci, što je imalo
smisla, budući da je verovatnije da će meštane porodica bolje
zaštititi nego strance. Svejedno, ne sumnjam da su ti momci
propatili zbog onoga što su radili.
bio sam jedini nepromenljiv u
susedstvu; ćelije pored mene su stalno menjale vlasnike.
* U
jednom trenutku je moj prvi sused bio mladi libanski tupan
koji je sve vreme plakao i odbijao da jede. Prema stražarima,
njegova priča je tekla ovako: iz Libana je došao u Jordan
da se malo provede. Kad je naleteo na redovnu policijsku
patrolu u centru Amana, u prtljažniku su mu našli AKM-47
i uhapsili ga. E sad, to što neko ima pušku u Libanu nije
ništa naročito, ali je u Jordanu nošenje oružja zabranjeno.
Doveden u zatvor, mladi libanski osumnjičeni počeo je da
gubi razum. Stalno je plakao i odbijao hranu bar dve nedelje
dok ga nisu pustili. O, kakvo je to za mene bilo olakšanje

U ovom odeljku rukopisa, koji je Slahi nazvao »Moji susedi pritvo-

renici", očigledno opisuje neke od kolega zatvorenika u Jordanu. Ova
redakcija, kojoj prethodi broj 2, izgleda da uvodi i drugog „suseda", a
sledeće dve redakcije kao da uvode još dvojicu.
 Dnevnik iz Gvantanama 163

kad su ga pustili! Bilo mi ga je tako žao. Ubeđen sam da je

izvukao pouku i da će dobro promisliti pre nego što sledeći
put kad dođe u Jordan ponese oružje u prtljažniku.
osuđen na
nu dana, a pred kraj godine je poludeo. Uporno je vikao:
„Moram da vidim islednika!" Kad sam pitao stražare zašto
to radi, odgovorili su: „Zato što mu je kazna istekla, ali neće
da ga puste.“ Ponekad bi zapevao naglas, a nekad je vikao
na stražare i tražio cigarete. Ne zameram mu: ako ti živci
nisu od čelika, u jordanskom zatvoru je verovatnoća da ćeš
izgubiti razum velika.
je
no kašljao. „Vrlo je star“, rekao mi je stražar.
„Zašto su ga uhapsili?“, začudio sam se.
„Našao se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“,
odgovorio je stražar. Starac je uvek tražio još hrane i ciga-
reta. Pušten je posle nekoliko nedelja. Radovao sam se koga
god da puste iz one lude ustanove.

Neverovatno je da FBI više od ostalih američkih obaveštaj-

nih službi veruje Jordancima. Kad sam se predao u jesen
2001, FBI mi je konfiskovao hard-disk, a kad su me poslali u
Jordan, tamo su poslali i sadržaj mog hard-diska. Američko
Ministarstvo odbrane godinama pokušava da dođe do tog
diska. Nema smisla u tome da FBI više sarađuje sa stranom
organizacijom nego s nekom domaćom, ali verujem da je
obaveštajna industrija kao i svaka druga industrija: kupu-
ješ najbolji proizvod po najpovoljnijoj ceni, bez obzira na
zemlju porekla. Nude li u ovom slučaju Jordanci najbolji
proizvod? Nisam siguran, ali bolje od Amerikanaca shvataju
recept terorizma. Navodno bez Jordanaca na terenu, Ame-
rikanci nikad ne bi postigli ono što su postigli. Međutim,
164 Mohamedu uld Slahi

Amerikanci precenjuju sposobnost Jordanaca tako što im

šalju Ijude iz celog sveta, kao da su Jordanci neka obaveštajna
superagencija.
„Pokazaću ti neke slike, a ti mi pričaj o njima“, rekao
je U poslednje vreme su on i
^^^^^HHHHHH Jordanac postavljeni da me sasluša-
vaju; je bio vođa. U Jordanu imaju
tehniku da vas dva islednika ili više njih ispituje odvojeno
o istom, kako bi se uverili da ne menjaš iskaz. Retko kad su
oni sedeli zajedno i saslušavali me.
*
,,U redu!“, rekao sam. ^^HH^^H^^^H je počeo
da mi pokazuje slike, a čim sam video prvu, znao sam da
je s mog računara ili tačnije rečeno računara kompanije za
koju sam radio. Srce je počelo da mi tuče, a pljuvačka mi je
najednom postala gorka. Lice mi se zacrvenelo kao jabuka.
Jezik mi je odebljao i uvrnuo se. Ne zato što sam na računaru
učinio išta nezakonito; na hard-drajvu nije bilo ničeg osim
poslovnih imejlova i ostalih podataka. Sećam se da sam
imao preko hiljadu petsto imejlova i gomilu slika. Međutim,
drugačije je kad je nekom narušena sloboda.
Taj računar je pripadao kompaniji koja je u mene imala
poverenja, a činjenica da strana zemlja kao što je SAD pretra-
žuje disk i konfiskuje materijal veliki je teret za kompaniju. U
računaru je bilo finansijskih tajni koje kompanija ne bi želela
da poverava ostatku sveta. Štaviše, radio sam u porodičnoj
kompaniji, a porodica teško da je povlačila granicu između
kompanije i privatnog života, što znači da je u računaru bilo
privatnih porodičnih podataka koje porodica ne bi poveravala
celom svetu. Povrh svega, u kancelariji je taj računar imao

* To bi mogli biti drugi i treći jordanski islednik koje Slahi pominje

na raspravi pred ARB-om 2005. i ukratko ih prikazuje kasnije u ovom
poglavlju. Transkript ARB-a, 21.
 Dnevnik iz Gvantanama 165

zajedničku stanicu pa su svi u kompaniji mogli da je koriste,

tako da ima mnogo podataka za koje i ne znam, mada sam,
znajući kolege i njihovu posvećenost poslu i životu, stopo-
stotno ubeđen da iza njih nema nikakvog zločina. Ja sam lič-
no imao imejlove prijatelja iz Nemačke, od kojih neki i nisu
muslimani. No više me je brinula prepiska s muslimanskim
prijateljima, posebno s onima koji su ikad finansijski ili duhov-
no pomagali potlačenom narodu u Bosni ili Avganistanu, zato
što će se njihove poruke tumačiti kao zlo. Stavite se u moj
položaj i zamislite da vam neko uleti u kuću i pokuša da vam
se umeša u privatni život! Biste li rado dočekali takav nasrtaj?
Počeo sam da mu odgovaram najbolje što sam znao,
posebno o svojim slikama. Slike koje sam identifikovao stav-
ijao je na jednu stranu, a ostale na drugu stranu. Objasnio
sam mu da je računar koristilo nekoliko kolega, a jedan od
njih je skenirao svakakve slike za klijente Internet-kafea,
među njima i svakakve porodične slike. Bio sam tako besan
na sebe, na svoju vladu, na Sjedinjene Države i na Jordance
što sam video kolikom broju Ijudi je narušena privatnost.
Kasnije sam na tom saslušanju bio suočen i s nekoliko imej-
lova koje sam razmenio s
Zanimljivo je da je Mehdi poslao imejl neposredno pred
moje hapšenje, pa me je mauritanska vlada ispitivala o tome
i ja sam im objasnio uz čvrst dokaz da u tome nema zla. *

* Ime „Mehdi" se neredigovano pojavljuje dvaput u ovom odeljku.

Verovatno je to Karim Mehdi. Rođen u Maroku, Mehdi je živeo u
Nemačkoj i iz mišljenja koje je sudija Robertson dao povodom habeas
corpusa, izgleda da je putovao sa Slahijem u Avganistan 1992. Mehdi
je uhapšen 2003. u Parizu i osuđen na devet godina zatvora zbog zave-
re za podmetanje bombi na ostrvu Reinion. Videti: https://www.aclu.
org/files/assets/2010-4-9-Slahi-Order.pdf; http://articles.latimes.com/
print/2003/jun/07/world/fg-terror7 i http://news.bbc.co.Uk/2/hi/afri-
ca/6088540.stm.
166 Mohamedu uld Slahi

Čim sam se vratio u kancelariju, napisao sam sledeći

imejl: „Dragi brate! Molim te prestani da mi šalješ imejlove
jer nam ih presreće obaveštajna služba i gnjavi me zbog
njih.“ Otvoreno nisam želeo nikakve nevolje i stoga sam
želeo da zatvorim sva vrata koja bi vodila u tom pravcu.
„Zašto si pisao ovaj imejl?“, pitao je

Objasnio sam mu tu poruku.

,,Ne, nego zato što si se bojao da će vlada saznati za tvoja
nevaljalstva s tim prijateljem", glupavo je prokomentarisao.
,,Pa, ova poruka je bila namenjena i Mehdiju i vladi.
Znam da mi je vlada presretala imejlove i oduvek sam pret-
postavljao da ima primerak moje pošte“, rekao sam.
„Koristio si se šifrom kad si napisao
HHH“, rekao je.
„Uveren sam da ste se u karijeri već susretali sa šifrova-
nim porukama ili imate stručnjake koji vam u tome pomažu.
Idite prvo kod njih pre nego što zauzmete stav.“
,,Ne, hoću da mi ti objasniš tu šifru.“
„Nema šifre, ono što vidite to sam i mislio.“ Međutim, s
jordanskim islednicima imao sam još jedan problem: ori-
ginalni imejlovi su mi bili na nemačkom, a Amerikanci su
ih preveli na engleski i poslali Jordancima, koji su onda tu
englesku verziju preveli na arapski. Pod tim okolnostima,
originalni tekst je narušen i prostor za zlonamerna tumače-
nja širio se sa svakim prevodom.
A kraja zlonamernim tumačenjima nije bilo. U leto 2001.
dobio sam zadatak u svojoj kompaniji da pružim tehnološku
podršku pri poseti mauritanskog predsednika gradu Tidžik-
dži. Porodica koja me je zaposlila upravo je iz Tidžikdže,
tako da ima smisla da im je u interesu dobrobit tog grada.
Instalirali smo mali centar za medijske konsultacije koji je
 Dnevnik iz Gvantanama 167

radio preko interneta i prenosio posetu predsednika u real-

nom vremenu. Kompanija je snimila mnogo fotografija na
kojima smo moje kolege i ja naizgled blizu predsednika. U
onoj gde sam najbliže, predsednik mi stoji za vratom i čudi
se ,,mom čarobnom igranju s računarom".
„Vidim da si snovao da ubiješ predsednika", rekao je

Nisam mogao da se uzdržim od smeha. „Zašto ga onda

nisam ubio?“
,,Ne znam. Reci ti meni“, kazao je HHHH'
„Slušajte! Jesam li pokušavao da ubijem predsednika svo-
je zemlje nije vaša stvar niti je stvar Amerikanaca. Vratite me
u moju zemlju i pustite da se oni pozabave mnome." Bio sam
i Ijut a i pun nade, Ijut jer su Sjedinjene Države htele da mi
prikače bilo kakav zločin, bez obzira kakav, a pun nade jer će
me vratiti u zemlju gde ću dobiti smrtnu kaznu. Amerikanci
svakako nisu mogli sanjati o boljoj mogućnosti. Ali Jordanci
su lovili u ime Amerikanaca, a kad god primetite da vam
islednik lovi u mutnom, možete biti sigurni da je propao.
lako je bio zao kako neko samo može biti,
je bio razuman islednik i tako me više nikad nije pitao o
zaveri da ubijem predsednika niti o slikama na hard-disku.
A ja sam ipak žalio što nisam reagovao na tu sumnju i pre-
tvarao se da sam kriv kako bi me predali Mauritaniji. Bila
je to sumanuta i očajnička zamisao, i ne verujem da bi je
Mauritanci prihvatili jer su pouzdano znali da nisam kovao
zaveru protiv predsednika. No kad mi se položaj u jordan-
skom zatvoru pogoršavao, pomišljao sam da priznam kako
sam razradio operaciju u Mauritaniji i sakrio eksploziv. Cilj
mi je bio da pokušam da me vrate u Mauritaniju.
„Nemoj to da radiš! Budi samo strpljiv i ne zaboravi kako
Alah sve posmatra“, rekao mi je jedan stražar kad sam ga
168 Mohamedu uld Slahi

pitao za savet. Dotad sam stekao prijatelje među stražari-

ma; oni su mi donosili vesti i učili me jordanskoj kulturi,
metodima mučenja u zatvoru i ko je ko među islednicima.
Stražarima je bilo izričito zabranjeno da komuniciraju s
pritvorenicima, ali su oni stalno kršili pravila. Pričali su mi
najnovije viceve i nudili cigarete, koje sam odbijao jer ne
pušim. Pričali su mi o drugim pritvorenicima i njihovim
slučajevima, a i o svojim životima, braku, deci i društvenom
životu u Jordanu. Razgovarajući s njima, saznao sam gotovo
sve o životu u Amanu. Donosili su mi i najbolje knjige iz
biblioteke - čak i Bibliju, koju sam tražio zato što sam želeo
da proučim tu knjigu koja je manje-više morala oblikovati
život Amerikanaca. U Jordanu imaju sasvim pristojnu zbir-
ku, iako su neke knjige propagirale kralja. Najbolje s knjiga-
ma jeste to što su ih pritvorenici koristili da jedni drugima
šalju poruke i teše se međusobno pišući lepe stvari u knjizi.
Nisam poznavao nijednog pritvorenika, ali sam uvek prvo
prelistavao knjigu tražeći poruke. Zapamtio sam ih sve.
Stražari su uglavnom birani iz beduinskih plemena koja
su poznata po tradicionalnoj odanosti kralju, a dobijali su
bedne plate, oko četiristo trideset dolara mesečno. lako je ta
plata među najvišim u Jordanu, stražar ne može da zasnuje
porodicu bez još neke podrške. Međutim, čim stražar odsluži
petnaest godina može da se penzioniše s upola trenutne
plate ili da nastavi da radi uz taj novac i normalnu platu.
Stražari pripadaju jordanskim Elitnim specijalnim snagama
i omogućene su im sve moguće vrste obuke u inostranstvu.
U Specijalnim snagama nema žena.
su bili odgovorni za premeštanje pri-
tvorenika iz jedne u drugu ćeliju, na saslušanje, do tuša ili
da vide roditelje za vreme poseta petkom. Osećao sam se
tako osujećeno kad sam video da se svi nalaze s porodicom,
 Dnevnik iz Gvantanama 169

a meni je iz nedelje u nedelju to pravo uskraćeno. Straža-

ri nižeg čina bili su odgovorni za čuvanje i
za kupovinu, što se događalo svake subote. Odgovoran
bi išao od čelije do čelije sa spiskom i zapisivao
šta bi koji pritvorenik hteo da mu se kupi. Mogli ste kupiti
sok, mleko, slatkiš, rublje, peškir, i to bi bilo otprilike sve; ako
ste imali dovoljno novca, mogli ste dobiti sve što naručite, a
ako niste onda niste dobijali. Kad sam poslat u Jordan, imao
sam kod sebe oko osamdeset sedam dolara, što je, izgleda,
bilo dovoljno za moje skromne narudžbine. Jednom kad je
obilazio sa spiskom, spazio sam svoje ime i
optužbu: „Učestvovanje u terorističkim napadima."
Svakog drugog dana stražari bi vam ponudili petominut-
nu rekreaciju. Skoro nikad to nisam koristio; prosto nije bilo
vredno da me zbog toga okivaju lancima i da mi vezuju oči.
S vremena na vreme bi se pritvorenici šišali, a svake nedelje
su nam stražari davali sredstva za čišćenje da obrišemo ćelije,
a oni su brisali pod. U tom zatvoru nije bilo prljavo.
Zatvor su vodila tri pojedinca: direktor zatvora
njegova dva pomoćnika,

■■■. Oni su igrali slične uloge onom

u Zalivu Gvantanamo. Navodno su oni nezavisni u odnosu
na obaveštajnu zajednicu, ali zapravo obojica rade zajedno
i skupljaju informacije, svako svojim metodom. Direktor
je bio krupan čovek koji se s ponosom oblačio u beduinska
civilna odela. Svakog jutra je prolazio pored svakog pritvo-
renika i pitao ga: „Kako si? Treba li ti nešto?“ Uvek me je
budio i postavljao isto pitanje.
Svih onih osam meseci u jordanskom zatvoru samo jed-
nom sam mu zatražio bocu s vodom, i on mi ju je doneo.
Hteo sam da onu ledenu vodu iz slavine stavim na grejalicu
170 Mohamedu uld Slahi

kako bih je zagrevao i održavao ličnu higijenu. Mislim da je

to bilo dobro što je on proveravao pritvorenike. Međutim,
uopšte nije bilo nikakve mogućnosti da pritvorenici reše bilo
koju svoju muku uz pomoć direktora koji je uz to i aktivno
učestvovao u mučenju. Direktor se starao da svi dobiju tri
obroka, doručak oko sedam ujutro, ručak oko jedan posle
podne, uglavnom piletinu i pirinač, i večeru, lagan obrok
sa čajem.

stalno su patrolirali hodnikom i

proveravali sve redom, pa i to da li se stražari pridržavaju
pravila. je bio zadužen za ono
što su zvali spoljnim operacijama, kao što je hapšenje i pre-
tres kuće.
Zatim su tu bili islednici. Jordanski islednici su radili
rame uz rame s američkim od početka operacije nazvane
Globalni rat protiv terorizma, pa su isleđivali Ijude kako u
Jordanu, tako i van njega. Imali su agente u Avganistanu, gde
su imali prođu zbog izgleda prosečnih bliskoistočnih Ijudi.
U početku su Jordance smatrali za moguće saradnike koji
će obavljati prljave poslove; činjenica da Jordanci naširoko
koriste mučenje kao sredstvo za pospešivanje saslušavanja
kao da je ostavila snažan utisak na američke vlasti. Među-
tim, javio se problem: Jordanci se ne dočepaju bilo koga i
muče ga; moraju imati razlog da bi primenili teško fizičko
mučenje. Kako su Amerikaci sve više okorevali u grehovima,
polako su preuzimali prljav posao u vlastite ruke. U svakom
slučaju, već je i samo zatočeništvo u jordanskom zatvoru
nepopravljivo mučenje.
U Jordanu sam imao tri islednika.
 Dnevnik iz Gvantanama 171

HHHHH^^HH^HHH^HHHHI on
islednički tim u Jordanu i sam je saslušavao pritvorenike u
Gvantanamu, a najverovatnije i na ostalim tajnim mesti-
ma u Avganistanu i drugde u ime vlade SAD. Izgleda da je
poznat širom Jordana, kako sam saznao od jednog jordan-
skog pritvorenika u Gvantanamu.
je izgleda bio dosta iskusan: jednom je pogledao moj dosije
i odlučio da nije vredan da na njega troši svoje ,,dragoceno“
vreme, tako da se nikad više nije potrudio da me vidi.

„Znaš, jedini tvoj problem jeste boravak

u Kanadi. Ako zaista ništa nisi uradio u Kanadi, onda ti nije
mesto u zaključio je
posle nekoliko saslušanja.
Bio je stručnjak za Avganistan: sam je tamo boravio u
logoru za obuku kao tajni agent za vreme rata protiv komu-
nizma. Dok sam ja bio na obuci devedeset prve u A1 Faruku,
on je radio u tajnosti kao student u Kaldenu.* ** Podrobno me

* Prethodila su „2“ u odeljku s podnaslovom „Islednici", u ovoj redak-

ciji se verovatno pojavljuje drugi jordanski islednik.
** Sudski dokumenti ukazuju na to da je Slahi šest meseci, krajem 1990.
i početkom 1991, obučavan u kampu A1 Faruk blizu Kosta u Avgani-
stanu. U to vreme su se i u A1 Faruku i u Kaldenu obučavali borci A1
Kaide za sukob s vladom u Kabulu koju je podržavao Sovjetski Savez.
Na raspravi apelacionog suda o Slahijevom slučaju habeas corpusa
zabeleženo je: „Kad se Salahi zakleo na vernost marta 1991, A1 Kaida
i Sjedinjene Države su imale zajednički cilj: i jedni i drugi su težili da
svrgnu avganistansku komunističku vladu." Videti http://www.aclu.
org/files/assets/2010-4-9-Slahi-Order.pdf i http://caselaw.findlaw.com/
us-dc-circuit/1543844.html.
172 Mohamedu uld Slahi

je ispitivao o mom putu u Avganistan i bio je zadovoljan

mojim odgovorima. To mu je uglavnom bio sav posao. U
zimu 2001. poslat je, možda tajno, u Avganistan i Tursku da
pomogne Sjedinjenim Državama u hvatanju mudžahedina,
a ja sam ga video kad se vratio u leto 2002. s gomilom slika.
Deo njegove misije bio je da prikuplja obaveštajne podatke
o meni od drugih pritvorenika u Avganistanu, ali izgleda
da ništa nije našao. mi je pokazivao
slike. Nikog nisam prepoznao, pa sam se osećao loše. Zašto
su mi pokazali više od stotinu slika, a ja nikog od njih nisam
poznavao? To nije imalo smisla. Obično vas islednici pitaju
za Ijude koji imaju veze s vama. Stoga sam rešio da prepo-
znam bar jednu sliku.
„Ovo je Gamal Abdel Naser“, rekao sam.
,,Ti mi se rugaš, zar ne?“ Ijutito je pitao
,,Ne, ne, samo sam pomislio da liči na njega.“ ^^^H
je nekadašnji predsednik Egipta koji je umro pre nego što
sam se rodio.
*
,,Ti Ijudi su iz iste bande iz koje si i ti“, rekao je

„Možda. Ali ja ih ne poznajem“, kazao sam. Posle toga on

nije još mnogo govorio; je govorio samo
o svojoj pustolovini u Avganistanu. „Hrabar si ti“, primetio
je ne bi li dobio još goriva za priču.
„Znaš, Amerikanci koriste pametno oružje koje prati
metu na osnovu temperaturnih promena. Mnoga braća su
uhvaćena“, pričao je u gustom oblaku
dima cigarete. Posle tog saslušanja nikad više nisam video

* Naser, egipatski drugi predsednik, umro je 1970. Ovde redigovanje

izgleda sasvim smešno.
 Dnevnik iz Gvantanama 173

znam mu krsno ime.

*
Tras! Ošamario me je i stisnuo mi lice uza zid. Jecao sam,
možda pre od frustracije nego od bola.
„Nisi muško! Nateraću te da ližeš prljavi pod i da mi
pričaš svoju priču počevši od tačke kad si izašao iz majčine
vagine“, nastavio je. ,Još ništa nisi video.“ Bio je ispravan
iako i najveći lažov kog sam upoznao. Lagao je tako mnogo
da je sam sebi skakao u usta jer je zaboravljao šta je pret-
hodni put rekao na neku određenu temu. Ne bi li delovao
uverljivije, stalno se kleo i uzimao uzalud ime Gospoda Boga.
Uvek sam se pitao misli li da verujem u to njegovo smeće,
mada sam se ponašao kao da verujem; naljutio bi se da ga
nazovem lažovom. Uhapsio je krupne Ijude A1 Kaide koji
su pričali o meni da sam loš čovek, a on ih je pustio hiljadu
i jedan put iz zatvora kad bi mu rekli istinu. Smešno je što
je uvek zaboravljao da ih je već hapsio i puštao.
„Uhapsio sam ti rođaka Abu Hafiza i on mi je ispričao
istinu. Zapravo, rekao je: ’Ne dotičite me, reći ću vam istinu’,
pa nisam, i on jeste. Ispričao mi je ružne stvari o tebi. Posle
toga sam mu poželeo srećan put i tajno ga poslao u Mauri-
taniju, gde će ga nekoliko nedelja saslušavati, pa pustiti. Ali
ti si nešto drugo. Ti zadržavaš informacije. Poslaću te u tajni
politički zatvor usred pustinje. Niko neće dati ni pišljivog
boba za tebe.“ Morao sam da slušam te iste gluposti stalno

* Pod brojem „3“ ova redakcija kao da uvodi trećeg jordanskog isled-
nika koji je izgleda bio primarni Slahijev islednik u Jordanu. U istrazi
ARB-a iz 2005. Slahi je rekao da mu je u Jordanu glavni islednik bio
,,mlad“ i „vrlo bistar momak". Svedočio je kako ga je upravo taj isled-
nik »dvaput ošamario u različitim prilikama i mnogo puta me je gurao
uz beton jer sam odbijao da razgovaram s njim“ i „pretio mi mnogim
mukama i... odveo me u sobu gde muče i tamo je bio čovek kog su tako
pretuldi da je plakao, plakao kao dete.“ Transkript ARB-a, 21.
174 Mohamedu uld Slahi

iznova; jedino je menjao datume hapšenja i puštanja. U svo-

jim snovima je i
te još neke pojedince koji su navodno obezbeđivali
obaveštenja o meni. Blago njemu; sve dok me nije tukao i
napadao verbalno, bio sam opušten i samo sam pažljivo
pratio njegove Priče iz hiljadu ijedne noći.
„Upravo sam se vratio iz Sjedinjenih Država, gde sam
saslušavao “, očigledno je slagao.
,,To je dobro jer vam je on morao reći kako me ne poznaje.“
,,Ne, rekao je da te poznaje."
,,To se vas ne tiče, zar ne? Prema vašim rečima, počinio
sam zločine prema Sjedinjenim Državama, zato me pošaljite
u Sjedinjene Države ili mi recite šta sam uradio protiv vaše
zemlje“, primetio sam oštro. Zamorio me je jalovi razgovor
s njim i trudio sam se da ga ubedim kako nemam ništa s
Milenijumskom zaverom.
,Ja ne radim za Amerikance. Neki od tvojih prijatelja
pokušavaju da naude mojoj zemlji i ja ti postavljam posred-
na pitanja, što je određena tehnika saslušavanja“, slagao je

„Koji to moji prijatelji pokušavaju da naude vašoj zem-

lji?“, zanimalo me je.
,,Ne mogu ti reći!“
„Pošto ja nisam pokušavao da naudim vašoj zemlji,
nemate za šta da me krivite. Ja nisam moji prijatelji. Pohap-
site njih, a mene pustite." Međutim, pokušavate li da nađete
smisao u nečemu, za vas nije soba za saslušavanje. Kad god
mi je rekao da je nekog uhapsio, znao sam da
je taj čovek i dalje na slobodi.
lako je upotrebio fizičko nasilje nada mnom samo
dvaput, uporno me je zastrašivao drugim metodima koji
su možda i gori od fizičkog bola. Stavio bi nekog jadnog
 Dnevnik iz Gvantanama 175

pritvorenika pored sobe gde sam ja saslušavan, kog bi nje-

gove kolege počele da tuku čvrstim predmetom sve dok
se ne rasplače kao beba. Kako je to jeftino! Bilo je bolno.
Tresao bih se, lice bi mi buknulo, pljuvačka bi mi postala
gorka kao zelena japanska jabuka, jezik bi mi otežao kao
da je od gvožđa. Te simptome sam trpeo kad god bih se
izuzetno uplašio, a stalni strah kao da me nije očvrsnuo.
Depresija mi je dostigla vrhunac.
„Čuješ li šta se događa u sobi do nas?“
„Da.“
„Hočeš i ti da to doživiš?" Skoro sam rekao da. Bilo mi je
tako teško da bespomoćno slušam nečiju patnju. Nije lako
navesti odraslog da plače kao beba.
„Zašto? Razgovaram s vama!“, rekao sam pokazujući
lažnu pribranost. Uostalom, i brat iz susedne sobe je razgo-
varao sa svojim islednikom. se podrugljivo
nasmejao i nastavio da puši cigaretu kao da se ništa ne deša-
va. Te večeri sam bio sasvim saradljiv i ćutljiv; najednom
je iz mene nestalo logično Ijudsko biće sklono raspravama.
je znao šta radi i izgleda da je to radio već
poduže.
Nateraće me da prođem pored reda mučenja kako bih
čuo krike, stenjanje i uzvike onih koje muče. Imao sam sreće
jer su mi stražari vezivali oči pa nisam mogao da vidim one
pritvorenike. Nije trebalo da ih vidim, a nije me ni zanimalo
da vidim brata ili bilo koga da pati. Prorok Muhamed (neka
je mir s njim) govorio je: „Bog muči svakog ko muči Ijudsko
biće“, a kako ja to shvatam, nije važno koje je on vere.
„Poslaću te u bazen s ajkulama", pretio mi je IHHHH
kad sam odbio da govorim pošto me je udario.
,,Ne poznajete me. Kunem vam se svemogućim Bogom
da nikad neću progovoriti. Hajde, mučite me. Treba da me
176 Mohamedu uld Slahi

ubijete da bih progovorio, a samo da znate, žalim što sam

uopšte sarađivao u prošlosti", rekao sam.
»Pre svega, sarađivao si na silu. Nisi imao izbora. A
nećeš ga imati ni ubuduće. Nateraću te. da govoriš“, rekao
Je —•
HHH je počeo da me gura uza zid i udara po
obrazima, ali uopšte nisam osetio bol. Mislim da me nije
udarao svom snagom; taj tip izgleda kao bik, pa bi me njegov
pravi udarac koštao trideset dva zuba. Dok me je udarao,
postavljao mi je pitanja. Ne sećam se tih pitanja, ali se sećam
svojih odgovora. Bio je samo jedan.
„Ana Bari’a, nevin sam.“ Izludeo sam ga, ali nije mogao
da me navede da govorim.
»Trenutno nemam vremena, ali sutra ćeš teško propatiti,
ti skote“, rekao je i odmah izašao iz sobe.
Pratnja me je vratila u ćeliju. Bilo je oko ponoći; seo sam
na molitveni ćilim i uzeo da čitam Kuran i molio sam se
dokasno. Jedva sam uspevao da se usredsredim na ono što
čitam. Stalno sam razmišljao: Kako li je u bazenu s ajkula-
ma? Cuo sam za bazen sa strujom, znao sam da ga koriste u
Egiptu, ali »bazen s ajkulama" mi je zvučao užasno.
Međutim, naši sastanci su dolazili i prolazili a nisu me
vodili na mesto za mučenje, jednog dana, drugog dana, tre-
ćeg dana! Ništa mi se nije dogodilo, osim što nisam jeo i to
ne zato što mi nisu davali, već zato što nisam imao apetita,
kao i uvek kad sam u depresiji. Kasnije sam saznao od jed-
nog jordanskog pritvorenika u Gvantanamu, koji je proveo
pedeset dana u istom onom zatvoru, da bazen s ajkulama
ne postoji, ali da zaista imaju druge bolne metode mučenja,
kao što je vešanje pritvorenika za šake i stopala i udaranje
satima, pa ukidanje sna danima sve dok ne izgube razum.
 Dnevnik iz Gvantanama 177

»U Jordanu ne muče ako nemaju dokaze“, rekao je

»Da su znali šta ja znam, ne bi te ni uhapsili.
Amerikanci su im rekli da to urade“, nastavio je
»Mučenje počinje oko ponoći i završava se u zoru. Svi
učestvuju, direktor zatvora, islednici i stražari", rekao je
Njegovi podaci su odgovarali onome što sam
video. I sam sam čuo batinanje, ali ne znam jesu li pritvo-
renici bili obešeni ili ne dok su ih tukli. A više puta sam
prisustvovao uskraćivanju sna.
Kasno jedne noći kad sam razgovarao s prijateljem stra-
žarom, čuo sam zvuke kao da neko naporno trenira uz gla-
snu viku kako bi isterao svu energiju iz tela, kao u kung-fuu.
Čuo sam kako tela teško udaraju o pod. Bilo je naprosto
preglasno i preblizu mom
„Zar vi trenirate ovako kasno?“, pitao sam stražara. Pre
nego što je stigao i reč da kaže, naišao je drugi odeven u nešto
nalik odeći nindže, što ga je pokrivalo od glave do pete. Stra-
žar ga je pogledao, pa se okrenuo prema meni i nasmešio.
„Znaš li tog čoveka?“, pitao je. Nategnuo sam osmeh.
,,Ne.“ Onaj čovek je skinuo masku, a izgledao je kao sam
đavo. Iz straha mi je osmeh prešao u smeh. ,,Da, znamo se“,
rekao sam.
pita je 1’ vi to sad trenirate", lukavo je moj
stražar pitao nindžu.
,,Da! Hoćeš li da treniraš s nama? Mnogi pritvoreni-
ci uživaju u treningu", podrugljivo je rekao. Odmah sam
znao da je mislio na mučenje. Smeh mi se skupio u osmeh a
osmeh u usne stisnute preko zuba. Nisam hteo da otkrijem
razočaranje, strah i zbunjenost.
,,Ne, dobro mi je ovako“, rekao sam. Đavo je otišao da
nastavi posao, a ja sam pitao onog stražara: „Zašto stavljaju
maske za ovaj posao?“
178 Mohamedu uld Slahi

„Žele da zaštite identitet. U Jordanu mogu da te ubiju

kad radiš tako nešto.“ Bio je u pravu: većina pritvorenika
je uhapšena zato što zna nešto a ne zbog zločina, pa će pre
ili kasnije biti puštena. Bio bih srećniji da nisam znao za to
nevaljalstvo; bilo mi je nemoguće da spavam dok slušam
kako odrasli Ijudi plaču poput beba. Pokušavao sam da stav-
Ijam razne stvari u uši i oko glave, ali ništa nije pomagalo.
Dokle god je mučenje trajalo, nisam mogao da spavam. Sreća
je što mučenja nije bilo svakog dana i što glasovi nisu svaki
put dopirali do moje ćelije.
Februara 2002. direktor jordanskog Odeljenja za borbu
protiv terorizma bio je meta atentata.
* Umalo nije vratio
dušu. Neko je podmetnuo bombu u šasiju automobila naj-
veće mete islamskog pokreta u Jordanu. Bomba je trebalo
da eksplodira na putu između njegove kuće i kancelarije - i
eksplodirala je. No ono što se dogodilo liči na čudo. Na putu
do posla direktoru je palo na pamet da kupi cigarete. Vozač
je stao pred prodavnicom i izašao da kupi paklicu cigareta.
Direktoru je palo na pamet da krene za vozačem. Samo što
su obojica izašla iz auta, bomba je eksplodirala. Niko nije
povređen, ali je vozilo otišlo u zaborav.
Istraga je došla do osumnjičenog, ali tajna policija nije
mogla da ga nađe. Međutim, ne igra se s Kraljem Borbe Pro-
tiv Terorizma; moraju se pohapsiti sumnjiva lica i moraju se
naći krivci. Trenutno. Jordanska tajna agencija morala je da
osveti tu veliku glavu. Miroljubivi brat osumnjičenog morao
je da postane pion i bude mučen dok mu se brat ne preda.
Specijalne snage su poslate, uhapsile su nevinog momka na

* Novinski izveštaji dokumentuju pokušaj atentata sličan ovom ovde

opisanom, a meta je bio general Ali Buržak, šef jedinice za borbu pro-
tiv terorizma, a desio se 20. februara 2002. u Amanu. Videti na primer
http:/Zweekly.ahram.org.eg/2002/576/re72.htm.
 Dnevnik iz Gvantanama 179

prometnom mestu i tukle ga da je to neverovatno. Hteli su

da pokažu svima kakva sudbina čeka porodicu kad joj jedan
član pokuša napad na vladu. Momka su odveli u zatvor i
mučili ga svakodnevno.
,,Ne zanima me koliko je potrebno, mučiću ga sve dok
mu se brat ne preda“, kazao je njegov islednik. Momkovoj
porodici je omogućeno da ga posećuje, mada ne iz huma-
nitarnih razloga, već zato što je islednik želeo da porodica
vidi u kakvom jadnom stanju je momak pa da preda osum-
njičenog sina. Porodica je bila očajna, a ubrzo je procurila
vest da se osumnjičeni krije u porodičnoj kući. Kasno te
večeri izvršen je prepad na tu kuću i osumnjičeni je uhapšen.
Sutradan mu je brat pušten.
„Šta ćeš reći kad te budu pitali za masnice i povrede koje
sam ti naneo?“, pitao ga je islednik.
„Neću reći ništa!“, odgovorio je momak
„Slušaj, obično zadržimo Ijude dok ne zacele, ali tebe
puštam. Idi i podnesi kakvu god hoćeš prijavu protiv mene.
Uradio sam ono što moram da radim kako bih uhvatio tero-
ristu, a ti si slobodan.“ Što se brata tiče, za njega se postarao
sam direktor: tukao ga je čitavih šest sati. A ne treba ni
pominjati šta su ostali islednici radili kako bi zadovoljili šefa.
Sve sam to čuo od stražara kad sam primetio da je u zatvoru
nastala upadljiva gužva. Što ne znači da sam ikog video,
već su se porcije hrane vidno smanjile; stalno su izvodili
pritvorenike iz ćelija i vraćali ih u njih; kad god su pored
moje ćelije provodili pritvorenike, zatvorili bi mi otvor na
vratima; a i video sam da se stražari smenjuju češće nego
obično. Situacija je počela da se poboljšava u leto 2002.
Dotad su Jordanci u suštini obavili posao sa mnom. Kad
je obavio istragu nada mnom, pružio mi je
moje izjave. »Pročitaj izjave i potpiši ih“, kazao je.
180 Mohamedu uld Slahi

„Ne moram da ih čitam, verujem vam!“, slagao sam. Što

bih čitao nešto ako nemam mogućnost da odbijem to da
potpišem? Nijedan sudija neće uzeti u obzir izjave koje su
iznuđene u zatvoru kao što je jordanski vojni zatvor.
Posle otprilike nedelju dana HHH odveo
me je na saslušanje u jednu lepu prostoriju. „Tvoj slučaj je
zatvoren. Nisi lagao. I zahvaljujem ti na saradnji. Što se mene
tiče, završio sam s tobom, ali na mom šefu je da odluči kad
ćeš kući. Nadam se da ćeš uskoro.“
Ta vest me je obradovala; očekivao sam to, mada ne
tako brzo.
,,Bi li voleo da radiš za nas?“, pitao me je.
„Voleo bih, ali nisam kvalifikovan za taj posao“, rekao
sam delimično lažući a delimično govoreći istinu. Pokušao
je da me prijateljski ubedi, ali ja sam mu, najprijateljskije što
sam mogao, rekao da sam preveliki kreten za obaveštajni rad.
Međutim, kad su Jordanci poverili rezultat istrage Sjedi-
njenim Državama i poslali im dosije, Sjedinjene Države su
Jordancima zalepile šamar. Osetio sam gnev Ujka Sema na
hiljade kilometara razdaljine kad se HHHHi^MMHHi
vratio u staru kožu poslednja dva meseca mog tamnovanja
u Jordanu. Saslušavanja su opet počela. Davao sam sve od
sebe da se izrazim. Nekad sam pričao, nekad sam odbijao.
Danima sam štrajkovao glađu, ali me je
naterao da jedem pod pretnjom mučenjem. Želeo sam da
primoram Jordance da me vrate kući, ali nisam uspeo. Mož-
da nisam bio dovoljno tvrdokoran.
GVANTANAMO
 UNCLASSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE

ELCRET//NOFORk PROTECTED

UNCLASSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE

 PETO POGLAVLJE

Gvantanamo
Februar-avgust 2003.

Prva ,,pošta“ i prvi ,,dokaz“... Noć užasa... MO pre-

uzima... Dvadesetčetvoročasovna saslušavanja...
Otmica u otmici... Arapsko-američka zabava

ravila su se promenila. Ono što nije smatrano zloči-

P nom sad je zločin.“
„Ali ja nisam počinio nikakav zločin, pa ma kako su vaši
zakoni strogi, ništa nisam uradio."
,,A šta ako ti pokažem dokaz?“
„Nećete. Ali ako uspete, sarađivaću s vama.“
mi je pokazao najgore Ijude u
Bilo ih je petnaest, a ja sam bio broj jedan; broj dva je bio

„Mora da se šalite", rekao sam.

,,Ne šalim se. Shvataš li ozbiljnost svog slučaja?"

* Na raspravi pred ARB-om 2005. Slahi je rekao komisiji: „Onda je

FBI u Zalivu Gvantanamo u doba generala Milera izneo spisak primar-
nih pritvorenika u Gvantanamu. Bio je to spisak od petnaest Ijudi, a
šta mislite koji broj sam bio ja? Broj jedan. Zatim su poslali specijalni
tim FBl-ja, a predvodnik im je bio [redigovano] pa sam radio s njim
posebno na mom slučaju... Mislio sam da se samo šali sa mnom kad
je rekao da sam ja broj jedan, ali nije lagao; govorio mi je istinu, kao
što će dokazati budući događaji. Ostao je sa mnom do 22. maja 2003.“
Transkript ARB-a, 24.
184 Mohamedu uld Slahi

„Znači, oteli ste me iz kuće, iz moje zemlje i poslali me u

Jordan da me muče, pa me iz Jordana odveli u Bagram i još
sam gori od svih koje ste uhvatili s puškom u ruci?“
,Jesi. Vrlo si mudar! Po meni zadovoljavaš sve kriteriju-
me vrhunskog teroriste. Kad pogledam spisak terorista, ti
imaš veoma visoku ocenu.“
Mnogo sam se uplašio, ali uvek se trudim da obuzdam
strah. ,,A šta je HB vašeg spiska?"
„ Arapin si, mlad si, išao si u džihad, govoriš strane jezike,
bio si u mnogo zemalja, diplomirao si tehniku."
„Kako je to zločin?“, pitao sam.
„Pogledaj one otmičare: bili su isti.“
„Nisam ovde da branim nikoga osim sebe. Nemojte mi
ni pominjati nikog drugog. Pitao sam za svoj zločin, a ne za
zločine nekog ovog ili onog. To me se uopšte ne tiče!“
„Ali ti si deo velike zavere protiv Sjedinjenih Država.“
,,To uvek kažete. Recite mi koja je moja uloga u ’velikoj
zaveri’!“
„Reći ću ti, samo sabr, budi strpljiv."
Saslušanja su mi se nastavila s ovakvim rasprava-
ma. Zatim sam jednog dana ušao u sobu za saslušavanje
i ugledao već montiranu
video-opremu. Da budem iskren, prestravio sam se da će mi
pokazati video-snimak na kom ja vršim teroristički napad.
Mada nikad u životu nisam uradio ništa slično. Kolega pri-
tvorenik po imenu HHHHHHB rekao mi je
su islednici falsifikovali američki pasoš s njegovom slikom.
„Vidi: sad imamo konačan dokaz da si falsifikovao ovaj
pasoš i da si ga koristio za terorističke svrhe“, rekli su mu.
HHH^H se od srca nasmejao na budalastost islednika.
„Promaklo vam je da sam stručnjak za računare i da znam
 Dnevnik iz Gvantanama 185

kako američkoj vladi nije problem da za mene falsifikuje

pasoš“, rekao je. Islednici su brzo sklonili pasoš i nikad ga
više nisu pominjali.
Zbog takvih scenarija postao sam paranoičan da ne izmi-
sle nešto i o meni. Pošto potičem iz zemlje Trećeg sveta,
znam da policija nepravedno kači zločine političkim pro-
tivnicima vlade kako bi ih neutralizovala. Česta pojava je
podmetanje oružja u nečiju kuću kako bi sud poverovao da
se žrtva pripremala za nasilje.
„Jesi li spreman?“, pitao je
,,Daaa!“, kazao sam trudeći se da ostanem miran iako
me je zajapureno lice odavalo. je pritisnuo taster i
krenuo je film. Spremio sam se da skočim kad ugledam sebe
kako dižem neku američku ustanovu u vazduh u Timbuk-
tuu. Međutim, na toj traci je bilo nešto sasvim drugačije. Bila
je to traka s Osamom bin Ladenom koji razgovara s nekim
saradnikom, kog nisam prepoznao, o napadu 11. septem-
bra. Pričali su na arapskom. Bio sam opušteniji jer sam ih
razumeo, dok su islednici morali da puste titlovan prevod.
Posle kratkog razgovora između Osame bin Ladena i
onog drugog čoveka, televizijski komentator je govorio o
tome kako je taj snimak kontroverzan. Kvalitet je loš; sni-
mak su navodno uhvatile američke snage u bezbednoj kući
u Džalalabadu.
No nije bila stvar u tome. „Kakve ja imam veze s ovim
sranjem?", pitao sam Ijutito.
„Vidiš da Osama bin Laden stoji iza jedanaestog septem-
bra“, kazao je
»Shvatate li vi da ja nisam Osama bin Laden? Ovo je
između vas i Osame bin Ladena; meni je svejedno, ja sam
van toga.“
186 Mohamedu uld Slahi

»Smatraš li da je to što je učinio ispravno?"

„Uopšte me ne zanima. Uhvatite Osamu bin Ladena i
kaznite njega.“
»Šta osećaš u vezi s onim što se dogodilo?"
„Osećam da nisam deo toga. Ništa drugo nije bitno u
ovom slučaju!" Kad sam se vratio u blok HH, ispričao
sam prijateljima o šaradi „konačnog dokaza" protiv mene.
Ipak niko nije bio iznenađen jer je većina pritvorenika bila
izložena takvim šalama.
Za vreme razgovora s i njegovim saradni-
kom, izneo sam problem za koji sam smatrao da je suštinski.
„Zbog čega mi sprečavate da dobijam poštu?“
„Proverio sam, ali nemaš pošte!“
„Hoćete da kažete kako moja porodica odbija da mi
odgovori?“
Braća u bloku su saosećala sa mnom. Skoro svake noći
sam sanjao da sam primio poštu od porodice. Redovno sam
prepričavao snove prvim susedima i ti tumači snova su mi
davali nadu, ali pošta nije stizala. „Sanjao sam da si dobio
pismo od porodice", bila je rečenica koju sam često čuo. Bilo
mi je tako teško da gledam kako ostali pritvorenici imaju
slike porodice a ja ništa - nula. Ne znači da sam želeo da ni
oni ne dobijaju pisma: naprotiv, bio sam srećan zbog njih,
čitao sam njihovu prepisku kao da je od moje mame. Bio je
običaj da se novoprispela pošta šalje po čitavom bloku pa
da je svi čitaju, čak i onu najličniju od Ijubavnica voljenima.
je umirao da me navede da sarađujem s
njim, a znao je i da sam svoj problem izneo pred pritvore-
nicima. Stoga se trudio da mi nabavi nešto od onih što su
radili u pošti. Recept je pripremljen i skuvan pa se oko pet
posle podne pred mojom ćelijom pojavio poštar i uručio
 Dnevnik iz Gvantanama 187

mi pismo, navodno od mog brata. Čak i pre nego što sam

pročitao pismo, doviknuo sam ostalima u bloku: „Primio
sam pismo od porodice. Vidite da mi se san ostvario, jesam
li vam rekao?" Sa svih strana su kolege pritvorenici povikali:
„Čestitam, prosledi pismo kad ga pročitaš!"
Žudno sam počeo da čitam, ali sam se ubrzo zaprepastio:
pismo je bilo jeftin falsifikat. Nije bilo od porodice, već pro-
izvod obaveštajne zajednice.
„Draga braćo, izvinite, nisam primio pismo!“
„Gadovi! Radili su to i s ostalim pritvorenicima“, kazao
je jedan sused. Taj falsifikat je bio tako trapavo i nestručno
napravljen da ni budala ne bi nasela na njega. Prvo, nemam
brata s tim imenom. Drugo, moje ime je pogrešno napisano.
Treće, moja porodica ne živi tamo gde je navedeno, mada je
blizu. Četvrto, ne samo da poznajem rukopis svakog člana
porodice, već i to kako svako od njih uobličava misli. To
pismo je predstavljalo nekakvu propoved: „Budi strpljiv kao
što su ti bili preci i imaj vere u to da će te Alah nagraditi."
Tako sam pobesneo zbog tog pokušaja da mi podvale i da
mi se poigraju osećanjima.
Sutradan me je izveo na saslušanje.
„Kako ti je porodica?"
„Nadam se da je dobro.“
„Trudio sam se da dobiješ to pismo!“
„Mnogo vam hvala, lep pokušaj, ali ako hoćete da falsifi-
kujete poštu, dozvolite da vam dam neke savete.“
„0 čemu to pričaš?“
Nasmešio sam se. „Ako zaista ne znate, u redu. Ali jeftino
je falsifikovati pismo kako bih poverovao da sam u vezi s
porodicom!", kazao sam i vratio mu to čudno pismo.
,,Ne verujem u takvo sranje", kazao je
188 Mohamedu uld Slahi

,Ja ne znam u šta da verujem. Ali verujem u Boga i, ne

budem li video porodicu u ovom životu, nadam se da ću je
videti u zagrobnom životu, zato se ništa ne brinite." Zaista
nemam dokaza je li bio umešan u tu prljavštinu
ili nije. Samo znam da je sve to mnogo krupnije od
grupa Ijudi radi iza scene.
*
^^^^^^^^^H je bio zadužen
za moj slučaj preko ali me je nekoliko puta
saslušavao drugi bez njegovog pri-
stanka, pa čak i bez njegovog znanja. Što se tiče pisama od
porodice, prvo pismo, poruku Crvenog krsta, primio sam 14.
februara 2004, osamsto šesnaest dana pošto sam kidnapovan
iz svoje kuće u Mauritaniji. Kad je stigla do mene, ta poruka
je bila stara sedam meseci.
„Pokazivaću ti deo po deo dokaza“, rekao je IHHHH
jednog dana. „Jedan čovek visoko u A1 Kaidi rekao nam je
da si umešan."
„Pretpostavljam da onda ne treba da mi postavljate
pitanja budući da imate svedoka. Samo me izvedite pred
sud i spržite“, rekao sam. „Šta sam uradio, prema vašem
svedoku?"
„Rekao je da si deo zavere." Zamorile su me reči Velika
zavera protiv Sjedinjenih Država. Koliko god se raspravljao
s njim, nije mogao da mi pruži ništa za šta
bih se uhvatio.

Zaista se „radilo iza scene". lako je FBI i dalje predvodio Slahijevo

saslušavanje, MP GI je otkrio da je proleća 2003. „personal Vojno-
obaveštajne službe iz posmatračke sobe pratio mnoga Slahijeva saslu-
šanja koja su vodili Pulson i Santjago", pa su se njihovi agenti žalili
na FBI-jev prilaz gradnji izveštaja. Komitet Senata za oružane službe
(Senate Armed Services Committee) izvestio je da su vojni islednici
pustili nacrt „Plana specijalnog saslušavanja" za Slahija u januaru 2003.
MPGI, 298; SASC, 135.
 Dnevnik iz Gvantanama 189

Što se tiče on nije čovek s kojim se može

raspravljati. „Ako vlada veruje da si umešan u nešto loše,
poslaće te u Irakili nazad u Avganistan“, rekao je
„Znači, ako me budete mučili, reći ću vam sve što želite
da čujete?“
,,Ne, vidi: ako mama pita dete je li uradilo nešto loše, ono
bi moglo da slaže. Ali ako ga udari, ono će priznati", odvratio
je Na tu analogiju nisam imao odgovor. U
svakom slučaju, ispostavilo se da je čovek visoko u A1 Kaidi
koji je svedočio protiv mene
Za^M^^^H se kaže da je rekao kako sam mu
pomogao da ode u Čečeniju s još dva čoveka koji su bili
među onim otmičarima, što ja nisam uradio. lako sam
video dva ili tri puta u Nemačkoj, čak mu
nisam znao ni ime. Čak i da sam im pomogao da odu u
Čečeniju, to ne bi bio nikakav zločin, ali ja to nisam uradio.
Tad sam već znao za strašno mučenje koje je
pretrpeo posle hapšenja Očevici koji
su uhapšeni s njim u Karačiju rekli su: „Mislili smo da je
mrtav. Slušali smo mu krike i ječanje danju i noću dok ga

Ovo bi mogao biti agent kog generalni inspektor MP zove Santjago.

GI je izvestio kako je Slahi „identifikovao Santjaga kao dobrog čoveka“,
i zabeležio je da je Slahi izjavio islednicima kako mu je „Santjago rekao
da će biti poslat u Irak ili Avganistan ako se dokažu optužbe protiv nje-
ga“. MP GI, 296.
** Izgleda da se ovaj odeljak odnosi na Ramzija bin al Šiba. Slahi je obja-
snio na raspravi pred ARB-om, a to navodi i na drugim mestima u ruko-
pisu, da je za Bin al Šibovo mučenje na ,,crnim“ lokacijama Centralne
obaveštajne agencije saznao od pritvorenika koji su bili uhapšeni s Bin
al Šibom i držani s njim na tajnim lokacijama pre nego što su prebačeni
u Gvantanamo. Slahi je rekao komisiji ARB-a da mu je „jedan Jemenac
koji je uhapšen s Ramizom (sic)“ rekao: „Ramiza su mučili. Svake noći
smo mu čuli krike, svake noći smo mu čuli ječanje." Transkript ARB-a,
25; videti i Slahijev rukopis, 83, 294.
190 Mohamedu uld Slahi

nisu odvojili od nas.“ Čak smo u logoru čuli glasine da je

umro na mukama. Mučenje u inostranstvu je očigledno
bilo uobičajeno i stručno je izvođeno; čuo sam tako mnogo
svedočenja od pritvorenika koji se među sobom nisu pozna-
vali, da to ne može biti laž. A kao što ćete videti, i sam sam
podvrgnut mučenju u bazi Gvantanamo, kao i mnoge kolege
pritvorenici. Neka nas Alah nagradi.
,,Ne verujem u mučenje", rekao je Nisam
mu poverio ono što znam o Ramzijevom mučenju. Među-
tim, pošto je vlada poslala pritvorenike, među kojima sam
ja, i ^HHHHHHHH u
stvo da naše saslušavanje pospeše mučenjem, to znači da
vlada veruje u mučenje; ono u šta veruje nema
neku težinu kad je reč o gruboj pravdi Sjedinjenih Država
u ratu.
je konačno postupio po obećanju da će
izneti razloge zbog kojih me je njegova vlada zatvorila.
Međutim, nije mi pokazao ništa inkriminišuće. Marta 2002.
CNN je emitovao izveštaj o meni kako tvrdim da sam koor-
dinator koji je 11. septembra olakšao komunikaciju među
otmičarima preko gestbuka na mojoj stranici. Sad mi je
pokazao
„Rekao sam ti da si se zajebao", kazao je
„Nisam ja napravio veb-stranicu za A1 Kaidu. Davno sam
je napravio i nikad je više nisam ni pogledao od početka

* Ovo se izgleda odnosi na priču koju je CNN emitovao 6. marta 2002,

a čiji transkript je naslovljen ,,A1 Kaida onlajn za terorizam". Kako Sla-
hi ovde navodi, u toj emisiji je objavljeno da on „vodi naizgled nevi-
nu veb-stranicu“ na kojoj A1 Kaida u potaji razmenjuje poruke preko
gestbuka te stranice. Navod da je Slahi održavao veb-stranicu na kojoj
je omogućavao komunikaciju A1 Kaide ne javlja se ni u jednom sažet-
ku dokaza protiv Slahija u Gvantanamu. Videti http://transcripts.cnn.
com/TRANSCRIPTS/0203/06/lt. 15.html.
 Dnevnik iz Gvantanama 191

1997. Osim toga, da sam rešio da pomažem A1 Kaidi, ne bih

koristio pravo ime. Mogao sam da napišem veb-stranicu na
ime Džon Smit.“ je hteo da zna sve o mojoj
veb-stranici i zbog čega sam je uopšte otvarao. Morao sam
da odgovorim na sva ta sranja o svojim osnovnim pravima,
o pisanju veb-stranice s pravim imenom i s nekim linkovima
do meni omiljenih stranica.
Na jednom saslušanju me je HHH pitao: „Zašto si
studirao mikroelektroniku?“
„Studiram šta god mi se prohte. Nisam znao da moram
da se konsultujem s vladom Sjedinjenih Država o tome šta
bi trebalo da studiram, a šta ne“, rekao sam podrugljivo.
,,Ne verujem u načelo crnog i belog. Mislim da su svi
negde između. Misliš li i ti tako?“, pitao je HHH.
„Ništa nisam uradio.“
„Nije zločin pomagati nekome da se uključi u A1 Kaidu a
on kao terorista!"
Razumeo sam šta je hteo da kaže: Samo priznaj da
si vrbovao Ijude za A1 Kaidu.
Kao deo njegovog „pokazivanja dokaza protiv
mene“, je zamolio kolegu da mu pomogne.
■■■HHHHH^IH> koji me

je jedan od onih što kad govore mislite da su Ijuti, a

oni to možda i nisu.
„Drago mi je što ste se pojavili jer bih hteo s vama da
porazgovaram o nekim stvarima", rekao sam.
„Naravno, je ovde da bi odgovarao na
tvoja pitanja!“, rekao je B^^BH

* Nekoliko rečenica kasnije pojavljuje se neredigovano „Mauritanija";

izgleda da je taj agent jedan od agenata FBI-ja koji su Slahija ispitivali u
Nuakšotu februara 2000.
192 Mohamedu uld Slahi

„Sećate li se kad ste došli u Mauritaniju da me saslušate?",

počeo sam. „Sećate li se kako ste bili ubeđeni da sam ne
samo umešan u Milenijumsku zaveru već i da sam mozak
koji stoji iza te zavere? Kako se sad osećate znajući da ništa
nemam s tim?“
„Nije nevolja u tome“, odgovorio je „Nevo-
Ija je u tome što nisi bio iskren s nama.“
,,Ne moram da budem iskren s vama. A evo vam i teme
za razmišljanje: neću vam ništa odgovarati dok mi ne kažete
zbog čega sam ovde“, rekao sam.
,,To je tvoj problem", kazao je Videlo se
da je navikao na skrušene pritvorenike koji
su verovatno sarađivali zbog mučenja. Tad je već isleđivao
H^^^^H-
* Govorio je vrlo nadmeno; rekao mi je čak
i: „Sarađivaćeš, čak i protiv svoje volje, ha! Ha!“ Priznajem
da sam bio nepristojan prema njemu, ali bio sam Ijut jer
me je on nepravedno optužio da sam bio deo Milenijumske
zavere, a sad izbegava moje zahteve da iznese na videlo kako
su on i njegova vlada pogrešili.
^^HHHB je izgledao izmoreno od puta; tog dana
je bio vrlo umoran. ,,Ne vidim zašto ne sarađuješ“, rekao je.
„Daju ti hranu i kulturno razgovaraju s tobom“, nastavio je.
„Zašto bih sarađivao i sa kim od vas? Vi me povređujete,
zatvarate me bez razloga."
„Nismo te mi uhapsili.“
„Pošaljite mi čoveka koji me je uhapsio. Hteo bih da
razgovaram s njim.“ Nakon te napete rasprave islednici su
izašli, a mene poslali nazad u ćeliju.
,,Za naredna saslušanja zamolio sam da mi
pomogne u iznošenju tvog slučaja. Želim da budeš učtiv
prema njemu“, rekao je na sledećem saslušanju.

Moguće Ramzija bin al Šiba; videti fusnotu na str. 195.

 Dnevnik iz Gvantanama 193

Okrenuo sam se njegovom kolegi. »Sad ste uvereni da

nisam deo Milenijumske zavere. Koje ćete sledeće sranje
da mi nakačite?"
„Znaš, ponekad uhapsimo nekoga iz pogrešnog razlo-
ga, ali ispostavi se da je umešan u nešto drugo!“, rekao je

,,A kad ćete prestati da igrate ovu igru sa mnom? Svaki

put kad se rodi nova sumnja, a ispostavi se da je netačna,
prikačite mi novu, i tako dalje i tako redom. Ima li moguć-
nosti na ovom svetu da nisam umešan ni u šta?“
„Svakako; stoga moraš da sarađuješ i odbraniš se. Tražim
samo da mi objasniš neka sranja", rekao je Kad
je stigao, imao je gomilu papirića s beleška-
ma, pa je počeo da mi ih čita. „Pozvao si H^^^H i zamo-
lio ga da ti donese šećer. Kad si mu u Nemačkoj rekao za
on je rekao: ’Ne pričaj to preko telefona.’
Ja ne bih rekao tako nešto nikom koga pozovem."
,,Ne zanima me šta priča preko telefona.
Nisam ovde u ^HHHHI ime; idite to njega pitajte.
Upamtite da vas pitam šta sam;a uradio.“
„Hoću samo da mi objasniš ove razgovore - a ima tu još“,
rekao je
,,Ne, neću vam odgovoriti ni na šta pre nego što vi meni
odgovorite na pitanje. Šta sam uradio?"
,,Ne kažem da si išta uradio, ali ima mnogo toga što treba
da se rasvetli.“
,,Na ta pitanja sam odgovorio hiljadu i jedan put; rekao
sam da sam mislio ono što sam rekao i da ne koristim šifre.
Prosto ste tako nepravični i paranoični. Iskoristili ste me što
sam iz zemlje pod diktaturom. Da sam Nemac ili Kanađanin,
ne bi vam se ni ukazala prilika da razgovarate sa mnom niti
biste me uhapsili."
194 Mohamedu uld Slahi

„Tražeći od tebe da sarađuješ, nudimo ti priliku. Kad ti

otkrijemo razlog hapšenja, za tebe će biti prekasno!“, rekao

,,Ne trebaju mi prilike. Samo mi recite zašto ste me uhap-

sili pa neka bude prekasno.“ me je poznavao
bolje od stoga je pokušao da nas obojicu smiri.
je pokušavao da me uplaši, ali što me je više
plašio, postajao sam sve oštriji i nesaradljiviji.

Logor je bio zaključan ceo dan. Oko deset sati uveče izvukli
su me iz ćelije i odveli u zgradu. U prostoriji je bilo
izuzetno hladno. Mrzim kad me probude za saslušanje i srce
počne da mi tuče: zašto bi me izveli tako kasno?
Ne znam koliko sam vremena proveo u toj prostori-
ji, možda dva sata. Samo sam se tresao. Smislio sam da se
više ne raspravljam s islednicima. Samo ću sedeti ovde kao
kamen i pustiti ih da pričaju, pomislio sam. Mnogi pritvore-
nici reše to da rade. Vodili su ih iz dana u dan na saslušavanje
kako bi ih slomili. Siguran sam da su se neki slomili jer niko
ne može da trpi bol do kraja života.
Pošto su me pustili da se nekoliko sati preznojavam,
bolje reći da se tresem, odveli su me u drugu prostoriju
gde sedeo
U toj prostoriji je bilo prihvatljivo hladno. Kao i obično,
vojna lica su posmatrala i slušala iz druge sobe.
„Nismo mogli da te izvedemo preko dana jer je logor bio
zaključan”, rekao je „Morali smo da te izvedemo
sada jer sutra odlazi.“
Nisam ni otvorio usta. je poslao prijatelje napo-
Ije. „Šta je s tobom?“, pitao je. ,Je li ti dobro? Da ti se nije
 Dnevnik iz Gvantanama 195

nešto dogodilo?" Međutim, šta god je pokušavao, nije mogao

da me natera da progovorim.
Tim je odlučio da me vrate u onu hladnu prostoriju.
Možda tamo i nije bilo tako hladno nekom ko nosi normal-
ne cipele, rublje i sako, kao islednici, ali je svakako hladno
pritvoreniku s japankama i bez ikakvog rublja.
„Pričaj nam!“, rekao jeHHH- »lako odbijaš da govoriš,
^H^^^^^H će svejedno pričati s tobom.“
je počeo pridiku: „Pružali smo ti prilike,
ali ti kao da ne želiš da ih iskoristiš. Sad je prekasno jer ću
ti odati neke podatke."
je spustio tri velike slike četvorice Ijudi
za koje se veruje da su umešani u napad 11. septembra.
je ■■■■■■^■■HHHH- Uhvaćen
je i otad ga
vam.
* Znam o njemu više nego što on sam zna o sebi. Bio
je otvoren i iskren prema meni. Ono što mi je rekao slaže
se s onim što znamo o njemu. Rekao je da je došao kod tebe
kući zbog saveta o čoveku po imenu HHHHI> kog je
upoznao u vozu. je hteo da mu neko pomogne
da stigne u Čečeniju.“
„Bilo je negde oktobra 1999“, nastavio je. „Pojavio ti se
u kući s ova dva čoveka“, rekao je i pokazao
i „Ovaj drugi“, kazao je pokazavši Atu,

* Izgleda da je taj islednik ispitivao ili tvrdi da je ispitivao Ramzija bin al

Šiba na ,,crnim“ lokacijama Centralne obaveštajne agencije. Na raspravi
pred ARB-om, pri pomenu imena Bin al Šiba, Slahi je opisao ono što bi
mogao da bude razgovor s islednikom ovako: „Dobro, onda ga njegov
islednik [redigovano] iz FBI-ja pita da nagađa kakav sam ja kao čovek.
Rekao je ’mislim da je on operativac Osame bin Ladena i da bez njega
nikad ne bih bio umešan u 11. septembar’. To je krupna optužba. Isled-
nik je mogao da laže jer oni sve vreme lažu, ali to su rekli.“ Transkript
ARB-a, 23-24.
196 Mohamedu uld Slahi

»nije mogao da te vidi jer je bio na proveri. Savetovao si

im da putuju preko Avganistana umesto preko Gruzije,
zato što bi ih odala njihova arapska lica pa bi ih verovatno
vratili. Osim toga, dao si jm telefon čoveka u Keti po ime-
nu Ubrzo posle susreta s tobom, ti Ijudi su
otputovali u Avganistan, sreli se s Osamom bin Ladenom i
položili mu zakletvu. Bin Laden ih je odredio za napad 11.
septembra i poslao ih u Nemačku."
Produžio je: „Kad sam pitao ^^^^H šta misli o tebi,
odgovorio je kako veruje da si viši vrbovatelj za Osamu bin
Ladena. To je njegovo lično mišljenje. Međutim, rekao je
da bez tebe nikad ne bi pristupio A1 Kaidi. Zapravo, ja bih
rekao da bez tebe ne bi ni došlo do 11. septembra. Ti Ijudi
bi otišli u Čečeniju i poginuli.“
se izvinio i otišao. Ostao sam osta-
noći s Tako
sam se plašio. Taj čovek me je ubedio da stojim iza 11. sep-
tembra. Kako je to uopšte moglo da se dogodi. Mislio sam:
Možda je u pravu. A opet, svako ko zna ono osnovno o tom
napadu, što je objavljivano i obogaćivano s vremenom, može
lako videti kakvu maglu H^^^^H pokušava da mi proda.
Ljudi koje mi je pominjao navodno su obučavani 1998, a tad
su i pristupili A1 Kaidi i bili određeni za napad. Kako sam
onda mogao da ih pošaljem oktobra 1999. da se pridruže
A1 Kaidi kad ne samo da su već bili A1 Kaida već su bili i
određeni za napad duže od godinu dana?
Držali su me ostatak noći i primorali da gledam slike
delova Ijudskih tela koje su slikane u Pentagonu posle napa-
da. Bio je to gadan prizor. Skoro me je slomio, ali uspeo sam
da ostanem nem i pribran.
„Vidiš li ishod tog napada?“, pitao je
 Dnevnik iz Gvantanama 197

„Mislim da on nije predvideo šta će oni uraditi", rekao je

Razgovarali su među sobom, pitali jedan dru-
gog i odgovarali jedan drugom. Ja sam se držao kao prisutan
odsutni. Cele noći su mi puštali te gadne slike. U zoru su me
poslali u ćeiiju u novom bloku, Pomolio
sam se i probao da zaspim, ali sam se zavaravao. Nisam
mogao iz glave da izbijem delove Ijudskih tela. Novi susedi,
naročito pokušali su da mi pomognu.
,,Ne brini! Samo pričaj s njima i sve će biti u redu“, hra-
brio me je on. Možda mu je savet bio razborit, a ionako sam
osećao da će sve postati gadnije. Zato sam rešio da sarađujem.
me je sutradan izvukao na saslušanje.
Bio sam tako izmožden. Prošle noći nisam spavao, a nisam
ni preko dana.
*

* U studiji CIA iz 1956. pod naslovom: »Komunističke tehnike kontroli-

sanja: analiza metoda koje koristi komunistička državna policija pri hap-
šenju, saslušavanju i indoktrinaciji osoba za koje se smatra da su ’državni
neprijatelji’" o delovanju uskraćivanja sna i manipulacije temperaturom
kao prinudnim metodima kaže se: »Dežurni oficir ima i drugih jedno-
stavnih i vrlo delotvornih načina da primeni pritisak. Dva najdelotvor-
nija načina jesu zamor i nedostatak sna. Stalno svetlo u ćeliji i nužda da
se ostane u krutom položaju u krevetu obrazuju posledice anksioznosti
i košmara s prekidima u snu. Ako to nije dovoljno, lako je da stražari
povremeno bude zatvorenike. To je posebno delotvorno ako se zatvore-
nik budi odmah pošto je zaspao. Stražari mogu i da skrate sate odredene
za spavanje ili da u potpunosti uskrate san. Produžen nedostatak sna
izaziva zamagljenje svesti i gubitak opreznosti, a i jedno i drugo smanju-
ju sposobnost žrtve da izdrži izolaciju. Uz to se stvara i dubok zamor.
Još jedan jednostavan i delotvoran tip pritiska jeste održavanje tem-
perature u ćeliji koja je taman dovoljno vrela ili taman dovoljno hladna
da ne bi bilo ugodno. Produžena vrućina na nivou na kom je nužno
stalno znojenje kako bi se održala telesna temperatura izaziva nervozu i
zamor. Neprekidna hladnoća je neprijatna i slabo se podnosi...
Komunisti ne smatraju ove metode ’mučenjem’. Nesumnjivo prime-
njuju te metode kako bi na tipično legalistički način potvrdili očita
198 Mohamedu uld Slahi

„Spreman sam da bezuslovno sarađujem", rekao sam mu.

,,Ne treba mi nikakav dokaz. Samo mi postavljajte pitanja,
a ja ću vam odgovarati." Tako je naše prijateljstvo izgledalo
da ulazi u novu eru.
Za vreme koje je proveo sa mnom, je dvaput
otputovao, jednom u i jednom u
kako bi istražio moj slučaj i sakupio dokaze protiv mene.
Februara 2003, dok je bio na putu u ^^^^^H> jedan agent
iz me je izvukao na
„Zovem se iz ^^^H- Došao sam da ti
postavim neka pitanja o vremenu koje si proveo u ^^^HH“>
rekao je mahnuvši značkom. Pratili su ga
žena i muškarac koji su samo pisali beleške.
*
„Dobro došli! Drago mi je što ste došli jer želim da
razjasnim neke izveštaje koje ste podneli o meni, a vrlo su
netačni." Nastavio sam: „Posebno zato što se moj slučaj

komunistička načela koja zahtevaju da se ’ne primenjuje sila ni mučenje

u izvlačenju obaveštenja od zatvorenika’. Međutim, ovi metodi zaista
predstavljaju mučenje i fizičku prinudu. Svi oni vode do ozbiljnih pore-
mećaja mnogih telesnih procesa."
Lišavanje sna se posebno koristi u službi uslovljavanja zatvorenika da
daju lažna priznanja. U studiji američkog vazduhoplovnog sociologa
Alberta Bidermana o načinima pomoću kojih su severnokorejski isled-
nici bili u stanju da prinude zarobljene američke pilote na lažna pri-
znanja ratnih zločina zaključeno je da lišavanje sna, kao oblik izazva-
nog oslabljenja, „slabi mentalnu i fizičku sposobnost za otpor“. Videti
http://www.theblackvault.com/documents/mindcontrol/comcont.pdfi
http://www.2.gwu.edu/~nsarchiv/torturingdemocracy/documents/19
570900.pdf.
* To bi mogli biti agenti Kanadske bezbednosno-obaveštajne službe
(Canadian Security Intelligence Service - CSIS). Toronto starje februara
2003. izvestio kako su agenti te službe ispitivali pritvorenike povezane
s Kanadom u Gvantanamu, među njima i Slahija. Videti Michelle Shep-
hard, „CSIS Grilled Trio in Guantanamo“, http://www. thestar.com/
news/canada/2008/07/27/csis_grilled_trio_in_cuba.html.
 Dnevnik iz Gvantanama 199

kod Sjedinjenih Država vrti oko mog boravka u ^^^^Hl

i svaki put se raspravljam s Amerikancima da se obrate
vama. Sad hoću da vi sednete s Amerikancima i odgovo-
rite na jedno pitanje: Zašto me hapsite? Koji zločin sam
počinio?“
„Ništa niste uradili", rekao je
„Znači ne pripadam ovde, zar ne?“
„Nismo vas uhapsili mi, već Sjedinjene Države."
,,To je tačno, ali Sjedinjene Države tvrde da ste ih vi okre-
nuli protiv mene.“
„Imamo samo neka pitanja o lošim Ijudima i potrebna
nam je vaša pomoć.“
»Neću vam pomoći ako ne kažete Amerikancima preda
mnom da su jedni od vas lagali."
Agenti su izašli i uveli koji verovat-
no pratio saslušavanje kroz
„Nisi iskren pošto odbijaš da odgovoriš na^^H^^Hi
pitanja. Ovo ti je prilika da dobiješ pomoć od njih“, rekao
jeH^^M-
„HHHHH znam ovu igru bolje od vas. Prekinite da mi
pričate besmislice“, rekao sam. „Čujte, stalno mi govorite
kako ^^^HH govore to i to. Sad je vaša prilika da me suo-
čite s optužbom", rekao sam.
,,Ne optužujemo vas ni za kakav zločin“, rekao je

„Onda me pustite!"
,,To nije u mojoj moći.“ se trudio da me ubedi,
ali se nisam dao ubediti. Poslali su me nazad u ćeliju pa me opet
doveli sutradan, ali sam samo sedeo tamo kao kamen. Nisam
trošio reči jer sam im već jasno rekao uslove svoje sarad-
nje. HHII^^H su ispitivali tinejdžera ^^H^^HHH
po imenu HH^^^^HI^^^HH^^^^H i su
200 Mohamedu uld Slahi

vojsci da mu uzme sve što je imao. Nama pritvorenicima ga

je bilo žao: bio je premlad za ovu kampanju.
*
Kad se vratio, poludeo je što su ga
zanemarili, a mene izložili kome god su hteli. Sad sam shva-
tio da ^^H nema vlast nad mojom sudbinom; nisu imali
sredstava da se bave mnome i otad nisam mogao zaista da
im verujem. Ne volim da imam posla s nekim ko ne ume da
drži reč. Tad sam bio siguran da je tek puka
etapa, a da će pravo saslušavanje voditi Kad
sagledate situaciju, to ima smisla: većinu pritvorenika su
uhvatili u vojnoj operaciji, pa su želeli i da vode
glavnu reč. ^HHHH su samo gosti u Gvantanamu,
ni manje ni više od toga; tu ustanovu vodi

To se opet dogodilo. Kad je otišao u H^^HH

maja 2003, su me rezervisali za saslušanje, ali
nisu bili ništa bolje sreće od zemljaka iz komande ^^^H
^^^^H se vratio iz »Naređeno mi je
da ostavim tvoj slučaj i vratim se u Sjedinjene Države. Moj

* Taj tinejdžer je vrlo verovatno Omar Kadr. Vrhovni sud Kanade

je 2010. ustanovio da su njegovi islednici, agenti Kanadske bezbed-
nosno-obaveštajne službe i Odeljenja inostrane obaveštajne službe
Ministarstva inostranih poslova i međunarodne trgovine (Division of
the Department of Foreign Afairs and International Trade - DFAIT),
saslušavanjem Kadra u Gvantanamu februara i septembra 2003. i marta
2004. narušili Kanadsku povelju prava i sloboda. Vrhovni sud je utvrdio
da „uskraćivanje [Kadrovih] prava na slobodu i bezbednost ličnosti nije
u skladu s načelima osnovne pravde. Saslušavanje maloletnog pritvo-
renika bez pristupa savetu, izvlačenje izjava o ozbiljnim kriminalnim
optužbama uz saznanje da je maloletnik podvrgnut lišavanju sna i uz
saznanje da će se plodovi saslušavanja poveriti tužilaštvu, vređa najo-
snovnije kanadske standarde o odnosu prema pritvorenim maloletnim
sumnjivim licima". Mišljenje Vrhovnog suda je dostupno na http://sec-
csc.lexum.com/decisia-scc-csc/scc-csc/scc-csc/en/item/7842/index.do.
 Dnevnik iz Gvantanama 201

šef veruje da samo gubim vreme. Tvoj slučaj će preuzeti

Vojnoobaveštajna služba“, ispričao mi je Nisam
se radovao što odlazi, ali nisam se ni potresao.
je najbolje razumeo moj slučaj, ali nije imao ni
snage ni Ijudstva da ga podrže.
Sutradan je tim organizovao lep ručak. Za oproštaj su
kupili finu hranu. „Treba da znaš da ti naredna sasluša-
vanja neće biti prijateljska kao što su ova bila“, rekao je
HHHHHI podrugljivo se smeškajući. „Više ti neće donositi
hranu ni piće.“ To sam shvatio kao grub odnos, ali i dalje
nisam pomišljao da će me mučiti. Osim toga, verovao sam
da će i saradnik HI^^HHIHHHH
obavestiti nadležne vlasti da spreče zločin ako već znaju da
se on sprema.
„Želim ti sreću i mogu ti preporučiti samo to da govoriš
istinu“, kazao je Zagrlili smo se i oprostili.
*

* Slahi je ispričao Administrativnom odboru za reviziju da mu je

poslednje saslušanje s islednicima FBI-ja bilo 22. maja 2003; izveštaj
MP GI potvrđuje da su „krajem maja 2003. agenti FBI-ja zaduženi za
Slahija napustili Gvantanamo, a Slahijeva saslušavanja je preuzela voj-
ska“. Transkript ARB-a, 25; MP GI, 122.
Nekoliko dana pošto je vojska preuzela Slahijeva saslušavanja, agent
FBI-ja je cirkularno poslao izveštaj u kom potvrđuje zabrinutost FBI-ja
zbog vojnih metoda saslušavanja u Gvantanamu. Prema izveštaju MP
GI, mesec dana kasnije, 1. jula 2003, Spajk Bouman, pomoćnik glavnog
savetnika u FBI-ju, poslao je imejl višim zvaničnicima FBI-ja „upozora-
vajući ih da vojska koristi tehnike ’agresivnog isleđivanja’, među kojima
je i ’udaranje pritvorenika, skidanje i polivanje hladnom vodom i ostav-
Ijanje izloženih (jedan je dobio hipotermiju) i slične mere“. Bouman je
smatrao da: „Mimo svake sumnje, to što oni rade (a ja nisam upoznat
dokle to ide) bilo bi nezakonito da su to neprijateljski ratni zarobljenici.
Budući da nisu naznačeni kao takvi, ne može se dozvoliti da se radi
nešto što ne možete raditi ni neprijateljskom ratnom zarobljeniku niti
zatvoreniku kriminalcu." Bouman je izrazio zabrinutost da će i na FBI
biti „bačena ljaga“ i tražio obaveštenje treba li FBI da iznese ta saznanja
202 Mohamedu uld Slahi

***
Kad sam ušao u prostoriju, sto je bio spreman i uz njega
nekoliko stolica s druge strane. Čim su me stražari zaklju-
za pod, u sobu ^H

Videlo se da su u prednosti nada mnom.

su doneli sa sobom teške fasci-
kle i razgovarali su među sobom.
*
„Kad treba čovek da stigne?“
,,U devet.“ Mimo običaja saslušavanja, ^^^HHHHMH

7a tehnika se koristi da zaplaši

iznervira pritvorenika.
Otvorila su se vrata. „Izvinite, pozivam se na akadem-
skih petnaest minuta“, rekao je pridošlica. „Znam, mi iz

pred generalnog inspektora MO, navodeći kako ,,da sam još u aktivnoj
službi, nesumnjivo bih smatrao da mi je dužnost to da uradim". Tran-
skript ARB-a, 25; MP GI, 122, 121.
* Slahi opisuje ovaj novi tim MO na raspravi pred ARB-om i kaže da ga
je predvodio „ženski islednik", koji je bio „vrlo lepa i čestita žena“ koju
identifikuje, očigledno greškom, kao agenta FBI-ja. U stvari, moguće
da se ona samo predstavljala kao agent FBI-ja. Generalni inspektor MP
otkrio je da je osoba koja se predstavljala kao „Samanta", zapravo bila
zastavnik u vojsci. Prema izveštaju GI: ,,U nekoliko prilika početkom
juna 2003. žena zastavnik u Timu za specijalne projekte Ministarstva
unutrašnjih poslova u Gvantanamu predstavila se Slahiju kao nadzorni
specijalni agent FBI-ja ’Samanta Martin’ u pokušaju da ubedi Slahija da
sarađuje s islednicima." Na raspravi pred ARB-om Slahi je rekao da je u
tom timu bio i „čudan čovek, mislim da je iz CIA ili tako nešto, ali bio
je vrlo mlad“. Transkript ARB-a, 25; MP GI 296, 125.
 Dnevnik iz Gvantanama 203

još smo u drugoj vremenskoj zoni.“ Gospodin

^^^H^HHi izgleda da je umirao da ostavi utisak. Nisam
siguran koliko je u tome uspeo. Bio je
HHHH^^HHHHHHHH- Ćak doneo hranu
Mekdonaldsa sa sobom, ali nikom ništa nije ponudio.
„Upravo sam stigao iz Vašingtona", počeo je. „Znaš li ti
koliko si značajan vladi Sjedinjenih Država?"
„Znam koliko sam značajan svojoj mami, ali nisam sigu-
ran kad je reč o vladi Sjedinjenih Država.“
nije mogao da se uzdrži da se ne nasmeši, mada se
upeo da zadrži namršteno lice. Trebalo
je da mi pokažu kako su oštri.
„Jesi li spreman da sarađuješ s nama? U suprotnom će ti
situacija postati vrlo teška", nastavio je onaj čovek.
„Znate da ja znam da znate da ništa nisam učinio", rekao
sam. „Držite me zato što vam je zemlja dovoljno jaka da
može da bude nepravedna. A ovo nije prvi put da otimate
Afrikance i bacate ih u ropstvo."
„Afrička plemena su nam prodavala svoje ljude“, odgo-
vorio je on.
,,Da sam na vašem mestu, ne bih branio ropstvo“, kazao
sam. Video sam da ^H^^^^^H irna najvišu moć, iako je
vlada pustila da se i druge agencije okušaju s pritvorenicima.
To sasvim liči na mrtvu kamilu u pustinji, kad sve moguće
bube počnu da je jedu.
„Ako ne budeš sarađivao s nama, poslaćemo te pred sud
i provešćeš čitav život u zatvoru", rekao je ^^H-
„Uradite to!“
„Moraš priznati ono što si učinio“, kazao je
pokazujući veliku fasciklu pred sobom.
„Šta sam učinio?“
,,Ti znaš šta si učinio."
204 Mohamedu uld Slahi

„Znate šta, nisam impresioniran, ali ako imate pitanja,

mogu da vam odgovaram“, rekao sam.
„Radio sam s HHHHHHHH^^H na tvom slučaju.
su otišli. Ali ja sam ovde da ti
pružim priliku."
„Čuvajte prilike za sebe, meni nisu potrebne." Svrha ovog
saslušanja bila je da se nasmrt uplašim, ali treba mnogo više
da se ja uplašim. je zauvek nestao i više ga
nikad nisam video; HHHHHHHHHH^^^H su nasta-
vili da me ispituju još neko vreme, ali ništa novo nije iskrslo.
Oba ^H^^H su koristila sasvim tradicionalne metode i
tehnike, koje sam verovatno bolje savladao od njih.
„Kako ti se zove sadašnja žena?“ omilje-
no pitanje. Kad sam stigao na Kubu 22. avgusta 2002. bio
sam tako povređen i fizički i mentalno da sam doslovno
zaboravio kako mi se zove žena i dao sam pogrešno ime.
iHHHHI je hteo da dokaže da lažem.
„Čuj, nećeš nam dati podatke koje već ne znamo. No
nastaviš li da poričeš i da lažeš, pretpostavićemo ono naj-
gore“, rekao je ^HHHHI- „Saslušavao sam još neke pri-
tvorenike i našao da su nevini. Zaista mi je neprijatno da
spavam u udobnoj sobi dok oni pate u bloku. Međutim, ti si
drugačiji. Ti si jedinstven. Nema ničeg što te zaista optužuje,
ali ima mnogo toga zbog čega je nemoguće da nisi umešan."
,,A koja je slamka što će slomiti kamili leđa?“
,,Ne znam!“ odgovorio je I^H^^H- ^H je ugledan
i ja sam mnogo poštovao |^^H iskrenost. HH
je određen da me muči, ali na kraju nije uspeo, što je
dovelo do ^^^H odvajanja od mog slučaja. Za mene je
zla osoba. Uvek sa zlobnim osmehom.
„Vrlo si nepristojan", jednom mi reče.
 Dnevnik iz Gvantanama 205

,,I vi ste!“, odgovorio sam. Ta saslušanja nisu bila plodna.

I hteli su da dođu do nekog
preloma. Želeli su da priznam da sam bio deo Milenijumske
zavere, što nisam. Jedini mogući način da me nateraju da
priznam nešto što nisam učinio jeste da me muče koliko ne
mogu da podnesem.
„Kažete da lažem? E pa, da znate da i nemam razloga da
ne lažem. Ne ostavljate bolji utisak od onih stotinu islednika
koje sam imao u poslednje vreme“, rekao sam.
se igrao pametnog islednika protiv negativca.
„Smešan si, znaš?“
„Šta sad to znači?“
„Ovde smo da ti pružimo priliku. U ovom bloku sam već
neko vreme i uskoro odlazim, tako da, ne budeš li sarađi-
vao..nastavi
„Bon voyagel“,* rekoh. Prijalo mi je što odlazi
jer mi se nije dopadao.
„Govoriš s francuskim izgovorom.“
„Zaboga, mislio sam da govorim kao Šekspir“, podru-
gljivo sam rekao.
,,Ne, govoriš sasvim dobro, mislim samo na izgovor.“
je bio učtiv i iskren čovek. „Vidi, ima-
mo mnogo izveštaja koji te povezuju s raznim događajima.
Zaista ništa od toga te ne optužuje. Ali previše je sitnica.
Ništa nećemo prenebreći i tek tako te pustiti."
,,Ne zanima me vaša milost. Želim samo da me pustite
ako mi je slučaj raščišćen. Zaista sam umoran od puštanja i
hvatanja u beskrajnom nizu paradoksa.“
„Tebi treba sloboda, a nama obaveštenja. Daj nam ono
što nam treba, a zauzvrat ćeš dobiti ono što tebi treba“,

* Franc.: Srećan put. (Prim. prev.)

206 Mohamedu uld Slahi

rekao je Tako sam se danima bez ikakvog uspeha

prepirao s njima.
A tad se na sceni pojavio čovek kog zovem ,Ja Sam Glav-
ni“. se pridružio HHHHHHH dok su me
oko podne.
rekao je pokazujući na
»Ovaj radi za mene. Često ćeš se viđati s njim,
uz ostale koji rade za mene. Ali viđaćeš se i sa mnom.“
■■■■■■ je sedeo tamo kao kamen; nije mi se ni
javio niti je išta rekao. Ispisivao je beleške jedva me i pogledav-
ši, dok su drugi HHHHH postavljali pitanja. »Ne šegači se,
samo ■ odgovaraj na pitanja", rekao je u jednom trenutku.
Auuu.

izabran je uz još neke da obavlja prljav posao. Imao je isku-

stva u Vojnoobaveštajnoj službi; saslušavao je Iračane koji su
uhvaćeni u operaciji Pustinjska oluja. Govori ^^^HHH
Jedino vlastiti glas. Stalno
sam razmišljao: Sluša li ovaj tip šta govorim? Ili recimo jedno-
stavno da su mu uši programirane da čuje samo ono što želi. *
,,Ja sam govnar", rekao je jednom. „Takvog me Ijudi zna-
ju, a meni to ne smeta.“
Sledećih mesec dana morao sam da se susrećem s
■HHHHH i njegovom bandicom. ,,Mi nismo
* Na raspravi pred ARB-om 2005. Slahi je opisao člana vojnoobaveštaj-
nog tima, vodnika prve klase, i o njemu je rekao: ,,Ne mrzim ga, ali je
bio vrlo mrzak čovek.“ Slahi je izgleda komisiji ARB-a otkrio pravo ime
tog islednika. Mislim da bi to mogao biti isti onaj islednik na kog misli
kad kaže ,Ja Sam Glavni" u ovoj sceni i takođe kad navodi nadimak
Gospodin Siledžija, što se javlja neredigovano na 214. strani. Izgleda da
su, sve u svemu, četiri islednika igrala glavne uloge u timu Specijalnih
projekata. Transkript ARB-a, 25.
 Dnevnik iz Gvantanama 207

ne puštamo da pritvorenici koji lažu ostanu nekažnjeni.

Možda ne baš i fizičkim mučenjem", rekao je. Poslednjih
meseci sam doživeo kako pritvorenike stalno muče po nare-
đenju je odvo-
đen na saslušanje svake noći, bio je izložen glasnoj muzici
i strašnim filmovima i seksualno je zlostavljan. Viđao bih
HH kad ga stražari odvode uveče i dovode nazad uju-
tro. Bilo mu je zabranjeno da se moli za vreme saslušanja.
Sećam se da sam pitao braću šta se radi u takvoj situaciji.
„Samo se moli u srcu jer nisi ti kriv“, rekao je alžirski šeik
iz bloka. Iskoristio sam tu fatvu budući da ću biti izložen
istoj situaciji oko godinu dana. nije pošteđen
ni hladne sobe. je propatio isto to; štavi-
še, njegovi islednici su tresnuli Kuran o zid kako bi njega
slomili, pa naterali stražare da mu lice gurnu uz grub pod.
je isto trpeo seksualno zlostavljanje. I nje-
ga sam viđao kako ga odvode i dovode skoro svake noći. Da
ne pominjem sirote mlade Jemence i Saudijce koji su mnogo
mučeni na isti način.*** Međutim, pošto u ovoj knjizi pišem o

* Ne zna se koga Slahi tačno ovde navodi. U svakom slučaju, evidentno

je da su vojna saslušavanja u Gvantanamu bila pod komandom Združe-
ne namenski organizovane jedinice Gvantanamo (Joint Task Force - JTF
GTMO) koju je u to vreme predvodio general Džefri Miler. Njihove teh-
nike saslušavanja prvo su regulisane memorandumom „Tehnike protiv
otpora" koji je ministar odbrane Donald Ramsfeld potpisao 22. decembra
2002, zatim pravnim mišljenjem koje je 13. marta 2003. napisao Džon
Ju iz Kancelarije pravnog saveta i konačno još jednim memorandumom
odobravanja koji je Ramsfeld potpisao 16. aprila 2003. Komitet Senata za
oružane službe Sjedinjenih Država ustanovio je da je general Miler tražio
zvanično odobrenje Pentagona, a Ramsfeld ga lično potpisao, za „Plan
specijalnog saslušavanja" Mohamedua uld Slahija. SASC, 135-138.
*’ Izveštaj Šmit-Ferlou, izveštaj MP Gl, izveštaj Komiteta Senata za oru-
žane službe i još nekoliko drugih izvora beleže seksualno ponižavanje
i seksualne napade na zatvorenike u Gvantanamu koje su često vršili
208 Mohamedu uld Slahi

vlastitom iskustvu, koje odražava primer rđave prakse koja

se primenjivala u ime Rata protiv terorizma, ne moram da
pričam o svakom pojedinačnom slučaju kojem sam bio sve-
dok. Možda, ako Bog da, nekom drugom prilikom.
Kad me je obavestio o namerama svog
tima, prestravio sam se. Usta su mi se osušila, počeo sam
da se znojim, srce je počelo snažno da mi udara (nekoliko
nedelja kasnije ustanovili su mi hipertenziju), javila mi se
mučnina, glavobolja i bolovi u želucu. Sručio sam se na
stolicu. Znao sam da se ne šali, kao što sam
znao i da laže o tome da su mučenja lišena fizičke boli. Ipak
sam uspeo da ostanem pribran.
„Baš me briga“, rekao sam.
Sve se nadalje odvijalo brže nego što sam očekivao.
me je odmah poslao natrag u blok, a ja sam
rekao kolegama pritvorenicima da me je preuzeo odred za
mučenje.
„Nisi dete. Ti mučitelji ne zaslužuju ni da razmišljaš o njima.
Imaj vere u Alaha“, rekao mi je
Mora da sam se zaista ponašao kao dete čitavog dana i mno-
go pre nego što su me stražari iščupali iz ćelije istog tog dana.
Ne znate kako je strašno Ijudskom biću kad mu netko zapreti
mučenjem. Ono doslovno postane dete.

U ćeliji su mi se pojavili čuvari iz ekipe za pratnju.

„Treba da se preseliš."

ženski vojni islednici. Pošto je 2005. objavljen izveštaj Šmit-Ferlou, u

uvodniku Njujork tajmsa pod naslovom „Žene u Gvantanamu“ opisano
je „iskorišćavanje i poniženje žena u vojsci", s primedbom da taj izve-
štaj „sadrži stranicu za stranicom užasnih opisa korišćenja žena vojnika
kao seksualnih nasrtača u saslušavanju". Videti http://www.nytimes.
com/2005/07/15/opinion/15fri 1 .html.
 Dnevnik iz Gvantanama 209

,,Kuda?“
,,Ne tiče te se“, rekao mi je omraženi H čuvar. Ali nije
bio baš mnogo bistar; na rukavici je zapisao kuda me vode.
„Braćo, molite se za mene, premeštaju me u
je tad već bio rezervisan za najgore pritvorenike
u logoru; da bi nekog prebacili potrebno
je da obezbede mnogo potpisa, možda čak i od predsednika
SAD. Jedini Ijudi za koje znam da su proveli neko vreme u
otkad je određen za mučenje, bili su jedan
pritvorenik iz Kuvajta i još jedan iz HHHH^H
*
Kad sam ušao u taj blok, tamo nije bilo nikakvih znakova
života. Smestili su me na sam kraj bloka, dok je jedan Jeme-
nac bio na samom početku, tako da uopšte nismo mogli da
komuniciramo. ■HHHHHHH su smestili između nas,
ali ni s njim nismo imali veze. Kasnije su ih obojicu nekud
preselili, pa je ceo blok ostao rezervisan za mene, samo
za mene, Alaha, ^HHHHHHHHH • stražare koji su
radili za njih. Potpuno sam prepušten na milost i nemilost
a milosti je bilo tako malo.
U tom bloku je počeo da se primenjuje određeni recept.
Lišili su me svih utešnih predmeta, osim prostirke i vrlo tan-
kog, kratkog i ofiicanog pokrivača. Oduzeli su mi knjige, koje
su bile moje lične, oduzeli su mi Kuran, oduzeli su mi sapun.
Oduzeli su mi pastu za zube i rolnu toalet-papira koju sam

* To je verovatno bilo sredinom juna 2003. Slahi je rekao Administra-

tivnom odboru za reviziju: „Oko 18. juna 2003. prebačen sam iz bloka
Majk u blok Indija na potpunu izolaciju." Bivši pritvorenici koji su izve-
sno vreme držani u bloku Indija opisuju samice bez prozora u kojima
je često održavana ledena temperatura. Videti na primer: Džejms Mik,
„Ljudi koje je zakon zaboravio", Gardijan, 2. decembra 2003. Drugi pri-
tvorenik koji je držan u bloku Indija kad Slahi tamo stiže izgleda da će
biti identifikovan u sledećem odeljku kao Jemenac. Transkript ARB-a,
26; http://www.theguardian.com/world/2003/dec/03/guantanamo.usal .
210 Mohamedu uld Slahi

imao. Ćelija - bolje rečeno dna kutija - bila je tako rashlađe-

na da sam gotovo stalno drhtao. Nisu mi dopuštali da vidim
dnevno svetlo; a povremeno su me puštali u šetnju isključivo
noću kako ne bih video ili komunicirao s drugim pritvoreni-
cima. Sledećih sedamdeset dana saslušavali su me dvadeset
četiri sata dnevno, u tri, a ponekad i u četiri smene. Retko
kog dana bi me poštedeli. Ne sećam se da sam mirno spavao
ijedne noći. „Počneš li da sarađuješ, pustićemo te da spavaš i
dobićeš toplu hranu“, uporno mi je ponavljao
Nekoliko dana posle prebacivanja, pojavio se pred
mojom ćelijom iz Međunarodnog komiteta
Crvenog krsta i pitao me želim li da napišem pismo. ,,Da!“,
rekao sam. mi je dao papir, a ja sam napisao:
„Mama, volim te, samo sam hteo da ti kažem kako te volim!“
Posle te posete nikog iz MKCK-a neću videti skoro punu
godinu. Oni su pokušavali da dođu do mene, ali uzalud.
*
,,Vi ćete me sad mučiti, ali ne znate koliko mogu da
izdržim. Možete me tako i ubiti", rekao sam im kad su me
i izvukli na
,,Mi preporučujemo šta da se radi, ali još ništa nismo
odlučili“, kazao je
„Samo hoću da vas upozorim: patim zbog surovih uslova
kojima ste me izložili. Već sam imao napade nerva išijatiku-
sa. A mučenje me neće navesti da više sarađujem."

U memorandumu Združene namenski organizovane jedinice GTMO

od 9. oktobra 2003. za arhivu prepričan je sporan susret delegacije
Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i komandanta Gvantanama
generala Milera. Za vreme sastanaka general Miler je „obavestio [pred-
vodnika tima MKCK-a Vinsenta] Kasarda da su internirci s brojevima
760, 558 i 990 nedostupni za vreme te posete iz razloga vojne nužnosti“.
Slahi je internirac broj 760. Zapisnik sa sastanka s MKCK-om dostu-
pan je na http://www.washingtonpost.com/wp-srv/nation/documents/
GitmoMemol0-09-03.pdf.
 Dnevnik iz Gvantanama 211

„Prema mom iskustvu, sarađivaćeš. Jači smo od tebe

i imamo više mogućnosti“, rekao mi je
nije hteo da saznam kako se zove, ali se pro-
valio kad ga je kolega greškom pozvao po imenu. On ne zna
da sam mu čuo ime, ali eto, jesam.
je iz dana u dan bio sve gori. Počeo je da
konstruiše moj slučaj. Krenuo je od priče o HHIH i tome
da sam ga ja vrbovao za napad 11. septembra.
*
„Zašto bi nas on lagao?“, upitao me je HHHH'
,,Ne znam.“
,,Ti samo govoriš: ’Ne sećam se, ne znam i nisam ništa
uradio’. Misliš da ćeš tim rečima ostaviti utisak na neku ame-
ričku porotu? U očima Amerikanaca ti si već kriv i osuđen.
Kad te samo neko pogleda u tom narandžastom odelu, u
lancima, musliman, Arapin, dovoljno je da te osudi“, rekao

,,To je nepravedno!"
,,Mi znamo da si zločinac!"
„Šta sam uradio?"
„Bolje nam to sam reci, pa ćemo ti smanjiti kaznu na
trideset godina, a nakon toga ćeš imati priliku opet da živiš.
Ako ne počneš da sarađuješ, strpaćemo te u rupu i obrisati ti
ime iz baze podataka naših pritvorenika." Bio sam prestrav-
Ijen jer, iako sam znao da on sam nema takva ovlašćenja,
imao je podršku u visokim vladinim krugovima. Nije on to
govorio bez osnove.
„Baš me briga kuda ćete me odvesti, samo me odvedite."
Na drugom saslušanju, kad mi je govorio IHHHI
■HHHHHHHHHHHHI- »Šta si, koji moj, mislio pod
čajem i šećerom?"

* Iz konteksta bi se reklo da islednik misli na Ramzija bin al Šiba.

212 Mohamedu uld Slahi

„Mislio sam upravo to što sam rekao. Nisam govorio u

šiframa."
,Jebi se!“, rekao je Pomislio sam da se
neću ponižavati i spuštati na njegov nivo, pa mu nisam
uzvratio. Kako mu nisam pružio odgovor koji je želeo da
čuje, naterao me je da ustanem i to povijenih leđa jer sam
bio ruku vezanih za stopala i pojas, pa još zaključan za pod.
je spustio termostat skroz do dna i naredio
stražarima da me drže u tom stanju sve dok on ne odluči
drugačije. Imao je običaj da napravi gužvu pre nego što
ode na ručak kako bi me ostavio u bolovima dok on jede,
što je trajalo bar dva-tri sata. baš voli da
jede; nikad nije propustio ručak. Stalno sam se pitao kako
je uspeo da prođe test sposobnosti u vojsci.
Onda sam shvatio da je u vojsci iz određenog razloga: dobar
je u nehumanosti.
„Zašto si u zatvoru?“, pitao me je.
„Možda zato što je vaša zemlja nepravedna, a moja me
ne štiti.“
„Sad hoćeš da kažeš kako mi Amerikanci samo traži-
mo mršave Arape“, rekao je. Povremeno je s njim dolazio
a za mene je to bilo pravo blaženstvo.
Umorio sam se od razgovora s beživotnim licem kakvo ima
Kad bi došao, sam
se kao da sam u društvu Ijudskog bića. HHHH
bi mi ponudio stolicu prikladnu za moja bolna leđa dok je
uvek insistirao na metalnoj stolici ili prlja-
vom podu.
*

Izgleda da Slahi ovde pravi poređenje između prilaza svoja dva isled-
nika, moguće između onog ženskog islednika koji je identifikovan
u vladinim dokumentima pod imenom Samanta i islednika kog sam
naziva ,Ja Sam Glavni".
 Dnevnik iz Gvantanama 213

da se ■HHH^^H^HHHI bavi
i tim?“, zapita HHH navodeći neku vrstu droge.
„Šta je to, kog đavola?“, pitao sam.
„Znaš šta ■HHH hoće da kaže“, nasmešio se
^^^■^HHHHHHH je HH bilo jasno da ne lažem.
Zaista sam mogao biti sve sem dilera droge, a
je umirao da me poveže s ma kakvim kriminalom.
,,To je vrsta narkotika", odgovorio je
„Žao mi je, ali uopšte nisam povezan s tim krugom."
i njegovi šefovi shvatili su da treba više
Stoga su odlučili da u igru
uvedu iislednika. Nekako poveli
su me HH■HHI za rezervaciju. Ekipa za pratnju
je bila zbunjena.
„Rekli su ^H |? Baš čudno!“, kazao
je jedan stražar.
Kad smo ušli u tu zgradu, tamo nije bilo nadzornih
stražara. „Pozovi POC!“, kazao je drugi.
* Pošto su pozvali
radiolom, dva stražara su dobila naređenje da ostanu sa
mnom u sobi dok se ne pojave islednici. „Nešto nije kako
treba“, rekao je Ekipa za pratnju nije znala
da ja razumem o čemu govore; oni prosto pretpostavljaju
da pritvorenici ne govore engleski, što je uglavnom tačno.
Vođstvo logora se stalno trudi da upozorava stražare; nisu
retki natpisi ,,Ne pomaži neprijatelju" i „Nemarna priča
odaje tajne“, ali stražari su svejedno pričali među sobom.

HHHHHHHHHi^^^H je
prostor za saslušavanje, zatim zgrada za mučenje, pa upravna

* Prema Standardnim operativnim procedurama logora Delta, skra-

ćenica za Pritvorski operativni centar (Detention Operations Center),
koji upravlja svim kretanjima u Gvantanamu, jeste DOC (dalje u tekstu
POC - prim. prev.).
214 Mohamedu uld Slahi

zgrada. Srce mi je snažno tuklo; gubio sam razum. Tako

mrzim mučenje. U sobu je ušao mršav, nizak a za
njim Gospodin Siledžija.
*
^^^^^^^H je bio HH

Ni jedan se
nisu javili, niti su mi oslobodili ruke
„Šta je ovo?“, pitao je pokazujući mi
plastičnu kesu s delom elektrode za zavarivanje.
**
,,To je indijski mirišljavi štapić“, odgovorio sam. To mi
je prvo palo na pamet. Pomislio sam kako je namera
bila da me počasti mirisom za vreme saslušanja, što je dobra
zamisao.
,,Ne, grešiš!“ samo što mi ga ne gurnu u lice.
,,Ne znam“, rekao sam.
„Sad smo našli dokaz protiv tebe; više nam ništa ne tre-
ba“, reče ^|. Ja pomislih: Šta se sad to događa, je li to sastav-
ni deo bombe koju hoće da mi podmetnu?
„Ovo je elektroda za zavarivanje koju si skrivao u kupa-
rekao je
„Otkud meni tako nešto u ćeliji osim ako mi to niste
dali vi ili stražari? Pa ja uopšte nemam kontakt s drugim
pritvorenicima."
„Pametan si ti. Nekako si to prokrijumčario“, rekao je

„Kako?

* Ovde se »Gospodin Siledžija“ pojavljuje neredigovano.

** Prema redigovanim zamenicama u ovom delu izgleda, a prema nere-
digovanim zamenicama kasnije u istoj sceni postaje jasno da je jedan
od islednika žensko. U transkriptu ARB-a Slahi navodi da se nekoliko
dana pošto je počeo da ga saslušava muškarac vodnik prve klase, timu
pridružila žena islednik. Izgleda da će ona biti druga od četiri islednika
koji će izvoditi „Plan specijalnog saslušavanja". Ona će postati centralna
ličnost. Transkript ARB-a, 25.
 Dnevnik iz Gvantanama 215

„Odvedite ga do kupatila“, reče ^H- ^^^^HHHH^H

^^^^^^^^^HI^HIHHHH- Stražari su me odvukli u
kupatilo. Razmišljao sam: Jesu li ovi Ijudi u takvom očajnom
stanju da če mi uvaliti baš svakakva govna? U međuvremenu
je čuvar ^^^H objašnjavao HHHHHHi kako ti štapići
dospevaju do ćelija; čuo sam mu poslednje reči kad su me
vraćali iz toaleta. ,,To je uobičajeno. Preduzimači ih bace
u klozetsku šolju kad ih istroše." Čim sam ušao u sobu,
odjednom su svi zaćutali. HHHHH vrati elektrodu u žuti
koverat. mi se nikad nije predstavila
niti sam to od ^H očekivao. Što je ispitivač gori, to se više
trudi da sakrije svoj identitet. Međutim, ti Ijudi se najviše
provaljuju, pa je tako bilo i sa i^^^RHHHHHHi> kad ju
je jedan od kolega greškom pozvao po imenu.
„Kako ti se čini novonastala situacija?", upita me ^^^H-
„Sjajno mi je!“, odgovorio sam. Zaista sam patio, ali nisam
hteo da im omogućim da uživaju što su postigli svoj zli cilj.
„Mislim da mu je preudobno", kazao je HiHHi^^^H-
„Sklanjaj se sa stolice!“, povika ^^^H i izvuče mi stolicu.
„Radije bih da na toj stolici sedi prljavi ratar nego pametnja-
ković kao što si ti“, nastavi HH kad sam celim telom tresnuo
na pod. ubijalo
Od 20. juna ih se nisam oslobodio. ^^^H^H^HHHi
se očigledno umorio od mene, pa mu je šef ponudio sveže
meso ispoljeno u ličnosti HHHHH^^HI^^H raširi preda
mnom slike nekih osumnjičenih za 11. septembar, naime

„Pogledaj te drkadžije“, reče

„Dobro, sad nam reci šta znaš o ovim drkadžijama!“,
reče HMH-
216 Mohamedu uld Slahi

„Kunem se Bogom da vam neću reći ni reči, šta god da

se desi.“
„Ustaj! Straža! Ne ustaneš li, biće gadno“, reče ^H^H-
Ustao sam pre nego što je u sobu ušao odred za mučenje, ali
sam stajao savijenih leđa jer
HHHH nisu dozvoljavali da se ispravim.
* Celog dana sam
morao da trpim bol u svakom pedlju tela. Bol sam savlada-
vao u tišini; uporno sam se molio dok mi se mučitelji krajem
dana ne umore i pošalju me nazad u ćeliju pošto su iscrpli
izvore ponižavanja za taj dan. Nisam rekao ni jedne jedine
reči, kao da nisam bio tamo. Dragi čitaoče, vi ste im rekli
više reči od mene.
„Ako želiš u kupatilo, učtivo zatraži da iskoristiš klozet,
kaži: ’Molim vas, mogu li?’ Ako nećeš, onda obavi posao u
gaće’, reče H^^HI-
Pred ručak je posvetio vre-
me ruženju moje porodice i opisivanju moje žene najgo-
rim pridevima koji se mogu zamisliti. Zbog svoje poro-
dice odbacujem njihove ponižavajuće navode. Sve vreme
su mi nudili samo vodu i hladno
jelo. „Ukoliko ne sarađuješ, nemaš prava na topao obrok“,
reče jednom Kad god bi počeli da me muče, odbi-
jao sam i da pijem i da jedem. I^^^H je donela ručak da
bi me iznervirala.
„Mljac, šunka je ukusna“, reče ^H žvaćući.
To poslepodne je bilo određeno za seksualno zlostav-
Ijanje.

* Najverovatnije zbog lanaca. Samo nekoliko stranica pre ovoga Slahi

opisuje kako mu je islednik naredio ,,da ustanem i to povijenih leđa jer
sam bio ruku vezanih za stopala i pojas, pa još zaključan za pod“. Komi-
tet Senata za oružane službe ustanovio je da je okivanje Slahija za pod
propisano njegovim „Planom specijalnog saslušavanja". SASC, 137.
 Dnevnik iz Gvantanama 217

HH bluzu i šaputaše mi u uho: „Znaš li kako sam

dobra u krevetu“, i „Amerikanci vole da im šapućem u uho“,

„Imam
sjajno telo.“ S vremena na vreme H| mi je nudila drugu
stranu novčića. „Ako počneš da sarađuješ, prestaću da te
zlostavljam. U protivnom, svakog dana ću ti raditi ovo isto,
a i gore. Ja sam HHHHHHHHHHH i zato me je vlada
odredila za ovaj posao. Uvek imam uspeha. Seks sa nekim
ne smatra se mučenjem."
*
H^H^HH^^^^^HI vodio monolog
Svaki ulazio HHH i
pokušavao da me navede da progovorim. ,,Ne možeš nas
pobediti: imamo previše Ijudi i uporno ćemo te ponižavati
američkim HHH“
„Imam prijateljicu HHHHI koju ću sutra dovesti
da mi pomogne", reče ^H- »Bar sarađuje", podru-
gljivo reče me nije skinuo, ali mi
je svojim telom dodirivao intimne delove.
Kasno posle podne drugi odred za mučenje krenuo je s
drugim sirotim pritvorenikom. Čuo sam glasnu muziku.

* Ovaj incident je podrobno opisan u izveštajima Šmit-Ferlou, MP GI

i na drugim mestima. General-pukovnici Randal Šmit i Džon Ferlou,
Vojne odredbe 15-16: konačni izveštaj, Istraživanje navoda FBI-ja o
zlostavljanju pritvorenika u Zalivu Gvantanamo, kaznenom zavodu na
Kubi (ovde i nadalje navođeno kao Šmit-Ferlou). Šmit-Ferlou, 22-23;
MP GI, 124. Izveštaj Šmit-Ferlou dostupan je na www.defense.gov/
news/jul2005/d20050714report.pdf.
218 Mohamedu uld Slahi

„Hoćeš da te pošaljem onom timu ili ćeš sarađivati?“, upita

me HHH- Nisam odgovorio. Stražari su zvali
^^^^HI^H^HHHHHHH zato se mučenje uglav-
nom odvijalo u tim zgradama i to noću, kad bi pomrčina
prekrila žalosni logor.
*
su me poslali u ćeliju uz upozo-
renje: „Ovo danas je samo početak, gore tek dolazi."

Kako bi znali koliko mučenja pri-

tvorenik može da podnese, potrebna im je lekarska pomoć.
Poslali su me lekaru, mornaričkom oficiru. Opisao bih ga
kao čestitog i humanog čoveka.
**
Ne pregledam Ijude s tim
sranjem na sebi“, rekao je ^^H iz pratnje.
„Gospodin ima prilično ozbiljan slučaj išijatičnog nerva“,
rekao je.
,,Ne mogu više da podnosim uslove u kojima sam“, rekao
sam mu. „Uskraćeno mi je da uzimam lek protiv bolova i
dodatak ishrani, koji su mi nužni da ostanem na površini",
rekao sam. Islednici su organizovali saslušavanja tako da
pokrivaju vreme u koje treba da se pije lek. Imao sam dva

* To bi moglo da bude „Noćni klub“. Na drugom mestu u rukopisu

Slahi govori o pritvoreniku koji je bio „član ’Noćnog kluba’“ i stražaru
koji je bio „jedan od služitelja u ’Noćnom klubu’“. Slahijev rukopis, 293.
** Među sudskim papirima zavedenim uz ostala dokumenta povezana sa
Slahijevim zahtevom po habeas corpusu, možda su ovi s tog pregleda:
„U kartonu zabeležen pojačan bol u donjem delu leđa ’poslednjih pet
dana otkad je u izolaciji i pod intenzivnijim saslušavanjem’ i beleška
da mu je prepisan lek protiv bolova koji nije mogao da dobija pre jula
2003. jer je bio u ’rezervaciji’“. Devetog juna 2010, Uputstvo za tuženog
dostupno je na https://www.aclu.org/sites/default/files/assets/brief_
for_appellee_-_july_8_2010.pdf.
 Dnevnik iz Gvantanama 219

recepta, tablete za išijatični bol i dodatak ishrani da mi

nadoknadi gubitak težine od kog sam patio od hapšenja.
Obično sam ih uzimao između četiri i pet posle podne, stoga
su se islednici postarali da sam tad s njima i da preskočim
lekove. Kad bolje pogledate, to nema smisla ako islednici
rade na tome da mi pogoršaju stanje leđa, a onda mi daju
lek protiv bolova u njima, ili da mi daju lošu hranu a žele
da povratim težinu?
,,Ne mogu mnogo da uradim. Mogu da napišem prepo-
ruku, ali o tome odlučuju drugi. Vaš slučaj je vrlo ozbiljan!",
rekao mi je. Otišao sam iz ambulante s nešto nade, ali situ-
acija mi se samo pogoršala.
„Čujte, lekar kaže da sam dobio visok krvni pritisak. To
je ozbiljno; znate da sam ranije imao nizak pritisak“, rekao
sam kad su me H^^H sledeći put pozvali na saslušanje.
,,S tobom je sve u redu, razgovarali smo s lekarom
,
** odgo-
vorili su islednici. Znao sam da će mi se recept koji su mi
namenili nastaviti.
Mučenje se povećavalo iz dana u dan. Stražari u bloku su
aktivno učestvovali u tom procesu. im kaže
šta da rade s pritvorenicima kad se vrate u blok. Stražari su
mi lupali po ćeliji kako bi me sprečili da spavam. Psovali su
me bez ikakvog razloga. Uporno su me budili, osim ukoliko
islednici nisu rešili da mi daju predah. Nikad se islednicima
nisam žalio na te probleme jer sam znao da su sve to ispla-
nirali sa stražarima.
Kao što mi je obećao, me je izvukao jednom
rano. Onako sam u ćeliji, prestravio sam se kad sam čuo
kako stražari zveckaju teškim lancima i viču pred mojim
vratima: „Rezervacija!
* 1 Srce mi je jako lupalo jer sam uvek
očekivao najgore. Zbog toga što mi nije dozvoljeno da vidim
220 Mohamedu uld Slahi

svetlost dana, ,,uživao“ sam u tom kratkom putu između

prokleto hladne ćelije i sobe za saslušavanje. Pravi blagoslov
je bio kad me obasja toplo gvantanamsko sunce. Osećao sam
kako mi se život polako vraća u svaki pedalj tela. Uvek bi
me obuzela ta lažna sreća, mada samo nakratko. To je slično
uzimanju narkotika.
„Kako si?“, pitao me je Portorikanac iz ekipe za pratnju
na slabom engleskom.
„Dobro sam, hvala, a ti?“
,,Ne brinuti, ti vratiti porodici", rekao je. Kad je to
izgovorio, nisam mogao da se uzdržim da ne briznem u
*
U
M< poslednje vreme sam postao tako osetljiv. Šta
se to dešavalo sa mnom? Jedna utešna reč u tom okeanu pat-
nje bila je dovoljna da me rasplače.
imali smo celokupnu portorikansku diviziju.** Bili su
drugačiji od ostalih Amerikanaca; nisu bili tako budni ni
nedruželjubivi. Ponekad su vodili pritvorenike na tuširanje
Svi su ih voleli. Međutim, oni su
zapali u nevolju s onima odgovornim za logore zbog svoje
druželjubivosti i humanog odnosa prema pritvorenicima.
Ne mogu objektivno da pričam o Portorikancima jer nisam
mnogo njih upoznao; ipak, ako me upitate jesam li video
lošeg Portorikanca, odgovor bi mi bio odrečan. A pitate li me
ima li takvog - jednostavno ne znam. Isto je i sa Sudancima.
i mu
stolicu", rekao je radnik POC-a preko radiole kad me je
ekipa za pratnju u

* Izgleda da je moguće, mada neverovatno, da je vlada SAD redigovala

reč »plač“.
** Slahi možda ovde govori o posebnom bloku ćelija u logoru Delta gde
je naišao na portorikansku diviziju.
 Dnevnik iz Gvantanama 221

su u sobu. Doneli su sliku

crnog Amerikanca po imenu „Danas
ćemo pričati o pošto me je pot-
kupio pohabanom metalnom stolicom.
*
„Rekao sam vam šta znam o HHHHHHHI^H-“
,,Ne, to je obično sranje. Hoćeš li nam reći više?“
,,Ne, nemam šta više da kažem.“
Novi HHH mi je izvukao stolicu pa sam ostao na
podu. „Sad nam pričaj o
,,Ne, to jepasse', kazao sam.
,,Da, u pravu si. Pa, ako je to passe, pričaj o tome, neće ti
škoditi", rekao je novi ^^^H-
,,Ne.“
„Onda ćemo te danas podučiti sjajnom američkom sek-
su. Ustaj!“, rekao je HHHHL Ustao sam u isti onaj bolni
položaj u kom sam bio svakodnevno oko sedamdeset dana. **
Radije sam slušao naređenja i umanjio bol koji bi nastao kad
stražari uđu u igru; stražari su koristili svaku mogućnost da
prebiju pritvorenika. „Pritvorenik je pokušao da se opire“,
bila je „jevanđeljska istina" koju su smislili, a možete poga-
đati kome se verovalo. „Vrlo si pametan, jer ne ustaneš li,
biće gadno“, HH^HHH-
Samo što sam ustao, dva ^^HHHHHHH poskidaše
bluze i počeše da pričaju gadosti kakve samo možete zami-
sliti, što mi je manje smetalo. Najviše me je bolelo što su
me primorali da učestvujem u toj seksualnoj trojci tako da
me ponize što više mogu. Ono što mnogo ^HH ne razume
jeste da su i muškarci jednako kao i žene povređeni ako ih

* Ubrzo će postati jasno da je glavni islednik došao u društvu još jednog

ženskog islednika, kao što je islednik pripretio na prethodnom saslušanju.
**Taj položaj moradajenametnutosaginjanjeizazvanookivanjemšaka
za pod; videti fusnote na str. 216 i 218.
222 Mohamedu uld Slahi

primoravaju na seks, možda čak i više zbog tradicionalnog

položaja muškarca. Zalepile su se za mene, doslovno jedna
spreda i druga, starija na leđa i trljala je celo telo o
moje. Istovremeno su mi pričale gadosti i igrale se mojim
intimnim delovima. Poštedeću vas navođenja gadne i poni-
žavajuće priče koju sam morao da slušam od podne ili još
ranije sve do deset uveče, kad su me predale novom
liku kog ćete uskoro upoznati.
Da budem pravedan i iskren, me nijednog tre-
nutka nisu lišile odeće; sve se događalo dok sam bio
u uniformi. Stariji je sve posmatrao
Ja sam se sve vreme molio.
.Jebote, prekini da se moliš! Seksaš se s američkim
i moliš se? Kakav si ti licemer!“, Ijutito je viknuo
ušavši u sobu. Odbio sam da prekinem da se
molim, a posle toga mi je zabranjeno da obavljam obredne
molitve čitavu sledeću godinu. Uz to mi je zabranjeno da
postim u vreme svetog meseca Ramazana oktobra 2003, pa
su me na silu hranili. Za vreme ovog saslušavanja isto sam
odbio da jedem i da pijem, iako su mi povremeno nudili
vodu. „Moramo ti davati hranu i vodu; ako ne jedeš nema
veze.“ Osim toga, nudili su mi i najgoru gotovu hranu koju su
imali u logoru. Mi pritvorenici smo znali da
prikuplja podatke o tome kakvu hranu volimo ili ne volimo,
kad se molimo i još mnogo toga što je sasvim smešno.
Želeo sam samo da se onesvestim te da ne moram da
patim, a to je i bio glavni razlog mog štrajka glađu; znao sam

* Kao i sva saslušanja, i ovo je verovatno posmatrano iz sobe za nadzor.

U Standardnim operativnim procedurama logora Delta obavezno je za
vreme svih saslušanja da se „monitor Združenog obaveštajnog štaba
smesti ili u sobu za nadzor koja je opremljena dvosmernim ogledalima i
analognim video-nadzorom ili smo analognim video-nadzorom“. SOP,
14, 2.
 Dnevnik iz Gvantanama 223

da Ijudi poput ovih ne mare za štrajk glađu. Naravno, nisu

želeli da umrem, ali oni znaju kako ima mnogo faza pre nego
što neko umre. „Nećeš umreti, hranićemo te na dupe“, rekao

Nikad se u životu nisam osećao tako napastvovanim

otkad je tim Ministarstva odbrane počeo da me muči ne
bi li me naterao da priznam nešto što nisam učinio. Dragi
čitaoče, ma kako se trudili da se stavite u tuđu kožu, nikad
ne biste razumeli opseg fizičkog, a još više psihičkog bola
koju pretrpe Ijudi u takvoj situaciji. Da sam učinio ono za
šta su me optuživali, olakšao bih se još prvog dana. Nevolja
je, međutim, u tome što prosto ne možete priznati nešto što
niste uradili; trebalo bi da iznesete pojedinosti, što ne možete
jer ništa niste uradili. Nije to samo reći: ,,Da, uradio sam to!“
Ne, ne ide to tako; trebalo bi da izmislite celu priču koja ima
smisla i najglupljem glupanu. Najteže je reći neistinitu priču
i držati je se, a ja sam upravo tu zapeo. Naravno, nisam hteo
da se upletem u neke razorne zločine koje nisam počinio -
posebno pod tadašnjim okolnostima, kad je vlada Sjedinje-
nih Država skakala na svakog muslimana i pokušavala da
mu prikači bilo kakav zločin.
„Radićemo ovo s tobom svakog božjeg dana redom osim
ako nam ne kažeš za i priznaš svoje zločine“, rekao
je^HH.
„Treba da nam obezbediš nešto vruće o nekom svom
prijatelju. Takvo nešto bi ti zaista pomoglo", rekao je
na jednom kasnijem saslušanju. „Zašto da podnosiš sve ovo
ako možeš da ga prekineš?"
Rešio sam da ćutim za vreme mučenja, a da govorim
čim me puste. Shvatio sam da sam, čak i kad učtivo zamo-
lim islednike da odem u kupatilo, što je nepogrešivo moje
224 Mohamedu uld Slahi

osnovno pravo, pružao islednicima nekakvu vlast koju oni

nisu zasluživali. Znao sam da to nije samo puko traženje da
idem u kupatilo: više je to bilo da me ponize i navedu da im
kažem ono što žele da čuju. U krajnjoj liniji islednika zanima
da prikupi informacije i uglavnom taj cilj opravdava sredstva
kojima će ih prikupiti. To je bio drugi razlog zbog kog sam
odbijao i da pijem i da jedem: tako nisam morao da idem u
toalet. To mi je uspevalo.
Besmislenost tog trenutka dala mi je više snage. Postavio
sam se tako da ću se boriti do poslednje kapi krvi.
„Jači smo od tebe, imamo više Ijudi i raspolažemo s
više sredstava i porazićemo te. No počneš li da sarađuješ s
nama, povratićeš san i toplu hranu“, mnogo puta je govorio
■M- »Ne sarađuješ li, nećeš jesti, nećeš dobiti lekove."
Ponižavanje, seksualno zlostavljanje, strah i izgladnjiva-
nje bili su na dnevnom redu sve do deset sati uveče. Islednici
su se postarali da nemam pojma koliko je sati, ali niko nije
savršen; uvek su mi vreme odavali njihovi ručni satovi. Tu
njihovu grešku ću iskoristiti kasnije, kad me stave u mračnu
izolaciju.
„Sad ću te poslati u ćeliju, a sutra ćeš iskusiti nešto još
gore“, reče pošto se posavetovao sa svojim kolega-
ma. Bio sam srećan što me puštaju; samo sam hteo da pre-
dahnem i da me ostave na miru. Bio sam tako isceđen, a sam
Bog zna kako sam izgledao. Međutim, me
je lagab; smislio je psihološki trik da me još više povredi. Bio
sam daleko od toga da me puste. POC, koji je bio potpuno
saobrazan kad je reč o mučenju, poslao je još jednu ekipu za
pratnju. Samo što sam stigao do vrata
pao sam ničice, noge me nisu držale, a svaki delić tela se
zaverio protiv mene. Stražari nisu uspeli da me nateraju da
stojim, pa su morali da me tegle dok su mi se noge vukle.
 Dnevnik iz Gvantanama 225

„Dovedi tog drkadžiju!“, povikao je |, čuvena

ličnost u odredu za mučenje.
* Imao je oko
bio je oko metar i osamdeset visok i sportski građen, a

I^^Hje bio svestan kako vrši teške ratne

zločine, pa su mu nadređeni naredili da pokrije lice. Među-
tim, ima li i osnovne pravde, biće uhvaćen preko nadređe-
nih; njihova imena i činove znamo.
Kad sam bolje upoznao i čuo šta govori,
zapitao sam se kako čovek pametan kao što je on može pri-
hvatiti tako ponižavajući posao, koji će ga svakako progoniti
čitavog života? Da budem pravedan i iskren, moram reći da
je HHH sa mnom razgovarao ubedljivo, iako nije
imao prave podatke i bio je sasvim obmanut. Možda nije
imao nekog izbora, jer mnogi Ijudi u vojsci potiču iz siro-
mašnih porodica i stoga im vojska ponekad daje najprljavije
poslove. Hoću da kažem kako je, teorijski,
mogao da odbije da izvršava ratne zločine i možda je čak
mogao s tim da se izvuče. Kasnije sam razgovarao s nekim
stražarima zbog čega su izvršavali naredbe da mi ne daju da
se molim, budući da su to nezakonita naređenja. „Mogao
sam da odbijem, ali bi mi šef uvalio govnjiv posao ili bi me
prebacio na neko loše mesto. Znam da mogu da odem u

* Treći od četiri islednika koji će sprovoditi „Plan specijalnog saslušava-

nja“ na Slahiju, taj maskirani islednik nazvan „Gospodin X“ u izveštaji-
ma Šmit-Ferlou, MP GI i Komiteta Senata za oružane službe. Na raspra-
vi pred Administrativnim odborom za reviziju 2005, tipično duhovito,
Slahi je za tog islednika rekao da je uvek bio pokriven ,,kao u Saudijskoj
Arabiji, kao što se žene pokrivaju“, s „otvorima za oči“ i „rukavicama
kao O-Džej Simpson na rukama". Transkript ARB-a, 25-26.
226 Mohamedu uld Slahi

pakao zbog onoga što sam ti uradio“, ispričao mi je jedan

od njih. Istorija se ponavlja: za vreme Drugog svetskog rata
nemački vojnici nisu bili pomilovani kad su tvrdili da su
izvršavali naređenja.
„Muke si zadao nastavio je
vukući me u mračnu sobu uz pomoć straža-
ra. Ispustio me je na prljav pod. U toj sobi je bilo mračno
kao u rogu. je pustio veoma glasnu muziku -
mislim veoma glasnu. Pesma je bila »Let the Bodies Hit the
F/oor“.* Verovatno je nikad neću zaboraviti. Istovremeno
je uključio jake trepćuće reflektore raznih boja,
od čega bole oči. „Samo se usudi da zaspiš, jebaću ti mater“,
rekao je. Morao sam da slušam tu pesmu stalno iznova do
sledećeg jutra. Počeo sam da se molim.
**
„Prekini, jebote, da se moliš“, rekao je glasno. Tad sam
već bio zaista-premoren i prestrašen, pa sam rešio da se
molim u sebi. S vremena na vreme bi mi
davao vode. Pio sam je jer sam se plašio da me ne povredi.
Zaista nisam uopšte imao pojma o vremenu.
Čini mi se da me je HH poslao natrag u ćeliju
oko pet ujutro.
„Dobro došao u pakao", rekao je HHHBBI
stražar kad sam se vratio u blok. Nisam ništa rekao, a
nije bio vredan odgovora. Ipak sam pomislio:
Rekao bih da ti zaslužuješ pakao mnogo pre nego ja jer
poslušno radiš na tome da stigneš u njega!

* EngL: Neka tela padaju po podu. (Prim. prev.)

** Komitet Senata za oružane službe, koji je pregledao zapisnike sa saslu-
šavanja Združenih namenski organizovanih jedinica GTMO, datira ovo
saslušanje osmog jula 2003. Komitet je utvrdio kako je tog dana „Sla-
hija saslušavao Gospodin X i da ga je ’izložio promenljivim svetlosnim
efektima i rok muzici grupe Drauingpul, pesmi ’Let the Bodies Hit [the]
Floor“. SASC, 139.
 Dnevnik iz Gvantanama 227

***
Kad se pridružio timu, organizovali su dvade-
setčetvoročasovne smene. Jutarnja smena sa
počinjala je između sedam i devet, a završavala se između
tri i četiri posle podne; dnevna smena sa trajala
je od pola pet do deset ili jedanaest uveče, a noćna sme-
na je bila s On bi uvek preuzimao kad
ode; H bi me doslovno prosledila
njemu. Tako je išlo sve do 24. avgusta 2003; retko sam imao
predah ili olakšanje čak i za jednu smenu.
*
„Tri smene! Zar nije previše za Ijudsko biće da ga
saslušavaju dvadeset četiri sata iz dana u dan?“, pitao sam
koji je bio još najmanje od ostalih
zala, tako da sam pokušao da razgovaram s kao s Ijud-
skim bićem. Možda ćete se iznenaditi kad vam kažem da
je imao dobre osobine kao čovek. Koliko
god da sam mrzeo šta je radio, moram biti pravedan, pošten
**
i iskren.
„Mogli bismo da dovedemo još Ijudi i napravimo četiri
smene. Imamo još ljudi“, odgovorio je
Upravo to se i dogodilo. Tim je pojačan još jednim
Pa umesto tima podeljenog
u tri smene, morao sam da se nosim sa četiri sveže osobe u
razdoblju od dvadeset četiri sata.

* Na osnovu Slahijevih opisa saslušanja koja slede, verujem da su sme-

ne mogle ovako da se smenjuju: prepodnevna/ranoposlepodnevna s
jednim od sledećih islednika: muški vodnik prve klase/Ja Sam Glavni/
Gospodin Siledžija, kasnopopodnevna/večernja smena sa islednicom
Tima za specijalne projekte i noćna smena s islednikom poznatim kao
Gospodin X.
** Ovaj odeljak bi mogao da se odnosi na ženskog člana Tima za speci-
jalne projekte.
228 Mohamedu uld Slahi

„Zajebao si stvar!“, rekao je jedan stražar iz pratnje koji

me je slučajno pratio dvaput istog dana iz jedne u drugu
zgradu. „Šta radiš ovde? Već si bio u rezervaciji!"
„Saslušavaju me dvadeset četiri sata.“
Stražar se naglas nasmejao i pakosno ponovio: „Zajebao
si stvar!“ Samo sam ga pogledao i osmehnuo se.
Trećeg dana određenih smena ekipa za pratnju se poja-
vila pred mojim vratima rano ujutro, samo što sam zaspao
posle grubog dvadesetosatnog saslušanja. Znate ono kad se
taman uspavate i pljuvačka počne da vam curi iz usta?
„Rezervacija!“, povikao je stražar. Noge su me jedva drža-
le. ,,Požuri!“ Hitro sam se umio i isprao usta. Trudio sam sa
u svakoj prilici da održavam čistoću iako mi je uskraćeno
pravo da se tuširam kao ostali pritvorenici. Tim je želeo da
me ponizi.
„Kakav smrad!“, govorio bi kad bih ušao u
sobu gde me saslušava.
„Čoveče, smrdiš na govno!“, rekao je poneki stražar više
puta. Prilika da se istuširam i presvučem ukazivala bi mi
se samo kad njegova niskost više ne može
da podnese moj smrad; „Vodite ga, istuširajte ga, smrdi
kao govno“, rekao bi. Tek tad sam se tuširao, pa opet posle
nekoliko meseci.
,,Požuri!“, ponavljali su stražari.
Bolela me
mi je muka i imao sam gorušicu od nespavanja poslednjih
nekoliko dana. Oči su se poigravale sa mnom. Mrzeo sam
ono mesto na koje idem.
Stražari su me ubacili u f^^HH^^^HHIHHB- U
sobi nije bilo nikoga. Dremao sam čekajući
O, kako me je vrat boleo. Strašno sam želeo da se on pojavi
jer sam mrzeo tako da spavam: on bar uživa u tome da mi ne
 Dnevnik iz Gvantanama 229

da da spavam. je jedan od najlenjih Ijudi koje

sam ikad video. Mrzelo ga je da čita izveštaje pa me je uvek
mešao s drugim osumnjičenima. Uglavnom je kasnio, ali me
je svejedno rezervisao rano, kako ne bih mogao da spavam.
*
Zaista nije bilo mnogo toga novog: i ja smo
sedeli jedan naspram drugog s istim temama, kao u filmu
Dan mrmota. Međutim, ja sam bio sve nervozniji jer su mi
uskraćivali slast sna.
Dnevni red je bio uvek sledeći: bi čitao
neko smeće s papira koji donese sa sobom i postavljao mi
pitanja.
„Zašto si, koji moj, išao u Kanadu?“
„Hteo sam da nađem posao i vodim lep život.“
,Jebi se! Ustani!"
„Radije bih stajao ovako do smrti nego pričao tvom gad-
nom licu!“ Kad bi me naterao da stojim, obezbe-
dio bi se da stražari održavaju njegovo naređenje i dok on puni
svoj ogromni stomak za ručak; kad god bih pokušao da prome-
nim neprijatni položaj, stražari bi se sjatili niotkuda i naterali
me da stojim što uspravnije mogu. Svaki islednik kog znam
propuštao je ponekad obroke iz nekog razloga.
nikad nije propuštao obroke šta god da se događa.
„Ako prestaneš da poričeš šta si uradio, počećemo da ti
dajemo toplu hranu i pustićemo da spavaš. Jači smo od tebe.“
,,Ne treba mi ono što nemam.“
„Strpaćemo te u rupu za čitav život. Već si osuđen. Nikad
nećeš videti porodicu."
,,To nije u vašim rukama, a ako i jeste, onda uradite to
što pre!“

* Pošto se ovo poklapa s ručkom, Slahi izgleda da opisuje islednika

prve/dnevne smene.
230 Mohamedu uld Slahi

Ponekad je pokazivao propagandne poste-

re pritvorenika koji su navodno oslobođeni. „Vidi ovog
momka, on je kriminalac, ali je priznao sve i sad može da
vodi normalan život.“ Znam da svi islednici lažu, ali laži
bile su više nego providne. Doduše, kad drugi
islednici lažu, izgled im se promeni, ali priča
laži isto kao i istinu: lice mu ima uvek isti mrzak izgled.
Kad bi mi bol postao nepodnošljiv, postajao sam prijem-
čiv za pogodbu, a on bi me pustio da sednem na neudobnu
stolicu. Međutim, ubrzo bi se zabezeknuo što mu ne pružam
odgovore koje je želeo da čuje.
„Uradiću sve što mi je dozvoljeno da te slomim!“, Ijutito
bi rekao. su mi pretili svakakvim
užasnim scenarijima. „Provešćeš ostatak života u zatvoru."
»Izbrisaćemo te iz baze podataka i staviti te u rupu, pa niko
neće znati za tebe.“ „Nikad više nećeš videti porodicu.“ Uvek
sam im odgovarao: „Radite šta treba da radite! Ja ništa nisam
uradio!“, a čim bih izgovorio svoj tekst, bi
pomahnitao, kao da hoće živog da me proždere. Zato sam
izbegavao da mu odgovaram i puštao ga da uglavnom sam
govori. Kao što rekoh, voli da priča i mrzi da
sluša. Ponekad sam sumnjao da mu uši rade. Govorio je kao
da čita nekakvo jevanđelje.
Interesovalo me je samo otkud je tako siguran da sam
kriminalac. „HHH, šta ako grešite u onome što sum-
njate da sam uradio?“, pitao sam ga.
„Gubio bih vreme“, odgovorio je.
,,U redu.“
„Ako obezbediš podatke koji mogu nekoga da inkri-
minišu, recimo i t° dovede
do njegove osude, život će ti se promeniti nabolje." Nisam
 Dnevnik iz Gvantanama 231

mu odgovorio zato što nisam imao ono što je on tražio.

stav prema pravdi bio je vrlo sirov: čak i
da mu pružim sve što traži, smanjio bi mi kaznu s električne
stolice na doživotnu robiju, a onda možda na trideset godi-
na. Mene zaista nije zanimala njegova ponuda.
Za vreme svoje smene, bi u pauzama
izveštavao šefa. Tad još nisam bio siguran ko mu je šef,
verovatno Ipak sam ubeđen da je
najviši autoritet u komandnom lancu u Gvantanamu bio
i da je redovno izveštavan o mom slučaju i
da je uvek davao naređenja šta da se dalje radi s ,,tim skotom".
Prema predsednik Buš je redovno izveštavan
kao i HHHI^HHHH^^H-
je čak slao svog sekretara da
me proverava leta 2004. Ovaj me je pitao za neke podatke.
Dotad je pak napetost već popustila.
*
Poslepodnevnu smenu sam provodio saHHHH^^^H-
Kao što sam već pomenuo, ^H je bila najmanje zla od svih.
dnevni raspored se odvijao na sledeći način: kad bih
bio izveden na saslušanje, je obavestio POC da mi ne
daju stolicu, tako da sam morao da se zadovoljim prljavim
podom - ali ni to nisam dobio zato što je POC uvek tražio
od stražara da me nateraju da stojim dok ne stigne.
Tad bi odlučivao da li da mi dozvoli da
sednem ili da me tera da stojim za vreme cele njene smene,

* Dok su se odigravala ta saslušanja jula 2003, general Miler je podnosio

na odobrenje Slahijev „Plan specijalnog saslušavanja" komandantu Juž-
ne komande generalu Džejmsu Hilu. Osamnaestog jula 2003. Hil je taj
plan prosledio ministru odbrane Donaldu Ramsfeldu. Plan je odobrio
zamenik ministra odbrane Pol Volfovic 28. jula 2003, a Ramsfeld ga je
potpisao 13. avgusta 2003. Za podroban prikaz razvoja i odobravanja
„Plana specijalnog saslušavanja" Mohamedua uld Slahija videti SASC,
135-141.
232 Mohamedu uld Slahi

a onda bi me naterao da stojim ostatak do dvadeset

četiri sata.
*
Pošto mi je bilo zabranjeno da se molim, počeo sam tiho
da recitujem Kuran. Jednom mi reče:
„Zašto se ne moliš? Hajde, moli se!“ Pomislio sam: Baš pri-
jateljski! No čim sam počeo da se molim,
poče da se ruga mojoj religiji, pa sam se zadovoljio moli-
tvom u sebi kako ^H ne bih pružao mogućnost da bogohuli.
Ruganje nečijoj tuđoj veri jedan je od najvarvarskijih činova.
Predsednik Buš je opisao svoj sveti rat protiv takozvanog
terorizma ratom između civilizovanog i varvarskog sveta.
Međutim, njegova vlada je izvela više varvarskih činova nego

* Ovo „njene" ostalo je neredigovano, tako da je izgleda jasno kako su

poslepodnevne smene bile sa ženskim članom isledničkog tima. Opisa-
na ovde kao „najmanje zla“ od zlih s kojima se suočavao, verovatno je
to isti islednik kog opisuje kao ,,još najmanje od ostalih zala“ nekoliko
stranica ranije.
Kad je ministar odbrane Ramsfeld izdao prvobitno odobrenje da se
koriste tehnike saslušavanja mimo onih što su ušle u Vojni terenski pri-
ručnik, a među kojima je prinudno stajanje, on je dodao čuvenu opa-
sku: ,Ja stojim osam do deset sati dnevno. Zašto je stajanje ograničeno
na četiri sata?“ Međutim, kako je Albert Biderman utvrdio u studiji
o prinudnim tehnikama saslušavanja koje su primenjivali severnoko-
rejski islednici u Korejskom ratu, »Povratnici koji su bili podvrgnuti
dugotrajnom stajanju i sedenju... izjavljuju da im ništa nije bilo tako
bolno". Biderman je objasnio: „Kad je pojedincu rečeno da dugo sto-
ji mirno, pojavljuje se nametnuti činilac. Neposredni izvor bola nije
islednik, već sama žrtva. Borba postaje, na izvestan način, borba sa
samim sobom. U tom unutrašnjem neočekivanom iskustvu motivaci-
ona snaga pojedinca verovatno će se iscrpsti. Za islednika dovođenje
objekta da deluje ’protiv sebe’ na ovaj način ima dodatne prednosti. To
navodi zatvorenika da preuveliča moć islednika. Sve dok objekat stoji,
on pripisuje svom zarobljivaču moć da mu učini i nešto gore, mada
zapravo nema otvorenog pokazivanja sposobnosti islednika da to uči-
ni. Videti http://www2.gwu.edu/~nsarchiv/torturingdemocracy/docu-
ments/19570900.pdf.
 Dnevnik iz Gvantanama 233

sami teroristi. Mogu da navedem na tone ratnih zločina u

koje je umešana Bušova vlada.
Taj dan je bio najteži dan u mojim saslušavanjima pre
onog dana pred kraj avgusta koji mi je bio „rođendanska
proslava", kako je to nazvao. ^^^^H je doveo
nekog ko je izgleda bio marinac; nosio je

mi je ponudio metalnu stolicu. „Rekoh

ti da ću dovesti neke Ijude da mi pomognu da te saslušavam“,
reče i sede na pedalj od mene. Gost je sedeo gotovo zalepljen
uz moje koleno. HHHHH^^^^H mi je postavljao pitanja
kojih se ne sećam.
,,Da ili ne?“, povikao je gost, neverovatno glasno, u pred-
stavi kojom je hteo da me zastraši a možda i da ostavi utisak
na HH^^H^H ko zna. Meni je njegov metod vrlo
detinjast i budalast.
Pogledao sam ga, osmehnuo se i rekao: ,,Ni jedno ni
drugo!" Gost mi je naglo izmakao stolicu. Pao sam na lance.
O, kako je to zabolelo.
„Ustaj, drkadžijo", oba islednika su povikala skoro uglas.
Tad je počelo mučenje i ponižavanje. Ponovo su mi postavili
pitanja kad su me naterali da ustanem, ali bilo je prekasno
jer sam im već milion puta rekao: „Kad god počnete da me
mučite, neću reći ni reči.“ I to je uvek bilo tako; do kraja
dana samo su oni pričali.
■■I je pojačao klima-uređaj na najnižu temperaturu
da bih se smrzao. Taj metod se u logoru primenjivao barem
od avgusta 2002. Video sam Ijude koji su bili izlagani ledenoj
sobi iz dana u dan; tad je spisak već bio dug. Posledice hladne
sobe su razorne, kao što je ^^Htizam, ali se one javljaju tek
234 Mohamedu uld Slahi

u pozhijim godinama jer treba vremena dok se ne probiju

kroz kosti. Odred za mučenje je bio tako dobro obučen da je
izvodio gotovo savršen zločin izbegavajući da ostavi ikakav
vidljiv trag. Ništa nije prepušteno slučaju. Udarali su u već
određena mesta. Upražnjavali su užasavajuće metode čije
će se posledice tek kasnije pojaviti. Islednici su smanjivali
temperaturu trudeći se da klima-uređaj podese na nulu, ali
klima-uređaji očigledno nisu smišljeni za ubijanje, tako da su
u dobro izolovanoj prostoriji uspevali da dođu do 49 stepeni
Farenhajta, što je, ako vas zanima matematika kao mene,
9,4 stepeni Celzijusa - drugim rečima, vrlo, vrlo hladno,
posebno nekom ko tamo mora da proboravi više od dvanaest
sati, ko nema donje rublje već samo tanku uniformu i ko
potiče iz tople zemlje. Neko iz Saudijske Arabije ne može
da podnese hladnoću kao neko iz Švedske; i obrnuto kad je
reč o toplom vremenu. Islednici su te činioce imali u vidu i
delotvorno ih koristili.
Možda ćete upitati gde su bili islednici pošto smeste
pritvorenika u ledenu sobu. Zapravo, to je sasvim dobro
pitanje. Prvo, islednici nisu ostajali u sobi; samo bi došli
radi ponižavanja, degradiranja, obeshrabrivanja ili drugih
činilaca mučenja, a onda bi izašli iz sobe i otišli u sused-
nu sobu za nadzor. Drugo, islednici su bili odgovarajuće
obučeni; na primer je bio obučen kao neko ko
ulazi u hladnjaču s mesom. I pored toga, nisu ostajali dugo s
pritvorenikom. Treće, velika je psihološka razlika kad ste na
hladnom mestu zbog mučenja i kad tamo ulazite iz zabave
ili zarad izazova. I konačno, islednici su se u toj sobi kretali,
što znači da im je krv cirkulisala, što znači da su se zagrevali,
dok je pritvorenik sve vreme za pod i uglavnom
*
stoji. Ja sam mogao samo da mrdam stopalima i trljam

* Opet izgleda prikovan. Videti fusnotu na str. 216.

 Dnevnik iz Gvantanama 235

šake. Međutim, onaj marinac me je sprečio da trljam ruke

tako što je naredio da mi se posebnim lancima okuju šake,
svaka za suprotni kuk. Kad sam nervozan uvek trljam šake
jednu o drugu i pišem po telu, a to islednike dovodi do ludila.
„Šta to pišeš?“, vikao je iHHH. „Ili mi reci ili pre-
stani to da radiš, jebote.“ Ali ja nisam mogao da prestanem;
bilo je to nenamerno. Marinac je počeo da baca stolice po
sobi i udario me je čelom, a onda me iz čista mira opisao
svakakvim pridevima koje nisam zaslužio.
„Dečko, ušao si u pogrešan tim. Borio si se za izgubljenu
stvar“, rekao je uz još mnogo gluposti kojim mi je ponižavao
porodicu, religiju i mene samog, da ne pominjem razne
pretnje prema mojoj porodici koja će platiti „moje zločine",
što se kosi sa zdravim razumom. Znao sam da on nema moć,
ali sam znao da govori u ime najmoćnije zemlje na svetu i
da očigledno uživa punu podršku svoje vlade. Ipak bih vas
radije poštedeo, dragi čitaoče, navođenja tog smeća. Tip je
bio lud. Pitao me je za nešto o čemu nisam imao pojma i za
Ijude čija imena nikad nisam čuo.
„Bio sam u rekao je, ,,a znaš li ko nam je
bio domaćin? Predsednik! Lepo smo se proveli u palati."
Marinac je postavljao pitanja i sam na njih odgovarao.
*
Kad mu nije uspelo da ostavi utisak na mene tom silnom
pričom i ponižavanjem i pretnjama da će mi uhapsiti poro-
dicu zato što je poslušan sluga Sjedinjenih
Država, počeo je da me povređuje. Doneo je ledenu vodu i
natopio mi celo telo u odeći. Bilo je grozno; tresao sam se kao
neko ko pati od Parkinsonove bolesti. Praktično nisam više
mogao da govorim. Tip je bio glup: doslovno me je pogu-
bljivao, mada lagano. HH mu je dao znak da prestane

* Islednik možda misli na Mauritaniju i tadašnjeg predsednika Mauju

uld Sid Ahmeda Taju. Videti fusnote na str. 94 i 96.
236 Mohamedu uld Slahi

da me poliva vodom. Jedan pritvorenik mi je ispričao kako

mu je ,,dobri“ islednik predložio da jede kako bi smanjio
bolove, ali ja sam odbijao da jedem; ionako nisam mogao
da otvorim usta.
Onaj tip je bio sasvim razjaren kad ga jeHHHHH
zaustavio jer se bojao izveštaja koji bi usledili u slučaju moje
smrti. Stoga je smislio novu tehniku, naime, doneo je CD
plejer s busterom i pustio neku rep muziku. Meni ta muzi-
ka zapravo nije smetala jer je pomogla da zaboravim bol.
U stvari, muzika je bila sreča u nesreći; pokušavao sam da
shvatim reči. Razumeo sam samo da je reč o Ijubavi. Možete
li poverovati? Ljubav! U poslednje vreme iskusio sam samo
mržnju ili njene posledice.
„Slušaj to, drkadžijo!“, rekao je gost i s treskom zalupio
vrata za sobom. „Dobijaćeš isto to sranje iz dana u dan i znaš
šta? Biće još gore. Ovo što vidiš samo je početak“, rekao je
Uporno sam se molio zanemarujući šta
oni rade.
,,O, Alahu, pomozi mi... O, Alahu, smiluj mi se“, stalno
je oponašao moje molitve. „Alahu, Ala-
hu... Nema Alaha. Izneverio te je!“ Osmehnuo sam se na
neznanje i što tako priča o Gospodu. No Gospod je
vrlo strpljiv i ne treba ga požurivati da kazni, jer od njega
nema bekstva.
Pritvorenici su znali logorsku politiku: ako Vojnooba-
veštajna služba misli da kriješ presudne podatke, muče te u
logoru otmu odvedu
na tajno mesto i niko ne zna šta rade s tobom. Dok sam ja
boravio u logoru dva pojedinca su oteta i zauvek
naime

Stekao sam utisak da ću i ja biti otet zato što sam se

 Dnevnik iz Gvantanama 237

zaista zaglibio na saslušanjima, pa sam počeo da skupljam

obaveštenja.
„Taj logor je najgori", rekao mi je mladi vojni policajac.
,,Ne dobijaju hranu?“, začudio sam se.
„Tako nekako“, odgovorio je.
Između deset i jedanaest uveče me je
predao i naredio stražarima da me premeste
u specijalno pripremljenu sobu.
* U njoj je bilo ledeno i imala
je mnogo slika na kojima je prikazana slava Amerike: arsena-
li, avioni i slike Džordža Buša. ,,Ne smeš da se moliš! Uvredi-
ćeš moju zemlju ako se moliš dok traje nacionalna himna. Mi
smo najveća zemlja slobodnog sveta i imamo najpametnijeg
predsednika na svetu“, rekao je. Cele noći sam morao da
slušam američku himnu. A himne mrzim. Jedino se sećam
početka: ,,Oh say can you see...“, i tako stalno iznova. Bio
sam srećan što me ne polivaju ledenom vodom. U početku
sam pokušao da se krišom pomolim, ali HHme je
pomno posmatrao preko ^HHBHHHHIHH- »Pre-
kini, jebote, da se moliš, vređaš mi zemlju!“ Bio sam zaista
umoran i izmožden, pa mi nimalo nije bilo do nove nevolje
i stoga sam rešio da se molim u sebi. Tresao sam se cele noći.
me je pustio između četiri i pet ujutro, ali me je
samo nekoliko sati kasnije preuzeo HHHHHHHHI^HIHI
i počeo je ustaljeni dnevni raspored. Najteži je ipak prvi
korak; najteži su mi bili prvi dani, pa sam iz dana u dan
postajao sve snažniji. U međuvremenu sam postao glavna
tema priča u logoru. lako su mnogi pritvorenici trpeli istu
sudbinu, ja sam bio „Kriminalac Broj Jedan“ i tako su se pre-
ma meni ophodili. Ponekad dok sam bio u dvorištu, pritvo-
renici su vikali: „Budi strpljiv. Seti se da Alah iskušava Ijude

* Izgleda da ovde opisuje noćnu smenu s Gospodinom X. Ta scena se

opet pominje u poslednjem poglavlju.
238 Mohamedu uld Slahi

koje najviše voli.“ Osim vere u Gospoda, ovakvi komentari

su mi bili jedina uteha.
Ništa se zanimljivo nije promenilo u dnevnom raspo-
redu: hladna soba, stajanje satima, islednici što ponavljaju
iste pretnje da će me oteti i zaključati zauvek.
*
me je naterao da ispišem tone stranica o svom životu, ali
nikad nije bio zadovoljan. Jedne noći me je skinuo uz pomoć

* Vojni istražitelji i istražitelji Ministarstva pravde i Senata opisali su te

pretnje s više pojedinosti. Sudeći prema fusnoti u izveštaju Šmit-Ferlou,
„17. jula ’03. maskirani islednik je rekao da je sanjao kako objekat dru-
gog saslušanja umire. Objektu drugog saslušanja je posebno rekao kako
je u tom snu ’video četiri pritvorenika međusobno povezana lancima za
noge. Iskopali su rupu dugačku metar i osamdeset, isto toliko duboku
i široku metar i dvadeset. Zatim je video kako pritvorenici u zemlju
spuštaju običan borov sanduk s narandžastom bojom ispisanim pritvo-
renikovim identifikacionim brojem. Maskirani islednik je rekao pritvo-
reniku kako njegov san znači da ovaj nikad neće izaći iz Gvantanama
osim ako ne počne da priča, kako će zaista umreti tu od starosti i biti
sahranjen na ’hrišćanskom... suverenom američkom tlu’. Dana 20. jula
’03. maskirani islednik, ’Gospodin X’, ispričao je objektu drugog ’Plana
specijalnog saslušavanja’ da mu je porodica ’utamničena’."
Dalje u izveštaju stoji: Memorandum od 2. avgusta ’03. ukazuje na to
da je objekat drugog specijalnog saslušanja dobio glasnika tog dana da
mu ’prenese poruku’. U Memorandumu se tvrdi: „Poruka je bila jed-
nostavna: islednikovim kolegama se smučilo da stalno slušaju iste laži i
ozbiljno razmišljaju da operu ruke od njega. Kad to učine, on će nesta-
ti i za njega niko više neće čuti.. islednik je uveravao pritvorenika da
opet upotrebi maštu i zamisli najgori scenario s kojim će završiti. Rekao
je pritvoreniku da batine i fizički bol nisu najgori na svetu. Uostalom,
posle nekog vremena batinanja, Ijudi umeju da isključe um od tela i
preguraju to. Međutim, ima gorih stvari od fizičkog bola. Islednik je
uveravao pritvorenika da će na kraju progovoriti jer svako progovori.
No dotle će uskoro nestati u vrlo mračnoj rupi. Samo njegovo posto-
janje biće izbrisano. Obrisaće elektronske fajlove o njemu iz računara,
papirne fajlove će spakovati i spaliti, i svi će zaboraviti i da je postojao.
Niko neće znati šta mu se dogodilo i, na kraju, niko neće ni mariti.“
Šmit-Ferlou, 24-25.
 Dnevnik iz Gvantanama 239

muškog stražara. Očekujući hladnu sobu,

obukao sam šorts preko pantalona da ublažim hladnoću
koja mi se uvlačila u kosti, ali on je sasvim poludeo, što ga
je navelo da natera ^HH stražara da me skine. Nikad se
nisam osećao tako napastvovanim. Stajao sam cele noći
u ledenoj sobi i molio se zanemarujući njegovo režanje i
naređenja da prekinem s molitvom. Uopšte me nije bilo
briga šta će uraditi.
*
je dopuzao iz potaje. ^HH^^H mi
je nekoliko puta rekao pre posete da će
me posetiti neko s veoma visokog nivoa u vladi i da će raz-
govarati sa mnom o mojoj porodici. To obaveštenje nisam
prihvatio negativno; pomislio sam da će mi taj doneti neke
vesti od porodice. Međutim, pogrešio sam, sve se svodilo na
to da će mi nauditi porodici. HHH^^^^^^^^H mi je
nemilosrdno pogoršao situaciju.
■HHMHI je došao oko jedanaest sati pre podne
u pratnji HHHHH i novog HHHI' Bio je kra-
tak i neposredan. „Ime mi je ^HHHH^^H- Radim za
Moja vlada očajnički želi da od tebe dobije
obaveštenja. Razumeš ]i?“**

* Iz konteksta se vidi da su tu dva stražara, muškarac i žena, te da ga je

žena skinula. Incident u kom je Slahija „lišila odeće islednica" zabeležen
je u izveštaju MP GI; u izveštaju se navodi da je datum tog saslušanja
17. jul 2003. MP GI, 124.
** Prema generalnom inspektoru MP, taj datum je 2. avgust 2003. Gene-
ralni inspektor je izvestio: „Dana 2. avgusta 2003.“ kod Slahija se poja-
vio „drugačiji vojni islednik i predstavio kao mornarički kapetan iz Bele
kuće“. Pismo koje je doneo opisano je kako u izveštaju Komiteta Sena-
ta za oružane službe tako i u izveštaju MP GI. Prema Komitetu Senata
za oružane službe u pismu je stajalo ,,da mu je majka uhapšena, da će
biti saslušana i da će, ako ne bude sarađivala, možda biti prebačena u
Gvantanamo". Generalni inspektor MP izvestio je da se „pismo odno-
silo na ’administrativne i pravosudne teškoće koje bi njeno prisustvo
240 Mohamedu uld Slahi

»Da.“
„Umeš li da čitaš engleski?“
,,Da.“
mi je pružio pismo koje je očigled-
no sam falsifikovao. Pismo je bilo iz Ministarstva odbrane
i u suštini govorilo o tome kako je „Uld Slahi umešan u
Milenijumski napad i kako je zavrbovao trojicu otmičara
aviona 11. septembra. Pošto je Slahi odbio da sarađuje, vla-
da Sjedinjenih Država će mu uhapsiti majku i smestiti je u
specijalnu ustanovu."
Pročitao sam pismo. „Zar to nije surovo i nepravedno?",
pitao sam.
„Nisam ovde da sprovodim pravdu. Ovde sam da spre-
čim Ijude da avionima uleću u zgrade po mojoj zemlji.“
„Onda ih sprečavajte. Ništa nisam uradio vašoj zemlji“,
rekao sam.
„Imaš dve mogućnosti: da budeš optuženi ili da budeš
svedok.“
„Neću ni jedno ni drugo.“
„Nemaš izbora inače će ti se život primetno promeniti",
kazao je.

predstavljalo u dotle samo muškom okruženju’" i da je „islednik rekao

Slahiju kako će mu porodica biti ’u opasnosti ako (760) ne sarađuje’".
Izveštaji MP GI i Komiteta Senata za oružane službe i vojni izveštaj
Šmit-Ferlou jasno pokazuju da je taj islednik zapravo bio šef Tima za
specijalne projekte za Slahija, a izveštaj Šmit-Ferlou ukazuje na to da se
on Slahiju predstavio kao „kapetan Kolins". Slahi ga ovde opisuje kako
je dopuzao iz potaje; u knjizi The Terror Courts: Rought Justice at Guan-
tanamo Bay (Sudovi užasa: surovapravda u Gvantanamo Beju, Nju Hej-
ven: Jejl juniverziti pres, 2013), Džes Brejvin, novinar Vol strit džornala,
piše da je šef Tima za specijalne projekte koji je izveo ovu podvalu pre-
uzeo Slahijevo saslušavanje još mesec dana ranije, 1. jula 2003, što je isti
dan kad je general Miler odobrio njegov „Plan specijalnog saslušavanja".
MP GI, 123; SASC, 140; Šmit-Ferlou, 25; Brejvin, The Terror Courts, 105.
 Dnevnik iz Gvantanama 241

„Uradite to, što pre to bolje!“, rekao sam.

je vratio falsifikovano pismo u torbu, pa nju Ijutito zatvo-
rio i izašao iz sobe. & predvoditi tim
koji se bavi mojim slučajem sve do avgusta ili septembra
2004. Uvek se trudio da me ubedi kako mu je pravo ime
ali riije znao da sam mu saznao ime i
pre nego što sam ga upoznao:

Posle tog susreta samo je

tragao za potrebnim formalnostima da me kidnapuje iz
logora i odvede na neko neznano mesto. ,,To što si ti ovde
iziskuje mnogo potpisa. Dugo smo se trudili da te dovedemo
ovamo“, reći će mi kasnije jedan stražar. je
uz to sastavljao tim koji će izvesti otmicu. Sve je to obavljano
u tajnosti; učesnici su znali samo ono najnužnije. Znam,
recimo, da nije znao za pojedinosti tog plana.
U ponedeljak 25. avgusta 2003. oko četiri posle
podne me je rezervisao za saslušanje
Tad sam već vikend pro-
iz kog su izveli sve pritvorenike kako bi
me držali izolovanog od ostatka zajednice. Međutim, ja sam
to video kao nešto pozitivno: u ćeliji je bilo toplije i video

* Islednik koji se predstavljao kao „kapetan Kolins“ i predvodio Tim

za specijalne projekte za Slahija identifikovan je po imenu u sud-
skim dokumentima zavedenim u Slahijevoj molbi po habeas corpusu,
u fusnotama izveštaja Komiteta Senata za oružane službe i u drugim
objavljenim izvorima, kao pukovnik Ričard Zali. U knjizi The Terror
Courts Džes Brejvin opisuje Zalija kao čikaškog policijskog oficira i
mornaričkog rezervistu. SASC, 135, 136; Brejvin, The Terror Courts,
100, 150; Uputstvo za tuženog, 23.
** Dobadana bi ukazivalo na poslepodnevnu smenu, a redigovane zame-
nice i kasniji kontekst ukazuju na to da je reč o islednici tima.
242 Mohamedu uld Slahi

sam svetlost dana, dok sam u ^HHHH bio zaključan u

ledenoj škrinji.
„Sad imam potpunu vlast. Mogu s tobom da radim šta god
hoću; mogu čak da te preselim u logor
„Znam zašto ste me preselili u blok iHH “> rekao sam.
„Zato što ne želite da ikoga vidim.“ H^H^M^^HHI nije
komentarisao; samo se smešio. Bilo je to nešto nalik na pri-
jateljsko ćaskanje. Oko pola šest posle podne mi
je doneo hladno gotovo vojničko jelo. Već sam se navikao
na hladne porcije; nisu mi bile ukusne, ali sam pretrpeo
gubitak težine kao nikad dotad i znao sam da moram jesti
ako hoću da preživim.
Počeo sam da jedem. je ulazio i izlazio,
ali u tome nije bilo ničeg sumnjivog, uvek se tako ponašao.
Jedva sam dovršio jelo kad smo HH i ja naprasno čuli buku
i čudno glasne stražare („Rekao sam ti, drkadžijo...!“), bat
teških čizama po podu, pseći lavež, lupanje vratima. Ukočio
sam se na mestu gde sam sedeo. je ostao
bez reči. Zurili smo jedan u drugog ne znajući šta se događa.
Srce mi je lupalo jer sam znao da će neki pritvorenik biti
povređen. Da, taj pritvorenik sam bio ja.
Iznenada je u sobu za saslušavanje uleteo tim sačinjen od
tri komandosa i nemačkog ovčara. Sve se dogodilo brže nego
što biste pomislili. ^^^H me je snažno udario pesnicom,
zbog čega sam pao ničice na pod.
„Drkadžijo, rekao sam ti, nema te!“, kazao je ^^H^^H-
*
Njegov partner me je udarao pesnicama svugde, uglavnom
u lice i rebra. I on je bio maskiran od glave do pete; udarao
me je sve vreme ne izgovorivši ni reči jer nije hteo da ga
prepoznam. Treći čovek nije bio maskiran; stajao je kod
vrata i držao psa za ogrlicu, spreman da ga pusti na mene.

* Postaće jasno i nedvosmisleno da je ovo Gospodin X.

 Dnevnik iz Gvantanama 243

,,Ko vam je rekao to da radite? Povređujete pritvorenika!“,

vrištao je koji nije bio ništa manje prestra-
šen od mene. je bio predvodnik stražara koji su
izvršili napad i izvršavao je naređenja
Što se mene tiče, nisam mogao da shvatim situaciju. Prvo sam
pomislio da su me pomešali s nekim drugim. Zatim sam smi-
slio da probam da prepoznam okruženje tako što ću gledati na
sve strane dok mi stražari pritiskaju lice uz pod. Video sam da
pas pokušava da se otrgne. Video sam kako
ustaje i bespomoćno gleda stražare koji rade na meni.
„Pokrij oči drkadžiji pokuša li da gleda...“
Jedan od njih me je tresnuo po licu i brzo mi navukao nao-
čare i prigušivače na uši, kao i vrećicu preko glave. Nisam raza-
brao ko je šta radio. Stegli su mi lance oko gležnjeva i ručnih
zglobova; posle sam prokrvario. Samo sam čuo
kako psuje: ,J.... ti ovo, j.... ti ono!“ Nisam progovorio ni reči,
bio sam preneražen, mislio sam da će me pogubiti.
Zahvaljujući batinama, nisam mogao da stojim, pa su me
i još jedan stražar odvukli dok su mi nožni prsti
ostavljali trag, i ubacili me u kamion, koji je odmah krenuo.
Batine će trajati još tri-četiri sata pre nego što me predaju
drugom timu, koji će koristiti drugačije tehnike mučenja.
„Prekini da se moliš, drkadžijo, ubijaš ljude“, rekao je
^H^^H i snažno me udario pesnicom po ustima. Usta i
nos su mi krvarili, a usne su mi otekle da više i nisam mogao
da govorim. Ispostavilo se da je kolega jedan od
stražara, i
su me okružili i naizmenično me pesničili i
udarali o metal kamiona. Jedan me je udario tako jako da
mi je presekao dah i ja sam počeo da se gušim; imao sam
utisak da dišem kroz rebra. Umalo se nisam ugušio a da oni
i ne primete. lonako mi je bilo teško da dišem zbog vreće
244 Mohamedu uld Slahi

na glavi, osim toga toliko puta su me udarili po rebrima da

sam načas prestao da dišem.
Jesam li se onesvestio? Možda nisam; samo znam da sam
primetio kako mi nekoliko puta sprejom prskaju amonijak
u nos. Smešno je što mi je Gospodin | istovremeno bio i
„spasilac", kao što su bili i svi stražari s kojima ću imati
posla sledećih godinu dana, ili bar većina njih. Svima je bilo
dozvoljeno da mi daju lekove i prvu pomoć.
Posle deset-petnaest minuta kamion se zaustavio na obali
i tim koji me je pratio izvukao me je iz njega i spustio u
gliser. mi uopšte nisu dali da
predahnem; udarali su me i HHHHHHHHH kako bi mi
se urezivali.
* „Ubijaš ljude“, rekao je HH^HH- Verujem da
je mislio naglas: znao je da je najkukavičkiji zločin na svetu
njegov, da muči bespomoćnog pritvorenika koji se potpuno
potčinio i predao. Kakva hrabra operacija! HHHH se
trudio da sebe ubedi kako radi nešto ispravno.
U gliseru me je terao da pijem slanu vodu, za
koju mislim da je poticala pravo iz okeana. Bila je tako gadna
da sam je isprovraćao. Stavljali su mi razne predmete u usta
i vikali: „Gutaj, drkadžijo!", ali ja sam rešio da ne gutam
slanu vodu koja uništava organe i kojom sam se davio kad
su mi je na silu uporno sipali u usta. „Gutaj, kretenčino!"
Kratko sam razmislio i opredelio se za gadnu, štetnu vodu
u odnosu na smrt.
i su me otprilike tri sata vozili
gliserom. Cilj te vožnje je bilo prvo da muče pritvorenika
a onda tvrde kako se „pritvorenik sam povredio u tran-
sportu“ i drugo, da pritvorenika ubede kako ga prebacuju
u neki tajni zatvor daleko, daleko. Mi pritvorenici smo

Može biti da je Slahijeva pratnja cimala ili uvrtala lance kako bi mu

izazvala bol.
 Dnevnik iz Gvantanama 245

znali sve o tome; neki pritvorenici su nam pričali da su ih

vozili po četiri sata, a onda su se oni našli na istom mestu
odakle su krenuli. Od početka sam znao da će me prebaciti
u što je na oko pet minuta vožnje
odatle. HHHH je bio na veoma lošem glasu: od samog
pomena njegovog imena bilo mi je muka.
* Znao sam da
je celo to dugačko putovanje zamišljeno da me zastraši.

* Komitet Senata za oružane službe ustanovio je da je vojni „Plan speci-

jalnog saslušavanja" za Slahija podrazumevao i izrežirane scene u kojima
ga „vojnici u punoj opremi za suzbijanje nemira izvode iz ćelije, stavljaju
u plovilo i voze ga okolo kako bi pomislio da ga vode na ostrvo". Kasni-
je je Komitet izvestio: „Slahija će odvesti u logor Eko“, gde će mu ćeli-
ja i soba za saslušavanje - u jednoj samostalnoj izolovanoj kućici nalik
kamp-prikolici - „biti prilagođene tako da se spoljni stimulansi svedu
na najmanju moguću meru“. Plan je iziskivao da se vrata zatvaraju tako
da uopšte ne propuštaju dnevnu svetlost. Zidovi mogu biti okrečeni u
belo ili pokriveni belim tapetima kako bi se još više eliminisali predmeti
na koje bi pritvorenik mogao da se usredsredi. U sobi će na podu biti
alka i zvučnici da prenose zvuk.“ Komitet Senata za oružane službe tako-
đe je zabeležio da je 21. avgusta 2003. imejl obaveštajnog specijaliste iz
Združenih namenski organizovanih jedinica GTMO upućen pukovniku
Ričardu Zaliju s izveštajem o poslednjim pripremama kućice u logoru
Eko: „U imejlu je opisano kako je Slahijeva ćelija u logoru Eko zapečaće-
na da bi ’sprečila da svetlost probija’ unutra i da je spolja sasvim pokrive-
na ciradom da bi ’ga sprečila da ostvari vizuelni kontakt sa stražarima’".
Prema rečima generalnog inspektora MP, prvobitni „Plan specijalnog
saslušavanja" koji je general Miler potpisao 1. jula 2003. „navodio je da će
Slahija pod vrećom provozati nad Zalivom Gvantanamo u helikopteru
kako bi ga ubedili da je premešten iz Gvantanama na neko mesto gde se
’pravila menjaju’". Međutim, generalni inspektor je izvestio da su vojni
islednici rekli istražiteljima kako na kraju „nisu koristili helikopter jer je
general Miler odlučio da je logistički preteško to izvesti i da bi previše
Ijudi u bazi moralo biti upoznato s tim kako bi se izvelo". Umesto toga,
„25. avgusta 2003. Slahi je prebačen iz ćelije u logoru Delta s naočarima za
zamračenje i odveden na vožnju čamcem radi dezorijentisanja i za vreme
koje mu je dozvoljeno da čuje unapred smišljene obmanjive razgovore
među ostalim putnicima“. SASC, 137-138, 140; MP GI, 122-123, 127.
246 Mohamedu uld Slahi

Uostalom, kakve to veze ima? Manje sam brinuo zbog mesta

nego zbog Ijudi koji će me tamo držati. Kud god da me pre-
meste i dalje ću biti pritvorenik Oružanih snaga Sjedinjenih
Država; a što se tiče isporučivanja trećoj zemlji, smatrao
sam da je s tim gotovo jer sam već bio poslat u Jordan na
osam meseci. Politika Ministarstva odbrane u vezi sa mnom
bila je da se sami postaraju za mene; „Jedanaesti septembar
se nije dogodio u Jordanu; ne očekujemo da druge zemlje
izvuku važna obaveštenja od pritvorenika kao što ćemo mi“,
jednom je rekao Amerikanci očigledno nisu bili
zadovoljni rezultatima koje su postigli njihovi „saveznici
u mučenju“.
Međutim, mislim da se, kad u igru uđe mučenje, sve otr-
gne kontroli. Mučenje ne garantuje da će pritvorenik sara-
đivati. Da bi prekinuo mučenje, pritvorenik mora da ugodi
nasilniku, čak i preko neistinitih, a ponekad i obmanjujućih
informacija; sređivanje informacija oduzima mnogo vreme-
na. A iskustvo je pokazalo da mučenje ne zaustavlja pa čak i
ne smanjuje broj terorističkih napada: Egipat, Alžir, Turska
dobri su primeri. S druge strane, razgovori su donosili neve-
rovatno dobre rezultate. Posle neuspelog napada na.egipat-
skog predsednika u Adis Abebi, vlada je postigla obustavu
vatre s A1 Gavaom al Islamijahom pa je on kasnije odlučio
da se bori političkim putem. Svejedno su Amerikanci naučili
mnogo od svojih saveznika koji upražnjavaju mučenje i zato
su prisno sarađivali.
Kad je čamac stigao do obale, HH i njegov kolega
su me izvukli i naterali me da sednem prekrstivši mi noge.
Ječao sam od nepodnošljivog bola.
,,U... u... Alahu... Alahu... Nisamli ti rekao da se ne
zajebavaš s nama?“, pitao je Gospodin X oponašajući me. *

* Ovde se Gospodin X u originalu javlja neredigovano.

 Dnevnik iz Gvantanama 247

Nadao sam se da mogu da prestanem da ječim jer me je taj

gospodin stalno oponašao i bogohulio. Međutim, bilo je
neophodno da ječim kako bih disao. Stopala su mi utrnula
jer su mi lanci presecali cirkulaciju krvi do šaka i stopala;
bio sam srećan zbog svake bubotke jer sam tako mogao
da promenim položaj. ,,Ne miči se, drkadžijo!“, vikao je
HHH, ali ponekad nisam mogao da se uzdržim da ne
menjam položaj; vredelo je svake bubotke.
„Zahvalni smo svima koji s nama sarađuju, hvala vam,
gospodo", rekao je Prepoznao sam mu glas;
iako se obraćao arapskim gostima, poruka je bila upućena
meni više nego ikom. Bila je noć. Povez preko očiju nije
me sprečavao da razlikujem blistavu svetlost od neke vrste
projektora visoke voltaže.
„Srećni zato. Možda njega voditi u Egipat, on kaže sve“,
rekao je Arapin čiji glas nikad nisam čuo, a govorio je uz
jak egipatski izgovor. Po glasu, govoru i kasnije ponašanju,
rekao bih da je bio kasnih dvadesetih ili ranih tridesetih
godina. Uz to sam shvatio ne samo da je slabo znao engleski
već i da je namerno pogrešno izgovarao reči. Zatim sam čuo
tu i tamo nerazgovetan razgovor, posle čega su mi Egipćanin
i još jedan čovek prišli. Sad su govorili neposredno meni,
na arapskom.
„Kakva kukavica! I vi tražite građanska prava? Verovatno
ih nećete dobiti", rekao je Egipćanin.
,,Za nekog kao što je ova kukavica potreban je samo jedan
sat u Jordanu da sve ispljune“, rekao je Jordanac. Očigledno
nije znao da sam u Jordanu već proveo osam meseci i da se
nije dogodilo nikakvo čudo.

* Na osnovu zavedenih sudskih dokumenata u Slahijevoj molbi po

habeas corpusu, ovo je verovatno Ričard Zali („kapetan Kolins"), šef
Tima za specijalne projekte za Slahija. Uputstvo za tuženog, 25.
248 Mohamedu uld Slahi

»Mi ga voditi u Eeegipat", kazao je Egipćanin obraćajući

se
„Možda kasnije“, kazao je
„Kako su jadni ovi Amerikanci! Oni zapravo razmaze
ove kretene. Ali sad mi radimo s njima“, rekao je Egipćanin
sad se obraćajući direktno meni na arapskom. Kad sam čuo
za Egipat i novo izručenje, srce je počelo da mi tuče. Mrzeo
sam onu beskrajnu turneju po svetu na koju sam nasilno
poveden. Ozbiljno sam pomislio da je trenutno izručenje
Egiptu moguće zato što sam znao kako su se Amerikanci
nervirali i očajavali zbog mog slučaja. Vlada im je bila, a i
dalje je, obmanuta što se tiče mog slučaja.
„ Ali znaš da na terenu radimo s Amerikancima", nastavio
je Egipćanin. Bio je u pravu: jemenski pritvorenici su mi
ispričali da su ih saslušavali i Amerikanci za istim
stolom kad su uhvaćeni u Karačiju i kasnije prebačeni na
tajno mesto 11. septembra 2002.*
Posle svakakvih pretnji i ponižavajućih izjava počeo sam
da preskačem mnogo tog smeća koje su razmenjivali Arapi
i njihovi američki saučesnici, pa sam u jednom trenutku
utonuo u misli. Bilo me je sramota što za ovaj užasni posao
moj narod koristi vlada koja propoveda protiv diktature i
„bori se za Ijudska prava“, pa šalje svoju decu da ginu za
taj cilj: kako se ta vlada sprda sa svojim rođenim narodom!
Šta bi pomislili sasvim prosečan Amerikanac ili Ame-
rikanka kad bi videli šta njihova vlada radi nekom ko nije
počinio nikakav zločin ni prema kome? Koliko god da sam
se stideo zbog ovih Arapa, znao sam da oni svakako ne
predstavljaju prosečnog Arapina. Arapski narod je među

* Slahi možda ovde misli na pritvorenike koji su uhvaćeni s Ramzijem

bin al Šibom 11. septembra 2002. i izvesno vreme ih je držala CIA pre
nego što su prebačeni u Gvantanamo. Videti fusnotu na str. 189.
 Dnevnik iz Gvantanama 249

najvećim na planeti, osetljiv, osećajan, nežan, darežljiv, požr-

tvovan, religiozan, milosrdan i veseo. Niko ne zaslužuje da
ga koriste za tako prljav posao, bez obzira na to koliko je
siromašan. Ne, mi smo bolji od toga! Da Ijudi iz arapskog
sveta znaju šta se ovde događa, mržnja prema Americi bi
mnogo nadošla i optužbe da Sjedinjene Države pomažu i
rade s diktatorima u našim zemljama zacementirale bi se.
Osećao sam, bolje rečeno nadao se, da ti Ijudi neće proći
nekažnjeno za svoje zločine. Situacija me nije navela da
mrzim ni Arape ni Amerikance; samo sam sažaljevao Arape
i to što smo tako siroti!
Sve te misli su mi promicale kroz glavu i skretale mi
pažnju s besmislenih razgovora. Posle oko četrdeset minu-
ta, zaista nisam siguran, je uputio arapski
tim da me preuzme. Ona dvojica su me grubo zgrabila i,
kako nisam mogao sam da hodam, odvukla me na vrhovima
prstiju do čamca. Mora da sam bio veoma blizu vode jer smo
kratko išli. Stavili su me ili u drugi čamac ili na drugo mesto,
ne znam. Mesto je bilo i tvrdo i uspravno.
„Miči se!“
,,Ne mogu da se pomaknem!"
„Miči se, kretenu!" Izdavali su to naređenje znajući da
sam suviše povređen kako bih se pomerio. Uostalom, krva-
rio sam iz usta, s ručnih zglobova, gležnjeva, moguće i iz
nosa, nisam bio siguran. Međutim, tim je želeo da održi
činilac straha i užasa.
,,Sedi!“, rekao je Egipćanin koji je uglavnom pričao dok
su me obojica vukla sve dok nisam udario u metal. Egipćanin
je seo desno od mene, a Jordanac levo.
„Kako ti je usrano ime?“, pitao je Egipćanin.
,,M-U-H-A-M-E-D! “, odgovorio sam. Praktično nisam
mogao da govorim zbog oteklih usana i bolnih usta. Videlo
250 Mohamedu uld Slahi

se da sam sasvim uplašen. Obično ne bih govorio kad me

neko povredi. U Jordanu, kad me je islednik tresnuo po licu,
odbijao sam da govorim i zanemarivao sve pretnje. Beše to
prekretnica u saslušanjima. Videlo se da sam povređen kao
nikad dotad; to više nisam bio ja i nikad i neću biti kao ranije.
Između moje prošlosti i budućnosti povučena je debela crta
onim prvim udarcem koji mi je uputio
,,On je kao dete!“, tačno je primetio Egipćanin obraćajući
se jordanskom kolegi. Između njih dvojice mi je bilo toplo,
mada ne zadugo. Uz saradnju s Amerikancima, pripremili
su mi dugo mučno putovanje.
Nisam mogao da sedim pravo. Stavili su mi nekakav
debeo žaket kojim su me pričvrstili za sedište. To mi je pri-
jalo. Međutim, postojala je i poražavajuća mana: grudi su mi
bile tako stisnute da sam jedva čestito disao. Osim toga, stru-
janje vazduha je bilo gore nego u prvoj vožnji. Nisam znao
zbog čega je tačno tako, ali nešto je svakako bilo naopako.
,,N...e...e m...o...g...u d...a di...š...e...m!“
„Sisaj vazduh!“, podrugljivo je rekao Egipćanin. Bukval-
no sam se gušio u vreći oko glave. Sve molbe i preklinja-
nja da mi daju malo vazduha završile su u ćorsokaku. Čuo
sam nerazgovetan govor na engleskom, mislim da je to bio
s kolegama, a možda i Ko god
to bio, snabdevao je arapski tim materijalom za mučenje za
vreme onog vozanja od tri-četiri sata. Ovako je sve teklo:
gurnuli su mi u prostor između odeće i tela kockice leda od
vrata do gležnjeva, a kad god bi se led otopio, stavljali su
nove tvrde kockice. Uz to me je s vremena na vreme jedan
od stražara udarao, uglavnom po licu. Led je služio kako da
mi nanese bol, tako i da umanji modrice koje sam dobio tog
poslepodneva. Sve kao da je savršeno pripremljeno. Ljudi iz
hladnih oblasti možda ne razumeju obim bola kad se kocke
 Dnevnik iz Gvantanama 251

leda zalepe za telo. Kroz istoriju su kraljevi u srednjem veku

i ranije koristili ovaj metod da puste žrtve da polako umru.
Drugi metod, udaranje žrtve kojoj su vezane oči u nepra-
vilnim intervalima, koristili su nacisti za vreme Drugog
svetskog rata. Nema ničeg strašnijeg od toga kad sa svakim
otkucajem srca očekuješ udarac.
,,Ja sam iz Hasi Matruha, odakle si ti?“, pitao je Egipčanin
obraćajući se jordanskom kolegi. Pričao je kao da se ništa ne
događa. Videlo se da je navikao da muči Ijude.
,Ja sam s juga“, odgovorio je Jordanac. Trudio sam se da
se molim u sebi. Jedva sam se i sećao neke molitve, ali sam
znao da mi je potrebna Gospodnja pomoć, kao i uvek, pa
su mi molitve išle u tom pravcu. Kad god sam bio pri sve-
sti, tonuo sam u misli. Na kraju sam se svikao na raspored,
kockice leda dok se ne istope, udarci. No kako će biti kad se
iskrcam u Egiptu posle otprilike dvadeset pet sati mučenja?
Kako će mi izgledati islednici?
jedan mi
nesrećni put iz Pakistana u Egipat; dosad se sve što sam
doživeo, kao što su kockice leda i udarci, podudaralo s
pričom. Zato sam oćekivao elektrošo-
kove u bazenu. Koliko struje može da izdrži moje telo, naro-
čito srce? Znam nešto o električnoj struji i njenoj razornoj,
nepopravljivoj štetnosti: video sam kako
se ruši u blokovima nekoliko puta svake nedelje a krv mu
kulja na nos sve dok mu ne natopi odeću.
je bio trener borilačkih veština i sportslci građen.
Konstruisao sam čitavo saslušanje stalno iznova, njihova
pitanja, svoje odgovore. Šta ako mi oni ne poveruju? Ne,
poverovaće mi zato što oni bolje od Amerikanaca razume-
ju recept terorizma i imaju više iskustva. Kulturna međa
između hrišćanskog i muslimanskog sveta i dalje znatno
252 Mohamedu uld Slahi

remeti američki pristup čitavom tom problemu; Ameri-

kanci žele da prošire krug umešanih da bi uhvatili najveći
mogući broj muslimana. Uvek govore o Velikoj zaveri protiv
Sjedinjenih Država. Mene lično ispitivali su o Ijudima koji
naprosto upražnjavaju osnove religije i simpatišu islamske
pokrete; tražili su od mene da pružim svaku pojedinost o
islamskim pokretima, pa i onim najumerenijim. Čudno
je to u zemlji kakve su Sjedinjene Države, gde hrišćanske
terorističke organizacije kao što su nacisti i beli supremisti
imaju slobodu izražavanja i otvoreno vrbuju ijude i niko im
ništa ne može. Ali ako si musliman, ako simpatišeš političke
stavove neke islamske organizacije, u velikoj si nevolji. Čak i
odlaženje u istu džamiju kao i osumnjičeni velika je nevolja.
Mislim da je ta činjenica jasna svakom ko razume abecedu
američke politike prema takozvanom islamskom terorizmu.
Arapsko-američka zabava se završila i Arapi su me opet
predali istom onom američkom timu. Ovi su me izvukli
iz čamca i ubacili me, rekao bih, u isti kamion kao i tog
poslepodneva. Očigledno smo se vozili po zemljanom putu.
,,Ne mrdaj!“, rekao je ali ja više nisam raza-
birao reči. Mislim da me niko više nije tukao, ali nisam bio
pri svesti. Kad se kamion zaustavio i njegov
snažni saradnik izvukli su me iz njega i odvukli preko nekih
stepenika. Dočekao me je svež vazduh sobe i, tras, gurnuli
su me licem na metalni pod mog novog doma.
,,Ne mrdaj, rekao sam ti da se sa mnom ne zajebavaš,
drkadžijo!", naredio je slabim glasom. Očigledno
je bio umoran. Odmah je otišao obećavši mi nove akcije, a
isto je uradio i arapski tim.
Nedugo po dolasku osetio sam da mi neko skida
s glave. Uklanjanje toga mi je bilo i
bolno i oslobađajuće. Bolno jer mi se urezalo u kožu i zalepilo
 Dnevnik iz Gvantanama 253

pa ostavljalo ožiljke, a oslobađajuće jer sam počeo normalno

da dišem i nestalo mi je pritiska oko glave. Kad su mi skinute
ugledao sam
Pretposta-
vio sam da je lekar, ali zašto li se, kog đavola, krije iza maske
i zašto je on iz američke vojske kad je za medicinsku brigu
o pritvorenicima zadužena mornarica?
„Mrdneš li se, jebote, povrediću te!“ Pitao sam se kako
mogu da se mrdnem i kakvu štetu mogu da napravim. Bio
sam u lancima i svaki pedalj tela me je boleo. To nije lekar,
već Ijudski kasapin!
Kad me je taj mladi čovek pregledao, shvatio je da mu
treba još nešto. Otišao je i ubrzo se vratio s nešto medicinske
opreme. Spazio sam mu sat: bilo je pola dva ujutro, što znači
da je prošlo osam sati otkad su me kidnapovali iz logora
Lekar mi je natopljenom gazom brisao krv s lica.
Posle toga me je uz pomoć stražara spustio na madrac -
jedini predmet u goloj sobi.
,,Ne mrdaj“, rekao je stražar koji je stajao nada mnom.
Lekar mi je obavio mnogo elastičnih zavoja oko grudi i
rebara. Posle toga su me naterali da sednem. „Pokušaš li
da me ujedeš, najebaćeš!", rekao je lekar dok me je kljukao
gomilom tableta. Nisam reagovao; pomerali su me kao neki
predmet. Nešto kasnije skinuli su mi lance i još kasnije je
stražar kroz otvor na vratima na mene nabacio tanko, krat-
ko, izlizano ćebe i to je sve što sam imao u toj prostoriji. Ni
sapuna, ni četkice za zube, ni strunjače, ni Kurana, ničega.
Pokušao sam da spavam, ali sam se zavaravao; telo se
zaverilo protiv mene. Trebalo je vremena da lekovi počnu
da deluju, i tad sam se uspavao i probudio se tek kad mi je
stražar snažno šutnuo čizmom ćeliju.
254 Mohamedu uld Slahi

„Ustaj, govno jedno!“ Lekar mi je opet dao gomilu lekova

i pregledao mi rebra. „Završio sam s drkadžijom“, rekao je
i okrenuo mi leđa izlazeći na vrata. Bio sam zapanjen što
se lekar tako ponaša jer sam znao da je bar pedeset posto
ozdravljenja psihološko. Pomislio sam: Ovo je zlo mesto jer
mi je jedina uteha ovaj skot lekar.
*
Ubrzo sam se obeznanio. Da budem iskren, vrlo malo
mogu da kažem o sledećih nekoliko nedelja jer nisam bio
sasvim pri sebi. Ležao sam sve vreme na krevetu i nisam
razabirao okolinu. Pokušao sam da odredim kiblu, pravac
Meke, ali nisam imao orijentira.

* U Slahijevoj dokumentaciji za habeas corpus pominje se lekarski zapis

koji bi se mogao odnositi na ovaj pregled i opisuje vojni lekar „koji mu
je vidao rane psujući ga“ i navodi: ,,u kartonu su potvrđene povrede Sla-
hijevih grudi i lica, kao ’l) fraktura ?? 7-8 rebara, 2) edem donje usne’".
Uputstvo za tuženog, 26.
 ŠESTO POGLAVLJE

GVANTANAMO
Septembar-decembar 2003.

Prva poseta u Tajnom mestu... Moj razgovor s isled-

nicima i kako sam našao načina da im ugasim žeđ...
Lančana reakcija priznanja... Dobrota dolazi poste-
peno... Veliko priznanje... Veliki preokret

ad su me vratili u kibla je bila označena stre-

K licom u svakoj ćeliji. Čak se pet puta na dan čuo poziv na
*
molitvu u HHH. Sjedinjene Države uporno ponavljaju
kako ne ratuju protiv islamske religije - što je vrlo razborito
jer je strateški nemoguće boriti se protiv tako velike religije
kao što je islam - pa su tamo pokazivale ostatku sveta kako
treba održavati religijsku slobodu.
Međutim, u tajnim logorima rat protiv islamske religije
bio je više nego očigledan. Ne samo da tamo nije bilo znaka
koji upućuje na Meku već su obredne molitve bile zabranjene.

U publikacijama o Gvantanamu Ministarstva odbrane zaista je nagla-

šena zaštita religijskog izražavanja u Gvantanamu; videti na primer
Deset činjenica o Gvantanatnu, u kojima se tvrdi: „Muslimanski poziv
na molitvu čuje se pet puta na dan. Strelice pokazuju pritvorenicima na
kojoj je strani sveti grad Meka.“ Videti http://www.defense.gov/home/
dodupdate/For-the-record/documents/200060914.html. Ovde Slahi
izgleda pravi poređenje situacije koju je iskusio kad je bio u logoru Del-
ta s onom u ćeliji logora Eko.
256 Mohamedu uld Slahi

Kazivanje Kurana je bilo zabranjeno. Posedovanje Kurana je

bilo zabranjeno. Post je bio zabranjen. Praktično svaki obred
povezan s islamom bio je strogo zabranjen. Ovde ne prepri-
čavam onp što sam načuo; pričam o onome što sam lično
doživeo. Ne verujem da prosečan Amerikanac plaća porez da
bi se vodio rat protiv islama, ali verujem da ima Ijudi u vladi
koji imaju veliki problem s islamskom religijom.
Prvih nekoliko nedelja posle moje „rođendanske prosla-
ve“ nisam imao pojma o vremenu, je li dan ili noč, a kamoli
koliko je sati. Molio sam se samo u sebi, ležeći, zato što nisam
mogao da stojim uspravno niti da se saginjem. Kad sam se
probudio iz polukome, pokušao sam da shvatim razliku
između dana i noći. U stvari, bio je to relativno lak zadatak:
gledao sam u klozet, pa kad je odvod bio od vrlo svetlog do
svetlo-tamnog, to je bila obdanica u mom životu. Uspeo
sam da bespravno krišom obavim neke molitve, ali su me
provalili.
,,On se moli!“, „Hajde!“ Stavili
su maske. „Prekini s molitvom.“ Ne sećam se jesam li dovršio
molitvu sedeći ni jesam li je uopšte dovršio. Za kaznu mi je
zabranio da neko vreme koristim kupatilo.
Čim je lekar koji me je pregledao izvestio da više nemam
bolove, bilo je vreme da me ponovo tuku dok rane ne zacele, i to
prema krilatici „Gvožđe se kuje dok je vruće.“ Kad sam začuo
gužvu pred vratima i prepoznao glasove
i njegovog egipatskog kolege, oblio me je znoj, spopala me je
vrtoglavica a noge nisu mogle da me drže.
*

* U uputstvu Slahijevog habeas corpusa opisano je nešto što bi moglo

da bude ta scena: „Pošto je Salahi proveo nekoliko dana u izolaciji, Zali
mu je rekao da ’prekine da poriče’ vladine optužbe. Dok je Zali govorio,
[redigovano] čovek je bio iza cirade i vikao Zaliju da ga pusti da uđe.“
Uputstvo za tuženog, 26-27.
 Dnevnik iz Gvantanama 257

Srce mi je tako tuklo da sam mislio da će me ugušiti i izle-

teti na usta. Čuo se nerazgovetan razgovor
i stražara.
puuusti ga dooohvatim", rekao je
Egipćanin na onom razvučenom engleskom.
„Voleo bih da me pusti unutra da malo
popričam s tobom“, kazao je Egipćanin na arapskom obra-
ćajući se meni.
„Odmakni se; pusti da ga ja vidim nasamo“, kazao je
HH. Drhtao sam slušajući pogađanje između Ameri-
kanaca i Egipćana ko će me dobiti. Izgledao sam kao neko
nad kim vrše autopsiju dok je još živ i bespomoćan.
„Sarađivaćeš ovako ili onako. Možeš birati između civi-
lizovanog načina, koji lično više volim, i onog drugog nači-
na“, rekao je kad su me stražari izvukli
iz ćelije i pred njega. Iz pozadine je onaj Egipćanin režao i
pretio mi svakakvom mogućom bolnom osvetom.
,,Sarađujem“, rekao sam slabim glasom. Mnogo je prošlo
otkad sam poslednji put govorio, pa su mi se usta odvikla od
govora. s maskom kao za Noć veštica praktično
se zalepio za mene i hodao spreman da udari u tren oka.
,,Ne, prekini da poričeš. Ne zanimaju nas tvoja poricanja.
Ne zajebavaj se sa mnom“, rekao je H^HHH
,,Ne radim to.“
„Imenovaću neke islednike da te saslušavaju. Neke od
njih poznaješ, a neke ne.“
,,Dobro!“, rekao sam. Razgovor je završen.
je naredio stražarima da me vrate u ćeliju i otišao.
Tad se desilo naprosto pravo ,,čudo“: u „tajnom mestu
daleko, daleko" pojavio se
„Mnogo muke mi zadaješ - ma, dobro de, u Parizu i nije
bilo tako loše, ali u Mauritaniji je vreme bilo grozno. Sedeo
258 Mohamedu uld Slahi

sam za stolom naspram HH i kad sam ga pitao: ’Ko te je

zavrbovao za A1 Kaidu?’, odgovorio je da si ti. Isto je bilo i s
sad rade s nama. Znaš, si deo
organizacije koju slobodni svet želi da zbriše s lica zemlje“,
rekao je
Slušao sam pažljivo i pitao se: Slobodni svet? Onda
sam sebi rekao: Moram li zaista da slušam te gluposti?
je pratio onaj kog je
doveo pre oko dva meseca da me seksualno zlostavlja.
*
„Znaš, u zatvoru ko prvi progovori pobeđuje. Ti si izgu-
bio a je pobedio. Ispričao je sve o tebi“,
„Dobro je što ne moramo da prlja-
mo ruke tobom; imamo Izraelce i Egipćane da to obave za
nas“, nastavi dok mi se seksualno rugaše dodirujući me
svugde. Niti sam progovorio niti sam se opirao. Sedeo sam
tamo kao kamen.
**
„Zašto se tako trese?“, pitao je
,,Ne znam“, odgovorio je
„Ali ruke mu se ludački znoje!"
,,Da sam na njegovom mestu, i meni bi se to događalo“,
rekao je „Ovo mesto je kao gde

* Ton ovog saslušanja ukazuje na to da je glavni islednik možda isti onaj

,,mrski“ vodnik prve klase kog je Slahi na raspravi pred ARB-om 2005.
identifikovao kao ćlana Tima za specijalne projekte. Drugi islednik u
ovoj sceni izgleda da je žena koja je pomagala u ranijem seksualnom
zlostavljanju.
** Izgleda da su bile uobičajene pretnje zatvorenicima avetima nasilnih
saslušanja Izraelaca ili Egipćana. Nekadašnji vojni islednik u Gvanta-
namu po imenu Dejmijan Korseti svedočio je 2010. na suđenju vojnih
komisija Omaru Kadru da su, u vreme dok je bio u vazduhoplovnoj
bazi u Bagramu, islednici između ostalog pretili da će poslati pritvo-
renike u Izrael ili Egipat. Videti http://www.thestar.com/news/cana-
da/omarkhadr(2010/05/05/interrogator_nicknamed_the_monster_
remembers_omar_khadr_as_a_child.html.
 Dnevnik iz Gvantanama 259

si preživeo svaki pokušaj ali ovde nećeš

preživeti ako se igraš s nama“, rekao je.
„Kao šta?“, zanimalo me je.
„Kao tvoj put u Sloveniju. To si mi pomenuo samo zato
što si znao da znam za njega. Nego, hoćeš li sarađivati s
nama?“, pitao je.
„Sarađivao sam“, rekoh.
,,Ne, nisi, i znaš šta? U izveštaju ću napisati da si običan
govnar, pa će se drugi postarati za tebe. Onaj Egipćanin je
vrlo zainteresovan za tebe!“
U međuvremenu je islednik prestao da me mal-
tretira jer se nisam opirao. „Šta je s njim?“, zapita se još
jednom ^H
,,Ne znam. A možda je ovde preopušten. Možda bi
trebalo da mu oduzmemo malo sna“, rekao je HH

■HH. Nikad nisam video nijedno Ijudsko biće tako

bezosećajno kao što je on. Govorio je o tome da mi ne daju
da spavam bez ikakve promene u glasu, na licu, u stavu.
Mislim, bez obzira na našu religiju ili rasu, Ijudska bića
uvek osećaju manje-više sažaljenje prema nekom ko pati.
Ja lično nikad ne mogu da se uzdržim da ne briznem u plač
kad pročitam neku tužnu priču ili kad gledam tužan film.
Nije mi teško da to priznam. Neko bi rekao da sam slabić;
pa neka sam!
„Treba da moliš da ti oprosti
na lažima i da sve počneš iz početka", rekao je HHH- Ništa
nisam odvratio. „Počni od nečeg sitnog. Daj nam informa-
ciju koju nam nikad dosad nisi rekao!“, nastavi HH- Ni na
taj zloban, besmislen predlog nisam imao odgovor.
260 Mohamedu uld Slahi

„Mama ti je stara žena. Ne znam koliko će izdržati one

uslove u pritvorskoj ustanovi", rekao je HHH^H^HH-
Znao sam da priča napamet. No znao sam i to da je vlada
spremna da preduzme svakakve mere ne bi li od mene izvu-
kla obaveštenja, čak i ako je za to potrebno povrediti nekog
člana moje porodice, posebno kad je poznato da HHH
vlada slepo sarađuje sa Sjedinjenim Državama. Hoću da
kažem kako vlada SAD ima više moći nad ^^^^^H^H
nego nad američkim građanima, tako daleko ta saradnja
ide. Državljanin Sjedinjenih Država ne može biti uhapšen
bez propisnog pravnog procesa, ali može - i to
ga hapsi vlada Sjedinjenih Država!
* Islednicima sam uvek
govorio: „Recimo da sam zločinac. Je li američki zločinac
svetiji od neameričkog?“ Većina njih nije imala šta da odgo-
vori. Međutim, siguran sam da Amerikanci nisu mnogo
srećniji. Čuo sam o mnogima koji su gonjeni i greškom
hapšeni, posebno muslimani i Arapi, u ime rata protiv tero-
rizma. Amerikanci, ne-Amerikanci: nemačka izreka kaže
Heute die! Morgen du! - Danas oni, sutra ti!
Bilo je veoma teško početi razgovor s ^^^HHHHi čak
su ga i stražari mrzeli. Danas nikud nisam stigao s njim; jed-
nostavno nisam mogao u onome što priča da nađem za šta
da se uhvatim. A što se tiče drugog HHH samo je poslat
da me seksualno zlostavlja, ali ja sam bio u stanju kad više
nemam osećanja HHH^HH^HH- Tako je ^^H misija
propala i pre nego što je počela.
„Znaš kako izgleda kad nam osetiš gnev“, rekao je
pa me ostavio nakon mnogih drugih pret-
nji, među kojima su lišavanje sna i gladovanje, a koje sam

* Ovde bi moglo da se radi o mauritanskoj vladi i njenoj bliskoj saradnji

s vladom Sjedinjenih Država i o Slahijevom hapšenju u Mauritaniji u
ime Sjedinjenih Država.
 Dnevnik iz Gvantanama 261

poverovao da su istinite i ozbiljne. Stražari su me grubo

vratili u ćeliju.
Sledećih nekoliko dana skoro sam izgubio razum. Nji-
hov recept za mene je bio je ovakav: moram biti otet iz
HHHHHHHH i stavljen na tajno mesto. Moram pove-
rovati da sam na nekom vrlo dalekom ostrvu.
me mora obavestiti da mi je mama uhapšena i stavljena u
specijalnu ustanovu.
Na tom tajnom mestu moje fizička i psihička patnja
moraju biti dovedene do najdalje krajnosti. Ne smem praviti
razliku između dana i noći. Ne smem razumeti kako dani
i vreme prolaze; vreme će mi se stalno sastojati od ludog
mraka. Namerno će mi se zbrkati doba obroka. Izgladnjiva-
ću se dugoročno, a onda će mi se dati hrana, ali ne i vreme
da je pojedem.
„Imaš tri minuta: jedi!“, zaurlao bi stražar na mene, a
onda bi posle oko pola minuta zgrabio tanjir. „Završio si!“
A zatim je tu bila druga krajnost: davano mi je previše hrane
pa bi mi u ćeliju ušao stražar i na silu me naterao da sve to
pojedem. Kad sam rekao: „Treba mi voda“, zato što mi je
hrana zapinjala u grlu, on me je kaznio tako što me je naterao
da popijem dve boce vode od po sedam i po deci.
,,Ne mogu da pijem“, rekao sam kad mi se učinilo da
će mi pući stomak. Ali H^^^^^HI je zaurlao na mene i
pripretio mi priteravši me uza zid i digavši ruku kao da će
me udariti. Pomislio sam da je bolje da pijem, pa sam pio
dok nisam povratio.
Svi stražari su bili maskirani kao za Noć veštica, a isto
i medicinsko osoblje. Stražari su bili obavešteni da sam ja
terorista visokog nivoa i neverovatno pametan.
„Znaš li ko si ti?“, pitao je prijatelj »Ti si tero-
rista koji je omogućio da tri hiljade Ijudi pogine!“
262 Mohamedu uld Slahi

„Zaista jesam!“, odgovorio sam. Shvatio sam da je uza-

ludno raspravljati o mom slučaju sa stražarem, posebno zato
što on ništa nije znao o meni. Svi stražari su bili neprijateljski
raspoloženi. Psovali su, vikali i stalno na meni primenjivali
grubosti nečeg nalik na osnovnu vojnu obuku. ,,Ustaj!“,
„Priđi otvoru!“, ,,Stoj!“, „Drži ovo sranje!“, ,,Jedi“, „Imaš
dva minuta!“, „Završio si!“, „Vraćaj to sranje!“, ,,Pij!“, ,,Da
si popio celu bocu!“, ,,Brže!“, ,,Sedi!“, ,,Ne sedaj dok ti ne
kažem!“, „Pretraži ovo govno!" Većina stražara me je ret-
ko napadala fizički, ali me je jednom udarao dok
nisam pao ničice na pod, a svaki put kad su me on i njegov
pomoćnik digli, držali su me vrlo čvrsto i terali da trčim u
teškim lancima: ,,Kreći!“
Nije mi bilo dozvoljeno da spavam. Kako bi to primenili,
davali su mi po sedam i po deci vode u intervalima od jedan
do dva sata, u zavisnosti od raspoloženja stražara, dvadeset
četiri sata na dan. Posledice su bile razorne. Nisam mogao
da sklopim oči ni na deset minuta jer sam većinu vremena
sedeo na klozetu. Kasnije, kad je napetost popustila, pitao
sam jednog stražara: „Čemu nalivanje vodom? Zašto me
prosto ne naterate da ostanem budan tako što ću stajati, kao

„Psihološki je razornije kad nekog navedeš da ostane

budan od svoje volje, bez naređenja", rekao je ■■■■■.
„Veruj mi, ništa još nisi video. Držali smo danima gole pri-
tvorenike pod tušem, a oni su jeli, pišali i srali pod tušem!“,
nastavio je. Ostali stražari su mi pričali o metodama mučenja
za koje nisam želeo da znam.
Bilo mi je dozvoljeno da izgovaram tri rečenice: ,,Da, gos-
podine!“, „Treba mi islednik!" i „Treba mi lekar.“ S vremena
na vreme bi mi u ćeliju uleteo čitav stražarski tim, izvukao
 Dnevnik iz Gvantanama 263

me odande, okrenuo me licem prema zidu i izbacio sve iz

ćelije vičući i psujući kako bi me ponizio. Tamo nije bilo
mnogo čega: oduzeti su mi svi predmeti koji pružaju kom-
for i koji su potrebni pritvoreniku, osim madraca i kratkog,
tankog, izlizanog ćebeta. Prvih nedelja nisam mogao ni da se
tuširam, ni da perem veš, ni da se češljam. Samo što nisam
dobio buve. Mrzeo sam kako smrdim.
Nema sna. Vodena ishrana. Na svaki pokret pred vrati-
ma stajao sam u vojnički stav mirno, a srce mi je udaralo
kao proključala voda. Apetita uopšte nisam imao. Svakog
minuta sam iščekivao sledeću turu mučenja. Nadao sam se
da ću umreti i otići na nebo; bez obzira na to kakve grehe
imam, ti Ijudi nikad neće biti milostiviji od Boga. Na kraju
ćemo se svi suočiti s Gospodom i preklinjati ga za milost,
priznajući svoje slabosti i grešnost. Jedva sam se sećao nekih
molitava, samo sam ponavljao: „Molim te, Bože, oslobodi
me patnje...
**
Počeo sam da haluciniram i čujem kristalno jasne glaso-
ve. Čuo sam porodicu u nehajnom porodičnom razgovoru
kom nisam mogao da se pridružim. Čuo sam kako božan-
stven glas čita iz Kurana.
* Čuo sam muziku iz svoje zemlje.

* Ovo je jezivo potkrepljeno u vladinim dokumentima. Prema Komi-

tetu Senata za oružane službe 17. oktobra 2003. jedan islednik Zdru-
ženih jedinica GTMO poslao je imejl psihologu gvantanamskog Tima
za konsultacije u vezi s bihejviorističkom naukom (Behavioral Science
Consultation Team - BSCT) koji je glasio: „Slahi mi je rekao da sad ’čuje
glasove’... Zabrinut je jer zna da to nije normalno... Uzgred... je li to
nešto što se događa Ijudima koji imaju malo spoljnih stimulansa kao što
je dnevna svetlost, kontakt s Ijudima itd.??? izgleda pomalo jezivo." Psi-
holog je odgovorio: „Čulno lišavanje može izazvati halucinacije, obično
pre vizuelne nego auditivne, ali nikad se ne zna... U mraku stvarate sve
iz onog oskudnog što imate.“ SASC, 140-141.
264 Mohamedu uld Slahi

Kasnije su stražari iskoristili te halucinacije i počeli da mi

govore kroz vodovodne cevi smešnim glasom i da me pod-
stiču da povredim stražare i smislim bekstvo. No nisu me
zaveli, iako sam se pretvarao da jesu.
„Čuli smo nekog - možda je duh!“, rekli bi.
„Da, ali ja ga ne slušam“, odgovorio bih. Upravo sam
shvatio da sam na rubu da izgubim razum. Počeo sam da
govorim sam sa sobom. lako sam se trudio iz petnih žila da
se ubedim kako nisam u Mauritaniji, da nisam uz porodicu,
tako da nikako ne mogu da ih čujem da govore, stalno sam
čuo njihove glasove, i danju i noću. Psihološka pomoć nije
dolazila u obzir, pa čak ni kakva lekarska pomoć, osim onog
govnara kog nisam želeo da vidim.
Sam nisam mogao naći izlaz. U tom trenutku nisam znao
je li dan ili noć, ali sam nagađao da je noć jer je u odvodu
klozeta bilo prilično mračno. Prikupio sam snagu, pret-
postavio gde je kibla, kleknuo i počeo da se molim Bogu.
„Molim te vodi me. Ne znam šta da radim. Okružen sam
nemilosrdnim vukovima koji Te se ne plaše.“ Dok sam se
molio, rasplakao sam se, mada sam prigušio glas da me
stražari ne čuju. Znate, oduvek je bilo ozbiljnih molitava i
onih lenjih. Iz iskustva sam naučio da Bog uvek odgovori
na vaše ozbiljne molitve.
,,Gospodine“, rekao sam kad sam završio molitvu. Jedan
od stražara se pojavio s maskom za Noć veštica.
„Šta je?“, pitao je suvo i hladno stražar.
„Želim da vidim Ne želim
čoveka kazao sam.
„Misliš Opa, stražar je upravo grd-
no pogrešio i otkrio pravo ime U stvari,
već sam znao to ime, zato što sam ga davno video na fascikli
 Dnevnik iz Gvantanama 265

koju je ^^HHHHHH nosio, pa kad saberete dva i dva,

rešili ste zagonetku.
*
,,Da, ne HIHHHHI-“
Zaista sam želeo da razgovaram s nekim ko će me verovatno
razumeti, a ne s koj i jedva da ima razumeva-
nja i za šta. Međutim, nije se pojavio nego

si ?“

,,Jesam.“
,,A nisi tražio da vidiš mene?“
,,Nisam.“
,,E pa, ja radim za i on me je poslao!“,
kazao suvo
,,U redu, ne smeta mi da sarađujem s vama isto kao što bih
sarađivao s H^^^^^Hi^H- Međutim, hteo bih da i gos-
podin učestvuje u ispitivanjima
,
** kazao sam.
,,Ja o tome ne odhičujem, ali pretpostavljam da neće biti
problema.”
„Umirem od gladi, hoću da kažete stražarima da mi daju
malo hrane.“
„Ako poćneš da sarađuješ, dobićeš više hrane. Doći ću
kasnije da razgovaram s tobom. Samo želim da ti kažem da
si doneo ispravnu odluku.“

Priznanja su kao perle ogrlice: padne li prva perla, ostale

idu za njojn.

* U izveštaju Šmit-Ferlou ovo saslušanje je datirano 8. septembra 2003.

i primećeno je da islednički zapis pokazuje da je tog dana „objekat dru-
gog specijalnog saslušavanja želeo da vidi ’kapetana Kolinsa’“ i da je
islednički tim „shvatio kako je pritvorenik doneo značajnu odluku i da
je taj islednik željan da čuje šta pritvorenik ima da kaže“. Izgleda da je
umesto njega drugi član Tima za specijalne projekte nastavio da vodi
saslušavanje. Šmit-Ferlou, 25.
266 Mohamedu uld Slahi

Da budem pošten i iskren, ovde govorim mnogo toga što

sam prećutao iz pukog straha. Jednostavno nisam mogao
naći temelj međusobnog razumevanja da udobno pričam o
svom slučaju u opuštenom okruženju. Nisam imao nijedan
zločin da priznam i upravo stoga sam se zaglibio s islednici-
ma, koji nisu tražili nevine zaloge. Tražili su zla preduzeća.
Ipak sam kroz razgovore s FBI-jem i MO stekao uvid u ono
što je vlada imala u mahnitim teorijama o meni.
„Znamo da si došao iz Kanade da snuješ kako da naudiš
Sjedinjenim Državama", rekao je
,,A koji je bio moj zli plan?“
„Možda ne baš da naudiš Sjedinjenim Državama, ali da
napadneš Kanadski nacionalni toranj u Torontu?", pitao je, a
ja sam pomislio: Je li ovaj lud? Nikad nisam čuo za taj toranj.
„Shvatate li da, kad bih priznao tako nešto, morao bih
da umešam i druge Ijude! Šta ako se ispostavi da lažem?“,
rekao sam.
,,Pa šta? Znamo da su ti prijatelji loši, pa ako budu uhap-
šeni, čak i ako ti lažeš o nema veze, zato što su
loši.“ Pomislio sam: Kakav govnar! Hoće da zatvori nevine
Ijude samo zato što su arapski muslimani! To je suludo!
Tako mi je vrlo mnogo ispričao o tačnom
zločinu koji bih mogao priznati a što bi se slagalo s obave-
štajnom teorijom.
„Kod kuće, ako preporučim nekog u dobru školu, a on
na kraju zapuca i pobije Ijude, jesam li ja kriv?“, pitao me je
jednom
,,Ne!“
„Znači, ako si ti vrbovao Ijude za A1 Kaidu, nisi ti kriv
ako oni postanu teroristi!", rekao je
„Nevolja je u tome što ja to nisam radio, bez obzira na
posledice.“
 Dnevnik iz Gvantanama 267

je bio jasniji. „Boli nas uvo jesi li poma-

gao i dvojici drugih otmičara aviona da
odu u Čečeniju. Briga nas je samo jesi li ih slao u svoj
Znači, prema mogao
bih da zaustavim mučenje kažem li da sam zavrbovao
i dvojicu otmičara. Da budem iskren s
vama, naveli su me da poverujem kako sam zavrbovao
pomislio sam: Bože, možda sam tog čoveka
vrbovao pre nego što sam se rodio!
„Izgleda kao pas, hoda kao pas, smrdi kao pas, laje kao
pas, mora da je pas“, umeo je da ponavlja za
vreme saslušanja. Zvučalo je grozno, znam da nisam pas, a
ipak mora biti da jesam. Meni nema smisla ona policijska
teorija da treba učiniti svaku podvalu kako bi Ijudi ostali u
zatvoru tako što im podmeću koješta. Prosto smatram da
bi nevino sumnjivo lice trebalo da bude pušteno. Kao što je
govorio pravedni, legendarni arapski kralj Omar: „Radije
bih pustio zločinca nego da utamničim nevinog čoveka."
HHHH je objasnio
najviše: je rekao da si mu pomogao da ode u Čeče-
niju tako što si mu rekao da on i njegovi prijatelji putuju
preko Avganistana jer Gruzija vraća mudžahedine. Osim
toga, kad sam pitao šta misli da ti radiš za A1
Kaidu, rekao je da si AI Kaidin vrbovatelj."
„Mislim da bez tebe nikad ne bi došlo do 11. septembra",
zaključio je Prema njegovoj teoriji, ja
sam taj; samo treba to i da priznam. Mnogi islednici su me
pitali: „Šta znaš o ćelijama A1 Kaide u Nemačkoj i Kanadi?“
Iskreno govoreći, nikad za tako nešto nisam čuo: znam orga-
nizacije A1 Kaide, ali ne znam za ćelije A1 Kaide u drugim
zemljama, mada to ne znači nužno i da ih nema.
268 Mohamedu uld Slahi

je j°š više isterao to pitanje na čistinu.

,,Ti si vođa, Ijudi te vole, poštuju te i idu za tobom“, rekao
mi je više puta. Kao što vidite, recept mi je već bio smućkan.
Ne samo da sam deo ćelije A1 Kaide i u Nemačkoj i u Kanadi
već sam i vođa.
Mnogo puta sam se raspravljao s o slučaju
HB. „Prema vama, ja sam zavrbovao i njego-
va dva prijatelja za A1 Kaidu.“
»Da.“
„Dobro, ali uz tu tvrdnju je potrebno još mnogo drugih
stvari i podudaranja.“
,,Na primer?“, pitao je.
Objasnio sam mu da, pre svega, ako pretpostavimo da
poznajem a sam je rekao da me je
video samo jednom, to nije dovoljno da poznaješ nekog,
kamoli da ga regrutuješ. Drugo, morao sam ga regruto-
vati bez njegovog znanja jer on tvrdi samo da
sam mu rekao kako da stigne do Čečenije. „Prema vama“,
rekao sam mu, ,,a možda i prema njemu, rekao sam mu da
putuje preko Avganistana, pa šta je onda garantovalo da
će on ostati u Avganistanu? A da je nekim čudom ostao u
Avganistanu, šta je garantovalo da će ići na obuku? Ako je
i rešio da ide na obuku, šta je garantovalo da će zadovoljiti
kriterijume A1 Kaide? Ako bi slučajno i ispunio kriterijume
A1 Kaide, šta je meni govorilo da će biti spreman da postane
bombaš samoubica i da nauči da leti? To je jednostavno
smešno!"
„Ali ti si vrlo mudar“, rekao je
,,U datim okolnostima, slažem se s vama da sam i više
nego mudar: ja sam vidovit! Otkud vama uopšte zamisao
da sam tako zao?“
 Dnevnik iz Gvantanama 269

„Ne znamo, ali mudri Ijudi ne ostavljaju tragove. Na pri-

mer, imali smo jednog koji je dvadeset godina
radio za Ruse, a niko nije primetio“, rekao je ^^H-
*
„Ima Ijudi koji i dalje veruju da si ti kovao planove s
^H^^H^H rekao je ^^HH islednik kad sam kazao da
me ne pita za jer je FBI zaključio njegov
slučaj otkad je počeo da sarađuje.
**
„Očigledno s vama nema izlaza“, obratio sam se
„Kažem ti kako da dođeš do njega!“, odgovori |H-
Sad, zahvaljujući nepodnošljivom bolu koji sam trpeo,
nisam imao šta da izgubim, pa sam sebi dozvolio da kažem
sve što će zadovoljiti moje mučitelje. Otkad sam zvao
usledilo je saslušanje za saslušanjem.
„Ljudi su veoma zadovoljni onim što govoriš“, rekao je
posle prvog saslušanja. Na svako pitanje
koje mi je postavio davao sam optužujuće odgovore. Dao
sam sve od sebe da izgledam što opakije, što je pravi način
da učinite islednika zadovoljnim. Odlučio sam da čitav život
provedem u zatvoru. Vidite, većina Ijudi može da podnese
da je nepravedno zatvorena, ali niko ne može da podnese
bol iz dana u dan do kraja života.
je počeo da dobija obličje Ijudskog
bića, mada opakog. „Izveštaj pišem u vidu novinskih čla-
naka, a članovi zajednice podnose komentare. Zaista su
zadovoljni", kazao je
,,I ja sam“, rekao sam. Zanimalo me je novo, poluzado-
voljno lice HHHHHHHI^H je gnevna osoba; kad

* Ovde se možda misli na Roberta Hansena, agenta FBI-ja koji je špi-

junirao za sovjetske, a zatim i za ruske obaveštajne službe od 1979. dok
nije uhapšen i osuđen 2001.
** Ovo bi moglo da se odnosi na Ahmeda Resama i njegovu saradnju s
američkim vlastima. Videti fusnotu na str. 62.
270 Mohamedu uld Slahi

priča s vama uvek gleda u tavanicu, jedva ikad nekog pogleda

u oči. Ne ume da razgovara, ali je dobar u monolozima.
„Razveo sam se od žene jer je bila prosto dosadna“, jednom
mi je rekao.
„Tvoj zahtev da se vidiš s nije odo-
bren, u međuvremenu ja radim na tvom slučaju", rekao je.
,,U redu!“ Znao sam da je HHHH proba i da
Ministarstvo odbrane i dalje želi da imam posla s „opakim
čovekom“.
rekao
„Ali pošto ne znate moj prag, doterali ste me preko nje-
ga“, odgovorio sam. Kad sam počeo velikodušno da govo-
rim ^^H^H^H ^^HH^HH jc ponovo na scenu
^^^H islednika; iz nekog razloga i tim H je želeo ponovo.
„Hvala vam mnogo što ste vratili ^^^^H islednika",
rekao sam.
HHH islednik je izgledao i tužno i srečno. „Uživam
da pričam s tobom, a imaš i lepe zube“, rekao mi je ^HIH
islednik pre nego što su me oteli iz HHHHI^H ^H mi
beše najbliskija osoba; samo za ^H sam mogao da se vežem.
*
,,Ne mogu nikako da radim ono što IH^H^HH
radi; on samo brine da obavi posao“, reče ^^^H^HH
■ komentarišući metode kad je
HHHHHI bio odsutan. HH^^^^HI^^^H su me
sad naizmenično saslušavali. Sve vreme do otprilike 10.
novembra 2003. posvetili su tome da me ispituju o Kanadi
i 11. septembru; nisu me ni jedan jedini put pitali o Nemač-
koj, gde sam ja pretežno živeo. Kad god bi me pitali o nekom

* Redigovane zamenice i opisi „najbliskija osoba" i „mogao da se

vežem" ukazuju na to da bi ovo mogao biti ženski član Tima za specijal-
ne projekte, ona koja je ranije vodila drugu smenu saslušavanja. Videti
fusnotu na str. 232.
 Dnevnik iz Gvantanama 271

u Kanadi, imao sam neko inkriminišuće obaveštenje o tom

čoveku, čak i ako ga uopšte ne poznajem. Čim bih pomislio
na reči: ,,Ne znam“, pripala bi mi muka jer sam se sećao
reči „Treba samo da kažeš: ’Ne znam, ne
sećam se’, pa ćeš najebati!" Ili „Više ne želimo
da slušamo tvoje poricanje!“ Stoga sam te reči izbrisao iz
svog rečnika.
„Voleli bismo da zapišeš odgovore na papir; prevelik je
posao pratiti tvoju priču, a ti bi mogao da zaboraviš nešto
dok pričaš s nama“, rekao je HH^^^HHH-
„Svakako!" Zaista sam bio srećan zbog te zamisli jer bih
radije pričao s papirom nego s njim; papir bar neće vikati na
mene i pretiti mi. ^HHHHHI me je preplavio papirom
koji sam ja propisno punio pisanijem. Bio je to dobar ventil
za moju frustraciju i depresiju.
„Veoma si izdašan u pisanim odgovorima; čak si napisao
toliko toga o kog uopšte ne znaš“, rekao je
tačno zaboravljajući da mi je sam zabranio
da koristim reči ,,ne znam“.
čita tvoje spise s velikim intereso-
vanjem“, rekao je ^^HMHHHL Ja sam se izuzetno upla-
šio jer je ta izjava bila dvosmislena. „Daćemo ti zadatak o
On je zatvoren na Floridi i ne mogu da ga
nateraju da progovori; on sve poriče. Gledaj da nam pribaviš
neporeciv dokaz protiv njega“, rekao je Bio
sam vrlo tužan: kako je gadan ovaj tip, da mi traži neporeciv
dokaz protiv nekog koga jedva znam?
„Jedino što mogu da kažem jeste da je Ahmed L. zločinac
i trebalo bi ga doživotno zatvoriti.
* Spreman sam da protiv

* »Ahmed L.“ se javlja neredigovano u rukopisu. Moguće da se misli

na Ahmeda Labidija, tuniske nacionalnosti, koji je živeo u Montrealu
2000. i kasnije je pritvoren u Sjedinjenim Državama na osnovu povrede
Tll Mohamedu uld Slahi

njega svedočim na sudu“, rekao sam, iako nisam bio spre-

man da lažem na sudu i spalim nevinu dušu.
preti smrtna kazna ako uspemo da ga
okrivimo za šverc droge“, jednom je rekao
pokazujući mi njegovu sliku. Prsnuo sam u smeh čim sam
mu video izraz lica i zatvorsku uniformu Boba Barkera -
Kalvina Klajna.
*
„Čemu se smeješ?“, pitao me je
„Prosto je srnešno!"
„Kako možeš da se smeješ prijatelju?" Odmah me je zape-
kla savest, iako sam znao da se ne smejem njemu. Uostalom,
ja sam bio u gorem položaju od njega. Smejao sam se tom
položaju: samo prema njegovom izrazu lica mogao sam da
pročitam sve što mu je prolazilo kroz glavu. Mene su terali
da se isto tako slikam mnogo puta, u Senegalu, u Mauritaniji,
u Nemačkoj, u Jordanu, u Bagramu i u Gvantanamu. Mrzim
tu pozu, mrzim taj pogled, mrzim oznake visine. Reći ću
vam nešto, kad god vidite to lice mutnog izraza u zatvorskoj
uniformi, koje pozira pred oznakama visine na zidu, možete
biti sigurni da nije posredi srećan čovek.
U stvari, zaista mi je bilo žao tog sirotana. Tražio je azil u
Kanadi na izvesno vreme, ali su mu Kanađani odbili molbu,
delimično zato što su ga smatrali islamistom.
je hteo da okuša sreću u Sjedinjenim Državama, gde se suočio
sa surovom stvarnošću izuzetno naelektrisanog okruženja

imigracionog zakona. Labidi je držan u američkom imigracionom pri-

tvoru, a zatim deportovan u Tunis septembra 2003. Za više podataka o
Labidiju videti fusnotu na str. 285.
* Bob Barker Company, Incorporated, koja sebe naziva »vodećim ame-
ričkim snabdevačem pritvora", najveći je snabdevač uniformama za
Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država. Videti http://news.google.
com/newspapers?nid= 1454&dat=20020112&id=6gJPAAAAIB AJ&sjid
=Ux8EAAAAIBAJ&pg=5765,3098702.
 Dnevnik iz Gvantanama 273

prema muslimanima i Arapima, i gde su mu Sjedinjene

Države dale azil u zatvoru visokog stepena bezbednosti i sad
pokušavaju da ga povežu s nekim zločinom. Kad sam mu
ugledao lice, znao sam da je mislio: „Nek se nose ovi Ame-
rikanci. Kako ih samo mrzim! Šta hoće od mene? Kako sam
završio u'zatvoru, a došao sam da tražim zaštitu?“
„Danas sam razgovarao s Kanađanima i rekli su mi da
ne veruju tvojoj priči o tome da je umešan u
šverc droge u Sjedinjene Države, ali mi znamo da jeste“,
rekao mi je jednom.
,Ja vam mogu reći samo ono što znam“, kazao sam.
„Ali mi želimo da nam pružiš dokaz koji
povezuje s Milenijumskom zaverom. Dobro je to da on podr-
žava mudžahedine ili da veruje u džihad, ali nije i dovoljno
dobro da ga zatvorimo do kraja života“, ispričao mi je.
„0, da, pružiću vam“, rekao sam. Pružio mi je svežanj
papira pa sam se vratio u ćeliju. Stalno sam mislio: O, Bože,
tako sam nepravedan prema sebi i svojoj braći, a onda sam
ponavljao: Ništa nam se neće dogoditi... Oni će u pakao...
Ništanamsenećedogoditi... Oniće... Upornosamsemolio
u sebi i ponavljao molitve. Uzeo sam olovku i papir i napisao
svakakve laži kojima sam okrivio sirotog čoveka koji je samo
tražio utočište u Kanadi i pokušavao da zaradi nešto novca
kako bi osnovao porodicu. Povrh svega, bio je hendikepiran.
Mnogo sam se loše osećao i stalno sam se molio u tišini:
Ništa ti se neće dogoditi, dragi brate..., pa sam dunuo na
papire kad sam završio. Naravno nije dolazilo u obzir da
im kažem ono što sam zaista znao o njemu zato što mi je
već dao smernice: s velikim
zanimanjem čeka tvoje svedočenje protiv^^^^^Hl“ Pre-
dao sam sastav i posle procene
prvi put video da se smeška.
274 Mohamedu uld Slahi

»Tvoje pisanje o Ahmedu je vrlo zanimljivo, ali želimo

da nam obezbediš detaljnije informacije“, rekao je. Pomislio
sam: Kakve informacije kreten želi od mene? Čak se i ne
sećam šta sam upravo napisao.
,,Da, nema problema", kazao sam. Bio sam vrlo srećan što
mi je Bog uslišio molitve u vezi s kad sam
2005. saznao da je bezuslovno pušten iz pritvora i poslat u
svoju zemlju. „Preti mu smrtna kazna“, obično mi je govorio
■|! Ni sam nisam bio u boljoj situaciji.
„Budući da sarađujem, šta ćete uraditi sa mnom?“, pitao
sam
„Sve zavisi. Ukoliko nam pružiš veliki broj informacija
koje nismo imali, to će biti odmereno u odnosu na tvoju
kaznu. Na primer, smrtna kazna bi mogla da se smanji na
doživotnu, a doživotna na trideset godina", odgovorio je.
Gospode, smiluj mi se! Kakva surova pravda!
,,O, to je sjajno“, rekao sam. Osećao sam se loše zbog
svih koje sam povredio onim lažnim svedočenjima. Jedina
uteha mi je bilo, pod jedan, da nikog nisam povredio kao što
sam sebe; pod dva, da nisam imao izbora, i pod tri, bio sam
ubeđen da će nepravda biti pobeđena, da je to samo pitanje
vremena. Štaviše, neću zameriti nikome ko laže o meni kad
ga muče. Ahmed je samo primer. U to vreme sam ispisao
više od hiljadu stranica o svojim prijateljima s lažnim infor-
macijama. Morao sam da nosim odelo koje mi je američka
obaveštajna služba sašila i upravo to sam radio.
U početku ove faze saradnje pritisak jedva da je popuštao.
su me Bilo
je strašno nepristojno ispitivati tako Ijudsko biće, posebno
nekog ko sarađuje. Naterali su me da napišem imena i mesta
Pokazali su mi hiljade slika.
 Dnevnik iz Gvantanama 275

Znao sam ih sve već napamet jer sam ih viđao toliko puta;
sve je bilo već viđeno. Mislio sam: Kakvi nemilosrdni Ijudi!
Sve to vreme stražare su huškali protiv mene.
,,Ne pokazujte milost prema njemu. Pojačajte pritisak.
Izludite ga načisto“, govorio je A stra-
žari su upravo to i radili. Lupali su mi u vrata ćelije da bi
me držali u budnom stanju i plašili. Barem dvaput dnevno
silovito su me izbacivali iz ćelije kako bi je pretresli. Izvodili
su me usred noći i terali da radim vežbe koje nisam mogao
zbog zdravstvenog stanja. Postavljali su me licem prema zidu
više puta u toku dana i pretili mi neposredno ili posredno.
Ponekad su me čak i saslušavali, ali im nikad nisam rekao
ni reči jer sam znao da su islednici iza svega.
„Znaš li ko si ti?“, pitao je

,,Ti si terorista", nastavio je.

,,Da, gospodine!"
„Ubijemo li te jedanput, neće biti dovoljno. Moramo te
ubiti tri hiljade puta. A umesto toga, mi te hranimo!“
,,Da, gospodine.“
Vodena ishrana mi je surovo sprovođena. ,Još ništa nisi
video“, stalno su mi govorili.
,,Ne radujem se da to vidim. Sasvim sam zadovoljan bez
daljih mera.“
Stražari su radili po rasporedu u dve smene, dnevnoj i
noćnoj. Kad se pojavi nova smena, prijavi svoje prisustvo
udaranjem o vrata moje ćelije da me zaplaši. Kad se pojavi
nova smena, srce mi zalupa jer uvek dolaze s novim idejama
da mi život pretvore u pakao, tako što mi daju vrlo malo
hrane i dozvoljavaju mi trideset sekundi do minuta da je
pojedem ili me primoravaju da pojedem i poslednju mrvu
za vrlo kratko vreme. „Bolje bi ti bilo da si pojeo!“, vikali bi.
276 Mohamedu uld Slahi

Ili bi me terali da preterano čistim tuš ili da sklapam peškire

i ćebe na nemoguć način, pa sve opet iznova dok ne budu
zadovoljni. Pored toga što su mi bili zabranjeni svi predmeti
koji pružaju udobnost, oni su dodali i nova pravila. Prvo:
nikad ne smem da ležim; kad god se stražar pojavi pred
otvorom na vratima, uvek moram biti budan ili se buditi čim
stražar priđe mom prostoru. Nije bilo spavanja u smislu koji
nam je poznat. Drugo: klozet uvek mora da mi bude suv! A
kako kad stalno mokrim i puštam vodu? Kako bih poštovao
to naređenje, morao sam da koristim jedinu uniformu da
brišem klozet pa sam ostajao natopljen govnima. Treće:
ćelija mora uvek da mi bude u unapred određenom redu,
što podrazumeva i da mi je ćebe sklopljeno, tako da nikad i
ne mogu da ga koristim.
To je bio stražarski recept. Kao tehniku samoodbrane
pokazivao sam uvek više straha nego što sam osećao. Što ne
znači ni da bih voleo da izigravam junaka; to nisam, ali se
stražara nisam plašio jer sam znao da prosto imaju naređenja
odozgo. Kad bi prijavili da „pritvorenik nije uplašen!", bile
bi mi povećane doze.
U međuvremenu sam primenjivao i vlastiti recept. Pre
svega, znao sam da sam samo na korak od I^HHHHH-*
Islednici i stražari su uvek pominjali kao „Bogu iza leđa“
mesto gde sam se nalazio, ali ja sam ih ignorisao i kad bi me
stražari pitali: „Šta misliš gde si?“, odgovarao bih jednostavno:
„Nisam siguran, ali ne brinem o tome; budući da sam daleko
od porodice, zaista mi je svejedno gde sam.“ Tako sam zatva-
rao vrata kad god bi oni pominjali to mesto. Bojao sam se da
bi me mučili kad bi znali da znam gde sam, ali me je nekako
tešilo što znam da nisam daleko od ostalih pritvorenika.

* Slahi možda misli na razdaljinu između ćelije u izolaciji u kojoj su ga

držali i glavnih pritvoreničkih blokova logora Delta, gde je ranije držan.
 Dnevnik iz Gvantanama 277

Kad sam otkrio kako da razlikujem dan od noći, brojao

sam dane tako što sam recitovao po deset stranica iz Kurana
svakog dana. Došao bih do kraja za šezdeset dana, pa bih kre-
nuo od početka i tako sam bio u stanju da pratim dane. „Umu-
kni, jebote! Nemaš ti zašto da pevaš“, rekao je kad
me je čuo da recitujem Kuran. Posle toga sam recitovao tiho,
tako da me niko ne čuje. Međutim, dani u nedelji su mi i dalje
bili zbrkani; nisam uspevao da ih pratim sve dok nisam video
HHHHHHH sat kad ga je izvukao iz džepa da vidi koliko
je sati. Bio je vrlo oprezan i pažljiv, ali je bilo kasno. Video
sam ah on to nije primetio. Petak je vrlo
važan muslimanski praznik, a upravo zbog toga sam želeo da
znam koji je koji dan. Osim toga, jednostavno sam mrzeo što
su me lišili jednog od mojih osnovnih prava.
Potrudio sam se da saznam imena svih koji su bili uklju-
čeni u moje mučenje - ne zarad osvete niti ičeg sličnog;
prosto nisam želeo da ti Ijudi budu u prednosti u odnosu
na nekog od braće, i od koga, bez obzira ko to bio. Verujem
da oni ne samo što treba da budu lišeni svoje moći već i
da treba da budu zatvoreni. Uspeo sam da saznam ime-
na dva moja islednika, dva stražara i
ostalih islednika koji nisu bili umešani neposredno u moje
mučenje, ali mogu poslužiti kao svedoci.
Prvi put kad sam sreo Amerikance, mrzeo sam njihov
jezik zbog bola koji su me terali da trpim bez ikakvog razlo-
ga; nisam želeo da ga učim. No to je bilo emotivno; zov razu-
ma je bio jači, pa sam rešio da naučim taj jezik. lako sam već
znao kako se menja ,,to be“ i ,,to have“, prtljag engleskog mi
je bio sasvim lagan. Pošto mi nije bilo dozvoljeno da držim
knjige, morao sam da pabirčim jezik uglavnom od stražara i
ponekad islednika, pa sam ubrzo mogao da pričam kao prost
svet: ,,mi bi brinuli, men’ nije briga, niš’ nisam uradijo, j....
ti ovo i j.... ti ono, crko ovaj i crko onaj... “
278 Mohamedu uld Slahi

Osim toga, proučavao sam Ijude oko sebe. Iz zapažanja

sam zaključio da su samo beli Amerikanci određeni da rade
sa mnom, kako stražari tako i islednici. Bio je samo jedan
crni stražar, ali on se nije pitao. Njegov partner je bio mlađi,
beli ali je taj potonji uvek bio glavni. Mogli
biste reći: „Otkud znaš rang stražara kad su svi pokriveni?"
Nije trebalo da znam ko je glavni niti je trebalo da mi oni
nagoveste ko je gazda, ali u Americi je vrlo lako primetiti ko
je gazda: jednostavno ne možete pogrešiti.
Moje podozrenje da sam blizu zacemen-
tirano je kad sam jednog dana dobio hranu na koju sam
navikao u HHHHHHHI- „Zašto su mi dali toplu hranu?",
pitao sam sarkastičnog glavnog stražara. „Lekar je rekao da
moramo.“ Zaista sam izgledao kao utvara, same kosti, bez
mesa. Za samo nekoliko nedelja posedela mi je kosa pod
slepoočnicama, što je pojava koju Ijudi iz moje kulture pripi-
suju izuzetnoj depresiji. U procesu saslušavanja presudno je
bilo održavati pritisak. Plan im je uspevao: što veči pritisak,
to sam više priča izmišljao i bio draži islednicima.
I tako, postepeno ali izvesno, stražari su savetovani da mi
pruže priliku da operem zube, da mi daju više tople hrane
i češće tuširanje. Islednici su počeli da me saslušavaju
je prve
korake, ali siguran sam da su imali sastanak povodom toga.
Svi u timu su shvatili da samo što nisam sišao s uma zbog
psihičkog i fizičkog stanja. Tako dugo sam bio izdvojen.
„Molim vas, vodite me iz ovog pakla na zemlji!“, rekao sam.
„Nećeš se skoro vratiti među ostale zatvorenike“, reče mi
islednik. Njen odgovor je bio surov ali istinit: nisu
*
nameravali da me vrate. Cilj je bio da me drže u izolaciji
koliko god mogu i da pribavljaju informacije od mene.

Ovde se ,,njen“ pojavljuje neredigovano.

 Dnevnik iz Gvantanama 279

I dalje ništa nisam imao u ćeliji. Veći deo vremena sam

tiho recitovao Kuran. Ostatak vremena sam pričao sam sa
sobom i stalno iznova razmišljao o svom životu i najgorim
scenarijima koji me mogu zadesiti. Uporno sam prebrojavao
rupe kaveza u kom sam bio. Ima ih oko četiri hiljade sto.
Možda baš zbog toga, HH rni je s oduševljenjem
davao neke slagalice koje sam mogao da ređam. „Otkrijemo
li da si nas lagao, osetićeš naš gnev i sve ćemo ti opet oduzeti.
Sve može da se vrati na staro, to treba da znaš“, govorio bi
mi H^^^H kad god mi je davao slagalice. Srce mi je tuklo,
ali sam mislio: Kakav glupak! Što li me ne pusti da uživam
u „nagradi"? Sutra je novi dan.
Počeo sam da obogaćujem rečnik. Na jednom papiru
sam zapisivao reči koje ne razumem, a mi
ih je objašnjavao. Ako postoji išta pozitivno kod
to je njegov bogati rečnik. Ne sećam se da nije umeo da mi
objasni neku reč za koju sam ga pitao. Engleski mu je jedini
pravi jezik, mada je tvrdio da govori i farsi. „Hteo sam da
učim francuski, ali sam mrzeo kako oni govore i odustao“,
rekao je.
„^■HHHI^H hoće da te vidi za nekoliko dana“,
rekao je HHHI^H- Bio sam prestravljen; u tom trenutku
mi je bilo sasvim dobro bez njegove posete.
„Dobrodošao je“, rekao sam. Počeo sam neumoljivo
da odlazim u klozet. Krvni pritisak mi je ludački skočio.
Pitao sam se kako će proteći ta poseta. Međutim, hva-
la Bogu, poseta je bila mnogo lakša nego što sam mislio.
je došao u pratnji H^^^H Kao uvek,
bio je praktičan i kratak.
„Veoma sam zadovoljan tvojom saradnjom. Sećaš li se
kad sam ti rekao da više volim civilizovan razgovor? Mislim
da si nam pružio osamdeset pet procenata onog što znaš, ali
280 Mohamedu uld Slahi

ubeđen sam da ćeš nam pružiti i ostatak“, rekao je i otvorio

kesu za rashlađivanje u kojoj je bio sok.
,,O, da, tako sam srećan!“, rekao sam i naterao se da
popijem sok, samo da odglumim da sam normalan. Mada
to nisam bio. Pomislio sam: osamdeset pet procenata je
veliko kad on to kaže.BBBHH^B mi je savetovao
da nastavim da sarađujem.
„Doneo sam ti ovaj poklon“, rekao je i pružio mi jastuk.
Da, jastuk. Primio sam dar uz lažnu preteranu sreću, a ne
zato što sam umirao da dođem do jastuka. Ne, uzeo sam
jastuk kao znak prestanka fizičkog mučenja. Kod kuće ima-
mo vic o čoveku koji stoji sasvim go na ulici. Kad ga neko
pita: „Kako da ti pomognem?'
,
* on odgovara: „Daj mi cipele.“
Upravo to se meni dogodilo. Samo mi je jastuk nedostajao!
No i to je bilo nešto: kad sam bio sam u ćeliji, čitao sam
stalno iznova nalepnicu na njemu.
„Sećaš li se kad ti je rekao za onih pet-
naest posto koje si zadržao za sebe?“, rekao mi je
nekoliko dana posle posete. „Mislim da
tvoja priča o Kanadi nema smisla. Znaš šta imamo protiv
tebe i znaš šta FBI ima protiv tebe“, nastavio je.
„Šta bi onda imalo smisla?“, pitao sam.
„Znaš tačno šta bi imalo smisla", rekao je zlobno.
,,U pravu ste, pogrešio sam u vezi s Kanadom. A uradio
sam upravo...“
„Hoću da zapišeš ono što si sad ispričao. Sve ima smisla
i shvatio sam, ali hoću to na papiru.“
,,Sa zadovoljstvom, gospodine!", kazao sam.

U Kanadu sam došao s namerom da dignem u vazduh

Kanadski nacionalni toranj u Torontu. Saučesnici su
 Dnevnik iz Gvantanama 281

mi bili

otišao u Rusiju da nam

nabavi zalihe eksploziva.
je napisao softver za simulaciju eksplozije koju sam
ja skinuo, lično isprobao i predao u vidu podataka
Ovaj je trebalo da to pošalje sa
čitavim planom ^^^H^HHHH u London, tako da
dobijemo konačnu fatvu od šeika. trebalo
da kupi mnogo šećera da ga pomešamo s eksplozivom
kako bismo povećali razornost. je
obezbedio finansije. Zahvaljujući kanadskoj obave-
štajnoj službi, taj planje otkriven i osuđen na propast.
Priznajem da sam kriv kao i svaki drugi učesnik i da
mije žao i da se stidim zbog onoga što sam uradio. U
potpisu, M. u. Slahi

Kad sam taj papir predao ga je zado-

voljno pročitao.
„Ova izjava je savršeno smislena."
„Ako ste spremni da kupite, ja prodajem“, rekao sam.
jedva da je mogao da sedi na stolici; želeo
je odmah da krene. Pretpostavljam da je plen bio velik i da
je bio oduševljen što je on postigao ono što
nijedan drugi islednik nije, uprkos gotovo četvorogodišnjem
neprekidnom isleđivanju svakakvih agencija iz više od šest
zemalja. Kakav uspeh! Od sreće samo što
nije dobio srčani napad.
„Idem kod njega!"
Mislim da je jedina nezadovoljna osoba u timu bio ^^^H
islednik, jer sumnjaše u istinitost te priče.
282 Mohamedu uld Slahi

Zaista je sutradan došao da me vidi

kao i uvek u pratnji svog „Sećaš li se kad sam
ti rekao da zadržavaš za sebe oko petnaest procenata?"
,,Da, sećam se.“
„Mislim da ovo priznanje pokriva tih petnaest procena-
ta!“ Pomislio sam: Đavola pokriva!
„Srećan sam što je tako“, rekao sam.
,,Ko je obezbedio novac?“

,,A i ti?“, pitao je

,,Ne, ja sam se postarao za električnu stranu." Ne znam
zašto sam zapravo porekao finansijsku stranu. Zar je to išta
menjalo? Možda sam samo želeo da ostanem dosledan.
„Šta ako ti kažemo da smo našli tvoj potpis na lažnoj
kreditnoj kartici?", pitao je HH. Znao sam da sere
jer sam znao da se nikad nisam bavio takvim sumnjivim
poslovima. No nisam hteo da se raspravljam s njim.
„Samo mi recite pravi odgovor. Je li bolje da kažem da ili
da kažem ne?“, pitao sam. U tom trenutku sam se nadao da
sam se upleo u nešto tako da mogu to da priznam i sebe lišim
pisanja o svakom muslimanu kog sam upoznao u životu i
svakoj islamskoj organizaciji za koju sam čuo. Bilo bi mnogo
lakše priznati pravi zločin i reći to je to.„Ovo priznanje se
podudara s obaveštajnim podacima koje imamo mi i druge
agencije", rekao je HHHM-
„Drago mi je.“
,,Je li priča istinita?", pitao je
„Vidite, Ijudi s kojima sam se upleo bili su ionako loši i treba
ih staviti iza brave. Što se mene tiče, svejedno mi je samo kad
ste vi zadovoljni. Stoga, ako hoćete da kupite, ja prodajem."
„Moraćemo da proverimo s ostalim agencijama jer, ako
ova priča nije tačna, oni će to saznati", IHH^H^H^I
 Dnevnik iz Gvantanama 283

„Ako hoćete da znate istinu, to se nije dogodilo11, rekao sam

žalosno. HHHH je doneo neka pića i slatkiše koje sam sebe
naterao da gutam. Imali su ukus zemlje jer sam bio nervozan.
HHHHHI je izveo svog > nahuškao ga na mene.
H^MHI se vratio, pa me je zlostavljao i pretio mi sva-
kakvim patnjama i bolom. ^^^^HHH^^Hi^H^^HH

„Znaš kako je kad iskusiš naš gnev“, rekao je

Pomislio sam: Šta hoće taj govnar od mene? Ako hoće pri-
znanje, već sam mu ga obezbedio. Hoće li da dižem Ijude iz
mrtvih? Hoće li da ga iscelim od slepila? Nisam prorok niti
on veruje u njih. „Biblija je samo istorija jevrejskog naroda,
ništa više“, umeo je da kaže. Ako hoće istinu, rekao sam mu
daništanisam uradio! Nisamvideoizlaz. ,,Da!... Da!... Da!“
Pošto me je HHH naterao da istisnem i poslednju kap
znoja iz tela, pozvao ga je i posaveto-
vao ga za naredne taktike. je otišao a
je nastavio.
„HHHHHHH >ma potpunu vlast. Kad je srećan, svi
su srećni. A kad nije, niko nije.“ HHHHH me je ispitivao
o drugim stvarima, a ja sam koristio svaku priliku da se pri-
kažem u što lošijem svetlu. „Ostaviću te samog s papirom i
olovkom i hoću da napišeš sve čega se sećaš o svom planu
u Kanadi!"
„Razumem, gospodine."
Dva dana kasnije opet su mi bili na vratima.
„Ustaj! Proturi ruke kroz otvor!“, povikao je neprijat-
ni stražar. Nisam se obradovao poseti: za vikend mi nisu
nedostajala lica islednika i vraški su me plašila. Stražari su
mi stavili lisice pa me poveli iz zgrade gde su me čekali
284 Mohamedu uld Slahi

Tad sam prvi put video dnevnu

svetlost. Mnogi Ijudi prihvataju dnevnu svetlost zdravo za
gotovo, ali ako vam je zabranjeno da je vidite, onda je cenite.
Zbog bleštanja sunca žmirkao sam dok se nisam privikao.
Sunce me je nemilosrdno udarilo toplinom. Bio sam pre-
stravljen i tresao sam se.
„Šta je s tobom?“, pitao me je stražar.
„Nisam navikao na ovo mesto.“
„Izveli smo te kako bi video sunce. Nagrađivaćemo te
još ovako."
„Mnogo vam hvala“, uspeo sam da kažem, mada su mi
usta bila suva i jezik težak kao da je od čelika. „Ništa ti se
neće dogoditi ako nam pričaš o ružnim stvarima. Znam
da se bojiš da ne promenimo mišljenje o tebi“, kazao je
Hm dok je ■■■ zapisivao.
,,Znam.“
„Pričajmo hipotetički. Znaš šta je hipotetički?“, pitao je

,,Da, znam.“
„Pretpostavimo da si uradio ono što si priznao."
„Ali nisam.“
„Hajde da pretpostavimo."
,,U redu“, rekao sam. lako je bio viso-
kog čina, najgori je islednik kog sam upoznao. Mislim pro-
fesionalno. Samo skače napred-nazad i ne usredsredi se ni
na šta posebno. Kad bih nagađao, rekao bih da mu je posao
sve sem saslušavanja Ijudi.
,,Ko je bio glavni, ti ili HHHHHHI?‘
„Zavisi: u džamiji sam ja bio glavni, van nje je on bio
glavni“, odgovorio sam. Tim pitanjem se podrazumevalo
da smo Hanači i ja članovi bande, ali ja čak nisam ni pozna-
vao gospodina HHH> a j°š manje sam se s njim zaverio
 Dnevnik iz Gvantanama 285

kao deo korpusa koji nikad nije postojao.

* Svejedno nisam
mogao da kažem nešto tako morao sam da
mu kažem nešto što će me ocrniti.
,Jesi li se zaverio s tim pojedincima kao što si priznao
ili nisi?“
„Hoćete istinu?“
»Da!“ _____________ ________
,,Ne, nisam“, rekao sam. |^HH| i H^^HH su
pokušali da me prevare na sve moguće načine, ali pre svega
znao sam sve prevare, a drugo, već sam im rekao istinu.
Stoga je bilo uzalud varati me. Ipak su me doveli do čuvene
bezizlazne situacije: ako lažem, „Osetićeš naš gnev.“ A ako
kažem istinu, ispašću dobar, a to će njih navesti da misle
da zadržavam za sebe informacije jer sam ja u njihovim
očima zločinac i još nisam uspeo da promenim njihovo
mišljenje.
mi je dao štampani primerak takozva-
nog Programa zaštite svedoka. Očigledno je zaboravio da

* „Hanači" se možda odnosi na Raufa Hanačija, kanadskog državlja-

nina poreklom iz Tunisa, koji je 2000. živeo u Montrealu. Iz Slahijeve
Procene pritvorenika 2008. i odluke o njegovom habeas corpusu izgleda
da su priznanja nalik ovom koje Slahi ovde opisuje postala deo vladi-
nih optužbi protiv njega. Kako Hanači tako i Ahmed Labidi javljaju se
u Proceni pritvorenika 2008. i memorandumu naloga sudije Džejmsa
Robertsona 2010; i u jednom i u drugom vlada opisuje Slahija, Hana-
čija i Labidija kao članove montrealske ćelije A1 Kaide, pri čemu je
Hanači vođa ćelije, a Labidi njen finansijer. U fusnoti u mišljenju sudi-
je Robertsona posebno je naglašeno kako je Slahijevo svedočenje na
saslušanjima da je „Labidi terorista koji podržava korišćenje bombaša
samoubica" poteklo na saslušanju od 16. septembra 2003. - upravo u
vreme kad se dogodila scena koju Slahi ovde opisuje. Procena pritvo-
renika 2008. dostupna je na http://projects.nytimes.com/guantana-
mo/detainees/760-mohamedou-ould-slahi. Procena pritvorenika, 10;
Memorandum naloga, 26-28.
286 Mohamedu uld Slahi

isključi opciju štampanja datuma u fusnoti, pa sam ga video.

Nije trebalo da znam koji je datum, ali niko nije savršen.
,,O, mnogo vam hvala“, rekao sam.
„Pomogneš li nam, videćeš kako je naša vlada velikoduš-
rekao je
„Pročitaću ovo.“
„Mislim da je to nešto za tebe.“
,,Svakako.“ je dao znak stražarima
da me vrate u ćeliju. Sve to vreme su me i dalje držali

Samo što je islednički tim otišao, jedan stražar mi je otvo-

rio ćeliju i viknuo: „Ustaj, drkadžijo!“ Pomislio sam: O,
Bože, zar opet? me je izveo iz ćelije
i naterao da se okrenem k zidu.
„Glupa pizdo, zašto ne priznaš?“
„Govorim istinu.“
,,Ne govoriš. Islednici ne ispituju ako nemaju dokaz. Hteli
su samo da te iskušaju. I znaš šta? Nisi prošao. Uprskao si
priliku", nastavio je. Znojio sam se i drhtao, a pokazivao
i više straha nego što sam osećao.„Lako je: hoćemo samo
da nam kažeš šta si uradio, kako si to uradio i ko je radio
s tobom. Te podatke ćemo iskoristiti da sprečimo druge
napade. Zar to nije lako?“
,,Da, lako je.“

* Kasnije u rukopisu Slahi navodi da je ostao u istoj ćeliji u koju je sme-

šten posle one nameštene otmice pa sve vreme pisanja rukopisa. Ništa
ne ukazuje na to da je otad premešten. U jednom izveštaju Vašington
posta iz 2010. opisuje se „ograđen omanji objekat u vojnom zatvo-
ru“, koji odgovara opisu njegovih životnih okolnosti u vreme kad je
pisao rukopis. Videti: Piter Fin, ,,Za dva pritvorenika koji su ispriča-
li ono što su znali, Gvantanamo postaje zlatni kavez", Vašington post
od 24. marta 2010, http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/
article/2010/03/24/AR2010032403135.html. Slahijev rukopis, 233.
 Dnevnik iz Gvantanama 287

,,Pa zašto si onda i dalje pizda?“

„Zato što je peder!“, rekao je
„Misliš da ti je ^^^^H iz zezanja dao informacije o
Programu zaštite? Dovraga, trebalo bi da te ubijemo, ali
nećemo; umesto toga, daćemo ti novac, kuću i lep auto, zar
to nije da pukneš? Ipak si ti terorista“, nastavio je. „Sledeći
put kad dođu bolje bi ti bilo da im sve kažeš. Uzmi papir i
olovku i sve zapiši.“
Islednici i stražari su verovali da je Program zaštite svedo-
ka američka specijalnost, ali nije. On se praktikuje u celom
svetu; čak i u zemljama najcrnje diktature kriminalci mogu
da profitiraju s tim programom. mi je pru-
žio priče o drugim kriminalcima koji su postali prijatelji vla-
de Sjedinjenih Država, na primer, ^^^H^HiHHHH^H
i drugi komunista koji je pobegao od Sovjeta u vreme Hlad-
nog rata. Zaista me nije prosvetlilo ništa od toga, ali sam
svejedno pokupio papire: da imam nešto da čitam pored
one nalepnice na jastuku. Čitao sam ih, čitao i čitao zato što
volim da čitam, a nisam imao šta.
„Sećaš li se šta si rekao kad ti je kazao da
kriješ petnaest procenata?“, pitao je ^HH^H na sledećem
saslušanju.
,,Da, ali vidite, ne mogu da se raspravljam s
da ne bi poludeo." ^^H^H je uzeo štampanu verziju mog
priznanja, pa počeo da je čita i da se smeška.
,,Ti ne štetiš samo sebi. Štetiš i nevinim Ijudima."
„Tačno. Ali šta drugo da radim?“
„Kazao si kako ste hteli da pomešate šećer s eksplozivom?"
,Jesam.“ I^^^^H se nasmešio.
„Ali mi nismo to hteli da čujemo kad smo te pitali šta si
mislio pod onim ’šećer’. Zapravo, HHH^^^^^^H
288 Mohamedu uld Slahi

„HHHH> ja to zaista ne znam“, kazao sam.

„Ne možeš lagati o nečem tako krupnom", rekao je
»Imamo visokokvalifikovanog stručnjaka koji bi
mogao da dođe i ispita te. Šta misliš o
umirem da ga isprobam!", rekao sam
iako mi je srce lupalo jer sam znao da mogu da padnem na
toj proveri čak i ako govorim istinu.
„Organizovaću ti HHHHH što pre.“*
„Znam da želite da izgledate dobro“, rekao sam.
,,Ne, stalo mi je do tebe. Voleo bih da te vidim van zatvora,
kako vodiš normalan život. Ima pritvorenika koje želim da
ostanu ovde čitavog života. Ali ne i tebe!“, iskreno je rekao.
„Mnogo vam hvala.“ je otišao s tim obećanjem,
a ja sam se vratio u ćeliju sasvim potišten.
,,Ne zaboravi da je presudno značajan u tvom
životu", rekao je neposredno pre nego što je
krenuo s jednog saslušanja trudeći se da, uz pomoč dželata
izvuče iz mojih usta nepostojeća obaveštenja.
Namrtvo me je uplašio zato što mi je sad čitav život visio o

,,Da, gospodine, znam.“

,,Ko bi želeo da bude s tobom za vreme pitao
je nekoliko dana pre

* Iz konteksta, a i prema neredigovanoj reči „poligraf' nešto dalje u ovom

odeljku, vidi se da je tema ovog razgovora i dugačke redakcije koja će usle-
diti mogla biti provera na detektoru laži koji Slahi opisuje pred kraj sve-
dočenja pred ARB-om. Pošto je prepričao putovanje čamcem i posledice
toga, Slahi je izjavio: „Pošto su mi rekli da ili progovorim ili će nastaviti s
ovim, kazao sam da ću im reći sve što žele... rekao sam da sam samostalno
pokušavao da obavljam šta treba a oni su mi kazali da zapišem to pa sam
napisao i potpisao. Povukao sam mnogo Ijudi, nevinih Ijudi sa sobom jer
sam morao da izmislim priču koja ima smisla. Smatrali su da mi priča nije
tačna pa su me stavili na detektor laži.“ Transkript ARB-a, 27.
 Dnevnik iz Gvantanama 289

„Mislim da bi dobro bilo da bude ali biće

mi sasvim dobro ako vi budete tu!“
drugi
,,Da“, nevoljno sam rekao. „Zašto vi ne dođete?“
„Probaću, ali ako ne budem ja, biće drugi^^^|.“
„Mnogo se plašim zbog onog što je IHHHH
rekao“, kazao sam H^^M dan pred proveru.
„Vidi, ja sam nekoliko puta bio na toj proveri i prošao
sam. Treba samo da očistiš um i budeš pošten i iskren“,
odgovorio je
,,Biću.“
„Znaš rekao je ^^^^H gle-
dajući kroz kavez u moju ćeliju. Brzo sam stao pored otvora.
,,Da, gospodine!“ Mislio sam da je ^H neki od stražara.
se trgao, a islednik je gledao u mene i smešio se.
„0, vi ste! Izvinite, mislio sam da je stražar. Došli ste zbog
zar
,,Da, za nekoliko sati ću se vratiti s čovekom koji donosi
Želim samo da se pripremiš.“
,,O, mnogo vam hvala.“ H^^H islednik je otišao. Oba-
vio sam obredno pranje i krišom od stražara uspeo da se
pomolim. Ne sećam se jesam li se pomolio svečano ili ne.
,,O, Bože! Tvoja pomoć mi je potrebnija nego ikad. Molim
te pokaži im da govorim istinu. Molim te ne daj ovim nemi-
losrdnim Ijudima nikakav razlog da me povrede. Molim
te, molim te!“ Posle molitve radio sam nekakvu vrstu joge.
Ranije zapravo nikad nisam upražnjavao tu tehniku medita-
cije, ali sad sam seo na krevet, stavio šake na butine i zamislio
da mi je telo povezano s poligrafom.
*
„Jesi li počinio nekakav zločin protiv Sjedinjenih Drža-
va?“, upitao sam se.

* Ovde je „poligraf' neredigovano.

290 Mohamedu uld Slahi

,,Nisam.“ Hoću li zaista proći? Neka se nose! Nisam poči-

nio nikakav zločin; zašto bih brinuo? Oni su zli! A onda
sam pomislio: Ne, nisu zli, imaju pravo da brane rođenu
zemlju. Dobri su to Ijudi. Zaista jesu! A onda opet: Neka se
nose, ništa im ne dugujem. Mučili su me, oni meni duguju!
Uvežbavao sam sa svim mogućim pitanjima.
„Jesi rekao istinu o
,,Ne.“ O, to je veliki problem jer je I^H^H rekao:
„Kad te uhvatimo da lažeš, osetićeš naš gnev.“ Neka se nosi
H^HH; neću lagati da bih njemu ugodio i upropastiti sebi
život. Nipošto. Govoriću istinu bez obzira na sve. Ali šta ako
ne prođem proveru, čak i ako budem govorio istinu? Dobro!
Nema problema, lagaću. Ali šta ako I^HI^^^H pokaže
moje nove laži? Tad ću zaista upasti u ćorsokak. Samo mi
Bog može pomoći: situacija mi je ozbiljna, a Amerikanci su
ludi. Ne brini o tome, samo se podvrgni ^^^HH
i biće sve u redu. Išao sam u kupatilo tako često da sam
pomislio da ću izmokriti bubrege.
Začulo se zvono i ^^^^H je uleteo s HHHHH^I

„Zovem se Drago mi je.“

„Drago mi je“, kazao sam i rukovao se. Znao sam da
nije rekao pravo ime. Na nesreću je odabrao pogrešno ime,
HHHHHM što sam znao da je slično. Međutim nisam
mario. Uostalom, koji islednik je uopšte iskren? Mogao je s
istim dejstvom da se predstavi i kao „Danas ćeš
raditi sa mnom. Kako si?“
„Veoma sam nervozan“, odgovorio sam.
„Savršeno. Tako i treba da bude. Ne volim opuštene
pritvorenike. Samo časak, sad ću instalirati ^H^^^^H"
 Dnevnik iz Gvantanama 291

stvari i ja smo mu
pomagali
,,E sad, hoću da sedneš i gledaš u mene sve vreme dok
razgovaramo.“ zapravo nije bio islednik zlog
izgleda. Bio je, rekao bih, skeptičan, ali pravedan.
,Jesi li dosad bio na
,,Jesam!“

„Mislim da jeste."
Uzgred,
292 Mohamedu uld Slahi
Dnevnik iz Gvantanama 293
294 Mohamedu uld Slahi
Dnevnik iz (ivantanama 295
296 Mohamedu uld Slahi
 SEDMO POGLAVLJE

Gvantanamo
2004-2005.

Dobre vesti... Zbogom članovima nazoviporodice...

Televizor i laptop... Prvi zvanični smeh u okeanu
suza... Trenutna situacija... Nedoumice kubanskih
pritvorenika

a sam srećan a je zadovoljan", rekao je

J kad se pojavio sutradan po
u pratnji jednog belog u kasnim
dvadesetim godinama.
*
„Šta znači ’zadovoljan’?", pitao sam HH. Naslućivao
sam šta bi to bilo, ali hteo sam da budem načisto jer je ta reč
navod
„Zadovoljan znači veoma srećan."

* Džes Brejvin je u The Terror Courts objavio pojedinosti Slahijeve pro-

vere na detektoru laži koji on datira 31. oktobra 2004. Brejvin je izvestio
da je Slahi odgovorio ,,Ne“ na pet pitanja o tome je li znao za Mileni-
jumsku zaveru i onu od 11. septembra ili učestvovao u njima, i krije li
ikakve informacije o drugim članovima A1 Kaide ili zaverama. Rezul-
tati su, prema Brejvinu, bili ili „Obmanjivanje nije uočeno" ili „Nema
stav“ - a te rezultate je potpukovnik Stjuart Kouč, vojni tužilac određen
za Slahijev slučaj, smatrao potencijalno oslobađajućom informacijom
koju treba saopštiti advokatima odbrane u slučaju da Slahija ikad dptu-
že i izvedu pred sud. Brejvin, The Terror Courts, 110-111.
298 Mohamedu uld Slahi

,,A, dobro je. Zar vam nisam rekao da ne lažem?“

,,Da, drago mi je“, reče ^^^H islednik smešeći se. H
H sreća je bila očigledna i iskrena.
* Sad sam video da
ono mrsko mučenje polako ali sigurno odlazi u drugom
pravcu. No opet sam bio izuzetno skeptičan jer sam i dalje
bio okružen istim Ijudima od prvog dana.
„Pogledaj svoju uniformu a vidi naše. Ti nisi jedan od
nas. Ti si neprijatelj!“, govorio je
,,Znam.“
,,Ne želim da zaboraviš. Kad ti se obratim, obraćam se
neprijatelju.“
,,Znam!“
„Nemoj da zaboraviš."
,,Neću!“ Takvi razgovori nisu ostavljali mesta sumnji o
netrpeljivosti stražara koja je dostigla vrhunac. Uglavnom
sam imao utisak da su obučeni da me živog prožderu.
islednik me je upoznao s drugim islednikom.„Ovo
je još jedan islednik na kog mene.“
Novi islednik je tih i učtiv. Zaista
ništa negativno ne mogu reći o je bio
radoholičar i zaista nije bio otvoren prema drugim Ijudi-
ma. HHHH je doslovno pratio naređenja svog šefa
a ponekad je čak radio kao računar.
„Znaš li za putovanje u Irak 2003?“, upitao
me je jednom.
,,Ma hajdete, znate da sam se predao 2001. Kako mogu
da znam šta se dogodilo 2003? To nema smisla, zar ne?“,
rekao sam.

* Redigovane zamenice i ton ovog razgovora ukazuju na to da bi glavni

islednik mogla biti članica specijalnog isledničkog tima. U ovoj sceni
izgleda da ona dovodi novog islednika, koji će raditi sa Slahijem; redi-
govanje ukazuje na to da bi i to mogla biti žena.
 Dnevnik iz Gvantanama 299

islednik se smešio. „Imam to pitanje u zahtevu."

„Ali znate da sam u pritvoru od 2001!“, kazao sam.
islednik je bio vrlo pažljiv, prepažljiv: sve vreme je
držao pokriven čin i ime i nikad nije nagovestio svoja uvere-
nja. Lično sam time bio zadovoljan, samo kad me ne gnjavi.
„Dopada mi se kako stvarate veze“, izjavi islednik
smešeći mi se na tom saslušanju. Islednici obično vole da
u kuću ulaze na prozor a ne na vrata; umesto da postave
direktno pitanje, oni pitaju svašta izokola. Meni je to postao
izazov, pa sam uglavnom tražio direktno pitanje i odgovarao
na njega. „Hoćete da me pitate da li...“, rekao bih. Izgleda
da se isledniku ta prečica sviđala.
Međutim, je li ikad, u čitavoj Ijudskoj istoriji, bilo saslu-
šanja koje je trajalo, dan za danom, više od šest godina?
Ne postoji ništa što bi mi islednik mogao reći a da bude
novo; sve varijacije sam čuo. Svaki novi islednik došao bi s
najsmešnijim mogućim teorijama i lažima, ali se videlo da
su svi završili istu školu; pre nego što islednik i otvori usta,
već znam šta on H nameravaju da kažu i zašto on
t° kažu.
*
> „Ja sam ti novi islednik. Imam veliko iskustvo u ovom
poslu. Dolazim posebno iz Vašingtona da procenim tvoj
slučaj."
,,Ti si najvažniji pritvorenik u ovom logoru. Budeš li
sarađivao sa mnom, lično ću te ispratiti do aerodroma. Ne
budeš li sarađivao, provešćeš ostatak života na ovom ostrvu.“
„Vrlo si pametan. Ne želimo da te držimo u zatvoru. Pre
bismo uhvatili krupnu ribu a pustili sitnu, kao što si ti.“

* Iz konteksta se vidi da je u ovoj rečenici verovatno redigovano ,,ili

ona“. Ako je to tačno, ovo bi bio posebno smešan primer napora da se
sakrije činjenica da su Sjedinjene Države koristile žene islednike.
300 Mohamedu uld Slahi

„Nisi uleteo avionom u zgradu; tvoje učešće može biti

oprošteno posle razgovora od samo pet minuta. Sjedinjene
Države su najveća zemlja na svetu; mi radije praštamo nego
što kažnjavamo.“
„Mnogi pritvorenici su govorili o tebi kao o lošoj osobi.
Lično im ne verujem; svejedno bih da čujem tvoju stranu
priče, tako da mogu prikladno da te branim.“
„Nemam ništa protiv islama, čak imam mnogo prijatelja
muslimana.“
„Pomažem mnogim pritvorenicima da izađu odavde; već
time što napišem pozitivan izveštaj da si mi rekao istinu...“
I tako dalje, beskrajna recitacija koju svi islednici reci-
tuju kad se upoznaju s pritvorenicima. Većina pritvorenika
se ne uzdrži od smeha kad čuje tu glupost u stilu Dana
mrmota-, zapravo, to je jedina zabava koju imamo u sobi za
saslušavanje. Kad mu je islednik rekao: „Znam da si nevin“,
jedan od mojih sapatnika pritvorenika oporo se nasmejao i
odgovorio: „Radije bih da sam zločinac i da sedim kod kuće
s decom.“ Verujem da sve gubi uticaj što ga više ponavljamo.
Kad prvi put čujete rečenicu kao što je: ,,Ti si najgori zloči-
nac na svetu“, najverovatnije se vraški uplašite. No strah se
smanjuje što to više puta čujete, pa u nekom trenutku to više
nema nikakvo dejstvo. Može čak zvučati i kao svakodnevni
kompliment.
Pogledajmo sad to iz isledničke perspektive. Doslovno
su naučeni da mrze nas pritvorenike. ,,Ti Ijudi su najopa-
kija stvorenja na zemlji... Ne pomaži neprijatelju... Imaj
na umu da su oni neprijatelji... Pazi se, Arapi su najgori,
posebno Saudijci i Jemenci. Oni su okoreli, oni su divljaci...
Čuvaj se, nemoj osim ako si obezbedio
sve...“ U Gvantanamu su islednici naučeni više o mogućem
ponašanju pritvorenika nego o njihovoj pravoj obaveštajnoj
 Dnevnik iz Gvantanama 301

vrednosti, pa tako američki islednici uporno uspevaju da

propuste i najbeznačajnije informacije o svojim pritvoreni-
cima. Ne govorim o informacijama iz druge ruke; govorim
o onome što sam sam doživeo.
je govorio o tebi!“, jednom mi je rekao

me ne poznaje, kako može da govori o meni?

Pročitajte ponovo moj dosije.“
„Siguran sam da je govorio. Pokazaću ti!“, rekao je
Međutim, nikad mi nije pokazao jer nije bio u pra-
vu. Imao sam ^^^H takvih i gorih primera koji dočaravaju
neznanje islednika o svojim pritvorenicima. Vlada zadržava
neke osnovne podatke od svojih islednika iz taktičkih razlo-
ga, pa im kaže: „Pritvorenik za koga si određen duboko je
zabrazdio u terorizam i ima važne informacije o predstoje-
ćim i već izvedenim napadima. Zadatak ti je da izvučeš sve
što zna.“ U stvari, jedva da sam sreo pritvorenika koji je bio
umešan u neki zločin protiv Sjedinjenih Država.
Tako imate islednike koji su pripremljeni, školovani,
obučeni i nahuškani da se sretnu s najgorim neprijatelji-
ma. A imate pritvorenike koji su tipično uhvaćeni i predati
snagama Sjedinjenih Država bez ikakvog pravog pravnog
procesa. Posle toga, oni doživljavaju teško zlostavljanje i
nađu se zatvoreni na drugoj polulopti, u Zalivu Gvanta-
namo, a zatvori ih zemlja koja tvrdi da je čuvar Ijudskih
prava u čitavom svetu - ali zemlja za koju mnogi muslimani
podozrevaju da se zaverila s drugim zlim silama da zbriše
islamsku religiju s lica planete. Sve u svemu, nije verovatno
da će to okruženje biti mesto Ijubavi i izmirenja. Ovde je
mržnja obilno zalivana.
Međutim, verovali ili ne, viđao sam stražare koji plaču
zato što moraju da napuste dužnost u Gvantanamu.
302 Mohamedu uld Slahi

,Ja sam ti prijatelj, nije me briga šta ko kaže“, rekao mi

je jedan stražar pre nego što je otišao.
„Naučili su me svašta loše o tebi, ali vlastiti sud mi govo-
ri nešto drugo. Veoma mi se dopadaš i volim da pričam s
tobom. Ti si sjajan čovek", rekao je drugi.
„Nadam se da će te pustiti", iskreno je rekao H|.
,,Vi ste mi braća, svi redom", šapnuo je opet jedan.
„Volim te!“, kazao je jednom medicinski tehni-
čar mom susedu, duhovitom mladiću s kojim sam voleo da
razgovaram. Ovaj je bio šokiran.
„Šta... ovde ne Ijubav... ja musliman!" Samo sam se
nasmejao zbog te „zabranjene" Ijubavi.
No nisam uspeo da zadržim suze jednog dana kad sam
video kako stražar nemačkog porekla plače zato
što je samo malo povređen. Čudno je što sam krio
osećanja jer nisam hteo da ih pogrešno protumače moja
braća ili da ih shvate kao slabost ili izdaju. U jednom tre-
nutku sam mrzeo sebe i načisto se zbunio. Postavljao sam
sebi pitanja o Ijudskim osećanjima koja sam gajio prema
neprijateljima. Kako možete plakati zbog nekog ko vam je
izazvao mnogo bola i uništavao vam život? Kako možete
voleti nekog ko tako neznalački mrzi vašu religiju? Kako
možete trpeti te zle Ijude koji vam povređuju braću? Kako
može da vam se dopada neko ko danonoćno radi na tome da
vam natovari govna na vrat? Bio sam u gorem položaju od
roba: rob bar nije uvek vezan lancima, ima neku ograničenu
slobodu i ne mora da sluša islednička sranja svakog dana.
Često sam se poredio s robom. Robovi su nasilno odvo-
đeni iz Afrike, baš kao i ja. Robovi su nekoliko puta prepro-
davani na putu do krajnjeg odredišta, baš kao i ja. Robovi su
naprasno dodeljivani nekom koga nisu birali, baš kao i ja.
 Dnevnik iz Gvantanama 303

Kad pogledam istoriju robova, primećujem da su ponekad

postajali sastavni deo gospodarevog domaćinstva.
Za vreme zatočeništva prošao sam nekoliko faza. Prva
faza je bila najgora: gotovo sam izgubio razum boreći se da
se vratim porodici i životu na koji sam navikao. Mučenje mi
je bilo u odmaranju; čim bih sklopio oči, shvatio bih da im
se žalim na ono što mi se dogodilo.
„Jesam li stvarno s vama ili je ovo samo san?“
,,Ne, stvarno si kod kuće!“
„Molim te zagrli me, ne daj me opet tamo!“ Stvarnost bi
me pak udarila čim bih se probudio u mračnoj turobnoj ćeliji
pa bih se obazreo taman toliko da opet zaspim i iskusim sve
iz početka. Tek posle nekoliko nedelja shvatio sam da sam u
zatvoru i da neću skoro kući. Kako god bilo surovo, taj korak
je bio nužan kako bih shvatio situaciju i objektivno se trudio
da izbegnem najgore, umesto da gubim vreme u tome kako
se um igra sa mnom. Mnogi Ijudi ne naprave taj korak; oni
siđu s uma. Video sam mnoge pritvorenike koji su poludeli.
Druga faza je kad postanete sasvim svesni toga da ste u
zatvoru i da nemate ničeg do sve vreme ovog sveta da raz-
mišljate o svom životu - mada u Gvantanamu pritvorenici
moraju i da brinu o svakodnevnim saslušanjima. Shvatate
da ničim ne upravljate, ne odlučujete kad ćete jesti, kad ćete
spavati, kad ćete se tuširati, kad ćete se buditi, kad ćete ići
lekaru, kad ćete ići isledniku. Nemate privatnosti; ne možete
čak ni kap mokraće da istisnete bez nadzora. U početku je
užasno što ste u tren oka izgubili sve privilegije, ali verujte
mi, Ijudi se na to naviknu. Ja sam se navikao.
Treća faza je upoznavanje novog doma i porodice.
Porodica vam se sastoji od stražara i islednika. Istina,
niste tu porodicu birali niti ste odrasli uz nju, ali to je ipak
304 Mohamedu uld Slahi

porodica, dopadala vam se ili ne, sa svim prednostima

i nedostacima. Ja lično volim svoju porodicu i ne bih je
menjao ni za šta na svetu, ali razvio sam porodicu i u zatvoru
i do nje mi je isto stalo. Svaki put kad neki dobar član sadaš-
nje porodice ode, osećam da mi je deo srca otkinut. Ali tako
sam srećan kad loš član mora da ode. *
„Uskoro ću otići“, rekao je ^^^^H islednik nekoliko
dana pre nego što je otišao.
„Stvarno? Zašto?"
„Krajnje je vreme. Ali ostaće drugi s
tobom.“ To i nije bilo utešno, ali nije bilo svrhe raspravljati
se: premeštaj agenata Vojnoobaveštajne službe nije predmet
razgovora. „Pre nego što odem, odgledaćemo zajedno
dodade H|.
„Baš fino!“, rekao sam. Još nisam svario novost.
H^^H islednik mora da je studirao psihologi-
ju i da potiče sa Zapadne obale, možda iz Kalifor-
nije ranim dvadesetim
Mislim da potiče
prilično siromašne porodice. ^HHHH^H pruža mno-
go prilika Ijudima iz nižih klasa, a naročito
Ijudi koje sam video su iz niže klase. i ima
prilično klimav odnos s I^^^HHHHH ima vrl° snažnu
ličnost, ■ ceni i H^H ideje vrlo visoko.
Istovremeno voli svoj posao i možda može ponekad
preskočiti crvenu liniju svojih principa. „Znam da ono što
radimo nije zdravo za našu zemlju“, govoraše mi Hi-
■■I je moj prvi susret s američkim ^H^^HHHH
tako mnogo psujete! Sramota me je zbog vas“, jednom rekoh.
■ se nasmeši.

* Slahi ovde dodaje belešku na margini pisanog originala: „Četvrta faza:

naviknutost na zatvor i strah od spoljnog sveta.“
 Dnevnik iz Gvantanama 305

,,To je zato što sam uglavnom U počet-

ku sam imao problema da razgovaram sa ^^H^l isledni-
kom koji psuje, ali kasnije sam shvatio da se ne može pričati
kolokvijalni engleski bez korišćenja j.... ti ovo i j.... ti ono.
U engleskom je prihvatljivije više psovki nego u bilo kom
drugom jeziku, pa sam ubrzo i ja naučio da psujem s prostim
svetom. Ponekad su stražari tražili da im prevedem neke
reči na arapski, nemački ili francuski, ali meni su se prevodi
kovitlali po glavi i nisam mogao da ih ispljunem; zvučali su
mi ogavno. S druge strane, kad psujem na engleskom, uopšte
ne osećam ništa loše zato što sam tako od prvog dana učio
taj jezik. Teško mi je kad dođe do bogohuljenja, ali sve ostalo
mogu da podnesem. Psovke su mnogo bezopasnije kad ih
svi nemarno koriste.
mi je bi° glavni učitelj rečnika psovačkih reči,
uz je imao loše veze; bio je prevaren
i još neke loše stvari.
„Jeste li plakali kad ste saznali?“, pitao sam |.
nisam Teš-
ko mi je da zaplačem."
,,Tako.“ Međutim, meni to nije teško: plačem kad god
mi se plače i osećam se jače zato što priznajem tu slabost.
su zloupotrebili i njegov kole-
ga i još neki tipovi iza scene. Znam
da tražim izgovore da opravdam ^^^^^H^HHH^H
dovoljno star da zna šta radi i mogao je sačuvati svoj posao i
dovesti do toga da otpuste oficire višeg čina. HHHI islednik
je svakako doprineo pritisku kom sam podvrgnut. No znam
i to da ■ ne veruje u mučenje.
Rugao sam se tablama koje su postavljene islednicima i
stražarima da im podignu moral. „Čast obavezuje da se brani
sloboda." Jednom sam naveo tekst s te velike table.
306 Mohamedu uld Slahi

»Mrzim tu tablu“, reče H.

„Kako možete braniti slobodu ako je oduzimate?“, rekao
sam.
Šefovi su primetili da se između ^HHH i mene razvija
blizak odnos, tako su ^H odvojili od mene kad sam kidna-
povan. Poslednje reči koje sam čuo bile su: „Povređujete ga!
Ko vam je naredio?" Onda su zamrle dok su me i
^■H^H^^^H odvlačili iz prostorije u HHHH.
A otkad su rešili da mi pruže mogućnost poluhumanog
saslušavanja, HHH je °Pet na sceni. Samo što se ovog
puta ■ nekako neprijateljski odnosi prema meni i koristi
svaku priliku da izvrgne ruglu moje izjave. Nisam razumeo
HH ponašanje. Je li to samo prema meni ili ^H gaji bes
prema svima? Neću nikog osuđivati, to prepuštam Alahu.
Samo iznosim činjenice, onako kako sam ih video i doživeo
i ništa ne izostavljam kako bi neko izgledao dobro ili loše.
Znam da niko nije savršen i da svi rade i dobro i loše. Jedino
pitanje je: u kakvom odnosu?
„Mrziš li moju vladu?“, jednom me upita ^HI^H pre-
tražujući mapu.
,,Ne, nikog ne mrzim."
,,Ja bih da sam na tvom mestu!“, reče ^H „Znaš, niko
zapravo ne zna šta ovde radimo. Samo nekoliko njih iz vlade
zna za to.“
„Stvarno?"
,,Da. Predsednik čita dosijee nekih pritvorenika. Čita
tvoj slučaj."
,,Stvarno?“
^^H islednik je voleo da nagrađuje pritvorenike pre
nego da ih kažnjava. Bez ikakve sumnje mogu reći da nije
uživao zlostavljajući me iako se trudio da zadrži „profesio-
nalan“ izraz lica; s druge strane, uživao je u nadoknađivanju.
 Dnevnik iz Gvantanama 307

Čak je imao najviše zamisli u vezi s literaturom koju su mi

davali da čitam.
„Ovu knjigu je napisao reee jednog
dana pružajući mi debeli roman pod nazivom Šuma * Bio je
to istorijski roman koji je napisao britanski pisac i u kom je
pokrio velik deo srednjovekovne evropske istorije i norman-
sko osvajanje. Sa zahvalnošću sam primio knjigu i žudno
je pročitao bar tri puta. Kasnije će mi H doneti nekoliko
knjiga Zvezdanih ratova. Kad god bih neku završio, menjao
sam je s za novu.
,,O, mnogo vam hvala!“
,Jesu li ti se dopali Zvezdani ratoviV'
„Naravno!" Uistinu, nisu mi se sviđale knjige Zvezda-
ni ratovi ni njihov jezik, ali morao sam da se zadovoljim
svakom knjigom koju sam dobio. U zatvoru nemate ništa
do sve vreme ovog sveta da razmišljate o životu i njegovoj
svrsi. Mislim da je zatvor jedna od najstarijih i najvećih škola
na svetu: saznate za Boga i naučite se strpljenju. Nekoliko
godina u zatvoru odgovara decenijama sticanja iskustava
van njega. Svakako postoji razorna strana zatvora, posebno
za nevine zatvorenike koji, osim što se suočavaju sa svako-
dnevnim tegobama zatvora, moraju da se bore i sa psihič-
kim povredama koje su posledica zatočeništva bez zločina.
Mnogi nevini ijudi u zatvoru razmišljaju o samoubistvu.
Zamislite sebe kad odlazite u krevet i sve brige stavite na
stranu, uživate u omiljenom časopisu da vas uspava, decu
ste već stavili na spavanje, porodica vam već spava. Ne bojite
se da će vas usred noći odvući iz kreveta na neko mesto koje
nikad dotad niste videli, da će vam uskratiti san i plašiti vas
sve vreme. Sad zamislite da nemate nikakvog uticaja na svoj

* Opis ukazuje na to da bi knjiga mogla biti istorijski roman Šuma

Edvarda Raderfurda, objavljena 2000.
308 Mohamedu uld Slahi

život - kad spavate, kad ste budni, kad jedete i ponekad kad
idete u toalet. Zamislite da vam se čitav život sastoji od ćelije
koja je najviše dva sa dva i po metra. Uspete li da zamislite
sve to, i dalje nećete razumeti šta zatvor zaista znači osim
ako ga sami ne iskusite.
islednik se pojavio nekoliko dana kasnije, kako je
rekao, s laptopom i dva filma, pa mi je kazao: „Možeš odlu-
čiti koji ćeš gledati!“ Odabrao sam film Pad crnog jastreba,
drugog se ne sećam.
Film je bio i krvav i tužan. Više sam obraćao pažnju na
osećanja i osećanja čuvara nego na sam film.
islednik je bio smiren; je s vre-
mena na vreme zaustavljao film da mi objasni istorijsku
pozadinu pojedinih scena. Stražari su gotovo poludeli od
osećanja gledajući kako mnogo Amerikanaca gine. Samo
što su propustili da je broj američkih žrtava zanemarljiv
u poređenju sa Somalijcima, koji su napadnuti u rođenim
kućama. Zapitao sam se kako samo uskogruda mogu biti
Ijudska bića. Kad Ijudi nešto posmatraju iz jedne perspek-
tive, svakako ne obuhvate celu sliku i to je glavni razlog za
većinu nesuglasica koje ponekad vode do krvavih sukoba.
Pošto smo odgledali film islednik je spakovao svoj
računar i ustao da krene.
,,E, uzgred, niste mi rekli kad odlazite!"
„Gotovo je, više me nećeš videti!" Ukočio sam se kao
da su mi stopala spojena s podom. HHHI mi ne reče da
ide tako brzo; mislio sam možda za mesec dana, tri nedelje,
tako nekako - ali danas? U mom svetu je to bilo nemoguće.
Zamislite da smrt proždire nekog vašeg prijatelja a vi samo
bespomoćno gledate kako on nestaje.
„Zaista, tako brzo? Iznenađen sam! Niste mi rekli zbo-
gom“, rekao sam. „Želim vam sve najbolje."
 Dnevnik iz Gvantanama 309

„Moram da izvršavam naređenja, ali ostavljam te u

dobrim rukama." IH ode. Nevoljno sam se vratio u ćeliju
i u tišini se rasplakao, kao da sam izgubio a
ne nekog čiji je posao da me povredi i izvuče informacije
na način pri kom cilj opravdava sredstva. Istovremeno sam
mrzeo i žalio sebe zbog onog što mi se događalo.
„Mogu li, molim vas, da vidim islednika?“, pitao sam
stražare nadajući se da će uhvatiti pre nego što
stigne do glavne kapije.
„Probaćemo", rekao je Povukao sam se u ćeli-
ju, ali uskoro se pojavi na vratima.
„Nije pošteno. Znate da sam pretrpeo mučenje i nisam
spreman za novu turu.“
»Nisi mučen. Moraš verovati mojoj vladi. Dokle god
govoriš istinu, ništa loše ti se neće dogoditi!“ Naravno, H|
islednik je mislio na Istinu onako kako je zvanično definišu.
Ali ja nisam hteo da se s raspravljam ni o čemu.
„Samo ne želim da sve počinjem iz početka s drugim
islednikom“, rekoh.
„Neće biti tako“, odgovori mi „Osim toga,
možeš mi pisati. Obećavam da ću ti odgovoriti na svaki
imejl“, nastavi
,,Ne, neću da vam pišern", rekao sam.
,,U redu. Jesi li dobro?“, upita
„Nisam, ali svakako možete otići.“
„Neću otići dok se ne uverim da ti je dobro.“
„Rekoh šta sam imao. Srećan vam put. Neka vas Alah
vodi. Sa mnom će biti sve u redu.“
„Sigurno će biti. Zaboravićeš me za najviše nedelju dana.“
Posle toga više ništa nisam rekao. ostade još neko-
liko minuta ponavljajući se: ,,Ne odlazim dok me ne ubediš
da je sve u redu.“
310 Mohamedu uld Slahi

Pošto ^H ode, više H nikad nisam video ni pokušao da

uspostavim s vezu. Tako se okončala HH^^H epoha.
„Čujem da je jučerašnji oproštaj bio vrlo osećajan. Nikad
nisam mislio da si takav. Bi li sebe opisao kao zločinca?",
pitao me je sutradan
Oprezno sam odgovorio: ,,Do izvesne mere.“ Nisam želeo
da upadnem u neku moguću zamku, iako sam osećao da je
to pitao iskreno i nevino, sad kad je shvatio da su njegove
zle teorije o meni ništavne. „Nema više zlih pitanja", rekao

„Neće mi nedostajati", rekoh.

je došao da me ošiša. Bilo je kraj-
nje vreme! Jedna od mera kažnjavanja bila je da me liše
higijenskog brijanja, pranja zuba i šišanja, tako da je taj
dan bio veliki. Doveli su maskiranog berberina; taj čovek je
izgledao zastrašujuće, ali je obavio posao.
mi je uz to doneo knjigu koju mi je davno obećao, Poslednju
Fermaovu teoremu, u kojoj sam zaista uživao - toliko da
sam je žudno pročitao više od dva puta. Knjigu je napisao
britanski novinar i u njoj se govori o čuvenoj teoremi De
Fermaa po kojoj jednačina A"+ B” = C" nema rešenje kad je
n veće od dva. Duže od trista godina matematičari iz celog
sveta su se rvali s tom naizgled bezopasnom teoremom i nisu
uspeli da je obore, sve dok se 1993. nije pojavio britanski
matematičar s veoma zamršenim dokazom, koji sigurno
nije ono na šta je De Ferma mislio kad je napisao: „Imam
čist dokaz ali nemam mesta na papiru."
Ošišao sam se, a kasnije su mi odobrili da se čestito istu-
širam. nije bio baš pričljiv čovek; ^^^H
me je samo jednom pitao nešto o računarima.
„Hoćeš li sarađivati s novim
,,Hoću.“
 Dnevnik iz Gvantanama 311

,,I sa svakim ko bude radio s HH?“

,,Hoću.“

Stražari su želeli da ih zovem po imenima likova iz Zvezda-

nih ratova. „Odsad smo mi i tako ćeš nas zvati. Ti se
zoveš Jastuk“, rekao je S vremenom sam saznao
da su ^^^Hnekakvi Dobri Momci koji se bore protiv Sila
Zla. Tako sam privremeno morao da predstavljam Sile Zla,
a stražari Dobre Momke.
„Zvaćeš me H^^HHHI“> rekao je. A zvao sam ga i

HHHHHH^^H je bio u ranim četrdesetim, ože-

njen i imao je decu, a bio je nizak ali sportski građen. Izve-
sno vreme je radio u ^^^^^|^HHI> a onda je zavr-
šio obavljajući „specijalne misije“ za
Radio sam
rekao mi je.
„Posao vam je gotov. Slomljen sam“, odgovorio sam.
„Ništa mene ne pitaj. Želiš li nešto da pitaš, pitaj islednika."
,,Shvatam“, rekao sam. Zvučaće zbunjujuće pa čak i pro-
tivrečno, ali iako je bio grub čovek, bio je human.
Što će reći, lavež mu je bio gori od ujeda. HHH^H je razu-
meo ono što mnogi stražari nisu: progovoriš li i kažeš isled-
nicima ono što žele da čuju, olakšaćeš sebi. Mnogi od onih
tupana udvostručavali su pritisak na mene tek radi pritiska.
■■■■ je bi° zadužen za ostale stražare. „Zadatak
mi je da ti pokažem svetlost", rekao je obrativši
mi se prvi put dok me je posmatrao kako jedem. Stražarima
nije bilo dozvoljeno da razgovaraju sa mnom ili međusobno,
niti sam ja smeo da pričam s njima. Međutim, nije
312 Mohamedu uld Slahi

bio neko ko se drži pravila. Razmišljao je više od svih ostalih

stražara, a cilj mu je bio da učini svoju zemlju pobedničkom:
sredstva nisu bila bitna.
„Da, gospodine“, odgovorio sam ne razumevši uopšte
šta hoće da kaže. Mislio sam na bukvalno značenje sve-
tlosti koju dugo nisam video, pa sam poverovao kako želi
da me natera da sarađujem kako bih video svetlost dana.
No je mislio figurativno. je uvek urlao na
mene i plašio me, mada me nikad nije udario. Besprav-
no me je saslušavao nekoliko puta, zbog čega sam ga zvao
je hteo da priznam mnoge mahnite
teorije o kojima je čuo da islednici pričaju. Osim toga, želeo
je da prikupi znanje o terorizmu i ekstremizmu. Mislim da
mu je životni san bio da postane islednik. Kakav paklen san!
■■■■ je priznat republikanac i mrzi demokrate,
posebno Bila Klintona. Ne veruje u to da Sjedinjene Drža-
ve treba da se mešaju u poslove drugih zemalja, već da se
usredsrede na unutrašnje probleme - međutim, ako neka
zemlja ili grupa napadnu Sjedinjene Države, one treba da
ih bez milosti unište.
„Sasvim pravedno“, rekao sam. Želeo sam samo da on
prestane da priča. On je od onih što kad počnu, nikad ne
prestaju. Zaboga, od njega su me bolele uši! Kad je prvi put
počeo da mi se obraća, odbio sam da mu odgovaram zato
što mi je bilo dozvoljeno da govorim jedino: Da, gospodine;
ne, gospodine; trebaju mi lekovi; trebaju mi islednici. No on
je hteo da razgovara sa mnom.
,,Ti si mi neprijatelj“, rekao je ^^^H-
,,Da, gospodine.“
„Hajde onda da pričamo kao neprijatelj s neprijateljem.“
Otvorio mi je ćeliju i ponudio mi stolicu. Uglavnom je on
govorio. Pričao je kako su Sjedinjene Države velike i moćne;
 Dnevnik iz Gvantanama 313

„Amerika je ovo, Amerika je ono, Amerikanci su takvi i

takvi..Ja sam se čudio i pomalo klimao glavom. Tu i tamo
bih potvrdio da pažljivo slušam: ,,Da, gospodine. .. Zaista?...
O, nisam znao... U pravu ste... Znam...“ U tim razgovorima
potuljeno je pokušavao da me navede da priznam ono što
nisam uradio.
„Koja ti je bila uloga u jedanaestom septembru?"
„Nisam učestvovao u jedanaestom septembru.“
,,Koješta!“, ludački je kriknuo. Shvatio sam da neće biti
dobro po moj život da izgledam nevino, barem u prvo vreme.
Stoga sam rekao: „Radio sam za A1 Kaidu u Radio-telekomu.“
Izgledalo je da je zadovoljniji s tom laži. „Koji si imao
čin?“, kopao je dalje.
„Bio bih poručnik.“
„Znam da si bio u Sjedinjenim Državama", podvalio mi
je. To je bilo krupno i nisam mogao da lažem. Donekle sam
mogao da progutam da sam uradio mnogo toga u Avga-
nistanu, zato što Amerikanci ne mogu to da potvrde. Ali
Amerikanci mogu odmah da provere jesam li bio u njihovoj
zemlji ili nisam.
„Zaista nisam bio u Sjedinjenim Državama", odgovo-
rio sam, mada sam bio spreman da promenim odgovor ne
budem li imao izlaza.
„Bio si u Detroitu", nasmešio se pakosno.
Uzvratio sam mu osmehom. „Zaista nisam.“ lako mi
H nije verovao, nije dalje navaljivao; je bio
zainteresovan da razgovara sa mnom na duži rok. U zamenu
za priznanja, m> je davao dodatnu hranu i nije više
vikao na mene. U međuvremenu, da bi nastavili sa zastra-
šivanjem, ostali stražari su i dalje urlali na mene i treskali u
metalna vrata moje ćelije. Svaki put kad su to radili srce bi mi
tuklo, mada što su duže to radili, bilo je sve manje delotvorno.
314 Mohamedu uld Slahi

„Zašto se treseš?“, pitao me je jednom ^^^H kad me je

izveo na razgovor. I mrzeo sam i voleo kad je on dežurni:
mrzeo sam što me ispituje, ali sam voleo što mi daje više
hrane i čiste uniforme.
,,Ne znam“, odgovorio sam.
„Neću te povrediti.“
,,Dobro.“ Potrajalo je dok nisam prihvatio da razgovaram
s ■■. Počeo je da me podučava i terao me da se pre-
slišavam na težak način. Lekcije su bile izreke i izmišljene
rečenice koje je hteo da upamtim i primenjujem u životu.
Još se sećam ovih lekcija: 1) Razmisli pre nego što uradiš.
2) Nemoj pogrešno smatrati dobrotu slabošću. 3) |^HI
pitanja uvek na umu kad te o nekom pitaju. Kad god bi
procenio da sam prekršio neku od tih lekcija, izveo
bi me iz ćelije i rasuo mi na sve strane sve što sam imao, a
onda tražio da sve stavim na mesto za kratko vreme. Nikad
nisam uspevao da rasporedim te predmete, a on me je terao
po nekoliko puta da to radim, posle čega bih nekim čudom
stavio sve na mesto, i to na vreme.
Iz dana u dan mi se odnos s HH^M pozitivno razvijao,
a isto tako i s ostalim stražarima jer su oni njega veoma cenili.
„Jebiga! Kad pogledam Jastuka, ne mislim da je terorista,
mislim da mi je stari prijatelj i uživam s njim da se poigra-
vam“, rekao je ostalim stražarima. Donekle sam se opustio i
povratio nešto samopouzdanja. Sad su stražari otkrili duho-
vitog čoveka u meni, pa su vreme provodili sa mnom radi
zabave. Počeli su i da mi donose na popravku DVD plejere
i računare, a meni je zauzvrat bilo dozvoljeno da odgledam
po jedan film. HH nije imao baš najnoviji model
računara i kad me je pitao jesam li
video HH računar, odgovorio sam: „Mislite na onaj
muzejski primerak?"
 Dnevnik iz Gvantanama 315

se grohotom nasmejao. „Nadaj se da

neće čuti šta si rekao.“
„Nemojte mu reći!“
Polako ali sigurno postajali smo društvo i počeli da ogo-
varamo islednike i nadevamo im imena. U međuvremenu
me je HH naučio pravilima šaha. Pre zatvora nisam znao
razliku između pešaka i zadnjice konja, a nisam baš ni voleo
igre. Ipak sam u šahu otkrio vrlo zanimljivu igru, posebno u
činjenici da zatvorenik ima svu vlast nad figurama, što mu
donekle vraća pouzdanje. Kad sam počeo da igram, igrao
sam agresivno kako bih se otarasio frustracija, a to i nije
bilo neko dobro igranje šaha; mi je bio prvi mentor
i pobedio me je u prvoj partiji koju sam odigrao u životu.
Međutim, sledeća partija je bila moja, kao i sve ostale koje
su usledile. Šah je igra strategije, umetnosti i matematike.
Zahteva duboko razmišljanje i u njoj nema sreće. Za svoje
poteze bivate nagrađeni ili kažnjeni.
mi je doneo šahovsku tablu
kako bih mogao da igram sam sa sobom. Kad su straža-
ri videli tablu, svi su hteli da igraju sa mnom, a kad su
počeli, uvek su pobeđivali. Najjači među stražarima bio je
Naučio me je kako da upravljam sredinom.
Štaviše, ^HH^MH mi je doneo i literaturu, koja je bila od
presudnog značaja da izbrusim veštinu. Posle toga stražari
nisu imali šanse da me nadigraju.
„Nisam te tako učio da igraš šah“, Ijutito je primetio
■■ kad sam pobedio.
„Šta treba da radim?“
„Treba da izgradiš strategiju i organizuješ napad! Zato
glupi Arapi nikad ne uspevaju.“
„Zašto jednostavno ne pomerate figure?“, čudio sam se.
„Šah nije samo igra“, kazao je.
316 Mohamedu uld Slahi

„Samo zamislite da igrate protiv računara!"

„Izgledam li ti ja kao računar?"
„Ne.“ Sledećeg puta sam se trudio da izgradim strategiju
kako bih pustio da ^^^H pobedi.
„Sad shvataš kako treba da se igra šah“, prokomentarisao
je. Znao sam da ima problema da se nosi s porazom
pa nisam voleo da igram s njim jer se nisam osećao lagodno
kad primenjujem tek stečeno znanje. ^^^^H veruje da
postoje dve vrste Ijudi: beli Amerikanci i ostatak sveta. Beli
Amerikanci su pametni i bolji od svih. Uvek sam se trudio
da mu nešto objasnim tako što bih rekao na primer: „Da
sam na vašem mestu“ ili „Da ste na mom mestu“, ali on bi
se naljutio i rekao: ,,Da se nikad više nisi usudio da se pore-
diš sa mnom ili da porediš nekog Amerikanca sa sobom!“
Zaprepastio sam se, ali sam ga poslušao. Uostalom, nisam
morao da se poredim ni sa kim. HHH je mrzeo ostatak
sveta, posebno Arape, Jevreje, Francuze, Kubance i druge.
Jedina zemlja koju je još pominjao pozitivno bila je Engleska.
Posle jedne partije šaha prevrnuo je tablu. „Jebem ti
crnački šah, ovo je jevrejski šah“, rekao je.
„Imate li nešto protiv crnih ljudi?“, pitao sam.
„Crnčuga nije crn, crnčuga je glup“, ubeđivao me je.
Mnogo smo se raspravljali tako. U to vreme smo imali samo
jednog crnog stražara i on se ni za šta nije pitao, a kad je
radio s ^^^H> nikad nisu komunicirali. ^^^^H ga je prezi-
rao. je imao vrlo snažnu ličnost, bio je dominantan,
autoritativan, patrijarhalan i nadmen.
»Žena me zove govnarom", ponosno mi je rekao.
je uglavnom slušao rokenrol i nekakvu kantri
muziku. Omiljene pesme su mu bile „Die Terrorist Die“,
„Taliban Song“* i „Let the Bodies Hit the Floor“.

* Engl.: „Umri, teroristo, umri“; „Talibanska pesma". (Prim. prev.)

 Dnevnik iz Gvantanama 317

nisam imao prilike da mu vidim lice jer je otišao

No meni to nije smetalo; tad i nisam bio zainteresovan da

vidim ničije lice. U početku je bio grub prema meni: cimao
me je i terao da trčim u lancima krešteći: „Miči se!“*
„Znaš li ko si ti?“, pitao me je.
„Da, gospodine!"
„Ti si terorista!“
„Da, gospodine!"
„Hajde onda da računamo: ako si u saradnji s A1 Kaidom
ubio pet hiljada Ijudi, trebalo bi da te ubijamo pet hiljada
puta. Ali pošto smo mi Amerikanci, mi te hranimo i spremni
smo da ti damo pare ako nam daš informacije."
„Tako je, gospodine!“ Međutim, kad je
naredio stražarima da se sa mnom ponašaju prijateljski,
je počeo da se odnosi prema meni kao pre-
ma Ijudskom biću. Uživao sam da razgovaram s njim jer je
govorio pristojan engleski, mada je uvek bio ,,u pravu“ sa
svojim stavom.
„Zadatak nam je da ti ugodimo!“, umeo je da kaže sar-
kastično. „Potrebna ti je spremačica." Budući da straža-
ri imitiraju jedni druge, je oponašao

* U ovom delu, koji je Slahi naslovio „Stražari", uvodi nekoliko likova.

Sve od početka tog dela do redakcije više redova izgleda da se odnosi na
stražara broj jedan, očigledno predvodnika stražarskog tima. Redigova-
nje otežava razlikovanje nekoliko sledećih stražara, mada ovo redigova-
nje obeležava uvođenje stražara broj dva, čiji je mandat izgleda završen
pre nego što su islednici Tima za specijalne projekte dozvolili Slahije-
vim stražarima da pred njim skidaju maske.
318 Mohamedu uld Slahi

HmHH je bio inspektor: voleo je da mi

pregleda sobu i da proverava je li sve na svom mestu, da
je čaršav pod uglom od četrdeset pet stepeni u odnosu na
madrac i tome slično. Uz to je uvek pregledao tuš i kad bi
našao i tanušnu malju, on i HHHH^^^^^H su me terali
da sve ponovo čistim. Svejedno koliko često sam čistio, sve
je moralo da bude savršeno.
HHHHH je bio posebno
za to kako ja u glavi držim kalendar i kako razlikujem dane
od noći uprkos tehnikama koje su stražari primenjivali da me
zbrkaju. Jednom su pokušali da me navedu da poverujem da
je Božić zapravo Dan zahvalnosti, ali ja to nisam progutao.
„Zaista nije važno, ali mislim da je Božić“, rekao sam im.
„Hoćemo da nam objasniš u čemu smo pogrešili kako
bismo izbegli greške sa sledećim pritvorenikom." Objasnio
sam im ono najnužnije, ali sam uveren da će i sa sledećim
pritvorenikom praviti mnogo grešaka jer niko nije savršen.
HHHHHHHHHHHHHHH mi je objašnjavao kako
recept za mene može postati gori. „Još ništa nisi video.“
,,A ja vas uveravam da ne žudim da vidim išta više“, rekao
bih. Verovatno je bio u pravu, mada je prenebregao činje-
nicu da niko od stražara nije prisustvovao onome što mi se
dogodilo. Od stražara je u grupi koja me je transportovala bio
jedino H^^^^^^H i koristio je svaku priliku da me udari u
novo mesto. Videlo se da mu uopšte nije teško da me bije jer
je to radio s blagoslovom najvišeg autoriteta u Gvantanamu.
HHHHMH je jedini stražar koji nije spavao u svojoj
smeni. Izluđivao me je hodanjem okolo sve vreme i voleo je
da me iznenadi usred noći udarajući o metalna vrata ćelije i
terajući me da se tuširam i sve savršeno očistim. Nije trebalo
da se odmaram u ćeliji duže od sata: to je jedan od najvažni-
jih metoda slamanja nekog ko je u pritvoru, zato što morate
 Dnevnik iz Gvantanama 319

zamrzeti vlastiti život, stražare, ćeliju, islednike, pa čak i sebe

samog. Upravo to je sprovodio sve dok
i nisu naredili drugačije.
je bio belac od dvadeset i nešto godina, vrlo
visok, lenj, nimalo sportskog izgleda.
*
mi je najbolji prijatelj", jednom mi je rekao.
„Otkud znate Nije mi odgovorio, samo se
smeškao, ali je i nadalje pominjao i kako me je ovaj
zlostavljao. Uvek sam menjao temu jer nisam hteo da ostali
stražari znaju da je nešto normalno tući me. Bilo mi je drago
što stražari ne znaju šta mi se sve dogodilo; nije mi trebalo
da se banda ohrabruje na zločine.
■■HH je bio najnasilniji stražar. Gradeći I^HH
stražari su izvodili redovne napade na mene kako bi me
držali u strahu. Dolazili su u velikoj grupi, maskirani, vikali i
izdavali protivrečne naredbe tako da ne znam šta da uradim.
Izvukli bi me iz ćelije i na sve strane pobacali moje stvari.
„Ustaj... okrenisekzidu... Mnogo seodmaraš uposled-
nje vreme... imaš Jastuk... ha-ha!... Pogledaj u ćeliju... Mož-
da ovo govno nešto krije... Našli smo mu dva zrna pirinča
sakrivena pod madracem... Imaš dvadeset sekundi da sve
postaviš na mesto!“ Igra bi se završila kad me preznoje. Znao
sam da stražari nemaju naređenje da me biju, ali taj stražar
je koristio svaku priliku da me udari i čvrsto me ščepa. Ne
verujem da je mnogo pametan, ali je dobro obučen kako da
nekog tuče a da ne dovede do nepopravljivih povreda. „Uda-
ranje u rebra je bolno, a ne ostavlja trajne ožiljke, posebno
kad se odmah oblože kockama leda“, rekao mi je jedan stra-
žar. HI^^H je bio i nasilan i glasan, ali hvala Bogu, bio je
veoma lenj; lajao je samo na početku smene a posle kratkog
vremena nestao bi sa scene da gleda film ili da spava.

Ova redakcija moguće uvodi trećeg stražara kog Slahi profiliše.

320 Mohamedu uld Slahi

nije imao nikakve loše primisli o svom

poslu, naprotiv, prilično se ponosio onim što je radio i ludeo
zbog činjenice što obavlja prljavi deo posla i želeo je da za
to bude odgovarajuće nagrađen. „Nek se islednici jebu: mi
obavljamo posao a oni dobijaju zasluge", jednom mi je rekao

Ni on se nije slagao s H^^H^HH> jedinim koji je od

njega imao viši čin. je pizda!“, jednom je rekao.
Međutim ionako nije bio društven čovek.
Nije mogao da vodi normalan razgovor kao svi ostali. Ret-
ko je govorio, a kad bi progovorio, prepričavao je svoja
luda seksualna iskustva. Zajedničko svim stražarima jeste
to što većina od njih ne razume da neki Ijudi nemaju seks
pre braka.
,,Ti si peder“, obično bi govorili.
,,To je za mene u redu, ali ja ne mogu da se bavim seksom
pre braka. Možete me smatrati kretenom, ali u redu je!“
„Kako možeš da kupiš auto a da ga ne provozaš?"
„Pre svega žena nije auto. A to radim zbog religije.“ Čak
me je islednik jednom zapanjio rekavši:
„Neću se nikad venčati s nekim pre nego što ga isprobam."
Ipak mislim da neki Amerikanci ne veruju u seks pre br.aka.

o
sebi.
* Ispričao mi je da jebio zadužen da pribavi obaveštenja
o meni pre nego što su me kidnapovali iz
i, da to dokaže, tačno mi prepričao pojedinosti moje spe-
cijalne situacije. Nikad ga nisam primetio u blokovima

* Pod ovom redakcijom je, izgleda, uveden četvrti stražar kog Slahi pro-
filiše u ovom delu.
 Dnevnik iz Gvantanama 321

*
je uglavnom imao za partnera HHH^HHH u počet-
ku i u onom odlučujućem razdoblju, HH je bio glavni.
je bio dobrog fizičkog stanja, za razliku od
svog prijatelja ^^^HH^HH-
HHII se umereno i poslušno držao pravila koja
mu nametnuo i ostali ^^HH^HI^H
i njegov saradnik donosili su mi vodene obroke, vodili me
u šetnju, branili mi da se molim i da postim i stalno mi pri-
ređivali ,,zabave“. je zapravo smislio onu
dosadnu svaku stvar
na određeno mesto, da klozet i umivaonik uvek budu suvi,
pa sam na kraju morao da koristim uniformu jer nisam imao
peškir.
HHHHHHHHHH^HHHHHHI^HI Svejeđno,
iskreno vam mogu reći da HHHHH nije uživao u tome da
me gnjavi i muči.
„Zašto ste mi zabranili da se molim kad ste znali da je to
nezakonita naredba?", pitao sam ga kad smo postali prijatelji.
„Mogao sam, ali oni bi mi dali neki usrani posao." Rekao
mi je i to da mu je ^^^^H^HHH naredio da me sprečava
da upražnjavam ikakve religijske aktivnosti. je
rekao: „Otići ću u pakao zato što sam ti branio da se moliš.“
^H^H je bio tako srećan kad mu je naređeno da
se prema meni ponaša lepo. „Zaista mi je draže da budem
ovde s tobom nego da budem kod kuće“, iskreno je rekao.
Bio je vrlo darežljiv čovek; davao mi je mafine, filmove i
igrice za računar. Pre nego što je otišao, tražio je da biram
između dve igre: Madden 2004 i Nascar 2004. Izabrao sam
Nascar 2004, koji još imam. ^HHHH je iznad svega bio
vraški zabavan. Umeo je da nadgradi istinu i pričao mi sve
322 Mohamedu uld Slahi

i svašta. Ponekad mi je davao previše podataka, nečega što

nisam želeo da znam nit je trebalo da znam.
je bio veliki igrač. Sve vreme je igrao video-
-igrice. Ja sam u njima užasan; to jednostavno nije za mene.
Uvek sam govorio stražarima: „Amerikanci su baš prava
deca. U mojoj zemlji nije prikladno da neko mojih godina
sedi pred konzolom i gubi vreme na igricama." Zaista je
jedna od kazni njihove civilizacije to što su Amerikanci
zavisni od video-igrica.
Osim toga, Amerikanci obožavaju svoje telo. Dobro se
hrane. Kad sam isporučen u bagramsku vazduhoplovnu
bazu, pomislio sam: Šta se to ovde događa, ovi vojnici ne
prestaju da nešto žvaću. A opet, iako je Bog blagoslovio
Amerikance velikom količinom zdrave hrane, oni su najveći
traćitelji hrane koje sam video; kad bi sve zemlje živele kao
što Amerikanci žive, naša planeta ne bi mogla da podnese
količinu otpadaka koju ostavljamo.
Oni i vežbaju. Imam raznovrsne prijatelje različitog pore-
kla i zaista nikad nisam čuo da ijedna druga grupa.smrtnika
priča o planu sledećih vežbi.
,Je li to homoseksualni časopis?“, pitao sam stražara koji
je držao časopis za muški fitnes s onim nabildovanim mom-
cima. Znate, oni momci koji vežbaju dok im vrat ne nestane
pa se glave jedva smeste među preterano narasla ramena.
,,O čemu to, jebote, pričaš? Ovo je časopis za vežbe“,
odgovorio je. Američki muškarci su netolerantniji prema
muškoj homoseksualnosti nego nemački, pa vežbaju kao
da se pripremaju za borbu.
„Kad zagrlim ženu, ona se oseti bezbedno", jednom mi
rekao
„Moja žena se uvek oseća bezbedno; ne treba joj zagrljaj
da se smiri“, odvratio sam.
 Dnevnik iz Gvantanama 323

nije bio nalik ni na kog drugog: kupovao

je više hrane nego što mu treba, vežbao je čak i na dužnosti,
planirao da uveća svoj ud, igrao video i računarske igrice i
bio vrlo zbunjen kad je reč o religiji.
„Jastuče, kažem ti, zaista ne znam. Ali hrišćanin sam i rodi-
telji mi svake godine slave Božić“, rekao je, pa dodao: „Moja
devojka hoće da se preobrati u islam, ali sam ja zabranio."
„Hajde. H^H^^MH> treba da je pustiš da odabere.
Zar vi ne verujete u slobodu veroispovesti?“, uzvratio sam.
^HH^H^H je imao sve osobine Ijudskog bića; voleo sam
s njim da razgovaram jer je uvek imao nešto da kaže. Voleo
je da ostavlja utisak na žene na ostrvu. A naročito je prezirao
HHHHHH; zaista mu ne zameram!
Svi su ga prezirali.
* Bio je lenj i tupav. Niko nije želeo da
radi s njim i sve vreme su pričali loše o njemu. HHHHHHi
nije imao nikakve vlastite inicijative pa ni ličnosti, te je opo-
našao svakog drugog stražara. Kad je počeo da radi u timu,
bio je tih; samo mi je donosio hranu i poslušno me terao da
na svaki sat pijem vodu. To je bilo dobro. No brzo je saznao
kako na mene može da viče, da mi oduzima hranu i da me
tera da radim teške vežbe koje nisam želeo da radim. Nije
mogao da poveruje da mu je pružena takva moć. Skoro je
pomahnitao terajući me da noću satima stojim, iako je znao
da patim od išijatikusa. Terao me je da bezbroj puta čistim
ćeliju. Terao me je da bezbroj puta čistim tuš.
„Voleo bih da napraviš grešku, bilo kakvu grešku, pa da
mogu da te napadnem", govorio je dok je izvodio neke otr-
cane lažne borilačke veštine koje mora da je naučio za svrhu
te misije. Pošto je naredio da stražari
budu dobri prema meni, on je postao čak i gori, kao da se
trudio da nadoknadi nešto što je propustio.

* Odeljak odavde do kraja ovog dela izgleda da se odnosi na petog stražara.

324 Mohamedu uld Slahi

„Zovi me Gospodaru, čuješ?“, rekao je.

„0, da“, odgovorio sam misleći: Šta on, kog đavola, zami-
šlja da je? Kad je video da ostali stražari sa mnom igraju šah,
hteo je i on da igra, ali ubrzo sam otkrio kako neko može
da bude slab u šahu. Štaviše, imao je vlastita pravila, koja
je uvek primenjivao budući da je on Gospodar, a ja samo
pritvorenik. U njegovom šahovskom svetu kralj je pripadao
svojoj boji, pa je kršio osnovna pravila šaha po kojima kralj
na početku partije stoji na polju suprotne boje. Znao sam da
greši, ali nisam mogao da ga ispravim, pa sam s njim igrao
njegovu verziju šaha.

Negde u martu mi je dao televizor s ugrađe-

nim video-plejerom da gledam filmove koje mi daju. Sam
mi je dao film Gladijator iz svoje lične filmo-
teke. Dopada mi se taj film jer živo opisuje kako sile zla na
kraju budu poražene bez obzira na to koliko su snažne. Po
savetu i odobrenju i kolega su mi
*
davali zanimljive filmove.
U pravom životu nisam bio Ijubitelj filmova; ne sećam
se da sam odgledao jedan jedini film dok nisam napunio
osamnaest godina. Volim dokumentarce i filmove zasno-
vane na istinitim događajima, ali ne mogu da prepustim
um i pratim tok glume kad znam da je sve što se u filmu
dešava lažno. U zatvoru pak sasvim sam drugačiji: cenim
sve što pokazuje obična Ijudska bića u svakodnevnoj odeći

* Ovo bi verovatno bio mart 2004. - više od sedam meseci otkad je Sla-
hi odvučen u izolacijsku ćeliju logora Eko. Taj odeljak bi mogao da se
odnosi na „kapetana Kolinsa" koji je, kako izgleda po narednim odeljci-
ma, upravljao Slahijevim saslušavanjem dok nije premešten u Irak leta
2004, i na novog ženskog islednika. Videti fusnotu na str. 334.
 Dnevnik iz Gvantanama 325

koja pričaju o nečem što nisu terorizam i saslušavanja. Hoću

samo da vidim neke sisare s kojima mogu da se povežem.
Amerikanci koje sam upoznao gledaju mnogo filmova. U
Americi je ovako: „Reci mi koliko si filmova odgledao pa ću ti
reći ko si.“ Međutim, ako Amerikanci mogu nečim da se pono-
se, imaju prava da se ponose svojom filmskom industrijom.
Naravno, televizor nije imao prijemnik zato što mi nije
bilo dozvoljeno da gledam televiziju ni da znam išta što se
događa van moje ćelije; dozvoljeno mi je samo da gledam
filmove koje je odobrio Tako je oći-
gledno nepravedno odseći čoveka od ostatka sveta i zabraniti
mu da zna šta se događa napolju, bez obzira je li umešan
u zločinačke aktivnosti ili nije. Primetio sam da televizor
s video-plejerom ima FM radio-prijemnik koji može da
prima lokalne stanice, ali ga nisam ni pipnuo: iako je moje
osnovno pravo da slušam radio koji hoću, čini mi se vrlo
nečasno ujesti ruku koja ti pruža pomoć. I svejedno šta su mi
učinili, smatrao sam da je pozitivno
što su mi ponudili instrument zabave i neću ga iskoristiti
protiv njih. Štaviše, mi je doneo laptop u kom
sam moćno uživao. Naravno, glavni razlog za laptop je bio
da kucam odgovore za vreme saslušanja kako bih uštedeo i
vreme i Ijudsku snagu Meni ta zami-
sao nije smetala; na kraju, hteo sam da im predam svoje reči
a ne nečiju interpretaciju tih reči.
„Vidi, imam nešto arapske muzike“, rekao
pružajući mi audio-disk.
,,O, lepo!“ Međutim, disk nije bio ni blizu arapskog jezi-
ka: bio je bosanski. Od srca sam se nasmejao. „Blizu je. To
je bosanska muzika", rekao sam kad je pustio disk.
„Zar bosanski i arapski nisu isto?“, pitao je
To je samo jedan primer koliko Amerikanci malo znaju o
326 Mohamedu uld Slahi

Arapima i islamu.^^^H^HHH je član ^HH i to ne makar

ko; je navodno naoružan osnovnim znanjem o Ara-
pima i islamu. Međutim HHH i ostali islednici uvek su mi
se obraćali: ,,Vi sa Bliskog istoka..što je sasvim pogrešno.
Za mnoge Amerikance svet se sastoji iz tri dela: Sjedinje-
nih Država, Evrope i ostatka sveta, to jest Bliskog istoka.
Nažalost, u geografskom smislu, svet je malo više od toga.
Na svom poslu u rodnoj zemlji trebalo je da iz poslovnih
razloga zovem Sjedinjene Države. Sećam se ovog razgovora:
„Halo, mi držimo kancelarijski materijal. Zanima nas da
predstavljamo vašu zernlju."
„Odakle zovete?“, pitala je žena s druge strane.
,,Iz Mauritanije."
,,U kojoj državi?“, pitala je žena tražeći pre’ciznije obave-
štenje. Razočarano sam se iznenadio što joj je svet tako mali.
Zabuna je očigledna, kao i njegovo
neznanje o čitavom problemu terorizma. Taj čovek je bio
potpuno užasnut, kao da se davi pa traži slamku da se za nju
uhvati. Pretpostavljam da sam ja slamka na koju je naleteo
mlatarajući, pa me je čvrsto ščepao.
,,Ne razumem zašto nas Ijudi mrze. Pomažemo svima u
svetu!“, jednom je izjavio tražeći moje mišljenje.
,,Ne razumem ni ja“, odgovorio sam. Znao sam da je uza-
ludno prosvećivati ga o istorijskim i objektivnim razlozima
koji su doveli dotle gde smo, pa sam se opredelio da zane-
marim njegov komentar; osim toga, nije baš lako promeniti
mišljenje nekog ko je star kao on.
Mnogi mladi muškarci i žene pristupaju američkoj vojsci
zbog zablude koju širi propaganda američke vlade, pa Ijudi
veruju da oružane snage ne vode ništa drugo do velike Časne
bitke: ako pristupite vojsci, vi ste živi mučenik; ne branite
samo svoju porodicu, svoju zemlju i američku demokratiju
 Dnevnik iz Gvantanama 327

već i slobodu i potlačene Ijude po čitavom svetu. Sjajno, u

tome nema ničeg lošeg; to bi zapravo mogao biti san sva-
kog mladog muškarca i žene. Međutim, stvarnost američke
vojske malo je drugačija. Da pređem odmah na suštinu:
ostatak sveta smatra da su Amerikanci gomila osvetoljubivih
varvara. To je možda strogo i ja ne verujem da je svaki pro-
sečni Amerikanac osvetoljubivi varvarin. Međutim, vlada
Sjedinjenih Država stavlja i poslednji peni na nasilje kao na
čarobno rešenje svakog problema i tako zemlja svakodnevno
gubi prijatelje, a kao da za to i ne mari.
„Vidite, svi vas mrze, čak i vaši tradicionalni
prijatelji. Nemci vas mrze, Francuzi vas mrze“, jednom sam
*
rekao HHHH.
„Nek se oni jebu. Neka nas samo mrze, a mi ćemo im
isprašiti guzice", odgovorio je HHM- Samo sam se nasme-
šio na to kako se lako može naći rešenje.
,,To je jedan način da se gleda na to“, odgovorio sam.
„Neka se jebu teroristi."
,,Dobro“, rekao sam. „Ali prvo morate da nađete tero-
riste. Ne možete samo divljati i povređivati sve u ime tero-
rizma.“ Verovao je da je svaki Arapin terorista dok se ne
dokaže da je nevin.
„Potreban si nam da do kraja života zaključamo “>
rekao je.
„Pomažem vam. Pružio sam dovoljno informacija da ga
osudite."
„Ali on poriče. On radi s drugim agencijama koje imaju
različita pravila od naših. Voleo bih da ga se dočepam: tad
bi sve bilo drugačije!"
Pomislio sam: Nadam se da se ti nikog nećeš dočepati.

* Ovde i u sledećih nekoliko odeljaka Slahi izgleda da se seća pređašnjeg

razgovora ili više njih s nekim od islednika.
328 Mohamedu uld Slahi

,,On uporno govori kako je sam izveo operaciju i to je

sve“, rekao je |HH|.
,,Pa to je baš zgodno!“, podrugljivo sam rekao. U posled-
nje vreme sam počeo da oponašam i da
koristim iste rečenice kao On mi je
govorio: „Možeš da kažeš samo ne znam, ne sećam se. To je
vrlo zgodno! Misliš da ćeš ostaviti utisak na američku porotu
svojom harizmom?" Uvek je voleo da citira američkog pred-
sednika kako kaže: „Nećemo vas slati pred sud i pustiti da
iskoristite naš pravni sistem jer nameravate da ga uništite."
,Je li to deo Velike zavere?“, podrugljivo sam upitao.
,,A1 Kaida koristi liberalni pravni sistem“, nastavio je.
Zaista ne znam o kom liberalnom pravnom sistemu je pri-
čao: Sjedinjene Države su srušile svetski rekord u broju Ijudi
u zatvoru. Njihova zatvorska populacija veća je od dva mili-
ona, više nego u ijednoj zemlji na svetu, a njihovi programi
rehabilitacije su potpun promašaj. Sjedinjene Države su
„demokratska" zemlja s najdrakonskijim sistemom kazni; u
stvari, one su dobar primer kako drakonske kazne ne omo-
gućavaju da se spreče zločini. Evropa je daleko pravednija i
humanija, i tamo programi rehabilitacije funkcionišu, tako
da je stopa zločina u Evropi osetno niža nego u Sjedinjenim
Državama. No američka izreka glasi: „Kad sve postane gru-
bo, grubost postaje sve.“ Nasilje prirodno rađa nasilje; jedini
zajam koji možete napraviti s garancijom povraćaja jeste
nasilje. Možda potraje, ali uvek vam se dug vrati.
Kako se situacija poboljšala, zamolio sam
da me prebaci na drugo mesto jer sam želeo da zaboravim
ružna sećanja na ono što sam doživeo tamo gde sam bio.
je pokušao da mi izađe u susret; mnogo
puta je obećavao da će me premestiti, ali nije održao obeća-
nje. Ne sumnjam u njegovu ozbiljnost, ali video sam da se
 Dnevnik iz Gvantanama 329

vodi neka borba moći na onom malom ostrvu Gvantanamo.

Svi su hteli najveće parče kolača i najviše zasluga za rad
HHH.1 Iskreno mi je obećavao i mnogo drugog, ali nije
mogao ni ta obećanja da ispuni.
Kod je neverovatno to što nikad nije
pomenuo priču o mom mučenju. Uvek sam očekivao da će
pokrenuti tu temu, ali ništa slično se nije dogodilo: tabu!
Lično sam se plašio da pričam o tome; nisam se osećao
dovoljno bezbedno. Čak i da je on počeo, izbegavao bih da
pričam o tome.
Ipak mi je bar konačno rekao gde sam.
„Moram te obavestiti, protivno volji mnogih članova
našeg tima, da si u Gvantanamu", rekao je. „Bio si iskren
prema nama, pa ti dugujemo isto to.“ lako ostatak sveta
nije imao pojma gde me vlada Sjedinjenih Država drži uta-
mničenog, ja sam znao od prvog dana, zahvaljujući Bogu
i nespretnosti Ipak sam se ponašao kao da je za
mene to novost i bio sam srećan jer mi je mnogo značilo
to što mi je rečeno gde sam. Dok pišem ove redove, i dalje
sedim u istoj ćeliji, ali bar sad ne moram da se pretvaram da
ne znam gde sam i to je dobro.
američka vojska je pustila prvo pismo
od moje porodice.
* Poslato je preko Međunarodnog komi-
teta Crvenog krsta. Porodica ga je napisala mesecima pre
toga, jula 2003. Prošlo je osamsto petnaest dana otkad sam
kidnapovan iz kuće i otkad su mi sve veze s porodicom nasil-
no prekinute. Od dolaska na Kubu slao sam mnogo pisama
porodici, ali uzalud. U Jordanu mi je bilo zabranjeno čak i
da pošaljem pismo.

* Ranije u rukopisu Slahi navodi da je prvo pismo od porodice dobio

14. februara 2004.
330 Mohamedu uld Slahi

mi je uručio to istorijsko parče papira,

koje je glasilo:

Nuakšot,
U ime najmilostivijeg Boga.
Neka je mir s tobom i Božja milost.
Od tvoje mame
Posle pozdrava obaveštavam te o tome da sam dobro
kao i ostatak tvoje porodice. Nadamo se da si i ti isto.
Zdravlje mi je dobro. I dalje odlazim lekarima. Imam
utisak da mi je bolje. A porodica je dobro.
Kao što pomenuh, svi te pozdravljaju. Voljeni sine!
Dosad smo dobili tri pisma od tebe. A ovo je naš drugi
odgovor. Susedi su dobro i oni te pozdravljaju. Na
kraju pisma obnavljam svoje pozdrave. Neka je mir
s tobom.
Tvoja mama

Bilo mi je neverovatno da posle svega kroz šta sam prošao

držim pismo od mame. Pomirisao sam pismo koje su dodi-
rivali moja mama i ostali članovi voljene porodice. U srcu su
mi bila pomešana osećanja: nisam znao šta da radim, da se
smejem ili da plačem. Na kraju sam uradio i jedno i drugo.
Čitao sam i čitao tu kratku poruku. Znao sam da je prava,
a ne ona lažna koju sam dobio pre godinu dana. Međutim,
nisam mogao da im odgovorim jer mi još nije dozvoljeno
da se vidim s MKCK-om.
U međuvremenu sam dobijao knjige na engleskom koje
sam s uživanjem čitao, uglavnom zapadnjačku književnost.
Još pamtim knjigu koja se zove Lovac u raži, koja me je
zasmejavala tako da me je boleo stomak. To je tako smešna
 Dnevnik iz Gvantanama 331

knjiga. Trudio sam se da se smejem što tiše, prigušivao sam

smeh, ali su stražari osetili nešto.
„Plačeš li?“, pitao me je jedan.
,,Ne, dobro mi je“, odgovorio sam. Bio mi je to prvi
nezvanični smeh u okeanu suza. S obzirom na to da isled-
nici nisu profesionalni komičari, većinom je njihov humor
bio gomila praznih viceva koji me zaista nisu nasmejavali,
ali sam se uvek terao da se zvanično osmehujem.

došao u
i čekao pred zgradom. se pojavio pred mojom
ćelijom HHHH. Nisam ga, naravno, prepoznao.
Mislio sam da je novi islednik.
* No čim je progovorio, znao
sam da je on.
li ■■■?“
,,Ne brini. Islednik te čeka napolju." Bio sam odušev-
Ijen i prestravljen istovremeno; za mene je to bilo previ-
še. me je poveo izvan zgrade; video sam
kako gleda na drugu stranu, postiđen što
mu vidim lice. Kad tako dugo viđate nekog pokrivenog lica,
tako znate njega Međutim, sad kad on ^^^^H
skine masku s lica, morate da se suočite s njegovim crtama
lica a to je sasvim druga priča za obe strane. Video sam da
je stražarima neprijatno što mi pokazuju lice.
je to rešio otvoreno: „Uhvatim li
te da me gledaš, povrediću te.“
,,Ne brinite, ne umirem da vam vidim lice.“ S vremenom
sam stvorio predstave kako ko izgleda, ali mašta je daleko
od stvarnosti.

* Ovo bi mogao biti neki od Slahijevih stražara koji se prvi put pojav-
Ijuje nemaskiran.
332 Mohamedu uld Slahi

^^■je pripremio stočić sa skromnim doručkom.

Đavolski sam se' plašio; prvo, me nikad nije vodio
van zgrade, i drugo, nisam navikao na ,,nova“ lica svojih
stražara. Trudio sam se da se ponašam opušteno, ali me je
odavalo drhtanje.
„Šta je tebi?“, pitao je
„Vrlo sam nervozan. Nisam navikao na ovo okruženje."
„Ali ja sam to mislio za tvoje dobro", reče HH- HHH je
vrlo zvanična osoba; ako vas H saslušava, radi to zvanično,
a ako jede s vama, ona to radi kao deo svog posla i to je u
*
redu. Samo sam čekao da se doručak završi pa da se vratim
u ćeliju zato što sam od dobio film Kralj Henri Peti
po Šekspirovom tekstu.
mogu li da odgledam film više nego jedan-
put?“, pitao sam. „Bojim se da ga neću odmah razumeti.“
,,Da, možeš ga gledati koliko god puta hoćeš.“
Kad je doneo televizor je upo-
zorio stražare da mogu da gledam svaki film samo jednom,
a onda je žurka gotova. „Dozvoljeno ti je da gledaš film
samo jednom, ali što se nas tiče, možeš ga gledati koliko
puta hoćeš, samo ako o tome ne pričaš isledniku. Nas je baš
briga", rekao mi je kasnije.
,,Ne, ako je HHH tako rekao, držaću se toga. Neću vara-
ti“, rekao sam mu. Zaista nisam hteo da zabrljam sa stavkom
komfora koju sam upravo dobio, pa sam rešio da se prema
svemu odnosim pažljivo. Ipak sam jedno tražio.
„^■■1, mogu li da držim bocu s vodom u ćeliji i
pijem kad god hoću?“ Samo sam već bio premoren od
nedostatka sna; čim bih zatvorio oči, teška metalna vrata
bi se otvorila i morao sam da popijem još jednu bocu vode.

* »Ona“ se pojavljuje neredigovano; to bi mogla biti islednica poslovnog

izgleda koju upoznajemo na početku ovog poglavlja.
 Dnevnik iz Gvantanama 333

Znao sam danije prava osoba koju treba moliti

za inicijativu;je doslovno poštovao naredbe
HHIHB' No, na moje iznenađenje, je
došao sutradan i obavestio stražare da otad boca s vodom
pripada mojoj ćeliji. Ne možete zamisliti kako sam bio sre-
ćan što mogu da odlučim kad ću i koliko vode popiti. Ljudi
koji nikad nisu bili u takvoj situaciji ne mogu zaista da vred-
nuju slobodu pijenja vode kad god žele i koliko god žele.
Zatim sam jula 2004. našao primerak Svetog Kurana u
kutiji s rubljem. Kad sam ispod odeće video Sveti Kuran,
osećao sam se loše jer sam pomislio kako moram da ga
ukradem ne bih li ga spasao. Ipak sam odneo Kuran u ćeliju,
a niko me nikad nije pitao zbog čega sam to uradio. Mada
ni sam to nisam pominjao. Bili su mi zabranjeni svi vido-
vi verskih obreda, pa sam smatrao da primerak Kurana u
mojoj ćeliji neće baš obradovati islednike. Još više od toga,
u poslednje vreme je versko pitanje postalo sasvim osetljivo.
Muslimanski kapelan u Gvantanamu je uhapšen, a još jedan
musliman vojnik je optužen za izdaju - o, da, za izdaju*
Mnoge arapske i verske knjige su zabranjene, a zabranjene

* Tri zaposlena u Gvantanamu koji su bili vernici muslimani uhapšeni su

septembra 2003. i optuženi da iz zatvora iznose poverljive informacije.
Slahi možda ovde konkretno misli na vojnog kapelana kapetana Džejmsa
Jia, koji je optužen za pet prekršaja, među kojima su podstrekivanje na
pobunu i špijunaža, dok je višeg avijatičara Ahmeda al Halabija, prevo-
dioca za arapski jezik, optužnica teretila po trideset dve tačke, u opsegu
od špijunaže do pomaganja neprijatelju da doturi pritvorenicima neodo-
brenu hranu, kao što je baklava. Optužbe za podstrekivanje i špijunažu
su otpale. Sve optužbe protiv Jia su na kraju otpale, pa je primio častan
otkaz; A1 Halabi se izjasnio kao kriv po četiri tačke, među njima laga-
nje islednicima i neizvršavanje naredaba, pa je dobio otkaz zbog „lošeg
ponašanja". Videti na primer http://usatoday30.usatoday.com/news/
nation/2004-05- 16-yee-cover_x.htm i http:// usatoday30.usatoday.com/
news/washington/2004-09-23-gitmo-airman_x.htm.
334 Mohamedu uld Slahi

su i knjige za učenje engleskog jezika. Nekako sam i razumeo

što su zabranjene verske knjige. „Ali zašto knjige iz kojih se
uči engleski?“, pitao sam ^HHI^H-
»Zato što pritvorenici brzo uče jezik i razumeju stražare."
,,To je tako komunistički, rekao sam. Do
danas nisam dobio nijednu islamsku knjigu, mada ih upor-
no tražim; sve što mogu da dobijem jesu romani i knjige
o životinjama.HHH^HH^HH moje molitve su počeli
da tolerišu. Odmeravao sam toleranciju prema upražnja-
vanju religije; s vremena na vreme stavljao sam toleranciju
HHHHI^H na probu, a oni su me uporno sprečavali da
se molim. Zato bih se molio u tajnosti. No onog dana pred
sam kraj jula 2004. obavio sam molitvu pod nadzorom nekih
novih stražara i niko ništa nije komentarisao. Osvanula je
nova era mog pritvoreništva.
I^HHI^HH je predao vođstvo tima
H^HHHHHHHH.ne znam mu pravo ime. Mnogi
u ■HHH^^H pokušavali su da me navedu da mislim da
je j°š zapravo
u Irak se
jednom odande ^^HHi pa me je posetio i ubedio da je i
dalje glavni.
*
„Vidiš, imam mnogo posla u Vašingtonu i u inostran-
stvu. Možda me nećeš viđati onako često kako si navikao.
Ali znaš šta me usrećuje, a od čega ludim“, rekao je.
„Svakako znam!“ je sredio u moju
korist neke nesuglasice koje sam imao s novim timom i

* Ovo bi moglo da se odnosi na načelnika Tima za specijalne projekte

„kapetana Kolinsa“. Aprila 2004. general Miler je otišao iz Gvantanama
da preuzme komandu zatvora i isledničkih operacija u Iraku; iz ovog
odeljka se vidi da je načelnik Tima za specijalne projekte za Slahija i sam
prekomandovan u Irak.
 Dnevnik iz Gvantanama 335

poklonio mi za uspomenu pustinjsku kamuflažnu kapu. Još

je imam. Posle toga ga više nikad nisam video.
Konačno je u septembru 2004, posle dugotrajne borbe s
vladom, MKCK-u dozvoljeno da dođe. Njima je bilo vrlo
čudno što sam odjednom nestao iz logora, kao da me je
zemlja progutala. Sva nastojanja predstavnika MKCK-a da
me vide ili samo da saznaju gde sam bila su prosto oduvana.
MKCK se veoma zabrinuo za moju situaciju, ali nisu
mogli da dođu do mene kad su mi bili najpotrebniji. Ne
zameram im; svakako su se trudili. U Gvantanamu je
u osnovi odgovoran i za zadovolj-
stvo pritvorenika i za njihovu patnju, da bi imao potpunu
vlast nad pritvorenicima. HH i njegove kolege
kategorički su odbijali da MKCK-u
dozvole da pristupi meni. Tek pošto je otišao,
bilo je moguće da me MKCK poseti.
,,Vi ste poslednji pritvorenik kog smo se borili da vidi-
mo. Sve ostale pritvorenike smo uspeli da vidimo", rekao je
^H.HHHIM^Hje pokušao da me navede
da pričam o onome što mi se događalo otkako nisu mogli
da dođu do mene. „Imamo izvesne predstave jer smo razgo-
varali s drugim pritvorenicima koji su podvrgnuti zlostav-
Ijanju, ali nam je potrebno da i vi progovorite kako bismo
pomogli u sprečavanju daljeg zlostavljanja.“ Međutim, kad
god me je MKCK pitao za maltretiranje, ja sam ga krio jer
sam se plašio odmazde. Zbog toga i zato što MKCK nema
stvarnog uticaja na vladu Sjedinjenih Država: MKCK je
pokušao, ali vlada SAD nije promenila svoj pravac ni za
pedalj. Kad dozvole Crvenom krstu da vidi nekog pritvo-
renika, to znači da je operacija protiv pritvorenika gotova.
,,Ne možemo delati ako nam ne kažete šta vam se dogo-
dilo“, podsticali su me.
336 Mohamedu uld Slahi

„Žao mi je! Jedino me zanima da šaljem i primam poštu i

zahvalan sam vam što mi u tome pomažete.“ je
doveo veoma visokog iz Švajcarske koji
je radio na mom slučaju; je pokušao da me navede
da progovorim, ali uzalud.
„Razumemo vašu zabrinutost. Mi samo brinemo o vašem
dobru i poštujemo vašu odluku."
lako su sastanci s MKCK-om navodno privatni, ispitivali
su me o razgovorima koje sam vodio za vreme tog prvog
sastanka i ja sam islednicima rekao tačno šta smo govorili.
Kasnije sam ispričao MKCK-u za tu praksu, pa me više niko
nije pitao šta je bilo na sastancima. Mi pritvorenici smo
znali da se sastanci s MKCK-om nadziru; neki pritvorenici
su suočeni s izjavama koje su dali MKCK-u, a nema načina
da ih znaju osim ako se sastanci ne nadziru.
Mnogi pritvorenici su odbili da razgovaraju s MKCK-om
jer su sumnjali da su to islednici odenuti kao MKCK. Znam
neke islednike koji su se predstavljali kao privatni novinari.
Za mene je pak to bilo vrlo naivno: pritvorenik mora biti
kreten da bi zamenio islednika za novinara, a ima boljih
načina da se kreten navede da govori. Takva nestašna praksa
dovela je do napetosti između pritvorenika i MKCK-a. Neki
Ijudi iz MKCK-a čak su dočekani psovkama i pljuvanjem.
Nekako u to isto vreme zamoljen sam da razgovaram s
pravim novinarom. HHH vreme je bilo teško
za sve; bio je vrlo nasilan čovek i nesumnjivo je naružio već
*
ružnu sliku vlade Sjedinjenih Država. Sad su se mnogi iz
vlade trudili da uglačaju reputaciju koju je ona stekla neva-
Ijalstvima prema pritvorenicima. „Znaš da mnogi Ijudi lažu
o ovom mestu i tvrde da pritvorenike muče. Hteli bismo da

* Moguće da misli na eru generala Milera, koja obuhvata njegovo ,,spe-

cijalno saslušavanje".
 Dnevnik iz Gvantanama 337

razgovaraš s umerenim novinarom iz Vol strit džornala i da

opovrgnemo pogrešne ocene za koje nas sumnjiče.“
„Mene su mučili i novinaru ću reći istinu, golu istinu,
bez preterivanja i bez ublažavanja. Ja neću ispravljati ničiju
reputaciju“, rekao sam. Posle toga je intervju otkazan, što je
dobro jer ionako nisam želeo ni sa kim da pričam.
Postepeno sam predstavljen ,,tajnom“ novom šefu. Ne
znam tačno zašto ga je tim držao u tajnosti od mene i trudio
se da me uveri kako je i dalje glavni, ali
najverovatnije da su smatrali da ću manje sarađivati kad me
preuzme neko drugi umesto Pogrešili su: više
od ikoga u obaveštajnoj službi ja sam bio zainteresovan da
moj slučaj izađe na videlo.^^^^^^^^H je savetovano da
na mom slučaju radi iz senke, što je on neko vreme i činio,
a onda je došao i predstavio se. ne znam mu pravo ime, ali
se kao je

prilično
smerno. Pokušao je sve što je bilo u njegovoj moći da mi
što više olakša život u zatvoreništvu.
Zamolio sam ga da prekine moju segregaciju i da
mi dozvoli da vidim druge pritvorenike, a on je uspeš-
no organizovao nekoliko sastanaka između mene i
uglavnom da
jedemo i igramo šah. nije bio moj prvi izbor, ali
nisam ja odlučivao s kim ću se naći, a i u svakom slučaju
prosto sam umirao da vidim nekog pritvorenika s kojim
mogu da se povežem.
338 Mohamedu uld Slahi

Početkom leta su preselili HMHI pored

moje kućice, pa nam je dozvoljeno da se viđamo za vreme
*
^^^^^H
rekreacije. je postariji, i ima oko
dina. izgleda da nije dobro prošao šok pritvora.
Patio je od paranoje, amnezije, depresije i ostalih mental-
nih tegoba. Neki islednici su tvrdili da se igra, ali po mom
mišljenju on je bio potpuno sišao s uma. Zaista nisam znao
šta da mislim, ali nije me ni bilo mnogo briga; umirao sam
za društvom, a on je bio nekakvo društvo.
Spajanje pritvorenika ima mana, doduše, posebno ako
pritvorenika znate samo iz logora: mi pritvorenici umemo
da budemo skeptični jedni prema drugima. Međutim, ja sam
u tom pogledu bio vrlo opušten jer sam pretpostavio da je i
on opušten. opusti se i samo pretpostavi da sam
ja ovde da te špijuniram. Samo ćuti i ne govori ni o čemu
što ti nije prijatno da govoriš“, rekao sam mu.
,,Ti nemaš tajni?“, začudio se.
,,Ne, nemam ih, a dozvoljavam ti da preneseš sve što
saznaš o meni“, rekao sam.

* Novinski izveštaji su identifikovali pritvorenika koji je postao Slahijev

sused kao Tarika al Savaha. Članak Vašington posta iz 2010. ukazuje na
to da su Slahi i A1 Savah zauzimali „mali ograđeni objekat u vojnom
zatvoru, gde su vodili relativno privilegovan život - baštovanstvo, pisa-
nje i slikanje". U intervjuu časopisu Slejt 2013. pukovnik Moris Dejvis,
glavni islednik vojnih komisija u Gvantanamu 2005. i 2006, opisao je
sastanke sa Slahijem i sa Savahom leta 2006. „Oni su u jedinstvenom
okruženju: nalaze se unutar pritvora, oko zgrade je velika ograda, a oni
su unutar onoga što zovu ’žica’, što je još jedan sloj u ovome, tako da
je po pitanju Ijudstva to izuzetan napor da se nose s dva čoveka", rekao
je. U tom intervjuu Dejvis je nagovestio da je taj način života nepro-
menjen. Videti http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/arti-
ce/2010/03/24/AR20100324031 35pf.html i www.slate.com/articles/
news_and_politics/foreigners/2013/04/mohamedou_ould_slahi_s_
guant_namo_memoirs_and_an_interview_with_colonel_morris.html.
 Dnevnik iz Gvantanama 339

* * *

Sećam se prvog dana avgusta kad na vrata smešeći se ulete

IHM i pozdravi me: »Selam alejkum.“
„Alejkumu-selam! Tetkallami Arabi7.“, uzvratio sam joj
i pitao H govori li arapski.
*
»Ne govorim.1* U stvari je već^^^H islednik iskoristio
sav arapski koji je znao, naime pozdrav „Mir s tobom'
.
*
i ja smo se rasprićali kao da se godinama znamo. Studirala je
biologiju i nedavno je pristupila HH u vojnoj službi,
najverovatnije da bi platila školarinu. Mnogi Amerikanci
to rade; studije u Sjedinjenim Državama su grešno skupe.
„Pomoći ću ti da počneš da gajiš baštu“, reče mi. Odavno
sam zamolio islednike da mi daju neko seme kako bih malo
eksperimentisao, a možda i uspeo da uzgajim nešto na agre-
sivnoj gvantanamskoj zemlji. „Imam iskustva u baštovan-
stvu“, nastavi. Zaista je izgledalo da ga ima: uz|Hpomoć
sam uzgajio suncokret, bosiljak, žalfiju, peršun, korijander i
biljke te prirode. Međutim, koliko god da je ^H od pomoći,
zanovetao sam H zbog jednog jedinog lošeg iskustva na
koje me je navela.
„Imam problem sa zrikavcima koji mi uništavaju baštu",
požalio sam se.
„Stavi sapun u vodu i njime svakog dana pomalo prskaj
,
**
biljke predloži mi. Slepo sam poslušao HH savet. Među-
tim, primetio sam da mi biljke ne rastu srećno i da su nekako
bolesne. Stoga sam rešio da istopljenim sapunom prskam
samo pola biljaka i pratim rezultate. Nije dugo trebalo da
se pokaže kako je sapun kriv za loše dejstvo, pa sam sasvim
odustao od njega.

* ovde nije redigovano. U ovom delu izgleda da se uvodi novi ženski

glavni islednik i govori se o njoj. Videti fusnote na str. 349, gde se navode
podaci koji ukazuju na to da je Slahi krajem 2004. imao islednicu.
340 Mohamedu uld Slahi

Posle toga sam stalno govorio „Znam šta si

studirala: studirala si kako da pobiješ biljke rastvorenim
sapunom!"
„Ćuti! Prosto nisi to radio kako treba.“
»Kad ti tako kažeš."
je upoznao ^^^^H sa mnom i otad
je potpuno preuzela moj slučaj. Iz nekog razloga
su smatrali da | neću poštovati
i bili su skeptični u pogledu toga je li ^H pravi izbor. No
nisu morali da brinu: islednik se odnosio prema
meni kao prema bratu, a ja prema kao prema sestri.
Naravno neko bi mogao reći da je sve što islednici rade trik
da namame pritvorenika da im obezbedi informacije; umeju
da budu prijatni, društveni, humani, velikodušni i osetljivi,
ali su ipak zli i neiskreni u svemu. Hoću da kažem kako
ima razloga da se sumnja u poštenje islednika, ako ni zbog
čeg drugog, ono zbog prirode isledničkog posla. Krajnji cilj
svakog islednika jeste da od svoje mete dobije informacije,
što gadnije to bolje. Ipak su islednici Ijudska bića s oseća-
njima i emocijama; mene neprekidno isleđuju od 2001. i
video sam najrazličitije islednike, dobre, loše i one između.
Osim toga, ovde u Zalivu Gvantanamo sve je drugačije. U
Gvantanamu vlada Sjedinjenih Država odredi tim islednika
koji je s vama određeno vreme gotovo svakodnevno, a zatim
odlazi i zamenjuje se drugim timom u beskrajnoj razmeni.
Tako da, dopadalo vam se to ili ne, morate živeti sa svojim
islednicima i truditi se da živite što bolje možete. Uz to se ja
odnosim prema svima na osnovu onoga što mi pokažu, a ne
na osnovu onoga što možda kriju. S tom krilaticom prilazim
svima, pa i islednicima.
S obzirom na to da nisam zvanično učio engleski jezik,
trebalo mi je, a i dalje mi treba, mnogo pomoći da izbrusim
 Dnevnik iz Gvantanama 341

jezičku veštinu. HH islednik je naporno radio na tome,

posebno na mom izgovoru i pisanju. Kad je reč o pisanju,
engleski je grozan jezik: ne znam nijedan drugi jezik u kom
se piše Colonel a izgovara kernel. Čak i oni kojima je to
maternji jezik imaju stravičnih problema zbog nepoduda-
ranja glasova i odgovarajućih slovnih kombinacija.
Povrh svega, predlozi u engleskom nemaju nikakvog smi-
sla; jednostavno ih treba zapamtiti. Sećam se da sam uporno
govorio: ,,I am afraid from..a ^HIislednik je skakao i
ispravljao me: „afraid of‘. Sigurno sam J izluđivao. Nevolja
je u tome što sam pabirčio jezik od „pogrešnih" Ijudi - to jest
od regruta vojske Sjedinjenih Država koji govore gramatički
netačno. Zato mi je trebao neko ko će mi ukloniti netačnosti
i zameniti ih pravilnim jezikom. Možda je moguće naučiti
starog psa novim trikovima, a upravo to se islednik
propisno trudio da učini sa mnom. Mislim da je uspela, iako
sam | ponekad gnjavio. Zaboravila je da je sa mnom i rekla
nešto nalik na: „Amana u klozet“, a ja sam pitao: ,,O, je li
’Amana’ neka od reči koje sam propustio?"
,,I ne pomišljaj na to!“, reče mi.
Učila me je kako Amerikanci govore engleski. „Ali Bri-
tanci to kažu tako i tako“, rekao bih.
,,Ti nisi Britanac“, odvratio bi islednik.
„Samo kažem da ima različitih izgovora“, kazao bih.
Međutim, nije uspela da mi donese gramatiku da bih pratio
pravila jer je to jedini način da naučim. Budući da je to
maternji jezik, IH^^H ima osećaj za njega, koji ja nemam.
Osim maternjeg, govorila je ruski i predlagala da nauči i
mene; želeo sam da ga učim, ali nije imala dovoljno
vremena, a ja sam s vremenom izgubio želju. Neko lenj kao
što sam ja neće naučiti novi jezik ako ne mora.
342 Mohamedu uld Slahi

je žudela da nauči arapski, ali ni za to nije imala vremena.

Danonoćno je bila zauzeta poslom.
U to vreme mi je zdravstveno stanje bilo znatno bolje
nego u Jordanu, ali i dalje nisam imao kilažu, bio sam ranjiv
i skoro sve vreme bolestan, a kako su dani odmicali, stanje
mi se upadljivo pogoršavalo. Ponekad kad bi me ekipa za
pratnju provela pored zidnog ogledala, užasnuo bih se kad
bih video rođeno lice. Bio je to jadan prizor. lako je u logoru
ishrana bila sve bolja, nisam mogao da iz nje izvučem korist.
»Zašto ne jedeš?“, pitali su me uvek stražari.
„Nisam gladan", odgovarao bih. Onda se jednog dana moj
islednik slučajno zatekao kad mi je donet ručak.
„Mogu li da probam tvoje jelo?“
,,Naravno.“
„Šta ti kog đavola ovo donose? Ovo je smeće!“, reče
,,Ne, u redu je. Ne volim da pričam o hrani“, kazao sam,
a zaista to nisam voleo.
„Možda je tebi dobra, ali nije i za moje standarde. Pro-
menićemo ti ishranu.
* 1 Zaista su mi je promenili. Za pravo
čudo islednik je uspeo da relativno brzo organizuje
odgovarajuću ishranu, koja mi je upadljivo popravila zdrav-
stveno stanje.
Ispostavilo se da je vernik, u američkom smislu
te reči. Uzbudio sam se što mogu od nekog da učim.
„HH, možeš li mi nabaviti Bibliju?"
„Videću mogu li“, reče i zaista mi uskoro donese svoju
Bibliju, posebno izdanje.
„Prema tvojoj veri, kojim putem se stiže na nebo?“, pitao
sam
„Prihvatiš Hrista kao Spasitelja i veruješ da je stradao za
tvoje grehe.“
 Dnevnik iz Gvantanama 343

„Verujem da je Hristos jedan od najvećih proroka, ali ne

verujem da je stradao za moje grehe. Meni to nema smisla. Sam
ću sačuvati svoj rep čineći ispravne stvari“, odgovorio sam.
,,To nije dovoljno za spasenje."
„Kuda onda ja idem posle smrti?“, zapitao sam.
„Prema mojoj veri, ideš u pakao.“ Od srca sam se nasme-
jao. Rekao sam H^H „Tužno je to. Molim se svakog dana
i tražim od Boga oproštaj. Iskreno, ja poštujem Boga mnogo
više od tebe. U stvari, kao što vidiš, nisam baš uspešan u
ovozemaljskom životu pa se nadam da ću biti u sledećem.“
HHHislednik se i naljutio i zastideo - naljutio se zato što
sam se smejao HH izjavi, a zastideo zato što nije mogao
da nađe načina da me spase. „Neću te lagati: tako kaže moja
religija", reče mi.
,,Ne, to mi zaista ne smeta. Svako kuva svoju čorbu kako
mu je volja. Nisam Ijut što me šalješ u pakao.“
,,A kakvo je islamsko verovanje? Idem li ja u raj?“
,,To je sasvim druga priča. Da bi po islamu otišao u raj,
moraš prihvatiti Muhameda, prirodnog Hristovog nasledni-
ka, i biti dobar musliman. A pošto ti odbacuješ Muhameda,
nećeš ići u raj“, iskreno sam odgovorio.
^^H je laknulo jer sam i ja HH poslao u pakao. „Oboje
idemo u pakao, pa hajde da se tamo nađemo!
,
** reče.
,,Ne želim da idem u pakao. lako sam priznao da sam
grešnik, molim od Boga oproštaj." Kad god smo imali vre-
mena razgovarali smo o religiji, uzimali Bibliju i Kuran i
pokazivali jedno drugom šta Knjige kažu.
,,Bi li se udala za muslimana?"
,,Nikad“, odgovori.
Nasmešio sam se. „Meni lično ne smeta da se oženim hri-
šćankom pod uslovom da ona nema ništa protiv moje vere.“
„Pokušavaš li to da me preobratiš?", potresla se H^H-
344 Mohamedu uld Slahi

„Da, pokušavam.“
„Nikad, nikad, nikad neću biti muslimanka."
Nasmejao sam se. „Zašto se vređaš? Ti mene otprili-
ke pokušavaš da preobratiš, a ja nisam uvređen jer ti u to
veruješ.“
Nastavio sam: ,,Bi li se udala za katolika, ^HH?“
,,Da, bih.“
,,To ne razumem. U Bibliji piše da se ne možeš udati posle
razvoda. Znači da si potencijalni grešnik." se sasvim
uvredila kad sam ^H pokazao stihove u Bibliji.
,,U to ne zalazi i, ako nemaš ništa protiv, hajde da menja-
mo temu.“ Zaprepastio sam se i kiselo osmehnuo.
„Dobro! Izvini što sam pričao o tome.“ Prekinuli smo
priču o religiji za taj dan, pa smo i sledećih nekoliko dana
pauzirali, a onda smo nastavili razgovor.
„i^H, zaista ne razumem učenje o Trojstvu. Što više
mislim o tome, sve me više zbunjuje.“
„Imamo Oca, Sina i Svetog duha, tri dela koja čine Božje
biće.“
„Čekaj! Razloži mi to. Bog je Hristov otac, je li tako?“
„Tako je!“
„Biološki otac?“, pitao sam.
„Ne.“
,,Pa zašto ga onda zovete Ocem? Hoću da kažem, ako
govorite da je Bog naš otac u smislu da brine o nama, s tim
nemam problem“, primetio sam.
,,Da, to je tačno."
„Onda nema svrhe zvati Isusa ’Sinom Božjim’.“
„Ali on je tako rekao u Bibliji“, rečeH^H-
„ Ali, ja ne verujem u stoprocentnu tačnost Biblije."
,,U svakom slučaju Isus je Bog.“
,,Pa je li Isus Bog ili Božji sin?“
 Dnevnik iz Gvantanama 345

,,I jedno i drugo!“

,,To nema nikakvog smisla, za ne?“
»Slušaj, zaista ne razumem Trojstvo. Moraću da to pro-
učim i pitam nekog stručnog."
»Tako može“, kazao sam. „Ali kako možeš verovati u
nešto što ne razumeš?“, nastavio sam.
„Razumem ja to, samo ne umem da objasnim."
„Hajdemo dalje, do druge teme“, predložio sam. „Prema
tvojoj religiji ja sam u svakom slučaju proklet. Ali šta je s
Bušmanima u Africi, koji nikad nisu imali prilike da čuju
za Isusa Hrista?“, pitao sam.
„Oni nisu spaseni."
„Ali u čemu su grešili?“
,,Ne slažem se da bi trebalo da pate, ali tako kaže moja
religija."
„Tako može.“
,,A šta je s islamom?“, upita
,,U Kuranu stoji da Bog ne kažnjava ako ne pošalje posla-
nika da poduči ljude.“

jedan od onih koji vam se

dopadnu čim ih upoznate.
*
^^^^^HH^^^^HH^^H

On više voli nego što

mrzi. su dobri prijatelji, a on se borio
za poboljšanje naših uslova.
HHH me je upoznala s njim kao s prijateljem i nekim
ko će pomoći da HH moju žeđ za saznanjem o hrišćanstvu.

* Izgleda da je islednica dovela kolegu da joj pomogne u teološkim

raspravama.
346 Mohamedu uld Slahi

lako sam uživao što sam upoznao nije mi pomo-

gao da shvatim Trojstvo. Samo me je još više zbunio, a ni s
njim mi sudbina nije bila bolja: i on me je poslao u pakao.
je na kraju raspravljao s jer su
i oni imali razlika u verovanju, mada su oboje protestanti.
Shvatio sam da mi oni ne mogu pomoći da razumem, pa
sam zauvek odbacio tu temu i počeli smo da razgovaramo
o drugim stvarima.
Smešno je kakvu lažnu sliku imaju zapadnjaci o Arapi-
ma: divlji, nasilni, bezosećajni i kamenog srca. Mogu varri
pouzdano reći da su Arapi miroljubivi, osećajni, civilizovani
i veliki Ijubavnici, između ostalog.
vi tvrdite da smo mi nasilni, ali kad slušate arap-
sku muziku ili čitate arapsku poeziju, tamo se radi samo o
Ijubavi. S druge strane, američka muzika uglavnom govori o
nasilju i mržnji." Za vreme koje sam proveo s mno-
go je pesama napisano za stolom. Nisam zadržao nijedan
primerak; sve pesme su kod Dala mi je i malu zbirku
arapskih pesama. je vrlo nadrealna, a ja sam užasan u
nadrealizmu. Jedva da sam razumeo ijednu HH pesmu.
Jedna moja glasi ovako:
Dnevnik iz Gvantanama 347
348 Mohamedu uld Slahi

Salahi, Gvantanamo
Sve to vreme sam odbijao da govorim o tome kako su
se odnosili prema meni, što je HHH islednik razumeo i
poštovao. Prvo nisam hteo da govorim jer sam se plašio
osvete, drugo zato što sam sumnjao u spremnost vlade da
se prema tome postavi pravilno, i treće, zato što islamska
religija ukazuje na to da je bolje žalbe uputiti Bogu nego
ih otkrivati Ijudskim bićima. Međutim, ^^^H islednik se
strpljivo trudio da me ubedi; štaviše, objasnio mi je kako
mora prijaviti svako nedolično ponašanje svojih kolega
svojim nadređenima.
Pošto sam podrobno razmislio o mogućnostima, rešio sam
da razgovaram s HHH^H- Kad je čula moju priču, ^HH je
dovela koji me je ispitao o tome
pošto otpustio stražare. je
obazrivo želeo da izbegne da priča procuri ili da se raširi. Ne
 Dnevnik iz Gvantanama 349

znam šta se posle dogodilo, ali mislim da postoji nekakva

unutrašnja istraga u MO zato što su mi kasnije postavljana
neka pitanja u vezi s mojom pričom.
*
»Vrlo si odvažan čovek!“, govorio mi je
o mojoj priči.
,,Ne mislim tako! Samo uživam u miru. Svakako znam da
su Ijudi koji muče bespomoćne pritvorenike kukavice.“

* U izveštaju Šmit-Ferlou zabeleženo je da je 11. decembra 2004, „posle

više meseci saradnje s islednicima", „objekat drugog specijalnog saslu-
šavanja obavestio islednika da su ga prethodni islednici ’podvrgavali
mučenju’ u razdoblju od jula do oktobra 2003". U fusnoti je razrađeno:
„Prijavio je te navode isledniku. Islednikjebio član tima za saslušavanje
u vreme izveštaja. Islednik je prijavio te navode svom nadzorniku. Ubr-
zo zatim, pošto je saznao za navodno zlostavljanje, nadzornik je ispitao
objekta drugog specijalnog saslušavanja, uz prisustvo islednika, u vezi s
navodima. Na osnovu tog ispitivanja i beležaka koje je zapisao islednik,
nadzornikje 11. decembra 2004. pripremio Memorandum adresiran na
Združene namenski organizovane jedinice i ICE. Nadzornik je prosle-
dio MFT Združenog obaveštajnog štaba GTMO. Združeni obaveštajni
štab je zatim prosledio žalbu JAG-u na obradu IAW-u, što je uobiča-
jena procedura u Gvantanamu u istrazi navodnog zlostavljanja. JAG
je imejlom 22. decembra 2004. zadužio Združenu operativnu grupu za
pritvorenike, Združeni obaveštajni štab i Združenu medicinsku grupu
da provere žalbu sažetu u Memorandumu od decembra 2004. i usmerio
ih da obezbede sve bitne podatke. Unutrašnja istraga u Gvantanamu
nikad nije dovršena." Šmit-Ferlou, 22.
350 Mohamedu uld Slahi

Nedugo zatim ^^^H islednik je uzeo odsustvo na tri

nedelje. „Idem u Montreal s prijateljem. Pričaj
mi o Monteralu." Rekao sam sve što sam pamtio o Montre-
alu, što nije mnogo.
Kad se ^HHi islednik vratio, skoro se nije ni presvukao
s puta već je došao da me vidi; bila je iskreno uzbuđena što
se opet vidimo, a bio sam i ja. Rekla mi je da je uživala u
boravku u Kanadi i da je sve redu, ali da je verovatno srećnija
u Gvantanamu. Bila je umorna od puta, pa je ostala samo
kratko da vidi kako sam i onda otišla.
Vratio sam se u ćeliju i napisao H sledeće pismo.
„Zdravo, HHH> znam da si bila u Kanadi ^^^^HH

Nisam te to pitao, ali mi nije drago da me neko laže i da me

drži za kretena. Zaista ne znam šta si mislila kad si izmislila
tu priču da me nasamariš. Ne zaslužujem da se tako odnosiš
prema meni. Odlučio sam da ti pišem a ne da ti kažem, ne
bih li ti pružio priliku da razmisliš o svemu umesto da se
pojaviš s netačnim odgovorima. Uostalom, ne moraš da mi
pružiš nijedan odgovor ni komentar. Uništi ovo pismo i
smatraj da ga nije ni bilo. Iskreno tvoj Salahi.“
Pročitao sam pismo stražarima pre nego što sam ga uru-
čio u zalepljenom kovertu i zamolio H da ga ne
čita u mom prisustvu.
„Šta, bre? Dođavola, otkud znaš da je ^HHHHH bila s
pitao me je dežurni stražar.
 Dnevnik iz Gvantanama 351

„Nešto u srcu me nikad ne laže!“

„Nisi mi jasan. Osim toga, šta te boli uvo?“
„Ako ne umeš da vidiš da je I^HHHHH imala nešto
intimno s muškarcem, onda nisi muško“, rekao sam. „Mene
nije briga, ali ne volim kad koristi moju
muškost i poigrava se sa mnom, posebno u mojoj situaciji.
možda misli da sam ranjiv, ali jak sam.“
,,U pravu si! Baš je zajebano."
HH islednik je došao sutradan i sve mi priznao.
„Izvini! Samo sam smatrala da će te, pošto smo bliski,
pogoditi

„Pre svega, hvala ti mnogo što si otvorena. Samo sam

zbunjen! Misliš li da se radujem
Ne radujem se! Zaboga, ti si hrišćanka angažovana u
ratu protiv moje vere i mog naroda! Osim toga, ja sam
HHHIHHHHHII^HHH u ovom
Posle toga se ^^^H uvek trudila da me ubedi kako nije
mislila da će nastaviti ^^^HHMHHHH^^H- No ja
više nisam govorio ništa na tu temu. Samo sam izrezbario
narukvicu i poslao mu kao HHiHHHHHHHHHH
koji mi se dopadao i koji mi je mnogo pomogao.

„Žudno želimo da dobijemo obaveštenja od tebe“, rekao je

kad smo se prvi put videli.
To je bilo tačno: kad sam stigao u logor avgusta 2002,
većina pritvorenika je odbijala da sarađuje s islednicima.
„Gledajte, ispričao sam vam svoju priču već milion puta.
Sad me ili pošaljite pred sud ili me ostavite na miru“, govo-
rili su.
352 Mohamedu uld Slahi

„ Ali u tvojoj priči ima protivrečnosti", kazali bi islednici,

što je bio blag način da se kaže: ,,Lažeš!“
Kao i ja, svaki pritvorenik kog znam mislio je kad je stigao
na Kubu da će imati tipična saslušavanja, a posle saslušava-
nja će biti optužen i poslat pred sud i sud će odlučiti je li kriv
ili nije. Ako ga proglase nevinim ili ako vlada Sjedinjenih
Država ne nastavi gonjenje, vratiće se kući. To je svima imalo
smisla: islednici su nam govorili da će tako ići, a mi smo
rekli: „Hajde da to obavimo." Međutim, ispostavilo se ili da
su islednici namerno lagali kako bi podstakli pritvorenike da
sarađuju s njima ili da je vlada lagala islednike o proceduri
ne bi li tom taktikom izmamila informacije od pritvorenika.
Prolazile su nedelje, prolazili su meseci, a žeđ islednika
za informacijama kao da nije bila ni blizu da se utaži. Što
je više informacija pritvorenik pružao, islednici su sve više
komplikovali slučaj i postavljali više pitanja. Svi pritvorenici
su u jednom trenutku imali jedno zajedničko: umorili su
se od neprekidnih saslušanja. Kao pridošlica, prvo sam bio
deo sasvim male manjine koja je još sarađivala, ali ubrzo
sam se pridružio drugoj grupi. „Recite mi samo zbog čega
ste me uhapsili i ja ću vam odgovoriti na svako pitanje koje
postavite“, govorio bih.
Većina islednika je iz dana u dan dolazila praznih ruku.
„Nijedno obaveštenje nismo dobili od izvora“, izveštavali
su islednici svake nedelje. I baš kao što je
rekao, je očajnički želeo da navede pritvorenike
da progovore. Stoga je izgradio minijaturnu
unutar veće organizacije. Ta operativna jedinica,
koja je obuhvatala američku vojsku, marince, mornaricu i
civile, imala je zadatak da izmami informacije od pritvore-
nika. Operacija je zaklonjena strogom
 Dnevnik iz Gvantanama 353

je bio istaknuta ličnost te grupe pod-

HH. lako je HHH bio pametan, dali su mu naj-
prljaviji posao na ostrvu i zaprepašćujuće mu isprali mozak
da poveruje kako radi nešto ispravno. je uvek
bio uvijen u uniformu od glave do pete jer je bio svestan da
sprovodi ratne zločine nad bespomoćnim pritvorenicima.
je bio Noćna Sova, Đavolov Sluga, Čovek Gla-
sne Muzike i Antireligijski Tip, odličan islednik. Svaki taj
nadimak je imao podlogu.
^HHHHH je pritvorenike kojima nije dozvoljeno da
spavaju pružao „zanimaciju". Mene je lišavao sna oko dva
meseca, i za to vreme je pokušao da mi slomi mentalni otpor,
ali uzalud. Da bi me držao budnog, suludo nisko je spuštao
temperaturu, terao me da pišem svakakve stvari o svom
životu, nalivao me vodom i ponekad me terao da stojim
celu noć. Jednom me je skinuo dogola uz pomoć jednog
stražara kako bi me ponizio. Drugi put me je
odveo u ledenu sobu punu propagandnih američkih slika,
među kojima je bila i slika Džordža V. Buša, i primorao me
je da slušam nacionalnu himnu bez prestanka.
HH^HH je obrađivao nekoliko pritvorenika istovre-
meno. Čuo sam kako lupaju mnoga vrata, glasnu muziku i
kako pritvorenici dolaze i odlaze uz zveket teških metalnih
lanaca koji ih je odavao. je stavljao pritvorenike
u mračnu sobu sa slikama koje je trebalo da predstavljaju
đavole. Primoravao je pritvorenike da slušaju muziku punu
mržnje i ludila i pesmu „Let the Bodies Hit the Floor', stalno
iznova čitave noći u mračnoj sobi. Vrlo otvoreno je pokazi-
vao mržnju prema islamu i kategorički je zabranjivao bilo
kakvo primenjivanje islama pa i molitve i mrmljanje Kurana.
Čak i uz sve to, oko HHHHHHH specijalni tim je
shvatio da neću sarađivati s njima onako kako su želeli te im
354 Mohamedu uld Slahi

je odobren sledeći nivo mučenja.

i još jedan čovek s nemačkim ovčarom otvorili su vrata sobe
za saslušavanje gde smo sedeli ^^^H islednik i ja. To je bilo
u zgradi ^^^H- ^^^^H i njegov kolega su me oko tri sata
udarali, uglavnom u rebra i lice i terali me da pijem slanu
vodu, pa me predali arapskom timu s po jednim egipatskim
i jordanskim islednikom. Ti islednici su nastavili da me tuku
istovremeno me oblažući kockicama leda, kao prvo da bi me
mučili i drugo da bi mi nestale nove, sveže modrice.
Zatim su me, posle otprilike tri sata, Gospodin X i nje-
gov prijatelj odveli nazad i bacili me u sadašnju ćeliju.
*
»Rekao sam ti da se sa mnom ne zajebavaš, drkadžijo!",
bilo je poslednje što sam čuo od Kasnije mi
je HHHHHH ispričao da je hteo da me
poseti iz prijateljskih razloga, ali ja nisam pokazao nikakvu
želju, pa je poseta otkazana. Još sam u istoj onoj ćeliji, mada
se više ne pretvaram da ne znam gde sam.
Konačno su marta 2004. dozvolili da me obiđu lekari
i omogućeno mi je da dobijem pomoć psihologa prvi put
tog aprila. Otad pijem antidepresive paksil i klonopin da mi
omoguće da spavam. Lekari su mi prepisali i multivitamine
za stanje izazvano nedostatkom izloženosti suncu. Imao sam
i sastanke s nekim psiholozima koji su mi dodeljeni; zaista
su mi pomogli, mada im nisam rekao pravi razlog bolesti
jer sam se plašio osvete.
„Posao mi je da ti pomognem u oporavku", rekao mi je
stražar leta 2004. Vlada je shvatila da sam duboko povređen
i da mi je oporavak potreban. Od trenutka kad je počeo da
radi kao moj čuvar jula 2004, HHHI mi se odmah obra-
tio; zapravo, jedva da je i pričao i s kim drugim. Stavljao je
madrac odmah pred vrata moje ćelije pa smo pričali o svemu

Ovde se „Gospodin X“ javlja neredigovano.

 Dnevnik iz Gvantanama 355

i svačemu kao stari prijatelji. Pričali smo o istoriji, kulturi,

politici, religiji, ženama, svemu osim trenutnih događaja.
Stražari su naučeni da sam ja pritvorenik koji će pokušati da
ih nadmudri i od njih sazna trenutna dešavanja, ali stražari
su mi svedoci da nisam nikog pokušao da nadmudrim niti
su me tada zanimala trenutna dešavanja jer mi je od njih
bilo muka.
Pre nego što je otišao, doneo mi je nekoliko
as i mi je posvetio
primerak romana Stiva Martina Pleasure in My Company
(Užitak umorn društvu).
je napisao: „Jastuče, za ovih deset meseci upo-
znao sam te i postali smo prijatelji. Želim ti sreću i siguran
sam da ću često misliti na tebe. Dobro se čuvaj.
je napisao: „Jastuče, srećno ti u tvojoj situaciji.
Samo pamti da Alah uvek ima plan. Nadam se da ćeš nas
smatrati za nešto više od stražara. Mislim da smo svi postali
prijatelji.“
^H^HHHH je napisao: „19. april 2005. Jastuče: posled-
njih deset meseci učinio sam sve što sam mogao da održim
odnos pritvorenik-stražar. Ponekad mi nije uspevalo: goto-
vo je nemoguće ne voleti ličnost kakva si ti. Uzdaj se u veru.
Siguran sam da će te ona voditi u pravom smeru.“
Raspravljao sam o veri s jednim od novih stražara.
H^^H^H je odgojen u konzervativnoj katoličkoj poro-
dici. Nije bio stvarno religiozan, ali se videlo da je sin svojih
roditelja. Stalno sam pokušavao da ga ubedim da je posto-
janje Boga logična nužnost.
,,Ne verujem ni u šta dok to ne vidim“, rekao mi je.
„Kad već vidiš nešto, nema potrebe u to da veruješ",
odvratio sam. ,,Na primer, ako ti kažem da imam hladnu
pepsi-kolu u frižideru, ti mi poveruješ ili ne poveruješ. Ali
356 Mohamedu uld Slahi

kad je vidiš, znaš i nema potrebe da mi veruješ." Ja lično

imam vere. I zamišljam njega i te druge stražare kao dobre
prijatelje da smo se sreli pod drugačijim okolnostima. Neka
ih Bog vodi i pomogne da u životu prave dobre izbore.
Kriza uvek iz Ijudi izvlači ono najbolje i ono najgore - a
isto tako i iz zemalja. Jesu li Sjedinjene Države, „predvodnik
slobodnog sveta“, zaista mučile pritvorenike? Da nisu priče
o mučenju deo zavere da se Sjedinjene Države predstave u
groznom svetlu, pa da ih ostatak sveta zamrzi?
Ne znam čak ni kako da se odnosim prema toj temi.
Napisao sam samo ono što sam doživeo, što sam video i što
sam saznao iz prve ruke. Nisam pokušavao da preterujem
niti da umanjujem. Trudio sam se da budem što pravedniji
prema vladi Sjedinjenih Država, prema svojoj braći i prema
sebi. Ne očekujem da mi poveruju Ijudi koji me ne znaju,
ali očekujem da mi barem pruže prednost sumnje. Ako
su Amerikanci spremni da se zauzmu za ono u šta veruju,
i ja očekujem javno mnenje da navede vladu Sjedinjenih
Država da pokrene istragu mučenja i ratnih zločina. Više
sam nego uveren da mogu dokazati svaku pojedinost koju
sam napisao u ovoj knjizi samo li mi se ikad pruži prilika
da pozovem svedoke u pravoj pravnoj proceduri i ako vojni
personal ne dobije prednost ispravljanja laži i uništavanja
dokaza protiv njih.
Ljudska bića prirodno mrze da muče druga Ijudska bića,
pa ni Amerikanci nisu drugačiji. Mnogi vojnici su nevoljno
obavljali dužnosti i bili su vrlo srećni kad im je naređeno da
prestanu s tim. Svakako đa po celom svetu postoje bolesni
Ijudi koji uživaju da vide druge Ijude kako pate, ali uglavnom
Ijudska bića koriste mučenje kad postanu pometena i zbunje-
na. A Amerikanci su posle terorističkih napada 11. septembra
2001. izvesno postali pometeni, osvetoljubivi i zbunjeni.
 Dnevnik iz Gvantanama 357

Prema uputstvima predsednika Buša Sjedinjene Drža-

ve su počele borbu protiv talibanske vlade u Avganistanu.
Osamnaestog septembra 2001. združena rezolucija Kon-
gresa odobrila je predsedniku Bušu da upotrebi silu protiv
„nacija, organizacija i pojedinaca“ koji su „planirali terori-
stičke napade, odobrili ih, počinili ili pomagali u njima 11.
septembra 2001. ili štitili te organizacije i pojedince". Zatim
je vlada Sjedinjenih Država počela tajnu operaciju s ciljem
da kidnapuje, pritvori, muči i ubije osumnjičene teroriste,
operaciju koja nema pravne osnove.
Ja sam žrtva jedne takve operacije, mada nisam uradio
nešto tako niti sam bio deo nekog takvog zločina. Dvadeset
devetog septembra 2001. pozvali su moj mobilni telefon
i zamolili da se predam, što sam odmah i učinio, ubeđen
da ću biti oslobođen optužbe. Umesto toga, Amerikanci
su me saslušavali u mojoj rođenoj zemlji, a onda su Sjedi-
njene Države postigle zajednički dogovor s mauritanskom
vladom da me pošalju u Jordan ne bi li iz mene iscedili sve
do poslednje informacije. Osam meseci sam bio zatvoren
i saslušavan u užasnim uslovima u Jordanu, a onda su me
Amerikanci prevezli u vazduhoplovnu bazu u Bagramu na
dve nedelje saslušavanja i konačno u
Zaliv Gvantanamo, gde sam i danas.
Je li američka demokratija položila ispit kom je podvr-
gnuta terorističkim napadima 2001? Sud o tome prepuštam
čitaocu. Dok ovo pišem, međutim, Sjedinjene Države i nji-
hov narod se i dalje suočavaju s nedoumicom o kubanskim
pritvorenicima.
U početku je vlada SAD bila zadovoljna svojim tajnim
operacijama jer je smatrala da je uspela da okupi sva zla
ovog sveta u Gvantanamu i da je zaobišla zakon Sjedinjenih
Država i međunarodne sporazume kako bi izvela osvetu.
358 Mohamedu uld Slahi

No onda je, posle mukotrpnog truda, shvatila da je okupila

gomilu neboraca. Sad se vlada Sjedinjenih Država zaglibila s
tom mukom, ali nije voljna da bude otvorena i iznese istinu
o čitavoj operaciji.
Svi greše. Mislim da vlada Sjedinjenih Država duguje
svom narodu da mu kaže istinu o onome što se događa u
Gvantanamu. Dosad sam ja lično koštao američke poreske
obveznike najmanje milion dolara, a brojilo kuca sve više iz
dana u dan. Ostali pritvorenici koštaju manje-više isto. Pod
tim okolnostima Amerikancima je potrebno, i imaju prava,
da znaju šta se to, kog đavola, događa.
Mnoga moja braća gube razum, posebno mlađi pritvore-
nici, zbog uslova pritvora. Dok pišem ove reči, mnoga braća
štrajkuju glađu i odlučni su da u tome istraju bez obzira na
*
posledice. Veoma sam zabrinut za tu braću koju bespo-
moćno posmatram, koja praktično umiru i koja će svakako
pretrpeti nepopravljiva oštećenja čak i ako jednom počnu
da jedu. Ovo nije prvi put da imamo štrajk glađu; lično sam
učestvovao u štrajku glađu septembra 2002, ali to izgleda
na ovu vladu nije ostavilo utisak. I tako braća uporno štraj-
kuju iz istih starih, ali i novih razloga. A na pomolu kao da
nema rešenja. Vlada očekuje da vojska Sjedinjenih Država
u Gvantanamu iz rukava izvuče čarobno rešenje. No vojska
Sjedinjenih Država u Gvantanamu razume ovdašnju situaci-
ju bolje od svakog birokrate u Vašingtonu i zna da je jedino
rešenje za vladu da bude predusretljiva i da pusti Ijude.

* Slahi je završio rukopis u jesen 2005; poslednju stranicu je potpisao i dati-

rao 28. septembra 2005. Jedan od najvećih štrajkova glađu u Gvantanamu
počeo je avgusta 2005. i trajao je do kraja godine. Videti na primer http;//
www.nytimes.com/2005/09/18/politics/ 18gitmo.html?pagewanted= 1 &_
r=0 i http://www.america.aljazeera.com/articles/multimedia/guantana-
mo-hungerstriketimeline.html.
 Dnevnik iz Gvantanama 359

Šta američki narod misli? Željan sam da znam. Voleo

bih da verujem kako većina Amerikanaca želi da vidi da je
Pravda zadovoljena i da nisu zainteresovani da finansira-
ju pritvor za nevine Ijude. Znam da postoji ekstremistička
manjina koja veruje da su svi u kubanskom zatvoru zli i da
se prema nama odnose bolje nego što zaslužujemo. Među-
tim, to mišljenje nema osnove osim u neznanju. Zapanjen
sam što neko može da izgradi takvo optužujuče mišljenje o
Ijudima koje uopšte i ne zna.
 UNCLASSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE

UMOLA8S1FIFU
331

M r‘5 SU

O- Lrvi^le. ,jr^ Sou-vmft ,q

ol
* cfoc6'c^led
p«v>y Mđr//^ u/, 7^
| " rlLL t 0w -/xe piS^lo

D Ićnovj (^(PA. a^4 U{_ KojJ« teto/h^ fnVndl LJ7

\juuU< a
d
* 1 ak»t $uce JST^dU^.
*
-V
Jćc t\oć> & *'<<-
C< 15 £ ^Đvrs<|.
L/a-^VC ' " rV’t\\ool Gvood LajcIK Uu ?AV'.u>s>jjr yr -K
(’laA, _L ktj€ cru- ■Mi'4 £ «
"VkiAlfL vj^. o<^ t>ećJ>»-c. (v-iAm
■— - G* । Llocj \ 9 frfn । Lt 2oo^
I ■?Trt Vnt \.o vnonlhs X ka.je dong it>^ olanan
&(^rt( vd«-kX s LiP . “ —'

«.ir\ r ' ,c<fi Jrzđ'arim. aA

c^L'Gi^ <m a/e// . //đ ^>,e Ae
(?/ o.dc/r&f) a/s ~T w-> X/
*-> . <J/\Crc Sii"iJ

1
*>, / š

"fAe drccuSSssfi
UNCLASSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE
 Beleška autora

U nedavnom razgovoru s jednim od svojih advokata, Moha-

medu je rekao kako ne zamera nikom od onih koje pominje
u ovoj knjizi, da ih moli da pročitaju knjigu i isprave je
ukoliko misle da u njoj ima grešaka, i da sanja da jednog
dana sedne s njima uz čašu čaja pošto su saznali tako mnogo
jedni o drugima.
 Izjave zahvalnosti priređivača

To što nam je uopšte moguće da čitamo ovu knjigu zasluga

je napora advokata koji su pružali besplatnu pravnu pomoć
Mohameduu uld Slahiju i borili se više od šest godina da se
ovaj rukopis odobri za javno objavljivanje. Radili su to tiho i
s mnogo poštovanja, ali i uporno, uvereni - i na kraju su to
uspeli i da dokažu - da istina nije nespojiva s bezbednošću.
Tek će vreme naglasiti kakav je to podvig i koliko ćitaoci
sa svih strana duguju zahvalnost Nensi Holander i Terezi
M. Dankan, njegovim glavnim pravnim zastupnicima, nji-
hovim ličnim podsavetnicima Lindi Moreno, Silviji Rojs i
Džonatanu Hejficu i njihovim podsavetnicima Hini Šamsi,
Bretu Kaufmanu, Džonatanu Mejnsu i Melisi Gudman iz
Projekta nacionalne bezbednosti Američke unije građan-
skih sloboda i Artu Spiceru iz Američke unije iz Oblasti
nacionalne prestonice.
Duboku zahvalnost dugujem Nensi Holander i ostat-
ku pravničkog tima Mohamedua uld Slahija, a pre svega
samom Mohameduu uld Slahiju što mi je pružio priliku da
pomognem da se ove reči objave. Svaki dan koji sam proveo
364 Mohamedu uld Slahi

čitaj ući Mohameduov rukopis, razmišljajući o njemu i radeći

na njemu osvetlio mi je na nov način kakav su dar njihova
vera i poverenje.
Objavljivanje materijala koji je i dalje pod ozbiljnim
cenzorskim restrikcijama nije za gadljive, pa sam posebno
zahvalan svima koji su podržali objavljivanje Mohamedu-
ovog rada: Vilu Dobsonu i časopisu Slejt za priliku da se
predstave izvodi rukopisa i prostor da se ti izvodi stave u
kontekst; Rejčel Vogel, mom književnom agentu, Džefu
Šandleru, Majklu Sendu i Eli Somer iz izdavačke kuće Litl,
Braun i Džejmiju Bingu i Kejti Folejn iz izdavačke kuće
Kenongejt za njihovu viziju i strpljivu navigaciju po razno-
vrsnim izdavačkim izazovima; svima u Litl, Braun/Ašet,
Kenongejt i svim izdavačima na stranim jezicima Dnevnika
iz Gvantanama što omogućavaju da ovaj nekad prigušen,
ali neugušiv rad bude čitan širom sveta.
Svako ko je pisao o onome što se događa u Gvantanamu
duguje Projektu nacionalne bezbednosti Američke unije
za građanske slobode, čiji je spor za Akt o slobodi infor-
misanja, iskopao blago tajnih dokumenata koje stoji kao
upadljiv dokument o pritvorskoj i saslušavalačkoj praksi
Sjedinjenih Država posle jedanaestog septembra. Zahva-
lan sam na tom dokumentu, bez kog ne bi bilo moguće
upućivanje na podatke, potkrepljivanje i komentarisanje
Mohameduove priče, a još sam zahvalniji na mogućnostima
koje mi je pružala Američka unija za građanske slobode
poslednjih pet godina da istražujem, upijam i pišem o tom
nezamenljivom dokumentu.
Dužan sam mnogima koji su mi posvetili vreme i sa mnom
razmenjivali razumevanje, iskustvo i zamisli dok sam radio
na ovom rukopisu. Ne mogu ih sve pomenuti, ali ne mogu
da ne pomenem Hadiha uld Slahija, koji mi je pomogao da
 Dnevnik iz Gvantanama 365

razumem Mohameduovo iskustvo iz perspektive njegove

porodice, i Džamila Džafera, Hinu Šamsi, Laru Tobin i Elija
Dejvisa Simsa za njihovu stalnu podršku, podrobne savete i
pažljivo čitanje redigovanih verzija ove knjige.
Konačno, večno sam dužan Mohameduu uld Slahiju
zbog hrabrosti da napiše ovaj rukopis, na poštenju, duhu i
humanosti njegovog pisanja i zbog vere koju je ukazao svi-
ma nama, čitalačkoj publici, da njegove doživljaje predamo
na štampanje. Neka bar i on konačno primi isto pošteno
prosuđivanje koje je nama priuštio.
 Beleške uz uvod

1 Transkript istrage Administrativnog odbora za reviziju za Mohame-

dua uld Slahija, 15. decembra 2005, 18. Transkript ARB-a je dostu-
pan na http://www.dod.mil/pubs/foi/operation_and_plans/Detainee/
csrt_arb/ ARB_Transcript_Set_8_20751-21016.pdf, 184-216.
BELEŠKA PRIREĐIVAČA UZ UVOD: Niko od advokata Moha-
medua uld Slahija koji imaju odobrenje za pristup tajnim podacima
nije pregledao ovaj uvod, niti mu je ikako doprineo niti je potvrdio ili
porekao išta u njemu. Niti je iko drugi ko je imao pristupa neredigo-
vanom rukopisu pregledao ovaj uvod niti mu je ikako doprineo niti
je potvrdio ili porekao išta u njemu.
2 Pismo advokatu Silviji Rojs od 9. novembra 2006, http://online.wsj.
com/public/recources/documents/couch-slahiletter-03312007.pdf.
3 Transkript istrage Suda za reviziju statusa neprijateljskih boraca
Mohamedua uld Slahija 8. decembra 2004, 7-8. Transkript CSRT-a
je dostupan na http://online.wsj.com/public/resources/documents/
couch-slahihearing-03312007.pdf.
4 Transkript ARB-a, 14, 18-19, 25-26.
5 Transkript ARB-a 26-27.
6 Konferencija za štampu Ministarstva odbrane, ministar Ramsfeld i
general Majers, 11. januar 2002, http://www.defense.gov/transcripts/
transcript.aspx?transcriptid=2031.
7 Izjava za štampu Ministarstva odbrane, 3. april 2006,http://www.
defense.gov/news/newsarticle.aspx?id=15573.
368 Mohamedu uld Slahi

8 Džon Gec, Marsel Rozenbah, Brita Sandberg i Holger Štark, ,,Iz Nemač-
ke u Gvantanamo: karijera zatvorenika br. 760“. Der Spiegel, 9. oktobar
2008, http://www.spiegel.de/international/world/from-germany-to-
-guantanamo-the-career-of-prisoner-no-760-a-583193.html.
9 Transkript CSRT-a, 3-4.
10Transkript ARB-a, 15-16.
11 Memorandum naloga, Mohammedou Ould Salahi v. Barak H. Obama,
br. l:05-cv-00569-JR, 13-14. Memorandum naloga je dostupan na
https://www.aclu.org/files/assets/2010-4-9-Slahi-Order.pdf.
12Transkript ARB-a, 19.
13 Gec i ostali, ,,Iz Nemačke u Gvantanamo".
14 „Ostavite vrata ćelije zatvorena: žalba na nečuvenu presudu sudije
da oslobodi nitkova povezanog s 11. septembrom.", uvodnik Njujork
dejli njuza, 23. mart 2010, http://www.nydailynews/opinion/cell-door-
-shut-appeal-judge-outrageous-ruling-free-9-11 -thug-article-1.172231.
15 Memorandum naloga, 4.
1 6Sećanja V. Stjuarta Kouča, 1-2. mart 2012, Zbirka usmene istorije
Univerziteta Kolumbija (Columbia Centerfor Oral History Collection
- CCOHC), 94, 117, http://www.columbia.edu/cu/libraries/inside/
ccoh_assets/ccoh_10100507_transcript.pdf.
17 Kancelarija generalnog inspektora CIA, „Borba protiv terorizma i
delatnost ispitivanjapritvorenika, septembar 2001 - oktobar2003.“, 7.
maj 2004,96. Izveštaj kancelarije generalnog inspektora CIA dostupan
je na http://media.luxmedia.com/aclu/IG_Report.pdf.
18 Bob Drogin, ,,U Gvantanamu nije nađen nijedan vođa A1 Kaide“, Los
Anđeles tajms od 18. avgusta 2002, http://articles.latimes.com/2002/
aug/18/nation/na-gitmo 18.
19 Transkript ARB-a, 23-24.
20Nacionalna komisija za terorističke napade na Sjedinjene Države,
Izveštaj Komisije za 11. septembar 165-166. Izveštaj Komisije za
11. septembar dostupan je na http://govinfo.library.unt.edu/911/
report/91 lReport.pdf.
21 Razgovor CCOHC sa V. Stjuartom Koučom, 90.
22 Memorandum naloga, 19.
23 Džes Brejvin, „Pukovnikova savest“, Vol strit džornal, 31. mart 2007,
http://online.wsj.com/news/articles/SB117529704337355155 .
24 Komitet Senata za oružane službe Sjedinjenih Država „Ispitivanje
odnosa prema pritvorenicima pod nadzorom Sjedinjenih Država, 20.
 Dnevnik iz Gvantanama 369

novembar 2008, 140-141. Izveštaj Komiteta je dostupan na http://

www.armed-services.setante.gov/imo/media/doc/Detainee-Report-
-Final_April-22-2009.pdf.
25Transkript intervjua s potpukovnikom Stjuartom Koučom za Torče-
ring demokrasi http://www.2.gwu.edu/~nsarchiv/torturingdemocracy/
inerviews/stuart_couch.html.
26 Brejvin, „Pukovnikova savest".
27 CCOHC intervju s V. Stjuartom Koučom, 95.
28 Pukovnik Moris Dejvis, intervju Larija Simsa, Slejt, 1. maj 2013, http://
www.slate.com/artices/news_and_politics/foreigners/2013/04/moha-
medou_ould_slahi_s_guant_namo_memoirs_an_interview_with_
colonel_morris.html.
29 Nalog, Salahi protiv Obame, 625, F.3d 745, 746 (D.C. Cir. 2010).
Ova odluka je dostupna na http://caselaw.findlaw.com/us-dc-circu-
it/1543844.html.
30 Na istom mestu, 750, 753.
 UNCLASSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE

UNOLAOOirtED PROTDCTED

he±^ev\ded de--la^ee i/i b/vk.^ efab'c fhs&br/aui

। at Ki'j^ ajcenf. J- kn&j -the s-eJvp.
^irsf i>la.cć , "Lr'arl" sh&d-e J

'' /H4 pfh

A,
Core l^u nA.i/a / (^ornaari
vl ou1 ye (^ cnh
I V<iW-
'TAe per a/
nie. friore. jAl-li tUUMj
e 5 Ca «vo rvo r CT-ffec-
" Ri '' T p« pan
4-tmn'^c,

£'&
flame. /S
r-ts Por)cte
haoJ-^f fl
z2 q-J-

| ieAVat/i/. [kvcu/er'rZ~ faeiJ ' (fya/

Mane a 7^±
h/fierl Qrn j/ecJ Jcc
j/žd 'f7*? <yf /<? /rv/i/cetfk
ffte. 4v Z/5 faoa/nridfeL ______. . . . ^tar; /jev '/e.

l/ktn T flvkr
L/k/> 4 gae-ć/ Sče. a^ear 4^/7^ mj r

CorfjA-
UNCLASSIFIED//FOR PUBLIC RELEASE
 0 autorima

Mohamedu uld Slahi je rođen u jednom gradiću u Mauri-

taniji 1970. Dobio je stipendiju za studije u Nemačkoj, gde
je nekoliko godina radio kao inženjer. U Mauritaniju se
vratio 2000. Sledeće godine, na zahtev Sjedinjenih Država,
mauritanske vlasti su ga pritvorile i isporučile ga Jordanu,
gde je zatvoren; kasnije je opet isporučen, prvo u vazduho-
plovnu bazu u Bagramu u Avganistanu i konačno, 5. avgusta
2002, u zatvore Sjedinjenih Država u Zalivu Gvantanamo na
Kubi, gde je podvrgnut žestokom mučenju. Godine 2010.
savezni sudija je naredio njegovo trenutno puštanje, ali se
vlada na tu odluku žalila. Vlada Sjedinjenih Država ga nikad
nije optužila za neki zločin. Još je zatvoren u Gvantanamu.

Lari Sims je pisac i borac za Ijudska prava. Mnogo godina je

upravljao Programom slobode pisanja u Američkom PEN
centru. Najnovije delo mu je Izveštaj o mučenju: šta doku-
menta kažu o američkom programu mučenja posle jedanae-
stog septembra. Živi u Njujorku.
 Mohamedu uld Slahi
DNEVNIKIZ GVANTANAMA

Za izdavača
Dejan Papić
Slog i prelom
Saša Dimitrijević
Lektura i korektura
Silvana Novaković
Dragana Matić Radosavljević
Tiraž
1500
Štampa i povez
Službeni glasnik, Beograd
Izdavač
Laguna, Beograd
Resavska 33
Klub čitalaca: 011/3341-711
www.laguna.rs
e-mail: info@laguna.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
CJ1AXI4, MoxaMe«y yn/j, 1970-
Dnevnik iz Gvantanama / Mohamedu uld Slahi; priredio
Lari Sims ; prevela Milica Cvetković. - Beograd : Laguna, 2015
(Beograd : Službeni glasnik). - LIII, 375 str.: ilustr.; 20 cm
Prevod dela: Guantanamo Diary / Mohamedou Ould Slahi. -
Tiraž 1.500. - Hronologija zatočeništva: str. IX-XI. - Beleške uz
tekst, redigovanja i objašnjenja: str. XIII-XVI. - Str. XVII-LIII:
Uvod / Lari Sims.
ISBN 978-86-521-2024-6
821.111-94
rnDicc cd
 Izdavački događaj bez presedana: prvi i
jedini dnevnik pritvorenika koji je još
zatvoren u Gvantanamu.
Od 2002. godine Mohamedu Slahi je zatvoren u logoru u Zali-
vu Gvantanamo na Kubi. Svih ovih godina Sjedinjene Države
ga uopšte nisu optužile za neki zločin. Jedan federalni sudija
naredio je marta 2010. godine njegovo puštanje, ali vlada SAD
je osporila tu odluku i nema naznake da Sjedinjene Države
nameravaju da ga puste.
Posle tri godine zarobljeništva Slahi je počeo da piše
dnevnik i prepričava život pre nego što je nestao u američ-
kom zatvoreništvu, a zatim i „beskrajno putovanje po svetu
zatvora" i ispitivanja, kao i svakodnevni život otkad je pritvo-
renik u Gvantanamu. Njegov dnevnik ne samo da je živ zapis
o pogrešnom sprovođenju pravde već i duboko lična autobio-
grafija - užasavajuća, puna crnog humora i dostojanstvena.
Dnevnik iz Gvantanama, prvo svedočanstvo ovakve vrste,
dokument je od ogromnog istorijskog značaja, štivo koje zao-
kuplja pažnju i pruža zanimljive podatke.

„Apsolutno autentičan i dosad najtemeljniji i

najpotresniji prikaz onog što je postalo kolateralna
šteta u ratu protiv terora."
NYTBR Editors' Choice
„Izuzetno zanimljiva knjiga pojavila se na jednom od
najkontroverznijih mesta na svetu, a vlada SAD ne želi
da je čitate... Ne morate biti ubeđeni u Slahijevu nevinost
da bi vas užasnuli incidenti koje opisuje."
San Francisco Chronicle
„Istorijska prekretnica i književno dostignuće... Dnevnik je
nešto što većinu nas može dovesti najbliže razumevanju
pakla na zemlji koji ovaj čovek uporno trpi."
Salon

ISBN 978-86-521-2024-6
— —
www. I a g u n a . rs
lllllllllllllllllllllllll
--------- --
9 I788652 120246