Apsurd Istine

Sopstvena istina se često menja, pre pola sata ili juče si tužan, nešto kasnije brižan, pa sretan, pa u
problemu, pa besan, pa ljubavan, … Šta je tu istina, koji je tvoj identitet. Veruješ da si iskren a tačno
znaš kad si koga i koliko slagao ili bar sakrio sopstvenu istinu. Pošten a znaš kad si koga zakinuo.
Dobar ali ne baš sa svima. Kako to da je tvoja istina uvek u pravu? Nije ti stalo šta drugi misli o tebi ali
…

Neka osobina, karakteristika, opis koji o sebi imaš je aksiom, nepromenljiva u svim odnosima i
ulogama koje igraš? Pa ne baš. Ima li ijedne koja je apsolutna istina. Čime se identifikuješ,
karakteristike, funkcije, položaj, uloga, koji je tvoj pravi identitet, čak i ime i prezime možeš
promenliti, koji si pravi ti. Onaj pređašnji ili ovaj sad.

Ako nema što ih nosiš sobom, trošiš sopstvenu energiju na umišljene identitete. Kako stojiš sa
ocenjivanjem drugih i bližnjih i daljih kakva je tvoja istina o njima, uvek i u svakom trenutku, menja li
se. Ako se menja što je nosiš.

Da il si osvestio da kad okriviš bilo sebe bilo druge za nešto da ta krivica ostaje u tebi i što je više
ispoljavaš sve više raste. Znaš li da je krivica osnovni uzrok depresije?

Uopšte nije lak teret nositi sopstvenu istinu, jer ona je uzrok problema, patnje, bolesti.

Apsurdno je verovati da je to sve istina kad znaš da je promenljiva.

Apsurdno je nositi takvu istinu sobom, svuda gde god ideš.

Šta je tu najveći apsurd kad smo već kod Istine, pa to da sopstvenom istinom ograničavaš
inteligenciju i svesnost i protok energije, Ljubavi.