'hitltt /-

Slavoj Zi'r'eU
BIBLIOTEKA
XX VEK

ruNru,TASTAKE
TJZIVANJA
88

Prevela s engleskog
Slobodanka Glibid

.:t_;+t,/:r
I vlvta ,"';^-
;l +'fZ-3-?
^,1
L'
.
fi-)'v
BEOGRAD
tJrednik r996
Ivan e<lloviC
r iltrddt,:ttt I i I i-'i'.{ ril!l};trItr? Uh,t
,0tfllitr &,1li48ir{lr" - Ltrftnfi
.- ll.

Naslov originala
Slavoj ZiZek
METASTASES OII ENJOYMENT

SADRZAJ

Slovenadki filozof Slavoj Ziiek (roden 1949) vali za

jedrlog od najistaknutijih slcdbenika francuskog psiho-
analitidtrra Zaka Lakana. Kao protbsor po pttzivu, drZao
je predavanja na viSe francuskih i arneridkih univerzite-
ta. Osnivad je i predseclnik Drultva za teorijsku psiho-
analizu. PiSe na slovenaikom, francuskorn i engleskorn
jeziku, Objavio je .ride knjiga, tncdu kojima: Le plus su-
blitne des lrysl1rique.r. Ilegel pit.s.sc (1988), T-he Sublime Uvod 5
Object of Ideohgy (i9tJ9), Ils nc savent pas ce quils
lbnt (L990), 1'-o7 fl16ty Kttow Not What 'fhcy Dr; (1991) I Ulivajte u svojoj naciji kao u sebi samom! ..,..--. 9
i Metastase>^ of Enfoyntenl (1994). NaS prcvod Mcfa-
staza uiivttnja uradctt je prcrna rukopistt sprcrnijenom
zadrugo izclanje ove knjige (rr Stantpi).
II Ideologija izmedu fikcije i fantazma 57

III Opsceni zakon 97

I(orice
Ivan Mc.sner

I{cccnzcnti
Iladoman [(ordic
 i pisrnirna u trtoj'i,
l.l.';. lelqqlr':,-il c-,ri l'flrii,tit:iiiri,::sr.t [1 syrlsltxm
i';:6jit go-rnori o svojirn l*t-
iif:iir tr-.,:.irt:;t[! t):",'isll .ltrttor*tiar,iju.
r'irrl ridr:noiir'tnii, L[ Slc.,/o{]iii. Zl !,re iil;ii tih orJmora posetio
lr: $lh,:,e.Jarus*;c, lnli.le,, rradaerlr"u hcnlprieles pedina u juZncl"
,:rllrveniji - sila7e*j* u poclze-.,.11.illa: pediire poslufilo mu g'c;
,Larl rJohru poziie{a rlretafbra s ulasku u cionji svet nesnres-
rlrog. .!..}akle, usred. $etnja: 3ro tnm faseinantnorur tamnq:in
llvartw." Fro3"d I'e t:dj,i:e{n*.1n pli'*hlcuCer:, nepdiatno iznena-
cll,i:ir; isprerJ n3eEa- r* p,;rtuw:radlltlj eiubini, stajao je jeclac
drugi posetiiaa: perJina, dr Karl L"ig*r (,{-[iger), gracncnadetr-
nik Beda, preel s tar,iai &. rlesmclg k.rii a hri$dansltifo ciernago3kinr
populista i oztrogiadeni amtisa:rnii.." Ovde svaleako tretra da
uodimo igru re#i - f,.errger na ruerna$koffii" [iara\rno, odruiai,a
asocira na Li}ge, iaE" Ovaj sXrudaini susret kao rla je pred
irrojda izneo terneljnu istiaru njegovog uffenja, istinu koji"r
ic sk"rivalo c,pshunno illovo elcha" plistup po kome, pro-
nlir.anjurn rn* kr*jnjih qlu.btl'a :raiier lidnosti, otkrivamo svoj',r:
lxavo.irl, frrrii,rtr ;lr;; o$dft ruilrai,:l* ottrortti" to'iest dopuslili

mu da se slobodno izrazi: sasvim suprot[o, o,nu 51,, r'ela-
zimo u najdubljem jezgru na5e lidnosti jesle tcnu,ljna,
konstitutivna, primordijalna laZ, proton ps:eudos" fantaz-
matidna konstrukcija pomoiu koje nastojitno da prikrije-
mo protivrednost simbolidnog poretka u torrie troravimo.
Ovde moZemo da vidimo kako Lakan {Lac arr) (a vei i nih poseta, svi mi j,;oji hisrno s,;
Frojd) izneverava F'ukoovo (F oucault) pcstavljanje psiho-
ana\ize na iiniju razvoja koji podinje od lariSdanske prakse
ispovesti, to jest njegovu pretpostavliu da, u toku psiho-
analitidkog leienja, subjekt-analizand otrclodanjuje, pro-
dire do nje, iznosi na svetlost clarla istinu o scbi duboko
skrivenu u nlegnvOm ilesvesnom: url,.) 5i1 ":lrrte sc sutrjeht
susreie u svojoj najvexloj "riubini" jtrn{c, ,raprcLrir" pritr}or-
dijalna lai.
Prema tome, psihoanaliza istidc drugu sitituu duvenclg
disidentskog motoa Vaclava l{avela o "Zivoxu u istini":
"prirodno stanje " ljudske iivotinje jcste Iivot u iirii. Taktr
Frojdov tajanstvcni susret kao da saZima dvc biisko pove-
zane Lakanovc lcr.c'. ()ospodar je nesvestan, skriven u i'r.:
fernalnom svclu, r <ln je opsceni uzurpator -"verzija oca"
je uvek pervcnija'. Llkratko, perruka Ideologiektitici je-
ste da nc postoji I lcuschall koji nije podrZan nekim farr-
tazmatidnim uZiva njc rr r.
Jedno lidno iskustvri rrlkrihl titi .ic ot,tt i.li)rt(rrli1o.'it inhe-
rentnu Moii tak<l Sttl .jc ulivrrrr.ie brkr izitr.vittttt na rliliod-
vratniji nadin. Scdarndcsclih sodilt;t sluTio sairt (obavezni)
vojni rok u staroj Jugosl<lvcrtsktr.i rt;rtoclttt,i :rrrrriii, ri rrralim
barakama bez odgovarajuic nlcdicillrl'e ()lttt rric. Ijrlktor
iz oblDnje vojne bolnice drZatl jc sitvckrv;tliitu icdironr ne-
deljno u sobi Sto je istovremcll() sluT.il:r i l';no slravaonica
' rrt'rbilrinjiva rilcsaviua narTlel!tr.rt'rrl r.,tir,.ali;-i i pirn.l-l.n-Va_
Pere-version (Prim. prev.)
t--
-------l
A/t e t as t a;te w1;i v, a n ia
jednom"vojniku koji je bin priufeili i*karut{i
i,linocnik. Na
rarn velikog ogledaia iznain -ulsrivacirirLika" ,rl llol so-hi vo"inik_fe
bio zakadio nekoiiXro nazgtreeinica sa gra-rl ri-lgir:ll O*o*i f **u
^r,l
- dakako, stanciardno pomodno srec{sir,.* r.a qlasturbar:iill
ta prepornografska vt:elrlen e .
*
I:,n lilic,,1 r rjlktsrn vilt nedelj_
*_r;iiai,lli :a r::cgle,C pose_
rtratri.bismo na <lugadieu iiir;il;r,i,, i-ii"rii zisl;a ra.si_,x ill:rri
ulnio,r;romi_
ka, i dekaii bismro svoS' rcri" .nadnr:q rlana, rjok saruL i s6m
dekao da trudem pregler.Jan. eloHaeric l"ed n;t jacjnog
snla_
dog, polupisrnenog .'cylrkz i:, :,,. .:i.i.; .r :, jove ,i
o*rrl
sr-t (dto jc, naravno, vfe;r,.,.."i, t,r, .,,._ 1., r- ,: ,ll;l,olilL
d; i;;-
zove opsceno cerek.ailjc ilLiiili i:ri,r.-.r.a tli:tj.lti:,:. t.,,-rr" .:ri,;ri i.
doktora); koZica na nJeg,u-'.-rL, ,-r, ri,...,1 .,,r,a .ii:
trirsr[ctlixia" tr]a
riije rnogao normalncr da _.{c po,r,uce i,all*r mu ie naredio
da skine pantalone i cteulorrstr"ira s:ili r;.roble:.il; vujr,ik je
to udinio i koZica jc glati. I ,rr:t-iil;l:.r,,,_ {,'.: ,iti,; ti;i, a,, on
1a
brzo objasnio da se njegov;r n{jv1:r:;:r ii;rljr,
;;;i",iikr_,.lrr crek-
eije. Doktor je onda;rekar..,t 'lJ rr:i.ilrl.,,.rilcitl
ila dt"ira1,,uei<a
ti se digne, pa da grirovadrniri" Snsiiilrj: :cbnujell i crueri u
licu, vojnik je podeo da ril*c,i"{ril,.l r'oi:l rrvir:ta riarna, ali,
naravno, nije uspevao di, p-, r,. ' -X.c,;rr; li,Jliior je 11nda
uzeo sa ogledala jednu od tat,gi;::l:ti:,:a sa pclurgc{irn devo_
jliama, prineo je hrliau vlrjrriiiovolr, gj.a.naa i.
tL,rsrcieql dar vide
na njega: "Gledaji Kakve st$a, li;!b.ror 1,i,":l,.li Xlr1;ajr KaXro
t'da ti se ne diZe'l 1 ti si llii rreXr,i ruuijkar.a-.;L I;ajdc, e{r},iaj!"
Svi mi u sobi, ukljuiuju€i i sarn{}E} aakiom, puuiiii ur*u p.i_
zor opsceno se smejuii; nesreiui vr,1;.rik ileffr $e L sam us_
krlro pridruZio, zbunjeno se eor6;1;;lrr,Lrii i l-a.,.men.jeij*di sa
rrirma saudesnidke pogierie ciok jc; !ii].lrt:a\,,.1';ii(,r c{a nlastrun_
bira... 'l'aj pnzor aazvaa.ie u *rcni isitursl-vu l.;vazicr$ar{fr18i
in nut'c, sve je u tome bilo sadrtanc. i:itaura {cunulo'lU,if;
 Uvod

stroge nare-
juieg vrienja moii, agens Moii koji.izvikuje op-
ieli s nama' svojim potdinjenima'
dbe, ali istovremeno
r""tii-."n koji potvr<luje duboku solidarnost'
prizor predstavlia simp'
Takotte se moZe ,Jio" ovaj ULIVTITE U SVoJoJ NACIJI
putem kojeg' u jedin-
tomMoii: grotestno-fr"t"tinuo;" KAO U SEBI SAMOM!
stvenom kratkom spoju'
poJofa;i t<oji suzvanidno supro-
sau-
;tru;;;; isuiuiivi btkriva;u svoje tajanstveno
agens Moii iznenada
desni5tvo, pri kome Otttti"**ini
;" nas preko stola u znak opscene
;#;;"""-ig"i" io da tu stvar (tj' njeT
solidarnosti, stavrlaluJlu-
previse ozbiljno i tinr'e
'o""ja
eove naredb"l o" ""i-uti
'ifl ove knjige jeste da izvude na
'iuiki"iii,,ti"-o,oi'-citi ideolo5ko
videlo to opsceno 1"'9';'Lo;" ^i"iy""-'^i^uno
mu je neophodno za nje-
Stivo ne plrzlraie a istivremino Zaito je Zapadbio toliko fasciniran raspadom komu-
goul o"o-"tano funkcionisanje' nizma u IstoCnoj Evropi? Odgovor se dini odiglednim:
pogled Zapada bio je, zapravo, fasciniran ponovnim
ru
'u demu bi
eemu onda, zuuverzivni "l:ip"s-
se, uruq'
Dl sti' 1l :T::::i,l pronalaZenjem Demokratije. Kao da se demokratija, koja
iu ;tt"tt-itdtt" iskustvo iz potpuno
poslednjih
modi sastojao? OPet naZapadusve vi5e pokazuje znake opadanja i krize i gubi
ut"A*in"' kada su'ko-munisti'
codi-na komunistidke da se u birokiatskoj rutini i propagandnom stilu izbornih
Ivesni da su njihovi
- d"ff;;;;j;, oiajni.dki.pokusavali
le
tiui"ntski iadio intervjuisao kampanja - kao da se u Istodnoj Evropi Demokratija po-
i,"o".liitiI *i*1. iituri "itti-

r*rim:fu m j'*:#?r*?lnr;': novo otkriva kao ne3to sasvim sveZe i novo. Funkcija ove
fascinacije, prema tome, disto je ideolo5ka: u Istodnoj Ev-
ropiZapad traZi vlastita izgubljena ishodiSta, vlastito izgu-
je davao p'uu" oJgouore' -!r-1a
lf,3t:TiHlJ llK?l;;;r
naein --setsualnost
je vaZna komponenta n1e- bljeno iskustvo "demokratskog izuma". Drugim redima,
drven birokratsti i dodirivanje Istodna Evropa funkcioniSe u odnosu na Zapad kao nje-
eove socijalistidke licnosti"'-pJ;;i;;"j" golih Zena
gov Ego-Ideal (Ich-Ideal): tadka u kojoj Zapad vidi sa-
p"oastica; njegovim kre-
ilitrovitr initimnih oerova' d#;F
zaista podrivalo celu tu
precl- mog sebe u dopadljivonr, idealizovanom obliku, kao vred-
t"iunitrl naporima"' o"t Stt'i" izrazavanja (krut nog ljubavi. Pravi predmet opdinjenosti Zapadaje, dakle,
stavu bio je groteskni ;;t;i;dL;"du sadrzine'
nadina
pogled, po svoj prilici naivan pogled kojim Istodna Evropa
ilffitildt) i,"t'uutizouune' intirnne pilji natrag uZapad, fascinirana njegovom Demokratijom.
Kao da pogled Istoka jo5 uvek moZe u Zapadnim dru-
1.0 Uiivaite u svoioi naciii kao u sehi !!!,1!!
Stvima da otkrije vlastitu agalmu, blago kojc potruduir:
demokratski entuzijazam, dok je Zapad odavno izgubio
oseiaj zato...
Realnost koja se, medutim, ukazujc u Istoinoj llvropi
predstavlja razodaravaiuie izvttanie te idilidne siike dva
uzajamno opdinjena pogleda: postepeno povladenje libe-
ralno-demokratske teZnje pred porastom kolek{ivnoE na-
cionalnog populizma koji sadrZi sve svoje uobidajene elc-
mente, od-ksenofobije do antisemitizma. Da bismo obja-
snili ovaj neodekivani obrt, moramo pon{-rvo da razrnisli-
mo o najosnovnijim pojmovima nacionatrne idontifikacije -
a tu psihzoanaliza moZe biti od pomoii.
1 ''rilio o dernu se zaptava rarli" itd. ,1\,i:: i:alt ;,.1r::la1il. kake;
Element koji drZi na okupu datu zajednicri L'c lIt(,Zil s€
svesti na tadku simbolidne identifikacije: spona koja pove-
zuje njene dlanove uvek podrazumeva zajednidki odnos
prema"Stvari, prema ovaploienom UZivanju't 1-aj odnos
pt"-u Stvari, iugradcn uz pomoi fantazama, jeste ono Sto
je na kocki ka<l govorimo o opasnosti po na5 nnadin
Livota" koju prcdslavlja I)rugi: to je ono Sto je ugroZeno
kada se, ni primcr, bolac lr.nglcz uspanidi zbclg svo vedeg
tp"t'afftttl.,rur.,,,l,.r.,u,,g 1,.'jn,,, Stvlrri vitli rt'l'1rc Ni!hir':s
Psychoanityi$ 19-59- l9(r0, Scnrin;r r '/,itkit L:rkitnrt, knj \z II,
Jacque-nlain Millcr, llotrtlcclgc/'l'itvistock, l'otttlorl l!)(l2O'rcle
treba istadi cla uZivirnjc (jottis's;trtc'c', (icrtttss) r)c slllc tllr se izje-
dnadava sa zaclovoljstvoril (/,usl): triivirrtic: .ie trPt'rtvo "l'ust itn
Unlust", ouo tlzn:td:tvlt 1l:tritcloks;tltto zittlovol.ie lr.;e koje nam
pribavljabolrtisrrsr<':tsitstvllriktliiltltttti;tvitravnoteZu
i'principa zadovoljstva,,. I)ruginr rcli'rir, uTiv,irjc 3'e locira'o
'iznad princiPa zadovoljstva " .
ltie f a,<; {a z e t.: i, rq t t ; ii it
hroja "tudinaca" L)no $,tcl on lls,,}i olri brarti r,.,a sra,Ku i:euu
;:r7e svodljivo na takozvani sklrp vrer:lnn:;rl l,;oire Cajlr *ot-
poru nacionalnom idantitr:ti-1. Jlrl;rci.ul;t1nrr ri,r'tr1r,[ittkaci{1. rlrcr
de{inieiji, porJripire odnos prcr;..ra l:i;r:i-t ;;rl Si.;,lri. ..- r.tl
,;iiar-St'var odredena je niznnr 1.rr:r.ltri,,lr,rilitn sr711f1!3rr;1. i_r.n;;
oarn s€ ukazujc kacl "na$a Stva"r:' iiri:lt!'ia i';,ii.r-..6r n;'.:;glL iedL
casa nostru)" kao ne5to clos'[itpll* 1]i:tiitri.rr-r riril.Ilr1€. l,;r.l ri^egto
dto "oni", drugi, ne mogu ria c{rl'nir.,ii*',; C;a ii.rtli, io lo ne6to
$to nonin stalno ugroZavajr"l. ilira qe ,llda:,lri€; li.aLo ne,jrlo Nto
t.laje punoiu i snagu na5ein ii',,o,iir*" ::,, t:-lr ... i,'.r1lrri naiir: na
koji rnoZemo da je oclredimci jclrile ,.,ti'ill1o.r;tr,l-i;.ii9 .ra:rtl;rdi-tirn
v"-rzijama iste prazne taulolc.uij, . r,. '-. iif':; :-i i'i,.,r' i-ii,:r:eino
koruadno rcdi jeste da je Stvar "{irrir ;:;,iri,L:iil,''. "i,:r'r',,r,,.r S'tvar*,
prepoznajcmo prisustvo tt; Stvart. itrrr.ii '1ii.':r r.;r tr,;,,ii r:ril*iqtvoa:
jcstr: da je Stvar prisufna. u neiitrli'ir.,i, , ii,., : r i. ,.,. .I .,,: lji)ftI
'nad nadin XiVOta". S,,'e St{l fflo7_t,_.t:lirr ,1"ti ,r.:rdii,,ry,(,r i,:ste ina
nabiojimo fragrnelrte ner.dixr,n na ii.;t.r , r.:..i,,:' ,,tj,r".illri{:iil i}:i,ga-
nizujc svoje proslave, ei'trre:ric ricrr.iil,,i i:-. 11r,,;i3;1i',s1i ilr,lclla-
cijc.." ukratko, sve pojedinosti $tr; ;;r-, r;;,.lri;;,.q ;;;,ri)il, ,ra ko.ji
zajednica oryan izttjesvajr: wit i',a ii, : i::,,;,.;- i,' ri,Ll ! r,.r,rrll.
1
Iako je prva, takoredi autciilaiii. r,, s,s,;i;:,;'rta a"-ja se
rrvcic javlja reakqionarni l.je!r"{iinoiir-,i:,t',r. !Jtrut r:tt.t*;1**t*,
rre ireba zabcraviti da iaiivo ptl'tii,ti,,,t, :, "L:liliril ;irvc[a'o
tti lirkode moZe da iina i nesuinrul'iwo "ll,,",,i:r.r,1riiq.!I " k,o;:.oi.aei-
izcl' iu. Setimo se eseja D"zordia Orr,erla .rz ,t:.iit'r:i.i gi,,eiiina, u ko-
iirtra je on pokuSao da defini5e k.ftl ,"r,,i',' :r,rr,s,1t:rslr;og ,qil{tri-
olizrlta nasuprot njegovoj zvanidrroj, -.:-rr.:r.i.,,a;l'f I ilrtr;ti.r -i;ali*
sliikoj verziji - on se pozivao uprsv,r :ii! ,,t: - rt r^',; kcdl
l, lrr k l criSu " nadin Zivota " radr-l idlic I;.i ir.-r,:, ; :ri, :t..,,lLj i ctr,;'lip-
; r
ly;rrr j;r u Iokalnom patru itcl.).
 1?
Biier bi., modu{i}"in, pogrc$no icetntlutartlltl sr'cs[i naeio-
naXnu Stvar na ol-ralei"ja lcoja r.':ino spccifidan "naelill iivo-
ta*. Ta S{varritiie nag:r'usto zbir ol'ill oholejtiil, u njoj iirma
*ne6to vi6e", ne$to Stcl je u tim obeicfi.ille-ra yrrr'sar/,ruc4 i Hto
se Xcroz njilr r.qqolf;ava. 0ianclvi zaieclmiee kojl udestvu'{* u
daton'r "nadiilu Eivota" verujw u svantri ,S,fv;ryr; {ini denrlrr ta
vera irma refleircivnut strukturlt svojstvr:ntr inta:t'suLriektiv-
*v*erujem u (naeionalrru) Storar' isto je 6ro i
ftom pn"ostoru.
"Venriem eia dr*gi (dlanovi rnoje zajeelniee) veruiu u
Stvar"" Tauton*$ki karaktor Storari - njamr; senlair,ifi'it.a pr"a-
znina karja ono Sto ruoZemo da kaZemo o Stvarii ogl'aidda-
va na 'To je pnarta Sgvar" itd" - utemeljeu 1i; rtl6rt;rvr; il to"!
paraderksainoj retleksivnr:j strukturi" Naeialrualna Stva'r'
postoji dottre ctrok dlanovi zal"ednice rrer"ujw m ni"u, r:na je
bul,ivalno poslce-lic:i verovanja u sarnn sebr". fitrukiura je
ovdc ista karl i slrtrl,;tinra Svetog duha u n"lriiidafistv$" Sveti
duh 7b zaje:dttica vcrnika u lc<ljoj Flristos Zivi posle svoje
srnrti: r,crrrvzt li u Njcpa isto ju ita i verortati w santu vatu,
to jesl, vcrttvali tLl tlisi sam, cla si i.:lan zaja-:tlr:lir:e verrnika.
l{ije potrchan nikakav spoliirinii dokaz ili 1:rotvrcla istinito-
sti onoga u ilrt rrcrtujci,t: sitttlittt tirn Klti vcrrt.ictti da drugi
veruju, Svcli cluh .ic lu. l)r'rrgiltr rciitltll, r;,'rlo znadenje
Stvari vrli sc tlktl iinjcnit:c tlrt "rttt;t zttitii rrr''itu" l,trudirna'
Ovo paradolis:tlttrl poslrl.i:rnic crrtiie tlt l"tlii "ji:ste- sa-
mxo utoliko ukoliko strtricl'ti vt:rtt.itr (tllr rliugr vcruju) u
n1'egovo ptlstojanic prcdstavl.i:r tt:tiitt tlli sc btlcie u skladu
sa iclcoloSkinl (iil.icvirrrlt: 'tttttttl;tl;ttt" t't:tlusle'-tr tlzrodnosti
ovde jc prcokrctrut poito .ic s.;rru ('il.i l.1ll)l'iivo proizvod
svojih poslc,dica (irJcoloikilr posluprr!";r kojc pokreie).
Znatajno jc to 5lo sc upruvo u loi lirtilii razlika izrnedu
Lakana i "diskurzivnru. idcaIiznra" tr:r.isna:inij'e ispoljava:
Lakan ne svodi (nar:ion:rliri itd.) ('ili rtir pc"f'ni'lnativnu po-
b-%- .-
j"!!:,.9!:*!g yitle!:14-___-.- 13
slt:rli<;u iJiskrllzi.,,liiir. X_rr-rstr.ltrraka tr<oji se na nju oclnose . fi-
sfu elisliurei'o.nii irilstcr{ii(ra noftia elovoljno "sr.rpstancen da
tlilt ndlni pliviariirilri i {ali;ln,tvs};i i.erlnin za dudnu "sup-
:[i.r{}cr}'i Koj:l *r.; lui;l"a ri*eiiiii tali_* iJa (]itj'clobije svoju po-
z,ilivnul,orrtr-'tc,51,im .terinzist**tltost, .iedinu supstancu koju
!rfi:{;it;ii;-. tir..il-ii,i..i,utl;1i;r:Ji 1l:,sXl- it|d!a,,.i.t{.1? uiivanje (tr<ao Bto to
i r,ri,.iri.ii itlr..,r.Jtiiltsltri,tli{'{r f'rr:'rlx .,t ,r:,::,tt'orr:/ }. Nacija pastqii sa-
rnL) eli:ir,l sc nieno uper;_rriicru*r -wiivantrc rnaterijalizuje u niz
i
rlrirr,tr,*uih pclst,r"r.paka g:renilsi trirolr nacionalne mitove
il {,j i :itit'ir}iit i ii:aj r.r le; -r,.i{ri l rr}}.|ifi Ll a kte, " dekonsirukcionisti-
r:1,.,o" naqla,Savauje
'c{a
I{acija nije liiotodka ili transistorij-
uira dinl;r,iiii:;tL. \,{-.rf ri.lil1:.Livi*trjiva ri,iskuruivna konstrukciji,
irr;l',id,rt*:rnrirrisaui rczt.rtri.ai rck_s1*aln.ih postupaka, pugiu_
riirt-r io: lairvo iiaqlahavarje pnevicla ostatak nekog rcalnog,
,:;J.:sii*lzivrro! i{rz*.{a uiiiv;r*ja: kotre n:ora postojati da bi
r.aciiijr n.a,-r rjiunliu'ivl,i eritrite["pusnr:ciir:a postigla svoju
j *'llt:j;r:
: ;1\j.,-r \. r,lltl
ldacir.rlra.{ie;,irrr,. r,i;ikic, [r{1j.i]siLi-r[.]a gi*vitregurvanrir otrlast
,, rXnj;nla iiJivarlja r.t :.i.i,",t.rij1ui) 1ri_ri;*. Nacirlrealni Cilj, u
ruaajnjoj" liniji, ni"1"c *riita drurr*r cjo nariirr na koji subjekti
,Ialc c:i.;licke r,alri_1.|;* {rii.!t !l7,]:ju i;v0.1e uEivanj'c kroz na_
r.:iir:irallrrl rrlittl'l'c.
F)l'd.,rl.tia i;rrr,*, tt *:tnidtr;iur napetcstima na
I'L;lq, -l:, tl'o'Ck:- .,X:r';".s,".,;r ,tl,,'j:j(:,.t-tr\r;.itijer fiitCiOilttlne StVaft. Mi
ur,;l,i "tllligc-g" i-tiili:rl .Ji;,,;" - * tr"i iiu{rf{lnr} utivanje, cln
i:;ril! da uklauJil *a6e,, r*:ii'al;je (ltnrit;.lva1udi naii naiin Zivo_
t,r) i,'iii tt,u. irru p,:lsftrp rnaiiLrliri tarjilorn, potyorznonn uZiva_
r tt,ir, []i..i.alitl.u, i.ii'rn lil nl.rilt sl::rul.lul s{n.eta u vezi sa "dru-
.1,.uir' j{:)$i.d.r osoiru* rlrl:iliiU rea i;.rr1i un OrganiZUje svOje U.iiva_
n jt', iaiuija-., reil:rnn, vi*ilI<" ,'leauntffrenost,, llol'u taj nadin
; i:ii 1,,,r;iiil'iic ui,'X u _{aq:ciues l,aeaii, .{.,e sfninairr:" iivrL, )(,\
! tt,lt)ri !'ljiIll,,n; :it, ljr.,r;,i1. !:tari:; jgtlii.
ffit'

14 UZivaite u su:ttoi.ll::ll!:t" , t"ni tr-"t

podrazumeva: miris "ujihove" hrane, "njihove' budne pe-
sme i igre, "njihovo" dudno pona5anje, "njihov" odnos
prema poslu... Za rasistu, "drugi" je ili patolo5ki posveien
radu i krade na5e poslove ili je lenjivac koji Zivi od na5eg
rada (i veoma je zanirnljivo uo6iti kakvom brzinom se
prclazi od prigovora ,Ia onaj drugi odbija posao do optuZ-
bi da ga krade).
Osnovni paradoks je u tome Sto se na5a Stvar shvata
kao ne5to nedostupno drugome a istovremeno njime ugro-
Zeno. Prerna Frojdu" isti paratloks oclreduje iskustvo kas-
tracije koje se, unutar psitridke ekonomije subjekta, javlja
kao ne5to Sto 'stvarnqr nc rnoZe cla sc desi", ali smo ni5ta
manje uZasnuti njegovorn verovatnoiom... Osnova nepro-
menljivosti razliditih ;iuloZaja etnickih subjekata, prema
tome, nije iskljudivo taz.li(:i|a slruktura njihovih simbolid-
nih identifikaci.ja. i(aciunalizaciji sc, zapravo, vi5e opire
specifidna struktur.r n.jiirov.rl, tldrrosa pre ma uiivanju:
./.i.lr.i]:;tatiic! rii.ic:stt; ckstiftxnGsii, onxda je i mrzn3.a
r _,,:-r-,r,r.1,.t1....i I.:rrij.;)g Znt li*'riiuu UZirranja, Jlt:ikrivamO Za_
... ,: i,, -., :,,,,.-.ri::i.ir.ri..: ;:.irj;nr'u. d,a n,ikaAa f.M"sflrr) posecfovali
.,;. :,t:.;rl rr:rr-..ru-iri) :ia n;U,t Se WkrcoJt:nfS: neaffinje ('ka_
i;, i ;:.ri, Irfi'irlliiuo, .-.liivair3c, se k{)rrstitui6e kao
..{,.i, t"'[c!.,, " iii. d"u c,ri"ir airro tr{egelovu
preefo r:lu fitnnulaci_
''
rt ittgici, onc ' naslaiejedino tako sto ostaie za
,.ti;,,t."!f'n"
I'r":i;.,r'.i",r,,r.. .n,;,.,,,.taYij;, iri,:dila je
iriavi ir$mer za protl_
. \,iliulr'1ri1,,.,.;1i 1r:rio,nt,rli:;i].'flr
sllr,l biii svedor:i gilrste ruxre_
, 'r.,r r' .:i:i,!::, i 'i
',,1,. lrrllr j.. ,,r,r,;,.iiiftu
";.riia' riiirrau,ia Sl,aka aacionalnost
;,i.rto]iri;rjlx pl.ipclvedaj,nrii c tome kako
.,, r.; ,t..-.i:,. -. rr rjs.lc .'rlalii;;g eieia uZivauja dije bi joj
Jra,:;;!r ,r irr.1. ,.;,;.," ri{io eje; aill pt.tiliitir zivotorn. Ako prodi_
(!i jr!. ,, .. ,. ,, , r,.!.,,t,r1.,. .1iri{.iii!1, tlui.}i..l;rtrro
E5erov (L,scher)

"...za5to Drugi oslirjc l)r ugi I Stir jrr rrzrok naSoj rnrZnji pre- " i:l'::r'rrls
ma njemu, naioj rrtrlrrlr r,rLur,r ,iiul()irr rrjcgovr>in postojanju? -L,1iii li,i.ilicr- "Ll)i.tintiie", Parn, 27. norrembar
To je mrZnja plcrn;r rriiv:rn j,r l)r ugogrr. 'lir bi bila najuopdtenija
r";ri) (.,r;iir[.,t.r,,.i];.itir p!rf;)ilAvAlrjt:). - Ista lugika ,,krade UZiVa_
r.]:i'r;'i.",,ir,1r, i::ii.r,:i r oi litfi .iitLr:J;:i ptcirrit Voali DfZave: kada
formula modcrnog r;rsizurrr i'iji snicl clanas svedoci: mrZnja ,... i\.,. ...,.;,- 1-, .i!..ii;1.-, !.,;ij.i,G r,.r,jceiliti$.iIli:i U
prema spcciliduorrr nrrt':inrr rlr koji drugi uZiva. /... Pitanje tole- fUkama Vode dO_
't.']ii r, , 1..-" , r ..,. I " i,:;t:r, ;;'.,ir' ,:;; 'i,,oda Jitiivljarza kao nedto
rancije ili nctolcrirnci.ir: uot)Sic se ne bavi subjektom nauke i iil jr. .i,,:., t.r . :,.; _., .-.,._ ]i,.i!ii!', l,--1est r-lc,Lie god ostajemo u
njegovim ljudskinr prirvirna. ()no ie sme5teno na nivo toleranci- rrir!iIii.(ir,, .. i!!{rrii.r yr.ijti.ii ltldlrtu, njegr,rvct bogatstvo i sjaj su
je ili netolcrancijc prcma ulivanju Drugog, Drugog kao nekog
r.:,i. ' ia;iil,' '-r:i1,trii;r:.
f,r.i,:siajc l*:ail Voda izgr:bi svoju tru.irrrru
ko nuZno kradc nroje vlastrto uZivanje. I Znamo, naravno, da je r od oritie,ja
osnovni status objclita tal 3to ga je Drugi uvek vei otco. Upra-
s;Ltirrilii!{ioe *acije pretvrlri se u parazita na telu
ir ,r':ijt:. {i
i.i:ir,.i;r;i rri:j ,}1'4us1a,zi.ji, nir prirner, Tito je opravdavo
vo tu kraclu uZivanja stcLiografski beleZirno kao -g, Sto je mate- i;'/it,ir1 i:isriili !.irii!.,itr(jr,r,1ltr cla "nill{)c! to od ii;'ega odekuje ,,,
ma kastracije. / I'roblerrr je odigledno nercliv l.roito l)rugi jeste da to
i.luillr,, r 'lrli".a i;cni;s"; tlad se harizrna izgubila, u toku
Drugi unutar rnene. Koren rasiznra je, claklc, nrTnja prema ri,.,i,i! ilr.j-i]. !;r)Lrlita itjegc,r,(,g 'jegova
zivota, isu, ta i.aslio5 ,;JLzivliairana je
vlastitom uZivanju. Nerna drugog uZivani:r osirn rnog. Ako je ;i!i, iLrlirjrrai,lic lraelonalnog bOgatstva.
'r'..,,.... ,.:,r,rri.{.r ,ri.i ugic: G, .A1ierr i Uiiiriin, London 1969,
,i, l{i
 Metastaze uiivanja T7

i)$Iir?. i . ,.' sivne aktivnosti i upravo to uZivanje jeste ono Sto se vraia
{tt.!. 1,.r..,:;l u realnom, u liku prljavog i bahatog "juZnjaka's.
(-lg.i; 3;, |':.1 I rr Ovakva logika, medutim, nije ni u kom sludaju ogra-
1p r::rir: ,:1.' nidena samo na nzaostalen balkanske uslove. Kako "krada
rlix1111 ,a lrri r' :' uiivanja" (ili, da upotrebimo lakanovski tehnidki termin,
imaginarna kastracija) funkcioni5e kao izuzetno korisno
sredstvo analize danabnjih ideoloSkih procesa, moZe se da-
lje pokazati na primeru jedne odlike amerifke ideologije
80-tih godina: opsesivne ideje da moZda jo5 uvek ima Zivih
zarobljenih Amerikanaca u Vijetnamu, koji tavore u bedi
j1
rii, 11.!.ittt ",ljiiij i od kojih je njihova zemlja digla ruke. Ova opsesija se
1 -1iiql'li11;1r liii- artikulisala u nizu mado-avantura u koji-ma junak sam
preduzima spasiladku misiju (Rambo I1 Nestali u akciji
/Mhsing in Actiont). Fantazamski scenario koji je u os-
novi ovih filmova mnogo je zanimljiviji. Kao da je tamo,
dale-ko u vijetnamskoj dZungli, Amerika izgubila drago-
cen deo sebe, bila li5ena bitnog dela svoje vlastite Zivotne
supstance, suitine svoje moii; i po5to je taj gubitak postao
konadni uzrok opadanja i nemoii Amerike u godinama
posle vijetnamskog rata, za vreme Karterovog predsedni-
kovanja, preotimanje tog ukradenog, zaboravljenog dela
;, ,..;:.,.i' iL
::tiirliii.'. , I : ,
Jes t(:
rla rl;ri rr -i1.,:'ii- rlj da
I .l.r; l"ikr.
,Lrlrilri:
I il i.r ii,al ' i ii1..,, ,;rr-ttl, 'Oud" je, naravno, na delu mehanizam paranoje: u svojoj
,, '1ri1.!ti Tltak osnovi, paranoja se sastoji upravo u eksternalizaciji funcije kas-
l!i.l,.!iiirl(l .' r r"' tracije u pozitivni agens koji se javlja kao "kradljivac uZivanja".
I i4$ll/ii i i rs i rr
'
i:icii u
[Jz pomoC donekle rizidne generalizacije odbacivanja Imena
'
1..al:r.r . illt],',ril1 $tl -Oca (osnovna struktura paronoje po Lakanu), mogli bismo
.
,':rr ili S{tl- moZda da potkrepimo tezu da nacionalna paranoja Istodne Ev-
iasn^., .. '
l.i r1:L
i;'{,trftr ()pse- rope predstavlja rezultat dinjenice Sto istodnoevropske nacije
"r'e
jo5 uvek nisu u potpunosti konstituisane kao "autentidne DrZa-
vc": kao da se propaii, odbadeni simbolidni autoritet DrZave
"vnria u rcalnom" u obliku Drugog, "kradljivca uZivanja".
18 UZivajte u svojaj naciji kao u sebi sartoml
postalo je element reganistidke reafirrnacije jake Ameri-
ke6.
2 gernizarn.
Ono Sto pokreie ovu logiku "krade uZivanja" nije, na-
ravno, neposredna dru$tvena realnost - realnost razliditih
etnidkih zajednica koje Zive jedna uz drugu - vei unu-
trainji antagonizam inherentan tim zaiednicama. Mogui-
no je da mnogobrojne etnidke zajednice Zive jedna pored
druge bez rasnih tenziia (kao an'li3i i susedne zajednice u
Pensilvaniji); s druge strane, ne lrcba mnogo "realnihn
Jevreja da bi im se pripisalo ncko tajanstveno uZivanje
koje nas ugroiava (dobro je poznala dinjenica da je u na-
cistidkoj Nemadkoj antisemitizan'r bi<'r najsuroviji u onim
delovima u kojima gotovo i nijc trikr .lcvrcja; u sada biv3oj
Istodnoj Nemadkoj antiscrrrilski raspololcni skinhcdi pre-
ma5uju brclj Jevrcja u odnosu l() prcrna l). Na5a percepci-
6Ovu icleju clrrgtrjcrrr rclctrtttr Williirlrla Warncra "Specta-
cular Action: llitnrlto, llc;tgttttisttt, irrttl tlts (lultural Articulation
of the Flero", poclttctottt tt:t kolokvi.;tttrtu )tsychrtanalysis, Poli-
tics and thc Int;44t', N.itr.iorli, Sti,te 'rLJIlivcrsity, Eafalo, 8. no-
vembar 19139. - tlzgrcrl, 11;111tlnt,l/ jc tr tttirr poglcdu daleko lo5iji
od Rantba 1 koii ostv;rrrr.ic krrrjrrjc zirnintljivu idcolo5ku rear-
tikulaciju: ott tt istottr liktr sirlirttit "lcviiarsku" sliku o usam-
ljenom hipiskitnici kog;t ttgro)itv:t :tttttosl'crit nralog mesta oli-
dena u surov()rrl icrilu, i "tlcsrtii;;lrsktl" sliktr <l ttsatnlicnom os-
vetniku koji uzima z:tkott rt sv().ic rtlke i rirskiclit sa korumpira-
nom birokratskont tna5iitcri.iorrr- ( )vo s;tZttttittrio' llilravno' po-
drazumeva prevlast drugt44likir, tirko dt jc Il;tntfut luspeo da u
"desnidarsku"artikulaciju rrklr.riri ictlirrt ,;J lir ucij:rlnih elemenata
ameridke "levidarske" politidkc uubrazillc.
l|4{etasfaze xdivanna 19
ja "realmih* Jevreja uevek je posredcvama simbolidno-ideo-
kr$kom stmileturE:m koja pokudava da savlada dru$tveni
antagonrzeffl prava "tajna" Jevr*3'a jes'[e ma$ vtrastiti anta-
U e,lama$njoj Americi, ma pnmter, uliogra slidn-* mtrozi .1e-
vnrja s'te vi$o preuzimaju "f,apa,ruax S"redoci smc opsesije
an-reridkih medija idejom etra "fagramei ne umleSu da udivaju.
I{azlog za rastuiu japansku ekoerocmskL} supeliomost nad
Amerilcone nalazi se u nekakvo,i ta1'ansfveno.f dinjenici da
Japaruei ne tro5e dovl.jno, da prave suvi.se vt:lliXre aaraterijal-
nc rezerve. Ako bliZe pogloelarno logikm.ove etptuEbe, po-
slaje nam ubrzo jasn* cla c;:;ro 5to a:rno-;r:,fk:.l "spcrrutana"
iclecilogija stvarno pretracuje Japameimn nlje samo n3'ihova
uc.sposobnost da uiivaju veaj vl$e ei,:r3cni'r:a Bto ie sam odnos
iznreclu rada i xatlqrvoljstu,'a kod mpi,n ,i:rokies1,ir..1. {"tni kao da
naiaze wiivanje u s&{xxorn $vt}fw odlti(.:.,in1tu *d zat{*va}jstva,
u svojoj revnosti, u svojoj irespr:set'brl*sii cja stvarii uzffixLt
olako, da se opuste i u"Eiva'iu - a tu ja nchos lu,;rji se doEiv-
ljava kao pretnja arneridkuj smprerriaciji. {"_,it'rlda arneridtr<i
rnediji izve$tavaju sa tako odigleelniin olakilarrlem o tome
da Japanei ieonadno ude e,{a trod,*, a axnerid}<a televiziS'a
predstavlja s takvirn samozadovoljg[vcqru icako j.apansk:i tu-
risti bulje u duda ameridka induistriie :nallraure: leonadno, oni
"postajukao rni*, uee se naSem nadinil rrZlvan;a...
Hilo hi suvi5e lako otarasiti se ove problerulat.ike tako
$to bisrno istakli da ovde jecinostavnsl inearueo posla sa tran-
spozicijom. ideoloSkim prerureXtairjeial <leistvujudih dru-
Stveno-ekonornskih antagoniaarna dana6rijag kapitalizrca -
iako je to bez sumnje istina" probleni je r.l icule 6to se arp-
rztwt kntz takvo prameitanje Eelja obrazwTe. T'ransp*zica-
jom percepeije inherentnih drn5tvenih amtagtlnlzarna u op-
Ci njcnost Dmgim (,$evrejin,
"Iapanae...) don:ijanno u afiravo
20 Pyg9-y'y'tg-!3s!!!!!g-!:g9:yy"'rg
fantazamsku organizaciju Zelje. Lakan<lvsku tc'zu da ie
uiivanje u krajnjoj liniji uvek uZivanje u l)rugorn, to iest
pretpostavljeno uiivanje, pripisano Drugomc, r cla je, obr-
nuto, mrZnja prema uZivanju Drugog uveli' ru;rzn;a prema
nkra{le
vlastitom uZivaniu, savr5eno obja5njava ova logika
uZivanja". Sta su fantazmi o posebnom, preteranom uiiva-
nju Drugog - o superiornoj seksualnoj poteneiji i seksual-
no* apetito crnaca, o jevrejskom ili japanskom poseb-
nom odnoso prema novcu i radu - ako ne upnYo toliko
nnogo naiina, za nas, da organizuiemo vlastito uZivanie?
Ne nalazimo li uZivanje baS u fantaziranju o uZivanju
"Drugog", u tom ambivalentnorn odnosu f,rcma njemu?
Zar ne nalazimo zadovoljstvo u tome Sto makar i pretpo-
stavljamo da Drugi uZiva na 13{in ngllrrrttrpan nama? Zar
nas uZivanje Drugog ne opdinjava lako moino zalo 5to u
njemu predstavljamo sebi nai vlastiti naiskrive niji odnos
pie-u uZivanju? I obrnuto, nijc li anlist:rnitska mrZnja ka-
pituli.t" zapravo mri'nia prcma prctcrartosli lioja je svoj-
itu"nu samom kapilalizmu, t<l icst llrctcrauosti koiu proz-
vodi njegova inhcrcnlna antagonistidka priroda'i'Lar kapi-
talistidki mrT,nia proma Jovrcjinra nijc miZnia prema vlas-
titoj najskrivcnijoj, su5linskoj osobini'/ lz tog razloga nije
dovoljno istaii da za rasistu I)rugi prcdstavlja pretnju na-
Sem identitetu. Iloljc bi bilo obrnuti ovu tvrdnju: fasci-
nantna slika Drugog utckrvlju.ic nalu vlastitu najskriveniju
pocepanost, ono It<l jr: 'u nama viic od nas samih"' i tako
nas ipredaua da posligncnx) pun idcnlitct sa sottom'
Mrtnja prema Drugont jcslc mdnja prcnla takl vlastitoi
neumerenosti u uiivaniu
Nacionalna Stvar tako funkci<lniSc kao nclia vrsta po-
*
I
sebnog Apsoluta' koii sc opire univt:ualizaciii, daiudl
I
svolu narofitu "bojun svakom ncutralntlm, univerzalnom
fufctastaze uZivanja 21
pojmu. To je razlog Sto je erupcija nacionalne Stvari u
svoj njenoj Zestini uvek iznenadivala privrZenike interna-
cionalne solidarnosti. MnZda je najtraumatidniji sludaj bio
skrm medunarodne solidannosti radnidkog pokreta suode-
nog sa "patriotskom" eufoi:ijom pred izbijanje Prvog sve-
tskog rata. Danas je te5ko zamisliti kakav je to trauma-
lidan Sok bio za vode svih socijaldemokratskih struja, od
lrduarda Bern5tajna do Lenjina, kad su se socijaldemo-
kralske partije svih zernalja (s izuzetkom boljSevika u
Itusiji i Srbiji) prepustile Sovinistidkim izlivima i "pa-
triotski" stale i-za 'svojih- vlada, zaboraviviSi proklamo-
vanu solidarnr:st l;lii;.riirii;c l,;iase koja nnema domovinu".
'l'aj 5ok, bespoiltt]t":t1) uuiinftnost koju su oni osetili, sve-
dodi o suodavanju sa l{r:ainirn uiivanja. To znadi, glavni
paradoks je u tome 5to ti iovinistidki izlivi "patriotskih
oseianja" nisu irili nirnalo neodekivani. (iodinama pre
stvarnog izbijanja rata socijaldemokrati su upozoravale
radnike na to da se imperijalistidke sile pripremaju za novi
svetski rat i oporninja-le ih da se ne prepuste "patriot-
skomn Sovinizmu. Cak i preri samo izbijanje rata, to jest u
danima posle atantata u Sarajevu, nemadki socijaldemok-
rati upozoravali su radnike na to da ie vladajuia klasa is-
koristiti ubistvo kao izgovor za cbjavu rata. Stavi5e, Soci-
jalistidka internacionala usvojila je zvaniinu rezoluciju ko-
jomje obavezivala sve svoje tianove da u sludaju rata gla-
saju protiv ratnih kredita."" S izbijanjern rata, medunarod-
na solidarnost se rasprsla kao mehur od sapunice. [J tonl
pogledu znalajna je anegdota o tome kako je ovaj izne-
nadni preokret zatekao Lenjina nespremnog: kad je video
dnevne novine nemadke Scicijaidemokratske partije koje
su na prvoj strani objavile da su socijademokratski posla-
nici glasali za ratne kredite, u prvom trenutku je bio ubc-
 rffiqr
22 UZivaite u svoioi naciji kao u t"!!.y-y-t
den da je to izdanje proizvela nemadka policija kako bi
Isto to deiava se danas u Istodnoj Evropi. nspontanan
pretpostavka bila je da ie ono Sto je tamo bilo "potiskiva-
non, ono Sto ie provaliti punom snagorn kad se jednom
uklone stege " totalitarizma " , biti demokratska hetrja a svim
njenim oblicima, od politidkog pluralizma do cvetanja
trZi5ne ekonomije. Umesto toga, sada kada su stege uklo-
njene, izbijaju etnidki sukobi, kojih je svc vi3e i viSe, ute-
meljeni na konstruisanju razliditih "lopova uZivanja" - kao
da je ispod povriine komunizma tinjalo obilje "patolo-
Skih" fantazama, iekajuii svoj mornenat da se zapali... sa-
vr5ena potvrda lakanovskog pojma komunikcije pri kojoj
se govorniku od primaoca vraia vlastita poruka u svom is-
tinskom, obrnutom obliku. Izranjanje etnidkih Ciljeva raz-
bija narcistidku zadaranost u kojoj jeT.apad samozadovolj-
no prepoznavao vlastite vrednosti na Istoku: Istodna Ev-
ropavraiaZapadu "potiskivanu" istinu o njegovoj demo-
kratskoj Zelji. Pri tom opet treba istaii bcspontoinu opii-
njenost ostatka kritidki opredeljcnih intclektualaca levida-
ra pred tim izlivima nacionalnog uZivanja. Oni se, nara-
vno, opiru da do kraja prigrle nacionalni Cilj; oni se odaj-
nidki trude da odrZe ncku vrslu distance prema njemu - ta
je distanca, medutim, lai.na, to je nepriznavanje dinjenice
da je njihova i.eljave( implicirana,zahva(ena Ciljem.
Daleko od toga da bude proizvod radikalnog loma koji
se deSava u Istodnoj Evropi, opscsivna privrZenost na-
cionalnoj Stvari upravo je ono 3lo ostaje rs'lo u ce lom tom
procesu - ono Sto je, na primer, zajednidko eau5eskuu i
radikalnim desnidarskim nacionalistidkim tendencijama
koje dobijaju zamah u Rumuniji. Ovde sc suodavamo sa
Realnim, onim Sto se "uvek vra(a na svoje mesto" (La-
I
'I
Metastaze uiivanja 23
kan), jezgrom koje ostaje nepromenjeno usred radikalnih
prcokreta u simbolilnom identitetu druitva. pogreino je,
dakle, ovaj porast nacionalizma shvatiti kao neku vrstu
"rcakcije" na navodnu komunistidkt ndaju nacionalnih
korcna - ideja po kojoj, po5to je komunistidka vlast raspa-
rala celokupnu tradicionalnu strukturu druitva, jedina pre-
oslala tadka oko koje je moguino ponovno okupljinje
ir:stc nacionalni identitet. Vei je komunistidka vlaif biia
la koja je proizvelaprisilnu privrZenost nacionalnom Cilju
- la je privrZenost bivala sve iskljuCivija Sto je struktuia
vlasti bila "totalitarnijan; ekstremne sludajeve nalazimo u
(-lau5eskuovol Rumunili, kod Crvenih
Kmera u Kampudi-
ji, u JuZnoj Koreji i u Albaniji.
Iltnidki Cilj je, dakle, ono ito ostaje da traje kad se ko-
rnunistidki ideolo5ki sistem raspadne. Taj Cilj moZemo ot-
kriti u nadinu na koji se lik Neprijatelja gradi u dana5njoj
I{umuniji, na primer: komunizam se predstavlja kao strani
rrrganizam, kao Uljez koji je otrovao i iskvario zdravo
'l'clo Nacije, kao nelto Sto uop5te
nije moglo pote6 u
same etnidke tradicije Nacije i Sto, prema tome, mora biti
<rdsedeno kako bi se povratilo zdravlje Tela Nacije. Anti-
scmitska konotacija ovde bez sumnje postoji: u Sov.J"et-
skom Savezu ruska nacionalistidka organtzacija "Famjat"
voli da prebrojava Jevreje u Lenjinovom politbirou kako
Iri dokazala njegov nneruski" karakter. popularna razono-
rla u Istodnoj Evropi nije vi5e jednostavno svaljivanje kri-
vicc na komuniste, ved nagadanje "ko je bio iza komuni-
sl:r" (za Ruse i Rumune to su bili Jevreji, za Srbe - Hrvati
i Slovenci, itd.). Ovo konstruisanje Neprijatelja reprodu-
kujc u distom, takoreCi destilisanom obliku nadin na koji
ic Ncprijatelj bio konstruisan u poznim komunistidkim na-
t ionalistidko-totalitarnim reZimima: kad se jednom zbaci
24
ltf e I a s { az't: tti, i ra nj a 25

komutnistidXta silnho,ii,r;jler l.uirirliir, lslrcicli rii;c sr,r (!iii(rive. ogo- opsXane jeste da se 6ini. Ka1,,itatrizam je tako uhvaien
ljeni odmos preri{ttr t: [nlr;i,tior-ll. {.i,lj u. u
rrcliu vrstir* zarnke_ zadarani krug, na koji je ukazao jo$
Za6trl oruda i.c ;n**dek-lva.{xc\ n-ar?.ili:dr;il;,jr ,' i,,ai,to autcri- l\4ulks: $ru1ti/i]{iedi za nXttdrkl potrebe vi5e nego bilo
tamri naciorralizarll :ras:n;iiljr: $ir.:'*"lui;laltst<.i pli.ur;:rt!zana? lia- koji
r ll.u sr clr'+s.[ v e a'r-arkq) *orr*k
i 6rurreelak, kapitalizirn proizvo-
6to $ovinistt*ira oils*s:ju "tnrai:hrrir:I tuiri,rit.;ra.1l" ir,arlqr$lo otvo- r{i Iali;rx_i<: ;oH vibe pr.'irei:ra ilciie trctra zadovoljiti; Sto je
remelsti pi:cnle eiliiill,ilirlr raziitiit*stilr;iri'i Zatrj, slrr-i se" ui c'roj vii;c e.[r.rl,ana, Lil jc vcdii pllireha e1a se proizvodi jo5 vi5e
do_
{adki, stanciardna allailza rxzrofua e{ni{{:,ld'l I-c;rrzila x.,l z*rrx- h;ua. J u:lira.lo bi orrda da biude jasco z.aijto ie Lakan ozna_
ljarna "realnog socijair:rlna'' kc.i'.'l. ie n*.iila lelnir:a po.{<aza- iiri Kapiializarn ka,c vladavinu c{iskwrsa ilisterik{: ovaj
la pogreSnoni" n,evidarska tez;a je hila da jr-; vlarJajuda par- rzaiarani kruLg iclje, dije viclliivo zadovoli'enje ,u*o prr_
ti3"ska birokratija ;lerti.,iriva iLa r: trrit:ke t r.;rur^i,l i r,lji,rul;, lriani* i;iluic narad$vonjsfyo,, .1,este ono slo definiie hisreriju. iros-
pnrlisala kac; srerisX.'ro,ul negitiriolza";ij';; .u;vc,,jc viasii. tJ Ru- r.ii vrsla niri-lktxrrne i-larmol*gi.1'e izrnedu kapitalizrna
n:uniji, na prirner:, ilaciuilalisiic:k;,l rip"^eslja. ::lll ,rr Velikoj 'eka
i lrojcXovstreog pnjrna $irper€ga. Osnovni paraeJoks superega
Rurnuniji, nasilna asur,rilacija r\/lailiura i a.I.rugih rri;lniina, iakclde se odrlosi na iz.vesn-{t srluktunnu neuravnotcze_
stvorili su koilslanl.ou ixrxilet{)$;{ knia !r: qiariala legitimitet nost: dto se viX,e prokoi"avariro .uii3egovim zapovestirna, to
se
0au5eshucltrt4 viasti. u, .lugos["r'nr.i]i turrzIl() tZiuq:du Srtia i viSe *seiaulo k.r:ivirn, tak.c' ei:i,
Albanaca, .[ h'l'ata l ijrlra, S[,i11't,rrlri];{ i 1r, iilstuie samo jo6
Ir,, rrd. po$cazuju 'tlrieanJ.e
vi$e odricanj'a, iska3'a.r'ani {: vtLtz.lrr ?\,uedanie vede krivice...
kako kon.iLrnpii.anc tioltaluc blrril r;riir.tr,i tin(i,!ir rta pro5ire kao ukapitalizmu, gde po;i.asI proizvoennje samo probiruje
svoju moi p'rcdsIavlin;rrr:i rst- l;;lo ju'rxirri {rr.rrrlrtr:igi luicional- maniaie koji trcba da ,.-;e pop*ni.
nih iuteresa... lVlt:ciudlilr, \!\'r, lul,r!lr'/r! {}{,(,?ru,[i Bt-t na naj- 'X.'o.1"e pclzadiua
uasp'raxr *:jr. il'elra da shvatrimo logiku
spektakularnl.il nadin nt:rl;irrnr ckrr,,;1,1,,,r, i,atl trc,,rladavina onoga Stc,r Lakan nasi'.ra {:rot;ytadarem (diskursom Gospo_
i<omunistickr; Irir ol;r ;l( ryr lt rint',rll lr'il.l sloruli(rrird, etnidke dara); njegova u.{oga je -uprr.a,r,.i u tomr: da uvede ,uuootr_
tenzijc su iztrtlc 1u!:,iltivilrj,i,. .lSio r,ntX,?r. il.;r sri\,irf6nost iw, da reguliia f,i€ilutttte zat r. r"t.\- N.Lapltahstrdka drudtva jo5
etnidkonr ()iljrr rryxl.,,r. r.-';rl, i trr'i ,[{'i r;Nr n[r tli;ia vrasii koja j'u uvek su bila u starrju ct:r. oo",iaclajrr strukturnorn neravno_
je prtlizvcla ltlu;rittitrt'.,' ( llqll l1v li;riliIriinriL11.''itlier pozivanje lcZom svojstvr,morn si,lfiu:i*rg&, uri"riiko ukoliko je njihov
na klasicnrr, lrrrrrlisislrcii rr rir',,n 11i. lllrLlriu;ilii,t'rta i lakanovsku dominantni eiiskurs hrc disknru Uosxroclara. U svoiim po_
psihclanalizu iturglo rl;l [,u,ilc ur,[ nrciltocr. slednjim radovirna li,tiBetr Frui.lu
Elemcntarnu nrllitr,u h.;rpri!irll..rrrla dir* njr,gova inhe- (iospodar otelov{jal,ao etiku ^je pokazao da ie drevni
,'prave 3i,,oupodarenja samim soborn j
trentna,slrukItttrt;t ttrur:!t,n{)lt:.:,it:t!i'r:$t" ruicgt'lv skriveni anta- m€ren ; ditava pre{kapitalistidka etika imala je za
gonistiiki karalilcr': sl;rlnir krira, staLne temeijne promene cilj <Ia spredi eksptroziju neumcrenosti svojstvene doveko_
uslova Zivota u nluiurr. [(:riritrrl;larm ut-l{ria "normalno",
uravnotezsno slanit' rij,:,11ouo ' iior"r'rlaiglrt' stanje tr"este stal-
no proizvoclcnie litcrti. nr'ir,uj;l 1r ,ihrrl nadun ela kapitalizam Goi lr"qr--i."*, f" i,xriiir", fivre ,KVII: L,crtv,t:r.; tlt
l;t psychoanal.yse, Editiolls ,jl.i SeL.ril, patiz 79()1"
26 UZivajte u svojoj naciji kao u sebi samnm!
voj libidnoi ekonomiji. U kapitalizmu, medutirn" ova
funkcija Gospodara se ukida izadarani krug superega vrti
se slobodno.
Sada bi takocle trebalo da bude jasno odakle dolazi
kolektivistidko iskubenje, to jest zaSto je to isku6enje nuZ-
no suprotno kapitalizmu. Uzmimo ideolo5ku gradevinu
fa5istidkog kolektivizma: fadistidki san je, jednostavno ka-
pitalizarn bez ajegouih nneumerenosti', bez anta6;onizma
koji prauzrokuje njegovu strukturnu neravnotedu. Otuda
u faSizrnu, s jedne strane, povratak liku Gospodara - Vode
- koji garantuje stabilnost i ravnoteZu dru5tvenog sistema,
to jest koji nas ponovo spasava od strukturne n€uravno-
teZenosti dru5tva; na drugoj strani, razlog toj' neuravno-
teZenosti pripisuje se liku Jevrejina dije "preteranon stva-
ranje rezervi i pohlepa aazivaju druStveni antagonizarn.
San je" elakle" u sledeiem: po5to je neumerenoi$t unesena
spolja, to iest clelo je tudinskog uljeza, njegovo uklanjanje
bi narn ornoguiilo da ponovo uspostavimo stabilan dru5t-
veni organizam tiji delovi dine harmonidno kolektivno
telo, gdc bi, suprotno konstantnoj dru5tvenoj pomereno-
s1i svako opct zauzeo svoje mesto. trunkcija Gospodara
jeste da spulava noumorenost locirajudi njen uzrok u neki
jasno ogranidcni dru5lvcni agens: ' Oni sr ti koji kradu na-
5e uZivanjc, koji svoiim neumerenim ponaSanjem unose
neravnolcZu i anlasonizarn...* Zahvaljujuii liku (iospo-
dara, antagonizam inhcrcnlan dru5tvenoj strukturi trans-
formi3e se u odnos nnrc'i, borbu't.a prcvlasl izmcdu ras i
njih, onih koji prouzrokuj u a n I ago n i sl id ku n c rav rt r>tcZu.
MoZda narn ova malrica lakodc ponraZc da shvatimo
vaskrsavanje nacionalistidkog Sovinizma u Islodnoj lr.vropi
kao neku vrstu "upijada Soka" usmcron()s proliv iznenad-
ne izloZenosti kapitalistidkoj otvoronosli i ncuravnoteZe-
4{et?ftazg stZivanlq 27
nosti. Kao da je, u $amorn tr.enutku kada je okov, lanac
koji je spredavao slobodan razvoj kapitalizrna, to jest ne_
rcgulisanu proizvodnju preteranosti, bio slornlj'en, zadat
pr<rtivudarac zahtevorn za navirn Gospodarem koji de to
'tauzdati. Ono Sto se zahteva jeste uspostavljanje stabilnog
i jasno definisanog drubtveraog Teia ko3"e de ograniditi de-
sl ruktivni potencijal kapitalizma iskljurdivanjern eleanenta
'neumerenostio; a polto se to druitvenc "fetro iskustveno
doZivljava kao Telo Nacil'e, uzrok svake neravnoteEe
'spontanoo uzirna ohlii< "nacionalnog neprij'atelja-
"
Dok se demokratslea opozicija
"jo6 uvek boriia protiv
komunistidke rnnii, ona jc pod znatrrom "gradanstr<og dr-u-
$tva" ujedinila sve "antitotalitarale* elemren,ce, od crlcve do
intelektualaca levidara. U okviru nspontanogn doXivijaja
jedinstvenosti ove borbe, leljudna dinjenica je prodla neop-
rteno: iste redi koje su koristini svi udesnici ukazivaXe sur
na dva temeljno raziidita jezika, na dva razlidita sveta.
Sada kada je opozicija pobedila" ta poheda nuino dobija
oblik rascepa: zanesenjadka sonidaruost borhe protiv ko-
munistidke moii izgubiia jc svo3'u mohilii{ndu snagu, napu-
klina koja razdvaja ta dva poXit;dke sveta ne moZe se vide
prikrivati. Ta napuklina je, maravno, ona trroja postofi
izmedu dobr<r poznatog para Gemain sclt aft/Gesellsch aft :
tradicionalna, organski povczana za3'ednica nasuprot "otu-
denom" druStvu koje razvrgava sve organsl*e veze. prob-
lem istodnoevropskog nacionatristidXcog pcprilizma jeste u
tome Sto on komunistidku "pretnS'u- dotivljava iz pe:..
spektive Gemeinschafta, kao stnano telo k<tje nagw,za or-
ganski sklop nacionalne zajednice; na taj nadire naeionali-
stidki populizam zapravo pripisuje treornuniemu knjudnu
odliku samog kapitalizma. {.J svojol' moralistidkoj opoziciji
komunistidkoj "izopadenosti o, nacionalistidko-populistidka
G ,-ffi;ffi
28 Uiivaite u svaioi naciii kao u s9h! slmom!
Moralnifedina nesvesn o ptoduZava usmerenost prethod-
nog komunistidkog reLima ka DrZavi kao organskoi za-
jednici. Zelja koja je na delu u ovoj simptomatidnoi za-
meni komunizma kapitalizmom jeste L'elja za komuniz-
rnom cum Gemeinschaft, i'elia za kapitalizmom bez "otu-
denog" gradanskog druitva, bez formalnih spolja5njih
odnoia medu pojedincima' Fantazmi o "kradi uZivanja",
vaskrsavanje antisemitizma itd. predstavljaju cenu koja se
mora platiti za ovu nemoguinu Zelju.
3 prir,ritivci, pozornicu populistidirtlg protofa5izma (na pri-
Paradoksalno, mogli bismo reii da je Istodnoj E'vropi
sada najvi5e potrebno upravo uiie otudenosli uspostav-
ljanje "otudene" DrZave koja bi odrZavala distancu pre-
koja bi bila nformalna", "pra-
ma gradanskom druitvu,
zna'-, to jest koja ne bi otelovljavala san nijedne posebne
etnidke zajednice (i tako ostavljala otvoren prostor za sve
njih). Da li je onda resenje za sada5nje nevolje Istodne
Evrope jednostavno veia kolidina liberalne demokratije?
eini ie da slika koju smo predstavili ukazuje na ovaj pra-
vac: Istodna l.ivropa ne moZe da podne daLivi u miru i isti-
nskoj pluralistidkoj demokratiji zbog aveti nacionalizma,
to jest zato Sto jc raspad komunizma otvorio prostor izbi-
j anju naciona I n i h opscsija, provincij alizma, antisemitizma,
mrinje prema svcmu Sto dolazi spcllja, otvorio jc prostor
ideolbgiji ugroZcnosli nacijc, anlilbminizmu, poslsocijali-
stidkof moralnoj vcCini, ukljudujuii i pokrct z'a Livot -
ukratko, uZi vaniu u njegovoj potpu noj' i racion al nosti " "'
Ipak, ono Sto je duboko sumnjivo u vczi sa tim stavom,
o u"ti sa stavom istodnoevropskog libcralnog inlclektual-
ca antinacionaliste, jeste vei pomenuta odiglcdna opdinje-
ir'ietustaze uiivanja 29
nost koju n njeneu tzaziva nacionalizam: liberalni intelek-
lualci ga rx{hi3aju, rugaju mu se, smeju mu se, dok isto-
vromcno zr,lr:c u njeea s bespomoinom opdinjenoSiu. Inte-
lclit ualno zaek:,v*listvo kojc optuZivanje nacionalizma do-
nosi nr:ntrja$njir.o ie biiskc zadcrvoljstvu zbog uspe5nog ob-
i;rlrr.icnla !lastlte neurodi i neuspeha (Sto je uvek bilo za-
Sirr{ni ;rtr.ak iz,ve,qne vrste rnarksizma). U drugoj ravni, libe-
urlrri inteiektuala:i na Zapadu desto upadaju u slidnu zarn-
liu: a('irmas:ija niitrove vlastite autohtone tradicije pred-
rl"r,rl.iir ira njih htiror u kon-re su glavni protagonisti treli
n)e r, u llllD, "zacistalost* poliskih" italijanskih itd. zajed-
nica, rravo,ilno iegl* "antcritarnih lidnosti" i slidnih straSila
;za litrerale); meelutirn, tahvi intelektualci odednom posta-
iu sprcmni r-ia pozelrave ar.rlohtone etnidke zajednice dru-
rih (Afro-Arnerika,nae,a, Portarikanaca...) - uZivanje je do-
l-'ro poql uslol'orn cla niie suvi$e blizu nas, pod uslovom da
. )stane uZivanje rlrugt,tg
nprosveicne n,
KarJ je red o kr:nadnoj ncefikasnosti ove
"dru5tveno svesng n kritidke analize, dovoljno je da se pod-
sctimo na seriju filrnova o Frh"avorn Hariju Klinta Istvuda:
prvi film u ovoj seriji bestidno prikazuje i tirne odobrava
dosnidanski populistidki fantazarn (usarnljeni osvetnik kr5i
lruli, neefikasni zakon da bi ''sredio stvari", jednog sek-
suaino problernatidnog kriminalca mazohistu; medutim, u
nastavcima kcji su sledili Isivud kao cia je na neki nadin
usvojio prirrredbe litreralne kritike - ved u prvom sledeiem
l'llnru, Magnum 45za specijalistu (Magnum Force), on od-
bacuje logiku "usamljenog t:svetnika" i insistira na bezus-
lovnom poStovanju slova Zakona; a lznenadnom udaru
(,Sudelen Impact) logilea usarnljenog osvetnika dobija sko-
ro lbministiiki prrzvule - Flari oslobada Zenu-ubicu, Zrtvu
30 Uiivajle u svojoj nari.ii kao r{ tpi)y' '.r.d t'
silovanja, jer nije rlogla da dode do prav,r.le ri lntt$kodovi-
nistidkom zakonskom sisternu; Zategnwto wle iTi.ghtrope)
aludira na mradne paralelizme izmedu ublc* i insXiektoi'a
koji sprovodi zakon. Fa ipak, uprkos ov(iril ptt,iili5ljenorn
umetanju liberalnih, "dru5tveno svesnih" prr-filc$ia, fafita-
zam ostaje potpuna isti, njegova delotvorrlarst ri stnrtr{tuisa-
nju na5eg prostora Zelje ostal'e netaknuta.." St'arno rarli-
kalna kritika ideologije" prema tome , tretta cla itJe cialie od
samodestitaiuiih "drudtvenih analiza" Xto nastavljaju da
udestvuj'u u fantazmu trcoi'i podrzava predmet ilf ikrot,e xriti-
ke, ida traZi nadine kako da potkopa sna!1u si{Irrog tog fan-
tazamsirog okvira koji 3'e u njegclvui ,osn,.rvi - r-l[ir'a{1,,t-,, cla
iu:vcde neSto slidno lakanovskorn "prolalcniu {iroz lan-
tAZ&tllt' . zam tarno gde je prethodnn g,,osii,o1aLn :ieila eiiudke zajeetr-
Op$ta pouka ko3'a sc tltXatlo tntt?.e, tzvuci tr ','t,z.t l,;tl. lradi-
iiiom delovanja ideologija odnclsi sr: na iaz klrii razdrraja
ideologiju kao diskurzivttu lvorcvinu ttd lt;e ttt:, lanlazant-
ske potpore: icleolo$ka gradcvintl podltr2rlir lrJ rriltavno.
stalnim retroaklivrrim rcsl ruk ( ui t it rr ; i ttt;t, si i rrt',u rl icno-elite-
rencijalna vrcdnttst njcnih clctttctttttit trtr-:rt.irt sc r;vo vreme,
ali fantazan oznariava lvrtl< I jczgr t I ko1o tlt lt I lcr' il r,ir llbolic-
noj "prcracli-, to jcst oltit k:t<t d;t lrtttl:t cvtsI onlt]fl;le i<ieo-
logiji u nekoj "suJrstartt;ii;rlno; ' i;ri:lii i llrko cl.i3c., stala.u oic-
vir simboliinoj inlcrakciii l)rugirrr tccinr;r, i'antazarn;e tr-t
zbog(ega itlctllogiin nc tltozc tlrr lrutlc svL.(ll;iira lla tnreiu
elemenata dija vlcdnos( tt lltltptttttlsli zavisi il<l n.iihuvog
odgclvarajuicg di l'crc rtci.i a l noA polola ia u tl u{.tr si ri ltrill icjn{-)
strukture.
Frema tomc, ot'ltt ilo slv:trno ltlzltctttil';tv;it llrIrc,l illtlr.itlste
uiivanje arganizovantl u tlbl i ku sa tllodovr I l.; tr i ir c t rl litl' i Il za-
jednica. tI toj svetlosti lrc:b;r da raztrt<lttirll('!, {tr;t prirncr,
dvosrnislene posleclice sprovodcllja pulitillc sktltsk!hr au-
]b{etasrase ufeivarye ?'i
tobusa u SAD. Njear gnavni aitS bio ie. sv;aX*ako, da se -#re-
skodc rasistidke bariiere: daea lz erlladkitr zaj'erimica pro6i-
rila hi svoje kutrtulme vidik* ilcestviijmdi w rradi*u. Etvote he-
.$r
l;rca, deca. iz heXadkih zajedni*a lskrilsila lii$'ravm,r;st ras-
nih predrasuda taX<o iifo hi }iontak'iiratra, sa r:mlei.rsa, itd.
lp;rk, merazmrsivo s trmr, j*enna cilru.ga Xo.gika ibila ja, uiLl:ia.fe-
n;r u tai projeki" pogotoviir, i:nl:rr* gd'-i ie rxr:vcEenja 6lion-
s k i rn autohusirna sponja narnetuu.ia g:r*svedema " dr*avna
u'
birohratija: uni$tavanje u'Zivanja zatrvorenih. etnifr.ll."ita za-
icdnica uklanjanjcrn njihnviLnr graniea. trz t,;g ratu.{ogrr, pre-
voZcnjc Skolskine autobusime . lttn,ilxi"o ukniiiro slr ga za-
icdnicc kojih se tcl tisalo eXozl',iijra;r,rle k;L* m;'rletllmtr: s1ro*
lja - osnaZilo je ili, u izvesilo"i lu-(:rrii" i,r;.rK i;,-i*llvel;; r;tLsr-
nicc da odrii zatvorennst svclil :radlr-in Eiv,ol.a. feiia k,oja *r-
/Z: sama po sebi "rasistidlia" li."-ilto I "sar-",lir fib,e;rali prizreajm
svojorn fascinacijclm eg:zotie;iliiin "r,,ira.*iiri:Ll.ia ;iivr:tan dyx{-
.sir1o). Ovde bi zapravn trebalc p,;eJ."'rr-;l sllrllrllii eeq: itenri.-
tP"Fd"j*"-rrg"fr trii-* ,o**r,^ {..z r,.,-,ss,) tr}itera Vira
(l)cter Weir), koji se najveciul deliirt orr.rrja u zaSedniei arniSa:
zar ami$i nisu primer zatvorerr.: :l-J{ir,i.,iirj* rioja lsiiaja.ra u $vcl}l
iradinu iivrlta, uiada ne i)(-:$laji; r:i[!i. t;:i:1i:ri$irliir: 1c;1ih,;; "i;rade
rudivanja"? Drugina redi*ia. pai'ircti:ii'l .r:::a1 aji:.r.i6s 3r:,, Ll {o,me $to
oni, iako Zive u skiadu su riejviglsr slarieiEr:r-tiir-rla 1,.,f'rr:aliee \/q-
6ne, nemaju apsalafno nikakte vea:e sa lvfrtrainow ybiifioiij
kao Btolitiiko-ideolafkitn pakret'oen, to .Xest o{ti sil u najvedoj
nroguinoj meri daleko od parane;ic;riLe; ic6i'.t;e r:rr.'ri:s1.i ko3'a je
svojstvena Moraliroj Vedini, od agre$:'i!.tog roac,letalrj'a','Ja$ti1:itrI
st:rndarda drugima. Io uzgred, d;injenir'.:;a .rit{r tlajdjriji,ri."lu ii rnai-
clbktrtiju scenu u filmu predsta*rlja zajedr:idko .r:oriizanjcr ir.o.,.arg
;rnrbara opet potvrdlrje ono 3to Fredenik ftEe3'mson (,Frecleric
.lrrrrrcsorr) naziva "utopijskiin" poteltci-ialort sar,"n"ejneixe ri.ijia*
sovnc kullrrre.
.1L Uiivajte w svo.ioj naciji kao u sebi samom!
jski aparat koii podupire taj liberalni stav, sve do piice dc
r€esistance frankfurtske psihoanalitidke Skole, teorije tak-
ozvane "au-toritarne lidnosti": "autoritarna lidnost" ko-
nadno oznadava onaj oblik subjektivnosti koji "iracional-
no" insistira na svom specifidnom nadinu Livata i, u ime
vlastitog samouiivanja, opire se dokazima liberala u vezi
sa njenim pretpostavljenim "pravim interesima".'l'eorija
*autoritarne lidnosti" nije ni5ta drugo do izraz ressenti-
menta levidarske liberalne inteligencijc povodom dinjeni-
ce da nneprosveienen radnidke klasc nisu bilc sprcmne da
prihvate njeno vodstvo: izraz ncsposohnosti inlcligcncije
da ponudi pozitivnu teoriju tog olporae.
Corsokaci u koje zapada prcvoZcnjo Skolskim aulotlu-
sirna takode nam omoguiavaju da ocrlamo unulraln.jc gra-
nice liberalne politidke clikc onako kako iu ic arlikulisala
tcorija distributivne pravdc l)Zoni.r l{olsa (.lohna l{awl-
sa)10. To znadi, prevoZcnje Ikolskinr aulobusirna u potpu-
nosti zadovoljava uslclvc distribulivrrc prirvde, (tlntl odole-
va onomc Sto lLols zovc n koprcn()nl n('zniur.j:r " ,): ono obez-
beeluje pravcdniju raspodclu tlrullvt'rrih rkrl'xrra, tlno izje-
dnadava Sansc za uspch po.icdin:rt::r iz r;rzlir'ilih dru3tve-
nih slojeva ild. Ipak, paradrlks jc u lornc 5lo su sc svi, uk-
ljudujuCi i onc r,a k<ljc sc vcrovakr d:r tirrr prcvoztlm najvi-
5e dobijaju, oscCali nckako prcvirrcnirn i o5lcCc:nim - za-
Sto? Dimcnzija u koju sc zakrlratikr bilrr jc, uprirvo dimcn-
tK- 5t" r, u"e ,nu.rgi kritid':rri prirrrclili, tcori.ir ":rutori-
tarne lidnosti" predstavlja zirprirv() str:rrro tckr u teolijskoj kon-
strukciji frankfurtske Skole: ona so zirsniv:r nir pretposlavkanta
koje su dovele u pitanje Adclrno-lkrrkhirjrncrovu (Adorno-
Horkheimer) teoriju o poznokapitrrl istidkoj sutrjcktivnosti.
tu
Vidi Jolin Rawls, A 'I'hcory o1'Juslicc,I Iarvarcl Univcrsity
Press, KembridZ (M) 1971.
t,iiit lhntazma. Rolsovska litreralnodemokratska ideja o di-
stribulivnoj pravdioslanja se, na kraju, na "racionalne" po-
jedincc koji su u stanju da apstrahuju svoju pojedinaSnu
poziciju cnuncijacije, da sagledaju sami sebe sa neutralnog
rncsla distog "rnetajezika" i tako shvate svoje
"prave inte'_
- lakvi pojedinci piredstavilaju pretpostavljene sub_
:.1r""
jcktc dnritvenog ugovora kc,ji ustanovljava koordinate
lrravdc. Ono Sto se time a pdorineuzima u obzir jeste fan_
t:rzamski prostor unutar kojeg zajednica organizuje svoj
"rniin iivota" (svo; nadin uii,ranja): unutar tog prostora
ono Sto "mi" Zeiimo nerazritrsivo j'e vezano zi (ono bto
opaZarno kao) Eelju cirugog, tako da ono Sto "mi" Zelimo
rrroZc da se pokaEe zapreva kao s6mo uni5tenje na5eg
prcdmcta Zelje (ako, na ova.i naiin, udarimo na ZLtiu
arul
sog). Drugim redima, lju-clska ieija" utoliko ukoliko je ona
uvck-vcd posredovana fantazlnorn, nikada ne moZe biti
ulcrncljeria na na5im "trlravim interesima" (ili opet preve_
dcna na njih): konadno potvrdirranje naie Zelje, poneka<l
jedini nadin da se potvrdi njena autonomija ,.rod"rru
,u
'dobronamernim' drugim koji se brine za nale Dobro, je_
ste delovanje prativ vlastitog Dobrall . Svaka "prosve_
cc,na" politidka akcija koja se opravdava pozivanjem na
tif.1"- f"trtr^i" trrc -.r*dava
unutraSnje ogranidenje
rlistributivne pravde: iako se interesi drugog uzimali u c,bzir,
ryt:govom fantazmu se dini nepravcla. Drugim redima, kad
mi
lrroba pomoiu "koprene neznanja,' kaie da iu, dak i ako burlenr
nrrrracr da zavzmem najniZe mesto u zajed.nici,jo5 uvek prihva-
tati svoj etidki izbor, kreiem se u vlastitom fantazamskom okvi-
rrr - l/a ako drugi sudi u okviru apsolutno nepomirljivog fantaz-
arr'l - Podrobnije o lakanovskoj kritici Rolsove teorije pravde
vidi u Slzivcrj Zlzek, Ettjay your Symptotn, gl. 3, Routlecige,
Njrrjolk 1992.
34 Uiivajte u svojoj naciji kao u scbi sanxttnl
nprave interese" suodava se, prc ili
kasnije, sa olporom
pojedinadnogfantazamkog prostora; u vidu logike "zavis-
ti", "krade uZivanja"... Cak i tako jasna stvar kao Sto je
pokret Moralne Veiine za livot, u ovom pogledu je dvo-
smislenija nego 5to moZe da se dini: jedan njegov aspckt je
takotle reakcija na nastojanje ideologijc n prosvcicno n vi5e
srednje klase da prodre u Zivot zajednice niZe klase.
Strah od "preterane" identifikacije predstavlja, prema
tome, osnovnu odliku ideologije poznog kapitalizma: Ne-
prijatelj je "fanatik" koji se "preterano identifikuje" ume-
sto da odrZi odgovarajuiu distancu prema rasutom plu-
ralitetu polo1aja subjekta... Ukratko, ushiiena "dekon-
strukcionistidka" logomahija, usrcdsrcdena na "esencijali-
zam' i "fiksne identitete", na kraju sc bori sa vetrenjada-
ma - daleko od toga da sadrZi bilo kakve subverzivne mo-
guinosti, rasuti, pluralni, konstruisani subjekt, 5to ga poz-
dravlja postmoderna teorija (subjekt sklon pojedinadnim,
nedoslednim nadinima uZivanja itd.), jednos Lav no oznada-
va oblik subjektiunosti koji odgovara poznotrl kapitaliz-
mu. Moida je do5lo vreme da se ponovo oZivi marksis-
tidko uvidanje da jc Kapital konadna moi 'deteritorijali-
zacijc' koja podriva svaki fiksni druStveni identitet, i da se
'pozni kapitalizam" shvati kao epoha u kojoj tradicional-
na fiskiranost idcoloikih pozicija (patrijarhalni autoritet,
fiksne polnc ulogc itd.) postajc prcpreka razuzdanoj ko-
modifikaciji svakodncvnog Zivol a.
4 i
Gde, onda, da p<ltraZimo it.laz iz. rtvrtg zrriatitrtog krutla
poznokapitalistidke dinamikc'l Ncpotrcbno jc naglaiavati
da smo daleko od toga da zaslupamo rllcdi5lc cla jc I'unda-
A{q:!s:s
-. yztysst"r_ 35
,, r,i
-
isiidka preterana identifikacija " aniikapitalisiiiiia - ;
ri;,rl
,,'r .jt tLpravo u tome 5to savremeni obtrici "paranrJidne"
,, r t {i i , r ti.:r'ne identifikacije predstavljaju inlaerem{ruu s$piot-
r
,,'ir ilrrivcrzalizmu Kapitala, inherentnu rcakeiju na n3e-
:, \''',t liryika Kapitala postaje univenalnija, tc fe r4Sena
.tt t' ! t ! t )s I sve viie pre uzimati odlike
/ r r
,ir"a(.
xdiir rr lnog iltntla-
t,,',n;tliztna'. Drugim redima, nema izlaska dok goLl uni-
t rz:rinrl dimcnzija na5eg druStvenog poretka ostaje rJet?-
ris:rna u okviru Kapitala. Nadin da se izade ie tog zada-
:,rul l;r*ga nije borba protiv niracioi"lalnog" uacionrrll-
il ,r It,q gi,artikularizma, vei nalaLenje oblika pclitiilkr, pra-
,t' Loji sadde dimenziju univerzalnosti Sto prciliiziiari
i.,;i1rii;rl, ;rrimer zato je danas, naravno, ekcloiilci poi,rot.
| ,,c,lrlc nas je, dakle, to dovelo kad je u pitan.iu l:ltodua
I r,,i1ral l,itrsralno stanovi5te koje suprotstavtrja litreralao-
, lcr iirl,,i t sku * otvorenost n nacionalistidko.orgairslccri " r:a-
rr
Ivt,rtr ilu,$tii - stanovi5te koje podupire nada da ie sc ,,isti:r-
'.1.o" (ibcrahrodemokratsko dru5tvo pojaviti diui se cslobo-
,1i,i,., prolcfa5istiikih nacionalistidkih prinulila - rru lloga-
,t,r t ll1 iur ne uzima u obzir nadin na koji litreralnu.dernEl-
il'r;itsLi olivir, za koji se pretpostavlja da je *neutialai?n,
tr;r\),ri\/rldi nacionalistidku "zatvorenostn kao svcljm inhe-
,r',rrtid .ri;:protnost12. Jedini nadin da se sprerii proto-fa$i-
rlrel,a uacionalistidka hegemonija jeste da se stavi pod
\rrulrr,ju sam standard "normalnostin, unli'erzalni okvir
lil cralnodemokratskog kapitalvma - kao Sto su to, za tre-
r,')n',,
clakle, ponavlja gre5ku klasidne liberaiistidke su{not-
rrr,:;tr ir,tr,rcflu "otvorene" liberalne i "zatvorene"
autoritzlrno 1!-
, ri,,'rr: lrlrcralistidko gledi5te ovdetakode ne zapaf.a da aufrir;i.-
l,r' nir lianost nije spolja5nja suprotnost "otvorenoj", tolerantnoj
trl rr,ririoj liinosti, jednostavno njeno izvrtanje, vei nj€,1ia s.i"fj-
, r' rr;r " i:;l irLl" i pretpostavka.

36 yq1_ygk t f-r"tl"!l2$ kao u sehi samont!
nutak, wradili "i$dezavajuii posrednici" na prclasku iz so-
eijalizmra u kapitalizam.
t-I etnidkim tenzijarna koje izbijaju u Isloinoj Fivropi,
pogtred ?-apada na Istok susrede se sa vlastilim tajanstve-
ruimr nalidjem koje se obidno kvalifikuje (i samim tim dis-
kvatrifii*uje) kao -fundarnentalizam": kraj kosmopolitizma,
memod liberalne demokratije suodene sa tim vraianjem tri-
balizma... Upravo tv,zarad same demokratije, mora se sa-
kupiti snaga i ponoviti egzemplarni herojski gest kojim je
Frrnjr,l odgovorio na pretnju fa5istidkog antisemitizma li5a-
vajurdi Jevreje njihovog praoca: fufojsije i monoteizam pred-
stavlia Frojdov odgovor na nacizarn Ono Sto je trrojd,
datr<le, uradio bilo je potpuno suprotno Arnoldu Senbergu
{An:noid Schonberg), na primer, koji je prezrivo odbacio
nacisfidki rasizam kao bledu imitaciju samopoimanja Je-
vre.i:! lqs6 izabranog naroda: skoro mazohistidkim obrtom,
Frojr$ je riz€o na ni5an sarne Jevreje i nastojao da dokaZe
cizr je niihov praotac S{ojsije bio Egipianin. Uprkos istorij-
s{<,oi (ne)tadnosti ove pl'etpostavke, ono Sto je stvarno vaZ-
reo jeste njena diskurzivma strategija: da se pokaZe da su Je-
rrei u scbi *decenti:irani"" da je njihova "prvobit-
vrc.J"i
natst' bricolasc. Tc5koia ne leZi uJevrejima, vei u transfe-
nur a;,:r{iscrrrita liuji rnisli da Jevreji
nstvarno poseduju
onon,
agahnu, tajnu svo.ic moii: antisemit je taj koji "veruje u
Jevrajc"" tak<l da sc jcdini nadin da se potkopa antisemiti-
zarnsastoji u dokazivan ju da .Iewcji ne poseduju 'ono'73 ...
---rviJiligniunJ
ttr",,.l, "M'ses :rrrtl M.n.thcisnr", u
dard Edition, ltnj. XXIII. - A t.zr Lrrkirrr nr; dini isti gcst povo-
dom Zene? "Tajna Zcnc" jcsto ntu5klrrdcv llnt:rz:un; otuda je
jedini pravi feministidki 11cst priznanja tlit lcnit kao realno ne
poseduje misterioznu nepozn:micu koju joj muikarac pripisuje -
irtreratko, "'Znna ne postoji".
Metastaze u.divaaja 37
l..l slidnorn potezu treba otkriti slabu tadku liberalrie
rlt'rnokratije koja otvara prostor "fundamentalizrnr.l".'Tn
zrrrrdi da, na kraju krajeva, postoji sarno jedno pitanje koje
sr' postavlja pred politidku filozofiju danas: da li je liberal^
rr;r rlomokratija krajnja tadka na5e politidke prakse ili cla ti
jt' rnoguCno delotvorno prihvatiti njenu inherentnu cgra-
rritcnost? Standardni odgovor neokonzervativaea na clq/o
it'slc Zaljenje zbog "nedostatka korena" koji se pripisu.{e
lilrcralnoj demokratiji, tom kraljevstvu nideovskog "po-
slcdnjcg doveka" u kome Rema mesta za etidki heroizarul,
11dc sve vi5e i viSe uranjamo u idiotsku rutinu svakodnev-
rrog Zivota koji je pod kontrolom prineipa zadovoljstva,
ild.: u okviru ove perspektive, nfundamentalizatm* je na-
Jrroslo reakcija na taj "gubitak korena", izopadeno, maCa
,rtainidko traganje za novim korenirna u organskoj zajed"-
nici... Ipak, ovaj neokonzervativistidki odgovor ne pogada
slvar jer ne pokazuje kako sam projekt fbrmalne dennoX<-
t;rliic, araien u njegovorn filozofskom pragestu, otl/ara
Jrrostor "fundamentalizmu".
Struktuma homologija izmeclu kantovskog ferrmali-
zrna i formalne demokratije predstavlja klasidan topos: u
,rba sludaja palazna tadka, pragest, sastoji se od dina racli-
kalnog praZnjenja, di5ienja. Kod Kanta, ono Sto je odi-
iiono i ostavljeno prazno jeste rnesto Vrhunskog tr)obra:
svaki pozitivni objekt odreden da zatlrznte to rnesto po de-
l i niciji je " patolo5ki ", obeleien enapirijshorn nepredvidlji-
v<r$Cu, zbogdega rnoralni Zakon rnona da bude sveden na
rlislu lrormu koja na5im dinovirna podaruje learaleter uni-
,91al-
vcrzalnosti. trstn tako, o$novno delovanje demok_rati1'e
icslc di5icnje mesta Moii: svaki pretendent na to mesto
po clcfiniciji je "patolo5kin uzurpator, "niko l're mqrEc rla
vl:ula ncvino", da citiram Sen-Zista (Saint-Just)" tr kliuedma
'{* {iiivaj{e u svajoj aaciii kao u sebi samom!
tndka 3'e to Xto "nacionalizam", kao specifidno mor'lcran'
postlcantnvski fenornen, ozna(ava trenutak kacl Nacil'a,
maeionalna $tvar, uzurpira, popunjava prazno mesto Stva*
ri koje je otvorio Kantov "formalizam" redukcijom srralee
"patotroHke" sadrZine. Kantovski termin za ova popuuja"
vanje praznine, naravno, jeste fanatizam Schtviirmereqa:
uar *naeionalizam" ne otelotvoruje fanatizam u prllilici?
nfrrrmalizamn, svo-
u ovotn smislu sAm Kantov
trJp-r-avo
jim razXilcovanjem negativnog i neodredcnog suda, oiniaril
prostor nnesmrtnim" i slidnim inkarnaciiama nokog [udo-
vi5nog korenitog Zla. JoS "prekrilidki' Kanl l<orislio je
snove"iednog vidovnjaka da objasni mclal'iziiki santa; da'
nas se tneba pozivati na san "nesmrtnih' dudovilla rla lli se
objasnio na<:ionalizam - p<lpunjavanjo praznog mcsla $lva-
d pornoilr hlacijc prcdstavlja molda paradigmalitlan sltl-
ilaj invereije leoja defini5e korcnilo Zlo. I(acl ic rod o ovol
v n'zl tzrrwdu f ilozofskog f ormal izma (pral n
jc: n i a " pal olo$-
ho" sadrZine) i nacionalizma, I(ant daic icdinslvonu poon-
tu: prirneilljudi prazno mcsltl Stvari, ott uspcitto del'inibc
prostot: nacionalizrna, nrada nant islrlvrctncno zahrinnjujc'
da u njega konadno zakorirCimo (lrl.jc ur';rclclto kitsnijc "cs-
tetizacijorn" kanltlvskc clikc, krxl Silr.'r,r rt;' primcr). Dru-
girn rei..inra, slalus nacionitlizrna jc u kr';rirrioi liniii sli-ltur
transcealell{alnc iluziic, iluziic tl dirc'kltlorn prislupu lilva
ri; k-ao talcav. ttn u p<llitici olclolvorujc: prilrt:ip l';tnillrizrna'
Kamt os{ajo "kr.lsmopolil' upravtt rln<llikrl kolil'lo io* niier
bio spre n:rn ri;l prihvali nrrlgudnrlsl 'cliiirllrtli'"1not1" "1'l;rr
ZXa kao n:tr.1'r,1k,og slava. ()vaj paracloks popun.irlvllrr.irr 'rt;it;':-
nog {Tnesta Vrtrunskrlg l )tlbra clcl'iniIc: tttodt'l.rlll xri r rt;rrri'i: tr
tu
Vieli Inrtaa*uel Kant, I)rcants pl" i1 ,'iltiril ,\t't-'t, [ [!tlsl r :t'v:!
b.y .flreams af A,{etaphysics, S. Sonucnschcitr. Lorrtlor; l{,{Xl
IV{etastaze uiivanja
N ; rc i jc. Dvosmislena i kontradiktorna priroda moderne .na-
,'ifc isla jo kao i priroda vampira i drugih Zivih mrtvaca:
,rri su pogreSno shvaieni kao "ostaci proilosti" - njihovo
rt's I r) sc uspostavlja samim uspostavljanjem moderniteta.
r r
()va patolo5ka "mrlja" takode odreduje iorsokake da-
rr;rirric liberalne demokratije. Problem liberalne demokra-
tiic ic taj 5to ona a priori, iz strukturnlhrazloga, ne moZe
rlir hude univerzalizavana. Hegel je rekao da trenutak po-
bc:clc neke politidke snage jeste i trenutak njenog cepanja:
pobcdonosni liberalnodemokratski "novi svetski poredak"
i
svc vi5e postaje obeleZen granicom koja deli njegovu unu-
tralnjosto od njegove "spolja5njosti" - granicom izmedu
rlnih koii uspevaju da ostanu "unutran ("razvijeni", oni na
kojc se zakoni o ljudskim pravima, socijalnoj sigurnosti
ild. primenjuju) i ostalih, iskljudenih (glavna biga 'raz'
vijenih' u vezi s njima jeste da lokalizuju njihov eksplo-
zivni potencijal, dak i ako cena koju treba platiti za to ie-
ste zanemarivanje osnovnih demokratskih principa)ls . Ova
suprotnost, ne ona izmedu kapitalistidkog i socijalistidkog
"blokan jeste ono Sto odreduje savremeni odnos snaga:
"socijalistidki" blok predstavljao ie zaista "treii put", odaj-
nidki pokuiaj modernizacije :zvan prisile kapitalizma. U
sada5njoj krizi u postsocijalistidkim drZavama u pitanju je
l
r.apraya borba za mesto, sada kada je iluzija o "treiem pu-
ls
Oval rascep je, prema tome, sam oblik univenalnosti libe-
ralne demokratije: liberalnodemokratski "novi svetski pore-
dak" potvrduje svoj univerzalni opseg nameiuii ovoj ras':ep kao
odredujuii antagonizam, ustrojavajuie nadelo medunacicnalnih
i unularnacionalnih odnosa. Ovde imamo posla sa elevnentar-
rrim sludajern dijalektike identiteta i razlike: sam identitet llbe-
r;rlrxrdcmokratskog "poretka" sadrZan je t napuHinr koj:l cloli
rr jt:govu "i:nutraKnjost" od njegove "spoljaSnosti".
40 UZivajte u svojoj naciii kact u sebi saman!
tu" isparila: kome Ce biti dopu5teno da ude "unutra", da
bude integrisan u razvijeni kapitali-stidki poredak, a ko ie
ostati iskljuden n njega'l
Iliv5a Jugoslavija je moZda sludaj za prirner: svaki ude-
snik u krvavom komadu njenog raspada upinje se da oza-
koni svoie mesto "unutran, predstavljajuii sebe kao po-
rlednji bastion evropske civiXlzacije (op5teprihvaden ideo-
ro$ki naziv za kapitalistiiko "unurtra") pred istodniadkim
varvafftvorn. Za A,ustrijanco koji pripadaju desnidarskom
nacionalistidkom kriiu tu. zarniXlienu granicu prcdstavljaju
Karavanke, planinski lanac rrmedu Ausl"r'ije i Sklveniie:
na njega podinje vlaclavina slove nskih h<trdi. 7,a slove-
nadke naciorualiste ta gr"ani*:a je rcka Kupa, koja razdvaja
Sloveniju od f{rvatske: mi srno Mitk:lc:wntpa, dok l-Irvati
vei spadaju u iJalkan, upetljani su u iracionalnc ctnidke
razmirice koie se nas zapravo ne tidu - mi srrro na n.iihclvoj
strani, mi saoseciamo s njirna, ali na isli n;rdin na koji se
saoseia sa Zrtvama agresije kerje pripadrtju lrcCcrm svctu...
Za l*vate, kr"ajnja granica je, naravno, ona izrncclu njih i
Srba, lo jest izmodu zapadnjadke katolilko civilizacijc i is-
todnjadkog pravoslavnog kolektivistidkog duha koii nijc u
stanju da shvati vrednosti zapadnjalkog indiviclualizma.
Srbi, konadno, sebe vide kao poslednju liniju odbrano hri-
Sianskc livropc od fi.lndarnentalistidke opasnosti koju sim-
bolizuju albanski i bosanski rnuslimani.
Tradicionalna suprotnr:st izrnedu notvorenih" plurali-
stidkih dru5lava i "zatvorenihn nac.ionalistidko-kolcktivi-
stidkih druSlava, zasn(')vana na iskljrrdivanju Drugog, mora
tako doii do taikc u kojoj sc poziva na samu sebe: liberal-
no gledi3te funkcioniic prcrma istoj loglci rlokle god se za-
sniva na iskljur)ivanju l)rugoiq., l,;rtmc se pripisuje funda-
mentalistidki nacionalizanr i{,r1. 7,hog top,a dogadaji u biv-
Metastaze uiivanja 41
i.j .f ugoslaviji daju savrSen primer upravo dijalektidkog
olrrlu: ono Sto se u datom sklopu okolnosti pojavilo prv<:
k;ro nazadan element, ostatak proilosti, iznenada se, s
l)r()rncnom u op5tem okviru, pojavljuje kao element bu-
rlrrt'nosti u sadalnjem kontekstu, kao predskazanje onoga
sto prcclstoji. Izlivi balkanskog nacionalizma prvo su od-
lr;rcivani kao samrtnidki ropac komunistidkog totalitariz-
rn;r prcruSenog u novo nacionalistidko ruho, kao smeSan
;rnahronizam koji zapravo pripada nacionalnim drZavarna
tlcvctnaestog veka, a ne sada5njoj eri multinacionalnosti i
svclske integracije; medutim, iznenada je postalo jasno da
t'lnidki sukobi u biv5oj Jugoslaviji nude prvi disti ukus
tlvadeset prvog veka, prototip poslehladnoratovskih oru-
2anih sukoba.
Ovaj antagonistidki rascep otvara prostor za Crvene
l(mcre, Sendero luminoso i druge slidne pokrete koji kao
da olidavaju "korenito Zlo' u danabnjoj politici: ako "fun-
damentalizam" funkcioni5e kao neka vrsta "negativnog
suda" o liberalnom kapitalizmu, kao inherentna negacija
univerzalistidkog zahteva liberalnog kapitalizma, pokreti
kakav je Sendero luminoso igraju ulogu beskonadnog suda
o tome.
I-/ svojoj Filozofiji prava Hegel "rulju* (.Pr;beJ) shvata
kao nuini proizvod modernog druitva: deo ncintegrisan u
lrravni poredak, spreden da koristi njegove prednosti i, up-
lavo iz tog razloga, osloboclen svih odgovornosti prema
njcnru - nuini slrukturni vi5a-k iskljuden iz zatvarenog kru-
qa dru5tvene tvorevine. fini se da.ie tek danas, dolaskom
nrulje" postigao potpuno
l)()znog kapitalizma, ovaj pojam
oslvarcnje u elru5tvenoj stvarnosti, preko politidkih snaga
I' o ic prartroksalno objedinjuju najradikalniji domorodadki
;rnlirnodcrnizam (odbacivanje svega Sto defini5e naoderni-
"+4 _.tlzivqftr y-rywJpey$iSsq ! rypi
t{*t: t#i6ta, nol*/ca, ine$ivirJilallzma...) t arazito moderan
projekt hrisanja celolcupne simbolidne tradicije i podinja-
nja oel nule (u snidaju Crvanih Krnera to je znadilo ukida-
nje eelolcupncg sis[ema oberazovanja i ubijanje intelektu-
alaca)" Sta zapravo dini 'sjajnu stazu* senderista ako ne
ideja da se rekorrstrui$e soeijalizam u okviru ponovonog
nspostavlS'anja e{novnopg canstva Inka? (Crveni Kmeri su
{akode shvatili svc,i retim kao vradanje izgubljenog sjaja
starog kmerskog krafu'evstva.)
Rezultat ovog oda.3'nidkog nastojanja da se prevazide
antagonizanm ian:edu t,radlcije i ruro<trerniteta jeste dvostru-
Xea nagaeija: radikalno antikapltalistidki pokret (odbijanje
integracije u svetsho rliiEtc) zajedner sa sistematskim uki-
eianj' ern svinr tr,adicior,r.;rlrui h ldjerarhijski h dru5tvenih vez a,
podev ori porodice (na nivou "mikrorno<ji", reZim Crvenih
Kmsna funkcionisao je i<aer "antiedipovski" reZim u svom
najdistijem obliku" to jest kao -diktatura adolescenata"
leoje je podstieao da potncazuju svoje roditelje). U para-
doksu ove dvostruhe negaeije aflikulisana je istina da ka-
pitalizaru ne rnoie da so reprodukuje bez podr5ke pret-
kapitalistdkih oblika ciru6tvanila veza. Drugim redima, da-
lei<o od toga cla preclstavXja sXudaj istodnjadkog vatrvarstvan
"korenito Zkr" (lrvcnih l(mena i senderista shvatljivo je
saffixo rl svctl<lsnji an[a{onr:cnna hoji je sastavni deo danaS-
njeg ka.pitalizma"
Ima vi$c orJ sluda.irrc itliosinkrazijc u dinjenici Sto
chr*. sXudaja vorXa pollrc(a inlcrlckluillac, dobro upuien u
{ananosti zapadn3adlee kuhurc: (prc n<l Sto jc p<lstao revo-
lucionar Pol Fot je hio pr:olbsor na lir;rncuskom liccju u
Pnom Femu." pozmat pro svnjim prcl'inicninl turnaicnjirna
Rcnaboa i. S,{alanlaea; Abilllacl (iuzman, 'prcsidente
Gonzalo*, <yoda serraierista, profesor jc trilozofije diji su
Metastaze uZivanja 43
,'rnilic-ni autori Hegel i Hajdeger i dija se doktorska teza
lr;rvila tr{antovom teorijom prostora...) Iz tog razloga, su-
'viir-, ic jednostavno shvatiti ove pokrete kao poslednje ote-
ft rvl.ir:nje hiljaetugodi5njeg radikalizma koji dru5tveni pros-
trrl slrnktuira kao isljudivi antagonaam nmedu "nasn i
"n.jih", ne dopuStajudi nikakve moguine oblike posredo-
u;rnja; umesto tnga, ovi pokreti predstavljaju odajnidki po-
l:rrIaj cla se iztregne neravnoteZa koja je sastavni deo
kapi-
r;rlizrna, a cla se ne traLi podr5ka u nekoj prethodnoj tra-
liciii za koju se pretpostavlja da bi ornogudila savlada-
v;rn.ic ov,r: neravnoteZe (islamski fundamentalizam koji
,rslaje u okviru ove logike iz tograzloga je, u krajnjoj li-
rrij"i, izopadeni instrument modernizacije). Drugim redima,
iza nastojanja Sendero luminoza da izbriXe celokupnu tra-
rliciju i cla podne od nule dinom kreativne sul-rlimacije, po-
sloji tadan uvid u komplementarni odnos izmedu moder-
nitcta i tradicije: bilo koji pravi povratak tradiciji danas je
t prion nernoguian, njena uloga je jednostavno da sluZi
krao upijad Soka od procesa modernizacije.
Crrveni l(meri i senderisti, prema tome, funkcioni5u kao
ncka vrsta "beskonadnog suda" o poznom kapitalizmu u
polpuno kantovskom srnislu te redi; njih treba locirati u
lrcrjoj ohlasti, tzvan inherentnog antagonizma koji odre-
r!uie poznokapitalistidku dinamiku (antagonizma izmedu
nroclernistidke ofanzivnosti i fundamentalistidkog trzanja
je u unazaetr) jer cni temeljno odbacuju oba pola ove suprot-
nosti. T(ao takvi, erni su, da se izrazimo hegelovskim red-
nil'rrrry,r,, sa.sfav'ni doo pojma paznog kapitalizma: ak't hoie-
rn,r '.Xfl kapitalizarn shvatimo kao svetski sistem, mora se
rzr''ll lr ohzir nfegova inherentna negacija, "fun.tramen-
l;rli;,r:lLtN:r", hncl i njegova apsolutna negacija, beskcnadni
rrrrl,{j r'r.ir;nil1.
!! -_ !-.4::,tt2q::9t'J:'!:g!_!rfg"y:s!;::y"*y:i_
Upravo u odnosu na ovo rnora sc sr"lditi o zna<-iereju ob-
novljenog (simbolidnog i stvarnog) nasilja preffra ''st!:an-
cima" u razvijenim Zapadnim zemljama. Fovotiorn l;'ran-
euske revolucije Kant je plsao ela mjeno svetrs{<o-istorijskc
znadenje ne treba traZiti u onon,e $to ssr zaista ztrivalo na
ulicama Pariza, ved u zanosu koji .jc; taf r,iaqlor cla sa l-s{.1'ari
slot'oda protluctrio u obrazor."eriil-lt. r;r'rir,ve:si,r:,nirni ljuciima:
msida je sasvim istina cl.a je o.ro $to sr: i;,lt;-r-lc iit;i;aval.o r.n
Padzu bilo uZasno, da se najoatrr,ratnijrilirr r;ai:lomostirna pu-
slilo na volju, pa ipak, odeei tlh ilogac{lja u prosvcdnoj
javnosti Sirom Evropre sverlctir: no r,iamo o r-rxlqurjrrclsl,i slo-
bode ved lakorje o sarurli ali.Iuclrnci,riIr lr""im{r: lia skrhorli kao
antropoloikoj iinienicii5 . da odbacuje neonacistidko nasilje, mada brzo dodaje da ti
Isti korak .. lronler;lnjt: ,.;,cl llcltt'rlrrt:r.llru l'r:'ainrlsui rioga-
rlaja ka moda{itetu njegovc inskripcrie u vciiliog t)rugog
hoie oterlovljuju pasivni posrnalraii - poiltrvlcc sc p()vo-
dom antiimigrantskih lzliva nasilja u i\t"r"rrai:toj u leto
1992 (u Rostoku i drugim qradovinllr lrivir: f slodni Nemla-
dke); pravo znaicnjc ovih rhq;rda.i.t liclr;r lr;rilriii u dinje-
nici 5to su nconacisliiki pourolrti nilr(li n;r otkii-rlavanje ili
bar na nrazumcvan.ir:" lihc vt'dirr:: liosnurlr;li:ir rlak i ileki
delni polilidari mcdu socii;rhlt'rrrokr;rIirn;r horislitri su ilr
kao argument za prcispiliv;rn.ir,' n,:nriri'iir: rrrrir,,r;rntsl'c: pclli-
tike. U tom pomcraniu v )'.,,r-'itt:r:r,,r'/li r;l':lrv, l lr-:, u l;1,r/art,
prava opasnost: ono pri;rrcrn;t llrr z;t rnoro,ttr'r,, Jlrcqcrnoniju.
ideologije koja prisustvo "lrrrlir:l;rr:;i" osrcr.'lr kao prctnju
nacionalnom idcntitetu, k;lo 11la,,, li 1r'i:1,,,r"l u { ;t11r'trrz;lnta
koji cepaju politidkn telo.
lultnmanuel t-]trflict
Kant, ?"/:e ssI tl11-' !;";;,.1r!i'
of Nebraska llr,;ss, Liirkcln i l,cndon l-992, sti l l,
_ - __* Metastaze uZivanja 45
()no na 5ta posebno treba obratiti paZnju jeste razlika
rzrncdu ovog "postmodernog" rasiznta koji sada besni
lrvropom i tradicionalnog otllika rasizma. Stari rasizam je
lrio dircktan i sirov - nonin (Jevreji, crnci, Arapi, stanov-
rrici Islodne Evrope...) jesu lenjivci, nasilnici, spletkaro5i,
rr;rqrizaju naiu nacionalnu supstancu... - dok je novi rasi-
/:nu "reflektovan", kao rasizam podignut na kvadrat, pa
I;rlirr m<rZe da preuzme oblik svoje suprotnosti, borbe pro_
tiv rasizma.litjen Balibar (titienne Balibar) pogodio je u
rrrclu kad ga je nazvao "rnetarasizm()m"17. Dakle, kako
"poslmoderni" rasista reaguje na ispade u Nemadkoj? On,
nirravno, poiinje tako Sto izraLava svoje zgraZanje i kaZe
drrgadaji, iako su za i,aljenje, moraju biti sagledani u svorn
lirrntekstu: oni su, zapravo, izopa(en, iskrivljen 'araz i po-
slcdica jednog istinskog problema, naime, toga Sto se u sa_
vrc)menom Vavilonu gubi doZivljaj pripadanja jasno odre-
rlcnoj etnidkoj zajednici, koja daje smisao Zivotu pojedin-
t:r... ukratko, pravi krivci su kosmopolitski univerzalisti
koii, u ime "multikulturnosti", mesaju rase i tirne pokreiu
prirodne mehanizme samoodbranels. Aparthejd se tako
,rlrravdava kao krajnji oblik antirasizma, kao nastojanje
rlrr sc, sprede rasne tenzije i sukobi. Ovde zapravo imamo
,rpipljiv prirner onoga 5to Lakan ima na umu kad insistira
''vlai lti.t-r-gulib*, "Irih.r" o'ru"o-Rasism,? ,,, u Etien-
rrt llirlilrar i Ernmanuei Wallerstein, Race, Naticn, Class,yerso
Il,ioks, f-ondon 1991.
't lli, citiram nedavno objavljeno pismo u dasopisu ,A/7'us-
cla
lil, : "MoZda je sasvim neprirodno da razlidite rase i etnidke
r,'rr1rr'7ive zajedno... Mada niko ne moZe da opravda napacle na
l;iivcrsity
I ,lr;urco u Nemadkoj, Nemci imaju sva prava Ca insistiraju r.ra
l, 'rrr,' tla n.iihova zemlja ostane etnidki nemadka.',
46 UZivaite u svojoj naciji kao u sebi samoml
na tome da "ne postoji metaiezik": nema razlike izmeclu
metarasizma i rasizma, metarasizam je dist i prost rasizam,
utoliko opasniji 5to se predstavlja kao njegova suprotnost i
zastupa rasistidke mere kao pravi oblik borbe protiv
rasizma.
5 rrliv;rju danas u njenim nagradama - ne zato 3to su sada5-
Ova kritika uobidajenog zapadnjadkog liberalnog stava
otvara put drukdijern, dopunskom nadinu obja5njenja op-
dinjavajuie rnoii koju ispoljava nacinalizam u Istodnoj
Evropi: osobenost "tranzicije" od realnog socijalizma u
kapitalizam moZe se shvatiti uz pomod termina "i5deza-
vafuii posrednik", koji je razvio Frederik DZejmsonle. Sis-
tem dostiZe svoju ravnoteZu, to jest ustanovljava se kao
sinhroni totalitet, kad - da se izrazimo na hegelovski nadin
- "uspostavi" svoje spolja-$nje pretpostavke kao inheren-
tne elemente i tako izbri5e tragove svog traumatidnog po-
rekla. Ovde imarno, u stvari, posla sa napeto5du izmedu
"otvor€ne" situacije, kada se rada novi drultveni spora-
zum, i 'zatvorcnen situacije koja zatim sledi - da se pozo-
vemo na Kjcrkegorove termine, red je o napetosti izmedu
moguCnosti i nuZnosti: krug se zatvara kad se novi dru-
Stveni sporazum uspostavi u svojoj NuZnosti i udini nevid-
ljivom svol'u "moguinost", otvoreni, neodredeni proces
koji ga je prctizvco2t'.
ttVidt F."d.ricJnnt"r.,n, "'l'hc V:rrrishing Mediator; or Max
Weber as Storytcllcr", n 'l'ltc, Itlcrthtgic:s <tt"I'hcrtry, knj. 2, Uni-
versity of Minncsota l)rcss, Mirtcitpolis l()tl8.
20
lJ vezi s ovom problcnratikonr vidi Sl:rvoj Zizek, For They
Know Not What They Do, gl. V, Vcrso llooks, t-ondon 1991.
Metastaze uZivanja 47
ll rlc<luvremenu, kada se socijalistidki reZim vei bio
je novi rcLim mogao da se stabili-
r;rsl);r(), ali pre nego Sto
zrrje, bili smo svedoci neke vrste otvaranja, stvari su za
trcnulak postale vidljive, ali su odmah zatim postale ne-
virlljivc. Grubo redeno, oni koji su upalili fitilj demokrati-
z;rt'ijc i borili se u njenim najteZim bitkama nisu oni koji
rrji pobednici ne5to uzurpirali ili 5to su ih prevarili, vei
zlrog jcdne dublje istorijske logike. Kad je proces demok-
r:rlizacije jednom dosegao svoj vrhunac, on je zakopao
svojcr detonatore. Ko je, dakle, odista upalio fitilj ovog
prroccsa? Novi drultveni pokreti, pank, nova levica - posle
pobcde demokratije svi ti podsticaji iznenada i zagonetno
izgubili su tlo pod nogama i manje ili vi5e nestali sa scene.
Sama kultura, asortiman kulturnih prefe-rencija, korenito
sc promenila: od panka i Holivuda do nacionalnih pesama
i kvazifolklorne komercijalne muzike (nasuprot uobidaje-
noj ideji prema kojoj univerzalna ameridko-zapadnjadka
kultura baca u zasenak autentidne nacionalne korene). Mi
smo zapravo imali pravu "primitivnu akumulacijun demo-
kratije, haotidnu formaciju pankera, studente sa njihovim
tlcmonstracijama, komitete za ljudska prava itd., koji su
lrukvalno postali nevidljivi onog trenutka kad je novi sis-
lcm uspostavio sebe i time svoj vlastiti mit o Poreklu. Isti
ljucli koji su, pre nekoliko godina, zloupotrebljavali nove
druStvene pokrete sa pozicija partijskih tvrdolinija5a, sa-
da, kao dlanovi vladajuie antikomunistidke koalicije, op-
tuZuju njihove predstavnike za nprotokomunizam n.
Dovoljno je setiti se uloge Neues Foruma u bi'rSoj Is-
ltdnoj Nemadkoj; njegova sudbina ima inherentn: tragi-
;'aru etidku dirnenziju: to je tadka u kojoj ideologija
nshva-
l:r sebe doslovno" i prestaje da funkcioni5e kao "cbjek-
48 UZivajte u svojaj naciji kao w sebi samctnd!
tivno-cinidna" (Marks) legitirnizacija postojeiih odnosa
moii. .Atreue.r Forun su dinile grupe ostraSienih intelektu-
alaca koji su "shvatali socijalizamr ozbiljno- i bili spremni
da sve stave na kocku kako bi uni$tili n<ompromitovani
sistem i zamenili ga utopijskinr "tredim putern" izvan ka-
pitalizrna i nrealno postojedeg"
socijaiizma. Njihova iskre-
na vera i neprestano naglaBavanje da ne rade na restaura-
ciji zapadnjadkog kapitalizma pokazali su se, naravno, kao
puka nesupstancijalna iluzija; medutim, rnogli bismo reii
*ia je upravo kao takva (kao potpuna itruziia bez supstan-
ee) ona bila stricta sensu neidoaloilka: ona nije "odsli-
iiavala" u naopako-ideoloXnrorn obniku bilo koj,: postojede
odnose moii.
U toj talki trebalo h:i isnral'ltrr ri,i'rr,,r' l'rrirtirjhn Vmlgatu:
suprotno Opbtem mestu proma lcoi'rne, r,cir,r,.:,,lliclgrja postaje
"cinidna" (prihvata jaz izmedu nredi" i ndelan, vi5e ne
"veruje u samu seben, ne doZivliava se vi5c kao istina, vei
koristi sebe kao disto orude zalegitimizaciju moCi) u peri-
odu "dekadencije" dru$tvenog poretka, moglo bi se redi
da upravo razdoblje -dekadencije" otvara vladajuioj
ideologiji moguCnost da 'shvati sebe ozbiljno" i uspelno
se suprotstavi vlastitoj drrdtvenoj osnovi. (Protcstanti-
zmorn hri5Canska religi3'a se suprotstavila fcudalizmu i nje-
govoj druitvenoj osnovi, isto kao dto se Ncucs l.brum
suprotstavio postojeiern socijalizmu u ime "istinskog soci-
jalama' .) Na taj nadin, nesvesno, 'iHdezavajuCi posrcdni-
ci" oslobodili su sile vlastitog koaeadnog uni5tenia: kad su
jednom obavili po$ao, njih je -istorija pregazila" (Neues
Forum je clohio 3Yo glasova na izborirna) i nastupilo je
novo "vrerne nitkovan, sa ljudirna na vlasti koji su vedi-
nom Cutali dok je lraiala trroneunistidka repnesija i koji,
tVlerastaze wiivanja 49
rrlrlitrs svonlLr tome, sada optu*uju .Vpcrps "Frtrum kao
"
;rr iivcnc iii,r:ulli0*;rg{e'u...
kr
(
)lritrr {r:ori:ijska pouka koju treba tz"*ludi tz svih ovih
prirrrcr.a icste ta da pojam ideologije rnora biti osloboden
" r r' rrczcntacionalistidke " problernatik e:
ideologija netna
1
rtiAtttrvc vcze sa 'ilwzijorn^ sa pogrednim, izvitoperenim
g:,rcrlst:rvljanjern svelje drudtvene "
sadriine. Sa}:eto redeno:
politiiko stanoviHte rnoZe triti sasvirer ispravno ("istinito")
l.;rtl jc rcd o njegovoj ohjektivnar"{ sadrlini, a ipak duboko
i<lcolo(ko, i vite vawa. idel'a koju p:olitidko stanovibte iz-
vorli iz clrndtvnne sadrXine r:noXe se pokazati potpuno po-
1',rcKnom a da ipak u njoj nr: brde aps*:hrtno nideg "ideo-
lrrKkog"" St,u sc tide "faktidke istine"" st.av Neuas Foruma -
koii jc rrL raspadn komunistidkog ro*imaa video otvaranje
rr"logudnosti za nala*enje nekog novog oblika drubtvenog
lrrrrstrrra izvan granica kapitalizrna - bez sumnje je bio ilu-
z()ran. Nasuprot f{ewes Frsrwnw bile su snage koje su se
talof.ile za najbrLe rnoguino ujedinjenl'e sa Zapadnom
Ncrnadkom, to jest za ukljudivanje njihove zemlje u svet-
ski kapitalistidki sistene; za njih ljudi ckn Newes Frsruma
rrisu bitri niSta drmgo do grupa sanjaliea koje je vreme pre-
g;rzilo. Ovaj stav se pokazao isprav.raim ^ mada je, uprkos
tttrpc, ftio i rlabak* idealaiki. Za$to? Konformistidko usva-
i;mic zapadnonemaafneog uzora podrazumevalo je ideolo-
tko verovamje u neproblematidno, neantagonistidno funk-
c'ionlsanje parznokanlitalistidke -sceijaLne dtrZavon, dok je
prvo stanoviXte. n:lada iluaornn u pogleelu svctje faktidke
srrch*ine (onoga Xto je "enumciralo") svojorn, "skandalo-
znornn i pretenanorn pozicil'orm enuncijacije svedodilo o
sv, r;ii clla je anfagonlzam svojstv*{t pr]Zfi.o{?t kapitalizmu.
( )vrr jc jeclan ,rd sladina da se sh.vati lakanovska teza
tlr('rlr;r hojof istilla irna. strukturu fikeije: u onim konfu-
50 {ldivajte u svojoj naciji kao u sebi samom!
51

suirn inr:secirna prelaska nrealno postojeieg sociializma" 1.," ;r' l;rn!;,, rr,r, I:r,it 6lopmmjava nedostatak iddezavajuieg
u kapitaliuarn, fikcija o 'trciem putu' bila je jeclina taika 1',1.,11 1|II1I.11
w kaX'aj dmr$Naai antagoaizam nije bio izbrisan. U tome r\ | r',, r.r'i.' (-i;,r izt-,rep"nemC
r' n iI ZamkU iStOriCiZma, moramo
leEi jedam qrd zadataka "postmoderne" kritike ideologil'e:
')rirl;r rr;rIr(:;li L,iila!,r:rl-i^aiistld]eu lekciju o antievolucionisti_
da oznadl elernonte unutar postojeieg dru5tvenog poretka , rrrr l.r n';,''ili:uriznelr, koja razrebava protivrednost izmedu
1.,
leoji - u vidu "fikeije", to jest "utopijskih" prida o mogud- !,1;1., 1,;q111111i 'rii;rc1enja Biblije, po kojoj je
svet stvoren pre
ni.rn ali pr otrraliem, alternativnim istorijama - ukazuju na an- .1., r (l(l[] rllrlina i ncpohitnih dokaza o njegovoj veioj
fagcnis'ti.dn<-i karakten sisterna i tako nas ndistanciraju* cld rt.irosti iio:ril.i qlani nriiionc godina itd.), ne upu5tajuii se u
oxiioga,ft{r 1"e po sebi odevidno u njegovom ustanovljenona .,rl'i,'rrir:u;r ;rilrgnui"X,-- tumadenja Biblije ("Adam i Eva
ielenfinetru. iicsrr rilV;,rn^n,r I n,:,v'i n],3r, negO rnetafOra ranOg StadijUma
,=,p1,1.f;1x15lq;;.1 .."1. i"e4 rirZedi
se n,iene bukvalne istine: svet
6 i! \11/1 ff (rtt ri'rn.^?lrfin. tn jest pr€ $amg 5.000 gOrlina, mada
$ta" dakle, pcvezuje tog "i5dezavajuCeg posredninian
',t u.ttruf,it"titn lni;;*tirst tiingrsuirna proilosti (Bog je direktno
i 'r'1 i1i,r i;rsrlo iid.22l. Ji-lro{Xost je uvek strogo
"sinhronij-
porastt naeionalizrna? Demokratski nastrojeni kornunisti i .1,;r". lrr, yc, .vatt,u na *.a^Xi sinhronijski svet promiilja svoj
movi riru5tveni pokreti uopbte, predstavljaju "i$dezava- je setiti se ozlogla5ene uloge koju
,irtt;t.rttntizfrtt]. - r.l.lrvoljno
judeg posrednika', ono 5to mora nestati, postati nevidlji :;rr inratrr 'ostaE:l 6rru$lnsti' n opravdavanju teskoia vezanih
vo. kako hi nnvi poredak uspostavio identitct sa samim so- ,;r "izrlra,.luiu sociie,lizmao. lJ torn smislu, prida o etnidkim
trom. $no Hto je polerenulo taj proces mora podeti atra se I'o1r:s1i1;1;1 nd sa.rnog pofietlea jeste "mit o poreklu": Sta je
shvata kao njegova glavna prepreka ili, da upolrcbimo tnr- n;rr:i,riruatrtlfi nasiede ako ne vr"sta ideolo5kog fosila koji je
rnime rz Fropove strukturne analue bajki'?', I)arirzalac ss rr lrorrk{"ivno stvorila vladal'uia ideologija da bi zaba5urila
mrmra p'ohauati kao l.Ieprijateljsko biCe, kao lc.idi ltctnin dc : r', t1t', antagoniZme ?
5;;x a{6,{ 71jP
Burg u roffin&frtn Gardast i predrasuda DZcjn Ostin, ko.ia, r:edima, urnesto d_a se, traumatidno dezorijenti-
[.rirr;rgim.
kao zla smetnj'a Darsijevom i Elizabetinom braliu, us1:re$* :rr^'r. iulJiillo zamrep,a5iujurioj brzini tog preokreta u na-
no ruarl.ipl,'.Lr,qe prstqtrn sudbine, onemoguCava.iuCi talio sre- ,irrri,;rlizarn, bilo bi rnnfda prikladnije da napravimo
neku
dam ishnd. ,, r sri rr fr,egelovskclq c,hrta i da to zaprepaSienje transponuje-
-Filacii:.r" je, s drugc
l.,ao supstancijalna potpora $trr:eli:lr.-, !lii ' ir :iFqli:ritr ritt.eii'", {o jest da ttr traumatidnu dezorijenta-
ono 6tc,r nsi,r.r vl*rclajuda ideologija vidi tako da mo)rc c,[a .rue rirr rir,,', slir".ia!arrlr,, l(fl,o pl'cblem, ved vi5e kao kljud za re5e-
vidi, da motr: cla prcvidi, "i5dczavajuii posrcdnik": "nacl- "1;,'; 11,1i!16gs,pnnje rrneielnalizmu proisteklo je iz nanterc cla

21
l,ridi \riaulan-rir lnnrpp, 'l'hcoty and I Ii,;tory o! X,ltf fi l.,.trt:, ' 'r.iili :;t{":L!!r€.)ie {.ietutd, "Adam,s Navel", u The Ilanin,,;,t,s
{.-[n-iv*r:si ily oI ].'/[i lxncso t:r l]ross, Mi ncapolis I 984. ''lri r r,i' f rrr, {qiiii t,tl,.ltlt;'{ Iir:irmn_,nClSVOf:t 1985.
52 {liivajts u svaiaf naciii kaa m,sebi samom!
se zaStitimo od traumatidne dczorijentisanosti, od gtrbitka
*realno pos-
tla pod nogama, prouzrohrlvanih raspadom
tojedeg socijalizma". T'er znadi, slom soci.ializrna ne treba
nrealnom
potcenjivati, kao $to je f.o obidno sludai i<ad se o
socijalizmu" razmiSlja kan o spolja narnetnutom sistemu
laoji je gubio neleu iuvr.rrrlm naqionalnu iivotnu energiju.
Lstina,
*realrii snrci.l"ai.lzam* je, u {crnjnjoj iiniii, bio dru5tvo
"gclle spotrja$njost.i"" sistem.fe fat.llkcionisaei tako Eto niko
ni.ie 'verovao u nj*g;a* - ipak, upravo ttl *iolazimo do pra-
ve zagonetke u vczi s llj'irn. T;r spolia$njr-rst bila jc ono 5to
Hegetr nazir,a "sn*r6t rtslt-ttne si.rtijaXnjoXdu". u ko'ioj .ie nama
danas lako da preport'railre'r o[trisr [,,alianov,rg veli'i<clg
'Drr.rgng:
slno 5to se raspaLo u Istodltoj Evropi b^ilo ie le
erairl Aawe. ie rajnii iemac clrubtvcnog strtorazurna"
Atco se rasp*iaEe d*voljnim pocXacirna, lai raspad veli-
kog l.)rugog moXe r,lil r,'r,: vr:iie; :la odrcdcnr) mcsto u vreme-
nu i prostoru; Ri5ar:ei l4"x;ritlr:irrski (Ilyszard I(apuscinski)
udinio je to na primeru pcll'or]l:rm iranskt: rcvtllucijc' 1'979'
glodine: n'poietak kraia'u 6attq.rttr-rg t'c>i'irnit dc:sio sc na je-
dnom trgu tr 'feherantr gde je obiian graclanin odbio da
poslu$a naredenie pnlicajca rtra odo - vcsl sr': prolirila kao
poZar i, najednom, f.iu,di sn trlleslali rla "vcruiu u velikog
i)rugog"" Ovdo je, naravno, red rl rclrur;rl;livtroi rck<lnstnlk-
ciji - za taj dogarlaj nc moic sc jcclnrtsl;rvno rc'ii cla je
"bio" "podetak kraja"; rr sveflosli kasniiih tklgatlaja, on je
pre ne$to Sto "Cc" lo l{)k '"hr{i"; nlr ttprkos svcrnu, <llt jcste
grudvica sncga koja jc pokrcnul;t l;tvirrrr:
'"Dakle, najv;rZniji trr:trtttitli, trr:nttt;rk l;.o.ii it: otlr-ctliti sudbi-
rruzemlje, Kaha i rcvolueijc jcst,; trcttttl;tli kirtl;r .icclrrtr lrolicajac
kreie sa svog mcstil k;t t'lrvr:kll 11;1 ivir'i ,'Ilttilt', 'l'lir: i ir;lrceluje
xVidi
Slavoi Zir,ek, Iinjrt.y J''n'rrr s'vri,'1,;'L'trtl, I'il ,1,,
Njujork 1992.
afetastaze uZivanja 53
!r.,l,r i(!r'l;urlr [!6lis6j6e i dovek na ivici gomile jesr.r obidni,
.,tr,,ri'rnr ljrr{i, ali rtjihov susret ima istorijski znadaj. Oni su
,rl'r;rr;r ,'','1i i.jrrdi, ctrrijici se ireSto debavalo u Zivotu, obojica
:,rL,.j;r plje'-lii.iaina iskustva" Folicajdevo iskustvo: ako ja
'n.rlii
vrI rr.rrr n;r rri:,klUlt r potlignem pondrek, onie se prvo ukoditi od
'.!r.rlr.,, ,r ri,r'af t r'l;111 petama vetra. Iskustvo doveka s kraja gomi-
l, t,ri I'oglcrl,r rra polaeajea koji mi se priirliiava mene obuzima
..rr;rlr i 1 , rrninjr)ul rta tre:iim. Na osnovu ova dva iskustva moZemcr
,l,r r;rzvij+irrcr ,;rllrypar!r."pol'eajae vikne, dovek potrdi, ostali se da-
;rr rr lr, lislvo, qilv*r. s,ff isllrazni. AIi clvoga puta sve ispada dru-
1.,'rt,' I'olic:rjnc vikne, ali dovek ne beZi. On ostajc da stoji, gle-
,l:rlrrti prrfigiljcn.'I"r je oprezan pogled, jo5 uvek osenien stra-
lr,,rr, ;r!i istnvle.tnelro ueicpustljiv idrzak. '[r.i je, da'"1e, tol do-
v. l, r r;r r uh u 6q':urile clrstrtr-r gXeda uniformisanog preds :avnika vla-
rrr (lu nr: uucla, Llbazire se oko sebe i vidi isti pogled na dru-
piirir li,:ilrrr,r. fl.rlm i r:ljegovo, i ona su jo5 uvek na oprezu, jo3 uvek
.
t'()!nirl() upla5ena" aii. ved dvrsta i nepopustljiva" Niko ne beZi
i;rk. J.r,nlicaiac nastlavlja cla vide: najzad, on prostaje. Nastaje tre-
rrrrt;rX,: liFine" i{'e znarno da li policajae i onaj dovek na rubu go-
rrrik: vcf shvataju 5ta se upravo desilo. Covek je prestao da se
pl:rIi - i to je podetak revolueije. Odatle ona kreCe. Do tada, kad
grxl bi se ta elva doveka pribliZiia jedan drugorne, ne5to treCe bi
sc odrnah ume5alo rnedu njih. To trede biio je strah. Strah je bio
1r, rlicajdev saveznik, a doveku
iz gomile duXmanin. Strah je me-
ilrr njima ocl.r-edi.iac p'rravila i odludiva<l o svemu. Sada su se dva
({()vclia ara.{!a sa ':.n, liceur u lice, i strah se rasplinuo. Do tada nji
Iurv odnos tr'e bic optereien ernoeijama, me5avinom agresivno-
sti, prezira, besa, stralta. ,{li strah se sada povukao, taj perver-
zni s;lvez lspuiden urrEnion:l raspao se; ne6to se ugasilo. Dva do-
vr;l<a su sada 3lostatra uzajamno ravnoduIna" beskorisna jedan
rlrrrgorre; rnogu da ffift&tave svako svotr'iltt putem' {J skladu s tim,
lrolicajac se okrede i tromo se vrada na svoje mesto, dok dovek
,,r iuia;e gomitre stojl gleclajr.ldi svog neprijatelja kako i5dezavaza -"
l.'.{)ulledge,
/Cl"'*rc. Iqru***f.i, rl* E* r n of Slt ahs, Ficador, I n n-
,lon !986, sl"r:. 109-[].0.
F

54 {JiivaS!:r; !!. ii}rrt!.!:}i nrii:{ii l;ar-; u schi rarroml A'{etastaze tiivan.fa 55

Ftlstoli, nir-:rJlrlllril" lr.dl'rLrL irlt'll.;l rr tr.oi,.ri ovaj upcla.t,ljivi r,rlrir.' ir.atvalo u narna medavinu straba i po5tovanja sada
opis wrora, r!.a bl,rl';.i-': irrri,i1':.iviiflir iili. r,.arlijr:, dopugipp; 16 jg s, tlolivlialva kao priliino drukdiia mcsavina apsurdne
Suvi$fi ;-laivll,i-, r-l(::i.)i-,ltr1'riiili.llt, trllfid6:nje prljma stralra "'ilre- rrzrrr p;rt:ijr: i brutalne, nezakouite tlemonstracije sile. Jasno
Ci" koji se uharitjo i'n:rn<:dra nL'*.s, obidnih graclana, i policaj- jr', lrrcma tome, da je ta prornena disto simbolidne prirode:
ca nijo lteposrctinc) sti'ah. vec ""rcniki Drugi: mi se bojimo ()nir irc oznadava ni promenu u druStvenoj stvarnosti (tu
potrica,{ea utc,J,ii,,,t, 3l,rl t;l ni-ir,: samqr on sAm, osoba slidna r.rvrrotr,::;lil rnodi ostaje potpuno ista) ni "psiholc;Fku" pro-
il&ffila, verj 6to nirgovi. postunci ;esri dinovi Mor,ii, to jest 5to nr('rtrrr, 1'{rC 1)lornenu rr simholidnoj teksturi koja dini dru-
ga dc7ivljatv'aiir,it ner,; pi(.,(,,'fl$i;q.i..r,!!iilia "rclilr"og Drugog, r.lptr- \lv('tlri! \i C;r;ir,
Stvemog Fia-r-ret.ka^
"tlilo 5l vflLrl,'r). r';i,.,i(.i ir'.ilit[ii]i;iri ovu arralizt.4 i, u sl'.i.rr:ilH-
ffiioJ i-$tildji s'ur'r1.1-' iilr iiu:rlr.rrilisiid!,-c ?,eullje u Isi,rinoj
!11 f
h,vnopl, tistatix':.!-rr,'ii i,;;iri::li(: l':.(i(-rri.{jiirla'f.o ioq trepttl!a l:?ri,i iq
velikl tr-)rugi 1rr"r*srii :.,1.i ; ii;';,'r,ir lt;ld-a, sie "spolj,rFur:,,:i ::r.s-
pala"; pc.tuekaii jr': ,,-r i.;tr1]1,yslni,u bic trenutak, h'. 1,'ir, js
nekcliko srlc;lr.-irr. iJ .t?"ll*lu.niii,, .na i)riiner, "dini lre i;i,-lnu-
te" oeog treruurf ka Kada -ie. rus veXihosr rilasovnorrl skupu u
liukureKt-*r, Icoj'i ji: fau$eskm r$az!,/ao pelsXe dernclnsf,racija u
'Ieruddvaru Kak{l Lrt poctliazao c'l.a [el$ u*lek inta nai'odnu
podl{.ku. goffiiia gr;idci;r. *Xa. vieo na niega. pa je on onda
podigao rruikr:, u. tuag::f:.ollLl;roire i srnetenom paracliranju
nen:odne odinr,Lil ljubeui, kerr-r 6s Xeli ela ih sve z:agrli. . 'laj
trecrulnlir ozni-riliiLo.a p;rl:l!-.rct i..,r.iim sc disiclenX - parija,
odrnetni,k, sa ltr:,jirrii l;,lii "'ii'l;irjili." ijurli raala"ziulei da je neka-
ko nc:lgodn,: ii,ill sr., ,-;.rrt.i'inlr,, t,:li:rXa, i!.iiirt'av$0, rr;li l-Llsmo
"ve!:ovall t"ri hifcni:" - r'a dur{-lq$311 nadin pr€Lvara tl pl'e:clrnet
,iiv{[r:r.J'a i pi,l.,'. ].' j,:.( r.,,r].,
C<iliha zalc,rir'riiilta q,vr m { r ]iil I nryfl u.cr! I yla piopas [l vc likog
L)xilgog jcstre';Liih(}'r,a p(]irlrrina n((:rrrarividliiv,rlst: r'iiia so
stva"rno veii.kt rtile rilr',glrJi!,rt. r"t:t itrali, ,najcdnonl. iini su
skinutc, i{:;i$1,1 ,,rir:,;i :;11;, i1 1j r'.':.'', 1;1',r.{rr,irr li,rlil lu r.l-r:tttltak-
pqe t(]glA, r,1ir:i.l''ll:,r . ., l,tr r, I;i.iiii-)i..r ..i (1r,',',iiiirr-..;ii tlii1,r.[-na
IVnodi) tada clalrrltl t'.t,', i:'p,zl]'it fit-4ritv - ol-t{l i:l,o 1t trcni.l.lak.
 il
IDEOI.OGIJA IZMEDU
FIKCIJE I FANTAZMA

U svojoj filmskoj verziji Kafkineig ptacesa Orson Vels

jc dao prilner antiopskurantskog postupka reinterpretira_
*judi mesto i funkciju duvene parabole o ;vratnicama Zako_
1u].. Y
filmu je dujemo dva puta: na sarnom podetku ona
sluZi kao neka vrsta prologa, koji netro dita dok svetlost
polako klizi preko (imitacije) starih gravura; zatim se ona
duje neposredno pred kraj; obradajuii se K.-u, nju ne iz_
govara sveStenik (kao u rornanu), vei njegov advokat (ko_
qa igrg sam Vels) koji se neodekivano priaruZuje svestini_
ku u katedrali. Radnja sada dobija dudan zaol*reti odstu_
pa od Kafkinog romana - i pr-e nego 5to se advokat raspri_
da, K. ga odsedno prekine: "euo sam. Sve smo duli. Viat_
nice su nannenjene sarno njernu. " Sledi zatim rnLrdan dija_
log izmedu K. i advokata, u kome rnu advokat savetuje da
se "brani ludilom" tako ito ie tvrditi da ga proganla lOela
da jeZrtva paklene zavere koju je skovala ta;anstv'ena ai_
Lavna agentura. K., medutirn, odbija ulogu Zrtve koju mu
nudi advokat: "Ne Zelim da izigravarn mudenika. " "Cak ni
F ,;;ffi
5E {deo.fctgija i,nmeda filit:iie { rittt'tf
'r';:'11a
rr:ir1 ;rr" '1 I i
Ertvu druKtva?o "Ne, j'a ruisanl i,t'ivi,i, '1" '
Btva..." U svom posleelnjem govort! 'il.'i-.
1is,r{l; i.lr I'rt, i-r'{ilr"a
'zaver& (Modi) sastoii u sam{'-}xxl prellt'uitrlir' rtii'r 1"r ' 1'ltiiaiiiel
ubede kako su irtve iracianainrh '!r'rh"i;t'r':r "' 'il '"' j;
sve ludo, da je svet apsutcl.tn i hcslr'lisie;rl. l:r:l'J i'";'it'tr'i;il'
izade tzkated,rale. dva poiic;a.ic;a I ci,t;iLti
't(:rr Fr'. li :il'.riLi'
"L"i
ga eidvode na nagluBtel.tr: erad.iliHll :t lliir.r. l.'""r 'r "'r'.lrrl:' {i
Velsovoj verziji, daki-e, r'a?rli.',41, i{i;1 i{' i11 ;:i ;rl 1 " i L
suprotan onorne leoji je inlplie;iti;ia 11. r'(ri r;!.ri1r ' '' '11'f i;l:lt';ti:"
lja pretniu za .naof ad f.xeilrtt!:,'it i:;x1i" 1f';.:.41.;:,1t;:,;' 'n '; :i;t"i!t':
fikciju na kalaj 'srl a{'lTr'{{p"sro y'tr-tt'nt't'ii"i't't' i' ": r:': ;;;1t1 !1':-
t lrrcdstavi daiza vidljive, javne modi. postoji druga opsce-
{wrc modi zasniva.
Velsovo tugrladeuie'trtlrrle'r;,sLl liirrlii'rir'' $"-
preovladtrjuda pllslupa fi.af,{.'!-, Irgtsl"rlrr'::rlisr
kao i naivnog prosvedenol"lumanisfif;l'.-lJilr I:'J1r:''11iir"
-{';riviru
je odista kriv: ono Hto ga diru,i ir''${r: '''i'"
naivna objava nevinq:sti, njegovc'r oiiLil'i-r r.r'1tl'r''li" L'
-racionalne dokaze. Konzerroativfla prt' ul1.a i)i"'''r1"1
denja koje u K.-tl vidi primer pr{)tlvc''t;lrrii'; ' ' i. l'
je: sam K. je is{irlslii nilrrlr',rr, I
ritet odigledna I
kao poslovidni slelu u staklars[<'rlj racllrrXr I'1.i"1',u
nje u zdrav razum drEave dini g.a ptllpttr;;r,' si(jt'"'''ir o'''i
Ivlodi, za pravu prirodtl irirokratiie. ,iinrLrt nru I :' I I I
janstvena i opseena agetltura krij* g;l ;lalip:'iL 'iti'".
nim" zahtevima" i optr#traula is[r'1jr;d]"'lt rthnP ' " "l- i
nutog subjeXrtivistidhug vtdcnir: ita'-r iiLa svqiiii:"rri' r'' k'; i '-
drali istide K"-u, sucl jc aa,ltrr.atv,:,r i.,",,,r.r,,,r1..1'.i;,:,1,1, ,-,'.:r, iil..,.i llr,:
traXi od njega"..
Fo st'lprotnomr tuimaden.iu,, }il.a.f}ca "ie <.}'t.''..llltr 'i.i.in'riS]i',r..i!!f,rtr
pisac koji je prikazao .frirlta:itri;itiel.rri l-rrilr.rri' ii';irJr
Lirokratske'maHinnrije, fl!;'iill ;l; i:'fiiiri 'r'iiic' i1";' ;r ;"1'Lii'1itr dir.
odoli njenclj fatainoj pll'"1afui: -t1' I' r-! '..'ll 1r ir";'r;r"ir.lront. k-elju
Metastaze uiivanja 59
rst r:rr.ju mnogi "prosveieni" tumadi Kafke: na kraju, nije li
,
orr trtlcstvovao u pakienoj ma$ineriji koju je opisivao, jada-
jrrr'i lul<r njen stisak umesto da razbiie njene dini?
lalto se dini da se Vels priklanja rlrugom tumadenju,
stv:rri bcz sumnje nisu tako nedvosrnislene: on kao da jo5
jt'tlrrtrm clkreie zavrtanj timr.l 5to "zaveru" podrte do moCi
lio j;r lcZi u dverna stvarima - kao dto to It. kaZe u Velsovoj
I vcrziii svog poslednjeg govora, istinska zaYera moii leZi u
s;unom pojmu zavete, u predstavi o nekoj tajanstvenoj
i Ascnluri koja "vude konce" i uspeBno vodi igru, to jest u
rr;r, ncvidljiva,
nluda" struktura mrliji.
l Ovaj drugi, skriveni Zak.an igra ulogu "Drugog za
)r.ur1og" u lakanovskom smislu, ulclgu metagaranta konzi-
i I
ij' 1 i slcntnosti velikog Drugog (sirnbolidnog poretka koji ure-
rlrr jo dru5tveni Zivot). "'feoriia zaveren pwia garanciju da
olrlast velikog Drugog nije nekonzistentni bdcolage, niena
i
()snovn,a premisa jeste da, iz.a javnog Gospodara (koji je,
nirravno, uzurpator) postoji skriveni Gospodar koji uspe-
srrrr drZi sve pod kontrolom. "'l'otalitarni^ relimi bili su
lrosc:bno veSti u gajenju mita o tajnerj paralelnoj moii, ne-
vidljivoj i upravo stoga svernofnoj, nekoj vrsti "orga-
rrizacije unutar organizacije " - KGR, slobodni zidari ili
itogoel drugo - koja je nadoknadivala upadljivu neefika-
srrost javne, legalne Moii i tako osiguravala neornetano
lrrnkcionisanje dru5tvenog aparata: ovaj mit ne samo Sto
rriir: ni na koji nadin suhverzivan, vef sluZi kao glavni
,slrrnac Moii. Njcgovu savrSenu ameridku kopiju nalazi-
rr() u mitu o Edgaru Huveru, oiidcnju opscene "druge
rrror:i" iza predsednika, dvojniku k:gitimne Moii, u sertci.
t )n .jcr svoju moi zasnivao na tainirn dLrsijeima koji su mu
,'rrrosuiavali d,a drli pod kontrolom sve vodcie ijlrtre u
 60 14 qlqsij q|? ye 9y !i*s"gu-tW t::yt
politici i na vlasti, dok se on sam redovno prcclavao horno-
seksualnim orgijama obui:en kao Zena...
Advokat nudi K.-u, kao poslecJnje odajnidko pribeii5te,
ovu ulogu mudenika-Zrtve zavere; K", rnedutirn, to odbija,
buduii sasvim svestan da de, ako je prihvati^ upasti n naj-
perfidniju klopku lvf oii.
Ova opscena fatamorgana Druge lv{odi uvodi ui igru isti
lantazmatidni prostor leao i duveni ncklamni spot votke
*smirnovn, koji takr:de
spretno manipuliKe jar,om izmedu
realnosti i "druge povrline" fantazarnskog prostora: ka-
rnera deta po palirbi luksuznopX prekookeanskog hrocla,
sme$tena iza {la$e votke na posluiavntku. kr.,ji nosi lrelner;
svaki put kacl prede preko nekog pred.rneta, mi ga prvo vi-
dimo onakvog irakav je u svojoj svaki*lainjoj realnosti, a
onda, kad za trenutak, providno staklo hoce doile izrnedu
nabih odiju i predmeta, mi ga vidimo iskrivlicnog u njego-
voj fantazamskoj dirnenziji - dva dZentlmcna u crnim ve-
dernjim odelirna postaju dva pirrgvina, ogrlica oXro vrata
j,edne darne -Liva rmqa, stepeniee - kiavilshe dirkc itcX" Sud
u Kafkinorn Procesupostoji isto tako na disto lantazmago-
ridan nadin; njegov prethodnik je Klingsonov zarnatrr u Va-
gnerovorn Panifalu. Fodto je njegova vlast nad sutrjektorn
u potpunosti fantazmatidna, dovljno je zbaciti njene dini
gestom distanciranja, i Sud i Zannak pretvaraju so u prah.
Tu leZi politidka pouka Panifala i Velsovog Pt'oce,sa: aka
hoiemo da saviadamo "efektivnu" drurbtvenu mod, r,l,ora-
mo prvo da razbijemo nienu fantazm.alidnu vlast rrad na-
mat.
lSta ako postoji - svakako uvek postoji -
a stvarna zavera ili
korupcijski skandal u kofi je upletena sama DrZavna vlast? Fan-
tazmatidna logika Zavcro e fikasno spr:eda',.a i-znr:5enje u javnost
Ets_i--
Metastaze uiivanja 61
2
| );r rr;,rnr se ne bi prebacilo da srno udinili petitia prin-
i r|11 11111. ito
smo se pozvali na primer iz knjiZevne tikciie
1.,r1,.,, lrisrnti clokazali da se nasilje javlja onda kada je fikci-
1,, ur'r()i('na, prizovimo drugi primerZla,koji, iako je pre-
'..r, rr lil'r:iju, svoje poreklo vodi iz "realnog Zivota": nesre -
, rrr 1,.;rpr'ta{1 }Jlaj sa "l}auntijan. Ovde irnam<l posla sa pra-
v,,rr 7irlr.()netkom; zadto se taj uzorni oficir, obuzet brigom
,',r:lu,,urnost i zdravlje svojih mornara, uzdigao do iedne
,', I ;rrlrclipskih figura Zla u na5oj popularnoj kulturi? Pro-
rrr, rrc lioiL: sr.l sc odigravale u preovladujudoj slici o Blaju
',,rvr:;( n ,sn pokazatelj promena u vodeioj ideologiji - sva-
l.{ r rj\z(h)hl-i€: ima svog tslaja. Dovoljno je pomenuti tri gla-
rl;r Iilrrrsk;l i;nrlrcta: dekadentni aristokrata d'arlsa Loto-
rr.r rz i,0-tili goilin;t, hladni birokrata Trevora Hauarda iz
i,t t lilr. rnr:ntalnci izmudeni Antoni Flopkins iz 80-tih...
l,ri zanimljivija od ovih promena jeste, mcdutim, zago-
rrt tk;r vclana za etriginal: 5ta se "realno desilo" na brodu
lJ jr rrrrs vclidanstva "Bauntiju"? Sta je t,io "pravi tazlog,n
1
,, ,l , rr nc;r '? l{aravno, prvo iskurSenje u koje padarno jeste da
1',r11'r,li111r'1 rrit suprotarr. zvanidnom: 13laj je bio strog, pret-
, r.ilr() l.cvi]li"j,sLan i sitnidav, mada cluboko pravidan i briZan
l .rpr'{;rn, bc.sprekorne lidne destitosti" Pobuna protiv njega
I'r,,islclila ie iz saveza skloplejnog izmedu iskvarenih mla-
korupcije itd. - clelotvornost fan-
1,,,;t,,jr'r,ril.i z,a:de[aj sludajeva
i ,.,rr;ltiiito logikc Zavere zahteva da Neprijateij ostane ne-
,l,,l irt'rv,Jntitet diji pravi identitet ne moie nikada da bude do
I r.r1;r nllirivclt.
,r )r,rlc sc oslanjamc na izvanrednu knjigu Grega Deninga
rl,liltglt's llacl {,anguage. Itassion, Forver and Tfteatre on the
I; "ti'i.\/, ('UP, Kornbridi.7994, narodito str.55 - 87.
;tFF*"
Wetvs:t: rzmeelu fikcijo i lbntazma
dih rificira ilristokr-aiske rr; porr:kla (nczadovoljnih zato 5to
-jedan od
Blaj, niihov nariredeni, nije bio plcrncnilog roda,
itjih", ved nii,;g Ercin"eklu i rtcpristrasan u ophodcnju prema
obidnirn mornarirna) i utornara-liriminalca, pripadnika
lumpen-praletefujafa - rrjima je takodc smetao lSlajev ose-
dai za pravrJu, zhrog kojeg ih je spredavao da zlostavljaju
obidne pristojne mornars. Njegov "napredan" stav, neobi-
(,an za ono vtroLrrfl, bi* jr-, opct potvrden kada je, dve dece-
nij'e posle proburue na "Bauntiju", u jerlinom sludaju vojnog
udara u cr:ioj c lrli<,skcj istoriji, on nasilno smenjen s polo-
Zaia guveraera.! /rlustr:atrijc. Il"oru.mpirani oficiri iz Novog
JuZnrig Vetrsa- l:bar:ili su ga ;lbog niegove polilike: Blaj je
pretio da ii: raz'biti ,irjiturv ile.galni monopol na trgovinu
rumom; po$io L.i ka:rli3ereici ocirobijali svoje, on je nastojao
da ih ukljusii" r.r normalan clrublve ni vzivot, pa ih je dak za-
po$Ijavao el vxadinim sluZbama, itd.
Ovaj protivmit, medutim, pruia suvi5e upro$ienu sliku
dogatlaia. Elci:rlc:nt isline u njemu jcrste taj Sto se na l3laja
gledalo kao na nekog ko "nije pravi dZentlmc,fl", kao na
nekog ko je zaista intao ru-rod (kao zapoveclnik broda on je
irnao Bravo cta elonosi ucfiuke i izdaje narcdenja, pravo
koje j'e on u poipullosti l(odt;tio), rnada nijc zradio stvar-
nirn autoritctoni (tiarizrncrm, onim fe ne sais quoi Eto ie
moglo da uveia poBtovanje prerra njemu i udini ga pri-
rodnim vode''m). Svi opisi stidu se u ovoj tadki: Blaj je bio
nekako "krut", nedosiajalo mu jc osetljivosti koja dobrom
'ror.ii govo;r'i karia, i l,;ako ria
primeni praviia, nrako da uzrne
'ul obzir "orEansii.l", s;poiltani splcl odnosa rnedu svrljim
potdinjcnima, itcl.
hlxcr.liiiitrn, ja.h- rl] ,.rva a-uaiiza nije dovoljno precizna:
Blajova gre{lia nijc hila samo to K1o je bio noosetljiv na
konknetan splti "organskih" odnrlsa rnr:du mqrraarirna,
Metastaze uiivanja
nl( rt()va glavna ogranidenost sastojala se u dinjenici Sto je
,'rr bio potpuno nslep" za strukturnu funkciiu ritualizova-
rrilr odnosa moii medu mornarima (pravo starijih, iskusni-
;rlr urornara da poniZavaju mlade i neiskusnije, da ih sek-
srr;rlrrr) iskori5iavaju, da ih podvrgavaju ordalijama itd.)
'l'i rituali su pruZali dvosmislenu dopunu institucionali-
z.ovanim odnosima moii; oni su predstavliali njihovog
rlvo.jnika u senci, odigledno ih prekoradujuii i potkopava-
iru'i, pa ipak sluZeii kao njihova krajnja potpora. Dovolj-
rro jc pomenuti takozvano "prelaZenje Crte", krajnje su-
rtrv i poniZavajuii ordal, korne su oni koji prvi put prelaze
llivator bivali podvrgnuti (vezane konopcem, bacali su ih
rr olt<:;ln i vulcli satima, terali ih da piju morsku vodu itd.):
"J'o je bila ta crta Sto je delila (svet) na dve hemisfere, ekva-
Ior. Ta crta oznadavala je ulazak u naglavce okrenut svet - u
rrntil:od, mesto gde je sve obrnuto kao u ogledalu, gde su
uocliSnja doba preokrenuta, gde su dak i nepromenljiva nebesa
l,il:r drukdiia... I Kroz vreme i od nacije do nacije te ceremonije
srr se razlikovale, ali njihova izvodenja imala su zajednidki
L;rrirkter. Frvo, one su izigravale obrnut svet, u kome je, izvesno
vlcrne, stvarna vlast na brodu pripadala onima koji su veC bili
pre5li polutar, a ne onima koji su na to polagali pravo po
groslavljenju, naredbi ili zvanju... Drugi zajednidki kvalitet bio
ie taj Sto je cerernonijalna predstava uvek bila groteskna satira
nrr institucije ili funkcije moii. Satira se mogla odnositi na sak-
r;rllL:nte driave - primanje u viteski staleZ - ili sakramente
t llive - kr3tenje koje obavlja sve5tenik. Na engleskirn brodo-
vrrnl krajenr osamnaestog veka satira je bila usmerena na kral-
l, vrr vladzrvinu i rnoi nad Zivotom i smrti... Kulanje je biio puno
rv j.1 ,la, poniZcnja, nepravdi, rnasnih psovki i kompromitujuiih
,, l,,,fi1l.''
 64 Ideologija izmedu fikcije i fantazma
Opet moramo biti oprezni u pogledu duboko dvosmis-
ienog karaktera ovih rituala: oni su satira na legalne insti-
iucije, inverzi;'a javne moii, mada predstavljaju i prekora-
*enje koje udvr5iuje ono 5to je prekoradeno. Irie shvataju-
di "stabilizujuiu" ulogu ovih rituala, Biaj ih je zabranio ili
im par otr.lpeo o5tricu pretvarajuii ih u hezazlene folklor-
ne izvedbe. Uhvaien u zarnku Prosveienosti, Blaj je bio u
stanju da oseti samo divljadki, nehumani vid tog rituala
('od svih obidaja on je najdivljadkiji i najnehumaniji", na-
pisao je), a ne i zadovoljenje koje je on donosio. Hening-
sen (Henningsere)a je nadao posmatrade koji su sledeiim
redima opisali crremoniju "prelaZenja polutara": sme5no,
detinjasto, trlesavo, glupo, luckasto" Saljivo, bizarno" gro-
teskno, ludo, odvratno, burleskno, prostadko, sujeverno,
bestidno, gnusno, odurno, mudno, opasno, varvarsko, div-
lj adko, surovo, nasilnidko, osvetolj ubiv o, r azuzdano, prete -
rano, sumanuto - nisu li sve ove redi, na kraju krajeva, si-
nonimi za jrxrissanre? Pobuna - nasilje - ubila je kad je
Blaj podeo da remeti taj mradni svet opscenih rituala koji
su sluZili kao fantazmatidna zaledina Moii.
Odnos izmedu fiavne, "oficijelne") legalnosti i opscene
u razliditim dru-
"paralegalnosti" dobija razlidite oblike
Stveno-politidkim sistemima, tako da dolazimo u isku5enje
da klasifikujemo te sisteme prema nadinu na koji taj od-
nos funkcioni5e u svakorn od njih. Ekstremni sludaj bez
sumnje je bio SSSR. tridesetih godina" u kome je rascep
bio unesen u sam drZavni zakon" To iest, sovjetski ustav iz
1936. godine ne samo 5to je jenndio politidku slobodu, uk-
a
Vidi Henning Henningsen, Crassing the Equator : Sailor's
)aptisms and Other Initiation,Rl/es, Munksgarde 196i., nav.
prema Dening, op. cit,srr"77.
lEru
_
ilrr, rrjrrr;i islobodnu Stampu i pravo da se obrazuju potri_
t r, Lc st lanke, on je dak obavezivao drZavu da grupi grada_
'r.r
l.,rji l,nle
eia osnuju nov list ili politidku partiju obezbe_
,lr ophoclna finansijska i materijalna sredstva - trik je,
rrt
,r,r,rvn(), bio u tome Sto bi onaj ko bi se zaista drznuo da
l,rnsti to pravo smesta bio osuden kao kontrarevolucicl_
rr.', kiro drZavni neprijatelj, u skladu sa posebnim i pre_
, rrclredbama krividn<lg zakona. Ovde je red o opsce_
'zrrrrrr
,!,'nr pravilu da je svaki oblik politidke opozicije bezu_
',l,rvn() zabranjen; ovo pravilo je, rnedutim, strogo neob_
.rr:rnjivrl - ko gcld se usudi da ovu zabranu javno
konsta_
trr jc srncrsla triva optuZen za klevetu socijalistidke
dernok-
r.rtijc... l{cd je, dakle, o praznoj mogudnosti, moguinosti
l,,rj;r, iako nikad ne rnoZe biti ostvarena, mora biti oduva_
rr;r zlrog legitimnosti reLirna, kao u dobro poznatoj pridi o
rrrrrlu koji se jada: "[J redu, ja sann tolerantan, moja Zena
rrro2t: da spava s drugim muikarcima, ali za5to je za lju-
l';rvrrika morala da uabere ba5 tog idiota? " - kao da i bito
l,',ii tlrttgi konkretan ljubavnik ne bi isto tako bicl nepri-
l. l;rrl;rn. Ukratko, muZevljevo odobravanje da
Zena ima
l;rrlrrrvnika isto je Sto i pravo na politidku opoziciju u
"rt;rlno postojeiem socijalizmu": u nadelu - <ia,
ali svaki
rrlr'rr konkretni, stvarni oblik nernilosrdno se subis...
'Jcdan od nadina da se definibe demokratija jeste
da se ona
..r,rvi nasuprot toi praznoj mogudnosti: njena kljudna odlika ne
u nekoj jasno odredenoj ,.mirnoj,, proceduri pre_
.,r';t,ji se
' r,rl;rii:nja antagonizama i dostizanja konsenzusa, vei u tome
.t" tlri.i otvorenim javni prostor u kome rnno5tvo nesagiasnih
.r ,v, )vir antagonistidnih politic.kih subjekata - od ekolo5kih pok-
,, r,r i l)okreta hon-loseksualaca do religioznih fundarnentalista i
1,r, ,trvnika kapitalizrna - mogu da se ispolie, artikuli$u i izvrie
1', ,l t iilki pritisak.
r
56 IleotosWznnedu !,*qtE_LfI!PIg!
Na5 tredi prirner e1otrazi iz "realnog Zivota" u njegovom
najsirovijem vidu: dinovi nasilja. (rnudenje i ubijanje) u da-
naSnjirn zajednicarna lropada zlata u oblasti Amazonije6.
To su izolovane zajednice u kojima je logiku odnosa modi
i izbijanja nasilj'a mogudno posmatrati kao u laboratorij-
skim uslovirna" Te zajednice sastoje se od mno5tva rasutih
poje<trinadnih kopada zlata; iako norninalno slobodni pre-
duzetnici, oni svi zapravo zavise od lokalnog trgovca koji
irna monopoi na pr:ornet u datom kraju." Trgovac im pro-
daje hranu" alatro za kopanje i elruge sprave, a od njih
kupu.je grumonje z.lata: omi su, svi do gule zaduZeni kod
trgovca., koj'i ne Zeii da povrati tai dug jer se ce 1a njegova
mod zasniva na stalnol' za.enuEeruosti rnultenija.
Drudtvene odnoso u tal<voj zajednici reguli5e dvostru-
ka fikcija ili. txrXje redener, paradoksalna, naddetcrminisa-
na koegzistencija dveju nepomirljivih I'ikcija. Na jednoj
strani je fikcija o podjednakoj razmcni, kao da su kopad
zlatai njegov trgovac dva slobc.dna subjckta koji se sreiu
na trZiStu pod ravnopravnirn uslovima. Na rlrugoj strani je
lik trgovca-monopoliste kao patrijarhalnog Ciospodara ko-
ji se trrine o svojira muSterijarna, a ove mu na tu odinsku
brigu uzvrada3'm po5tovanjem i ljubavliuT. Ispod ove kon-
or/ir1i Christian Geffrey, istupanjo tra okntglont stolu
"L'orrlre et la loi", siitrpozijurn Vialencc cl politirluc, Serizi la
Sal (Fr:ancusk a) 2-z - 30" jun 1994.
't
L-)vaj priiner tlirorfe nam omogttdava da ocrtamo ladne for-
malne uslove pod ko.iima je odnos pr:danika prcma njihovom
(poiitidkom) Gospodaru odnos ijubavi. Medutirn, ljubav nema
ni5ta za.jednidko sa plirnordijakfrn strastirna koje pokreie Vo-
dina harizrna; ona se javiia tak,t;-eii automatski kada dode do
kratkog spoja izmedu vlaclaoc;l i :4.:rkorskog sistema, to jest kad
viadalac raile u stanju dir, s'roitr i,"ladavinu zasniva na tredem,
Metastaze uiivanja 67
tr.rrlil. lornc fikcije postoji, naravno, realnost trgovdevog
rrr,lr1vg.r1;12,surove eksplclatacije koju on sprovodi. Nasilje
1..,,;t izbijzr u tim zajednicama s vremena na vreme, usme-
r, rro jc 1-rrvenstveno protiv onih koji predstavljaju pretnju
[.rlrl,,ri ravnoteZi ove dvostruke fikcije: omiljene mete tr-
r,,,
'vt r:vih naiarnnika nisu oni koji ne mogu da otplate dug,
v, t oni koji poku3avaju da pobegnu s tog podrudja dok su
;r'( rrvck duZni, a narodito oni koji su suvi5e uspe5ni pa su
l:rl\o u poloZaju da mogu u potpunosti da isplate svoj dug -
orri prcdstavljaju najozbiljniju pretnju trgovdevoj moii.
l ilriiarr scenario jeste da trgovac pozove do gu5e zadvl,e-
u()1', liopada z.laIa i stavi mu do znanja da je spreman da
olyriic pola duga ukoliko ovaj podmetne poZar u kuiu dru-
1',r,r,,, prcviSe uspeSnog kopada zlata...
3
NaS zakliudak se moZe saZeti na sledeii nadin: izbijanje
"rcalnogn nasilja uslovljeno je simbolidnim prekidom.
" llcalna " nasil.ie je wsta postupanja koja se jaulja kada je
,timboliCna fikcija koja jemii Zivot zajednice ugroiena.
Itrstoji medutim odlika po kojoj se primer amazonskih
Lrrlraia zlata razlikuje od prva dva: u prva dva primera
onlL:lena fikcija bila je javno nepriznat, opsceni agens u
scrrci (Itafkin Sud, opsceni mornarski rituali inicijacije),
tloli je u zajednici amazonskih kopada zlata ometatrje uti-
rr, 1;rylspiy111 agensu - na nekoj grupi formalnih zakonskih Pravi-
l, r l;, rja reguliSu njegov odnos prema podanicima - nego nora da
'., 2;rvetuie Pravilu koje ozakonjuje njegovu vladavinu. )rugim
r, , inril, ljubav svedodi o neumerenosti gesta prema samom sebi
l, j,rri, usled nedcstatka nezavisnog jemca dru5tvenog sporazu-
,
rr;r. :iirn] viadaiac mora da garantuje Istinitost svoie redi-
FF.F
68 Ideologija izmedu tikcije i fantazrna
calo na simbolidnu fikciju koja je utvrdivala samu struk-
turu javne vlasti. Najbolji nadin da objasnirno ovu kljudnu
razliku jeste da problemu pristupirno s drugog kraja: Sta je
rneta izliva nasilja? Na Eta ciljamo, Sta se trudimo da srubi-
mo kad istrebljujemo Jevreje ili prebijamo strance u na-
$irn gradovima?
Prvi odgovor koji se sam nudi opet je povezan sa sim-
bolidnom fikcijom: zar nije, rnimo neposrednog fizidkog
hola i lidnog poniZenja, krajnji cilj silovan-ia u bosanskom
ratu, na primer, potkopavanje fikcije (sirnboliine pride)
koja jemdi koherentn<;st zajednice? Nije li posledica ek-
-prida koju zajednica prida
stremnog nasilja takode to da
sebi o sebi nema viSe smisla'' (da parafraziramo Ridarda
Itortij a iRicharil R.crtyl) ?
Ovo uni5tavanje sirnbolidnog sveta neprijatelja, taj
"kulturocid", medutim, nijc sam po sebi dovoljan da ob-
iasni izbijanje etnidkog nasilja - njegov krajnji uzrok (u
smislu pokretadke siie) treba traLiti na ne5to dubljem ni-
vou. eime se hrani na5a "netolerancija" prema strancima?
Sta je ono Sto nas nervira kod njih i remeti naSu psihidku
ravnoteZu? eak i na nivou jeclnosta,/nog fcnomenolo5kog
opisa, kljudna odlika ovog uzroka jeste to Sto on ne rnoZe
da bude precizno lociran u nekom jasno odrcdcnom pri-
metljivom svojstvu: iako obidno EnoZeneo rtra nabrojin-ro niz
odlika koje nas newiraju kod "njih" (srneju se preglasno,
njihova hrana gadno miriSe itd.), te odlike funkcioni5u kao
indikatori korenitijih nastrancsti" Stranci mogu izlcdati i
pona5ati se kao mi, ali pos'roi'i ne5io nedoirudivo 7b ne sais
quoi, ne(to "u njima vi5e od njih samih" 5to ih dini "ne
sasvim ljudskim" ("tudineirna" u tadnc onorn srnislu Xeoji
je ovom terminu pridavan u naudno-fantastidnim filnlo-
Metastaze uiivanja 69
vrrrr;r 50-tih godinas). Nab oclnos prclna tom nedokudivom
tr;rrrrr;rlidnom elementu, li<tfi "nam smetan u Drugom us-
trojt'n .ic u fantazmima (o politidkoj i/ili seksualnoS' sve-
rrror'i l)rugog, o njihovim dudnim seksualnim ponabanji-
rn;r, o rrjihovim tajnim hipnotidkim modima itd.).
Zirh l.akan je taj paradoksalni tajanstveni objekt koji
prt rlstavl.ia ono dto upozitivnom, empirijskom obiektu ko-
1r ogr:rZamo, nuZno izrnide mom pogledu i kao takvo siuii
l;rrr lrrrkrotadka sila moje Zelje za njim, nazvao objct petit
.,r. olrjckt-uzrok Zelje; drugo ime za niega je plus-clc-jouir,
"viSak uZivanja", Sto oznadava preteranost zac.lovoijstva
Loiu izazivaju pozitivna, cmpirijska svojstva predmcta. Na
, rvom najradikalnijem nivor-1, ilasilje predstavl.ia i,rpravo
rrirpor da sc zada udarac torn nepodnoSljivom vi5ku uZi-
vrrnia kojc Drugi nosi u sebi.
'l'ako, dak i kad ie nasilje nsamo verbalno", kao kod
rrvrcdljivih redi ("govor inrZnie"), noramo poscgnuti iz-
vrrn oblasti znadenja da bismo objasnili njegovu ubojitost.
I )obar podetak za to jesto pozivanje na I-akanovu tezu
t)rL:ma kojoj cilj sadiste leste faire existetlAutre: preko
l'rtrla moje Zrtve dinim cla Drugi postoji. Zrtvin bol irna
lcZinu ontolobkog rlokaza: on pokazuje da Drugi postoji u
sDopustite
mi cia se pozoveln na jedno prilidno lldno isku-
:ilvo, vezano za moju rnajtr;u. Njena najilolja prijatetrjica, kako se
t, kitle, bila je jedna sta::a gospoda, Jevreika; posle neke njiho-
v, zajcdnidke no'rilne lralisakciic rnajka nri je rekla: "Kakva fi-
ali jesi li prirnetio kako dudno broji pare?" - u odi-
'r;r 11ospoda,
,rrr rnoje majke ova odlika, nadin na koji je jevrejska gospoda
rul.ovala novcem, funkcionisala ie upravo kao taianstvena odli-
i.,r iz naudno-fantastidnih ronlana i filmova koja nam ornoguia-
u.,,lrr identifikujemo tuelince 5to se inade ne razlikuju od nas sa-
,rr rlr ( tanka prozirna koZica izmedu prstiju, dudan odsjaj u oku...)
70 Ideologija izmeclu fikciie i fantazma
realnom, izvan simbolidne fikcije, u svoj punoii svoga bi-
,o
ca- . nrdnje
Bol se po definiciji doZivljava kao besmisleno realno i
to je upravo ono na Sta uvreda raduna: govornikov cilj je
da uputi red koju drugi (njegov adresant) neCe biti u sta-
nju da " subjektivizuje o , da je integri5e u svoje polje znade-
nja, red koja ie prouzrokovati to da se u Drugom svet zna-
denja istog trenutka sru5i -7'urssaace se javlja upravo u tom
momentu aphanasisa znadenja. Uvredljiva red ima za cllj
da u drugonne izazove slom argumentacije: povreda koju
ona nanosi dovodi drugog u "Skripac" u toj meri da je on u
neprilici i na moju uvredljivu red moZe da uzv'ati jedino
primenjujuCi passage a I hcte.Taj trenutak zbunjenosti, slo-
ma simbolidne fikcije, zamene predstavlja dokaz da drugi
postoji u realnom. Kad se ja, da uzmemo najprostiji sludaj,
izdcrem na neku Zenu "Glupa kudko! ' , Lrtva postaje sme-
Sna onog trenutka kad podne da pobija moju optuZbu ra-
cionalnom argumentacijom, jer time ona ved upada u
zamku da moju uvredu shvati ozbiljno. Tu leZi dvostruki
Skripac ukojidovode uvredljva red: ona unapred diskredi-
tuje Zrtvin poku5aj da je pobije kontraargumentacijom.
4 rlrm strahu koji moZe biti svojstven toj logici, dovoljno je
Po5to mrZnja, dakle, nije ogranidena na "postojeia
svojstva" svog predmeta, vei cilja u njegovo samo jezgro,
o
Ovde ne smemo propustiti kljudnu stvar: drugi, koga perver-
znjak hoie da faire exister, nijeveliki Drugi kaovirtuelni sim-
bolidni poredak, vei stvarni drugi, drugi od koga nas veliki Dru-
gi ('?id jezika') odvaja zauvek. Perverznjakov cilj jeste da udini
vidljivim, preko nepodno5ljivog bola drugog, koji briSe simbo-
lidnu dimenziju, tvrdo jezgro Realnog koje izmide simbolizaciji.
Metastaze uZivanja 71
je "u njemu vi5e od njega samog", objekt
til>jcl a, ono Sto
je
stricto sensu neuniftin Sto viSe razaramo objekt
u rcalnosti, to nam se moi njegovog sublimnog jezgra
ukazuje sve veCom. Odavno je ovaj paradoks uoden u vidu
ncprcmostive prepreke koju su predstavljali Jevreji u na-
cislidkoj Nemadkoj: Sto su vi3e bili nemilosrdno istre-
bljivani, to su oni koji su preZivljavali dobijali sve stra5nije
dimcnzije...
()vaj fanlazmatidni element koji, Sto se vi5e ukida u
rcalnosti, to se jadi vraCa kao avetinjska prikaza, ukazuje
na frojdovsku problematiku vezanu za kompleks kastra-
cijc. Pojam kompleksa kastracije godinama je bio meta
l'cministidke kritike: samo ako Cutke prihvatimo "imanje
I'irlusan kao standard kojim merimo oba pola, "nemanje
lalusa" postaje nedostatak, to jest Zenu shvatamo kao
'kastriranu". Drugim redima, pojam Zenske kastracije se,
u krajnjoj liniji, svodi na varijaciju notornog starogrdkog
sol'izma: "Ono 5to nemaS, izgubio si; nema5 rogove, dakle
izgubio si ih. "
I pored toga, bilo bi previ3e brzopleto odbaciti ovaj so-
lizam (a time i pojam kastracije) kao nedosledno pogre-
(no rasudivanje. Da bi se dobila predstava o egzistencijal-
sctiti se Coveka-Vuka, Frojdovog analizanda, Rusa, koji
ic patio od hipohondidne id\e fixe: ot se Zalio na to da je
i.rlva nazalne povrede rzazvane elektrolizom; meclutim,
kirda je dermatoloikim ispitivanjima dokazano da je apso-
lrrlno sve u redu s njegovim nosem, to je u njemu pokre-
rrrrlo nepodno5ljivu anksioznost: "Kad mu je saop5teno da
.,r' ni5la ne moZe uraditi za njegov nos jer mu ni5ta
're fali,
,rst'tio se nesposobnim da nastavi Zivot u, po njegovom
F;M'
72 Ideologija izmedu fikcije i fantazma
shvatanju, stanju nepopravljive osakaienostilo.n Ta "ne-
popravljiva osakaienost ", naravno, ozna(av a kastraciju, a
logika je ovde potpuno ista kao u navedenom grdkom so-
fizmu: ako nema5 rogove, izgubio si ih; ako ni5ta ne moZe
da se udini, gubitak je nepopravljiv... Sa lakanovskog sta-
novi3ta, naravno, ovaj sofizam ukazuje na temeljno obele-
Zje strukturno/diferencijalnog poretka: nepodnolljivi apso-
lutni nedostatak javlja se upravo onda kad sam taj nedo-
statak nedostaje.
Prema Frojdu, odnos muikog subjekta prema kastraciji
povladi za sobom paradoksalni rascep: znam da kastraeija
nije postojeia pretnja, da se nede realno dogoditi, pa ipak
me progoni verovatnoCa da se ona dogodi. Isto vaLi i za
lik "imaginarnog Jevrejina": on ne postoji (kao deo na5eg
iskustva dru5tvene realnosti), ali iz tog razloga ja ga se job
vi5e pla5im - ukratko, upravo nepostojanje .Ievreiina u
realnosti deluje kao glauni argument u prilog antisemi-
tizmu. To znadi, antisemitski diskurs gradi lik Jevrejina
kao fantornski entitet koji se ne moZe naii nigde u real-
nosti, a onda upravo taj jaz izmedu "imaginarnog Jevre-
jina" i realnosti zaista postojeiih Jevreja koristi kao kraj-
nji argument protiv Jevreja. Tako smo uhvaieni u neku
vrstu zadaranog kruga: Sto stvari izgledaju normalnije, to
sve viSe pobucluju sumnju i sve vi5e nas obuzima panika.
U tom pogledu, Jevrejin je kao materinski falus: tako
ne5to ne postoji u realnosti, aliiztograzloga njegovo fan-
tomsko, avetinjsko prisustvo potpiruje nepodno5ljiv strah.
U tome je sadrZana takode najjezgrovitija definicija laka-
novskog Realnog: Sto mi moje (simbolidno) rasudivanje
loMuriel Gardiner, The Wolf-Man and Sigmund Freud,
Penguin, Harmonsvort 1973, str. 287,
Metastaze uZivanja 73
viic govori da X nije moguino, to me vi5e njegova avet
lrrrrganja - kao poslovidnog hrabrogEngleza koji ne samo
slo nijc verovao u duhove nego ih se nije ni plaiio...
()vdo se nameie homologija izmedu "imaginarnog Je-
vrc.jina" i Imena Oca: u ovom drugom sludaju takode ima-
rrrtr prrsla sa rascepom izmeclu znanja i vere ("Vrlo dobro
znrrnr da je moj otac zapravo nesavr5eno, pometeno, ne-
slrosobno stvorenje, pa ipak, uprkos svemu tome, verujem
u njcgov simbolidni autoritet"). Empirijska lidnost oca
rriliada nc Zivi shodno svom Imenu, svom simbolidnom
rrr;rndatu - ukoliko on zaistaZivi u skladu s tim, imamo po-
sl;r sa psihotidnim stanjem (iasan primer oca koiji je zaista
livco u skladu sa svojim Imenom bio je Sreberov otac iz
sludajzr koji je analizirao Frojd). Zar nije onda ntranssup-
stancijacija" , 'prevazilai,enje' (Aufltebung) realnog oca u
lrnc Oca, striktno homologna "transsupstancijaciji" empi
rijskog Jevrejina u (u formu privitlenja) "imaginarnog
It:vr-ojina"? Zar jaz koji razdvaja realne Jevreje od fan-
lirznratidnog lika -imaginarnog Jevrejina" nije iste prirode
[;ro ijaz koji deli empirijsku, uvek deficijentnu lidnost oca
,rrl Imena Oca, od njegovog simbolidnog mandata? Zar, u
olr;r sludaja, realna osoba ne postupa kao personifikacija
rrt'rcalnog, fiktivnog agensa - postojeii otac je zamena za
;uicrrs simbolidnog autoriteta, a postojeii Jevrejin je zame-
u;t r,a fantazmatidni lik "imaginarnog Jevrejina"?
Ma koliko ubedljivo zvu(,ala, ova homologija se mora
,'rlbaciti kao netadna: u sludaju Jevrejina, standardna logi-
k;r simbolidne kastracije je obnuta. U demu se, tadno,
sirrrlxrlidna kastracija sastoji? Realni otac sprovodi svoj
,rrrlorilct samo ukoliko se uspostavi kao otelovljenje tran-
',, r'rrclcntnog simbolidnog agensa, to jest ukoliko prihvati
'l;r to nijc on sam, vei veliki Drugi koji govori kroz njega,
74 Ideologija izmedw fikcije i fantazma
njegovirn redima - kao milioner u filmu Kloda Sabrola ko-
jipreokrede standardnu jadikovku da ga vole samo zbog
njegovih nriliona: "Kad bih samo na5ao Zenu koja bi rne
voiela samn zbog mojih para, a ne zbog nnene samog! " Tu
leii krajnja pouka frojdovskog rnita o oceubistvu, o pri-
mordijalnorn ocu koji se, posle nasilne smrti, vraCa jadi
nego ikad u vidu svog knena, kao sirnboldni autoritet: ako
stvami otac hoCe da sprovodi paternalni simboftCni auto-
ritet, on rnora na aeki naCia Ziv da um.re - njegova identiti-
tr<acija sa "mrtvim slovornu sirnbolidnog rnandata jeste ono
5to podaruje autoritet njegovoj osobi ili, da parafrazirarno
stari ameridki slogan protiv starosedelaca: nSarno mrtav
otac je dobar otac11 | "
tttrz tog raztroga na5e iskustvo odinskog lika nu*no oscilira
izmedu nedostatka i viXka: oca uvek ima "previSe" ili "nedo-
voljno", nikada u pravoj meri - "njegovo prisustvo ili nedostaje
ili je, kad je prisutan, previSe prisutan" (Jacques Lacan, Le
sdminaire, livre VILI: tre trarafert, Editions du Seuil, Pariz
1991, str. 345). Na jednoj strani, imamo rekurentni motiv od-
sutnagoea" pri dernu je njegovo odsustvo krivo za sve, dak i za
stopu kriminala medu adolescentima; na drugoj strani, dim je
otac realno o'tu", njegovo prisustva se nuZno doZivljava kao ne-
5to 5to smeta, 5to je vulgarno, razmetljivo, neprilidno, nepomir-
ljivo, sa dostojanstvorn roditeljskog autoriteta, kao da njegovo
prisustvo kao takvo vei predstavlja nametljivo preterivanje...
Ova di3'alektika nedostatka i vi5ka objaSnjava paradoksalnu
inverziju naSeg odnosa prenria liku h4odi: kada taj lik (otac,
kralj...) viie ne obavija uspedno svoju funkciju, kad on vi5e ne
sprovodi svoju moi u potpunosti, taj nedostatak se nuZno (po-
gre{no) doZivljava kaa viiak, to jest vladaru se prebacuje da
"nagomilava previ5e vlasti", kao da imamo posla s "brutalnim
vi5kom Modi". Ovaj paradoks je tipidan za predrevolucionarno
stanje: $to je reZirn (recimo, Ancien Rdgime u Francuskoj pre
Metastaze utivanja 75
l)nrblem sa kritidarima Lakanovog "falocentrizma, je_
slo u tome Sto se oni, kao po pravilu, pozivaju na nfalusn
i/ili "kastraciju" na pretpojmovni, zdtavorazumski meta_
lirridan nadin: u standardnim feministidkim filmskim ana-
lit.ama, na primer, svaki put kad se mu5karac pona5a agre_
sivno prema Zeni ili istide svoju vlast nad njom, moZJmo
bili sigurni da ie njegov postupak biti oznaden kao "falid-
li i " ; svaki put kad je Lena prevarena, udinjena
bespomoi-
rrom, dovedena u Skripac itd. moZemo biti sigurni da ie
rrjcno iskustvo biti oznadeno kao "kastrirajuie;... Ono bto
sc ovde gubi jeste upravo paradoks falusa kao oznaditelja
liastracije: ako hoCemo da potvrdimo svoj (simbolidni)
"l';rlidki" autoritet, cena koja se mora platiti jeste odrica_
rr.jc od pozicije agensa i pristajanje na funkciju posrednika
prclio koga veliki Drugi deluje i govori. Utolito ukoliko
l;rlus kao oznaditelj ukazuje na agens simbolidnog auto_
rilcla, njegova kljudna odlika onda podiva u dinjenici bto
,rr nije nffiojn, organ Zivog subjekta, vei mesto na kome
slrana sila interveni5e i urezuje sebe na mom telu, mesto
rr;r ft"ome veliki Drugi deluje preko mene - ukratko, dinje_
rrica Sto je falus oznaditelj pre svega pokazuje da je bn
strukturno organ bez tela, nekako nodresenn od moga te_
l;r. Ova kll'udna odlika falusa, njegova odreiivost, postaje
vidl.iiva pri upotrebi veStadkog falusa od plastike q"aitao;;
u lczbijskoj sado-mazohistidkoj praksi - njime se moZe ig_
| /l,it)) nesigurniji u sebe, u svoju legitimnost, ito vi5e
oklcva i di_
rri rrslupke opoziciji, to ga ona sve viie napada kao nele;itimnu
tr;rrri.ju. Opozicija se ovde, naravno, pona5a kao histerik, jer
rr1, rr lrrigovor u vezi s preteranom primenom moii ltrikriva
ul,rjrv() svoju suprotnost - pravi prigovor opozicije jeste da
t,,'rt,,:,,t,r...,,r" dovalino iak, da ne Zivi u skladu sa wojim mandatom

76 ldeologiia izmerlu fikciie i fantazma
rati, on cirkuli5e; falus je suvi5e ozbiljna stvar da bi se nje-
govo kori5ienje prepustilo glupim stvorcnjima kakvi su
mulkarci...
Postoji, medutim, razlika od kljudne vaZnosti izmedu
tog simbolikdnog autoriteta garantovanog falusom kao
oznaditeljem kastracije i avetinjskog prisustva 'imagi-
narnog Jevrejina": mada u oba sludaja irnarno posla sa
rascepom izmedu znania i verovanja, ta dva rascepa su
sasvim razlidite prirode. U prvom sludaju, verovanje se
odnosi na "vidljivi" javni simbolidni autoritet (uprkos
tome Sto sam svestan odeve nesavr5enosti i slabosti' ja ga
joi uvek prihvatam kao figuru od autoriteta), dok u dru-
gom sludaju, ono u Sta verujem jeste moi nevidljivog ave-
Jevrejin"
tiol.tog priviitenja. Fantazmatidni "irnaginarni
nkastrirani"
nijl oeinski lik simbolidnog autoriteta, nosi-
lat-posrednik javnog autoriteta, vei nesto nesumnjivo
razlidito, neka vrsta tajanstvenog dvojnika javnog auto-
riteta, Sto izvrie njemu svojstvenu logiku: on mora da de-
luje u senci, nevidliiv za oko javnosti, zradcdi fantom-
skom, avetinjskom svemoinobiu. Zbot tog neuhvatljivog,
nedokudivog statusa iezgta njegovog identiteta, Jevrejin
se - nasuprot kastriranom ocu - doZivljava kao neko ko se
ne moZe kastrirati : Sto se njegova aktuelna, drultvena,
javna egzistencija vi5e skraiuje, to njegova fantazmatiina
lks-zist-encija postaje sve vi5e prcteial2 . l,:rlritrrlizma tout coufi, to jest da su oni, a ne biv5i komunisti,
t'dini s" da ista logika cleluie u pcpulizmu antikomunistidke
desnice koji u poslednje vreme jada u bivSim socijalistidkim
zemljama tstofne Evrope: njen odgovor na sada5nje ekonomske
i druge te5koie jeste da, iako su izgubili legalnu' javnu moi,
komunisti nastavljaju da vuku konce, da upravijaju polugama
efektivne ekonomske modi, da kontroli5u medije i drZavne in-
stitucije... Komunisti se tako doZivljavaju kao fantazmatidan
Metastaze uZivanja 77
lJkratko, razlika izmedu Imena Oca i "imaginarnog
.lcvrejina" jeste razlika izmedu simbolidne fikcije i f.an-
lrrzmatidne aveti: po lakanovskoj algebri, izmedu 51, Go-
slrtrdara-Oznaditelja (praznog oznaditelja simbolidnog au-
t(xitcta), i objeta petita. Kad je subjekt obdaren simbo-
litlnim autoritetom, on deluje kao produZetak svoje sim-
lroliclne titule, to jest veliki Drugi je taj koji deluje preko
nicqa: dsveljno je setiti se da jedan sudija moZe da bude
bedna i korumpirana osoba, ali onog trenutka kad navude
svoju togu i stavi druga obeleZja, njegove redi su redi sa-
rrtoq Zakona...
Nasuprot tome, u sludaju avetnjskog prisustva, moi ko-
ju sprovodim oslanja se na nedto Sto je "u meni viSe od
nr(:nc samog'; najbolji za to jesu bezbrojni naudno-fan-
r:rsliirri trileri od Osmog putnika (Alien) do Skrivenih
, n I ilct a /a Jevrejin: 5to vi5e gube javnu moi i postaju nevidljivi,
to viio jada njihova fantomska sveprisutnost, njihova efektivna
Lrrrrlrr>lir iz senke... - Ova idde tr}e populista, po kojoj ono Sto
it s;rtlir javlja u postsocijalistidkirn zemljama nije "pravi" kapi-
l;rlizirur, vei imitacija u kojoj aktuelna moi i kontrola ostaju u
r rrkiurla bivSih komunista preruSenih u novopedene kapitaliste,
l;rl.oclc nudi primer iluzije diji je mehanizam prvi razotkrio He-
1i,1. on<l 5to oni ne shvataju jeste da njihovo suprotstavljanje
L,r1 1 " [27norrrt' kapitalizrnu predstavlja zapravo suprotstavljanje
1'r ;rvi ideolo5ki naslednici socijalizma - nije dudo 5to su populisti
I'rrntrtlcni da obnove staru komunistidku suprotnost izmeclu
''I.r.r11;1[n"r i "prave" demokratije. Ukratko, ovde je red o jo5
;,,lrrorn primeru ironije koja je svojstvena revolucionarnom
t,r(,(,.'\u, ironije koju je opisao jo5 Marks: najednom, zaprepa5-
,, lt
"r volucionari shvataju da su bili i5dezavajuii posrednici dija
1, r:irrlijska uloga" bila da pripreme tetenza stare gospodare u
r, 'v, )nr ()(lclu.
78 ldeologiia izmedu tikciie i fantazma
-
(Itidcten). neuni5tivo strano telo koje oznadava presim-
bolidnu supstancu Zivota, gnusni sluzavi.parazit koji napa-
da moju unutra5njost i ovladava mnome''.
Dalle, vratimo se Sabrolovom vicu o milioneru: kad
mi neko kaZe da me ne voli zbog mene samog, vei zbog
mog simbolidnog poloZaja (moi, bogatstvo), moja situaci-
ja je daleko bolja nego kad mi kaZu da me vole zbog toga
5to u meni oseiaju prisustvo nedeg Sto je "viSe od mene
samog". Ako milioner izgubi svoje milione, partner koji
ga je voleo iskljudivo zbog njegovog bogatstva jednostav-
no ie izgubiti interes i napustiti ga, 3to neie izazvali dubo-
nnedeg u meni 3to
ke traume; medutim, ako me vole zbog
ie viSe od mene samog", sam intenzitet te ljubavi moZe
lako da se preokrene u ne manje strastvenu mrZnju, u na-
silni pokudaj da se uni5ti objekt-vi$ak u meni koji uznemi-
rava mog partnera.
Milionerov poloZaj je, u stvari, joS sloZeniji. 'Io jest, kad
lenakale rnu5karcu: "Ne volirn te zbog tvojih rniliona (ili rno-
ii...), vei zbog ouoga Sto ti realno jesil", na 3ta se to zaista svo-
tt
Primer ove suprotnosti izmedu simbolidnog arttoriteta i
avetinjskog nevidljivog Gospodara pruZa Vagnerovo Rainsko
zlato, l viclu suprotnosti izmedu Votana i Alberiha: Votan je
nesumljivo lik simbolidnog autoriteta, on je "Bog nagodbe",
njegova volja je ogranidena Redju, sirnbolidnim sporazumom
(div Fasolt rnu kaZe: "'l'i si samo ono / Sto si kroz nagodbe" -
Richarcl Wagner, I.he Ring of tlrc Nibelung Nortou, Njujork
19?7, str. 24), rtok je Alberih svemoian, .ier je nevidlji% agens
koji nije ograuidcn nikakvirn zakonom: "Nibelunzi svi, /poklo-
nite se Alberihu!/ ()n jc svucla, /posmatra vas!/ ... Mclrate raditi
za njega, /iako nc uroiote cla ga vidite!/ Kad ne rnislite da je
ovde, lodekujte ga!/ Vi stc njegovi podanici zauvek!" (Wagner,
op. cit,, str. 40).
Metastaze uZivanja 79
tli'/ Sto ona vi5e to "iskreno misli", to ie viSe Zrtva neke vrste
ilrrzijc perspektive, ne shvatajuii da sama Cinjenica ito (ljudi
z.naju da) sdm milioner (ili iovek od moii) utiie na njihovu per-
t't'pciju onoga dto sam ja "po sebi", nezavisno od tog mog svol-
s/v;r. Dokle god ostanern bogat, ljudi ie u rneni videti jaku, ne-
zrrvisnu lidnost, dok ie me onog trenutka kad izgubim svoje mi-
liorrc oni doZivljavati kao dosadnog slabiia (ili vice versa, sveje-
rlrro).Ukratko, paradoks leZi i dinjenici Sto je samo Zena koja
lzna da) me voii zbog mojih miliona u stanju da me percepira
,rnirkvog kakav realno jesam, poSto moje bogatstvo vi5e ne
is lirivijava njenu percepciiu...
lrilm DZejmsa Ajvorija (James lvory)Ostaci dana (Remains
rtl'the Day) prikazuje zanirnljivu varijaciju ove standardne iluzi-
1t: Tcne zaljubljene u muSkarca "ne zbog njegovog (simbo-
lidrx>g) statusa, vei zbog onoga Sto on realno jeste": u filmu je
lrrrr:r Tbmpson zaljubljena u rigidnog, opsesivnog batlera (An-
t,rni Hopkins); prema njenoj percepciji situacije, ona ga voli
rll)rkos njegovoj simbolidnoj maski opsesivne rigidnosti i njego-
v,rj nesposobnosti da dd oduika svojim emocijama, pri demu ga
('na zapravo voli zbog njegove opsesivne rigidnosti - upravo ta
,,g>scsivua rnaska podstide ideju da, ispod nje, rnora postojati to-
1,lo ljudsko biie koje deka da bude oslobodeno... Iz tog razloga,
zrr njenu ljubav je od Zivotne vaZnosti to da njihov odnos ostane
rrcostvaren, to jest da Hopkins ne odgovori na njene pozive:
:rko bi se "otkadio", on bi istog trenutka prestao da bude objekt
rr.jcne ljubavi. Uzgred, kad je red o percepciji pape Jovana Pavla
I I u javnosti, po svoj prilici na delu je hornologna pogreSna pro-
trcna: ljudi su obiino irnpresionirani njegovorn harizmclm, nje-
govim unutra5njim rnoralnirn uverenjem i dvrstinom, pa ipak,
krivo im je zbog njegovih "ekstrernnih" stavova (u vezi s abor-
ttrsorn, kontracepcijom, razvodom itd.) - kao da je moguino
rrrzdvojiti te dve strane, to jest kao da ta nepopustljiv'>st nije
kljudni dinilac papine harizme. IJ tome leZi paradoks papine
h;rrizrne: ono Sto izgleda kao mrlja na njoj, neSto Sto jol srneta,
rr stvari je njen inherentni uslov - papa ne zradi harizmcrn
uyrrk<r.s svojoj krajnjoj nefleksibilnosti, vei zbog nje.
It0 Ideologija izmedu likcije i fantazma
MoZemo, dakle, saosciati sa jadnim milionerom zbog
njegove neprilike: daleko je uteSnije znati da me neka Zena
voli zbog mojih miliona (ili moii ili slave) - svest o tome
dopu5ta mi da odrZim bezbednu distancu, da izbegnem da
budem uvuden u igru suviSe duboko, da drugome izlalim
samo jezgro svog biia, Problem nastaie kad drugi vidi u
meni * ne(ro vi5e od mene sarnog " - tada je Siroko otvoren
put paradoksalnom kratkom spoju izmedu ljubavi i mri-
nje, za koii je Lakan iskovao neologizam I'hainamora-
tioi't.
5 nrirljivosti (oni su 'komplementarni" u smislu u kome se
Ova razlika izmedu (simbolidne) fikcije i fantazma od
kljudne je vaZnosti za psihoanlaitidku teoriju ideologije. U
svojoj nedavno objavljcnoj knjizi o Marksu Zak Derida je
uveo termin navetn da bi ukazao na neuhvatljivu pseudo-
materijalnost koja potkopava klasidne ontolo5ke suprot-
nosti izmedu realnosti i iluzije, itd.1s I moLda upravo ovde
trcba da potraZimo poslednje utodi5te idelogije, preideo-
lo5ko jezgro, formalnu matricu na koju su nakalemljene
razlitile ideololke tvorevinc: u dinjenici 5to nema realno-
sti bez avcti, da se krug realnosti moZe zalvoriti samo uz
pomoi tajanstvcne avclinjske dopune. Za$to onda nema
realn<rsti bcz aveli? I-akan pruZ.a prcciznn odgovor na to
pitanjc: (ono 51o mi doZivljavamo kao) realnost nije "stvar
po sebi", ona je uvck-vei simbolizovana, konstituisana,
t'vi,li
Ju"ques Lacan, Ic sdminairc', livre XX Encore,
Seuil, Pariz 197.5, str. 84.
t'Vicii Ja"ques Derricla, Spectres de Mar.v, Galil6e, Pariz
1993.
Metastaze uZivanja 81
slluktuisana putem simbolidnih mehanizama - i problem
It'i.i u dinjcnici Sto je simbolizacija na kraju uvek oskudna,
silo onit nikad ne uspeva da u potpunosti "pokrijen realno,
slo jc uvck povezana sa nekim nere5enim, neisupunjenim
sirrrlrolidnim dugom. To realno (deo realnosti koji ostaje
rrt'sintholizovan) vraCa se u vidu auetinjskih prividenja.
Shoclno lome, navet" ne treba brkati sa "simbolidnorn fi.-
lir:i.jos1n, sa dinjenicom Stb sama realnost ima strukturu fi-
kcijc po tome 5to je simbolidki (ili, kako neki sociolozi to
k:rlu, "socijalno") konstruisana; pojmovi aveti i (simbo-
lidnc) I'ikcije medusobno su zavisni u sarnoj svojoj nepo-
l;r rcd koristi u kvantnoj mehanici). Jednostavno redeno,
rcalnost nikad nije direktno "ona sama", ona sebe pred-
slavlja jedino preko svoje nekompletno-oskudne simboli-
z:rcije, a avetinjski prividi se javljaju upraov u tom jazu
ktrii zauvek deli realnost od realnbg, i zbog kojeg realnost
irna karaktei (simbotidnb) fikcijb: avet otel,ovljuje ono Xto
izrnidc (simbolidki struktuisanoj) realnosti.
l)reideolo5ko 'jezgro' ideologije sastoji se, dakle, od
rvclinjskog privida koji popunjava prazninu realnog. To
ic rrn<r Sto svi poku5aji da se povude jasna granica raz.dva-
j:rrrja izmedu npraven realnosti i iluzije (ili da se iluzija
rrlcrnclji u realnosti) ne uzimaju u obzir: ako (ono bto mi
oscdamo kao) 'realnost" treba da izade na videlo, nelto
rrrora biti iskljudeno iz nje, to jest orealnosto, kao ni "is-
tirrrr", po definiciji, nikad nije ncelan. Ono Sto avet sakriva
rrijc rcalnost vei njeno "primordijalno potisnuton, nepred-
,.t;rvivo X, na dijoj se npotisnutosti" sama
realnost ternelji.
MoZc se diniti da smo se ovim izgubili u mutnirn voda-
nr:r nirgildanja koja nemaju nikakve veze sa konkretnim
rlrrrilvcnim borbama - medutim, zar vrhunski primer
 Iv[etastaze u.divanja 83
q? !4Y*tElE" ''!:YgUAi::-ti!!Y!"*
shvatanje klasne
Iovirrc"), "one goren i "one dole"; kad zamolimo pojedin-
takvog "realnog" ne pru?'a marksisitdko t';r da na papiru ili na pesku nacrta plan osnove svog sela
ovog shva_tanja primorava
borbe,! l)osledno pru'Ju"onie ( lrrrrstorni razrneltaj koliba), dobijamo dva sasvim razlilila
muttiu r"ttra "u realnosti":
nas da priznamo d-;;p"J;iil otlqovora, u zavisnosti od toga da li on pripada jednoj ili
sarn anlagoizarn koii spredava tlruucrj podgrupi. Obojica selo vide kako krug; ali za pri-
"klasna borba" ozuadava
cla se konstituiSe kan u
obiektivnu lclru$tvenri) stvarnost p:rdnika jedne od podgrupa, unutar tog kruga se nalazi
,"U* rrruut"na cclinar'' rlrusi krug centralnih kuia, tako da se dobijaju dva kon-
antagonizma (klasne
Ovo turnadenje clruXtvenog (*6ta) onjeUivne druBtvene
ct'nlridna kruga, dok je za (lanadruge podgupe krug prese-
borbe) kao Rcalnclg' t* l'uo ('()n na dva dela jasnom linijom razdvajanja. Drugim redi-
stvarnosti omoguiava'''
u*'to' uu suprotstavittto izandalclj rnrr, pripadnik prve grupe (nazovimo je nkonzervativno-ko-
napustiri.pojzyn idcologijc
aruumeniacili p'r l''rili ;' '";;- lc,litivistidkorn") plan osnove sela vidi kao prsten kuia viSe
"iistc irleologijc" od "trear- ili manje simetridno rasporedenih oko centralnog hrama,
i.-rT.lil:fi;;[ "''i'i:;ania "lloliii po-
nosti" porlro""**ou""flsren'oln*fi Tl:9jiit dok dlan druge ("revcllucionarno-antagonistidke") podgru-
;i;', i" j,:sr pristun ;ll.;lTil}l*l}?ffi:[ [1];;''i,:1
*
pc svoje selo vidi kao dve udaljene gomile kuia razdvoje-
no nevidljivom granicomtT ..
:l; ; J lil ; ::"i i il r n' *o m a n u n iz
;m':;
je o,l o*go'n"'lJJ"g
F diiii'{..i''i tide konkretne Glavna Levi-Strosova poenta jeste da ovaj primer ne
ovde ""uru1i' :"^Y da sama konsti-
vaino iestc,to
sme nikako da nas zavede u kulturni relativizam, po kome
socijalne analize;""t"gt" lE percepcija drubtvenog prostora zavisi od posmatraieve pri-
u sebi "prirnordijalno po- padnosti grupi: sdmo cepanje na dve nrelativne" percepci-
tucija dru5tv"n"
'u'i""tii'sadrZi au ptuleinji oslonac kriti-
tiskivanje" un'out"i'-'i'* iufo jc podrazumeva prikriveno ukazivanje na konstantu - ne
refcrentna tadkn koja narn
ke ideokrgijo - tkt;;;;;;'lodka objektivni, "postojeii" raspored zgrada, vei traumatidno
najSeg neposrcdnog iskustva
daie za pravo d;r uoOoZitt' *Iealnost"' vei "potisnu- .iczgro" fundamentalni antagonizam koji stanovnici sela ni-
;lo*'lt"sTtt*" - su bili u stanju da simbolizuju, da objasne, da "internali-
olitt"ttti" "li" zuju", da se s njim pomire, neravnoteZu u dru5tvenim od-
to" realno antagonlzrna
Da bisrno ovu nozgrapnu io'qiliu antagonlzma nosima koja je spredila zajednicu da stabilizuje sebe u har-
'uzjn'nilio" StruktJtalne aniropcttogiic Kloda rnonidnu celinu. Dve percepcije osnove sela jedncstavno
kao realnog, 'o'ri"* analize prostornog
Levi-Strosa I *jof*ut c4zernplarnc jednos I'rd plemena sa vc-
predstavljaju dva medusobno iskljudiva nastojanja da se
razrnertaja tt''e* tJii'ii;;i;;;;;' ("po- savlada taj traumatidni antagonizam, da se njegova rana
plu'ou ltffi;ip* o* '1u* podgrupe
likog jezera.
1t
Claude I.6vi-Strauss, "Do Dual Organizations Exist?", u
--Go"^J pq** ui,rugt"'i'"* Jugur*'o llaravno llrnesto La- ,\tructural Anthropology, Basic Books, Njujork 1963, str. 131-
Verso'
-o;orzrLrsr,gtralegg
clau i Cha'tiil M"-f;;,',;;",:,,,,)r,,'+ini"l l(r3; crteZi na stranana 133-134.
Londoir 1985'

h---,
 Ideaiogiia izryglu likciie i fantazrya
84
zaledi nametanjem uravnoteZene simbolidne strukture'
(Da li ie neopho<lno dodati da stvari upravo tako stoje i u
nmu5kon i "Zensko" su kao
pogledu sekdalnih razlika:
iv! tonfiguracije kuia u Levi-Strosovom selu? I da bismo
razbili ituzilu di u na5em "razvijenom" svetu ne preovla-
duje ista logika, dovoljno je da se setimo cepanja naieg
puiltiftog prostora na levo i desno: leviiar i desnidar se
pona5aiu pbtopuno isto kao i dlanovi suprotnih podgrupa
u l-evi-Stiosovom selu. Oni ne samo Sto zauz\maiu razli-
dita mesta unutar politidkog prostora vei i svaki od njih
drukdije vidi sam raspored politidkog p.rostora - levidar ga
niAi tuo polje koje jc inherentno podeljeno nekim funda-
jcdin-
mentalnim antagonizmom, a desnidar kao organsko
,iuo Zajed"ice li'oje ometaju samo strani.uliezils ')
Zdrav razumnam govori da je lako ispraviti skretanje
subjektivnih percepciji i utvrditi "pravo-stanje stvari".: iz-
najnrimo helikopter isnimimo selo direktno i:z vazdttha"'
Ono Sto dobijamo time jeste neiskrivljen pogled na real-
anta-
nost, pa ipak narn potpuno izmi('e realno dru5tvenog
e s9. ne da simbolizovati'
lonizma,' traurnatidno iezgto kcrf
ito 1" tuoi izraz na$lo u samim iskrivljavaniima realnosti' u
ku-
isfantaziranim pomeranjima "postoie(eg' razme5taja
lu. f" je ono 5io l-akan ima u vidu kacl tvrdi da samo is'
fuivtiaianje i/iti prikrivanie iesu otkrivalaiki: ono 5to se
taine predstave realnosti je-
pri*fl"i" troz iikrivljuvanje
rt" t"ut"o, to jest traurna oko kojc se druitvena realnost
sela nacr-
struktuiSe- Drugim rcdima, kacl bi svi stanovnici
- t-o*i" i*"t". p;;; k"kt;zlika ka.o Realno antago-
koje razlikuje:
nizma-paradoksahro prel'&odr dvoma terminirna
(politidka "lev^ica' i "desnica") pred-
ova clva pozitivna termiua
poku5aja da'se unutar Simboliinog formuli5e
t,uufjufu' dva
,arliia (antagonizam) koji izmide simbolidnom poretku'
tu-:--
Metastaze uZivanja 85
t;rli islu ladnu osnovu plana, imali bismo posla sa neanta-
1',.rrisl iinom, harmonidnom zajednicom. Medutim, ako ho-
( ( nr{) d;r tkrdemo do fundamentalnog paradoksa implicira-
rr'1', 111;11'1i51;yskim pojmom feti5izma robe, moramo da udi-
nrrro korak dalje i zarnilsimo, recimo, dva razlidita "posto-
;, r ;r " sr la, o<'t kojih svako realizuje, rasporedom svojih ku-
r,r, ;r'1llys od dve isfantazirane osnove plana koje je dobio
I tvi Slrrls: u tclm sludaju, sama struktura dru5tvene stvar-
rr,rsli rrlrlori.ializuje poku5aj da se savlada realno antago-
,,,.,,nir"'. 'l'o znadi, nikada ne treba zaboraviti da 'feti5i-
z.urr nrbc" nc oznadava (burZoasku) teoriju politidke eko-
ir,,r11ij1', vt:( niz pretpclstavki koje odreeljuju strukturu sas-
"rr';rlno" ckonomske prakse tiziSne razmene-u teoriji,
'rrrr
l..r1rrt;rlislir sc dvrsto drZi utilitarnog nominalizma, mada u
vl,rsliloj irralisi (razmene itd.) on sledi "teolo5ke fantastid-
,,( irlt: jc" i postupa kao spekulativan idealista... Sama
''
r'r';rlrrosl ", u onoj meri u kojoj njome upravlja simbolidna
lrl., ij;r, prikriva realno antagonizma, i upravo je to realno,
r',l l1irr-t iro iz simbolidne fikcije, ono Sto se vraCa u vidu
.r1' truill ih privida - primerice, naravno, u vidu "imaginar-
ri1!r'l, ,,rCjina".
"'t )lrlrrst arhitekture ovde je narodito znadajna: zar veliki ar-
l,rt,.htonslii i urbanistidki projekti ne svedode uvek o naporu da
.,
rn;rtt:r.i.jalizuie - sarnim razme5tajem dru5tvenog prostora
,', ,, l:r,;;rvrril'r rnesta, objekatazazabavu itd. - zamiSljeno re5e-
rrl,,lr u\tvclrih antagonizama? Zar rnodernistidki funkcionali-
,,', rr;r Prinlcr, nije pokulaj da se korxtruiSe transparentan i
, , ','r.rln() organizovan dru5tveni prostor koji ie garantovati
r, ,r,r, 'rr(.n() usklaclivanje svih vidova dru5tvenog Zivota (rad,
I' i ,lrr, I vr.c)rlrc, administracija)? Arhitektura je moZda naj-
1 i ,,,rr to kako upravo ,.realna" materijalnost (raspo_
,, L 'rrrr)r-?r;r
l;r) uvck otelovljuje ideolqSki projekt.
I'r.r,
F'

E6 Metastaze uZivanja

,l? i,r,' iiirt rlcllosrodno pristupatnii.l

i',i ri Lo jt ;r' v;ur t.lometa ljudske pokvarenosti; na drugoj strani,
--1,1;1',;i r;1 yli'i1:lp. {,'arslva fikcija i/ili fan- l.rrr;r/;|nr u svojoj destabilizujuioj dimenziji, dija je ele-
'rii,,: ii'ir prislupafninn jeste viSe rascep nrcrrl unlr lilrma zavist - sve Sto me "iritiran kod Drugog,
':.:- t--.,viir si'nholidnih fikcija i ave- slrLr'. I,ojc: nre progone, o tome Sta on radi kad je van mog
I 1,,1 ,i,;11, {: ir{{}t1i t.tivou, njihov odnos virl,rl,ruqa ili kako rne vude za nos i kuje zaveru protiv
ir. ,r s. l'.rr"laz*in *e javlja s ciljem da rrr, rr,', ili l ako me ignori5e i podaje se uZivanju diji in-
;'4 .' ;;:{rr,l1., lirchr.nli,rjne filieljezo . T'ako lrrrzi{r'l ro Inogu sebi ni da predstavim itd., itd. (to je, na
.:,. ., i t:,:;:rt adr,'ostruiavanju ;rrirrrt r. (rn() 5tu u Jednoj Svanovoj ljubavi mudi Svana u
itrr 'ii: i r,ritnbolidna fikcija i vczi s ( )dclom). I zar se osnovna pouka takozvanog totali-
:, I 1..;,ryi "i.rrdsutrr.og Cilja', pri l:rrizrrr:r nt'!ieYe meduzavisnosti ta dva aspekta pojma fan-
;',, '1f i1r-r-;lrirlno priblizava, a t;rzrrr;r'/ ()ni koji su lvrdili da zaista stvaraju fanlaz.amt
i. .' .:,'.,rjirv:l njr::gcvu prazni- (sirrholirinrr fikciju) morali su da imaju utodiSte u fan-
'':;', ',r
( 'iii ", ]il*vidtrjivi rcz koji t;rzrlul (avclinjskim prividima) da bi mogli da objasne
.;voj ucuspch - odbaden nalidie nacistidkog harmonidnog
l'ttlls111:6llipschalta vratilo se u vidu paranoidne opsesije
.it j, vi't' jskom zaverom. Slidno tome, staljinistidko prisilno ot-
l,.rivirn.jo uvck novih neprijatelja socijalizma bilo je neiz-
Ovt qir,'.:ielv'; '.,'",' ,,,1ii:.r' iifr:ije i avetinjskog privida l,t lrro n:rliijr: njihovog pretvaranja da stvaraju ideal "no-
rlloZe se i:ti,"ri-'i, t t.:': , '' i,: ',4r"lir''i el.,rrrsmislcnosti koja je
r
v{)r), s(}cijalistidhog doveka*. MoZda sloboda od infernal-
;-"vqj5!Yet'n'.11,i i ;' , lr , ,I
..,,-.:, 'l r: :".lr"ri(i. pojam fantazma rrt'r1 zirgrljaia fantazma2 pntLa najsaLetiju definiciju sveca.
predstirvir; qli,' ' t' {,)i,,i{;ii.it,: ti;:lO Oppo,gitorumi f
ianlazamr i fantazanf ,, simbolidna fikcija i avetinjski
na jee,iili--,j srI I ;rI:I ii r, , : , .'t j1 1i()\.rll lrlaicnstvo, njegova pr ivirl, tako su kao glava i pismo istog novdiia: dokle god
stabilizilgrir:",: r, ., . ,i : ,,,ii.i* l.;ric ni$ta ne remeti, z;rjt'rlrrica ()seca svoju realnost kao regulisanu, struktuisa-
nrr l';rrrllzmomr, ona mora da poride njegovu inherentnu
2oNe .,r rri';r, ritk:at ,lir rlintcnzij:r Zakona rrt rrro{uinost, antagonizam u samom njegovom srcu - i
sIlr,,a-
| .: r, a,:,r'r!1)i ,r,l l.ir:liei 5l_o postoje dva l:rrrt;rzum2 (lik "imaginarnog Jevrejina", na primer) ote-
ue pokrir;:i r.".i ,

z,akt-tnt., i:" ' ' ,1 ir:'1,r. ,. lfr:gtlV Oljsaeni SU- l,'vljrr jr: lo poricanje. I--lkratko, delotvornost fantaz.ma2 us-
Pefegq Svali i rl .,.'ir: i ',-r rlonlrr i;lvni Zakon regulise l,'v jt'dir fantazaml oduva svoju vlast. Lakan jepa::afrazi-
"zaititn d.L)i,',' l
r,r , .,., ,.,,.,,r:ijtr .rrrl-:iekata, kao Sto nje- r,., l)q'l',1.1{svo "mislim, dakle jesam'kao'ja saln onaj
gov 411,qjnilr .i.:, r,-riri:l.i.rir:) sadrZi nadin d.a I i,1r rrisli" 'dakle jesam'n - pri demu je poenta, naiuvno, u
"kotnprouii :, ' r, , .;ri'r'll rlrbjel{t na to da izda rr' l.,lrr,l11;111iu dva njeSam", tO jest fantaZmatidna fJiiroda
istinsliu eiiarlil'ri r' r, ,r; iir "lepopt"lStania 1eIjr". | , ,1,, 1l ''jcsarn " . l)atetidno isticanje etnidkog identiteta
.
, .r
1
( ,- ,'i
[,I vezi g 1ir.qr rt-i r,,i'-1i 1r"r:ii dro ove kniige.
 Metastaze uZivanja 89
88 Icleairtgiia izmedu fikciieJ fantazma

"ja sam ku5aja da antisemitizamrantmemo kao neSto Sto ima veze

treba podvrgnuti istoj reformulaciji: istog dasa kad s:r patolo5ki poremeienom lidno3iu ili karakterom: ono
prun"L (N Jmac, Jevrej in, Amerikan ac"' ) " parafraziramo
sto rcalno uZasava kad je red o antisemitizmu jeste vi5e to
f.uo ":u sam onaJ koji misli, 'dakle jesam Francuz"" Pr&- sttr jc on sastavni deo nale normalnosti, to jest normalne,
vidlii-
,niou orr"a mog identiteta sa samim sobom postaie "'tlJrayen lidnosti, potpuno integrisane u dru5tveni iivot,
jeste upravo da
;; - " funkcija "irnaginarnog Jevrejina" koja je li5ena bilo kakvih opsesivnih, hi-steridnih, perver-
uliri ,o pru"nino o"uldtliuo*" "' u to-j svc.tlosti treba ra-
zrrih itd. odlika - zagonetka je u tome kako takva savrEeno
se anti-
zurneti I{orkhajrnerovu raelikalnu tvrdnju kojorn "rrrrrmalnan osoba ne samo Sto moZe da se prikloni an-
ustrojstvom (na5eg' Zapadnog) dru-
,"rni,iru* poveluje sa liscmitizmu, vei za5to je antisernitizam, na neki nadin,
Stva kao takvog: krajnji gannt njene normalnosti (po5to on antagonizam
li.oji preti da poremeti dru5tvenu ravnoteZu progoni u je-
"Onoliko koliko tadno da se antisernitizam rnoZe ra-
je
dosad isto toliko vrcjskog Drugog). Ovde se, naravno, suodavamo sa struk-
,urt"ii uut o iz na5eg tlru5tva, dini mi se da jepravilno shvaieno lurom simptoma. Op5te mesto u vezi sa antisemitizmomr
p.t,"f. tadno da sdrno druStvo moZe da bude
liao "simptomom dru5tvenih antagonizama" treba da se
i"it- ttot antisemitizarn22 ' "
shvati doslovnije i radikalnije nego Sto je to obidno sludaj:
Ako ne odtracimo ovu Florkhajmerovu tvrdnju kac stvar nije samo u tome Sto mrZnja prema .Ievrejirna uka-
jest bukval-
Drazfrirdosetku, ved je shvatimo ozbiljno' to zuje na neki proces, zavisi od nekog procesa koji se odvija
po- vei vi5e u tome 5to je
;;,;;; smo prisiljeni da odustanemo od standardnih rrcgde drugde, na "dubljemn nivou,
Icvrejin simptom u mnogo jadem smislu, kao (negativna)
--tLrytk" *tt*-tttt-" oto po"o"o dini vidljivim radikalno roferentna tadka koja druitvo drii na okupu, to jest dije bi
(dru5tveni fan- rrdsustvo aazvalo raspad samog dru5tvenog sisterna.
nt"r*Liittiv,n; karakter fanta:zma: fantazamda se dobije od- U svom najelementarnijem vidu, histeridni simptorn
,"ttt" .:""t"jskoj zaveri; preds-tavlja pokuiaj od ntene?"' to predstavlja preobraianje Simbolidnog u Realno, to jest u
g"".t git"*1* ';rlh" ouoil", "Sta druBtvo.hoie Itealnom tela "odigravan se izvestan simbolidni prekid. trz
iest da",sc otkrije zttai:enj" rnradrrih dogadaja
u kojima sam pri-
;;t;; au ut.t'""i"t". lz tog razloga' stanJardna teorija "pro- tog je razloga, kako je istakao Zak-Alen Miler (Jacques
;;;'J;';.;;" rojoj antisemit u lik Jevrejina "projektuje"ne- -Alain Miller), teolo5ko-filozofska problematika ontolo-
ne
'p.lrnuti d"o sebe, nije dovoljna: lik "imaginarnog Jevrejina" Skog dokaza za postojanje Boga toliko znadajna za psiho-
iloZ" ," svesti eksternaliiovanje mog (antisemitskog) "unu- analiza: taj dokaz takode nastoji da artikuli5e direktni
'a
,i"*:"g konflikta", naprotiv, on svedodi o dinjenici (i poku5ava prelazak od pojma (simbolidne artikulacije) do Realnog,
sam cieo
J" tJ-'":.* suodi) da ja od podetka.uisam centar' da on cilja na tadku u pojmovnoj sferi u kojoj se ta sfera di-
rnreZe dijc lnaecnle i logika izrni6u mojoj kontroli'
i""tt*rlji""
^- ttM; Laski' 10' III 1941' rckno povezuje sa Realnim. (Isto vali i za Dekartovo co-
l-Iorkheimer, t'ettei to Ifaroid
Die Frankfurter Schuje' Minhen-Bei gito ergo sam, "mislim, dakle jesamn: to takods oznadava
t^u"d"no u R' Wigerhaus,
1986, str. 347.
90 Ideologija izmedu fikcije i fantazma
mesto direktnog prelaska od Simbolidnog ka Realnom) A rizrrr:r", levici, koja nastoji da sru5i organske zajednice u
lik Jevrejina (kakvim ga vidi antisemit) upravo je takav
simptom putem kojeg se prelazi iz (simbolidne) strukture
u Realno, to jest u kome se simbolidni impasse (nemogud-
nost punog simbolidnog konstituisanja druStva) "odigra-
van u Realnom. Iz tog razloga, antisemitizam uvek uklju-
duje "dakle", koje "pripaja" Simbolidno Realnom: stvari
su poremeiene, na5e dru5lvo se raspada - dakle, mora da
postoji jevrejska zayera... Ukratko, Jevrejin je "onaj delii
realnogn koji mora da bude /u kako bi Dru5tvo moglo da
saduva fikciju o vlastitom postojanju.
7 r l;r lnoj z;ricelnici, liclja je " apstraktna
Na kraju, ali ne i najmanje, treba da imamo na umu da
razlika izmedu simbolidne fikcije i fantazmatidne aveti
predstavlja primer dijalektidkog procesa u kome stvar po-
staje ono lLo je uvek-vei bila. Iako funkcioni5e kao neka
vrsta transistorijske konstante koja vaZi za sve epohe (do-
voljno je pomenuti rascep izmedu dnevnog javnog zakona
DrZave i noCnog boZanskog zakona Porodice u Antigoni),
on upada uodi kao takav(ili, kako bi Flegel to rekao, on
se 'uspostavlja") samo u vrlo preciznom istorijskom tre-
nutku: epohi prosveienosti i njenog politidkog korelativa,
formiranja moderne Nacije-DrZave - epohi kapetana Bla-
ja. Putem mnogobrojnih obreda inicijacije (krunisanje no-
vog kralja itd.) prcmoderna Moi odizavala je Zivim ono
Sto povezujc javni Zakon sa njegovim ritualistidkim na-
lidjem; pojava moderniteta, medutim, prekida tu vezu, ta-
ko da, s jedne strane, imamo prazan formalni javni Zakon,
a, s druge strane, mnoSlvo zatvorenih inicijacijskih zajed-
nica. Ovaj rasccp otvara put obema formama "totalita-
Metastaze uiivanja 97
rrrrr' ;rpslraktne forme DrZavnog gradanstva,
i desnici, koja
st' rrt'pokolebljivo suprotstavlja "beskorenskom" apstrakt-
n()nl ol)liku moderne DrZave u ime povratka na neku ver-
zi j u or ganskc zajednice.
Ilcgcl jc hio prvi koji je logiku individualizacije ob-
r':rzloZio kao sekundarnu, supstitutivnu identifikaciju: ako
srbic[;l lrcba da potvrdi sebe kao "autonomnu individuu",
r)n tn()ra rla sc <ltcepi od svoje primordijalne "organsken
z;rjcrlnir,:c (norodice, etnidke grupe itd.), da presede svoje
v('z(i s;r njtlnr i da, takoreii, odbaci svoju temeljnu pokor-
rrosl, drr "sr-rpstancu" svog biia prepozna u drugoj, sekun-
n,' artificijelna", koja
rrjc viir.: spont;rna, vei je posreduje-konstitui5e-odrZava
tk llrvirnje nezavisnih slobodnih subjekata (nacija nasuprot
hrlirrlnoj zajednici; profesija u modernom smislu - anoni-
nr;rl p()sao u velikoj kompaniji, na primer - nasuprot "per-
.,,'rr;rlizovanom" paternalistidkom odnosu izmedu Segrta i
rn:rjsttrra; akademska zajednica ztanja nasuprot tradicio-
rr;rlrro.j nruclrosti preno5enoj s nara5taja na naraStaj; itd.,
rtrl , svL' do rnajke koja se vi5e oslanja na prirudnike za ne-
lrr tlocc ncgo na roditeljske save te).
l\l;r prvorn koraku, u iskuienju smo da kaZemo da smo
r l:ut;rs svcdoci neodekivanog obrtanja ovog procesa:
";rpslraktna" institucija sekundarne identifikacije sve vi5e
,,, tlo:)ivljava kao spolja5n;'i, disto formalni okvir, koji nije
rr';rirt, 1r<tvczu.iuii, tako da se io5 viSe traZi podr5ka u "pri-
',r,'rrliialnim", obidno manjim (etnidkim, religijskim) ob-
lr, rrrr;r irlcntifikacije. eak i kad su ti oblici identifikacije
'',' til,' ijclpiji" od nacionalne identifikacije (kao 5:.o je to
'1,' i ll zajetlrricclm homoseksualaca), oni su "nenosred-
| 'r
' t,'1;i 5s11islg 5to Sdepaju pojedinca direktno i ncodo-
92 r!:etyryCl?g:q,likli9 i ry"t*ry, _ Metastaze uiivania
ljivo, zadiru u njegov specifidan nnadin Livola", sputava-
juii time "apstraktnu" slobodu koju on poseduje u svom
svojstvu gradanina Nacije-DrZave... Medutim, kljudna
tadka koja ovde ne sme ostati nezapaLna jeste da je ova
-regresija" od sekundarnih ka "primordijalnim" oblicima
identifikacije sa "organskim" etnidkim itd. zajednicama
veC "posredovanan univerzalnom formom Drtave i TrZiS-
ta: ona je reakcija na univerzalnu dimenziju svetskog trZi5-
ta - kao takva, ona se desava na njegovom terenu, ono je u
nreg-
njenoj pozadini. Otuda, u ovim pojavama nije red o
resiji", ved pre o obliku pojavljivanja upravo njene suprot-
nosti: u nekoj vrsti hegelovske "negacije negacije", bai to
ponovna potvrdivanje ' primordiialne' etniike itd. identi'
fikacije signalizira da je gubitak organsko-supstaacif alnog
jedinstva u potpunosti dovrien.
Da bismo ovo razjasnili, treba da imamo na umu ono
5to je moZda osnovna pouka postmoderne politike: daleko
od toga dabude "prirodnan celina dru5tvenog Zivota, urav-
noteZena struktura, neka vrsta aristotelovske entelehije ka
kojoj ide sav prethodni razvoj, univerzalna forma Nacije
-l)rLave je pre nesigurna, privremena ravnoteZa izmedu
odnosa prema posebnoj etnidkoj Stvari (patriotaam, pto
patria mari itd) i (potencijalno) univerzalne funkcije tr-
Zi5ta. S jedne strane, ona "prevazilazi" (u hegelovskom
smislu Aufhebunga) organske lokalne oblike identifika-
cije u korist univerzalne "patriolske" idcntifikacije; s dru-
ge strane, ona se uspostavlja kao neka vrsta laZne prirod-
ne granice trZiSne ekonomije, koja razdvaja "unutralnju"
od "spoljne' trgovine - tako je ekonomska aktivnost "sub-
limirana", podignuta na nivo etnidke litvari, legitimisana
kao patriotski doprinos velidini nacije. Ova ravnotela ie
neprestano ugroZavana s obeju strana, sa strane prethod-
93
rrilr "organskih" oblika pojedinadne identifikacije koji ne
rrcslirju jcdnostavno, ved nastavljaju svoj podzemni Zivot
virn univerzalne javne sfere, kao i sa strane imanentne lo-
r',ikc, kapitala dija je
ntransnacionalna" priroda inherentno
r':rvnodu$na prema granicama Nacije-DrZave. A danaSnje
rrovc nl'undamentalistidke" etnidke identifikacije povlade
zrr sobom neku vrstu "desublimacije", proces dezintegra-
cijt: lc ncsigurne celine "nacionalne ekonomi3'e* na njena
rlv:r lirlnstituLivna dela, transnacioRalnu trZi5nu f'unkciju i
orlrros proma etnidkoj Stvari23. Stoga se satno danas, u
srrvrcnrcnirn "fundamentalistidkim' etnidkim itd. zajedni-
( irnr,ir, rasccp izmedu apstraktnog oblika trgovine i odnosa
t)rcnra posebnoj etnidkoj Stvari, inaugurisan projektorn
prrosvcicnosti, u potpunosti ostvaruje: dana5nji postmo-
rlt'rrri otnidki itd. "fundamentalizam" i ksenofobija ne sa-
rno Ikl nisu "regresivni" ved, naprotiv, nude vrhunski do-
l,:rz krajnje emancipacije ekonomske logike odvajanja tr-
Tiurr od etnidke Stvari2a.
".lcdan od beznadajnih, ali dosta reditih dogadaja 6to sve-
,|,,t'c o tom "kopnjenju" Nacije-DrZave, jeste lagano Sirenje
('l'ii('cnc institucije privatnih zatvora u S,{D i nekim drugirn
;, nrljrrrnit Zapada: praktikovanje onoga 5to bi trebalo da bude
rr,,n()l)ol DrTave (fizidkog nasilja i prisile) postaje predmet
ul,()v()nl izrnedu Dr1ave i privatne kompanije koja nad pojedi-
rr, irrrir sprovodi prisilu u cilju sticanja profita - ovde je red na-
t)r( )sl() o prestanku monopola na legitimnu upotrebu nasilja, Stcl
{ l,r( rn:r Maksu Veberu) defini5e modernu drZavu.
'r( )vrr tri stadijuma (premoderne
zajednice, Nacija-DrZava i
,l,rrr;rirrjc pojavljivanje transnacionalnog "unuverzalnog dru-
'.rv,r") .iirsno se uklapaju u trijadu tradicionalizma, modernizma
! t,' ';tnro(lcrnizrna, koju je obraztroZio Frederik DZejmson: ovde
r,rl..rlt: llo treba da nas zavedu retrofenomeiri koii karakteri5u
t,',,Irrrrxlonlizam - samo postinodernizarn omogudav:l pol.inrni
lffi

94 Ideolc;gija izmedu fikcije i fantazma Metastaze uZivanja 95

Zaito je film Pre kiie Mil&a Mandcvskog postigao ta- rrrortli.jalnc neposrednosti (raspad organske zajednice u
kav uspeh (zamalo da dobije Oskara kao najbolji strani "olurlcnonl" individualistidkom dru5tvu, na primer), vei u
film)? On pogledu Zapada izleLe upravo ono Sto on Zeli olrj:rinjc:nju kako s6m taj proces posredovanja, karakteri-
da vidi u balkanskom ratu: prizor bezvremenog, nepojm- sliii;rrr ua nrodernitet, moZe da stvori nove odlike "organ-
ljivog, mitskog kruga strasti, nasuprot dekadentnom i ane- sli,c " ncposrednosti.
midnom zapadnjadkom Zivotu. Makedonija predstavljena
u ovom filmu nije "realnin Balkan "po sebi": ono 5to vidi-
mo jeste "Makedonija za druge" (za pogled Zapada), po-
zornica primordijalnih strasti, sa "arhaidnim" lepim pejza-
Zom u pozadini (drevni manastiri, suncem okupane plani-
ne...). "Prava" danaSnia Makedonija, uhvaiena u sloZenu
politidku, ekonomsku i ideolodku mrezu, nema nikakve
yeze sa mitsko-bezvremenim prostorom "iracionalnih
mrZnji" izfilma Pre kiie,
To, naravno,nezna(i da se danas na Balkanu, od Ma-
kedonije do Bosne, ne susredemo sa religijsko-etnidkim
"novim tribalizmom"; medutim, treba biti oprezan pri od-
bacivanju tog "novog tribalizma" kao proste "regresije".
Potpuno istim globalnim procesom koji je odgovoran za
nregresiju" na "novi tribalizam" na lJalkanu stvara se ta-
kode mno5tvo nfundamentalistidkih" grupa u SAD diji su
programi borba za opstanak i apokalipsa, a koje su na se-
be privukle pa1nju rnedija kada jc dignuta u vazduh robna
kuia u Oklahoma Sitiju: u oba sludaja "primordijalno var-
varstvo" proizvod je inhercntnc dinamikc poznog kapita-
lizma.
Tu leZi najivic spckulalivno pregnuic dijalektike dru-
Stvenog Liv<>la: no u opisivanju procesa posredovanja pri-

raskid s prernodernitelorn. V idi Frederic .l rrnr esLrn, ])os tnt ode rn-
ism, or, the Cultural Lo11ic of Late Capitalism, Duke Llniversity
Press, Daram 1991.
 ilI
OPSCENI ZAKON

Kakva vrsta Zakona je predmet psihoanalize? Odgo-

vor je, naravno: supenego. Superego iskrsava tamo gde
Zakon - javni Zakor.,Zakon artikulisan javnim diskursom
- podbacuje; u toj talki podbadaja javniZakonje prisiljen
da traZi podrlku t ilegalnomuZivanju.
Superego je opsceni "noCni" zakon koji nulno dini
dvostrukim i prati, kao senka, "javni" Zakon. Ovaj inhe-
rcntni i konstitutivni rascep u Zakonu tema je filma Roba
Rinera(Reiner) Nekoliko dobrih ljudi (A Few Good
Men), drami o sudenju dvojici marinaca optuZenih da su
ubili svog druga-vojnika. Vojni tuZilac tvrdi da su dvojica
marinaca podinila ubistvo s predumi5ljajem, dok odbrana
uspeva da dokaie da su se optuZeni drZali takozvanog
'Orvenog kodeksa", koji daje ovla5Cenje za tajno noCno
prebijanje vojnika koji je, po mi5ljenju njegovih drugova
lll vileg oficira, prekriio etidki kodeks marinaca. Funkcija
rrvog "Crvenog kodeksa" izrv'etno je zanimljiva: on
opravdava akt prekoradenja - ilegalno kaZnjavanje kolege
98 Opsccni zakon
- mada, istovremeno, on iznova potvrduje jedinstvo grupe,
to jest zahteva din krajnje identifikacije sa vrednostima
grupe. Takav kodeks mora ostati pod okriljem noii,
nepriznat, neizreciv - javno, svi se prave da ni3ta ne znaju
o njemu ili dak Zustro poridu njegovo postojanje. On pred-
stavlja "duh zajednice" u njegovom najdistijem vidu,
vr5eii najjadi pritisak na individuu da se povinuje njego-
vom zahtevu za grupnom identifikacijom. Ipak, istovre-
rneno, on kr5i eksplicitna pravila Zivota zajednice. (Ne-
prilika dvojice optuZenih vojnika jeste u tome Sto oni nisu
u stanju da shvate to iskljudivanje "Crvenog kodeksa" iz
velikog Drugog, iz domena javnog Zakona: oni se odaj-
nidki pitaju " Sta smo to lole uradili? ", jer su samo sledili
naredenja vi5eg oficira.)
Odakle potide taj rascep zakona na pisani javniZakon
i njegovo nalidje, "nepisanin, opsceni tajni kodeks? Iz
nepotpunog, nnesveobuhvatnog" karaktera javnog Zako'
na: eksplicitno, javni zakoni nisu dovoljni, tako da moraju
biti dopunjeni tajnim "nepisanim" kodeksom narnenjenim
onima koji, iako nisu prekr5ili nijedno javno pravilo, za-
drZavaju neku vrstu unutra5nje distance i ne identifikuju
se istinski sa "duhomzajednice".
Tako je do5lo do cepanja oblasti Zakona na Zakon kao
*Ego-Ideal", to jcst simbolidni poredak koji reguli5e dru-
Stveni Zivot i odrZava socijalni mir, i na njegovo opsceno'
superegotistidno nalidje. I(ao Sto su mnogobrojne analize,
ad Bahtina nadalje, pokazale, periodidna prekoradenja jav-
nog zakona inherentna su dru5tvenom poretku, ona funk-
cioni5u kao uslov stabilnosti ovog poslednjeg. (I3ahtinova
greska - ili, pre, grebka nekih njegovih sledbenika - bilo je
predstavljanje idealizovane slike tih "prekoradenja", dok
se iutke prelazilo preko lind-zabava itel. kao glavnog obli-
Metastaze uiivanja 99
ka "karncvalske suspenzije druStvene hijerarhije".) Ono
ilo najdvr5Ce 'drai na okupu" zajednicu nije toliko identi-
I'ikaciia sa Zakonom koji reguliSe "normalan" svakodnev-
ni tok tivota zajednice koliko identifikacija sa specifiinim
oltliktm prckoraCenja Zakona, suspenzije Zakona (psiho-
irn;rlilidki redeno, sa specifidnim oblikom uZivanja).
Vralimo se onim zajednicama belaca u varo5icama na
;rrne ridkom jugu, dvadesetih godina, gde je vladavina zva-
rrir'rrrrs, javnog T,akona imala svog dvojnika u senci, noCni
lcror l(iu-kluks-klana, lindovanje bespomoinih crnaca:
llrt'ltrnr) dovcku se lako opra5taju manja kr5enja Zakona,
rr;rrodikr kad se mogu opravdati "kodeksom da-sti"; za-
ictlnir::r ga i dalje priznaje kao "jednog od nas". Ipak, on
t'r' biti clikasno ekskomuniciran, viden kao neko ko "nije
it'rl:rn od nas", onog trenutka kad se odrekne specifidnog
olrlikir prckoraCenja koje je svojstveno toj zajednici - re-
t inro, onog trenutka kad odbije da udestvuje u ritualnim
lrrrt*rrv;rnjima koja organizuje Klan ili ih dak pijavi Zak-
,'rrrr (koji, naravno, ne Zeli daznazanjih po5to oni poka-
zrrjrr primcrom njegovo vlastito skriveno nalidje). Naci-
stid:k:r zajcdnica je podivala na istoj solidarnosti u krivici
kojrr jc donosilo udeSie u zajednidkom prekoradenju: ona
lr prosonila one koji nisu bili spremni da usvoje mradnu
s I r ;r n r.r idilidnog Volksgemeinschafta, noine pogrome, pre-
lrij;rrr jc politidkih protivnika - ukratko, sve ono Sto su "svi
zrr;rli, :rli nisu hteli o tome glasno da govoret ".
' L ,,ntrga Sto smo upravo rekli treba da bude jasno :za5to
'..rrrr M:rrkiz de Sad nije bio sadist: on je razarao, dinio nedelo-
rvi,llr',nr logiku sadizma, javno je izlaludi u svojim delima - tcr
\ ,, ut,r;rv,) postupak koji pravi sadizam ne mole da podtrcsc.
I l".,vr s:uliz:un je "noino", opsceno nalidje institucionalrre moii;
I ',, n, nr()le da preZivi vlastito otkrivanje pred jn,no5iLr.
I
I
100 Opsceni zakon
Kad, kao posledicu vd:zania burZoaske egalitarne
ideologije do moii, javni prostor gubi svoj neposredni pa-
trijarhalni karakter, odnos izmedu javnog Zakona i op-
scenog nalidja, superega, takode trpi radikalnu promenu.
U tradicionalnom patrijarhalnom druitvu inherentno
prekoradenj e Zakona preuzima oblik karnevalskog obr-
tania autoriteta: kralj postaje prosjak, ludost se ndaie za
mudrost itd. Primer takvog obrtanja jeste obiiaj koji se u
selima severne Grdke odriao sve do sredine na5eg veka:
na jedan dan, Zene su preuzimale uloge mu5karaca - mu-
Skarci su morali da ostanu kod kuie i paze decu, dok su se
Zene okupljale u lokalnoj kafani, opijale se i organizovale
toboZnja sudenia mulkarcima ...
Ono Sto izbija u ovom karnevalskom prekoradenju
g
-suspenziji vladajuCe g p atrij arhaln o Zakona j este, dakle,
fantazamo Zenskoj moii. Kad Lakan ukazuje na dinjenicu
da je u svakodnevnom francuskom jeziku jedan od naziva
za suprugu Ia bowgeoise, to jest ona koja, pod prividom
mu5ke dominacije, zapravo vude konce, to se nikako ne
nnoZe svesti na verziju standardnog muSko5ovinistidkog
mudrovanja o tome kako, u krajnjoj liniji, patrijarhalna
dominacija nije tako 1o5a za Zene po5to, bar u uskom po-
rodidnom krugu, one igraju glavnu ulogu. Problem zadire
dublje: jedna od posledica denjenice Sto je Gospodar uvek
(Upravo u tom srnislu Lakan istide da Sad nije trio Zrtva svog
sadistidkog fantazma: distanca koju je drZao prerna tom fanta-
zmu bila je ono 5to mu je omogudiio da razotkrije njegovo
funlcionisanje.) Celokupna sadrZina Sadovog dela jeste "sadi-
sti6ka" - nesadistidki element u njoj jedino je njena pozicija
enuncijacije, to jest dinjenica Sto postoji subjekt spreman da to
'ntaiavanja redirna sadistidkog fanta-
artikuli5e. Taj postupak
zma stavlja samog Sada na stranu Zrtve.
Afetastaze ulivanVa 101
rrzrrrp:rlor jcste ildvostrudavanl'e Gospodara - agens Go-
sporl;rr';t uvck sc shvata kao privid koji sakriva drugog,
"pr;rvo11" (iospodara. Dovotrjno jo da se setirno ane,gdote
rz Atlrrnovog dela h{iaima moralia o ieni koja se naiz-
rilt <l poltinjava muZu i, pri odlasku sa zabave. pokorno
rrrrr lrriclrZava liaput, ali, doh to ractri, iza m3'egovih leda sa
,sI;rIirrr goslima razrnenjuje irelnidne p<lgle<tre pokrovitelj-
kr'. i'ijir ic pcinrlia: ""faclnidak, neka mish da je on gaz,itral "
Suprolnost izmedu mu5ke i Eenske modi tako se doZiv-
lj;rv;r kao suprotnost izmedu prividne i stvarrre modi: mu-
ikirrirc jc uzurpator, osuden da izvodi nlrazlre sinlboiidne
r1r'slovc, dok stvarna odgovonnos{ pada na Zene " trvdedutirn,
r,,l:rvrra poonta je u tome Sto ta avet Xensl<e moii strule-
tru rro zavisi od mu5ke dorninaci"j'e: ona ostaje njen dvojnik
rr scrrt:i, njen retroaktivni efekt i" hao takva, njen inhe-
rt rrlni mornent. Iz tog razloga, ideja da se ienska rnoi iz-
vr rk' iz scnke i j'avno obznani njen cemtralni poloEaj naj-
r r l inovani.ii
.
.i'e nadim da se upadne u patrijarhalnu rarnku.
Mcciutirn, kad javui Zakon jednorn zbaci svoje patr"i-
l.rrlr;rlno ruho i predstavi se kao reeutratno-agalltaran.,
[.r;r["1r.-rr njegovog op$ceflog dvojnika takodo tqpi radikaX-
riu l)'()n-lenu: c.rrio dto sada izbija na povr6inu u karneval-
,"1,,.i sr.lspemziji "agaiitarnog"
;'avnog Za{rona jeste upravo
.rrrtclitarno-patrijarhalna logil<a koja nastavija da odredu-
;r nrria pona6anja, rrada n3'eno direktno javnel izraZavanje
vist, niJ'c dopudteno. 'Kamteval" taico postaje odubak po-
trsrr ui,oj rtrruStvenoj Tauissance: n'lalgre tiranie .Ievreja, grulil-
n;r silovanja.".
tJ onoj rneri u kojoj superego oznadava uvladenje uii-
u oblast icieologije, rnoEerno takodo redi da suprot-
v;rrr.i;r
rros{ izmedu simbolidnog Zakona i superega ukazuje na
lcnziju izmeciu ideolo5kog znadenja i ulivanja: simbolidni
LA2 Opsceni zakan
Zakan garantuje znadenje, dok supercgo pribavl3"a uii-
vanje koje sluii kao nepriznati oslonac znaderuiu. IJanas, u
takozvanoj "postideolo$koj- eri. kijudno je izbegavanje
osujefenog fantazma koji daje potporu ideolo5koj kon-
strukciji ideoloSkim znadenjem - kako inade otrjasniti pa-
radoksalni savez izmedu postkontunizrna i fa5istidiiog na-
cionalizma? Na nivou znadenja, njihov itdnos je orJnos
a"rzajarnnog iskljudivanja; pa ipak", oni dele zajednidki fan-
tazmatidni oslonae (kad je komunizam predstavljae'r
diskurs rnoii, on se vesto igrao nacionali-stidki-m f'antazmi-
ma - od Staljina do (]auSesktm). Shoelno tome, 'upostmo-
derno" cinidno zastupanje neidentifikaeije sa svakom
ideologijom, clistance prema njoj. i nacionalislidtrea opse-
sija etnidkom Stvari nisu nepnnrirljivi. Stvar je su'pstanca
#ivanja: prflma Lakanu, cinik je osctra koja vertlje samo
u uiivanje - a zar nije najiasniji primer za to upravo einik
opsednut nacionalnom Stvari?
Razlika izmedu Zakona i superega takode se poklapa
sa razlikorn izmeclu pisma i glasa' Za]avni Zakon je su-
-on pi-
Stinsko to 5to jepkan - upravo i sarno zato Sto je
san", nafe nepoznavanja zakona ne rnoZe da narn sluZi
kao izgovor, to iest ono nas ne oslobalda knivicc tr odima
Zakona. Nasuprot tome, status superega jeste status trau-
rnatidnog glasa, ulieza koji nas progoni i naru5ava na5u
psihidku ravnoteZu. Standardni derielinski odnos lzmedu
glasa i pisma ovde je obrnut: glas jc laj lioji dopunjava
pir**, delujuii kao ncprozirna mrlja ltoia krnii polje Za-
Lrnu, pri tom je neophodrta za njegelvar ltp*fpunicllje"
" viO tog eip-seenog nalidja Zatrcor'a pokazuje obidaj
nrugi
elite rnoei u SAD. Sire se glaslne ela se s'vake goeiine eelo-
kupna elita merdi (vrhunski perlitidari, m'renadZr:ri, vojne
stareKine, novinari, bogataHi...) okupliaju ru'a rredelju daraa
Metastaze uZivanja 103
ru icclnom turisli,ikom centru zatvorenog tipa juZno od San
ljr.;rnciska da bi se "druZili". Ono 5to oni tamo u stvari ra-
rlt' jcslc najveiim delom prepuStanje opscenim igrama
koje privrcmeno ukidaju dignitet drubtvenih rituala - opi-
j;rn jt:, plcsanje i pevanje vulgarnih pesama u Zenskoj ode-
t'i, 1lr iI:rnjc "masnih" viceva...
2
. 't'rcha naglasiti inherentnu politidku dimenziju pojma
rriiv;rnja, to jest nadina na koji ovo jezgro uZivanja funk-
ci.niKc kao politidki dinilac. Ispitajmo ovu dimeuiju pre-
ko .ir:dno od zagonetki kulturnog Livata u postsocijalisti-
lko.j Islolnoj Evropi: za5to je Milan Kundera, dak i sada,
poslc pobedc demokratije, na neki nadin ekskomuniciran
rr ("'cikoj'/ Njegova dela se retko objavljuju, mediji Cutke
I'rclrrzc preko njih, svakome je nekako nezgodno da govo-
ri o njcmu... Da bi se opravdalo takvo postupanje, iSdad-
l,;rv;rju sc stare pride o njegovoj tajnoj kolaboraciji sa ko-
rrrrrrrislilkim reZimom, o njegovom pribegavanju lidnim
r r k vo l.j s tvima i izbegavanju moralno ispravnih konfl ikata
: r r
;r /.,r llrrvcl, itd. Meetutim, koreni ovog otpora su dublji -
l'.urrrlt'nl cmituje poruku koju "normalizovana" demok-
r;rlsk;r svcst ne moZe da podnese:
N;r prvi pogled dini se da srediSnu osu koja struktui5e
',vc t rr jcgovih dela predstavlja suprotnost izmedu pretenci-
..v;rLrrrlncvnog privatnog ilivota, sa njegovim malim rado-
,,trnr;r i zadov<lljstvima, smehom i suzama, izvan dohvata
'l'a ostrvca nam omoguiavaju da uspostavimtl
r,l, ,rlor',iic.
rlr.,t,rrrcu koja iini vidljivom jalovost ideolo5kog rititalir,
rt( r'()vu srncinu pretencioznost i grotesknu besmislciiosl:
104 ()p,sceni zakon
Ne vredi truda buniti se protiv zvanidne ideologije pate-
tidnim govorima o slobodi i demokratiji - pre ili kasnije,
takav revolt vodi u novu verziju "Velikog martan, ideolo-
Ske opsesije... Ako se Kundera svede na takav stav, lako
je odbaciti ga preko Havelovog fundamentalnog "altise-
rovskogn uvidanja da je krajnje konformistidko pona5anje
upravo takav politidki stav koji znadi javno pokoravanje
nametnutom ritualu, a privatno davanje na volju cinidnoj
ironiji: nije dovoljno ustanoviti da je ideolo5ki ritual samo
spolja3nost koju niko ne uzima ozbiljno - ta spolja5nost je
su5tinska i zato se mora preuzeti rizik i odbiti ude5ie u ja-
vnom ritualu (up. Flavelov duveni primer iz eseja "Moi
nemoinih", prirner obidnog doveka, bakalina, koji, narav-
no, ne veruje u socijalizam, pa ipak, kad okolnosti to za'
htevaju, pokorno ukra5ava izlog svoje radnje partijskim
parolama, itd.).
Mora se, dakle, udiniti korak dalje i uzeti u obzir to da
nema nadina da se naprosto iskorarii iz ideologije: privat-
no puStanje na volju cinizmu, opsesija liclnim zadovolj-
stvima, sve to je upravo nadin na koji totalitarna ideologi-
ia deluje u "neidcolo5komn svakodnevnom Zivotu, na koji
nprisutna u
ideologija taj Zivot odreduje, na koji je ona
lujemu kao odsutnost", ako se moZemo posluZiti ovom
sintagmom iz herojskog doba struktttaluma. Depolitiza-
cija privatne sfere u poznosocijalistidkim dru5tvima "prisil-
na" je, obelc7ena temeljnom zabranom slobodne politi-
dke rasprave 1 iz ltlg razl<tga takva depolitizaciia uvek fu-
nkcioni5e kao izbegavanje onoga 5to je stvarno u igri. Ovo
obja5njava odliku Kunderinih romana koja odmah upada
u odi: depolitizovana privatna sfera nikako ne funkcioni5e
kao slobo<lni prostor nevinih zadovoljstava; uvek ima ne-
deg sumornog, klaustrofobidnog, neautentidnog' dak odaj-
Metastaze uZivanja 105
nitlkog u borbi njegovih likova za seksualna i druga zado-
volislva. [] tom pogledu, poruka l(underinih romana upra-
vo jc suprotna naivnom oslanja-nju na nevinu priva-tnu
sl'cru: lolalitarna socijalistidka ideologija nas izopadava
unulrrr same sfere privatnosti u kojoj traZimo utodi5te.
Mcdulim, ovo saznanje je daleko od toga da budc
kon:rr'no. Ovdc je potrebno nadiniti jo5 jedan korak poXto
ic l(unde:rina poruka joS dvosmislenija. Uprkos surnorno-
sli privirlno sfere, ostaje dinjenica da je totalitarlo stanje
islrorliilc niza fenomena o kojima svedode mnogobrojne
lrlorrikc svakodnevnog Zivota na socijalistidkom Istoku:
n'rrkcij:r na totalitarnu ideolo5ku dominaciju nije se ispo-
lj;rv;rl:r samcl kao cinidno bekstvo u "dobar Zivot" u vidu.
lir'nih zadovoljstava vei i kao izuzetno cvetanje autentid-
ruh lrrijalcljstava, kuinih poseta, zajednidkih vedera, stra-
srrilr inlclclitualnih razgoyora u zatvorenim druStvima -
,',llikc k<rjc su obidno fascinirale posr:tioce sa Zapada.
l'rolrlt'nr jc, naravno, u tome Sto se ne moZe povuii jasna
lrrrl:r lioja razdvaja dve strane: one su glava i pismo istog
rrrrvt iti;r, zb<rg dega su se, dolaskom demokratije, obeizgt.-
I'rk l(undcri ide u prilog to sto ne skriva tu dvosmisle-
rr,rsl: rluh "Srednje Evrope", autentidno prijateljevanje i
rrrtclt'l,lualna rlruZeljubivost, opstali su samo u CeStoi,
N4;rrl;rrskoj i Poljskoj, kao oblik otpora dorninaciji totali-
t.rrrrt idt,oktgijc.
Moida so ovde ipak treba usuditi na jo5 jedan korak:
ullr;rv() jc potdinjavanje socijalistidkom pokretu rlonelo
sp.r'ilitlrro uZivanje, ne samo uZivanje koje je pruZala svest
,, tr )nr(' rl:r sc Zivi u svetu oslobodenom neizvesnosti, pobto
1, Srslt'rrr irnao (ili pretendovao na to da ima) odgovor na
.,r,,r
lrit;rnj:r, vci prc svega uZivanje u samoj gluposti Siste-
rr r.r rr;rsl:rrl ivanjc prazninorn oficijelnog rituala, izandalirn
lltf: Opsceni zakon
stilskiur ligurama preovladujuicg ideolo5kog diskursa.
(Dervoljno je setiti se u kojoj meri su neke kljudne staljini-
stidke sintagrne postale ironidne sovorne figure dak i
rnerlu intelektualcima na Zapadu: "objelitivna odgovor-
nost" itd.)
Ilrimer ovog uZivanja koje je svojstveno "totalitarnoj"
birokr:atskoj ma$ineriji pruZa scena iz filma Brazil (Brasil)
'ft-:rija Gilijana (T'erry Gillian): kroz lavirintske hodnike
vclike upravne zgrade visoki funkcioner marlira Zustro,
praden gomilom niZih dinovnika koji odajnidki poku5avaju
da crdrZc korak sa njim; funkcioner se pona5a kao preza-
poslen dovek, pregledajuii dokumenta i izvikujuii narecle-
nja ljudima oko sebe dok Zurno korada kao da se uputio na
naki vaZan sastanak. Kad funkcioner naleti na glavnog ju-
naka (DZonatan Prajs), on razmeni nekoliko redi s njim i
prohita dalie jednako zauzet... Medutim pola sata kasnije
lunak ga opet uglcda u jednom udaljenom hodniku kako
nastavll'a svoj besmisleni ritualni mar5. UZivanje pruZa sa-
rna besmislenosl funkcionerovog ponaSanja: iako njegovo
besonrudno obavljanje poslova u hodu podral.ava "efika-
snr:" koriSienje svakog slobodnog minuta, ono je stricto
sensn nesvrhovito - iisto ritualno ponavljanje ad infinitum.
$avremeni ruski kompozitor Alfred Snitke (Schnittke)
uspeo je da prikaZc ovu odliku u svojoj operi Zivot s idio-
tont |akrtzva.ni "staljinizamn suodava nas s onirn Sto je La-
kan Erznadio kao imbecilnost inherentnu oznaditelju kao
l.akvom. Opera prida o obidnom oZenjenorn rmrbkarcu
(' ja-) lioji je, po partijskoj kazni, prisiljen da iz ludnice
dovede nekog ko de Ziveti s njegovom porodicom; taj idi-
ot, Vava, za koga sc ispostavlja da je normalan, bradat mu-
Kkarac s naodarirna, kclji neprestano deklamuje besmislene
politldke f'raze, uskoro pokazuje svoje pravo lice kao op-
l\dtfitslaze uiivanja IO7
si ( rlr !{ t,'," r nrrr limc ito vodi ljubav sa ja-ovom Lenom,
a
,'rr l:' r .;, ;i1,r yi';l ia-qrln. lI onoj meri u kojoj Zivimo u svetu
i, zil r ,r,;rrri rli $ti_i"!{_ lx;t ov.u imbecilnost superega: mi mo_
/1 i'r(, ii,i ,r
1,qrr;4,1iri1-i1i1 rninimalnu distancu prema njoj i ta_
r,r ir r',:i,r;rrrrr F,r6l1,a1fljiyijom, ali je se nikad ne moZemo
,,r1,'l",iili
\ ii, , i i,'!ri,.u,) isliustvo primorava nas da ovu sliku
ui ,,r' r i | 'r:.''lilorn. Irjaime, ono dto pada u odi u pos-
l, rirrir.rir ,'l ,,r ;,niirtrlrigranl_skog nasilja jesteprimitivan ni_
r,,, tr ,i r.i.q 1,,r1.1,1i.je - nc primitivan u smislu "regresije"
,1 1 ,,1,,i ,irr:rir',i, s,loj, ved U srnislu krajnje eJementatne
l,rrl,,, , ,,,h11"1^;11 ,znrerlu: zadovoljstva i jouissance, izmedu
Iri'r" i,ri1,, i1r:1 zil6iovclljstva koji se bori za ravnotei,u, za
;, pr,',t1r ' ir r ,tvr.rg zatvorcnog toka, i ekstimnog stranog
!, Lr irlr1,|11;1 cl-,rn<lmiju koja podupire zloglasni bojni
t', 'l , ;, ,5,i;i,;rqlc, ,rai:sl StranCi napolje ! ^ mOi,e da ObjaSni
I
I .r' ,'',1 .,i, r,rli.^, i;tixuia, gde a spredava zatyatanje
kru_
' iir ,'r l,'rlir'. sheinp. o{nosa izmedu Ichi Lusf , gde je
i 't/t , . tr:rn:inima (ne)asimilacije, kao "ostatak
| '1 ,., ,/ ',i,inllo
i!i.r);i, ,a,qimilr-tvafi, koji je nesvodljiv na princip
.r, ,rr i ;, '' lr:rrnini kojc: su Frojd i Lakan koristili da
!.r , ,r; .1*1,;5r i7;11e6[1t Iclti.fouissance savdeno odgova_
' ,,, , | ,i ,r i ,:,lisf irlkog stava prema strancima: asimila_
| .r, , i, 1;rr,';jt relbacivanje stranog tela, poremc_
Fbur ltundamental ()sncepts ol lrs.ttcln t
F

OPsceni zakon Metastaze uiivanja 109

108 *-- -
locirali-ovaj t\p Zla u odnosu l'.r)nr(' nc moZe se dobro razumeti bez ukazivanja na ob-
iena ravnot a|'a"' Dabismo
na uobidajne tipove ;;;:,';
iskusenju.to':du lnotre9* t( l.l ( ili 7.clic koji, po definiciji, nedostaje.
pri""if Etojdove trijade Ega' Superega r lr;rko sc uspe5no boriti protiv tog Id-ZIa koje, zbog
klasifikacioni
svojt' "clcmcntarnen prirode, ostajc nepristupadno bilo
tuu- koje se
*uiooatija vrsta Zla ie Egt>Zlo:-pona5anje l,;rkvoj nrcionalnoj ili dak disto retoridkoj argumentaciji?
rukovodi scbidnom rt"fl*i"tiiJ*
i pohlepom' jest ne
to lo znrrii, rasizam se uvek temelji na partikularnom fanta-
vreonlf,1. zrrrrr (tr ttt,sa nostti, o na5oj etnidkoj Stvari koju ugroZava-
;;;ilt" na univerzalnc elidkekoje se pripisuie takozvanim jrr 'oni", o "njima", koji svojim preteranim uiivanjem,
- Nasuprot tome, Zlo
"f undamentalistidkimt"u""^ti"iii""leite'sulteregr>Zlo:Zlo 1rn'tlslrrvliaju pretnju na5em "nadinu Zivota") koji se, po
tOantsti nekom ideolo5kom tlcIirrici.ji, opirc univerzalizactji. Prevoden.ic rasis{r'".og
koje se dini u ime r"tJti'e*
l;rrl;rznlr u univerzalno sredstvo sirnbolidne intersubjek-
tu"ltluo medutim' ne moze se Irvrrosli (habcrmasovska etika dijaloga) ni na koji nadin ne
skinhedi prebijaju strance'
niti jasna ideolo- r,l;rlri vlast rasistidkog fanlazma nad nama5. Ako hoicmo
orimetiti ni jasna "Ji"e'iu'p'otadunalost
kako' nam stranci kra-
identifik^'ij" S;;;r"'o-intt
'st<a rl:r lrrrlkrrpamo 1u moi fantazma, potrc:bna jc drukdija poli-

du posao iti kakvu ;;ti;rr

t"i;iedstavljaiu na5im zapad- lir'k:r slratcgija, strategija koja je u stanju da inkorporira
zavedu: pri bliZem {rr() il() jc Lakan zvao "la traversde cJu fantasmen, strate*
niadkim vrednostrm;1"'l'"uu?i "i: ta prida nudi prilidno
jasno da t',rir ltrt:lcrane identifikacije, koja uzima u obzir dinjenicu
ispitivanju, uuoo pJ'iu3e koji na kra-
oov rsn u se kundarnu ;*t" ;;i;;"tl
o:
-9&,t:u"t
,l,r opsccni superego, kao osnovni oslclnac javnog Zakona,
-k;;;il jeste da mu je zadovoljstvo da lrrrrlit:ionile samo dotle dok jc nepriznat, skriven od odiiu
iu dobijamo td ;.rvrrosli. Sta ako, umesto kritidkog ispitivanja i ironi.je koji
tl;",,,uo".,::i:il*:?r-Hil:1'J:":,8\:;'?J;Ji:lT: , rtk r ivaju svoju nemoi pred fantazmatidnim jezerom rasiz-
ff l"*;:"::;.T.'#,1""#'ilil'o.Juunor"zomuo'lnosu
i
^iJo'iltl-
izmedu zadovoljstva i
izmedu nh iouis'iarrcJ'
ni"gouorn srcu' 'Id-Zlo tako 'Vidi
stranog teta uZivaniJo 'uto* r-leo I ove knjige. Ova neosetljivost rasistidkog fan,
;d;;; i ; ^ * niT,il***:L'nl
*.0 J
-T":",ilT :,
i!:^-
drup'og " (Jcvrejina'
"
t,r,/nrir ua racionalno-simbolidnu argumentaciju znldi da fan-
t;rz;un nloZe da bude sarno pokazan, ne i izgovorcn. Ono sLr
i:**fr:: H.ofiT';#":'*"" ('v(lL: inlanlo na umu jeste, naravno, vitger*tajnovska supro,
"
jeste 10 StJ o-u* ttdini da rrrrsl, iz rrjcgov<tg Tractatusa, izmedu onoga o dernu nroZemo cli,
Japanca' nr'irtuotllT*ri"''-l objektu - drugi ili pose-
on gaji privilegova? il;;;;;';a ga
t,( )v( )rinl() i onoga Sto moZemo samo da pokaZemo: mi moZenr<r
(l;r ll()v()rirlo o simptomima, snovima, omaikama jezika itrl.,
gu' od nut fubos Eega
duie obiekt-d"g"t;;;;i' "itusi nascm posedovanju rr(,2( n)o cla ih tumadimo, dok je fantazarn - lantazmatidni okvir
*i o..u.o) tlt ;;t;;;;utju p*iniu
" ne tole rancij a "
prema dru- ",,lrlik (psihidkog) Zivota" koji moZe samo da budc poka;:rrrr
objekta' Uk,,tko,u ;li;; Ji,;
^. I r,,,' 111'l'1; vrstu disto demonstrativnog gesta.

!10 OPscenizakon
ma, postupimo a contratioi javno se identifikujemo sa op-
scenim superegom?
U vreme rispada socijalizma u Sloveniji postpankov-
ska grupa Laibaih prikazivala je agresivnu nekonzistentnu
meS-avinu staljinizma, nacuma i idelogije BIut und Boden'
Prva reakcija prosveienih kritiEara sa levice bila je da u
tome vide iionidnu imitaciju totalitarnih rituala; medutim,
niihovu oodr5ku Laibachu uvek je pratio oseiaj nelagod-
,,tsti: "Sta ako oni to stvarno misle? Sta ako se zaista
identifikuju sa totalitarnim ritualom?" - ili Sto je bila-
jo5
lukavija ierziia, prenosili vlastite sumnje.na drugog: "Sta
ako Laibach precenjuje svoju publiku? Sta ako publika
ozbiljno shvati ono 8to Laibach, rugajuii se, imilira, tulg
da Laibach, u stvari, jada ono Sto tvrdi da potkopava?"
Ovo oseianje nelagodnosti izrasta na pretpostjrvci da
je
ironidna distanca automatski subverzivan stav' Sta ako
je'
naprotiv, dominantan stav savremenog "postideoloikog"
.u"tu optuto cinidna distanca prema javnim vrednostima?
Sta atro ta distanca, daleko od toga da predstavlja pretnju
sistemu, oznalavavrhunski oblik konformizma, po5to nor-
malno firnkcionisanje sistema zahteva cinidnu distancu? U
tom sludaju se startegija grupe Laibach pojavljuje u novoj
svetlosti: ona'fruitira-' iiste- (vladaiuiu ideologiiu)
upravo utoliko ukoliko ne predstaulia niegovu itoniCnu
i-in"iia vei pteteranu identifikaciiu sa niim - iznoseii na
svetlosi dana opsceni superego s nalidja sistema, preterana
identifikacija suspenduje njegovu efikasnost6'
koji ovo ogoljavanje'-ovo
javno izno5enje ops"enog fantazmatidno g iezgr a ideolo5ke kon-
ptiut"*Etto njegovo normalno funkcionisanje'
,"timo ,","tid"
,ru n"ki nadin homoiognog, fenomena u sferi indi-
"itut.ii"
vidualnog iskustva: svako od nas ima neki privatni ritual'
frazu
Metastaze uZivanja 111
Krajnje celishodno sredstvo grupe Laibach jeste nji-
hovo vc5to manipulisanje transferom: njihova publika (na-
rrtito intelektualci) opsednuta je "Zeljom Drugog" - ka-
kav jc stvarni stav grupe, da li su zaista totalitaristi ili ni-
su'l - to jest, obraia se Laibachu pitanjem i odekuje odgo-
v()r, nc primeiujuCi pri tom da sim Laibach ne funkcio-
nidc kao odgovor nego kao pitaaje. Putem nedokudivog
karaktcra njihove Zelje, neodludnosti u vezi s tim "kakav
jc zapravo njihov stav", Laibach nas prisiljava da zavzme-
rnrr trvoj stav i odludimo o svojojilelji.
l,aibach ovde, u stvari, izvodi obrt koji defini5e kraj
glrihoanalitidke terapije. Na podetku leienja je transfer:
* lrunnfcrni odnos se stavlja u pogon dim se analitidar pojavi
u vidu subjekta od kojeg se oCekuje da zna - da zna istinu
o lnalizandovoj Zelji. Kada se, u toku psihoanalize, anali-
zrrnd lali da ne zna ita Zeli, sve to jadanje i vajkanje
upuCcno je analitidaru, s implicitnom pretpostavkom da
on zna. Drugim redima, u onoj meri u kojoj analitidar
rrrnrrdava velikog Drugog, analizandova ihnija leZi u
rvtdcnju neznanja o vlastitoj Zelji na 'epistemolo5ku"
uolltttxthnosl : istina o njegovoj Lelji ve(, postoji, ona je
zalrclclcna negde u velikom Drugorn, treba je samo izneti
rre rvc:llost dana i sve ie teCi glatko...
Kraj psihoanalize, poni5tavanje transfera, nastaje onda
hrd rc ova "epistemolo5ka" nesposobnost promeni u non-
lrtlrrlku" nemogudnost: analizand mora da iskusi da veliki
I )rugl lakode ne zna istinu o njegovoj Lelji, da njegova Ze-
lrtnrlinrrrk itd.) ili gest koji upotrebljava samo u krugu najbliZih
;rrlJntcljrr ili rodaka; kad se ti rituali izloZe javnosti, to nulno
lrrrrlvn clbkt krajnje neprijatnosti i stida - dovek naprosto hrfo
rr rltnljrr rlrr Prop6dns...
 112 Opsceni zakon hfetastaze uiivanja 113

l3'a nemra jemca, da je neutemeljena, autorizovana samo t;rko ito se pretvara u apstraktne podatke - lokacija cilja,
safilorn sslbom. Upravo u tom srnislu, ponibtenje transfera r czul I al bombardovanja...
oznadava trenutak kad se pitanje kao strela koju je anali- I
ru nclamcntalni fanlazarn savremenog tehnolo3kog ra-
zand odapeo prema analitidaru vrati samom analizandu: !rrv;1111', jc, prema tome, jednostavno fantazam po scbi,
pnuo, analieand upuiuje (histeridno) pitanje analitidaru za l'( )sl() so u I'antazmu subjekt svodi na disto ravnodu5no pos-
kr-rgapretpostavlja da ima odgovor; zatirn je prisiljen da r r r;r I r :r rr
ic koje svedodi o fantazmatidnom prizoru dija je re-
pniana da ni sam analitidar nije ni5ta drugo do veliki znak ;rlrrrrsl snspcndovana. Kako onda da shvatimo vezuizme-
pitanja postavijen analizandu. Ovde se moZe precizirati r lrr ove pozici.ie ravnodubnog svedoka, to -iest distog posma-

i-akanova teza da 1'e analitidar autorizovan samo samim
soborn: analizand postaje analitidar kad shvati da njegova
Eelja nema podr5ku tr Drugom, da atfiorizacija njogove
i*lje naoZe da dode sarno iz njega samog. I onoliko koliko
l"o isto obrtanje smera strele definiSe nagon, mogli bismo
redi (kao $to to Lakan i kaie) da na kraj'u psihoa4alize
ric'lazi do promene od Zelje ka nagonu.
4 r,,., ./( n(' status privilegovanog objekta mubkog posmatra-
h'unclamentalni fantazam savr€menog tehnolodkog ra-
tovanja, fantazam kofi je struktuisao na5u recepciiu Zaliv-
skog rata povla6i za sobom suspenziju
nsirovog" fizidkog
nasilja. Prvu nmaterijalizaciju" ovog fantazma predstav-
ljatra je rzgradnja
.linije MaZino" 1930-tih godina. Najpre,
tu irnario posla sa apsolutnom barijerom koja nas odvaja
od druge strane, "neprijatelja"; spredavajuii svaki direkt-
ni dodir sa neprijateljem, ova barijera duboko depersona-
trieuje ratovanje i tako dini moguinim organizovanje ra-
tovanl'a kao distc, profesije. Vojnik se bori osam sati dnev-
uo (na svorn mestu iza cevi itd.); onda se povladi u svoj
kvartir, odmara se, dita, ide u bioskop, onda opet preuzi-
nniSta stvarno
nea osmodasovnu smcnu... Na taj nadin se
ne dogada": sirova realnost krvi i smrti "prevazidenan je
tr;rrr j;r, i izliva nstvarnogn nasilja?
Jedno od op5tih mesta
,lt slrulicionislidkog I'erninizma odnErsi se na vezu izmedu
Jrosrrl;111';111.iii i moii: onaj ko "vidi", dije gledilte organizu-
;, virlno poljc i njirne d<tminira, lakode je nosilac modi; job
u llt rrt;rnr<lvom (Bentharn) fantazmu o panoptikonu me_
.,lo rrrotli nalazi se u centralnoj tadki posmatranja.
S obzi_
!(lnr n'r kl, odnos moii u biosk-opu odreden ;'e dinjenicom
,,t, rrrrriko posrnatranje kontroli5e vidno poll'e, dok je sta_
,,r., lvlt.tlrrtim, pouka Hidkokovih remek-dela, od Oz-to-
r,/.trt'rrt' ( Nolorius) da Prozora u dvoilite (Rear Window)"
y, .,tr rl;r ic dijalcktika posmatranja i moii daleko rafino-
,,.nrri,r l,()smatranje zaista konotira moi, iako istovreme-
,r,i, r n;r lrrndamentalnijem nivou, konotira i samu supr)t_
,11
'.,1 llfr)(:i, ncmoi, utoliko $to je vezano za paloi,aj nep<t_
l.r, trror', svcdoka, koji rnoie sarncl da posmatra Sta sc d<l_
r',rrl.r
l',,sk'rlrrii ral u Bosni na al. utan nadin postavlia pilanic
l, trt rr, 1trt,5171;1lf dili
da nemoini posnlal*ri:,
i1nj6; za$to se
I'rr'.rlt, n tlrr budc svedok neopisivog uZasa, neizbcZno pri
,rr., r.r scl)('krivicu, nmatla nije on krit'? Ovdc imanro rr;r
i!!iirr ..il()v;rn jc kao "oruZje". Oblik koji ono dobija - siLrv;r
,,1! (l( r/r'jcicr' (ili dcdaka, svejedno) u prisuslvu n.it'trt,,t1 t,,.:t
t,!iri' 'r.rrro1r, 1li1 bude svedok clogadaja - trcrba (l;r pt,l,r,.rr,

ru
11"4 Opsceni zakon
za(arani krug krivice: otac - predstavnik autoriteta, veliki
Drugi - ogoljen je u svojoj krajnjoj nemoii, Sto ga dini kri-
vim u vlastitim odima, kao i u odima njegove kieri; Cerka
je kriva Sto je dala priliku za odevo poniZenje; itd. Silova-
nje tako povladi za sobom, pored devojdine fizidke i psihi-
dke patnje, raspad celokupne porodidne socijalno-simbo-
liine mreZe.
Nemoino posmatranje je na delu vei u "primordijal-
nom" prizoru u Poovom "Ukradenom pismun ("The Pur-
loined Letter"), kad ministar smota pismo u prisustvu kra-
ljice i kralja: kraljica je ta koja ovde moZe samo da po-
smatra taj din, potpuno nemoina da ga spredi jer bi, bilo
Sta da preduzme, to otkrilo kralju njenu sukrivicu. Ne-
moino posmatranje je tako element u trouglu koji uk-
ljuduje takode i neznaladko posmatranje od strane velikog
Drugog i postupak zlikovca-muditelja. Strogo govoreii, ko
je ovde nemoian? Na prvom mestu, naravno, subjekt ne-
moinog posmatranja. Medutim, na dubljem nivou, jo5 je
radikalnije nemoian treii, koji te zna, veliki Drugi, agens
druStvenog autoriteta (kralj u "Ukradenom pismu"): zlo-
dindev din ogoljuje nemoi velikog Drugog, koji, bez pis-
ma, toga nije ni svestanT. Subjekt nemoinog posmatranja
moZe samo da pasivno opservira dogadaj, po5to su mu ru-
ke vezane zbog skrivenog sauiesniitva, solidarnosti sa zli'
kovcem: neznano velikom l)rugom, on se i sam ogre5uje
o njega.
TMoguino je zakljuditi da se "Ukradeno pismo" doslovce ba-
vi posledicama kraljeve nemoii: Po stavlja do znanja da "ukra-
deno pismo" krijc kraljidinu tajnu ljubavnu vezu- a za5to bi kra-
ljica traZila ljubavnika ako ne zbog kraljeve nesposobnosti da je
zadovolji...
;V!efas!a/e wlivania 1i5
,,/iii ij(rtijjr.i:ii "rrtrnocnog svc:doiia" takode jr: kiLjudna
t. 'i) )f ( rrta {-t(}gi',/ljaja Uzvi5enog: iaj doZivljaj se 1'aviia
I i'i r-.' rN;tqli)irro suodeni sa nekim uZasnirn dogadajem dijc
I
iL
l{r [,licvazlla;.i naSu sposobnost pre<lstavljanja, d0-
)r, i i;r !,
l,;1i i,; tohllr silovit da ni5ta ne inoZemo ela ura-
i,.,rrl,i;.:,,r
ilil,r(), \ \ti.: iirrric ela ga uZasnut0 posmatramo; ipak, isto-
\,r( !l( i!{i, ra1 tloqadaj ne predstavlja neposrednu prctnju
,r,rsoi ti,.ilriilr1 ciobrcibiti. tako da moZerno da odrTimo bez-
I'r rlrirr rlistilncu kar; posmatrad. Kant ogranidava doZivljaj
ll/. rs( ir(r:r, ira p;'irnere iz prirode (uzburkano rnorc, pla-
rrrrrsLi vr'{*'ti. 1. y.aobilaze(i dinjenicu da ljuclskidin ta};ode
!,,,,./( (lr rr'iri1.)/r lakarr do2ivljaj: din inudenja i uhi.Jan.ia -
trr l.rl,r;Lit irI{;l{ilrlo santo uiasnuto da posmatramo. 'lomas
,1, l" ,,ir:r;i :rriikulisao je svoju let>riju o "ruviienoj urnet-
rr'',tr ui,i1ir,,.r"'plr."irlajudi sr: na Kari[al u svoln knjiZev-
,r,r,, L,r ':"{il[,kr.i r)ri.ie iu uzviSenu dirncrrziju izraZavacl precl-
,,t.n l1,r1rir.:l rib;,stvr.r sa stano.rniStva posmatrada (sluZavka
i,,J,r /ri,! ,li rri r.ibica, lioji 1c upravo ubio njenog gospoda-
r r ! Lr1i. rr:!t,!rlli.r; trntuisiri gost koli iz mradnog ugla na vr-
lrr ',tr 1)r rrrs;ra 1;{rs,-natra ka.ko ubica masakrira celu poro-
,irr rr vi .,ri,.,r lirriclalr. A ;;oriiia Jisihoanalize jcste da se
,,!,rr, i,;r. r ri(,ijaniu. ltao izvorima moguinog doiivljaja
r " i.,r ,r ,,,r ii, )!.r:i r,rod;rli itttonzivno (seksuafno) uZivanjc.
, ,,rr r , ,. i,nrr.t,:,;rr,r i,,.-'s;irairada iakodc ie rnalrica jednc
,r .t,,ir,l.rr.;riri, ,,ci. ;to; ti fil;nu noir. l.J Iloksovoin (IIawks)
| , lri,,',tt .,,i,; (]'.1i": lltg Sletp), na prirner, Marlou, skrivcn
'.r ,ir ', ,r( lli .irl.i:, irosri'latra kako piaieni ubica srcdLijc
I jrr,ir,: lir()i,iiilcLi koji vi5e voli da izgubi ZivrlI rrc'grl
'r,r,.,
I r r,,l.r ,lL rioiIri I'lljii voli. N4oZda se najjasniji takav slut;r j
',.
r,ir i,l;r,i; I Lr.ir',oi Hlitclx,'I'he Acsthetit.s o1'A4urtlcr, I Irt
1,,, lt,,r,l.r,r, I Jrrrrrrrsitlr Fress, Ilaltimor 1991.
 16
1! Iv }rsceni zakon Metastaze uiivanja 117

de3ava na podetku filma Frica Langa (F'ritz Lang) Skerle- l,:rkan kaZe povodom Sada): udarac cilja na nepodnoiljivi
tna wlica (scarlet Streeff iiad Edvard Robinson postaje viiak uiivanjelo .
svedoli silovitog iziiva besa Dena Dari3a prema DZoan Be-
net: zaslepljen svojirn fantazarnskirn okvirorn, R.obinson 5
pogre5no shvata obidnu "ijrlhavnu svadu", u kojoj DZoan
I3enet o(ita wiiva, kao patnju, iz koje je treba izbaviti" Ova
()vde nam tumadenje Orvelove 1984RiEarda Rortija
scena daje kijud za stanje svesti nemoduog posmatrada: rrrolda moZe biti od neke pomoii: u vezi sa Vinstonovim
nepodnodljivi" traurnatidni elernent diji je on svedok u kraj- skrrnom, do koga ga dovodi O'Brajen, njegov muditelj,
njoj liniji predstavlja ionsko uiivanie, dije prisustvo sus- l(orli istide da ljudi mogu da iskuse
pendu3c autoritet vetrlieog Drugog, Irncna Oca, i tantazarn
(fantazam cl "l.lgroienosti* Zene od kojc ie treba "spasiti") krajnje poniZenje, govoreii sebi, retrospektivno: 'Sada, po-
"
-bisrno i,t. u ili Zeleo fo, nikada vi5e neiu moii da budem
s;rnr verovao
jeste scenaric liclti i,;ll-tistrui5enao da lztreg,li Zensko
-Lle ,,11o ito sam se nadao da Cu biti, Sto sam mislio da jesam. Prida
lriivanjc. Frojcovo te biju-' treba dopr-rniti moZda jo5
1.,'jrr s;rm sebi pridao o samom sebi... nema vi5e smisla. Ja ne-
elementarnijim primerom fantazamske scene: "Zenu mu-
rrr.rrrr viic vlastito biie koje bi joj davalo smisao. Nema sveta u
cie-otrljub{jutru.' " 1.,,rr11' l11.rgu da zamislim sebe kako Zivim, jer nema redi kojima
Zaito je, dakie, posrnatrad pasivan i nernodan? Zato I'rlr rr()gilo da ispridam koherentnu pridu o sebi.' Redenica koju
$to je njegova ietrja pocepana, podeljena izmeclu fascinaci- V rrrsl,n nije mogao da izgovori iskreno a da ipak bude u stanju
je uZivanjern i orivratnosti prema njemui ili, drukdije re- ,l,r \( lx)rlovo sabere bila je'Uradite to DZuliji! ', a desilo se da
dcno, zato Stc' ;er njegova ludnja da spase Zenu od mudite- .rr n;rjlqori.r stvar na svetu pacovi. Ali, po svoj prilici, svako od
lja ornetena implicitnim znanjem da Lrtva uiiva a svojoj u.r,, rnir isti takav odnos prema nekoj redenici i prema nekoj
.il ..

patnjie. Posniatradeva sposobnost da deluje, to jest da spa-

'.lv.ilr

se Zrtvu-Zonu od rnrEditeXja ili od nje same, svedodi o dinje-

nici <ia je njega "otrmanuo vlasliti fantazarnn (kao Sto to

r"
{ )vo stanje svesti deluje u ditavom nizu ameridkih filmova,
-tfo-tujunu,o.lnr tO"* -,,!iofi, koja ima vlast nad Zenom i ,',I l r.rg;t<\;t(,Searchen)DZona Forda do Skorsezeovog Taksistt'
spredava sutliekt cla.l'oj pristupi, krajnja rneta sutrjektovog izliva r l.ttr l)r'ivc:r), u kome Trevis (Robert de Niro) pribegava nrr
nasilia, jeste ono bto {,alean zove Ocem-IJiivanjem (PEre-Jouis- '.rlnr('l\()nr l)assage a l'acte da bi izaiao iz iorsokaka u komc sc
sane-e), iatazasrska slika Gospodara Zerskog uZivanja-prava su- ri r',,r,, l1jug1vy odnos prema mladoj prostitutki koja odbija <l:r
protnost simboiidnom mrtvom ccu, diia smrt govori upravo o I'rr, ll sP:rsenir (DZodi Foster). Vidi glavu 4 u Joel lllack, 77r<.
ni"gooo- dubokom nepoznavanju uZivanja' U vezi s tom figu- l, ..
t ltt't it ttl- M Ltrder.
rom rJca-tjiivanja vidi glavu 4 u Slavoj Zizek' Enjoy Your lirr'lr;ucl Ilortry, (hntingency, Irony, and Solitlarity, ('trr
r , ,, tprr I irrive rsity Press, KembridZ 1989, str. 179.
Symptam !, R-outledge" i{jujork i992.
118 Opsceni zakon
Jedan od temeljnih stavova lakanovske psihoanalize
jeste da je ta redenica ili stvar, koja zatvara u sebe iezgro
subjektovog biia izvan imaginarnih identifikacija, na ne-
svodljiv nadin decentrirana u odnosu na simbolidnu
teksturu koja defini5e subjektov identitet: subjekt moZe da
se suprotstavi tom ekstimnom iezgru samo po cenu
privremenog aphanasisa. To je ono Sto Lakanova formula
fantazma- $ - a - oznadava: subjektovo samobrisanje pred
tim dudnim, eks-tintnim telom (verovanjem, Zeljom, sta-
vom) koje formira sri njegovog biia. Dovoljno je setiti se
kako pocrvenimo kao bulka kad se na5 najintimniji nadin
uZivanja javno razotkrije: Zeleli bismo da propadnemo u
zemiju.
Drugim redima, aphanasis svedodi o nesvodljivom ne-
skladu izmedu fantazmatidnog tvrdog iezgra i teksture
simbolidne pride: kad rizikujem da se suprotstavim tom
tvrdom jezgru, "prida koju sam pridao sebi o sebi nema
vi5e smisla", nemam vi5e vlastito biie koje bi joj davalo
smisaon ili, lakanovski redeno, veliki Drugi (simbolidni
poredak) spada na malog drugog, obiet petit a, fanlazam
- objekt. Izvladenje obieta a iz domena realnosti dopu5ta
torn domenu konzistentnost: u aphanasisq obiet a nije vi-
5e izvuden, on postiie potpuno prisustvo - kao posledica
toga, ne samo Sto se simbolidna tekstura koja je konsti-
tuisala moju realnost raspada vei se i samo fantazmatidno
jezgro mog uZivanja otkriva i tako postaje alo1eno napa-
du.
MoZda, u izvesnom smislu, ucma veieg nasilja od onog
koje podnosi subjekt koji je prisiljen da, protiv svoje volje,
odima javnosti izloZi svoj obiet a.I, uzgred, ti leZi krajnji
argument protiv silovanja: dak i ako je, u izvesnom smislu,
muiki Sovinizam u pravu, to jest dak i ako neke Zene, na
trfetastaze u2iv'an-ia
r, lr r.rzrilin i pclnekad, zaistai.ele da budu uzete na grub
rr;riliru, uJrravo iz tog razloga nerna nideg vi5e poniZava-
tir{'{ il ilr...g,o ih prisiliti" protiv njihove volje, da se povinuju
,',;r11ii is:lji.'fo je ono Sto Sekspirov Koriolan ima na umu
l,;rrl si: opira torne da "[...] sluSam kako I Od ni5tavnih mi
,L'la pr"ave duda-": viSe je voleo da postane izdajnik nego
.l;r pritic{ne javnom samohvalisanju i ogoli svoje "niSta-
,'rr( | Llcl{) r koje je bilo jezgro njegovog biia.
Sada5nji rat u Bosni je, dakle, paradigmatidan sludaj
rrosl ulii,iiernog" rata: on materijalizuje na egzemplaran
r',r. in t,iijadu Ego-Zla, Superego-Zla iId-Zla. U njemu se
.,r,r,,'iirr:rrrio sa ekstremnim fiziikim nasiljem, osvajanjem
t, rrorijL:, pljadkom; sa simbolidnim nasiljem, uni5tava-
"i, r,r i;inlbolidnog sveta neprijatelja, "kulturocidom', dija
l, prxlcrlica to Sto "prida koju je zajednica pridala sebi o
',, ti ".,i(r-: nema srnisla"; i, na najradikalnijern nivou, sa na-
'trir;111.i1,'1n da se zada ud:rac nepodnoSljivorn vi5ku-uZiva-
Irlrr .t, $adrfzngm U I)rugom.
I'csto mrZflja nije ogranidena na "postojeia svojstva*
','.r, r)llic"kta, vei cilja u njegovo stvarno jezgro, objet a,
,,ri, i ritr) ic 'u otrjektu vi5e od ni'ega samog", objekt mrZnjc
l\ \r.tiL'/() scnsu aeuniftiy: Stcl ga vise razatamo u stvar-
,r,rsri, ttr se rrjegovo sublimno jezgro pojavljuje precl nama
l.rr,5vs rxr()cnije. Taj paradoks, koji se vei pojavljivao u
'i ./r s .lcvr'ojima u nacistidkoj Nemadkoj (Sto su viSe bili
r. rriilos,dno istrebljivani, to su dimenzije onih koji su
1,r,zivlj;rvali postajale sve viSe zastra5ujuie), moZe sc da,
r.r\ p()srlratrati u vezi s Muslimanima u Bosni: Sto su viie:
'
r'rli.tcnr Sckspir, Celokupna dela, knj. III, prev.
','( r liirrrii I)andurovii, BIGZ, "Narodna kn.jigrr'',
I ' r, " | lt:r igi':rcl I 97tj, str. 17.1-. (Prim. prev.)
I
r20 Opsceni zakon
masakrirani i izgladnjivani, to je opasnost od "musliman-
skog fundamentalizrna' sve veia u odima Srba. NaS odnos
prema tom traumatiinom stvarnom jezgru vi5ka-uZivanja
koje "nam smeta" kod Drugog strukluisano je u fantaz-
mima (o svemoii Drugog, o " njihovoj" dudnoj seksual-
noj praksi itd.). Upravo u torn smislu, rat je uvek takode i
rat fantazam.
I(ad je red o dru5tvenoj pozadini ovog "postmoder-
nog" ratovanja, Etjcn tsalibar12 pronicljivo je forrnulisao
dvostruko porneranje savrcmenog rasizma u odnosu na
"klasidni" rasizam. I{lasidni rasizarn funkcioni5e kao do-
datak nacionalizmu: on je sekundarna tvorevina koja*e
razvija na potvrdivanju nacionainog identiteta i oznadava
njegovo "patoloSko- jadanje, njegovu negativnost, inver-
ziju, promenu smera flrcma "unutraSnjo.i " drugosti, prema
stranorn telu koje iznvlra ugroZava na5u Naciju-T'elo.
Danas je, dini se, njihov odnos obrnut iii, hcgelovski rede-
no, reflektovan u sebe samog: sam nacionalizam funkci-
oniSe kao vrsta rasizma ili njegova dopuna, kao postavlja-
nje granice prerna "unutra5njemo slranom telu. Otuda je
"nerasistidki nacionalizam" danas formalno nemoguian,
pobto se sam nacionalizam, sam njegov pojarn, uspostavlja
kao vrsta rasizma ("drugi", protiv kojeg mi potvrdujemo
svoj nacionalni identitet, uvek nas ugroZava oiznutran).
Tako se levidarska surnnja u "neagresivann, "dobarn na-
cionalizam, to jest u mogudnost povladenja jasne linije
razdvajanja izmedu "dobrog* nacionalizma malih, ugro-
Zenih nacija i "1o5eg" agresivnog nacionalizma u potpuno-
sti opravdava.
12
Neobiavljeni rukopis " Violance et politique ", str. 24-25.
Mctastazc uiivanja 121
t t okviru samog rasizma, napclredo s tim pclme,ranicm
rdc i
strrulilurna promena uloge antisemilizma. lI klasii-
rronr rasizntru antisemitizam funkcioni5e kao izuzclak : u
rirrcistiikorn diskursu, na primer, odnos prem2 Jsylc:jima
(l"oji su unkcimlich dvojnik samih Ncmaca i, kao takvi,
lrcba da buclu uni5tcni) radikalno se razlikuje od odnosa
-inl'ericlrnim' nacijama,
l)rcura druginl u dijc.m sludaju cilj
rrijc niihovo uniltcnje, vei samo njihovo potdinjavanje -
onc lreba da prihvate svoje "pravo mcsto" u hijcrarhiji
n;rc:iia. Jevreji su uznemiravajuii element koji podstide
rlruqc inl'eriorne nacije na nepokornost, tako da c.e sam<;
.rl,o .lcvreji budu uni5teni, drugc nacije prihvatiti svr..,
prrvo podre'deno mesto. Danas, medutim, ovde dolazi
t;rlitrdo do specifidne inverzije: red ie o univenalizovailom
;tnli.gt:mitizm4 to jest svaka elnidka "drugost" shvata se
l.;tt unheimliches dvojnik koji preti na5em uZivanju -
rrl.r'lrllirl, "normalni", neiznimni, neantisemitski rasizarn
nr;t vi5e moguian. Univerzalizacija metafore hcll<tkausta
t,,r svako ctnidho diSienje tvrdi se da je uporedivo sa na-
, rstii:kim holokaustom), moZda naizgled preterana, zasni-
\'.r sr', prema tome, na inherentnoj logici samc stvari, na
,r i vcrzalizaciji antisemitizma.
r r
{ )vai obrt, ova zamcna mesta izmedu roda i njc,rovih
r rsl;r. zavisi od postepene dezintegracije Nacijc-DrZavr"
1..r,, pre ovlaclujuieg okvira idontifikacije sa etnidkom Stv;r
rr l);rnas ie taj okvir napadan s obeju slrana, knrz tr';rr,
',rr;rt ionalns procese integracije, kao i kroz p<ljavu rr,r', '
1,,1.;rIrrih, intcrnacionalnih, etnidkih i protoetniikilr obliL
r,lr rrtilikacijc, svc do "Nacije homoscksualaca". tl ovoj
,,l,,lr;rlnrr.j ravni,svaka etnidka razlikase eo iltr-o sllvrlir l\;r('
rrrrrrlr':rirr.ja", zI'tt:,g d,ega je svaki nacionalizlllr v(.( vrst.r
r',r./nl;r. a svaki rasizam vei ima strukluru arrtist'nrilr,'rrr.r
 r22 Opsceni zakr,tn
6 rru':k.
Svako ko Zeli da baci neSto svetlosti na opsliurni odnos
izmedu etike i fantazma lreba da prodita dekr f)ldosa
Hakslija (Aldous I{uxsly) Siva eminc:naija (T'he Grcy
Eminence), biografiju oca Z,ozef4 politiiklg savctnika
kardinala RiSeljea. Ako bismo u likcionalrrol r.cN;onstruk-
ciji moderne evropske istorije Zeleli da izdvojirno cpizodu
koja je promenila "normalni" tok dogadaja i unela nerav-
noteZu dija su krajnja posledica bila dva svetska rata u
na5em veku, glavni kandidat bi bez sumnjc bikr koma-
danje nemaEkog llcicha u tridesetogodiSnjem ralu, u pr-
voj polovini sedamnac'stog veka - zbog iog kclmadanja
kasnilo je potvrdivanje Nemadke kao nacije-drZave . I ako-
postoji osoba kojoj, u okviru te fiktivnc rekonstrukcije,
moZe da se pripi5e cldgovornost za ovc: kataslrofalnc re-
zultate, glavni kandidat bio bi otac Zozcf, koji je, zahva-
ljujuii svojoj izuzetnoj sposobnosti za spletkarenjc,, uspeo
da unese raskol u protestantski tabor, zakljucivii spora-
zum izmedu katolidkc Francuske i pr<ltestanlskc Svcdske i
premestiv5i tako srediSle rata na nemadku leriloriju.
Otac Zozef je krajnje, otelovljenje spletkaroikog, ma-
kijavelistidkog politidara, spremnog da Zrtvuie hiljade Zi-
vota, pribegne SpijunaZi,laizima, ubijaniu i iznuclivanju iz
raison d'Etat. Ali - i to jc bila odlika koja je {ascinirala
Flakslija - postoji i druga strana log istog oca Zo'zeta'. rsn
nije bio samo sveStenik vei i mistik najautcntidnijc vrster.
Svake veieri, posle dana ispunjenog mudnim i podmuklim
diplomatskim intrigama, on je uranjao u duboku medi-
taciju; njegove mistidne vizije svedode o autcntidnosti dos-
toinoj svete Tereze ili Jovana I{rstitclja; on se redovno
dopisivao sa sestrama iz nalog lrancuskog manastira i
h--
fuI e I as f a;rt: ui i va njzi 123
jr uaiazio vre:filena da ih ;rosavctujc u vczi s nji-
iiovinl duhovnim nespokojstvima... I(ako da shvalirno spoj
r,.,,ilr clve.iu strana u istoj lidnosti"l tJ toj kruciialnoi lailii i
s n'r i laksiii izhregava istinski paracioks i trira lak6c rcie,njc,
l',;n:n.jLrrii krivicu na navodno slabu ta'iku samog mistiinog
r, i.istvti (.taa Za'tefa: njegovom prcteranom kristoccn-
r':
,r r,'.uiu. iijegovoj opsednutosti l{ristovcrn patnjom pripi-
'rrir'{}dg.ovornost zn to Sto j<: on postao sposoban dabez.-
,.i,rirno manipuli5e patnjom drugih ljudi. (lz tou razloga
li.sli jc odbacio hi:i5ianslvo i duhovno spasenje potraZicr
, islr,injacil<rj mudrosti.)
Mi:c1ui.im, mi moramo uprai/o da irrsisliram() na ovoln
rrrqlctl nemclguinom sp<tju; neko 'rriciZe cla bude dudcl-
,,ni sprletkaro5, pa ipak, njegovo "samorazumevanje",
,,r( i.1,()vo egzistencijalno-religi.isko ishustvo mogu da budu
i, :;r,rckorno "nutsntiini". lrJikakvo "neideolo5k()" samc)-
r,,l,,..rstrvo, ma koliko auterntidno ono bilo, ne mo5e jemditi
,lr i:r uirasna pcllitika neie bili sprovedena u njcgovo ime.
i ,t ni1'e vrhunski linjiZevni primer tog paradohsa delo
i l,,rii(,io\iskog Bratia Karamazavt"/ Kao Sto sada znamo, na
'\iri)(./u proslhumno clbjavljenih l;kica, upravo je Aljoia, taj
,',,1vp lleving i ponizne duhovnosti, u nenapisanom nastav-
!. tr , r ,inilna tre balo da postane revolucicinarni terorisla.
I)anas je poslalo moda da se skinhedi intcrviui5u "kod
!u(:("', pri dcmu se pclkazujc kako su, u svom kuintinr
,,l,rulcn.ju, oni "nrlrmalni ljudi kao i mi", briZni dlanovi
1,,'1,,dir.c:. ncZni rnuievi i sinovi - ovde takodc milrattto t.l;r
., srrocirno sa kclntradikcijom: nckc, rroZc z.icrski dlr Prc
l',1:r rrrriqlantc'. a da, ipak. u svom porodidnorn lirugu, lrrrrl,.
pr rr,,r2e rri muZ koji trrinc o svojoj staroj i nc,mtlittoi l;rili
shinhcda-kod-kuie joi je jasniji od slttt':r jrr r,(it'/,,,
"lrrt:rj
,, l;r, ptril<l jc ovdc: red o primeru hcgclovsliorl "lrorlttrl;r
F
124 ()psceni zakon
r:anja suprotnosti": brutalni skinhed nije spoljalnja suprot-
r-lost - drugom - scntimentalnom porodidnom doveku, vei
iryrayo taj sentimentalni porodiini iovek u svojoj dru-
;tr.tsti, to jest on predstavlja brutalnu reakciju tog istog do-
vgli6 [3d je njegovo bezbedno porodidno utodi5tc ugro-
:i1'-rno. I)rugim redirna, skinhed koii se razbesni i podne da
'rh" bije bcz neke "clublje" racionalne ili ideolcl5ke os-
nove, prosto zato 5to "mu to prija", nije ni5ta drugo nego
narcisoidni pojedinac takozvanog "potro5adkog dru5tva" u
razliditom modalitetu: linija koja ih razdvaja krainje je
tanka, ona se sastoji od disto formalne konverzije, jer je
rcd o jednom te istom temeljnom stavu urezanom ili na
unutrainjoj ili na spoljaSnjoj strani ideololkog okvira
onoga 5to je "druitveno dopulteno".
Nije te3lio razabrati kako se ovaj primer skinheda
razliliuie od drugih prelhodno pomenulih primera konsti-
tutivnog rasccpa ideologije na javni 7'akon i njegovo op-
scc,no nalidje, skriveno od odiju javnosti ("Crveni kodeks",
litu-kluks-klanovska lindovanja). Primer skinheda skoro
simetriino preokreie prethodne primere : "prljav5tina" ov-
ac'ulazi na samu povr5inu - skinhed do kraja iznosi pred
odi javnosti ono Sto vojnici u Nekoliko dobtih liudi ili pri'
padnici Kju-kluks-klana rade pod okriljem noii - dok se
"pobtena", "ljudska" strana povladi u sferu privatnosti.
tJprkos surovosti njegovih javnih dela, skinhed je privatno
srdadna osoba kao i mi sami, koja voli svoju majku itd. -
umesto lica javnog zakona i reda, sa opscenim nalidjem,
d,obijamo uZasno lice koje skriva neZno, po5teno,
"ljudsko" nalidje.
Ne5to sliino je bilo na delu u staljinistidkoj Lenjinovoj
hagiografiji: staljinistidki tekstovi otvoreno su priznavali
cia je, u svom naporu da ispuni istorijsku nuZnost, L,enjin
Metaslaze uiivanja 125
lrio prisiljcn da pribegava odludnim meralna, to jest da kr-
ii nrnoge plcmenite burZoaske moralne normc: i da nalaZc
slrcljanja, po kratkom postupku, veiikog broja ljudiq upr-
l,os svemu tome, duboko su ga uzbudivale llctovcnclvc
Llavirske sonate, voleo je decu i maikc...'l'akcl ova razlika
pre:dstavlja upravo raziiku izmcdu lradicionainc' i "iota-
litarne " moii: kod tradicionalne moii supcieE{) .jc iil,iivan
prikriveno, dok u "totalitarnom" poretku on prcuzima
i;rvni prostor, a takozvana "topla ljudskost" pojavljuje sc
krro privalna odlika ljudi kojima nuZnosl Istlrijc fi;ir,reic
izvricnje opscenih uZasa...
1
Ovaj pojmovni aparat takodc narn omoguiava da cini-
z;rr.n pojmovno odredirno kao fundamcntalno oni:ic:Zlc
tl;rna5nje ideologije. Sta je cinizam'/ U jc.dnorn ou rvirllrr
lrisanra Frojd se poziva na dobro poznati vic o novopcce-
rrour muZu koji, kad ga prijatclj upita kako mu izr,leda
zt na, je li lepa, odgovori: "Meni se lidno nc ctropada, *li ti,
jt stvar ukusa." Pradoksalnost ovog odgovora nc ukazujc
rr;r stav sebidne proradunalostri ("Istina, menl $e nc do-
1r;rrla, ali oZenio sam se iz drugih ","a'tklga zb.rg n,i;noii
lroqalstvo, druStvenog uticaja njenih roditelja..."). Njcnl
(,r;novno obeleZje je to sto, dajuci takav odgovor, suir.icl..1
;,rclcnduje na stanclvi5te univerzalnosti sa kojlg "''''"-
,lliivost" postajc idiosinkrazija, sluiajna "patolcl5ka" t, '
lrl,;r l<rju, kao takvu, ne trcba uzimati u clbzir. Vic sc, d
L lt'. oslanja na nemoguinu/neodrZivu poziciju cnuncij:rcijt
rvollc:denog muZa: s tc pclzicijc brak sc pojavl juic k;ro i:irr
rr,
l.,,ji r;pada u domen univcrzalnih simbolidnih odrcdcnirr i.
l.:ro lukav, treba da bude nezavisan od lidnih irliosirk';rz
 t26 Opsceni zakon
ija - kao da sam pojam braXia nc ukliui-:uir: upt;lvo "pato-
lo5ku" dinjenicu da nam se dopada cldreclena osoba bcz
odredenog razloga.
Istu "nemogufnu" poziciju enur.rcijaqilr'r srr-;errit)
vremenom "postmodernom" rasiznlu. Svl se ser:;lmc 1od-
nog od istaknutih mesta u Bcrn$tajnovo] ,i '.t':rr-r ,;a r;aptdne
sliane, pesme "Pclzornik l(rupkc", u kt,ltii cie ilnl'.ve ntr da-
ju zapanjenom ribjii5njenic
-pona5anja:policajcu sclcijalnc;-psihokriko
ivog oni su Zrtve nesrcinih t-tru(tvenih okol-
nosti i nepovoljnih porodidnih o<lnosa. . [;uraca, ili Jevreja, ili Arapa: opluZbc protiv njega pretpo-
Upitani za razlogc njihovog nasilja ili{)r"lr rltl''t- irrt3,
nemadki skinhedi-ne<rnacisti obiino t1:i.,r; i-.1t'r..1i,,"''-rt€
najednom podnu da govore kao socijallri r.'icirtilt, sl;ci;rltlzi
i socijalni psiholozi, navode i smarr.fr:ujc lltiiilvr"rr;l Irrohil-
nosti, porast nesigurnosti, opadanfc 'Lldi$siiog imf or:itcta
itd. Isto vaZi dak \zaZitinavskog: I't intcrvluiin., "1rrosve-
denoj " zapadnjadkoj Starnpi on lakode !r'\'L;rl 1'rtliom
popularne sociologijc i psihoiogije
To znadi, postoje dva glavna nauiitlop(r[)lIt'rii': !''liriea u
vezi s porastom broja popuiistiiliiir dctrl;'l-'."1{'t' (r{ir sc
hrane frustracijama obidnih ljudi u ck'.;llt;rtosi"'1 l'-i;zi i
socijalnom nesigurnoliu; popuiistidki totaiil;rr"ni virda izo-
padena je lidnost koja, svojon agrusivno$iu' iibrcaguje
iraumatidnu lidnu proilosl, nsdostatak pl-aorc' tuditetrjske
ljubavi i podrlke u clctinjstvu . upravo ta ci"-lr i'rzl{rga na-
vodi Zirinovski kad ga zamoie da objasni svoj uspeh: "Da
postojc 'zdrava ckonomiia i sigurnost iiutli, izuuirie' f ih svi:
glurou" koie imarn"; "lzglcda da mi je bila s,idtiina da
Iikud nt iskusim pravu ljubav ili plijateljsl-'r'.ri'r . "
Ti,,i,i,',,,,,g.,rir;r'. I l. itrl 199':1,
-ttN*"a",tatp;;;;t
hir-H
-
Melas{azs uiivan.fa 121
lJpravo to je Lakan imao na umu kad jcr tvrdio da "nc
postoji meta.jezik": ono Sto Zirinovski i skinhedi tvrtlc
jt slc laZ tak i ako, ili, pre, baS uloliko ukoliko je to lahli-
il sa- t ki islina - njihclve tvrdnje su laZne, zbog sarne njihovc po-
zici.jc cnuncijacije, to jcst neutralne, neangaZovane pozi-
u ije sa koje jc. Lrlva u stanju da ispriia objektivnu istinu o
scbi. I lako je zamisliti teorijski aZurniju verziju takvog
lrrlnog slava - rasistu, na primer, koji tvrdi da nije on pravi
tvorac svojih silovitih verbalnih izliva protiv Afro-Ameri-
strrvljaju tradicionalne metafizidke pojmove koji moraju
lriti clckonstruisani; u svom perfbrrnativnom iskazu, koji je
vct'sanl po sebi izvr5io din nasilja, on sc samo pozivao na
istorijski raspoloZivu zalihu uvrc,da, navodio ih, izvladio
,rrl;rtlc, tako da pred sud mora biti izvedena ce la istorijska
tr;rdicija, a ne on; pojam o tome da postoji identidan odgo-
v,,r'rrn subjekt koji treba da polaZe raduna za rasistidke is-
1r:rrlc icste ihnija koju je razotkrio jo5 Nide dokazav5i da
;r rklo ili, radije, dclanje izvorno, a da "delatelj " iza dela-
rr;;r jcste simbolidna fikcija, mctalizidka hipostaza itd., itd.
( )va nemoguina poziciia enuncijacije karakteriSe sa-
lr( nre ni cinidni stav: ideologija mo'ze da poloZi karte na
.,to, da crtkrije tajnu svog funkcionisanja, a da i clalje na,s-
t;tvi dtt funkcioniie. Primc:r za to je F'orcst Gamp Rclberla
/,t rnckisa (Zameckis), film koji kao tadku identifikacijc,
l.,ro idcalni ego, nudi glupaka i tako dircktno potvrduic
llrrpost kao kljudnu kategoriju ideologije . Glavna idcolo-
.,1.;r okosnica ]:torcsta Gampa jeste supt.otnt>st izrncdu
r',1;rvnog junaka i njcgove Zivotne ljubavi.
( irrmp je blaZeno-nevin glupak sa "zlatnim sr'(cnl",
1., ji izvriava naredcnja svojih pretposlavlicnih tlt'ttzttt'ttti
'
i,rviln bilo kakvim ideoloSkim sumnilrmtr ili l;rrr;rli(rr()trr
si; 2''u-28'
tt'r@sE*
Opsc'cni zakon
128
pcrirtvovanoldu. Odriduii se iak i minimuma 'kognitiv-
nogi nr,apiranja (DZejmson), on je uhvaien u tautolo5ku
simtrr;lidnu ma5inu, prema kojoj nema nikakvu ironidnu
rlistancu - on je pasivan svedok ilili udesnik velikih istorij-
sko-politidkih bitaka riije znadenje dak i ne poku5ava da
raz{rme (on se nikacl ne pita zaito mora da se bori u Vijet-
narnu, za3to ga iznenada Salju u l(inu da igra stclni tenis
i{d.)" Zaliubljen je u devojku koja je potpuno angai,ovana
u idcololkim borbama poslednjih decenija (demonstracije
protiv rata u Vijctnamu itd.) - jednom rediu, ona u'Jeslvuie
u istarijiinastoji da shvati Sta se zapravo zbiva.
Prrya stvar koju treba uoditi u vezi s filmom jeste da je
Gamp ideologiia u svom naiiistijem rrda suprotnost iz-
nneclu Gampa i njegove devoike ne oznadava suprotnost
i:ernpelu vanideoloSkog nultog stepena drubtvenog Zivota i
ideolo5kih borbi koje dele dru5tveno telo; ona pre daje
prirner napetosti izmedu Ideologije na njenom nultom ste-
penu (tresmislene ideolrl5ke ma5ine) i antagonizama koje
ideologiia nastoji da savlada i/ili udini nevidljivim. Gamp,
koji sporo shvala, koji automatski izvr5ava nareclenja, koji
dak niBta ni nc poku5ava da razume, otelovljuje nemo-
guini iisti subiekt Ideologije, ideal subjekta u kome ie
ideologija funkcionisati bez ptepreka. Ideolo5ka misti-
fikaciji fihna lcZi u dinjenici Sto on predstavlja Ideologiju
u n.ienom najdistijcm vidu kao neideologiju, kao vanideo-
lodko dobroiu<lno udeSie u drubtvenom Zivotu. To znadi,
krajnja poruka filma jeste: ne poku5avajte da razumete,
pokt"rravajtc sc, i uspeietel (Gamp zavrlava kao duveni
rnilioner. Njegova devojka, koja nastoji da postigne neku
vrstu "kognitivnog mapiranja" dru5tvene situacije' sim-
bolidno je kaZnjena zbog njenc I'cdiza znanjem: na kraiu
filrna ona umire od side.) l'?-rresl Gamp razotkriva tajnu
A4eta,slazc uiivan.ia
r;krgije (dinjcnicu da njcno uspcino funkcirlnisanjc zah-
'g,
,,,,'ir slupost njenih sub.jekata) na talio olvtlrc:n naiin da
I'i. t.i cirulitiiinl istorijskim oltolnostima, bez sumnjcr imarr
.,rilrvc'rzivnc efcktel danas, mcdutim, u cri cinizma, idco-
llli.jx da priuiti sebi da otkrije tajnu svog delovania
'.t.'.,-"
,itlioliziim kao svclj saslavni deo, koji je lradicionalna,
rr,.,;iiridka idcolclgija morala da krijc) a da tts uop;:le ne
,!!Ltc tiit njenu c{ika,sttost.
( )r,aj cinidni slav takode dajc kljud za dana5njc vas-
r,!,,rr otnidke i religijslie "l'undamcntalizn'lc" "lori l-:ri -'r ic
,r;ii',1;rsir) da cinik ne veruje urcdi (u "sirnb<llidnu cfikas-
,,,i")" vcd samo u re''alno uZivanja - a r,ar Nr:-ij;l-|1"
,ri;, 1|;111sr "rrhunslio oteLrvljcnjc politidliog uiivanjaq '['r-
.,1r1;rinirva paradolis ito su, danas, cinidno npr<isvcdrlni"
r, rllcl,rtualci, koji nisu viSe u stanju da veruju n! 1r f-.ft21r'
,irrr(lveni Cilj bili ti koji su prvi pali kzro Jrlcn "l'anaIi-
, ntril" ctnidkog fundamentalizma. Ycza iztncdu cintz-rt'lit l
i irriikog ili rcligijskog) fundamentalizma ne odnosi se-
prvr. nslveno na dinjenicu Sto je, u dana3njem "dru3tvu
.,1rt'lilalila", sam fundamcntalizam samcl jos jedna iTredij-
,,1.;i prcdstava i, kao takav, laZna, cinidna maska intercrsa
rrro,,'i, vsi prc u njenoj suprotnosli: sama cittii,r.' disianca
,,nl:rirja sc na ncpriznatu privrZcnost etnidli.ol' (ili rc:ligij-
:,l,,rj) Strvari - Sto se ta privrZcnost vi5e odridc, to jc nicrr-
r./r(rnadna erupcija silovitija... 'l'reba uvek da irnarnr: na
,rnru cla, unutar na5eg ideolo5kog prostora, po;,-.vln j
i'.l,rr:iiu grn:dslavlja vrhunski oblik idcoltlgijc u vidu ar"
r,it oiouije ili neideologije (ukratko, ideologiic lttul ttturl ,
"( )stavinx) po strani nade sitnc idcolo5kc, i poliliikc svatlt'.
:,rrlbina na3e nacije jc sada na kocki."
Iklrnol<lgnu laZ sreiemo u stavu ilnih
l,silroanalilidara koji vi5e vole da niihovi
*i#+'+Fe

130 Op"'ceni zakrsn

nnaivni" i da ni5ta nc znaju o psihoanalitiili.-,j 1rrt,ri1r . lc 1ili11 U\rOk Up'-lil'lt i:]itir:lrlr.irl r-r
neznanjeim navcldno omogudava dii ;lroizvcclu "drstije" It IIJ SV{}.1(:iJ::t;i .,rl
simptome, to jesl simptome u kojinia njiho.r1,- xlcsve)sno rtjr ,tiL't sl{} nr,',( . '

nije suviSe iskrivljcno njihovim racicinalriirrr i:nanjcrn. Na /t(/t'o !){-!ot.!.ie. ilii:;-r ,.: t i. ,.'
primer, inccstuozni san pacijcrnta koii vcc l,r)zilajo !,dipov s;rt tia iivOiu i",tLil::-i.,ir: .'l- t'
kompleks biie daleko iskrivljc.niji iicso $an "l.l;rivirog" ol,zif svo.ja l-rt,{,!y'-ir(ljiriri ir, r'i
pacijenta, jt:r ie pribcgavati skrZenijirn siiatcgrjurna da t J onc j mcn ii i{l,ii..' , ,., , , ,

prikrije svoju Zelju. Svi mi deznem,o rr-a dot.,rinr sialim rrr,ielrrrLfirtg tj. l,r ,.
herojskim dob<lm psihoanalize liada ic pacijcnt govorio nrci da ia r:no<leriliirilt!-;i ::t, ,,.'
svom analitidaru: "Noias sam sanjao ka&"o rr.Lriian'r rrnaja" rl;i ic iaj qr{i,,'li.i-l'.t,i'
a onda se probijam kroz gustu $umu do z,arnli,r...", na $la ,rjIli tlc;t. ll r,l{.:lr:.
mu je ovaj trijurnfalno odgovarat,: " l'rc'sla $1r!.r J!r -il i-!r(,.i tit lo jc ncka l'rlle l;i;-
pacijente ! 7.mai je tvcij otac, a san izlaiava tvolr.' lel1rt da r ijc o nie mu $ttliuirir :;ii, '

ga ubije5 kako bi se vratio u bczbr,dno uioi:i$ie rnalcrin- Vii;c niic liisao za ii:ii'Jtr:!ii il
skog zamka...' Lakan se ovde zalai.e upravo r-a $uprotfl{): rrr) rtl,iian.i(j fii,il,..ir.ri'i iir .,- '.
subjekt psihoanalize jeste modcnri subjc['t irarrke, Sio ji jr u sfart.jir ;i;; i'ra. ..i:
zna(i - izmedu ostalog - da njegovi sirnptorni" p,r cle:finiciji, .,1,;r turraitrnlli i-riliijr .i rJlr i

nikada nisu "nevirri", oni su uvek upudcni analitidaru od rriiti-riir [;r!:.,.'l,

koga subjekt oiekuje ,Ja zna (njihovo znadcujo) i 1ako, prl rrrnanjuje tIitiL irlti,.,itr,' ii :

svoj prilici, impliciraju, ukazuju na vlasiito tilrrradL:n;c. Iz l,rrrrjujc uaic clia.ule v1r,1,,.,.,
tog razloga polpuno je opravdano rc,ii d.r iirarl'rt.; uirrlp- ., ;rs(itilih ZDSkr'.riia i.,tr..';:,,5
tome koji su jungovski, kla.inovski, latrianovshi ri{1., to jest A oncl 6to rnu :.;:rl. i-i,:!.i,
dija realnost sadrZi implicitno upucivanie rra ncktr irsiiro- ,l;rit jcslc" ffrt.tr*i"r , , '
analitidku tcoriju. l)anas se "slobotlne asoci,yai.:i.jr:" tipid- l,"t,v d'cfis'tttll lu rr,r,:i:'. rr,,,
nog obrazovanog analizancia najvcdim deloin sastojc iz .irzr rluzijr' Ctt tii/.; i..t -:
poku5aja da se pruZi psihoanalilidko obiabn.lenle ujiiiovih rr;r svoj obiclit (i;oitrr,.
smetnji... tr,. lra da nc:stane; lliir;ti:r :;l r, i
To je takode ono na Sta cilja Lakanova tL:rb {.i ''Dzr>js<l- rllr' lllc)ma SiIallairliil {ir !)ir,,rr)
vom simptomu": DZojsova duvena tirrdnja ela je napisa<r l" l\lll1r)LlCrill /.i1ffi tr., i I ..
Fineganctvo bdcnjc da bi kniiZevni istoricari imirli posla ,,,si/rm"plonrisl.;er' .rrr, I

sledeiih 400 godina morzt sc tumaditi t"t sv,r:tlcl{ti Lallantt- 1, ri

qot'c, to 5lo pr','olitr;pr'1-;{ ;1:

vog tvrdcnja da.je, u okviru psilto:lnalitidkc tcrapiier, siinp- r;rliv;rn sarrro I;aui i .r !'.,,
 132 Opsceni zakon
sadrii i ne priznaje njegov istinski cilj...'Iahc ie elanas, u
politidkoj ravni, probiem kako se suprotstaviti tom "pro-
nri3ljenom" rasizmu: postoji li neka narodito vrsta zianfa
koja dini nemoguinim njegovo tlc,iovanie, znanja koje ne
moZe vi5e biti kooptirano cinidnom distancom ("Ju iou*
5ta radim, ali svejedno to radim")? Ili moramo da napusti_
mo oblast znanja i pribegnemo direktnoj, vausimbolidnoj,
telesnoj intervenciji, ili inluitivnoj',prosveienosti", prc_
meri subjektivnog stava, izvan znanja,! T.erneljni zalog
psihoanalize jeste da postoji takvo znanje ko3'e proi_zr,,oeil
efekte u Realnom, da moiemo da "re5imo stvarf (sinapto-
me) reiima" - cela poenta psihoanalitidkc terapije jesic u
tome 5to ona deluje iskljudivo u ravni "znanji" (rer-i), a
ipak utide na Realno telesnih sirnptoma.
8 rnencfiogiji duha). S jedne stranc, ne posr.cclnu cliiak:ktldka
Kaho onda da odredimo to "znanje,, Icol'e, dak i u nzl$oj
eri cinizma, ima efekte u Realnom? MoZda mu se najbclje
moZe pristupiti preko suprotnosti izrneclu nasilnidkb pri_
riude i "nepatvorene" potdinjenosti. 'fu suprotnost, nalrav_
no, nikada ne treba prihvatati zdravo za gotovo: potdi_
n1'enost (Zena mu5liarii*u u patrijarhalnom dru5tvu-, -ui-
Ze" rase "viSoj", kolonizovanog kolonizal.oru itd.), rxpravo
kad je sami potdinjeni subjekti doZivljavai.u kao -nepatvo-
ronu" i niskrenun, predstavlja sludaj ideolo$ke otrmane is_
pod koje bi kritidka analiza bila u stanju da raspozna tra_
gove (internalizovane, "naturalizovane") spolji5nje siro_
ve prinude.
IV{edutim, Sta je sa invenivnim dejstvorn Sto ide daieko
vi5e ulevo i dini da (pogre5no) shvatimo kao distu prisilu,
kojoj se pokoravarno samo spolja, nesto 3io zapravo irna
ru_
Melaslazc uiivan.ia I l.l
vlast nad nama niznutra*? Na prvom koral,u, til .jcrsl rra
ncrposredno-apstraklnom nivou, naSc povinclvanjc sirovo.j
prisili treba, naravno, staviti nasupr()t odnosu prema nc-
i,rom 'nepatvorenom" autoritetu u liomc svo.iu potdinio-
nost njemu doZivljavamo kao ispunjcn.ic svojc iidnosti, ne
kao nc5to 5to ometa samciostvarivanic - potdinjavajuci se
ncpatvorenom autoritetu, ja ostvaru.icn.l svoju surilinu (u
lradicionalnom palrijarhalnom druilvLr. na primer, ocl
Zone sc cldekuje da ispuni svoju unutrairr ju voliaciju potdi-
javajudi se muZu).
n
takve nep<lsrednc supnlI nosIi iznicclu spolj;i$njc
prinude i nepatvcirene subordinacijt:, nreduliin, diriir,r.r: ,
antihegelovslii: Hegel je nastojao uptavo cla pohaZr_: rtra lr-
dve suprotnosti prelaze jeclna u clrugu (vicli nirrgovr c€-
zemplarne analize "plemenite" i "podic" svcsli u i''ano-
itnaliza dini vidljivim to da naSc spoljainic poi.olaviin.lc
trrutalnoj prinudi nikacl nije samo spoliainic, to icst rla
upravo doZivljaj te sile, kojoj se prepuitamo kao samo
spolja5njoj, predstavlja iluziju apslraklnc svcsti.
Dovoljno je setiti se tradicionalnrlg libcralnog slava
prema DrZavi kao 'mehanidkom" instrumcntu sprilialnic
prisile lioja ogranidava moju slitbodu: ono Kio ovakav libc,
ralni individualistidki slav ne vidi jcste da to rigraniic:rr j.
rnol'e slobode, sadrZano u pojnlu gradanina, nijc spr,lj:i.
nje, nego samoogranidcnje, koje zapravo p()vc!"iv,;r ,, '
istinsku slobodu, to jest uzdtLe me do nivoa skrlrorl:
racionalnog biia - onai dco mene koji sc opirc l)r.i;rvrr,,
pclretku, koji taj poredak doZivljava k:ro pr.ctrr jrr. nt sl.
bodni je aspekt moje lidnosti. 'i'im dcloln.jr s:rrn z:rl)r.r\.(,
rrlb sludajnih "patclio5kih" otrelcZilr svojt. rrt r;rr
lrrirode, besmislenih iudi svoje parlilirrl;rnr( t,r n,,(1,
134 Opsconi zakon
takav, taj deo mora da buder Zrtvovan ako hodu da posla-
nem stvarno slobodna individua.
MoZda job bolji primer daje aclolcscc,nt koji se opire
odevom autoritetu i doZivljava ga kao spoljaSnju "repre-
siju", pogre5no shvatajuii pri tom stepen do koga ga taj
autoritet niznutra" drZi u vlasti i garantuJcr intcgrilet nje-
govog samoiskustva - o demu svedodc dczorijentacija,
oseianje izgubljenosti koji se javljaju kad odinski autoritet
zaista ncstane...
Kao pravi hegelovac, Lakan jc sasvirn opravdano obr-
nuo opite mesto u vezi sa oslobadajudim potencijalom
nesvesnih impulsa koji se opiru "potiskivanju" Autoriterta
kome se svcsno pokoravamo: Gospodar je nesvestan, on
svoju vlast nad nama sprodovi u nesvesnom. S druge stra-
ne, u onoj meri u k<ljoj "ljudsko bicc'" poclrazumeva bos-
konadnu slobodu subjcklivnosti, elem.errt laZnosti vezuje
se za svako navodno
nncpatvorencl" potdiniavanje: ispod
njega uvek se kriie licemerna proraiunalost ili strah od
sirovog nasilja. Dijalektika oslobiidcnja lc.Zi upravo u ski-
danju dini nnepatvorenog" auloriteta, u njegovom razo-
blidavanju kao maske brutalne prisile; primer je ovde
(opet) sludaj feministidkc kritikc'. koja nalazi tragove bru-
talne prinude u onomc: 5to sc, unutar patrijarhalnog pros-
tora, javlja kao Zenina nprirodna" vokacija.
Na op5tijem nivou, moZc sr; tvrditi da se progres ne
sastoji samo u smanjcnju kolidine nasilnidke prinude vei i
u prepoznavanju nasilniikr": prinudc u ()n()rrxe i1o je pret-
hodno doZivljavano kao "prirodno" stanjc stvari. Logika
ovog prepoznavanja ukliuduje upravo hcgelovsku dijalek-
tidku napetost izmedu Ll-scbe i'l'a-sebc pogre5no je jed-
nostavno tvrditi da je patriinrhalna subordinacija Zena
uvek zasnovana na nasilnidktij prinucli i cia osiobaelajuie
135
l..romidljanje samcl izr"ursi fiii. riviiltio${ i,trzirrii rzr:cj pr..siit.icclc
s{anje slvari; macJa rrijc ni6til manju poqn'6r}el tvrcliti da su,
pre feministidkog kritidkog proinisljrrri:r, stvar-i sarno iilc
svojim nokonl, bcz ikakvc anlagolir'liLrr',,: lcirzijc, i da na-
siljc: postajc nasilie tei" kacl;i s* r-lor.r.rijava kao iakvo.
l'aracloks pr"clmiiijanja jesli: l-r lrir.rlr; str',rir,l r-lrr)Eir] stanje
stvari, rctrciaktivno, dini onirri !trl .je t:lrrr '. ,.,r:!..-rzr:el "islinslii
bilcl": f'eministidkim rclnratr.iiririnr I)'.)rilt;!ii11,,.jr:m i:,roiiost
sc rclroaktivno usllostavlja u svojoj "isliirii,l;ii".
Zalo irt:bei dobro par.iti n;l {ri {i;i ().iii;rllr'*r r.lr:li;vanje
rrcXie se ksualnc praksc nc niiilciijaiii ,ty,, nr.r u r j:- nt' n\.'lt()s-
ii:ilno si.,ojst"/t:t. |1,tt nc'lie f'erriinistt rii jr:, ;r;ilir iin{r}'. N'clacio
i,r.:ila(:ava najgirt'i: poniZe nje i dcgr':rcl.'.-i1i1 ./- r,rr - (ll ako,
naJirotiv, zamislimcl inlersub,jcktivau orlni's ir Lr,rnc lcla-
r:io svedodi ri rflub:kitricwtrt i:'ot-t't:t.t',ri.lu, {r ,i.i,r'lr,()vr:j r"icgra-
rlaciji na pasivntlg nosioca $v()g falusir. iu rr:i"e, r"r h.:ns;kim
rukama? ldaSa poenta r.,vde nijt, slirir() 1{};;11r.jg o,clntls clo-
rninacije u seksualntim korrtak-tu uvck urrir'[.j in civos:misle-
rrtlSiu vei 61o je sarna Xa dosrnis;ir:n()st, 'r,ur a,/.r-c.5ivost " od-
rrosa Gospodar/Sluga ono $1o !.a "sr:!'sii:iilzuje:". ll mini-
i'ualnom dislrozitivu scksua lnoil r)1,! iL 1;.i',, ictlzin t uptl zuri,
opijen uZivanjc'rn, dok dltrl.i ,r'atlr ' Iil., .jr,: r.rvcic ()ospodar
;r lio Sluga'l iir, zaprar'o slu;r kl,iiri; liari stccislvo n,icgo-
vtis, odnosno nienog ulivanja'l Ni;c li onaj piividni (io-
spodar zapravo Itritr svoga l{.oba" niie li str'arni (}ospoclar
,uaj koji od svog l{oba zahtcva eia igra uk>uu (}osJiotlala'/
l)ri standardnom (hctcro)scksullnom dinu nruikarac " ur.i-
inan, "iskoriSiava" Zenu - ali, vr. riliii{, p()rilcran je l;li'kt
ulcdanja, mogudno jc lvrrJiti da $;c ttn ,',ll)niv{) svotli n:r irr
strument njcnog uZivanja, ptitiin javaiut'i sc r'nrz.rrsiIurrr r,rr
irerego-nalogu "Jo$! " (naslov Lakanovot',,\'t'tttirt:tr ;t \'.\)
736 Opsceni zakon
Mclastaze uiivanja
131
Kad je red o ovim dijalektidkim prelazima suprotnosti
u njeno drugo, moramo se duvati da ne podlegnemo cu ulivanja uzdrie k1o olo tto je jedino
Sokrat nasuprol Dionisu J--'uv stvarno vaino _
dralima simetrije: Hegelovo stanovi5te nije to da su dva Cinikuy'-
obrtanja ( " nepatvorenog' autoriteta u spoljaSnju prinudu Istinski odnos.ie, medutim,
obrnut; iz ispravne premise
i uice vena) na neki nadin razmenljivi, da oni prate istu d:r"vcliki l)rusi ne postoji", to
*?li,iuuun
1."i Jul:" simbolidni pore_
logiku. Njihovu asimetridnost najbolje ilustruje pozivanje d;rk t'ikciia, cintk izvlaei'p;;;.is*
na par: cinizam i ironija. Osnovni gest cinizma jeste razot- l)rugi nc "funkcioni5e", da vcriki
9i li"o"". urTrl;."onosravno ne
krivanje *nepatvorcnog autoritetan kao poze, dija je jedi- lrcba uzimati u obzi;
na istinska sadrZina sirova prisila ili pokoravanje u ime primc,id,;i;;;;;1"-,ii.Ti],lili,,:,:fil::,rrl"rdT:,tl
materijalne dobiti, dok ironija sumnja u to da je hladni gl]"i. ,t9ly*g* p..rnu_."uln"_
proradunati utilitarac stvarno ono Sto pretenduje da bude, vrSc "zi*"ia, on
zalrbljcnik simb,olidnog toor"kri,'d"li orrul. ,u"
odreduje nje_
to jest podozreva da ta spolja5njost proradunate distance gov prisrup Stvari_UZivaojul
uf,uuJln-u'imUolidni riruat
moLe da krije mnogo dublju privrZenost. Cinik brzo ra- komc sc iavno ruuara. Upravo
kaic "/c,s"n,tn-dioer errenln: onil;i'r; i,nu nu umu kad
ro
zotkriva smeinu pretencioznost ozbiljnog autoriteta, ironi- koje nL oUmane sim_
dar je u stanju da raspozna istinsku privrZenost u odboj- u na;ouui;o;'r., ,rill"oi] p"Jiuiono
nom preziru ili u name5tenoj ravnodu5nosti. Kad je red o
3T:, .tikciia
pnstup ironiiara, s druge "meksi"
ir.ro", ;;;; uspesnije razre_
ljubavi, cinik se istide klevetnidkim egzaltiranim njavama Sujc dvorove koii drZe na
okupu ,irnUofienirvel, to jest
o dubokom duhovnom afinitetu kao ratnom lukavstvu diji je raj koji zaisra uzima kr".i;i;;i;i'n.por,o;unje on
je cilj seksualna i druga eksploatacija partnera, dok je gog. L/ isku5eniu smo zato Dru_
Aa ist<oristimJ ovaj par,
zam i ironiju, da bismo definisa[ledur. cini_
ironidar spreman da ustvrdi, u melanholidnom raspolo- oi
hovnog" jaza koii i dalje ,rp"tata ndu_
Zenju, kako je brutalno sprdanje s partnerom, dak i njego- ;;o*'
vo poniZavanje, desto tzraz nale nesprernnosti da prizna- nistidku Isrodnu Evropu)"odF;;;;j" 1o,uru komu_
i;p;,J^ OJJ r,"
Istoku jesre neka vrsta cinidn"; opsraje na
mo sebi punu dubinu svoje privrZenosti...
simbolidni sporazum, u njen
;;d;nja u Red, u
Na prvom koraku, moZe se diniti da cinizam ukljuduje
mnogo radikalniju distancu nego ironija: zar ironija nije "b;"rr;;;iuutorit"t,,, oot
benevolentno ismevanje nodozgon, iz okvira simbolidnog 'D-rgi
poretka, to jest distanca subjekta koji svet posmatra sa
trudin*du r"
jeste razlika izmeelu javnog
ddi5"i-ka u koju se cinizam hvara
, -,,:::.-^l::na
Zakona iI ni
nJ egovog opscc n( )8
uzvi5ene pozicije velikog Drugog, prema onima koji su za- rra I iij; r,
ffiil]:,f::1.']: ::l:*r.: cinizam ," i,gu1:nu,,.,rn Zakonu
vedeni vulgarnim zemaljskim zadovoljstvima, svest o nji-
#lj;ffi
* uo g op, ni g I;;,' ;ff u,;:' i:11, ;:ffilij ;s
hovoj krajnjoj ta5tini; dok se cinizam oslanja na "zemalj- ,lf
netaknutim. "" " "i'.,;
tt
skon stanovi5te koje "odozdon potkopava na5u veru u Da bismo ovo ilustrovali svakoclncvnirn
iskustvom, zamislimo u'ion iztozen"j;; rrcprij:rlnirrr
obavezujuiu moi Redi, simbolidnog sporazuma, i supstan- nas pilot preko razglasa uverava
;;ii l, rc'ci.ii'r : k I ; r; rr
da nema ,rii,,t u., I,itvil.n(, (,1);rs
nosti, zapadnjakov um se odmah
l;k'i;i,,..,,1,,r irrr.nrirl
"-i.;,

---
138 Opsceni zakon
ll,l c I it.; I itzc uiiva n fa

se Zapad bavi sumnjom da je navodno "slobodan" utili- ,,1 ,,rrr r';ri'l,isrr lrtlscdujc pcltencijalnu spclsobnost da detcl-
tarno-proradunat cinidni subjekt i sdm uhvaien u mreZu lii,, ! rt;rv s,rr ijirlistidki sistem. Uzgred, ovo obcleZje dini
nepriznatih unutraSnjih prepreka i simbolidnih obaveza. i. ,rl'u .,r,t ij;rlizam" gcltovo simpatidnim sa na5eg retro-
OpSti pojam psihoanalize, naravno" dini to gotovo ,.t,, I !rlir.r', noslalgidnog stanovi5ta, po5tcl svedodi o zave-
epitomom cinuma kao interpretativnog stava: zar psiho- ,.r.rrriu I'r,rsvt'ccnilsti (veri u dru5tvenu efikasnost racion-
analitidko tumadenje, u samoj svojoj biti, ne ukljuduje ,rl'. ,ulrrrrrt'rrlaci.ic) koja je u njemu preLivela. MoZda su
postupak raspoznavanja "niZih" motivacija (seksualne po- ..,rt,, "rr ;rlrri socijalizam" mogli potkopali mirclljubivi gra-
hote, nepriznate agresivnosti) iza prividno "plemenitih" ,l,,ri.,l r :,,'t i.jirlni pokreti koji su delovali u ravni Redi
gestova duhovnog tlr,dizanja voljene osobe, herojskog 1. r:r u rir(l(: l{edi bila je Ahilova peta sistema.
samoZrtvovanja itd.? Meelutim, moZda je taj pojam done-
kle suvi5e ugladeq moZda je prvobitna zagonetka koju
psihoanaliza nastoji da redi upravo suprotna: kako stvarno
npre-
ponaSanje osobe koja progla5ava svoju slobodu od
drasudan i "moralistidkih prinuda" molc da svedodi o
bezbrojnim unutra5njim preprekama, nepriznatim zabra-
nama itd.? Za5to se osoba slobodna da "uZiva u Zivotu"
sistematski bavi "traZenjem nesreien, metodidno organi-
ntjt;rl svoje neuspehe? Sta ona u tome nalazi, kakav per-
v erzni libidni dobitak?
Dokaz. da se cinizam, daleko od toga da zaista potko-
pava simbolidnu vezu, dvrsto oslanja na nju, to jest da je
to oslanianje inherentni korelativ i osnova cinidne distan-
ce,prvLa obeleZje koje odigledno protivredi stavu cinidnog
nepoverenja karakteristid no g za istodnoevropski socijali-
zam: njeg<rvo gotovo paranoidno verovanie u moi Reii.
Driava i vladajuia partija reagovale su krajnje panidno i
na najmanju javnu kritiku, kao da neki maglovit kriitdki
nagoveitaj u beznadajnoj pesmi objavljenoj u niskotira-
Znom knjiZevnom dasopisu ili esej u akademskom filozof-

ski sumnja da zapravo sluSa snirnljenu poruku i da je posada vei

iskodila s padobranima...

*..
138

se:
tar
nel

ep
an
p(
h(
gl
si
k
f Ka:raronularytja y uy6ttuxarytjn
CIP -
1 Hapogna 6u6ruorera Cp6uje, Eeorpag
(

1,59.964.21.ffio.32

XI4XEK, Cranoj
Metastaze uZivanja /Slavoj Zizek ; prevela s engle-
skog Slobodanka GliBiC.. - Beograd : I. iolovii : S. GliSii r
I. Mesner, 1996 (Beograd : Cigoja). - 1.40 str. ; L9 crn. -
(Biblioteka )O( vek ;88)

Prevod dela: Metastases of Enjoyment / Slavoj Zzek. -

Bele5ka uz telst.

ISBN 86-81493-25-6

31,6.7 5:L30.33 L41,.7 1,65.19:172

a) Filozofija politike - Psihoanaliza b) Socijalna filozofija
c) Filozofija kulture d) Socijalna etika

ID=4628648

iskocrra l; YGs"---