Athe, 1, 1/2004. UDK 1(091):Kant Originalni nauéni rad ¥ Immanuel Kant, 1804-2004. + * KO. Apel, Transformation der Philosophie, 1973-2003. * MILAN BRDAR Filozofski fakultet, Novi Sad LAUDIBUS SENSUM COMMUNEM: AKTUELNOST KANTOVE TRANSCENDENTALNE FILOZOFIJE IZ UGLA NJENE SEMIOTICKE TRANSFORMACIJE Apstrakt: Autor se uw ovom radu bavi pitanjem aktuelnosti Kantove filozofije u naem vremenu, To Gini kritikom Apelovog programa semiotitke transformacije transcendentalne filozofije. Tokom izlaganja autor argumentuje nekoliko teza. Prvo, da Kant nije zarobljenik metodskog solipsizma na natin majstora mislilaca iz epohe zaborava jezika, Drugo, da konceptom saopStavanja stavova i inter- subjektivnog konsenzusa, iz Transcendentalne dijalektike i Kritike moi sudenja Kant previadava metodski solipsizam. Treée, da je aktuelan za nae vreme zato Sto je izlozio sensus communis kao osnoy zajednice koji tek omoguéava jeziku da bude medijum sporazumevanja, U zakljutku Autor argumentuje dve teze: prva je da transformacija filozotije mora da bude centrirana na kategorije prak- {i¢kog a ne teorijskog uma, Druga, da semioticka transformacija Kantove filozofije mode da se izvede na komplementarnom odnosu sa savremenom filozofijom i s polazi8tem u sensus communisu, Na taj nacin dobili bismo Kanta kao filozofa aktuelnog u naSem vremenu, Kljuéne reci: transcendentalna apercepeija, transformacija filozofije, semiotika, pragmatika, semantika, performativ, propozicija analitika, dijalektika, sensus communis, U prilici kada povodom 200, godi8njice govorimo o zataju Kantove filozofije u naSem vremenu, logino se name¢e pitanje po emu bi ona, nezavisno od usko Skolskog interesa, jo8 bila aktuelna u nagem vremenu, Da li je iu kolikoj meri u cilju pokazivanja njene aktuelnosti neophodan zahvat reinterpretacije i rekonstrukcije. Najznamenitiji poku8aj te vrste koji je obelezio filozofske rasprave pre tri decenije bio je podubvat transformacije transcendentalne filozofije u delu Karla-Oto Apela. Danas smo u prilici da se putem kritike Apelovog postup- ka pozabavimo perspektivom Kantove filozofije na savremenoj filozofskoj sceni iz ugla moguénosti njenog posredovanja dostignucima XX-vekovne filozofije jezika, Skiciranje problema Kako i zasto bismo izvodili posredovanje Kantove transcendentalne filozofije proble- mom jezika (ad. Apel, 1981: 410)? Apel Kanta ukljucuje u predsemiotisku teoriju saznanja koja saznajni problem reflektuje samo u dimenziji subjekt-objekt (Apel, 1981: 386). Njen 199nedostatak je u tome sto polazi od jedinstva i evidencije solipsisti¢ki koncipovanog pred- meta, tako da nije u stanju da uvidi da je subjekt-objekt odnos uvek veé posredovan sub- jekt-subjekt odnosom razumevanja i interpretativnog saznanja (Apel, 1981: 386). Subjekt moguéeg konsenzusa kod Kanta je ,izvansvetska .svest uopite™ (Apel, 1981: 412), a evidencija svesti nije dovolina za utemeljenje saznanja (Apel, 1981: 408). Posto razlog vidi u nedostatku pragmatsko-hermeneutitke dimenzije komunikacije Apel u cilju njegovog otklanjanja trazi nadovezivanje pragmatitke funkcije znaka na Kanta (Apel, 1981: 374). Cilj transformacije Apel vidi u tome da se ,,radnje razuma" u smislu kantovske svesti uopite — koje jamée objektivnost i intersubjektivnost — zamene radnja- ma sporazumevanja v komunikativnoj zajednici nauénika (Apel, 1981: 478) Apel svoj poduhvat izvodi u vidljivom uverenju da transformacijom otklanja veliki nedostatak Kantove filozofije usled metodskog solipsizma. To imlikuje da bi apercepei- ja u semantitkoj dimenziji bila neproblematiéna samo kada bi posedovala pragmatsku dimenziju, Da li je Apelova kritika Kanta opravdana? Poznavaoca materije moraju da iznenade izlozeni stavovi. Najpre, odakle Apelu ideja da je transcendentalna sinteza apercepeije sajvia tatka saznanja (Apel, 198 |: 378) i da se kod Kanta u cilju objektivnosti ratuna na radnje razuma, na nivou ,jedne svesti uopite*. Sta moze da znati teza da ih je neophodno zameniti radnjama sporazumevanja? Cak i da je u pravu u pogledu nedostataka apercepci- je, zar ne bi bilo adekvatnije da umesto 0 zameni govori 0 dopunt? Ako ih zamenimo, vise neée biti radnji razuma (ne mozemo kolaé pojesti, a i dalje govoriti da ga imamo). No, ostavimo se detalja. Natelno gledano, ako nismo kantovci, ne vidimo razlog zasto {je baS Kant predmet Apelovog semiotiékog posredovanja. Zasto nije Dekart? Drugim regi- ma, da li je opravdana optuzba Kanta za metodski solipsizam? Transformaciji ne prethodi kritika i evidencija njegovih nedostataka, jer se Apel ostanja na opste mesto da je Kant jedan ‘od majstora mislilaca u epohi ,.zaborava jezika*. Iz njegove kritike vidi se zasto je filozofi- ja jezika potrebna kantovcima, ali ne vidi se za8to je Kant uopSte potreban savremenoj filo- zofiji jezika. Takode, Sto se tite postupka transformacije transcendentalne filozofije, kod Apela sve ostaje na nivou programskih zahteva, tako da se ne vidi sam proces izvadenja. Raspravom koju preduzimam ovom tekstu nameravam da pokazem: 1) da Kant nije zatotenik metodskog solipsizma, 2) da se ,jedinstvo predmetne svesti i samosvesti* i ,,intersubjektivno jedinstvo inter- pretacije* ne iskljutuju (kao Sto tvrdi Apel, 1981: 533), veé naprotiv, da se uzajamno pretpostavljaju. To znaéi da zamena radnji razuma radnjama sporazumevanja ne dolazi u obzir, nego da ove druge moramo da uvedemo kao dopunu, pre svega zato sto radnje razuma na nivou ,najvise tatke", to jest, transcendentalne apercepeije, nisu dovoljne za obezbedenje objektivnosti i istine 3) Neophodno je da napravimo razliku izmedu Ja mislim (transcendentalne apercep- cije) kao principa jedinstva sinteze i same sinteze pod kategorijama razuma. Na osnovu toga, problem semioti¢ke transformacije otvoriée nam se kao unutyaénji problem Kantove transcendentalne filozofije, Sto Ge nam omoguéiti komplementarno povezivan- je sa semiotitkom filozofijom iznutra. To ée rei 4) ukazaéu na plan transformacije drukéiji od Apelovog, u kome éu demonstrirati komplementarne odnose Kanta i savremene semiotike Sto obezbeduje njihovo povezi- 200vanje s dva dobitka: jedno bi bilo u unapredenju filozofije jezika, drugo u reaktualizova- nju Kanta ili u otkrigu nove dimenzije aktuelnosti njegove filozofije. 5) Konatno, utvrdivanjem unutragnje nuznosti transformacije Kantove transcenden- talne filozofije — koja Ge nas dovesti do uvida da je za tu radnju neophodno posredovanje semiotikom, ali takode i da je potrebno posredovanje savremene jezitke pragmatike Kantom — dolazimo do najjaceg argumenta u prilog aktuelnosti Kantove filozofije u nasem vremenu, koje se na prelazu vekova karakterise iserplienjem jezicke ili semioti¢ke para- digme filozofiranja!! Granice metodskog solipsizma Stanoviste metodskog solipsizma od Dekarta nadalje tradicionalno je bilo shvaéeno kao konagno nadeno utemeljenje filozofije. Svi znacajni filozofi racionalisti¢ke tradici- je u literaturi slove kao .,veliki majstori mislioci* zatoenici metodskog solipsizma iz epohe ,zaborava jezika*. Rezimirajmo osnovne neodostatke tog tipa utemeljenja. Strategijom radikalnog skepticizma moguée je ponistiti svet, ali nije moguée ponisti- ti Ja i boga. Dekart Gini prvo u Prvoj Meditaciji, uz pomoé davola, da bi demonstrirao neponistivost Ego cogito. U Drugoj Meditaciji u raspravu vraéa boga, a njime i svet. Za neponistivost Ja mislim i vracanje bogu postoje dva suprotna razloga: 1) Istina je da je centralno nagelo Ja mislim* apsolutno i otporno na skepticizam Cinom radikalne negacije ono se upravo potvrduje kao neponi8tivo jer je samo po sebi ono ponistavajuée. Ali, na osnovu toga zakljudivati da je Ja mislim dovoljno za bilo kakvu propozitivnu istinu znagilo bi napraviti logitku gresku mon sequitur! Naprotiv, na osnovu solipsistiékog principa jednostavno nije moguéa ni najelementarnija propozitiv- na istina. Na primer: Sada je dan“, ili Sada je noé*!,Ja mislim* se identino odi ava w stanju zdravlja i u deliriénom stanju, To ée reéi da nema nagina da iz samog principa pouzdano razgranigimo javu od sna. Ukratko, dok je u propagandnom znavilo mnogo, u pogledu epistemitkog utemeljenja filozofije ono znati vrlo malo, gotovo nista! 2) $ obzirom na ovaj osnovni deficit metodskog solipsizma postaje nam razum|jiva nuZnost postojanja boga. Ona ne sledi iz dua Dekartovog vremena, nego iz unutragnje moguénosti raciocentriénog utemeljenja moderne filozofije. Ako boga ne bi bilo, treba- lo bi ga izmistiti — da bi raciocentriéna filozotija, u propozitivnom pogledu, bila moguéa kao ne&to vise od solipsisti¢kog sna! ‘To bi u rezultatu znaéilo da Dekartu i raciocentrignoj filozofiji u pogledu bilo kakve propozitivne istine — jedino bog moze da pomogne! Ova sintagma, naravno, najpre aso- cira na izgubljenost u pogledu postignuéa utemeljenja, a potom i ukazuje na to da bog zbilja i pomaz ,Odbacivanje svih predrasuda" se otklanjanjem svih posredovanja ostvario direktan kontakt s bogom, sto je Dekart uostalom i ogekivao. preduzima se u svrhu ,samoprogi8éenja uma‘, da bi to smriniku treba da omoguéi saznanje sveta i valjano delanje u njemu. Ukoliko sam uspeo u oslobadanju od predrasuda i privida bozanska istina ée mi se pojavi u svetlosti prirodnog razuma Cf Brae (2002) 243-84, 285-86, of pass 2 Deseantes, Ae! st. 209, of passion(ratio naturale). Ona mora da se pojavi zato Sto vise nema prepreka i narodito zato Sto Je bog dobar i savrSen, tako da ,nije moguée da me obmane*.* Tu dolazimo do druge stabe taéke raciocentritnog utemeljenja. Dekartova metodska i samopedagoska procedura samoproti8éenja duha ne razlikuje se od molitve a la Avgustin.4 Uz to, ona ne omoguéuje razgrani¢enje: izmedu istine, koju dobijam kao dar iz beskrajne bozanske dobrote i subjektivno-ekstatitke fiksideje da sam u direktnom kontaktu s bogom. Utoliko, mogu na osnovu fiksideje da verujem da je upravo prvo slutaj. A od tog momenta nadalje jedino mogu da prema svetu nastupim kao [zaslanik istine ~ i samog boga. To znaéi da u osnovnoj strukturi Dekartovih Meditacija ne posto- ji moguénost razgranigenja racionalnosti od ludila. Zbog toga to slavno delo predstavija paradigmati¢an sluéaj ,sloma racionalizma. Ovo je inate Rasl (Russell) ekskluzivno pripisao Hjumu (Hume). Da je modema filozofija bila Zrtva ,samoskrivijene* raciocentritne predrasude sve- doti éinjenica da je Dekartovo delo slede¢ih nekoliko vekova bilo slavijeno kao konaéno nagen ,temelj* filozofije. Pomenuta greSka non sequitur kao opSte mesto prikrivala je da je ostao neresen problem metode koja bi omoguéila prelaz od ,,Ja mislim* do ,,Ja znam*, i problem razgranitenja istine i neistine u domenu jasnih i odredenih ideja, Za razliku od Sokrata (.znam da ni8ta ne znam*) Dekart bi mogao da ka%e samo: ,Ne znam koliko znam. Za markiranje kardinalnih deficita modeme, solipsisti¢ke refleksije utemeljenja, kao Sto vidimo nije potrebno ni jedno dostignuée XX vekovne filozofije jezika, Za to je bila dovoljna imanentna kritika, koja do druge polovine XX veka nikada nije razvijana u dovoljnoj meri, kako zbog opéinjenosti Dekartovim dostignucem, tako i iz razloga mod- erno-filozofske samopropagande.¢ Semiotiéki status transcendentalne apercepcije Osnovu Apelove transformacije kantizma éine dve pretpostavke: prvu ini stav pro- tiv metodskog solipsizma: da jedan sam ne bi bio u stanju ,.da jedan jedini put sledi neko pravilo”; drugu ¢ini Persov koncept neogranigene zajednice istrazivata (indefinite com- munity of invastigators).’ U njima Apel vidi najveca dostignuéa savremene semiotike Povezujuci ih, zalaze se za to da Persovu zajednicu istrazivaca uzmemo kao subjekt moguéeg konsenzusa istine (Apel, 1981: 410-11). Jezi¢ku zajednicu u ovom smislu Apel uzima kao ekvivalent za ,najviSu taéku" Kantove transcendentalne dedukcije, to jest za 3 thidem, ste. 220 4 Avgustin, Cy of God, Bk. XI, 26; takode, Bk VI, 16 5 CF Russell (1961): 645, Takode, za Dekartov solipsistitki princip vazi dalji Rasloy komentar Huma ~ u paraftazi: eflek- sija utemeljenja moze samo da dode do katastrofalnog,zakljucka da se i samostalnog, na sebe svedenog razuma, nigta ne mate nauéit. I sledei cit. ni jedno verovanje ne moe se utemelitu razam, kao Sto ni jedan pravae delanja ne moze biti racionalniji od nekog crugog, poo se svi temeljew iracionalnom uverenu,fbidem, 9. 645, 6 Najznamenitia atva jednog i érugog uw XX veku bio je Edmund Huser s pokuSajem dekartovskog utemeljenja silozotiie ka stroge nauke™ (1934) Polazaa Ketika Dekatta nije sadeéavala ni jedan uvidlv apo sobipsizma, nega prigovor da treba misty radikalije. Poduhvat je zavesio w bez rsubjektivnosti, CY Huserl (1975): ,V Mealtacja: otkrivane transcendentalnesfere biéa kao stare monaxloloSke intersubjektivnost", st. 141-3. 7 Vatyenstay, Ff is, $199, su. 110. Ovo pot u vise navrla sige kao osnovai raziog 2a ,transformacija transvende {alle apercepeye”. Apel (I981). 379, 462, Vad. + Apet (1973), Bal. HS. 223-24 yu na problem Konstituci 202otranscendentalnu sintezu apercepcije* kao ,,vrhovno nagelo sinteti¢kih sudova* prema kome su ustovi moguénosti iskustva u isti mah uslovi moguénosti predmeta iskustva (Apel, 1981: 409, 411). Medutim, postoje znaéajnija dostignuca filozofije jezika koja se ne mogu izostav{jati naroéito u transformaciji transcendentaine filozofije. Najvaznije od njih je odnos i razli- ka izmedu semantike i pragmatike. Koliko je ova razlika vazna razjasnicu preko skragene reniterpretacije Kantove transcendentalne apercepcije na tragu jezi¢kog obria (linguistic turn). Tim putem, naime, dogi Gemo do sasvim drukéijeg programa transfor- macije filozofije od onog koji je zacrtao Apel Pogledajmo najpre sta Kant pie o apercepeiji, Ukoliko Ja mislim znati: ja postojim mis- leéi, kaZe on, onda to nije logiéka funkeija, nego odreduje subjekt (koji je istovremeno objekt), s obzirom na egzistencifu.S Svest o meni samom u predstavi Ja ,apsolutno nije nikakay opaZaj (Anschauung), veé prosta intelektualna predstava 0 samodelatnosti misaonog subjekta*.9 Ja mislim je predmet unutrasnjeg, Cula;!” nije opa%aj kao ni pojam o nekom predmetu, veé je samo forma svesti koja obe vrste predstava moze da prati i time ih uzdigne na stepen sazna- nja“!! I konagno: Ja mislim izra%ava akt koji odreduje moje postojanje. U njemu je, dakle, egzistencija vet data...°, posto ,sadr2i neposredno u sebi egzistenciju subjekta",!? ali ne i nje- govo saznanje, pa dakle ni empirijsko saznanje, to jest iskustvo.!3 Pre upotrebe dostignuéa filozofije jezika tumatenje navedenih mesta nije bivalo ligeno neodredenosti i nagadanja. Transcendentalna sinteza apercepeije bila je tumavena kao propozitivna svest na rasponu od individue do govetanstva. Iz perspektive savremene semiotike moguée je uvideti da je Kant svojim odredenjima apercepeije na samom pragu performativnosti Prvi je Hintika utvrdio da je Dekartoy stav: Cogito, ergo sum performativni stay, odnosno da ego cogito izrazava akt misljenja kojim se verifikuje Ja jesam kao egzisten- cijalni stay. To nije odnos premise i zakljucka, nego procesa i rezultata.!4 Bilo bi perfor- mativno protivregje reci: mislim ~ ne postojim. To je znanje performativnog akta (per- wissen),!5 koje je isto Sto i knowing without observation"/,1 do formative Handlung what happens*,!® ili 1 do these thoughts". Ono nije znanje od vrste know that“, nego know how"! Ne radi se dakle o propozitivnom znanju nego o netematskom prateéem znanju akta (Handlungswissen) koje uéesnici u raspravi imaju 0 svom neposrednom, delanju.' Kasnije je u okviru jezitke pragmatike performativnost Ja mislim kod Kanta dobila Siri filozofski znataj mada ne i rang opsteg mesta.'8 8 KV, B 430 (259), I 198-159 (117), U ekstu navotin mesta prema prvom + drugom izdanju originala Kaatove ti Kaitike, Buoy uw zogradi azmacava stranu domaceg prevods odgovarajuses Kantovog dela, Puni padaei dati su u bibliogralijy 9 Kr¥, B 278-79 (10), 10 KPVA 381 (333). 11 Ke’, 382(540), 12 Kr, B 158 (117). 13 KrV,B277 (179), 14 Vid. Hntikka (1962). 15, 17:1si (1963): 489. Hintkin uvid nije tada bio vajano ocenjen zboe exzepetskoy ogranivenja ‘na Dekart-interpretaciga Upor. Abraham (1974), Carney (1962), Grimm (1965), Weinberg (1962), Kasnje je w okvitu jez~ ike pragmatike otkrivena perfonmativnost Ja mistim kod Kanta 1S Cy. fst (1988): 40 16 Anscombe (1957). 13-14, 52-53 17 Kublinsinn (1985) 23; (FBI): 14 18 Vid, Kuban (LUSK) 14, (1985), 23; Baler (1982): 86, (1985): 63, takode, Osi, (1988) 18-19, 42, 50, 203Po apstrahovanju svih misli putem radikalne skepse, od mi8ljenja preostaje jedino cin kao uslov moguénosti misli uopste. ,Ja mislim* u tom smislu je performativ (izvrienje) misaonog akta. U pitanju je refleksivni cin koji pripada klasi things done with wor: jer je Drugome dostupan jedino kada izgovorim: Ja mislim*. To bi znaéilo da kod Kanta transcendentalna apercepcija ,,prati sve svoje predstave* [,,seine Vorstellungen begleit- et}? kao misaoni cin. Inace bi one bile nemoguce ili u najmanjem za mene ne bi pos tojale.2! U drugoj formulaciji to je poznato kao zahtev da sve (moje) propozicije mora ju da budu pracene performativnim stavom. Putem performativnog dela iskaza govornik Drugome ukazuje Sta hoée i ini, na primer da propozitivne sadrZaje stavlja na snagu™ i zastupa ih u svom vazenju. Preciznije tumagenje Kantove transcendentaine apercepeije i njenog statusa nesum- njivo je dostignuée savremene filozofije jezika. $ druge strane, Kantov znaéaj, u najma- njem, bio bi u tome Sto moze da nam posluzi da razvijemo pun filozofski znaéaj razlike izmedu pragmatike i semantike. Strukturu performativnog akta Cini Ich + denke + der Gedanke (Ich denke den Gedanke ~ ,Ja mislim misao’, ili ego cogito cogitatum), kao osnovni stay samorefleksi- je. ,Ja mislim* je uvek jedan identi¢an akt, der Gedanke je sadrZana u propoziciji i moze da bude razligita i u mnostvu, MiSljenje propozicije iz akta praéenja je njena interpretaci- ja na nivou metapropozicije. Ja tvrdim kao performativni prefiks grana se: a) na odnos prema stvari u vidu zamisli nesega; ‘b) na odnos prema zamisli ili propoziciji — u vidu verovanja u epistemicki status stava. Ja mislim + verujem, daje: Ja tvrdim da... Kao 8to odredenja nesega nema bez misli, tako nema verovanja bez misljenja misli. Ne moze se tvrditi, a da se ne veruje u ono Sto se misli, Prema tome, strukturu diskurzivnog iskaza gine: prefiks Ja tvrdim + propozici- ja + metapropozicija (vid. shemu dole): slik Metapropozicija _ Yerujem i 1 Dp jeistinito - (Drugi) ———— Performativ Propozicija y ° Ja 2 tvedim da Ja mislim moze svaku svoju misao da prati jedino s dva stava: skepse ili verovanja. U svakom sluéaju, pratiti misao znati interpretirati je — kao istinitu ili kao neistinitu. Reg je epistemitkoj interpretaciji zamisli kao jedinstva smisla. Taéku jedinstva metapropozicije i 19 Ad. Austin (1962). Govorm in (speech deukeije nogo reEima, U tom smislu, davane obeéanj, ii ire ‘orne Fadnje, Tome nasuprot, i2razi kao Sto su ,pusin i ,pokrede kl vanjeziki 20d. Kr¥,B 152 (104), 21 KrV,B 132 (104), uklasu ean koje se ne mogu izvisith redstavliaju ow nisu govorne rane zato 80 se mogu obaviti 204propozicije imamo u Ja mislim/tvedim. Odnos prema predmetu je teorijski, preko propozi- cije i omoguéen je tek iz drugog, koji je prakti¢ki odnos prema propoziciji, a dat je u metapropoziciji. Metapropozicija wz prefiks pripada performativaom aktu, jer tek preko nje slualac zna sta hoéu sa samom propozicijom. Na primer, stavom ,Pas je u dvori8t da upozoravam prijatelja na kapiji, ili da tvrdim jednu istinu2 Tako je ..Ja mislim* osnovni stav metodskog solipsizma, on se, u stvari, realizuje jedino u performativnoj postavei (Einstellung), To bi znavilo da Ja tvrdim nije metodsko-solipsi- stitki nego metodsko-komunikativan éin, koji pretpostavlja intersubjektivni odnos, uzajam- nost priznavanja, prava i duznosti kao osnov svog opravdanja. A zbog tog uvida aporija metodskog solipsizma se jo8 vie produbljuje mogu Tri vrste sinteze ‘Transformacija transcendentalne filozofije preko rezultata linguistic turna, u prvom redu mora da bude dekonstrukeija uigrane interpretacije transcendentalne apercepeije ustaljene tradiciji samointerpretacije raciocentriéne filozofije. Razlog je u tome Sto se Ja mislim osvetljava kao princip performativnosti, dakle kao princip moguénosti predstave i sinteze uopste, a ni u kom slutaju kao nesto u rangu propozitivnosti ili predstave. Otkrice performativnog karaktera ,,Ja mislim* nalaZe da napravimo razliku izmedu transcendentalne apercepcije kao principa jedinstva i same sinteze kategorija i da jasno markiramo Sta mora da prode kroz transformaciju, a Sta ne. Posto kod Apela nema ni traga od uvida u performativni karakter apercepcije, to kod njega nije do kraja jasno Sta se tatno podvrgava procesu transformisanja: princip sinteze ili sama sinteza kategorija? Usted toga, iako njegov rezultat u ideji normativne strukture intersubjektivnosti kao osnove argumentovanja nije problematigan, ostaje zagonetno njegovo izvodenje ili rea- lizacija, Transformacija je izvedena vie spoljasnjom intervencijom nego nalazenjem unutragnje moguénosti Kantove filozofije u pogledu ,,povezivanja* s rezultatima savremene filozofije jezika, Navodno se tim putem prevladava Kantoy metodski solip- sizam. To je, kao sto éemo pokazati, moguée odbraniti jedino ako interpretacija Kanta ne ide van okvira ,, Transcendentalne analitike*. A, Nemoguénost sinteze u Analitici Prva posledica otkriéa performativnog karaktera principa Ja mislim sastoji se u znatajnom uvidu da kategorijalna aparatura Analitike nije dovoljna za sintetitko jedin- stvo sinteze u propozitivnom smislu. Naime, Ja mislim* osigurava performativno (ilokutivno) jedinstvo predstava, koje je ,sinteza™* samo u tom smislu sto su sve vezane za jedan identi¢ni subjekt (kao ,moje*)2* To, medutim, jo§ ne osigurava propozitivno (lokutivno) jedinstvo. Drugim reéima, Analitika ni sa ¢ime ne osigurava da zbir predsta- vane bude agregat i pored identitnog subjekta koji ih performativno postavlja. 22 Ja mislin + propoziije™ yradi dvostuku strukturu zovora koje ine: performativna funkeija saopStavanja (pragmatska dinvenziia) | propozitivas fanwciin Wedenja (semantigka dimenzia). CY Habermas (1971): 104; iti (1976) 296: Apel (19762): 32 23 Kr B 133 (108) 205Svako znanje mora da bude priga, mada prita ne mora da bude znanje. Ukoliko, s jedne strane, pritu Gini mnostvo predstava ili propozicija, a s druge, ukoliko su predstave zaista povezane samo i jedino preko Ja mislim, onda prita uopite ne mora da bude moguéa. Nedostaje princip njenog koherentnog jedinstva, sto moze da se ispoljava u rapsodiji pred stava bez povezanosti u celinu, bez obzira 8to je izlaze isti subjekt. Pogledajmo primer: Autobus se kreée brée po Sinama nego noéu. Njegova éelavost je padala u o¢i vee zbog, plave kose do ramena, Posto se spustio do dna mora, odleteo je na istok. Kant je svojim konceptom intersubjektivnog sporazumevanja ostao u granicama solipsizma, Francuski kralj je viSi od engleskog kralja. Ovo je slutaj jedinstva na osnovu .,Ja mislim* koje ,prati sve svoje predstave™ ali nije nikakav diskurs nego mnoStvo re¢enica bez propozitivnog sredista, sinteza bez potela i bez, svehe, Smisao primera je u tome da pokaze da i patoloski diskurs moze da ispunjava prin- cip jedinstva u ,Ja mislim™, Sinteza koja omogucuje smisaoni diskurs pored apercepeije pretpostavija jedinstvo mesta, vremena i radnie, kao i gulo za ovo jedinstvo. ‘Transcendentalna apercepcija je neophodna komponenta mog josti saznanja i men- talnog zdravlja, ali ni u kom sludaju nije dovolyna, Mada prati sve svoje predstave i ju nuzno stoji pod kategorijama*,2 to jos ne znagi da é sinteza posedovati unutragnju koherentnost, sistematignost, ukratko smis Sistematsko jedinstvo sinteze, trazi sasvim drugi princip. Zato nije opravdano zakljuditi da je Kant ,kategorijama prostora, vremena, uzrocnosti i funkeionalnog jedinstva svesti izloZio osnovne pretpostavke zdravlja uma u operisanju svetom*26 Ciste forme culnos: ti (prostor-vreme) i kategorije razuma nisu dovoljni uslovi mentalnog zdravlja. Prema mojoj osnovngj tezi sinteza izgradena jedino na osnovu komponenti u Ana- litici jo nije epistemoloSka sinteza. Kontraargument bi morao da se temelji na dokazu da je individualno-psiholoka sinteza uopSte moguéa bez investure formi éulnosti (Sula prostor-vreme) i kategorija. Odsustvo unutraSnjeg jedinstva u mnoStvu predstava ukazu- je da pod kapu transcendentalne apercepeije Kantove ,,Analitike*, koja ne odskace od metodskog sotipsizma, bez problema zajedno staju paranoik i umna osoba. Problem je u toj Sirini, odnosno u suzavanju raspona Analitike na umnu osobu. Posto w okviru Transcendentalne analitike predstave/propozicije u performativnoj vezanosti za identi¢no Ja mislim, ostaju agregat bez unutraSnjeg sinteti¢kog jedinstva, deplasirano je pitanje: da li Kantova transcendentalna dedukeija obezbeduje objektivnost i istinitost sinteze, odnosno njenu nuznost.2? Od Analitike ne treba oekivati previse. To ataznovrsnost u datom opa znadi da Apel gresi kad u ,.radnjama razumat vidi uslove objektivnosti znanja. Kant go- vori u uslovima moguénosti saznanja i to treba uzeti doslovno: r je 0 moguénosti a ne 24 Kr 144 (109), 25 Tamsvenslontalna apercepesia ne osigurava znauje, nego je uslov Stusaonost svake predstave koja ,mora bit pracena CF Sehonrieh (1981); 284, Procizrno bib da yew pitanja uslov sinisaonosts svih pragem predstava'stivova wrath posed rnagno, Apereepeia ne moze da bude doveljan cazloy da bismo poulrazmmevalilogicku ssuisnonost i kohereneis mnusva pracenih predstava, Sonsaowost prethod ist (4 zazju) kao uslov mogucnosti a sama po sebr me gatantujeakitost 26 Raye (1928) 128 27 Vid. Kamer (1969) 20-44. Nemogudnost tcanscendentalnoy dokiza jxme kategorijalne aparatre (pp. rv mostva Kategoria shen ad Koy svat moe da im vast rans wp ‘ Analitic) tomelit na veri kao poslednjoy esnovs same radnje opravdavanya, a ova je Karakteristiéno za svaku intelektualny wlentalins dele drug, to znagt da kat coral seme mogu da se men) 1) konagno,trege, da se vazenje svake kateyoriale aparature, ev spsa i Kantove ‘ajo hoje se el ‘uprave po raaligitin kateyori 206© stvarnosti znanja. Bez kategorijalnog aparata Analitike znanje nije moguée. Ali, samo uz njih i iskustvo ¢ opazanje, nije ni osigurano. Naime, vagenje znanja trazi dodatne uslove, da bi meguénost znanja postala stvarnost. Prema tome, Analitika se suotava $ dva problema: A. kako je moguéa koherentna priga, a to znaéi sintetizovano mno’tvo predstava koje €e u isti mah biti celina sa smislom? Za ovo je pored Ja mislim neophodan i propoziti- van prineip B. Kada se odgovori na pitanje moguénosti sinteze predstava u propozitivnoj dimen- |. preostaje pitanje: kako je moguée da sinteza ili sistem propozicija bude istinit? O razlici performativno — propozitivno moramo da vodimo raéuna, jer je jedino mozemo razviti w dva potpuno razli¢ita tipa jedinstva: prvo je jedinstvo koje obezbeduje Ja mislim kao transcendentalia apercepcija. Drugo jedinstvo je od prvog natelno nezavisno, jer podrazumeva jednu: propoziciju u smislu principa koja daje pravilo i unutrasnju povezanost mnostya propozicija uw sistem. Za njihovo razgranitenje i odgovore na gornja pitanja neophodno je bez predrasuda protitati Transcendentalnu dijalektiku. To ée reéi, dijalekticke privide prihvatiti kao neproblematiéna otkriéa uma, odbaciti konstitutivan i zadrzati regula- tivni status ideja kao principa uma. Uz.te uslove, kao osnova regenja razmotrenih problema otkrige nam se komplementamost uma i razuma u sklopu moguénosti saznanja.28 B. Dijalekticko dovrsenje sinteze Ostanemo li, dakle, uz Ja mislim kao princip sinteze, onda jedinstvo predstava nema nista sistematskog u sebi, zbog performativne prirode principa: / do these thoughts. obzirom da za Kanta o saznanju nema govora bez principa kojim se znanja vezuju u sis- tem? to sledi da se mogucnost znanja u stvari ne vidi iz perspektive ,,Transcendentalne analitike*, Tek Transcendentalna dijalektika donosi ono sto Analitici nedostaje, naime mogucnost sistematskog jedinstva na osnovu propozitivnog principa: Cist um ne mora da se bavi ni sa ¢im drugim do sa samim sobom i uz to ne moze da ima nikakav drugi posao, jer njemu ne pripadaju predmeti prema jedinstvu iskustvenih pojmova, nego saznanja razuma prema jedinstvu umnih pojmova, Sto ¢e re¢i, radi povezivanja'u jednom principu. Umno jedinstvo je jedinstvo sistema, i to sistematsko jedinstvo umu ne sluzi objektivno kao osnova za bavljenje predmetima, nego subjek- tivno, kao maksima da bi progirio sva empirijska znanja predmeta.° Um u svojoj zakonodavnoj funkeiji, s jedne strane, razumu dodeljuje principe koje ima da pragmatski ili regulativno sledi.t S druge strane, razumu ispostavija zahtev za propo: tivnim principom koji je neophodan za povezivanje saznanja u sistem. Dok se razum bavi 28 Ovo mis bill prigovor! Kent koliko ustaljemin tumagenjima transcenentane sinteze apercepeje, ka i poimanja privode sunteza razuai2vedenin pod vrhovnin prinipom Ja slit. Nie opravano Kant prigovaratizbow metedskog solipsizma, kao Sto Gini Apel, wz zanemarivanje Transcendentalne dijalektike, a a ne govorimo © druge dve kritike, (Kao da tri kritike ne dau celovitw krtiku uma ) Apelov sluéaj nije usamljen uliteraturi, Naproiv,,solipsizam majstora misltaea” je veoma raSivena predasuda 6 filazofina racionaliny 29 Kant, Logik, 2702 (S, 476), 2703 (S. 477) 30.Kr¥, A 680 (411), SI Razum Je zakonodavac priodi, al un je zakonodavac razumu, Upot. Kr, B 364/A 307 (226), B TIAA 643 (392), To ‘adi da samo um moze da obezbedi protivtedu da razum puters Ja mislim ne zafuta w slobodnoj ist? moti predstavjanj, ‘dosno da u praéenju svojih predstava ne skonéa u zabludinjihove interpretacije kao istina, 207predmetima iskustva, um se ne odnosi ni na kakav predmet nego samo na razum, pojmove ne stvara nego ih ureduje i daje im jedinstvo.}? O tome Kod Kanta nema dileme: kao Sto razum na osnovu svojih pojmova ujedinjuje mnostvo u objektu, tako i um sa svoje strane ujedinjuje mnostve pojmova na osnovu ideje time Sto za cilj radnji razuma stavlja odredeno kolektivno jedinstvo bez koga bi se one ogranitile samo na distributivno jedinstvo.** Ali kao Sto su radnje razuma neodredene bez Semata Culnosti, isto tako je neodredeno i jedinstvo uma u pogledu ustova pod Kojima razum treba da pove7e svoje poimove...s1 Za sinte7u je neophodan analogon Seme, ato je ideja maksimuma, kako podele tako i ujed- injenja saznanja razuma u jednom principu."* U regulativnoj upotrebi. ideje uma (sistem- atskog jedinstva, raznovrsnosti, specifikacije, potpunosti) imaju status principa uma.% Um razumu donosi ideju maksimalnog povezivanja znanja jednim principom radi njegove sistem- atske upotrebe!*?” Otkrige performativnog karaktera Ja mistim, preko dostignuéa filozofije jezika omogucu- je nam da odgovorimo na pitanje: zasto Kant u Dijalektici ne raéuna s transcendentalnom aper- cepcijom kao principom sistematskog jedinstva sinteze predstava i kakve prirode mora da bude upravo pomenuti princip koji razumu dolazi od umnog zakonodavstva? Sika 2 Propositernssinteze (1) ‘Teonjski princi Performattvna santeze (1) Jamislim . Ja mist i Komumikeniona sinteza 532 KPV 18 711A 643 (392), 33 Kr, AGA3 (392), Takode: Ravan shaft am ko njegow predel sto kno to Eulnost shi raza kao predmet™ MAden, A 665 (403) 1M KrP,B 693A 605 (ADR): takode, KH A 302,224) 35 APB 861-62/A 833-34 (494) 36 Kr, 18 700IA 672 (406), 37 Obezbedenie jedinsiva svib mogueib empuiiskih radi xzuma posao ye uma, kuo Sto razun preko pojmova povezaie _nnostve pojava 1 podvod pod empiijske zakoue, Al kao Sto su ranje rzzuma bez shensata éulnosti neudredene, sto take ie samo po Sebi neadeedeno jedinsivo un « poled uslova pod Kajima eazuun tesa sveye pojmave sistematski da poveze kao iu pogleda stenena tog povezivania pak, ako u epaza te raze da se wade shema sveobuhvatnog sistematskog.jedin= siva poimava raza, to moze 1 mora da bude dit analoyon jedne takve sheme, koja je eer maksimmuna podele 1 povest sania znanja ruzuma jednio principom. (...- Takode je idea una alogon nekoj she Gulnost, ai tox taztikor Sto pri- pojmova azn na shemu unis nye neko sazaanje sunog. predmeta (kao u slucaj primene kategorja na ule emte), nego je santo jedno pravilo il princp sistematshog jeinstva whupne upouche racuna™ KPV,A 665 (403), 208A. Na Ja mislim se ne ra¢una zato sto ono kao performativni princip ne obezbeduje sistematsko jedinstvo predstava — naprotiv, uz sam taj princip jedinstvo je jo8 uvek rap- sodiéno ili agregativno (ovo je sinteza | ~ kao tema Transcendentalne analitike). B, Princip sistematskog jedinstva koje zahteva um je propozitivne vrste, posto se tek njime obezbeduje sredenost u smislu logitke koherencije’sistematskog jedinstva znanja Ovo je vi8i stepen sinteze od performativne povezanosti (sinteza II — kao tema ‘Vranscendentalne dijalektike). Ove dve sinteze, prema Semi odnosa performativa i propozicije kao horizontale i ver- tikale mozemo da prikazemo kao na SI. 2 Pored dve pomenute postoji i 3) sinteza intersubjektivnosti (predstavljene na Ja mislim; — Ja mislimn). (Ovo bi bila sinteza IIL.) U ostatku teksta bavigemo se pitanjem ima li kod Kanta elemenata za ovu trecu, komunikativnu sintezu? To znaéi da emo ustanoviti da fi on i u kojoj meri previadava stanoviste metodskog solipsizma. Ja mislim, - Dijaloska struktura apercepcije Spojnu tatku Analitike } Dijalektike, odnosno podrugja i funkcija razuma i uma, predstavlja apercepeija ,Ja mislim*. To sledi iz osnovne postavke da Ja mislim* kao princip jedinstva sinteze .mora biti u stanju da prati sve svoje predstave* — mupi alle seine Vorstelungen begleiten konnen” 38 Odmah éemo, naravno, zapaziti da su samom formulacijom uvedena dva nivoa odnosa: 1) odnos predstave prema predmetu iskustva (nivo svesti); 2) odnos ,.Ja mislim* prema predstavi kao jednoj zamisli (nivo samosvesti), Prvo nivo odnosa, kao odnos prema predmetima iskustva, nivo je razuma, Drugi je nivo uma ~ jer um se ne bavi predmetima nego predstavama i pojmovima.” Striktno analitigki gledano, nivou razuma pripada propozicija; nivou apercepeije, odnosno uma, pripada metapropozicija ~ jer se tide odnosa prema samoj predstavi, Predstava ili propozieija rezu tat je radnje interpretacije iskustvenog mnostva, Metapropozicija je rezultat epistemi¢kog, ‘tumasenja same propozicije od strane Ja mislim, Ove dve moguénosti preciznije znace: 1) da predstava moze da se tumaci kao sam predmet iskustva, neposredno dat na xjasan i odreden* nagin. U ovom sluéaju predstava i predstavljeno su identigni, a Ja mislim* ostaje na nivou razuma. Poenta je u tome da usled privida identiteta razum za sebe uopste ne prati predstave, nego ,,jasne i odredene predmete iskustva'* 2) Druga moguénost sastoji se u interpretaciji predstave kao interpretacije uz jasnu postavku razlike prema onome Sto je interpretirano, Tek na ovom nivou pojavljuje se razli- ka predstave i predstavljenog za samo Ja mislim. Ukoliko praéenje predstave dovede do ovakve interpretacije, onda je Ja mislim epistemiéki stupilo na nivovteren uma i ima sve izglede da se izobrazuje do stepena samozakonodaynog uma. Tek na ovom nivou, Ja mis- lim za sebe prati svoje predstave kao predstave (a ne kao predstavljene predmete). 38 Kr¥,B 132 (104) 39 KK, B 691A 065 (403), B 67 1/A O43 (392) 209Kako god bilo, ,.Ja mislim* se samim éinom pracenja predstava, kao performans kre- ée nivoom uma tako da veé time podleze njegovom zakonodavstvu. Navodi iz. Trans- cendentalne dijalektike syedoce 0: 1) jasnoj (analiti¢koj) razdvojenost domena i nadleZnosti uma i razuma. A posto se um odlikuje odnosom prema pojmovima ili predstavama, a ne prema predmetima iskus va ~ Sto je nivo razuma, to sledi zakljutak 0 tome 2) da razum i um grade jedinstvo saznanja u komplementarnosti Razum koji sintetizuje iskustveno mnostvo interpretativan je ili hermeneutitki: um koji se bavi pojmovima krititki je prema interpretacijama, odnosno dijalekti¢ki, Razum i um su nosioci dveju osnovnih metoda saznanja — hermeneutike i dijalektike — bez tije komplementarne sprege nikakvo saznanje nije moguce. Transcendentalna dijalektika, razmotrena prema gornjim uputstvima, uvodi nas u podrugje prakti¢kog uma. Vodimo ti o ovome racuna, videéemo da se ,.Ja mislim* prateci svoje predstave s umom suoava u horizontalnom odnosu dijaloga. Taj odnos mora da se operacionalizuje u komunikativnoj vezi dva subjekta na osnovu udvostrucenja aper- cepeija koje uzajamno jedno drugoj prate predstave ili propozitivne sadrzaje. Ovome, moramo da prikljucimo veé pomenuto vertikalno udvostrudenje samosvesti koje je jasno iz strukture apercepcije. Nju éini sama praéena predstava kao propozicija o predmetu iskustva i metastav njene interpretacije: kao, na primer, jedne istine. Metanivo je nive vere kojom se predstava prati, izlaze i zastupa, dok propozicija pripada nivou znanja. Svaku apercepciju mora da karakteriSe dualizam vere i skepse. Rekli smo da metani- vo nije teorijski, nego metateorijski ili praktiéan, a vera i skepsa su dva suprotna tipa praktidkog stava! Govornik izlaze propoziciju tako Sto je prati verom da izlaze istinu Istovremeno, on eventualne protivargumente prati ili dogekuje cinom skepse. Sagovor- nik ili ucesnik u raspravi, tome nasuprot, izloZenu predstavu ili propoziciju prati éinom skepse, kao Sto sve svoje propozicije, koje ée tek smisliti kao argumente prati inom vere. U dvema vertikalama vera i skepsa funkcioniSu u komplementarnosti. U horizon- tali, imamo udvostruéeno kretanje samog dijaloga: izmedu vere i skepse i izmedu skepse i vere. Ova dvostruka udvostrugenost neophodan je uslov funkeionisanja argumenta- tivnog dijaloga Ovoj interpretaciji moze da se uputi slede¢i prigovor: u redu, prihvatimo da je sve to bar implicitno sadrZano u Kantovoj Dijalektici, ali kako je moguée da predstava prace- na od strane jedne apercepeije uopSte bude pracena od strane druge, nezavisne od nje? Ako odgovor ne nademo kod Kanta, onda je izloZena operacionalizacija apercepcije kao uvod u njegovu odbranu od solipsizma propao, Vazan korak ka prevladavanju metodskog solipsizma nalazimo u Trecem odseku ~Kanona Gistog uma Transcendentalne dijalektike. Pitanje istinitosti predstave, stava ili suda, Kant uvodi u domen prakti¢kog uma na iznenadujuci nadi Priznavanje jednog suda za istinit (Firwahrhalten), predstavlja proces koji se obavl- ja u naSem razumu i koji se moze zasnivati na objektivnim razlozima, ali koji isto tako pretpostavlja i subjektivne uzroke u duhu onoga ko sudi. Ako ovaj sud vazi za svakoga (Gedermann), bar ukoliko ima uma, onda je njegov razlog objektivno dovoljan i u tom sluaju zove se ubedenje (Wberezugnung). Ako on ima svoj razlog samo u osobenom syojstvu subjekta, onda se on zove nagovor (Uberredung). 210Nagovor je prost privid, jer se razlog suda koji lezi samo u subjektu smatra za objek- tivan, Zato je takav sud u svom va%enju samo individualan i priznavanje njegove istini- tosti ne moze da se saopsti [lait sich nicht mittheilen]. Medutim, istina se zasniva na podudarnosti s objektom, w odnosu prema kome se, dakle, sudovi svakog razuma mora- ju slagati medu sobom (die Urteile eines jeden Verstandes einstimmung sein missen] Prema tome, spoljasnji kriterijum za ocenu da li je neko priznavanje istinitosti ubeden- je, ili prost nagovor, nalazi se w moguénosti da se ono saopiti i da se wvidi njegovo vacienje za um svakog coveka; jer u tom slucaju moze se bar slutiti da ée se razlog saglas- nosti svih sudova i pored medusobne razlike subjekata, zasnivati na zajedni¢koj osnovi, naime na objektu s kojim ée se zbog toga svi subjekti sloziti i na taj nagin dokazati istini- tost suda.*° Svako ko tokom ditanja Transformacije filozofije raéuna na Apela kao poznavaoca Kanta, mora da bude iznenaden ovim odlomkom, Isti je po sebi viestruko zna¢ajan. Kant, najpre, i pored slavnog obrta od objekta subjektu, kao Sto vidimo, zadr2ava adekvaciju (adaequatio rei et intellectu) kao kriterijum istine. Zajedni¢ku osnovu istinitosti sudova ne Gini subjekt nego objekt, a istinitost je dovedena u zavisnost od intersubjektivnosti, odnos- no konsensusa ,svih koji imaju uma"! Zakljuéak o saglasnosti suda i stvari dobija se posred- no, udinkom i saglasnoSéu samostalnih subjekata sudenja. Da bi to bilo moguée, u prvom redu, neophodna je ,moguénost saopStavanja'* (Mitteilbarkeit). A Sta drugo ova moze da ukljueuje nego jasno¢u i odredenost stavova, njihovu razumljivost i jezitko posredovanje? Mozemo reéi da Kant u Dijalektici, podrazumeva jeziéko posredovanje suda drugima, kao naGin njegovog saopstavanja. Konaéno, on otvoreno kaze: ,Mogu da fvrdim, odnosno zgovorim u obliku suda koji ée vaziti za svakoga, jedino ono to proizvodi ubedenje. nagovor mogu da zadrZim za sebe, ako mi godi, ali ne mogu i ne treba da polazem pravo na to da osim za mene vazi i za druge.“#! Navedeni odlomak je dovoljan da Kanta nazovemo ,,smuSenim pragmatistom'? ili wnedoretenim Persom*, Sinteza zajednice sporazumevanja Da Kantovo resenje problema objektivnosti i istine putem intersubjektivnosti nije slucajno svedoéi i odlomak iz Kritike moéi sudenja: Saznanja i sudovi, skupa s uverenjem koje ih prati [sammt der Uberzeugung die sie begleitet], moraju biti takvi da se mogu wopste saopstiti [sie miissen sich allgemeine mit- theilen lassen], jer inaée nikada ne bi doslo do njihovog sagla’avanja s objektima: oni bi skupa bili samo puko subjektivna igra moti predstavijanja upravo kako to zahteva skep- ticizam. Ali ako saznanja treba da su takva da se mogu saopstavati, onda i duSevno sta- nje, to jest slaganje modi saznanja s jednim znanjem uopste (...), takode mora biti takvo da se uopste moze saopititi: jer bez tog slaganja kao subjektivnog uslova ne bi ni saz nanje moglo da proistekne kao udinak,** 40 Kr, A 820-2101 848-49 (487-8), kuvziv moj 44 RPV. B 850 (A 822 (488) 42. Pewee, CP, ¥, § 5.525 48 Ka), § 21, B 65-0618 64-65 (126-27), kurziv mo). 2U prvom stavu neposredno je prisutna transcendentalna apercepcija uz. preciznije ). Za apercepciju se zahteva moguénost saopstavanja njenog sadrzaja. Da bi mogli biti uspesno da se prenesu drugima, saznanja odnosno stavovi moraju da budu komunikabil- ni, Sto Ge reéi jasni i razumljivi. Zahtevom za komunikabilnoséu i konsenzusom u intere- su istine, Kant je bez sumnje napravio korak dalje od metodskog solipsizma principa Ja mislim: nije moguée znati da znanje odgovara stvati ako nije udinjeno intersubjektivn- im i ako ne postoji Konsensus oko odgovaranja znanja i stvari Utvrdili smo da apercepeija uzeta za sebe ne poseduje moé razgrani€enja izmedu sna i jave, tako da ne moze da obezbedi prelaz od Ja mislim ka Ja znam, Kantoy citat implicit- no upucuje da jedan sim (soluy ipse) nikada ne moze da zna poseduje ti istinu ili ne Kategorije, prema tome, same po sebi ne osiguravaju da rad razuma ne bude gra uobrazilje bez ikakve veze s istinom,“ beznade?no izlozena skepticizmu.!5 Problem koji je bio nereSiv kod Dekarta, kod Kanta se reSava putem intersubjektivne sagla Zbog saopStavanja i intersubjektivne saglasnosti sudova kao mosta od ,,Ja mislim* ka ,Ja znam* nema potrebe da se kod Kanta analogon persovski mi8ljenoj zajednici onih koji razumevaju fabrikuje prenategnutim interpretacijama transcendentalne si cepcije.*6 Takode je iz perspektive navedenih odlomaka jasno da je transcendentana sin- teza apercepeije u KrV individualna, da na osnovu njenog odredenja mozemo da kazemo: ako mnostvo individua, onda i mnostvo apercepcija. To Ge reéi da moramo da je umnozimo na mnostvo individualnosti koje su: a) svaka za sebe subjekt; b) skupa uzeti zajedno — kao mnostvo onih koji misle, tek moraju biti dovedeni u jedinstvo sin- teze da bi kao intersubjektivnost mogli da budu subjekt saznanja, Medutim, pluralizo- vanjem apercepcije dolazimo samo do potencijalnog jedinstva, sto ée reéi da ne ne mozZemo da odemo dalje od jedne lajbnicovske ili huserlijanske monadoloske intersub- jektivnosti, dok ne odgovorimo na pitanje: kako je medu apercepcijama moguéa komu- nikacija?? Ovim pitanjem, naizgled, presli smo granicu Kantove filozofije i zasli u savremenu filozofiju jezika, Videgemo, medutim, da odgovorom prelazimo granicu filo- Zofije jezika i da njen deficit mozemo kompenzovati samo na osnovu spoja s Kantom Postaviienim pitanjem otvara se pitanje sinteze novog reda: ne radi se © sintezi iskustvenog mnostva (sinteza I, u domenu razuma), kao ni o sintezi mnostva pojmova (sinteza Ii, u domenu uma), nego je reé 0 treéoj sintezi mnoStva umova u intersubjek- tivnost (sinteza III) do konstitucije zajednice koja dobija rang subjekta saznanja kao nosilac moguénosti intersubjektivne saglasnosti mnostva sudova (u praveu Persove »Zajednice istrazivaca’). Pitanje koje nas sada zanima, koje se ne tiée samo Kanta nego i savremene filozofije glasi: kako je ova zajednica moguéa? ‘odredenje prirode pracenja od strane Ja mislim (u pitanju je ,tuverenje koje ih prat ost teze aper- 44 Kr, 822 (480) 45 Vid. naz, citat u fn 43 46 Apel (1973), Bd. 2 .Non Kant 20 Peitee: die semiatische ‘Transformation der Transzendentalen Logi natogito S. 169, 173, Narogito je éudno Sto Apet na nagin koji vupSte nije jasan, zaveéava idejom zajednice komunikocije ojo} vie Fez Kp, ad se ni na jedhom mestu ne oslanja na navedeno meso iz Kp¥ (vil 0 tome, napred, ti 63). Apelove defietarno izvodenje vedukuje hermeneutigke ka e kao izyleda kao da u nyo] ne postojt ti jedan iskorak ka zajednici preko koga bi ona mogla da se povede s jeziskom pragmatikom Pers i Vitgenstan, 47 Na ovom pitanju poo je Huserlow pokuda) novog karterjunshog utemeljenja Filozofje w .V Meta. Vi. nazad, fn 6 Irn, acitete Kantove ftozofije date un 212O metajezitkoj konstituciji zajednice Posto Kant kao jedan od velikih majstora mislilaca u literaturi slovi kao ,,zatoenik metodskog solipsizma‘, ini se da nema nekih izgleda da kod njega nademo blizu vezu sa savremenom filozofijom jezika, uprkos tome Sto smo u performativnom karakteru ,,Ja mislim* ustanovili pragmatiku (bez jezika). PoSto Kanta sumnjigi za solipsizam Apel bi verovatno ovo potpisao. Moja je osnovna teza da Kant nije beznadezni zatogenik metodskog solipsizma, Uostalom, videli smo da iz njegovog odredenja puta ka istini preko intersubjektivnosti nesumnjivo sledi implicitno priznanje o epistemiékoj nedovoljnosti transcendentalne apercepeije. Da toga nema Apelovo izvodenje transformacije spoljasnjim kalemljenjem semiotike na Kanta bilo bi oprav- ano, posto bi to u stvari bio jedini mogué nadin , semiotiékog posredovanja transcendentalne filozofije™. Time smo dospeli do tatke od koje ¢u predloziti drugatiji program transformacije filozofije, tako Sto éu ukazati na mesto od kojeg polazeci se ona moze izvesti ,jiznutra, a da se tim putem uspostavi veza sa savremenom filozofijom, na nagin pune komplementarnosti. Praktigno, ret je o sledecem: ako se i slozimo da Kant, eksplicitno gledano, nema jezik koji ima filozofija jezika, morali bismo povesti raéuna o tome da i Kant ima nesto Sto ova nema, Ukoliko bismo to pokazali dobili bismo najve¢i razlog uzajamnog posre- dovanja savremene filozofije jezika i Kantove filozofije. U tom sluéaju transformacija ne bi bila motivisana li¢nom sklonoéu prema Kantu i transcendentalizmu, nego bi se pokazala kao neophodnost, kako za Kantovu tako i za savremenu filozofiju. Evo kako ta komplementarnost izgleda. Na gore postavljeno pitanje savremena filozofija ima odgovor: spoj apercepeija i raz- mena misli moguéi su u medijumu jezika, tako da ovaj moze da se uzme kao postednji osnov ,,iza koga se dalje ne moze iéi* ~ kako to, u raspravi o ,poslednjem utemeljenju™ (Letzbegriindung) éesto kaze Apel. To ne bi bilo spomo kada ne bi bilo moguée postavi- ti jedno dalje, za filozotiju jezika , skakljivo™ pitanje: na osnovu Sega uopite jezik moze da funkcioniSe kao medijum sporazumevanja?* U reinterpretaciji transcendentalne filozofije na bazi utinaka ,otkriéa jezika“, neamoro se raubuje opste mesto o jeziku kao transcendentalnom okviru moguénosti razumevanja i sporazumevanja, pri emu se pomenuto pitanje izostavlja, Poznate formule: ,jezik je svoj sopstveni metajezik* ili ,metainstitucija* 4° ,.své Sto je potrebno pretpostaviti je jezik* (Sla- jermaher), itd, uopite ne reSavaju problem. Ali ako sve Sto se misli mora da bude jezicki izrazeno, to jo8 ne znati da je jezik poslednji osnoy. Jezik je poslednji osnov govora, Pitanje © poslednjoj osnovi samog jezika, medutim, vodi van filozofije jezika Mogli bismo slobodno da kazemo da se u Kantovom slugaju iza ,zaborava" jezika krilo njegovo podrazumevanje.*! No i ako to zanemarimo, kod Kanta postoji odgovor na gornje pitanje u varijanti koja do sada nije savladana nekom jatom, tako da ima izuzetnu vrednost. U istom pragrafu u kome govori o neophodnosti saopStavanja i saglasnosti oko suda Kant odgovara na pitanje pitanje 0 moguénosti zajednice: 48 Ovo pitanje postavio je Kasirer w davosko} diskusiji s Hajdegerom Ali, ja pitam za moguénostfikla jezika, Kako je moguée,, da se mozeno razumetiu ton medijumu.” Cf, Hajdeyer (1979), 174, Hajdeyer nije edgoverio, 49 Apel (1981): 397 50 Zaista, o Gems svedoti Kantovo iajasnjavane da je jezik sredsivo ednosa mili da je misljenje rxzgover sa saboim. Apt, BA TIO, 213Ovo slaganje se ne moze odrediti drugacije nego pomocu oseéaja (ne prema poj- movima). Posto sada samo (o slaganje uopste mora da se saopsti, isto vazi i za njegov oseéaj: ali kako opsta moguénost saopStavanja (allgemeine Mittheilbarkeit) jednog oseéaja pretpostavlja neko zajednicko culo (Gemeinsinn) to ono moze sa razlozima da se prihvati, a da se zbog toga ne temelji na psiholoskim razmatranjima, nego se kao nuZni uslov opste moguénosti saopStavanja naSeg saznanja mora pretpostaviti u svakoj logici i svakom principu saznanja koji nije skepti¢ki.*! Veoma je vazan uvid da utvrdivanje saglasnosti sudova zahteva posebno culo a ne moé razuma, Uz to Kant je izlozio konstitutivni princip komunikativne zajednice,>2 cip koji tek omoguéuje da i sam jezik funkcionige kao medijum komunikacije, nagovesteno jedno dublje utemeljenje putem drustvene apriomosti 3 éijim razvijanjem se izlaze nov, poseban argument u prilog prevladavanja metodskog solipsizma. U isti mah, ovaj stav Kanta direktno dovodi u vezu sa savremenom filozofijom jezi matike (Persa, Morisa, Vitgenstajna).** Odgovor na pitanje: kako jezik moze da funkcioni8e kao medijum sporazumevanja, Kant je dao isticanjem principa zajedni¢kog ula (Gemeinsinn, sensus communis). To je Gulo a priori koje se ne moze steéi putem jezika nego preko koga uopste jezik moze da dobije svojstvo i prividno samostalnu moé medijuma komunikacije. Kant je dakle, kao filozof koji pripada dobu ,,tilozofskog zaborava jezika*, istakao uslov bez. koga ne moze biti ni zajednice ni jezika kao medujuma saopStavanja. To je izuzetno znacajan odgovor posto ukazuje da jezik kao a priori princip vlastitog funkcionisanja pretpostavlja nesto izvanjezitko Sto je w isti mah i izvanmisaono.55° O tome kod Apela (kao ni kod mnogih drugih autora) nema ni traga. ke prag: 51 Kull, § 21, B OT/A 06 (127), Uzgred regen, ovo je samo jedan od odlomaka koji ilusteuje Kanto wasn literati si fodakle i prevodilacke teSkoee, Kljucna sintayin je ,allyemeine Mit tavanja 52 .Jpak se én da Kant, poto je donckleolkrio Apetoy principe je time imao Sansu da iznova ispe i aosti transcendental an barket™ koju prevodi kao: opSta moguenost sa0ps- aseendentalne komunikativne zayednice, nije zapazio da itu Kraske Esto wna". Seitz (1982): 243. Ocena lovoljno svedodi o znaéaju senses communisy, Sto je Apel prevideo kao mesto od koga leitinme moze da se i2vede twans- formacija transeendentalne filozofije u vezi § filovatijom jezika (semiotike ( pragmatike Persa, Morisa i poznos Vitgenstajna) 53 Kall, § 22, B 67-68/A 66-67 (127-28), § 40, B 196-00 154-58 (177-19) 54 Konaéno, kan puifije procitamo dvi navedena adlomka, vidimo da jedine nedostaje dostovne pomtnjanje jezika (na primer, ,e2i¢ko saopStavanje"), jer sve su komponente tu: propazicia performansu vida uverenja,kaje je pats”. Zato Sino iotavo ws prava ako kazemo da Kant pis ave odonke, jezik jednostavno podrazuneval 55 Toma Akvinski je video sensor communis kas zaeduith koren | feel spol ula Sonne theo, ib 1, ij 78, ae 4 Za Hanu Arent to je ulo preko koga se sva druya Gul, koja su sania po sebi subjektivai privat, uklopay u zayedn ki svet.. x drugima, proko Koga se, dake, zajedaicnost sveta Gove atvara na iti ona) nasin kako mu se vidjivost sveta ‘tvara preko Gula vida" Arend (1981). 275. 56 Poenticanje poscbnog éula sar istinu Koja vadi za svaku fole ava teoxju drustv, ma Koj ne mogu da pristan tv dokorni racionalist: name kljucna intersubjektivno-integrativna Komponenta uvek je uw sferi Gulnost lt oseéaja. Sera estetike je sfera moéi Ger samo oseéanje modi jeste mo) Ta) integrativn pritmarn oseca) je mo koja zajediew jianom, kao Sto se ona raspada kada integrativn! Einiosi pred iskjutivo u sferu ineligibilnosti. Kada to zajedi¢ko uly nes- tae, jezik propada kao medium sinteze ili jednostavno reéeno gubi mot sredstva opSte mogudnost saopStavanja, Koj nike sda ni ne poseduje iz samox see. 214Postoji li kod Kanta princip kooperacije Na osnovu dosadasnjeg izlaganja moZemo da racunamo da je Kantov iskorak iz metodskog solipsizma van svake sumnje. Pogledajmo dalje, ima li osnove da kod njega utvrdimo bar neke elemente principa kooperativnosti (CP), odnosno etike argumenta- tivnog intersubjektivnog dijaloga? Radi odgovora na to pitanje neophodno je analititki se zadrZati na ekskluzivnom éulu sensus communis. Posluziéemo se takode uporednom tabelom odnosa iz Kantove tri kritike: stitas Kantove sheme odnosa kon.awna ka, nA rem Licmasti ~ Autonomija. nostalno misljenje eae \ moreno! Prema stanju biénossty oo a i.e . Tamoprtipe Usgammost nose sang dragih - Kooperativnost Ad KY, 80 IKpHy 1, Supstanijaltet cherencija: Sv lj su slugajovi jednog sabztsteneia tun bie 2. Kawaliteta wrok-posledica vs Uzajammost Hitnosti autenemip einosa 3. Zajednice ~ nadredenost-podredenost vs Zajednica od ‘wane pe slobodt, bez eephenja Sensus communis je sasvim posebno éulo zato sto je: 1) uslov moguénosti zajednice s Drugim u izvanjezi¢koj, transinteligibilnoj dimenziji; 2) ono je princip moguénosti jezika kao medijuma sporazumevanja. 3) apriori princip jedinstva razlivitosti Cula u konstituciji objekta; 4) princip moguénosti same apercepcije: Ja osecam, Cujem, vidim, etc. (samoodre- denje); samoodredenje Ja identiteta u odnosu s drugima; ‘Tri varijante problema sinteze: 1) Ja identiteta; 2) jednog objekta iz iskustvenog mnostva; \teze intersubjektivnosti kao zajednice — u jedinstvu daju konstituciju sveta. Uz.to: 5) kao ekskluzivno éulo sensus communis je uz pomenuto, takode princip jedinstva Gulnog i inteligibilnog. To znavi da je ono princip moéi sudenja,.” u Gijoj nadleZnosti je sudenja pitanje da li neki opsti stav (kao inteligibilia) vazi u datom sluéaju (kao sensi- bilia). Pitanje primene je pitanje éula, ,,oseéaja i takta, odnosno posebne sposobnosti za vid opiteg u pojedinaénom i pojedinagnog u opstem, Sensus communis je princip moguénosti diskurzivno artikulisanih a) sudova ukusa (esteti- ka, poiesis-tekhne); b) moralnih sudova (etika, praxis); i c) nautnih sudova (epistemologija, theoria). Ove vrste sudenja kao uslov svoje moguénosti pretpostavijaju skup identi¢nih mak- sima koje svoje vazenje mogu da imaju samo na osnovu sensus communisa. To su maksime: i3) 57 0 definiiji moei sudenia koja tome odgovara, vid. KV, B711) samostalnog mi8ljenja ili sloboda od predrasuda; 2) mi8ljenja namesto Drugog ili samoprogirenja vlastitog mi8ljenja; 3) mi8ljenje u saglasnosti sa samim sobom, ili konsekventnost.58 Ove tri maksime iz KdU A 156, mozemo slobodno reéi, pretpostavijaju tri vrste odnosa iz Kp¥ 117 1) odnos prema licnosti ~ kao autonomnom i slobodnom biéu koje saopstava svoja misljenja i verovanja kojima ih pratis 2) odnos prema stanju asobe — pri Semu stanje karakteri8e u prvom redu sposobnost za um, odnosno njegovu samostalnu upotrebu, ili novim reénikom regeno — komunikativna kompetentnost; 3) uzajamnost — kao odnos s onu stranu veze uzrok-postedica, nadredenost-podre- denost, Kauzalitet-zavisnost, to znati kao odnos simetriénog priznavanja u slobodi, komunikativnoj sposobnosti i jednakosti prava i duznosti.’? Maksime i odnosi se istovremeno dopunjuju na sledeéi natin 1) Autonomija — prepoznaje se po samostalnom misljenju (Autonomija je uslov s2 mostalnosti, a ova je prvi znak autonomije.) 2) Sposobnost za um ~ prepoznaje se po sposobnosti da se predle na stanoviste Dru- gog (samoprosirenje) 3) Kooperativnost je moguéa samo preko saglasnosti sa sobom: jer samo tako je mo- guéa (ne)saglasnost s drugima. Aulonomija, sposobnost za um i kooperativnost ~ tri su komplementare maksime koje ulaze u sadrZaj komunikativne kompetentnosti. Komunikativna sposobnost se ne moze steéi knji8kim znanjem, nego socijalizovanjem, i obrazovanjem putem prakti¢kog iskustva Zivota i kooperacije s drugima, Jedino ono moze da nam kaze kada sa raspra- vom treba prestati jer je presla s onu stranu svakog ukusa.° Preostaje pitanje Sta éemo s kategorijama iz Kr? Osnovna razlika izmedu kategori- Ja odnosa iz. KrV A 80 i onih iz Kp 117 je u tome Sto prve pripadaju Semi (mehanizma) koja Konstituise teorijski odnos prema prirodi, dok kategorije prakti¢kog uma konstitu- iu zajednicu uzajamnosti osoba. Samo ove druge nepostedno su znatajne za konstitu- ciju argumentativne zajednice. Ret je 0 tome da odnos prema Drugom ne moze da se 58 Kal, $40, B 1S8/A 156 (178) 59 Ovo niu kom slugaju ne znadi teonjsko twrdenje da su svi autonomni,slobodai od predrasuda i komunikativno kompe- ni Reé jeo priznatost a prion, koja se ne oslanja ea empisijsko znanje o individuama, nego koje jeu sinislskupa rey lativnih ideje konsttutivno za same zajedaicu, Teorijskim wnom nije moguse sazmati da li je ivi individuum pred nana ‘una asoba ili ne, A da bi se to saznalo neophoduo je a provi na njega primenttiideju umnog biéa Status umnog bita tem se.afaemalnom uslovy njegovog apriomog priznavanja kao liénost. Tioe se pajedincu obezbeduje moguénost da se iskave, jer na osnovu samoispoljavanja, mi mofemo da sudimo o njeyovim radajama, da bismo mu umnost i mateijalno priznal. ‘Avistotelov uvid da o Drugima mazemo da sudimo sumno na osnovu spolatnjih &inova, ponavlja se u savremeno} varijant w ‘vidu opravdane teze: da se komunikativna kompetencija moze osvedoeti samo na osnovu petformativni ispoljavanja indi- Vidua. (Habermas (1983): 199, Radi toga je neophodno da postoji moguénost tog nesputanog ispoljavanja kao insitt= cionaina ginjenica {60 Ovo je prvi istakao Diem (Duhem) kod koga se sensus cammuns pojavijuje pod terminom fon sense. ,Pure logic is not the only ule For ou judgements; certain opinions which do not fll under the hammer of the principle of contradiction are in any case perfectly unreasonable, These motives which do not proceed ftom logic and yet direct our choices, these fea sons which reason does not know ane which speak to the ample “mind of finesse" but not tothe "geometric mind’, eonsti- tute what is appropriately called yood sense™. Duhem (1954). 217, i dale: ,Since logie doesnot determine with precision the lume when an inadequate hypothesis should give way to a more frutfll assumption, and since recognizing this moment Delong to wood sense, ° Mhdeu,p. 218 216