Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet Subotica

SEMINARSKI RAD

Predmet: Modelovanje poslovnih procesa

Tema: Proces otklanjanja kvarova na opremi automatike u
preduzeću Panonske TE – TO Zrenjanin

Mentor: Student:
prof. dr Predrag Matković Dijana Tanasijević

Novi Sad, januar 2018.

 Sadržaj

1. Opis procesa (AS – IS)...................................................................1

1.1 Dokumentacija....................................................................2

1.2 Izgled Radnog naloga..........................................................3

1.3 Izgled Liste trebovanja........................................................4

1.4 Ključni indikatori performansi............................................5

1.5 Uska grla u procesu............................................................5

2. Proces TO – BE..............................................................................6

2.1 Predlog za unapređenje procesa..........................................6

2.2 Opis promena u procesu.....................................................6

1. Opis procesa (AS – IS)

Preduzeće “Panonske termoelektrane – toplane” d.o.o. Novi Sad (Panonske TE –

TO) posluje u okviru Javnog preduzeća “Elektroprivreda Srbije” i ima svoja tri
ogranka u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici. Zrenjaninska
termoelektrana – toplana je počela sa radom 1989. godine i bavi se proizvodnjom
električne energije, toplotne energije i tehnološke pare. U ovom preduzeću postoji
mnoštvo kompleksnih poslovnih procesa. U svom radu odabrala sam da predstavim
proces otklanjanja kvarova na opremi automatike. Oprema automatike izvršava
stalna merenja koja se odnose na pritisak, temperaturu i slično. Vrednosti ovih
parametara moraju biti strogo kontrolisane i u okviru definisanih granica. Stoga je
oprema automatike od izuzetnog značaja i ukoliko dođe do kvara, veoma je bitno
efikasno ga sanirati. Za obavljanje ovog procesa zadužena je pre svega Služba za
održavanje opreme automatike ali naravno proces uključuje i rad drugih službi u
preduzeću (Proizvodnja, Magacinska služba, Finansijska služba).

Služba održavanja odnedavno koristi Total Observer, softver koji služi za praćenje
celokupnog procesa, dokumentacije koja ga prati i izvršenja. Njegovo uvođenje je
donelo brojne prednosti i učinilo tok procesa mnogo preglednijim, međutim, postoje
neki nedostaci i radi se na njihovom prevazilaženju i boljem prilagođavanju softvera
procesu i potrebama zaposlenih.

Proces otpočinje identifikovanjem kvara na opremi automatike u proizvodnji od

strane radnika. Radnik je dužan da o tome obavesti Rukovodioca smene, koji potom
kreira Servisnu prijavu u Total Observeru sa statusom “otvorena”. Rukovodilac
Službe održavanja automatike analizira problem naveden u Servisnoj prijavi i
odlučuje o tome da li je problem moguće rešiti na nivou Službe održavanja
automatike. Ukoliko proceni da to nije moguće, menja status Servisne prijave u
“neuspešno realizovana” i o tome obaveštava Rukovodioca smene koji je otvorio
datu Servisnu prijavu. Rukovodilac smene u tom slučaju mora da se konsultuje sa
višim rukovodstvom i tu se proces na nivou koji se posmatra u ovom radu završava.
Ukoliko je moguće rešiti problem, Rukovodilac Službe održavanja automatike
otvara Radni nalog u Total Observeru. Tim vodećih inženjera vrši detaljnu analizu
problema i potom kreira Zahtev za obezbeđenje uslova za rad (takođe u Total
Observeru), koji je neophodan jer se u ovom preduzeću radi sa opasnim i zapaljivim
materijama, te je neophodno preduzeti sve mere predostrožnosti. Lice odgovorno za
bezbednost i zdravlje na radu i Lice odgovorno za protivpožarnu zaštitu dužni da
izađu na teren, mesto na kome treba izvesti radove. Lice odgovorno za bezbednost i
zdravlje na radu i Lice odgovorno za protivpožarnu zaštitu kreiraju svoje izveštaje i
u njima definišu obavezna pravila koja izvršenje datih radova treba da prati. Na
osnovu ovih izveštaja, Rukovodilac smene je dužan da obezbedi uslove rada na
terenu. Tim vodećih inženjera i tehnologa u Radnom nalogu daje detaljan opis
problema i predlog za njegovo rešavanje. Tim takođe procenjuje potrebne ljudske
resurse i potreban materijal i kreira Listu trebovanja. Radni nalog i Lista trebovanja
se potom štampaju i dostavljaju Poslovođi, koji trebuje robu iz magacina.
Magacioner potvđuje izdatu robu, upisuje šifre proizvoda i jedan primerak Liste
trebovanja dostavlja Finasijskoj službi, kako bi se utvrdilo mesto nastanka troška. U
finansijskoj službi se ovi podaci unose u softver Finansijske službe. Magacioner
skida izdatu robu sa magacinskog inventara, u softveru koji se koristi za
magacinsko poslovanje. Poslovođa overava Listu trebovanja i prilaže je kao dodatak
Radnom nalogu i zatim angažuje radnike. Radnici izlaze na teren i izvršavaju
potrebne radove, nakon čega podnose Izveštaj o izvršenim radovima. Poslovođa na
osnovu Izveštaja radnika unosi svoj komentar u Radni nalog, ocenjuje uspešnost
realizacije i zatvara Radni nalog, koji se potom arhivira.

1.1 Dokumentacija
Osnovnu dokumentaciju u procesu čine Radni nalog i Lista trebovanja, koji su ovde
priloženi. Ova dva dokumenta jedina imaju papirnu verziju, dok su ostali
obuhvaćeni u Total Observeru.
1.4 Ključni indikatori performansi
Uspešnost datog procesa meri se sposobnošću da se efikasno i u kratkom roku
otkloni nastali kvar na opremi automatike i time stvore uslovi za obezbeđivanje
kontinuiteta proizvodnje, bez dugotrajnih zastoja.

1.5 Uska grla u procesu

Prvi problem se javlja već na samom početku procesa. Kada se kreira Servisna
prijava, Rukovodilac službe za održavanje opreme automatike ne zna da je ona
kreirana sve dok ne proveri svoj nalog u Total Observeru. Dakle, nema nikakvog
obaveštenja, što može znatno usporiti vreme njegove reakcije i pokretanje čitave
službe. Rukovodilac službe za održavanje opreme automatike ne može da otvara
svoj nalog svakog časa jer bi zapostavio ostale obaveze.

Drugo, Služba za održavanje opreme automatike, Magacinska služba i Finansijska

služba koriste različite softvere u svom poslovanju i oni uopšte nisu međusobno
povezani. To u velikoj meri otežava i usporava proces. Na dokument Lista
trebovanja Magacioner ručno upisuje šifru za svaku robu. Potom, u Finansijskoj
službi se ti podaci unose, opet ručno, u softver Finansijske službe. Svi ovi koraci
otvaraju mnogo prostora za grešku a sa druge strane predstavljaju nepotreban posao.
2. Proces TO – BE

2.1 Predlog za unapređenje procesa

Prvi identifikovan problem bi mogao da se reši jednostavno uvođenjem dodatne
opcije u Total Observer. Ideja je da čim se kreira Servisna prijava do Rukovodioca
službe za održavanje opreme automatike stigne obaveštenje koje može biti na
primer u vidu SMS-a.

Drugi problem moguće je prevazići povezivanjem tri različita softvera koje koriste
Služba za održavanje opreme automatike, Magacinska služba i Finansijska služba i
uspostavljanjem mnogo bolje komunikacije između njih.

2.2 Opis promena u procesu

Odmah po kreiranju Servisne prijave obaveštenje u vidu SMS-a stiže Rukovodiocu
službe za održavanje opreme automatike. On sada može mnogo brže da reaguje i da
se upozna sa problemom. Dakle, skraćuje se vreme potrebno za reakciju i za
angažovanje cele službe, te se brže stupa u realizaciju procesa.

Ukoliko pretpostavimo da je uspešno izvršeno povezivanje različitih softvera koje

koriste Služba za održavanje opreme automatike, Magacinska služba i Finansijska
služba, dobijamo jednu sasvim drugačiju sliku ovog procesa. Prva stvar koju je
moguće izvesti na drugačiji način je kreiranje Liste trebovanja u elektronskoj formi.
Papirna verzija uopšte neće biti potrebna. Takva Lista trebovanja se šalje
Magacinskoj službi. Poslovođa nema obavezu da ode u Magacin sa papirnim
dokumentom, već se svi podaci mogu očitati na licu mesta, elektronski. Pošto
postoji povezanost između Total Observera, koji koristi Služba za održavanje
opreme automatike i softvera koji se koristi u Magacinskoj službi, sve šifre
proizvoda su zajedničke i automatski će ih sistem prepoznati kada se unese ime
proizvoda. Naravno, treba da postoji zajednički spisak svih proizvoda. Magacioner
sada više ne upisuje šifre proizvoda na papirni dokument jer se one automatski
pojavljuju i time se pre svega štedi vreme ali i izuzetno sužava prostor za grešku.
Umesto slanja papirnog dokumenta Liste trebovanja Finansijskoj službi, gde se
potom podaci unose u računar, sada se šalje elektronska verzija koja prethodnu
aktivnost poništava. Na elektronskoj verziji dati su svi potrebni podaci, a praćenje
proizvoda je olakšano korišćenjem zajedničkih šifri usled povezivanja softvera
Finansijske službe sa softverima Magacinske i Službe za održavanje opreme
automatike.