Professional Documents
Culture Documents
Cuvari Prirode 3 PDF
Cuvari Prirode 3 PDF
Водич 3
Моје место 4–5
Природа у опасности 6
Твоје место некад и сад 7–8
Истражујем природу 9–10
Како да се оријентишеш у природи 11–12
Ланац исхране 13–14
Ваздух – невидљиви пријатељ 15
Како настају киселе кише 16
Загађивачи ваздуха 17
Зашто је вода драгоцена 18–19
Загађивачи воде 20–21
Земљиште 22
Спирање земљишта 23–24
Велики неред 25
Рециклажа 26–28
Бука 29
Заштита угрожених биљака и животиња 30–32
Здравље је најважније 33–35
Еко-речник 37
Еко-квиз 38–39
Књиге и сајтови 40
Решења 42–43
Бележница 44–47
2
VODI^
задатак
разговарамо
решавамо
истражујемо
правимо
потребно ти је
важни датуми
3
MOJE MESTO
Назив места у којем живим: _________________________________________________
Равнице: __________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
Пронађи на географској карти место у којем живиш. Податке о њему можеш да потражиш на Интернету.
На адреси www.earth.google.com можеш видети снимак свог места из сателита који кружи око Земље.
4
Подвуци описе који највише одговарају изгледу места у којем живиш:
5
PRIRODA U OPASNOSTI
У последњих 200 година човек је животну средину променио више него у свим претходним вековима.
Захваљујући многим проналасцима – апаратима за домаћинство, аутомобилима, пољопривредним
машинама – људи су себи олакшали живот. Произвели су нове материјале, попут пластике, као и разне
хемијске производе. Много тога што су створили негативно је утицало на природу.
Ширењем градова, изградњом путева Људи секу шуме много брже него што
и фабрика уништавају се станишта многих се оне обнављају. На сваких 10 посечених
биљака и животиња. Из кућа, зграда стабала засади се само једно ново дрво.
и фабрика у реке се уливају отпадне воде. Оне
садрже различите штетне материје. Неке реке
су толико загађене да у њима страда живи свет.
Прекомерно трошење природних богатстава и загађивање животне средине, ваздуха пре свега, утицали
су и на промену климе.
Због свега онога што угрожава природу одговорни људи удружују се у различите организације у оквиру којих
планирају активности за заштиту животне средине – ваздуха, воде, земљишта, биљака и животиња.
Да би животна средина постала здравије место за живот свих нас, сви ми можемо свакога дана
да предузмемо нешто како бисмо је заштитили.
На Дан планете Земље, 22. априла, милиони људи широм света организују акције за заштиту наше
планете. Овај се празник обележава од 1970. године. За екологе је сваког дана Дан планете Земље; они
непрестано брину о заштити животне средине. Било би добро да им се твоји другови и ти придружите.
6
TVOJE MESTO NEKAD I SAD
Место у којем живиш сигурно је било другачије пре педесет година. Разговарај с баком, деком
или неком другом одраслом особом о томе шта се све у њему променило:
– како је некада изгледао крај у којем живиш;
– какав је некада био саобраћај у њему;
– какав је био ваздух;
– какве су биле воде (река, поток, бара);
– где се одлагао отпад, где се одлаже сада;
– да ли је било више или мање зеленила него данас.
Шта је, по твом мишљењу, у твом месту раније било боље него данас?
Шта је данас боље него раније?
7
Разговарајте у одељењу о томе шта би требало да се промени у месту у којем живите.
О томе можеш писати општини, Градској чистоћи и свима онима који на то могу да утичу.
PISMO OP[TINI
8
ISTRA@UJEM PRIRODU
До сада си у школи, из књига, гледајући ТВ или претражујући по Интернету, сигурно много научио
о природи. Биће ти занимљиво и да истражујеш (посматраш, ослушкујеш, фотографишеш, гледаш кроз лупу,
сакупљаш, откриваш) трагове присуства других живих бића у твојој околини – на ливади, у парку или врту.
Уз учитељеву помоћ направи план истраживања: одреди циљ, место и датум истраживања и набави опрему
која ће ти бити потребна.
Распитај се о томе какво ће време бити на месту на којем си планирао да истражујеш, па се у складу с тим
обуци.
У истраживању ти могу послужити и разни атласи биљака и животиња. У њима можеш да прочиташ важне
податке о ономе што истражујеш.
Важна напомена:
Не истражуј сам на местима која су удаљена од места у којем живиш. Истражуј у друштву познате одрасле
особе.
– лупа
– 5 m тањег канапа
– четири дрвена кочића дужине
20 cm
3. Пажљиво испитај које биљке и животиње 4. Помоћу лупе можеш открити и оно што
живе на том простору. се голим оком не види.
Испитај какво је тло на којем вршиш истраживање (влажно или суво, осунчано или у хладу).
Своја запажања запиши у Бележницу која се налази на крају књиге.
Које биљке ту расту? Који инсекти ту живе?
Да ли имају потребне услове за живот? Који су то услови?
Резултате које си добио упореди с резултатима осталих ученика из одељења. Који су резултати ваших
истраживања исти, а који различити? Можеш да истражујеш и на неким другим местима.
10 Резултате тих истраживања такође можеш записивати и упоређивати с друговима из одељења.
KAKO DA SE ORIJENTI[E[ U PRIRODI
Приликом истраживања у природи или боравка у њој веома је важно да знаш да се оријентишеш у простору
и одредиш стране света. Можеш их одредити помоћу компаса који имаш у свом ранцу, али и помоћу неких
знакова из природе.
Игла на компасу увек Ако немаш компас, не брини, Маховини одговара хладовина
показује смер север–југ. на пању постоје кругови који и зато она расте на северној
се називају годови. Они су страни стабла.
гушћи на страни која је окренута
северу, а ређи према страни
која је окренута ка југу.
Исток Запад
11
VA@NO JE BRINUTI O SEBI I PRIRODI
Kada boravi{ u prirodi va`no je da brine{ i o sebi, ali i o biqkama i `ivotiwama koje tu `ive.
Nemoj se kretati izvan staza i ozna~enih puteva. U gustoj i nepoznatoj {umi mo`e{ lako da zaluta{.
Gledaj kuda hoda{, ne tr~i, mo`e{ da se spotakne{ i padne{.
Nemoj piti vodu iz potoka ili nepoznatog izvora, ona mo`da nije dobra za pi}e.
Ne zaga|uj vodu bacaju}i otpatke u wu.
Ne zavla~i ruke u pukotine u stewu ili drve}u, mo`da odatle vreba neka opasnost ili mo`da
stanuje neka `ivotiwa koju mo`e{ uznemiriti.
Budi tih dok posmatra{ `ivotiwe. Ne diraj ih i ne hrani. Nemoj ih uznemiravati, ni loviti.
Skloni pu`a ako ti se na\e na putu.
Nemoj gaziti krti~wake. Wih prave krtice dok tragaju za hranom. Na taj na~in se provetrava zemqa.
Ne kidaj grane drve}a i grmqa, ne urezuj svoj nadimak na kori drveta.
Ne beri biqke, mo`e{ ih nacrtati ili fotografisati.
Ne beri i ne jedi bobice, pe~urke i druge {umske plodove, neki od wih su otrovni.
Svog psa vodi na povocu, mo`e se izgubiti na nepoznatom terenu.
Trudi se da na terenu na kojem istra`uje{ ostavi{ sve kako je bilo pre nego {to si ti bio tu.
Nemoj naru{avati red u prirodnoj sredini biqaka i `ivotiwa.
Nemoj ostavqati otpatke, ponesi ih sa sobom i odlo`i u kontejner.
Мали савети
Напиши свој предлог за правилно понашање
у природи. Док боравиш у природи,
може да те убоде крпељ.
Уколико ти се учини да се
то догодило, чим се вратиш
кући, прегледај тело.
Ако откријеш да те је заиста убо, немој
паничити и немој покушавати сам да га
извадиш. Обавести о томе родитеље,
па потражите стручну помоћ.
12
LANAC ISHRANE
Жива бића су међусобно повезана.
Оно што их повезује јесте
и исхрана. На пример, миш
се храни лешником, змија једе
мишеве, јежева храна је змија,
Paukova mre`a
лисица се храни јежом, а орлу
U gustoj hrastovoj {umi,
је често храна лисица. Таква
na skrovitom mestu izme|u
повезаност живих бића у исхрани
назива се ланац исхране. Ланац
dve grane, jednog jutra pauk
чине карике, а карике су биљке je pleo svoju mre`u. Kada je zavr{io,
и животиње. krenuo je ka sredini mre`e da se malo
У природи постоји много ланаца odmori. Tu je strpqivo ~ekao da se neka
исхране. У сваком ланцу прва bubica uplete u tanke i lepqive niti.
карика су биљке. Једино оне праве Insekti se hrane biqkama. Wih lovi pauk.
храну, сви други само је троше. On se pla{i da ga ne pojede ptica. Ptice
Није добро када нека животиња или strahuju da ih ne pojedu zmije. Orlovi love
биљка нестане. Када се то догоди, zmije. Oho! Paukova mre`a se zatresla.
ланац пуца, па многа жива бића Zbuwena bubica uplela se u mre`u
остају без хране. А без ње, као што i evo pauka koji hita
знаш, нико не може да живи. da je pojede.
Да ли знаш?
Када у природи нестане нека биљка, онда нестане и тридесетак разних животињских врста које
су се њом храниле.
13
Skakavac Skaka
Zdravo, ja sam skakavac Skaka. Obo`avam da ska~em! Po tome sam
dobio naziv, a i nadimak. Mogu da pravim velike skokove zato {to
su mi zadwe noge duga~ke i razvijene. Imam {est nogu i dva para krila.
Postoji mnogo vrsta skakavaca. Razlikujemo se po boji, veli~ini i mestu
na kojem `ivimo. Najvi{e ima nas, skakavaca zelene boje. Na{a stani{ta
su {ume, livade i drugi travnati predeli. Hranimo se biqkama, a nas jure
ptice i zmije da nas pojedu. Ima nas mnogo razli~itih vrsta. Dok smo
mladi i dok rastemo, nekoliko puta promenimo svoj oklop.
На основу приче издвој основне податке о скакавцу (изглед, чиме се храни, где живи...),
па их упиши у облачиће.
СКАЧЕ
14
VAZDUH - NEVIDQIVI PRIJATEQ
Ваздух је неопходан за живот свих живих бића. У њему се налази кисеоник који је свима потребан за дисање.
Иако ваздух не видиш, он је свуда око тебе и удишеш га. У току једног минута удахнеш око 15 пута.
Веома је важно да ваздух који удишеш буде чист. Биљке стварају кисеоник уз помоћ сунчеве светлости
и испуштају га кроз лишће. Једно дрво може да створи довољно кисеоника за четири особе.
Еко-патрола
Помоћу овог огледа моћи ћеш да утврдиш да ли је ваздух у твојој околини загађен.
Запажања у вези са овим експериментом запиши у Бележницу која се налази на крају књиге.
Да ли знаш?
Помоћу маховине се може утврдити да ли је ваздух загађен. На њеним листићима не постоји заштитни
слој. Када упије ваздух који је загађен, маховина увене.
15
KAKO NASTAJU KISELE KI[E
Ваздух загађује дим који испуштају фабрике,
термоелектране, аутомобили, авиони.
Загађени ваздух разноси ветар који брзо
прелази велике удаљености. Када се загађени
ваздух помеша с кишом, и она постаје
загађена. Таква киша назива се кисела киша.
Она уништава биљке, загађује земљиште,
нагриза грађевине. Због свега тога киселе
кише штетне су и за човека.
Када пада киша, разне штетне честице које лебде у ваздуху (дим, прашина, чађ) доспевају
у реке и продиру у земљиште. Поврће и воће које расте на таквом земљишту кореном упија штетне
материје, па оне тако доспевају у плодове које једемо.
16
ZAGA\IVA^I VAZDUHA
Аутомобили, аутобуси, мотори и још нека превозна средства велики су загађивачи
ваздуха. На улицама често можеш да видиш аутомобиле у којима се вози само једна
особа. Ако би се у једним колима возило више људи, на улицама би било мање
аутомобила, па би се тиме загађење смањило. Нека превозна средства (бицикл,
трамвај, тролејбус...) не загађују ваздух. Аутомобил током градске вожње од 2 km
загади ваздух са 300 g издувних гасова. Прелазећи исто растојање, аутобус загади
ваздух са 4.800 g издувних гасова.
Спроведи у одељењу анкету о начину на који родитељи твојих другова и другарица путују на посао.
1. иду пешице
2. возе аутомобил
3. путују градским превозом
4. возе бицикл
Шта си на основу података закључио?
Мали савети
Кад год можеш, иди пешице или вози бицикл.
Предложи то и својим родитељима.
Да ли знаш?
Од шећерне трске не добија се само шећер. Од сока који се цеди из те биљке добија се гориво које
не загађује ваздух, а које покреће аутомобиле и аутобусе.
17
ZA[TO JE VODA DRAGOCENA
Вода је свим
живим бићима
неопходна за
живот.
На нашој планети сваког дана све је више становника – три пута више него пре сто година – а количина воде
иста је као и у преисторијско доба. Може се десити да у будућности не буде довољно питке воде.
Због тога ову драгоцену течност треба чувати и штедети. Многи људи у свету немају воду у својим кућама.
Зато они копају бунаре из којих је црпу.
Бунар
Помоћу овог експеримента сазнаћеш на који начин вода доспева у бунар.
3. Полако сипај воду преко 4. Вода ће после неког времена На сличан начин вода
песка и каменчића. почети да продире у ваљак. из земље доспева у бунар.
После дан-два провери шта се догодило. Који од ова два цвета није увенуо? Објасни зашто.
Да ли знаш?
Иако зна да плива, патка може да потоне. Њено перје отпорно је на воду јер садржи
уљану течност. Међутим, детерџенти за прање судова и веша који доспевају у реке
и језера растварају уљану заштиту у паткином перју, па се оно натопи водом, патка отежа и потоне.
20
Plan akcije O~istimo obalu
Поводом Светског дана вода, 22. марта, организуј са својим одељењем и учитељицом акцију
Очистимо обалу.
Шта је проблем?
У нашем месту се током зиме дуж обала реке и потока
накупило много отпадака (пластичних флаша, кеса
и другог отпада).
Како би требало да буде?
Требало би да сви више воде рачуна о томе где
одлажу отпад.
Шта је наш задатак?
Да очистимо део обале и позовемо родитеље
да се придруже нашој акцији.
Ко ће шта да ради?
Уз учитељичину или учитељеву помоћ направићемо план
за то који би део обале наше одељење требало да очисти.
Када ћемо то да урадимо?
На Светски дан вода, 22. марта.
Чија нам је подршка потребна да бисмо остварили план?
Градске чистоће, која треба да обезбеди кесе за сакупљање
отпада и његово одвожење на депонију.
Како ће изгледати представљање акције?
Школска управа најавиће локалним новинама, телевизији
и радију планирану акцију. Тако ће грађани унапред бити
обавештени о њој и моћи ће да јој се придруже.
21
ZEMQI[TE
У земљишту се налазе материје помоћу којих биљке стварају храну. Плодно земљиште садржи довољно воде,
минералних материја и ваздуха. Опало лишће и плодови, суве гране, сасушене биљке с временом труле и на
тај начин доприносе стварању плодног земљишта.
Људи на земљишту узгајају биљке и животиње. Да би могао да узгаја биљке, човек мора да обрађује
земљиште, да га наводњава и ђубри.
22
SPIRAWE ZEMQI[TA
Због честог напасања стоке, сече шума и удара ветра и кише, земља се спира. У последњих 100 година
нестале су велике површине земљишта. Биљке су веома важне за спречавање спирања земљишта јер корењем
онемогућавају да кише односе земљу.
Посматрај шта ће се Из саксије у којој се налази само земља, поред воде, исцуриће и мало
догодити. земље. Из саксије у којој је засађена биљка исцуриће само вода.
1.
Реши укрштеницу. 3.
Водоравно: 2.
Ходајући по пољу, шумској стази или парку, утичеш на неке промене у природи. Док корачаш,
на твоју обућу се лепе ситне семенке различитих биљака. Њих затим разносиш на многа места
по којима се крећеш. Ево експеримента који ће те уверити у то.
Прошетај по парку, шуми Када се вратиш кући, пластичном Помешану земљу стави
или ливади. (Најбоље кашиком или штапићем скини у мању саксију и остави
после кише, када је блато са обуће и помешај да стоји на топлом месту.
земљиште влажно.) га с мало земље (из дворишта Повремено је заливај.
или саксије).
Након 15 дана провери шта се догодило. Да ли је нешто никло? Шта? После колико дана?
Своја запажања упиши у Бележницу која се налази на крају књиге.
Пронађи и прецртај следеће речи у осмосмерци:
природа, земљиште, спирање, вода, станиште, бунар, сунце, парк, бука, киселе кише
З Е М Љ И Ш Т Е Н С У Н Ц Е
О С И Г Н О К П Л Т Л В У Р
Ф Н С П И Р А Њ Е А М О Р Г
А О К Т У Р А К С Н Е Д У А
Р Д Е Н К Л У Г П И П А Р К
Ф Г У И У Ц Ж Е К Ш А Х Г И
Х Б М И Б О Г А Ж Т О А Г С
К И С Е Л Е К И Ш Е Г Т А Р
24
VELIKI NERED
Свако од нас дневно остави за собом око килограм смећа. Смеће које смо бацили у контејнер камиони
Градске чистоће одвозе на депонију. То је место изван града где се одлаже смеће. Депоније се стално
увећавају и загађују животну средину. Људи често одлажу отпад на места која за то нису предвиђена:
поред река, путева и у шумама. Таква места називају се дивље депоније. И оне су веома штетне за околину.
Sme}ko u akciji
Ali ne brini, brzo }u da Za mesec dana bi}u
Zdravo! Ja sam porastem. Jedem sve {to ti vi{e toliko veliki da ne}u
Sme}ko \ubri}. ne treba. Svakog dana te`i sam mo}i da stanem u ovaj
Jo{ sam mali, najmawe za kilogram. kvadrat.
pa me jedva vidi{.
За разлику од нас, природа не прави смеће. Све што се у природи ствара разграђује се и поново користи.
Опало лишће у јесен разлажу бактерије – сићушни организми који се не могу видети голим оком.
Лишће трули и тако настаје плодно тло, из којег биљка помоћу корена узима хранљиве материје. 25
RECIKLA@A
Употребљене кутије, лименке, пластичне и стаклене чаше и флаше могу се рециклирати.
Рециклажа је поступак којим се од старих ствари праве нове. Прерадом отпада смањују се загађење и број
депонија, штеди се енергија и чувају природна богатства.
Записуј све оно што у току једног дана одлажеш у канту за отпатке.
Напиши шта од тога што си бацио може да се употреби за прављење нових ствари.
Прошле године научио си како се рециклира папир. Ево како од њега можеш да правиш слике:
27
Plan akcije Ure|ujemo {kolsko dvori{te
Уочи 22. априла, Дана планете Земље, организуј са својим одељењем, учитељицом и осталим школским
особљем акцију Уређујемо школско двориште.
Шта је проблем?
Нема довољно канти за ђубре у школском дворишту
и отпаци су често разбацани по њему.
Ко ће шта да ради?
Предложићемо управи школе да обезбеди канте
за разврставање отпада.
28
BUKA
Бука је снажан звук који стварају природне силе или
разне машине. На месту на којем је бучно не може
да се учи, спава, ни одмара. Највећу буку стварају
аутомобили, камиони, авиони, разне грађевинске
и друге машине. Буку стварају и многи кућни апарати:
усисивач, миксер, фен, веш-машина. Она настаје и када
лупамо вратима, трчимо низ степенице, пуштамо
прегласно музику. Бука лоше утиче на здравље, од ње
може да ослаби слух.
Дрвеће и шибље засађено дуж прометних путева који
пролазе кроз насељена места добра су заштита од буке.
Због набораних висећих листова
дугих до 25 cm биљка шибика
најбоље штити од буке.
То зимзелено жбуње назива се
магареће уши.
Да ли знаш? Да ли знаш?
Бука лоше утиче на сва жива бића. Најгласнија животиња у прашуми
У близини бучних места, као што су је мајмун дрекавац. Он ујутру дреком
на пример аеродроми, биљке спорије буди животиње у својој околини. Понекад
расту и брже им опада лишће. се тако оглашава да би најавио кишу.
29
ZA[TITA UGRO@ENIH BIQAKA I @IVOTIWA
У свакој земљи угрожен је опстанак појединих биљних и животињских врста.
Угрожава их човек уништавањем њихових станишта, ловом, загађењем ваздуха,
воде и земље, али и променом климе. Због пораста температуре на Земљи
неке врсте птица, зебре и лептири почели су да се селе у хладније пределе.
У Србији је угрожено 215 биљних и 429 животињских врста. У заштићене животиње
спадају рода, белоглави суп, речни рак, бубамара, жабе и змије шарке,
а у заштићене биљке бели и жути локвањ, банатски и косовски божур, ђердапска
и шарпланинска лала и бројне врсте орхидеја.
Међу несталим врстама је и мала дропља, која се гнездила у околини Лесковца
и Неготина. Ова врста ишчезла је пре педесет година због уништавања станишта
и због лова. На травнатим теренима северног Баната опстало је још тридесетак
великих дропљи. Оне живе на заштићеном природном добру Пашњаци велике
дропље, које се налази код Мокрина, и спадају у најугроженије птице у Европи.
Нешто више о овој угроженој врсти можеш сазнати на сајту www.velikadroplja.com.
банатски ђердапска
божур лала
косовски планински
божур шафран
Животиње умеју да брину о себи и зато је најбоље када живе у нетакнутој природи, заштићене од човековог
утицаја. Национални паркови велики су предели које штити држава ради очувања природних лепота
и биљних и животињских врста. У Националном парку Тара законом су заштићени медведи и Панчићева
30 оморика. Та зимзелена биљка добила је назив по истраживачу Јосифу Панчићу, који ју је открио на Тари.
Храст лужњак који се налази на Цветном тргу у Београду
законом је заштићено дрво. Тај храст, стар преко два века,
последње је стабло из велике храстове и јасенове шуме која
је некада постојала на простору Врачара. Храст је висок
30 m, а пречник његове крошње је 19 m.
Дан биолошке разноликости обележава се 29. децембра.
Тог дана се разним акцијама указује на важност
очувања разноврсног биљног и животињског света.
Шта би ти волео да радиш када би био члан неке организације за заштиту животиња?
Да би сазнао нешто више о ономе чиме се те организације баве, потражи сајт Организације за поштовање
и бригу о животињама (ОРКА) www.orca.org.rs.
Да ли знаш?
Сваке године људи убију преко 40 милиона животиња да би од њихове коже и крзна правили разне
одевне и друге предмете. Од крзна лисице, ракуна, јазавца, фоке и зеца праве се бунде. Те животиње
лове се у дивљини због њиховог крзна или се гаје на фармама. Да би се направила једна бунда од
лисичјег крзна, људи убију око 40 лисица.
31
Briga o ku}nim qubimcima
Pre nego {to nabavi{ ili kupi{ ku}nog Реши укрштеницу.
qubimca, postavi sebi slede}a pitawa
1. Imam li vremena i voqe da se brinem
o wemu?
2. Imam li dovoqno prostora za wegov
boravak?
3. Poznajem li potrebe `ivotiwe koju `elim?
4. Da li znam ko }e se brinuti o mom qubimcu
kada nisam kod ku}e?
Реши ребус.
Н
Е=А З=Т
’’’ ’’ ’ ’ ’’
Л И
32
ZDRAVQE JE NAJVA@NIJE
Да би био здрав, потребно је да се здраво храниш, одржаваш хигијену, бавиш се спортом, боравиш
у природи, играш се, довољно спаваш и будеш лепо расположен. За све то потребна ти је енергија.
Бићеш снажан ако будеш добро јео. Важно је да једеш разноврсну храну – што више воћa, поврћa,
житарицa целог зрна, a што мање слаткиша.
Распитај се о томе у којим се крајевима гаје неке намирнице које волиш да једеш. Прочитај шта пише
на омоту неког производа. Да ли на етикети постоје речи које не разумеш? Ако постоје, питај учитељицу
или родитеље да ти објасне њихово значење.
Мали савети
Када купујеш неки производ у продавници, увек провери његов рок трајања. Избегавај производе
на којима пише да садрже вештачке боје и арому. Они нису здрави.
Да ли знаш?
На длановима се налази много различитих бактерија. Најбоља одбрана од бактерија
јесте редовно прање руку сапуном. Неке заразне болести (жутица, на пример)
преносе се прљавим рукама.
33
Plan akcije Fini vitamini
Светски дан здраве хране je 16. октобар. Тим поводом организуј
– разно воће и поврће с друговима из одељења, учитељицом/учитељем и родитељима
– четири чиније за салату акцију Фини витамини.
– четири рендета
– тањири и виљушке
– мушема за сто
Шта је проблем?
Недовољно уношење витамина.
Ко ће шта да ради?
Поделићемо се у четири групе. Учитељица или учитељ ће свакој групи дати рецепт за прављење салате. Једна
група правиће салату од шаргарепе и цвекле, друга од купуса и јабука, трећа од целера, лимуна и семенки
сунцокрета, а четврта ће правити воћну салату од сезонског воћа из нашег краја.
34
^uvari prirode
− Marko, `eli{ li da postane{ ~uvar prirode?
− Suvi{e sam mali, Igore, da bih brinuo
o `ivotnoj sredini.
− Nije rano da po~ne{ s tim. Dobre navike treba
sticati jo{ u ranom detiwstvu.
− Ni drugi oko mene ni{ta ne ~ine
da bi za{titili prirodu.
− Mo`da qudi oko tebe ne brinu o prirodi,
ali kada budu videli da ti brine{, verovatno
}e ti se pridru`iti.
− Ja imam pravo na zdravu `ivotnu sredinu.
O woj treba da vode ra~una odrasli kojima je to posao.
− O tome bi trebalo svi da brinemo.
− Kasno je, mnogo toga je ve} uni{teno.
− Ta~no, zato treba odmah ne{to da preduzmemo da bi nam svima bilo boqe.
Реши ребус.
Е=А А=У
’ И ’’ ПРИ
stani{te Место ван града где се одлажу ствари које више ником нису потребне.
nafta На њему се узгаја све оно чиме се човек храни, осим хране која се добија из мора.
37
EKO-KVIZ
Слова испред тачних одговора препиши у цветиће. Када прочиташ та слова, добићеш решење квиза.
За земљиште су штетнe:
Е. глисте
Р. хемикалије
Н. бактерије
Прерадом отпада:
Т. још више се загађује ваздух
Ј. од тога нема никакве користи
Д. штеде се енергија и сировине
Здраво је јести:
Е. много воћа и поврћа
Л. много слаткиша
С. намирнице које садрже вештачку арому и боју
39
Књиге и сајтови
2. Л И Ш Ћ Е
страна 30
Које од ових биљака и животиња нису угрожене? Нису угрожени ружа, голуб и мачка.
42
страна 32
П У Ж хрчак.
Ћ У Р К А
К А Н А Р И Н А Ц Реши ребус.
К У Н И Ћ склониште за животиње
Ч А П Љ А
М А Ј М У Н
страна 35
З Е Б Р А
Р И Б И Ц Е
Реши ребус.
М А Ч К А
заштитимо природу
Х Р Ч А К
Ц В Р Ч А К
nafta На њему се узгаја све оно чиме се човек храни, осим хране која се добија из мора.
В Р
bakterije Сва жива бића међусобно су повезана њим.
место истраживања време (доба дана) земљиште (влажно, суво) биљке животиње
44
45
46
47
^UVARI PRIRODE
за трећи разред основне школе
штампа
тираж