EKUMENIZAM I VREME

APOSTASIJE
 2

SADR@AJ:
• JERES NAD JERESIMA
• PO^ECI EKUMENIZMA
• CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 G.
• SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI
• SVETSKI SAVEZ CRKAVA
• EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE
• PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOG PRETHODNIKA
• APOSTOLI EKUMENIZMA
• SPEKTAKLI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA
• KOKETIRAWE SA ISLAMOM I DRUGIM RELIGIJAMA
• PARLAMENT SVETSKIH RELIGIJA
• SINKRETISTI^KA PAPAZJANIJA - KANBERA 1991
• GLASOVI SAVESTI I OBRA^UN SA WIMA
• NASTAVAK APOSTASIJE
• NOVI VASEQENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ
• EKUMENISTI^KA TRAGIKOMEDIJA NA UPSALI
• UNIJA SA MONOFIZITIMA
• PATRIJARH DIODOR NA BRANIKU PRAVOSLAVQA
• SABOR U CARIGRADU 1993
• PAPISTI^KA EKLISIOLOGIJA CARIGRADA
• TE@WE ZA REORGANIZACIJOM DIJASPORE
• UNIJA U BALAMANDU - POBEDA VATIKANSKE DIPLOMATIJE
• PAPIZAM KAO SESTRINSKA CRKVA
• OBRA^UN SA SVETOGORSKIM ZILOTIMA
• A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA
• CIQEVI EKUMENIZMA
• [TA ^INITI?
 3

"Mi stojimo u borbi za na{e zajedni~ko Predawe, za

bogatstvo zdrave vere koju smo primili od Otaca."
(Sv. Vasilije Veliki, poslanica 243)
.
"Jer }e do}i vrijeme kada zdrave nauke ne}e podnositi,
nego }e po svojim `eqama okupiti sebi u~iteqe da ih
~e{u po u{ima, i odvrati}e u{i od istine, a okrenuti
se bajkama." (2Tim 4, 3-4)::

"Jer }e se pojaviti la`ni hristosi i la`ni proroci i

pokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako bude
mogu}e i izabrane." (Mt. 24, 24)

"Ne saobra`avajte se ovome vijeku, nego se

preobra`avajte obnovqewem svoga uma..." (Rim. 12, 2)

ali je broj qudi, danas na svetu, koji zna i veruje da je jedino Pra-
voslavna Crkva sa~uvala autenti~an lik Bogo~oveka Hrista i
bogatstvo Wegovog u~ewa koje nam je predato u Svetom Predawu, preko
Svetog Pisma, svetih Apostola i wihovih naslednika. Otuda na{a
Crkva koja se jo{ naziva Jednom, Svetom i Katoli~anskom (sabornom),
jedina ima pravo da sebe naziva Pravoslavnom (`Orqo,doxh ~Ekklhsi,a) jer je
"Crkva Boga `ivoga, stub i tv|ava istine." (1 Tim 3,15) i "vrata
paklena ne}e je nadvladati" (Mt. 16,18). Jedino je za wu Gospod rekao "...i evo ja sam
sa vama u sve dane do svr{etka vijeka." (Mt. 28,20). Drugim re~ima, ne postoji
nikakva sumwa oko toga da je Istinita i Jedina Crkva koju je Gospod osnovao,
upravo ona koja besprekorno ~uva istinu Hristovu. U burnoj istoriji Hristove
Crkve bilo je brojnih poku{aja da se re~ Evan|eqa prilagodi palom ogrehovqenom
~oveku, da se Evan|eqe reinterpretira, ali je Crkva uspela da sa~uva svoje
devi~anstvo neuprqana duhom ovoga sveta, i oduvek je bila i uvek }e biti strana
ovome svetu i veku. Zato tradicionalizam, koji u dana{we vreme ima prili~no
negativnu konotaciju, predstavqa jedan od najva`nijih atributa Pravoslavne
Crkve. Gospod nam je predao svoju istinu jednom zauvek i na{a nastojawa treba da se
ogledaju u tome da tom istinom za`ivimo i da je delatno poznamo, a ne da je nau~no-
bogoslovski otkrivamo, jer ne postoji apstraktna istina, ve} jedino Gospod koji je
jedini "put, istina i `ivot." Ujedno Gospod nas poziva da u puno}u Pravoslavne
Crkve privedemo sve qude, a ne da veru prilago|avamo qudima. Upravo jedan od
najva`nijih zadataka na{e Crkve nije da Carstvo Nebesko spusti na zemqu ve} da
qude uzdigne u Carstvo Nebesko, da ih obo`i i sa celom preobra`enom tvari
sjedini u Hristu.

S druge strane mnogo je vrsta nepravoslavnih (heterodoksnih) "hri{}ana" -

jeretika koji se nalaze izvan Crkve Hristove i ~ine zajednice ne~astivih,
(susth,mata ponhreuo,menwn)1. jer "kako mogu biti u Katoli~anskoj Crkvi, pita se Sv.
Atanasije Veliki, oni koji su odbacili apostolsku veru, i postali izumiteqi
novih zlih dela, oni koji su ostavili bo`anske re~i Pisma, a qudske obmane

1
Sv Kiril Jerusalimski, PG t.33, col 1048A
 4

proglasili novom mudro{}u."1 [tavi{e, oni koji su ostavili veru bogomdanu ne

mogu se nazivati ni hri{}anima.2

Na`alost, u na{a smutna vremena pojavili su se i u okviru Pravoslavne Crkve

pojedinci, koji na svoju Crkvu gledaju druga~ije nego {to su to ~inili Sveti Oci,
mu~enici i ispovednici. Ovi moderni odstupnici od Pravoslavqa i protagonisti
nove jeresi ekumenizma3 aktivno rade na stvarawu jednog "Novog Hri{}anstva"
preko kojeg neprijateq qudskoga roda `eli da osnuje svoju la`nu Crkvu (Anti-
Crkvu) i uz wenu pomo} pripremi dolazak la`nog Hrista. Wihov ciq je da Crkvu
dovedu u korak sa dana{wim vremenom i stide se pred "slobodoumnim" i
"naprednim" zapadnim svetom da javno priznaju istinu o svojoj Crkvi i veri
pravoslavnoj. Oni zajedno pod ruku sa raznim jereticima u "la`nom smirewu" hule
na Crkvu priznaju}i da su vrata adska ve} nadvladala Hristovu Crkvu4, da je ona
podeqena i da "svi treba da se pokajemo i izmirimo". Tek tada }emo, po re~ima ovih
novih apostata, ponovo "prona}i" jednu, nedeqivu i istinsku Crkvu Hristovu. Jo{
do ju~er su se ti isti pravdali da u~estvuju u dijalogu sa jereticima kako bi pred
wima svedo~ili istinu Pravoslavqa, a sada to isto Pravoslavqe prodaju u bescewe,
bacaju}i bisere sviwama.

Ipak, mi zasigurno znamo da se ovi mra~ni ciqevi nikada ne}e ostvariti, jer je
Crkva Hristova neuni{tiva. Ona }e i na svr{etku ovoga veka do~ekati svoga
`enika Hrista ~ista i neporo~na, neoskvrwena grehom apostasije. Pitawe je samo
koliko }e qudi u woj prepoznavati istinsku Crkvu Bo`ju i u woj na}i spasewe?

JERES NAD JERESIMA Sadr`aj

Pravoslavna Crkva koja je vekovima odolevaju}i raznim jeresima uspela da o~uva

neoskvrweno ispovedawe bogo~ove~anske vere, koju nam je predao Gospod Hristos
preko svetih apostola i Svetih Otaca, danas se nalazi suo~ena sa dosada najve}om
opasno{}u. Nova jeres, svejeres ekumenizma, sa svih strana nagriza jedinstvo
Pravoslavne Crkve, weno u~ewe i vekovno kanonsko ustrojstvo.

Fenomen ekumenizma nije ne{to novo i nepoznato. O wemu se ve} decenijama dosta
pi{e i s pravom se mo`e re}i da se radi o jednoj veoma slo`enoj pojavi. Za razliku
od drevnih jeresi koje su unaka`avale pojedine ta~ke pravoslavnog u~ewa i
bogo~ove~anskog lika Spasiteqa Hrista, ekumenizam se manifestuje na raznim
planovima crkvenog `ivota. U su{tini radi se o ~itavom nizu jeresi koje udarju na
sam koren pravoslavne vere - wenu Crkvu. Zato je ekumenizam pre svega
eklisiolo{ka jeres. "Danas ciq neprijateqa qudskog roda nije samo da odvoji
verne od puta spasewa kojim ga vodi Crkva Hristova, ve} da stvori vlastitu "Crkvu

1
Sv.Atanasije Veliki, PG t. 27 col 152C
2
Isti Sveti Otac, apostolski i svetoota~ki blagovesti svu istinu o pravoslavnoj veri govore}i:
"Mi dr`imo veru Katoli~anske (Saborne) Crkve, koju Gospod dade, Apostoli propovedi{e, Oci
o~uva{e. Jer je na woj Crkva osnovana, i ko otpadne od we, taj nije hri{}anin niti se mo`e nazivati
hri{}aninom." (Ad Serapionem 1,28: PG t.26. col. 593C-596A)
3
"Ekumenizam je zajedni~ko ime za psevdohri{}anstva i za psevdocrkve Zapadne Evrope. U wemu su
srcem svojim svi evropski humanizmi sa papizmom na ~elu. A sva ta psevdohri{}anstva, sve te
psevdocrkve nisu drugo ve} jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko evan|elsko ime: svejeres."
Pravoslavna Crkva i Ekumenizam, o. Justin Popovi}, Solun 1974.g.
4
Episkop Averkije xordanvilski ka`e: "Vrata pakla ne}e nadvladati Crkvu". ali su nadvladala i
sigurno mogu nadvladati mnoge koji smatraju sebe stubovima Crkve, kao {to se pokazalo u crkvenoj
istoriji."
 5

Hristovu", (la`nog i falsifikovanog Hrista prim.prev)..., i da pretvori samo

Telo Hristovo u jednu "ekumensku" organizaciju, kako bi na taj na~in pripremio
dolazak svog izabranika - Antihrista..."1 Ekumenizam, dakle, samovlasno "koriguje"
bogo~ove~ansko u~ewe Gospoda Hrista svode}i ga na nivo socijalne, humanisti~ke i
pacifisti~ke ideje i samoga Hrista zamewuje obezbo`enim i sekularizovanim
evropskim ~ovekom. Ukratko re~eno, on reinterpretira hri{}anstvo u duhu "Novog
doba" (New Age) i time otvara dveri Crkve za sve ostale jeresi i novotarije.

U drevnoj Crkvi re~ oi`koumeniko,j (vaseqenski) kori{}ena je u zna~ewu privo|ewa

svih naroda u puno}u i ~istotu istine Pravoslavne Katoli~anske Crkve. Otuda je
taj ~asni atribut pridodat nazivu Carigradske Patrijar{ije. Danas se ovaj izraz
koristi u sasvim suprotnom zna~ewu ostvarewa spoqa{weg jedinstva hri{}anskih
(ali, u posledwe vreme ~ak i nehri{}anskih) konfesija `rtvovawem puno}e
bogo~ove~anske istine "kompromisu qubavi", sa krajwim ciqem ostvarewa
savr{enog qudskog dru{tva, svojevrsnog raja na zemqi, ali bez Boga.

Poreklo ove ideje nije te{ko utvrditi. Ona je ro|ena u okriqu racionalisti~kog i
humanisti~kog Zapada i potpuno je bila strana na~inu razmi{qawa pravoslavnih
hri{}ana sve do po~etka ovoga veka kada ulazi u Pravoslavnu Crkvu na mala vrata,
potpomognuta novostvorenom zapadnomisle}om inteligencijom i vladaju}om
klasom, preko pojedinih jeraraha Carigradske Patrijar{ije, obrazovanih na
papisti~kom i protestantskom Zapadu.

PO^ECI EKUMENIZMA Sadr`aj

Magna Charta ekumenizma utemeqena je jo{ krajem pro{log veka, ta~nije 1897 g. na
konferenciji 194 anglikanska biskupa u Lambetu. Na tom skupu formulisani su
osnovni principi ekumenske unije hri{}anskih "crkava". Lambetska konferencija
afirmi{e dogmatski minimalizam, koji polazi od ~iwenice da jedinstvo treba
tra`iti u minimumu zajedni~ke sli~nosti bogoslovskih u~ewa. Minimalnu
zajedni~ku osnovu trebalo je da ~ine: Sveto Pismo (ali van konteksta Svetog
Predawa), Nikejsko-carigradski simvol vere i samo dve svete tajne - Kr{tewe i
Evharistija. Pored toga istaknut je i tzv. princip tolerantnosti prema u~ewu
drugih "crkava" i spremnost na kompromis qubavi. Tre}i princip Lambetske
konferencije je ~uvena Teorija grana (Branch Theory) koja polazi od ~iwenice da je
Hristova Crkva kao razgranato drvo, ~ije stablo predstavqa jednu nedeqivu Crkvu.
Grane su razne "crkve" koje su me|usobno ravnopravne i predstavqaju
manifestaciju jedne Crkve. Nijedna grana pojedina~no nije Crkva niti poseduje
puno}u istine, te zato pojedina bogoslovska predawa lokalnih "crkava" treba kroz
dijalog usaglasiti kako bi se "rekonstruisala" jedna istina i vidqivo ostvarila
jedna Crkva.2

Ve} po~etkom dvadesetog veka, 1910. god. u Edinburgu je, u organizaciji protes-
tantskih "crkava" odr`ana Svetska misionarska konferencija (International Mis-
sionary Society) na kojoj je odlu~eno da se organizuje Svetski pokret hri{}ana za
1
Jeromonah Serafim Rouz, "The Orthodox Word", No 5(70) Sept-Oct. 1976 - "The Royal Path/ True
Orthodoxy in an age of Apostasy"
2
Ekumenisti ~esto koriste pore|ewe sa razbijenim ogledalom na suncu. Svaki od razbijenih komada
reflektuje sun~eve zrake iako je ogledalo u par~i}ima. Tako i svaka "crkva" poseduje puno}u istine,
iako ne postoji wihovo vidqivo jedinstvo.
 6

pitawa vere i crkvenog ustrojstva (World Movement for Faith and Order). Istovre-
meno sa ovim pokretom delovao je i pokret "`ivot i Rad" (Life and Work) ~iji je
zadatak bio da ostvari jedinstvo hri{}ana kroz wihovu saradwu u svakodnevnim
`ivotnim pitawima. Ova dva pokreta }e se 1948.g. ujediniti u tzv. "Svetski Savez
Crkava" (The World Council of Churches) sa sedi{tem u `enevi. Paralelno sa ovom
te`wom da se unificira religija, radilo se i na stvarawu dru{tvenih
me|unarodnih tela koja }e omogu}iti stvarawe uslova za politi~ko objediwewe
sveta. Tako je 1914. g. formirana u {vajcarskoj tzv. "Liga Naroda" koja predstavqa
za~etak "Organizacije ujediwenih nacija". U delovawu oba ova pokreta primetna je
jedinstvena namera da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima `ivota ali ne u
li~nosti Bogo~oveka Hrista i wegovoj istini. U su{tini radi se o jednoj
"hilijasti~koj" ideji zemaqskog carstva, koja vekovima inspiri{e Zapad i koja se
projavquje u raznim vidovima kroz papizam1, humanizam, marksizam, masoneriju i
druge pokrete sli~ne orijentacije.

Me|utim, najve}u prepreku ovoj ideji na religioznom planu predstavqalo je

Pravoslavqe sa svojim svetoota~kim i tradicionalno nepomirqivim stavom prema
svakoj modernisti~koj reinterpretaciji Hri{}anstva i stavom da je istinsko
merilo i na~in prevazila`ewa podvojenosti samo svespasavaju}a istina Bogo~oveka
Gospoda Hrista. Gospod nas u~i da se jedinstvo svih qudi mo`e ostvariti jedino u
Pravoslavnoj Crkvi, u wegovoj bogo~ove~anskoj li~nosti, u sv. Pri~e{}u i
jedinstvenom ispovedawu apostolske vere. Trebalo je dakle uvu}i i Pravoslavnu
Crkvu u ekumenski pokret i zameniti weno u~ewe o Crkvi ekumenisti~kom
eklisiolo{kom jeresi. Na prvom udaru su se na{le dve patrijar{ije koje imaju
najve}i ugled i uticaj u celom pravoslavnom Svetu. Ubrzo su pored protestanata
glavni akteri ekumenizma, na`alost, postali i pravoslavni.

CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 GODINE Sadr`aj

Prvi ustupak ekumenizmu koji je u~inila Carigradska Patrijar{ija bio je u

januaru 1920.g. kada je izdana Enciklika, upu}ena "svim Crkvama Hristovim", kojom
je izme|u ostalog predlo`eno uvo|ewe grigorijanskog kalendara. Uvo|ewe novog
kalendara, koji je kao prethodni julijanski astronomski neta~an, samo po sebi ne
predstavqa toliki problem koliko je ovaj gest samo vidqiva projava namere
Carigrada da se pribli`i Zapadu, na {tetu vekovnog bogoslu`benog jedinstva
Pravoslavnih Crkava.2 Sam sadr`aj ove Enciklike koju je potpisao tada{wi locum

1
Ovo je najispravniji naziv za rimokatoli~ko reformisano hri{}anstvo koje je palo u potpuni
sekularizam i postalo carstvo ovoga sveta, jedna crkveno-politi~ka organizacija.
"Hri{}anstvo na Zapadu prestalo je da postoji kao Crkva: postalo je ideologija, skup eti~kih
zakona. Dakle prakti~nim `ivotom ~ovek ostvaruje spasewe. Ovo je imalo za posledicu da je
Hri{}anstvo preto~eno u norme koje imaju bo`anski karakter i kao takve se nalaze u osnovi
ostvarewa Carstva nebeskog na zemqi." ep. Igwatije Midi}, "Savremeni svet i Pravoslavna
Crkva", Hri{}anska misao, 6-8&1993.
2
Lokalni Sabor u Carigradu iz 1583, sazvan kao reakcija na poziv Grigorija XIII, rimskog pape, da
pravoslavni prihvate novi rimski kalendar, na kome su u~estvovali patrijarh Jeremija carigradski,
Silvester patrijarh aleksandrijski, Sofronije patrijarh jerusalimski i brojni drugi saborski oci
izme|u ostalog jasno ka`e:
"Ko god ne sledi obi~ajima Crkve koji su utvr|eni na Vaseqenskim Saborima, i svetoj Pashi i
kalendaru koji nam oni odre|uju da sledimo, nego ho}e da se ravna po novoizmi{qeno pashaliji i
wenom kalendaru papinih bezbo`nih astronoma i protive}i im se (obi~ajima Crkve) `eli da odbaci
 7

tenens Carigradske Patrijar{ije, mitropolit Dorotej Pruski sa jo{ jedanaest

mitropolita, pokazuje sasvim novi ton u pore|ewu sa prethodnim zvani~nim
dokumentima Patrijar{ije. Obratimo pa`wu na neke formulacije iz ove
Enciklike: U woj se ne samo pomesne Pravoslavne Crkve nazivaju "Crkvama", ve} je
taj naziv sasvim ravnopravno prvi put do tada pridodat raznim jereti~kim
konfesijama. Na samom po~etku se ka`e:"... me|usobno pribli`avawe raznih
hri{}anskih Crkava i wihovo op{tewe ne mo`e biti odba~eno zbog dogmatskih
razlika koje postoje me|u wima..." Enciklika apeluje da treba raditi na "pripremi
i omogu}avawu potpunog jedinstva", ali ne spomiwe da je ono jedino mogu}e u puno}i
pravoslavne istine Crkve Hristove. Razne jereti~ke grupe naziva "Crkvama koje
nam nisu strane i tu|e, ve} srodne i bliske u Hristu" i koje su nam "sanaslednici i
satelesnici obe}awa Bo`jih u Hristu" (Ef.3,5). Kao prvi korak u izgradwi
me|usobnog poverewa i qubavi smatra se potrebnim uvo|ewe novog kalendara "radi
istovremenog proslavqawa velikih hri{}anskih praznika od strane svih Crkava".
Pored toga predla`e se "svoj bra}i i na Istoku i na Zapadu, svim po{tovanim
hri{}anskim Crkvama" da se uspostavi praksa bli`e saradwe, me|usobnog raz-
mewivawa prazni~nih gramata, razmene studenata bogoslovskih {kola kao i
uspostavqawe jednog svehri{}anskog saveta na kome bi se odlu~ivalo o pitawima
od obostranog interesa. Enciklika je izazvala burno odu{evqewe ekumenskog
sveta. Pohvale i panigirici stizali su sa svih strana, od anglikanaca,
episkopalaca, luterana. Za to vreme pravoslavni svet obuzela je velika smutwa i
nedoumica pred ovim postupkom Carigrada koji je zaista bio bez presedana.1
Modernisti su bili odu{evqeni, a tradicionalisti, posebno mona{tvo, ni`e
sve{tenstvo i narod bili su krajwe razo~arani. Ubrzo patrijarh Meletije
Metaksakis, koji je bio zvani~no prvi carigradski patrijarh koji je zapo~eo
ekumenisti~ke aktivnosti, 1923. god. saziva sabor u Carigradu2 koji je doneo
odgovaraju}e odluke u skladu sa predlozima Enciklike iz 1920. i objavio uvo|ewe
novog kalendara bez postoje}eg koncenzusa svih pomesnih Pravoslavnih Crkava po
tom pitawu.

U to vreme cela Gr~ka Crkva bila je zahva}ena velikim talasom modernizacije i

evropeizacije koju su zdu{no pomagali dvor kraqa Otona i novostvorena zapad-
nomisle}a inteligencija. "Oni su, pi{e Makrijanis u svojim memoarima, upro-

i oskvrni dogmate i obi~aje Crkve koje smo nasledili od na{in Otaca, neka bude na takvoga
ANATEMA i neka bude odlu~en od Crkve i zajednice vernih."
Uvo|ewe novog kalendara, pored toga {to razbija bogoslu`beno jedinstvo, Pravoslavne Crkve,
unosi ~itav niz anomalija u bogoslu`beni ciklus godine. Tako, npr. Petrovski post po novom
kalendaru se smawuje, tako da ima godina kada traje samo 2 dana. Pored toga de{ava se da Blagovest
padnu van velikoposnog perioda i dr.
1
Kakav je bio raniji stav Carigrada po tim pitawima mo`emo da vidimo i iz saop{tewa Sabora u
Konstantinopoqu iz 1724. g. kojim je predsedavao carigradski patrijarh Jeremija III. Sabor je sazvan
zbog sve intenzivnijih prozelitisti~kih aktivnosti papista na podru~ju Antiohijske Patrijar{ije.
U saop{tewu Sabora se ka`e: "Oni koji su se udaqili od blago~e{}a i ostavili ota~ke i
pravoverne dogmate na{e vere i zajedni~kog Predawa Crkve, pav{i i skrenuv{i u novotarije i tu|e
ideje kao i (druge) nepravoslavne obi~aje, i koji krivotvori{e i oskvrni{e istinu blago~e{}a,
takvi vi{e nisu niti se mogu nazivati istinskim hri{}anima, ve} se kao nepravoslavni i inovatori
odsecaju i odequju od hri{}anske i crkvene zajednice i izbacuju iz sve{tenog tora, kao zara`ene
ovce i satruleli udovi, te podle`u krajwim i najve}im crkvenim kaznama, i budu}i potpuno otu|eni
od bo`anske blagodati sa |avolom na ve~ni pakao bivaju osu|eni." Mansi t.37, col. 209
2
Na ovom Sinodu se raspravqalo pored pitawa promene kalendara, tako|e pitawe odre|ivawa
fiksiranog dana proslave Vaskrsa (promena pashalije je ina~e zabrawena 1. Vas. Saborom i
Antiohijskim Saborom pod pretwom ra{~iwewa klirika koji to poku{a), zatim stupawe u brak
|akona i prezvitera posle rukopolo`ewa, drugi brak sve{tanika, pitawa ubla`avawa posta,
pomerawe ve}ih svetiteqskih praznika u nedeqne dane.
 8

pastili na{u domovinu i veru, kojom sada upravqaju bezbo`nici. U vreme turskog
ropstva nije pomeren ni jedan kamen sa starih crkava. Ali ovi zalu|enici povezali
su se u svojim interesima sa zara`enim fanariotima i sli~nim koji su se zarazili u
Evropi i oni su upropa{tavali na{e manastire i crkve, neke oskrnavquju}i, a
druge pretvaraju}i u {tale. Ovo su nam ~inili mnogi takvi sve{tenici i laici,
vojnici i politi~ari. Iako smo prolili svoju krv u opasnosti smo da izgubimo
svoju domovinu i veru..." "Poluobrazovani intelektualci su ~inili sve {to su
mogli da izmene istinu svoje vere i da priceme sekularizam i racionalizam na
sveto drvo Pravoslavqa koje je vekovima ostalo nedirnuto od varvarskih osvaja~a".
Najvi{e su stradali manastiri, neki su zatvoreni, nekima je konfiskovana
imovina, a u druge su poslani "progresivni" igumani... "1 Crkva i prosveta su u to
vreme bile pod jakom kontrolom dr`ave koja je sve ~inila da se saobrazi Zapadu,
forsiraju}i ideju jelinsko-hri{}anske civilizacije. Tradicionalna vizantijska
muzika je u gradskim crkvama zamewivana teatralnim vi{eglasnim horskim
evropskim pevawem. U to vreme dolazi i do degradacije tradicionalne ikono-
grafske umetnosti. U crkve se ubrzano uvodi elektrika, (~ak i elektri~na kandila)
i postavqaju se klupe. Teolozi i budu}i crkveni pastiri ve}inom su obrazovani na
papisti~kom i protestantskom Zapadu, gde su do{li u kontakt sa najnovijim
ekumenisti~kim tendencijama. Razlike izme|u Pravoslavne Crkve i zapadnih
"crkava" oni su videli iskqu~ivo na poqu dogmatskih formula koje su se nekako
mogle uskladiti i nisu razumevali da je na Zapadu lik Gospoda Hrista zamewen
humanisti~kim evropskim ~ovekom, da tamo i nema pravog Hri{}anstva, te da se
razlike ne mogu ispraviti kompromisnim sporazumima i dijalogom ve} jedino
istinskim i dubokim pokajawem - preumqewem jeretika. Istina pravoslavne vere
nije samo skup izvesnih mrtvih dogmatskih pravila, ve} sama bogo~ove~anska ikona
Gospoda Hrista, ~iji je lik ome|en evan|elskim i svetoota~kim u~ewima i
pravilima kao nepogre{ivim orijentirima blago~e{}a. Oduzeti makar i najmawu
zapovest zna~i oskrnaviti celi lik Bo`ji.2 Zato u tim pitawima nema i ne sme biti
kompromisa. Svaki kompromis u su{tinskim pitawima vere ravan je izdaji Hrista
i idolopoklonstvu, bez obzira kakvi se ciqevi tim kompromisom nameravaju
ostvariti.

SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI Sadr`aj

U me|uvremenu poznato nam je kakva je situacija zadesila Rusiju i wen verni narod.
Posle boq{evi~ke revolucije 1917. koju su organizovale sionisti~ko-masonske
organizacije3, komunisti su aktivno radili na uni{tewu Ruske Pravoslavne Crkve
koja je bila duhovna savest celog ruskog naroda i ~uvar wegovog sve{tenog
istorijskog predawa. Do{lo se do re{ewa da je najlak{e uni{titi Crkvu iznutra.
Tako je nastao tzv. pokret "`ive Crkve" koji je uz pomo} bezbo`nih vlasti trebao
da sru{i patrijarha Tihona i da reformira Crkvu na ~isto protestantski na~in i

1
Against False Union, Aleksandar Kalomiros, 1967
2
Sveti Jovan Zlatousti pi{e: "Ako i najmawe o{teti{ pe~at na carskoj nov~anici, cela nov~anica
postaje falsifikat. Tako isto ako zdravu veru i u ne~emu najmawe izmeni{ cela biva oskvrwena i
postaje gora umesto boqa. Gde su sada oni koji nas optu`uju za agresivnost zbog na{eg stava prema
jereticima? Gde su sada oni koji ka`u da me|u nama nema ni{ta razli~ito, ve} da razlike bivaju
zbog vlastoqubqa. Neka poslu{aju Pavla koji govori da Evan|eqe izmeni{e oni koji i u najmawem
uvode novotarije." (PG t.61 col. 622)
3
Od 22 ~lana prve komunisti~ke vlade 17 su bili Jevreji. Pored toga, va`no je napomenuti da su od
554 vi{a rukovodioca Sovjetskog Saveza u postrevolucionarnom periodu 447 bili jevrejskog
porekla. O~igledno je da su revoluciju organizovale ve}inom ne-ruske snage uz pomo} belosvetskih
slobodnih zidara. Najve}e `rtve ove revolucije podneo je pravoslavni ruski narod sa svojom Crkvom
 9

pretvori je u efikasno oru|e bezbo`nog sistema. Do prave apostasije dolazi u

martu 1927. g. kada je mitropolit Sergije Stragorodski, posle nekoliko meseci
provedenih u boq{evi~kom zatvoru, pu{ten na slobodu, da bi ubrzo 24. jula te
godine izdao zloglasnu "Deklaraciju" kojom je Ruska Crkva zvani~no pozdravila
bezbo`ni komunisti~ki re`im. "Deklaracija" otvoreno pozdravqa Sovjetski Savez
kao svoju novu domovinu i izjavquje da su sve radosti i uspesi Sovjetskog Saveza, ra-
dosti i uspesi Crkve, i da su sve wene `alosti tako|e `alosti Ruske Crkve.
Mitropolit Sergije je na taj na~in svoju crkvenu organizaciju u~inio produ`enim
propagandnim organom komunisti~ke dr`ave. U to vreme ta ista vlast provodila je
krvavi progon Ruske Crkve, koji je bio stra{niji od progona hri{}ana u doba
starog Rimskog carstva. Veliki broj sve{tenika, monaha, i vernika bio je mu~ki
ubijan, zatvarali su ili uni{tavali hiqade crkava i manastira. Podlegav{i
pritisku Mitropolit Sergije je otvoreno pred svetom porekao da u Rusiji postoje
progoni zbog verskih ube|ewa. Sve one jerarhe i druge hri{}ane koji su odbili da
u~estvuju u wegovoj apostasiji nazivao je "politi~kim kriminalcima", a sovjetska
vlast ih je hapsila i slala u sibirske logore smrti. Oni koji su ga branili
govorili su da on na taj na~in spasava Crkvu da potpuno ne bude uni{tena.
"Sergijanizam" je prakti~no postao sinonim za izdaju vernosti Hristu, radi
o~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, wenog ovozemaqskog blagostawa i
la`nog mira. Vernici su bili prisiqeni da poka`u bespogovorno poslu{awe
zvani~nim vo|ama Crkve koji su sledili ovu politiku, {to je ~esto sprovo|eno pos-
redstvom samih dr`avnih vlasti. Kada je ova struja kona~no pobedila, mitropolit
Sergije zauzeo mesto Patrijarha i sva opozicija bila u}utkana, "sergijanizam" je
postao zvani~na politika Ruske Crkve koja je oblikovala wen duhovni i crkveni
`ivot u narednim decenijama. U periodu 1969-70 "sergijanizam" je izvezen na Zapad
formirawem tzv. "Ameri~ke Mitropolije" koja je dobila priznawe od Moskve kao
autokefalna Crkva pod moskovskim sponzorstvom. U tome je posebnu zaslugu imao
mitropolit Nikodim lewingradski, poznati ekumenista i latinofil (koji je svoj
`ivot zavr{io sr~anim udarom prilikom audijencije kod Pape). Jerarsi
"Mitropolije" ne samo da su podr`avali crkveni kurs Moskve, ve} su bili ~esto i
apologete ruskog politi~kog re`ima. Jedan episkop te Crkve je posle posete
Rusiji, umesto da posvedo~i stra{ne progone pravoslavnih hri{}ana i stradawa
brojnih novomu~enika i ispovednika u Sibiru, hladno izjavio da su qudi u
Sovjetskom Savezu "sre}ni i dobro obu~eni, a ako se neko i `ali na vlast, pa, toga
ima i u Americi, zar ne??!" Danas je Ameri~ka Pravoslavna Crkva (OCA), koja je
nastala iz Mitropolije, poznata po svome krajwem liberalizmu i veoma
intenzivnoj ekumenisti~koj aktivnosti.

Nakon boq{evi~ke revolucije ruska emigracija formirala je svoju posebnu

crkvenu organizaciju pod nazivom Ruska Zagrani~na Crkva1 koju je poveo mitro-
polit Antonije Hrapovicki. Na woj je le`ao veliki zadatak da slobodno, bez
ideolo{kih pritisaka svedo~i u raznim krajevima sveta, gde je postojala ruska
dijaspora, istinu Pravoslavqa i istinu o stradawima Ruske Crkve i da nastavi
bogate duhovne i intelektualne tradicije iz vremena pre dolaska komunista. Za to
vreme reforme sergijanista su, dodu{e, odbacili i mnogi episkopi i vernici u
zemqi, me|u wima i mitropoliti Josif Petrogradski i Kiril Kazanski. Taj
pokret je s vremenom prerastao u tzv. "Katakombnu Rusku Crkvu" (za ~ije je
stvarawe na~elno dao blagoslov jo{ i patrijarh Tihon), koja sve do dana{wih dana
`ivi potpuno prekrivena velom tajne. Posledwih godina vi{e se saznaje o toj

1
Osnovana u Sremskim Karlovcima 1920.g. sa blagoslovom patrijarha Tihona
 10

mu~eni~koj Crkvi, koja jo{ nije u kanonskom op{tewu sa oficijelnom Moskovskom

Patrijar{ijom.1

Sovjetska vlast je, dakle nastojala, da uni{ti Crkvu preko wenih duhovnih vo|a,
koji su bili apologete sovjetskog re`ima u inostranstvu i propovedali tzv.
"komunisti~ko hri{}anstvo" koje je ideolo{ki pripremalo put za trijumf
komunizma, ne samo kao univerzalnog politi~kog re`ima, ve} kao ideolo{ke i
pseudoreligiozne tiranije. Da bismo ovo razumeli potrebno je da shvatimo {ta je
komunizam. To nije samo jedan suludi politi~ki re`im, ve} ideolo{ko-religiozni
sistem ~iji je ciq da zbaci i iskoreni sve druge sisteme, posebno Hri{}anstvo.
Komunizam je zapravo veoma mo}na jeres2, ~ija je osnovna postavka hilijazam ili
milenarizam - istorija }e dosti}i svoju kulminaciju u nedefinisanom stawu
zemaqskog bla`enstva, kao usavr{eno ~ove~anstvo koje `ivi u savr{enom miru i
harmoniji. Ovo Evan|eqe, postalo je oficijelno Sveto Pismo mnogih moskovskih
vladika koji su po~eli da organizuju razne ekumenske, antiratne, mirovne,
ekolo{ke i me|ureligiozne skupove u grandioznim halama Staqinovih soc-
realisti~kih palata, uz svestran patronat dr`ave. Crkva je ovim stavom davala
savr{en alibi zlo~ina~kim i antihri{}anskim aktivnostima boq{evika. Za to
vreme istinska Ruska Crkva, verni narod Ruske zemqe uz nekolicinu episkopa i
sve{tenika, sa brojnim ispovednicima i mu~enicima od Solovki do dalekog Sibira
trpeli su nevi|ena stradawa i progone. O tome niko od moskovskih vladika nije
govorio. Bila je to tabu tema. Pred svet je mogla da ode jedino "istina" da u Rusiji
nema verskih progona, a oni koji su u logorima su politi~ki zatvorenici. Raskol
koji je dakle, nastao u Rusiji dolaskom boq{evika na vlast nije samo politi~ki
raskol izme|u crvenih i belih vladika kako se to uobi~ajeno tvrdi, ve} otvoreni
sukob izme|u "Carstva ovozemaqskog" i "Nebeskog Carstva Hristovog", sukob
izme|u dva shvatawa istinskog zadatka Crkve na zemqi. S jedne strane imamo
"sergijanisti~ki" metod o~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, na ra~un izdaje
duha Crkve Hristove, i mu~eni~kog puta na kojem Crkva spoqa strada, ali iznutra
ja~a i duhovno se regeneri{e. Svakako, to ne zna~i da nema blagodati Crkva koju su
vodili "sergijevci" i danas je vode wihovi naslednici, me|u kojima ima onih koji su
otvoreno radili na {tetu Crkve po diktatu vlasti, a to ne priznaju. Nipo{to. To
je i daqe Crkva Hristova, koja daje svoje svetiteqe, podvi`nike i ispovednike, ali
koja je duboko postradala i propatila zbog bezbo`nih postupaka svojih pseudo
pastira. Crkva se nikada ne mo`e poistovetiti sa jerarhijom i jurisdikcijom. ^ak
iako ve}ina jerarhije otpadne od bogo~ove~anskog puta Hristovog, Crkva i daqe
`ivi, ali strada kao stado u koje raspu|uju la`ni pastiri. Granice jurisdikcija ne
mogu, dakle, ograni~avati Bo`ju blagodat.3 Koliko je krajwe nepravedno osuditi

1
Katakombna Crkva u Rusiji nikada nije oti{la toliko daleko da izjavi da svete tajne zvani~ne
Crkve nisu ispravne. Ona se, dodu{e, potpuno odvojila od zvani~ne jerarhije koja je sledila
sergijanisti~ki kurs kolaboracionizma sa komunistima, mada svojim vernicima nije zabrawivala
da se po potrebi pri~e{}uju i u crkvama Moskovske Patrijar{ije u koje su imali poverewa.
2
Veoma va`na ~iwenica u razumevawu fenomena komunizma jeste da on nije samo ideologija ve}
religija, i zato u komunisti~kim zemqama ne mo`emo govoriti o ateizmu ve} o antiteizmu,
bogoborstvu. Komunizam je vulgarizovao izvesne crkvene obi~aje i rituale i zamenio ih svojim
surogatima. Litije su zamewene prvomajskim paradama, svete ikone svuda prisutnim portretima
velikih vo|a, bogoslu`ewa sletovima, opela, zaupokojenim liturgijama, svete mo{ti balzamovanim
le{evima partijskih vo|a. Otuda on se ne mo`e ukinuti dekretom ve} se kao i svaka jeres le~i
jedino pokajawem -preumqewem.
3
Otac Serafim je u svojim kasnijim godinama pisao: "Su{tina "sergijanizma" je u problemu koji je
karakteristi~an za sve Pravoslavne Crkve danas - gubitak ose}aja za Pravoslavqe, shvatawe Crkve
 11

mnoge sve{tenike i vernike koji su ostali verni svojim arhipastirima i pored

wihovog otvorenog ekumenizma i saradwe sa komunisti~kom partijom, toliko je jo{
nepravednije osuditi i one koji su se od wih odvojili da bi uspeli da sa~uvaju svoju
veru i predawe, ali pritom ne prestaju da molitveno sastradavaju svojoj posrnuloj
bra}i.

Moskovska Patrijar{ija je, zanimqivo, u po~etku pokazivala izvesne znake

opreznosti prema ekumenizmu. O tome svedo~i i sabor episkopa pomesnih crkava
odr`an u Moskvi od 8-18.7.1948.g., povodom 500 godi{wice progla{ewa
autokefalnosti Ruske Pravoslavne Crkve. Na tom saboru su predstavnici
aleksandrijske, antiohijske, ruske, srpske, rumunske, gruzijske, bugarske, poqske,
~ehoslova~ke i albanske Crkve odbacili u~e{}e u svetskom ekumenskom pokretu i
SSC1, koji je upravo u to vreme formiran. Me|utim ubrzo posle toga usled
pritiska komunisti~kih vlasti u pojedinim zemqama s jedne strane i Vaseqenske
Patrijar{ije s druge, sve ove Crkve su ubrzo postale ~lanice SSC. Moskva se u
tome posebno isticala, tako da je 29. decembra 1969.g. objavila i intercommunio sa
rimokatolicima. Po~eli su ekumenski susreti, molitvena saslu`ivawa sa jereti-
cima. U tom smeru je pod pritiskom sovjetskih vlasti razvijena aktivna saradwa
svih religija na teritoriji SSSR, koje su morale zajedno da rade u korist " svoje
velike domovine". Danas, u postkomunisti~koj eri, kada zvani~na Ruska Crkva ima
sve uslove za slobodno delawe jo{ je primetno da Moskva izbegava da se odlu~no
oslobodi "sergijanske" pro{losti, da otvoreno osudi jeres ekumenizma, da prizna i
proslavi hiqade novomu~enika i da ispravi izvesne kanonske i crkvene
neispravnosti koje su se javile u vreme sovjetske tiranije. To su i osnovni razlozi
koji trenutno onemogu}avaju objediwewe cele Ruske Crkve u zemqi i inostranstvu
pod jednom jurisdikcijom.

SVETSKI SAVEZ CRKAVA Sadr`aj

U me|uvremenu dolazi do gorepomenutog organizovawa ekumenskog pokreta koji je

kona~no objediwen 1948. g. formirawem Svetskog Saveza Crkava.^etiri godine
kasnije carigradski patrijarh Atinagora izdao je Encikliku 1952.g. u kojoj poziva
sve poglavare Pomesnih Pravoslavnih Crkava da se pridru`e Svetskom Savezu
Crkava2. Kao osnovni razlog za to navode se sasvim banalni razlozi - potreba
"pribli`avawa naroda i nacija" u ciqu "suo~avawa sa velikim problemima
sada{wice". Patrijarh hvali SSC, jer "on omogu}ava zajedni~ke aktivnosti
Crkava i razvija kooperaciju". Sve u svemu radi se o dokumentu potpuno
sekularisti~ke orijentacije u kome se koristi jezik uobi~ajen u me|unarodnoj
politici i diplomatiji.

kao ne~ega {to se samo po sebi razume, shvatawe "organizacije" kao tela Hristovog i verovawe da su
blagodat i svete tajne ne{to automatsko..." Not of This World, Platina 1994.

1
Iz ~lanka iza{log u ~asopisu ORTHODOX PRESS SERVICE (br.47, 29.11.1994.g.) pod naslovom
"Ruska Pravoslavna Crkva razmatra povla~ewe iz ekumenskih organizacija" saznajemo da je
formirano konsultativno telo pri Moskovskoj Patrijar{iji koje treba da razmotri uslove i
mogu}e posledice povla~ewa RPC iz SSC i prekid dijaloga sa jereticima. Jedan od glavnih razloga
za to jeste nekontrolisani rimokatoli~ki i protestantski prozelitizam na teritoriji Rusije.
Vatikan i pored sporazuma u Valamandu (1993) nastavqa da tretira Rusiju kao svoju terra missionis.
2
Ava Justin Popovi} naziva SSC "jereti~kim, humanisti~kim i ~ovekopokloni~kim saborom koji
se sastoji od 263 jeresi, a svaka od wih je duhovna smrt. Za wega je ova organizacija "ni{ta drugo do
o`ivqewe bezbo`nog ~ovekopokloni{tva -idolatrije" (cit. gore)
 12

Ve} od 1952. g. pojedine Pravoslavne Pomesne Crkve po~ele su da se ukqu~uju u

SSC, a 1955.g. Vaseqenska Patrijar{ija {aqe svoje stalne predstavnike u centralu
SSC, u `enevi. Godine 1959. Centralni komitet SSC se sastaje na Rodosu sa
predstavnicima svih Pravoslavnih Crkava. Na ovome skupu ekumenizam je
prakti~no u{ao me|u zidove Pravoslavqa.1 Od 1961. pravoslavni ekumenisti
sazivali su niz konferencija u ciqu realizovawa ekumenisti~kih ciqeva. 1964.g.
odr`ana je tre}a konferencija na Rodosu. Papa, kenterberijski anglikanski
arhiepiskop i generalni sekretear SSC poslali su svoje pozdrave. Pravoslavni
ekumenisti su sa zahvalno{}u uzvratili. Na ovom skupu odlu~eno je da se vode
"dijalozi" sa jereticima "na ravnopravnoj osnovi". Pored toga afirmisano je pravo
da svaka pomesna Pravoslavna Crkva samostalno neguje "bratske odnose" sa
jereti~kim zajednicama. Te iste godine (1964), patrijarh Atinagora se susreo sa
rimskim papom u Jerusalimu, a naredne godine Carigrad skida anateme protiv
papske jeresi iz 1054.g. iako Rim ostaje nepokajan u svim svojim novotarijama.

Po{to sada ulazimo u period veoma aktivnih ekumenisti~kih kontakata, smatramo

potrebnim da iznesemo neke autenti~ne izjave prvojerarha Carigradske
Patrijar{ije ~iji put wegovi naslednici ve} decenijama uporno nastavqaju.

EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE - "VREME DOGMATA

JE PRO[LO"2 Sadr`aj

Patrijarh Atinagora poznat je po svojim proekumenisti~kim stavovima jo{ iz

perioda kada je izabran za mitropolita Krfa (1922) i arhiepiskopa Amerike (1947)
god. Odmah po preuzimawu du`nosti u Carigradu (1949) on {aqe arhiepiskopa
ameri~kog Jakova kako bi papi Jovanu Pavlu XXIII preneo usmeni panigiri~ni
pozdrav nazivaju}i ga "drugim Prete~om"3!?! Wegovim dolaskom na carigradski
presto, ekumenizam je na {iroka vrata u{ao u Pravoslavnu Crkvu. U svojoj
ekumenisti~koj teologiji "jedinstva crkava" patrijarh Atinagora polazi od
~iwenice da me|u hri{}anskim veroispovestima ne postoji su{tinska razlika.4
Sve one ~ine jednu jedinstvenu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, mada je me|u
wima do{lo do izvesnog otu|ewa usled razlika u u~ewu. Osnovni zadatak koji se
postavqa pred hri{}ane na{eg veka jeste da se razvije svest o tome da su svi bra}a u

1
Samo nekoliko godina na ^etvrtoj Svepravoslavnoj Konferenciji u {ambeziju, `eneva, donesena je
odluka u kojoj se ka`e: "Me|upravoslavna komisija koja se sastala u `enevi izra`ava zajedni~ku
svest Pravoslavne Crkve, da predstavqa organski deo Svetskog Saveza Crkava, kao i wenu ~vrstu
odluku da upotrebi sva sredstva koja su joj na raspolagawu, bogoslovska i druga, za uspeh i napredak
celokupnog rada Svetskog Saveza Crkava." (Odluka br. 1.) O~igledno radi se o jednoj krajwe
protivpravoslavnoj odluci koja progla{ava jeres da Jedna Sveta i Katoli~anska Pravoslavna Crkva
predstavqa deo jedne jereti~ke "nadcrkvene" organizacije.
2 Iz izjave patrijarha Atinagore 29.6.63
3
"Va{a Svetosti, moj Patrijarh me je ovlastio da vam ka`em da je {esti stih prve glave Evan|eqa
od Jovana napisan za Vas i da on veruje da ste Vi onaj ~ovek koji je poslan od Boga i ~ije je ime Jovan,
te da se sedmi stih iste glave odnosi na va{u misiju. Kao {to je on "do|e za svedo~anstvo, da svedo~i
za svetlost, da svi veruju kroz wega", na isti na~in i za isti zadatak ste Vi izabrani. Vi sami niste
svetlost, ali ste uzdignuti na Rimski Tron da biste "svedo~ili za svetlost" (Jn. 1,6-8)" Iz
pozdravne besede.
4
"Mi ne vidimo nikakvu prepreku na putu sjediwewa Rimske i Isto~ne Crkve. Ne vidimo nikakvu
prepreku iz najprostijeg razloga, {to takve prepreke ne postoje"(Orqo,doxoj tu,poj)
 13

Hristu, jedne i istinite Crkve Hristove1. Dosada{wi poku{aji ostvarewa

jedinstva kroz bogoslovske rasprave nisu dovele do rezultata jer su se dogmatske
razlike ispre~avale na putu ostvarewa zajedni{tva, zato patrijarh Atinagora
smatraju}i da je sada do{lo novo vreme, vreme "Svetog Duha" veruje da je jedini put
ka jedinstvu "dijalog qubavi"2 kroz koji }e sam Duh Sveti projaviti jedinstvo jedne
i nepodeqene Crkve Hristove. Da bi se dijalog qubavi vodio, potrebno je, pre svega
jednostavno "ostaviti pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele" i potruditi se
da "uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi."3 Kako i sam u svojoj "nadahnutoj"
besedi ka`e: "Do{lo je vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnu
mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu i utamni~enu realnost."4 "Hri{}anstvo, po
re~ima ovog patrijarha moderniste, ima danas potrebu za jednom novom teologijom
pomirewa."5 O~igledno, potrebno je izvr{iti punu reviziju pravoslavnog u~ewa,
posebno wegove eklisiologije. Vekovno u~ewe i duboko uverewe hiqada svetih
mu~enika i ispovednika vere pravoslavne da je Pravoslavna Crkva jedina istinita
Crkva Hristova i da je samo u woj mogu}e spasewe javqa se kao anahronizam
pro{losti, za ekumeniste toliko bremenite agresivno{}u i netolerancijom.
Dr`e}i se duha bran{-teorije potrebno je da sve crkve zajedno "ponovo osnuju"
jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu6, da ponovo na|u Hrista7. Ali na
koji na~in? "Mi kao sredstvo sjediwewa predla`emo Svetu ^a{u..." ka`e u jednoj
besedi patrijarh Atinagora. Upravo communio inter sacris8 je osnovni ciq "dijaloga
qubavi"9 Dakle, treba ostvariti uniju na bazi dogmatskog minimalizma, a sve
razlike jednostavno ostaviti kao lokalna bogoslovska predawa koja nisu obavezna
za druge.

Da bi se stvorila povoqna klima za napredovawe u ovom smeru bilo je neophodno

ukinuti anateme iz 1054. g. [to je i sve~ano u~iweno 7.12.1965. Jednostavnim po-
1
"Mi pravoslavni i katolici smo bra}a. Petar i Andrej su bili bra}a, samo jedan u Rimu, a drugi u
Gr~koj. To treba da budemo i mi: Katolici i Pravoslavni, saradnici i bra}a. Vrata nas ~ekaju
otvorena, treba samo da u|emo." (Kaqolikh, 24.1.62)
2
"Savremeni "dijalog qubavi" koji se obavqa u formi golog sentimentalizma u stvari je maloverni
otkaz od spasonosne "svetiwe Duha i vere Istine". Su{tina qubavi je Istina, i qubav `ivi
istinuju}i....U Hristu se `ivi "istinuju}i u qubavi. Jereti~ko humanisti~ko deqewe i razdvajawe
Qubavi i Istine samo je znak nedostatka bogo~ove~anske vere i izgubqene duhovne bogo~ove~anske
ravnote`e i zdravoumqa. U svakom slu~aju to nikada nije put svetih Otaca ." Ava Justin (gore cit.)
3
Iz pozdrava melhitskom unijatskom patrijarhu Maksimu IV, (Kaqolikh, 22.11964): "`ivimo u jednom
novom vremenu. Ostavimo pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele, ostavimo ih onima koji su za
to nadle`ni, a mi se potrudimo da od ovoga trenutka uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi."
4
"Zapo~nimo tre}i period Crkve, period qubavi, u pomirewu i me|usobnom jedinstvu... Do{lo je,
dakle, vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnu mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu
i utamni~enu realnost." (Kaqolikh 3.5.1967).
5
"Pozivam (sve) da ostavimo polemi~ke tonove i suprotstavqawa u teologiji i da je zasnujemo na
duhu prou~avawa i tra`ewa istine u qubavi i trpqewu. Hri{}anstvo danas ima potrebu za jednom
teologijom pomirewa." (Iz besede na beogradskom bogoslovskom fakultetu, Eqnoj 13.10.67)
6
"Na putu ka jedinstvu ne treba da se jedna Crkva kre}e prema drugoj, nego da svi zajedno ponovo
osnujemo jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, koja }e postojati na Istoku i Zapadu, kao
{to smo `iveli do 1054 i pored tada postoje}ih teolo{kih razlika." (Iz bo`i}ne poslanice 1967)
7
Pri susretu sa Papom u Jerusalimu patrijarh je izjavio: "(ovo) nije samo susret izme|u dva ~oveka
od odgovornosti. On ima veliki ciq, da ponovo na|emo Hrista (na, paneurw,men to,n Cristo,n) koji je
samo me|u sjediwenim, a ne razdvojenim." (Iz kwige Eirhnopoi, str 135)
8
"Intercommunio op{tewe sa jereticima u svetim tajnama, naro~ito u svetoj Evharistiji, to je
najbezo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko i pritom izdajstvo vascele Crkve
Hristove..." Ava Justin (gore cit.)
9
"Ovaj dijalog vodimo sa osnovnom namerom da stignemo na isti ciq, koji je zajedni~ka ~a{a koju
smo imali hiqadu godina do 1054. I tada smo imali razlike, jer smo i tada imali teologe... a imali
smo svetotajinsko op{tewe." (iz besede u Londonu 13.11.67)
 14

tezom pera je izbrisana anatema protiv papizma i Rimska "crkva" progla{ena je za

"Sestrinsku Crkvu".1 Nakon ovoga u obra}awu Carigradskog Patrijarha i wegovih
mitropolita Papi ne prime}uje se nikakvo ustezawe. Koriste se izrazi i titule
uobi~ajeni za odnose izme|u dve sestrinske Pravoslavne Crkve.2 {tavi{e, ime
Pape se unosi u diptihe Carigradske Crkve {to je jedan od osnovnih pokazateqa
priznawa pravoslavnosti onima koji ispovedaju jeresi osu|ene Svetim Ocima i
Svetim Saborima.3

Ideja o ujediwewu svih hri{}anskih, pa i nehri{}anskih konfesija, u svojoj

su{tini o~igledno je samo prvi korak ka sveop{tem objediwewu celog ~ove~anstva,
{to je jedan od va`nijih zadataka koji pred sobom vide patrijarh Atinagora i papa
Pavle VI4 Ujediwewe hri{}anskog sveta samo je prva faza u op{tem planu. Pogled
patrijarha Atinagore na nehri{}anske vere potpuno je neprihvatqiv za jednog
pravoslavnog episkopa. On u potpunosti izra`ava jereti~ko shvatawe Boga i vere,5
i u istu ravan stavqa pravoslavnu veru sa raznim neznabo`a~kim i jereti~kim
u~ewima. Sliku patrijarha Atinagore upotpuwava wegova neskrivena revnost za
modernizacijom i reformacijom Pravoslavne Crkve, wenih crkvenih obi~aja i
pravila `ivota. Zapravo prate}i wegove izjave po tim pitawima prime}ujemo
potpuno odsustvo razumevawa ota~kog predawa i wegovog zna~aja za o~uvawe
duhovnog identiteta Pravoslavne Crkve. U svakom slu~aju kao i u svim prethodno
navedenim primerima radi se o nekanonskom i jereti~kom pona{awu. Mnoge od tih
izjava izazvale su burne reakcije.6

1
Nijedna Pomesna Pravoslavna Crkva nije zvani~no protestvovala pred ovim nekanonskim i
antipravoslavnim aktom. Proteste su, dodu{e samo uputili pojedinci i predstavnici Ruske
Zagrani~ne Crkve i starokalendarci. Po{to se radi o jednom nekanonskom i protivpredawskom
aktu s pravom se mo`e zakqu~iti da on su{tinski ne obavezuje nijednog pravoslavca da ga prihvati.
2
Jedan od mno{tva primera je pozdrav patrijarha Atinagore papi Pavlu VI prilikom dolaska u Rim
1967 g. "Ose}amo posebnu radost {to dolazimo u Rim vrlom Arhijereju, nosiocu apostolske
blagodati i nasledniku plejade svetih i mudrih mu`eva, koji u ~asti i poretku zauzima prvi presto u
zajednici hri{}anskih Crkava cele vaseqene..." (Kaqolikh, 7.12.67.)
3
"Nalaze}i se pored Va{e po{tovane Svetosti uvek u duhu i srcu, posebno se se}amo Vas i Va{e
najsvetije Rimokatoli~ke Crkve u molitvi, na svetoj liturgiji u sve~asnom patrijar{ijskom hramu."
(Kaqolikh 4.11.69)
4
"Nadajmo se da }e se uskoro ostvariti san hri{}ana svih vremena o ujediwewu Crkava... Ovaj
dijalog }e dovesti do jedinstva hri{}anskih Crkava {to }e biti prvi korak ka ujediwewu u
svetskim razmerama." (Kaqolikh, 18.8.63) "Nalazimo se u vremenu u kome Papa rimski ide ispred svih
nas. Qubqeni moj brat Pavle II - zovem ga Drugim, a ne {estim zato {to je trebalo da se rodi odmah
iza apostola Pavla po svome delu - pokazao je toliko dalekovidnosti i smelosti, da ga uvr{tavam
me|u najve}e pape u istoriji" (Kaqolikh, 24.5.67)
5
"Varamo se i gre{imo ako mislimo da je pravoslavna vera si{la sa neba, da druge konfesije nemaju
vrednosti. Tristotine miliona qudi su izabrali islam da bi do{li do svoga Boga, a druge stotine
miliona su protestanti, katolici, budisti. Ciq svake religije je da obogati ~oveka." (Orqo,doxoj
tu,poj dec. 1968)
6
Kao primer navodimo neke delove intervjua patrijarha Atinagore listu Eqnoj od 20.3.1970. Ove
skandalozne izjave imale su za poseldicu da su ~etiri mitropolita Gr~ke Crkve na ~elu sa
Avgustinom florinskim, prekinuli pomiwawe patrijarha.
."Danas mantija ne zna~i vi{e ni{ta,.... Mantija ne ~ini sve{tenika, sve{tenik mora da poka`e
sebe bez mantije. U tome je stvar. Sigurno, treba da budemo realisti i pre svega da ne ne pla{imo
istine. ^esto puta ka`emo da je ovo ili ono tradicija i da treba da ostane. Gre{ka, velika gre{ka.
Koliko samo obi~aja u Crkvi nije autenti~no, nije drevno, i stoga se borimo da se toga oslobodimo...
Sasvim se sla`em sa brakom klirika i posle rukopolo`ewa. Rukopolo`ewe nije prepreka
braku....Optu`uju nas da ne dr`imo dobar kurs. Mnogo bih se radovao da nam predlo`e svoje re{ewe
za poku{aj sjediwewa Crkava...Mi kao sredstvo sjediwewa predla`emo Svetu ^a{u. Imali smo
zajedni~ku ^a{u i kada smo bili odvojeni od Zapada do 1050. Do{lo je do Raskola i prestali smo.
Do{lo je do anateme izme|u dve Crkve, Zapadne i Konstantinopoqske. {ta je prepreka?... Imamo
 15

Ovo su samo neke od najradikalnijih izjava koje je izrekao Patrijarh Atinagora i

koje odra`avaju novi duh razmi{qawa Vaseqenske Patrijar{ije. Mnogo se mo`e
govoriti o wegovim ekumenskim susretima sa papistima u Carigradu i Rimu,
zajedni~kom susretu i molitvi sa Papom u Jerusalimu, famoznom "skidawu anatema"
7.12.1965. godine, molitvenim skupovima sa jermenskim monofizitima i
anglikancima, poseti Rimu u oktobru 1967.g. kada je saslu`ivao sa papom Pavlom
VI, zajedno sa wim blagosiqao okupqeni narod uz freneti~ne aplauze i bliceve
fotoaparata1. Ovu "pozori{nu predstavu" vide}emo opet 1979. g. prilikom posete

mnoge razlike, ka`u. Koje? Filiokve? Pa, on postoji jo{ od sedmog veka, a Crkve se nisu razdvojile.
Primat i nepogre{ivost? {ta se to nas ti~e? Neka svaka svaka Crkva dr`i svoje obi~aje. Ako to
`eli Katoli~ka Crkva neka to dr`i. Ali vas pitam, gde je ta nepogre{ivost danas, kada papa ima
stalni petnaesto~lani savet koji odlu~uje. Uostalom, svi sami sebe smatramo nepogre{ivim. U svom
poslu, mislima u svemu. Da li te pita tvoja `ena koliko }e soli da stavi u jelo? Naravno da ne. Ona
ima svoju nepogre{ivost. Neka ima i papa ako to `eli. Mi to ne tra`imo. Teolo{ki dijalog ne}e
doneti rezultate. Nismo spremni i treba}e nam vekovi. Samo je jedan dijalog mogu} - dijalog
qubavi."
1
Kako bismo boqe upoznali lice ekumenizma navodimo donekle skra}ene izvode iz pro-
ekumenisti~ke kwige "Mirotvorci" koja podrobno opisuje ekumenisti~ku odiseju patrijarha
Atinagore. Sli~na re`ija primetna je i u svim sli~nim spektaklima wegovih nasledinka i
istomi{qenika.
SUSRET U JERUSALIMU
Susret pape Pavla {estog i patrijarha Atinagore u Jerusalimu bio je prvi susret poglavara Rima i
Carigrada u posledwih 526 godina, ta~nije od susreta u Ferari izme|u patrijarha Josifa Drugog i
pape Evgenija ^etvrtog. Po{to su zajedni~ki pro~itali molitvu "O~e na{", izmenili celiv mira i
zajedni~ki blagoslovili narod, na kraju je Patrijarh darivao papu skupocenom arhijerejskom
panagijom, sa predstavom Gospoda kao U~iteqa, simvolom episkopske ~asti pravoslavnih jerarha.
Prisutni Grci su uzviknuli:"Svjatjej{i, stavite mu je oko vrata!" Ovo je bilo prevedeno papi i on
je sa suzama u o~ima skinuo stolu, neku vrstu epitrahiqa, dok mu je patrijarh svojim rukama, koje su
se tresle od uzbu|ewa stavio panagiju. Tada su svi uzviknuli: "Aksios (dostojan!) Aksios!" pred
iznena|enim pogledima ~lanova papine pratwe koji su prvi put ~uli gromki liturgijski pokli~
pravoslavne hirotonije. Ovaj pokli~ bio je najre~itije priznawe jedinstva sve{tenstva svetske
Crkve. Papa Pavle {esti je priznat od strane prvoprestolnih klirika i vernog narodaa kao ~lan
wihovog episkopskog tela. Ovu panagiju je papa nosio na grudima kada se vratio u Rim i prilikom
svih slede}ih susreta sa patrijarhom. Posle toga je patrijarh papi poklonio zlatni krst sa proslave
hiqadugodi{wice Svete Gore, prefiwene umetni~ke obrade, a ostalim ~lanovima pratwe druge
darove sa iste proslave. Ponovo izmeniv{i re~i uzajamne blagodarnosti iza{li su na mali balkon
patrijar{ijskog dvora da bi blagoslovili narod koji je bio unaokolo saku{qen i koji im je klicao.
Blagoslovili su ga i opet su zajedno jedan drugom pred narodom dali bratski celiv u Hristu, a potom
se povukli.

SKIDAWE ANATEMA
Od osam ~lanova sinoda patrijarha Atinagore, dokument o "skidawu" anatema potpisalo je {est.
Nisu se slo`ili i odbili su da potpi{u Jakov derkijski i Maksim sardski. Ceremonija je obavqena
7. decembra 1965. godine istovremeno na Fanaru i u Rimu. Pravoslavnu delegaciju ~inili su
mitropolit Meliton iliupoqski, arhiepiskop Jakov ameri~ki i mitropoliti Atinagora tijatirski
i Hrizostom austrijski u pratwi arhimandrita Maksima Agiorgusija i |akona Vartolomeja
Arhondonija (dana{weg Vaseqenskog Patrijarha). Pogledajmo {ta o tome ka`e ekumenisti~ka
kwiga "Mirotvorci":
"U 11.10. u patrijar{ijski hram dolazi papina delegacija na ~elu sa kardinalom Laurencijem
Sehanom. Obu~eni su u sve~ane stole i odvode ih do soleje. Patrijarh silazi sa svoga trona grli i
celiva Kardinala, nadbiskupa i druge ~lanove pratwe. Kardinal se pewe na sporedni tron, a
nadbiskup seda u obli`wu stasidiju. Kada je bo`anska liturgija do{la do trentka ~itawa
Evan|eqa, sekretar Svetoga Sinoda arhimandrit Gavril je sa amvona pro~itao zajedni~ku izjavu
pape i patrijarha." Vrhunac je nastupio kada je arhimandrit pro~itao re~i kojima:" ...tako|e
odbacuju i ukidaju iz se}awa Crkve anateme koje su bile usledile, jer se}awe na wih sve do danas
predstvqa prepreku uzajamnom pribli`avawu u qubavi i stoga iste predaju zaboravu.... i kona~no
izra`avaju `aqewe zbog tu`nih doga|aja koji su prethodili i usledili (anatemama) i koji su usled
delovawa raznih faktora, me|u kojima je i me|usobni nedostatak razumevawa i poverewa, kona~no
 16

doveli do potpunog prekida crkvenog op{tewa.." Nakon toga je patrijarh sve~ano sa trona pro~itao
sve~ani akt ukidawa anatema. Istog dana u 19.00 u rimokatoli~kom hramu Svetog Duha u Carigradu
slu`ena je pontifikalna misa i otpevana je sve~ana doksologija TE DEUM.

{ta se toga dana doga|alo u Vatikanu? "Predsednik patrijar{ijske delegacije Mitropolit

Meliton sti`e u Rim u 16.00 ~asova 7. decembra. Na aerodromu ga do~ekuju vatikanski
velikodostojnici. U 20.30 patrijar{ijsku delegaciju uvode u baziliku Svetog Petra prepunu
velikodostojnika i naroda. Na ulazu mitropolit Meliton obla~i mandiju. U pratwi kardinala
Johana Vilenbransa koji je bio obu~en u puno biskupsko odjejanje kao i drugih ~lanova delegacije,
ulazi u hram i sme{taju se na sedi{ta desno od centralnog oltara "Ispovedawa" odmah do
predstavnika kraqevskih ku}a. U dirqivoj i veli~anstvenoj atmosferi po~iwe slu`ba. Ulazi
litija koju ~ini 2399 ~lanova Drugog Vatikanskog Koncila, patrijarsi, kardinali, nadbiskupi,
biskupi u liturgijskom odjejawu zakqu~no sa Papom Pavlom {estim, koji ulazi pe{ke (pape su do
tada nosili u nosiqci prim.prev.), obu~en tako|e u belu arhijerejsku ode`du sa zlatovezenom
mitrom nose}i u ruci arhipastirski {tap. Blagosiqa narod i uspiwe se u svoj presto." Nakon
proizno{ewa razli~itih litanija i saop{tewa ~etiri posledwe odredbe Koncila, papin sekretar
nadbiskup Periklo Feli}i najavquje kardinala Vilenbransa, sekretara povereni{tva za jedinstvo
hri{}ana, koji je nakon burnog aplauza na francuskom jeziku pro~itao zajedni~ku izjavu patrijarha
i pape. Uskoro je po~ela pontifikalna misa u kojoj je saslu`ivalo 24 jerarha. U jednom trenutku
mitropolit Meliton je u pratwi kardinala priveden pred papin tron gde je kardinal Bea pro~itao
papski akt o ukidawu anatema na latinskom (AMBULATE IN DILECTIONE - hodite u qubavi) u kome
se izra`ava `aqewe zbog nemilih doga|aja iz pro{losti i izra`ava nada da }e skidawe anatema
omogu}iti uspostavqawe punog jedinstva. Papa potom sve~ano predaje Melitonu akt izmeniv{i sa
wim celiv mira koji je propra}en silovitim aplauzom. Sve je to direktno prenosila papska radio
stanica u sve krajeve sveta. Nakon mise papa prima u svojoj palati carigradsku delegaciju.
Mitropolit Meliton je tom prilikom izjavio:"Danas se izme|u dva prva Trona Zapada i Istoka
oficijelno i crkveno ostvaruje osnovna pretpostavka postepenog prevazila`ewa razlika u bratskoj
qubavi... Ti, kao prvi episkop Hri{}anstva i drugi po redu brat tvoj, Episkop konstantinopoqski,
nakon ovog dana{weg sve{tenog doga|aja, mo`ete ove godine da se po prvi put nakon dugih vekova,
jednim ustima i jednim srcem obratite qudima, koji u Crkvi i van we, u bolu o~ekuju blagovoqewe i
mir."

PAPA PAVLE VI U KONSTANTINOPOQU

"Papa nose}i panagiju koju mu je patrijarh poklonio u Jerusalimu sti`e pred kapiju Patrijar{ije.
Zvona zvonko odjekuju, a okupqeno mno{tvo pozdravqa aplauzom i poklicima. Do~ekuju ga
mitropoliti halkidonski Meliton i derkijski Jakov. Papi prilazi sve~ana litija koju ~ine |akoni
i arhimandriti obu~eni u zlatotkane ode`de i prate ga do ulaska u patrijar{ijski hrama Sv.
Georgija. Tamo ga ~eka Patrijarh koji nosi svoju sve~anu mandiju. Sa suzama u o~ima izmewuju celiv
u Hristu i zajedno ulaze unutra{wost hrama, dok tridesetopeto~lani vizantijski hor peva. "{ta je
dobro i {ta lijepo nego kada bra}a `ive zajedno" (Ps. 132,1)
Dvojica prvojerarha pewu se na jednu oni`u platformu na kojoj su dva identi~na trona ispred
carskih dveri ikonostasa. Tu se mole, "uzimaju vreme" kao da }e zajedno da slu`e. Desno od pape je
poredan Sveti Sinod i gostuju}i jerarsi. Levo od patrijarha su kardinali i nadbiskupi iz papine
pratwe. Posle tropara Svetom Duhu, apostolima Petru i Pavlu i Bogorodici, slede stihovi iz
velikog slavoslovqa i jektenije koje ~itaju |akoni. Po prvi put u posledwih petstotina i vi{e
godina ~uje se iz jednih pravoslavnih usta gromka prozba- JO{ SE MOLIMO ZA NAJSVETIJEG
PAPU RIMSKOG I ARHIEPISKOPA I PATRIJARHA NA{EG... Bila je to zaista dirqiva
istorijska zajedni~ka molitva, prva pred `rtvenikom i narodom." Slu`ba je zavr{ena
patrijarhovom molitvom i zajedni~kim ~itawem "O~e na{". Potom su usledili pozdravi dvojice
jerarha u formi dijaloga:

PAPA: Brate, mnogoqubqeni u Hristu! Pre vi{e od tri godine Bog nam je u svojoj beskrajnoj
dobroti darovao da se susretnemo sa Vama u Svetoj Zemqi gde je Hristos osnovao svoju Crkvu i
prolio svoju krv za wu... Danas ta ista qubav Hristova i Wegove Crkve dovodi nas da izmenimo
celiv bratske qubavi ovde gde oci na{i u veri preminu{e i ispovedi{e jednim srcem Svetu
Trojicu, nerazdeqivu i jedinosu{nu.
PATRIJARH: Najsvetiji i mnogoqubqeni u Hristu brate! Slava Bogu koji ~ini ~udesa koji nas je
danas udostojio u svojoj beskrajnoj qubavi i najve}oj ~asti da primimo Va{u nam toliko qubqenu i
 17

po{tovanu Svetost koja nam dolazi iz starog Rima nose}i wen celiv svojoj mla|oj sestri. (Crkvi
Novog Rima - Konstantinopoqa, prim. prev.)
PAPA: U svetlosti qubavi na{e prema Hristu i me|usobne bratske qubavi otkrivamo opet duboku
jednakost na{e vere, a stvari u kojima jo{ nismo saglasni ne treba da nas spre~avaju da ose}amo to
duboko jedinstvo.
PATRIJARH: Gospod nas je postepeno vodio i doveo nas pred bolne ta~ke na{e zajedni~ke istorije.
I naredio nam je da dignemo zavesu koja nas razdvaja.... Ukazuju}i poslu{awe Wegovoj voqi, te`imo
jedinstvu svih i punom op{tewu qubavi i vere u saslu`ewu zajedni~ke ^a{e Hristove...
PAPA: Qubav nam dozvoqava da vidimo na{e jedinstvo kako raste u saslu`ivawu i podsti~e nas da
sve snage pokrenemo kako bismo ubrzali dolazak tog dana Gospodweg... priznavaju}i i po{tuju}i
jedni druge... brinu}i se o celovitosti i uzrastawu naroda Bo`jeg i izbegavaju}i sve {to bi moglo
da ga razdeli. Qubav je vitalna ta~ka, nezamewiva za rast vere, a op{tewe u istini je uslov pune
manifestacije qubavi koja se izra`ava u saslu`ivawu.
PATRIJARH: Sagradi}emo telo Hristovo, sakupi}emo ono {to je razasuto zajedni~kim crkvenim
nastojawima.... usmeravaju}i teolo{ki dijalog ka principima pune jednakosti u temeqnim osnovama
istine i slobode...
PAPA: Sa nelicemernom qubavqu celivamo Vas svetim celivom.
PATRIJARH: Blagosloven si brate koji dolazi{ u ime Gospodwe."

Posle ovog razgovora usledila je razmena darova. Patrijarh poklawa papi zlatotkani epitrahiq iz
{esnaestog veka. Na wemu je ispisana posveta koja ka`e: kao znak da jo{ od Apostola imamo
zajedni~ko blago sve{tenstva. Kada je patrijarh stavio papi epitrahiq oko vrata narod je spontano
po~eo da kli~e - Aksios! Aksios! Papa je zauzvrat poklonio ikonu, rad slikara Trenta Logaretija,
kojoj se patrijarh poklonio i celivao je. Slu`ba se zavr{ila zajedni~kim blagoslovom. Papa je
izgovorio latinski posledwi stih 2. poslanice Korin}anima, a patrijarh je zavr{io otpustom svete
liturgije. Hor je potom zapevao mnogoqetstvije Papi i Patrijarhu. "NAJSVETIJEM I
NAJBLA@ENIJEM PAPI RIMSKOM PAVLU [ESTOM, MNOGAJA QETA!" Usledili su
burni aplauzi. Potom su iza{li iz crkve i zajedni~ki blagoslovili narod. U razgovoru koji je
usledio u Patrijar{ijskom dvoru papa je zamolio patrijarha da prilikom svoje predstoje}e posete
pravoslavnim patrijarsima prenese bratske izraze qubavi i da sa svoje strane u~ini sve {to od
wega zavisi da do|e dan ujediwewa.

U 21.10. papa je do{ao u latinsku crkvu Sv. Duha. Do~ekan je gromkom zvowavom. Jedva uspeva sa
pratwom da se probije kroz masu naroda koji se sakupio. Me{oviti hor uz pratwu orguqa peva himnu
"Christus vincit". Nakon stiha sa molitvom za papu, hor peva:"ATHENAGORAS ARCHIEPISCOPO
CONSTANTINOPOLITANO ET OECUMENICO PATRIARCHA VITA, PAX ET FELICITAS
PERPETUA." Dvojica prvoprestolnika sedaju na sve~ane tronove postavqene ispred oltara. Papa
nosi panagiju iz Jerusalima i zlatotkani epitrahiq, a patrijarh zlatni krst pape Jovana XXIII.
Slu`ba je po~ela himnom Svetom Duhu "Veni creator spiritus". Potom je papa pro~itao molitvu, a
nakon toga je usledilo ~itawe Apostola (Ef 3, 8-21) i Evan|eqa (Jn. 14, 23-30). Hor je opet zapevao
himnu "Ubi caritas" a onda su po~ele litanije za oba prvojerarha. Saslu`ewe je zavr{eno molitvom
otpusta i pro~itanim "O~e na{" na oba jezika. Nakon {to su papa i patrijarh izmenili celiv mira
i zajedni~ki blagoslovili klir i narod napustili su hram dok je hor pevao "Magnificat anima mea
dominum" (Veli~a du{a moja Gospoda)

PATRIJARH ATINAGORA U VATIKANU

U petak 26. oktobra 1967.g. Papa Pavle {esti i Patrijarh Atinagora susreli su se po tre}i put. Sa
suzama su izmenili izraze misti~ne qubavi, sveti bratski celiv {to je pred o~ima miliona
gledalaca koji su sve to posmatrali preko Evrovizije zaista ~inilo dirqivu scenu. To je bio najja~i
dokaz jedinstva u Hristu. Dvojica prvojerarha blagosloviv{i narod ulaze u prepuni hram u kome su
ve} mesto zauzeli kardinali, preko dvestotine ~lanova Biskupskog Sinoda, klir i predstavnici
redovni~kih zajednica Rima, ~lanovi diplomatskog kora i druge zvanice. Na po~etku su se
poklonili pred kapelom Svetih Tajni i Bogorodice, a potom se uputili do groba apostola Petra dok
je hor sikstinske kapele pevao razne himne. Tamo su se obojica tiho pomolila i patrijarh je darovao
jedno vizantijsko kandilo koje je sam i zapalio. Posle toga uspiwu se na centralni oltar iznad
groba apostola Petra koji pokriva veli~anstveni Berninijev ciborij. Prvi put u istoriji papstva
pored papinog trona postavqen je jo{ jedan za prvoprestolnike Starog i Novog Rima. Odatle su
papa i patrijarh u~estvovali u bogoslu`ewu koji je u stvari bio skra}ena bo`anska liturgija bez
proskomidije, osve}ewa darova i pri~e{}a; ne{to kao liturgija pre|eosve}enih darova, samo bez
 18

carigradskog patrijarha Dimitrija Rimu. Sve ove ne~uvene aktivnosti i

sentimentalno-proro~ke izjave za~iwene bujnom gr~kom retorikom izazvale su
nezadr`ivo nezadovoqstvo i buru me|u mnogim pravoslavnim hri{}anima.
Mitropolit florinski Avgustin je 1969. god. podneo predstavku sinodu zbog
"nekanonskih i nepravoslavnih aktivnosti Patrijarha". Sveta Gora je jo{ ranije
protestvovala 1964.g. kada su atonski monasi osudili "ove prounijatske aktivnosti
i stavove Vaseqenskog Patrijarha i wegovih istomi{qenika" Oni su apelovali na
Patrijarha da prestane sa ekumenisti~kim aktivnostima, a ukoliko ustraje u wima
zapretili su da }e prekinuti op{tewe sa wim. Protesti dolaze sa svih strana.
Poglavar Ruske zagrani~ne Crkve, mitropolit Filaret u svome pismu patrijarhu
Atinagori povodom "skidawa anatema" isti~e da niko nema pravo da u ime cele
Crkve ~ini ono {to je protivno u~ewu i crkvenim kanonima. On se poziva na 15.
kanon Prvodrugog sabora u Carigradu iz 861 g. koji naziva "~asnim me|u
pravoslavnim hri{}anima" one episkope i klirike koji prekinu op{tewe sa svojim
patrijarhom ukoliko on otvoreno propoveda jeres. Sa svih strana se ~uje stav "da
nema kompromisa u stvarima pravoslavne vere". Kakav je odgovor Carigrada na sve
ovo?

Potpuno ignorisawe. Vaseqenska Patrijar{ija do dan danas nije objavila nikakav

demant, ili barem obja{wewe svojih jereti~kih stavova i aktivnosti, nego je sa
wima nastavila jo{ daqe. Ostale pomesne Pravoslavne Crkve ne samo da su }utke
prelazile pored svega {to se de{ava ~uvaju}i la`ni mir u Crkvi i time pre}utno
aminuju}i uvo|ewe nove jeresi u okvire Crkve, ve} su pojedini predstavnici
wihove jerarhije i sami po~eli da aktivno u~estvuju u ekumenizmu prevazilaze}i
~esto i "kardinale sa Fanara".

Ekumenski krugovi videli su u patrijarhu Atinagori "proroka novog vremena",

"duhovnog oca pravoslavne renesanse" (arhiepiskop Jakov ameri~ki)1. ^asopis
Ekklhsi,a predwa~io je u pohvalama prikazuju}i ga kao svetiteqa. (Ekklhsi,a
1.15.1972). Arhiepiskop atinski Jeronim, koji je ostao upam}en kao veliki prijateq
rimokatolika i ekumenista bez ikakve rezerve, povodom smrti patrijarha
Atinagore 1972.g. izjavio je da "veliki ne umiru, a Atinagora je zaista bio veliki...

evharistijskog dela koji }e se ukqu~iti onda kada sve bude spremno za saslu`ivawe, odnosno kada
Sveti duh to omogu}i svojim nadahnu}em. Bogoslu`ewe je po~elo 118. psalmom, uvodnom molitvom,
~itawem apostola (Fil.2,1-11) na latinskom jeziku. Potom je usledila himna "UBI CARITAS".
Pro~itano je i Evan|eqe (Jn. 13, 1-15) koga je pro~itao u vizantijskom napevu na gr~kom jeziku
Veliki Arhi|akon. Posle toga po~ele su jektenije vernih na {est jezika na koje je narod gromko
odgovarao Ku,rie ele,hson. Pro~itan je prolog "uzno{ewa" sa jednom dugom papinom molitvom za
jedinstvo Crkve. Nakon toga hor je otpevao pesmu: Svet, Svet, Svet Gospod Savaot. Svi su pro~itali
"O~e na{", posle ~ega su usledili pozdravi. Nakon ove slu`be si{li su u kriptu pred grob pape
Jovana XXIII gde je patrijarh Atinagora vidno uzbu|en pripalio sve}u, okadio grob i otpevao
nekoliko pesama iz slu`be za upokojene. Nakon toga je na grob polo`io tri klasa uz re~i Evan|eqa:
"Ako zrno `ita padnuv{i na zemqu ne umre, samo ostaje, a ako umre mnogi rod donosi." (Jn 12,24)
Papa je potom rekao: "Vi predstavqate predawe Crkava Ponta, Galatije, Kapadokije, Azije i
Vitinije. Patrijarh mu je odgovorio: "A vi ste nosilac apostolske blagodati i naslednik plejade
svetih qudi koji su pozvani na Tron prvi u ~asti i poretku u Vaseqenskoj Crkvi."
Bogoslu`ewe je zavr{eno molitvom Patrijarha za mir Crkve i sveta i apostolskim blagoslovom
dvojice prvoprestolnika. Potom su obi{li glavni oltar dok je hor pevao himnu:"Pevajte Gospodu
pesmu novu." (Ps. 97)
1
Arhiepiskop Jakov je dao da se podigne velika statua patrijarha Atinagore u parku bogoslovske
{kole u Bostonu. Statua predstavqa patrijarha sa putirom u ruci kako poziva sve hri{}ane na
op{tewe u jednoj ~a{i. Ne bi bilo ~udo da ekumenisti jednoga dana pokrenu i proces kanonizacije
patrijarha Atinagore. To bi bio jedini "svetiteq" Crkve koji je podr`avao ekumenisti~ke stavove.
 19

To da je bio veliki najboqe potvr|uje ne samo wegov `ivot ve} i wegova smrt. Jer
nikada do sada u istoriji Pravoslavne Crkve smrt jednog poglavara nije izazvala
takvu svehri{}ansku `alost i saose}awe celoga sveta." ^ak je i Sve{tana op{tina
Svete Gore uputila telegram u kome izra`ava molitvenu `equ "da se du{a pokojnog
patrijarha na|e u zajednici sa Zlatoustim, Vasilijem, Grigorijem i Fotijem
Velikim". Te{ko je razumeti do koje mere poltronska kurtoazija mo`e da dovede
hri{}ansku savest. ^astan je pomena primer jednog atinskog |akona koji je odbio da
slu`i parastos patrijarhu Atinagori po{to je on jeretik. Svakako, mnogo je
pravoslavnih hri{}ana u Gr~koj koji su bili u`asnuti ne~uvenom izdajom
Pravoslavqa na Fanaru, ali na`alost na takve tonove retko nailazimo u izjavama
crkvenih zvani~nika. Ipak glasovi protesta dolazili su od strane velikih
duhovnika kao {to su bili o. Epifanije Teodoropulos1 i otac Filotej Zervakos,
iguman manastira Longovarda na Parosu koji je kao verno duhovno ~edo sv.
Nektarija Eginskog na vreme osetio opasnosti ekumenisti~ke jeresi.2
Protestvovao je i mitropolit Filaret iz Wujorka svojim ~uvenim "pismima bola",
zatim brojni teolozi i savesni hri{}ani iz celog sveta.

Zvani~na Srpska Crkva je pred svim ovim }utala. Jedino se ~uo glas arhimandrita
Justina "elijskog, koji je u posleratnom periodu op{te apostasije i ko-
laboracionizma sa bezbo`nim vlastima, bio i ostao "duhovni Patrijarh" pra-
voslavnog srpskog naroda. On je duboko ose}aju}i i liturgijski pro`ivqavaju}i duh
apostolske i svetoota~ke istine napisao povodom patrijarha Atinagore: "A
patrijarh carigradski? On svojim neopapisti~kim pona{awem svojim re~ima i
delima sabla`wava ve} decenijama pravoslavne savesti odri~u}i jedinstvenu i
svespasonosnu istinu Pravoslavne Crkve i vere, priznavaju}i Rimskog vrhovnog
prvosve{tenika sa svom wegovom demonskom gordo{}u..... "

Ove re~i jasno izra`avaju jedan zreo, iskren i svetoota~ki stav prema patrijarhu
jeretiku kao i preciznu dijagnozu osnovnih namera Carigrada koje naslednici
patrijarha Atinagore sve do danas sprovode na o~igled i pre}utno odobravawe
zvani~nika Crkve.

Svi ovi doga|aji i aktivnosti prvojerarha Carigradske Crkve i wegovih is-

tomi{qenika {irom pravoslavnog sveta plasti~no odra`avaju osnovni duh
filosofije 20 veka koja iako razjediwena u stotinama raznih filosofskih pravaca
i ideologija ipak ima zajedni~ki imeniteq. Wu je mo`da najjasnije izrazio Ivan
Karamazov koji ka`e: "Bog je mrtav, zato ~ovek postaje Bog i sve je mogu}e." Ova
misao je sr` savremenog nihilizma, anarhizma i ekumenizma. Ekumenisti uporno
spomiwu sintagmu "Nova Epoha". U korenu te ideje le`i drevna jeres hilijazma, jer
{ta bi drugo moglo opravdati takve radikalne promene i monstruozna izopa~ewa
1
Arhimandrit Teofanije Teodoropulos je napisao svetoota~ki o{tro otvoreno pismo patrijarhu
Atinagori u kojem raskrinkava wegovu izdaju Pravoslavne vere. Pismo je iza{lo u ~asopisu "Tri
Jerarha" br. 1228, 1965g.
2
Otac Filotej Zervakos je napisao jedno otvoreno pismo patrijarhu Atinagori u kome mu
svetoota~ki o{tro daje pouku o smirewu i poru~uje: "Ako zaista voli{ papu, idi i ka`i mu celu
istinu: - Dragi papa, po{to te volim re}i }u ti nepobitnu istinu. Slu{aj ako ima{ u{i da ~uje{.
Ti si prvi u gordosti, a ja sam odmah za tobom. Ti, zbog toga {to ka`e{ da si nepogre{iv, a ja zato
{to me zovu Najsvetijim. Obojica smo la`ovi, zato {to ni ti nisi nepogre{ivv ni ja nisam
najsvetiji. A, ako nas qudi, u nameri da nam laskaju, zovu nepogre{ivim i najsvetijim, ka`imo im
istinu. Mi nismo ono {to mislite. Mi smo gre{nici. Ka`ite im ono {to je Bogo~ovek, Gospod na{
Isus Hristos rekao bogatom mladi}u: "{to me zove{ dobrim. Niko nije dobar osim jednoga Boga."
(Mk. 10,18)..." Patrijarh je qutito vratio pismo o. Filoteju ne zadr`av{i ga kod sebe kako ne bi
ostalo u patrijar{ijskim arhivama. Orqo,doxoj tu,poj Atina 1979. godine.
 20

Pravoslavqa osim ~iwenice da ulazimo u nove istorijske okolnosti, novu vrstu

vremena u kojoj ideje pro{losti vi{e nisu va`ne. Osnovni rukovodilac svih ovih
kretawa zapravo je duh vremena. Rimokatoli~ka "crkva" vekovima vodi borbu da
preobrazi Hri{}anstvo u humanizam. Na Drugom Vatikanskom Koncilu istaknuta je
potreba posavremewewa crkve u svakom pogledu - aggiornamento (posavremewewe).
Papa Pavle VI proro~ki izjavquje: "VOX TEMPI - VOX DEI" (Glas vremena je glas
Bo`ji). Koliko je to samo suprotno svetoota~kom na~inu razmi{qawa velikog
ispovednika Pravoslavqa - Sv. Atanasija Velikog koji je govorio "Znajte da
moramo da slu`imo ne (ovom) vremenu ve} Bogu." Bilo je, dakle, potrebno da se
reforma sprovede i na Istoku. Patrijarh Atinagora je uporno radio na uvo|ewu
novog duha u Crkvu ne obaziru}i se na to da time kr{i desetine kanona i celokupnu
sve{tenu tradiciju Crkve. Uostalom, wegovi istomi{qenici nikada nisu ni
poku{avali da ga opravdaju kao teologa ili tradicionalistu. Za wih je on "prorok
novog vremena" ~ije se ideje ne mogu osuditi zato {to on ve} `ivi u "novom
vremenu" ispred svoga vremena i svoje generacije. Sam Patrijarh ~esto je govorio o
"Tre}em dobu Svetoga Duha". Radi se o staroj hilijasti~koj ideji koju je propovedao
i Ber|ajev, a mo`e se pratiti u pro{lost direktno do Joakima od Fiore, a
indirektno do montanista. Ideja Novog doba pro`ima gotovo celu evropsku misao u
periodu posledwa dva veka. Ove ideje posebno su aktuelne u mnogim savremenim
pokretima obediwenim pod imenom New Age (Novo Doba), ili The Age of Aquarius
(Doba vodewaka) {to ozna~ava po~etak novog astrolo{kog ciklusa i kraj jednog
civilizacijskog perioda u kome je dominiralo Hri{}anstvo. U nameri da kona~no
ot{krinu dveri hiqadugodi{weg carstva mira i blagostawa na zemqi, glavni
inspiratori ovih ideja konstantno su forsirali pojam "progresa" koji je kqu~na
re~ svih evropskih revolucija. Stalno se govori o novoj moralnosti, novom
poimawu religije, bratstvu svih naroda i vera, toleranciji i kompromisu, prole}u
Hri{}anstva i potrebi reinterpretacije pojma Crkve. A sve ove pomenute ideje
pored wima sli~nih u oblasti politike i ekonomije sastavni su deo Novog svetskog
poretka, koji ima za ciq da izvr{i prepravku Bo`jeg Poretka, i da stvori qudsko
carstvo na zemqi bez Boga. Na`alost, i pored verovatno iskrenih dobrih namera
nekih naivnih ekumenista, ovaj pokret slu`i upravo sasvim suprotnom ciqu,
uni{tewu Crkve i Pravoslavne vere i ostvarewu zemaqskoga carstva Antihrista.

PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOGA

PRETHODNIKA Sadr`aj

Patrijarha Atinagoru je na prestolu Carigradske Crkve nasledio 1972. g. patrijarh

Dimitrije. Mnogi su verovali da }e Atinagorin naslednik napustiti dotada{wi
kurs, po{to se radilo o ~oveku koji se izme|u ostalih potencijalnih kandidata (kao
{to je infamni ekumenista arhiep. Jakov ameri~ki), nije preterano isticao u
ekumenisti~kim nastrojewima. Me|utim ve} na osnovu wegove besede na ustoli~ewu
bilo je jasno da on nastavqa put svoga prethodnika. Evo wegovih re~i:

"Sa ovoga mesta, kao prvi me|u jednakim Svete Pravoslavne Crkve pozdravqamo
Najsvetijeg i Najbla`enijeg Papu Rimskog Pavla VI i prvog me|u jednakim u celoj
Crkvi Hristovoj, brata po{tovanog i starijeg, Episkopa Starog Rima i Patrijarha
Zapada; najbla`enije poglavare drevnih apostolskih Crkava, Wegovu Milost
Arhiepiskopa Kenterberijskog, po{tovanog poglavara Starokatoli~ke Crkve i sve
poglavare Hri{}anskih Crkava, Veroispovesti i sa wima Svetski Savez Crkava...
i izra`avamo svoju re{enost da u vernosti dosada{wem delu Vaseqenskog
Patrijarha sledujemo svetome i velikom putu velikog na{eg prethodnika
 21

bla`enopo~iv{eg patrijarha Atinagore I u izgradwni svepravoslavne sloge i

me|uhri{}anskog jedinstva. Nikako ne}emo propu{tati svoju obavezu da nastavimo
dijalog najpre sa Islamom, a onda i sa ostalim ve}im monoteisti~kim religijama..."

Obratimo pa`wu na prve re~i Patrijarha. One sasvim jasno pokazuju jasan stav da
Pravoslavna Crkva nije jedina Crkva Hristova i da Patrijarh Carigrada kao prvi
me|u jednakim u Pravoslavnoj Crkvi nije prvi me|u jednakim u Crkvi Hristovoj,
jer to mesto pripada Papi Rimskom. Dakle, opet, identi~an stav. Fanar se pona{a
kao da raskola nema, kao da Rimska "crkva" nije pre deset vekova otpala od
Katoli~anske i Apostolske Crkve Bo`je.

Na dan uo~i samog izbora patrijarha Dimitrija, 15. jula, na liturgiji u patri-
jar{ijskom hramu Sv. Georgija, sve{tenik Panajotis Hinaras je u prisustvu vi{e
mitropolita carigradskog prestola pri~estio grupu rimokatoli~kih turista iz
Belgije. Uskoro posle su usledile prve reakcije na ovaj skandal. Orqo,doxoj tu,poj
izme|u ostalog zakqu~uje da ako Wegova Svetost }utke pre|e preko ovog doga|aja
"to 'e yna;iti da novi patrijarh Dimitrije namerava da nastavi jereti;ki put svog
prethodnika, [to 'e biti prava propast ya Veliku Crkvu Hristovu."1

U svojim stavovima prema raznim hri{}anskim konfesijama kao i prema ne-

hri{}anskim religijama Patrijarh koristi uobi~ajeni ekumenisti~ki vokabular.
Za wega jereti~ki monofiziti Kopti i pravoslavni "nisu tu|i jedni drugima ve} su
"jednostavno odvojeni". Papisti su bra}a u Hristu" kojima je dozvoqeno da za vreme
liturgije ulaze u oltar (kao {to je bio slu~aj sa papisti~kim sve{tenikom
Edmondom Vutsinom koji je u trenutku hirotonije pomo}nog episkopa mitropolita
Halkidonskog, po svedo~ewu rimokatoli~kog gr~kog ~asopisa Kaqolikh, stajao uz
samu ~asnu trpezu patrijar{ijskog hrama Sv. Georgija.)

U svojoj poslanici muslimanima povodom wihovog praznika Bajrama, patrijarh

Dimitrije im poru~uje: " Jedan Veliki Bog, ~ija smo svi mi deca, svi koji verujemo i
klawamo se Wemu, `eli da se svi spasemo i da budemo bra}a." Zaista te{ko je
razumeti kako mogu biti deca Bo`ja oni koji ne prihvataju wegovog Sina
jedinorodnog i kakvo je bratstvo i zajednica mogu}a sa la`i i neistinom.2 Bog
zaista `eli da se svi spasemo, ali samo je jedno ime u kojem se spasavamo - ime Isusa
Hrista ( sr. DA 4,12). Svakako, ekumenisti smatraju da je na{a du`nost i obaveza da
prosvetlimo zabludele istinom Pravoslavqa i da je neophodno da je propovedamo
muslimanima, budistima i drugim. Ali, da li ih prosvetqujemo ~estitaju}i im
Bajram i pomirqivim re~ima govore}i im da smo svi mi bra}a i da treba da ~inimo
dobro, pre}utuju}i istinu da je vera wihova od "oca la`i". Da li su sveti
novomu~enici ~estitali Turcima wihove bezbo`ne praznike? Da li je to ~inio Sv.
Kozma Etolski ili bilo koji svetiteq Crkve Hristove? Da li su Sveti Oci slali
jereticima ~estitke za wihove praznike i dolazili na wihova rukopolo`ewa i

1
Orqo,doxoj tu,poj god. II 167-168, 1. i 15. avgust
2
U vezi bratstva sa muslimanima ponavqamo re~i Sv. Vladike Nikolaja: "Bog je Tvorac sviju qudi.
A Bog je Otac samo onih qudi koji veruju u Sina Bo`jega i u sinovstvo. "Koji se god odri~e Sina, taj
ni Oca nema, a ko priznaje Sina, taj ima i Oca". (1Jn. 2,23) - Svi su qudi stvorewa Bo`ja i
potencijalno sinovi Bo`ji. Ali istinski su sinovi Bo`iji "oni koji Ga primi{e i kojima se dade
vlast da se nazovu sinovi Bo`ji, koji veruju u ime Wegovo, koji se ne rodi{e od krvi... nego od Boga"
(Jn. 1,12-13). Ova razlika izme|u hri{}ana i nehri{}ana, tj. izme|u ro|enih i stvorenih mora se
naro~ito isticati u na{e vreme vulgarne propagande da su sve vere jednake, sni`uju}i planinu u
doline, a ne di`u}i doline u visinu planine."
 22

klicali im "Aksios" - dostojan? Na kraju krajeva, da li su svi Sveti Oci bili u

zabludi i bez qubavi Bo`je kada su istinu Bo`ju svedo~ili ispovedaju}i je kao
jedino spasavaju}u pod kapom nebeskom. Ideja da u~e{}em u ekumenskom pokretu
poma`emo nepravoslavnim da spoznaju istinu Pravoslavqa samo je prazan izgovor
ili u krajwem slu~aju znak potpune naivnosti i zablude. Koliko smo za ovih
nekoliko decenija svedo~ewa Pravoslavqa uspeli da "prosvetlimo" anglikance,
luterane i druge protestante koji sada na o~igled pravoslavnih episkopa drsko
rukopola`u `ene za sve{tenike, otvoreno opravdavaju homoseksualnost, razvijaju
krajwi verski sinkretizam; ili koliko smo prosvetlili papiste koji neskriveno
podr`avaju razbojni~ke aktivnosti unijata u Ukrajini, Rumuniji i drugde i ni u
jednoj joti ne odstupaju od bogohulnih u~ewa o "bo`anskoj instituciji papskog
primata" , nepravilnog trijadolo{kog u~ewa, i drugih jeresi. Kako smo u~estvuju}i
u "dijalogu qubavi" do{li do takvih impozantnih rezultata? Samo tako {to smo
propovedali la`nu qubav, qubav nezasnovanu na istini. Opredelili smo se za
licemerni sentimentalizam. Sveti Maksim ispovednik otvoreno ka`e:" Savetujem
da jereticima kao jereticima ne treba pomagati pru`aju}i podr{ku wihovom
bezumnom verovawu, jer ja ne nazivam qubavqu, nego ^OVEKOMR@OM i
otpadawem od bo`anske qubavi kada neko poma`e jereti~ku zabludu na jo{ ve}u
propast onih koji se dr`e te zablude." Neko }e mo`da da ka`e da ekumenisti ne
podr`avaju jeres, ve} svedo~e jedinu istinu Pravoslavqa. Bez sumwe mnogo je
pravoslavnih ekumenista koji u~estvuju u ovom pokretu sa iskrenim namerama,
me|utim postavqamo pitawe: Koliko je jedan papista ili protestant ube|en i
uveren da je Pravoslavna Crkva jedina i celovita Crkva Hristova i da su druge
"crkvene zajednice" jeresi, kada pravoslavni episkopi sa po{tovawem prisustvuju
slu`bama jeretika, zajedno sa wihovim biskupima blagosiqaju narod, u~estvuju u
pojedinim delovima "bogoslu`ewa", a da ne spomiwemo krajwe primere zabrane
kr{tewa jeretika, otvorenog priznawa wihovih "sv. tajni" i pri~e{}ivawe sa
wima. Sve ove aktivnosti upravo podsti~u jeretike u ube|ewu da smo svi mi jedno
isto i da jedan rimokatolik nema potrebe da prelazi u Pravoslavqe ve} da ostane u
svome "lokalnom crkvenom predawu" i tako se spase. U tom kontekstu mo`emo da
razumemo za{to je za unioniste pitawe uvo|ewa zapadnog kalendara tako va`no.
Te{ko je, naime, ubediti prost narod koji se dr`i svoje vere i svojih praznika da su
isto {to i Latini, me|utim kada slavimo praznike u isto vreme sa jereticima,
argumenti su mnogo sna`niji. Zapad se za Pravoslavqe u su{tini interesuje
arheolo{ki i estetski, nalaze}i u wemu veliko duhovno bogatstvo izraza, ali ne i
su{tinu bogo~ove~anske istine. Verovatno }e neki u odbranu svojih stavova navesti
da ne bi bilo obra}enika papista u Pravoslavqe da na{a Crkva nije u~estvovala u
ekumenisti~kim aktivnostima. Me|utim, ~iwenica je da one koji su se obratili iz
papizma ili protestantizma u Pravoslavqe nisu obratili niti ih za Pravoslavqe
odu{evili na{i ekumenisti na Zapadu, ve} pre svega oni koji svoju Pravoslavnu
veru svetoota~ki `ive i misle (a me|u takvim velikim duhovnicima nema nijednog
jedinog pobornika ekumenizma). Najvi{e je tih obra}enika upravo odlu~ilo da
pre|e u Pravoslavqe na Svetoj Gori koja je najve}i bastion pravoslavnog
tradicionalizma i antiekumenizma. Ali, napomenimo da su mnogi od wih imali
velikih muka da na|u episkope koji }e ih primiti u Pravoslavnu Crkvu jer im je
bilo stalo da ne remete svoje dobre odnose sa Rimom. I dan danas Svetogorci tajno
kr{tavaju jeretike, jer je to zvani~no zabraweno iz Carigrada, po{to je wihovo
kr{tewe za Carigrad sasvim punova`no. To je pravo lice ekumenizma.

Pogledajmo, daqe, na primer, kako patrijarh Dimitrije ~estita godi{wicu us-

toli~ewa papi Pavlu VI:
 23

"U dubokoj zajednici qubavi slavimo sa Svetom Rimskom Crkvom desetogodi{wicu

Va{eg po milosti Bo`joj izbora i ustoli~ewa na presto naslednika apostola
Petra. Proslavqamo ovu godi{wicu uz molitvu za Vas, Najsvetiji i stariji brate,
za Svetu Rimsku Crkvu, za hri{}ansko jedinstvo.."1

Mnogi ekumenisti se brane da su ovakve i sli~ne izjave uobi~ajena retorika u

crkvenoj korespondenciji. Dovoqno je, me|utim, pogledati sli~ne dokumente iz
ranijih perioda Crkve i uveriti se da to nije nikakvo opravdawe. Ovakvi izrazi
sasvim su uobi~ajeni u me|usobnim odnosima poglavara Sestrinskih Pravoslavnih
Crkava, ali nipo{to u odnosu prema predstavnicima jeresi koje su anatemisane.
Pre }e biti zaista da je u pitawu duboko uverewe carigradskih prvojerarha da:
papisti~ka "crkva" nije jereti~ka zajednica ve} sestrinska "Crkva Bo`ja", da
papisti poseduju ispravne svete tajne, da raskol nije posledica uvo|ewa jeresi od
strane Rima u u~ewe Crkve ve} rezultat nesre}nih istorijskih okolnosti koje se
mogu ispraviti dobrom voqom, zaboravom i dijalogom qubavi, te da su teolo{ke
razlike u u~ewu rezultat razli~itog izra`avawa jedne iste bogoslovske tradicije.
Dodu{e, jo{ ni na jednom zvani~nom pravoslavnom saboru ove ta~ke nisu usvojene,
mada ih svojim delima ispoveda veliki broj ekumenista.

Pogledajmo, sada, kakav je konkretno stav patrijarha Dimitrija povodom primata

pape i vrednosti papisti~kih "svetih tajni":

"...Ova Va{a poseta, bra}o, izme|u ostalog daje poseban naglasak najve}em doga|aju
ove godine, navr{avawu celih deset godina od kako je Gospod ovamo doveo na{eg
starijeg brata, PRVOG EPISKOPA HRI[]ANSTVA (prw,tou Episko,pou
Cristianosu,nhj)...., a posebno {to imamo zajedni~ke Svete Tajne, tj. zajedni~ko
Kr{tewe, zajedni~ku Evharistiju i zajedni~ko neprekinuto apostolsko prejemstvo
sve{tenstva. Ovoga ~asa u mislima grlimo qubqenog u Hristu Arhipastirastarog
Rima, brata Papu Pavla VI i wegovu Crkvu."2

Ovakav stav sasvim je u skladu zloglasnog "Tijatirskog Veroispovedawa" mitro-

polita tijatirskog Atinagore, poznatog ekumeniste, gde se izme|u ostalog ka`e:
"Hri{}ani veruju da istinsko rukopolo`ewe i sve{tenstvo imaju i prenose:
pravoslavni episkopi, kopto-jermenski i etiopski episkopi, anglikanski
episkopi... Zato su i svete tajne anglikanaca zaista tajne Jedne Svete Katoli~anske
i Apostolske Crkve kao {to su i svete tajne Rimokatolika." (Omologei,a Qeiatei,rwn
London 19753. Ovaj stav je Moskovska Patrijar{ija prakti~no ostvarila svojom

1
Ekklhsi,a 80&26 1973.
2
Obra}awe patrijarha Dimitrija kardinalu Johanu Vilembrandsu 30. novembra 1977.
3
Kada smo ve} kod arhiepiskopa Atinagore Kokinakija nave{}emo jednu wegovu ne~uvenu izjavu koju
je objavio ~asopis Sv. Grigorije Palama br. 658 mart-april 1977. g.:
"Op{te je poznato da su mnogi na{i episkopi u Evropi i Americi, jo{ mnogo pre pozitivne
sinodalne odluke Moskovske Patrijar{ije, kojom se dopu{ta da se rimokatoli~ki hri{}ani u
Rusiji pri~e{}uju u pravoslavnim crkvama, davali i sada daju bo`ansko pri~e{}e Rimokatolicima
i drugim hri{}anima. To, dodu{e, nije odluka cele Pravoslavne Crkve, ve} ose}aj potrebe nekih
pojedinih Episkopa, koji po svojoj savesti ne mogu da odbiju pobo`ne i verne hri{}ane od svete
~a{e kojoj prilaze sa du`nom skru{eno{}u, sa verom i qubavqu. Na posledwoj sednici episkopa
Vaseqenske Patrijar{ije u Patrijar{ijskom Centru u `enevi (februara 1976g.) ovo pitawe je
razmotreno jer se sa time susre}u svi episkopi i deluju po ose}aju svoje savesti i proceni potrebe
kao i qudi koji im dolaze.
 24

odlukom od 29. decambra 1969.g. kada je odlu~eno da se uspostavi intercommunio sa

rimokatolicima. Otac Justin Popovi} nazvao je ovu odluku Judinom i "suprotnom
svim svetim dogmatima i kanonima Pravoslavne Crkve." On daqe nastavqa:"Sa
ovom odlukom, jedinstvenoj u istoriji Pravoslavne Crkve i wenom dogmatskom i
kanonskom predawu, o svetotajinskom op{tewu sa otvorenim jereticima celo
bogo~ove~ansko telo Pravoslavqa je duboko raweno, svi Oci i svi Sinodi su
obezvre|eni, crkveni dogmati i kanoni su poga`eni, Crkva Hristova, neporo~na
nevesta je ba~ena na otrovno |ubri{te jeretika."

U dana{we vreme kada se aktivno radi na sjediwewu sa monofizitima veoma je

zanimqivo primetiti da Carigrad jo{ i daqe ima svoj jedinstven stav o tome.
Obra}aju}i se koptskom patrijarhu {enudi, patrijarh Dimitrije izjavquje:
" Najbla`eniji brate..... najsvetije Koptske Crkve,
Na`alost, tako je mnogo vekova pro{lo u (me|usobnoj) otu|enosti... Nakon
poznatih optu`bi sve{tenih qudi sa obe strane, raskol je za Kopte bio vi{e
sredstvo nacionalnog oslobo|ewa, dok su dogmatske stvari bile samo PROSTA
RAZLIKA U IZRAZU.1

Isti princip se mo`e primetiti i u odnosu prema anglikancima. U obra}awu

arhiepiskopu Koganu patrijarh smelo govori:
"...Jer verujemo na Istoku da je Vaskrsli Hristos prisutan do svr{etka veka u
Crkvi i tamo gde je ona pomesno prisutna preko neprekinutog apostolskog pre-
jemstva kanonskog episkopa i svete tajne Evharistije koju on svr{ava. U toj veri
na{ Pravoslavni Istok prima Va{u Milost u ovom sve{tenom sredi{tu Pra-
voslavqa..." 2

Poznato je da je jedan od osnovnih zadataka svetskog ekumenizma bio usagla{avawe

kalendara. Ta namera je delimi~no i ostvarena uvo|ewem gregorijanskog kalendara
u nekim pomesnim pravoslavnim Crkvama, na`alost uz stra{ne i neprebolne rane i
raskole koje je takav nepromi{qeni korak izazvao. Me|utim, pitawe usagla{avawa
zajedni~kog proslavqawa Vaskrsewa Hristovog bilo je mnogo te`e usaglasiti
po{to je promena pashalije prihva}ene na Prvom vaseqenskom saboru u Nikeji
kanonski zabrawena.3 Drugi Vatikanski koncil 4. decembra 1963.g. nala`e "da se
ustanovi nepokretna nedeqa za praznik Pashe...". Ovu inicijativu Drugog
Vatikanskog sabora patrijarh Atinagora je odu{evqeno prihvatio u svojoj
Vaskrsnoj Poslanici 1966.g. u kojoj se zala`e da Vaskrs bude nepokretni praznik
koji bi se slavio u isti dan u celom Hri{}anstvu. Naslednik patrijarha Atinagore
tako|e se u svojoj Vaskrsnoj Poslanici 1974.g. zala`e za istu ideju. Danas pashalija
jo{ nije promewena, mada je Finska Crkva na svoju ruku odlu~ila da Vaskrs slavi u
isto vreme kada i ve}inski luteranci (dakle po rimokatoli~koj pashaliji). Kao i u

Me|utim, nezavisno o toga liturzi treba iskreno da procene da li su pripravni za pri{e{}e

pravoslavni hri{}ani koji prilaze ^a{i Evharistije. Da li su oni pripremqeni verom? Da li su
oni spremni vi{e od drugih. Vremena nam name}u potrebu da razmotrimo licemerne i gorde stavove
o bezgre{nosti i spremnosti pravoslavnih i gre{nosti i nespremnosti rimokatolika, anglikanaca
i drugih hri{}ana."
1
Episkeyij br. 169 od 15.5.1977.g. Episkeyij ar)64 1.10.1982.
2
Isto
3
"Svi oni, koji se usude da povrede naredbu Svetog i Velikog Sabora, koji se sakupio u Nikeji u
prisustvu blago~estivog i Bogu omiqenoga Cara Konstantina, u pogledu praznika spasiteqne
Pashe, imaju biti odlu~eni i iskqu~eni iz Crkve, ako po svojoj raspolo`nosti k prepirawu ostanu
uporni protivu dobre ustanove..." 1.kanon Antiohijskog Pomesnog Sabora
 25

sli~nim slu~ajevima nije bilo nikakvih protesta, iako se radi o grubom kanonskom
prekr{aju. Crkvena savest na{eg vremena izgleda da spava dubokim snom.

Priznawe ostalih hri{}anskih zajednica kao istinskih Crkava Bo`jih za

ekumeniste nije samo stvar kurtoazne retorike, ve} jednog dubokog uverewa da je u
wima mogu}e spasewe. U svome pozdravnom pismu patrijarhu Dimitriju kardinal
Vilembrands otvoreno ka`e:
"Na{e Crkve, kao organi spasewa nastavqaju svoju prosvetiteqsku misiju,
propovedaju}i re~ Bo`ju koja nam je data u u~ewu Apostola, otelotvoruju}i nove
u~enike u Hristu, sve{tenovr{e}i tajnu spasewa - bo`ansku Evharistiju."

Patrijarh odgovara slede}im re~ima: "Zajedno ispovedamo ono {to je Va{a, vrlo
nam draga, Eminencija rekla u svome obra}awu... Danas Vas primamo kao zajedni~are
u svedo~ewu vernosti prema Isusu i `elimo da imamo sa Vama ovo zajedni~ko
svedo~ewe pred celim hri{}anskim i nehri{}anskim svetom."1

Nekoliko godina kasnije Patrijarh }e istom kardinalu uputiti slede}e re~i:

"Primamo Vas i susre}emo se sa Vama u liturgijskoj molitvi u ovom sve{tenom
hramu gde se jo{ ose}a duhovno prisustvo onoga koji Vas je poslao" (Pape)2

Prilikom dolaska pape Jovana Pavla II 1979.g. u Carigrad uprili~eno je prigodno

ekumenisti~ko saslu`ivawe sli~no ve} pomenutim spektaklima iz vremena
patrijarha Atinagore. Patrijarh, obu~en u sve~anu mandiju, do~ekao je Papu u porti
patrijar{ijskog hrama odakle su zajedno uz pevawe hora u{li u crkvu. Po~ele su
molitve, zajedno je pro~itan O~e na{, otpevana su mnogoqetstvija, a na kraju su
usledili pozdravni govori propra}eni freneti~nim aplauzima. Velikodostojnici
su na kraju u sve~anoj litiji iza{li iz crkve uz zvowavu zvona i u{li u zgradu
Patrijar{ije. Uve~e istog dana Papa je slu`io misu u latinskoj crkvi Sv. Duha u
Carigradu. Pred po~etak obreda u{ao je Patrijarh, obu~en u mandiju; u pratwi
mitropolita i uz gromoglasni aplauz izmenio celiv mira sa Papom na soleji. Hor
je na latinskom pevao posebnu himnu u ~ast Patrijarha. Posle slu`be je usledio
prijem u nuncijatu. Nakon nekoliko dana, na sam praznik Sv. Apostola Andreja,
patrijarh Dimitrije je sa ve}im brojem mitropolita slu`io sve~anu liturgiju u
patrijar{ijskom hramu. Papa Jovan Pavle II je do{ao pred po~etak slu`be i
do~ekao ga je sam Patrijarh u punom arhijerejskom odjejaniju. Uz aplauze
odu{evqewa Patrijarh je Papu uveo u sve~ani tron odakle je pratio celu slu`bu. U
vreme celiva mira Patrijarh je iza{ao kroz carske dveri i pri{ao Papi kako bi
izmenili celiv. O~e na{ je ~itao sam Papa na latinskom jeziku. Po zavr{etku
liturgije usledile su razmena darova, pozdravne besede i neizbe`na mnogoqetstvija
posle ~ega su prvojerarsi izmenili ponovo celiv mira i zajedno blagoslovili
narod. Po izlasku iz crkve Patrijarh i Papa su opet blagoslovili narod sa terase
patrijar{ijskog dvora. U svojoj besedi Papi, Patrijarh je izme|u ostalog sa
zanosom izjavio: "Verujemo da se ovde u ovom trenutku me|u nama nalazi sam Gospod,
a nad nama Duh Ute{iteq, da se sa nama vesele bra}a Petar i Andrej i da raduju du-
hovi zajedni~kih Otaca i mu~enika koji nas podse}aju da se pred nama, i na{oj
odgovornosti, nalazi nestrpqivo o~ekivawe razdeqenih Hri{}ana, bol ~oveka bez
Boga i bez Hrista..."3

1
Epi,skeyij br. 90 11.12.1973.g.
2
Episkeyij 30.novembar 1980
3
Na osnovu pisawa lista austrijske mitropolije br. 52-67,
 26

Sli~nu scenografiju imali smo priliku da vidimo u vreme Patrijarhove posete

Rimu 1986 god. kada su se ponovile skandalozne scene prethodne posete patrijarha
Atinagore Rimu. Re`ija je bila sli~na onoj u Carigradu. Patrijarh, u sve~anoj
mandiji, uveden je na oltarsku platformu prepune crkve Sv. Petra, gde su bila
postavqena dva trona. Patrijarhov arhi|akon je u toku papske mise uzeo u~e{}e u
nekoj vrsti malog vhoda, da bi posle ~itao Evan|eqe na gr~kom i po zavr{etku
~itawa prineo Evan|eqe Papi na celivawe i blagoslov. Papa i Patrijarh ~itali
su Simvol vere na gr~kom jeziku bez dodatka Filioque.1 I ovde se ponovio neizbe`ni
"celiv mira" koji je postao glavna atrakcija svake ekumenisti~ke predstave. U
dubokom ganu}u dva prvojerarha su izmenila celiv dok je narod izra`avao svoje
nezadr`ivo zadovoqstvo gromoglasnim aplauzom. Ostalo vreme slu`be Patrijarh je
sa svojom pratwom proveo u sve~anoj lo`i. U trenutku "osve}ewa darova" kada je
Papa uzdigao hostiju, svi ~lanovi carigradske delegacije u dubokom po{tovawu su
oborili glave. Nisu izostali ni zajedni~ki blagoslovi, ganutqive besede i sve~ana
litija. Celi ovaj doga|aj je prenosila televizija. Na taj na~in su pred milionima
gledalaca vekovna predawa i kanoni Pravoslavne Crkve drsko poga`eni i ismejani
kao prevazi|eni. Patrijarh sa svojom pratwom u kojoj je vidno mesto zauzimao i
sada{wi vaseqenski patrijarh Vartolomej, nastavio je svoj "put mira" posetom
Engleskoj gde se ponovilo sli~no saslu`ewe sa arhiepiskopom kenterberijskim.
Potom je izvr{ena poseta `enevi, Svetskom Savezu Crkava gde su posle zajedni~ke
molitve izmeweni darovi qubavi. Tom prilikom je zgradu centrale SSC patrijarh
nazvao "na{im domom". Mo`emo samo sa prorokom Davidom da uzviknemo: "Blago
~ovjeku koji ne ide na vije}e bezbo`ni~ko, i na putu grije{ni~kom ne stoji, i u
dru{tvu nevaqalijeh qudi ne sjedi!"2

Slede}i svog prethodnika, patrijarh Dimitrije gotovo otvoreno negira da je Pra-

voslavna Crkva jedna i jedina i nerazdeqiva Crkva Bo`ja i zastupa jereti~ku ideju
razdeqene Crkve koju je potrebno opet ujediniti. U svojoj Bo`i}noj poslanici
1978. godine, on izjavquje: "Sa ovoga svesve{tenog vaseqenskog trona upu}ujemo
slede}i apel i poziv vaseqeni: Od razlika izme|u Crkava i na{ih crkvenih pitawa
krenu}emo prema jednoj i ujediwenoj Crkvi Hristovoj. A od mno{tva, razlika,...
u}i}emo u sjediwenu i zbratimqenu sve~ove~ansku zajednicu. Ujediwena Crkva u
ujediwenom ~ove~anstvu."3

Umesto da poziva svet da primi svespasonosnu pravoslavnu istinu Hristovu i

sjedini se u duhu istine i qubavi, Carigrad uporno propoveda "novo humanisti~ko
Evan|eqe"- sjediwewa "crkava" u kompromisu qubavi, {to je samo put ka
sveop{tem ujediwewu celog ~ove~anstva. Iako nismo kompetentni da zakqu~ujemo
da li je Patrijarh imao veze sa masonskim pokretom, ipak ne mo`emo a da ne
primetimo da wegove ideje, kao i mnoge ideje wegove dvojice prethodnika

1
Ovo je posebno odu{evilo mnoge ekumeniste, iako svi dobro znamo da papa redovno ispoveda i ~ita
na misama Simvol vere sa tim dodatkom. Rimokatolici prvobitni tekst Nikejskog Simvola gledaju
kao jedan od stadijuma u evoluciji hri{}anske dogme (posebno {to se ti~e trijadologije). On je za
wih zanimqiv istorijski kuriozitet kao i neki drugi stari simvoli koje povremeno koriste. Rim u
su{tini veruje da je pravoslavna teologija zastala na jednom stepenu svoga razvoja, tako da
pravoslavni iako poseduju istinsku veru, ne poseduju svu wenu puno}u koju je Sveti Duh "otkrio"
rimokatolicima u narednim vekovima posle Velikih Sabora. U~ewe o tzv. "evoluciji dogmatskog
u~ewa" daje alibi papistima da uvode i formuli{u nova dogmatska u~ewa, koja niko od Svetih
Otaca nije ispovedao.
2
Ps 1,1
3
Bo`i}na poruka patrijarha Dimitrija 1978
 27

neodoqivo odi{u duhom masonskih teorija o ujediwewu sveta, na`alost, mnogo

vi{e nego duhom Hristovog Evan|eqa.

U celom ovom nizu ekumenisti~kih izjava nisu izostale ni prakti~ne potvrde

"teologije sestrinskih crkava" od strane carigradskih jerarha. Doga|aj u pra-
voslavnom hramu u {ambeziju samo je jedan primer liturgijskog gostoqubqa koje je
postalo uobi~ajeno {irom Evrope. Po navodu lista Orqo,doxoj tu,poj od 2.5.1974.g. ,
prilikom susreta pravoslavnih i protestanata u Patrijar{ijskom Centru u `enevi
mitropolit tranupolski Damaskin ustupio je nema~kom nadbiskupu Kunsu
pravoslavni hram Centra kako bi u wemu mogli da odslu`e protestantsku misu. I
zaista, protestanti su slu`ili na pravoslavnoj ~asnoj trpezi koriste}i i
pravoslavne svete sasude! Zaista, gostoqubqe bez presedana!1

Sve ove aktivnosti propra}ene neskrivenim izrazima uverewa da je sazrelo vreme

da se uspostavi jedinstvo Crkve, kao da je Crkva tobo` li{ena jedinstva,
feleri~na i nepotpuna, samo su pripreme za Veliki Vaseqenski Sabor koji
Carigrad uporno ve} decenijama priprema. Nije te{ko zakqu~iti da se radi o
jednom unionisti~kom saboru na kome }e stotine hri{}anskih jeresi biti saborski
i kompromisno ujediwene sa pravoslavnom istinom spasewa. Mo`emo samo
zamisliti na osnovu ovih nekoliko najradikalnijih primera koreografiju tog
sabora kao i sentimentalnu retoriku kojom }e obilovati besede wegovih
protagonista. Opasnost ovog unionisti~kog sabora na vreme je uvideo i sv. otac
Justin "elijski koji je odmah napisao predstavku Sinodu u kome upozorava na
opasnost odr`avawa ovog sabora u ovakvim istorijskim okolnostima.

Pored prvojerarha carigradskog trona ~ije ekumenisti~ke izjave po{to dolaze sa

najvi{eg nivoa imaju i najve}u te`inu, mnogo je i drugih poslenika na ovom poqu
koji svojim skandaloznim izjavama ne samo da ne zaostaju za gore spomenutim ve} ih
i u mnogo ~emu otvoreno nadma{uju u svojoj smelosti.

APOSTOLI EKUMENIZMA Sadr`aj

Jedan od najaktivnijih ~lanova ekumenskog pokreta pri Carigradskoj Patrijar{iji

je svakako sada{wi arhiepiskop Jakov ameri~ki, koji je jo{ od vremena patrijarha
Atinagore redovno u~estvovao u svim ve}im ekumenisti~kim susretima. U crkvenim
krugovima on je nadaleko poznat po najprovokativnijem modernizmu, a klasi~an
primer toga je wegova izjava iz 1967 u kojoj izra`ava potrebu za jednim "novim
Hri{}anstvom", zasnovanim na sasvim novim shvatawima i definicijama2. On je

1
Prema pravilima Pravoslavne Crkve, hram na ~ijoj su ~asnoj trpezi jeretici svr{avali svoje
bogomrske tajne treba ponovo osvetiti. Ovo pravilo se potpuno prenebregava. Danas su u dijaspori
~esti slu~ajevi "pozajmqivawa Crkava", mada Sveti Oci govore da je boqe liturgiju odslu`iti pod
drvetom na otvorenom vazduhu nego li u jereti~kom hramu. (Povodom ovoga pitawa, mo`emo da
napomenemo da je na vest o poseti anglikanskog arhiepiskopa Beogradu, kada je doti~ni uveden u
oltar i usput "udelio" blagoslov slu`a{~em jeromonahu (?!), otac Justin "elijski izjavio da Crkvu
treba ponovo osvetiti.)
2
Zanimqiv je celi odlomak "nadahnute" besede ovog jerarha:" Potrebno je da se oslobodimo
jelinisti~kih ideja koje su vekovima vladale hri{}anskom religijom i da ih zamenimo drugim jer
elinisti~ke ideje ne zna~e vi{e ni{ta savremenom ~oveku. Potrebno nam je jedno novo
Hri{}anstvo, zasnovano na sasvim novim shvatawima i definicijama (we are in need of a New
Christianity, based on entirely new perceptions and definitions), jer kada ka`emo Vrhovno Bi}e u zna~ewu
Boga, omladina to ne razume. U~ewe o Logosu, kao {to je ovaplo}ewe Boga Logosa u li;nosti Isusa
 28

aktivni u~esnik u svim me|unarodnim verskim pokretima i redovno u~estvuje u

ekumenskim "bogoslu`ewima" ne samo zajedno sa predstavnicima konfesija
hri{}anske orijentacije ve} i sa budistima, muslimanima i Jevrejima. Mnogi se
se}aju posete patrijarha Dimitrija Americi kada je u Linkolnovom memorijalu
uprili~en veliki ekumenski spektakl (jedna sinkretisti~ka predstava) tzv.
"Ecumenical Doxology of Peace" (Ekumenska doksologija mira) - u kojoj su pored
patrijarha Dimitrija, mitropolita halkidonskog Vartolomeja (sada{weg
Patrijarha) u~estvovali: arhiepiskop Jakov kao doma}in, kardinal Xejms Hiki,
nadbiskup Vilijam Kiler, jedan biskup episkopalne "crkve", luteranski biskup,
predstavnici SSC, vrhovni rabin SAD, direktor islamskog centra imam Fejzal
Han, predstavnici jermenske "crkve" i mnoge druge zvanice. Rimokatoli~ki
kardinal ~itao je Evan|eqe dok mu je gr~ki pravoslavni hor pevao Aliluja. Potom
su ~itali molitve i protestanti, a hor je pevao tropar Pedesetnice.1 Nakon toga
jevrejski rabin pro~itao je jedan psalam dok je muslimanski imam "nadahnuto"
pro~itao odse~ak iz Kurana. Ovo "slavqe" je zakqu~eno himnom "Neka je ime
Gospodwe blagosloveno od sada i do veka". Zajedni~ke molitve, ~itawa iz
Evan|eqa, Psalama i Kurana bila su za~iwena pevawem velikog me{ovitog
me|uverskog hora, uz pratwu instrumentalnog orkestra sa neizbe`nim zvucima
orguqa, koje su ina~e postale sve ~e{}i element crkvenog dekora gr~kih crkava
Carigradske Patrijar{ije u Americi. Arhiepiskop Jakov je poznat po sli~nim
spektaklima koji se redovno organizuju na podru~ju SAD. Poznat je wegov stav koji
je vi{e puta izra`avao da Crkva ne sme da ostane vezana za istorijske pretpostavke
pro{lih epoha i da insistira na nekom posebnom na~inu `ivota. To je za
arhiepiskopa Jakova "odricawe `ivoga predawa koje se razvija sa duhom vremena".
On smatra da su takvi stavovi suprotni Pravoslavqu jer Pravoslavnu Crkvu svode
na nivo jereti~ke sekte. U svom avangardnom hipermodernizmu gr~ki prvojerarh
ameri~kog kontinenta, pokrenuo je ideju za izgradwu hramova koje je nazvao
nedogmatski hramovi u kojima bi pripadnici raznih religija mogli da se klawaju
Bogu nevidqivom "koji nije dogmatski ve} jedino qubavqu odre|en i definisan"
(who is dogmatically unspecified and defined only by love))2 . O~igledno radi se o la`nom
bogu omiqene antihri{}anske jeresi tzv. "agapizma".3

Druga li~nost iz Carigradske Patrijar{ije, koja upravqa Australijskom arhie-

piskopijom je arhiepiskop Stilijan Harkianakis. Ovaj jerarh je poput arhie-

Hrista, posebno dogmat o Svetoj Trojici i wenim svojstvima kao i o wenoj svemo}i danas ne mogu
pro}i, kada su elinisti~ke ideje prevazi|ene novim dostignu}ima. Ne mo`emo da (qude) u~imo onom
hri{}anstvu koje smo mi upoznali... " (New York Times 25.9.67)
1
Ekumenisti ~esto govore da je nova epoha u stvari novo vreme "Svetog Duha". Dok je tradicionalni
pojam Crkve zasnovan na drugoj li~nosti Svete Trojice, ovaplo}enom Sinu Bo`jem, ~ije je Crkva
istinsko telo, "Crkva Novog Doba" je pneumatolo{kog karaktera. Duh Sveti objediwuje razbijeno
ogledalo razjediwene Crkve. Takva eklisiolo{ka teorija vrlo je privla~na i za nehri{}anske
religije, u kojima po mi{qewu nekih pravoslavnih ekumenista (kao {to je episkop Georgije Kodr,
Antiohijska Patrijar{ija) prisutno nadahnu}e Svetoga Duha. Zaista, besprimerna blasfemija!
2
Estia, 17.8.1972.g.
3
Prema pisawu lista "The Hellenic Chronicle" od 8. jula 1993.g. biv{i predsednici SAD, gospoda
Karter i Regan iz qubavi i uva`avawa prema arhiepiskopu Jakovu, pokrenuli su kampawu za
prikupqawe desetak miliona dolara koji }e biti materijalna baza za osnivawe "Fonda
arhiepiskopa Jakova". Taj novac bi}e predat Nacionalnom savetu hri{}anskih crkava Amerike i
SSC radi nastavqawa ekumenisti~ke delatnosti. Fond }e davati sredstva za sastanke teologa i
poglavara raznih crkava, sa ciqem ujediwewa. Naro~ito }e se starati o finansirawu bogoslovija i
mladih crkvenih poslenika koji }e se pripremati za va`ne uloge u ekumenskom pokretu.
Arhiepiskop Jakov je tako dobio "~ast" da mu ekumenski nastrojeni protestanti jo{ za `ivota
na~ine fond koji }e nositi wegovo ime.
 29

piskopa Jakova poznat po nizu svojih pretencioznih teolo{kih izjava koje ve}
godinama sabla`wavaju verni narod Australije, {to je u novije vreme bilo i povod
velikih sukoba izme|u Carigrada i Jerusalima. Me|u najsabla`wivije izjave ovog
arhiepiskopa svakako spada wegova Bo`i}na poslanica vernicima 1988. g. u kojoj je
otvoreno ispovedio da je Gospod Hristos posedovao gre{ne porive u svojoj
~ove~anskoj prirodi.1 Ovakav jereti~ki stav osu|en je na Petom i {estom
Vaseqenskom Saboru. Arhiepiskop Stilijan je ovaj svoj stav ve} prethodno izrazio
u svojoj skandaloznoj izjavi na drugom kanalu australijske televizije 9. oktobra te
iste godine kada je u emisiji u kojoj su u~estvovali predstavnici raznih religija na
temu Skorcezeovog blasfemnog filma "Posledwe Hristovo isku{ewe", otvoreno
kazao da u tom delu nema ni{ta bogohulno, dok su drugi u~esnici razgovora
osu|ivali ovaj opsceni film.2 Sigurno, svi imaju pravo na li~no mi{qewe, ali
kada takvo svoje mi{qewe izra`ava duhovni pastir miliona pravoslavnih vernika
bilo preko poslanice ili pred ekranima dr`avne televizije to ve} ima mnogo
ozbiqnije implikacije. Na`alost do dana dana{weg svaki protest protiv ovakvih
i sli~nih novotarija gu{i se sa pre}utnom podr{kom Carigrada.3 Rezultat ovoga
stawa status quo jeste da sve vi{e mladih Australijanaca gr~kog porekla tra`i
izlaz u drugim jurisdikcijama zbog otvorenog ekumenizma i administrativne
tiranije predstavnika gr~ke arhidijeceze. U Australiji `ivi brojna gr~ka
dijaspora, prili~no velike ekonomske mo}i, tako da je Carigradu stalo da poseduje
kompletnu kontrolu nad duhovnim `ivotom Grka ovog kontinenta. Poku{aji
Jerusalimske Patrijar{ije da omogu}i Grcima da imaju mogu}nost prelaska u drugu
kanonsku gr~ku jurisdikciju doveo je do velikog loma izme|u Carigrada i
Jerusalima, koji je kako }emo kasnije videti rezultirao ra{~iwewima i ozbiqnim
pretwama.

SPEKTAKLI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA Sadr`aj

U novije vreme sve su ~e{}a nastojawa da se organizuju ekumenisti~ka bogoslu`ewa

u kojima u~estvuju predstavnici raznih konfesija. Od 24. jula do 10. avugsta 1983. u
Vankuveru odr`an je veliki skup Svetskog Saveza Crkava. Izme|u ostalih "ta~aka
programa" slu`ena je protestantska misa kojoj je po svedo~ewu ~asopisa Newsweek
prisustvovalo oko 3.500 hri{}ana iz raznih krajeva sveta. Tu su bili
rimokatoli~ki sve{tenici, pravoslavni episkopi koji su po re~ima ovog lista "do
nedavno izbegavali ovakve skupove". Slu`bu je slu`io arhiepiskop kenterberijski
Robert Ransi sa dve sve{tenice, dok su pravoslavni, rimokatolici i monofiziti
u~estvovali u proizno{ewu jektenija. Rimokatoli~ki biskup Paul Verner je ~itao

1
"Onaj koji misli da je ~ove~anska Hristova priroda pala sa neba savr{ena i bezgre{na, kao neki
meteor u magijskom iznena|ewu, dakle mehani~ki i bezbolno, otprilike kao {to je Deus ex machina u
anti~ko vreme, on nikada ne}e razumeti stepen isto{~anija (kenosisa) koji je na sebe uzeo Bo`ji
Logos." Arhiepiskop Stilianos svojom poslanicom otvoreno u~i da je Hristos u po~etku bio
gre{an i da je bestrasnost dostigao postepeno kroz borbu izme|u svoje dve prirode i dve voqe. (Vidi
Voice of Orthodoxy (lista australijske arhiepiskopije) dec. 1988g.
2
Jo{ u septembru mesecu iste godine on je izjavio od re~i do re~i radiostanici 2AE: "Kwigu koja se
zove "Posledwe isu{ewe" pro~itao sam pre vi{e godina... Se}am se sna`nog utiska koji je ona na
mene u~inila, kao jedno `ivo, izuzetno `ivo {tivo... Mene taj tekst nije sablaznio. Nije me
sablaznio iako sam tada bio student teologije, jer sam video da je Kazancakis poku{ao da prika`e
potpuno qudsku prirodu Hristovu." (24.9.1988)
3
Pored pomenutih izjava arhiepiskopa, poznato je da on otvoreno priznaje da ~ovek vu~e poreklo od
majmuna (Voice of Orthodoxy jan-feb 1987.g. Zbog svih ovih izjava mitropolit florinski Avgustin je
otvoreno protestvovao u Carigradu. Me|utim opet ni{ta nije u~iweno.
 30

Evan|eqe, a Arhiepiskop Kiril iz Moskovske Patrijar{ije pomolio se da "uskoro

steknemo vidqivo op{tewe u telu Hristovom, kroz lomqewe hleba i blagoslov
~a{e oko jedne trpeze." Gr~ki arhiepiskop Jakov je tog istog dana Preobra`ewa
slu`io posebnu liturgiju na kojoj je davao sveto pri~e{}e ne samo pravoslavnima
ve} i svima drugima koji su prilazili ~a{i.1 U toku ove vankuverske skup{tine
SSC, protestanti feministi~ke orijentacije `alili su se na polnu
diskriminaciju prisutnu u tekstu Svetog Pisma.2 Pored toga, na ovom bezakonom
skupu SSC, u~esnici su prisustvovali i uzdizawu i postavqawu jednog indijanskog
totema - idola, koji su kanadski Indijanci poslali "hri{}anskim" ekumenistima.
Na`alost i tu je bilo pravoslavnih.

KOKETIRAWE SA ISLAMOM I DRUGIM RELIGIJAMA Sadr`aj

Zanimqivo je da ekumenski pokret koji je zapravo potekao me|u "hri{}anskim

crkvama" pro{iruje aktivno svoje delovawe i na poqu sve otvorenije saradwe sa
nehri{}anskim i paganskim religijama. Antiohijski patrijarh Ignatije ostao je
zapam}en po svojoj izjavi na panislamskoj konferenciji u Taifu, Saudijskoj
Arabiji. Izme|u ostalog on je rekao: "Kao i vi , mi hri{}ani Istoka nalazimo se u
tra`ewu lica Bo`jeg... kao i vi i mi se obra}amo Tvorcu neba i zemqe i tra`imo u
svako doba Bo`ji opro{taj. U Jerusalimu svaki poklonik jednoga Boga uzdi`e svoju
molitvu." Svoje izlagawe je zavr{io `eqom "da Bog po{aqe vama svoju bogatu
milost. Neka je Bog sa vama!"

Ina~e, poku{aji me|ureligijskog kontakta sa Islamom vrlo su delikatni s obzirom

da se radi o religiji koja je vekovima pokazivala krajwu netrpeqivost i
agresivnost posebno prema Pravoslavqu. Koliko pravoslavni mogu da idu u
koketeriji sa islamom potvr|uje i ~lanak aleksandrijskog patrijarha Partenija
koji je poznat po izuzetno aktivnom dijalogu sa islamom. U ~asopisu Ilisios (maj-
juni 1982g.) objavqen je wegov ~lanak u kome Patrijarh ni mawe ni vi{e, islam
naziva "religijom Velikog Boga i wegovog apostola Muhameda" (qrhskei,a tou/
Mega,lou Qeou/ kai. tou/ Aposto,lou tou/ Mwa,meq).3U istom ~lanku aleksandrijski
patrijarh apeluje na ja~awe dijaloga sa islamom.

1
Na osnovu Enciklike Sinoda Ruske Zagrani~ne Crkve iz 1983.g.
2
One su predlagale da pojam "Bog Otac" bude zamewen pojmom "bogiwa majka". Da bi se Re~ Bo`ja
"o~istila od seksualnosti" SSC se dosetio da izda novi savremeni prevod Svetog Pisma. On je
iza{ao 1983.g. kao tzv. "Inclusive Language Lectionary" Bog Otac je "Bog Otac&Majka", "Sin
^ove~iji"- "Dete ^ove~je", "Carstvo Bo`je" - "Sfera Bo`ja", Gospod je postao "Suveren". ^ak su i
neke svetske novine kao Wujork Tajms, Wusvik i Tajm doneli vrlo o{tre osvrte na ovakav poduhvat.
3
Kako bi na{i ~itaoci mogli da uporede ovakve izjave ekumenista sa autenti~nim svetoota~kim
stavom o islamu nave{}emo samo nekoliko citata iz Velikog trebnika sa primerima kako
bogoslu`beni tekstovi karakteri{u islam. U ~inu odricawa od "saracenskog tojest turskog
(islamskog) zlovernog bezbo`ja" od onoga koji `eli da pre|e iz islama u Pravoslavqe se tra`i da
se "u svemu odrekne bogoprotivne turske vere i celokupnog wihovog ne~istog umovawa" i da ih
prokune, "da se odrekne Muhameda...kao |avolskog, a ne Bo`jeg sluge, i la`nog proroka.", da se
odrekne svih Muhamedovih pristalica kao la`nih u~iteqa i da ih prokune kao "bogoprotivne
|avolske sluge". Posebno se tra`i odricawe "od celog bogohulnog pisawa prokletog Muhameda, koje
se zove Al Kuran, i svih u~ewa i zakonskih odredbi, predawa i hula wegovih" i da ih "kao
bogoprotivne i du{egubne" prokune. U nastavku ~ina se tra`i odricawe od "la`qivih i hulnih
u~ewa turskih i svih bogohulnih i brbqivih basana Muhamedovih, ...koje su o nekom bogu svekovanom
i o raju i o `ivotiwskom i ne~istom u wemu `ivotu wihovom po vaskrsewu, o braku i bra~nim
razre{ewima i sve o `enama i nalo`nicama ne~istim i o svemu sli~nom ovome." Na kraju se
izra`ava odricawe "od svih ne~istih Muhamedovih uredaba o molitvi, o haxiluku u Meku, o
 31

Uz ove izjave mo`emo da navedemo i re~i pokojnog ruskog patrijarha Pimena koji je
~estitao vrhovnom muftiji za evropski deo tada{weg SSSR 1100 godi{wicu
"potur~ewa" ruskog naroda i to ovim re~ima:
"Srda~no Vas pozdravqam, dragi brate, i svu va{u duhovnu decu povodom ju-
bileja 1100 godina pojave Islama u Povol`ju i Priuralju...Sa dubokim zado-
voqstvom potvr|ujemo postoje}e tradicionalno bratsko i mirotvora~ko
satrudni{tvo me|u nama kao i na{e patriotsko slu`ewe. Izra`avam nadu da }e te
me|ureligiozne veze i daqe slu`iti napretku na{e velike Domovine, uzrastawu
mira i pravednosti me|u svima narodima. Neka je blagosloveno Va{e slu`ewe
narodu Bo`jem. S bratskom qubavqu patrijarh Pimen." 1
Sigurno bi nam trebalo jo{ ovoliko prostora da navedemo brojne ekumenske izjave
tog ruskog patrijarha i ostalih ruskih ekumenista, koji svojim susretima sa
papistima, luteranima, budistima, muslimanima i drugim gaze po svim svetiwama
svete Ruske Crkve i ismevaju svetiteqe kao {to su sv. Aleksandar Nevski, Jov
Po~ajevski, Sergije Radowe{ki i mnogi drugi koji su se borili protiv jeresi i
muhamedanskog bezbo`ja.

Povodom 20-godi{wice osnivawa UN u San Francisku je odr`an "Sabor svih

religija za mir u svetu." Pred 10 000 gledalaca govorili su na temu verski
uslovqenog mira: jedan Indus, jedan budista, musliman, Jevrejin, protestant, ri-
mokatolik i jedan pravoslavni predstavnik, dok je pevao "me|uverski" hor pesme
svih tih vera. U Americi je npr. osnovan "Hram razumevawa" kao i "Udru`ewe
sjediwenih religija" sa ciqem da sagradi sve~ove~anski simboli~ki Hram u raznim
delovima sveta. Na prvom sastanku tog udru`ewa u Kalkuti rimokatoli~ki monah
Tomas Merton2 je izjavio: "Mi smo ve} novo jedinstvo. Treba jo{ da dosegnemo do
na{eg izvornog jedinstva.". Na drugom sastanku u `enevi 80 predstavnika deset
najve}ih religija sveta razmatrali su "Projekt o stvarawu Svetske zajednice

molitvenim domovima koji su tamo i toga samog mesta koje se naziva Meka i sve okoline wegove, i
svih skupova i molitvenih obi~aja turskih." (Veliki trebnik, str. 399-401)
Na osnovu ovoga mo`emo mnogo jasnije da vidimo koliko savremeni ekumenizam nastupa u jednom
sasvim novom duhu. Patrijarh Atinagora je bos ulazio u Omarevu xamiju da bi se pomolio, srpski
episkopi u Bosni su pre po~etka rata organizovali bezakone molitvene skupove sa hoxama, govori se
o dijalogu... Kakav je dijalog mogu} sa islamom? Ukoliko se ne radi o potpunom bezumqu, re~ je
sigurno o licemerju koje nikome nije na ~ast.
U istom Velikom trebniku nalazi se i "~in primawa odraslih Jevreja u Pravoslavnu Crkvu" u kome
se pripadnik jevrejske vere naziva ~ovekom "koji je zalutao od puta spasewa i koji je veoma pomra~en
jevrejskim neverjem". Koliko je ovakav stav suprotan stavovima nekih dana{wih vladika koji se
zajedno sa rabinima, svi obu~eni u bogoslu`bena odjejawa zajedno mole za postradale `rtve
fa{izma? Na`alost, ~ini se da `ivimo u vremenu u kome ~ovekougodni{tvo zamewuje bogoqubqe.
1
`urnal Moskovske Patrijar{ije 1990, br. 3
2
Poznati rimokatoli~ki filosof i mislilac koji je bio jedan od najja~ih advokata Novog
Hri{}anstva koji je otvoreno po~eo da propoveda papa Jovan XXIII. "Optimizam pape Jovana, pi{e
Merton, zaista je ne{to novo u hri{}anskoj misli, jer on ozra`ava nedvosmislenu nadu da svet
obi~nih qudi, svet u kome mnogi nisu hri{}ani i ~ak ne veruju u Boga, mo`e jo{ da bude svet mira,
ako se qudi budu odnosili jedni prema drugim na osnovu wima Bogom danog razuma i sa punim
po{tovawem prema neotu|ivim pravima drugih qudi...Rat mora biti uni{ten. Mora se uspostaviti
svetska vlada... jedna istinska me|unarodna vlast je jedini odgovor kriti~nim potrebama i o~ajnim
problemima ~oveka". Merton je ina~e zastupnik humanisti~ke ideje da je danas zadatak hri{}anstva
"da izgradi svet koji }e `iveti u jedinstvu i miru" Ove misli pokazuju su{tinu ideja koje su dovele
do razvoja ekumenizma, do Drugog Vatikanskog Koncila i vrlo su sli~ne izjavama patrijarha
Atinagore. To je u su{tini jedno la`no evan|eqe socijalnog idealizma i politi~kog utopizma. To
je u stvari ekumenisti~ko evan|eqe `eneve, Asizija, Rima i Carigrada - gledati i voleti ovaj
prolazni svet kao ne{to ve~no. Papa Pavle VI je jednom prilikom izjavio: "Mi treba da volimo
na{e vreme, na{u civilizaciju, na{u tehni~ku nauku, na{u umetnost, sport, na{ svet..." To vi{e
nije hri{}anstvo, ve} otvoreni humanisti~ki idealizam, a u svojoj ogoqenosti jeres hilijazma.
 32

religija" Tada{wi generalni sekretar SSC dr Juxin Blejk uputio je tada poziv
poglavarima svetskih religija da se ujedine. U protestantskoj katedrali Sv. Petra
u `enevi odr`ano je do tada nevi|eno natkonfesionalno bogoslu`ewe, pod motom
"vernici svih religija pozvani su da zajedni~ki `ive u kultu istoga Boga." Svaki
predstvnik se molio na svom jeziku, a po obi~aju religije koju predstavqa. (sli~no
kao u Asiziju nekoliko godina kasnije). Ovim ~inom su vernici svih religija bili
pozvani da se zajedno mole u slavu "istoga Boga". Taj obred je zavr{en molitvom
"O~e na{". "Hram razumevawa" je izneo u javnost da je na vrhovnom sastanku u SAD
1971. g. uzeo u~e{}e i mitropolit Emilijan Timijadis iz Carigradske
Patrijar{ije. Na "vrhovnoj konferenciji" Udru`ewa je predlo`eno i
pravoslavnim delegatima da doprinesu organizovawu "Svetske zajednice religija"
kako bi se ostvario san ~ove~anstva o miru i razumevawu i saglasnosti sa
filosofijom Vivekanande, Ramakri{ne, Gandija, Alberta {vajcera i ostalih
osniva~a raznih religija. Na kraju su svi delegati pozvani da u~estvuju u
natkonfesionalnom obredu, gde se istovremeno svaki molio na svoj na~in.

Jedan pravoslavni teolog i episkop koji je posebno aktivan na poqu "dijaloga" sa

nehri{}anskim religijama je Georgije Kodr, mitropolit libanski iz Antiohijske
Patrijar{ije. Jo{ 1970 godine u Adis Abebi, na zasedawu centralnog odbora SSC
(kada je prakti~no zapo~eo dijalog SSC sa nehri{}anima) on je sablaznio ~ak i
mnoge protestante u svome referatu "Hri{}anstvo u pluralisti~kom svetu -
ikonomija Svetog Duha", kada je izjavio da mi ne treba samo da vodimo "dijalog" sa
nehri{}anskim religijama, nego i da "izu~avamo" izvorni duhovni `ivot
"nekr{tenih" i na taj na~in da obogatimo svoje iskustvo "biserima" univerzalne
religijske zajednice, jer, po neprihvatqivom u~ewu ovog mitropolita, kada neki
braman, budista ili musliman ~ita svoje svete kwige, on tada u blagodatnom
nadahnu}u, prima u vidu svetlosti samoga Hrista...1. Pored toga libanski
mitropolit otvoreno govori: "Duh deluje svojim energijama u skladu sa svojom
vlastitom ikonomijom, i mo`emo na osnovu ovog stanovi{ta, da smatramo da su i
nehri{}anske religije prostor gde je prisutno wegovo nadahnu}e. Svi oni koji
primaju posetu Duha, su Bo`ji narod."2Ove misli su kqu~ne za razumevawe
"eklisiologije" Crkve "Novog Doba", "Vremena Svetog Duha". Da li je ovaj
avangardni mitropolit mo`da promenio svoje jereti~ke stavove? Verovatno, samo
na gore, jer ~itaju}i wegov referat sa "Pete Svetske konferencije za veru i
poredak" u sklopu SSC odr`anoj u Santjagu de Kompostela, {panija, od 13-
14.8.1993.g., na kojoj je pored Kodra u~estvovala pro{irena pravoslavna delegacija
od 46 ~lanova, mo`emo da zakqu~imo da se radi o jednoj zabludi nesagledivih
razmera.3 Pitamo se: Quo Vadite Oecumenisti Orthodoxi?1
1
Christian Century 10. februar 1971.g.
2
George Khodr, Metropolitan of Mount Liban :"Christianity in a Pluralistic World - The World of the Holy Spirit"
3
Mitropolit libanski ka`e:"...Ali, Duh di{e gde `eli i svetost shva}enu kao prosvetqewe i
proslavqewe mogu imati svi qudi posvuda...Dijalog na putu istine treba nastaviti. Hri{}ani koji
su pozvani Hristu kao istini, ne}e praviti prepreke istinama koje se nalaze rasejane u religioznim
tradicijama koje ih okru`uju. Sve ove istine izviru iz istog bo`anskog izvora. Hri{}ani treba da
prime svaku duhovnu `ivotodavnu hranu, ne kao qudsku re~, ve} kao hleb sa neba. Svaka propoved se
suprotstavqa nekoj drugoj propovedi i svi spisi se suprotstavqaju drugim razli~itim spisima. Zato
je ciq dijaloga pre svega da napreduje izvan religioznih predawa, da na|e bo`anske istine skrivene
iza raznih znakova i simvola. To ne relativizira hri{}ansku poruku, to nije sinkretizam, to je sam
Hristos kome se mi klawamo, koji putuje kroz beskrajne prostore drugih religija. Zato se od nas
tra`i da razvijamo jedan kenoti~an na~in mi{qewa. Kenozis (isto{~anije) je svedo~ewe bez re~i i
mo`e da bude plodonosno. U dijalogu Crkva se otvara, ide dubqe i upoznaje sebe samu..." Up.: Thomas
Best - Gunther Gassmann, " On the Way to Fuller Koinonia." Official Report of the Fifth World Conference on Faith
and Order, Santiago de Compostela 1993.g Faith and Order Paper No 166, WCC Publications, Geneva 1994.
 33

U Asiziju je 27. oktobra 1986. godine odr`ana prva zajedni~ka molitva predstav-
nika svih svetskih vera. To je bio jedinstven slu~aj u svetskoj istoriji. Pored Pape,
koji je bio glavni spiritus movens celog skupa, na{lo se 150 predstavnika svetskih
relitija, izme|u ostalih i Dalaj Lama, afri~ki magovi, indijski gurui, tibetanski
{amani, protestanti, pravoslavni mitropoliti, indijanski vra~evi, koji su
pu{ili lule mira. Ova nadkonfesionalna papazjanija zaista je bila bez presedana.
Carigradsku patrijar{iju predvodio arhiepiskop Metodije tijatirski. Pored Grka
prisutvovalo je i nekoliko ruskih episkopa. Ritual je po~eo dvosatnom zajedni~kom
molitvom u rimokatoli~kom hramu Sv. Marije od An|ela, a potom je nastavqen na
velikom gradskom trgu Frawe Asi{kog.2

Jedna od osnovnih karakteristika ekumenizma jeste wegova naklonost prema

sinkretizmu i objediwavawu "duhovnih tradicija" raznih religija. Institut za
svetsku duhovnost - The Institute for World Spirituality - u Sjediwenim Dr`avama
svake godine organizuje letwi seminar u jednoj od ~etiri duhovne institucije u
okolini ^ikaga. Pored vedantskog vivekenandinog Manastira iz Mi~igena,
benediktinske opatije sv. Prokopija i tibetanskog budisti~kog manastira iz
Oregona, jedan od aktivnih u~estnika u letwem interkonfesionalnom seminaru je i
srpski pravoslavni manastir Sv. Save u Libertvilu.
Libertvilu Pored niza predavawa
seminar pru`a mogu}nost svojim u~esnicima da posvete izvesno vreme i meditaciji
u samom manastiru i u wegovoj okolini. U izve{taju sa ovog seminara koji je odr`an
sa blagoslovom oblasnog pravoslavnog (srpskog) arhijereja3, posebno upe~atqivo
mesto zauzima fotografija koja prikazuje u~esnike seminara kako meditiraju u
lotos poziciji pred ikonom Presvete Bogorodice u samom manastiru. Pogledajmo
sada ne{to vi{e o sli~nim aktivnostima parlamenta svetskog religija.

PARLAMENT SVETSKIH RELIGIJA Sadr`aj

Od 28. avgusta do 5. septembra 1993 g odr`an je u ^ikagu samoreklamirani "najve}i

skup verskih vo|a u istoriji" pod imenom" Drugi parlament svetskih religija".Ovaj
Parlament u potpunosti je razotkrio celu ideju ekumenisti~kog pokreta. Prvi
parlament svetskih religija odr`an je 1893. g. Po{to je, po re~ima Xona Barousa,
"religija, kao belo nebesko svetlo razlo`ena na mnoge raznobrojne fragmente kroz
razli~ite prizme qudskih verovawa, jedan od ciqeva Parlamenta Religija bio je da
ponovo sabere razlo`enu svetlost u belu svetlost nebeske istine." Posebna zvezda
toga skupa bio je Svami Vivekananda, hinduista, koji je tom prilikom ostao
upam}en po svojoj poruci da "ne treba da se brinemo o dogmama, ili sektama,
crkvama ili hramovima. Sve je to ni{ta prema duhovnosti koja je su{tina qudske
egzistencije." Dakle radi se o poku{aju stvarawa jedne nadkonfesionalne
organizacije. Drugi Parlament je uprili~en na stogodi{wicu odr`avawa prvoga
skupa. Ciq organizatora bio je da omogu}i svim u~esnicima u~estvovawe u verskim
obredima, liturgijama, meditacijama drugih vera. Na skupu se 1993.g. okupilo {est i
po hiqada u~esnika koji su predstavqali oko 120 svetskih religija. Tu su se na{li
budisti, pravoslavci, hinduisti, muslimani, judaisti, ameri~ki indijanci,

1
"Kuda idete pravoslavni ekumenisti?"
2
Ova tradicija skupova u Asiziju na`alost se nastavqa i u na{e vreme. Ove godine (1994) i Srpska
Pravoslavna Crkva poslala je svog predstavnika na ovaj bezakoni skup. Za{to gaziti svoje predawe
i kanone ota~ke samo da bismo uveravali Zapad da smo mirotvorci. Istinsko mirotvorstvo nije u
~ovekougodni~kom licemerju ve} u istinskom slu`ewu jedinome Caru Mira - Gospodu Isusu Hristu.
3
Mitropolita sredwezapadno ameri~kog g. Hristifora
 34

protestanti, rimokatolici, siki i zoroastrijanci i dr. Pored ovih

tradicionalnih religija, na skupu su se na{le i "egzoti~ne" grupe, metafizi~ari,
humanisti, neopaganisti~ki sledbenici bogiwe Izide, Venere itd. Svaki dan su
organizovane molitve, meditacije, plenarne sednice. Centralni skup je zakqu~en
ceremonijom u kojoj su predstavnici svih religija prizivali blagoslov na 21 vek.
Sastanci su bili za~iweni `ivom diskusijom, plesovima Indijanaca i sli~nim
ritualima. Predstavnici gr~ke severnoameri~ke arhiepiskopije ipak su se povukli
sa Parlamenta uvre|eni zbog prisustva neopagana. (Pitamo se da li bi ostali da
neopagana nije bilo na skupu?) Me|utim ostali pravoslavni predstavnici, me|u
kojima i arhiepiskop Anastasije iz albanske pravoslavne crkve nije otkazao
u~e{}e. Freneti~ne aplauze svih prisutnih izazvale su re~i jednog luteranskog
pastora koji je kazao da: samo hri{}anstvo nije vi{e dovoqno da odgovori
zahtevima budu}nosti. Jedan od velikih problema na ovom skupu bio je upotreba
re~i Bog, tako da je ova re~ izbegavana zbog razli~itog shvatawa Boga u raznim
religijama. U zavr{nom dokumentu Parlamenta religija istaknuta je potreba za
stvarawem jedne nove "globalne etike" (Global Ethic), novih moralnih kriterijuma
savremenog sveta koji ne}e biti apsolutizirani od strane nijedne svetske religije.
Ta "globalna etika" bi se ispoqavala kroz nenasiqe, socijalnu pravdu, ekumenizam,
pluralizam, feminizam, enviromentalizam, politi~ka i qudska prava, ukidawe
svih socijalnih, ekonomskih i polnih diskriminacija, kao i kroz "transformaciju
savesti". Jedan od glavnih kreatora ove ideje bio je, sada pokojni, liberalni
rimokatoli~ki teolog Hans Kung1. Sam dosada{wi pojam religije okarakterisan je
kao neadekvatan novom vremenu sinteza jer je doprinosio konfrontaciji me|u
qudima, agresivnom fanatizmu i mr`wi. Na poqu hri{}anskih veroispovesti
istaknuta je potreba sinteze i stvarawa "globalnog hri{}anstva". Sve podele u
"hri{}anskoj porodici" po tuma~ewu ideologa Svetskog parlamenta posledica su
preovladavawa jedne od 4 osnovne komponente hri{}anstva. (Pismo, predawe, razum
i iskustvo). U klasifikaciji raznih hri{}anskih konfesija, Pravoslavqe je
svrstano u isti rang sa adventisti~kom sektom, munijevcima, jehovincima i drugim
grupama. Sve ovo jasno pokazuje ~emu vodi svetski ekumenizam i koji su wegovi
krajwi ciqevi i koliko je vi{egodi{we svedo~ewe pravoslavnih ekumenista
pokazalo svetu istinu o Pravoslavnoj Crkvi.

Osnovni program ekumenizma, koji je zacrtan na Svetskom Parlamentu 1993.g. jeste

sinkretizam, pro`imawe svih religija, ali ne u smislu klasi~ne unije, tj. starawa
jedne religije, jednog rituala sa jednim vo|om, ve} pre svega razvijawem atmosfere
tolerancije i op{teg verovawa da sve religije vode Bogu i da su sve religije
bo`anskog porekla.2 Kada svi predstavnici religija budu prihvatili u potpunosti
ovaj stav unija }e biti ve} stvorena. Ovu ideju ve} odavno zastupaju teozofi koji su
jedni od pokreta~a Prvog parlamenta religija. Oni su na posledwem skupu
neskriveno likovali jer je wihova teorija progla{ena za oficijelnu
ekumenisti~ku dogmu. Teozofija smatra da su sve religije izrazi nastojawa ~oveka
da prona|e odnos prema sebi i svetu oko sebe kao i krajwem smislu postojawa. Po
1
Potpuniji uvid u wegove stavove mo`e se ste}i iz wegove kwige: "Op{ta odgovornost - u tra`ewu
nove svetske etike" (Global Responsability: In Search of a New World Ethic)
2
U ovoj strategiji krije se veliko lukavstvo kreatora nove svetske religije. Stvarawe jednog novog
unificiranog rituala sa jednim vo|om moglo bi da provocira pravoslavne hri{}ane na otpor.
Su{tina nove religije je zapravo u stvarawu nove religiozne svesti koja }e omogu}iti
pripadnicima svih religija da bez ikakvih ograni~ewa upra`wavaju svoje obi~aje i rituale, samo
pod uslovom da se odreknu svih netolerantnih i ekskluzivisti~kih stavova prema drugima i da
prihvate ideju da su sve religije tek samo razli~iti odrazi (u zavisnosti od kulture, podnebqa i
drugih faktora) jedne duhovne stvarnosti i da su u su{tini jedno-te-isto.
 35

wima se pojedine religije razlikuju utoliko {to su one izrazi tog nastojawa
prilago|eni odre|enom vremenu, mestu, kulturi i potrebi. Zato se teozofija mo`e
smatrati jednim od va`nijih izvora duhovnosti "Novoga Doba" (New Age).

SINKRETISTI^KA PAPAZJANIJA - KANBERA 1991 Sadr`aj

Od 7-20 februara 1991 godine u Kanberi, u Australiji, odr`an je 7. Generalna

konferencija SSC. Na woj su pored predstavnika brojnih protestantskih sekti,
u~estvovali i predstavnici svih Pomesnih Pravoslavnih Crkvava (osim je-
rusalimske Patrijar{ije koja je istupila iz SSC) kao i predstavnici Vatikana na
~elu sa kardinalom Edvardom Kasidijem. Za razliku od posledweg velikog skupa
SSC u Vankuveru 1983. god. na ovom skupu u~estvovali su i mnogobrojni
predstavnici nehri{}anskih vera. Sve u svemu bio je to skup svih belosvetskih
jeresi me|u kojima su na`alost, bili i Pravoslavni. Odr`avani su mnogobrojne
konferencije, rituali predstavnika pojedinih "crkava" pa ~ak i neznabo`a~ki i
magijski rituali Aborixana ili doktorke ^ang, Koreanke, spiritistiwe, koja je na
o~igled celog skupa prizivala duhove predaka, dece koju je Irod pobio, da bi se na
posletku usudila da priziva i duh "Isusa iz Nazareta", a potom pred svima zapalila
papiri}e sa wihovim imenima. (Na toj istoj bini su kasnije pravoslavni slu`ili
liturgiju). Zaista je bilo potresno gledati zajedno u istom zboru predstavnike
Pravoslavne Crkve u dru{tvu sa protestantskim sve{tenicama, spiritistima,
pastorima, feministkiwama i javnim homoseksualcima. Ovaj skup je na`alost
potvrdio da Pravoslavna Crkva svojim dugogodi{wim u~estvovawem u radu SSC, ne
samo da nije uspela da pomogne nepravoslavnima da na|u istinski put do
autenti~nog predawa i apostolske vere, ve} se duboko zaplela u mre`e
najperfidnijih ekumenisti~kih teorija i prisustvom svojih predstavnika jo{
jednom dala sna`an alibi stotinama jeresi i novotarija. Kako druga~ije shvatiti
ili objasniti da jedan pravoslavni mitropolit, sada{wi patrijarh Carigradski,
pristane da na ovom bezakonom skupu bude izabran za podpredsednika??! Kako
razumeti da pravoslavni predstavnici mirne du{e bez ijedne javne re~i protesta
prisustvuju "misama" koje slu`e `ene i pri~e{}uju narod? Kako prihvatiti
~iwenicu da pravoslavni i daqe ostaju u organizaciji koja afirmi{e prava
homoseksualaca sve{tenika i ~ak im dozvoqava slu`ewe wihovih posebnih misa,
kao pripadnika tzv. seksualnih mawina (sexual minorities)) i zala`e se za pravo
sklapawa crkvenih brakova me|u pripadicima istog pola, pa ~ak i za mogu}nost da
usvajaju decu? Ovakvi susreti su jo{ pre nekoliko godina izgledali sasvim
bezazleno u pore|ewu sa dana{wim medijskim spektaklima. O ~emu se tu zapravo
radi? Predstavnici Pravoslavnih Crkava dovedeni su prakti~no pred nu`an izbor:
da li da nastave sa dosada{wim bezumqem koje i pored, verovatno iskrene `eqe
pojedinih predstavnika da propovedaju Pravoslavqe, nije dovelo do ba{ nikakvih
rezultata, ili da se potpuno povuku iz tog "sabora ne~astivih" i otvoreno bez
licemerja ispovede istinu da je jedina istinska Crkva Hristova jedino
Pravoslavna Crkva i da je samo u woj kao jedinoj blagodatnoj riznici spasewa
mogu}e na}i Hrista i da taj stav delatno potvrde demonstrativnim istupawem iz
SSC. 1
1
Postavqamo pitawe DO KADA }e i na{a Srpska Pravoslavna Crkva u~estvovati u radu jedne
takve belosvetske organizacije kao {to je SSC. U~estvovawe jedne Pravoslavne Crikve u takvoj
organizaciji predstavqa odricawe eklisiolo{ke i sotiriolo{ke ekskluzivnosti Pravoslavqa i de
facto priznawe crkvenosti raznim jeresima. Otac Justin, u~e{}e SPC u ovom saboru ne~estivih
naziva "ne~uvenom izdajom" i "stra{nim poni`ewem". Jo{ se pitamo da li je ova stra{na golgota
 36

Nastavak ekumenskih aktivnosti posle Kanbere jasan je pokazateq da ekumenizam

ulazi u zavr{nu fazu. Ve} se ozbiqno radi na reinterpretaciji pojma Crkve i
bogoslovskom tuma~ewu mogu}nosti intercommuni-a ili barem "evharistijskog
gostoqubqa" (eucharistic hospitality). Zajedni~ko pri~e{}ivawe ne mo`e biti
prihva}eno sa pravoslavne ta~ke gledi{ta kao sredstvo za postizawe spoqa{weg
jedinstva jer je op{tewe u svetim tajnama izraz i pe~at ve} postoje}eg unutra{weg
jedinstva u okviru Jedne Katoli~anske i Apostolske Crkve. Sveti Irinej Lionski
je jo{ u drugom veku pisao: "Na{a vera je saglasna sa Evharistijom i Evharistija
potvr|uje na{u veru." Zajedni~ka evharistija je osnovni pokazateq da oni koji u
woj u~estvuju ~ine jedno telo Hristovo, jednu Crkvu. Na`alost, me|u
ekumenisti~kim krugovima sve vi{e ja~a ideja da je deqewe zajedni~ke ^a{e, ili
kako se to popularno naziva eucharistic sharing, upravo sredstvo za postizawe
jedinstva, koje je mogu}e i pored brojnih razlika u u~ewu. Te razlike se
minimaliziraju i svode na razlike u izrazima lokalnih bogoslovskih predawa
"crkava". Otuda sve vi{e poku{aja da se pravoslavni uvuku u neku vrstu
bogoslu`ewa sa jereticima. Generalni sekretar SSC Emilio Kastro izra`ava svoj
cri-du-cour zbog toga {to svi u~esnici skupa u Kanberi nisu u~estvovali u
zajedni~kom pri~e{}u (pravoslavni i rimokatolici ipak su slu`ili odvojeno) i
upu}uje jasan apel svim u~esnicima da "ne}emo vi{e skup{tinu SSC sa odvojenim
pri~e{}em!" iznose}i svoje mi{qewe, da smo mi hri{}ani "licemerni pred Bogom
kada se ovako okupqamo i molimo zajedno, a ne delimo pri~e{}e." Zanimqivo je da
je stav rimokatoli~ke delegacije po ovom pitawu bio mnogo tradicionalniji od
mlakog i stidqivog stava pravoslavnih. Kardinal Kasidi je izjavio da je
"evharistijsko op{tewe krajwi znak i pe~at (ultimate sign and seal) crkvenog
jedinstva... U~inili bismo vi{e zla nego dobra kada bi se pri~e{}ivali zajedno
pre nego {to se sva ostala sporna pitawa ra{~iste." Protestanti su u svemu,
izgleda, najnestrpqiviji, prvenstveno zbog misijskih razloga jer u svojim
misionarskim aktivnostima nailaze na velike probleme, po{to hri{}anska vera
ne nastupa jedinstveno pred nehri{}anima. Otuda `eqa za bilo kakvom vrstom
spoqa{weg jedinstva koje }e se ispoqavati u zajedni~ke tri svete tajne: Kr{tewu,
Sve{tenstvu i Evharistiji.

Na ovom skupu u Kanberi usvojen je jedan veoma zanimqiv dokument. Re~ je o jednom
novom stavu o jedinstvu "crkava" pod imenom "Jedinstvo Crkve kao Op{tewe
(kinonija): Dar i Poziv" (The Unity of the Church as Koinonia: Gift and Calling). SSC
upu}uje ovaj dokument kao apel jedne nadcrkvene organizacije svim "crkvama" kako
bi prihvatile sedam osnovnih teza "u ciqu punog vidqivog jedinstva." Te teze su
ukratko navedene slede}e:

1.me|usobno priznawe kr{tewa 2. prihvatawe Nikejsko-carigradskog Simvola vere

kao zajedni~kog izraza apostolske vere 3. evharistijsko op{tewe 4. me|usobno
priznavawe sve{tenstva 5. zajedni~ko svedo~ewe Evan|eqa 6. zajedni~ko delovawe u
ciqu o~uvawa mira i poretka u svetu 7. omogu}avawe parohijama i zajednicama da
izraze na odgovaraju}i na~in lokalno stepen postoje}eg op{tewa.

koju prolazi srpski pravoslavni narod izme|u ostalih, mnogobrojnih na{ih grehova, posledica i
jereti~kog ekumenisti~kog kursa koji sledi SPC ve} trideset godina. Izlazak SPC iz SSC i
prekid svih ekumenisti~kih kontakata oprao bi obraz celom pravoslavnom srpskom narodu, iako bi
neprijateqi na{e vere i roda to iskoristili da optu`e Crkvu za "agresivni militarizam".
 37

U su{tini osnovni ciq ovog dokumenta jeste da apeluje na sve hri{}anske "crkve"
da one priznaju jedna drugu kao Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu u svojoj
puno}i. Zanimqivo je kako je sada{wi patrijarh Vartolomej mogao da prihvati
jedan ovakav tekst kao predsednik nadle`ne komisije za ova pitawa?!

{ta za Pravoslavnu Crkvu zna~i priznawe ijedne od ovih ta~aka? Ni{ta do

potpuna izdaja vere Svetih Apostola i Svetih Otaca. Priznati jereti~ko kr{tewe
kao potpuno ispravno (~ak i bez potrebe da se po crkvenoj ikonimiji osna`i sv.
miropomazawem), zna~i de facto priznati jereticima sv. tajnu sve{tenstva i
automatski i sv. tajnu evharistije. Zajedni~ko svedo~ewe evan|elske istine zna~ilo
bi da pravoslavnu veru tuma~imo u okviru jednog zajedni~kog prihva}enog
bogoslovqa zasnovanog na minimalnom kompromisu, bogoslovqa skrojenog po meri
racionalizma i ar{inima palog ~oveka.

GLASOVI SAVESTI I OBRA^UNI SA WIMA Sadr`aj

Da li su svi ovi skandalozni doga|aji nai{li na ikakav otpor u pravoslavnom

svetu? Svakako. Ne smemo da zaboravimo protest Svete Gore protiv patrijarhovog
odlaska u Rim1, brojne pojedina~ne proteste savesnih hri{}ana iz cele Gr~ke.
Me|utim ono {to je najzabriwavaju}e, nijedna Pomesna Pravoslavna Crkva koja je u
kanonskom op{tewu sa Carigradom nije ulo`ila svoj protest pred ovim otvorenim
kr{ewem kanona, ve} su {tovi{e ~esto i slali svoje predstavnike na ove bezakone
skupove. Izuzetak, naravno, predstavqaju Sveta Gora, Ruska Zagrani~na Crkva i
pojedine starokalendarske zajednice koje su redovno slale proteste protiv ovih
jereti~kih aktivnosti Carigrada, Moskve i drugih centara pravoslavnog
ekumenizma.2 Iz Carigrada nije bilo nikakvog odgovora osim sve u~estalijih

1
Sabor dvadeset svetogorskih manastira je jo{ 1984.g. izjavio slede}e: "Ose}amo duboki nemir ve}
vi{e godina zbog svojevrsne izdaje koju prime}ujemo od strane nekih autokefalnih Pomesnih
Pravoslavnih Crkava kao i nekih pojedinih jerarha... ako se oni koji su skrenuli sa puta istine ne
isprave, na kraju }emo biti prisiqeni da zauzmemo zvani~an stav o tome pitawu" Orqo,doxoj tu,poj br.
595 24. feb. 1984.g. Neposredno nakon posete patrijarha Dimitrija Rimu Sveta Gora je poslala tri
igumana (Hristodula kutlumu{skog, Vasilija ivironskog i Georgija grigorijatskog) kao svoje
izaslanike u Carigrad da izraze ozbiqan protest zbog doga|aja u Rimu. U svom izve{taju Sve{tenoj
op{tini igumani izjavquju:"Naglasili smo da je ono {to nas posebno uznemirava odstupawe od
pravoslavne eklisiologije, posebno stavovi da druge "crkve" tako|e ~ine Jednu, Svetu,
Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, i da rimokatolici nisu jeretici. Otuda i indirektno priznawe
wihovih tajni... Pored toga smo tra`ili da se vodi ra~una u obra}awu papi i drugim nepravoslavnim
velikodostnojnicima i da se uz du`nu pristojnost ne ignori{u razlike koje postoje u veri, zatim da
ne sme biti celiva mira sa nepravoslavnim kliricima na vozglas "Qubimo jedni druge..." na
bo`anskoj liturgiji, da se ne smeju odr`avati zajedni~ke molitve u ode`dama niti da nepravoslavni
blagosiqaju pravoslavn verni narod i propovedaju u vreme liturgije u pravoslavnim Crkvama."
Orqo,doxoj tu,poj br.800 26. avg.1988.g.
2
Na svom arhijerejskom saboru Ruska Zagrani~na Crkva donela je ANATEMU PROTIV
EKUMENIZMA koja glasi:
"Onima koji Crkvu Hristovu napadaju mudrovawem da je ona podeqena na takozvane grane koje se
razlikuju u~ewem i na~inom `ivota, i onima koji tvrde da Crkva ne postoji na vidqiv na~in, nego
}e nastati u budu}nosti kad se sve grane ili sekte ili ~ak religije ujedine u jedno telo, i onima koji
ne razlikuju istinsko sve{tenstvo i tajne Crkve od jereti~kih, nego vele da su kr{tewe i pri~e{}e
jeretika dovoqni za wihovo spasewe, i onima koji op{te sa gorepomenutim jereticima, ili poma`u
ili brane wigovu novu jeres ekumenizma pod izgovorom bratske qubavi ili kao put sjediwewa
odeqenih Hri{}ana: ANATEMA!!" (Orthodox Life, 1983.g.)
 38

optu`bi da su Ruska Zagrani~na Crkva i starokalendarske Crkve bezblagodatne i

van Pravoslavne Crkve, pa nisu ni kompetentni da daju svoje primedbe.

Carigrad je preduzeo o{tre mere da neutrali{e pojedine glasove pravoslavne

savesti. Donesena je odluka da se iguman manastira Esfigmena arhm. Atanasije,
(koji se zilotski jo{ od ranije suprotstavio ovome kursu Carigrada), i jo{ tri
monaha iz esfigmenskog bratstva policijski udaqe sa Svete Gore. 1974. godine je
donesena jo{ jedna odluka o ra{~iwewu pomenutog arhimandrita, {to je izazvalo
burne reakcije svetogorskog mona{tva. Blizu ~etiri stotine monaha potpisalo je
peticiju u kojoj se izra`ava o{tar protest protiv ovakvih ne~uvenih postupaka. Sa
Svete Gore je tako|e udaqen i iguman manastira Ksenofonta arhm. Evdokim koji se
ve} 49 godina podvizavao u tom manastiru, a posledwih 22 godine bio je wegov
iguman. Tako|e je smewen i iguman manastira Svetog Pavla arhm. Andrej. Carigrad
je sasvim jasno pokazao da }e se svaki iguman koji odbije da pomiwe ime Vaseqenskog
Patrijarha na svetoj liturgiji suo~iti sa istom sudbinom koja je zadesila pomenute
Svetogorce. Pored pomenutih jo{ su sa Svete Gore udaqeni jedan jeromonah i dva
monaha zbog {irewa antiekumenisti~kog raspolo`ewa me|u monasima. Osim toga
Patrijarh je posebnim aktom zabranio svetogorskim manastirima da daju kelije
monasima zilotima.

NASTAVAK APOSTASIJE Sadr`aj

Prilikom ustoli~ewa novog primata anglikanske crkve, arhiepiskopa kenter-

berijskog Xorxa Kerija 20.4.1991.g. Carigrad je kao i u drugim sli~nim prilikama
poslao svoje predstavnike. Oni su se tu na{li u velikom broju zvanica me|u kojima
je bilo anglikanskih `ena biskupa i sve{tenica. Vaseqenski tron su predstavqali
halkindonski Vartolomej i pergamski Jovan Zizjulas, kao i arhiepiskop tijatirski
Grigorije. Mitropolit Vartolomej je novog britanskog primata darovao zlatnim
krstom, a svoju pozdravnu besedu zavr{io je karakteristi~nim pravoslavnim
poklikom: Eij polla, eth De,spota (Na mnogaja qeta, Vladiko!)1

Vredno je pro~itati i tuma~ewe done{ene anateme arhiepiskopa `enevskog Antonija , koji izme|u
ostalog poru~uje vernicima: ":uvajte ih se (ekumenista). Pripadali su nama ali su nas za nekog
vremena ostavili, oni vi{e uop{te nisu deo nas. Crkva stub i tvr|ava istine ih predaje prema
svedo~ewu apostolovom najvi{em sudu - sudu Bo`jem.... Hri{}ani moraju `iveti u uzajamnoj qubavi,
ali ne smeju iz toga razloga `rtvovati istinu." (`eneva, maj 1984.g.)
Sada{wi arhiepiskop RZC g. Vitalije u svom ~lanku u vezi ove anateme napisao je: "Dono{ewem ove
anateme za{titili smo svoju pastvu od ovog apokalipti~kog isku{ewa i time smo nehotice
istovremeno postavili ozbiqno pitawe savesti svih pomesnih Crkava koje moraju pre ili kasnije,
ovako ili onako da daju odgovor. Wihova duhovna budu}nost u univerzalnoj Pravoslavnoj Crkvi
zavisi}e od odgovora na to pitawe. Mada je po crkvenom pravu ova anatema koju smo doneli ~isto
lokalnog karaktera i stvar Ruske, tj Pravoslavne Crkve u Dijaspori, ipak je ona de facto od
ogromnog istorijskog zna~aja, za celi svet, istoriju i Crkvu jer je sam ekumenizam jeres svetskih
razmera... Za nas je ovo veliki krst koji nam je Gospod dao, ali nismo vi{e mogli da }utimo jer je
"UTAWE ISTO {TO I IZDAJA ISTINE , od koje da nas Gospod sve sa~uva." (Orthodox Life 1984,
No 4., Christian Witness, sept. 1984)
1
Darivaju}i novog arhiepiskopa krstom mitropolit Vartolomej je izme|u ostalog izjavio: "U ovom
sve~anom trenutku Crkva Konstantinopoqska se se}a duge istorije svojih pozitivnih odnosa sa
Anglikanskom zajednicom i duboko ceni ~iwenicu da Crkve Anglikanska i Pravoslavna nastavqaju
bogoslovski dijalog u duhu zajedni~ke qubavi i po{tovawa. Uvereni smo da }e Va{e nadahnuto
vo|stvo jo{ vi{e osna`iti i u~vrstiti dubqe bratske veze izme|u dve na{e Crkve. Sa izrazima te
vere, nade i qubavi, dopustite mi Va{a Milosti da Vam u ime Wegove Svetosti Patrijarha
poklonimo ovaj dar kao znak bratske qubavi , sa najboqim `eqama na{eg patrijarha i Wegovog
 39

Predstavnici Vaseqenske Patrijar{ije su nakon dva meseca u~estvovali na hra-

movnoj slavi crkve Sv. Petra u Rimu, predvo|eni opet mitropolitom Vartolomejem.
Dan uo~i praznika, 28. juna, Papa je proizveo 23 nova kardinala u prisustvu mnogih
zvanica i oko 7000 qudi. Prilikom te slu`be je na najotvoreniji na~in projavqena
jeres papskog primata, jer su novoimenovani kardinali po{to su ispovedili veru u
Troji~nog Boga i Katoli~ku Crkvu polo`ili i zakletvu vernosti "Svetom Ocu".
Tada je hor sve~ano zapevao "Ti si Petar i na tom kamenu sazida}u Crkvu". U jednom
trenutku ovog obreda najstariji kardinal, Edvard Kasidi pri{ao je da ~estita
novim kardinalima, a potom je produ`io te izmenio i celiv mira sa
predstavnicima Carigradske Patrijar{ije, dok je narod odu{evqeno aplaudirao.1
(Pitamo se, da li su na toj sve~anosti i carigradski mitropoliti mo`da
unapre|eni u papine kardinale, ili je to sve ipak stvar qubaznosti doma}ina?!)
Narednog dana dok je Papa saslu`ivao sa novim kardinalima na Trgu Svetog Petra,
izmenio je celiv mira ne samo sa kardinalima, ve} i sa prisutnim carigradskim
mitropolitima. Tog dana je mitropolit Vartolomej pro~itao pozdravno pismo
patrijarha Dimitrija Papi.

Sahrana patrijarha Dimitrija tako|e je pro{la u ekumenisti~koj re`iji. Pored

pravoslavih mitropolita, svetogorskih igumana Hilandara, Dohijara, Dionisijata
i Lavre, na opelu u patrijar{ijskom hramu po~asno mesto zauzimali su pred-
stavnici Vatikana na ~elu sa kardinalom Edvardom Kasidijem, unijatskim
episkopom Petrom Dipreom, papskim nuncijem i nadbiskupom Carigrada. (Bili su
obu~eni u crvene stole, dakle u neku vrstu bogoslu`bene ode}e). Nasuprot latinske
delegacije stajali su pradstavnici Kopta, Jermena, protivhalkidonaca, ar-
hiepiskop kenterberijski (tako|e u bogoslu`benoj ode}i) kao i carigradski ar-
hirabin. Kada su se predstavnici sinoda Carigradske Patrijar{ije opra{tali
celivom odra Patrijarha, izmenili su celiv i sa predstavnicima "Svete Stolice"2
Na`alost svemu tome prisustvovali su i svetogorski igumani. Jo{ jednom su
svetogorski monasi morali da stidom pokriju o~i savesti.

NOVI VASEQENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ Sadr`aj

Jedan sli~an susret uprili~en je ubrzo povodom jednog drugog doga|aja - ustoli~ewa
novog carigradskog patrijarha Vartolomeja Arhondonisa, dotada{weg mitropolita
halkidonskog i najbli`eg saradnika patrijarha Dimitrija. Novi patrijarh duhovno
je stasao u atmosferi ekumenisti~kih ideja, u okriqu mitropolita Melitona
(najbli`eg savetnika patrijarha Atinagore) koji ga je zamona{io i rukopolo`io za
|akona 1961. g. Od 1963-1968 godine kao stipendista Carigradske Patrijar{ije
poslan je na "Institut za Isto~ne Studije" u Rim (u okviru vatikanskog
univerziteta Gregorianum), a zatim i na "Ekumenski institut" u Bozeu u
{vajcarskoj. Na Gregorijanumu je doktorirao u oblasti crkvenog prava na temu: "O
kodifikaciji sve{tenih kanona i kanonskih odredbi u Pravoslavnoj Crkvi".
Dobar je poznavalac gr~kog, turskog, italijanskog, latinskog, engleskog i nema~kog
jezika. Posle povratka iz inostranstva 1968 g. radio je kao profesor na Halki, a
zatim je naredne godine rukopolo`en za prezvitera i odlikovan ~inom

Svetog i sve{tenog Sinoda kao i na{e delegacije. Na mnogaja qeta, Vladiko!" Episkeyij br. 465 od
15.7.1992.g.
1
Kaqolikh, 16.7.1991.g.
2
Detaqan opis izme|u ostalih donosi i Kaqolikh, od 15. oktobra 1991.g.
 40

arhimandrita. Dolaskom patrijarha Dimitrija na carigradski tron arhimandrit

Vartolomej zauzima mesto {efa Patrijarhovog kabineta. Za episkopa
filadelfijskog hirotonisan je 1973.g., a od 1974.g zauzima redovno mesto u pa-
trijar{ijskom Sinodu. U~estvovao je u osnivawu "Dru{tva za Isto~ne Crkve" ~iji
je bio potpredsednik, a od 1975. g. bio je i ~lan, a celih osam godina i potpresednik
komisije "Vera i Poredak" pri SSC. Kao predstavnik Vaseqenske Patrijar{ije
u~estvovao je na svim ve}im skupovima SSC, i to na Upsali 1968., Vankuveru 1983.,
i Kanberi 1991.g. Na ovom posledwem skupu izabran je za ~lana izvr{nog odbora kao
i centralnog odbora SSC. Jo{ kao |akon u Rimu bio je u pravoslavnoj delegaciji
koja je u~estvovala u skidawu anatema 1965.g. Zajedno sa patrijarhom Dimitrijem
u~estvovao je u svim gore navedenim ekumenisti~kim susretima i zajedni~kim
molitvama, u Vatikanu, Londonu, Va{ingtonu itd. Po~asni je ~lan rimokatoli~ke
organizacije "PRO ORIENTE" sa sedi{tem u Be~u.1 Na osnovu ove kratke
biografije nije te{ko zakqu~iti da se radi ne samo o poborniku ekumenisti~kih
ideja, ve} jednom od glavnih protagonista ekumenisti~kih aktivnosti Carigrada
posledwih decenija. Jo{ 30. novembra 1969. g. na patrijar{ijskoj liturgiji na
Fanaru u prisustvu ~lanova delegacije rimskog pape, predvo|ene kardinalom
Johanom Vilenbrandsom, sada{wi Patrijarh Vartolomej je kao arhimandrit odr`ao
"nadahnutu" besedu u kojoj otvoreno izra`ava svoje unionisti~ke te`we, kao da je
raskol sa Rimom stvar nesporazuma, a ne grubog izvrtawa vere ota~ke i svetih
Sabora2. Zanimqivo je da se uop{te kod ekumenista susre}emo sa bole}ivom
sentimentalno{}u prema jereticima koja potpuno zasewuje trezveno bogoslovsko
razmi{qawe, dok nasuprot u odnosu prema svim protivnicima ekumenizma ti isti
qudi "mira i qubavi" otvoreno pokazuju krajwu o{trinu i nepopustqivu surovost3.

Mnogi }e se setiti wegove posete Rimu 29.6.1989. g. u svojstvu predvodnika

delegacije Vaseqenske Patrijar{ije. Tom prilikom je u svojoj pozdravnoj besedi
pred papom Jovanom Pavlom Drgim, mitropolit Vartolomej pohvalio
ekumenisti~ka zalagawa dvaju patrijaraha Carigrada i otvoreno nazvao dogmatske

1
Ova papska fondacija osnovana je Be~u 1964. godine sa ciqem afirmacije odnosa sa pravoslavnim
Crkvama. Weni ciqevi i sredstva su izrazito prozelitskog karaktera. Ona organizuje raznovrsna
predavawa, simpozijume i druge vrste kontakata sa pravoslavnima. Wen dugogodi{wi predsednik
bio je (sada penzionisani) be~ki kardinal Kenih. (Taj isti kardinal je pohode}i puteve Sv. apostola
Pavla 1984.g. posetio i Gr~ku i tajno je u{ao na Svetu Goru pra}en jednim carigradskim
mitropolitom, da bi u manastiru Simonopetri prisustvovao sv. Liturgiji, stoje}i u sve~anom tronu,
i na kraju slu`be primio antidor. Posle je sa monasima manastira podelio zajedni~ku trpezu. Kada
se ta vest pro{irila me|u Svetogorcima do{lo je do veoma burnih reakcija.)
2
"Sjediwewe (crkava) ne}e biti delo nas samih, i otuda ne treba da ustuknemo pred te{ko}ama.
Sjediwewe }e biti dar Hristov {to je wegova voqa i molitva (da svi budu jedno)... Ali, prvozvani
u~enik, Najsvetija Crkva Konstantinopoqska veruje i danas da U~iteq mo`e da u~ini ~udo i da
nasiti milione svoje gladne dece. I sa nostalgijom o~ekuje to ~udo. Zajedno sa prvozvanim veruje u
mogu}nost ~uda i to o~ekuje u molitvi i nadi i wegov brat Korifej, Najsvetija Crkva Starog Rima.
Zato i dve Crkve zajedno deluju i daju jedna drugoj, i u~e jedna drugu i mole se jedna sa drugom i jedna
za drugu, da bi ubrzali to ~udo koje }e ostvariti zajedni~ki U~iteq i Gospod na{, ~udo "jedinstva
svih". Zato se danas u ovom sve~asnom patrijar{ijskom hramu zajedno molimo Rimokatolici i
Pravoslavni zajedno. Vi koji ste danas ovde do{li i napunili mre`e Andrejine, zar ne o~ekujete
ovo ~udo? Ne samo vi, ve} i hiqade poklonika koji svaki dan iz svih krajeva sveta dolaze u
veli~anstveni hram Svetog Petra u Rimu, u sawaju ovo ~udo i za to se ~udo mole. ^ekaju Gospoda da
brzo do|e i da ih nasiti jednim i nerazdeqivim svojim Telom "koje se uvek lomi, a nikada ne
razdequje, uvek jede, a nikada ne nestaje, ve} osve}uje one koji se wime pri~e{}uju"..."iz kwige
frawevca Gregorija Garoa "Na putu ka jedinstvu"
3
To nam najboqe pokazuju neki od skora{wih doga|aja, kao {to su proterivawe monaha Ilinskog
Skita sa Svete Gore, sabor protiv patrijarha Diodora i svrgavawe jerusalimskih episkopa,
pona{awe patrijar{ijske egzarhije na Svetoj Gori po~etkom ove godine (1994) i dr. (vidi dole)
 41

razlike koje razdvajaju Pravoslavnu Crkvu od papizma "zidovima srama"1

Ekumenisti~ke aktivnosti novog Patrijarha u toku 1991.g. smo prethodno u tekstu
spomenuli.

Na Fanaru je 2. novembra 1991.g. odr`ano ustoli~ewe patrijarha Vartolomeja.2

Ovom sve~anom ~inu prisustvovali su predstavici Pomesnih Pravoslavnih Crkava,
brojni mitropoliti Carigradske Patrijar{ije, cela Sve{tena Op{tina Svete
Gore na ~elu sa Protom (mada mu je po svetogorskim pravilima zabrawen izlaz sa
Svete Gore u vreme trajawa wegovog jednogodi{weg mandata). Pored wih bili su
prisutni i tada{wi predsednik gr~ke vlade g. Micotakis sa nekoliko ministara,
mnoge uva`ene li~nosti iz cele Gr~ke. Ali, ovom najsve~anijem ~inu prisustvovali
su i predstavnici svih najve}ih jeresi. U crkvi svetog }or|a, bili su i
predstavnici Vatikana na ~elu sa kardinalom Edvardom Kasidijem (ina~e li~nim
prijateqem novog patrijarha), arhiepiskop kenterberijski, predstavnici SSC,
"protiv-halkidonski pravoslavci" (~itaj: monofiziti) i mnogi drugi. U celoj
besedi ustoli~ewa Patrijarh nije otvoreno ispovedio pravoslavnu veru kao jedinu
istinitu, govorio je vi{e kao patrijarh "Novog doba" nego u stilu svetih
patrijaraha i ispovednika carigradskog prestola. Patrijarh Vartolomej govori o
potrebi dijaloga3 ne samo sa hri{}anskim konfesijama ve} i sa nehri{}anskim
verama4. [tavi{e, Patrijarh obe}ava da }e nastaviti put svojih prethodnika
Atinagore i Dimitrija. Papiste je nazvao "Crkvom na{e bra}e na Zapadu" i pozvao
je da se upotrebe sva sredstva kako bi se omogu}ilo sjediwewe5 dve Crkve. Posebno
je naglasio zna~aj kontakata sa SSC jer je wegov ciq "da obnovi i sa~uva wegov
prvobitni zadatak koji je postizawe hri{}anskog jedinstva".6 Na ustoli~ewu je

1
Epi,skeyij, 15.7.1989.g.
2
Kaqolikh, od 21.1.1992.g donosi opse`an izve{taj o ovom doga|aju. Autor izra`ava odu{evqewe {to
je na toj sve~anosti projavqena "ekumeni~nost hri{}anstva, i van granica dogmata: pravoslavni,
protestanti, rimokatolici." Jedan rimokatoli~ki klirik koji je bio prisutan na ustoli~ewu ovako
u zanosu opisuje taj trenutak: "Aksios, aksios, aksios, svi smo vikali u jedan glas: qudi i `ene,
veliki i mali, sve{tenici i monasi, pravoslavni i nepravoslavni, svi izra`avamo svoju qubav i
po{tovawe. Aksios, aksios, aksios!"
3
"Nastavqamo da mislimo da je dijalog najboqe sredstvo, posebno u na{e vreme, radi
prevazila`ewa razlika, posebno me|u bra}om koja veruju u jednog Gospoda i Spasiteqa."( Eqnoj
4.11.1991)
4
"Ne}emo propustiti da razvijamo dobre odnose sa najve}im nehri{}anskim religijama" ibid.
5
Koliko je ovo suprotno svetoota~kom stavu ave Justina koji ka`e: "...papisti~ko-protestantski
ekumenizam sa svojom psevdocrkvom i svojim psevdohri{}anstvom nema izlaza iz svojih smrti i muka
bez svesrdnog pokajawa pred Bogo~ovekom Gospodom Hristom i Wegovom Pravoslavnom Crkvom.
...Bez pokajawa i stupawa u Istinitu Crkvu Hristovu neprirodno je i besmisleno govoriti o nekom
ujediwewu "crkava", o dijalogu qubavi i intercommunio.." (gore.cit)
6
Evo nekih delova besede: "Poqubac mira i qubavi upu}ujemo svetim poglavarima Jermenske,
Koptske, Etiopske i Sirijske Crkve u Damasku i Malabaru sa kojim nas bliskost u veri podsti~e
danas na aktivno tra`ewe {to pre zajedni~kog ispovedawa i izraza (vere) u zajedni~koj ~a{i...Iz
ovoga sve{tenog perivoja pozdravqamo tako|e i Wegovu Svetost Papu staroga Rima Jovana Pavla II
sa kojim se nalazimo u zajednici qubavi. I uveravamo ga da }e na{a najozbiqnija briga biti
ostvarewe sve{tene vizije na{ih bla`enopo~iv{ih prethodnika Atinagore i Dimitrija, kako bi se
na zemqi ostvarila voqa Gospodwa o Wegovoj Svetoj Crkvi u ponovnom sjediwewu svih koji u Wega
veruju putem dijaloga istine. Mo`emo u~initi sve {to je do nas u tom pravcu, u strahu Bo`jem i
iskrenosti...nadamo se da }e i na{ brat na Zapadu upotrebiti sve svoje snage da bi zajedno sa nama
ostvario ovaj sve{teni i sveti ciq.... Po{tovanog Prvojerarha anglikanske crkve i cele
anglikanske zajednice, arhiepiskopa kenterberijskog, gospodina Xorxa u dubokom po{tovawu
celivamo u Gospodu izra`avaju}i na{e raspolo`ewe da nastavimo u poverewu dugu tradiciju na{ih
bratskih veza sa Anglikanskom Crkvom i podstaknemo na{ bogoslovski dijalog dok ne dostignemo
jedinstvo vere. "Posle ovih izjava slede pozdravi starokatolicima, luteranima, metodistima,
reformatorskoj "crkvi", "i svima hri{}anima koji veruju i propovedaju po Svetom Pismu, Hrista
 42

pro~itano i pozdravno pismo rimskog Pape sastavqeno u duhu teologije

"Sestrinskih Crkava". Nakon toga novoustoli~eni patrijarh i kardinal Kesidi
zajedno su blagoslovili sve prisutne. Zaista je te{ko na}i ikakvo kanonsko,
teolo{ko i eklisiolo{ko tuma~ewe jednog ovakvog postupka. Pored obaveznih
"celiva mira" zajedni~ko blagosiqawe papisti~kih i pravoslavnih klirika
postaje izgleda obavezna ta~ka svake ekumenisti~ke (tragi)komedije.

Po prvom kanonu 1. Vaseqenskog sabora svaki episkop je du`an da anatemi{e

jeresi. Sada{wi Carigradski Patrijarh, kao i wegova dva prethodnika do dana
dana{weg nije izjavio otvoreno da je svaka veroispovest izvan Pravoslavne Crkve
jeres, ve} predstavnike tih veroispovesti uporno naziva "bra}om u Hristu". I ne
samo to ve} i svojim stavovima daje pre}utnu saglasnost nepravilnom ispovedawu
hri{}anske vere. Ubrzo posle ustoli~ewa, 30. novembra iste 1991.g. Vaseqenska
Patrijar{ija je proslavila svoju slavu Svetog apostola Andreja prvozvanog sli~no
kao i prethodnih godina sa gostima, predstavnicima "Svete Stolice". Gotovo da je
postalo pravilo da svako ustoli~ewe Patrijarha i svaka hramovna slava
Patrijar{ije obavezno pro|e uz molitveno saslu`ivawe nepravoslavnih jeretika
koji zajedno sa pravoslavnima kli~u mnogoqetstvija. Tu su i drugi slu~ajevi kojima
se potvr|uje duboka privr`enost Carigrada "teologiji Sestrinskih Crkava"1.

EKUMENISTI^KA (TRAGI)KOMEDIJA NA UPSALI Sadr`aj

Razvijawe ekumenisti~kih odnosa sa rimokatolicima zaista je bezazleno u

pore|ewu sa odr`avawem takvih veza sa raznim protestantskim "crkvama" koje su u
svojim inovacijama i jeresima oti{le isuvi{e daleko da je malo toga {to ih vezuje
za pravoslavnu tradiciju. Me|utim, to nije spre~ilo patrijarha Vartolomeja koji je
od 20-31 avgusta 1993.g. posetio sa svojom delegacijom {vedsku luteransku "crkvu"
povodom wenog jubileja, ~etiristotine godina od osnivawa prve luteranske crkve u
Upsali. Naime {ve|ani su 1593.g. primili veroispovedawe Martina Lutera, ~ime je
protestantizam u toj nordijskoj zemqi zamenio rimokatoli~ku veru. Ina~e ta
protestantska "crkva" nadaleko je ~uvena po krajwe avangardnim i liberalnim

raspetoga ..."Patrijarh potom upu}uje pozdrav Svetskom Savezu Crkava koji ima veliku ulogu "u
tra`ewu i izgradwi hri{}anskog jedinstva, ali i hri{}anskog odnosa i svedo~ewa pred dana{wim
problemima ~ove~anstva." Wegova Svetost zavr{ava svoju besedu citatom iz 1. poslanice
Korin}anima: " te{ko meni ako Evan|eqa ne propovjedam." (1Kor 9,16).
Postavqamo pitawe na {ta bi li~ila na{a Crkva da su sveti apostoli propovedali Evan|eqe
bogoslovskim dijalogom sa politeizmom, sa jeresima, umesto ispovedni{tvom, mu~eni{tvom,. Cela
istorija Vaseqenskih Sabora ne poznaje termin "dijaloga" (bar u onome smislu kako ga danas
shvataju ekumenisti, dakle van istine vere). Za Svete Oce je postojalo jedino pokajawe i ispovedawe
vere -meta,noia kai. omologei,a Da li je sveti Atanasije vodio "dijalog qubavi" sa Arijem ili mu je
mo`da ~estitao Vaskr{we praznike, da li je to ~inio Sv. Kirilo Aleksandrijski sa Nestorijem,
ili Sv. Flavijan sa Dioskorom. Dana{wi ekumenisti bi sigurno svetog Nikolaja smatrali za
militantnog fanatika kada bi na saboru nekom kardinalu opalio {amar.
1
Tzv. "teologija sestrinskih Crkava" se postepeno sve vi{e razvija. Ona se uobli~ava u
zajedni~kom radu "Me|unarodne me{ovite teolo{ke komisije za dijalog izme|u Pravoslavne i
Rimokatoli~ke Crkve" ~iji su posledwi zna~ajniji skupovi odr`ani u Frajzingu (6-15.6.1990.),
Ari~iju (10-15.6.1991.g.) i Balamondu (juna 1993.). U Ari~iju su pravoslavni potpisali slede}u
skandaloznu izjavu: "Obostrano izjavqujemo da sve {to je Hristos poverio svojoj Crkvi... ne mo`e se
smatrati kao apsolutni posed jedne od na{ih Crkava... U toj perspektivi Katoli~ka i Pravoslavna
Crkva priznaju jedna drugu kao sestrinske Crkve. Stawe u kome svaka Crkva smatra sebe za jedinu
riznicu spasewa mo`emo prevazi}i ako steknemo ~vrsto uverewe da su dve Crkve sestrinske
Crkve." (vidi Episkeyij 464&1.7.1991.g.)
 43

stavovima. Oni su prvi u Evropi po~eli sa rukopolagawem sve{tenica nasuprot

svim svedo~anstvima Svetog Pisma, predawa i crkvenih kanona. Dana 22. avgusta u
goti~koj katedrali u Upsali odslu`ena je sve~ana misa koja je vi{e li~ila na
pozori{nu predstavu ili diskoteku, nego li na slu`bu Bo`ju. Na tome
"evharistijskom festivalu" na`alost su saslu`ivali i pravoslavni jerarsi i to na
~elu sa jednim Vaseqenskim Patrijarhom. Oni su bili sme{teni u sve~anoj "lo`i"
blizu oltara zajedno sa raznim drugim jereticima, protestantima i protiv-
halkidoncima. Cela crkva je odjekivala u disonantnim tonovima avangardne
ozbiqne muzike simfonijskog orkestra koji je pratio neke delove slu`be.
Orkestrom je dinami~no dirigovao jedan protestantski klirik. Na slu`bi je pored
kardinala Kasidija i {vedskog nadbiskupa Gunara Vemana govorio i patrijarh
Vartolomej. On je u svom obra}awu na engleskom jeziku govorio o potrebi jedinstva
Crkve koja je ikona trijadi~nog Boga, naglasiv{i kako "nedostatak jedinstva ne
samo da predstavqa sablazan ve} je u suprotnosti sa osnovnim zna~ewem Crkve."1
Kardinal Kesidi izrazio jasne stavove Rima da je mogu}e jedinstvo u razli~itosti,
samo ako ta razli~itost postoji u okviru apostolskog predawa. Po wemu nema
jedinstva u pomirewu onoga {to je strano predawu sa istinom apostolske vere. U
toku nastavka slu`be patirjarh je uzeo u~e{}a u nekoj vrsti vhoda sa Evan|eqem.
Svi zajedno su pro~itali Nikejski simvol vere i izmenili "celiv mira". Patrijarh
je potom poklonio nadbiskupu Vemanu srebrni putir koji je nazvao "putirom
pomirewa", kao dar Vaseqenskog Prestola. [vedski primat ga je odmah upotrebio
za evharistijski deo slu`be, ganutqivo oba}av{i Patrijarhu da }e ga se uvek se}ati
pred "hlebom i vinom Gospodwim"2 U trenutku pri~e{}a sa svih strana su nagrnuli
luteranski sve{tenici i sve{tenice kako bi razdelili "pri~e{}e" narodu u
crkvi. Za to vreme jedan vokalni ansabl mladih crnaca (?!) je igraju}i u ritmu xez
muzike pevao pri~astan. U crkvi je nastala prava atmosfera "`urke".:ekaju}i svoj
red na pri~e{}e vernici su se wihali u ritmu zaglu{uju}e muzike. Zaista bilo je
to "jedinstvo u razli~itosti". Naravno, pravoslavni predstavnici sa svojim
Patrijarhom mirno su sa o~iglednim po{tovawem prema "lokalnim crkvenim
tradicijama" posmatrali ovu komediju. Na kraju je celi taj bezakoni skup patrijarh
Vartolomej blagoslovio liturgijskim blagoslovom "Blagoslov Gospodwi neka do|e
na vas, wegovom blagoda}u i ~ovekoqubqem, sada, uvek i u vekove vekova." Zajedno sa
wim su stajali i tako|e blagosiqali kardinal Kesidi, nadbiskup Veman i finski
nadbiskup Vikstrom, pokazuju}i verovatno time jedinstvo jedne i jedinstvene Crkve
Hristove.3

1
Dakle, o~igledno, patrijarh ~lanovima Crkve Hristove smatra i nepravoslavne hri{}ane, {to je u
skladu sa tzv. kr{tewskom teologijom koju zastupa i Jovan pergamski (teorija po kojoj su ~lanovi
Crkve u {irem smislu svi kr{teni u ime Sv. Trojice) . Kasnije u besedi Patrijarh dodaje "Svi mi,
kao qudska bi}a i kao ~lanovi Crkve pozvani smo da u~estvujemo..."U celoj besedi nema nijedne re~i
koja bi ukazala na pogubnost u~ewa luteranskog veroispovedawa. Detaqan opis i tekstovi beseda
mogu se na}i u listu Episkeyij br. 496 od 30.9.1993.g. Cela ova "komedija na Upsali" tako|e postoji i
na video snimku.
2
{ta mo`e biti ve}i primer profanacije jednog svetog sasuda nego ga darovati onima koji ne
priznaju istinsko pretvarawe evharistijskih darova, po{to g. Veman veruje da u Evharistiji ne
postoje pravo telo i krv Hristova, ve} samo hleb i vino Gospodwe.
3
Za ovu priliku je anglikanski biskup Xon Hint sastavio i prigodnu ekumensku molitvu koja je
preporu~ena svim u~esnicima da je ~itaju i mole se za jedinstvo. Ona glasi: "Svesveti Bo`e, O~e,
Sine i Sveti Du{e, veru na{u uve}aj, nadu na{u u~vrsti i sa~uvaj nas u qubavi, kako bi se ispunila
voqa Tvoja i vaspostavilo jedinstvo na{e, kako bi se tvar iscelila i `ivela u dostojanstvu i
slobodi, svaki mu{karac i `ena. Molimo Ti se, molitvama Gospoda na{ega Isusa Hrista. Amin!"
Ve}ina ekumenisti~kih molitava koje i pravoslavni predstavnici ~itaju na ekumenskim skupovima
su sli~ne ovoj. U wima se ne spomiwe ni Presveta Bogorodica, ni svetiteqi, od Gospoda se ne tra`i
spasewe i ve~ni `ivot ve} naj~e{}e politi~ki mir i blagostawe sveta. Dokle ide kompromis
 44

UNIJA SA MONOFIZITIMA Sadr`aj

Vaseqenska Patrijar{ija se ve} du`e vremena zala`e za prevazila`ewe razlika sa

tzv. protivhalkidonskim (monofizitskim) "crkvama". Ranije u tekstu imali smo
priliku da navedemo jedan karakteristi~an stav patrijarha Dimitrija koji smatra
da je spor sa protivhalkidoncima zapravo spor oko "razli~itog izra`avawa jedne
iste bogoslovske istine i iskustva". Time se olako prelazi preko jednog problema
koji je ozbiqno potresao Katoli~ansku Pravoslavnu Crkvu u petom veku, i koji je
re{en Halkidonskim Saborom. Ekumenisti uporno isti~u da su razlike
isforsirane kako bi se dobio povod za nacionalno oslobo|ewe pojedinih naroda od
vizantijske suprematije. Jo{ 1989. godine na skupu odr`anom u egipatskom
manastiru Anba Bi{oj, u organizaciji SSC, monofiziti i pravoslavni su se
dogovorili da se "ne ograni~avaju jednom hristologijom" i da "obuhvate svu puno}u
nepodeqene Crkve prvih vekova." Tom prilikom monofiziti su odbili da prime
Sedam vaseqenskih sabora (a da ne govorimo o palamitskim saborima XIV veka)
smatraju}i ih "li~nim mi{qewem" pravoslavnih. "Jedinstvo" bi, dakle, trebalo da
se zasniva samo na prva tri Vaseqenska Sabora. Drugim re~ima, odlu~eno je da se ne
raspravqa o su{tini monofizitske jeresi, ve} da se ona "bezbolno" i kompromisno
integri{e u zajednicu Pravoslavnih Crkava. Ove odluke su naredne godine
potvr|ene u {ambeziju. Naime, od 21-30 novembra 1990 g., bez {ireg informisawa, u
{ambeziju u {vajcarskoj, u Centru Carigradske Patrijar{ije za "ekumenski
dijalog" sastali su se predstavnici pravoslavnih i tzv. "protivhalkidonskih
crkava", kako bi se "izna{la procedura za sjediwewe dvaju porodica Crkava". Na
sastanku su u~estvovali delegati skoro svih pravoslavnih pomesnih Crkava, kao i
protivhalkidonci iz Jermenije, Sirije, Etiopije i Indije. U zvani~nim
dokumentima ovog sastanka protivhalkidonski monofiziti nazivaju se
"orijentalnim pravoslavcima"1, iako i daqe ne `ele da priznaju vaseqenski zna~aj
^etvrtog, Petog, {estog i Sedmog Vaseqenskog Sabora (mada nemaju ni{ta protiv
da ove sabore pravoslavni tuma~e kao takve). Wima je priznato apostolsko
prejemstvo i izre~ena pohvala da su sa~uvali apostolsko predawe. Ta~nije u tekstu
sabora se ka`e: "obe porodice su uvek sa potpunom lojalno{}u sa~uvale istinsko
pravoslavno hristolo{ko u~ewe i neprekidnost apostolskog predawa." Na ovom
skupu dohalkidonci su se saglasili sa osudom ekstremnog monofizitizma Evtihija,
ali nisu pristali da osude i umereni monofizitizam Sevira i Dioskora, koga,
pored ostalog, smatraju za svetiteqa. Po{to je wihovo u~ewe pod anatemom
Vaseqenskog Sabora bilo je i predloga da se razmotri skidawe anatema. U su{tini

pravoslavnih ekumenista pokazuje primer iz 1972. g. kada je u Wujorku gr~ki arhiepiskop Jakov
organizovao zvani~ni teolo{ki dijalog sa Jevrejima. Na tom sastanku gr~ki teolozi su pristali da
"o~iste" drevne bogoslu`bene tekstove od izraza koji su uvredqivi za Jevreje i judaizam.
O~igledno potrebno je reformisati Pravoslavqe, osporiti mu wegovu jedinstvenost i svesti ga na
nivo drugih religija.
1
Pre dvadesetak godina oni koji su zagovarali uniju sa monofizitima po~eli su monofizite da
nazivaju "dohalkidonski pravoslavni hri{}ani", a u posledwe vreme "orijentalni (isto~ni)
pravoslavci". Sa tim nazivima kao i sa drugim terminima uobi~ajenim u ekumenisti~kim
dokumentima i{~ezla je re~ "jeres" koja trenutno ima krajwe pe`orativno zna~ewe. Tako|e vi{e se
ne govori o dogmatskim razlikama ve} o "terminolo{kim sporovima", "teolo{kim mi{qewima".
Ovo su najboqi primeri kako se postepeno "ekumenizira" na{a crkvena svest. Na{i preci su znali
da onaj koji odstupi od pravoslavne istine pada u jeres i zove se jeretikom. Danas se ubrzano razvija
nova "ekumenska teologija" po kojoj se bogoslovsko u~ewe Crkve relativizira i zastupa se stav da
oni koji imaju "razli~ita teolo{ka mi{qewa", mogu bez problema biti smatrani ~lanovima Crkve
Hristove. Primer skup{tine SSC u Kanberi potvr|uje da ova ideja ide u pravcu sve otvorenijeg
religioznog sinkretizmaa i relativizma.
 45

preovladava stav da se u dijalogu sa protivhalkidoncima nastoje "progurati"

osnovna dva pravca koja karakteri{u i "dijalog" sa rimokatolicima, a to su:
1."Priznawe druge jereti~ke crkve, bilo kao "sestrinske" crkve, bilo kao
ravno~astne porodice i odstupawe od na{e pretenzije da Jedna, Sveta, Ka-
toli~anska i Apostolska Crkva jeste samo na{a Pravoslavna Crkva. 2. Po`u-
rivawe sjediwewa zaobila`ewem razlika, koje, ili se pre}utkuju ili se minimizi-
raju."1 Komisija, koja je radila na detaqima "neophodnih crkvenih procedura radi
uspostavqawa potpunog jedinstva" preporu~ila je da se "svakoj Pomesnoj Crkvi
ostavi da sama uredi isto u skladu sa op{teprihva}enim kanonskim principima."
Drugi predlog komisije bio je da se prou~e bogoslu`bene posledice koje proisti~u
iz uspostavqenog jedinstva, ukqu~uju}i saslu`ivawe i neophodno posedovawe
diptiha duhovnih poglavara radi liturgijskog pomiwawa, kao i pripremu naro~itog
komiteta koji bi se pozabavio izdavawem "odgovaraju}e literature koja obja{wava
na{e uzajamno poimawe vere, {to bi nas dovelo do prekida podela iz pro{losti."
Pored toga, predlo`eno je "obema porodicama" "da se pomire i skinu uzajamne
anateme, koje su ranije bacili oci obe Crkve".

Ovaj skup u {ambeziju izazvao je burne reakcije pravoslavnih hri{}ana koji su u

tome videli poku{aj da se revidiraju stavovi jednog Vaseqenskog sabora i da se
omogu}i sjediwewe sa protivhalkidoncima bez wihovog pokajawa kao jedinog mo-
gu}eg puta povratka u krilo Pravoslavne Crkve. Mitropolit preveski, g. Meletije
je u vi{e ~lanaka u "Ortodoksos Tiposu" nastojao da objasni da tamo nisu donesene
nikakve odluke, ve} da se raspravqalo o principima. Me|utim takve izjave dolaze u
koliziju sa nedavnim stavovima patrijarha Vartolomeja da bi trebalo da se
pristupi realizaciji done{enih odluka, (dakle, ipak ne samo principa).

U pravcu ostvarewa unije sa monofizitima, izgleda, je najvi{e oti{la Antiohijska

Patrijar{ija. Patrijarh antiohijski Ignatije IV je ubrzo objavio Encikliku u
kojoj je prakti~no objavqena unija sa sirijskim protivhalkidoncima. 2 Potpuno je

1
Prema tekstu saop{tewa komisije Sve{tenoj Op{tini Svete Gore u ~asopisu Sveti knez Lazar
god.II br3 (7), "Crkvene novosti" br 6&93 i "The Ecumenical Press Service".
2
Navodimo gotovo celi tekst Enciklike od 12. novembra 1991.g., u kojoj se patrijarh obra}a svojoj
pastvi re~ima:
" Verovatno ste ~uli za dugotrajna nastojawa, koja ve} traju desetle}ima, izme|u na{eg Apostolskog
Trona i bratske Pravoslavne Sirijske Crkve u ciqu razvijawa boqeg poznavawa i razumevawa dveju
Crkava na dogmatskom i pastirskom nivou. Ova nastojawa nisu ni{ta drugo do jedan prirodan izraz
te`we da Pravoslavne Crkve, a posebno one koje se nalaze u okviru Svete Antiohijske
Arhiepiskopije, nastavqaju da izra`avaju `equ Gospoda da svi budemo jedno kao {to je Sin
sjediwen sa Nebeskim Ocem.
Na{a je du`nost, kao i bra}e na{e iz Sirijske Crkve, da svedo~imo Hrista na Istoku, tamo gde je
Hristos ro|en, gde je u~io, stradao, pogreben, vaskrsao iz mrtvih, vazneo se i poslao Svoga i
`ivotodavnog Duha Svojim svetim apostolima. Svi na{i susreti, skupovi, deklaracije i kominikei,
pokazali su da pripadamo jednoj Veri, mada je u istoriji vi{e do{ao do izra`aja duh podvojenosti
nego na{eg jedinstva. Sve je to uslovilo potrebu da Sveti Antiohijski Sinod poka`e jednu
nagla{eniju nameru Crkve u Antiohijskoj Arhiepiskopiji, za jedinstvom koje }e omogu}iti svakoj
Crkvi da zadr`i svoje drevno isto~wa~ko predawe, {to }e Antiohijsku Crkvu obogatiti od strane
bratske Crkve i wenog bogatog kwi`evnog i bogoslu`benog predawa.
Svako nastojawe i poku{aj u usmeravawu me|usobnog pribli`avawa dve Crkve zasniva se na uverewu
da ovom tendencijom rukovodi Sveti Duh i da }e ono obogatiti Isto~nu Pravoslavnu Crkvu ve}im
sjajom i blagoda}u kojih smo vekovima bili li{eni. Zato je Sveti Sinod Antiohije smatrao
svrsishodnim da objasni me|usobno pribli`avawe dve Crkve, Pravoslavne Antiohijske Crkve i
Pravoslavne Sirijske Crkve radi informisawa svojih vernika, ma gde se oni nalazili:

Sveti Sinod Antiohije je odlu~io slede}e:

 46

neverovatno da jedna pomesna Pravoslavna Crkva u|e u svetotajinsko op{tewe sa

jednom jereti~kom zajednicom i da niko ne ulo`i protest zbog toga. [tavi{e
carigradski Patrijarh apelovao je na jerusalimskog patrijarha Diodora u svom
pismu od 12. avgusta 1992.g. da u~estvuje u unapre|ewu odnosa sa protivhalki-
doncima, {to je ovaj, kako }emo videti odbio.

PATRIJARH DIODOR NA BRANIKU PRAVOSLAVQA Sadr`

Jerusalimski patrijarh Diodor sada je trenutno jedini poglavar jedne zvani~ne

Pomesne Pravoslavne Crkve koji ne u~estvuje u ekumenskom "dijalogu qubavi".
Zato je danas Jerusalimska Patrijar{ija najja~i bedem i odstupnica
ekumenisti~koj apostasiji, u okviru Zvani~ne Crkve. Jerusalimska Patrijar{ija je
na sednici Svetog Sinoda od 9. maja 1989.g. odlu~ila da prekine u~e{}e u
bogoslovskom dijalogu sa anglikancima i nepravoslavnim uop{te. Navode}i kao
osnovni razlog zloupotrebu1 dijaloga, Sinod hrabro ispoveda ono {to se zvani~no

1. Puno me|usobno po{tovawe dve Crkve, prema bogoslu`ewima, duhovnosti, nasle|u i Svetim
Ocima kao i puna za{tita liturgijskih praksi Antiohije i Sirije;
2. Primena u~ewa otaca dveju Crkava i wihovih predawa na poqu hri{}anskih obrazovnih programa,
teologiji i razmeni studenata i u~enika teologije;
3. Da se izbegava prela`ewe ~lanova jedne Crkve u drugu, bez obzira koji su razlozi u pitawu;
4. Da se organizuju skupovi oba sinoda kada se god za to javi potreba;
5. Da svaka Crkva zadr`i svoje stavove u pitawima koja se ti~u braka, razvoda, usvojewa itd.;
6. Ako se susretnu dva episkopa razli~itih Crkava na bogoslu`ewu, na~alstvova}e onaj koji ima
ve}u pastvu. Ako je u pitawu tajna braka, na~alstvuje onaj episkop ~ijoj Crkvi pripada `enik;
7. Ono {to je prethodno re~eno ne odnosi se na saslu`ivawe episkopa na bo`anskoj liturgiji;
8. Ono {to je re~eno pod ta~kom br. 6, vredi za sve klirike obe crkve.
9. Ako se jedan sve{tenik iz jedne od dve crkve zadesi u nekom kraju, svr{i}e bo`anske tajne za
~lanove obe Crkve, ukqu~uju}i i svetu liturgiju i tajnu braka. Sve{tenik treba da vodi zapisnik
nezavisno za obe Crkve i du`an je da dostavi listu ~lanova Sestrinske Crkve koji su pod wegovom
duhovnom vla{}u;
10. Ako se desi da se sve{tenici obe Crkve `ive u kraju gde postoji samo jedna crkva, naizmeni~no
}e slu`iti, a u slu~aju saslu`ewa }e na~alstvovati onaj sa ve}om pastvom;
11. Ako se na|u na saslu`ewu episkop iz jedne Crkve i sve{tenik iz sestrinske Crkve,
na~alstvova}e, naravno, episkop ~ak iako se nalazi u zajednici sve{tenika, dok postoje laici iz obe
Crkve;
12. Kandidate za sve{teni~ku hirotoniju biraju crkvene vlasti svake Crkve, a po`eqno je da tu
budu prisutna i bra}a iz Sestrinske Crkve;
13. Kumovi i svedoci na ven~awu mogu da budu ~lanovi obe Crkve bez razlike;
14. Na svim zajedni~kim praznicima na~alstvuje stariji po ~inu jerej;
15. Svi organi dveju Crkava }e sara|ivati na svim pitawima, prosvetnim, obrazovnim i dru{tvenim
radi unapre|ewa bratskog duha.
Obe}avamo vam, ovom prilikom, da }emo nastaviti da unapre|ujemo na{e odnose sa sestrinskom
Crkvom i svim ostalim Crkvama sa ciqem da budemo jedno stado pod jednim pastirom..."
tekst uzet iz Courier Oecumenique du Mozen Orient 16 (I-1992)
Ovaj dokument primer je kako mo`e da izgleda savremena unija Pravoslavne Crkve sa jednom
jereti~kom zajednicom. U su{tini jereti~ka crkvena organizacija u potpunosti ostaje kao {to je
bila bez potrebe ikakvog odtupawa od svojih obi~aja i u~ewa, samo joj se daje pravo bogoslu`benog
op{tewa sa Pravoslavnom Crkvom. Jedinstvo koje nastaje na taj na~in sasvim je nepotpuno i
licemerno.

1
Jedan primer kako papisti zloupotrebqavaju jednu "najobi~niju" posetu pravoslavnih arhijereja
Vatikanu, je primer engleskog katoli~kog ~asopisa The Tablet (april, 10.1993., str 488) u kome se
navodi da su mitropolit Amfilohije i episkop Irinej posetila papu u Rimu i "asistirali" papi na
misi (on Palm Sunday, they assisted at the mass). Koliko nam je poznato oni su samo bili prisutni u
crkvi. Ovo je primer kako rimokatoli~ki novinari nastoje da preuveli~aju stvari kako bi se
 47

ustru~avaju da ispovede sve ostale Pomesne Pravoslavne Crkve. U pismu patrijarha

Diodora svim poglavarima Pravoslavnih Crkava se izme|u ostalog ka`e:" Na taj
korak podstaklo nas je pre svega neosporno uverewe na{e ~itave Pravoslavne
Crkve u to da ona sadr`i puno}u istine, da je Jedina, Sveta, Katoli~anska i
Apostolska Crkva i nade`no hranili{te bo`anstvenih dogmata na{e neporo~ne
vere i na{eg Najsvetijeg Predawa, imaju}i za svoju Glavu Gospoda Isusa Hrista.
Zato na{a Pravoslavna Crkva, budu}i uverena u ispravnost svoga puta i svoje
spasonosne apostolske misije na zemqi, uop{te nema potrebu za bogoslovskim
dijalozima sa nepravoslavnima, koji i sami mogu da izu~e na{u Pravoslavnu veru i
ako to `ele da `ive po woj. Za na{u Pravoslavnu Jerusalimsku Crkvu postaje
opasan svaki daqi bogoslovski dijalog sa nepravoslavima, jer oni, uz ostalo
koriste dijalog da bi sprovodili gore opisani prozelitizam i najneprihvatqivije
akcije u odnosu na na{u Pravoslavnu Crkvu. ..." 1

Svakako zbog obakvog stava patrijarh Diodor je postao predmet niza napada, kako
od strane pravoslavnih ekumenista tako i s druge strane od agresivnih jevrejskih
vlasti na koje indirektno preko velikih centara mo}i deluje Vatikan i drugi
centri mo}i.

stvorio utisak da postoji oficijelni i kanonski intercommunio Rima sa Pravoslavnima. Iz ovoga je

jasno da i jedna kurtoazna poseta jereticima i pored navodno dobrih namera mo`e da ima krajwe
negativne posledice i da sablazni mnoge u Crkvi.
1
Evo podu`eg odlomka iz wegove besede odr`ane 2.oktobra 1989. g. u starokalendarskom gr~kom
manastiru Sv. Kiprijana i Justine:
"Evo ve} dve hiqade godina Jerusalimska Crkva se bori da dr`i ~isto pravoslavno u~ewe i
predawe, da po{tuje kanone Crkve i da sa~uva u~ewe koje smo primili od Hrista i apostola....
Ekumenski pokret sa svojim dijalozima, ~iji je jedini ciq da nanesu {tetu Crkvi, danas `eli da
podredi Pravoslavqe Papizmu i ekumenizmu. On ve} godinama radi na uni{tewu Pravoslavqa u
Svetoj Zemqi. Ali Sveti Grob i Bog, koji {titi Jerusalimsku Crkvu ve} toliko vekova pred
mnogim neda}ama, uvek je spa{avao Pravoslavqe od svake opasnosti. Nikada, u toku svoje
dvehiqadugodi{we hri{}anske istorije, Jerusalimom nije uspeo da potpuno ovlada neki stalni
vladar ili osvaja~. Prolazili su satrapi, kraqevi, guverneri. Ali svi su oni oti{li, a ostalo je
stotiwak gr~kih pravoslavnih monaha koji su budni stra`ari na{eg svetog nasle|a.
`alosno je da, evo ve} decenijama, kako ne bi naru{avao jedinstvo Pravoslavne Crkve, Jerusalim
nominalno prati ostale Crkve u~estvuju}i u ekumenskim dijalozima, iako (ekumenizam) naravno
nikada nije napravio uticaj ili ovladao nama na bilo koji na~in. Ipak, prisustvo Jerusalima u ovim
dijalozima dalo je priliku nekima da nagla{avaju da Jerusalimski Patrijarhat tako|e u~estvuje u
ekumenizmu. Ono {to smo primetili sa tugom je stra{na zloupotreba ovih dijaloga od strane
jeretika. Oni smu}uju na{e vernike, poku{avaju}i na svaki na~in da ih obrate. Pokazuju im
fotografije Pape sa na{im patrijarsima i episkopima, govore}i im da je unija ve} postignuta: "Ne
slu{ajte va{e episkope. Unija je ve} ostvarena i Pravoslavna Crkva se prikqu~ila
Rimokatoli~koj Crkvi." - unija, verovatno u smislu kako je ekumenisti razumeju, kao pod~iwewe.
Zato smo mi razmi{qali o svojoj odgovornosti prema Bogu, prema Crkvi, prema Pravoslavqu, prema
samoj istoriji kao i prema na{em predawskom pravu na Svetu Zemqu, u Bo`jem prosvetqewu
odlu~ili da prekinemo svaki dijalog Patrijar{ije sa nepravoslavnim crkvama, jer posle toliko
godina kontakta nije do{lo ni do kakvog pozitivnog rezultata. Svoju odluku smo objavili
sestrinskim Crkvama, i imamo obavezu i du`nost da se dr`imo u ovoj odluci i ustrajemo koliko je
god to mogu}e, dok ostale Pravoslavne Crkve priznaju, pred Bogom, svoju odgovornost prema
Pravoslavqu i istoriji i prekinu svaki kontakt sa nepravoslavnima. Vi znate da Jerusalimska
Patrijar{ija prati predawski stari kalendar. Ona nikada nije mewala niti }e ikada ni najmawe
promeniti, u~ewa, kanone i dogmate na{e Crkve. Ustraja}e u wima pod svaku cenu. Podne}emo svaki
trud, a ako treba i `rtvu da ih o~uvamo. Pretwe koje nam svaki dan dolaze i postupci na{ih
suparnika nas ne pla{e. Osta}emo nepokolebqivi ~uvari, verni u~ewu svoje Crkve..." (posebno
izdawe lista Agioj Kupriano,j).
 48

U svome odgovoru1 na gore pomenuto pismo patrijarha Vartolomeja koji ga poziva da

u~estvuje u pregovorima za sjediwewe sa monofizitima, jerusalimski patrijarh
odgovara da se oduvek Jerusalimska Crkva zalagala za pomirewe svih qudi i
"sjediwewe svih", a posebno za "povratak nepravoslavnih, koje, predo~avaju}i im
duhovno bogatstvo Svete na{e Pravoslavne crkve, pozivamo da prigrle weno
istinito i nepromeweno u~ewe i tako svi zajedno dostignemo jedinstvo vere i
ispunimo Gospodwu `equ da svi jedno budemo." Daqe nagla{ava da je "Najsvetija
Mati Crkava uvek rado primala pokajane nepravoslavne (heterodoksne hri{}ane) u
krilo na{e Svete Pravoslavne Crkve..." O~igledno Jerusalimski Patrijarh
zastupa ideju i na~in sjediwewa koji su ispovedali svi Sveti Oci - nema
kompromisa izme|u jeresi i bo`anske istine - jedini put sjediwewa nepravoslavnih
sa Pravoslavnom Katoli~anskom Crkvom jeste PUT POKAJAWA. U svom pismu
Patrijarh daqe isti~e kako je boqe vreme, koje se rasipa u nekorisnim
(ekumenisti~kim) dijalozima, iskoristiti na utvr|ewe me|usobnih odnosa me|u
sestrinskim Pravoslavnim Crkvama i prevazila`ewe me|upravoslavnih problema
i nesloge, jer dijalog sa nepravoslavnima nije doneo nikakve rezultate. "Koji je
pozitivan rezultat doneo dijalog sa anglikancima, kada oni u ovom trenutku,
rukopolagawem `ena jo{ vi{e produbquju postoje}i jaz izme|u Pravoslavne Crkve
i Anglikanaca, a tako|e i sa rimokatolicima koji na{iroko primewuju
prozilitizam i nastavqaju sa neizrecivim naporima na {tetu Pravoslavne Crkve."
On smelo zakqu~uje da "dijalog sa nepravoslavnima ne samo ne mo`e da u~vrsti
na{e veze ve} nasuprot jo{ ih vi{e udaquje od u~ewa Pravoslavne Crkve."
Jerusalimska Crkva, je, dodu{e, sa ovim stavom iza{la jo{ u maju mesecu te godine
(1992.) na skupu pravoslavnih patrijaraha pri ~emu je dobila uverewa da ona ni~im
nije obavezna da nastavi dijalog sa nepravoslavnima. U nastavku svog pisma
Patrijarh isti~e da zbog toga ne `eli da u~estvuje u dijalogu sa protiv-
halkidoncima koji ide u smeru skidawa anatema koje su bacili na monofizite Peti,
{esti i Sedmi Vaseqenski Sabor. Tada su otvoreno anatematizirani Dioskor,
Antim Trapezuntski, Evtihije, Sevir, Petar Apamejski i drugi koje danas
protivhalkidonci smatraju "velikim ocima" i "svetiteqima", a wihove protiv-
nike, pravoslavne oce i svetiteqe, jereticima. "Pitamo se, nastavqa Patrijarh, na
koji je na~in do{lo do sporazuma izme|u na{e Najsvetije Pravoslavne Crkve i
protivhalkidonaca? Kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom" (2Kor 6,14) Kako
mo`emo nazivati "po{tovanim Crkvama" jereti~ke zajednice koje su osu|ene od
strane Svetih Vaseqenskih Sabora i bogonosnih Otaca zbog jeresi monofizitske?"
Primiti u okriqe Pravoslavne Crkve protivhalkidonce zna~ilo bi revidirati
odluke Sabora i dovesti u pitawe bogonadahnutost saborskih odluka kojima su
monofiziti osu|eni kao "otu|eni od pravoslavne istine" i koji su odvukli u
zabludu milione hri{}ana. Skinuti anateme zna~ilo bi potpasti pod kanonsku
osudu odluke Sedmog Sabora koji baca anatemu na onoga ko se usudi da takvo ne{to
poku{a. Da bi jeretici mogli biti primqeni u Crkvu, smatra patrijarh Diodor,
potrebno je da podnesu tzv. "libelum pokajawa" i da prime u celini, a ne delimi~no
odluke svih Vaseqenskih i Pomesnih Sabora. Do tog trenutka nastavqa Patrijarh,
"Majka Crkava ostaje van ovoga dijaloga i ne priznaje nijednu odluku koja nije u
skladu sa odlukama Svetih Vaseqenskih Sabora i sve{tenog pravoslavnog
predawa..." (potpisano 22.septembra 1992. u Jerusalimu)

1
Tekst odgovora je objavila Orqo,doxh marturi,a, br. 79, 1992.g.
 49

SABOR PROTIV PATRIJARHA DIODORA U CARIGRADU - 1993g.

Sadr`aj

Ovaj o{tar, ali po svemu svetoota~ki i predawski stav patrijarha Diodora, doveo
je do ozbiqnih nesuglasica izme|u dve drevne Patrijar{ije. Carigrad jo{ od ranije
nije gledao sa simpatijama na ~iwenicu da Jerusalimska Patrijar{ija postaje
duhovni sto`er oko koje se okupqaju sve antiekumenisti~ke snage. Poseban problem
bio je sve ~e{}e odr`avawe kontakata Jerusalima sa izvesnim starokalendarcima1
kao i otvorena podr{ka koju Jerusalim daje nekim parohijama u Australiji koje su u
sukobu sa svojim arhiepiskopom Stilijanom. Ovaj sukob izme|u dve Patrijar{ije
kulminirao je saborom odr`anim u Carigradu od 30-31 jula 1993.g. kome je
predsedavao Patrijarh Vartolomej, a u~estovali su jo{ i Aleksandrijski Patrijarh
Partenije, gr~ki arhiepiskop Serafim sa jo{ ve}im brojem episkopa Carigradske
Patrijar{ije (me|u wima i Jakov ameri~ki i Stilijan australijski) i {ireg
gr~kog govornog podru~ja. Sabor je bio ustvari okupqen kako bi se osudio
Patrijarh Diodor i wegove aktivnosti koje Carigrad smatra nekanonskim. Sam
Jerusalimski Patrijarh, iako pozvan, nije se odazvao na poziv sa obja{wewem da
prema svetim kanonima Patrijarhu jedne pomesne Crkve mo`e jedino da sudi
Vaseqenski Sabor.2 Patrijarh Diodor je optu`en po raznim pitawima: me{awa u
poslove druge jurisdikcije, "frakciona{ke delatnosti", za zaveru protiv
Carigradske Patrijar{ije i pri~e{}ivawe sa "raskolnicima i jereticima". ({to
je zabraweno na gorepomenutom skupu patrijarha 1992.g.)3 Sabor donosi odluku po
kojoj je zbog tih aktivnosti patrijarh Diodor sa dvojicom svojih arhiepiskopa
ra{~iwen4, mada ipak, rukovode}i se "krajwom ikonomijom i ~ovekoqubqem" sabor

1
Radi se o starokalendarcima oko mitropolita Kiprijana i wegovog episkopskog sinoda, sa centrom
u manastiru Sv. Kiprijana i Justine, u Filiju, koje je patrijarh Diodor posetio 2. oktobra 1989.g. i
odr`ao ranije navedenu besedu. Sinod mitropolita Kiprijana ne smatra sebe zasebnom Crkvom niti
iko od wegovih episkopa nosi titule ve} upra`wenih kanonskih novokalendarskih episkopija. Oni
priznaju blagodatnost i novokalendarskih Crkava, mada se u znak protesta zbog ekumenizma i
novatorstva uzdr`avaju od op{tewa sa wima. (Eklisiolo{ki stav sli~an onome koji dr`i Ruska
Zagrani~na Crkva) Va`no je da napomenemo da pored ove grupe starokalendaraca, koja je ina~e u
kanonskom op{tewu i sa Ruskom Zagrani~nom Crkvom, postoje jo{ dve grupe koje se ne nalaze u
op{tewu ni sa jednom kanonskom pravoslavnom Crkvom niti me|usobno imaju ikakvih kontakata.
Re~ je o tzv. "Matejevcima", radikalnim zilotima oko arhiep. Andreja i ne{to umerenijoj, ali i
brojnijoj grupi arhiep. Hrizostoma II koji potpuno negiraju postojawe blagodati Svetog Duha u bilo
kojoj drugoj Pravoslavnoj Crkvi osim wihovoj. Zanimqivo je da se ekumenisti~ki nastrojeni
novokalendarci u Gr~koj posebno bore protiv sinoda mitropolita Kiprijana (koji je ra{~iwen od
zvani~ne Gr~ke Crkve) i wegove umerene "eklisiologije otpora", dok na ostale starokalendarske
zajednice i wihove ekstremne stavove gledaju vi{e sa podsmehom. Za razliku od ovih ekstremnih
grupa koje su idolatrizirale pitawe kalendara, mitropolit Kiprijan i wegova zajednica tvrde da
pitawe kalendara nije osnovni problem, ve} duh novatorstva i ekumenski kompromis koji
predstavqa istinsku pozadinu promene kalendara i koji je doveo do wega i Crkvu Hristovu vodi ka
potpunoj apostasiji.
2
Svaki patrijarh mo`e po kanonima da sazove i veliki sabor kao ovaj, ali on ima kompetenciju da
re{ava samo probleme u okviru te patrijar{ije, a ne pitawa druge autokefalne Crkve.
3
"Sastav{i se... izrazili smo potrebu da sve Pomesne Pravoslavne Crkve u potpunoj solidarnosti
osude raskolni~ke grupe i da izbegavaju potpuno op{tewe sa wima gde god se na{li "dok se ne
pokaju", kako telo Pravoslavne Crkve ne bi bilo u ovom pitawu podeqeno, jer ni krv mu~enika ne
mo`e da opere greh raskola, jer podeliti Crkvu nije mawe zlo od pada u jeres po re~ima sv. Jovana
Zlatousta."
4
U saborskom dokumentu se doslovno ka`e: "Stoga ovaj Veliki Sabor sa namerom da za{titi
ugro`eno jedinstvo i mir Crkve i u nameri da vaspostavi autoritet Sv. Kanona koji su bogohulno
poga`eni jednodu{no je odlu~io da se glava i inicijator ovih nekanonskih aktivnosti, Patrijarh
Diodor Jerusalimski kao i wegovi neposredni saradnici, Arhiepiskopi Timotej Lidski i Isihije
Kapitolijski, koji budu}i bez pokajawa, nastavqaju da sabla`wavaju i dele gr~ki narod unutar i van
 50

odla`e odluku odnosno patrijarha Diodora ukoliko se pokaje do Bo`i}a te godine

i ispravi svoje postupke. Do tog vremena stavqen je pod suspenziju i svi poglavari
Pravoslavnih Crkava su pozvani da do tog vremena ne op{te sa wim. Odmah posle
sabora ime patrijarha Diodora je izbrisano iz Sve{tenog Diptiha Carigradske
Crkve, (da bi ponovo bilo upisano nekoliko meseci kasnije kada }e do}i do neke
vrste kompromisa). Dvojica jerusalimskih vladika vra}eni su u red monaha. Odluke
ovoga sabora dostavqene su svim poglavarima Pravoslavnih Crkava. Ova odluka
izazvala je veoma burene reakcije. Ipak ostale patrijar{ije nisu zvani~no
reagovale smatraju}i to internim "gr~kim problemom"1 koji oni treba da re{e.
Bilo je dosta protesta sa Svete Gore, mada su ve}i manastiri }utali. Jedni su u ovoj
odluci videli o~igledno projavqivawe papisti~kih tendencija Carigradskog
Patrijarha. Drugi, opet, poku{aj ekumenista da se obra~unaju sa antiekumenistom
patrijarhom Diodorom koji je po~eo da "ko~i" uniju sa protivhalkidoncima i
rimokatolicima i da se polako pribli`ava koaliciji tradicionalista protiv
ekumenisti~kog kursa Carigrada. Zaista, ovaj sabor koji, braniteqi patrijarha
Diodora smatraju "razbojni~kim" i protivkanonskim okupio je sve najve}e zvezde
pravoslavnog ekumenizma koje jo{ odavno potpadaju pod osudu niza kanona koji
zabrawuju zajedni~ke molitve sa jereticima, priznawa wihovih svetih tajni,
u~estvovawe u wihovim praznicima i slu`bama i dr. Pored toga u saborskom
dokumentu se zapa`a osuda me{awa patrijarha Diodora u jurisdikciju Vaseqenske
Patrijar{ije u Australiji, ~ime se javno isti~e `eqa Carigrada da u svojim
rukama dr`i celu Dijasporu, najpre gr~ku, a zatim i drugih pravoslavnih naroda.
Optu`be da patrijarh Diodor odr`ava veze sa "{izmati~kim i jereti~kim grupama"
(starokalendarcima mitropolita Kiprijana) pokazuju kakve proizvoqne ar{ine
ima Carigrad. S jedne strane dok se rimokatolici, anglikanci i monofiziti na-
zivaju "Sestrinskim Crkvama", "bra}om u Hristu" dotle se jednoverna bra}a koja su
se usled veoma komplikovanih okolnosti na{la odvojena od matice Crkve veoma
grubo nazivaju jereticima i {izmaticima. Ove dve re~i do sada patrijarh Var-
tolomej nije upotrebio ni za jednu jereti~ku grupu koja je osu|ena Vaseqenskim
Saborima. Seti}emo se konstantnog nastojawa Carigrada da i Rusku Zagrani~nu
Crkvu proglasi za bezblagodatnu i nekanonsku, iako je ona pro{irila Evan|eqe po
svim krajevima sveta i prosijala brojnim ispovednicima vere pravoslavne, velikim
jerarsima i svetiteqima ~udotvorcima2. Pitamo se, da li je pokazateq da je neko
pao u jeres ili raskol samo ~iwenica da se ne sla`e sa neopapizmom gospodina
Vartolomeja ili je to pak kao vekovima do sada nepravilno ispovedawe
pravoslavnog u~ewa i izvrtawe apostolske vere i sve{tenih kanona.
Starokalendarski3 raskol koji je bolna rana na telu Eladske Crkve i celog gr~kog

Gr~ke, budu suspendovani." (Tekst je preuzet iz lista Tijatirske arhiepiskopije, koja je pod
jurisdikcijom Vaseqenske Patrijar{ije ORTHODOX OUTLOOK br: 49, 1993.g.
1
Na`alost, u dana{we vreme svedoci smo sve ~e{}eg usko-nacionalnog gledawa na veoma krupne
probleme koje potresaju Crkvu. U Crkvi ne bi smelo da ima gr~kih, srpskih ili ruskih crkvenih
problema i interesa. Svaki problem, a pogotovo sukob izme|u dve patrijar{ije, problem je cele
Crkve. Pasivna nezainteresovanost i politika neme{awa veoma su ozbiqan pokazateq krize
crkvene svesti.
2
11 jula je izvr{eno sve~ano proslavqewe novoprojavqenih netqenih mo{tiju sv. Jovana
Maksimovi~a, velikog jerarha Ruske Zagrani~ne Crkve.
3
Starokalendarski pokret u po~etku (1924-1935 g.) nastaje spontano. Nakon uvo|ewa novog kalendara
broj vernika koji je ostao veran julijanskom kalendaru bio je veoma mali. Dodu{e me|u wima je bilo
i nekoliko poznatih crkvenih istori~ara koji su u`ivali podr{ku tada{weg aleksandrijskog
patrijarha Fotija. Prvih {est meseci u pokretu nije bilo nijedno sve{teno lice, dok prva dvojica
nisu pri{la pokretu. ^uvena pojava ~asnog krsta na nebu 14-15 septembra 1925.g. na sami praznik
Vozdvi`enija ^asnog Krsta (po julijanskom kalendaru) iznad male crkve u predgra|u Atine bio je
povod da jo{ veliki broj vernika pri|e starokalendarcima. Krst se pojavio na nebu oko pono}i i
 51

~itav sat vremena su ga posmatrali vernici i policajci koji su bili poslani da prekinu molitveni
skup. Me|utim, ipak, najve}a zasluga za {irewe pokreta pripada svetogorskim monasima, zilotima,
koji su obilazili gr~ku zemqu, utvar|ivali verne, osnivali katakombne crkve i manastire.
Zvani~na Crkva se tome o{tro suprotstavila, proterav{i neke sve{tenike u Svetu Goru. Crkve su
zatvarane, litije rasturane, vernici progawani, monasi i monahiwe surovo isterivani iz svojih
manastira koje je preuzimala zvani~na Crkva. Ipak do 1934.g. bilo je formirano oko 800 zajednica,
po~eli su da izlaze prvi listovi. Ipak pokret je bio bez jerarhije. Prelomni trenutak nastupa
1935.g. kada su jedanaest episkopa najavili prelazak u starokalendarce. Ipak posle niza pritisaka
od strane zvani~ne Crkve, samo su trojica ustrajala. Me|u wima je bio mitropolit Hrizostom
florinski koji je postao i vo|a pokreta. Oni su po~eli da rukopola`u druge episkope. Ciq pokreta
nije bio za to da u po~etku stvori paralelnu Crkvu, ve} da svojim stavom uti~e na zvani~nu Crkvu i
verni narod da opozovu uvo|ewe novog kalendara i sa wim niza drugih novotarija. Starokalendarci
u po~etku nisu negirali validnost svetih tajni novokalendarske Crkve, wihovi episkopi nisu
nosili titule ve} upra`wenih mitropolija. Me|utim, ve} vrlo rano po~iwe da se u pokretu javqa
jedna ekstremna struja oko episkopa Mateja koji se 1937.g. odvaja od sinoda mitropolita Hrizostoma,
sam po~iwe da nekanonski hirotoni{e svoje episkope i da negira postojawe blagodati u zvani~noj
Crkvi. Mitropolit Hrizostom je posledwih nekoliko godina `ivota pro`iveo u velikim
progonima i stradawima zajedno sa mnogim ~lanovima pokreta (sve{tenici su zatvarani i brijani,
crkve su skrnavqene i demolirane, oduzimani su sveti sasudi, bilo je slu~ajeva i silovawa
monahiwa, dok je jedan sve{tenik u Patri umro od zadobijenih povreda). Progone je inicirao
tada{wi arhiepiskop atinski Spiridon 1949.g. Sam mitropolit Hrizostom je bio u pritvoru u
manastiru Sv. Jovana na Lezvosu odakle se ubrzo vratio u Atinu, na intervenciju premijera dr`ave.
Posle smrti mitropolita Hrizostoma 1955.g. starokalendarska Crkva ostala je bez episkopa. Tada
je u pomo} pritekla Ruska Zagrani~na Crkva sa nekoliko svojih episkopa koji su, dodu{e bez
dozvole sinoda, hirotonisali nove episkope. Ova rukopolo`ewa }e Sinod RZC priznati tek 1969.g.
i objaviti puno liturgijsko op{tewe sa starokalendarcima. Nakon dve godine sinod RZC }e
ispraviti nekanonski status episkopa koje je hirotonisao episkop Matej. U periodu izme|u
sedamdesetih i devedestih godina, gr~ka starokalendarska zajednica prolazi kroz velika isku{ewa
me|usobne nesloge, obrazovawa novih sinoda, raskola i ra{~iwewa. U tom periodu je na`alost
preovladao radikalni stav u kome su predwa~ili "Matejevci", koji potpuno negiraju blagodatnost
zvani~ne Crkve i {tavi{e i RZC od koje su primili kanonsko apostolsko prejemstvo. Ne{to
umereniji, ali i daqe sa negativnim stavom prema blagodatnosti novokalendarske Crkve bio je
sinod oko arhiepiskopa Avksentija, koga je nasledio i sada vodi tu struju arhiepiskop Hrizostom
II. Tre}u grupu su oformili 1985.g. mitropolit Kiprijan oroposa i filija i }ovani sardinijski
koji su ostali dosledni prvobnitnom stavu da zvani~na Gr~ka Crkva nije ostala bez blagodati, ve}
da je weno duhovno telo duboko raweno jeresi ekumenizma i modernizma. Upravo zbog toga oni
odbijaju op{tewe sa Crkvom maticom, ali ne pretenduju na to da su oni jedina istinita Gr~ka Crkva
te stoga episkopi wihovog sinoda ne nose ve} postoje}e titule, za razliku od druge dve radikalne
grupe koje sebe smatraju jedinim istinitim Pravoslavnim Crkvama na svetu, te wihovi poglavari
(Hrizostom II i Andrej) nose obojica titule arhiepiskopa atinskog i cele Gr~ke. Zbog ovakvog
"umerenog" stava kiprijanovaca vatreniji starokalendarci su ih proglasili ekumenistima i
izdajnicima.

U svakom slu~aju eklisiolo{ki stav tzv. "Sinoda suprotstavqenih" oko mitropolita Kiprijana,
veoma je blizak stavu RZC koja zvani~no nikada nije negirala kanoni~nost Moskovske Patrijar{ije
i pored svih wenih propusta. Mitropolit Kiprijan je u me|uvremenu rukopolo`io jo{ nekoliko
episkopa u Africi, Gr~koj, Zapadnoj Evropi i SAD. 1992.g. Rumunska Starokalendarska Crkva (koja
broji oko 2 miliona vernika) predvo|ena mitropolitom Vlasijem, koja je u op{tewu sa Kiprijanom,
stupa u op{tewe sa RZC i podsti~e sinod Zagrani~ne Crkve da primi u op{tewe starokalendarce
oko mitropolita Kiprijana. Prvo sve~ano saslu`ivawe odr`ano je prilikom glorifikacije Sv.
Jovana Maksimovi~a 11. jula 1994.g.

Trenutno situacija je slede}a. Protiv sve razvijenijih ekumenisti~kih aktivnosti Carigrada i

nekih drugih pomesnih Pravoslavnih Crkava, kao i u jeku sve ve}ih papisti~kih apetita patrijarha
Vartolomeja, s druge strane formiran je jedan me|unarodni tradicionalisti~ki front koga ~ine
trenutno: Ruska Zagrani~na Crkva, Starokalendarska Crkva mitropolita Kiprijana, Rumunska
starokalendarska Crkva i Bugarska starokalendarska Crkva oko episkopa Fotija, koje se sve
me|usobno nalaze u liturgijskom op{tewu i imaju jedinstven eklisiolo{ki stav. Pored toga, iako
ne u zvani~noj kanonskoj vezi, sa wima odr`ava kontakt veliki broj antiekumenista iz svih
pomesnih Pravoslavnih Crkava, pogotovo patrijarh jerusalimski Diodor. Mnogi rimokatolici i
 52

naroda posledica je nepromi{qene i protivkanonske implementacije Enciklike iz

1920 g. i uvo|ewa papisti~kog kalendara , koji sam po sebi nije jeres, i ne baca
krivicu na one koji ga po poslu{nosti svojim episkopima slede, ali otvoreno baca
prokletstvo na one koji su ga samovoqno uveli i time uzrokovali stra{ne podele.
Da su Carigrad i cela Gr~ka Crkva pokazali barem onoliko revnosti u prevazi-
la`ewu problema starokalendaraca koliko je pokazala u razvijawu dijaloga sa
rimokatolicima i monofizitima, sigurno bi ovaj problem koji duboko poga|a svaku
pravoslavnu du{u odavno bio re{en. Na`alost ovaj raskol se toliko radikalizovao
da pojedine grupe ekstremnih zilota ~esto isprovocirane otvorenim ekumenizmom
ve} prelaze granice bogohulstva i jeresi. Da li su samo oni krivi zbog toga?
Pitamo se? No vratimo se na{em carigradskom saboru koji je de facto ispovedio
jeres papisti~ke eklisiologije koja se polako name}e svim Pomesnim
Pravoslavnim Crkvama.

PAPISTI^KA EKLISIOLOGIJA CARIGRADA Sadr`aj

Ova tendencija sve je vi{e primetna i u specifi~nom nagla{avawu titule

"Vaseqenskog patrijarha" u kontekstu tra`ewa sve ve}ih administrativnih
zahteva. Ova titula vu~e poreklo jo{ iz 5. veka, i pridodata je nazivu episkopa
carskoga grada sli~no kao {to patrijarh aleksandrijski u svojoj tituli ima, nimalo
skromne, dodu{e, ali ~asne i zaslu`ne nazive "sudije vaseqene" i "trinaestog
apostola". Carigradski patrijarsi su u po~etku veoma retko koristili ovaj naziv, i
tek posle latinskog osvajawa Konstantinopoqa 1204.g. on je po~eo ~e{}e da se
upotrebqava. Ove titule imaju sasvim po~asni karakter i nemaju su{tinsko ek-
lisiolo{ko zna~ewe, po{to su svi episkopi Crkve Hristove jednake vlasti i ni-
jedan od wih nema ve}i blagodatni dar sve{tenstva od drugog. Razlikuju se samo po
~asti koja pripada pojedinim Crkvama zbog istorijskih prilika. Nasuprot ovom
pravoslavnom eklisiolo{kom stavu, rimokatolici su, kao {to je poznato papski
primat ~asti, koji je jedna institucija istorijskog, a ne bo`anskog porekla,
samovoqno pro{irili na bo`anski primat vlasti, vrhovnog sve{tenika koji je
vi{i od ostalih episkopa, jer je naslednik apostola Petra "na kome je Gospod

protestanti, pogotovo wihovi klirici, pronalaze danas upravo preko ove zajednice Crkava jedini
put za ulazak u Pravoslavnu Crkvu kanonskim putem, kr{tewem i eventualnim mona{ewem i
rukopolo`ewem, dok s druge strane Carigrad otvoreno zabarawuje kr{tavawe papista, pogotovo ako
se radi o wihovim "sve{tenicima" ili "biskupima". Ipak ove Crkve (za razliku od RZC koja
neformalno op{ti sa Srpskom Crkvom), nemaju liturgijskog op{tewa sa ijednom drugom kanonskom
Pomesnom Pravoslavnom Crkvom, {to komplikuje wihov kanonski status.

Na osnovu svega ovoga jasno je za{to ove Crkve predstavqaju kost u grlu pravoslavnim
ekumenistima, koji ih nazivaju jereticima i {izmaticima (izrazima koje ne upotrebqavaju za
kvalifikaciju svoje "bra}e u Hristu" iz papisti~kih, protestantskih i monofizitskih zajednica.)
Budu}i da se ove zajednice ne smatraju kanonski zavisne od zvani~ne Crkve i wenog preovla|uju}eg
ekumenisti~kog raspolo`ewa, one imaju mnogo {iri manevarski prostor i ve}u slobodu za borbu
protiv ekumenizma i modernizma s jedne strane i nerazumnog, radikalnog zilotizma, s druge strane.
Otuda i tako intenzivno nastojawe Carigrada da preuzme punu kontrolu nad pravoslavnom
dijasporom, gde ove Crkve najja~e deluju, kako bi onemogu}io wihovo {irewe uticaja. Na`alost zbog
postojawa krajwe radikalnih i bogohulnih stavova gr~kih starokalendaraca druge dve grupe, celi
pokret je duboko kompromitovan kao bolestan i uobra`en i kao takav ne predstavqa veliku opasnost
za ekumeniste ve} im svojom "revno{}u, ali ne po razumu" daje savr{en primer na kome mogu da se
izrugaju svim protivnicima ekumenizma. (na osnovu "The Old Calendar Orthodox Church of Greece",
episkopi Hrizostom, Avksentije i Amvrosije, Etna, California 1994.g.)
 53

podigao Crkvu". Zato je kult Pape osnovni temeq latinske eklisiologije i

~ovekopoklonstva. Poznato je koliko su se pravoslavni suprotstavqali ovoj jeresi
koja je na Zapadu generisala ~itav niz bogoslovskih anomalija i time zapadne
Crkve odvojila od Istoka. Na`alost, danas smo svedoci kako se ovakve tendencije
javqaju i u pravoslavnom svetu. Patrijarh Vartolomej do sada nije nijednom izrazio
neslagawe sa nepravilnim epitetima koji mu se ~esto laskavo dodequju. Neki od tih
naziva su: "korifej Pravoslavqa", "Prvoprestolnik Pravoslavqa", "Duhovni vo|a
300 miliona pravoslavnih hri{}ana" Svakako od Patrijarha ne zavisi da li }e ga
neko tako nazvati, ali je na wemu da takve nepravilne nazive opovrgne i izjavi da
on ne predstavqa celi pravoslavni svet ve} samo svoju Patrijar{iju. Me|utim
prate}i izjave patrijarha Vartolomeja svedoci smo da on upravo nastupa samozvano
u ime cele Pravoslavne Crkve, za {to, o~igledno, nema ovla{tewe.

Jedan od pokazateqa da ove sumwe nisu bez osnove jeste pisawe lista Epi,skeyij
(br.497. od 31.oktobra 1993.g.) koji je objavio ~lanak dr Vlasija Fidasa pod naslovom
"Stavropigijalno i apelaciono pravo Vaseqenske Patrijar{ije". Dr Fidas zastupa
u~ewe po kojoj na osnovu izvesnog "starog obi~aja" Vaseqenska Patrijar{ija ima
pravo da u drugim autokefalnim Pravoslavnim Crkvama osniva stavropigijalne
manastire i da u posledwoj instanci re{ava `albe arhijereja iz bilo koje
Pravoslavne Crkve. Time se dakle Carigradskom Patrijarhu daje pravo apelacije
~ime se on postavqa nad svim drugim patrijarsima i episkopima Crkve. Sli~nu
te`wu ispoqavale su i rimske pape u procesu izgra|ivawa papskog primata vlasti.

TE@WE ZA REORGANIZACIJOM DIJASPORE Sadr`aj

Isti list objavquje i usvojene tekstove Me|upravoslavne pripremne komisije pod

naslovima 1)"O pravoslavnoj dijaspori" 2)"Autokefalija i na~in wenog
progla{ewa". "Naj~e{}e isticana i tendenciozno tuma~ena crkvena pravila o,
tobo`e pravima Carigradskog Patrijarha i van granica Carigradske crkve, jesu 9 i
17. pravilo ^etvrtog vaseqenskog sabora u Halkidonu 451. godine. Najve}u
nedoumicu izazvalo je razli~ito poimawe u pomenutim pravilima, dostojanstva -
egzarh... U vezi sa tim Zonara ~uveni tuma~ kanona u 12. veku, pi{e, izme|u ostalog,
da Carigradski Patrijarh nije sudija svih mitropolita, ve} onih koji su mu
podru~ni, obrazla`u}i, istovremeno da mitropolitima Sirije sudi Antiohijski
Patrijarh, onima u Palestini Jerusalimski Patrijarh, onima u Egiptu Alek-
sandrijski Patrijarh, tj patrijarsi koji ih hirotoni{u i kojima su pot~iweni
(Ralis i Potlis, Sintagma, II, 260)."1 Jedan flagrantni primer kr{ewa ovih
pravila jeste carigradski sabor 1993. i osuda ni mawe ni vi{e nego jednog
Patrijarha.

Ali, vratimo se dokumentu o Dijaspori. [ta zapravo, ho}e Carigrad? On `eli da se

{to pre re{i "nekanonsko" ustrojstvo crkvene organizacije u pravoslavnoj
Dijaspori. Sada{wa situacija u dijaspori po mnogo tome nije "redovna", ali ona
kakva takva odra`ava rezultat jednoga stawa koje ve} egzistira du`e vremena i
pored svojih negativnih karakteristika ima mnogo toga pozitivnoga. Vaseqenska
Patrijar{ija je naumila da izvr{i uz saradwu sa ostalim pomesnim Crkvama
reorganizaciju Dijaspore, tako {to bi se u odre|enim geografskim prostorima

1
Po pisawu Miodraga M. Petrovi}a "Pravoslavna dijaspora", Hri{}anska misao 4-6&1994.g
 54

formiralo 8 tzv. Episkopskih sabora: (Severna i Centralna Amerika, Ju`na

Amerika, Australija, Britanija, Francuska, Belgija i Holandija, Austrija i
Italija, i Nema~ka), u ~iji bi sastav u{le postoje}e eparhije raznih Pomesnih
Pravoslavnih Crkava na ovim terenima. Tim episkopskim saborima bi rukovodili
predsednici episkopskih sabora koji bi sazivali i predsedavali svim saborima
episkopa svojih oblasti u vezi liturgi~kih, pastirskih i administrativnih
pitawa. "Me|utim o pitawima op{tijeg zanimawa, koja po odluci Episkopskog
sabora zahtevaju svepravoslavno suo~avawe, wegov predsednik referi{e
Vaseqenskom Patrijarhu radi daqeg postupka shodno onome {to svepravoslavno
va`i." (iz 4. ta~ke dokumenta). U narednoj ta~ki se defini{e da se Pravoslavne
Crkve obavezuju da ne preduzimaju postupke koji mogu da {tete gore opisanom hodu
ka kanonskom re{ewu pitawa Dijaspore {to ukqu~uje stvarawe novih, pored ve}
postoje}ih episkopija u Dijaspori. Majke Crkve trebalo bi da ~ine sve {to je
mogu}e radi olak{awa rada tih sabora i vaspostavqawa normalnog kanonskog
poretka u Dijaspori. Ono {to je prakti~no novo u svemu ovome jeste princip da se
zaobilazi instanca Majke Crkve u pitawima od sveop{teg interesa i da ti
problemi idu direktno u Carigrad. Ovakve formulacije u usvojenom tekstu stvaraju
neodoqiv utisak da }e se pomo}u Episkopskih sabora postepeno sva jurisdikcija u
pravoslavnoj Dijaspori zameniti jurisdikcijom Carigradske Patrijar{ije.

Kakve su mogu}e namere i posledice ovoga nacrta koji su, uzgred da ka`emo, sasvim
nekompetentno potpisali dvojica predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve1 {to
nije najboqe primqeno od strane Arhijerejskog Sabora. Ipak se ti potpisi, po ne
mogu smatrati validnim2, jer potpisnici nisu imali potpuno ovla{tewe Sabora za
tako ne{to. Iz citiranog izve{taja saznajemo da se u Francuskoj ve} ozbiqno
uznapredovalo na organizaciji za~etaka Episkopskog sabora, naravno pod
presedni{tvom carigradskog mitropolita. Kao zadatak je postavqeno da se Sabor
kao takav registruje kod dr`avnih vlasti. U tom slu~aju nijedan hri{}anin na
podru~ju Francuske, a ukoliko se to i {ire primeni, na podru~ju cele Evropske
Unije, ne}e mo}i zakonski da se naziva pravoslavnim i da deluje u okviru postoje}ih
zakona ukoliko nije potvr|en od strane nadle`nog Episkopskog Sabora. Saznajemo
da je Rim na taj na~in jo{ ranije za{titio svoja prava i strogo pod kontrolom dr`i
sve rimokatoli~ke organizacije u Evropi. Svakako o pitawima autokefalije i
autonomije na tim podru~ijima bi odlu~ivala iskqu~ivo Carigradska
Patrijar{ija. Na taj na~in bi se u potpunosti mogli pod~initi "nepokorni
faktori drugih pomesnih Crkava, koji ne prihvataju jako nagla{ene ekumenisti~ke
te`we" Carigrada. U organizaciji ovih aktivnosti posebno mesto izgleda zauzima
mitropolit Damaskin iz `eneve, koji je jedan od najaktivnijih ekumenista
Carigradske Patrijar{ije. Ukoliko bi se ova vrsta organizacije ostvarila,
postoji mogu}nost da Carigradska Patrijar{ija poku{a preko tih Sabora da
nametne odre|ene ekumenisti~ke i unionisti~ke aran`mane Dijaspori, koja, uzgred
da napomenemo ima najve}u koncentraciju finansijske mo}i, u Pravoslavnoj Crkvi,
i kao takva poseduje nemali uticaj na Majke Crkve. Danas je sve vi{e onih koji
polako uvi|aju da je na putu ostvarewa unije sa "sestrinskom crkvom Staroga Rima",
~emu Carigrad uporno te`i, potrebna prethodno {ira homogenizacija
pravoslavnog sveta pod jednim jakim i ~vrstim autoritetom. Istovremeno
insistirawe Fanara na "pro{irenim" jurizdikcijskim pravima Carigrada sve
uverqivije pokazuje da se radi o ozbiqnoj pretwi koja se kao mra~an oblak sve vi{e

1
Episkop ba~ki Irinej i jeromonah (sada{wi episkop brani~evski) Igwatije Midi}.
2
Izve{taj sa zasedawa "Me|uepiskopskog komiteta" u Parizu, 11. oktobra 1994.g. (iz "Svetigore",
dec. 1994.g.)
 55

nadvija nad Pravoslavnom Crkvom. Pokojni o. Gavrilo Pata~i, biv{i jezuita, a

potom pravoslavni obra}enik i profesor na Sv. Sergiju u Parizu, jednom je
prilikom objasnio da se osnovna strategija Rima u nastojawu da pokori
Pravoslavnu Crkvu ne sastoji u naivnom prozelitizmu. Papisti, pre svega, nastoje
da pridobiju perspektivne mlade teologe koji }e kasnije kao episkopi i patrijarsi
da prevedu u papizam celu svoju pastvu. Da li je slu~ajnost ~iwenica da je dana{wi
carigradski patrijarh diplomac jedne jezuitske {kole - pokaza}e vreme pred nama?

UNIJA U BALAMANDU - POBEDA VATIKANSKE

DIPLOMATIJE Sadr`aj

Od 17-24 juna 1993.g. odr`ana je 7. plenarna sednica "Me{ovite me|unarodne

komisije za bogoslovski dijalog" izme|u Pravoslavnih i rimokatolika na te-
olo{koj {koli u Balamandu, blizu Tripolija u severnom Libanu. Na woj su
u~estvovali 24 predstavnika rimokatoli~ke "crkve" i 13 Pravoslavnih delegata
koji su predstavqali 9 od 15 Pravoslavnih Crkava.1 Kopredsednici su bili Ar-
hiepiskop Stilijan i Kardinal Edvard Kasidi. Zajedni~ka komisija se bavila
teolo{kim i prakti~nim pitawima koja su nastala zbog aktivnosti unijatskih
zajednica koje su nedavno o`ivele u Centralnoj i Isto~noj Evropi. Na kraju
komisija je razradila tekst koji je pripremqen od strane koordinacionog komiteta
u junu 1991. g. u Ari~iju kod Rima, pod naslovom "Unija , stari metod sjediwewa i
sada{we tra`ewe potpunog op{tewa". U ovom dokumentu ostvarena su slede}i
osnovni ciqevi Rima: potpuna reinterpretacija pravoslavne patristi~ke
eklisiologije i prihvatawe papisti~kog tuma~ewa nastanka i uloge tzv. unijatskih
"crkava", mada je unija odba~ena kao model i na~in sjediwewa koji pripada
pro{losti (tzv. "teologija mosta"); potpuno priznavawe rimokatoli~ke "crkve"
kao "sestrinske crkve" od strane Pravoslavnih kao i priznawe svih wihovih
"svetih tajni"; priznawe pravoslavne strane da unijatske zajednice imaju pravo da i
daqe egzistiraju; pravoslavna strana je prakti~no podr`ala osnovne principe
deklaracije Drugog vatikanskog koncila o tzv. isto~nim crkvama, uz jo{ ve}e
ustupke.

1. Jedan od va`nijih principa, u Balamandskom tekstu, koji su pravoslavni pismeno

podr`ali jeste princip uzajamnog priznavawa rimokatolika i pravoslavnih kao
dvaju Sestrinskih Crkava. U tekstu se konkretno ka`e:
"Katolici i Pravoslavni opet otkrivaju jedni druge kao Sestrinske Crkve (~l.12)
i "priznavaju jedni druge kao Sestrinske Crkve". (~l.14)2

Naziv "Sestrinske Crkve" nije tek samo stvar diplomatske pristojnosti, ve} je
fundamentalna ekumenisti~ka eklisiolo{ka kategorija.3 U vezi sa teologijom
1
Prisutni su bili predstavnici Konstantinopoqa, Aleksandrije, Antiohije, Rusije, Rumunije,
Kipra, Poqske, Albanije i Finske, a odsutni predstavnici Jerusalima, Srbije, Bugarske, Gruzije,
Gr~ke, ^e{ke i Slova~ke.
2
Gr~ki tekst sporazuma objavio je Kaqolikh, u br. 2705 (od 20. jula 1993.g.) "Ekumenska aktivnost
sestrinskih Crkava Istoka i Yapada, po re;ima pape Jovana Pavla II, zasnovana na dijalogu i
molitvi, podrazumeva puno crkveno op{ptewe, koje ne implicira apsorpciju (od strane druge
Crkve) niti poistove}ewe, ve} susret u istini i qubavi." (SLAVORUM APOSTOLI ~l. 27)
3
Mnogo je izjava prethodno navedenih koji upu}uju na ovu ideju. Ovde }emo navesti jo{ neke koje su
posebno karakteristi~ne.
Dimitije Salahas, ~lan papske komisije za katoli~ko-pravoslavni dijalog (5. juni 1990): "A dve
Crkve su, dok u~estvuju u dijalogu, svestne svoga identiteta, svoje crkvene prirode i svetotajinske
 56

"Sestrinskih Crkava" stoji i teologija o tzv. "dva plu}na krila" i "dvostrukom

predawu" (isto~nom i rimskom, tj. latinskom), na osnovu koje papisti ~vrsto brane
daqe postojawe unijatskih "crkava".1

Zaista je neverovatno kako se stavovi pojedinih ekumenista brzo mewaju. Kopre-

sednik me{ovite komisije u Balamandu, mitropolit Stilijan australijski je jo{
pre nekoliko godina (1985. i 1987.g.) otvoreno tvrdio da se Rim "usudio da promeni

strukture: Katoli~ka Crkva, isto kao i Pravoslavna, nesumwivo veruju i duboko su svesne da one
nastavqaju nepodeqenu Crkvu, tj, da u wima postoji Jedna, Sveta, Katoli~anska i Apostolska
Crkva." (Kaqolikh, br. 2566)
Papa Jovan Pavle II u Bjalistoku, Poqska: " Oni (Pravoslavqe i rimokatoli~anstvo) su Sestrinske
Crkve, ne u smislu pristojnog izraza ve} kao fundamentalna ekumenisti~ka eklisiolo{ka
kategorija, na kojoj moraju biti zasnovani svi me|usobni odnosi me|u svim Crkvama." (Epi,skeyij
br. 464 od 1. jula 1991.g)

Vartolomej, tada{wi mitropolit halkidonski, papi u Rimu 1990.g.: "Danas je op{teprihva}eno da se

re{ewa za budu}nost nalaze na drugoj strani - u modelu "Sestrinskih Crkava", a u kontekstu
evharistijske eklisiologije i op{tewa." (Epi,skeyij br. 443 od 15. jula 1990g.)

Opet mitropolit halkidonski pred papom, tako|e prilikom proslave Sv. ap. Petra i Pavla (1991):
"Sa istorijskim promenama, posebno u dve posledwe godine "stekle su se okolnosti za kooperaciju,
za zajedni~ko svedo~ewe i dubqe jedinstvo na{e dve Sestrinske Crkve... Va{a Svetosti, povodom
praznika za{titnika Va{e Crkve u ovom istorijskom gradu kojim slavno predsedavate, delegacija
Vaseqenske Patrijar{ije ~estita Va{oj Svetosti i sa Vama "svima u Rimu, voqenim od Gospoda,
pozvanim da budu svetiteqi" zajedno sa Pavlom - "Blagodat vama i mir od Boga Oca i Gospoda Isusa
Hrista" (Rim. 1,7)

Mitropolit Damaskin {vajcarski "Glavni Sekretar za pripremu (tzv.) Svetog i Velikog Sabora
Pravoslavne Crkve: (1992g.): "Ono {to nedostaje u odnosima izme|u Katolika i Pravoslavnih je
odgovaraju}i pogled, to jeste, ono {to }e nam omogu}iti da nadvladamo na{e problema. To zna~i da,
tek onda kada oni koji u~estvuju u dijalogu qubavi i zvani~nom bogoslovskom dijalogu ponovo otriju
istinu da smo mi Sestrinske Crkve, dok god smo spremni da priznamo jedni druge kao "Crkve" u
punom smislu re~i "Crkva" i dok god me|usobno ne priznaju anateme - onda }emo na takvim osnovama
do}i do teolo{kih i eklisiolo{kih rezultata ovoga otkri}a koji }e se odraziti na lokalnom i
globalnom nivou." (Epi,skeyij br. 488, od 31.jan.1993.g.) Nije suvi{no da napomenemo da je na
predavawu koje je mitropolit Damaskin {vajcarski odr`ao 5.decembra 1992.g. uru~io nagradu opatu
Emanuelu Hojfelderu za uspehe na poqu ekumenske saradwe. Opat je ina~e benediktinski monah iz
opatije Nideraltih.

Dimitrije Salahas, papski predstavnik u Balamandu 1993.g.: "U stvarnosti pojam "Sestrinske
Crkve" zna~i priznawe crkvene prirode i svetotajinske strukture svake crkve, u smislu da svaka u
i od sebe poseduje sredstva blagodati i spasewa." (Kaqolikh, br. 2705, od 20. jula 1993.g.)
1
Papa, na ekumenskoj ceremoniji u Sv. Petru (1991.g.): "Katoli~anstvo i Pravoslavqe u stvarnosti
predstavqaju dva plu}na krila hri{}anskog predawa u ujediwenoj Evropi." (Kaqolikh od
7.jan.1992.g.) Ove re~i je papa izgovorio prilikom Vanrednog koncila evropskih biskupa u Rimu.

Kardinal Silvestrini, na istom koncilu u Rimu (1991g) u svojoj besedi zastupa mi{qewe da je
nasle|e Isto~nih Crkava esencijalni element puno}e hri{}anskog predawa. U vezi unijatskih
crkava on ka`e: "Pravoslavni reaguju masovno protiv wih, ali se nadamo da }e se ova nesno{qivost
s vremenom smawiti i s porastom uzajamnog po{tovawa izme|u katolika i pravoslavnih." (Kaqolikh
br. 2643, od 3. marta 1992.g.)

Patrijarh Vartolomej, februar 1993.g. "Pravoslavqe i Rimokatoli~anstvo "predstavqaju dva

plu}na krila Tela Hristovog." (The Orthodox Church, (OCA), februar 1993.g. Patrijarh Vartolomej se
sli~no izrazio o "fundamentalnoj eklisiolo{koj istini" o "dva plu}na krila" u svom obra}awu
kardinalu Edvardu Kasidiju na proslavi Sv. Andreja na Fanaru, novembra 1992.g. (vidi Ekklhsi,a
br. 1 (januar 1-15, 1993.g)
 57

veru u najva`nijim ta~kama", "da je Crkva podeqena na Isto~nu i Zapadnu i da

{tovi{e u podeqenom Hri{}anstvu, Papa nije prvi me|u jednakim, ~ak ni jednaki
me|u jednakim, ... do te mere da je sada{wi Papa u {izmi i jeresi," "da je papizam u
raznim periodima uveo ne~uvene jeresi u Rimski Katoli~ki svet", te da je nemogu}e
"da smatramo rimokatoli~ku crkvu jednaku po statusu bilo kojoj autokefalnoj ili
pomesnoj Crkvi ili institucijom od koje mo`emo da primimo darove Svetoga Duha
i spasewe."1 Samo nekoliko godina kasnije predsedava saboru koji sve ove ta~ke
tuma~i potpuno suprotno. O tempora, o mores!

2."Sa obe strane se priznaje da ono {to je Hristos poverio svojoj Crkvi - is-
povedawe apostolske vere, u~estvovawe u istim svetim tajnama, i iznad svega, jedno
sve{tenstvo koje sve{tenodejstvuje jednu `rtvu Hristovu, apostolsko prejemstvo
episkopa - ne mo`e se smatrati ekskluzivnim posedom jedne od na{ih Crkava."
(~l.13)
Pravoslavni ekumenisti vi{e ne veruju u sotiriolo{ku i eklisiolo{ku
ekskluzivnost Pravoslavqa, kao jedne i jedine Crkve Hristove, posebno kada
uzmemo u obzir ~iwenicu, da su se u Be~u 1990.g. jednodu{no saglasili sa rimo-
katolicima u izjavi koja je u najbla`u ruku ne~uvena.2

3. "...Jasno je da jse u tom smislu iskqu~uje svaka vrsta prekr{tavawa." (nastavak

~l.13)

"Teologija povratka" se balamandskim sporazumom potpuno odbacuje. (tj. prelazak

nepravoslavnih hri{}ana u Pravoslavnu Crkvu preko jednog i jedinstvenog svetog
kr{tewa). "Nova eklisiolo{ka osnova op{tewa, koju su obe Crkve prihvatile u
svom dijalogu, diktira da one obe odbace "teologiju povratka"3. Ovim pravoslavni
ekumenisti odbacuju ono {to je Pravoslavna Crkva u svojoj ota~koj i sinodalnoj
tradiciji uvek prihvatala koncenzusom ve} 10 vekova - da su Latini "jeretici" i
"nekr{teni", "da im je potrebno kr{tewe", da "oni koji se vra}aju iz latinstva
trebaju da se krste, bespogovorno i obavezno."
Prihvatawe ova tri pomenuta principa ~ini sr` balamandskog sporazuma jer po
tvr|ewu ekumenista. "me|usobno priznavawe apostolske tradicije, eklisiolo{ke i
svetotajinske strukture dve Crkve, zaista ih ~ini "Sestrinskim Crkvama" usprkos
dogmatskim razlikama koje jo{ postoje i koje ne dozvoqavaju wihovo puno kanonsko
op{tewe."4 Ovakvim stavom se stvara svojevrsna eklisiolo{ka {izofrenija i
o~igledan dogmatski sinkretizam. Naime, prema pravoslavnim ekumenistima
mogu}e je da postoji razlika u dogmatskom u~ewu izme|u dve hri{}anske zajednice,
tj. da one imaju razli~ito u~ewe o Svetoj Trojici, o Crkvi i spasewu (kao {to je
slu~aj sa Pravoslavnom Crkvom i papistima i jeresima koje ih razdvajaju: Filioque,
papski primat, papska nepogre{ivost, stvorena blagodat i sl.), te stoga jo{ nemaju
puno op{tewe -communio inter sacris - a da one ipak predstavqaju "Sestrinske
Crkve" koje obe omogu}avaju spasewe svojim vernicima, koje obe imaju punova`ne

1
"Na marginama dijaloga" (1980-1990), izdawe Atina, Asth,r 1991.g.
2
"U nikojem slu~aju ne smemo ispoqavati bilo koju vrstu sotiriolo{ke ekskluzivnosti, niti izrazu
extra ecclesiam nulla salus ("Van Crkve nema spasewa", Sv. Kiprijan Kartaginski) pridavati usko
konfesionalnu interpretaciju. Takva se sotiriolo{ka ekskluzivnost sudara sa eklisiologijom
Sestrinskih Crkava." ( sa konferencije u Ari~iju)
3
Kaqolikh, br. 2705 (20. juli 1993.g.)
4
Kaqolikh, br.2705 (20 juli 1993.g.)
 58

svete tajne i "sve {to je Gospod poverio svojoj Crkvi".1 Ipak izgleda da je sasvim
jasno da prihvatawe teologije "Sestrinskih Crkava" od strane pravoslavnih
predstavnika u Ari~iju i Balamandu kao i wihovo odricawe od eklisiolo{ke i
sotiriolo{ke ekskluzivnosti Pravoslavne Crkve, jasno pokazuje da oni prihvataju
protestantsku "teoriju grana".2

4. "{to se ti~e Isto~nih Katoli~kih Crkava (Me{ovita komisija pa`qivo iz-

begava o~igledno problemati~an termin "unijatske crkve") jasno je da one kao deo
katoli~ke zajednice i imaju pravo da postoje i da deluju kako bi odgovorile
duhovnim potrebama svojih vernika" (~l.3)

Ovom deklaracijom Pravoslavna Crkva "priznaje Katoli~ku Crkvu u wenoj puno}i

kao Sestrinsku Crkvu i indirektno priznaje i Isto~ne Katoli~ke Crkve"3 (na
osnovu toga i tzv. unijatske "crkve" su Sestrinske Crkve). Prakti~no se mo`e re}i
da su Unijati posle Balamanda iza{li sa ve}im pravima na postojawe i delovawe
nego {to su im predvi|ena dekretom Drugog vatikanskog koncila (Orientalium
ecclesiarum), jer Pravoslavni ne samo da ne osporavaju wihovo postojawe, nego ih de
facto priznaju za Sestrinske Crkve. Potpisivawe jednog ovakvog stava, u najmawu
ruku je kontradiktorno, jer ako se osu|uje unija kao metod sjediwewa i sa wom svaki
prozelitizam, kakav je daqi smisao postojawa ovih zajednica koje su plod takvog
delovawa i kao takve stalni su povod za nastavak prozelitizma na {tetu
Pravoslavne Crkve. U tom pravcu posebnu opasnost predstavqaju unijatske
zajednice koje koriste iste liturgijske, ikonografske obrasce, pevawe, tipik,
ode`de kao i Pravoslavna Crkva te tako mogu da izazovu smutwu me|u
neobrazovanijim narodnim masama. O~igledno Fanaru je stalo da na|e neki modus
vivendi za unijatske "crkve" mada su one kao takve odba~ene sa svepravoslavnog
stanovi{ta. Na koncilu katoli~kih biskupa Evrope (u Rimu, 28. nov - 14 dec. 1991g.)
predstavnik Konstantinopoqa, mitropolit Spiridon italijanski potvrdio je
pravo postojawa unijatskih zajednica. To je isto izrazio u svom intervjuu
francuskom katoli~kom novinaru i sam patrijarh Vartolomej.4 Prakti~na potvrda
ovih verbalnih iskaza usledila je kada je u maju mesecu 1992.g. Carigrad poslao
svoga predstavnika na Sabor unijatskih episkopa Ukrajine.5

1
Koliko su i sami papisti nedosledni ili pre neiskreni zastupaju}i nove stavove pokazuje i papska
enciklika "Mystici corporis Christi" iz 1943.g. u kojoj se ka`e:" Ako neko nije veran Papi, ne mo`e se
smatrati da je on veran Hristu."
2
"S vremenom... misionarska aktivnost imala je tendenciju da obuhvati me|u svojim prioritetima i
poku{aj obra}ewa drugih hri{}ana, pojedina~no ili grupno, da bi ih "vratila u svoju Crkvu". Da bi
se legalizovala ova tendencija koja je bila izvor prozelitizma, Katoli~ka Crkva je razvila
bogoslovsku teoriju po kojoj samu sebe predstavqa kao jedinu riznicu spasewa. Kao odgovor na to,
Pravoslavna Crkva je sa svoje strane postepeno usvojila svoju teoriju po kojoj se samo u woj nalazi
spasewe. Da bi se obezbedilo spasewe za "odeqenu" bra}u po~elo se sa prekr{tavawem hri{}ana i
previ|awem principa verske slobode i izra`avawa wihove vere, za {to je ono vreme imalo veoma
malo razumevawa." (~l. 10)
3
Kaqolikh br.2705 (20. juli 1993.g.)
4
Kaqolikh br. 2651 (5.maj 1992.g.) prenosi intervju patrijarha listu La Croix
5
Sabor je odr`an u Lavovu u maju 1992.g. Svojim slawem predstavnika na unijatski sabor Carigrad je
razbio svepravoslavno jedinstvo u stavu prema Uniji koji je dva meseca ranije (u martu 1992g.)
~vrsto potvr|en. U Lavov je poslan episkop Vsevolod (Pankratije) skopelski, episkop ukrajinskog
porekla koji je nadle`an za ukrajinske pravoslavne parohije carigradske patrijar{ije u Americi i
Kanadi. Unijatski episkopi su ga odu{evqeno primili i izmenili celiv mira sa wim na sve~anosti
otvarawa Sabora, kojim je ina~e, predsedavao kardinal Loba~evski, vo|a ukrajinskih unijata. Na
ovom saboru je unijatski episkop Vasilije lostenski i stamfordski iz Konektikata, SAD, dao
osnovne predloge za u~estvovawe unijata u pravoslavno-katoli~kom dijalogu. Episkop Vsevolod je
 59

5. Takozvane Isto~ne Crkve (tj. unijate) "treba potpuno ukqu~iti... u dijalog

qubavi.. i i da u|u u bogoslovski dijalog sa svim prakti~nim obavezama koje iz wega
budu proisticale." (~l. 16, vidi i ~l. 34)
Ovaj kao i drugi stavovi sa kojima su se saglasili pravoslavni predstavnici u
Balamandu u pogledu pitawa unijata, u potpunosti negira stav tzv. Tre}e svepra-
voslavne konferencije (Rodos 1-15. novembar 1964.g.) koja je zauzela dosta o{tar
stav prema dekretu o "Isto~nim Crkvama" done{enom na Drugom vatikanskom
koncilu i potvrdila svoje stanovi{te po kome ukidawe unijatskih zajednica
predstavqa neophodan uslov za po~etak dijaloga. Tada je tra`eno potpuno
povla~ewe iz svih pravoslavnih zemaqa unijatskih agenata i vatikanskih propa-
gandista i potpunu inkorporaciju tzv. unijatskih "crkava" u Rimsku Crkvu, jer su
unija i dijalog istovremeno nemogu}i. Ali, ovde u Balamadnu vidimo potpunu
kapitulaciju po tom pitawu i pobedu vatikanske diplomatije.

6. "Episkopi i sve{tenici imaju obavezu pred Bogom da po{tuju vlast, koju je Sveti
Duh dao episkopima i sve{tenicima drugih Crkava i zato da ne izbegavaju da se
ukqu~uju u duhovni `ivot vernika te Crkve...po{tuju}i svetotajinski poredak
druge Crkve. Tako|e je potrebno da se katoli~ki i pravoslavni episkopi me|usobno
savetuju kako bi izbegli paralelne misionarske aktivnosti..." (~l. 29) "Vera u
svetotajinsku realnost podrazumeva po{tovawe prema bogoslu`ewima drugih
Crkava." (~l. 28)

Ovo je potpuni dogmatski minimalizam, sinkretizam i ga`ewe sve{tenog kanonskog

prava Pravoslavne Crkve, implementacija ekumenisti~ke patrijarhalne enciklike
iz 1920.g. u najsavr{enijem vidu. Insistirawe na saradwi na svim nivoima crkvenog
`ivota nova je strategija Rima prema pravoslavnima. Kod svih pomenutih principa
iz Balamanda jasna je geneza nastanka: Rim odlu~uje - `eneva potvr|uje - Fanar
potpisuje. Tri centra dogmatskog sinkretizma idu pod ruku. I ovde se eksplicitno
priznaje postojawe punova`ne svete tajne sve{tenstva kod papista. Samim tim i
wihove sve ostale svete tajne su ispravne i spasonosne. Pitamo se, koliko je jo{
ostalo vremena dok se ne ostvari ono {to je potpisano?

7."Posebna pa`wa bi}e posve}ena obrazovawu budu}ih sve{tenika...Ovo obrazo-

vawe u svome sadr`aju treba da bude afirmativno prema drugim Crkvama. Svi
trebaju od po~etka da se upoznaju sa apostolskim nasle|em druge Crkve i au-
tenti~no{}u wenog svetotajinskog `ivota. Svima je potrebno omogu}iti jedan
~astan i celovit uvid u istoriju, zasnovan na usagla{enoj i zajedni~koj istori-
ografiji dvaju Crkava. Na taj na~in pomo}i }emo da se razbiju predrasude i iz-
begnu}emo da se istorija koristi u svrhu konfrontacija." (~l. 30)

26. maja besedio u katedrali Sv. }or|a koju su unijati nedavno oteli na silu od Pravoslavnih.U toj
besedi episkop je potpuno pre}utao istorijsku istinu o ukrajinskoj uniji i lukavstvu Brestovskog
sabora (1596.g.), i potvrdio papisti~ku verziju nastanka i postojawa unije. ^ak je naglasio da
pravoslavne i unijate ni{ta ne razdvaja i otvoreno je priznao crkvenu prirodu Unijata. Svoju
besedu zavr{ava slede}im re~ima:"Voqena bra}o! Ovde po prvi put u ~etiri stotine godina, jedan
jerarh iz Konstantinopoqa obra}a se u besedi vama, grko-katoli~kim jerarhima Kijevske Crkve. Vi
~uvate crkveno bogatstvo koje pripada svima nama. Va{ sinod je naslednik kijevskih mitropolita.
Va{a struktura predstavqa potencijal za vaspostavqawe na{e podeqene Kijevske Crkve. Zato
imate veliku odgovornost. Velika Crkva Konstantinopoqa uvek je nastojala, koliko je to mogu}e da
pomogne Ukrajincima. Ona je spremna da pomogne Ukrajini danas. Ose}am posebnu sre}u {to sam se
molio sa vama u toku ovog sinoda..." Irenikon 65:2 (1992.g.)
 60

Jo{ jedan korak dole na lestvici kompromisa savesti. Vatikan uporno radi na
razvijawu kulta la`nog pokajawa "kolektivne krivice", i Papa tra`i opro{taj na
uop{ten na~in, u "kolektivisti~kom kontekstu", {to je sasvim bez ikakve
vrednosti jer se konkretni doga|aji uop{te ne spomiwu. Sada i pravoslavni
ekumenisti u~estvuju u prawu savesti i kriminalnih aktivnosti Rima i unijatskih
"crkava" prihvatawem papskog mita o tzv. "o~i{}ewu pam}ewa" na obe strane, o
"nesporazumu motiva" i "jednakoj te`ini odgovornosti", "zajedni~koj odgovor-
nosti" za "istorijske gre{ke" kao i "me|usobnom pra{tawu".

Na osnovu razrade ovih osnovnih principa i elemenata balamandskog sporazuma

mo`emo da steknemo neku sliku o trenutnom stawu i smerovima dijaloga izme|u
Fanara i Rima. Prakti~no stvoreni su svi uslovi za uniju koja je potpuno mogu}a i
bez trenutno potpune saglasnosti u va`nim dogmatskim pitawima koji se
minimalizuju i svode na lokalnu bogoslovsku tradiciju neobaveznu za drugu
sestrinsku Crkvu. Sasvim je jasno da dijalog ne samo da nije omogu}io nepra-
voslavnima da upoznaju istinu Pravoslavqa i da se postepeno vrate bogoslovskoj
tradiciji otaca, ve} je za Latine poslu`io kao trojanski kow kojim su uspeli da
uti~u na pravoslavne da promene svoje osnovne eklisiolo{ke i kanonske principe
i postavke. Zastupawem teorije da evharistijsko op{tewe nije toliko vidqivi znak
dogmatskog jedinstva koliko pre svega sredstvo za postizawe jedinstva ubrzano se
stvaraju uslovi za vaspostavqawe zajedni~kog pri~e{}ivawa, zasnovanog na
teologiji "Sestrinskih Crkava" i tzv. "kr{tewskoj teologiji."1

1
U sklopu ovoga podrazumevamo stav da je osnovni uslov da je neki hri{}anin ~lan Crkve Hristove
ispravno kr{tewe u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, bez obzira u kojoj je crkvenoj zajednici ovo
kr{tewe primio. Papa Pavle {esti ka`e u buli "Anno Ineunte" od 25. jula 1967.g. "Kroz kr{tewe
svi smo jedno u Hristu Isusu". Ovu vaptizmalnu (kr{tewsku) teologiju u posledwe vreme tuma~i i
aktivno zastupa mitropolit pergamski Jovan Zizjulas, koji je ina~e opunomo}enik Fanara za dijalog
sa drugim hri{}anskim konfesijama. Jo{ kao laik profesor Zizjulas je izjavio u svome predavawu
odr`anom u Londonu 13.2.1985.g. na temu: "Pravoslavna eklisiologija i ekumenski pokret", (objavio
list "Sourozh" br.21, avgust 1985 g.): "Bez obzira {ta }e re}i neki pravoslavni tradicionalisti,
mislim da se Pravoslavna Crkva ne mo`e povu}i iz Ekumenskog Pokreta, a da time ne izda osnovne
svoje eklisiolo{ke principe." U nastavku svoga izlagawa profesor Zizjulas se doti~e pitawa
granica Crkve i u tom pogledu on vidi dilemu izme|u stroge eklisiologije Kiprajana kartaginskog
(da je Sveti Duh prisutan samo unutar granica kanonske zajednice Pravoslavne Katoli~anske
Crkve) i novije, liberalnije eklisiologije bla`enog Avgustina koji prihvata mogu}nost da
blagodatni darovi Svetog Duha i Svete Tajne postoje i izvan Crkve. Sli~an stav imao je i Georgije
Florovski koji je tvrdio da "postoje svetiteqi izvan Pravoslavne Crkve" i da "su kanonske granice
crkve va`ne, ali istovremeno nisu apsolutne". (vi{e o tom pitawu u ~lanku "Granice Crkve" iz
kwige "Telo `ivoga Hrista - jedno pravoslavno tuma~ewe Crkve", na francuskom "Les limites d
l'Eglise" u listu Messager de l}exarchat du patriarche Russe en Europe occidentale" 1961, br. 37) U
pomenutom predavawu Zizjulas na svojevrstan na~in predla`e teologiju "kr{tewskog jedinstva"
( baptizmal unity). On daqe pi{e: "kr{tewe odre|uje granice Crkve." (kr{tewe, dakle, bilo da je
pravoslavno ili ne, te stoga Crkva mo`e da obuhvata i pravoslavne i nepravoslavne) Izvan
kr{tewskih granica Crkve ne postoji istinska Crkva. A, "unutar kr{tewa, ~ak ako i postoji neka
razlika, neka podela, raskol, mo`emo da govorimo o Crkvi." (isti izvor). U zvani~nom izve{taju iz
Kambere jasno se ka`e "zajedni~kim kr{tewem ve} smo ujediweni", dok anglikanski arhiepiskop
Xorx Keri postavqa pitawe:"Ako verujemo da nas kr{tewe u ime Svete Trojice sjediwuje sa imenom
Bo`jim i ~ini nas ~lanovima wegove porodice, {ta bi to trebalo da zna~i za crkve koje su
evharistijski odvojene?"

Ovaj kratki ekskurs zavr{avamo nadahnutim re~ima Svetog Atanasija Velikog koji ka`e: "Zato
Gospod nije samo prosto naredio da kr{tavamo, ve} je prvo rekao - nau~ite, pa tek onda - krstite u
ime Oca i Sina i Svetoga Duha, da bi se iz pouke probudila prava vera, a potom se vera upotpunila
kr{tewem. Mnogi iz drugih jeresi govore samo re~i, a ne umuju ispravno, kao {to je re~eno, niti
imaju zdravu veru, zato je beskorisna voda koju oni daju i nedostaje joj blago~e{}a, te onoga koji se
 61

Na kraju ovog pregleda Balamandskog sporazuma ne mo`emo a da se ne zapitamo, da

li je Balamand otvorena pobeda vatikanske diplomatije ili ne? Da li je on
realizacija principa Vatikanskog koncila ili je oti{ao jo{ daqe? Da li smo u
krivu kada govorimo o postignutoj uniji u Balamondu?

Ubrzo posle sporazuma u Balamondu, Sveta Gora je izdala jednu podu`u Deklaraciju
u kojoj su istaknute ozbiqne strepwe pred zakqu~cima pomenutog sporazuma. U
svojoj deklaraciji svetogorski monasi osu|uju "balamandsku uniju" i pozivaju
odgovorne da {to pre daju obja{wewe za svoje postupke. Kakvi su me|utim, odgovori
usledili? To mo`emo jasno videti iz ekumenisti~kih aktivnosti Carigrada i
drugih Pomesnih Crkava u narednom periodu. Naime, svepravoslavna delegacija je u
julu 1993. g. uzela u~e{}e u "Svetskom ekumenskom skupu omladine i studenata" u
okviru SSC, u Brazilu, gde je preovladavala sinkretisti~ka atmosfera, kori{tena
je nehri{}anska simvolika (znaci jin i jang), a jedan od glavnih predava~a bila je,
dr. ^ang iz Koreje, koja nam je dobro poznata iz Kanbere, po svojim spiritisti~kim
ritualima.1 Pored toga skupa, pravoslavni predstavnici u~estvuju na "Petoj
konferenciji po pitawima Vere i Poretka" u organizaciji SSC, u {panskom gradu
Santjago de Kompostela te iste godine u avgustu mesecu. Nakon toga usledila je ve}
pomenuta poseta patrijarha Vartolomeja Upsali, a u septembru predstavnici
pravoslavnih crkava u~estvovali su na "Pan-religioznom skupu u Milanu".
Pravoslavni predstavnici u~estvuju i u "Drugom svetskom parlamentu religija" u
^ikagu, a u novembru iste godine sklapaju predunionisti~ki sporazum sa
monofizitima. Da Balamondski sporazum nije tek jedan bezna~ajni sastanak, ve}
veoma va`an ekumenisti~ki skup potvr|uje i sam patrijarh Vartolomej koji je do
sada u nekoliko prilika podr`ao wegove odluke. Ipak, mo`da najdaqe od svih ide
rumunski mitropolit Nikolaj banatski, koji na sva usta hvali tekst iz Libana i
otvoreno propoveda teologiju sestrinskih Crkava i tzv. teologiju "dva plu}na
krila"2 U svakom slu~aju, mo`emo da vidimo da }e odgovori na pitawa svetogorskih
otaca i svih ostalih dobronamernih pravoslavnih hri{}ana u vreme koje sledi
dolaziti u sve ve}em broju, uz brojne potvrde da je Balamand tek po~etak.

PAPIZAM KAO "SESTRINSKA CRKVA"

Rimokatoli~ka "crkva" danas, predstavqa samo naizgled jednu jedinstvenu versku

instituciju, po{to u wenim okvirima vidqivog kanonskog ustrojstva postoje veoma
raznoliki stavovi i duboki unutra{we podvojenosti po osnovnim pitawima
hri{}anske vere. Po{to se radi o jednoj pseudo-crkvenoj organizaciji koja ne
poseduje unutra{wu koheziju Crkve koju rukovodi i ~uva blagodat Svetoga Duha,
rimokatoli~ka "crkva" zasnovana je na ~vrstom autoritetu vlasti Rimskog Pape. U

wome omiva vi{e prqa u be{~a{}u nego li {to ga iskupquje." Sv Atanasije Veliki, PG t.26 Against
Arians, Second Oration.
1 Dr ^ang Hjun-King poznata je koreanska prezbiterijanka, profesor univerziteta u Seulu, i
aktivni feminista. Ona je jedan od najotvorenijih zagovara~a sinkretizma hri{}anstva i drugih
religija. Nije se ustru~avala da otvoreno ka`e: "Budizam i {amanizam su moja majka, a hri{}anstvo
mi je otac.". I ovaj put je u Brazilu pozivala hri{}ansku omladinu da "~ine i ve}e stvari od Isusa
silom Duha Svetoga".
2
Ovo pore|ewe patrijarha Vartolomeja smo prethodno pomenuli. Pogledajmo {ta ka`e rumunski
mitropolit u ~asopisu Irenikon: Ne ka`e se bez razloga da Pravoslavna i Katoli~ka Crkva li~e na
dva plu}na krila kojima ~ovek di{e. Pustimo (Crkve) da di{u od sada sa oba plu}na krila i
poku{ajmo da izbegnemo slu~ajeve u kojima, zbog opravdanih ili neopravdanih razloga, dr`imo da
smo u dobrom zdravstvenom stawu, mada smo blokirali jedno plu}no krilo ili ho}emo da ga
ignori{emo." Irenikon, 66:3 (1993), str. 370-371
 62

woj je duh pravoslavne sabornosti koji je posedovala drevna pravoslavna Rimska

Crkva zamewen duhom papizma. Bez sna`nog kulta papizma, koji je osnovni kamen
temeqac te organizacije, rimokatolicizam bi se potpuno dezintegrisao i raspao na
hiqade sekti. Otuda su rimokatolici spremni da se odreknu svega osim papizma
koji je ujedno i glavni generator svih dogmatskih i kanonskih anomalija Rima.
Danas se rimokatoli~ka "crkva" nalazi u veoma nezavidnom polo`aju. Pod stalnim
pritiskom evropskog racionalisti~kog i humanisti~kog duha, koji je i nastao u
wenom okriqu i otrgao se od wene kontrole, ona je prinu|ena da svoj opstanak
tra`i u konstantnom prilago|avawu i saobra`avawu ovome svetu i veku i da svoje
Evan|eqe sve vi{e humanizuje i osavremewava poku{avaju}i na taj na~in da odr`i
neki privid kontinuiteta tradicije, ali jo{ vi{e da odr`i korak sa vremenom.
Veoma je naivno mi{qewe mnogih pravoslavnih hri{}ana koji sawaju o uniji sa
Rimom da }e se jedinstvo ostvariti kada rimska "crkva" odlu~i da ispravi neke
svoje pogre{ke. Zaboravqa se pritom na ~iwenicu da je hri{}anski Zapad ve} deset
vekova odvojen od stabla Crkve Hristove, da osu{enim `ilama wihovih odse~enih
grana ve} odavno ne struji `ivonosni sok bo`anske blagodati. Na wima je tek
ponegde ostao koji zeleni listi}, ali blagodatnih plodova istinske i nepatvorene
svetosti nema. Zato se konkretno mo`e govoriti samo o povratku pojedinaca ili
grupa rimokatolika u naru~je Majke Crkve, ali nipo{to o sjediwewu jednog celog
obolelog organizma sa Pravoslavnom Crkvom. Zaista, rimokatoli~ka zajednica
samo spoqa poseduje obli~je Crkve, a u su{tini je zasnovana na sasvim druga~ijim
temeqima, odi{e sasvim druga~ijim duhom i mi{qu nego Pravoslavna Crkva. To su
izvesne konstante koje su prakti~no nepromewive jer su ve} kroz vekove dobile
vrednost tradicije i na wima je izgra|ena celokupna gra|evina papizma. Da bi
rimokatolik istinski postao pravoslavan potrebno je da se u wemu rodi celi jedan
novi svet, da pro|e kroz celoviti proces preumqewa. Nipo{to nije dovoqna samo
deklarativna izjava da priznaje i prihvata ono {to u~i Pravoslavna Crkva, da
pro~ita Simvol vere bez Filioque ili da prihvate druga pravoslavna u~ewa. To
posebno vredi u slu~aju papisti~kih klirika i teologa koji su duboko inficirani
jereti~kim umovawem. Danas u pravoslavnom svetu nije retka pojava da nedovoqno
opravoslavqeni obra}enici iz papizma, posebno oni koji su dobili sve{teni ~in, i
daqe razmi{qaju na stari na~in. Za celu Pravoslavnu Crkvu bi bilo krajwe
pogibeqno uspostavqawe unije sa Rimom. Ta unija bi jedino mogla biti zasnovana na
nekom kompromisu bez pokajawa, na priznawu zajedni~ke krivice i odgovornosti.
Tada bi se vrata Crkve Hristove {irom otvorila za nesmetani priliv
najrazornijih duhovnih anomalija, novotarija i racionalisti~kih teorija koje
razdiru unutra{wi `ivot rimokatoli~kog sveta. To bi izazvalo sna`nu reakciju
svih onih pravoslavaca koji bi u nastojawu da sa~uvaju kontinuitet tradicije i duha
bili prisiqeni da se odvoje od zvani~ne Crkve ukoliko se ona sjedini sa Rimom. U
svakom slu~aju ovakva unija ne samo da bi donela mir Crkvi ve} bi dovela do novih
raskola. `ivi i zdravi organizam Pravoslavne Crkve ne mo`e da prihvati jedno
nepokajano i obolelo tkivo, jer ako se ono pricepi na wegovoj periferiji ponovo
otpada zajedno sa onim delom tkiva koje je ono zarazilo. Kada se stvari sagledaju na
ovoj osnovi, snovi o nekom povratku na stawe pre 1054.g. sasvim su iluzorni.
Problem vi{e nije ni u pitawu Filioque-a, problemu papolatrije i vlasti u Crkvi
kao i drugim dogmatskim razlikama, ve} u jednom duhu papizma koji je u stalnom i
dinami~kom prilago|avawu duhu ovoga sveta i veka i koji opet generi{e sve druge
razlike. Taj duh sam po sebi nema ni{ta zajedni~ko sa blagodatnim duhom
Pravoslavne Crkve. U tom smislu aktivnost Pravoslavne Crkve trebala bi
iskqu~ivo da se ogleda u svedo~ewu istinskog, svetoota~kog Pravoslavqa uz
nepokolebivo ispovedawe da je jedina istina pod suncem, Hristos Gospod i wegova
 63

Sveta Saborna i Apostolska Pravoslavna Crkva. Tada bi Crkva Pravoslavna

postala uto~i{te svim onim hri{}anima koji su `edni `ive vode evan|elske.
Na`alost, ekumenskim pokretom ova uloga Crkve je potpuno izneverena. U strahu
da se wen "tvrd i nepopustqiv" stav ne shvati u dana{wa vremena tolerancije i
humanizma kao fanati~an i primitivan, pravoslavni jerarsi i teolozi hitaju da u
duhu novog vremena razvijaju licemerni "dijalog qubavi" sa Rimom i sve u`urbanije
tra`e (ne)~astan kompromis na osnovu koga bi se proglasila unija sa "sestrinskom
crkvom" u Rimu.

Danas se zvani~ni kurs Vatikana nalazi razapet izme|u sasvim protivre~nih

strujawa sa desne i leve strane. Tradicionalsti koji dr`e desno krilo na sve
mogu}e na~ine nastoje da zaustave nezadr`ivu modernizaciju koja je otpo~ela sa
Drugim vatikanskim koncilom. (Na toj poziciji stoji i kontroverzni kardinal
Lefevr i wegovi sledbenici koji ve} decenijama prkose novom kursu Rima). S druge
strane liberalni krugovi poku{avaju pritisakom na Vatikan da ozakone ukidawe
celibata sve{tenstvu, rukopolagawe `ena, afirmaciju prava homoseksualaca,
liberalniji stav prema masoneriji, ve}u autonomiju i slobodu od Rima,
modernizaciju kulta i dr. U tim krugovima, prvenstveno na ameri~kom i azijskom
kontinentu, ali i u Evropi, ve} se odavno ide u pravcu sve ve}eg sinkretizma. U
Latinskoj Americi sve su ~e{}e pojave uvo|ewa izvesnih paganskih kultova u
katoli~ku bogoslu`benu praksu. U Indiji se sve vi{e propagira neka vrsta hindu-
katolicizma, u mnogim kontemplativnim manastirima uvode se metode joge i
isto~nih meditacija. Na poqu dru{tveno-politi~kog `ivota ide se i na
pro`imawu marksizma i drugih levih ideja sa hri{}anstvom. Me|u pobornicima
takvih kretawa poznat je Pjer Teilard {arden, jezuita i marksista koji ima i
veliki uticaj na pokret "Novog Doba". Pored wega na ovom poqu posebnu aktivnost
su pokazali i neki drugi rimokatoli~ki monasi - intelektualci: Tomas Merton,
(tvorac amalgama zen budizma i hri{}anstva), Aelred Grejem i Bid Grifits, koji u
jednom svome tekstu pi{e: "Niko ne mo`e da ka`e da su hinduisti, budisti ili
muslimani u pravom smislu "nevernici". Radije bih rekao da u wima trebamo da
prepoznamo svoju bra}u u Hristu." Izme|u ostalih ova trojica avangardnih
"monaha" u~inila su veliki doprinos na stvarawu "interkonfesionalnog
evan|eqa", uvode}i pojmove kao {to su "kosmi~ka duhovnost", "ta~ka Omega",
"Hindu ili Zen - katolicizam". Pitawe rukopolo`ewa `ena tako|e je veoma
aktuelno, po{to su sve u~estalije optu`be da je Rim isuvi{e tradicionalan i krut
po tom pitawu zbog ~ega je sve vi{e na meti napada feministi~kih krugova.
Poznati danski teolog Edvard {ilebek isti~e potrebu da se mora raditi na
pripremi vernika da prihvate sutradan i `ene sve{tenice. On govori: "Izuze}e
`ena iz sve{tenstva ~isto je kulturolo{ko pitawe, koje vi{e nema nikakvog
smisla." Po wemu za rukopolo`ewe `ena nema teolo{kih prepreka, jedino postoji
opasnost mogu}ih raskola od strane tradicionalista1. Ina~e, me|u katoli~kim
monahiwama (kojih ima trenutno oko milion) sve je vi{e inicijativa da se `enama
zvani~no dozvoli vi{e prava u crkvenoj upravi i slu`bama. Kao prvi korak
Vatikana o~ekuje se postavqawe monahiwa na va`nija mesta u Kuriji, po{to sada
trenutno, od nekoliko stotina koliko ih radi pri Vatikanu, nijedna nije na nekom
zna~ajnijem polo`aju.2 Pitawe seksualnih (~itaj nastranih) mawina tako|e postaje
aktuelno. U ro~ersterskoj nadbiskupiji u Engleskoj, u aprilu 1994. g. odr`an je
tronedeqni seminar o polo`aju homoseksualaca u rimokatoli~koj "crkvi". Sa
crkvene predikaonice vernici su mogli da slu{aju vrlo avangardne "besede"
1
Po pisawu Ecumenical Press Service, 25 april, 1994.g.
2
Iz izve{taja agencije RNS, Vatikan, 30 maj. 1994.g.
 64

biskupa Metjua Klarka velikog pobornika ovog na~ina `ivota i profesora

teologije Darela Lansa koji je izme|u ostalog izneo neverovatnu tvrdwu da su
"najstariji obredi u rimokatoli~koj "crkvi" bili ustvari homoseksualni bra~ni
rituali." Predavawa seminara bila su za~iwena ispovestima pojedinih vernika
koji su iznosili svoja zapa`awa po ovom pitawu. 1 Sada{wi papa, Jovan Pavle II ,
trudi se da balansira izme|u dva suprotna tabora. Dok nepokolebivo dr`i pitawe
celibata i tradicionalni stav prema abortusu ipak, da bi udovoqio i drugoj strani
daleko ide u prihvatawu raznih sinkretisti~kih ideja. Jo{ 1983.g. kada je izdano
novo Kanonsko Pravo izuzeta je kazna ekskomunikacijom za ~lanove masonskog
pokreta. Papa na svojim putovawima aktivno u~estvuje u raznim paganskim
obredima. Tako je u avgustu 1985.g. prisustvovvao animisti~kim ritualima u "svetoj
{umi" pored Lome i paganskim obredima u Togovilu. Pred muslimanima otvoreno
govori da hri{}ani i muslimani imaju istoga Boga, a prilikom posete Indiji
1986.g. TV kamere su zabele`ile i detaq kada Papa primio na ~elo znak "tilak" od
jedne hinduisti~ke sve{tenice. Jovan Pavle II je prvi rimski papa koji je posetio
veliku rimsku sinagogu i pristustvovao slu`bi. Svi ovi papini "ispadi" ~esto su
bili na meti tradicionalisti~kih krugova i {tampe.2

Na teolo{kom poqu sve je vi{e nastojawa liberalnih teologa da ospore autoritet

Evan|eqa. Oni nastoje da u "mistifikovanom" tekstu Sv. Pisma prona|u
"istorijskog ~oveka Isusa" i da rekonstrui{u wegove re~i iz evan|elskog teksta.
Gospod Hristos se u avangardnoj rimokatoli~koj teolo{koj misli sve vi{e
predstavqa kao mladi jevrejski rabin-revolucionar, socijalni i verski
reformator. Na teolo{kim {kolama se wegova ~udesa sve ~e{}e tuma~e kao
normalni medicinski fenomeni. Iz svega ovoga o~igledno je da intelektualizam,
sekularizam i duh ovoga sveta ozbiqno nagrizaju celokupni organizam
rimokatoli~ke "crkve". Da bi se celokupna institucija odr`ala usled ovih
dezinte-gracionih sila Vatikan jo{ intenzivira ulogu papskog kulta kao
su{tinskog kohezivnog elementa. Prilikom svojih redovnih javnih audiencija Papa
sve ~e{}e isti~e svoju ulogu "Hristovog Namesnika" kao nepogre{ivog duhovnog
vo|e i nosioca crkvene vlasti. Nagla{avawe ovih ideja je pre svega od unutra{weg
zna~aja za rimokatoli~ku zajednicu jer je jedino sna`an autoritet Pape u stawu da
disciplinuje buntovne biskupe i teologe koji ne misle na isti na~in kao Rim. U
svojim obra}awima vernicima Papa je vi{e puta isticao da je Rimski episkop
nosilac posebne harizme koju je Gospod dao apostolu Petru koja ga onemogu}ava da
gre{i po pitawima vere i morala i to ne samo kada govori ex cathedra (kako je
utvr|eno tzv. dogmom o nepogre{ivosti). Drugim re~ima Sveti Duh ekskluzivno
~uva papu od pogre{aka i Crkva je nepogre{iva samim tim {to je vodi nepogre{iv
pastir. Otuda je Crkva za rimokatolike nezamisliva bez one uloge pape koja je
definisana Prvim Vatikanskim Koncilom.3

1
Po pisawu lista Wanderer, od 12. maja 1994.g.
2
Pogledajmo {ta pi{e italijanski list "Si Si No No" u svome izdawu od 27. oktobra 1986.g.: "Nikada
na{ Gospod nije bio tako razgnevqen, nikada wegove svetiwe tako profanisane i wegov Vikar tako
poni`en. Wegov narod sabla`wava se wegovim pona{awem u Asiziju. U crkvi Sv. Petra budisti~ki
kalu|eri klawali su se Dalaj Lami (koji je za wih reinkarnacija Bude). U istoj crkvi na glavnom
oltaru je postavqena statua Bude. U crkvi sv. Grigorija ameri~ki indijanci su na oltarskoj
platformi pripremali svoje lule mira, tamo su prizivani ~itavi nizovi hinduisti~kih bogova."
`alosno je i pomisliti da su ovi doga|aji u pravoslavnoj {tampi pro{li skoro bez ikakvih kritika,
a poznato je da su na tom bezakonom skupu u~estvovali i na{i predstavnici.
3
^asopis Pro Ecclesia, od 6. septembra 1993.g. navodi neke od papinih izjava koje je on dao
obja{wavaju}i ulogu Hristovog Namesnika.
 65

Na osnovu svega ovoga te{ko je razumeti kakvog smisla ima daqi pravoslavno-
rimokatoli~ki dijalog kada se radi o ovako fundamentalnim razlikama, koje nisu
samo posledica kulturno-istorijskih razlika koje bi se nekako i mogle prevladati
dijalogom, ve} su sasvim suprotnih teolo{kih osnova i shvatawa su{tine Crkve i
domostroja spasewa. Ono {to Pravoslavna Crkva najvi{e mo`e da u~ini za `rtve
papisti~ke jeresi jeste da nepokolebqivo i otvoreno svedo~i svetoota~ku istinu
spasewa i da o~uva svoje u~ewe neoskvrweno duhom ovoga sveta. Tada }e veliki broj
rimokatolika, protestanata i drugih jeretika u Pravoslavnoj Crkvi poznati ono
{to su tra`ili u svojim pseudo-crkvama.

OBRA^UN SA SVETOGORSKIM ZILOTIMA Sadr`aj

Dok s jedne strane Konstantinopoq sve uspe{nije razvija dobre ekumenske odnose sa
Rimom, anglikanskom zajednicom i protivhalkidoncima, s druge strane zauzima sve
o{triji kurs prema svima onima koji se suprotstavqaju ekumenizmu. Jedan od
duhovnika koji je smogao hrabrosti da javno 1991.g. iska`e mi{qewe da je Carigrad
PAO U JERES EKUMENIZMA bio je arhimandrit Jefrem duhovnik manastira
Filoteja, (ina~e jedna od najzna~ajnijih duhovnih li~nosti Svete Gore koji je
posledwih godina osnovao i nekoliko manastira po Americi). Starac Jefrem je
pritom neskriveno odr`avao veze sa RZC, pa je ~ak bilo i govora da bi pre{ao pod
wenu jurisdikciju. Ova vest digla je na noge celu Gr~ku. Na starca Jefrema
pravqeni su nevi|eni pritisci iz Carigrada, iz Kareje, gotovo sa svih strana da
odustane od svoje namere po{to bi to izazvalo velike raskole me|u svetogorskim
monasima. Carigrad je otvoreno pretio ra{~iwewem. Uvidev{i sve mogu}e
posledice jednog takvog ~ina, starac Jefrem je odustao1, mada je otvoreno "u lice"

"Rimski Episkop kao Hristov Namesnik ima najvi{u i univerzalnu vlast nad celom Crkvom."
(Lumen Gentium) "Rekav{i ovo mo`emo da ponovimo definiciju florentinskog sabora iz 1439.g.
koji je utvrdio: " Defini{emo da... je Rimski prvosve{tenik naslednik bla`enog Petra, korifeja
apostola i Hristov Namesnik (Vikar), glava cele Crkve, otac i u~iteq svih Hri{}ana; i da je na
wemu preko bla`enog Petra, na{ Gospod Isus Hristos ostavio punu vlast pastirstvovawa, vladawa
i upravqawa univerzalnom Crkvom"... " {to se ti~e Prvog Vatikanuma (1870), on je citirao ovu
florentinsku definiciju, i navode}i citate iz Svetog Pisma (Jn. 1,42; Mt 16,16; Jn. 21.51) pokazao je
zna~ewe ove vlasti jo{ preciznije. Rimski Prvosve{tenik ne poseduje samo ulogu nadgledawa i
rukovo|ewa, ve} u`iva "punu i vrhovnu vlast jurisdikcije, ne samo u pitawima vere i morala ve}
isto tako i u stvarima koje se ti~u discipline i upravqawa Crkvom rasejanom po celom svetu."..."U
ovom smislu i Vatikanum II govori o Rimskom Episkopu kao o "pastiru vascele Crkve koji ima punu,
vrhovnu i univerzalnu vlast"(Lumen Gentium). Ta vlast je "autoritet primata nad svima, bilo da se
radi o pastirima ili o vernicima" (ibid.)
.).... "Tekst Svetog pisma pokazuje da univerzalna pastoralna
misija Rimskog Prvosve{tenika, Petrovog Naslednika, podrazumeva doktrinalnu misiju. Kao
univerzalni pastir, Papa ima misiju da progla{ava otkriveno u~ewe i da promovi{e istinitu veru
u Hrista u celoj Crkvi. To je integralno zna~ewe petrovske misije."... " To je utvr|eno i Lionskim
Saborom iz 1274.g. u vezi pitawa primata Rimskog Episkopa i puno}e vlasti kada sabor defini{e da
"on ima zadatak da brani istinu vere i da je wegova odgovornost da razre{ava sve sporove u oblasti
vere".
1
U svom pismu Sinodu RZC, od 1.jula 1991.g. Starac Jefrem izme|u ostalog ka`e:"Moji najsvetiji
Oci, op{ti revolt koji se podigao na mene sasvim je bez presedana. Vaseqenska Patrijar{ija, Gr~ka
Crkva, Gr~ka Arhiepiskopija u Americi, Sveta Gora i Gr~ka Vlada, svi su se okrenuli protiv mene.
Vide}i da iz svega doga mogu da proizi|u raskoli, ne samo na Svetoj Gori, ve} i me|u bra}om
hri{}anima, odlu~io sam da se vratim. Znam da sam zbog mira u Crkvi morao da se povu~em. To je
ne{to {to sam siguran da biste i vi u takvim okolnostima u~inili... Kada su me pitali u
Vaseqenskoj Patrijar{iji za moje mi{qewe o Va{oj Crkvi, hrabro sam izjavio da je Va{a Crkva
Pravoslavna po svakom pitawu i bez sumwe kanonska {to se ti~e apostolskog prejemstva. Samo jedna
stvar koja me je dovela u nedoumicu jeste pitawe crkvenog op{tewa sa drugim Pravoslavnim
Crkvama, {to na`alost stvara eklisiolo{ke probleme..." Ostatak pisma arhimandrit Jefrem
 66

izjavio u Carigradu da priznaje RZC kao blagodatnu i istinsku Pravoslavnu Crkvu,

{to Carigrad potupno negira. Ovaj doga|aj je pokazao da Svetogorci nisu nimalo
ravnodu{ni prema onome {to se u Carigradu radi.1 Novo "ispipavawe pulsa"
Svetogorcima po~elo je progonom monaha Ilinskog skita maja 1992.g. Monasi Skita
Svetog Ilije jo{ su od 1957.g. prestali da pomiwu ime Vaseqenskog patrijarha, kao
znak protesta protiv ekumenizma koji je on otvoreno propovedao. Iako su posle
smrti patrijarha Atinagore mnogi Svetogorci ponovo po~eli da spomiwu ime
carigradskog prvojerarha, Ilinski skit je ostao uporan u svojoj odluci vide}i da se
u kursu Carigrada ba{ ni{ta ne mewa. Od 1985. god. po~eli su sve ja~i pritisci na
arhimandrita Serafima (monaha ameri~kog porekla koji je obnovio skit 1970.g. sa
svojim bratstvom). Dana 20. maja 1992.g. u Skit Svetog Proroka Ilije iznenada je
upao veliki broj policajaca, jeromonaha i monaha predvo|enih patrijar{ijskim
egzarhom episkopom iliupoqskim Atanasijem. Od oca Serafima i ostalih otaca
skita tra`eno je hitno da prihvate pomiwawe patrijarha Vartolomeja ili da odmah
napuste Svetu Goru. Monasi su odbili zahtev pitaju}i da li postoji neka odluka
civilnih vlasti za wihovo proterivawe. Svakako, pismena odluka nije postojala.
Ipak zatra`ili su tri dana da spreme stvari, me|utim dato im je ni vi{e ni mawe
nego petnaestak minuta da uzmu samo najpotrebnije. Potom su svi sme{teni u
policijski xip, odvezeni do Kareje, a odatle u Dafni. Tamo ih je ~ekao policijski
gliser koji ih je iskrcao u Uranupolisu gde su ostavqeni na ulici. U me|uvremenu u
skit su se uselili gr~ki monasi iz Pandokratorovog manastira, a posebno su ga i
daqe obezbe|ivale policijske snage.2 Slu~aj isterivawa po kratkom postupku i
progonstva celokupnog bratstva skita sv. Proroka Ilije u maju 1992, jo{ nije
re{en na gr~kim sudovima.

Nakon potpisivawa sporazuma u Balamandu u julu 1993.g i sve ubrzanijih dogovora sa

protivhalkidoncima svetogorski monasi su po~eli da izra`avaju vidno neza-
dovoqstvo i neslagawa sa posledwim potezima patrijarha Vartolomeja. Dana 15.

zavr{ava tra`ewem opro{taja i pozdravima. Mnoge je ovo "pokajawe" o. Jefrema obradovalo, dok su
oni malo borbeniji smatrali da je starac podlegao pretwama i izabrao kompromisno re{ewe -
}utawe radi o~uvawa prividnog spoqa{weg mira i jedinstva.
1
Ove 1994 god. jo{ je jedan poznati duhovnik javno istupio protiv ekumenisti~ke jeresi Carigrada.
Radi se o starcu Adrijanu sa Sinaja koji je napustio Svetu goru Sinajsku i pre{ao u jurisdikciju
mitropolita Kiprijana. U svom pismu kojim se obra}a mnogobrojnoj duhovnoj deci i poklonicima,
starac obja{wava za{to je napustio Sinaj posle 37 godina podvizavawa. Kao glavni razlog on navodi
sve nagla{enije podr`avawe ekumenisti~kog kursa Carigrada od strane sinajskog arhiepiskopa
Damjana, koji je odmah po odluci Carigradskog Sabora iz 1993.g. prekinio pomiwawe patrijarha
Diodora. Starac je sa Sinaja oti{ao na svoje rodno ostrvo Zakint, gde je jedno vreme slu`io u malom
paraklisu. Ubrzo dolazi u sukob sa tamo{wim mitropolitom Pantelejmonom, ina~e pobornikom
ekumenizma i u~esnikom skupa SSC u Kamberi, koji mu je u jednom li~nom razgovoru rekao da
papisti nisu jeretici. Starac je ubrzo sa wim prekiuo svaku vezu na {to je mitropolit uz pomo}
policije zatvorio star~ev paraklis i zabranio mu slu`ewe. Potom otac Adrijan dolazi u kontakt sa
manastirom Sv. Kiprijana i Justine i mitropolitom Kiprijanom koji ga je primio pod svoj omofor.
S druge strane, ima onih koji otvoreno tuma~e ovaj gest starca Adrijana kao pad u prelest i
"revnost ne po razumu". Za ocem Adrijanom posebno `ale sinajski monasi koji su u wemuimali
veliku potporu i utehu.
2
Na osnovu izve{taja nastojateqa Skita, arhimandrita Serafima, od 31. maja 1992.g. Agioj Kupriano,j
br.247
Isto navodi i Orqo,doxoj tu,poj: "Moramo se setiti da se ne{to sli~no desilo pre dve godine kada je
patrijar{ijska egzarhija uz pomo} svetovne vlasti sa Svete Gore isterala u roku od nekoliko sati
na brzu ruku ~etiri monaha ruskog porekla iz Skita sv. Proroka Ilije gde su se odmah posle uselili
~etiri gr~ka monaha sa arhimandritom, koji je ranije bio vojni sve{tenik. Ovaj slu~aj se jo{ vu~e
po gr~kim i me|unarodnim sudovima i prouzrokovao je velike nevoqe posebno biv{oj gr~koj
vladi."(Orqo,doxoj tu,poj 25.2.1994)
 67

februara 1994.g. Sve{tena Op{tina Svete Gore primila je telegram iz Carigrada

u kome se najavquje dolazak patrijar{ijske egzarhije na Peti vandredni dvostruki
sabor igumana i antiprosopa Svete Gore, na kome su se trebala raspraviti ova dva
pomenuta pitawa. Ova vest je unela mnogo nemira me|u Svetogorce, jer se u tome
video poku{aj Fanara da se ume{a u ovaj Sabor. U narednim danima patrijar{ijska
egzarhija koju su sa~iwavali mitropoliti Atanasije iliupoqski i tironski,
Meliton filadelfijski i Mihajlo austrijski dobila je dozvolu iz Carigrada da
predsedava ili da prisustvuje Dvostrukom Saboru. Ovo najvi{e telo na Svetoj Gori
odbilo je da primi egzarhiju jer "nije bilo nikakvog zvani~nog obave{tewa niti
utvr|enog dnevnog reda na osnovu kojeg je trebalo da egzarhija u~estvuje na
dvostrukom saboru." (Eleuqerotupi,a 21.2.1994.)

U petak 18. februara, pomenuti ~lanovi egzarhije zajedno sa igumanima i pred-

stavnicima {est od dvadeset manastira odr`ali su zasebnu sednicu u manastiru
Iviron i smenili arhimandrita Josifa, igumana manastira Ksiropotama, kao i
slede}e antiprosope u Sve{tenoj Op{tini: jeromonaha Jeliseja simono-petritskog,
monaha Luku filotejskog i monaha Epifanija dionisijatskog, koji su smeweni sa
svoje du`nosti zbog " neposlu{nosti i buntovni~kog raspolo`ewa prema Majci
Crkvi." Nije dato nikakvo obja{wewe za{to su ba{ ova ~etvorica osu|ena na takvu
kaznu. U Kareji su u me|uvremenu igumani trinaest manastira proglasili ove
odluke za nasiqe nad autonomijom Svete Gore, i izjavili da su ove kazne
nekanonske i bez ikakve vrednosti. Potom su zakqu~ali zgradu Sve{tene Op{tine
i objavili da je Sveta Gora "pod opsadom". Od tada se dvadeset svetogorskih
manastira podelilo na slede}i na~in: Trinaest se suprotstavilo odluci egzarhije;
to su: Vatoped, Hilandar, Dionisijat, Ksiropotam, Zograf, Dohijar, Karakalu,
Filotej, Simonopetra, Sv. Pavle, Grigorijat, Sv. Pantelejmon i Konstamonit.
Egzarhiju je podr`alo {est drugih manastira: Velika Lavra, Iviron, Kutlumu{,
Pantokarator, Stavronikita i Ksenofont. Manastir Esfigmen jo{ je ranije na
kanonskim osnovama prekinuo op{tewe sa Patrijar{ijom i trenutno ne u~estvuje u
radu Sve{tene Op{tine.1

1
Svetogorski manastir Esfigmen na svojevrstan na~in se potpuno odvojio od Carigrada. Ve} du`e
vremena se na svetim slu`bama u tom manastiru ne spomiwe ime Carigradskog Patrijarha, i pored
toga, manastir se povukao iz svih aktivnosti Sve{tene Op{tine u Kareji i `ivi potpuno
samostalno. Patrijarh Vartolomej je esfigmenske monahe i ostale svetogorske zilote javno pozvao
na pokajawe, ili, ukoliko ne `ele da odstupe od svoga stava, koji patrijarh naziva "revno{}u, ali ne
po razumu", poziva ih da napuste Svetu Goru i da odu "pod okriqe svojih istomi{qenika, gde }e na}i
spokoj, po{to je Sveta Gora kanonsko tle Vaseqenskog Patrijarha i tamo nema mesta za one koji ne
misle kao on, za one koji ga ne priznaju za stare{inu Gore." Na ovaj poziv Esfigmenci su uzvratili
svojom poslanicom od 30. novembra 1992.g. u kojoj izme|u ostalog ka`u da "nije presto taj koji nekoga
~ini Patrijarhom, ve} pravoslavna vera i weno ispovedawe". U nastavku pisma arhimandrit
Evtimije sa monasima pi{e da su monasi du`ni da ukazuju poslu{nost samo onome ko besprekorno
ispoveda pravoslavnu veru i da se uklawaju od onoga koji kr{i sve{tene kanone. Pritom iznose
primere saslu`ivawa sa jereticima, pomiwawe rimskog pape u diptisima, u~estvovawe u radu SSC
i dr. {to svedo~i da je Vaseqenski presto prihvatio bran{-teoriju o "crkvama" i PAO U JERES. U
zavr{etku pisma izra`avaju ~u|ewe kako patrijarh tako grubo nastupa prema monasima teraju}i ih
iz svojih manastira, a s druge strane tako {tedro grli jeretike svih vrsta. Na kraju Esfigmenci
tra`e od patrijarha slede}e:
1) da osudi patrijar{ijsku Encikliku iz 1920.g. i vaspostavi tradicionalni crkveni kalendar,
2) da prekine svaki dijalog sa jereticima i da istupi iz Svetskog Saveza Crkava,
3) da se odrekne svih nepravoslavnih stavova kako svojih tako i svojih prethodnika,
4) da ra{~ini i ekskomunicira sve jeretike, klirike i laike i
5) da prekine op{tewe sa "crkvama" koje su pale u jeres.
 68

Seti}emo se kako je u avgustu 1992. g. objavqeno da su ~etiri manastira podr`ala

zahtev Patrijar{ije da se proteraju svi ziloti sa Svete Gore. Ova ~etiri
manastira bili su Iviron i Pantokrator, koje su nedavno uz aktivnu pomo} Patri-
jar{ije naselila bratija iz druga dva manastira, Stavronikite i Ksenofonta.
Januara 1993. g. Velika Lavra se pridru`ila grupi ova ~etiri manastira
podr`avaju}i zahtev Patrijar{ije povodom izdavawa dozvola za boravak
poklonicima i gostima koji `ele da do|u na Svetu Goru. Sada Kutlumu{ postaje
{esti manastir koji podr`ava sve ve}e apetite Patrijar{ije.1

Pitawe slovenskih i drugih ne-gr~kih manastira na Svetoj Gori ve} se decenijama

zao{trava. Povremeno je to pitawe privla~ilo i me|unarodnu pa`wu. Mora se
primetiti da sama Patrijar{ija jo{ nije demantovala glasine da namerava da
postavi gr~ke igumane u sve manastire kao i one od ranije po kojima insistira da se
u svim manastirima slu`i na gr~kom jeziku. [to se ti~e samih Svetogoraca, me|u
wima preovladava `eqa da Sveta Gora i daqe ostane internacionalna mona{ka
pravoslavna zajednica.

Ucewiva~ka taktika koju primewuje Fanar, kako prema Svetoj Gori, tako i u svome
pona{awu prema Jerusalimskoj Patrijar{iji ne obe}ava mnogo dobra. Postavqa se
pitawe u koju }e svrhu Fanar koristiti ovaj novi presedan odr`avawa ~itavog niza
"pro{irenih i vanrednih sabora Crkava gr~kog govornog podru~ja". Nedavni
sporazumi koji su postignuti sa papistima i monofizitima u Balamandu i
{ambeziju daju nam neoboriv dokaz da Patrijar{ija ide putem jedne jereti~ke i
ekumenisti~ke eklisiologije. Kakve plodove mo`e doneti "ekumenisti~ki duh
qubavi" koji se name}e inkvizicijskim metodama? U tom smislu otpor
papisti~kim tendencijama Fanara mo`e se jedino razumeti kao odbrana
Pravoslavqa.

A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA? Sadr`aj

10. pravilo Sv. Apostola

Koji se zajedno sa odlu~enim, ma bilo i u ku}i, bude molio, neka se odlu~i.

11. pravilo Sv. Apostola

Klirik, koji se bude molio zajedno sa svrgnutim klirikom, neka se svrgne i on.

45. pravilo Sv. Apostola

Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji se sa jereticima samo i molio bude, neka se
odlu~i; ako im pak dopusti, kao kliricima, da {to rade, neka se svrgne.

46. pravilo Sv. Apostola

1
I pored toga {to je jedan deo svetogorskog mona{tva otvoreno suprotstavqen ekumenisti~kom
kurstu Carigrada, o~igledno je da ima i onih koji to ne smatraju ozbiqnim problemom. Carigrad je
jo{ 1991 godine uspeo da isforsira jednu odluku Sve{tene Op{tine koja po mnogo ~emu ru{i ugled
Svete Gore kao bastiona Pravoslavqa. Naime Sve{teni Sabor je u svom zvani~nom pismu
adresiranom na patrijarha Dimitrija otvoreno nazvao RZC "{izmati~kom i li{enom blagodati",
pored toga on otvoreno odbacuje svaku optu`bu da Svetogorci podr`avaju {irewe raskola RZC na
podru~ju Rusije, koja je kanonsko tlo Moskovske Patrijar{ije. Neki igumani, kao npr. arhimandrit
Josif Ksiropotamski kasnije su izjavili da je to ustvari potpisala samo Sve{tena Op{tina,
odnosno wenih 19 ~lanova i da je potpis rezultat pritisaka i servilnosti. O~igledno Carigradu su
trebali novi poeni za obra~un sa RZC.
 69

Zapovijedamo da se svrgne episkop, ili prezviter, koji prizna kr{tewe ili `rtvu
jeretika. Jer: kako se sla`e Hristos s velijarom? ili kakav udio ima vjerni sa
nevjernikom?

48. pravilo Sv. Apostola

Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji primi od koga drugo rukopolo`ewe, neka se
svrgne i on i onaj, koji ga je rukopolo`io, osim ako se ne doka`e da od jeretika ima
rukopolo`ewe. Jer, koji su od takvih kr{teni ili rukopolo`eni, ne mogu biti ni
vjerni ni klirici.

Kanonski odgovor sv. Timoteja Aleksandrijskog br.9

Na pitawe da li mo`e jedan klirik da se moli u prisustvu arijanaca ili drugih
jeretika, ili mu to ni{ta ne {kodi, kad se on moli ili ~ini prinos.
Odgovor:
Na bo`anstvenome prinosu |akon prije vremena celivawa kazuje: "Koji ste van
op{tewa, odlazite", ne smiju dakle prisustvovati, osim ako obe}aju da }e se po-
kajati i da }e ostaviti jeres.

33. pravilo Laodikijskog Sabora

S jereticima ili raskolnicima ne sme se zajedno moliti.

9. pravilo Laodikijskog Sabora

Ne mo`e se dopustiti, da oni, koji pripadaju Crkvi polaze radi molitve ili
slu`be u grobqa ili u takozvane mu~eni~ke hramove jeretika, a koji to ~ine, ako su
verni, imaju biti van op{tewa za neko vreme. Pokaju li se i ispovede da su
zgre{ili, neka se opet prime.

32. pravilo Laodikijskog Sabora

Ne treba primati jereti~kih blagoslova, jer su oni vi{e zloslovqa nego li bla-
goslovi.

34. pravilo Laodikijskog Sabora

Nijedan hri{}anin ne sme ostavqati mu~enike Hristove i obra}ati se la`nim
mu~enicima, tj. jereti~kima, ili koji su prije jeretici bili, jer su ovi daleki od
Boga. Neka su dakle anatema, koji se k wima obra}aju.

37. pravilo Laodikijskog Sabora

Prazni~ne darove, koje {aqu Judeji ili jeretici, ne treba primati, niti zajedno s
wima praznovati.

38. pravilo Laodikijskog Sabora

Ne sme se praznovati zajedno sa neznabo{cima, niti op{titi u wihovom bezbo`ju

6. pravilo Laodikijskog Sabora

Ne mo`e se dopu{tati jereticima, koji ostaju uporni u jeresi da ulaze u dom Bo`ji.

7. pravilo Laodikijskog Sabora

Koji se obra}aju iz jeresi....ne smeju se primati dok ne predadu anatemi svaku jeres, a
osobito onu, u kojoj su prije bili, i tek onda oni koje oni nazivaju vernima po{to
izu~e simvol vere i budu pomazani svetim mirom, neka se prime u op{tewe svetih
tajni.
 70

10. pravilo Laodikijskog Sabora

Koji Crkvi pripadaju, ne smeju ravnodu{no `eniti svoju decu sa jereticima

31. pravilo Laodikijskog Sabora

Ni sa kakvim jeretikom ne sme se brak sklapati ili za takve davati sinove ili
k}eri, nego naprotiv treba wih uzimati, ako obe}aju, da }e (pravoslavni) hri{}ani
postati.

72. pravilo Trulskog ({estog Vaseqenskog) Sabora

Neka ne bude dopu{teno ~oveku pravoslavnome da se sjedini sa `enom jereti~kom,
niti `eni pravoslavnoj da se ven~a sa ~ovekom jeretikom, a ako se otkrije da je ko
tako {to u~inio, brak neka se smatra ne vaqanim i nezakonita sveza neka se
razvrgne, jer ne treba da se me{a ono, {to se ne mo`e me{ati, niti sastavqati sa
ovcom vuka, ni sa Hristovim udelom nasledstvo jeretika; a ko prestupi ovo, {to smo
mi ustanovili neka se odlu~i....

5. pravilo Sv. Vasilija Velikog

Jeretike, koji se pri kraju `ivota kaju, treba prmati, ali primati ih , razume se, ne
bez razbora, nego ispitav{i, da li pokazuju pravo pokajawe, i da li mogu
predstaviti plodove, koji svedo~e o wihovom starawu da se spasu.

1. pravilo Kartagenskog Sabora

Oni koji su kr{teni od jeretika treba da se ponovo krste da bi bili primqeni u
Crkvu1

Pored ovih sve{tenih kanona nave{}emo i par citata Svetih Otaca u vezi odnosa
prema jeresi.Pogledajmo najpre, {ta ka`e bogonadahnuti ispovednik vere, sv.
Maksim Ispovednik:
"Ja ne `elim da se jeretici mu~e, niti se radujem wihovom zlu, - Bo`e sa~uvaj! - nego
se ve}ma radujem i zajedni~ki veselim wihovom obra}ewu. Jer {ta mo`e vernima
biti milije nego da vide da se rasturena ~eda Bo`ja saberu u jedno. Ja nisam toliko
pomahnitao da savetujem da se nemilost vi{e ceni nego ~ovekoqubqe. Naprotiv,
savetujem da treba sa pa`wom i iskustvom ~initi i tvoriti dobro svima qudima, i
svima biti sve kako je kome potrebno. Pritom, jedino `elim i savetujem da
jereticima kao jereticima ne treba pomagati na podr{ku wihovog bezumnog
verovawa, nego tu treba biti o{tar i nepomirqiv. Jer ja ne nazivam qubavqu nego
~ovekomr`wom i otpadawem od bo`anske qubavi kada neko potpoma`e jereti~ku
zabludu, na ve}u propast onih qudi koji se dr`e te zablude."2

Tako|e i Sv. Marko Evgenik upozorava verne da se ~uvaju la`nih pastira koji gaze
predawa ota~ka:
"Be`ite, dakle, od wih, bra}o i od svakog op{tewa sa wima. Takvi su la`ni
apostoli, lukavi poslenici preru{eni u apostole Hristove, {to nije ~udo, jer se i
sam Satana preru{ava u an|ela svetlosti. Nije onda, dakle, nikakvo ~udo {to se
wegove sluge pretvaraju kao sluge pravednosti, ~iji }e kraj biti po delima

1
"Zbornik pravila Svetih Apostola, Vasionskih i Pomjesnih Sabora i Svetih Otaca" prevod. dr
Nikodim Mila{, Novi Sad 1886.g.
2
Epistol XII; P.gr.t. 91, col. 465 C.
 71

wihovim... No kako vam je svetim apostolima odre|eno, stojte dr`e}i predawa koja
ste primili kako pisana tako i nepisana!.."

Sveti German Novi Patrijarh Carigradski (Josif Vrijenije) poru~uje Kipranima:

"Nala`em svom narodu Bo`jem na Kipru, koji ste istinska deca Katoli~anske
Crkve, da be`ite glavom bez obzira od sve{tenika koji su pali u latinsku obmanu i
da ne zalazite u wihove crkve, niti da blagoslov iz wihovih ruku slu~ajno primate.
Jer, boqe je da se sami u ku}ama Bogu molite, nego li da sa latinomisle}ima zajedno
u crkve idete, da ne biste zajedno sa wima nasledili pakao. "

Sveti Atanasije Veliki, poznati borac protiv arijanizma ispovednik i mu~enik

Crkve poru~uje svojim vernima:
"Hode}i nezabludivim i `ivonosnim putem, iskopajmo oko koje nas sabla`wava, ne
telesno ve} umno. Ako se, naime, episkop ili prezviter, koji su o~i Crkve,
neblago~estivo pona{aju (u ovom slu~aju se misli na jeres) i sabla`wavaju narod,
treba se izdvojiti od wih. Boqe se, dakle, bez wih okupqati u nekom molitvenom
domu nego li sa wima biti vrgnut kao sa Anom i Kajafom u geenu ogwenu."

Na kraju donosimo tekst poslanice Sv. Atanasija Velikog monasima, u kojoj su

izlo`eni stavovi, koji po mnogo ~emu mogu biti zna~ajni ne samo za dana{we
monahe ve} i sve pravoslavne hri{}ane suo~ene sa opasnostima ekumenisti~ke
jeresi:

"Atanasije, onima koji vode usamqeni~ki `ivot i koji su utvr|eni u veri u Boga,
najvoqenijoj bra}i, pozdrav u Gospodu!

Blagodarim Gospodu, koji vam je dao da verujete u Wega, kako biste zajedno sa
svetiteqima nasledili `ivot ve~ni. Po{to ima pojedinih koji sleduju Ariju i idu
po manastirima, kao da tobo` `ele da vas posete, a u stvari, odvrativ{i se od nas
(pravoslavnih) nameravaju da obmanu proste srcem; i po{to ima onih koji, iako se
ne sla`u sa Arijem, ipak snishode mu i op{te sa wegovim sledbenicima,, prisiqen
sam, na zahtev neke veoma iskrene bra}e, da vam odmah pi{em, kako, vi koji ~uvate
verno i bez pritvornosti blago~estivu veru, koju vam je podarila Bo`anska
blagodat, ne biste do{li u priliku da postanete sablazan bra}i. Jer, ako neko vidi
vas, vernu decu Hristovu, kako se dru`ite i op{tite sa takvim qudima ili ~ak
zajedno slu`ite sa wima, sigurno }e to (wihovu jeres) smatrati neva`nom stvari i
pa{}e u blato nepobo`nosti. Tako, da se to ne bi desilo, qubqeni moji, izbegavajte
one koji sleduju nepobo`nosti (arijanizmu) i {tovi{e, izbegavajte one koji,
prave}i se da se ne sla`u sa Arijem, ipak zajedno saslu`uju sa nepobo`nima. Zaista,
posebno treba da izbegavamo dru{tvo qudi ~ijih se stavova gnu{amo. Ako, onda,
neko do|e vama, i kao {to ka`e bla`eni Jovan, donese sa sobom ispravno verovawe,
pozdravite ga i primite ga kao brata. Ali ako se neko pretvara da ispoveda pravu
veru, ali ipak op{ti sa onima koji su u zloverju, pozovite ga da se udaqi od toga
op{tewa. Ako on obe}a da }e to u~initi, smatrajte ga za brata. Ali ako ustraje u
duhu protivqewa, klonite ga se. Mogao bih jo{ da produ`im svoje pismo, navode}i
dokaze za ovo u~ewe iz Bo`anskog Pisma. Ali po{to ste vi qudi mudrosti, mo`ete
da razumete onoga koji vam pi{e, i kao ustrajni u samoodricawu u stawu ste da i
druge pou~ite, te sam vam zato napisao kratko pismo kao voqeni prijateq
prijatequ, veruju}i da }ete, `ive}i takvim `ivotom, ustrajati u ~istoj i iskrenoj
 72

veri i da }e oni qudi, koji vas vide da s wima ne u~estvujete u molitvi, iz toga
izvu}i korist, u strahu da i oni ne ispadnu zloverni kao oni kojih se dr`e."1

U prethodnim brojnim primerima ekumenisti~kih susreta, molitvoslovqa,

sve~anosti mogli smo se uveriti da se svi ovi gore navedeni kanoni i u~ewa
svetiteqa flagrantno kr{e: jeretici se nazivaju "bra}om u Hristu", wihove za-
jednice "sestrinskim Crkvama", priznaje im se sve{tenstvo, kr{tewe i druge
"tajne", wihova imena se pomiwu na bogoslu`ewima, blagosiqaju se brakovi
pravoslavnih sa jereticima, sa wima se zajedno moli, praznuje i otvoreno sara|uje.
Me|utim od svega toga najve}e ~udo predstavqa ~iwenica da mali broj qudi to
smatra jeresju, dok ve}ina odmahuje glavom ili jednostavno indiferentno }uti. To je
upravo potvrda da je savest mnogih u Crkvi jednostavno paralizovana.

CIQEVI EKUMENIZMA Sadr`aj

Osnovni ciq i zadatak ekumenskog pokreta jeste REINTERPRETACIJA

HRI{"ANSTVA ili drugim re~ima, potpuno uni{tewe Pravoslavqa. Dijalozi
izme|u raznih hri{}anskih konfesija, ali i Hri{}anstva sa islamom i judaizmom,
kao i drugim religijama jednostavno su karike u lancu op{teg plana za ujediwewe
celog ~ove~anstva. Samo je potreban jedan novi Vaseqenski Sabor, koji bi "zaista"
bio Vaseqenski (oikoumeniko,j), jer ve} postoje}i za ekumeniste to nisu, (po{to bi
ina~e po{tovali wihove odluke i pravila), koji bi proglasio "nove istine"
vascelom svetu. Do sada smo mogli da vidimo kako se jednostavnim unilateralnim
aktom ukidaju anateme protiv papizma, kako se monofiziti progla{avaju za
"orijentalne pravoslavce", kako se otvoreno priznaju jereti~ke "svete tajne".
Mnogo je tih pojedina~nih poteza koji }e na tom Velikom Saboru biti zvani~no
usvojene i saborskim odlukama osna`ene. Na tom Saboru, za ~ije se odr`avawe
Carigradska Patrijar{ija decenijama svestrano zala`e i priprema, (trebalo bi
mo`da da bude odr`an do kraja ovoga veka, kako tvrdi patrijarh Vartolomej) bilo
bi progla{eno svetsko jedinstvo hri{}ana.

Ekumenisti2 u su{tini `ive u jednoj viziji sveop{teg jedinstva "crkava" {to }e

biti kvasac koji }e zakvasiti celu vaseqenu i pretvoriti svet u Carstvo Bo`je na

1
Patrologia Graeca, 26:1185D-1188C i engleski prevod u "Select Library of Nicene and Post-Nicene
Fathers", Second Series (Grand Rapids, MI: Eerdmans, 1978), Vol.IV, p.564
2
Ovde pre svega mislimo na one protagoniste ekumenisti~kog pokreta koji kreiraju oficijelnu
ekumensku politiku. Me|u u~esnicima ekumenskih dijaloga mnogo je i onih "naivnih" pravoslavnih
hri{}ana koji ekumenizam shavataju kao mogu}nost da sa pravoslavnim istinama upoznaju druge,
me|utim iako je wihova namera, na prvi pogled sasvim korektna, rezultati wihovih "misionarskih
aktivnosti" pokazuju da su svojim u~e{}em u ekumenskom pokretu sami oni mnogo vi{e poprimili od
rimokatolika i protestanata, nego li oni od wih. Oni smatraju velikim uspesima ukoliko jeretici
u nekom svome zvani~nom dokumentu priznaju poneko u~ewe Pravoslavne Crkve, previ|aju}i pritom
da ispod svih tih "priznawa" `ivi hladni duh intelektualne gordosti koja Pravoslavqe shvata kao
bogatu riznicu iz koje svako uzima pone{to za ukras {to mu se svi|a. Svaki iole iskren
pravoslavni teolog ne mo`e a da ne prizna da ekumenski dijalog za sada nije doneo ni{ta vi{e do
velike {tete ugledu Pravoslavne Crkve. Da ne govorimo o negativnom uticaju na pravoslavne
vernike koji svoje pastire vi|aju na "zajedni~kim molitvama", ruku pod ruku na sve~anim banketima
prilikom ustoli~ewa i hirotonija, osve}ewa crkava itd. Jedan broj pravoslavnih ekumenista
"kupqen" je, na`alost, za ovu ideju bogatim darovima i donacijama jeretika za izgradwu
pravoslavnih hramova, fakulteta i drugih obrazovnih ustanova. U svakom slu~aju radi se o
 73

zemqi. Po{to je krajwi ciq ekumenizma da ujedini sve religije, sasvim je logi~no
za{to se danas sve vi{e isti~e, da ne samo pojedine Crkve ne poseduju puno}u
istine, ve} i da samo Hri{}anstvo ne poseduje puno}u Bo`je istine. Drugim re~ima,
istina o Bogu Tvorcu je po wima, iznad svih pojedinih postoje}ih religioznih
formi koje se izra`avaju kroz razne svetske religije i tradicije. U tom smislu se
rado koristi primer jedne visoke planine do ~ijeg se vrha mo`e do}i sa raznih
strana, tj. do Boga je mogu}e do}i i kroz Hri{}anstvo, islam, budizam, hinduizam,
judaizam, te nije potrebno obra}ewe iz jedne religije u drugu po{to je u svakoj
religiji tobo`e prisutno "nadahnu}e Svetoga Duha". U su{tini ove misli mnogi
hinduisti~ki gurui ve} decenijama {ire po Evropi i Americi. Me|utim, ~iwenica
da ekumenisti~ki pokret, koji je po~eo da radi na jedinstvu hri{}ana sve
intenzivnije pro{iruje dijalog i kontakte sa nehri{}anima (primer Kanbere,
Asizija, Milana itd), pokazuje da se ciqevi ekumenizma ne iscrpquju na sjediwewu
hri{}anskih konfesija. Ali upravo na tom planu zadatak je najte`i, jer je istinsko
Hri{}anstvo, koje jedino poseduje Pravoslavna Crkva Hristova, glavna opasnost za
celu ideju. Otuda toliko nastojawa da se Pravoslavqe razvodni sjediwewem sa
drugim jeresima. Tada ostvarewe ostatka plana ne}e biti nimalo te{ko po{to
ve}ina drugih religija ne apsolutizuje svoje u~ewe kao jedino ispravno. Dakle,
potrebno je "jedinstvo u raznolikosti". Drugim re~ima zadatak nije stvoriti jednu
novu religiju sa unificiranim kultom i u~ewem, ve}, radije proglasiti sve
religije manifestacijama jedne iste duhovne stvarnosti. Ove ideje otvoreno razvija
i slobodno zidarstvo, koje je po mi{qewu mnogih duhovnih autoriteta upravo
glavni pokreta~ celog pokreta koji deluje na dva plana: ekonomsko-poli~kom
ujediwewu sveta i religioznom. Zato su ve}ina aktera svetskog ekumenizma, ako ne
direktno ukqu~eni, onda barem pod velikim uticajem svetske masonerije. Pitamo se
da li je mogu}e biti mason, a ujedno i hri{}anin? Kod okorelih ekumenista tu nema
dileme. Oni Hri{}anstvo shvataju na jedan drugi na~in, ta~nije kao jedan od
najsna`nijih i najautenti~nijih izraza bo`anske istine, mada, svakako, ne i jedini.
Po tom shvatawu bo`anske istine su izra`ene u svim religijama, ali na razli~itim
nivoima. Na najni`em stupwu su totemisti~ke i animisti~ke religije, koje Boga
izra`avaju na jednom dosta primitivnom nivou. U samom vrhu jesu velike religije
sveta, me|u kojima i Hri{}anstvo. Ipak oni koji su inicirani u najve}e istine tog
gnosisa i te najve}e religije vide kao razli~ite "folklorne i kulturne izraze i
obrasce" jednog istog sadr`aja. Otuda tako grozni~ava te`wa ekumenista da "prost
narod" uzdignu na nivo jednog "Novog Hri{}anstva" pro~i{}enog od svih
istorijskih i kulturnih anahronizama (kao {to su, verujemo, crkveni kanoni, koji
po ekumenistima danas nemaju vrednost osim kao relikti istorijske pro{losti). To
je mo`da ono "Hri{}anstvo" koje tra`i arhiepiskop Jakov ameri~ki, koje bi bilo
oslobo|eno svih "nezgodnih" svetoota~kih termina i danas te{ko prihvatqivih
"istina". Upravo ti "anahronizmi" glavna su smetwa ekumenistima, jer oni zapravo
ote`avaju wihova nastojawa da prilagode Hri{}anstvo novim trendovima. Ovo nam
daje odgovor na na{u nedoumicu, kako ekumenisti tako otvoreno kr{e crkvene
kanone i predawa? Pa oni za wih imaju samo muzejsku i arheolo{ku vrednost.

Kada imamo u vidu na~in razmi{qawa ekumenista, nije nam te{ko razumeti ni kako
jedan patrijarh mo`e da ~estita Bajram muslimanima, ili da se pomoli u xamiji
zajedno sa imamima. Vo|e ekumenskog pokreta veruju da sve religije slu`e jednom
zajedni~kom Bogu i da je u svakoj od wih prisutno, mawe ili vi{e nadahnu}e Bo`je,
naravno, odeveno u lokalnom kulturnom i civilizacijskom idiomu. Oni koji su

raznolikom dru{tvu koje u mawoj ili ve}om meri, svesno ili nesvesno radi protiv pravoslavne vere,
ali sigurno i svog li~nog spasewa.
 74

do{li do takvog nivoa svesti jedinstva, u svakoj religiji prepoznaju Boga kome se
oni mole na svoj na~in. Su{tinske razlike ne postoje. Ipak da bi se postiglo da
{ire narodne mase osete tu istinu, potrebno je osloboditi Hri{}anstvo i sve
religije svih onih elemenata koji podgrevaju prozelitizam, agresivnost, uverewe
"da je samo moja religija ispravna, a sve druge su pogre{ne", drugim re~ima, razviti
duh tolerancije i razumevawa. Sa jednom takvom sve{}u qudi }e biti u stawu da
prepoznaju u svakom ~oveku svoga brata, u svakoj veri svoju veru i svog Boga.
Problem, je ~ini se, samo erminevti~ki. Potrebno je razumeti {ta se krije iza
znakova i signala, raznih religioznih predawa "nadahnutih kwiga".

Osnovnu evan|elsku ideju ocrkovqewa svih qudi u jednoj Crkvi Bo`joj, jednoj
istini, jednoj veri, {to }e se u svojoj puno}i ostvariti u Carstvu Nebeskom, po
Drugom dolasku Gospodwem i op{tem vaskrsewu, ekumenisti reinterpretiraju na
svoj na~in. Oni u su{tini svesno ili nesvesno propovedaju hilijasti~ku ideju
istorijskog "Carstva Bo`jeg", ovde, na zemqi. Svima nam je dobro poznato iz
Svetog Pisma i ota~ke literature, da takva ideja nije ostvariva. Svi su qudi,
dodu{e, pozvani na spasewe, ali se svi ne odazivaju tom pozivu. Hristos je javio ime
Bo`je qudima, koje mu je Otac Nebeski dao od sveta (up. Jn 17,6) "Ja se za wih molim,
(Gospod ka`e), ne molim se za svijet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji." (Jn
17,9). Gospod nije do{ao da spase svet "koji u zlu le`i", ve} da qude spase od sveta i
"kneza ovoga sveta", jer je "svet" wegovo oru|e za borbu protiv Gospoda i Wegove
Crkve. Crkva i svet se zato nalaze u sukobu, Crkva i hri{}ani "nisu od ovoga
sveta", (up.Jn17,16) ,oni u wemu `ive privremeno kao putnici, jer je wihova
otaxbina na nebesima. Gospod nas u~i "Kada biste bili od svijeta onda bi svijet
svoje qubio, a kako niste od svijeta nego vas ja od svijeta izbrah, zato vas mrzi
svijet." (Jn 15,19) "Ne qubite svijeta ni {to je na svijetu. Ako ko qubi svijet
qubavi O~eve nema u wemu" (1Jn 2,15). U celom Svetom Pismu jasno mo`emo videti
da se pravi jasna razlika izme|u ~lanova Crkve i ostalih qudi koji nisu u Crkvi.
Ne postoji nijedan dokaz koji pokazuje da }e celi svet prihvatiti Hristovo
Evan|eqe pre svr{etka ovoga veka, nema ni re~i o tome da }e se celi svet u ovome
vremenu preobraziti u Crkvu, {to veruju revniteqi ekumenizma. Nasuprot tome,
Sveto Pismo nas u~i da }e se broj istinskih hri{}ana smawivati, jer se Gospod
pita, da li }e kada opet do|e na zemqu na}i veru u qudima. Gospod nas u~i da }e
hri{}ani biti predavani na muke, mnogi }e biti pobijeni i svi }e ih narodi
omrznuti zbog imena Wegovog, pojavi}e se mnogi la`ni proroci i prevari}e
mnoge... (up. Mt 24, 9-12). On otvoreno ka`e jereticima i svim odstupnicima od
istine: "Mnogi }e re}i u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje
prorokovali, i tvojim imenom |avole izgonili i tvojim imenom ~udesa mnoga
tvorili? I tada }u im ja kazati: nikad vas nisam znao, idite od mene koji ~inite
bezakowe."

Ova jasna svedo~anstva Svetog Pisma pokazuju da je ekumenizam u svojoj su{tini

HILIJASTI:KA JERES koja se ogleda u nastojawu da se ostvari jedinstvo u kom-
promisu izme|u istine i la`i, izme|u dobra i zla, izme|u Hrista i Velijara, kako
bi se stvorila jedna "nova Crkva", ali i jedan "novi svet". Oni kao da zaboravqaju
da }e "u onaj dan nebesa sa hukom pro}i, a stihije }e se od vatre raspasti, a zemqa i
djela {to su na woj izgorje}e." (2Pet, 3.10) Zaboravqaju da }e se tek posle svr{etka
ovoga veka pojaviti nova nebesa i zemqa, a sa wima }e do}i i jedinstvo svih vernih u
Gospodu, jedinstvo koje nije plod qudskih napora ve} tvora~ke sile Bo`je. Istorija
Crkve nas u~i da se Hri{}anstvo nije nikada {irilo dijalogom i kompromisima sa
neznabo{cima, ve} `ivim svedo~ewem istine i borbom protiv svake la`i i
 75

zablude. Da li su apostoli i{li u neznabo`a~ke hramove da bi se zajedno sa

`re~evima molili Bogu za mir i prinosili mu sa wima kad? Ekumenisti, me|utim,
sve~ano objavquju da su pro{la vremena "netrpeqivosti i sukoba". Oni
progla{avaju la`ni mir, ne onaj koji od Hrista dolazi ("Mir svoj dajem vam!"), ve}
mir koji je rezultat la`nog kompromisa.

Iz svega ovoga jasno je da ekumenizam predstavqa va`nu kariku u ~itavom nizu

nastojawa evropskog ~oveka da Boga zameni ~ovekom, da Carstvo Bo`je zameni
Carstvom ^ove~jim, da istinu zameni la`ju i nebesa trule`nom zemqom. U wemu
prepoznajemo iste elemente koje mo`emo da primetimo u papizmu, humanizmu,
komunizmu i mnogim drugim "izmima" evropskog palog ~oveka. A kao podloga svega
toga le`i namera "kneza ovoga sveta"- |avola da na zemqi osnuje svoje Carstvo,
svoju Pseudo-crkvu i na wegovo ~elo dovede svoga izabranika, la`nog Hrista -
Antihrista. To su osnovni ciqevi i pravci ekumenisti~ke jeresi.

Da bi se sve ove ekumenske ideje "progurale" u javnost i za`ivele me|u prostim

narodom potrebno je bilo stvoriti odgovaraju}e uslove. Tome je pod ruku uveliko
i{lo i postepeno gubqewe svesti me|u pravoslavnim vernim narodom da Crkva
nisu samo episkopi i sve{tenici ve} i celi verni narod, i da o pitawima vere
dodu{e raspravqaju pastiri Crkve, ali wihove odluke nemaju istinsku vrednost
ukoliko ih ne prihvati {ire narodno telo Crkve i ukoliko one ne za`ive u
svakodnevnom liturgijskom `ivotu Crkve. Seti}emo se iz crkvene istorije mnogo
primera kako su episkopi sklapali razne unije, uvodili jeresi i sl., ali verni
narod to nije prihvatao ve} je otvoreno ustajao protiv takvih bezakonih odluka, a
neretko i svrgavao la`ne pastire koji su bili vukovi u jagwe}oj ko`i. Takav je bio
i primer sa Florentinskom unijom, koja je zvani~no sklopqena, ali nikada nije
za`ivela me|u pravoslavnim narodom. Na`alost, danas smo svedoci potpune
indiferentnosti ve}ine vernika za su{tinska pitawa svoje vere. Vlada jedno
op{te uverewe da o tim pitawima treba da raspravqaju samo teolozi i vladike, a na
narodu je da bezpogovorno prihvati ono {to mu se ka`e. Ovo predstavqa veliku
opasnost. Ipak, jedan od "sigurnosnih ventila" Pravoslavne Crkve je weno
mona{tvo, koje nikada u svojoj istoriji nije bilo ravnodu{no prema pitawima vere.
Monasi `ive u podvigu pokajawa udaqeni od sveta i be`e od svakog osu|ivawa
bli`nih zbog wihovih moralnih padova, smatraju}i sebe gre{nijim i gorim od svih
qudi. Ali u pitawima vere monasi odbacuju "la`no smirewe i la`nu poslu{nost"
koji od wih tra`e da i u pitawima vere ostanu indiferentni i "smireni", ve}
ustaju uvek kada je istina Pravoslavqa ugro`ena. Na to ih podsti~e `iva svest o
odgovornosti za svoju veru, za koju su na{i preci, mu~enici i ispovednici
`rtvovali sve pa i svoj `ivot1. Jer spasiti se mo`emo pokajawem posle svakog
u~iwenog greha, ali ako izgubimo pravu veru gubimo zajednicu sa Hristom, padamo u
nepokajnu gordost koja je "hula na Duha Svetoga" za {to nema opro{taja. Svakako,
ne zbog toga {to nam Gospod ni to ne bi oprostio, ve} zato {to padom u jeres
hri{}anin gubi `ivu zajednicu sa Bogom, otu|uje se od Bo`je Blagodati i postaje
idolopoklonik, obo`avalac la`nog Boga, falsifikovanog Hrista, iza ~ije
obrazine zapravo stoji sam Satana kao tvorac svakoga zla i obmane. U jeresi nema i
ne mo`e biti autenti~nog duhovnog opita, nema blagodati Bo`je i svetosti, nema
spasewa, ve} {tavi{e padom u jeres ~ovek pada u sferu prelesti, duhovne obmane i

1
Pomenu}emo re~i Josifa Vrijenija koje ponajboqe ilustruju revnost za veru i istinu: "Nikada se
ne}emo odre}i tebe, voqeno Pravoslavqe! Nikada te ne}emo izdati, blago~e{}e otaca! Nikada te
ne}emo ostaviti, majko pobo`nosti! U tebi smo ro|eni, u tebi `ivimo i u tebi }emo umreti. A ako
vremena to budu tra`ila i hiqade puta umre}emo za tebe."
 76

la`i i postaje zajedni~ar |avola i wegovih energija zla. Velika je pogre{ka

verovati da i jeretici slu`e istome Bogu kao i pravoverni, a to je, na`alost, jedna
od osnovnih postavki savremenog ekumenizma, koji ide jo{ i daqe te smatra da je i
van hri{}anskih veroispovesti postoji autenti~an duhovni `ivot, svetost i
spasewe.

[TA ^INITI ? Sadr`aj

Ovo pitawe postavqa se danas pred mnogim pravoslavnim hri{}anima koji su

svakodnevno svedoci {irewa sveop{te ekumenisti~ke apostasije na svim nivoima.
Mnogobrojni doga|aji novije istorije jasno pokazuju da se ubrzano radi na stvarawu
Anti-Crkve, na "preradi" Hri{}anstva, reinterpretaciji dogmata, crkvene
istorije i intenzivnoj sekularizaciji i modernizaciji duhovnog `ivota. `ivimo u
vremenu koja su po mnogo ~emu opasnija od vremena Sv. Marka Evgenika, ili vremena
arijanske, monofizitske i monotelitske jeresi. Dok su se na{i preci suo~avali sa
jednom jeresju koja je ugro`avala Crkvu, danas iz "ekumenskog paketa" kao iz neke
zlokobne Pandorine kutije izlaze stotine jeresi. Poznato nam je da je Crkva do
sada pobedni~ki izlazila iz borbe sa svim opasnostima, tako da je npr. posle
neuspele Florentinske unije, Pravoslavqe do`ivqavalo pravu duhovnu renesansu u
svim sferama duhovnog `ivota. Sada se postavqa ozbiqno pitawe, da li je do{lo
vreme da }e uskoro Crkva Hristova mo}i da pre`ivi jedino u katakombama i
pustiwi i do~eka Hrista tamo, odakle je i krenula na svoj istorijski put?

Trenutno dva su osnovna na~ina na koji savremeni pravoslavni hri{}ani reaguju na

jeres ekumenizma. Prvi je na~in, borba protiv ekumenizma unutar kanonskih i
institucionalnih okvira Pomesnih Pravoslavnih Crkava, a drugi je napu{tawe
tih okvira i presecawe svih zvani~nih veza sa Crkvama ~iji su poglavari aktivni u
ekumenskom pokretu. Oni koji se bore na prvi na~in veruju ili da je jo{ mogu}e
vaspostaviti svetoota~ki kurs u vascelom Pravoslavqu i da }e jeres ekumenizma
biti prevladana, ili barem smatraju da jo{ nisu iscrpqene sve mogu}nosti borbe
unutar postoje}ih okvira, te da ne treba praviti dodatne raskole na ionako ve}
izranavqenom telu Crkve koja strada. S druge strane, oni koji su se ve} zvani~no
odvojili od oficijelne crkvene organizacije razvijaju jedan stav koji se mo`e
definisati kao "eklisiologija otpora". O kakvom se zapravo stavu radi?

U su{tini pojam otpora i podele u crkvenom telu ima negativnu konotaciju, po{to
su osnovni atributi Crkve qubav, mir i sloga. U tom smislu svaka podela i raskol
prouzrokovan zbog li~nih ili necrkvenih ciqeva nije opravdan i smatra se
cepawem rize Hristove. Ali u istoriji mo`emo da vidimo da kad god su Crkvu
napadali vukovi u jagwe}oj ko`i, tj jeretici, posebno oni koji su bili visokih
crkvenih ~inova, sve{tenstvo i narod su se uklawali od takvih i prekidali sa
wima op{tewe. U tom pogledu va`no je razmotriti {ta ka`e 15. kanon Prvo-drugog
sabora carigradskog iz 9. veka:

"...Prema tome, prezviter, ili episkop, ili mitropolit, koji se usudi prekinuti
op{tewe sa svojim patrijarhom i ne bude spomiwao, kao {to je nare|eno i usta-
novqeno, ime wegovo na bo`anstvenoj slu`bi, nego, prije saborne odluke i kona~ne
osude wegove, proizvede raskol u pogledu takvoga, Sveti Sabor nare|uje da bude
sasvim uklowen od svakog sve{teni~kog stupwa, ako se samo dokazima odostovjeri
 77

wegov bezakoniti postupak. Uostalom ovo se nare|uje i potvr|uje u pogledu onih

koji samo pod izgovorom nekih prestupa odstupaju od svojih predstojnika i raskole
proizvode, i ru{e jedinstvo Crkve. A oni, koji se odequju od op{tewa sa svojim
predstojnikom zbog kakve jeresi, koja je od svetih sabora, ili Otaca osu|ena, to jest
kad on javno propoveda jeres i otvoreno o woj u crkvi u~i, takvi ne samo {to ne}e
podle}i kazni po pravilima za to, {to su prije sabornoga razbora odelili se od
takvoga episkopa, nego }e naprotiv biti zaslu`ni ~asti koja pravoslavnima
pristoji. Jer oni nisu osudili episkope, nego nazoviepiskope i nazoviu~iteqe,
niti su raskolom poru{ili jedinstvo Crkve, nego naprotiv pohitali su da oslobode
Crkvu od raskola i razdeqewa." (15. kanon)

Na osnovu ovoga kanona je jasno da hri{}ani duguju bespogovornu poslu{nost svojim

pastirima, pa ~ak i u slu~ajevima wihovih moralnih prestupa i drugih pogre{aka
koje se podozrevaju sve do saborske odluke. Jedini slu~aj, dakle, kada je dopu{teno i
ne ~ekaju}i zvani~nu saborsku odluku raskinuti poslu{nost predstojniku jeste
slu~aj kada on otvoreno propoveda jeres, te samim tim on prestaje biti istinskim
episkopom i pastirom. Apostol Pavle nas u~i poslu{nosti prema svojim duhovnim
stare{inama: "Se}ajte se svojih starje{ina koji vam propovjeda{e rije~ Bo`ju;
gledaju}i na svr{etak wihova `ivqewa, i ugledajte se na vjeru wihovu...slu{ajte
starje{ine svoje i povinujte im se, jer oni bdiju nad du{ama va{im, po{to }e
odgovarati za wih..." 1Ali ukoliko na{i u~iteqi nisu dobri {ta da radimo? Sveti
Jovan Zlatoust odgovara: "U kom smislu? Ako je to u pitawu vere, be`ite od wega i
klonite ga se, ne samo ako je to ~ovek, ve} da i do|e sam an|eo sa neba."2 Tome nas
u~i i Sveto Pismo: "Ali ako i mi, ili an|eo s neba javi vam jevan|eqe druk~ije
nego {to vam javismo, proklet da bude! Kao {to prije rekosmo i sad vam opet velim:
ako vam ko javi jevan|eqe druk~ije nego {to primiste proklet da bude! Zar ja sad
nastojim da qude pridobijem ili Boga! Ili tra`im qudima da uga|am? Jer kada bih
ja jo{ qudima uga|ao, ne bih bio sluga Hristov."3 ^iwenica je da mnogi ekumenisti
pori~u da propovedaju drugu veru, {tavi{e oni otvoreno izjavquju da upravo oni
imaju ispravno tuma~ewe Hristovog u~ewa. Pogledajmo {ta ka`e na to Sv. Teodor
Studit u jednom svom pismu: "Mi smo pravoslavni u svakom pogledu i odbacujemo
svaku jeres i primamo svaki sabor, bilo vaseqenski ili pomesni, koji je
op{teprihva}en. Ali mi se tako|e ~vrsto dr`imo sve{tenih i kanonskih pravila
koje su oni doneli. Jer nije mogu}e potpuno u~iti re~ istine ako neko misli da ima
pravu veru, a ne rukovodi se bo`anskim kanonima."4 Da li je mogu}e biti

1
Jev 13,7.17
2
Beseda 34. na poslanicu Jevrejima
3
Gal. 1, 8-10
4
Pismo I,30 (PG 99:1005 D)
U ovom slu~aju se konkretno radilo o pitawu nedozvoqenog braka cara Konstantina VI koji je za to
dobio blagoslov od patrijarha Tarasija, sa kojim je Teodor prekinuo op{tewe, po{to je postupio
protiv crkvenih kanona. Sv. Teodor je zbog ovoga ispovedni{tva vere i savesti pretrpeo
dvogodi{we progonstvo i zatvor i oslobo|en je tek 798. g. kada je na presto do{la carica Irina.
Sveti Teodor je ubrzo posle toga 806. godine ponovo prekinuo op{tewe sa patrijarhom Nikiforom,
povodom nedoli~ne rehabilitacije jednog igumana. Zbog toga je ~ak i osu|en na sinodu 809.g. i poslan
ponovo u progonstvo, da bi ga vratio car Mihail Rangava 811.g. ^etiri godine kasnije sv. Teodor se
opet na{ao u izgnanstvu usled izbijawa ikonobora~ke krize, koja je potresala Isto~nu Crkvu punih
120 godina. Otvoreni sukob je izbio kada je Lav Jermenin tra`io od patrijarha Sv. Nikifora da
skloni ikone iz crkava. Kada je Patrijarh to odbio zapo~eo je strahovit progon po{tovalaca svetih
ikona. Kada je car jeretik po`eleo da pridobije Sv. Teodora za svoju jeres i do{ao pred Studitski
manastir, Sv. Teodor je zakqu~ao kapije i odbio da ga primi. Potom je manastir zauzela carska garda
koja je strahovito mu~ila Teodora i ostale monahe. Iz `itija svetiteqa poznata su nam sva wegova
 78

pravoslavan, a flagrantno gaziti sve{tene kanone? Da li je mogu}e sebe smatrati

pravoslavnim hri{}aninom i naslednikom Svetih Otaca, a ~initi suprotno onome
{to su ~inili Sveti Oci, mu~enici i ispovednici vere?

Primer sv. Teodora Studita veoma je ilustrativan za na{e vreme, kao uostalom i
primeri Sv. Atanasija Velikog na Prvom Vaseqenskom Saboru i Sv. Maksima
Ispovednika na {estom. Sv. Teodor je u ikonoborstvu video ne samo borbu protiv
svetih ikona ve} jednu jeres koja je bila mnogo {ira. Jeretici su nastojali da
sprovedu jednu {iru crkvenu reformu koja je trebalo postepeno da izbaci
molitveno po{tovawe svetiteqa, svetih mo{ti, presvete Bogorodice. Liturgija je
skra}ivana, postovi i praznici su bili ukidani, manastirski tipici
liberalizovani, konfiskovana wihova imawa, reduciran je broj sve{tenika i
monaha, a episkopi su birani samo uz blagoslov Carskog saveta. Radilo se o nekoj
vrsti isto~ne Reformacije.1

No, vratimo se eklisiolo{kom stavu "pravoslavnog otpora". On polazi od

~iwenice da su crkvene zajednice koje u~estvuju u ekumenskim aktivnostima,
zapravo obolela tkiva Crkve Hristove. Taj stav se razlikuje od radikalnog ek-
lisiolo{kog stava pojedinih ekstremnih tradicionalisti~kih grupa koje idu
toliko daleko da negiraju blagodatnost tih Crkava2, te padaju u mnogo ve}u opasnost
nego {to je ekumenizam.

Kakav, dakle, trenutno postoji stav prema pomenutim crkvenim zajednicama koje
trenutno ~ine front pravoslavnog otpora ekumenizmu? Stavovi po tom pitawu su
veoma razli~iti. Samo po pitawu Ruske Zagrani~ne Crkve imamo velike razlike. S
jedne strane zvani~na Moskva nikada nije ra{~inila i anatemisala jerarhiju RZC
(niti je toga bilo sa druge strane), Srpska Crkva nezvani~no ima op{tewe sa
jerarsima RZC i jake tradicionalne i duhovne veze. Carigrad je po tom pitawu
krajwe rigorozan. Ve} du`e vremena carigradski patrijarsi se bore da se po
pitawu RZC postigne koncenzus i ona definitivno i zvani~no proglasi za
raskolni~ku zajednicu3. Takav o{tar stav naro~ito je isprovociran time {to je

ispovedni~ka stradawa za Pravoslavqe. Sv. Teodor je sve to mogao izbe}i da je kao mnogi drugi
igumani potpisao akt o zabrani ikonopo{tovawa.
1
"..Nijedna od jeresi koje su smu|ivale Crkvu nije stra{nija od ove jeresi ikonoborstva. Ona negira
Hrista i uni{tava wegov lik kao {to besni u delima i re~ima. S jedne strane, ona brbqa da se
Hristos ne mo`e opisati u telu. Time se pori~e da je Logos postao telo, jer ako je postao telo, on se
mo`e sigurno i izobraziti. To {to govore da je On utvara (fantom) je tipi~no za manihejsko
"evan|eqe". S druge strane, (ikonoborstvo) cepa, uni{tava, ru{i do temeqa i spaquje bo`anske
crkve i svaku svetiwu na kojoj je izobra`en lik Hrista, Bogorodice ili nekoga od svetiteqa." Sv.
Teodor Studit (Pismo II.81 (PG 99:1321D-1324A)
2
Mitropolit Hrizostom florinski, (+1955), vo|a gr~kog starokalendarskog pokreta, je na pitawe
da li Zvani~na Crkva poseduje blagodat Svetoga Duha u svojim tajnama, odgovorio 1937.g.: "
Novokalendarska Crkva je kriva pred Bogom zbog toga {ta je u~inila i zato Istinski Pravoslavci
(starokalendarci) ne mogu da imaju op{tewe sa wom, me|utim po{to weno sve{tenstvo nije na druge
na~ine odstupilo od Predawa Crkve, ona je nastavila da poseduje blagodat Svetoga Duha." On je
smatrao da se Zvani~na Crkva "nalazi radije u potencijalnom (duna,mei), nego u stvarnom (energeia)|
raskolu sve do vremena dok neki svepravoslavni sabor ne osudi reformu kalendara". Nakon ove
izjave dvojica episkopa German kikladski i Matej su optu`ili m. Hrizostoma da je izneverio
osnovne principe starokalendarskog pokreta i odvojili se od wega oti{av{i u ekstremizam koji
danas wihovi sledbenici nastavqaju.
3
Na otvorene optu`be Fanara da je Ruska Zagrani~na Crkva {izmati~ka (raskolni~ka) zajednica
arhiepiskop Averkije je jednom prilikom napisao da raskolnicima pre treba smatrati one koji se
sami odvajaju od sve{tenog predawa Crkve svojim novotarijama, nego li one koji su se radi o~uvawa
~istote pravoslavne vere odvojili od takvih. Ovaj stav duboko odra`ava verovawe koje je oduvek
 79

RZC prakti~no rukopolo`ewem nekoliko starokalendarskih episkopa u Gr~koj

omogu}ila da ovaj pokret pre`ivi. Pored toga, RZC je pru`ila uto~i{te mnogim
protivnicima ekumenisti~kog kursa Carigrada {irom sveta. Trenutno postoji i
veliki problem {to RZC formira svoje eparhije i na teritoriji Rusije {to
uveliko zao{trava me|usobne odnose. Jerarsi RZC to obja{wavaju potrebom da se
iza|e u susret pojedinim parohijama i sve{tenicima koji su vidno nezadovoqni
zbog toga {to Moskva uporno ne odbacuje sergijanisti~ku pro{lost, ne priznaje
istinu o stradawu Ruske Crkve i daqe u~estvuje u ekumenskim aktivnostima.
Moskovska Patrijar{ija optu`uje RZC za fanati~ni rigorizam, {irewe raskola u
ruskom narodu i oduzima joj pravo da joj sudi po{to sama nije upoznala i pro{la
stradawa koja je pre`ivela Crkva u otaxbini. [to se ti~e pitawa starokalen-
daraca u Gr~koj, Rumuniji i Bugarskoj, neke pomesne Crkve koje prate julijanski
kalendar ne `ele da podr`avawem ovih pokreta ugroze svoje odnose sa novo-
kalendarskim Pravoslavnim Crkvama koje prema svojim starokalendarcima imaju
krajwe nepopustqiv i agresivan stav koji je ~esto rezultirao strahovitim
progonima.1 Pritom se ne prave nikakve razlike izme|u dosta razli~itih stavova
pojedinih starokalendarskih grupa. Zanimqiv je stav Jerusalimske Patrijar{ije
koja naro~ito u posledwe vreme odr`ava `ive nezvani~ne veze sa nekim umerenim
starokalendarcima i RZC koja je ve} du`e vremena prisutna u Svetoj Zemqi.

Me|utim, nezavisno od ovih oficijelnih crkvenih stavova i drugih nezanemar-

qivih razloga ovih raskola, ne mo`emo, a da ne primetimo da ove crkvene zajednice,
bez obzira na wihov zvani~no neregularan i nekanonski status, danas svojim
antiekumenisti~kim stavom predstavqaju `ivi glas pravoslavnog Predawa, ali i
istovremeno sna`an oslonac svima onima koji se bore protiv ekumenizma unutar
zvani~nih Pravoslavnih Crkava. Seti}emo se samo koliki su uticaj imale
svojevremeno tzv. "pisma bola" poglavara RZC mitropolita wujor{kog Filareta
(1965-1985) koji je od 1966 godine zapo~eo aktivnu antiekumenisti~ku borbu svojim
otvorenim pismima poglavarima Pomesnih Pravoslavnih Crkava i drugim
episkopima u kojim je upozoravao na svejeres ekumenizma i ~iwenicu da on
priprema dolazak Antihrista. Mada su ova pisma imala veoma pozitivan odjek me|u
jednim brojem pravoslavnih Crkava, ipak zvani~an stav svih pomesnih Crkava na
ovaj "glas vapiju}eg u pustiwi" bio je i ostao }utawe. Sa istim odgovorom susreli
su se i otac Justin "elijski i otac Filotej Zervakos koji su upozoravali verni
narod, ali i jerarhiju na opasnosti ekumenisti~ke stranputice. U wihovim
tekstovima, kao i u delima Sv. Vladike Nikolaja Srpskog i arhiepiskopa Averkija
Xordanvilskog, mo`emo da prona|emo `ivi i autenti~ni stav Pravoslavne Crkve
prema ekumenizmu i reformi Pravoslavqa. I otac Justin i Filotej Zervakos2

postojalo u Pravoslavnoj Crkvi - da se istinsko merilo pravoslavnosti ogleda u tome koliko

sledujemo Svetom Predawu i `ivimo u wemu, a ne koliko se sla`emo sa mi{qewem ve}ine. Sveti
Maksim ispovednik bio je suprotstavqen celom hri{}anskom Istoku koji je pao u jeres
monotelitizma, ipak on nije bio u raskolu ve} oni. O~uvawe, po svaku cenu, spoqa{weg jedinstva sa
jereti~ki nastrojenim jerarsima, radi tobo`weg mira u Crkvi, u stvari predstavqa pravi raskol i
izdaju Pravoslavqa.
1
Retki su oni kao {to je arhiepiskop atinski Dorotej (1956-1957) koji je povodom starokalendaraca
izjavio: "Pokret starokalendaraca nije ni jeres niti raskol, i oni koji mu sleduju nisu ni jeretici
niti eterodoksni niti {izmatici, ve} Pravoslavni Hri{}ani."
2
Otac Filotej Zervakos predstavqa jednu od najzna~ajnijih duhovnih li~nosti Gr~kog Pravoslavqa
u ovome veku. `ive}i u dubokom ose}aju svetoota~kog pravoslavnog predawa on je neprestano
upozoravao vernike na stagnaciju kvaliteta duhovnog `ivota, na savremene opasnosti modernizma i
ekumenizma. Mada do kraja `ivota nije prekidao op{tewe sa zvani~nom Gr~kom Crkvom, on je imao
razumevawa za one koji su ustrajali u odbrani tradicije i starog kalendara. Ipak ozbiqno je
kritikovao one me|u wima koji su pali u krajwi zilotizam i proglasili zvani~nu novokalendarsku
 80

imali su razumevawa za one koji su se odvojili od zvani~ne Crkve u znak protesta

protiv ekumenizma, modernizma, sve ve}eg sekularizma i saradwe sa bezbo`nim
vlastima, mada sami nikada nisu po{li tim putem niti ga na~elno odobravali,
nastoje}i da izbegnu jo{ ve}e raskole i smutwu. Ipak do kraja nisu prestali da
svedo~e re~i budnosti i istine. Ovakav stav mo`emo s pravom re}i, predstavqa
carski, sredwi put, koji se s jedne strane otvoreno suprotstavqa prelesti
ekumenizma, a s druge strane izbegava stvarawe nerazborite panike i pometwe
novim raskolima, a pogotovo ekstremisti~ke "hiperpravoslavne" stavove pojedinih
zilota. Drugim re~ima, oni su uvek imali u vidu potrebu da se pravoslavna istina
bez ikakvih ulep{avawa s qubavqu propoveda nepravoslavnima, ali ne putem
la`nih "dijaloga qubavi" ve} aktivnim pravoslavnim `ivqewem, sledovawem
Svetim Ocima, svetim Vaseqenskim Saborima. "Hiperpravoslavnost" pojedinih
zilota u velikoj meri odudara od duha Otaca, koji su u pitawima vere bili strogi,
ali nije im nedostajalo sposobnosti da poka`u qubav, ne prema jeresi, jer ona
zaslu`uje samo mr`wu i osudu, ve} prema qudima koji su sami `rtve velike duhovne
obmane. Preterani zilotizam u borbi sa ekumenizmom nanosi vi{e {tete istini
Pravoslavqa nego li koristi. Danas je na`alost mnogo revniteqa Pravoslavqa
koji olako progla{avaju sve ekumeniste za jeretike. Bilo je qudi, koji su hrabro
ispovedali pred jereticima istinu da je jedino Pravoslavna Crkva istinska Crkva
Hristova. Na`alost u posledwe vreme sve je vi{e onih koji to ili pre}utkuju ili
otvoreno pori~u. Tu oni ve} ulaze u granice jeresi, jer pre}utati istinu
~ovekougodni{tva radi ravno je odricawu od istine. Ako se, pak, na taj na~in
nastoji da se neko pridobije za Pravoslavqe, taj metod je sasvim pogre{an. Upravo
o{tra svetoota~ka re~ istine razbla`ena jednom iskrenom bogo~ove~anskom
qubavqu prema bli`wim najja~e je oru`je borbe protiv svake neistine i jeresi.
Danas, kada jedan pravoslavni jerarh prisustvuje jereti~koj slu`bi, zajedno sa wima
blagosiqa narod i izmewuje celiv mira, on indirektno, (bez obzira {to svoju
savest umiruje time {to nije otvoreno saslu`ivao u ode`dama i pri~estio se sa
wima), priznaje tu jeres i stupa sa wom u duhovno op{tewe. Posledice takvih
postupaka su dvojako pogubne. S jedne strane ne ispovediv{i re~ istine on jo{
dubqe gura jeretike u wihovu zabludu, a s druge sabla`wava svoj verni narod i
podsti~e ga na jeres. U ovim slu~ajevima zaista vredi evan|elska re~ Gospodwa koja
ka`e: "Boqe bi mu bilo da vodeni~ni kamen obesi o vrat i da ga bace u more, nego li
da sablazni jednoga od ovih malih."1

Svakako, ne treba se nadati da se apostasija mo`e potpuno zaustaviti i spre~iti

neki Veliki unionisti~ki Sabor i ekumensko jedinstvo, ali barem mo`emo se
nadati da se makar jo{ jedna pomesna Crkva ili barem jedan wen deo mo`e izvu}i iz
mre`a propasti blagovremenim prekidom veza sa jereticima i SSC. U tom smislu
veoma je va`no razobli~avati jeres ekumenizma koja opstaje i {iri se upravo
zahvaquju}i tome {to mnogi ne poznaju wene prave ciqeve i pozadinu wenih
aktivnosti. Svakako ako se ekumenisti~ke aktivnosti nastave umno`avati i ako
kona~no bude ozakowena zajednica sa jereticima, u tom slu~aju neophodno }e biti
postupiti po gore spomenutim kanonima i odvojiti se kako bi se spasili od

Crkvu za bezblagodatnu i tako poveli ve}inu starokalendaraca na put stranputice. Sli~nog stava
bili su jo{ neke zna~ajnije duhovne li~nosti Gr~ke poznate po razboritom tradicionalizmu, kao
npr. o. Joil Janakopulos i o. Epifanije Teodoropulos koji su smatrali ekstremizam staroka-
lendaraca jednako opasnim kao i ekumenizam. Izme|u te dve krajnosti potrebno je po wihovom
mi{qewu ispovedati pravoslavnu veru pred nepravoslavnima, ali izbegavati tzv. "politi~ki
ekumenizam" koji je zadobio nekanonske i jereti~ke dimenzije.
1
Lk. 17,2
 81

pogubnog uticaja jeresi. [tavi{e, na osnovu pisawa nekih novijih otaca, kao {to su
Sv. Igwatije Brjan~aninov1 i Sv. Teofan Zatvornik, mo`emo da zakqu~imo da }e
upravo u na{e vreme da do|e do op{te apostasije pri kojoj }e jeres potpuno osvojiti
i zvani~nu crkvenu administraciju, dok }e istinska Pravoslavna Crkva opstati u
katakombama. Po toj viziji, koju nadopuwuju predvi|awa mnogih savremenih du-
hovnika kao {to su o. Lavrentije ^ernigovski2, Serafim Rouz, arhiepiskop
Averkije, novo, la`no "Sjediweno Hri{}anstvo" {iri}e neistinu da je ono jedina
Crkva Hristova na svetu. Gradi}e se novi hramovi, slu`i}e se veli~anstvene
ekumenske "liturgije" mira (verovatno u dekoru i ambijentu Kanbere ili Asizija),
posvuda }e se govoriti o novoj eri mira, pravde. Ali u celoj toj Vavilonskoj kuli,
koja }e biti odevena samo u spoqa{we obli~je Crkve, ne}e biti istine i Duha
Bo`jeg. Jedina i istinita Crkva Hristova, Crkva Pravoslavna `ive}e verovatno u
malim katakombnim zajednicama, po gradovima, u pe}inama i {umama, predvo|ena
bogonosnim episkopima, sve{tenicima i monasima, potpuno sakrivena od
ble{tavih reflektora javnosti i TV kamera. Mnoge od tih malih Crkava mo`da
ne}e znati jedne za drugu. Ne}e ih povezivati vidqive administrativne veze ve}
jedinstvo vere pravoslavne, svetoota~ko predawe i nadasve zajedni~ko op{tewe u
telu i krvi Gospodwoj. Te }e zajednice vernih biti surovo progawane kao i u rimska
i sovjetska vremena i pripadnici "la`nog Hri{}anstva" i drugih sjediwenih
religija smatra}e ih fanaticima, qudima nehumanim, nastranim i mizantropima,
protivnicima "Novog Svetskog Poretka" blagostawa i sveop{te sre}e na zemqi.3
Mnogi }e verovatno biti zatvarani u posebne logore za prevaspitavawe, gde }e biti
istjazavani na najsurovije na~ine kako bi se odrekli vere u `ivog Boga i Wegovu
Crkvu i poklonili se vlasti ovoga sveta. Tako }e Crkva opet kao i u prva vremena,
~ista i besprekorna devica, omivena krvqu mu~enika i ispovednika do~ekati svoga
`enika.

Me|utim pred nama se postavqaju pitawa. Koliko }e pravoslavnih hri{}ana

do~ekati taj dan u veri ota~koj, jer sam Gospod se pita "Kada Sin ^ove~ji do|e da li
}e na}i veru na zemqi" (Lk. 18,8). Koliko }e tada biti hri{}ana koji }e sebe

1
Sv. Igwatije Brjan~aninov, svetiteq, duhovni pisac i veliki prorok Rusije 19. veka je govorio
kako }e se sve zvani~ne crkvene organizacije na kraju vremena pot~initi Antihristu i duhu ovoga
sveta. On je vi{e puta nagla{avao da }e u posledwa vremena postojati razlika izme|u
institucionalne Crkve i istinske Pravoslavne Crkve. S jedne strane ima}emo samo crkvenu
organizaciju bez istinskog duha Hristovog, a s druge katakombnu zajednicu objediwenu jednom verom,
jednim duhom, jednim telom i krvqu Hristovom. On ka`e: "Mo`e se pretpostaviti i da }e
institucija Crkve, koja se ve} dugo quqa pasti strahovito i iznenada. I stvarno, to niko nije u
stawu da zaustavi i spre~i. Sada{wi na~in da se institucionalna Crkva o~uva pozajmqen je od
ovoga sveta, {to je suprotno Crkvi, a posledica }e biti samo wen ubrzani pad...Neka milostivi
Gospod {titi ostatak koji veruje u Wega. Ali taj ostatak je malobrojan i sve mawi." Citat uzet iz
kwige "Not of This World" Platina 1994. Ove proro~ke re~i su se gotovo doslovno ostvarile nakon
boq{evi~ke revolucije u Rusiji.
2
Starac Lavrentije +1950 ( koji je u dijaspori progla{en za svetiteqa 1994.g.) govorio je svojoj
duhovnoj deci:"Do}i }e doba kada }e obnoviti ~ak i zatvorene crkve, i ukrasi}e ih ne samo spoqa,
nego i iznutra. Pozla}iva}e kupole i na hramovima i zvonicima. Ali kad se to zavr{i, do}i }e
vladavina Antihrista. Molite Gospoda da nam podari jo{ vremena da bismo mogli da oja~amo, jer
nas ~eka zastra{uju}e doba. Vidite li kako se sve lukavo priprema. Sve crkve }e biti prosto
veli~anstvene, kao nikada do sada, ali ne}e smeti da se ulazi u te hramove. Antihrist }e biti
krunisan za cara u jednom velikom hramu u Jerusalimu, a u~estvova}e sve{tenstvo i patrijarh." iz
Ruskog Palomnika.
3
Isti takav stav imali su u prvim vekovima Hri{}anstva neznabo{ci i me|u wima je vladalo
op{te uverewe da su hri{}ani ~ovekomrsci koji odr`avaju opsecene orgije i piju krv `rtvovane
dece.
 82

smatrati pravoslavnima, a bi}e otu|eni od evan|elskog duha istine1? To su pitawa

na koja }e nam odgovor dati tek vremena koja dolaze.

1
Sveti Igwatije Brjan~aninov duboko je svojim proro~kim duhom prozreo duh sveop{te apostasije
posledweg vremena. Ovde navodimo neke od wegovih karakteristi~nih misli koje su danas i te kako
aktuelne: "Bog je dopustio apostasiju (otpadni{tvo). Nemojte poku{avati da je zaustavite svojom
nemo}nom rukom, ve} be`ite od we, za{titite se od we. To je za vas dovoqno da u~inite. U~ite se da
prepoznajete duh vremena, prou~avajte ga, tako da }ete kad god je to mogu}e mo}i da izbegnete wegov
uticaj... Samo posebna Bo`ja milost mo`e da zaustavi ovu pogubnu moralnu epidemiju, da je odlo`i
na neko vreme, jer je potrebno da se sve zbude {to je prore~eno Pismima... Nema nikoga ko bi mogao
da izvr{i obnovu Hri{}anstva. Sasudi Svetog Duha su posvuda presahnuli, ~ak i u manastirima, tim
riznicama pobo`nosti i blagodati... So je izgubila svoj ukus. Kod crkvenih pastira postoji samo
slabo, nejasno i nedosledno razumevawe stvari, i to po slovu istine, {to ubija duhovni `ivot u
hri{}anskom dru{tvu i uni{tava Hri{}anstvo koje je u delawu, a ne u re~ima. Stra{no je kada
vidimo kome je povereno spasewe. Ali, to je Bog dopustio... Milostivno Bo`je dugotrpqewe odla`e
potpuni raspad zbog malog ostatka koji se spa{ava, dok oni koji su krenuli putem propasti ili su
ve} propali dosti`u vrhunac pokvarenosti. Oni koji se spa{avaju moraju to da razumeju i da
iskoriste vreme koje im je dato na spasewe... Neka bi milostivi Gospod za{titio ostatak onih koji
veruju u wega. Ali ovaj ostatak je malobrojan i svakim danom je mawi..." (citat preuzet iz ~lanka
episkopa Averkija xordanvilskog "What should we do?", ~lanak objavqen u Orthodox Australia, januar-
mart 1990.)