ZAVARLJIVOST

ČELIKA
REL
Postupak zavarivanja EPP MAG MIG TIG
R B
η 0.9 0.8 1.0 0.85 0.75 0.65

Zavarivanje je SPECIJALAN PROCES jer se pouzdanost i kvalitet zavarene konstrukcije ,

bez razaranja iste ( tj. zavarenih spojeva ) , može proveriti tek u eksploataciji.

Srboljub Stevanović dipl. maš. inž - EWE

+ 381 ( 65 ) 2771 - 802

Cuprija - Srbija
 PODELA  ČELIKA

Hemijski elementi u čeliku se smatraju legirajućim ako je njihov sadržaj ( % )  veći od : 

Mo V Co Ti Al W Cr Ni Si Mn
0.08 0.10 0.10 0.05 0.10 0.10 0.30 0.30 0.60 0.80

UGLJENIČNI ČELIK ‐ je čelik u kome je ugljenik " C "  dominirajući hemijski element 
NISKOLEGIRANI ČELIK ‐ je čelik u kome ukupan sadržaj legirajućih elemenata manji od  5 %  ( izuzimajuci C ) 
SREDNJELEGIRANI ČELIK ‐ je čelik u kome je ukupan sadržaj legirajućih elemenata  5 ‐ 10  %  ( izuzimajuci C ) 
VISOKOLEGIRANI ČELIK ‐ je čelik u kome je ukupan sadržaj legirajućih elemenata veći od  10  %  ( izuzimajuci C ) 

MIKROLEGIRANI ČELIK ‐ je čelik u kome su dodati legirani elementi u minimalnom iznosu . Ovi mikroelementi 
dovode do finozrne strukture čelika i čelik dobija otpornost prema krtom lomu

Podela čelika prema hemijskom sastavu :

Prema hemijskom sastavu čelici se dele na  UGLJENIČNE  i  LEGIRANE 

UGLJENIČNI čelici se dele na :

NISKOUGLJENIČNI  ČELIK ‐ je čelik u kome je sadržaj ugljenika " C " ispod  0.25 %
SREDNJEUGLJENIČNI  ČELIK ‐ je čelik u kome je sadržaj ugljenika " C "   0.25 ‐  0.45 %
VISOKOUGLJENIČNI  ČELIK ‐ je čelik u kome je sadržaj ugljenika " C "   0.45 ‐  0.9 %

LEGIRANI  čelici se dele na :

Mikrolegirane Niskolegirane Srednjelegirane Visokolegirane

Prema mikrostrukturi čelici se dele na :

Feritne Perlitne Martenzitne  Austenitne

Postoje i kombinacije mikrostruktura : 

Feritno ‐ Perlitni  Feritno ‐ Martenzitni  Martenzitno ‐ Austenitni i dr.

Uobičajene primese su dezoksidirajući elementi u ćeliku :  Mn , Si , Al
Elementi koji se namerno uvode u čelik su :  Cr , Ni , Mo , Ti , Nb , Cu i dr.  
Skrivene primese su  :  O , N , H   
Slučajne  primese su  :  Pb , Zn , Sb , Sn  i sl.  
 UTICAJ  HEMIJSKIH  ELEMENATA  NA  OSOBINE  ČELIKA

C Ugljenik Povećava se zatezna čvrstoća i granica razvlačenja.

Sa povećanjem sadržaja Smanjuje se žilavost kao i sposobnost deformacije a pogoršava zavarljivost preko 0,25%. 
Mn Mangan Povećava se žilavost i izduženje a  zatezna čvrstoća  i granica razvlačenja u manjoj meri. 
Sa povećanjem sadržaja Do sadržaja od 1% povoljno utiče na zavarljivost. Preko 1% povećava sklonost ka zakaljenju čelika.
Si Silicijum Povećava se granica razvlačenja i zatezna čvrstoća. 
Sa povećanjem sadržaja Preko 2% smanjuje se izduženje. Preko 1,2% pogoršava se zavarljivost. 
Cr Hrom Povećava se granica razvlačenja i zatezna čvrstoća. 
Od 3‐12% povećava otpornost prema oksidaciji na povišenim temperaturama. Preko 12% povećava 
Sa povećanjem sadržaja
otpornost prema koroziji u agresivnim sredinama.
Ni Nikal Povećava se granica razvlačenja i zatezna čvrstoća a malo smanjuje izduženje. 

Sa povećanjem sadržaja Preko granice 1,59% smanjuje krtost pri niskim temperaturama. Uz sadržaj Cr povećava otpornost prema 
koroziji u agresivnim sredinama
Mo Molibden Iznad 0,2% povećava se granica razvlačenja i zatezna čvrstoća a malo smanjuje izduženje. 

Sa povećanjem sadržaja Poboljšava mehaničke osobine na povišenim temperaturama. Sprečava krtost i poboljšava korozionu 
otpornost
Al Aluminijum Povećava sklonost ka prslinama. 
Sa povećanjem sadržaja Zajedno sa  Cr  i Si povećava otpornost prema oksidaciji na povišenim temperaturama.
V Vanadijum Povećanjem sadržaja iznad 0,05% povećava otpornost prema starenju.
Sa povećanjem sadržaja Omogućava povećanu otpornost prema oksidaciji na povišenim temperaturama i žilavost.
W Volfram Povećava zateznu čvrstoću i granicu razvlačenja na sobnoj i povišenim temperaturama.
Sa povećanjem sadržaja Povećava tvrdoću.
Cu Bakar Iznad granice od 0,5% povećava zateznu čvrstoću i granicu razvlačenja.
Sa povećanjem sadržaja Iznad granice od 0,2% povećava se otpornost prema atmosferskoj koriziji i koroziji u morskoj vodi.
Ti , Nb, Ta Koriste se kao stabilizirajući elementi kod čelika otpornih prema koroziji u agresivnim sredinama.
Titan , Niobijum, Tantal Upotrebljavaju se kao mikrolegirajući elementi kod čelika sa povišenom čvrstoćom.
P Fosfor Povećanje sadržaja fosfora smanjuje žilavost i izduženje a povećava krtost.
Sa povećanjem sadržaja Pogoršava zavarljivost.
S Sumpor Povećanje sadržaja sumpora iznad 0,04% smanjuje se granica razvlačenja , zatezna čvrstoća i
Sa povećanjem sadržaja žilavost. Pogoršava zavarljivost.
O Kiseonik Povećanje sadržaja kiseonika smanjuje žilavost i granicu razvlačenja i zateznu čvrstoću.
Sa povećanjem sadržaja Smanjuje otpornost prema prslinama.
N Azot Prisustvo azota izaziva starenje čelika pa time smanjuje žilavost i povećava tvrdoću i krtost.
Sa povećanjem sadržaja U prisustvu Al, Nb, V i nekih drugih elemenata pozitivno deluje na usitnjenje zrna čelika.
H Vodonik Smanjuje plastičnost i povećava sklonost ka krtom lomu.
Sa povećanjem sadržaja U metalu šava može da prouzrokuje pojavu poroznosti a u nekim slučajevima i prsline.
Orijentacione vrednosti  procenta mešanja osnovnog metala i elektrode su

‐ Gasno navarivanje: 5‐10%,
‐ MIG/MAG sprej transfer: 25‐35%,
‐ MIG/MAG transfer kratkim spojem: 10‐15%,
‐ Samozaštitne žice: 15‐30%,
‐ EPP: 30‐40%,
‐ Obložena elektroda: 15‐30%,
‐ Cevasta elektroda: 10‐20%,
‐ Navarivanje trakom pod praškom: 7%
 ZAVARLJIVOST  UGLJENIČNIH ČELIKA
S235 , S275            Limovi , Šipke , Profili , Cev

Dobro su zavarljivi niskougljenični čelici sa sadržajem  C do 0.25 % , Mn do 0.4 % , Si do 0.3 %  , P i S
manje od 0.05 % .
1 . Kod ugljeničnih  Č sa većim sadržajem  C od 0.25 % , Mn od 0.4 % i Si od 0,3 % procenjuje se zavarljivost 
2 . Takođe se procenjuje zavarljivost i za ugljenične čelike koji sadrže  Cr  ili Mo ispod graničnog sadržaja.

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA   
C Si Mn Cr Mo
0.080 0.200 0.400 0.000 0.000

1 . Zavarljivost se procenjuje prema obrascu  CE = C + Si/4 + Mn/4

CE =  0.23 Za  CE manje od 0.45 i debjine manje od  25 mm nije potrebno predgrevanje

Za  CE manje od 0.41 i debjine veće od  25 mm nije potrebno predgrevanje
2 . Zavarljivoste se procenjuje prema obrascu  CE = C + Mn/6 + Cr/5+Mo/4

CE =  0.15 Za  CE manje od 0.41 i debjine veće od  25 mm nije potrebno predgrevanje

Za  CE manje od 0.45 i debjine manje od  25 mm nije potrebno predgrevanje
Za slučaj da je CE prelazi naznačene granice po vrednosti broja i debljine potrebno je predgrevanje 
a to znači da su čelici uslovno zavarljivi :

Tpredgrevanja =  100 ‐ 150 ° C   

Može se takođe izvoditi i višezavarno zavarivanje tako da sledeći zavar ponovo podigne temperaturu 
prethodnog zavara na 100 ‐ 150 ° C ‐ tj.Temperatura međuprolaza je 100‐150 ° C. Kraci zavari 200 ‐ 300 mm

Predgrevanjem ili međuprolaznom temperaturom se smanjuje brzina hladjenja i sprečava velika 
tvrdoća u ZUT‐u. Sama po sebi visoka tvrdoća nije štetna ali kombinovana sa difundovanim vodonikom
u ZUT‐u i njegovim  preobražajem u molekularni oblik može dovesti do hladnih prslina.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I KOLIČINA DIFUNDOVANOG  VODONIKA U METALU ŠAVA 
CO2  ili Ar ili smeša ‐ čista žica  2 ‐ 7 ml/100gr
CO2  ili Ar ili smeša ‐ prljava žica  6 ‐ 12 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 400 ‐ 500 ° C 3 ‐ 7 ml/100gr
Bazična nesušena elektroda 12 ‐ 20 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 100 ‐ 150 ° C 6 ‐ 12 ml/100gr
Rutilna elektroda 20 ‐ 35 ml/100gr
EPP ‐ čista žica i sušeni prah  5 ‐ 10 ml/100gr
EPP ‐ prljava žica i nesušeni prah  10 ‐ 25 ml/100gr
 ZAVARLJIVOST    ČELIKA   POVIŠENE   JAČINE  :  C‐Mn čelici
S355 , S420 ‐ Šipke , Profili , Limovi

# Dobro su zavarljivi C ‐ Mn čelici sa   CE manjim ili jednakim  0.45 % i debljine manje od 25 mm
# U principu  svi čelici sa granicom tečenje većom od 355 ‐ 360 Mpa smatraju se čelicima POVIŠENE JAČINE,
# Svi  čelici povišene jačine odlikuju se sutnozrnastom građpm.
# Osnovni problem kod ovih čelika je sklonost ka pojavi hladnih prslina.

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA   
C Mn Cr Mo V Ni Cu
0.160 1.380 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000

1 . Zavarljivost se procenjuje prema obrascu  CE = C + Mn/6 + (Cr+Mo+V)/5+(Ni+Cu)/15

CE =  0.390 Za  CE manje od 0.45 i debjine manje od  25 mm nije potrebno predgrevanje

Za slučaj da je CE prelazi naznačene granice po vrednosti broja i debljine potrebno je predgrevanje 
a to znači da su čelici uslovno zavarljivi :
Ako je potrebno predgrevanje unesite debljinu materijala : S = 30.0 mm
Za zavarivanje na sniženim temperaturama takođe je potrebno predgrevanje.
Ukupni ekvivalent C po Seferijanu je :  Cs = CE x ( 1 + 0.005 x S ) Cs = 0.45

Spoj je potrebno predgrejati do Tp = 350 x ( Cs ‐ 0.253)^1/2 Tp =  154.8 ° C

Može se takođe izvoditi i višezavarno zavarivanje tako da sledeći zavar ponovo podigne temperaturu 
prethodnog zavara na Tp ° C ‐ tj.Temperatura međuprolaza je minimum Tp ° C. Kraci zavari 200 ‐ 250 mm

Predgrevanjem ili međuprolaznom temperaturom se smanjuje brzina hladjenja i sprečava velika 
tvrdoća u ZUT‐u. Sama po sebi visoka tvrdoća nije štetna ali kombinovana sa difundovanim vodonikom
u ZUT‐u i njegovim  preobražajem u molekularni oblik može dovesti do hladnih prslina.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I KOLIČINA DIFUNDOVANOG  VODONIKA U METALU ŠAVA 
CO2  ili Ar ili smeša ‐ čista žica  2 ‐ 7 ml/100gr
CO2  ili Ar ili smeša ‐ prljava žica  6 ‐ 12 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 400 ‐ 500 ° C 3 ‐ 7 ml/100gr
Bazična nesušena elektroda 12 ‐ 20 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 100 ‐ 150 ° C 6 ‐ 12 ml/100gr
Rutilna elektroda 20 ‐ 35 ml/100gr
EPP ‐ čista žica i sušeni prah  5 ‐ 10 ml/100gr
EPP ‐ prljava žica i nesušeni prah  10 ‐ 25 ml/100gr

Zavarivanje kod ovih čelika se izvodi sa što većom pogonskom energijom i  postupcima i tehnologijama koji
obezbeđuju što manji ( niski ) sadržaj difundovanog vodonika.
 ZAVARLJIVOST   ČELIKA  POVIŠENE  JAČINE  :  Mikrolegirani ‐ finozrni ‐ TM ‐ čelici

ČRO,ČRN,ČRV ‐ Šipke , Profili , Limovi

# Cevovodi visokog pritiska , Sudovi pod pritiskom, Elementi drumskih vozila , Železnički vagoni , Cisterne za
prevoz gasa, industrijske hale i dr.
# Za ove čelike je karakteristično da je sadržaj C manji od 0,2 % i da se namerno dodaju male količine
mikrolegirajućih elemenata ( Nb, Ti, V, Al, Ta, Zr ) čiji zbirni sadržaj ne prelazi 0,2 %.
# To su TermoMehanički " TM " valjani čelici debljine manje od 10 mm.
# Na zavarljivost ovih čelika presudno utiče sklonost ka pojavi hladnih prslina.

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA   
C Mn Si P S Al Cr Ni Mo V Nb
0.160 1.400 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.005

# Za čelike sa 0,1‐0,18 % C  ; 1,0‐1,6 % Mn  i 0,025 ‐ 0,095 % Nb  Zavarljivoste se procenjuje prema obrascu 
CE = C + Mn/10 + 3 x Nb
CE =  0.315 Za  CE manje od 0.35 čelici su zavarivi bez posebnih mera

Za slučaj da je CE prelazi naznačene granice po vrednosti broja i debljine potrebno je predgrevanje i kontrola
minimalne vrednosti međuslojne temperature ‐ a to znači da su čelici uslovno zavarljivi :

# Za čelike sa dodatkom   " V "  i  " N " zavarljivost se procenjuje po obrascu  CE = C + Mn/10 + V /3 + 3 x N 
# Ako ima azota  " N " unesite njegov procenat   N =  0.009 %

CE =  0.327
Za  CE manje od 0.35 čelici su zavarivi bez posebnih mera

# Temperatura predgrevanja  i međuslojna temperatura se određuju pomoću parametarskih jednačina
hladnih prslina. Povezati  " Tp " , " T8/5 ",  pogonsku energiju  i međuslojnu temperaturu.

# Predgrevanjem ili međuprolaznom temperaturom se smanjuje brzina hladjenja i sprečava velika 
tvrdoća u ZUT‐u. Sama po sebi visoka tvrdoća nije štetna ali kombinovana sa difundovanim vodonikom
u ZUT‐u i njegovim  preobražajem u molekularni oblik može dovesti do hladnih prslina.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I KOLIČINA DIFUNDOVANOG  VODONIKA U METALU ŠAVA 
CO2  ili Ar ili smeša ‐ čista žica  2 ‐ 7 ml/100gr
CO2  ili Ar ili smeša ‐ prljava žica  6 ‐ 12 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 400 ‐ 500 ° C 3 ‐ 7 ml/100gr
Bazična nesušena elektroda 12 ‐ 20 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 100 ‐ 150 ° C 6 ‐ 12 ml/100gr
Rutilna elektroda 20 ‐ 35 ml/100gr
EPP ‐ čista žica i sušeni prah  5 ‐ 10 ml/100gr
EPP ‐ prljava žica i nesušeni prah  10 ‐ 25 ml/100gr
 ZAVARLJIVOST  NISKOLEGIRANIH ČELIKA  
# Sadržaj " C " kod ovih čelika retko prelazi  0,25 % . Ostalih legirajućih elemenata ima ispod 5 %.
# Dobro su zavarljivi C ‐ Mn čelici sa   CE manjim ili jednakim  0.45 % i debljine manje od 25 mm
# Zavarljivost se procenjuje preko 3 formule za CE već prema legirajućim elementima :

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA   
C Mn Si Cr Mo V Ni Cu
0.120 1.380 0.500 0.000 0.300 0.150 0.000 0.000

# Zavarljivost se procenjuje prema obrascima  ‐ već prema legirajućim elementima koje poseduje :
CE1=C+Mn/6+(Cr+Mo+V)/5+(Ni+Cu)/15 CE2=C+Mn/6+Si/24+Ni/40+Cr/5+Mo/4+V/14
CE3=C+Mn/20+Ni/15+(Cr+Mo+V)/10

CE1 =  0.440 CE2 =  0.457 CE3 =  0.234

CEusvojeno =  0.440
# Za  CE manje od 0.45 čelik je zavarljiv.
# Za CE veće od 0.45 čelik je uslovno zavarljiv.
# Za slučaj da je CE prelazi naznačene granice po vrednosti broja i debljine potrebno je predgrevanje 
a to znači da su čelici uslovno zavarljivi :
# Ako je potrebno predgrevanje unesite debljinu materijala : S = 30.0 mm

Ukupni ekvivalent C po Seferijanu je :  Cs = CE x ( 1 + 0.005 x S ) Cs = 0.51

Spoj je potrebno predgrejati do Tp = 350 x ( Cs ‐ 0.253)^1/2 Tp =  176.0 ° C

# Može se takođe izvoditi i višezavarno zavarivanje tako da sledeći zavar ponovo podigne temperaturu 
prethodnog zavara na Tp ° C ‐ tj.Temperatura međuprolaza je minimum Tp ° C. 

# Predgrevanjem ili međuprolaznom temperaturom se smanjuje brzina hladjenja i sprečava velika 
tvrdoća u ZUT‐u. Sama po sebi visoka tvrdoća nije štetna ali kombinovana sa difundovanim vodonikom
u ZUT‐u i njegovim  preobražajem u molekularni oblik može dovesti do hladnih prslina.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I KOLIČINA DIFUNDOVANOG  VODONIKA U METALU ŠAVA 
CO2  ili Ar ili smeša ‐ čista žica  2 ‐ 7 ml/100gr
CO2  ili Ar ili smeša ‐ prljava žica  6 ‐ 12 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 400 ‐ 500 ° C 3 ‐ 7 ml/100gr
Bazična nesušena elektroda 12 ‐ 20 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 100 ‐ 150 ° C 6 ‐ 12 ml/100gr
Rutilna elektroda 20 ‐ 35 ml/100gr
EPP ‐ čista žica i sušeni prah  5 ‐ 10 ml/100gr
EPP ‐ prljava žica i nesušeni prah  10 ‐ 25 ml/100gr
 ZAVARLJIVOST  NISKOLEGIRANIH SAMOZAKALJIVIH ČELIKA  
# Zavaruju se austenitnim elektrodama  i dobijaju se heterogeni spojevi.
# Ovakvom čeliku npr. odgovara hemijski sastav :
C = 0,25‐0,3 % ; Mn = 0,7 % ; Si = 0,30 % ; Ni = 2,5‐3,5 % ; Cr = 1,0 % ; Mo = 0,2‐0,3 % i elektroda CrNi18/8
# Austenitni dodatni materijal je sklon toplim prslinama pri hlađeno oko solidus linije.
# Imamo difuziju elemenata iz osnovnog materijala " OM " ( naročito " C " ) ka granicama rastapanja i  
obrazovanje krtih karbida ‐ jer je sadržaj " C " u OM znatno veći nego u šavu.
#  Auatenitna elektroda omogućuje dobijanje austenitno‐feritne strukture ‐ sprečava tople prsline.
# Potrebno je dobiti metal šava sa 4 ‐ 7 % δ ferita 
#  Za izbor austenitne elektrode koristimo " ŠEFLEROV DIJAGRAM ‐ ŠD ".

#  Prvo se izračunavaju ekvivalenti nikla " Niek " i hroma " Crek " :

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA  OM  
C Ni Cr Mn Si Mo Nb
0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000

Niek = Ni + 30 x C + 0,5 x Mn Crek = Cr + Mo + 1,5 x Si + 0,5 x Nb

Niek = 0 Crek = 0 Ovo je neka tačka "X" u martenzitnom delu  ŠD.

# Odredimo I ucrtamo tačku  " X " u dijagram

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA  ELEKTRODE 
C Ni Cr Mn Si Mo Nb
0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
# Računamo Niek  i Crek i za sve austenitne elektrode koje zelimo da biramo kao moguće.
Niek = 0 Crek = 0 Ovo je neka tačka "Y" u austenitnom delu  ŠD.

Austenit + Ferit %
 Austenit + Ferit %

# Povlačimo više pravih linija i imaćemo više Y tačaka ‐ više mogućih elektroda ‐ računamo Niek, Crek za sve.
# Biramo elektrodu koja će sa stepenom mešanja npr za ( Mig/Mag kratki spoj )  10 ‐ 15 % dati 5 ‐ 10 % δ ferita.
# U ovom slučaju to je tačka  " V " tj elektroda koja ima Niek =15  i Crek = 22. 
# Stepen mešanaja OM i elektrode ‐ podelimo duz XY na 10 jednakih delova ‐ po 10 % mešanja.
Bliže tački Y je više materijala elektrode a bliže tački X je više OM.

Orijentacione vrednosti  procenta mešanja osnovnog metala i elektrode su

‐ Gasno navarivanje: 5‐10%,
‐ MIG/MAG sprej transfer: 25‐35%,
‐ MIG/MAG transfer kratkim spojem: 10‐15%,
‐ Samozaštitne žice: 15‐30%,
‐ EPP: 30‐40%,
‐ Obložena elektroda: 15‐30%,
‐ Cevasta elektroda: 10‐20%,
‐ Navarivanje trakom pod praškom: 7%
 ZAVARLJIVOST  NISKOLEGIRANIH ČELIKA ‐ POVIŠENE  JAČINE 
BEJNITNI   NISKOLEGIRANI  ČELICI
# Ovi čelici su dalja etapa u razvoju čelika  povišene jačine u odnosu na mikrolegirane.
# Englezi su počeli sa izradom ovog čelika pod nazivom  FORTYWELD.
# Osnovni legirajući elementi su Mo oko 0,5 %  i  B oko 0,003 %
# " C " imaju do 0,18 % pri nešto povećanom sadržaju  " Mn " i " Si ".
# " Mo " i " B " u datim procentima obezbeđuju bejnitnu strukturu i pri veoma sporom hlađenju. 
# " Mn " i " Cr "  obezbeđuju bejnitnu transformaciju na 600  do 300 ° C.
# Ovi čelici imaju granicu tečenja 460 ‐ 600 Mpa po celom preseku lima debljine do 100 mm.
# Dizalice, Železničke platforme, Transportne cisterne , Građevinske mašine
# Ne primenjuju se za konstrukcije koje rade na niskim temperaturama.
# Osnovni  problem kod ovih čelika  se ogledaju iz njihove  sklonosti  ka hladnim prslinama i padu
žilavosti u ZUT‐u.

# Problem zavarljivosti se kod ovih čelika rešava smanjenjem brzine hlađenja pomoću predgrevanja 
ili povečanja pogoske energije  ( Iz , Uz , Manje Vz ). Obavezno treba imati dijagram kontinualnog
hlađenja ‐ Kh dijagram. Kombinovati sa  T800/500 .

POSTUPCI ZAVARIVANJA I KOLIČINA DIFUNDOVANOG  VODONIKA U METALU ŠAVA 
CO2  ili Ar ili smeša ‐ čista žica  2 ‐ 7 ml/100gr
CO2  ili Ar ili smeša ‐ prljava žica  6 ‐ 12 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 400 ‐ 500 ° C 3 ‐ 7 ml/100gr
Bazična nesušena elektroda 12 ‐ 20 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 100 ‐ 150 ° C 6 ‐ 12 ml/100gr
Rutilna elektroda 20 ‐ 35 ml/100gr
EPP ‐ čista žica i sušeni prah  5 ‐ 10 ml/100gr
EPP ‐ prljava žica i nesušeni prah  10 ‐ 25 ml/100gr

NISKOLEGIRANI POBOLJŠANI ČELICI  ( Q + T ‐ quenching + tempering )
( Q + T )  ‐ Kaljenje + Otpuštanje

# Ovi termički poboljšani čelici primenjuju se za Dizalice, Železničke platforme, Železničke cisterne 
građevinske mašine , rezervoare za gorivo , mostove, brodsku opremu i sl.
# Ovi čelici se kale na martenzitnu strukturu pa se nakon toga otpuštaju.
# Kaljenje se obavlja mlazevima tekuće vode sa temperature oko 900 ° C do temperature od oko 300 ° C i to
ili odmah posle toplog valjanja ili se limovi ohlade do sobne temperature pa se naknadno zagrevaju do 900 °
radi kaljenja.
# Otpuštanje se izvodi u protočnim pećima na temperaturama  od 500 ‐ 700 ° C oko 1 h a zatim se hlađenje
obavlja na vazduhu.
#  Većina ovih čelika je finozrna što znači da se kale sa temperature pri kojoj nastaju sitna austenitna zrna.
# Pri izboru režima zavarivanja nije dovoljno da se uzme u obzir samo hemijski sastav , već i činjenica da
su korisne osobine postignute termičkom obradom poboljšanja ( kaljenjem + otpuštanjem ).
# Za svaki čelik iz ove grupe se mora definisati opseg variranja brzine hlađenja , odakle proizilaze i granične 
vrednosti pogonske energije ( Iz , Uz , Vz , η ).    Eta ‐ koeficijent iskorišćenja postupka zavarivanja.
# Takođe se kod ovih čelika mora definisati vreme zadržavanja  ZUT‐a iznad AC3 temperature 

# Donja granična vrednost pogonske energije se određuje se iz uslova da se spreče hladne prsline a njena
maksimalna vrednost ( gornja ) kao i vreme zadržavanja iznad AC3 temperature iz uslova da se svede
na najmanju meru pad jačine u delu ZUT‐a.   
Videti poglavlje " PRIMENA DIJAGRAMA KONTUNUALNOG HLAĐENJA ZA OCENU ZAVARLJIVOSTI "
KHZ dijagrami

# Bolji se rezultati kod ovih čelika postižu sa REL zavarivanjem i zavarivanjem u zaštiti gasova MIG , TIG.
#  Potrebno je da pogonska energija bude  QL = 8 ‐ 12 KJ/cm za REL  i  13 ‐ 30 KJ/cm za EPP.

QL = ( U x I / ( 1000 x Vz ) ) x η   KJ / cm

U ‐ napon zavarivanja  ,  I ‐ Struja zavarivanja  , Vz ‐ brzina zavarivanja , eta ‐ koef. Iskor. Postupka

REL
Postupak zavarivanja EPP MAG MIG TIG
R B

η 0.9 0.8 1.0 0.85 0.75 0.65

# Varijacije QL su manje više ograničene tako da se sprečavanje hladnih prslina vrši  predgrevanjem ,
održavanjem međuprolazne temperature i ponekad dogrevanjem. Veoma je bitna i širina pojasa  lokalnog
predgrevanja , jer i to utiče na brzinu hlađenja do 300 ° kao i na difuziju vodonika iz šava u ZUT. Ovo se 
naročito odnosi na prvi tj. koreni zavar kod koga je sklonost ka prslinama najveća.

#  Primeri čelika iz ove grupe su :

Američka oznaka :    " T1 " Poljska : 14HNMBCu  Nemačka: St E 70 

Rusija :     " 15ГСМФР " Češka  :  15.228  , 15.227.6   , 15.227.8  , 16.224

# Ovi čelici su niskougljenični  " C ispod  0,2 % " ali zbog sadržaja drugih legirajućuh elemenata  Mn , Ni , 
Cr , Mo, V , B  dolazi do zakaljenja.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I KOLIČINA DIFUNDOVANOG  VODONIKA U METALU ŠAVA 
CO2  ili Ar ili smeša ‐ čista žica  2 ‐ 7 ml/100gr
CO2  ili Ar ili smeša ‐ prljava žica  6 ‐ 12 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 400 ‐ 500 ° C 3 ‐ 7 ml/100gr
Bazična nesušena elektroda 12 ‐ 20 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 100 ‐ 150 ° C 6 ‐ 12 ml/100gr
Rutilna elektroda 20 ‐ 35 ml/100gr
EPP ‐ čista žica i sušeni prah  5 ‐ 10 ml/100gr
EPP ‐ prljava žica i nesušeni prah  10 ‐ 25 ml/100gr
 HROM ‐ MOLIBDEN ČELICI     " Cr ‐ Mo ČELICI "

# Najviše se primenjuju u energetskoj industriji , petrohemiji i avio industriji.
# Obično  sadrže  0.1‐0.2 % C  ,  0.3‐0.6 % Mn , 0.1‐0.5 % Si , 0.7‐1.1 % Cr , 0.45‐1.1 % Mo , 0.03% S i P.
# S obzirom na zavarljivost posebno se razmatraju čelici tipa :
0.5Cr‐0.5Mo ,1.25Cr‐0.5Mo , 2.25Cr‐1Mo , 4do6Cr‐0.5Mo  i niskolegorani Cr‐Mo čelici za avio industriju.

# Čelik tipa  0.5Cr‐0.5Mo zavaruje se svim postupcima. Za tanje limove potrebno je predgrevanje na oko
100 ° C a za deblje limove na 150 ‐ 200 ° C . Ponekad se posle zavarivanja spoj otpušta na 650 ° C u
trajanju od 2 h i to kada treba omekšati šav. Primenjuju se dodatni materijali koji po svom hemijskom 
sastavu odgovaraju osnovnom materijalu. 

# Čelik tipa 1.25Cr‐0.5Mo takodje se zavaruje uz predgrevanje na 200 ° C i bazičnom elektrodom.

# Čelik tipa 2.25Cr‐1Mo namenjen je za delove termocentrala koji  rade na temperaturi višoj od 540 ° C. 
Preporučuje se predgrevanje na 150 ° C  ( za limove debljine do 10 mm ) , zatim naknadno zagrevanje
pri 730 ° C i otpuštanje na 650 ° C u trajanju od 0.5 h. Sve ovo neposredno posle zavarivanja ‐ bez
hlađenja čelika ‐ odmah nakon zavarivanja.

# Čelik tipa 4do6Cr‐0.5Mo se dosta promenjuje za opremu u naftnoj industriji. Elektrode se biraju prema
hemijskom sastavu čelika ili se zavaruje austenitnim elektrodama.

# Potrebna temperature predgrevanja se računa po metodi Seferijana ‐ dole :

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA   
C Mn Si Cr Mo V Ni Cu
0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000

# Zavarljivost se procenjuje prema obrascima  ‐ već prema legirajućim elementima koje poseduje :
CE1=C+Mn/6+(Cr+Mo+V)/5+(Ni+Cu)/15 CE2=C+Mn/6+Si/24+Ni/40+Cr/5+Mo/4+V/14
CE3=C+Mn/20+Ni/15+(Cr+Mo+V)/10

CE1 =  0.000 CE2 =  0.000 CE3 =  0.000

CEusvojeno =  0.367

# Unesite debljinu materijala : S = 10.0 mm

Ukupni ekvivalent C po Seferijanu je :  Cs = CE x ( 1 + 0.005 x S ) Cs = 0.39

Spoj je potrebno predgrejati do Tp = 350 x ( Cs ‐ 0.253)^1/2 Tp =  127.3 ° C

# Obavezno raditi sa temperaturom međuprolaza. Paziti na veoma veliku aktivnost između Cr i C i O . 
 CrC ‐ karbidi na granicama zrna , CrO ‐ oksid ‐ crnilo oko šava.

# Predgrevanjem ili međuprolaznom temperaturom se smanjuje brzina hladjenja i sprečava velika 
tvrdoća u ZUT‐u. Sama po sebi visoka tvrdoća nije štetna ali kombinovana sa difundovanim vodonikom
u ZUT‐u i njegovim  preobražajem u molekularni oblik može dovesti do hladnih prslina.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I KOLIČINA DIFUNDOVANOG  VODONIKA U METALU ŠAVA 
CO2  ili Ar ili smeša ‐ čista žica  2 ‐ 7 ml/100gr
CO2  ili Ar ili smeša ‐ prljava žica  6 ‐ 12 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 400 ‐ 500 ° C 3 ‐ 7 ml/100gr
Bazična nesušena elektroda 12 ‐ 20 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 100 ‐ 150 ° C 6 ‐ 12 ml/100gr
Rutilna elektroda 20 ‐ 35 ml/100gr
EPP ‐ čista žica i sušeni prah  5 ‐ 10 ml/100gr
EPP ‐ prljava žica i nesušeni prah  10 ‐ 25 ml/100gr

ZA ZAVARIVANJE AUSTENITNOM ELEKTRODOM  KORISTIMO " ŠEFLEROV DIJAGRAM ‐ ŠD " 

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA  OM  
C Ni Cr Mn Si Mo Nb
0.120 1.000 0.100 0.150 0.100 0.100 0.050

Niek = Ni + 30 x C + 0,5 x Mn Crek = Cr + Mo + 1,5 x Si + 0,5 x Nb

Niek = 4.675 Crek = 0.375 Ovo je neka tačka "X" u martenzitnom delu  ŠD.

# Odredimo I ucrtamo tačku  " X " u dijagram

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA  ELEKTRODE 
C Ni Cr Mn Si Mo Nb
0.120 1.000 0.100 0.150 0.100 0.100 0.050
# Rčunamo Niek  i Crek i za sve austenitne elektrode koje zelimo da biramo kao moguće.
Niek = 4.675 Crek = 0.375 Ovo je neka tačka "Y" u austenitnom delu  ŠD.
 Austenit + Ferit %

# Povlačimo više pravih linija i imaćemo više Y tačaka ‐ više mogućih elektroda ‐ računamo Niek, Crek za sve.
# Biramo elektrodu koja će sa stepenom mešanja ( npr. Za  obloženu elektrodu ) 15 ‐ 30 % dati 5 ‐ 10 % δ ferita.
# U ovom slučaju to je neka  tačka  " V " tj elektroda koja ima Niek =15  i Crek = 23. 
# Stepen mešanaja OM i elektrode ‐ podelimo duz XY na 10 jednakih delova ‐ po 10 % mešanja.
Bliže tački Y je više materijala elektrode a bliže tački X je više OM.

Orijentacione vrednosti  procenta mešanja osnovnog metala i elektrode su

‐ Gasno navarivanje: 5‐10%,
‐ MIG/MAG sprej transfer: 25‐35%,
MIG/MAG sprej transfer 25 35%
‐ MIG/MAG transfer kratkim spojem: 10‐15%,
‐ Samozaštitne žice: 15‐30%,
‐ EPP: 30‐40%,
‐ Obložena elektroda: 15‐30%,
‐ Cevasta elektroda: 10‐20%,
‐ Navarivanje trakom pod praškom: 7%
 OCENA  ZAVARLJIVOSTI VISOKOLEGIRANIH ČELIKA
# Visokolegirani ćelici se prema rasporedu " C " i " Fe " u kristalnoj rešetki dele na  :
FERITNE AUSTENITNE MARTENZITNE TALOŽNO OJAČANE

FERITNI  ČELICI

# Sadrže veoma malo " C ", a " Cr " preko 12.5 % što je uslov za korozionu otpronost. Ne otvrdnjavaju
termičkom obradom već ojačavaju preradom na hladno ( valjanjem , dubokim izvlačenjem ). Isporučuju se
najčešće u obliku cevi , profilisanih cevi , debelih limova , traka , profilisanih nosača ,žica.
# Feritničelici imaju prostorno centriranu kubnu rešetku.

AUSTENITNI NERĐAJUĆI  ČELICI

# Imaju površinski centriranu kubnu rešetku.
# Ovi čelici se često nazivaju  18/18 čelici jer sadrže oko 18% Cr , 8 % Ni i veoma malo " C ". 
na hladno. 
# Austenitni čelici mogu da sadrže manje " Ni " ali sa dodatkom " Mn " ‐ tada su jeftiniji.
# Sa gledišta zavarivanja ovi čelici pri hlađenju sa veoma visokih temperatura postaju meki i veoma 
plastični  ( ne mogu da se zakale ).
# Ovi čelici imaju veliku sposobnost  oblikovanja deformisanjem.
# Upotrebljavaju se u hemijskoj industriji , za ukrasne elemente , prehrambena industrija , kuhinjski pribor i sl.
Upotrebljavaju se u hemijskoj industriji za ukrasne elemente prehrambena industrija kuhinjski pribor i sl

MARTENZITNI NERĐAJUĆI  ČELICI

# Sadrže  12 ‐ 17 % Cr i 0.15 ‐ 1.0 % C  što omogućuje postizanje martenzitne strukture čak i pri veoma
sporom hlađenju. Ovi čelici se pri hlađenju ponašaju slično ugljeničnim i niskolegiranim čelicima.
# Otpornost na koroziju i sposobnost plastičnog oblikovanja daleko ispod feritnih i austenitnih čelika.
# Primenjuju se za razne mašinske delove ( osovine za pumpe , ventile , kuglice za ležišta ) , noževe
lovačke noževe , hirurški pribor  itd.

TALOŽNO  OJAČANI  ČELICI

# To su Cr‐Ni legure namenjene za zupčanike, ekscentre, delove za avione , turbine , kosmičku tehniku.

Opšte osobine visokolegiranih čelika

# Za zavarene konstrukcije u energetici  i hemijskoj industriji najviše se primenjuju :
Austenitni čelici  :  18Cr‐Ni , 20Cr‐10Ni , 20Cr‐Ni
Vatrootporni čelici : 20Cr‐12Ni 
Čelik postojan na visokim temperaturama :  25Cr‐20Ni.
# Auatenitni  čelici imaju manju termičku provodnost i veči koeficijent linearnog termičkog širenja.
Ovo stvara velike sopstvene napone i deformacije.
Takođe su zbog istog skloni toplim prslinama u šavu i ZUT‐u i međukristalnoj koroziji  zbog izlučivanja
karbida na granicama zrna.
Takođe su skloni krtosti na visokim temperaturama zbog obrazovanja " σ " faze  ( CrFe ‐ krto jedinjenje ).
# Sadržaj " δ "  ferita se ograničava na 10 % jer on smanjuje plastičnost metala šava

POSTUPCI ZAVARIVANJA I KOLIČINA DIFUNDOVANOG  VODONIKA U METALU ŠAVA 
CO2  ili Ar ili smeša ‐ čista žica  2 ‐ 7 ml/100gr
CO2  ili Ar ili smeša ‐ prljava žica  6 ‐ 12 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 400 ‐ 500 ° C 3 ‐ 7 ml/100gr
Bazična nesušena elektroda 12 ‐ 20 ml/100gr
Bazična elektroda sušena na 100 ‐ 150 ° C 6 ‐ 12 ml/100gr
Rutilna elektroda 20 ‐ 35 ml/100gr
EPP ‐ čista žica i sušeni prah  5 ‐ 10 ml/100gr
EPP ‐ prljava žica i nesušeni prah  10 ‐ 25 ml/100gr

ZA ZAVARIVANJE AUSTENITNOM ELEKTRODOM  KORISTIMO " ŠEFLEROV DIJAGRAM ‐ ŠD " 

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA  OM  
C Ni Cr Mn Si Mo Nb
0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000

Niek = Ni + 30 x C + 0,5 x Mn Crek = Cr + Mo + 1,5 x Si + 0,5 x Nb

Niekom = 0 Crekom = 0 Ovo je neka tačka "X" u austenitnom  delu  ŠD.

# Odredimo I ucrtamo tačku  " X " u dijagram

UBACI PROCENTUALNE VREDNOSTI HEMIJSKIH ELEMENATA  ELEKTRODE 
C Ni Cr Mn Si Mo Nb
0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
# Računamo Niek  i Crek i za sve austenitne elektrode koje zelimo da biramo kao moguće.
Niekel = 0 Crekel = 0 Ovo je neka tačka "Y" u austenitnom delu  ŠD.
 Austenit + Ferit %

# Povlačimo više pravih linija i imaćemo više Y tačaka ‐ više mogućih elektroda ‐ računamo Niek, Crek za sve.
# Biramo elektrodu koja će sa stepenom mešanja ( npr. Za EPP ) 30 ‐ 40 % dati 5 ‐ 10 % δ ferita.
# U ovom slučaju to je neka  tačka  " V " tj elektroda koja ima Niek =15  i Crek = 23. 
# Stepen mešanaja OM i elektrode ‐ podelimo duz XY na 10 jednakih delova ‐ po 10 % mešanja.
Bliže tački Y je više materijala elektrode a bliže tački X je više OM.

# Usvojite željeni sadržaj  δ ferita u metalu šava   δ = 7 %

# Prema Seferijanu sadržaj δ ferita u MŠ se izračunava prema : δ = 3 x ( Crekom Crc ) %

Prema Seferijanu sadržaj δ ferita u MŠ se izračunava prema :      δ = 3 x ( Crekom ‐ Crc )  %
Crc = 0.93 x Niekom + 6.7 Crc = 6.7

Najbolji procenat δ  ferita je  7 % . 
Idemo na stranicu sa šeflerovim dijagramom.

Orijentacione vrednosti  procenta mešanja osnovnog metala i elektrode su

‐ Gasno navarivanje: 5‐10%,
‐ MIG/MAG sprej transfer: 25‐35%,
‐ MIG/MAG transfer kratkim spojem: 10‐15%,
‐ Samozaštitne žice: 15‐30%,
‐ EPP: 30‐40%,
‐ Obložena elektroda: 15‐30%,
‐ Cevasta elektroda: 10‐20%,
‐ Navarivanje trakom pod praškom: 7%
 PARAMETRI  " REL  ‐111 "  ZAVARIVANJA
# Osnovni energetski parametri elektrolučnog zavarivanja su povezani pomoću " LINIJSKE
ENERGIJE ZAVARIVANJA " - " Ql " Ql = ( Uz x Iz ) / Vz x η
Vz - brzina zavarivanja " cm/s " Uz - napon zavarivanja " V "
Iz - struja zavarivanja " A " η - faktor iskorišćenja postupka zavarivanja

REL
Postupak zavarivanja EPP MAG MIG TIG
R B
η 0.9 0.8 1.0 0.85 0.75 0.65

# Ql je povezano i sa vremenom T8/5 tako da se izvučene vrednosti za T8/5 može dobiti prepo-
ručena vrednost Ql a preko istog i Iz , Uz , Vz.
# Osnovni energetski parametri REL - 111 zavarivanja a to su jačina struje " Iz " i napon zavarivanja
" Uz " zavise uglavnom od prečnika i vrste elektrode. Isti su sa graničnim vrednostima napisani na
pakovanjima elekroda ali približne vrednosti su sledeće :
Iz = ( 20 - 25 ) x d ( A ) Za  d ( prečnik elektrode )  <  4 mm
Iz = ( 35 - 50 ) x d ( A ) Za  d ( prečnik elektrode )   4 ‐ 5 mm
Iz = ( 15 + 6 x d ) x d ( A ) Za  d ( prečnik elektrode )  >  5 mm
Uz = 20 + 0.04 x Iz (V) ili  Uz = 12 + ( l x d )/10 * Iz/A (V)

l - dužina luka l = d za rutilne elektrode  l = d/2 za bazicne elektrode

A ‐ Površina poprečnog jezgra elektrode  ( mm2 ).  A= d^2 x Pi/4   ( mm2 )
Gustina struje zavarivanja   ΔIz ( A/mm2 ) 22 ‐ 25 17 ‐ 20 12 ‐ 15 11 ‐ 14 10 ‐ 13 9 ‐ 12
Prečnik jezgrda elektrode  de ( mm ) 1,5 2,5 ‐ 2 3,25 4,0 5,0 6,0

# Struja zavarivanja " Iz " se izračunava po obrascu Iz = Pi/4*de^2* ∆Iz

Ubaci de = 4 mm Minimalna struja je : Izmin = 150.7 A
Ubaci ∆Iz min = 12 A/mm2
Ubaci ∆Iz max = 15 A/mm2 Maksimalna struja je: Izmax = 188.4 A

U praksi se za brzo određivanje struje zavarivanja koristi obrazac Iz = 50 * ( de - 1 ) (A)

# Napon zavarivanja se izračunava po obrascu Uz = 20 + 0,04 x Iz

Uzmin = 26.0 V Uzmax = 27.5 V

# Ubacite brzinu zavarivanja cm /min Vzmin  = 32.0 cm/min

Vzmax  = 41.0 cm/min
# Ubacite stepen iskorišćenja postupka η  = 0.90
# Pogonska energija  Ql je onda   Ql = ( Uz x Iz ) / Vz x η

Qlmin = 5167.0 J/cm Qlmax = 8754.4 J/cm

# Za zavarivanje u vertikalnom položaju treba smanjiti   " Iz " za   10% do 15%
# Za zavarivanje u nadglavnom položaju treba smanjiti   " Iz " za   15% do 20%
# Za zavarivanje sa elektrodom sa železnim prahom u oblozi treba povećati    "  Iz " za  oko 25%
# Za zavarivanje CrNi čelika  treba smanjiti   " Iz " za   20% do 30%  ( zavisno od položaja )
 PARAMETRI  " MIG ‐ MAG "  ZAVARIVANJA
# Osnovni energetski parametri elektrolučnog zavarivanja su povezani pomoću " LINIJSKE
ENERGIJE ZAVARIVANJA " - " Ql " Ql = ( Uz x Iz ) / Vz x η
Vz - brzina zavarivanja " cm/s " Uz - napon zavarivanja " V "
Iz - struja zavarivanja " A " η - faktor iskorišćenja postupka zavarivanja

REL
Postupak zavarivanja EPP MAG MIG TIG
R B
η 0.9 0.8 1.0 0.85 0.75 0.65

# Ql je povezano i sa vremenom T8/5 tako da se izvučene vrednosti za T8/5 može dobiti prepo-
ručena vrednost Ql a preko istog i Iz , Uz , Vz.
# Osnovni energetski parametri MIG - MAG zavarivanja a to su jačina struje " Iz " i napon zavarivanja
" Uz " zavise uglavnom od prečnika i vrste elektrodne žice i brzine dovođenja žice.

Uz = 14 + 0.05 x Iz (V)

# Sa dijagrama zavisnosti i tabela unesite minimalnu Minimalna struja je : Izmin = 160 A

i maksimalnu vrednost struje zavarivanja
Maksimalna struja je: Izmax = 180 A

# Napon zavarivanja se takođe uzima iz tabela i dijagrama zavisnosti

Ubacite vrednosti napona zavarivanja :
Uzmin = 20.0 V Uzmax = 22.0 V

# Ubacite brzinu zavarivanja m / h Vzmin  = 30.0 cm/min = 18 m/h

Vzmax  = 35.0 cm/min 21 m/h
# Ubacite stepen iskorišćenja postupka η  = 0.75

# Ubacite brzinu dovođenja žice m /min Vžmin  = 300.0 m/h 5 m/min 500.0 cm/min
Vžmax  = 420.0 m/h 7 m/min 700.0 cm/min

# Pogonska energija  Ql je onda   Ql = ( Uz x Iz ) / Vz x η

Qlmin = 4114.3 J/cm Qlmax = 5940.0 J/cm

# Za zavarivanje u vertikalnom položaju treba smanjiti   " Iz " za   10% do 15%
# Za zavarivanje u nadglavnom položaju treba smanjiti   " Iz " za   15% do 20%
# Za zavarivanje sa elektrodom sa železnim prahom u oblozi treba povećati    "  Iz " za  oko 25%
# Za zavarivanje CrNi čelika  treba smanjiti   " Iz " za   20% do 30%  ( zavisno od položaja )

Specificna težina zavara je  ( kg/m3 ) ϒ= 7850 Kg/m3   = 7.85 gr/cm3

Površina poprečnog preseka zavara  je ( mm2 ) Az min= 22.000 mm2
Az max= 26.400 mm2

# Količina pretopljene žičane elektrode u vremenu je  " Mež " sa dijagrama uzeti u zavisnosti od " Iz ",
# Ubacite vrednost količine istopljenog metala žice sa dijagrama   ( Kg/h ) Mžd min= 2.2 Kg/h
sa donjeg dijagrama. Mžd max= 2.7 Kg/h

Mežmin = 0.61 gr/sec Mežmin = 2.20 Kg/h

Mežmax = 0.75 gr/sec Mežmax = 2.70 Kg/h

# Unesite prečnik elektrodne žice koja se koristi   De =  1.0 mm

# Brzina zavarivanja   je   Vz = Mežx3600/(Azxϒ) Vzmin = 10.6 m/h

Vzmax = 15.6 m/h

# Brzina dovođenja žice m / h Vžmin  = 396.7 m/h      = 6.6 m/min

Vžmax  = 486.8 m/h      = 8.1 m/min
 PRIMENA DIJAGRAMA KONTINUALNOG HLAĐENJA ČELIKA ZA OCENU ZAVARLJIVOSTI

# Temperaturski ciklus bilo koje tačke ZUT-a određen je brzinom zagrevanja , maksimalnom
temperaturom , brzinom hlađenja i vremenom zagrevanja iznad odredjene temperature.

# Neke konstante čelika potrebne za donje proračune su :

ρ = 7.6 - 7.65 g/cm3 usvojeno ρ= 7.63 g/cm3
λ = 0.25-0.35 J/(cmsC) usvojeno λ= 0.30 J/(cmsC)
c = 0.75-0.90 J/(gC) usvojeno c= 0.80 J/gC
Koeficijenti su za područje 800 do 500 ° C usvojeno ρ*c = 6.00 J/(cm3C)

VREDNOST  NEKIH TERMOFIZIČKIH KONSTANTI 

Zatezna čvrstoća čelika  Rm , MPa < 500 > 500

ΔT = 800 ‐ 500 ° C 0.35 0.3
λ  , J / ( cm*s*C )
T = 300 ° C 0.5 0.38
ΔT = 800 ‐ 500 ° C 6.0 5.0
ρ * c    , J / ( cm3*C )
T = 300 ° C 4.0 4.0

# Brzina hlađenja od temperature " T " do neke temperature " To " (( To - temperatura pred-
grevanja ili temperatura okoline ili Tmeđusloja ili neka druga temperatura ) . " T " može da bude bilo koja
temperatura od koje tražimo brzinu - obicno se traži od 800 jer je područje 800 - 500 pravo područje.
" T " - ako se traži kritična brzina hlađenja onde je to temperatura najmanje stabilnosti austenita " Ms "..
Parametar " Px " određuje da li su limovi tanki ili debeli T= 470 °C
Px = ρ x c x s2 x(T-To)/(Ql x N3) UbaciTo= 150 °C

Px max= 1.029 Px min= 0.600

Za Px > 0,9 imamo debeo lim a za Px < 0,33 imamo tanak lim

Brzina hlađenja za tanak lim Px < 0,33 Vh = 2xPixλxρxcxs2x(T-To)^3/(Ql^2xN 2) Vhmin = 41.2 ° C/s
Uporediti ove brzine hlađenja sa brzinom hlađenja sa KH dijagrama. Vhmax = 121.0 ° C/s
Vhmax mora da bude manje od brzine pročitane sa KH dijagrama.
Brzina hlađenja za debeo lim Px > 0,9 Vh = 2xPixλ(T-To)^2/(QlxN3) Vhmin = 32.15 ° C/s
Vhmax = 55.12 ° C/s
V h sa dijagrama = 45 > Vhmax
Brzina hlađenja za srednji lim Vh = 2xKxPixλ(T-To)^2/(QlxN3) Vhmin = 11.25 ° C/s
0,33 < Px < 0,9 K= 0.35 Vhmax = 19.29 ° C/s

Ubacite vrednost Qlmin = 3500 J/cm Ubacite debljinu materij. S = 20 mm

Vzmin = 0.4 cm/s
Qlmax = 6000 J/cm
Vzmax= 0.5 cm/s

# Izračunavanje granične debljine " Sgr " Sgr = ( ( Ql/(Vz x 2 x ρ x c ) x ( 1/ (500 - To ) + 1/ ( 800 - To ) ) ^1/2
 Sgrmin = 1.601 cm = 16.01 mm
Sgrmax = 2.344 cm = 23.44 mm

# Ako je S < Sgr imamo tanak lim i koristimo obrazac T8/5 = Ql^2/(4 x 3.14 x λ x ρ x c x s^2) x ( (1/(500-To))^2 - (1/(800-To))^2)

T8/5min = 0.79 s T8/5max = 2.31 s

# Ako je S > Sgr imamo debeo lim i koristimo obrazac T8/5 = Ql/(2 x 3.14 x λ ) x ( (1/(500-To)) - (1/(800-To)))

T8/5min= 2.45 s T8/5max = 4.20 s

# Preko Ql tj. Iz , Uz , Vz -naročito mozemo postici T8/5 za dobijanje povoljne strukture.

# Možemo i preko izvučene vrednosti T 8/5 sa dijagrama dobiti potrebnu energiju Ql

Ubaci T 8/5min sa dijag. = 5 s Ubaci T 8/5max sa dijag. = 7 s

# Ako je S < Sgr imamo tanak lim i koristimo obrazac T 8/5 = Ql^2/(4 x 3.14 x λ x ρ x c x s^2) x ( (1/(500-To))^2 - (1/(800-To))^2)

Qlmin = 8832.2 J/cm Qlmax = 10450.4 J/cm

# Ako je S > Sgr imamo debeo lim i koristimo obrazac T8/5 = Ql/(2 x 3.14 x λ ) x ( (1/(500-To)) - (1/(800-To)))

Qlmin = 7143.5 J/cm Qlmax = 10000.9 J/cm

# Ubaci usvojeno Ql min = 4100 J/cm Ql max = 4300 J/cm

# Ubacite parametre : Struja zavarivanja Izmin = 190 A Izmax = 200 A

Napon zavarivanja Uzmin = 22 V Uzmax = 26 V
Stepen iskor. Post. η = 0.75

# Prema svim ostali izabranim parametrima potrebna je brzina zavarivanja " Vz "

Vzmax= 0.95 cm/s = 57.07 cm/min = 34.24 m/h

Vzmin = 0.73 cm/s = 43.74 cm/min = 26.25 m/h

 KOREKCIONI FAKTORI OBLIKA ZAVARENOG SPOJA
TIP SPOJA N2 N3
Zavar na punom limu odozgo bez pripreme 1.00 1.00
Srednji zavar na spojenom limu sa V pripremom 0.60 0.60
Koreni  zavar na debelom limu 1.50 1.50
Zavari ispune kod višeslojnog 0.90 0.90
Koreni zavar kod X zavara 0.75 0.75
Ugaoni spoj  . " a " je  0.25 0.45 0.97
debljina gornje ( tanje )  0.50 0.52 0.89
a / s
ploče a " s " je debljina  0.75 0.59 0.78
donje ( deblje ) ploče 1.00 0.67 0.67

Ubaci korekcioni faktor N2 = 1.00

Ubaci korekcioni faktor N3 = 1.00

Korekcioni koeficijent
Px K
0,35 0,35
0,4 0,4
0,5 0,55
0,6 0,7
0,7 0,85
0,8 0,9
0,85 0,92
 PARAMETARSKE JEDNAČINE HLADNIH PRSLINA
C-Mn čelici , mikrolegirani čelici , niskolegirani čelici

# Unestite debljinu materijala u mm : S= 30 mm

# Unestite procenjenu količinu difundovanog " H " ml/100gr : H= 7 ml/100gr

# Faktor krutosti zavarenog spoja je K = 70 * s K= 2100

C Mn Si Cu Cr Ni Mo V B
0.130 1.180 0.050 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000

Pcm = C + Si/30 + (Mn + Cu + Cr )/20 + Ni/60 + ( Mo + V ) /15 + 5 x B Pcm = 0.191

# Za K manje ili jednako 1300 koristi se obrazac " 1 " a za K veće od 1300 koristi se obrazac " 2 "
1 . Php = Pcm+K/40000+0,015xlog H/2,77 2 . Php = Pcm+K/40000+0,015xlog H/2,77
Php = 0.24921 Php = 0.27336
Usvojena vrednost Php = 0.57

# Za vrednost Php ≤  0,24 spoj je otporan prema hladnim prslinama.

# Za vrednost Php > 0,24 potrebno je predgrevanje do temperature :
Tp = 1600 x Php - 308 Tp = 604 °C
Kombinovati ovu temperaturu sa međuprolaznom temperaturom - uvek.

Niskolegirani čelici - Japanski autori

# Unestite debljinu materijala u mm : S= 30 mm

# Unestite procenjenu količinu difundovanog " H " ml/100gr : H= 7 ml/100gr

C Mn Si Cu Cr Ni Mo V B
0.130 1.180 0.050 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000

Pcm = C + V/10 + Mo/15 + ( Mn + Cu + Cr )/20 + Ni/60 + 5 x B Pcm = 0.189

1 . Pc= Pcm+s/600+H/60 Pc = 0.35567

# Za vrednost Pc ≤  0,25 spoj je otporan prema hladnim prslinama.

# Za vrednost Pc 0,25 - 0,4 a potrebno je predgrevanje do temperature :
Tp = 1440 x Php - 392 Tp = 120.16 ° C
Kombinovati ovu temperaturu sa međuprolaznom temperaturom - uvek.
Za tačnije određivanje " Tp " izvan oblasti Php > 0,4 tj. za obast 0,2 - 0,5 koristi se obrazac :
Tp = 350 x (1-e^(-5x(Php-0,27)) Tp = 121.94 ° C

# Odsustvo hladnih prslina nije dovoljan uslov za kvalitetena zavareni spoj.

 Važan je i zahtev ZADRŽATI MEHANIČKE OSOBINE ZAVARENOG SPOJA.

# Minimalna brzina hlađenja " Vhmin " pri kojoj se garantuje udarna žilavost na - 40 ° C je :
Vhmin = -3,1 + 19,2 x Pcm Vhmin = 0.53 °C/s
Vhmin - najsporije hlađenje
# Temperatura predgrevanja određena na neki od prethodnih načina za čelike povišene jačine i
niskolegirane čelike ne bi smela da bude viša od temperature početka martenzitne transformacije.
" T " mora biti manje ili jednako " Ms "
Jer bi u protivnom mogle nastati vruće - likvacione prsline

# Ako se za osnovni materijal ne raspolaže KHZ dijagramon može se računski odrediti " Ms ".
Temperatura početka martenzitne transformacije " Ms " se određuje :
To je i temperatura početka razlaganja pothlađenog austenita - najmanje stabilnosti austenita.
Za ugljenične i niskolegirane čelike Ms = 539 - 423xC - 30.4xMn - 17.7xNi - 12.1xCr - 7.5xMo
Ms = 471.538 ° C

Za čelike povišene jačine Ms = 550 - 361xC - 39xMn - 20xNi - 39xCr - 28xMo

Ms = 457.05 ° C

# Ako je proračunata " Tp " veća od 300 ° C ili veća od " Ms " temperature , za dati spoj , usvojenu
tehnologiju zavarivanja i dati čelik moraju uraditi tehnološke probe za ocenu sklonosti ka hladnim
prslinama . NPR. TEKKEN proba.
 PARAMETARSKE JEDNAČINE TOPLIH - LIKVACIONIH PRSLINA
# Sve parametarske jednačine su informativnog i upozoravajućeg karaktera i uglavnom služe
za racionalizaciju skupih tehnoloških proba.
# Unesite procente hemijskih elemenata relevantnih za tople prsline :
Čelik 1 :
C Mn Si Cu Cr Ni Mo V S P
0.140 1.280 0.050 0.200 0.100 1.000 0.010 0.000 0.010 0.100

# Prema Ruskim izvorima , sklonost ugljeničnih čelika ka vrućim prslinama se određuje preko :
CEm = C + 2xS + P/3 + (Si-0.4)/10 + (Mn-0.8)/12 + Ni/12 + Cu/15 + (Cr-0.8)/15
CEm = 0.248
Čelici koji imaju CEm > 0.45 % sklini su toplim - likvacionim prslinama

# Prema Japanskim izvorima , sklonost ugljeničnih čelika ka vrućim prslinama se određuje preko :
HCS = ((C x ( S + P + Si/25 + Ni/100 ) x 10^2)/(3 x Mn + Cr + Mo + V )
HCS = 0.4324
Ugljenični i niskolegirani čelici su skloni toplim prslinama ako je HCS > 4
Čelici povišene jačine imaju oštriju granicu: HCS > 2 za tanke limove , HCS > 1,6 za debele limove

# U svrhu poređenja čelika iste klase određuje se temperaturni interval kristalizacije ΔT = Tl - Ts

gde je " Tl " likvidus temperatura ( topljenja ) a " Ts " solidus temperatura ( očvršćavanja ).
Takođe se određuje i kritična brzina deformisanja " Vkrd ".
# Čelici sa malim " ∆T " se zavaruju primenom dodatnog materijala sličnog osnovnom i to je
takozvani homogeni spoj .
# Čelici sa većim " ∆T " se zavaruju primenom specijalnog dodatnog materijala da bi se u šavu
smanjila " ∆T " i to je takozvani heterogeni spoj ( Šeflerov dijagram ) - npr. Visokolegirani čelici.
Na ovaj način se stvara eutektička ispuna koja zaceljuje početne prsline.
Čelik 2 :
C Mn Si Cu Cr Ni Mo V S P
0.200 1.280 0.000 0.200 0.100 1.000 0.000 0.000 0.007 0.050
Čelik 3 :
C Mn Si Cu Cr Ni Mo V S P
0.090 1.280 0.000 0.200 0.100 1.000 0.000 0.000 0.005 0.100
Za ugljenične čelike imamo sledeće obrasce :
ΔT = 238 x S + 56.7 x C - 3.6 x Mn Vkrd = 27.7 - 76 x C - 184 x S + 24 x Mn
ΔTč1= 5.71 ° C ΔTč2= 8.398 ° C ΔTč3= 1.685 ° C
Vkrdč1= 45.94 mm/min Vkrdč2= 41.932 mm/min Vkrdč3= 50.66 mm/min
Za legirane čelike imamo sledeće obrasce :
ΔT = 609xS+113xC+20xSi-8.7xMn-14xMo Vkrd = 19-42xC-411xS-3.3xSi+5.6xMn+6.7xMo
ΔTč1= 11.634 ° C ΔTč2= 15.727 ° C ΔTč3= 2.079 ° C
Vkrdč1= 16.08 mm/min Vkrd č2 = 14.891 mm/min Vkrd č3 = 20.333 mm/min
Za visokolegirane čelike imamo sledeće obrasce :
ΔT = 609xS+113xC+20xSi-8.7xMn-14xMo Vkrd = 54 - 2.6 x ∆T + 0.034 x ∆T^2
ΔTč1= 11.634 ° C ΔTč2= 15.727 ° C ΔTč3= 2.079 ° C
Vkrdč1= 28.3535 mm/min Vkrdč2= 21.5193 mm/min Vkrdč3= 48.7416 mm/min

# Iz čelika iste klase otporniji je onaj koji ima manje " ΔT "  a veće " Vkrd ".    
 PARAMETARSKE JEDNAČINE LAMELARNIH PRSLINA - Lam. Cepanje
# Japanski istraživači su , polazeći od činjenice da lamelarno cepanje kod debelih čeličnih limova
nastaje usled tankih sulfidnih uključaka i dejstva napona . Izveli sledeću jednačinu :
PL = C + Si/30 + ( Mn+Cu+Cr)/20 + Ni/60 + (Mo+V)/15 + 5xB +H/60 +6xS
# Unesite procente hemijskih elemenata relevantnih za lamelarne prsline :
C Mn Si Cu Cr Ni Mo V S B
0.140 1.400 0.150 0.020 0.020 0.100 0.010 0.000 0.008 0.010

# Unestite procenjenu količinu difundovanog " H " ml/100gr : H= 3 ml/100gr

PL = 0.3673
# Čelik je otporan na lamelarno cepanje ako je PL manje ili jednako 0.4 .

# Dobijene vrednosti za " PL " su informativnog i upozoravajućeg tipa i ukazuju da treba uraditi
tehološku probu ocene ka lamelarnim prslinama :
Probe su : Det Norske Veritas , Granfield i sl. kao i ispitivanje zatezanjem
epruvete isečene u pravcu debljine lima.

PARAMETARSKE JEDNAČINE PRSLINA ŽARENJA

# U literaturi je dato više jednačina bilo za ocenu sklonosti čelika ka naprslinama žarenja
ili za međusobno poređenje različitih čelika prema toj sklonosti.
# Unesite procente hemijskih elemenata relevantnih za prsline žarenja :
Čelik 1 :
C Mn Ti Cu Cr Nb Mo V Sn Al
0.140 1.400 0.015 0.020 1.600 0.010 0.100 0.010 0.008 0.010

# Za čelik koji sadrži C ≤ 0.18 %  , Cr ≤ 1.5 %  preporučuje jednačina :

ΔG = Cr + 3.3xMo + 8.1xV - 2 ∆G = 0.011
Čelici sa ∆G ≥ 0 skloni su visokotemperaturskim naprslinama žarenja , mada se isti kriterijum
uz određene rezerve može prihvatiti i za niskotemperaturske.
Isto tako se uzima da je čelik sa ∆G = 0 - 1 sklon ka naprslinama ispod navara - usled spontanog
zagrevanja prethodnih zavara pri višeslojnom zavarivanju ( što je slično žarenju ).
# Čelici hemijskog sastava C=0.1-0.25% , Cr=0-1.5% , Mo=0-0.2% , Cu=0.1% , (V,Nb,Ti)=0-0.15%
skloni su ka naprslinama oba vida ako je Pz > 0 :
Pz = Cr + Cu + 2xMo + 10xV + 7xNb + 5xTi - 2 Pz = 0.065
# Za međusobno poređenje koji je čelik skloniji prslinama žarenja služi obrazac :
SP = 0.4xMn + Cu + 5xAl - 3x(Ti+Sn)
Čelik 2 :
C Mn Ti Cu Cr Nb Mo V Sn Al
0.140 1.400 0.015 0.100 1.600 0.010 0.100 0.010 0.008 0.010
Čelik 3 :
C Mn Ti Cu Cr Nb Mo V Sn Al
0.140 1.400 0.015 0.020 1.600 0.010 0.100 0.010 0.100 0.010

SPč1 = 0.561 SPč2 = 0.641 SPč3= 0.285

Čelik sa većom vrednošću " SP " je više osetljiv na prsline žarenja.
# Proba koja se upotrebljava je " BWRA " proba.