Zvrčka - Šolkotović Snežana

ЗВРЧКА- Снежана Шолкотовић
MОЈИМ МАЛИМ, A ВЕЛИКИМ

ПРИЈАТЕЉИМА…
ЗВРЧКА
Шолкотовић Снежана
1
-Зврчка- је још једна дечија књига Шолкотовић

Снежане, у којој се кроз стихове оживљавају
дечији нестaшлуци, смењују се осећања која
прате смешне обрте, а читаоца често оставља
без даха. Ту су и моменти са којима се дете
уводи у проблематику одраслих, за њих тражи
објашњење и разрешење.
У овој књизи су заступљене и басне у стиху са
јасно израженим порукама, као и песме
прилагођене дечијем узрасту о Светом Сави,
Хајдук Вељку, Чучук Стани, Вуку Караџићу,
Војводи Пријезди...
Једноставност и лакоћа писања, сликовитост...,
својствено је за прелепе дечије риме
Шолкотовић Снежане. У њима се нижу осећања
у сијасет расположења и тражи се ненаметљиво
пут срећног одрастања.
Шолкотовић Златко, професор
/Мале ствари могу те чинити срећним

један осмех,
топле речи, пријатељски покрет,
ведрина у погледу
љубав која осваја...,
и постаје твој свет...
Крени смело кроз живот
спреми се за лет.../
2
ВЕТАР
Ал се ветар залауфао
све би из сна да буди,
ту и тамо скида шешире
чисто пролазницима да науди.
Фијуче, звижди, помало се лудира
свет би собом да збуни,
прави зврчке из чиста мира
непрестано се због нечег буни.
Повија грање дрвећа
мангупчина је то права,
шета кроз бокоре цвећа
да га мало преслишава...
Гази кроз влати траве
своје присуство тек да најави,
плаши вредне мраве
и цврчка који под листом слави...
Свуда свраћа, свуда шета
свој поздрав ту и тамо оставља,
из сна славуја омета
који се од концерта опоравља...
Ал се ветар залауфао
свуда оставља трага,
љути пужа који се у кућицу завукао
јер таквог насртљивца
не може отерати с кућног прага...
ЏАБА ТИ ЈЕ ЛЕПО ПЕРЈЕ
У крошњи старог дуда

скупиле се све птице из околине,
показивале су своје перје,
шарм, све оно што их лепим чине.
Запевале су у глас
3
манире су показале своје,
уз то и предиван стас,
шарено перје, предивне боје…
Међу њима долетео је и гавран
почео је својом лепотом да се хвали,
крештао је на грани сам
како је аристократа прави.
Свима је хвалио своју лепоту
како је згодан и наочит,
да мушицу хвата у скоку,
а песма му је свака хит...
-Џаба ти гавране перје лепо-,
негодовале су све птице са гране,
-када твоју песму и лепоту
нико не цени ни овде ни са стране.
Још када виде твој став
твоју набуситост и лицимерје
како се хвалиш сав,
џаба ти то лепо, црно перје...-
ЦВРЧАК И ЦВЕТ
Запао је цврчку
лепи цвет за око
смислио је зврчку
удахнуо је дубоко.
Ту ће он сада
ноте своје да свира
писаће риме лагане
док по латицама пробира.
Скакаће на свакој
када му се прохте,
науживаће се мириса
цветне лепоте.
4
Инспирација ће сама
доћи са сваким дахом
напиће се соком
и цветним прахом.
Наздравиће свима,
целоме свету,
што може надахнуто свирати
и овом прелепом цвету.
ЗАШТО ОСЕ ЛЕТЕ БОСЕ

-Зашто осе лете босе-,
пита син тату,
-где су им ципеле
кад вршљају по блату...
А мене често опомињеш
култрно је да се ципела носи,
зашто то нико не каже
и босој оси.
Још кад слети на цвет
поносно шири крила
она своје босе ножице
ко да рекламира.
Зар се о њеном свету
баш нико не брине,
колико кошта ципела,
има ли такве величине?-
Насмејао се тата
овој модерној причи,
оса и ципела,
на шта све то личи...
Ал знао је свог сина
шта може дечја машта,
добро срце има
5
па мисли свашта...
А оса и даље лети боса
ваљда због поноса...
СПОРЕЧКАЛЕ СЕ ВРАНЕ
Споречкале се вране
више ради реда
нису у тренду
све због изгледа.
Запустиле се скроз
ни соларијум не обилазе
строго зрна кукуруза
на њиви пазе.
Па све мисле
да је страшило сам газда,
миц по миц се примичу
осваја се свака бразда.
Жао им је кукуруза
што на њиви расте
ту могу зими
са друштвом да се часте.
А ето, неко га бере
без њихове дозволе и знања,
не цене њихов рад
статус њиховог постојања...
Споречкање је отуд
што им кукуруз носе испред носа,
узалуд им је цео труд
доста им је јаловог посла...
Запоставиле су себе,
летовање и провод,
сав кукуруз им узима
тамо неки лик строг.
Биће гладовања,
6
опет зима тешка,
споречкају се вране,
не знају где је ту њихова грешка.
МУВА И ОСА
Свађале се мува и оса
више из хира и поноса,
која је човеку више важна
чија је воља јача и снажна.
Расправа је трајала доста дуго
чекале су да се деси чудо
чекале су реакцију
на којој ће човек страни стати
али ћутњу његову ни једна није хтела да схвати.
Зашто човек незаинтересовано ћути
још би муву ударцем да ошамути...
А осу је дочекао још горе
била му је страшнија од ноћне море.
У задњем тренутку,
то је био за обе пресудан час
шмугнуле су безглаво,
у лету су тражиле спас...
Изгледа да нису човеку по вољи
исход је могао да буде много гори...
Не прија му њихово присуство,
зујање и жаока
порука је била једноставна
али и жестока...
КИША
Стуштила се киша,
пљушти са свих страна
сва важна лије
кваси лишће с грана.
7
Спере прашину
носи враголије летње
отела би гудало цврчку
усред саме шетње.
Жедну земљу
с љубављу залива
и печурку смерну
у жбуну где се скрива.
Пљушти киша
с ветром се бори,
а он мангуп
прозоре би да отвори.
Да се чује њен ромор
тајну да открије,
нек сви знају за њихов разговор,
зашто тако жестоко лије...
СТИГЛА ЈЕ ЈЕСЕН РАНА

Стигла нам је јесен рана
шара лишће с грана
зрело воће нуди
да га беру људи.
Па се поваздан осврће
нуди за зимницу поврће,
птице на пут спрема
док се пласте стогови сена...
Одморе већ увелико прекида
шешире и сунцобране скида.
С кишом и ветром се дружи
лепо би време да наружи.
Стигла нам је јесен рана
са њом и школска заврзлама,
8
а зрикавац њоме занесен
још једну песму ствара за рану јесен.
КРУШКА
Зањихала се кршука
на врх саме гране,
моли ветар
да бар мало стане.
Боји се висине,
а пада још више
од намере ветар одвраћа,
дубоко уздише.
-Чекај да уживам
у топлини сунца-,
стала је крушка
од страха да бунца.
-И кад будем пала
нек то буде лагано,
немој да ме бациш
уз снажан тресак само.
Хоћу да будем лепа
да мамим погледе,
да ме гладни браца
у сласт поједе-.
ЗВРЧКА
Смислило је друштво
враголије нове
шта ће све да раде
по повратку из школе.
Које ће зврчке
све да примене
да се њихова симпатија
за њима бар једном окрене.
9
Смислили су дуго
шта ће да ураде,
њен осмех им је вреднији
од саме награде...
Таман су хтели
зврчке спровести у дело
један их је мангуп
у томе омео.
Ухватио је за руку
на њихово разочарење
схватили су да њихов сан
нема остварење.
Ал има и других девојчица
снова и стрпљења
много жеља
и њихових остварења.
ШАРГАРЕПА
Хвалио је зека
пријатељима шаргарепу
да је никада није видео
тако велику и лепу.
Какву тек боју има
вода из уста му иде,
а сласт какав јој је
могу само да јој завиде.
Ове године је има
у повртњаку више,
љути се на зеленог мартина
који јој не даје да дише.
А он зеко
уметник је прави
10
једва чека делић шаргарепе
у уста да стави.
Мерка је сваким даном
шаргарепа га инспирише,
слика је непрестано
на њу стално кидише.
Хвалио је зека
пријатељима шаргарепу
да такве нема
на целом свету...
Сјатило се друштво
чим је било згоде
гладних стомака
шаргарепи у походе.
ПРИЈАТЕЉСТВО
Пас Жућа је сваког дана
на испашу ишао радо,
од вукова је чувао
оваца стадо.
Једнога му се дана
обратила овца стара,
-Нећемо више на испашу са тобом,
твоје нас присуство замара...
Газиш нам траву
стално лајеш, около само трчкараш,
најбоље је да останеш кући
и да се одмараш.-
Немамо ми никакве вајде
од твоје одбране,
супроставићемо се вуку, ако затреба,
и саме...-
11
Покуњио се Жућа,
растужио се силно,
никада нису имале примедбе,
ово је сада међу њима озбиљно.
Није знао за разговор
од пре неко вече
када је овца чула
шта неко рече...
Да ли је то био вук,
или животиња друга,
било је јасно да је на њихов рачун
стигла поруга.
Несрећни Жућо
оборене главе,
сакрио се у оближњем жбуну
у високим влатима траве.
Није му промакло
шта вук иза оближњег дрвета спрема,
зачуо се страшан лавеж
за борбу је то била жестока припрема...
Сукобиле су се две делије
овце се разбежале којекуда,
било је ту завијања и режања
дрека се ширила ливадом свуда.
Вук се срамно повукао из боја
Жућа га је сатерао у ћоше,
показао му је лекцију праву,
како се завршавају намере лоше.
Кукавички је вук сагао главу.
изјаловио се његов припремљени план,
остао је при том гладан
избијен, још срамно са ливаде истеран.
А овце видевши ову сцену
12
пришле су стидљиво Жући, на лицу места,
извињавале се постиђено
што су сумњале у вредност њиховог
пријатељства.
Отада је Жућа њихов нераздвојни друг
на испашу их стално прати,
долијао је стари вук,
више на тој ливади не сме да сврати...
А пријатељство цвета
у њега сумње више нема,
старој овци пас више не смета
чак јој његово присуство прија,
у хладу може безбрижно да дрема...
НЕВРЕМЕ...
Како се ветар лишћем игра
и у плесу га безглаво врти
окреће га као да је чигра
свуда му се завлаче радознали прсти.
Крошње бујне неотесано таласа,
музику посебну ствара
загонетни немир шири сваког часа
влати траве ко да шамара.
Прашину на друму нехајно диже
у облаку га прљавом носи
свуда би да се примиче ближе
испуцалој, сувој земљи пркоси.
Чудна је та његова песма
којом олују призива
понека слика видно потреса
док се риба у води праћка
у узбурканим таласима ужива.
Притисак се осећа тежак,
13
тешко се у оморини дише,
само ветар важан и јак
носи по коју капљицу кише.
Облаци се тамни љуте
сивилом би цео крај да освоје
само бојажљиви врапци испод стрехе
капљице кише жељно броје.
Невреме шири своје скуте
тобож сунце да сакрије
жене са штрика журе да веш сакупе
од кише која прети да лије.
Невреме старим крајем мешетари
нуди после дуге суше освежење,
небом муња из хира крстари
тек да провери постојеће расположење...
КАРТАЊЕ
Узео је браца
из фиоке карте
на – Таблиће- позвао
другаре да сврате.
Да се играју
-Тача- и –Магарца-
све је то испланирао
до танчина браца.
Кришом је вежбао
трикове са њима
мало сабирања,
проблем са тим има.
Сакрио је кеца
да се нађе у рукаву
мора бити спреман
14
за партију праву.
Ал невоље страшне
мама карте нађе
настала је галама
дошло је до свађе.
Зашто карте играју
и тете и стрине,
а њему мама брани
картање је брине...
ЗНАТЕ ЛИ ВИ...
Знате ли ви чике
знате ли ви тете,
да сам јако
знатижељно дете.
Желим све да знам
и много тога умем
и када кријете нешто од мене
ја то разумем.
Схватам кад сте брижни
када сте љути,
кад вас нешто мучи
због чега сте забринути...
Али једно ми само
никако није јасно
за игру са мном
говорите да је касно.
Где су то деца
нестала из вашег живота
да се играте са мном
зар вас је срамота...
Смејте се више,
причајте ми догодовштине и шале,
15
можда су због озбиљности
дечје враголије у вама нестале...
У МРАВИЊАКУ
У мравињаку
испод зелене влати траве
вредни мрави
ново скровиште праве.
Па се зноје
ћутке трпе и раде,
напора се не боје
стрпљиво нови мравињак граде.
Гледа их гавран
са гране у чуду
диви се екипи
њиховој слози и труду.
Хтео је да их нешто пита,
мало да се шали
чему те грађевине
њима служе уствари...
Шта ће им складишта
пуно зрневља жита
лето је за одмор
да се ужива и скита.
- Можеш ти гавро
то себи да приуштиш,
зато зими од хладноће дрхтиш
гладан се на њиве стуштиш.
Па молиш Бога
да се снађеш,
да зрнце једно
кукуруза нађеш.
Још на грани гракћеш
16
само што не ридаш,
од глади и хладноће
у кукњави се кидаш...
А ми уживамо
у изобиљу хране,
зато вредно радимо,
да зими не кукамо са гране-.
Слушао је гавран
те мудре речи,
није знао шта више
на ово рећи...
Мудри су мрави
не воле да се жале,
на ничији рачун
не желе да се шале...
ФАТАЛАН СУСРЕТ
Срели су се змија
и гуштер у лугу,
нашли су се зачас
обоје у чуду.
Фаталан сусрет
гуштера престрави
знао је да је за змију
специјалитет прави.
Видео је ружну
како журно гмиже,
хтела му је хитро
прићи мало ближе.
Умало да падне
у чељуст њену,
да га са гране на опасност
гавран не опомену.
Могло је бити свашта,
17
стресао се од страха,
змија зна да плен јури
до задњега даха.
Зар има нечега
у животу слађе,
до пријатеља
који се у невољи нађе.
Отада гуштер
гаврана посебно цени,
док гавро свој репертуар пева,
овај се сунча на оближњој стени...
Све ово смешно звучи
зато је у лугу и настао тајац,
али пријатељство је, верујте, право
од када је гавро постао вегетаријанац...
СОМ
Научио је сом
да пише и чита,
свима се хвали
док кроз воду хита.
Рибама намеће
културу и образовање
да је неко и нешто
прија му сазнање.
Шепури се важно
он свашта уме,
талас пресече снажно
не да да га збуне.
Репом стално маше
бркове мрда,
не дозвољава
да било ко врда...
18
Мисли његов је свет
своје би идеје да испроба,
једно изгледа заборавља
како се од њега
спрема укусна чорба.
Научио је сом
разне трикове и трице,
не помаже му мудруст
кад су у питању рибице.
Знају оне добро
шта их у води чека,
познају и сома
шта може његова нарав прека.
Нека пише и чита
дно реке проучава,
сом је сом
и кад је будан и кад спава...
НА КИШИ
Стоји жаба на киши
па се стално жали
било би јој много лепше
кишобран да су јој дали.
Како јој капљице
кваре тоалету,
а она би да је покаже
баш целом жабљем свету.
Још јој фризуру кваре
крупне капљице кише,
таква не може ни до баре
стално јадикује и уздише.
Навикла је и она да буде у тренду,
да се око ње окрећу,
19
да је елегантна у сваком погледу
да је комплиментима салећу.
Ал досадна киша
све планове јој квари,
мора свој имиџ
на моменат да занемари.
Сузе јој лију
низ образе попут потока,
никог нема близу
да јој приђе у два три скока.
Гледа тмурно небо
испод листа локвања,
то што јој се дешава
мисли, мора да сања...Кре- кре, кре...
КЛЕО
Памтим наш сусрет и онај страх
када сам те видела први пут,
за тренутак зауставила сам дах,
мислила сам да си на мене љут.
Скочио си ми на колена
пружио си ми у знак поверења своје шапе
пријатељство си ми нудио тог трена
лизао руку која је прешла преко меке длаке.
Ти пас, а ја човек
разумели смо се без речи,
било је то обећање да ћемо бити
пријатељи довек
да такво пријатељство ништа не може да спречи.
Сваки наш сусрет је био посебан
ти си лајао, радовао се што постојим,
а ја сам се питала шта могу да ти дам
сматрала сам те верним пријатељем својим.
20
Трчкарао си весело уз мене
на сваки мој миг махао несташно репом,
за нас је престало да важи време,
а љубав си показивао лавежом,
сваким покретом...
Још ми у ушима одзвања твоје име,
Клео, тако су те сви звали,
сада кад те нема, огромна празнина у срцу ме
брине,
пријатељство које не може да се прежали...
ИМА ЈЕДНА ЧУДНА КЊИГА

Има једана чудна књига
кажу да је као игра.
У њој се нађе баш свашта
воли се, свађа и прашта.
Листове сама прелистава
лекције разне преслишава.
Ту су разне судбине и ликови
чаролије, тајне и трикови...
С њом се другује, зна да заговара
у самоћи је пријатељица права.
Загонетка је на много страна
схватила сам ономад и сама...
Она представља засебан свет
свако дешавање има свој расплет....
У њој се крију мноштво снова
свега има до изазова...
Чудна књига, права енигма
за свако дете је као игра...
Свако може да је чита
да кроз њене стране погледом скита...
21
Једино се боји за своја слова
да их не изгуби у прелиставања нова...
ОБЕЋАО ЈЕ ПАУК
Обећао је паук
промениће навике
од сада ће мреже ставити
чисто као декор за слике.
Неће више ни муву да тера
да му позира,
има нови план,
неће никога да дира.
Биће џентлмен
на услузи свима,
нове идеје
за своје мреже има.
Живеће од креативности
свога рада,
уметност га привлачи
ту његов таленат спада...
Само једно
никако да прихвати
своја ремек дела
за џаба неће дати.
Неће дозволити
да их склањају са зида,
реаговаће одмах
без имало стида...
Обећао је паук
ни више ни мање
тражи за свој имиџ
и поштовање.
Ако му се муве
22
ругају као други,
показаће он
своје праве ћуди...
УСПАВАНКА
Нина нана, нина нана,
колевка се љуља сама
с њом се ветар поиграва
да дете мирно спава...
Па му лаган санак зове
са њим дивне снове...
У сновима смешак мали
да му лице озари...
Нина нана, нина нана
чује се песма знана
то чедо своје
успављује једна мама...
ГАВРАН И СЕНИЦА
Зацвркута сеница
са оближње гране
би криво гаврану
срце да му стане...
-Крупан сам и важан
од многих птица јачи-,
хвалио се гавран
да свима нешто значи.
Да сеница пева
само из чиста хира
хоће њега, гаврана,
чисто да нервира.
-Хвали се, хвали, гавро,
да видимо то савршенство,
23
ако си од мене бољи, запевај,
покажи где ти је место...-
Загракта гавра
у инат сеници, из свег гласа,
ругање осталих птица
пренуо га истог часа.
-Не пролази ти песма
пријане стари,
немој да нам твоје песме
добро расположење поквари.
Џаба ти је лепо перје
сви ти хвалоспеви и боје,
не суди никоме
који немају квалитете и мане твоје...
Џаба ти труд
и силне жеље,
са таквим ставом
тешко ћеш имати пријатеље...-
Наљути се гавра
би ту стида и срџбе,
због сенициног слова
одлети снужден до оближње врбе...
ИГЛЕНЕ УШИ
Хоће баба
ко некад да шије,
слаба је то вајда
ко пре ништа више није...
Дрхте јој руке,
наочари је слабо служе,
да удене конац
траје много дуже...
Па се љути често
24
понестаје јој стрпљења
да ли то конац у игли
не налази место
или дрхти рука њена.
Покушај се ниже
мрси се конац,
примиче иглу ближе
тражи чак и ослонац.
-Какве су то иглене уши-,
баба се тужно пита,
-да ли то конац хоће
негде да проскита.-
Покушава опет
упорне су кретње њене,
хоће конац у иглу
брже да удене.
Жури да зашије
на блузици дугме,
пре него што ће унука
из куће да шмугне.
ВИСОКИ ЈАБЛАНИ
Тамо поред реке
поносни и танани
расту годинама
високи јаблани.
Пружају гране
чак до самог неба
да се срцасто лишће
сунца нагледа.
А прича имају
и мноштво тајни,
звездама би да их ода
месец сјајни.
25
Па се често скрива
иза облака,
прислушкује разговор
ових гороштака.
Само се таласи реке
силно узјогуне,
ударају о обалу,
шумом звезде би да збуне...
Пријатељи су одавно
спајају их и жеље и снови,
и онај враголасти ветар
коме не могу одолети јабланови...
ШАШАВА ДРУЖИНА
Веровали или не
није то шала
скупила се сложна
дружина мала.
Шпартају шумом,
нешто шапућу
сложно кроз траву
трчкарају, скакућу.
Смислили су зврчку
сковали су и план
неће шуму нико
загадити поваздан.
Дали су се у акцију
важна им је свака биљка
од корена до листа,
неговаће сваку травку
само да им шума буде чиста.
Сложна је то дружина
екологија их све занима,
26
чисто окружење
и здраве хране да се има...
Веровали или не
није то шала
за срећан и здрав живот се брине
ова дружина мала.
У ИГРИ РЕЧИ
У игри се речи
реч поиграва
прилику тражи
да се правилно изговара.
Да покаже свима
шта све уме
човек се њоме
са другима разуме.
Па нек виде
како је умилна,
у љутини жестока
разборита и силна...
Врпољи се у устима
језик саплиће,
може она свашта
кад јој нуде пиће.
А кад је љубав
чаролијом понесе
своје враголије
свима би да изнесе.
Тада је важна,
пуна живота
у њеном изражавању
и јесте сва њена лепота.
Зато и тражи
27
своје верне друге,
да реченице слажу
јасне и дуге.
Да свима
стављају на знање
колико речи имају
своје самопоштовање.
Реч се поиграва
гласовима се смеши
чека трен када ће човек
у изговору да погреши...
ЖАЛОСНА ВРБА
Играла се деца
кидала су врбове гране,
несташлук њихов
никако да стане.
Па се једно дете
скоро заплако
зашто се морају
играти баш тако.
Зато је жалосна
рекао је тужно,
кидате јој гране,
а то је јако ружно.
Бреза гране повија
труди се да их од таквих склања,
а ви их ломите
без трунке осећања.
И она је живо биће
требало би да знате,
постоји да живи
28
а не да је такви као ви осакате...
ЗАПЛАКАО ЈЕ МЕДО
Заплакао је медо
усред густе шуме
не примају га више
на часовима глуме.
А он воли улогу
свима већ је јасно
ону да смаже мед
с апетитом, сласно.
Па да шапе лиже
док се на грани клацка,
док се завеса диже
гласно да мљацка...
А онда да му тапшају
сви из сале,
с његовим талентом
не смеју да се шале...
Заплако је медо
на лију се љути
што за такву улогу
она не жели чути...
БУБАШВАБА
Замрсила би бубашваба
конце свим инсектима,
раскрстила би са свима за свагда
каже да за то таленат има...
Заговара сваког понаособ
да дело творца краси,
помало је и сноб
29
у љубомори је одају уздаси.
Чинила би она свашта да може
да је бар неко хвали,
за свој неуспех спопада друге
криви су јој чак и мрави...
И пчеле су јој на жуљ стале,
одавно се са њима натеже,
муве су на испиту пале
откада их паук хвата у мреже.
Па љута, доноси исхитрене одлуке,
светлост јој страшно смета,
ред, мреже..., неке поруке
зато по мраку сама шета...
Замрсила би бубашваба
конце када би могла свима,
помало је злурада
за то талента једино има...
КЛИН ЧОРБА
Једна старица
себична и строга
хтела је да зна
како се прави – Клин чорба-.
Па је рецепте тражила
свуда по интернету
-Клин чорбе-нема
нигде на свету.
Случајно је чула
како говоре неки странци
да се рецепт налази
у некој, за децу, читанци.
Насула је у лонцу воду
и у њу со,
30
али – Клин чорба-
није била то...
Сипала је брашно
ставила је и јаје,
много намирница
у овој чорби стаје.
Ставила је и неки клин
у неко доба
укусна мора бити
по овом рецепту чорба.
Ал за клин зубе нема
схватила је стара,
овај рецепт је за наивне
добра превара...
РЕКЛИ СУ ЗЕКИ
Рекли су зеки
да уши има дуге
боље да их замени
за неке друге.
Још при том
има и мали реп
не може са тим изгледом
да буде у шуми леп.
Његов је став
променљив често,
много се свих боји,
не држи га место.
Још шаргарепу
воли да тамани,
а купус има укус
који га стално мами.
31
Рекли су му да има
недостатке многе,
а он је шмугнио у шуму
колико га носе ноге.
Не дотиче зеку
свачији коментар
он је такав какав је
то је његова ствар...
Не пада он
на сваку критику,
неко живи од тога
и граби за то сваку прилику...
ЛОПТА
Котрљала се лопта
до комшинициног врта
од таквог шута
настала је права збрка.
Најстрашније је следило
интересантна је то била слика
одбила се од комшинице
и пала сред паприка.
И шта да се прича
дигла се страшна галама
све због једне лопте
и погрешног голмана.
А да је знала
ко је шутирао лопту
кувала би му кафу
ко најдражем госту...
ПЛЕС
Позвао је патак
32
патке на плес,
чуо је да музика
лечи сваки стрес.
Па гаца у ритму
по оближњем блату
лево десно, лево
све по такту...
Репом задовољно маше,
крилима млатара
својом игром
добро расположење ствара.
Сваки му је покрет
фин и одмерен
овај патак је у ставари
велики џентлмен.
Гледа испод ока
сваку понаособ патку
игра је изазов живота,
а он дорастао задатку.
Па игра, игра
уз ритам се повија,
пажња му сва ова
несебично прија...
ЕКСЕР
У улици нашој
ексер дете нађе
показа га друштву
зачас ево свађе.
Свако би да га укуца
гурају се ко ће пре,
настала је права гужва
33
само бар да знају где...
Мајсторије неке
набрајају силне,
ексер је овај
почео да их брине.
Биће занатлије
умећем се свако хвали,
наједном су праснули у смех
што су овом ексеру
толику важност дали...
У улици нашој
ексер дете нађе,
играло се друштво,
играрије никад слађе...
ЧВРГА
Несташни браца
немирко мали,
почео је оцу
на сав глас да се жали.
Како му је сека
ударила чвргу
па га боли, много боли
већ има и квргу.
А болело га је
више кобајаги,
нека секу казне
да то више не ради.
Прећутао је истину
онако како дете уме,
исфлекао јој је хаљину,
а она несташлук не разуме...
34
Слушао је тата пажљиво
свог љубимца, немирка
за објашњење је почео
секу да зивка...
-Немој, тата, да је зовеш-,
почео је браца да га моли,
сигурно и њу
та чврга много боли...
СУЈЕТНА ЗМИЈА
Придике у шуми
држи свима змија
посебан статус
јако јој прија...
Док гмиже
сви треба да је се клоне,
њеној узвишеној части
да носе поклоне.
Да се пред њом
склања свака грана,
на сунчању
воли да ужива сама.
Нема она
ни за кога поштовања
све би пред собом
да страши и прогања.
Без кривице
суди и криви,
тако може живце
једино да смири.
А врхунац свега
отров би да расипа
за њен савет
35
свако мора да пита.
Змија је то
сујета је мучи
поступци су јој такви
да живот свима смучи...
ГОЛУБ И ПЧЕЛА
На потоку једном
пчела је слетела пити воде,
упала је у њу
непредвидиве ли незгоде.
Удавила би се
да није било голуба,
да је спаси лист јој је откинуо
са гране оближњег дуда.
Пријатељство се такво
никада не заборавља
и прича се ова
даље наставља.
Доброчинство је било пчели
стално на уму
и када је видела ловца
на старом друму.
Таман је хтео
да упуца голуба на грани
ти његови поступци
нису јој били страни.
Слетила му је на руку
пажњу да му одвуче
страшан пуцањ
шумом пуче.
Престрашени голуб
36
далеко полете,
захвалан што га се пријатељи
баш у невољи сете...
Поука је једноставна
помоћ сваком треба
зато помогни пријатељу
кад га опасност вреба...
МОЛБА
Мама, мама,
кад ми требаш
непрестано си заузета,
само заповедаш...
Скини тај забринут
израз са лица,
за мало љубави
моли те твоја девојчица.
Ја те разумем
иако сам мала
уморна си са посла
није ти до мојих шала...
Загрли ме нежно
пољуби у чело,
није ми потребан поклон
нит ново одело...
Мама, мама,
играј се са мном мало,
хоћу ти показати
колико ми је до тебе стало.
Хтела бих ти измамити
онај осмах стари,
није све у новцу
37
не чине живот скупе ствари.
Мени је потребна љубав
осмех и топла реч,
када порастем
за све биће касно већ...
Нема извињења,
нема опроштаја
ја те волим такву
без шминке и сјаја...
Буди уз мене,
поделимо љубав ћутке,
када одрастем
нек остану сећања
на лепе тренутке.
ОБЕЋАЊЕ
Обећао је лисац
с коком ће да се дружи
сву пажњу света
има да јој пружи.
Разумеће њено кокодакање
цениће њено јаје
даће свима на знање
да и такво пријатељство
може да траје.
Још ће јој и гнездо
наместити фино
за њен комфор
сам би се побринуо...
Све би за њу учинио
дао је и обећање,
зна лисац
и за лепо понашање.
38
Можда би кока
на све то и пристала
када не би знала да је то
само априлска шала...
ЈЕДВА ЧЕКАМ РАСПУСТ

Једва чекам распуст
да се одмора науживам
да лењствујем више
сит разних игара да се наиграм.
Није да не волим школу
али бих се наспавао више
без обавеза и домаћег
некако се лакше дише.
На ум ми пада свашта
разни несташлуци, враголије,
ту помаже и машта
разне дечје вратоломије.
Једва чекам распуст
оцена ми је преко главе
лекција за лекцијом
зврчке ми силне праве...
Само ми је једног жао
срце ми се у грудима потајно цепа
нећу видети ону са киком
због које ми је школа лепа.
Једва чекам школски распуст,
али ништа више није као пре,
недостајаће ми онај чежњив поглед
и топле руке две...
39
СВАДЉИВЦИ
У зеленој крошњи
старе јабуке
настала је општа свађа
праћена уз чудне звуке.
Ту често слећу врапци
више због гњаваже,
често се свађају
залогај хране траже...
Надмећу се стално
то им је у крви
у свему желе
да буду први.
Љутито шире крила
изводе разне драме
позориште је то право
све због мало хране.
Јер глад не трпи
ни трен мира,
то врапца уме
страшно да нервира...
Па се тресе крошња
од малих свађалица,
та особина и издваја врапца
од мноштво птица...
МЕД И МЕДВЕДИЋИ
Воле јако мед
следе пчелин звук
тамо иду скупа
тупа, тупа туп...
Хајде сада сви
40
станите у ред
помозимо медама
да дохвате мед.
Руке сад горе
на прстима сви
меде мед воле
њам, њам, њам
њиме се слади и ти.
У ОСВТИКУ ЗОРЕ
У освитку зоре
на оближњој грани
свој наступ најављује
славуј раздргани.
Спремио је песме
има ту и игре
само да публику
на ноге дигне.
Дотерао је стас
и гласне жице
на концерт ће му доћи
све елитне птице.
Хуманитарни концерт
приређује свима
места за сваког
гледаоца има.
Помоћ би да сакупи
за вредног мрава
у задње га време
често боли глава.
А уз то ће славуј
песмом да части шуму
путника намерника
41
на прашњавом друму.
Јер његова песма
за душу је лек
у њој нек ужива
и уснули цвет.
У освитку зоре
у песми ужива
зрачак сунца
и оближња њива.
Сви се радују
славујевом концерту,
такав репертуар
нико нема на целом свету.
ВОЛИ МЕ, НЕ ВОЛИ МЕ...

Играо се ветар
латицама цвета
враголијама је почео
својим да зановета...
-Воли ме, не воли-,
латице је почео да кида
игри никако да одлоли
без имало стида.
Летеле су латице
носио их на све стране,
- ¬Воли ме, не воли...-
никако да престане...
Заносио се, ковитлао,
без обзира и престанка
отрезнио га тужни цветић
и његова дршка танка.
А које су речи
у игри задње биле
42
јецаји су их цвета
у болу угушиле...
Воли ме, не воли ме...
НА СЕВЕРУ МЕДА
На северу меда
гази бели снег
тупа тупа туп
понекад и лед.
Воли да се игра
трагове оставља
мумла стално
тако се забавља.
Шапом рибу лови
уловом се хвали
пецаљку меди
још нису дали.
Му, му, му, му
тупа, тупа туп
тако се оглашава
кад је медо љут..
ЛУБЕНИЦА
Усред бостана
негде на крају села
башкари се лубеница
одвећ је зрела.
А сунце греје
зраке на њу слива
као да је врелином
из хира изазива.
Пружа се до врежа
43
мали хлад тражи
осећа се лубеница
ко да је на плажи.
Само се једног боји
пред зрацима сунца би да устукне
не би хтела сред бостана
од врућине да пукне.
Жеља јој је једноставна
одвећ проста
њеном слаткоћом би
да послужи дете, малог госта.
Да се њоме слади
док се лето врућином намеће
да се од жеге расхлади...
Има ли од тога веће среће...
КРСТАРЕЊЕ
Два другара
гацају сред баре
све мисле
да морем крстаре.
Пустили су чамце
направљене од папира
док невреме витла
у жељи да их изнервира.
И ветар им ето
шаље поруку
крстарење њихово
има своју муку.
А киша лије
као из ината
насукла је папирне чамце
сред самог блата.
44
Нису обишли ни пола света
невреме ово
одлучило је да их омета.
Покисли до коже,
ноге су им влажне
бродолом је настао
усред олује снажне.
Па гацају храбро
да спашавају чамце сред баре
не одустају од жеље
да и даље крстаре...
ВО ИЛИ КРАВА
Знање је чудо,
говори деда унуку из града,
на селу има много чега
али све се то стиче уз много рада.
Злате се поља сунцокретом,
ветар љуља класје жита,
ливада се краси понеким цветом,
због чега, све би унук да пита.
Чуди га и створ усред поља
што мирно зелену траву пасе,
-Шта је то деда, реци ми,
да није прасе...?-
Смеши се деди брк
ово је за њега шала права,
гледа унука као да је зврк
па му вели, -То је крава.-
-Али деда, да није грешка,
види какве има рогове...-,
деда се на то само смешка
навикао је на испаде дечје ове...
45
Да ли је крава или во
схватиће унуче једног дана
у граду је чудо све ово,
не може се научити све са ТВ екрана...
КАД СЕ БУМБАР...
Кад се бумбар покондири
све би дигао на ноге,
он је у праву
морају сви да му угоде.
Нико нема такву песму
љубоморан је на пчелињи мед,
сваки окрет, свуда
он би да заведе ред.
Још би и кривицу
да пребаци на инсекте друге,
што нектар скупљају...,
његовој бахатости се чуде...
Па се прави важан
на латици цвета,
умишља да је неко
центар целог света...
Још покушава
да свима покаже своје чари,
џаба му труд
где год да је
расположење свима квари...
Још кад би увидео
своје ремек дело,
понашање би му сопствено
из старта пресело.
46
РОЂЕНДАН
У једној башти
међу влатима траве,
окупили су се мрави
рођендан славе...
Окупили су се
са разних страна
међу гостима
и бубамара је позвана.
А цврчак свира
смишља разне песме,
ноте пробира
за кораке плесне...
Пчелице зује
прате музички тренд,
ту је и зрикавац
прави музички бенд.
Мраву славе
овај посебан дан
сви га редом хвале,
честитају рођендан...
А он шта ћете
скроман је и ништа не схвата
ово изненађење
избацује га из такта...
Навикао је свакодневно
само да ради,
није се надао
да ће друштво да га награди...
Збуњено стоји
у поклоне гледа,
то је сан мисли
збунити се не да...
47
У једној башти
међу влатима траве,
окупили су се бубе
рођендан мраву славе...
ЦРВ
Видео је црв
јабуку зрелу
дао је спровести
у дело
одлуку своју смелу.
Уселио се без најаве
у нови стан,
желео је да га уреди
по свом укусу сам.
И све би било у реду
да није имао жељу врућу
почео је да грицка
своју сочну кућу.
Сметало је детлићу
та силна бука,
није то заслужила
сочна јабука.
Одлука је донета
на његово разочарење
зна се шта следи
за бесправно усељење...
48
СТАРИЦА И МАЧАК
Имала је мајка
ћерку и сина,
за њихов срећан живот
изборила се са свима.
Радила је вредно
од јутра до ноћи,
нико није желео
у тешким тренуцима помоћи.
Школовала их је
уз одрицање и мноштво мука,
није хтела да им се било ко смеје
што их је одгајала женска рука.
Отишли су у свет
заборавили су деца на мајку,
нема посета, нит позива,
унуци не знају за баку.
Чами на кућном прагу
често замишљена, сама
друштво јој је стари мачак
кога су неке комшије избацили из стана.
Заједно у љубави проводе
ово несхватљиво време,
теше једно друго
не траже објашњење...
Истина је једно
што нико не жели знати
старост куца на врата свима,
тешко може
да се разуме и прихвати.
Али ове слике су честе
не смеју да никог збуне,
49
свако једном ће морати да плати
пред Богом, своје рачуне...
СУРЛА
У зоо врту
слон је дигао фрку
све због носа
његовог поноса.
Сметао му је подсмех вука
који је почео да урла
ругао му се јавно
како му је ружна сурла.
На моменат
застао је збуњен,
зар му је нос
одједном постао чувен.
Зато је свим животињама
дао на знање јасно
уникат то је
и носи га часно...
Они који у зоо врту
на његов рачун збијају шале
немају ништа чиме да се поносе
нити да се хвале...
Поносно је
пред свима у својој величини стао
у води се
достојанствено огледао...
А шта је видео
не треба никог да копка
у таквој носини
и јесте његова лепота...
50
ЗООЛОШКИ ВРТ
У зоолошком врту
настала је општа граја,
сви су хтели да чују
причу шареног папагаја.
А он је понављао
приче добре знане,
шепурио се, млатарао крилима
никако да стане.
Још је именовао
актере овог малог царства,
како му недостаје
више дружења и другарства.
Како се гледају непријатељски
кроз решетке силне,
настали су тренуци тешки
да свако туђу бригу брине.
Још је додао
онако ради реда
како нико своја посла
више не гледа...
А оно мало мира
што им много прија,
ремете им са екскурзијама
необуздана дечурлија...
на ивици очаја
све животиње су слушале
причу шареног папагаја.
СЛАВУЈ И ШЕВА
Зацвркутао је славуј
у зеленом лугу
51
песмом је хтео одагнати
шевину тугу.
Нема међу њима неког ривалства
њихове душе су
ко широка пространства.
Са песмом деле
јутарњу лепоту,
становнике луга веселе
радују се животу.
Само да није кукавице
која се руга свима,
она са шевом
честе размирице има.
Па се њеној песми
често руга и смеје,
криво јој је и сунце
које с неба греје...
Осетљива је то душа
коју има шева,
због кукавице
престала је да пева.
Све би било у лугу лепше
све би било другачије
да се кукавица,
не меша у гнездо свачије...
Зацвркутао је славуј
у зеленом лугу,
подршку даје шеви
да одагна тугу...
Па читаву партитуру
песама пробира,
са шевом би у дуету да запева
зарад мало мира...
52
ПРИВЕЗАК
Непрестано је уз мајку
нигде неће сам,
где она, тамо и браца
тако поваздан.
Није више мали
говоре му стрине,
ал он је навико
мајку да забрине.
Рекле су му тете
озбиљно и строго,
за игру су вршњаци
за његово добро.
А он се снебива
са мамом би свуда
неће ни да чује
да има друга.
Шта ће бити касније
и мајка се буни
није брацо привезак
мора да се уразуми.
Па му објашњава
потанко, по реду
да више буде
уз бабу и деду.
Јер љубави подједнако
и њима мањка
не може уз њега бити
непрестано само мајка...
ШУГАВА КОЗА
Свака шугава коза
својом лепотом се хвали
53
мекеће где може
како би сви на њен шарм пали.
Мекеће уз ритам
ту су и разне форе
све у неком стилу
ређа и метафоре.
Па брсти зелено лишће
чисто више из забаве
укуси су, кажу, различити,
могло је на јеловнику бити и траве.
Размеће се собом
на ливади пред свима
гледа да је у центру пажње сваком згодом,
мисли да само она квалитете има.
Шугава је то коза
навикла да блиста
наметала би се
само због једног зеленог листа.
О оваквој кози
често се говори у мом крају
да ли у рими или у прози
да је шугава сви то знају...
ЖИРАФА И СЛОН
Разговарали су једног дана
слон и жирафа,
како је понекад добро
кад се има са ким да се попије кафа.
Како је досадан дан сваки
када самоћа обузима
да животни путеви нису лаки
свега у животу има...
А, ето, они су зоо врту
54
ко зна заједно од када,
нису разменили реченицу
као да су на два краја града.
Иста их жеља мучи
можда и специјалитет,
тешко се тако живљење докучи
дружење је раритет...
Разговарали су много
све оно што их тишти
жирафи је дошло
да на сав глас завришти...
Где је то њихово време
што је нестало негде иза њих,
да ли га је поветарац украо
уз онај вапај тих...
Разговарају негде
жирафа и слон,
шта су све могли заједно
она и он...
А кафа ко кафа
нека буде изненађење,
добро ће им доћи уз разговор
и мало промене...
ГУШТЕР
На школском часу
сасвим изненада
тражио је прилику
гуштер да упада...
Видео је друштво
добро расположење,
хтео је и сам
неко освежење...
55
Клупа до клупе
ђак до ђака,
било је места
за још неког радозналка.
Тражио је место
једно ћоше,
да се друштво не би
осећало лоше.
Хтео је да и он сам
стекне неко знање,
да види у школи
какво је стање...
Ал је дечја граја
била сасвим јака
уплашила је гуштера
новопеченог ђака.
Страх, цика и вика
чиниле су своје,
није навикао гуштер
на изливе ове...
Крај ове приче
није прошао славно,
зато су гуштери
неписмени одавно...
УДИЦА
Не може свако да пеца
без удице и мамца,
без друге опреме
и брзог чамца.
Још и мрежа треба
за обрте разне,
опасност у пецању вреба,
56
кад зјапе торбе празне...
А још ако нема удице
за добар штап,
не помаже ту умешност
квалитетан канап...
Нису ни рибе
оно што су некада биле,
и оне су поваздан
нешто научиле...
Варалица им је
доста за свагда,
не желе постати
никоме награда...
Кажу да је пецање
још увек у моди,
о томе говоре
рибе у води...
А на сувом
друга је тактика,
ту је пецање
виша математика...
ВРАНА ВРАНИ НЕ ВАДИ ОЧИ

Разговарају отац и син
о свему потанко,
шта је то у животу
важно јако...
Како не треба
да се пред првом препреком поклекне,
да опасност вреба
чим се реч рекне...
-Има ту још много-,
57
сина искушава, проба,
-да се на све ово
још нешто дода...-
Није јасно сину,
опет би да упита
не разуме шта је то
људска тактика...
-Зашто, тата, врана
врани очи не вади,
а човек је спреман
да друге људе завади?
Која је разлика
између нас и птица,
колико човек
заправо има лица?-
Ћути затечени отац,
забринуто сина гледа,
-У праву је... - мисли,
нема ту шта да се приповеда...
Разуме дете,
нема ту ни преваре ни шале,
ех, када би нам неке птице
бар узор постале...
НАШ СТАРИ ПЕТАО

Наш стари петао
мисли да је даса
шепури се тамо, онамо
кукуриче из свег гласа.
Добио је друштво
све коке младе
ал за њега не маре
желе да га ојаде.
58
Гледа их са стране
на једно око их мерка
шта је с овом младежи
пита се док шетка.
Ове младе су чудо
важна им је само храна,
а љубав, где је љубав
та реч као да им је страна.
Жести се и љути
ништа му не вреди
не разуме ове коке
и гнездо им гнезди.
Ех, коке драге
где су оне неодољиве и дивље
нису за мене префињене
коке носиље...
Не разуме њихову ћуд
какав то имају план,
са њима се осећа
као да је сам...
ЖУЋА И АРИЈА
У дворишту моме
дошли су бата и сека
два мала мачета
наочита, лепа.
Један је био жут
Жућо сам га звала,
а она нежна ко музика
Арија име сам јој дала.
Ганула ме њихова љубав
онај поглед и емоција снажна,
59
у мом животу
наједном су ми постала јако важна.
Жућа и Ари
улепшали су ми дане
мале мазе,
лечили су мојој души ране...
И све је трајало
до једнога дана
када су моја два цвета
дошла отрована.
Отровао их је комшија
монструм без премца
коме смета све...,
чак и сопствена деца...
О, Боже, има ли
на овом свету правде,
зар не видиш
шта то појединци раде?
Нема више Жуће
нема ни Ари,
остала је сама бол
која мојом душом ровари...
КО ЈЕ СВЕТИ САВА
-Кажи ми тата
ко је Свети Сава,
сваке године у школи
слави се та слава...
Тај дан је другачији,
некако се посебно воли,
сви му се радују,
а највише деца у школи.
Свечани је то тренутак
60
посебно када се пева химна,
свака прича, песма о њему
неку своју драж има.
Кажи ми, тата,
нешто више о Светом Сави,
због чега се српство њиме поноси,
зашто се слави...-
-Он је сине,
први просветитељ наш,
просветлио је народ свој
то треба да знаш.
Заштитник је школа,
учио је људе како да раде,
он је и књижевник,
веру српству знањем даде.
Када порастеш
научићеш о њему више
ко је Свети Сава,
зашто се његово име срцем пише...-
ШКОЛСКА СЛАВА
Сваке године моја школа
један празник слави,
тај дан је посвећен
просветитељу Светом Сави.
Наставници су нас учили
ко је он био,
учио је људе како да живе
просветитељству се посветио.
Ученици му се радују
да га величају сви желе,
61
права радост и весеље је
када се тога дана
поклони деле.
Сваке године леп програм
спремамо за Светог Саву,
тако ми ученици знамо
да славимо школску славу.
СВЕТИ САВА ШКОЛСКА СЛАВА

Свети Саво, српска славо,
о теби много нисам знао
све до једног дана
када нам је учитељица причала у школи
зашто се
школска слава слави и воли...
Научила нас је
ко си и шта си био,
како си српски народ
слози и раду научио.
Рекла је да си био принц
књижевник, а онда архиепископ,
да си помагао и учио свој народ
цео свој живот.
Док пред твојом иконом стојим
палим свећу па се молим
да живимо у миру,
да све служи здравље
да нас везује љубав
српство и православље...
ТАМО ГДЕ ТЕЧЕ ДУНАВ РЕКА

Тамо где тече Дунав река
и поздравља уснула сванућа,
62
тамо су Ртково, Корбово и Вајуга
у њима школе, за ђаке друга кућа.
Тамо цвета другарство
размењују се шале и знање,
тамо се расте, тамо је дечје царство
тамо се стиче образовање.
Назив школа је: – Хајдук Вељко-,
добиле су га по јунаку из Првог српског устанка,
позната је по песми - Тамо далеко-
коју је компоновао Ђорђе Маринковић
један од њених ђака.
Тамо је учио и Рамадановић Вељко,
на српском је прилагодио азбуку за слепе и
глуво- неме,
знаменита личност не постаје било ко
само они који остављају дела кроз време.
Тамо где тече Дунав река
и таласи се о обали пенуше,
тамо ветар кроз сликовницу прелистава сећања
лепа
отима тајне из ђачке душе...
СМС
Стигао је жаби
један СМС
при самом читању
ухватио је стрес.
Саопштили су јој
наређења строга
поред баре се врзма
у инспекцији рода...
Па све надгледа
сваки лист локвања
63
неће моћи жаба
о сунчању да сања.
Још мање да крекеће
тренира гласне жице,
јер рода одмах слеће
да ухвати кривце...
Мора на све да пази
где и куда скаче
бојазан од казне,
присутна је све јаче.
А за дозволу не сме
више ни да јој се обрати
правила се нова дословце
морају испоштовати...
ЛЕПТИРИЋУ ЛЕПИ…
Лептирићу лепи
на цветић слети
дуго те у башти чека
чежњиво те
гледа издалека.
Шири своја крила
прозрачна и мила,
па цвету хрли
нежну латицу загрли.
Па му шапни
стидљиво, најтише
да га волиш највише.
Не дозволи да увене
због љубави
неузвраћене.
Чудан је то цветак,
64
прави зановетак,
о теби снива
због тебе тужан бива...
Лептирићу лепи
на цветак слети
са њим сунчан
дан подели,
упути му
поглед смели.
Срећа је права
кад се жели
са неким драгим
да се подели...
РАСЦВЕТАО СЕ МАСЛАЧАК
Расцветао се у башти маслачак
одважан пролећу пркоси,
раширио је латице нежне
на своју се жуту боју поноси...
У сунце гледа, па му се диви
ужива док га зрачак љуби,
своју радозналост не може да смири
свакој пчели се једнако чуди.
Пријатељује са свима
ужива док ветар лудује,
њихово присуство му посебно прија
и он би малко да са њим другује.
А онда ступа на сцени облачак
тренутак би да подели са њима
хтео би да му пријатељ буде маслачак
кишу шаље да лагано ромиња...
65
Егзотично друштво је на окупу
жутилу маслачка не могу да одоле
дуга се извила у свом луку
да га поздрави јер сви они маслачак воле.
Расцветао се маслачак,
помало замишљен покуњено ћути,
стидљиво поздравља јутро и сунчев зрачак,
у бојазни да ће са неким тренутком увенути...
БОКС
Да л је шала, да л је то штос
ко је повредио врани нос,
како се то стварно збило
у шуми се говорило...
Била је то борба права
птичја чарка за бадава,
наљутио се црни кос
врану је изазвао на бокс...
А ова наивна пристала на меч
све се одиграло као да је скеч...
Летело је перје, није варка
између коса и вране избила је чарка.
А крештање се орило свуда
било је нокаута, разна чуда.
Окршај је трајао више због пркоса
врана се вајкала због разбијеног носа.
А кос је као борбе резултат
добио директ и аперкат.
Тако је када се показују вештине
због неког поноса и таштине...
66
ОЗБИЉНО- НЕОЗБИЉНЕ ПРИЧЕ
Причао је унуку деда
причу за причом без реда,
хватао је књигу, читао му је радо
мора унук упознати народно благо...
Било је басни, бајки,
разних сликовница,
обичне приче
из древних ризница.
Причао му је о храбрости
о пријатељству и правди,
о љубави, лењости,
о томе како треба кроз живот да се ради ...
Све је то унук
слушао радо
деда му је правио друштво,
било му је драго.
Тако знају да проводе
заједно много сати,
унук тражи на своја питања одговоре
које ће му деда дати.
Нека се налазе у причи
нека живот даје,
озбиљно- неозбиљне приче
да прича деда не престаје...
ПРОТЕСТНА ПЕСМА
Прскају отровом траву
не би да је покосе
кажу не исплати им се
још се тиме поносе.
Крешу гране дрвећа
лишће им смета
67
све би да истребе
лака зарада им је мета...
Па се тобож чуде
што је мање здраве хране,
нико тровачима
на жуљ да стане.
Здравља је све мање
све теже се дише,
а болести се разне
шире све више...
Ко им је онда крив
што вода није за пиће
све што стигну трују
Еурека..., то је откриће.
ГДЕ ЈЕ МЕД?
На саслушању су пчелу
позвали изненада
-Где је тај мед,
производ њеног рада?
Шта је са њим,
где ли га само крије
када сви знају
да пчела лењивица није...-
Читали су јој слово по слово,
обавезе и права,
хтели су да јој суде бумбари
због чега забушава...
Није им било јасно
о чему се ради,
ко се пчелињим медом
тајно слади...
А пчела је невесело
68
уз један лист покуњено стала
није могла ништа изустити
од бумбара се силно препала.
Било јој је чудно што свако
на њен рачун жели да заради,
зар сама не сме
да ужива у раду и да се слади...
Њен је мед,
и јавно ће рећи свима
урадиће оно што је ред,
зашто бумбаре њен рад занима...?
Нек се и они зноје
нек се у раду више потруде,
њихов став је довољан
презира и осуде.
То некад важи и за људе...
ВРЕДНИ МРАВ
Радио је мрав
од јутра до сутра
натоварили су му самар сав
на плећа безброј пута.
Видели су да је марљив
и има сјајних резултата
наметнули су му још посла
више из ината.
Нека ради, нека ради,
уследила су наређења разна,
уместо награде
следила му је још и казна.
Може он још
69
коментарисали су други
док су дангубили...,
он је морао да се труди.
Ради још мрав
ништа не сме да приупита,
одавно жели одмор
да мало проскита...
Ова ми је прича
некако блиска и позната
мрав још напорно ради
ал тешко ко да га схвата...
ПОСЕТА
Отишле су чавке
вранама у песету
да им препричавају
своје доживљаје по свету.
Како су се провеле
за време летовања
изнеле су и утиске
свог пакет аранжмана.
Како се у свету живи
причале су и по коју згоду
где су плодније њиве
на том њиховом походу.
Испричале су све
о оном што може да се каже
ал да им је гнездо у крају
од свих места најдраже.
Како их као туристе
много баш и не готиве,
јер чавке тобож
јако скромно живе.
70
На крају су испричале
из тих места и поучне приче,
све док их није прекинула домаћица
да је се то ништа не тиче...
Посета је завршена
без поклона и сувенира,
а врану ако нисте знали
та ситница јако нервира...
-ШУПАЉ ЗУБ-
Дигла се фама
усред шуме
отворила се нова
школа глуме.
Представа се држи
- Шупаљ зуб-
где збуњеног
забавља луд.
Ту је публика,
све сами зналци
за уметност су одговорни
критичари комарци...
-Шупаљ зуб-
је ту да се памти
хоће некадашњи сјај
шуми да врати...
Да се становништво и култура
мало зближе
да се смире страсти
кад се завеса диже.
Да се уметност
ко уметност
више цени,
71
а не да се препричава
оно што се десило на сцени.
Позорница је то
и позната трупа,
која пред публиком
вешто наступа.
Има ту граје и протеста,
не бирају се средства
када се мајмунима дају
прва места.
Дигла се фама
усред шуме
држе се представе
да живот збуне.
Желе да шума
не буде досадашња шума,
да законе природе
замени глума...
УСКРС
Ускоро ће Ускрс
и фарбана јаја
са њима обичаји
из нашега краја.
Молитва за здравље
жеље за срећу
породично славље
уз упаљену свећу.
А онда ће песма
срца да разгали
тако се код нас
сваки Ускрс слави.
72
ЦВЕТАК
Цветак се један расцветао
и пчелицу моли
да наврати на чашицу нектра
зна да она то воли.
Да му зуји, да га заговара
како само она зна
пажње му мало треба
наговештај мали да му се да.
Кад пролеће крила шири
цветак нема сна
радознало из траве вири
све би хтео да чује, види и зна...
Латице своје шири
зрак сунца би да дохвати
ветрићу пркоси док пири,
изазива,
да к њему начас сврати...
Чудан га осећај обузима
од среће блиста сав
нежности и чежње у њему има
овај цвет се зове Љубав...
У ЖБУНУ ПОРЕД ПУТА

У жбуну поред пута
сакрио се зека,
поглед му је скренула
у повртњаку шаргарепа.
На јеловнику
ако неко пита за његов укус
могао му је послужити
и свеж купус.
Меркао је повртњак
73
залазио би он и у други,
али стид га је свладао
видеће га људи.
Крађа је страшна ствар
научила га је мама,
због саме помисли
оборио је дуге уши
од срама...
Ал гладноме
свашта тад на ум падне
жао му је
да тако укусна храна
тек тако пропадне...
Сочна шаргарепа
зелени свеж купус,
све је то потаман
за његов укус...
У жбуну поред пута
још чека зека
својом га је лепотом
очарала шаргарепа...
Ех, као да на њега чека...
МЕСЕЦ
Ал се месец накривио
тмином свуда шара,
опет се негде изгубио
небом мангуп скитара...
Жмури на једно око
наздравља себи и пије
тако сваке ноћи
досаду би да убије.
Гледа с плавог свода
74
занесени луталица
у бради нешто мрмља
не скида осмех с лица.
Улази у дечје себе
сан би нечији да отима
броји сенке бледе
колико их скупа има.
Зору бајну тражи
да је загрли јако
ал никако да се окуражи
пре би ко дете заплако.
Ноћима над сокацима бдије
ту и тамо скита
упорно своју срећу тражи
где се крије, стално се пита....
А када зора свиће
месец већ тврдо спава
опет је криво пиће
тиме себе стално оправдава...
Месече, месече...
романтичност је део твог става...
ЊИВА
Усред поља њива
с нестрпљењем чека
нове биљчице
да бујају ко река.
Да је оживе
стабљике зелене
и свици нежни
упале фењере.
Дуго је већ спавала
тешким сном,
75
радује се што ће неком
пружати свој дом...
Воли шапат ветра
који лишће љуља,
различак плави
који с поносом буја...
Све то воли њива
и тиме се хвали,
док цврчак свира
на својој свирали.
Понекад облачак
дуго заговара
нек кишицу шаље,
да мало одмара...
Усред поља њива
лепотом плени
на њој се шири
ћилим шарени...
Има ту тајни
извор је живота,
у томе је њена драж
и величанствена лепота...
ДАСА
Улицом је кренуо браца
баш овог часа,
прсио се, бусио се
као какав даса...
Правио се важан
пред уличним светом
док га ударац снажан
није приковао за бетон...
76
Чуло се гласно –јаооо...-
сузе су му кренуле низ лице
о камен се саплео и пао
на плочнику улице...
Од оног поноса
само су сузе остале,
да је гледао испред носа
шансе за пад би биле мале...
Улица је енигма
схватио је касно
мора бити пажљив,
постало му је јасно...
За изигравање мангупа
наћиће место друго,
ово му је поука
коју ће памтити дуго...
ЛИЈА И ШКОЛА
Болује лија
тешку муку мучи
школу би да отвори
кокошке да учи.
Смислила је план,
методе разне
али се коке боје
лијине казне.
Чудан јој је став
лекције и књиге
одбијање кока
задају јој бриге.
Неће у школу
и петао их заговара
у пензију нек оде
77
лисица стара.
Болна лежи
никако да докучи,
зар коке реду
петао да учи?
Не вреди јој труд
дата обећања
о школи може
само да сања...
Схватила је већ
све јој сада јасно,
а тако би коку
смазала сласно...
САОБРАЋАЈ
У саобраћају није лако
на возило пазиш свако...
Ал семафор ту помаже
светла пали, па вам каже...
На црвено светло стој
па се припреми,
на зелено само
безбедно напред крени...
У саобраћају није лако
ал научиш све полако.
Прво знаке, возила свака
и правила за пешака...
МОДА
Загрејало сунце
па се зими смеје
решило је да јој скине бунду
78
запео па јаче греје.
Нек већ једном оде
много се важна прави
њена бунда је изашла из моде
рејтинг другима квари.
Сад је ред на пролеће
своје цветно рухо да рекламира
природа нек се буди цела
доста ју је бела бунда крила.
Загрејало је сунце јако
своје зраке шири свуда
зими бунду лагано свлачи
природи треба одећа друга...
Па се кикоће с неба
ужива док се зима љути,
мало промене свима треба
па нек се некуд другде запути...
ВИСИБАБА
Испод снега
висибаба мала
зрак сунца вреба
њиме би се поиграла.
Хоће да цвета,
пролеће зове
да заједно деле
нежности и снове.
Жељу има једну
па се силно труди
пролеће би стидљиво
једном да пољуби.
Испод снега
висибаба мала,
79
чека пролеће
да би процетала...
ВРАБАЦ
Испод стрехе згугурен врабац
на топлије време чека,
да му се најзад врати
пролеће из далека...,
Да му топлином
смрзнута крила загреје
доста му је студи зиме
кад из обести цео крај завеје.
Тужан је и гладан
о пролећу поваздан сања
цвркут његов
сабласно зими одзвања.
А кад пролеће бане
ево друштва са свих страна
тада му је много лакше
усамљеност је само успомена
из неких зимских дана...
ШЕПРТЉА
Шепртљом ме зову
кажу да је то из шале
али знам ја добро
да те зврчке
нису с неба пале.
Кажу да сам трапав
сналазити се не умем
ћутљив сам, свакакав,
добро их разумем.
Има ту и поређења
80
размећу се њима,
шта ја ту могу
трн сам у оку свима.
Завиде ми другари
отуд све смицалице
што мене – шепртљу-
обожавају девојчице...
ЗАСУКЛА ЈЕ РУКАВЕ
Засукла је рукаве
одважно цича зима
нуди чаролије свету
поносно се хвали њима.
Још кад студ завлада
и све обуче у бело
деца на сцену ступају тада
све им је потаман и весело...
Снешко се тада из снега буди
и нос свој тражи од шаргарепе
тад се и ветар узјогуни, луди
док пахуљама зими хаљину плете.
Са зимом одавно шурује
дува са свих страна,
у игри зна да лудује,
скида снег са смрзнутих грана.
Засукла је рукаве
одважна цича зима
за свако дете, хвали се
да прелепе поклоне има...
Стакла на прозорима
кичицом слике шара
кад наступа одважна
81
од ње бежи и година стара.
А Нова зна капију
широм да јој отвори,
све до самог пролећа
када се чудом разболи...
У ПОГРЕШНО ВРЕМЕ
У погрешно време
љубичица мала
крај прозора је мога
стидљиво процветала...
Па се пита у чуду
где је то погрешила,
коме ће зими онако плава
бити драга и мила.
Промолила је главу
из осушене траве,
тек да се сунца нагледају
њене латице плаве.
Ко ће јој сада погледати плаву
када хладноћи одолева,
тужно је оборила главу
нема са ким о срећи да снева.
Ни сунце је топлином
више не греје,
нема коме да замирише
пчеле да је засмеје.
Погрешно је време
љубичица изабрала,
погнула је главу
и горко заплакала...
82
ПРВИ ПУТ У ШКОЛИ
Први пут у школи
писали смо слова
она која знамо
и нека друга нова.
Хтели су да знају
шта у ствари знамо,
а ја написао
слово једно само.
А и шта би друго
у школу се слова уче,
ту се учи градиво ново,
а не код куће.
Замислите само
шта би било да све знамо
онда учитеља
и не треба да имамо...
Јер он је тај
који треба да нам слова
и бројеве покаже,
да објашњава
и коју лепу реч каже...
Јесте да смо деца
сеоске школе,
али деца која воле да уче
све теореме и симболе.
Први пут у школи
збуњено смо у клупи стали
погледом смо тражили одговор
за оно што су нас питали.
Рекли смо им имена
и још по који одговор,
ма има времена
83
неће школа на одмор...
РАЗМИШЉАО ЈЕ ВУК...
Размишљао је Вук дуго
чувајући овце на ливади
шта ће са свом децом у будућности бити,
шта за њих може да се уради.
Док је учио прва слова,
а са њима и читање,
идеја му је пала нова
са њом одговор на мучно питање.
Преуредиће у азбуци слова
писменост мора да се шири,
све ће то моћи када се отвори школа
лепше ће свако дете да живи.
Другачије ће бити све,
шириће се писменост и знање,
усрећиће детињство дечје
стицаће се уз књигу и звање.
Размишљао је Вук дуго
како да му снови постану јава,
временом је остварио своје снове
мудрост је сачувао од заборава.
-Пиши како говориш,
Читај како пише-
остале су забележене његове речи,
оне врата писмености отворише...
МОЈИ ДРУГАРИ
Могу се свима похвалити
да имам много другара,
84
сваки дан ми је испуњен смехом
са мноштвом занимљивих игара.
На школском часу су уз мене
нека ми се дефиниција шапуће
зврчка ме нека спонтано покрене,
уз шалу ме прате до куће.
Знамо да поделимо дечје заврзламе
понеку тајну из школе,
тако проводим детињства дане
сви ме уважавају, цене и воле...
Могу се похвалити да имам срећу,
све ми иде од руке,
девојчице ми се често намећу
воле да ми пишу љубавне поруке.
Говорим свима да је то другарство право
не желим да се све то ни за шта мења,
само ми је због једног много жао
што време не разуме наша хтења...
За одрстање нема извињења...
ХВАЛИЛИ СЕ МИШЕВИ
Хвалили се мишеви
пун амбар је пред њима,
биће хране довољно
не може им ништа зима.
Могу да уживају
животарити без бриге
њиховој сналажљивости
могу сви само да завиде.
Како су храбри
креативност им не мањка,
85
могу много тога
док је дружина јака...
Све би било другачије
да се нису осилили јако
од хвалисања су на мачка
заборавили лако.
А шта се збива
кад се неко претерано хвали
кукавички се дали у трк,
а где ни сами нису знали,
само да мачку у шапе не би пали...
КО ЈЕ ХАЈДУК ВЕЉКО
Ко је Хајдук Вељко,
питали су ђака,
одговор је следио јасан:
-Бркати јунак
из Првог српског устанка.-
Хтео је у недоумици
још нешто да дода,
против Турака се у Неготинској крајини
водила жестока борба.
Водио је Вељко у бој против Турака
чету одабрану,
верног коња Кушљу
и прелепу Чучук Стану...
После тешке битке
уз гутљај доброг вина
веселила се са њима
цела Неготинска крајина...
Познат је његов завет
пред свима га је дао:
86
-Главу дајем, Крајину не дајем-,
као јунак је за слободу пао...
О њему се пева,
о његовом се јунаштву још говори,
у књигама приче пушу,
о њему се учи у школи...
Није ни чудо што и школе
његово име носе,
са таквим јунаком
могу само да се поносе.
МИ СМО ПРЕДШКОЛЦИ
Ми смо предшколци
-Хајдук Вељко- нам се зове школа,
у њој учимо бројеве
пишемо прва слова.
Ми смо предшколци,
торба нам је пуна књига,
волимо да се дружимо
веже нас другарство и игра...
Радујемо се сваком тренутку
стичемо нова знања,
делимо ужину, ђачку клупу
школа је пут до нашег звања ...
Ми смо предшколци
нова будућност и више,
зато вредно учимо,
реч школа се срцем пише...
Ђ
Ђ је као ђак
који ђачку торбу у школу носи
87
посебно воли ђурђевак
са разним ђинђувама се поноси.
Ђурђевак воли да помирише,
ђеврек да једе,
са Ђорђем, другаром
слободно време жели да проведе...
Ђуска помало
понекад слово Ђ теже пише
чим види грожђе
једно по једно зрно ко ђердан ниже.
Ђолетовом рођаку је показао
на ципели ђон,
за рођендан га је позвао
мада је млађи од њега он.
НАЈТЕЖЕ ЈЕ БИТИ ДОБАР ЧОВЕК

Причају унук и деда
прича је већ добро знана
понекад се понавља ради реда
намеће се увек сама.
Шта је то важно у животу
тема је која ће мучити довек,
а деда увек има одговоре на све,
-Најтеже је бити човек.-
Чуди се унук одговору
ништа од тога не разуме,
-у животу то много вреди-,
објашњава му деда како уме.
-Најтеже је човек бити
помоћи другима када затреба,
поштовати и чувати достојанство
ценити зарађени комад хлеба.
Треба увек пружити шансу
88
да никада не буде касно,
бити одговоран и волети друге
поступати у сваком трену часно...
У свакој ситуацији је најтеже човек бити
кад искушење на сваком кораку вреба,
поступци кроз живот говоре много
колико за то ако се хоће само мало треба.-
З
З је као зора
з је сунчев зрак
који на западу
улепшава залазак...
З је као зумбул, зеленкада
у оку зеница,
зелена ливада, зрикавац
на небу звездица.
З је као град Зајечар, Зрењанин
тамо је кажу Зоран и његов син
излет посебно фин...
З је злато
З је као загонетка
з је као зима, као зека
који иза брезе чека...,
ззззззз да му се
јави пчелица
која му зујањем зановета.
ПИСМО ПИШЕ ПАЈА

Писмо пише Паја
поштом га Пери шаље
негде до Параћина града,
а можда преко поља мало даље.
89
Да га поштар Павле
у торби понесе
пуно је ту поздрава
све познате адресе.
Поноси се Паја
што много пријатеља има,
поздраве свима шаље,
а радо би да их и прима...
ЧАСОВНИК
Часовник је справа
који мери време
често за школу
буди и мене.
Има их разних
рачуница је чиста
да ли је ручни, зидни
сврха им је иста.
Неки имају бројчаник и сказаљке
најчешћи су то делови сата,
а мени је најдражи онај
који ми је поклонио тата.
Помоћу сата се уче
јединице за време,
час, минута, секунда...,
нема ту расправе ни дилеме.
Па ме укућани питају често
колико то има сати,
саветују ме, мудрују,
ал изгубљено време
не може да се врати...
90
МОЉЦИ
Да сређују орамар
као добровољци
дали се на посао
свесрдно мољци...
Хтели су показати
свој радни елан,
а мољац ће урадити
све што човек не може сам.
Сваки је нашао
за себе тренутак,
у гардероби силној
погодан кутак...
А онда је кренуло
од пеглања полако
до слагања ивица
што и није лако...
Проверио се квалитет
од чега је гардероба
посебним поступком
материјал је морао да се проба...
Па су фронцле
оставили по страни,
то су поступци мољцима
веома добро знани.
Резултат је био видљив
и ту је крај приче,
знао је и мољац стидљив
шта ће бити када их газда ту затиче...
МОЉАЦ
Наљутио се мољац јако
што му се име свуда наружи,
91
упоређују га са многима,
а са таквим ни у сну
не би волео да се дружи.
Како је аљкав
без дозволе царује по гардероби,
а он није такав
воли само комфор
да ужива у слободи.
Књишким мољцима називају и оне
који воле да уче
додају им његове епитете
зато се негде по ормарима и завуче
избегава поређења, туђе намете.
А то што понекад чини штету
верујте, није из неке обести,
извинио би се он целом свету
да његово стрпљење не искушавају на тесту...
Наљутио се мољац јако
увреда части га често растужи,
упоређују га са многима,
а са таквима ни у сну
не би волео да се дружи.
ДЕЧЈИ СВЕТ
Дечји свет је мало царство
чине га игра и другарство
више осмеха, мање брига
чаролија боја, понека књига.
Дечји свет чине тајне
свака је посебна, све су значајне
ко звезде се у детињству роје
лепим моментима живот боје.
У њему машта може свашта
92
све има смисла и значаја
воли се срцем, из душе прашта
то је бајковита прича без краја...
Дечји свет је мало царство
у њему цвета другарство
испуњавају га раздрагани смех и игра
дечји свет је, ништа друго, до разбибрига...
СМЕШУЉАК
У окицама тамним
мами ме смешуљак
бебице једне
док тражи свој кутак...
Ручицама маше,
ногама млатара,
тако зна дуго
без речи да ме заговара.
Па се несташно смејуљи
на цуцлу се жали
зуб је већ жуља
несташко је мали...
Не разумем много
шта ми жели рећи
смешуљак тај волим
не могу порећи.
Још кад се мази
нежност ме преплави,
смешуљак је крив
и чуперак плави...
Волим тај смешуљак
највише од свега
онај немирлук
93
који сваки покрет вреба.
За љубав
само мало треба...
ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ
Понекад се дете
у мени буди,
па пишем песме
за децу људи.
Њихова чаролија
свуда ме води
кроз неку бајку
некој новој згоди.
Играрије многе
покреће машта,
све има лепоту
ко цветна башта.
Па се некад губим
тотално опустим
у дечјем свету
жеље бих да изустим.
Можда је то наивно
можда звучи лудо
али тај је свет за мене
ко право чудо.
Па пишем, шарам
оловком се дружим
овом животу
ново детињство пружим.
Кроз песму, стих
разне снове снивам,
зато ме пустите
да мало уживам...
94
Јер дечји свет
срећом душу испуњава
кроз песму се и ветар
безбрижно поиграва...
ПРЕДАВАЊЕ У БАРИ
Предавање је у бари
држао стари патак
па је пачурлији
задао задатак.
Није било лако
одабраној групи
у проблем задатка
морао је да их упути.
Трудио се, викао
знање да примене
гледао их редом
неодлучне, збуњене...
Мислио је да ће пачурлија
пронаћи решење,
а они су загњурили у бару
прво на освежење.
Нек се патак зноји
и проблем сам реши,
нек види за свагда
да у приступу греши.
Није више пачурлија
оно што је некад била
ово је модерна,
компјутеризована
са много стила...
Што они не могу
ту су рачунари,
95
а и поред тога задатке
нек реши патак стари...
ЈАДАО СЕ КОМАРАЦ
Јадао се комарац свима
да га свуда праше
нико његово присуство не жели
са свима га посвађаше.
Није он толико наиван
познаје свачију ћуд
схватио је да га избегавају
и да више нама куд.
Јадао се бубамари
како му мањка пажња пријатеља
ни рођаке муве нису више исте
пуне су сопствених жеља.
Никоме није упутио преку реч,
а сваки дан му је ко журка
понекад узима крв за анализу
она му живот узбурка...
Јадао се комарац жешће
ни музика његова не прија ником,
а он би свирао чешће
онако на увце, чисто да се похвали
врхунском свирком...
БУВА
Размишљала је бува
да се мало забави
да позове друштво
весеље да прави.
Организовала је журку
на ћебе меко
96
ту је мачак избацио
од ње се одрекао...
Гњавила га често,
а он буве мрзи
што у сваком тренутку
маратон трче брзи.
А одговарало јој јако
да се крије у његовој длаци,
али дуго мачка
није могла –држати- у шаци.
Клепнуо је шапом
знак је то за протест
па је бува пала
на ћебе у несвест.
Зато хоће журку
како то обично бива
да слави моменат
што је остала жива.
Што је мачак оставио
топло ћебе
да њена маленкост
не може да зебе...
Па ликује стално
у својој рђавој шали
све мисли како
мачку да подвали...,
Зна да му топло ћебе фали...
ПАУК
Паук мрежу плете
свима рад свој хвали
испекао је занат ткања
лиценцу му дали...
97
Он своју пређу
испреде са стилом
његове нити се могу
упоредити са свилом.
Тканине своје
на све стране ниже
са знатижељом инсекти
прилазе им ближе.
А он љубоморно чува
тајне свог заната
зато их у своје мреже
немилосрдно хвата.
Боји се да ће му копирати
идеје и знање,
а он је ненадмашан на тржишту
за мреже и такње...
ЗУМБУЛ
У мојој башти зумбул плави
сваке године заносно мирише,
понекад се међу цвећем важан прави
док га ветар у заносу њише.
Хтео би небо досећи
па се до сунца извија,
сањар је прави, шта још рећи
сунчева светлост му посебно прија.
Међу осталим цвећем шапуће
нежне би речи о љубави да збори
најлепше му је код куће
срце би свима да отвори.
Плави се под чарима неба
понекад му бојом парира
збунити се нимало не да
98
све што жели је мало мира.
С пролећем воли да се дружи
па га цветовима својим красним кити
С усхићењем ужива
док пчела око њега кружи
његовим пријатељем она жели бити.
Зумбул плави зато мирише
срећа већ спава у њему
својом лепотом зна да инспирише
лепотом ме својом освојио у трену.
ПИТАЊЕ ЈЕДНО БЕЗАЗЛЕНО СЛЕДИ

Питање једно безазлено следи
унук га често упућује деди...:
-Где се то облак често пресвлачи
зашто га ка другом нешто привлачи...,
а онда варница попут муње лети
као да се оном другом због нечег свети...
Да ли то једно другом краду капуте
па зато груну, јер се много љуте...-
Гледа дете облаке што језде
па се пита да ли то желе покрити звезде...
-Да ли је то брига да не озебу,
или желе да гасе сјај у месечевом погледу...-
Питања су разна и занимљива
шта то облаку небом прија.
Унук деду често у детињство враћа,
питањима му се разним обраћа.
-Зашто облак тумара и скита,
зашто га киша за дозволу пита...,
када се небо у нервози стушти,
хоће ли дозволити да на земљу пљушти...-
99
Смишља деда изговоре силне
само да његов унук не брине...
Мудролије нек нађу облаци горе
па нека се од деде и унука мало одморе...
ПАПРИКАШ
Паприкаш је чудо
кад се добро спрема
по укусу је јело
које премца нема...
Још кад му се дода
неко месо или сама риба,
мора да се проба
за апетит је права интрига...
Мирисима мами
залогаје нуди,
до уста би сами...,
неодољиву жељу буди...
Није то шала
за пет плус,
посебно кад паприкаш
има добар укус...
А остало...
о томе нек се прича
бољи је сигурно
од мноштво других јела
и сендвича...
СРЕД САМО СЕЛА

Сред самог села
у старој школи
весели жагор деце
околином се ори.
100
Ту се свакодневно играју
деца до миле воље
састајалиште им је
двориште старе школе.
Ту се шапућу догодовштине
и тајне разне,
гуркају се на клупи
да не буду празне.
Чувен је онај стисак руке
невини пољубац ђачки,
одговор за петицу
и поглед сањалачки.
Сред самог села
у старој школи
ђачка се клупа
посебно воли...
А детињство у њој
има посебне дражи
и након много година, касније
њена чаролија још се тражи...
БАКА И ФУДБАЛ
Моја бака фудбал воли
највише од свега
и сада радо гол брани
кад нам голман треба.
Засуче рукаве
шутира лопту мушки,
говори да то чини из забаве
да себи разоноду приушти.
Увек је спремна да ускаче
у игру кад неко из тима фали,
каже да јој ти моменти много значе
101
што смо јој место у екипи дали.
Јури за лоптом ко професионалац
зна да се са свим триковима носи
за фудбал је прави зналац
наш се тим њоме поноси.
Моја бака фудбал обожава
и дрес наше екипе носи
брани гол и кад је реума спречава
и многе седе у њеној коси.
Њена умешност
победи нашој често доприноси...
НАША ШКОЛА
Наша је школа моја друга кућа
у њој проводим највише своје време,
пред њом ме чека мој пас Жућа
лавежом поздравља другаре и мене.
У њој има баш свашта
од игре и нових слова из буквара,
понекад проради дечја машта
тада се бојама нови цртеж ствара...
Моја је школа нова породица,
у њој, у клупама седе пар до пара,
део дечјег света је учионица
где се нова љубав ствара...
Ту се стиче и храброст и знање,
добар друг до гроба
лепе навике и образовање
зато и кажу да је најлепше ђачко доба.
Наша је школа наш други дом
у њој остављамо дечје снове
она чува тајне, неке називамо животом
охрабрује да смело крочимо у изазове нове...
102
БРОДОЛОМ
Скупило се друштво
договорили се једногласно
чамце од папира
направиће до касно.
Па ће их пустити
да пливају у оближњој бари,
то је место где плива
често патак стари.
Хтели су видети
реакцију праву
како ће патак
отићи и покуњити главу.
Ал чим су чамце
пустили у воду
ето и патка
за пливање је тражио згоду.
Загњурио је поносно
протурио је реп,
за купање је нашао тренутак
погодан и леп.
А чамце је једнако
потопио кљуном,
није се обазирао
пред дечјом узбуном.
Био је то прави бродолом
на опште изненађење
замахао је крилима
на дечје запрепашћење.
Пљускање воде
летело је са свих страна
када му се придружило
103
неколико његових дама...
КОД ЗУБАРА
Жали се сека
да је зуб боли
не може јести
слаткише које воли.
Оштар бол је жига
чим сладолед лиже
од бола сека
дреку страшну диже.
Па је моли отац
убеђује мати
мора зубару
тад ће бол престати...
Објашњавају уз то
како то не боли,
а онда може опет
јести оно што воли.
-И сладолед, тата-,
задовољно ће сека
код зубара да иде
нестрпљиво чека.
ДЕЧЈЕ РАЗМИШЉАЊЕ
Тата, зашто је овај свет такав,
зашто се у њему оно лоше дешава,
кажу да је чупав и длакав
да животом пресуђује пара...
Реци ми отворено, тата
чему око нас толико журба,
зашто се свако повлачи у себе
све мање рачуна на пријатеље, друга...
104
Синоћ сам чуо маму
како у соби тихо јеца
рекла ми је да је оставим саму
да се помоли пред иконом нашег свеца.
Нестало је осмеха са њеног лица,
тешко када са мном проговори,
теши је понекад због нечег комшиница,
па се питам, да ли је престала да ме воли...
Често када ниси кући
забринуто кроз прозор гледа
да ли и нашу породицу
иста судбина других вреба...
Ја хоћу и маму и тату
подједнако вас волим као и Жућу,
важни сте ми на сваком кораку,
срећа и мир треба да испуни сваку кућу...
Реци ми још једном, тата, шта вас мучи,
не остављајте ме по страни,
зашто дете не може о свом животу да одлучи
већ то чините ви сами...
НЕСТАШНИ ВРАБАЦ
Наљутио се врабац
на своје чедо,
из гнезда несташно вири
у небо се загледао...
Па га брижно опомиње
да мирује мало,
саветује га стално
из гнезда да не би пало.
Ал оно се врцка,
крилима млатара,
хоће да лети
105
доста му је да се о њему
неко стара.
Не жели да га хране
мушицама и мрвом хлеба,
стасао је већ,
о себи да се стара сам треба.
Смета му родитељска брига,
понека замерка,
у свет одраслих жели да полети
тренутак стално мерка...
ДВА ПРИЈАТЕЉА
На оближњој ливади
у бокору цвећа
пчела се нектаром слади
и овог пролећа.
Па весело лети
са цвета на цвет
па све мисли како је
леп овај свет.
Зујањем успављује
свица испод листа,
тад он фењер гаси свој
док сунце с неба блиста.
Срећни свитац
уз песму спава
док га ветар љуља
у влати вижљастих трава.
И тако уз музику
ужива сваки дан
пчелица задовољно зуји,
а свитац одсања свој сан.
На шареној ливади
106
у миришљавом цвећу,
два пријатеља деле
свој мир и срећу.
САН
Заспао је браца
немирни га снови муче,
па се кроз сан по кревету баца
хоће рукаве пижаме да засуче.
Па нешто кроз сан бунца
неразумљиве речи ремете тишину,
онај резак звук сата док куца
док му се родитељи јако брину.
Шта то сања њихово чедо,
ко га то кроз сан изазива,
пипкају му чело бледо
док му се зној са лица слива.
Да ли је болестан браца,
око њега се силно труде,
лете по образима низ пољубаца
нежним дозивањем би да га буде...
А браца кроз сан
мајчине руке хвата,
мешкољи се ко јагње
грли је око врата.
Отворио је је нашироко очи
зна он ко може да га теши
прошао је ружан сан
сад би могао да се смеши...
Само неће никоме рећи
шта је тај сан крио,
препустио се уживању, породичној срећи
107
браца је поново срећан био...
ПРЕДШКОЛАЦ
С усхићењем малиша
у вртић граби,
биће лепо мисли
свашта се тамо ради.
Биће вршњака
цртања и игре
научиће много што шта
већ има и књиге.
Певаће песме
уз игру и покрет,
упознаће тајне,
око себе свет.
Спремио је торбу,
за цртање прибор има
блок и свешчице,
поноси се њима.
Зна он већ доста,
може и без маме
има и симпатију
своје мале тајне.
У вртић малиша
жури да се јави,
не би да закасни
ђачић је већ прави...
НА ОБАЛИ РЕКЕ
На обали реке
по пешчаној плажи
девојчица једна
108
своје срце тражи.
Нацртала га је јуче
на песку влажном
била је то порука
дечаку одважном.
Кад обалом шета
да га на плажи нађе
оно што не може речима
цртежом би да му покаже.
Ал јој талас враголан
омео план
умешао је своје прсте
уништио јој сан.
У игри је једној
из досаде и гњаваже
обрисао цртеж
пружајући се преко плаже.
Схватио је касније
било му је жао
што љубави једној
непажњом,
шансу није дао...
на пешчаној плажи
погледом дечак један
девојчицу тражи.
Не, није тајна
талас му је своју грешку поверио
јер је и он некад
заљубљен био...
109
ШТА САМ КОМЕ...
Кажу мама и тата,
сека и бата,
то је ужа породица,
лако се схвата.
Баба и деда
драга нам лица,
они су кажу наша
шира породица...
Остала крвна сродства
се једноставно прихвате
од тетке, тече
шта су то већ знате...
Стричеви и стрине
ујаци и ујне,
то је фамилија
да нас помало збуне...
У сваком погледу
сви су драги на свој начин
по поклонима видим
колико им значим...
Шта сам коме
никако да докучим,
али верујте ми
трудим се да нучим...
МОЈА СЕСТРА
Моја сестра звоца стално
идеја има на претек,
то ми ради одавно
зврчки јој је препун штек.
Непрестано око мене облеће
посебно када је шкрипцу,
110
говори да је то због среће
о чему је реч, видим јој по лицу...
Увек ме нечим заговара
понекад се са мном свађа,
највише због ситнице
такав оригинал се једном рађа.
Ратоборна је кад затреба
бије се као дечак,
често ме гњави до даске,
у свему је изузетак.
Али када ми лоше крене,
када ме неко недужног вређа,
тада је сестра увек уз мене
подмеће за мене леђа.
Љубав нас јака веже,
говори да брата једног има,
шаке у песнице стеже
одбранила би ме често њима...
За звоцање је опомињем стално,
а она износи доста интересантних идеја,
понекад бих волео да заћути мало,
али кад размислим...,
волим је баш такву,
то је моја сеја...
ЕКСКУРЗИЈА
На екскурзији сваке године
на разна путовања се иде,
да се упознају градови и села
зоо врт да ученици виде.
Успут следе разна преслишавања
од рељфа чим се укаже прилика,
посећују се манастири, тврђаве
111
споменик неког познатог ратника.
Следе приче разноврсне
шта је некада било, како се догађај зове,
а деца ко деца
жељна су враголије нове.
Тада се изненадни сјај у оку јавља
срце у грудима заигра брже
један загрљај да се екскурзија не заборавља
и сличица на којој се за руке држе.
На екскурзији сваке године
исту радост ђаци деле
зато се ваљда тако често и спомиње
са њом брзо одрастање желе.
СТАРА УЧИТЕЉИЦА
Коју то тајну тражи испред катедре
док наочари на нос ставља
увек нешто пише, утиске сведе
ни једног ученика годинама не заборавља...
Памти сваки дечји лик
несташлук који из очију блиста,
за то не треба бити уметник
док чита имена са познатог списка.
Бољу оцену даје за подстрек
дечију тајну одано крије
има разумевања за поглед прек
кад дечје срце у грудима жешће бије...
Познаје и ситну лаж
и онај покушај преписивања и преваре,
некада све то има смисла и драж
ништа не промиче очима учитељице старе.
Зна све зврчке кад се шапуће
ону озбиљност која изненађење спрема
112
ко и шта доживљава код куће
кога хвата често на часу трема.
Стара учитељица познаје своје ђаке
и увек је ту да им руку пружи
она је прави дечји пријатељ
брише дечју сузу када се растужи...
И после много, много година
за истом их катедром ко најрођеније прима,
те исте ђаке назива децом својом,
срећна што њихово поштовање
и поверење има...
КАКО ЈЕ СИНЕ...
Како је сине
било у школи
хајде, своме тати,
о свему говори...
Нешто те мучи
реци ми само,
хоћу да о томе
отворено попричамо.
Осећам да нешто
није у реду
видим забринутост
у твом погледу.
Хајде реци
шта је то било
знам да те је нешто
дубоко узнемирило...
Не брини за мене
неке ствари нисам знао
учитељице ми је данас
било много жао...
113
Директорка је викала
на њу из свег гласа
пред свима нама
за време часа.
Нестало је смешка
са њеног лица
било ме је много жао,
није лако бити учитељица.
Па се питам да ли је
битно толико звање
када при томе фали
приступ и лепо васпитање...
Не треба сине,
ништа да те данас чуди
неки људи кад постану –неко-
заборављају да буду људи...
ЂАЧКА ТОРБА
Шта то ђачка торба крије
сваког родитеља мучи,
свеска, књига, згужвани лист хартије
оцена за коју им дете учи.
Лош рукопис и нека мрља
често доводи до расправе,
још када се цртеж нажврља
тад настају размирице праве...
А торба ћути и чува тајне
оно што ђачко срце носи,
неке ситнице, за неке, безначајне
којим се ђак поноси...
У тој је торби дечји свет,
љубав која се из ведра неба роди
на корицама нацртани цвет
114
која стазом одрастања води...
Шта крију ђачке торбе,
питају се родитељи када их отворе,
да ли то чекају неке згоде
да о дечијим враголијама проговоре...
Једно је сигурно ту је и знање,
а родитељску бригу ситница штреца,
те тајне воде оном путу за одрастање,
кад се одраста,
одрасли заборављају да су некад била деца...
У ЗОО ВРТУ
на једном излету
видео сам животње
које живе по целом свету.
Од папагаја и ноја
до жирафе крупних ока
птице различитих боја
вука и неколико антилопа.
Интересантне су биле фоке
у акваријуму рибе
камиле и слон
коме на величини завиде.
Било је и других животиња
интересантних за ђака
али њих је занимало
лик некадашњег човековог рођака.
Можда знате, а можда и не
зоо врт је животињама пун,
главна је атракција на излету
био мајмун...
115
ТЕТКА
Сви кажу да је тетка
замена за праву маму
ја се томе чудим, мора да је грешка
мојој сам у последњем плану...
Смета јој мој несташлук,
говори да због мене нема мира
да сам непоновљиви безобразлук
који је силно иритира...
Зато је се увек клоним
када нам у госте бане,
далеко је то од оног да ме воли
да њена пажња сличи на љубав маме...
Можда моја тетка не уме да воли,
или томе доприносе чудни изливи,
кад ме види глава је заболи
стално налази ситнице
да ме због нечег окриви...
Сви кажу да је тетка
замена за праву маму,
а ја кажем можда је грешка
зато тетке као тетке нек и остану...
Ја имам само једну маму...
БУБАШВАБЕ
Разматра се жалба
буба шваба
доста им је рада
за џаба...
Немају комфора
нити одмора,
живот им је постао
ноћна мора...
116
Нико не цени
њихов труд,
све што раде
раде узалуд.
У кухињи су радо
увеле и смене
само домаћицу
мало да одмене.
Често се жали
на умор и главу
само за кафу
налази
прилику праву.
Зато и желе
да направе ред,
у орамару, на полици
где се држи хлеб.
Ал за такав труд
нико их не плаћа,
с презиром их гледа
кад им се обраћа...
Још им врата
показује често,
бубашваба мора
знати своје место.
Ал ни оно није
у кући безбедно,
зато им више
није свеједно...
Писале су жалбу
па нек се јавно чита
како их нико
ни за шта не пита...
117
Како за њих
нико не мари,
уместо бубашвабама
зову их и жохари.
ГУСАРСКА ДРУЖИНА
Хтело је друштво
из наше школе
да покажу своје
играрије нове.
Гусарском дружином
почели су да се хвале
да у игри могу показати
враголије и којекакве шале...
Јурили су једни друге
за време школског часа
вриштали су задовољно
из свег гласа...
Уз крике и смех
игра је збиља постала
док један није закачио флашу
која је с клупе уз тресак пала...
Ај, јадан гусар
доживео је праву буру
почео је да се жали
да је мокар по целом туру.
Још су му и ноге страдале
од изненадног пљуска
тако завршава мисија
гусара без искуства.
Није мало гусар бити
чак ни у играма у школи,
118
али таквој игри
ко би могао да одоли.
НИЈЕ ДА СЕ ХВАЛИМ
Није да се хвалим
најбољи сам у свему
дорастао сам, како кажу,
сваком проблему.
Све то брзо решавам
као да ми је секира у мед пала
понекад све то изгледа
ко нека шала...
При том још изводим
смишљене керефеке,
обарам с ногу
радознале секе.
Чиним разна чуда
смешне заврзламе
што одраслима ни на крај памети
не може да падне...
За незгоде сам први
мангупчина кажу
па се труде да ми парирају,
да се и они докажу.
Ако ми верујете,
не знам која их је знатижеља спопала,
сви нешто питају, а ја се смешим...,
успела је још једна моја
априлска шала...
ЏЕП
Џепова има разних
увек се нешто у њима скрива,
119
да ли су пуни или празни,
то место често енигма бива.
Некоме су по мери
некоме баш и не
џепови понекад о човеку
говоре баш све.
У њима се носе тајне
разноразне цедуљице
на њима поруке значајне
које дотичу срце, озаре лице.
Понеки новчић случајно ушета
тек да неку наду улива,
тражи за себе мало места
да у свом звецкању ужива.
У њима се свашта збива
песнице се стежу у немоћи,
понекад се ту и страх скрива
кад ниоткуда нема помоћи.
Разлика драстична постоји
неки ради украса служе као,
човек се увек празног џепа боји
на том тесту би свако бар једном пао...
ПРЕВОД
Скупиле се птице
са свих страна
хтеле су показати део
свог певачког програма...
Запевале по једну
онако како знају
због песме су познате
и чувене у крају.
Креште, гугућу, звижде
120
пој им је чудан
због хука сове
и месец остаје будан.
Па се такмиче у певању
све од реда,
и селице, и станарице,
од славуја до зеба...
У такмичењу би учествовала
и сама рода,
али нико њу не разуме
без превода...
Шта да се каже
тиме се пролеће и хвали свима,
свака песма
своје посебне чари има.
У ШКОЛИЦИ БРАЦА...
У школици браца сваког дана иде
муче га иста питања и бриге.
Гледа око себе често смркнута лица
ужурбане пролазнике са широких улица.
Па се пита мали, шта то људе мучи
зар и смејање мора да се учи.
Љути га ћутња, и неми погледи
просјак на улици што безвољно седи.
Па га дуго гледа, никако да схвати
зашто овај чика тужно свира, тихо пати.
-Хајде, чико, на питање једно одговори,
да ли то љубав тако јако боли...
Зар никог немаш да те усрећи,
топао дам, где можеш лећи...,
Зар немаш ко да ти пружи топлу руку,
да одагнаш самоћу и муку...-
121
Настао је тајац, мукла тишина
без речи је остао на улици старина...
А дечак у чуду, растужио се јако
схватио је без приче да му није лако...
Схватио је да кад човека нешто у души боли
не може ни за лепу реч да се замоли...
А то се не учи у школи...
ПРЕСЛИШАВАЊЕ
Позвао ме је
најбољи друг
да ме кроз игру преслишава
шта је то круг,
шта је то кружница,
а шта пречник,
као да проверава
мој скромни речник.
Изненада је
споменуо и теме
ту су већ настале
и прве дилеме...
Правио сам се невешт,
шта да му рекнем
геометрија ми не иде,
ни реч да бекнем.
Џаба се он труди
да ме преслишава
нисам знао ни шта је дуж,
а камоли права.
На крају је одустао
лакнуло ми је малко,
све што је питао
ја сам одговарао наопако.
122
Нисам се зачудио
што је у школи пала слаба,
за бољом ме је оценом
напустила нада.
Шта је то кружница, теме
пречник и круг
неко одговара уместо мене
мој најбољи друг...
ДУГМЕ
На дну ормара
у гомили ствари
нашла сам мноштво ситница
и капут стари...
Претурила му џепове
тек да видим шта крије,
али сем дугмета
био је згужван лист хартије..
Радознало погледах
отворих га што могох најтише
застао ми је дах
док сам читала шта на њему пише.
Ал је чудо било велико
била су то тек неколико слова
поред њих на брзину
једноставна порука ова.
-Чувај ми дугме ово,
то је једино што не може да украде време,
од срца је веруј оно
везаће заувек тебе и мене...-
Погледах дугме на длану
било је обично као и многа друга
суза низ образ кану
123
обузела ме наједном туга...
Таква мала једноставна ствар
ту је да срце разнежи
некоме је то дугме дато на дар
да једну љубав кроз сећање забележи...
Обично дугме...,
а мене нека сета обузме...
БИЛИ СМО ДОБАР ТИМ

Били смо добар тим
прошли смо све и свашта
наше је пријатељство нестало ко дим
а сада је свако ко зна где,
крива је сујета ташта.
Нестале су илузије и снови,
чак ни заједничке слике нам нема,
у ком правцу наш брод плови
остала је за расправку тема...
Били смо добар тим
остала је само успомена,
са губитком се нисам помирио сасвим
живот изненађења спрема...
Свако је отишао на своју страну
о успеху и новом пријатељству сања,
познајем ту стару причу знану
будне ноћи до раздања...
Били смо добра екипа
од дружења није остало ни трага,
не волим када ме о неком неко пита
оно што смо имали,
тога више нема сада...
124
БЕЛИ ЛОКВАЊ
На површини немирне воде
цвет белог локвања зановета
ветру препричава своје згоде
како би на таласима волео да шета...
Жељан је благог љуљушкања
топлине сунчевог зрачка,
тек да свима стави до знања
да се не боји тамног облачка.
Како је задивљен лепотом обале
жабе која раздрагано крекеће,
шкољкама које су у песку заспале
и сањају да су се дотакле руба среће...
бели локвањ рибама се диви,
њиховом праћкању, дивном плесу,
начину на који свака врста овде живи...
Устрептао уздише
од лепоте лета вилиног коњица,
чека да види мистичне звезде
и негде на обали, у жбуну,
фењер збуњеног свица...
одушевљен је бели локвањ чарима живота,
ветру препричава своје утиске и згоде
не знајући да је он та омамљива лепота...
ХИГИЈЕНА
У свињцу једном
гроктале су две свиње
хигијена је почела
страшно да их брине...
Та прљава вода
125
није баш за купку,
мали је простор
њиховом несташлуку...
Коментар је пао
непријатан за уши,
дал је човек зао
кад их смрадом гуши...
Стиснуо их је обе
ко да су сардине,
а оне воле простор
жеља да их мине...
Још воле сунце
излежавање, одмор прави,
онакве лепе, буце
зар да човек гњави...
Па их држи затворене
у нехигијени, на њихову муку
зато су огорчене
и праве буку...
У свињцу једном
гроктале су две свиње
на услове живота се жале,
хигијена их брине...
МИРИШЕ БАГРЕМ
Мирише багрем
раскошан бео
својом лепотом
краси крај цео.
Па госте из краја
мирисом позива
да се у тој красоти
свако наужива.
126
Ветар се враголан
цветовима поиграва
љуља гране
на којима
понеки славуј спава.
А пчела се на кишу
потајно љути
због ње не може
нектар да сакупи.
Пчелар већ је ту стари
багремар надледа
трља руке, мисли,
биће доста меда.
Мирише багрем
раскошан бео
песмом је славуј
и цврчка занео...
Нема ту фрке
нити љубоморе
кад багрем замирише
језиком љубави
сви би да проговоре...
КОРЊАЧЕ
У дубини мора
поред самог спруда
сишла је корњача
да тражи свога друга
Нису се срели одавно
то је прича стара,
хтела га је видити само
и причом да га заговара.
Да га развесели
127
и преноси поздраве свих
колико их тога дели
чак му је написала и стих...
Хтела му је много рећи
емотивност веже корњаче
ситницама да га усрећи
колико јој заједнички тренуци значе.
При сусрету је пред њим
пуна дивљења стала.
један поглед је збунио
на његов шарм је пала.
Отад је корњача
обећала себи
остаће са њим
а и где би...
У дубини мора
поред једног корала
корњача је свој пристанак
пред матичарем дала...
На луди камен је стала...
ПИСМО
Поред прозора седи
забринуто сека,
Деда Мраза да јој дође
нестрпљиво чека.
Писала му писмо
ако је добре воље
у Новој да јој испуни жеље
да се живи боље.
Да нестане туга
њене породице,
да им осмех и срећа
128
озари лице.
Писала је сека
оно што дечје срце жели,
мисли да деда Мраз
такве поклоне дели...
Па га још чека,
правда га...,
док јој се ручице
од зиме тресу
можда писмо није стигло
на праву адресу.
СВЕ ЈЕ БЛИСКО, СВЕ ЈЕ ЛЕПО...

Све је блиско
све је лепо
игра дете води
у сновима далеко,
у некој земљи
где се може свашта
где царује љубав
где влада машта.
Све му је драго
чаробно и сјајно,
снови су благо
трагање бескрајно,
тада се осмех
отима са лица,
то чини срећу
да изгледа ко ситница...
Радости више треба
да свет покреће
да се помирише
разнобојно цвеће.
129
Да срце срцу
топлину поклони
да се на друга
друг раменом ослони...
Па да се руке
нађу у чврсти стисак
то је живот
прави ужитак.
Све је блиско
ал опет лепо
игра дете води
у сновима далеко,
у свету маште
другарство се стиче,
ту почињу да се живе животи
кроз разне приче...
РАЗМИШЉАО БРАЦА...
Размишљао браца
шта ће за Дан жена
поклонити мами
а новца нема...
Па оловком шара
нешто црта, боји,
за маму није
поклон било који...
Дуго мисли, ћути,
од свега би по нешто,
ал и цвет један
цртати је тешко.
Па се труди, мучи,
све од себе дати
на крају ће поклон
130
пољупцем да запечати...
Смеши се браца
поклон мами спрема,
хоће да је усрећи
за Осми март, Дан жена...
ПОКЛОН
У кућерку крај прозора
чека браца Деда Мраза,
хоће ли стићи док не свиће зора
са далеких белих стаза...
Целу ноћ стрпљиво чека
да га бар топло загрли,
тај поклон издалека
загрејаће му носић смрзли.
На огњишту старом
одавно већ ватре нема,
ал се браца истим жаром
за дочек Нове спрема.
Пожелео је скромне жеље
на папиру је нацртао јелку,
да му Деда Мраз врати родитеље,
оздрављење за секу...
Још чека Деда Мраза
уздах му се отима из груди,
па се пита зашто су ту причу
за децу измислили људи.
У кућерку, тужан седи
док мраз по стаклу прозора шара,
схватио је да чекати више не вреди
за његов поклон
Деда Мраз нема пара...
131
ЉУБИЧИЦЕ НЕЖНОГ ЛИКА

Љубичице нежног лика
где твој поглед сада скита
кога чекаш то да видиш
па се кријеш јер се стидиш...
Коме те то чежња вуче
које ли те муке муче,
дал је љубав, или шала
да си у јесен процветала.
Зашто смерна сада ћутиш
тајну душе да ли слутиш
хајде тајну ми говори
какав је осећај кад се воли...
Дал ће доћи, ти се питаш
моје мисли ко да читаш
па себе и мене тешиш
хоћеш ствари да разрешиш...
Исте су нам то судбе
зато нам се сви и чуде
тебе јесен прозива..,
мени је даљина крива...
Љубичице плава, смерна
ти си моја друга верна
јесен ината ради
хоће да нас две завади...
Чекај, тренутак само
љубав неком да дамо,
да нам се душа срећом испуни
то једино јесен може да збуни...
132
ПИТАЛИ СУ СНЕШКА
Питали су једног Снешка
уме ли да се смешка
бели капут да свуче
санке брзе да повуче.
Питали га све и свашта
све што може дечја машта
споменули су и Деда Мраза
Снешко је његова маза.
Дотакли се разних тема
шта то зима смера, спрема,
зашто поклона за Снешка нема
док шћућурен у снегу дрема.
Јадан Снешко чами, ћути,
ветар га пркосно шиба, љути,
па га поваздан дира, штипа
и он би да га нешто приупита.
Чему то служи шаргарепа,
о појасу стара метла,
дал то Снешко зановета
или је ту само да засмета.
Ћути Снешко и мудрује
питања та он не чује,
тајну своју деци само открива
у њиховом друштву ужива.
КАКО СЕ ПРАВИ СНЕШКО

Како се прави Снешко...,
радознало дете оца пита,
треба ли ту сем грудве још нешто
док зима пахуље на земљи сипа...
Шта ћемо са капом
да се Снешко не смрзава
133
хоћемо ли му ставити шерпу
да га од хладноће не заболи глава...
И шал ће му требати око врата,
ова зима баш не зна да се шали,
дугмиће на јакни од блата
да се од хладноће не жали...
Како се прави Снешко...,
радознало и даље пита дете,
метлу му треба ставити вешто
и нос од шаргарепе...
А уста, треба и ту нешто да се дода
да осмех буде од ува до ува,
уместо очију два дугмића модра
грудвe више да га ветар не одува...
Како се Снешко прави
у чаролији који доноси зима..,
сада дечак зна да ту треба много љубави,
подршке и помоћи које од оца има...
Пред оцем и сином стоји Снешко...,
ко магуп намигује смело,
без овог снежног другара зими је тешко,
вредних је руку ремек дело.
ПРИЗИВАЈУ ЈЕ ЧЕСТО
Призивају је често
њена белина им много значи,
јер уз њу иде и оно ресто
уме украсе свакодневици да прикачи.
Говоре о њеном значају
како је дивна, за децу бајна,
када забели у старом крају
зима тек показује колико је значајна...
Како су зимске игре веселе
134
од клизаљки до грудвања и Снешка,
тада се Божићни дарови деле
изазивају мало смешка...
Таква се белина посебно памти,
затрпава путеве и стазе,
често са вејавицом на кућни праг сврати
од њене хладноће се животиње пренеразе...
Нико не помишља на свадљиве врапце
на зеку који за храном трага,
на напуштене псе и маце
кад хладноћа сурова завлада...
Топла соба је битна свима
за опстанак мало хране,
некоме сурова зима
хладноћом и самоћом сеје дане...
Призивају је често људи...,
свиђа им се снежна белина,
мене зна да растужи док крајем дангуби
у њој мало радости за мене има...
Зима..., ах, та снежна зима...,
САНКЕ
-Имам једну жељу само-,
рекао је збуњени бата,
само не знамо
да ли ће је испунити тата...
Одавно ме притиска
морам му некако рећи,
прва је са мог списка,
може јако да ме усрећи.
Санке једне желим,
постале су давно мој сан
са секом бих да их делим
135
да се санкамо поваздан...
Није то много...,
вожња њима уме баш да прија,
на њима је по снегу
права зимска чаролија...
О њима сања и сека
цртала их, а са њима и пахуље беле,
ја ћу тати рећи ако не смета,
шта то његова деца желе...
Нек их тата само купи
онда ћемо прећи на други план
када се на нас наљути
може се санкати и сам...-
ЗА СРЕЋНО ДЕТИЊСТВО
За срећно детињство само мало треба
велика љубав родитеља,
место испод плавог неба…
Загрљај утехе, подстрек за остваривање жеља
уво за тајне, подршка пријатеља.
Она посебна прича коју зна само бака
досетка и шала деде, приликом решавања
задатка…
Топлина огњишта која души несебично прија,
кућни љубимац и цела фамилија.
Јер дечја је срећа попут лептира,
окриље породице је место где се ужива и
најлепше снива…
За дечју срећу, потребно је јако мало,
а то мало у две би речи стало…
Оно – Волим те- што свима прија подједнако
загрљај и мноштво нежности
136
за којим се чежне јако…
Јер детету родитељска љубав много значи
уз подршку и сигурност,
постаје се сигурнији и јачи…
ЧАЧКАЛИЦЕ
Чачкају се чачкалице
међусобно се хвале
шта све могу чачкати
шта су ишчачкале...
Радозналост некада
баш их свуда води
од трпезе, све до зуба
ускачу у свакој згоди...
Некада информацију
добијају из прве руке
па се гуркају
ређајући своје шеретлуке...
Некада их ломе
у свађи, чисто из ината,
а оне се љуте
што их невине изведу из такта...
Чаврљају често
док негде у мраку чаме,
некад заборављене
јадикују саме...
Ех, а шта све могу
колико је њихова вредност,
боље је не питати...,
у свакој гужви имају предност...
137
АНКЕТА
Спровео је анкету
зец у шуми
ко од становника
најбоље глуми.
Ко пева
мелодичним гласом
ко се кочопери
и шепури стасом.
Анкета је јасна
логика чиста,
само што није
на купусу листа.
Па се многи жале
понајвише зека
таква анкета
јако му смета.
Могли су наћи
начине друге
само да избегне
лијине зубе...
А вук ко вук
само зановета
добар залогај
зна да мерка.
Спровео је анкету
једва је дошао до даха
у шуми вреба
много невоља и страха...
Једва је спасио
живу главу
срећа је што је утекао
у зелену траву...
138
НАТУШИЛО СЕ НЕБО
Натушило се небо
само што не заплаче,
видно је назебло,
кија све јаче...
Жао му је цветних грана
шћућурене птице,
од хладноће
смркнуло му се лице.
Шта је с пролећем,
забринуто се пита,
где ли је залутало
куд ли мангуп скита...
Чак се и сунце
невешто прави,
крије се за облаком
расположење му квари...
Погледом тражи
забринуто пролеће,
да га излечи мирисом
пољско цвеће.
Па шмрће невољно
уз то још и уздише,
док га грозница
хвата све више.
Натушило се небо
забринуто се огледа
пролеће би да зове
поруку да му преда...
Јер је једино пролеће
пријатељ прави,
кад оно сврати
139
тад на све заборави...
НЕ МОЖЕ БАКА БЕЗ РАЧУНАРА

Не може бака више
без рачунара,
поруке многе пише,
то јој задовољство ствара.
На фејсбуку је често,
шаље силне поруке,
не кува, не развлачи тесто
слова јој стварају муке.
Понекад се љути,
некад јој је и смешно
када настаје збрка
што реч чита погрешно...
Хтела је показати
своју умешност и овај пут,
па је у поруци ћерки
писала да воли више фејсбук...
Збунило ју је слово
то вам сада могу касти
од стида је бака пожелела
у земљу пропасти.
Такву грешку
не могу оправдати ни наочари
ал једна је збрка замало
због фејсбука,
хтела љубав између баке и кћери да поквари...
Можда све ово изгледа
као неки штос, шала,
забуна је ова баки
лекцију добру очитала...
140
ПАНДА
Гледам слику панде
како је сладак, мио,
својом ме је лепотом
на брзину освојио.
А њушкица му медена
сва љупка, драга,
још да ми га је уживо
загрлити сада...
Гледам малог панду
како лист у сласт грицка,
а шапом бунду
чешка и лицка...
Скроман и тром
баш је атракција права,
још је слађи кад на грани
безбрижно спава...
Такву лепоту уме
само природа да изваја,
жао ми је што није
становник мога краја...
Гледам слику панде
како је сладак, мио,
моју је љубав
заувек чаролијом освојио.
ДЕТЕЛИНА СА ЧЕТИРИ ЛИСТА

Сасвим изненада
угледах детелину са четири листа
да ли је то срећа
наметала се мисао иста.
Да ли заиста срећу носи,
па скривена нешто чека,
141
можда путника неког
да сврати из далека.
Па је у чежњи својој
испружила листове своје
тек да покаже
чари зелене боје.
Међу мноштвом
сва зелена поносно стоји
допушта зрацима сунца
да јој листове броји...
Баш их је четири
и ватар их прелистава,
нека даље живи
и башту украшава...
Спазих детелину
и помислих жељу,
поверих јој тајну срца
ко најбољем пријатељу...
Пустих је да живи
задивљена природном
ремек делу...
КРПЕЉ
О њему добро нико не говори
у невољи се свакој уживи
само задаје проблеме,
рану да заболи
тако зна сваки крпељ да живи...
Закачи се и камуфлира
да мисле да је младеж,
онда се туђе крви опија
постаје напаст, права давеж.
Не бира ни место ни време
142
жртва му је свака која има крви
ко лопов наступа, у напад крене,
само да у свему буде први.
Крпељ је чудо од паразита
ствара велике проблеме
никога за госотопримство не пита
у напад само кроз игру крене...
Крпеља има свуда
не крије се само у трави,
његова је безазленост забуна
на туђ рачун би да живи
и да се забави...
ВАРЈАЧА
Бунила се варјача
кухиње јој је доста,
мешање по лонцу, шерпи
досада јој поста.
Све су то радње познате
на њу се ослањају често,
има она аргументе јаке
хоће своје место.
Користе је без милости,
још мора да свашта слуша,
уз коментар храну
домаћица са ње куша.
Па је мука хвата
шта јој све то раде
са њом би да се и фила
са торте сладе.
А онда је баце
у судоперу на прање,
налазе јој неко место
не бринући за њено стање...
143
У кухињи је схватила
да јој мира нема,
посебно када се слатко
или ајвар спрема...
Дозлогрдио јој такав живот
домаћице која се кувањем хвали,
да није ње..., не чини ли вам се,
сви би гладни остали...
ЧЕСТО ПУТА ТАТА
Често пута тата мора
силне проблеме да реши,
прави је мајстор свог заната
кесу на укућане дреши.
У свему је увек крив
мајка то често говори
незадовољство је њен излив,
а он се за све нас, како зна, бори.
Подсећа нас на мађионичара
мора постојати на све стране
посао кућа, кућа посао
с послом му дан и сване.
много тога и да трпи
не зна му се радно време
због којих следе обрти.
Уморан је често и тужан
нема време за причу и трзавице
ретко се смеши, понекад је чудан,
умор су његове свакодневице...
А кад доноси плату
раздели је већ са кућног прага,
свакоме нешто треба,
а са тим настају мноштво испада...
144
силне проблеме да реши,
прави је мајстор свог заната
и мене уплакану често теши...
ТЕШКО КО ДА МЕ РАЗУМЕ...
Тешко ко да ме разуме
моје глупости да схвата,
често друга налазим у њему...,
а то је мој тата...
Са њим је свака игра
утакмица права,
говори да сам – прва лига-,
кад ме лекције преслишава...
Уме кад- кад да подигне глас
ал је то реткост права,
љубав је оно што веже нас
од вишка не боли глава...
Кажу да на њега личим,
а то ми дакако јако прија
са тим се потајно дичим,
-татиним- ме зове цела фамилија...
Увек за мене времена нађе,
кад ме невоља понекад поткачи,
говори да будем фин и избегавам свађе
да љубав у животу много значи...
Тешко ко да ме разуме
моје глупости да схвата,
подшка ми је у свему...,
мој драги тата…
ДРВО
Ко зна откада сред села стоји
поносито ко сведок нем
145
године одавно више не броји
окорео од недаћа, заборављен...
Годишњим добима одолева
причу своју ко тајну чува,
о чему ли то још ово дрво снева
док га кише квасе,
а ветар покушава да га одува...
Раширио је гране
сунцу би још једном да се поклони
у њему би још која птица да застане
да је од невремена заклони.
Ко зна откада поносито стоји сред села
које су му још жеље преостале,
његовом хладу ни ја не бих одолела
гранама које би се лишћем поиграле...
Ко зна кога све то одавно чека
коме ли се то упорно нада
понекад тужно тражи неког
да му се врати издалека
да га загрли ко некада...
Ко зна откада сред села стоји
поносито ко сведок нем,
године одавно више не броји
пркоси свакодневици, заборављен...
РЕКЛИ СУ МИ ТЕТЕ...
Рекле су ми тете
припремиле су ме стрине,
у школу морам
ништа не сме да ме брине.
Тамо ме чекају
другари са свих страна
биће занимљиво
сваког дана.
146
Научићу многе ствари
од бројева до слова,
школска клупа је кутак
несташлука и изазова.
Биће игара
песме да срце разгали,
нечија слика у блоку
оцена са којом се хвали...
Тамо су нечије очи
кике са машнама неке девојчице,
онај прекрасан осмех
моје прве комшинице...
Рекли су да ћу у школу
једва чекам да у њу крочим,
тамо ћу сваки дан
да видим мени драге, прелепе очи...
ЧУЧУК СТАНА
Била је враголаста, ситна
у Поречу је тражила отету девојачку спрему,
хтела је лично хајдук Вељка да упита
зар су хајдуци тако ниско пали
да пљачкају жену...
Њен пркос и понос
смекшало је срце у јунака,
пао је пред њеним чарима у занос
знао је да му треба љубав баш таква ...
Стана је освојила душу мушку
запросио ју је без размишљања,
још када је у рукама узела пушку
чинило му се као да сања.
Умилна, храбра, нежна и лепа
борила се са њим раме уз раме,
знала је свитања с љубављу да дочека,
147
да храбро дели крваве мегдане.
Била је Вељку подршка и друг,
весељак без мане,
Турцима је сабљом вратила у боју дуг
видала је туђе и своје ране.
Крила је сузе у очима тамним
Кушљина је патња дотакла,
после Вељкове погибије,
ружили су је они бесрамни,
изгнали је из родне груде,
обезвредили су жену јунака...
Чучук Стана се и сада у песмама спомиње
ретко ко зна вредност ове хероине,
то је мајка која је поносно бранила част
своју и отаџбине,
у завичају огњиште,
за које је била спремна да погине.
ХУЧИ МОРАВА ЉУТА...
Хучи Морава љута
таласи се на обалу жесте и пене,
ту је био крај животног пута
војводе Пријезде и његове жене.
Само је она знала
шапутања заљубљених срдашаца из груди,
због њих је шуморити стала
због њих је прикрила своје ћуди..
Знала је да љубав нема границе
кад ватра душе обузима,
довољан је био да им осмех прелети лицем,
а онда осећања бујају ко плима.
Сведок је једног времена
једне важне одлуке,
њу је донела Пријездина жена
148
без страха
само да се спаси
туђинског зулума и муке.
Хучи Морава и данас
историју прелистава кроз време,
у том свом гесту као да тражи спас
једне љубави, Пријезде и његове жене.
На обалама шаље таласе
често се узјогуне и жесте,
уценама и зулуму
као да изражавају протесте...
Хучи Морава љута
таласи се у жестини пене,
ту је Сталаћ
који чува љубав Пријездину и његове жене...
НАД СТАЛАЋЕМ
Црн се облак над Сталаћем диже
са облаком Пријезди писмо стиже.
Пише га Турчин охоло и смело
шта би од Пријезде силно желео.
Ситна слова, ситна је то душа
уцењиват Пријезду писмом би да покуша.
Да му даде оно што му је од срца драго
сабљу бритку, коња и његово благо.
А највише од свега жели Јелицу лепу
не зна Турчин за Мораву реку.
Тужан Пријезда Морави се јада
шта ће, како ће сабља му је драга.
Њоме је бранио слободу и част
ако је даде, биће то за све пропаст.
Гледа коња, Ждрала, би му јако жао
са њима је многе битке војевао.
Пријатељ му је у свему без премца
149
Пријезда од туге само што не јеца.
Гледа сабљу, у трену је на пола сломи
неће је дати оном ко га уцењује и прогони.
Неће ни коња, у невољи вернога друга
срце му се ломи, опрхрва га туга.
Неће оставити Турчину
оно што му највише вреди
пресудиће и коњу и себи.
А Јелица шта ће она јадна
од Турчина дража јој је Морава хладна.
Облак тамни, Сталаћу прети
над судбином ово двоје ова река стрепи.
Таласи хуче, у загрљај им хрле
својом их снагом прихватају и грле.
Па се љуте, Турчину би да се свете
над судбином се овом кобном жесте...
Морава још тужи, времену тајну поверава
о љубави Пријездиној
кроз историју препричава...
ЈА ЖЕЛИМ САМО МИР...
Сваки тренутак је обојен претњом
звецкањем оружја, позивом на крвави пир,
дан се губи са неком пометњом,
а ја желим, људи, само МИР.
Смрт на сваком кораку вреба
трпељивости је све мање,
мало више смеха и среће треба
љубав међу људима и разумевање.
Пружите руку пријатељства свима
топао осмех, покажите добру вољу,
ма колико разлика на овом свету има
мир чини чуда и буднућност бољу.
Није битна боја коже,
150
на којој се страни света живи,
мир је оно што све спајати може,
својим дугиним бојама да задиви.
Није битан језик којим се говори,
мудрост је стара свима одавно знана,
за мир треба свако да се бори
њен кључ је међу нама.
Пустите голуба да полети
гранчицу мира нека светом подели,
мало је потребно неког волети
довољно је само да се мир жели...
А ја желим само мир...
ЛАНАЦ МИРА...
Пружимо руке једни другима
зарад пријатељства и мирног живота,
вера и боја коже не сме бити јаз међу људима,
јер сваки рат може све скупо да кошта.
Мир је оно што може да нас веже,
да љубав шири на све стране света
људе зближава, стисак руке стеже,
даје нову шансу достојну човека...
У миру су лепша сванућа,
нада и у немогућој ситуацији постоји,
лепо је знати да су ту пријатељи,
породица и кућа
да се дугиним бојама живот боји....
Пружимо руке једни другима
ланац мира ширимо свуда,
све док срце снажно бије у грудима
с љубављу се превазилази
разлика, бол и туга...
Слобода је оно у што се исконско ужива
свака реч добија смисао, поштовање,
151
лепши се сан у миру снива
рука у руци је порука
за међусобно уважавање...
Ширимо мира ланац
кроз песму и лагане ноте,
толеранција је кључ за катанац
решење за неспоразуме и страхоте...
ВИТОВНИЦА
Источна Србија Витовницу у грудима носи
чува њене тајне и духовност кроз векове,
ћирилицом- огледалом српске душе се поноси
одјеком звона вернике у походе зове...
Ту се јутро буди са жубором воде
која ране душе лечи,
са песмом птица, од срца молитвом
док се пред олтаром пред светињама клечи.
Загрљај је планине помно скрива
чува светињу српког народа
ту отац Тадеј у миру почива,
ту је написано јеванђеље
сведочанство једног доба...
Витовница је светиња православља,
ћирилица – огледало српске душе,
упаљена свећа у њој је завет
да се не заборавља
духовни мост
који би многи хтели да сруше...
ОЈ, ДУНАВЕ...
На обали Дунава често шетам
ту се моја душа најчешће одмара,
саживим у чаролији лета
док ветар врбаке заговара.
152
Уживам у немирним таласима
који обали несташно хрле
у води се риба праћка, лудо забавља
док је водене струје грле.
Ту и тамо витка топола дрема
заклања на небу несташни облачак,
у њеној крошњи птица о срећи снева
док се у трави жути маслачак.
На воденој површини играју се зраци
одолевају причама звезда и месеца,
својим зујањем намећу се комарци
док се пецарош спрема да пеца.
У даљини, млади пастир на фрули свира
док овце кроз село прати,
ој, Дунаве, ој Дунаве..., тонове пробира
мојим животом те жели звати...
На обали Дунава често шетам
тек да успомене отмем од заборава,
шкрипом корака тишину ометам
док шкољка у песку спава...
Ој, Дунаве, ој, Дунаве
реко моја плава...
КОРА БАНАНЕ
Јутрос сам стала на кору банане
умало равнотежу да изгубим
па све мислим,
коме таква мисао да падне
мало је фалило
да земљу пољубим.
Било је то клизање из ведра неба
неочекивано, изненада
не зна човек где гази,
153
свуда опасност вреба
мала непажња доводи до пада...
Кора банане ме је отрезнила
схватила сам после
шта је могло бити,
прошла сам без последица
Богу се могу за то захвалити...
Јутрос сам стала на кору банане
верујте да није било баш згодно
ружне речи су излетеле натенане
могла сам завршити кобно...
Па се питам ко је бацио
на плочнику кору банане
таквог геста би се постидео
и мајмун са гране...
ПРЕ НЕКИ ДАН...
Пре неки дан
рекла сам свима
шта мојој души
Шта у ствари желим
од свог живота
неколико ситница
и цвеће крај плота.
Сунце обасјано
са неба да ме греје
неког коме је до мене стало
да ме од срца насмеје.
Сеоска улица
која до Дунава води,
талас несташни
који обалу походи.
Птица у лету
154
кад размахује крила
и цветак мирисни...,
довољно је
да бих срећна била.
Шта још пожелети
до загрљаја и љубави
у погледу нежном
небо да се плави...
И још можда тамо
неке ситнице
на огњишту старом
две три цепанице...
Мир и тишина
да ме у сан прати
руке подршке
коме могу дати.
Све ја то желим
то кажем свима
онда могу рећи
да среће има
и то мојој души
КАКВА ОЛУЈНА НОЋ
Каква дивља, олујна ноћ
уноси немир сваким дахом,
ветар дивља, хладноћа језу ствара,
испуњава стрепњом и страхом...
Рекламира своју снагу
са кровова куће снег обара,
витла, ужива да се покаже на сваком прагу,
зиму би собом да очара ...
Урла, звижди са свих страна
сметове на улицама наноси,
155
мрак му се у лудилу удвара
болном завијању пса луталице пркоси...
Природу би грубо да разбуди
са димњака разноси дим који се пуши,
савија грање дрвећа до земље
у вратоломној игри све би да сруши.
Каква дивља, олујна ноћ
малим сеоцетом хара,
снежну прашину из хира разноси
сабласност још већу ствара...
Урла, звижди, витла промрзле гране
чини разне вратоломије и чуда,
лед на Дунаву носи на све стране
док се тама надвија свуда...
Олујна ноћ...
Тешко је усамљенику
кад га обузима, због промзле птице, туга...
ШТА ТО НИЈЕ ЛЕПО

Шта то није лепо
и пара уши,
а о томе се опет намерно
свако оглуши.
Да ли је то псовка
или реч опора
или ружна гримаса
без жељеног поговора.
Или је то поглед
који би да убија
изречена лаж
која баш не прија.
Можда су погрдне речи
надимци ко увреда
156
безобразлук чист
који би да разједа...
Шта то није лепо,
а срце слама,
можда је најбоље
да остане међу нама....
То су гомила речи
непримереног понашања...
ДОШЛА ЈЕ САСВИМ ИЗНЕНАДА
Дошла је сасвим изненада у мој живот
за мало пажње молити је хтела,
умиљато је стала мени насупрот
с намером да би је прихватила и заволела...
Погледала ме је опрезно, продорно,
хтела је моје намере дознати
да ли ћу је као други осорно
уз погрдне речи са кућног прага отерати...
Помиловала сам је нежно
схватила сам да је слична мени,
склупчала се у мом крилу лежерно
и постала мој пријатељ верни...
Још ме гледа знатижељно,
док јој мазим свилену длаку
знам да јој није све једно
када ми у знак љубави пружа шапу...
Дошла је у мој живот сасвим изненада,
можда је само мало пажње хтела,
чучала је у очекивању крај кућног прага,
а ја сам је једноставно, јако заволела...
Емилији
ЛЕТ ВИЛИНОГ КОЊИЦА

Да ли сте некад пратили вилиног коњица лет
157
изнад немирних водених површина,
када се несташно узјогуни,
слети на лотосов цвет
размахује крилима
пркосећи таласима...
Да ли сте се огледали
кроз његова прозрачна крила
и сунчеве зраке скупљали у сноп,
сваки покрет
лепотом би и најтврђа срца опчинила
јер у том плесу је његов цео живот...
Да ли је неко видео ту лакоћу и радост
док се огледа у немирној води,
сваким трептајем
као да покушава да одагна слабост
сваки замах бол би да преброди...
Очарао ме је вилиног коњица лет
изнад немирних водених површина,
тада сам схватила како је живот леп
да сваки моменат своју драж има...
СВАКОМ НЕКО НЕДОСТАЈЕ
Сваком неко недостаје
у добру и злу,
мајчина љубав никад не престаје
заувек се носи у срцу...
На њу остају успомене у души
први пољубац, нежан загрљај,
први начињен корак којим се страх руши
у оку сузе радоснице сјај.
Време зна да у мислима
носи разне тренутке,
топао осмех, и речи прве,
онај чаробан додир руке
158
које знају ћутке најнежније да грле...
Сваком недостаје неко
посебно онај
ко ти је поклонио живот,
па се заувек памти...,
и онда када је од тебе
негде јако далеко
једино је мајком можеш звати.
ПОРУКА
Добила сам поруку
што је најчудније од свега
у њој је била
нацртана грудва снега...
Била је необична
лепа на свој начин
у грудви срце
да тој особи значим.
Шта рећи више
устептела је душа нежна,
јако јој значи
та грудва снежна...
Јер у њој сем љубави
мноштво тајни има,
а срце их чува
да му их не отме зима...
ОПЕТ СМО ТУ КАО НЕКАДА
Опет смо ту као некада
поред упаљене славске свеће,
молимо се кућном свецу
за мало здравља и среће.
Иста су то позната и забринута лица
која понављају уз здравицу жеље
да се оствари сан сваког појединца
159
чува ближње и пријатеље.
Опет смо ту за славским столом
молимо се за исте ствари
да нас слога и љубав веже довек
када душом црв сумње ровари.
Вежу нас гени и много тога
слава која је нашег постојања аманет,
док је овог огњишта и вера у Бога
нико не може газити дати завет.
Опет смо ту као некада
поред упаљене славске свеће,
молимо се кућном свецу
за мало здравља и среће.
МОЈЕ СЕЛО
Недалеко од обале Дунава
у сенима високих топола,
налази се моје село
сред којег поносно
стоје црква и школа.
Постоји од давнина
легенда се о њему приповеда,
ко су ови марљиви сељани
знао је да ми дуго прича деда.
Зашто се село зове Корбово,
а има много тога што га краси,
због чега све мање мештана има
зашто се огњиште за огњиштем гаси.
Кровови кућа се још црвене
из понеког димњака
још куљи дим,
на некадашње бунаре
заборавило је време,
дете на улици да се игра нема са ким.
160
Све је мање старине
који гледају залазак сунца са клупа,
сваког од њих будућност брине
када црквено звоно залупа...
Долазе у њему неки њима странци
језик говоре други,
не блеју улицама овце и јагањци
нема игранке, обичаја,
отуђили се људи...
Само понекад допиру
звуци песме – Тамо далеко-
коју је Корбовљанин оставио
својим мештанима на дар
да се Корбово никада не заборави
док у грудима тиња љубави жар.
Недалеко од обале Дунава
где се ветар крошњама топола поиграва,
налази се село Корбово,
у коме моја душа обитава...
ШТА ЈЕ ЉУБАВ
Шта је то љубав
из угла детета,
први зубић,
пољубац
родитељски загрљај
пространство целог света.
То је поглед
у ком зрачи топлина,
а од сваког додира
обузима нека чудна милина...
Љубав то су речи утехе
обрисана суза са лица,
љубав је...,
161
као чаролија
као звезде искрица...
Она се носи подједнако
у грудима
за маму и тату
за секу, баку, деку
и малог бату...
Љубав је као цвет
чека трен да се расцвета
да покаже своје чаробне боје,
љубав је као птичји лет
уткано у нежност
ради које људи живе,
постоје...
Љубав је снага
са њом се расте,
живи и сања,
носи се у души за свагда,
да се као најдражи поклон
од срца поклања...
Шта је љубав
из угла детета,
љубав је, љубав је...
царство дечијег света...
ЧЕКАЊЕ
Чека цврчак
испод класа жита
своју љубав би хтео
нешто да приупита.
Да јој свира
песму добру, знану
хоће ли је њени пустити
162
у шетњу саму...
Танке жице,
ноте лагане,
спрема одавно
само на састанак
да пристане.
О њој ноћу сања
дању будан снева,
она, она и љубав
у заносу песме пева.
Чека одвећ дуго
киша већ се спрема,
а његове љубави
да стигне нема.
Ветар га теши
сузе му брише,
а тужан цврле
испод класа жита уздише.
Пробира лагано
преко тананих жица,
још није изгубио наду...,
чује се једна
од његових песмица.
КЛАЦКАЛИЦА
У парку је клацкалица
на њу се клацкају деца
горе- доле, доле- горе,
таква игра нема премца.
Отимају се око ње девојчице,
гуркају дечаци
само да изводе своје вратоломије
да покажу какви су несташци.
Зврчке колају на све стране
163
смех задовољства се наоколо шири
горе-доле, доле-горе,
лете баш као несташни лептири...
Има ту и мало страха,
бојазан из срца штреца,
ма нека, нек се мало пада,
нек се боје,
сувише смела су постала ова деца.
У парку је клацкалица
на нове изазове зове,
тамо, онамо
позивају понеког клинца
на играрије и несташлуке нове...
ШЕШИР
Има разних шешира
носе се зависно од прилика
ал сека хоће баш један,
са њим би да се слика.
Широк има обод
сав је од сламе
и цветак му је један
заденула са стране.
Баш га много воли
мисли да је шик,
шета пред огледалом
с дивљењем гледа свој лик.
Баш ми лепо стоји
диви се свом лику
ето баш такву, са шеширом
хоћу слику.
Има разних шешира
ал се један свиђа секи,
шепури се пред огледалом из хира
164
и тихо за себе говори:
-Баш смо лепи,
баш смо лепи...-
БРАЦА И МАЧКА
Школа већ зове
шта да се још каже,
у први ће разред браца
већ свеске и књиге слаже.
Перница је ту
ђачка торба је спремна,
упитно у њега пиљи
умиљата мачка шарена.
И она би радо у школу
само да је приме,
како ће без ње,
много се за брацу брине.
Тамо га чекају обавезе
и мноштво ђака,
да ли ће се сетити ње
и њеног празног стомака.
Пиље једно у друго
љубав и поверење их веже
тешко им растанак пада
сваким треном им је све теже...
Шта да се каже...,
школске обавезе већ зову
браца је теши, мази...,
тешко му је оставити
саму гладницу ову...
Нема ко да је пази...
Нека га код куће чека
нек на старој фотељи дрема,
а када се врати из школе
165
оброк ће добар да јој спрема...
УСКОРО ЋЕ ЈЕСЕН
Ускоро ће јесен
и септембарски сјај
летњем распусту
дошао је крај.
Нема више играрија
спавања до касно,
школско звоно опомиње
свима је све јасно.
Обавезе нове следе
са њима и брдо књига
сваки дан се у школу мора
са сијасет брига.
Ова јесен шале спрема
ветру не да мира
задатке му нове даје
плодове зреле да пробира.
Сви су већ у некој журби,
одлагања више нема
на југ лете птице,
зимница се спрема...
Већ се ближи јесен
раскошна, променљиве ћуди
сви некуда журе
у послу су људи...
Само пред успоменама
сунце очи затвара,
немоћан је да се буни,
јесен зна да га добро замара...
166
КУПИ МИ
Купи ми, мама, ципелице
оне по последњој моди,
сличне као у моје другарице
носи их у шетњу
када је мама води.
Купи ми и хаљиницу
онакву какву Барби има,
бисерну огрлицу
за рођендан да се покажем свима.
Купи ми и кожну ташну
онакву какву има тета,
за косу розе машну
и лепши брош
од оног што је добила сека.
Можеш ми и шминку купити
такву какву користи стрина,
огледало, чешаљ, мобилни
велики сладолед од малина...
Купи ми, купи ми...,
дугачак је био списак,
жеља напретек...,
а са маминих усана
само што се није отео врисак.
Показала је ћерки новчаник
у руци је зјапио празан,
није се штедео речник
у очима бојазан...
-А да ти купим оклагију, метлу,
додала је љутито мама,
то маму чека кући
свакога дана...,
167
да уради сама...
НАОЧАРИ
-Зашто, драга, бако,
носиш наочаре,
да ли је то због лепоте
или то налажу године старе...
Често питање ово
унука поставља баки
док јој футролу с наочарима носи
одговор овај жели знати.
Смеши се бака стара
док наочари на врх носа ставља
смишља одговоре разне
унучицу би да забавља.
Ал ова радозналац и зврк прави
опет се за наочари хвата:
-Зашто их не носи тета, мама,
а још мање тата...-
Мудро се смеши старица
објашњава да је то због вида
у старости захтева година свака
да их све мање скида.
Ночаре носе и млади,
некад постају терет и брига,
носе их због моде, или сунца,
а неки због слабијег вида...
ЛАЖ
Не постоји дете
које бар једном не слаже,
које не забушава, глуми,
пред свима се пренемаже.
Па невино понавља:
168
-Истина је права-,
оно изречено
зна да поражава..
Још се мешкољи
ситнице су криве,
смишља такав разлог
да му се сви диве.
А лаж као лаж
има своје недостатке
колико да је савршена
-ноге- су јој кратке.
Кад – тад
у њој се ухвати,
не може предалеко,
а да се не схвати.
Показује своје лице
уме да пренерази,
а још више да узнемири
и да порази.
Једна лаж изазива другу
тад не вреди ни извињење,
касније наилази на осуду,
рађа неповерење.
Тешко је онда прихватити
и истину када се каже,
бојазан увек постоји
да се поново не слаже...
Не постоји дете
које бар једном не слаже,
које не забушава, глуми,
пред свима се пренемаже.
КРОКОДИЛ
169
сакривен у густишу
плаче корокодил
моли се за кишу.
Одавно је није било
недостаје му освежење
муљ у коме се ваља
не пружа му ни трун хигијене.
Крупне сузе рони
прљав је до гуше
киша је сада
жеља његове душе.
У густишу спава
од комараца се склања
њихова га најезда
често прогања.
прљав, уз то тужан
склања се од света
говоре да је ружан...
Ех, кад би облак
знао шта га мучи
послаo би кишу
на њега да се сручи.
Да се окупа
до миле воље,
онако чист би се осећао
много боље.
ПРОВОЦИРАЊЕ
Нећу са тобом да се играм
не интересује ме тај твој нови штос,
хоћу своју кућу од песка да зидам,
а ти би свуда да забадаш нос...
Плажа је моја колико је и твоја
170
на њој има места за дете свако,
не дирај шкољку, она је моја
можеш другу наћи лако.
Сметаш ми док се играм,
није то лепо, буди фин,
пусти ме бар мало на миру,
види се да си размажени мамин син...
Пусти ме да чујем песму таласа
њиховој игри не могу да одолим,
како рибу лови да видим аласа,
ову плажу јако волим...
Хоћу да бацим каменчиће у воду
-жабице- безброј да правим,
да махнем на пучини оном броду
хоћу да се мало забавим...
Нећу са тобом да се играм,
прскаш ме намерно из хира,
и кад хоћу да читам
ти ми не дајеш ни мало мира...
Нећу са тобом ни да причам више
не свиђају ми се твоје шале,
у песку поред мог имена и твоје пише
све су твоје зврчке у воду пале...
То је провокација
чула сам ту реч ономад од маме,
није ми потребна таква акција
да поцрвеним и да ми срце стане...
РАК КРОЈАЧ
Поверили су речном раку
да разну одећу кроји
од њега већег мајстора
на свету не постоји.
Маказице су му уникатне
171
премца на свету нема,
шије све што стигне
нове креације спрема.
Водени свет је његова бољка,
шљокице и песак ситни,
бисером га снабдева шкољка
остали материјали су мање битни.
Непрестано кроји, шије,
вредан је на дну реке рак,
поруџбине следе силне,
маказице су његов заштитни знак.
Прочуо се свуда
и таласе силно сече,
нема ни тренутак одмора
само маказице звече ли звече...
Прочуле се приче о раку надалеко
да разну одећу кроји
од њега већег мајстора
на свету не постоји.
КУШЉА
Заборав жели то име да брише
да га из давнина сперу хладне кише,
ал се ветар силно томе противи,
нека коњ Кушља кроз историју живи.
Нека јури кроз неготинске пољане
нек се о њему певају песме добро знане...
Нек се зна да је био коњ Хајдук Вељка
једног великог јунака, храброг човека.
Да га је на леђима носио поваздан,
са Турцима је делио мегдан.
Хитре ноге су освајале пространства врбака,
величале су јунаштво јунака...
Био је пријатељ у безброј обрачуна
172
Хајдук Вељко је могао у сваком трену
на њега да рачуна.
Четвороножни пријатељ је јуришао галопом
мотрио је непријатеља будним оком,
склањао се пред бритком сабљом непријатеља,
под чијим копитима је уздисала земља...
Стварала се историја Првог српског устанка,
прича о Хајдук Вељку, неготинског јунака...
После смрти јунака, његовог газде,
Кушља је вукао таљиге, орао бразде...
Препознала га је Чучук Стана код неког човека
од величанственог коња остала је само сенка..
Нису помогли ни дукати
да спаси Кушљу, да га у живот врати...
Заборав жели то име да брише
да га из давнина сперу хладне кише,
ал се ветар силно томе противи,
и Кушља је јунак био,
нек његово име кроз историју живи.
ЈАЗАВАЦ
Пошао је јазавац у свет
да пронађе правду
брао је кукуруз, његов специјалитет
сада жели са себе да спере љагу.
Кукуруз је узео, не крије
са оближње њиве
није било натписа ко је власник
па га за крађу криве.
Крив је сам кукуруз сластан
што клипом изазива, мами,
а он јазо је частан
обрао га да га на сигурном стави.
Још ту пролазе ликови разни
173
који би кукуруз брати хтели
па сад криве њега да се казни,
а и они сами су га јели.
Пошао је јазо до града
правду за себе да тражи,
зар да тако леп кукуруз да пропада
због клевета и лажи.
Није он лопов, нити краде
то га зли језици криве
он само сакупља онај са бразде
са необране њиве.
Ма нека га и казне
уз одговарајуће мере,
нека га осуде
да цео живот кукуруз бере.
ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ
Понекад се дете
у мени буди,
па пишем песме
за децу, људи.
Њихова чаролија
свуда ме води
кроз неку бајку
некој новој згоди.
Играрије многе
покреће машта,
све има лепоту
ко цветна башта.
Па се некад губим
тотално опустим
у дечјем свету
жеље бих да изустим.
Можда је то наивно
174
можда звучи лудо
али тај је свет за мене
ко право чудо.
Па пишем, шарам
оловком се дружим
да овом животу
ново детињство пружим.
Кроз песму, стих
разне снове снивам,
зато ме пустите
да мало уживам...
Јер дечји свет
срећом душу испуњава
кроз песму се и ветар
безбрижно поиграва...
ЛЕПО ЈЕ ОВО НАШЕ СЕЛО
Лепо је ово наше село
кад пролеће у госте свраћа,
тада лептир шири крила весело
На починак цветне бокоре испраћа...
Лепо је плаветнило неба
на коме језде облачићи сетни,
маслачак заљубљено у пчелу гледа
док пољем јури ветар загонетни...
Право је славље у зеленој трави
где мрав са неким товаром жури,
ту се шепури различак плави
док зрикавац у хладу листа жмури.
Са песмом распеваног цврчка
чека се киша пролећна,
опет се спрема нека зврчка
на ливади још једна пометња.
Птице у крошњама граде гнезда
175
спремају за себе пристојан стан,
небом ће засветлети хиљаду звезда
када ће ноћ заменити дан.
А онда ће поток хуком да зажубори
надјачаће сваке травке глас,
тада ће лишће у крошњи да шумори
оживеће сву природу зачас...
Ту је и будна сова
која мотри спретно на свој плен,
пролеће је пуно изазова
изненађење вреба за трен...
Лепо је ово наше село
кад пролеће њиме дангуби,
природа живне, све постаје весело
некако су другачији и људи...
Рађају се нове љубави
осмеси које лицем разлива срећа,
све тајне чува стари пут прашњави...,
то је сеоска слика пролећна...
ТАМО
Тамо где Дунав с усхићењем тече
поздравља обале и врхове Карпата,
тамо чекам свако вече
опчињена струјом воде
који талас у загрљај хвата.
Тамо где се зелене поља,
на цвету пчела спава
док цврчак свира у класју жита,
тамо птица летом осваја пространства плава
док ветар кроз зелене крошње скита.
Тамо песма природе душу љубављу осваја
и немир буди у усамљеној души,
176
тамо се прелистава сликовница мога краја
док талас хрли обали, жести се и пенуши...
Тамо фрула има посебан звук,
а тон виолине јецајем тишину пара,
тад песму заљубљене душе гуши јаук
коју чежња и неузвраћена љубав ствара...
Тамо се разлежу влашки потопури
одзвања сваки корак и нижу се успомене,
свакодневица новом свитању жури
тек да се у пролазу очеша о мене...
Тамо је Церибаша, хладне воде извор
која жедну душу уме да разгали,
тамо су моји снови и када ме свлада умор,
а носталгична ми нежност душу преплави ...
Тамо је моје село, разиграни звук фруле
која ме чаролијом мами
подсећа ме с времена на време с песмом
да се родни крај не заборави...
У МОМ КРАЈУ
У мом крају престала је давно да се свира фрула
и влашко коло поведе лаган корак
нема више очијукања,
ни ноте да се душом бира
само ветар разноси сету
док на западу испраћа сунчев зрак....
Нема намигивања девојака
тешких плетеница
које се спуштају низ плећа
нема украденог пољупца кроз тарабу у сумрак
осмех који разлива лицем срећа.
Нема ни шапутања о љубави
на ливади, у зеленој трави,
само омамљујући цветак мирисави
177
лептира својом лепотом гњави...
Заборавили су се обичаји
у њима некадашња комишања и прела,
тишина свој наступ спрема,
нема ко славу да слави,
празне зјапе куће мога села.
У мом крају утихнуле су песме
влашки потпури
којима су таласи Дунава знали да пркосе,
пресушили су извори, оронуле су чесме
живописна ношња
и опанци више се не носе...
Пролазници често другим језиком говоре
лепоти се некој древној диве,
ретко ко ужива у рађању зоре,
са селом
традиција једног времена лагано умире...
У мом крају утихнули су звуци фруле
низање треперавих тонова
који би тишину да наруше,
само се ветрови у налетима узјогуне
отели би сликовницу села из моје душе…
НА ДРИНИ ЋУПРИЈА
Давне неке приче око ћуприје круже
таласи хуком препричавају некадашње згоде,
жестином ударају у обалу,
као да за старим временима туже
у жељи да своје утиске
са Дрином кроз време своде…
Ту је кажу Андрић снивао снове детињства
крио тајне нејаког дечака,
рађала се у души она љубав исконска и чиста
са првим враголијама несигурних корака.
178
У срцу су му остале Осојница и Дрина
и први пољубац невиних дечијих жеља
прашњави пут пролазности који своју драж има
уздах душе о коме ветру шапуће земља...
Ту је и прича о Мехмеду паши
кога су туђини повели далеко, срамно,
дао је саградити ћуприју
тек да им докаже да се не плаши
да није заборавио груду
из које је одведен давно...
Вишеградским улицама још се прича о Ћоркану
који је трагао за љубављу неке даме,
о судбини једноставне скромне душе
као и бегу од очаја и осаме...
Многи се ликови спомињу кроз Андрићева дела
дају душу Вишеграду и древном мосту,
ни ја нисам лепоти ових предела одолела
отворили су ми срце као најдражем госту...
ЈА САМ САМО ДЕТЕ СА СЕЛА
Ја сам само дете са села
поглед ми је широко небо, ливада цветна,
њива родна, вечерња прела,
у којима залута песма сетна...
Моја је душа пуна усхићења,
љубави коју ветар ко гласник разноси,
оставља трагове за нова покољења,
селом се моја душа поноси.
Ту је и заборављени стари бунар
ведро које чека да се воде нахвата,
пун кукуруза амбар, снопови грожђа
који се спуштају са стрехе до самих врата.
Ту на крају улице клопара стара воденица
тек понеки мештанин жито у њој меље,
179
крилима размахује ужурбана птица
док се воденом струјом ковитлају жеље...
Трошна тараба се већ одавно клима
од терета и година што време ниже,
у комшилуку још оних крушака за туршију има
ех, да су гране бар земљи ближе...
Оно што је срцу драго
је кад људе испуњава љубав и срећа ,
кад сељанчица врло радо
плетенице дуге забаци на плећа...
Гане ме онај звонак смех,
неусиљени жагор деце
који допире до срца чак,
сваки наговештај за успех,
оживљава сеоски сокак...
Они пашњаци у подножју села
некако су ми посебно лепи,
ту се ори чобанска фрула весела
кад ме ту доводи пут далеки...
Ја сам само дете са села,
поглед ми је широко небо,
ливада цветна,
њива родна, шала смела,
њих се не може заситити моја душа сетна...
РАЗГОВАРАЛЕ СУ ВАШКЕ
Разговарале су вашке
како човеку да науде,
у коси ће му направити циркус
да га мало слуде...
Копаће и канале
њима својствене бушотине,
умеју то оне од шале
нема он о томе шта да брине...
180
Биће то фешта права
у шуми од косе,
не треба им свечано одело
навикле су свима да пркосе.
Одлучиле су једногласно
на дотерану и чисту косу ће стати,
нека буде свима јасно
свој допринос ће свесрдно дати.
Само се једног јако боје
хемија им је мало страна,
разна средства за њих постоје,
а онда ће пропасти циљ њиховог плана.
Разговарале су вашке
покушај један не може да их заустави,
ту је потребно и мало маште
и тренутак прави...
Вашка је неумољива
када жели да се мало забави...
ОНА ТРОШНА КУЋА...
Она трошна кућа на крају села
то је кућа моја,
у њој је цео мој живот саткан
од хиљаду расположења и боја.
Онај путељак што води до ње
на њему је зарасла трава,
то је пут до мога срца
у њему љубав обитава.
Она река што хуком тече
и таласима мелодију душе ствара
присутна је у мени свако вече
док ветар славују своју чежњу поверава.
Опијају ме мириси поља,
ливаде цветне
181
док цврчак кроз класја жита скита,
ту ме чека дрвена клупа
закоњена у сенци старих липа.
Она трошна кућа на крају пута
мој је скромни дом,
сладак ми је у њој хлеб са седам кора
чије залогаје гутам,
називам их с поносом
својим животом.
ПОМОЛИМО СЕ БОГУ
Помолимо се Богу
да нас на земљи чува
и наду за будућност да,
дошла су нека времена тмурна
несхватљива, изненађења пуна
са низом преокрета, без сна...
Помолимо се Богу
да нас од недаћа спаси
и свега оног што живот угрожава,
од сузе која образ кваси,
и тренутка који очајем мир нарушава...
Помолимо се сложно као један
исти пут нас будућности води,
сваки подстрек довољно је вредан,
рука у руци, подршка...,
с којом несрећа може да се преброди...
Помогнимо онима који су близу,
онима који су од нас далеко,
јер свако од нас упада у кризу,
а тад прија сазнање да о теби мисли неко...
Љубављу саградимо мост до срца
које је одлика сваког човека,
помолимо се...,
182
помогнимо онако како срца куца
јер нико не зна шта га сутра чека...
БУКВАР
Годинама лежи
на полици ормара
нико да се сети
старога Буквара.
Прашина му смета
нема ко да га отвори
свако се у њему слово
са досадом бори.
Чека на првака
само да га прелиста
да му радознали смешак
на лицу заблиста.
Па да научи слова
азбуку целу,
да стиче знања нова
уз дружину веселу.
Свако ће слово
у речима да се гура
доживљај је то прави
да се развија писменост
и култура...
Нема веће среће
од оног што Буквар нуди
прва је књига знања
од које деца постају људи...
ОСВРТ У ДЕТИЊСТВО
Понеки осврт у детињство
враћа ме у школске дане
нека чежња душом ровари
али време неће да стане...
183
Ђачка клупа и неки несташлук
још мислима ковитла,
нека тајна, прослеђена цедуљица...,
лети..., док наставник пита.
Чини ми се да чујем шапутање
надимке који се из милошта дају,
кроз лекције следи лутање,
да сећања прекрајају...
Понеки осврт у прошлост
сећа ме на ђачко доба,
чини ми се да сам тамо била сам гост
само да се душа непознатог опроба.
Још ми кроз главу лете теореме
једначине са непознатом,
како су људи живели кроз време
шта је изгубљено..., ратом...
Понекад ме шале подсећају
какво је другарство некад било,
сада школом неки други ђаци шетају
као да нам дају до знања
да се наше детињство кроз време изгубило...
Понеки осврт у детињство
враћа ме у школско време
осмехнем се са сетом,
док се присећам прве, друге смене...
ВОЋЕ
Питали су ђака
да наброји воће
оно које зна
оно које хоће...
А он збуњен стао
не зна које ће пре
банана..., хм...,банана,
184
па он воли све.
Рекли су му да је пуно витамина
и да постоји и оно јужно,
а он се само насмешио
наивно, недужно...
Њему свако прија
зависно од годишњег доба,
ал му је много жао
што и мајмун
не може све то да проба...
Банана је његово
омиљено воће,
али и ђаче да једе
то исто хоће...
Питали су ђака
која му је од воћа омиљена храна,
он се само насмешио...
Знате, то је ..., банана...
ВАСПИТАЧИЦА
Од првих речи,
научених причица
у вртићу дете
учи васпитачица.
Она се за све брине,
игре разне спрема,
ту се стиче прво знање
учи дете
како се одржава хигијена.
Са њом се пева,
са њом се детињство дели,
она зна како дете
да развесели.
Разуме сузу,
185
дечији несташлук и шалу,
шта то мучи
дечију главу малу...
Учи их прва слова,
бројеве и боје,
да речи: извини, хвала,
молим, изволи, постоје...
Уводи их у свет знања,
и пристојног понашања.
А све то уз насмејана лица
дочека и испраћа из вртића
ВАСПИТАЧИЦА
ВРТИЋ
Стигла јесен
вртић чека
да у њему кроче
бата, сека...
Да се друже,
да се лепше сања,
да кроз игру
стичу прва знања.
Да осмех
не скидају с лица
ту је за њих
васпитачица.
ЈЕСЕН РАНА
Стигла је јесен рана
шара лишће с грана,
Нуди зрело воће
за зимницу и поврће.
Птице већ лете на југ
опустео је луг,
Само по који цветић дрема
186
друштва за игру више нема.
Чује се и весело звонце
то школа зове основце.
А ветар дува
да лишће шушти
на јесен рану и киша се љути...
Зато пљушти...
ФОЛКЛОР
Мала сека воли
у фолклору да игра
лево- десно ногом цупка
врти се ко чигра.
Напред- назад
маме је погледи
рукама млатара
ритам кола следи.
Коловођу гледа
онако испод ока
ликује што му је
ношња преширока.
Руку му стеже
љупко му се смеши
а он црвени ли, црвени
у страху да корак не погреши.
Па их броји ради реда
све му je битно,
испод шубаре секу гледа
док цупка у колу ситно...
Сметају му опанци
нису му по мери,
мора пратити ритам
да секу не изневери.
Овај фолклор чуда ствара
187
сваки покрет драж има
фолклористе зближава
док фрула заносно свира ...
КРЕАТИВНА КОЗА
Дошла је коза
из далеког краја
мисли да сви падају
због њене памети и сјаја.
Па је међу другима
хтела да заведе ред,
почела је да паметује
свима у недоглед.
Хвалила се да је креативна
из ког је дошла тора,
како је у свему битна
да је морају слушати без поговора.
Да јој сметају на ливади
чичкови у зеленој трави,
тамо одакле је
сервирају јој оброк прави.
Овде мора да брсти
и лишће зелено,
па се у чуди крсти
што мора понекад јести и сено.
Дошла је коза
надмена, из далека,
сва се рогуши,
што мора дати и млека...
Ове не зарезују
њена осећања,
равнодушне су на њена
стална хвалисања.
Чуде се овој кози
188
и њеној нарави,
ко ли је ту довео, мисле,
да им мир поквари...
СТРАШИЛО
Уплашила се врана
док је прелетала њиву
мислила је да човека види
у самом страшилу.
Стравична слика
уздрмала је снажно
шта то човек стално
у њиви ради тако важно.
Без предаха
у кукурузу даноноћно чами,
а она би и поред страха
зрно кукуруза узела
да јој он не брани...
Сламени шешир,
пред њом је чудна слика,
ово јој сличи
да је чека неприлика.
А страшило се свему томе
само смеје,
није знао да његова ружноћа
страх и трепет њивом сеје.
И ОВЕ ГОДИНЕ
И школске године ове
добили смо другове нове
предшколце и прваке
у клупама нове ђаке.
Школско звоно већ обећава
сваког ђака чека авантура права.
Крстариће кроз разне предмете
189
у нове пустоловне креће свако дете.
Биће ту оловака и свезака,
за учењем жеља јака,
уво за тајну, шапат , цедуљица испод клупе,
порука од срца, кобајаги случајан додир руке...,
гледање кришом, шушкава тајна
у очима чаролија бескрајна.
Школа је ризница знања
у њој се учи, игра, машта и сања...
И ове школске године по ко зна колико пута
на ђака чека школска клупа...
БЕКСТВО
Попео се браца
на оближње дрво,
ногу је на грану
ставио прво,
а онда се узверао
мало даље,
само да га мама
у куповину не шаље.
Сакрио се у крошњи,
чекао је дуго,
да га позову
да се деси чудо...
Прошао је ручак
подневна врева
тада су браци
завијала црева...
Нико да га зове,
нико да га се сети,
да ли му се мама
због бекства свети...
Покуњен је заплакао
190
онако тужан са гране,
зар мора ту
целу вечност да остане.
Мислио је, мислио
одлука је пала,
да сиђе са дрвета
једина му је шанса преостала...
А она глад
што зна да у незгодно време мучи,
хтела је брацу
памети да научи...
СУНЦОКРЕТИ
Жуте се главице сунцокрета
шире са свих страна,
прате златно сунце
током целог дана.
Диве се том сјају
топлини и лепоти,
сваки његов зрак прате
уживају у тој дивоти.
.Сред поља златне главице
латице ка небу шире,
као да ради сунца
сунцокрети живе.
Воле кад их дотичу
сваки сунчев зрачак
када се око наклоности
намеће облачак...
Неретко сузе рони
жуте главице би да освоји,
толико их воли
да се помало те љубави боји...
А сунцокрети се окрећу
191
сјајно сунце траже,
у њему налазе срећу,
ништа на свету им није драже.
Ветар у том сукобу
из прикрајка ужива,
док златне главице сунцокрета
тамна ноћ лагано покрива...
Тада сунцокрет опет о сунцу снива...
ПРИЗОР МЕ ЈЕДАН...
Призор ме један
подједанко чуди
колико се петао
око коке труди.
Ујутру је буди
песмом би да је дирне,
зрном кукуруза је нуди
у њену би душу да вирне.
Па се око ње врти
чува јој и јаје,
када настају обрти
учесник је граје.
Заштитнички се понаша
има и манире,
кочопери се често
када му коке ван вире.
Све их држи на окупу
зна се ко је газда,
свакој упућује поруку
и нежност, само да мир завлада.
Па се често разговор
у кокошињцу води,
како им је на располгању
192
у свакој згоди.
Овај призор с петлом
подједнако чуди,
шта би било да се на њега
угледају и људи...
193
САДРЖАЈ:
ВЕТАР ................................................................................................ 3
ЦВРЧАК И ЦВЕТ .............................................................................. 4
ЗАШТО ОСЕ ЛЕТЕ БОСЕ ................................................................ 5
КИША ................................................................................................ 7
СТИГЛА ЈЕ ЈЕСЕН РАНА................................................................ 8
ШАРГАРЕПА .................................................................................. 10
ПРИЈАТЕЉСТВО............................................................................ 11
НЕВРЕМЕ... ..................................................................................... 13
КАРТАЊЕ ........................................................................................ 14
ЗНАТЕ ЛИ ВИ... .............................................................................. 15
У МРАВИЊАКУ ............................................................................. 16
ФАТАЛАН СУСРЕТ ....................................................................... 17
СОМ.................................................................................................. 18
НА КИШИ........................................................................................ 19
КЛЕО ................................................................................................ 20
ИМА ЈЕДНА ЧУДНА КЊИГА ...................................................... 21
ОБЕЋАО ЈЕ ПАУК ......................................................................... 22
УСПАВАНКА .................................................................................. 23
ГАВРАН И СЕНИЦА ...................................................................... 23
ИГЛЕНЕ УШИ................................................................................. 24
ВИСОКИ ЈАБЛАНИ ....................................................................... 25
ШАШАВА ДРУЖИНА ................................................................... 26
У ИГРИ РЕЧИ.................................................................................. 27
ЖАЛОСНА ВРБА ........................................................................... 28
ЗАПЛАКАО ЈЕ МЕДО .................................................................... 29
БУБАШВАБА .................................................................................. 29
КЛИН ЧОРБА .................................................................................. 30
РЕКЛИ СУ ЗЕКИ............................................................................. 31
ЛОПТА ............................................................................................. 32
ПЛЕС ................................................................................................ 32
ЕКСЕР .............................................................................................. 33
ЧВРГА .............................................................................................. 34
СУЈЕТНА ЗМИЈА ........................................................................... 35
ГОЛУБ И ПЧЕЛА............................................................................ 36
МОЛБА ............................................................................................ 37
ОБЕЋАЊЕ ....................................................................................... 38
ЈЕДВА ЧЕКАМ РАСПУСТ ............................................................ 39
СВАДЉИВЦИ ................................................................................. 40
МЕД И МЕДВЕДИЋИ .................................................................... 40
У ОСВТИКУ ЗОРЕ.......................................................................... 41
ВОЛИ МЕ, НЕ ВОЛИ МЕ... ............................................................ 42
НА СЕВЕРУ МЕДА ........................................................................ 43
ЛУБЕНИЦА ..................................................................................... 43
КРСТАРЕЊЕ ................................................................................... 44
ВО ИЛИ КРАВА .............................................................................. 45
КАД СЕ БУМБАР ............................................................................ 46
РОЂЕНДАН ..................................................................................... 47
194
ЦРВ ................................................................................................... 48
СТАРИЦА И МАЧАК ..................................................................... 49
СУРЛА ............................................................................................. 50
ЗООЛОШКИ ВРТ ............................................................................ 51
СЛАВУЈ И ШЕВА ........................................................................... 51
ПРИВЕЗАК ...................................................................................... 53
ШУГАВА КОЗА .............................................................................. 53
ЖИРАФА И СЛОН ......................................................................... 54
ГУШТЕР .......................................................................................... 55
УДИЦА............................................................................................. 56
ВРАНА ВРАНИ НЕ ВАДИ ОЧИ.................................................... 57
НАШ СТАРИ ПЕТАО ..................................................................... 58
ЖУЋА И АРИЈА ............................................................................. 59
КО ЈЕ СВЕТИ САВА ...................................................................... 60
ШКОЛСКА СЛАВА ........................................................................ 61
СВЕТИ САВА ШКОЛСКА СЛАВА .............................................. 62
ТАМО ГДЕ ТЕЧЕ ДУНАВ РЕКА .................................................. 62
СМС .................................................................................................. 63
ЛЕПТИРИЋУ ЛЕПИ… ................................................................... 64
РАСЦВЕТАО СЕ МАСЛАЧАК...................................................... 65
БОКС ................................................................................................ 66
ОЗБИЉНО- НЕОЗБИЉНЕ ПРИЧЕ ................................................ 67
ПРОТЕСТНА ПЕСМА .................................................................... 67
ГДЕ ЈЕ МЕД? ................................................................................... 68
ВРЕДНИ МРАВ ............................................................................... 69
ПОСЕТА........................................................................................... 70
УСКРС.............................................................................................. 72
ЦВЕТАК ........................................................................................... 73
У ЖБУНУ ПОРЕД ПУТА ............................................................... 73
МЕСЕЦ ............................................................................................. 74
ЊИВА ............................................................................................... 75
ДАСА................................................................................................ 76
ЛИЈА И ШКОЛА ............................................................................. 77
САОБРАЋАЈ .................................................................................... 78
МОДА............................................................................................... 78
ВИСИБАБА ..................................................................................... 79
ВРАБАЦ ........................................................................................... 80
ШЕПРТЉА ...................................................................................... 80
ЗАСУКЛА ЈЕ РУКАВЕ ................................................................... 81
У ПОГРЕШНО ВРЕМЕ................................................................... 82
ПРВИ ПУТ У ШКОЛИ ................................................................... 83
РАЗМИШЉАО ЈЕ ВУК... ............................................................... 84
МОЈИ ДРУГАРИ ............................................................................. 84
ХВАЛИЛИ СЕ МИШЕВИ .............................................................. 85
КО ЈЕ ХАЈДУК ВЕЉКО ................................................................. 86
МИ СМО ПРЕДШКОЛЦИ ............................................................. 87
Ђ........................................................................................................ 87
НАЈТЕЖЕ ЈЕ БИТИ ДОБАР ЧОВЕК ............................................. 88
З......................................................................................................... 89
195
ПИСМО ПИШЕ ПАЈА .................................................................... 89
ЧАСОВНИК ..................................................................................... 90
МОЉЦИ ........................................................................................... 91
МОЉАЦ ........................................................................................... 91
ДЕЧЈИ СВЕТ ................................................................................... 92
СМЕШУЉАК .................................................................................. 93
ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ ........................................................................... 94
ПРЕДАВАЊЕ У БАРИ ................................................................... 95
ЈАДАО СЕ КОМАРАЦ ................................................................... 96
БУВА ................................................................................................ 96
ПАУК ............................................................................................... 97
ЗУМБУЛ........................................................................................... 98
ПИТАЊЕ ЈЕДНО БЕЗАЗЛЕНО СЛЕДИ ....................................... 99
ПАПРИКАШ.................................................................................. 100
СРЕД САМО СЕЛА ...................................................................... 100
БАКА И ФУДБАЛ ......................................................................... 101
НАША ШКОЛА ............................................................................ 102
БРОДОЛОМ ................................................................................... 103
КОД ЗУБАРА................................................................................. 104
ДЕЧЈЕ РАЗМИШЉАЊЕ ............................................................... 104
НЕСТАШНИ ВРАБАЦ ................................................................. 105
ДВА ПРИЈАТЕЉА ........................................................................ 106
САН ................................................................................................ 107
ПРЕДШКОЛАЦ ............................................................................. 108
НА ОБАЛИ РЕКЕ .......................................................................... 108
ШТА САМ КОМЕ... ...................................................................... 110
МОЈА СЕСТРА .............................................................................. 110
ЕКСКУРЗИЈА ................................................................................ 111
СТАРА УЧИТЕЉИЦА .................................................................. 112
КАКО ЈЕ СИНЕ ............................................................................. 113
ЂАЧКА ТОРБА ............................................................................. 114
У ЗОО ВРТУ .................................................................................. 115
ТЕТКА ............................................................................................ 116
БУБАШВАБЕ ................................................................................ 116
ГУСАРСКА ДРУЖИНА ............................................................... 118
НИЈЕ ДА СЕ ХВАЛИМ ................................................................ 119
ЏЕП ................................................................................................ 119
ПРЕВОД ......................................................................................... 120
У ШКОЛИЦИ БРАЦА... ............................................................... 121
ПРЕСЛИШАВАЊЕ ....................................................................... 122
ДУГМЕ ........................................................................................... 123
БИЛИ СМО ДОБАР ТИМ............................................................. 124
БЕЛИ ЛОКВАЊ ............................................................................ 125
ХИГИЈЕНА .................................................................................... 125
МИРИШЕ БАГРЕМ ...................................................................... 126
КОРЊАЧЕ ...................................................................................... 127
ПИСМО .......................................................................................... 128
СВЕ ЈЕ БЛИСКО, СВЕ ЈЕ ЛЕПО... .............................................. 129
РАЗМИШЉАО БРАЦА... ............................................................. 130
196
ПОКЛОН ........................................................................................ 131
ЉУБИЧИЦЕ НЕЖНОГ ЛИКА ..................................................... 132
ПИТАЛИ СУ СНЕШКА ............................................................... 133
КАКО СЕ ПРАВИ СНЕШКО ....................................................... 133
ПРИЗИВАЈУ ЈЕ ЧЕСТО ............................................................... 134
САНКЕ ........................................................................................... 135
ЗА СРЕЋНО ДЕТИЊСТВО .......................................................... 136
ЧАЧКАЛИЦЕ ................................................................................ 137
АНКЕТА......................................................................................... 138
НАТУШИЛО СЕ НЕБО ................................................................ 139
НЕ МОЖЕ БАКА БЕЗ РАЧУНАРА ............................................. 140
ПАНДА .......................................................................................... 141
ДЕТЕЛИНА СА ЧЕТИРИ ЛИСТА............................................... 141
КРПЕЉ ........................................................................................... 142
ВАРЈАЧА ....................................................................................... 143
ЧЕСТО ПУТА ТАТА .................................................................... 144
ТЕШКО КО ДА МЕ РАЗУМЕ... ................................................... 145
ДРВО .............................................................................................. 145
РЕКЛИ СУ МИ ТЕТЕ.................................................................... 146
ЧУЧУК СТАНА ............................................................................. 147
ХУЧИ МОРАВА ЉУТА... ............................................................ 148
ЈА ЖЕЛИМ САМО МИР... ........................................................... 150
ЛАНАЦ МИРА... ........................................................................... 151
ВИТОВНИЦА ................................................................................ 152
ОЈ, ДУНАВЕ... ............................................................................... 152
КОРА БАНАНЕ ............................................................................. 153
ПРЕ НЕКИ ДАН... ......................................................................... 154
КАКВА ОЛУЈНА НОЋ ................................................................. 155
ШТА ТО НИЈЕ ЛЕПО ................................................................... 156
ДОШЛА ЈЕ САСВИМ ИЗНЕНАДА ............................................ 157
ЛЕТ ВИЛИНОГ КОЊИЦА ........................................................... 157
СВАКОМ НЕКО НЕДОСТАЈЕ .................................................... 158
ПОРУКА ........................................................................................ 159
ОПЕТ СМО ТУ КАО НЕКАДА.................................................... 159
ШТА ЈЕ ЉУБАВ............................................................................ 161
КЛАЦКАЛИЦА ............................................................................. 163
ШЕШИР ......................................................................................... 164
БРАЦА И МАЧКА ........................................................................ 165
УСКОРО ЋЕ ЈЕСЕН...................................................................... 166
КУПИ МИ ...................................................................................... 167
НАОЧАРИ ...................................................................................... 168
ЛАЖ ............................................................................................... 168
КРОКОДИЛ ................................................................................... 169
ПРОВОЦИРАЊЕ ........................................................................... 170
РАК КРОЈАЧ ................................................................................. 171
КУШЉА ......................................................................................... 172
ЈАЗАВАЦ ....................................................................................... 173
ЛЕПО ЈЕ ОВО НАШЕ СЕЛО ....................................................... 175
ТАМО ............................................................................................. 176
197
У МОМ КРАЈУ .............................................................................. 177
НА ДРИНИ ЋУПРИЈА.................................................................. 178
ЈА САМ САМО ДЕТЕ СА СЕЛА ................................................. 179
ОНА ТРОШНА КУЋА... ............................................................... 181
ПОМОЛИМО СЕ БОГУ................................................................ 182
БУКВАР ......................................................................................... 183
ОСВРТ У ДЕТИЊСТВО ............................................................... 183
ВОЋЕ .............................................................................................. 184
ВАСПИТАЧИЦА .......................................................................... 185
ВРТИЋ............................................................................................ 186
ЈЕСЕН РАНА ................................................................................. 186
ФОЛКЛОР...................................................................................... 187
КРЕАТИВНА КОЗА ...................................................................... 188
СТРАШИЛО .................................................................................. 189
И ОВЕ ГОДИНЕ ............................................................................ 189
198
СНЕЖАНА ШОЛКОТОВИЋ – ЗВРЧКА
Избор песама: Златко Шолкотовић

Идејно решење корица и цртежи: Шолкот
Штампа: Првенац - Неготин
199
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
ШОЛКОТОВИЋ, Снежана, 1962-

Зврчка / Снежана Шолкотовић ; [цртежи
Шолкот]. - Корбово : С.
Шолкотовић, 2017 (Неготин : Првенац). - 200
стр. : илустр. ; 21 cm
Ауторкина слика. - Тираж 200. - Стр. 2:

Предговор / Златко Шолкотовић.
ISBN 978-86-907433-6-0
COBISS.SR-ID 245916172
200

Zvrčka - Šolkotović Snežana

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Zvrčka - Šolkotović Snežana

Uploaded by

Copyright:

ЗВРЧКА- Снежана Шолкотовић

MОЈИМ МАЛИМ, A ВЕЛИКИМ

-Зврчка- је још једна дечија књига Шолкотовић

Шолкотовић Златко, професор

/Мале ствари могу те чинити срећним

У крошњи старог дуда

ЗАШТО ОСЕ ЛЕТЕ БОСЕ

СТИГЛА ЈЕ ЈЕСЕН РАНА

ИМА ЈЕДНА ЧУДНА КЊИГА

ЈЕДВА ЧЕКАМ РАСПУСТ

ВОЛИ МЕ, НЕ ВОЛИ МЕ...

ВРАНА ВРАНИ НЕ ВАДИ ОЧИ

НАШ СТАРИ ПЕТАО

СВЕТИ САВА ШКОЛСКА СЛАВА

ТАМО ГДЕ ТЕЧЕ ДУНАВ РЕКА

У ЖБУНУ ПОРЕД ПУТА

НАЈТЕЖЕ ЈЕ БИТИ ДОБАР ЧОВЕК

ПИСМО ПИШЕ ПАЈА

ПИТАЊЕ ЈЕДНО БЕЗАЗЛЕНО СЛЕДИ

СРЕД САМО СЕЛА

БИЛИ СМО ДОБАР ТИМ

СВЕ ЈЕ БЛИСКО, СВЕ ЈЕ ЛЕПО...

ЉУБИЧИЦЕ НЕЖНОГ ЛИКА

КАКО СЕ ПРАВИ СНЕШКО

НЕ МОЖЕ БАКА БЕЗ РАЧУНАРА

ДЕТЕЛИНА СА ЧЕТИРИ ЛИСТА

ШТА ТО НИЈЕ ЛЕПО

ЛЕТ ВИЛИНОГ КОЊИЦА

СНЕЖАНА ШОЛКОТОВИЋ – ЗВРЧКА

Избор песама: Златко Шолкотовић

CIP - Каталогизација у публикацији

ШОЛКОТОВИЋ, Снежана, 1962-

Ауторкина слика. - Тираж 200. - Стр. 2:

You might also like