Terra 14 PDF

Re urednika:
21.12.2012 g ? Neki od Vas e da umru, a neki od nas e da preive. U svakom

sluaju i poetak je kraj il bee obrnuto ? WHATEVER!
ifra za opstanak ljudske rase je : JJP . Znaenje te ifre otkriu Vam 22.12.2012 u 12h!
SADRAJ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
HIMNA UDRUENJA GRAANA SCI & FI

DARKO SUVIN I SCI&FI UDRUENJE
VANZEMALJCI, PUTOVANJE KROZ VREME I CRVOTOINE
OVEK JE SAM U KOSMOSU
INTERVJU RADIVOJA RADIVOJEVIA
LJUDSKI METEOR JOSEPH KITTINGER
LJUDI U CRNOM
MISTERIJA PLANETE UMO
IVOTINJE U SVEMIRU
PUTOVANJE KROZ VREME, NAUNA INJENICA ILI FANTASTIKA
POLOAJ OVEKA U CELINI KOSMOSA RUDOLF TAJNER
UFO vs UDBA VOJISLAV STOJKOVI
ISTORIJA VETAKE INTELIGENCIJE
NJUJORKO PROROANSTVO, ZAMILJENA BUDUNOST V.I.
INTERNET PRIE
IN MEMORIAM RAY BRADBURY
SVIRA RAY BRADBURY
HARI HARISON IN MEMORIAM
HARI HARISON PREIVELI
DONATAN SVIFT
DONATAN SVIFT CONSOLIDATOR
DONATAN SVIFT GULIVEROVA PUTOVANJA
HANNS HEINZ EWERS
HANNS HEINZ EVERS ALRAUNE
I ROCKET STRIP (RAY BRADBURY)
3
4
6
15
19
28
30
39
44
52
74
88
90
111
139
172
178
191
196
208
212
219
222
224
234
HIMNA UDRUENJA - In the year 2525

U godini 2525
Ako ovek jo bude iv
Ako ena preivi moi e nai
U godini 35345
Nee trebati rei istinu, niti rei lai
Sve to misli, dela kae
U piluli je koju uzima danas
U godini 4545
Nee ti trebati zubi, nee ti trebati oi
Nee nai nita za ugristi
Niko te nee gledati
U godini 5555
Ruke e ti visiti mlitavo kraj tela
Noge ti nee raditi nita
Njene maie inie to za tebe
U godini6565
Nee ti trebatui mu, nee ti trebati mu
Uzee svog sina, uzee i svoju ki
Sa dna duge staklene cevi
U godini 7510
Ako Gospod doe morae to pripremiti
Moda se osvrne oko sebe i kae
Mislim da je vreme za sudnji dan
U godini 8510
Gospod e odmahnuti monom glavom
I verovatno e rei zadovoljan sam gde je ovek
boravio
Ili e unititi sve i poeti iznova
U godini 9595
Kao da se malo brinem da li e ovek biti iv
Uzeo je sve to je stara zemlja mogla dati
A nije nita vratio
Sada je godina 10.000
ovek je isplakao milijardu suza
Zbog onog to nikada nije znao
Sada ovek slobodno vlada
Ali kroz veitu no
Treperenje zvezda
Tako je daleko
Moda je to samo jueranjica
U godini 2525
Ako ovek jo bude iv
Ako ena preivi moi e uspeti
U godini 35345
Nee trebati rei istinu, niti rei lai
Sve to mili, dela kae
U piluli je koju uzima danas
SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012
DARKO SUVIN I SCI&FI UDRUENJE

9 maja 2012 godine u Rektoratu beogradskog univerziteta umetnosti imali smo
ogromnu ast, zadovoljstvo i priliku da prisustvujemo predavanju o naunoj fantastici
koje je odrao Darko Suvin, jedan od 10 svetski najpoznatijih teoretiara naune
fantastike. Suvin je jedan od mojih idola, i bio sam veoma uzbuen to u ga upoznati.
To je, otprilike, kao da igrate koarku u nekom nierazrednom klubu,a onda dobijete
priliku da se upoznate sa Majkl Dordanom, priate s njim, slikate se, potpie vam se na
knjigu, primi poklon od Vas, veoma se pohvalno izrazi o vaem radu i sl.
Znai, posle zavrenog predavanja koje je trajalo 45 minut, sekretar udruenja
Tihomir Jovanovi-Tika i ja predali smo poklon (fanzin Terra, dvd sa nae sf konvencije
SFTERRACON 2009, propusnicu, bed, kalendar, bukmarks sve to u kesi sa logom
udruenja). Slikali smo se sa njim i zamolili da se potpie na njegovu najnoviju knjigu
koju sam inae, kupio im je izala i verujem da je retko ko u Srbiji ima, to je on rado
uinio. Gospodin Suvin paljivo je pregledao Terru i veoma se pohvalno izrazio i o
sadraju i o vizuelnom izgledu fanzina.
4
A sada jedna mala anegdota. Kada sam otvorio knjigu i zamolio gospodina Suvina
da se potpie na prvoj strani on mi je rekao: Znate Filipe jo davno mi je rekao moj
dobri prijatelj Krlea da se knjiga potpisuje na sledeoj strani jer se ova grekom ili
sluajno moe iscepati. Poenta je u tome to je on to tako nonalantno i oputeno rekao
da smo Tika i ja uvideli veliinu oveka koji je imao veliki broj susreta i poznanstava i
prijateljstava sa brojnim poznatim linostima i koji je za ivota i sam postao legendarna
linost. Suvin ima 82 godine ali je krepak, drutven i u veoma dobroj psiho-fizikoj
kondiciji to je i dokazao poto je odrao predavanje na engleskom jeziku, a u diskusiji
koja se kasnije odvijala govorio je na perfektnom hrvatskom jeziku iako ve odavno ne
ivi u Hrvatskoj. U kraem razgovoru posle predavanja poklona i slikanja gospodin
Suvin nam je dao i nekoliko saveta kako da nastavimo sa radom i njegova podrka i
iskrene rei su nam dale inspiraciju i ohrabrenje tako da smo ve u junu pokrenuli i novu
ediciju: SF PORTAL (biblioteka naune fantastike), tako da smo trenutno jedini na
naunofantastinoj sceni Srbije koji izdajemo dva fanzina.
Filipovi Svetislav-Filip
Osniva i predsednik udruenja graana Fanovi naune fantastike SCI&FI iz
Beograda
VANZEMALJCI, POTOVANJA KROZ VREME I CRVOTOINE

Al Bielek intervju (1998)
Preveo sa hrvatskog: Filipovi Svetislav-Filip
SUSANNE KONICOV:
ula sam da je Al Bielek govorio o Philadelphia eksperimentu u nekoliko
izlaganja zadnje dve godine. Materijal koji je prezentirao je straan i zaprepaujui.
Prolog septembra na Los Angeles Whole Life Expo, Al je pristao napraviti intervju za
Connecting Link. Prvo ete itati Alove biljeke o godinama koje prethode Philadelphia
eksperimentu. Zatim, po prvi puta u nekom asopisu, Al iznosi informacije o drugim,
manje poznatim eksperimentima koji traju sve do danas (HAARP projekt, op. prev).
Eksperiment koji se odvijao, i verojatno se jo odvija, u bazi Montauk, Long Island.
Alfred Bielek je roen 4.8.1916. kao Edward A. Cameron II, sin od Alexander
Duncan Camerona, Sr.
AL BIELEK:
Moj otac, Alexander Duncan Cameron, Sr., upisao se u ameriku mornaricu pre
ulaska Amerike u 1. svetski rat. Prvo je dobio mene, zatim moga brata A. Duncan
Camerona, Jr. (maj 1917) s drugom enom. Duncan i ja, kao polubraa, odrastali smo
sretno sa stricem Arnoldom u velikoj kui, mirno u West Islip, Long Island (otac je ostao
u mornarici do 1930, kada odlazi u penziju). Kako nismo imali tekoa s novcem
(zahvaljujui Arnoldovoj i Constablinoj srei na berzi), Duncan Jr. i ja (nakon zavrene
srednje kole) pohaali smo univerzitet. Ja sam iao prvo na Princeton, zatim na Harvard,
zavrio sam fiziku. Duncan je pohaao sveuilite u Edinburgu. Takoer je zavrio
fiziku, u leto 1939. U septembru 1939, Duncan i ja upisali smo se u mornariku komisiju,
a zatim smo pohaali 90-dnevnu obuku za Specijalnu agenciju za mornariko osoblje u
Providenci, Rhode Island. Po zavreku obuke, obojica smo dodeljeni na Institut
Naprednih Studija (Princeton, N.J.) i direktno na zapoeti Projekt Nevidljivost. S
uspeno poloenim ispitom 1940. u Brooklyn Navy Yard, projekt je bio oznaen kao
tajan i preimenovan u Projekt Rainbow. Kancelarije su premetene u Philadelphia
Navy Yard. Duncan i ja smo premeteni izmeu Philadelphie i Princetona. U januaru
1941, poslani smo na more u sklopu dunosti na USS Pennsylvania. Otputovali smo na
Pacifik u oktobru 1941, kada je Pennsylvania dola na dokovanje u Pearl Harbor. Nakon
odlaska u San Francisco i ostanka onde u decembru 1941, vraamo se u institut u januaru
1942. Radimo na projektu celu 1942. Nikola Tesla se povukao s projekta u martu1942.
Zamenio ga je i Dr. John Von Neumann. Duncan i ja ostali smo na projektu kroz dva
testa 1943. s USS Eldridge. Drugi test, 12. augusta 1943, bio je totalna katastrofa, s
mnogo rtava, a Duncan je trajno nestao. Ostao sam u mornarici i oenio sam se 1943g.
Sin Jess, rodio se u februaru 1944. U julu 1944, porodica i ja smo premeteni u Los
Alamos, New Mexico, gde sam ostao do 2. jula 1947. Tada sam premeten i nasilno
6
odvojen od svoje porodice koju vie nisam nikada vidio. S optubom za pijunau,
oekivao sam vojni sud. Umesto toga sam premeten u Washington DC, gde su optube
odbaene, a ja sam premeten u Montauk, Long Island, vojnu bazu (Fort Hero). S te take
premeten sam u vremensku liniju u 1983, natrag u projekt Phoenix. Tamo sam
podvrgnut ispiranju mozga i sva memorija mi je izbrisana. Uz to, vraen sam (smanjen sa
starou i veliinom 30-godinjaka u telo jednogodinjaka) i zatim, kao jednogodinjak,
vraen u 1927. i ubaen u novu porodicu kao zamena za poginulog sina. Ta nova
porodica - Bielekovi postali su moji jedini znani roditelji za vie od pola veka! S
napretkom 2. svetskog rata, povuen sam u mornaricu 1945. (druga tura) kao mornar do
1946. Po zavretku slube, okuao sam sreu u biznisu (koji je propao) i upisao sam
koled (1949-1950) u Newarku, New Jersey, i kasnije na UCLA. Nastavljam karijeru kao
elektronski inenjer (1958-1988), i idem u penziju 1988. U maju 1986. mi se vraaju
seanja na projekat Phoenix i Philadelphia eksperiment (projekat Rainbow), a u januaru
1988. ukljuen sam u opsena predavanja i pisanje o Philadelphia eksperimentu i
vezanim stvarima, o projektu Phoenix, kao i nevervoatnim posledicama u vremenskoj
petlji.
SUSANNE KONICOV:
Priaj mi o projektu Phoenix.
AL BIELEK:
Bio sam u zadnjoj fazi projekta Phoenix suoen s raznim aspektima projekta.
Ukljuio sam se u projekt 1953. kao Al Bielek. Bio sam ono to knjiga The Montauk
Project oznaava, kompjutersko suelje izmeu fizikog sedala upotrebljenog kao
pojaalo za vremenski tunel u zadnjoj fazi opracije. Ranije faze bile su vrlo teke nisu
ispravno radile i bilo je puno problema. Ukljuio sam se kao Al Bielek. Preston Nichols
je ukljuen kao Preston Nichols, i Duncan Cameron je ukljuen kao Duncan Cameron, u
njegovom drugom telu, bez ikakvih seanja o sudelovanju u Philadelphia eksperimentu.
Projekt je proizveo vremenske tunele. Ljudima je omogueno da putuju kroz vrijeme i
prostor i oni su to inili. U Montauku su se odvijali i drugi projekti. Mi jo ne znamo za
sve njih. Tehnologiju za tunele nam je dala kooperativna vanzemaljska grupa,
prvenstveno Orionska grupa, koja ukljuuje reptile, podgrupu zvanu Leverons. Tehnika
grupa koja je omoguila podrku, bila je grupa sa Sirius A materijalistiki, nauni ljudi.
Moda ne zlonamerni, ali zavedeni, jer imaju vrlo dugorone ugovore s Orioncima da im
omogue potrebno znanje i podrku. I oni rade s naom vladom u tajnosti na razvoju
tehnika umne kontrole i na razvoju visoko automatizovanog, tehnikog drutva koje e
biti mnogo lake kontrolisati nego to je sluaj s ovim danas. A tome se pribliavamo, i to
vrlo brzo. Takoe, tamo je bilo mnogo Sivih vanzemaljaca. Bilo je i drugih grupa koje
nisu sudelovale u projektu, ali su bili tamo kao posmatrai, kao npr. grupe s Antaresa,
vrlo dobri, vrlo sretni, vrlo vedri ljudi. U stvari, ne bih ba mogao rei za njih da su ljudi.
7
ak niti anatomski. Zato su bili tamo, ne znam. Nisu radili nita. Bili su posmatrai. Ali
vanzemaljci su omoguili prouavanje, opremu. Sakupili smo to s kompjuterskih
podataka na IBM 360. Tada to jo nije radilo i napravljene su neke promene. Duboko
sam se ukljuio u posao s vremenskim tunelom. Bila je to vanzemaljska tehnologija. Mi
nismo imali teoriju. Imali smo kapacitete, tehnoloke studije za izradu opreme, i izradili
smo to prema njihovim specifikacijama. ITT je sve ugovorio. To je bilo na Black Card
nivou provere, to je najvii nivo tajnosti koji postoji. Veina ljudi ne zna da to postoji.
To u osnovi znai; za tako duboki "Black Hole" projekat se svi dokumenti, sve u vezi s
tim, dri zakopano u crnom podrumu. Niko nema pristup tome bez odgovarajue
dozvole. To ukljuuje i odeljenje nabavke koje kupuje opremu za takve projekte.
Dokumenti o nabavci, prodaji, bilo emu, su zakopani u crnom podrumu i niko ih ne
moe nai. Zato se to zove "Black Hole" projekat. Takvih projekata ima jako puno. To je
jedan od njih. Tunel je postao potpuno operativan oko 1977. posle mnogih izmena.
Otprilike 1979. imali su sve rezultate koje su eleli. 12. augusta 1983, nou, projekt je
namerno uniten. Sabotaa iznutra. To je opisano u knjizi. Ali ono to su uradili pre toga
bilo je neverovatno.
Jedna od upotreba Phoenix projekta, odnosno vremenskih tunela, bila je da
omogui rezervni transport do kolonija na Marsu. Kolonije na Marsu su tamo od ranih
70-ih. Na Mesec smo otili javno 1969. U stvari Nemci su bili tamo 1947. A mi smo bili
tamo 1962. zajedno s Rusima. Ekspedicija je bila tamo 22. maja 1962. To je stvarni
prijenos. TV snimke u boji s Marsa, kako taj Explorer leti i slee. Mi imamo kolinije
tamo na Marsu od kasnih 60-ih ili ranih 70-ih. Nali su tamo mnogo artefakata. Tamo je
vie od jednog unitenog grada. I naravno, tamo je slavno lice, piramide i celi taj
kompleks o kojem je Dr. Richard Hoagland javno govorio. Ono to su nali na povrini
upuuje na to da tamo postoji jo mnogo toga to je zakopano i treba ga pronai. A oni
nisu to poneli sa sobom, jer u to vrijeme nisu imali mogunosti poneti sa sobom teku
mehanizaciju na Mars. Nisu imali bagere, traktore i takve stvari. Poslat je zahtev radiom
na Zemlju, Verujemo da tu postoje podzemne instalacije. Videli smo zapeaene otvore.
Moete li nam vi momci dolje rei to da radimo? Informacija je poslana u Montauk,
Phoenix projekt. Oni su odgovorili, Dajte nam koordinate tih lokacija na povrini
Marsa. I uinili su to i rekli su, Dobro, istraite to. I istraili su. Jer su mogli pomou
tunela ii na bilo koje mesto na Marsu. Otili su upravo na te koordinate. Prvo nisu slali
nikoga. Pokrenuli su tunel u neto za to su mislili da je podzemno podruje, radije nego
da riskiraju zabiti nekoga u stenu. Poslali su kameru, remote-view kameru. Otkrili su
tamo peinu koja je bila sigurna. Zatim je Montauk poslao ljude. U posadi smo bili
Duncan i ja. Prva grupa koja je poslana trebala je istraiti podzemlje Marsa. Nisam
spomenuo u knjizi ko je iao, ali eto, mi smo ili. Bilo je verojatno i drugih. Ili smo
nekoliko puta. Nali smo sve vrste artefakata. Nali smo jo uvek ispravan podzemni
sistem osvetljenja, sistem napajanja. Ukljuili smo ga, i radio je jo uvek. Nije bilo traga
8
ivotu. Mnogo artefakata, dokumenata, zapisa, religijskih predmeta, kipova, sve sloeno
kao u skladitu, velikom skladitu.
SUSANNE KONICOV:
Je li pisani materijal bio na engleskom?
AL BIELEK:
Ne. To je bilo na drugom jeziku. Nije na engleskom. Duncan je mogao neto
prevesti. Vidio sam to, ali nisam razumio jezik. Doneeno je mnogo stvari i snimaka.
Duncan i ja smo tada odluili poduzeti vlastito tajno putovanje (Po zavretku putovanja,
sve se snimi. Sve koordinate i informacije, koje su potrebne za upravljanje sustavom,
snime se na kasete. Moe uzeti tu kasetu, staviti ju u kompjuter, bez psihike , fotelja i
brojeva, moe otvoriti tunel na istoj lokaciji, jer kumpjuter sadri sve astronomske
podatke sva Zemljina kretanja, kretanja Sunevog sustava, sve je u kompjuteru ima
potpunu vezu s novom lokacijom gdje e planeta biti. Ti "ukljuuje" tunel u potpuno istu
lokaciju. . .). Tako da smo otili dva puta za sebe, za svoje vlastito malo istraivanje.
SUSANNE KONICOV:
I niko nije kontrolisao mainu u svrhu vaeg povratka?
AL BIELEK:
Ukljuili smo opremu. Znali smo kako to da uinimo. Nikoga nije bilo tamo. Na
drugom putovanju smo otkriveni, jer postoji automatski zapis o tome koliko puta i kada
je oprema koritena, i u koju svrhu, i slino. To se zbivalo automatski, svo vrijeme,
zabeleke o dogaajima. Tako da smo bili uhvaeni po povratku. Povueni smo s
projekta, dobili smo po prstima. Vie to neete raditi, i jedan od ljudi koji su bili
ukljueni, stariji naunik, razbio je na tim. Duncan i ja nakon toga nismo vie radili
zajedno, ali ostali su radili daljnja istraivanja. to su oni nali, ne znamo. Neki ljudi su
unapred izabrani, kao Duncan, Preston i ja, da budu deo programa. Nivo ispiranja mozga
je varirao. Duncan je bio teko programiran, ispranog mozga da ini to je inio tamo, je
on nije bio iskoriten za tehnika istraivanja. Meni je u nekoj meri ispiran mozak, a
Preston je proao teko ispiranje. I dano nam je, to biste nazvali fragmenti, nakon to je
itav projekt sruen i formalno proglaen gotovim 1. januara 1984. Svi smo imali svoje
fragmente, to znai da nam je um oien od svega to smo radili na projektu. I nadali su
se da e stvar ostaviti zamagljenom. Ali nisu. Razlog za to je, to mesto nije uniteno.
Ono je jo tamo. Ovlasti nad mjestom su 1. januara 1986. prebaene na Dravnu komisiju
za parkove New Yorka, da postane dio okolnog parka. Komisija nije nita ureivala. Nisu
sruili zgrade. Nisu nikada otvorili mjesto kao park. Sruili su ogradu tako da ljudi mogu
ulaziti, etati, i kampirati ako ele, tokom dana. Ne mogu ostati preko noi bez posebne
9
dozvole gradske administracije Montauka. To nije dozvoljeno i uvari parka e ih

otjerati. Ali ureaji su ostali u zgradama.
Otiavi tamo, prvo u augustu 1985. na poziv Prestona (poveo sam Duncana sa
sobom). U to vrijeme nitko od nas nije znao da smo bili deo Montauk Projekta. Preston,
kao prodava elektronike opreme, je pre toga bio tamo privuen odbaenom
elektronikom opremom.
SUSANNE KONICOV:
Tu zapoinje knjiga Montauk Projekt.
AL BIELEK:
Tono. On nije znao u to je bio ukljuen. Nije se seao. Na tom putovanju u
augustu, Preston nas je poveo i rekao, Obojica ste senzitivni. Da vidimo to ete uhvatiti
kada odemo tamo. Rekao je, Znam da tamo nikada niste bili. On uistinu to tada nije
znao. Tako smo izili i osetili uasne vibracije u bazi, kao da se neto grozno tamo
dogaa. Osjetili smo to udovite, koje se pojavilo na kraju prie, ija je svrha bila da
uniti bazu.
Oni (Preston i Duncan) su naravno, imali prednost. Poseivali su Montauk, i
vraali se u Phoenix. Bili su tamo nekoliko puta, i postali su svesni svoje umeanosti u
projekt mnogo ranije od mene. Vratio sam se (u Montauk) u maju 1986, i ponovno
poslije s grupom iz Phoenixa, sponzorisanu, verujem, od strane senatora Barrya
Goldwatera. Nakon to sam rekao toj grupi, koju sam znao od decembra 1985, o projektu,
oni su izili da istrauju o moguoj zloupotrebi federalnih sredstava za legalne projekte
korienih za financiranje ilegalnih projekata. Traili su dokaz. I to je bio njihov modus
operandi, nihov razlog za ulazak u dravu New York, za ulazak u bazu, u zakljuane
zgrade. Neke su bile zakljuane. Traili su bilo koji dokaz, o zloupotrebi federalnih
sredstava u tom projektu. Sada znamo da federalni novac nije bio ukljuen. Glavni
istraitelj je to dokazao. Ali u procesu smo napravili puno fotografija, i tokom te posete u
maju 1986, moja seanja na Montauk su se poela vraati, jer sam posetio mesto, mesto
zloina, ako elite.
SUSANNE KONICOV:
To je djelovalo kao okida.
AL BIELEK:
To je bilo okida za mene, kao i za Duncana,a i za Prestona. Moja seanja su se
vratila. Znao sam da sam bio deo toga. Seanja su od tada izvirala polako, nije sve dolo
naglo odjednom. Dolazilo je u delovima, zavisno koji okida ih je vraao. Ali jednom
kada probijete rupu u zidu seanja, to je kao rupa u brani. Rupa se pone iriti i nastavlja
10
sa irenjem, i moda sve proe kroz nju. Na kraju sam shvatio da sam bio duboko
ukljuen u administrativni i ininjerski deo mnogih projekata. Duncan je bio ukljuen u
vie od jednog projekta. Preston je bio ef stanice posle Matthew Zareta. Profesor Zaret je
sklonjen 1980. Ustvari, on je otiao na moj predlog, ali oni ga nisu hteli izgubiti, tako da
je otiao na paralelan projekt u Brentwood, Long Island, gde je i umro. Preston je preuzeo
kao tehniki direktor, upravljajui sa svime. On je dizajnirao i izgradio sve RF odailjae
i sisteme pulsnih modulatora on je strunjak za sve u vezi RF-a i odailjaa. A to je bila
njegova struka i u normalnom ivotu. Jedna kompanija koja se bavi svemirskom
tehnologijom iz Long Islanda zaposlila ga je na 15 godina sve dok ga nisu otpustili pre 2
godine. Otpustili su ga, ali su to zatakali. Zato jer je znao previe, i priao je previe, i
poeo se priseati previe, i govorio je o informacijama na USPA [United States
Psychotronic Association] konferenciji nekoliko puta, to vlada nije htela da ide javno.
Prvo su ga razreili, a zatim su mu zamrznuli status u julu 1990, za vreme USPA
konferencije. Ostao je bez posla. Reeno mu je, Zavrio si, pokupi svoje stvari i odlazi.
A njegov ef ak nije znao zato. Njegov ef ga nije otpustio. To je bila vladina
manipulacija. Bio je strunjak za izradu odailjaa, visoko-naponskih odailjaa, za
radare, za bilo to. U ovom sluaju za Montauk projekt, za zavrnu fazu specijalnih
amplitrona, to je opisano u knjizi. To je bilo zamiljeno i izraeno u Raytheon Electric u
Goleti, California. Seam se prvog odlaska tamo da potvrdim prvu poiljku cevi. Bile su
vrlo skupe i specijalno izraene. Kotale su nekoliko miliona dolara po komadu. A
naruene su hiljade. Sada vidite zato je cena projekta bila tajna. Kondenzatori za
napajanje pulsne mree i za modulatore su takoe bili specijalno dizajnirani s vrlo
strogim specifikacijama. Najzad su imali nekoga da ih izradi. Svi u industriji su ih odbili,
osim jednoga. Izradili su ih prema specifikacijama, i prodali ih vladi, komlete od po 50
komada, vrlo jeftino, 25 000 dolara svaki kondenzator. A imali su ih stotine na svakoj
stanici. Potpun komplet od 50 za 2 odailjaa, aktivnih, i komplet rezervnih. To je bilo 2 i
pol miliona dolara za svih 25 stanica! Nestalo im je zlata (Projekt je zapoeo s 10
milijardi dolara u zlatu. Pria o zlatu je zabiljeena u knjizi Nacistiko zlato.) Nestalo im
je novca. Tako da se ITT povukao.
SUSANNE KONICOV:
I sva ta tehnologija je bila od vanzemaljskih grupa?
AL BIELEK:
Saraivali su s vanzemaljcima. Vidite, imali su sruen NLO, koji je namerno pao, u
dogovoru s Hitlerom, od strane jedne grupe Plejadanaca. Bio je napunjen s tehnologijom.
Razlog za pad je bio da iz Nemake visoke komande, ako ih pritisnu, da mogu rei, Da,
nali smo srueni NLO u Bavarskim Alpama ili nekom slinom mestu, popravili smo
ga, i uzeli delove za analizu tehnologije. To sigurno nije objavljeno. Ali ostaci letelice
su naeni blizu Peenemunde posle 2. svetskog rata. To je bila Nemaka vojna baza za
11
testiranje raketa gde je Wernher Von Braun radio sa svojom ekipom. Po zavretku rata,
on je prebacio svoju grupu na zapad, Amerikancima. Drugu grupu su zarobili Rusi,
ukljuujui, verujem, njegovog profesora Hermana Obertha. Naravno, to je razlog zato
su Rusi bili u prednosti s raketama nad Amerikancima, imali su uitelja od Wernhera
Von Brauna! Moda su imali jo nekoga, jer su Rusi zarobili dobar deo Nemake
inteligencije kada je Berlin pao u njihove ruke. Rat je, u stvari, dobio ogromnu podrku,
tehnologiju od Plejadanaca. to se tie ugovora, Roosevelt je napravio prvi u SAD-u
1934, ne s Plejadancima, koji su ponudili pomo SAD-u za izlazak iz nevolja s velikom
recesijom, nego je izabrao drugu grupu, ali razloge njegovog izbora mi ne znamo. Ta
grupa je znana kao K-grupa ili Kondroshkin. Ispostavilo se, kako se vidi danas, da se
radilo o plavo-sivim (blue-greys) vanzemaljcima. Ne malim sivima (greys), ve
krupnijim, zvanim blue-greys. U svakom sluaju, on je napravio ugovor s njima. Oni su
ponudili sasvim novu tehnologiju za Ameriku nuklearnu energiju 1938. Roosevelt je
prvo prihvatio, a zatim odbio jer je vojska rekla, Uh, uh! Ne moemo to u potpunosti
kontrolisati. Ne znamo to e oni napraviti i hoe li nas izmanipulisati na kraju. Tako su
oni (K-grupa) nestali. 1943. je doao Philadelphia eksperiment i skupa s njim Phoenix
projekt, napravivi ogromnu rupu u vremnesko-prostornom kontinuumu.
Vanzemaljci su namerno 1983, napravili pukotinu u vremensko-prostornoj fabrici,
tako da je veliki broj vanzemaljaca i letelica mogao proi. Svi oni su imali mogunost
putovanja kroz vreme, ali pukotina je bila nuna za prolazak veih letelica i za
eventualnu masovnu invaziju na SAD, i kasnije na Europu, vanzemaljaca (primarno
greysa, ali i drugih tipova). Kada su sleteli na Edwards vazdunu vojnu bazu u Muroc
Dry Lake, kao i u druge baze otkrivam mnoge detalje vlada je ve znala sve o
vanzemaljcima prisutnima na ovoj planeti. Znali su to od 1887. s prvom istranom
komisijom u vreme 22. predsednika Grovera Clevelanda. U svakom sluaju, znali su da
su oni ovde, a oni su onda doli masovno. Suoili smo se s tehnologijom s kojom se
nismo mogli nositi, nismo znali to s njom. Sporazum s Eisenhowerom i njegovim
savetnicima je bio u svrhu potpisivanja ugovora s njima, ugovora o nemeanju i pristupu
svoj tehnologiji koju smo mogli dobiti od njih. Kupili smo vreme da vidimo to moemo
u vezi toga kasnije. To je bila osnova ugovora. Usled toga, doao je veliki broj
vanzemaljaca i eventualno su postali deo Phoenix projekta. Oni su planirali unapred.
Nismo znali to smeraju. Gledam unatrag, tada to nismo znali. Oni su planirali unapred.
Znali su to rade. Usmeravali su i manipulirali Phoenix projekt. Nisu oekivali da e se to
tada prekinuti. Siguran sam da su predvideli nastavak kroz sledee desetine godina,
barem kroz 90-e. Dakle, zbog odreenih ljudi, koji su iznenada, oprostite na izrazu,
vidjeli svjetlo, postali religiozni, ili tako neto, to ih je obuzelo, Duncan i nekoliko
drugih zaverenika su odluili unititi stanicu. Razlog je bio to, jer su ono to su videli,
doiveli kao silno zlo. Znao sam za to. Odluio sam da ne uestvujem u destruktivnom
delu plana. Rekao sam, Da, mnogo je pogrenoga ovde, ali ve smo ispravili mnogo
zbrke i moemo ispraviti ostalo i nastaviti s tim kao s istraivakim alatom, kao to je
12
elio John Von Neumann (koji je jo uvek iv). On je rekao, To je istraivaki alat; mi
ga trebamo. Zbog mogunosti putovanja kroz vreme (remote viewing), on je video stvari
koje bi mogle biti ozbiljna pretnja SAD-u i ostatku sveta u budunosti. Ali oni su radili
na svoj nain. Stavili su poseban implant u Duncanovu glavu, tako da kada smo
originalni Duncan Cameron i ja kao Edward Cameron, proli iz Philadelphia
eksperimenta i nastavili kroz stanicu (trajalo je 12 sati) i vraeni smo na Eldridge; zatim
je Eldridge vraen u 1943. U toj taki, ta faza je zavrena i vremenska petlja je zatvorena.
Zatim se pojavila reenica, Sada je vreme i Duncan je oslobodio tu stvar iz svoje
podsvesti, prema maini. Odailja (koji je do tog vremena ve imao svoju osobnost) je
stvorio veliku zver, vrstu trodimenzionalnu, 4 - 4,5 metra visoku, i ona je doslovno izila
iz podsvesti. Kretala se okolo unitavajui zgrade i ljude, i otkrivena je dok je pokuavala
probiti se u radarski toranj. Toranj je bio prevrst da ga probije. Jedini nain da je
zaustave bio je da unite odailja, i to su uinili. A zver je isparila u neki drugi realitet.
To je fotografisano u maju 1986. Susanne Konicov je intervjuirala Ala Bieleka 1998. U
to vreme, Dr. John Von Neumann bio je jo iv i boravio je u New Yorku. Dr. John Von
Neumann je umro u julu 2002.
Zadnje poglavlje o Montauku jo nije napisano. Pre mesec dana smo otkrili (august
1992) da je Montauk ponovo aktiviran. I to je ono to je bitno. Ne znamo tko to ini.
Videli smo dokaze. Nove koaksijalne kablove, nove transformatore postavljene na
energetske podstanice. Na njima su oznake non PCB. Jer novi zakon zabranjuje
punjenje rashladnih ureaja polikloriranim bifenilima taj plin je opasan za ozonski
omota. Pa su koristili za okolionu bezopasan rashladni plin drugaiji sastav tekuine u
transformatorima s velikim oznakama non PCB. Imam sliku toga s putovanja od prije
mjesec dana. Tamo su i potpuno novi koaksijalni kablovi u krugu baze. Radarski toranj
ima sada elina vrata i vie ne moe ui u njega kao pre. Stavili su nova elina vrata s
dva lokota. Stranja garana vrata za kamione i dostavu teke opreme su sada zapeaena
iznutra. A nali smo i druge dokaze da je baza ponovo aktivirana. Vlada je zatraila od
Prestona da postane voditelj Novog Montauk projekta, a rekli su mu da ele i Duncana u
tome. Tu su novi slubenici. Tu je novi ulaz u podzemlje. Jedna osoba, koju znam, je
prola kroz ta vrata i tamo su jo jedna zakljuana vrata s crvenim svetlom na njima.
Morate imati posebne pristupne bedeve, ili e vas zaustaviti. Nismo pokuali ui unutra
jer nismo htjeli reskirati. I nismo znali gde projekat moe krenuti, ali smo sumnjali da je
jedan od ciljeva projekta proirenje vremenskog procepa (od 1943. do 1983.) napred do
1993, jer je 1993. toka na polusinusoidi u 20-godinjem ciklusu, a august 1993. e biti
vrlo kritino podruje ponovo, i oni verovatno ele aktivirati stanicu pre augusta 1993.
To je ono to smo oseali da oni ele s tehnike strane. Ako koji je njihov krajnji cilj,
nismo sigurni. Moda ele proiti vremenski tunel, znai, vremenski procep, za svoje
line svrhe.
Postoji mnogo nepoznatih stvari u vezi tog projekta. Koristili su neke stvari, ali ne
znamo u koju svrhu. Nikada nismo imali pristup tajnim dokumentima Lincoln
13
laboratorija na M.I.T. (Cambridge, MA). Nisu mogli izbaciti Duncana i mene, jer mi u
stvari odravamo celi vremenski procep stabilnim. On e se sam stabilizovati 2003. osim
ako ga ponovo ne otvore. Tada bi imali novu hrpu problema. Oni ne shvaaju kojem se
riziku izlau ponovnim otvaranjem te stvari. Ne od 2000, ve bi to bilo 1963. Tada je
napravljen specijalni projekt, sada dobro zatakan, da ponovo stabilizuje reverzni
vremenski talas koji bi pogodio one napred u 1963. i unitio ovaj kontinent. To je zato jer
su imali taj vremenski procep, a on je bio nestabilan zbog naina kako je generisan (kao
stojni val u RF odailjau). Moda ne razumijete RF teoriju, ali recimo da imate povratni
talas u neterminiranom ili nepropisno terminiranom kablu. Vreme je takoer talas.
Moete imati vremenski talas usmeren napred i vremenski talas usmeren natrag. Ako se
sudare dva takva talasa istih amplituda u odreenoj toki, koja je taka sinkronizacije
Zemlje, kao npr. 12. august 1963, to moe biti ekstremno opasno za fiziku strukturu
planete. A kako je taj projekt raen u SAD-u, na Long islandu, oni koji poznaju tu teoriju
kau da bi to uzrokovalo veliku pukotinu u geolokom smislu, koja bi razorila severnoameriki kontinent. To bi delovalo na unitenje tektonskih ploa severno-amerikog
kontinenta, a sve osim planina bi se nalo pod slanom vodom priblino 150-250 metara.
To se nije dogodilo, kao to se vidi jo smo tu. Projekt iz 1963, Atlanticus Not
Revisited, bio je uspean u odgaanju tog povratnog vremenskog talasa. To je podruje
nauke i tehnologije i fizike o kojem veina ljudi nita ne zna. Nadamo se, ako se projekt
obnovi, da e biti korien ispravno pre nego neispravno, kako je bilo u prolosti, jer
mislimo da postoje jako dobre mogunosti upotrebe Montauk projekta. U iroj
perspektivi, moda ga je bolje ostaviti zakopanog. Samo vreme moe pokazati to e se
dogoditi, i da li u vie igrati ulogu u tome. Nisu me traili. Ne ele. Sve to moemo je,
nadati se najboljem u budunosti, i da e greke iz prolosti biti sagledane, i da e nekako
budunost stoga biti bolja u smislu da smo razumeli probleme s kojima smo se susreli.
14
OVEK, JE SAM U KOSMOSU?_

Prema dananjim, jo uvek nepotpunim saznanjima, kosmos je u fazi ekspanzije
koja je poela, uslovno reeno, Velikim Praskom, hipotetikim dogaajem koji se zbio
pre oko petnaest milijardi godina. Crveni pomak nesumljivo ide u prilog ove teorije.
Treba odmah skrenuti panju na mnoge pojmove, opte uzev, koji su uvek ili
diskutabilni, ili uslovni, ili hipotetiki i nedoreeni, a koji u svakom sluaju izrazavaju
ono to na dananjem nauno tehnoloko misaonom nivou moemo da izrazimo. Tako
Kosmos izrazava pojam svekolike vaseljene koja nam je danas poznata, sa svim svojim
galaksijama, crvenim pomacima, zraenjima i ostalim sadrajima. Pored ovog naeg
poznatog kosmosa nije iskljueno da postoje i drugi, ak milijarde drugih kosmosa, sa
isto toliko antikosmosa, i tako redom. Naa Godina izraava vreme ove nae Zemlje koje
je potrebno za jednu njenu revoluciju oko naeg Sunca. Godinom merimo i kosmika
dogaanja. U kosmikim razmerama postoji svakako drugaiji odnos prema vremenu i
merenju vremena. Ajntajnova Teorija relativiteta pouzdano objasnjava ovo pitanje.
Stoga, tolike milijarde godina koje se vezuju za kosmos je mera vremena vezana samo za
nas, zemljane. U kosmikim uslovima to je (svakako) drugaije.
Galaksije se prostiru se do rastojanja od nezamislivih petnaest milijardi svetlosnih
godina. Nema naroitog znaaja objanjavati koliko je to kilometara. Jedna svetlosna
godina predstavlja rastojanje od 9.4607x10 na dvanaesti stepen km, ili 9460,7 milijardi
kilometara. Broj galaksija je takodje nezamisliv, procena je da ih ima oko sto milijardi. U
svakoj galaksiji ima proseno oko sto milijardi zvezda, pri emu galaksija Andromede
sadrzi blizu etiri stotine milijardi zvezda. Nae Sunce je, znai, samo jedna od
nezamislivo velikog broja zvezda koje se nalaze na nezamislivo velikim rastojanjima, ili,
ako neko eli malo matematike, nae Sunce je jedno od deset hiljada milijardi milijardi
zvezda, koje su rasporedjene na rastojanju od petnaest milijardi svetlosnih godina.
Prednje se odnosi na nas Kosmos, za sluaj eventualno dokazanih sada hipotetikih
kosmosa, ovaj odnos se neuporedivo viestruko poveava, do granica kada se broj, kao
veliina, priblizava beskonanosti i gubi svaki ovozemaljski smisao. Nae Sunce je
zvezda koja se ni po veliini, ni po sjaju, ni po ostalim osobinama ne istie meu ostalim
zvezdama. Postoje gigantske zvezde koje su veliine do 2400 puta vee od naseg Sunca,
ili prenika do 1600 miliona kilometara, ili, drugim reima, prenika koji zahvata orbitu
Saturna, pri emu bi orbite planeta Jupitera, Marsa, Zemlje, Venere i Merkura bile unutar
te zvezde. Ovakvih Zvezda ima vie a jedna je registrovana kao Alpha Herkulis.
U odnosu na nae Sunce, mase svih ostalih planeta naeg sunevog sistema su
beznaajno male. Sunce ini 99,866% ukupne mase naeg sunevog sistema, znai da na
sve planete, od Merkura, preko Jupitera do Plutona otpada samo 0,134%. Naa Zemlja
ima 333 000 puta manju masu od mase Sunca. U odnosu na veliinu kosmosa Zemlja
predstavlja majusno zrnce dimenzija izvan domaaja ljudskog uma. Sunce je zvezda,
15
usijano telo koje zrai sopstvenu energiju. Od ukupne Suneve energije na Zemlju dopire
jedan dvomilijarditi deo. Ovaj deo suneve energije daje sav ivot Zemlji.
ivot na Zemlji nastao je, reklo bi se, sticajem raznih okolnosti. Sunce svojom
veliinom spada u red manjih zvezda, a temperaturom na povrini od 5700 Kelvina
svrstava se u red hladnijih zvezda. Natoplije zvezde imaju temperaturu povrine i do 250
000 Kelvina. Temperatura Sunca i rastojanje Zemlje od Sunca od oko 149,6 miliona
kilometara uslovili su srednju godinju temperaturu na povrini Zemlje od oko 14 stepeni
po Celzijusu, na koji nain je omogueno da voda bude veinom u tenom stanju. Svi
elementi na Zemlji sniavanjem temperature se skupljaju, sem vode. Voda ima
jedinstvenu fiziku karakteristiku koja je razlikuje od ostalih elemenata i koja je osnov za
opstanak svih ivih bia: sniavanjem temperature skuplja se, ali samo do temperature od
+ 4 stepena C, kada je najgua, znai najtea, posle ega se, daljim sniavanjem
temperature, iri, postaje laka. Ova fizika osobina omoguava da led pliva na povrini
vode ime se u vodi uva sav biljnji i ivotinjski svet. U suprotom, led bi siao do dna
reka, jezera i okeana i unitio sav ivi svet u vodi. Dve treine Zemljine povrine
pokriveno je vodom. Voda i srednja godinja temperatura na Zemlji omoguili su razvoj
vegetacije. Kao direktni rezultat postojanja biljnog sveta pojavio se kiseonik u atmosferi
Zemlje u koncentraciji od 21%. Ova koncentracija postoji na Zemlji u poslednjih 2
milijarde godina. Kiseonik u atmosferi stvorio je sloj ozona na velikoj visini koji titi ceo
ivi svet na Zemlji od tetnog ultravioletnog zraenja Sunca.
Sastav Zemljine atmosfere, azot 77%,kiseonik 21%, ostalo 2%, srednja godinja
temperatura i atmosferski pritisak od jedne atmosfere idealno doprinosi stvaranju i
razvoju ivog sveta. Nai najblii susedi nemaju atmosferu slinu naoj pa je teko i
zamisliti da je na njima mogu ivot: Mars: ugljendioksid 95% sa pritiskom na povrini
0,7% Zemljinog pritiska; Venera: ugljendioksid 99,9% sa pritiskom na povrini 90 puta
veim nego na Zemlji. Temperature: Merkur: danju do +430 stepeni C, nou do minus
170 stepeni C ; Venera: +450 stepeni C, Mars nou do minus 140 stepeni C.
Zemlja ima vrstu povrinu za razliku od gasovitih planeta, Jupitera, Saturna,
Urana i Neptuna. Jasno je da na gasovitim planetama nema uslova za stvaranje i razvoj
ivota slinog ovom naem, na Zemlji. Zemljina kora je debljine oko 10 km ispod okeana
i oko 30 km na kontinentima (planine). Debljina Zemljine kore je oko 32 puta srazmerno
manja od debljine ljuske jajeta! Zemljino jezgro se sastoji od smee gvoa i nikla sa
najviom temperaturom od oko 4000 stepeni C.
Od svih devet planeta naeg Sunevog sistema jedino su se na Zemlji stvorili
uslovi za razvoj ivota. Na dananjem stupnju razvoja nauke i tehnologije nismo u stanju
da tvrdimo da na nekoj od planeta kosmosa postoji ivot. Po analogiji postoji. Mnoge
su prepreke da se u to i osvedoimo. Fizika rastojanja, izvori energije i asihronost
vremena pojavljivanja civilizacije su za sada nepremostive prepreke. Ako bismo hteli da
ispitamo nau najbliu okolinu, recimo, jedan petnaestohiljaditi duinski deo kosmosa, to
je ve jedan milion svetlosnih godina. Radio odgovor neke civilizacije pod uslovom da je
16
u ovom trenutku na nasem nivou razvoja, stigao bi za dva miliona godina. O slanju
letilica moe se govoriti samo u okviru naune fantastike. Naa civilizacija, srazmerno
vremenu kosmosa, postoji u vremenskom periodu koji je krai od najkraeg mogue
zamislivog bljeska. Teko je, nemogue, nadati se da e se pojaviti dva takva istovetna
bljeska u istom trenutku - vremenu, irom kosmosa. Kako stvari stoje, mi smo jedina i
usamljena planeta u kosmosu na kojoj se razvio ivot. To to hipotetiki postoji negde
nekakav drugi ivot za nas nema nikakvog praktinog znaaja.
Rotacija Zemlje oko svoje ose odreuje smenu dana i noi i daje osnovni ritam
ivotnog ciklusa svih ivih bia. Nagib Zemljine ose pod uglom od 23 stepena u odnosu
na ravan ekliptike odreuje smenu godinjih doba i direktno utie na atmosferske
promene. Revolucija, tj. okretanje Zemlje oko Sunca je jedna godina dana. Za to vreme
Zemlja se okrene oko svoje ose 365 puta. Poreenja radi, ostale vrste planete naeg
Sunevog sistema imaju sledee rotacije revolucije: dan na Merkuru, tj. jedna rotacija
oko svoje ose, traje 58 Zemljinih dana, oko Sunca se okrene za 88 Zemljinih dana. Veneri
je potrebno da se okrene oko svoje ose 243 Zemljina dana. Venera se okrene oko Sunca
za 224 dana, znai, bre se okrene oko Sunca nego jednom oko svoje ose. Mars se okrene
oko svoje ose za oko jedan dan, a oko Sunca za 780 dana. Ovi podaci govore da su nae
najblie vrste planete veoma negostoljubilve za stvaranje i razvoj ivota kakav je na
naoj Zemlji.
Navedene okolnosti samo su deo uslova koji su doveli do razvoja ivota na Zemlji.
Pitanje je da li bi do razvoja ivota na Zemlji uopte i dolo da je izostala samo jedna od
mnogih sluajnosti. ivi svet na Zemlji u stalnoj je evoluciji, poev od jednoelijskih
bia do oveka, najrazvijenijeg ivog stvora na Zemlji. I pored povoljnih osnovnih uslova
za razvoj ivota na Zemlji, ivot oveije vrste je visetruko ugroen spoljnom sredinom i
sopstvenim destruktivnim osobenostima.
ovek moe da ivi samo na povrini kopna, koje ini samo1/3 ukupne Zemljine
povrine, i to na onim mestima gde klimatski i atmosferski uslovi to dozvoljavaju. ovek
ne moe da zivi pod zemljom, u vodi, u vazduhu, na visokim planinama, na polovima, u
pustinjama. Oigledno je da je ivotni prostor oveka znaajno suen. ivot oveka je
ugroen mnogim iniocima spoljne sredine: virusne infekcije, bakterijske infekcije,
infektivne bolesti, radijacija, hemijski otrovi, bioloki otrovi, vulkani, zemljotresi,
orkanski vetrovi, insekti, divlje ivotinje, sunana i kosmika zraenja, magnetne bure,
sudari sa asteroidima. Pored navedenih, jo tee ugroavaju oveka sopstvene
destruktivne osobenosti: psihike bolesti, nasledne bolesti, suicidne devijacije,
kanibalizam, alkohol, droga, tehnoloko zagaenje ivotne sredine, tehnoloke katastrofe.
U komunikaciji sa sredinom ovek je ogranien svojim ulima na uski deo talasne
frekvencije od ljubiastog do crvenog dela spektra. U zvunom delu talasnih kretanja
ovek je ogranien frekvencijom od 16 do 20000 herca. Za sva ostala talasna kretanja,
koja ine neuporedivo vei deo kosmike skale, ovek je slep, neosetljiv, nema
komunikaciju. ovek je jedino ivo bie na Zemlji kod kojeg je razvijen govor, logiko i
17
racionalno razmiljanje, smisao za umetnost. oveka odlikuje i ono to uslovno

nazivamo dua, odnosno unutranji duhovni ivot. Iz ovoga se razvio pojam duhovnost,
kao najsvestranija i najhumanija ovekova osobina. Na polju duhovnosti ovek ima
razvijenu specifinu komunikaciju koja je na viem, suptilnijem, nivou od govorne.
Pojam duhovnosti odraava najviu osobinu oveka i nije predmet poreenja sa istim
pojmom koji zloupotebljavaju sve religije sveta. Napred navedeno su osobine koje
oveka uzdiu daleko iznad svih ivih bia na Zemlji. Govor oveka, koliko god da je
uspeno razvijen, daleko je od savrenstva. Vrlo esto (gotovo uvek) ovek nije u stanju
da govorom izrazi precizno svoju sopstvenu misao i oseanja. Nisu do sada poznata dva
homo sapiensa koji su govorom preneli jedan drugom racionalnu informaciju u
potpunosti. Govor je okvirna, a ne fokusna informacija. Interesantno je da opor vukova
organizuje kilometarske hajke kompjuterski precizne a bez ijedne izgovorene rei. Na
ovom mestu pribliavamo se kljunom pitanju: ako je ovek najrazvijenije i najrazumnije
ivo bie na Zemlji zbog ega se onda taj isti ovek javlja najveim neprijateljem oveka.
Najvee zlo za oveka i oveanstvo lei genetski usaeno u samom oveku. ovek je
jedino ivo bie koje se raa da unitava oveka i on to ini smiljeno, racionalno,
hladnokrvno, zbog zadovoljstva, zbog mrnje, iz obesti, zbog ljubomore, zbog straha,
zbog ubeenja, iz politikih razloga, iz pohlepe, zbog pljake, zbog seksualne
izopaenopsti, iz religioznih razloga, iz ritualnih razloga, iz rasnih razloga, zbog
kanibalizma, iz niskih pobuda, zbog koristi, iz osvete, bez razloga. ovek unitava
sopstvenu vrstu. Homo homini lupus est je poezija. Realnost je Homo homini homo.
Oekivali bismo je da je ovek jedini pozvan da zatiti svoju sopstvenu vrstu na prvom
mestu od sebe samog. Ovo stoga to je taj isti ovek evolutivno stvaran vie milijardi
godina, to je stvoren uz mnogo sluajnih pogodnosti, to ivi usamljen u kosmosu na
beznaajno maloj planeti, to dobija minornu energiju za opstanak od takoe minornog
Sunca, to ima nebrojeno mnogo neprijatelja u sredini u kojoj ivi, to je ivotni vek
oveka u poreenju sa vremenom kosmosa nepojmljivo kratak. ovek kao jedinka u
kosmikim razmerama je jedinstven i neponovljiv. ovek e uspeti da zatiti sopstvenu
vrstu samo kada se da postavi tako da slui toj istoj svojoj vrsti, na osnovama humanizma
i isticanjem duhovnosti kao najvieg dostignua ovekovog uma. Sudei po svojoj
prirodi, ovek nee lako nadvladati mrane instiktivne sile sa kojima se raa i koje su
upravljene na unitavanje sopstvene vrste. Zbog toga i humanizam i duhovnost e biti
linije vodilje kada se postave da budu asimptote kojima e ovekovo sveopste ponaanje
uvek i u svakom trenutku teiti.
18
INTERVJU
Galaktika Federacija - nekoliko pitanja za Radivoja Radivojevia
Radivoj Radivojevi je programer, autor je kompjuterske igre Galactic
Federation objavljene 2004. godine - dinamine i uzbudljive kompjuterske igre koja
spada meu prve ozbiljnije 3D igre iz Srbije. Povod za ovaj razgovor/intervju je Galactic
Federation ali ne kompjuterska igra...
PITANJE: Od kada je poelo tvoje interesovanje za NLO i GF?
ODGOVOR: Od kad znam za sebe privlae me svemirske stvari. Od malena sam
prouavao sve to se moglo nai o astronomiji i astronautici. Meutim neke ideje i
informacije su mi dolazile u razmiljanje bez da sam ih saznao iz spoljnjeg sveta. 1997.g.
sam poeo da koristim internet a 2000. sam naiao na konkretne podatke o pravoj
Galaktikoj Federaciji i razne druge informacije vezane za NLO, vanzemaljce i kontakt.
Ove informacije su delovale samo kao potvrda mog intuitivnog znanja i donele mnogo
vie detalja. Vremenom se moje znanje uveavalo i razvijalo u veoma iroku sliku o tome
ta se stvarno deava na Zemlji i van nje.
PITANJE: Na internetu se mogu pronai tvoji brojni komentari o Galaktikoj
Federaciji na forumima kao i na informativnim sajtovima u onim delovima koji su
namenjeni komentarima italaca (onda kada se objavi neka vest ili zanimljivost u vezi sa
NLO-ima ili vanzemaljcima) - koja je svrha takvog angaovanja?
ODGOVOR: Postoji mnogo razliitih lanaka o ovim temama, javnost je
podeljena na skeptike i vernike u druga bia. Poto su neke informacije koje se provlae
poluistinite ili lane, potrebno je ljudima sugerisati taniju sliku i uputiti na prave
injenice. Mnoge stvari su potkrepljene i objanjene ako se neko udubi u prouavanje.
Takoe vano je ljudima omoguiti da odre pozitivnu viziju budunosti, jer pravog
razloga za strah nema.
PITANJE: Na koji nain stiu informacije od GF?
ODGOVOR: Postoji mali broj ljudi koji su u nekom periodu bili u fizikom
kontaktu sa lanovima GF, pa ak i iveli meu njima. Oni i jo neki, koji nisu imali
fiziki kontakt, imaju mogunost da telepatski primaju informacije i objavljuju ih. Ovo su
vrlo konkretne poruke sa mnogo mudrosti i uzvienim stilom komunikacije. One imaju
mo da probude u itaocu unutranje znanje koje je potisnuto velom svakodnevnog
ivota. Kada se sve ovo iskombinuje sa oiglednim nainom funkcionisanja sveta, gde
bogata elita manipulie svime i vlada populacijom, odreujui ta javnost sme da zna a
ta ne, dobijamo iroku predstavu o tome ta je na ovoj planeti, a ta je izvan
"kontrolisane realnosti".
PITANJE: Poto sam ja po prirodi veliki zaljubljenik u misterije i u otkrivanje
svih mogunosti realnosti ali sam i jo vei skeptik dok se u njih potpuno ne uverim bilo
da su u pitanju vrsti i neoborivi dokazi ili pak lino doivljeno iskustvo, to ovde ne
19
nalazim (ne mislim pritom na postojanje inteligentnog ivota u svemiru i fenomena u

vezi sa njim ve na informacije u vezi GF), moram da ti postavim i sledee pitanje koliko se po tvom miljenju moe verovati izvorima/prenosiocima informacija o GF? Ne
postoji li realna mogunost i da su takve poruke pogreno prenete ili da su, pak, moda
tek nekakav subjektivni doivljaj odreenih pojedinaca za koje oni samo veruju da su
telepatski dobijene poruke? Postoji li u tebi bar malo sumnje po pitanju istinitosti
informacija koje si do sada prikupio o GF?
ODGOVOR: Vanzemaljci uvek navode da itaoci sami prosude da li poruke
rezonuju sa njima. Moja lina iskustva potvruju mnogo toga meni samom. U naoj
realnosti funkcionisanje sveta se bazira na raznim politikim, ekonomskim, istorijskim i
naunim obmanama. Svako malo dublje istraivanje izvan laikog prihvatanja medijskih
stavova, otkriva mnotvo, manje ili vie skrivenih injenica. Kod telepatskih poruka
postoje razni izvori. Neki su jako sumnjivi, ali ja se fokusiram na izvore koji imaju
potpuni integritet. U njihovim porukama pokrivaju se svi aspekti ivota i pitanja koja
neko moe da postavi. Cilj je uklopiti sve informacije u veliki mozaik realnosti, i videti
ta moe da bude istina, a ta namerna obmana. Sve stvari treba uzeti sa rezervom, ali ja
dosada nisam naao nikakvu kontroverziju u ovim izvorima i oekujujem manifestaciju
mnogo najavljenih dogaaja koji e nam omoguiti da se uverimo u istinu. Sami dokazi
za neobine pojave i vanzemaljce su svuda oko nas, i ne mogu se ignorisati. Ljudi moraju
biti svesni da jako malo znaju o svetu u kojem ive. U istoriji smo svedoci brojnih obrta u
shvatanjima i stalnog napretka u poimanju okoline i nas samih. Ne treba da se brinemo da
li e neki dogaaj da se desi na specifian nain, ali kad ve tragamo za istinom moramo
uzeti u obzir izvore koji nabolje objanjavaju realnost.
PITANJE: Kako bi ukratko, u nekoliko reenica, definisao ta je to Galaktika
Federacija (GF)?
ODGOVOR: Tokom prethodnih miliona godina, u naoj galaksiji se razvilo
mnogo civilizacija koje su dostigle visok nivo tehnolokih i duhovnih mogunosti. Zbog
saradanje i opteg interesa, ove dobronamerne civilizacije su se udruivale u vee
meuzvezdane organizacije. Tako su se pre 4.5 miliona godina ove organizacije udruile
u jedinstvenu Galaktiku Federaciju. Danas ona broji 200 hiljada naprednih ljudskih,
humanoidnih i nehumanoidnih rasa, stalno dodajui nove clanove. U svom normalnom
stanju, materija brodova i sama bia ovih naprednih civilizacija, su u viem vibracionom
spektru, i nevidljivi su za nas. Oni kada hoe mogu da promene svoju vibraciju i onda ih
moemo videti na primer na naem nebu.
PITANJE: Koja je svrha GF i da li je po tvom miljenju to jedini svemirski savez
u naoj galaksiji?
ODGOVOR: Uloga GF je udrueno istraivanje, razmena informacija, kontakti
sa drugim civilizacijama i organizacijama iz okolnog svemira. Takoe uticaj na pozitivan
razvoj ostalih. Postoje i druge organizacije van nje. Neke od njih su nedovoljno razvijene
20
ili nisu potpuno dobronamerne, pa tako ne mogu postati lanovi dok ti uslovi nisu
ispunjeni.
PITANJE: Spomenuo si da GF broji veliki broj rasa, kako nehumanoidnih tako i
humanoidnih, da li smatra da je planeta Zemlja oduvek na dom ili su ljudi moda doli
iz dalekih prostranstava svemira?
ODGOVOR: Arheologija nije uspeno dokazala vezu izmeu primata i
dananjeg oveka. Genetska istraivanja takoe pokazuju razlike (na primer ljudi imaju
46, a razne vrste majmuna dosta vie hromozoma i dui DNK). Iznenaujue je u
genetskim istraivanjima koliko mnogo organizama na zemlji ima neuporedivo vei
DNK kod od oveka, koji je smatran za najnaprednije bie. Kada genetiari tvrde da je
razlika izmeu vrsta mala, oni uzimaju u obzir samo male sekvence koje kodiraju
proteine (to inae mora da bude slino), a za vei deo DNK koda ne znaju emu uopte
slui i nazivaju ga otpad, meutim bez ovog raznovrsnog "otpad" koda organizam ne
moe da funkcionie i on je sasvim neophodan. Prema informacijama GF, ljudi su nastali
na planeti oko oblinje zvezde Vega, udaljenoj 26 svetlosnih godina. Tamo se pre 8
miliona godina razvila civilizacija od koje svi dananji ljudi vode poreklo. Vremenom se
ta civilizacija rairila na Sirijus i ostale oblinje zvezde. Konano pre 2 miliona godina
grupa ljudi je naselila i Zemlju i formirala koloniju nazvanu Hybornea. Ti ljudi su bili
naprednija bia u poreenju sa dananjim koji su nastali redukovanjem DNK.
PITANJE: Da li su tzv. Greys (vanzemaljci koji su javnosti najpoznatiji iz pria o
deavanjima u Podruju 51) lanovi GF?
ODGOVOR: Ne. Oni su deo drugih grupa i nisu dovoljno razvijeni kao GF.
Prema nekim informacijama Greys su robovska rasa drugih tamnijih civilizacija.
PITANJE: Da li je u tvojoj kompjuterskoj igri "Galactic Federation", svemirskoj
simulaciji objavljenoj 2004. godine, verno predstavljena GF?
ODGOVOR: Ne. Pria moje igre je izmiljena i jedina slinost je u simbolinom
nazivu Galactic Federation.
U igri se radnja deava u sferi od nekoliko stotina zvezdanih sitema koji su
misteriozno izolovani od ostatka svemira fiziki neprobojnom barijerom. Na jednoj
planeti je otkriven dinovski kristal koji na neki nain formira ovu barijeru. Nastaje
podela oko predloga kako da se pokua iskljuenje barijere. Zatim jedna rasa reptilskih
humanoida napravi invaziju u elji da uniti kristal. Druga rasa ljudskih humanoida se
brani da bi zatitila svoju planetu od unitenja. U tom konfliktu se formira federacija od
nekoliko rasa koje stanu u odbranu protiv reptila. Pouka na kraju prie bi trebalo da glasi
da je rat bio uzaludan i da je reenje za barijeru u saradnji svih, i otkrivanju drugih
zagonetki iz okruenja.
PITANJE: Da li oveanstvo moe da oekuje susret sa GF i kada?
ODGOVOR: Neformalan kontakt ve postoji iza scene. Za masovan otvoren
kontakt sa javnou uveliko se vre pripreme poslednjih dvadeset godina. Zbog toga to
je to jedinstven i kolosalan dogaaj u naoj istoriji, pristup je veoma paljiv, i ljudi se
21
polako navikavaju na ideje o njihovom pojavljivanju. Kritine take su dostignute i u

narednom periodu sledi formalan "Prvi kontakt" sa populacijom. Posle zvaninih
saoptenja usledie preleti i sputanja miliona manjih brodova GF sa posadom. Ljudi
irom sveta e biti u prilici da se upoznaju i priaju sa timovma GF za prvi kontakt, koje
ine nae srodne ljudske rase. Nekima e biti omoguena i poseta njihovim matinim
brodovima i demonstracija raznih tehnologija i informisanje. U kasnijem periodu posle
privikavanja, Zemljani e moi da upoznaju i druge nehumanoidne rase. Zbog prirode
realnosti, taan datum nije poznat, ali smo danas na pragu ovog dogaaja.
PITANJE: Zato bi nas GF posetila i da li je naa civilizacija spremna i dovoljno
napredna da se pridrui GF?
ODGOVOR: GF je posmatrala Zemlju za sve vreme postojanja ove civilizacije.
Mi smo danas na dovoljnom stepenu razvoja za prvi kontakt. Takoe Zemlja je malo
posebniji sluaj u naoj galaksiji, tako da e period posle kontakta karakterisati mnogo
brza integracija u galaktiku zajednicu. Glavna osobina ove brze integracije je dostizanje
takozvane "pune svesti". Ljudi e doiveti unapreenje DNK koje e omoguiti napredne
psiho-fizike mogunosti. Poto ve iza sebe imaju prevaziena iskustva funkcionisanja u
ogranienoj realnosti, ovi novi Zemljani e postati napredna bia kao i ostali lanovi GF.
Svojim talentima e doprineti drugima i moi e da uestvuju u beskrajnom istraivanju
univerzuma.
PITANJE: U naunim krugovima je sve prisutnija svest o postojanju
vanzemaljskog ivota tj. vie se ni zvanino ne odbacuje jasna, realna i velika mogunost
postojanja vanzemaljaca. Medjutim, s obzirom na "svemirsku tiinu" (ne postoji zvanina
nauna potvrda bilo kakvih signala iz svemira ije je poreklo vanzemaljsko) procene
naunika nisu tako hrabre po pitanju brojnosti tj. zastupljenosti vanzemaljskih bia u
naoj galaksiji koja su dovoljno razvijena u tom smislu da bi se drutveno organizovala,
stvarala civilizacije i ostvarila tehnoloki napredak (prema nekim od savremenijih
procena u naoj galaksiji bi moglo postojati nekoliko desetina naprednijih vaznemaljskih
civilizacija to se bitno razlikuje od spomenutog broja od preko 200.000). Ukoliko je u
naoj galaksiji inteligentan ivot znatno zastupljeniji od ovakvih procena naunika tj.
ukoliko u naoj galaksiji ipak postoji stotine hiljada naprednih vanzemaljskih civilizacija,
kako onda objasniti to to zvanino jos uvek nije detektovan bilo kakav signal emitovan
od inteligentnih vanzemaljaca?
Slika je u javnom vlasnitvu (public domain), vie informacija moete pronai
ovde.
ODGOVOR: Signal nije detektovan iz prostog razloga to nijedna civilizacija u
naoj blizini ne koristi obine radio talase za komunikaciju. Oekivati da oni koriste radio
talase je kao da mi koristimo dimne signale pored mogunosti irokopojasnog interneta.
Oni imaju trenutnu telepatsku i tehnoloku komunikaciju, nadsvetlosnom propagacijom
signala. Obicni radio talasi su brutalna modulacija i tetni su za okolinu. Na primer kao
mikrotalasna penica koja zagreva materiju i razara predmete. Takoe prespori su za
22
meuzvezdanu komunikaciju i brzo slabe na daljini. Samo civilizacije koje prolaze isti
put izolovanog razvoja kao mi na Zemlji, u nekoj taki razvoja koriste obine radio
talase. Meutim taj period je jako kratak (50-100 godina). Moemo rasporediti da su
hiljade okolnih civilizacija, tokom miliona godina, samo u kratkom periodu bili na
takvom stepenu razvoja. Iz toga doemo do zakljuka da kroz milionsku istoriju samo u
malom procentu vremena kroz nae podruje prolaze dovoljno jaki i usmereni radio
signali. Ove civilizacije posle tog krakog perioda imaju mogunost da ostvare
komunikaciju ili drugu vrstu kontakta koristei napredniju tehnologiju, posle ega slanje
obinog signala gubi smisao.
Hajde da napravimo mali eksperiment loginog razmiljanja:
Galaksija je stara 10 milijardi godina a na sunev sistem 5. Zanemariemo
nadsvetlosnu tehnologiju koju sigurno koriste napredne civilizacije, i raunaemo samo
sa nama poznatim naunim dostignuima. Poznato nam je danas da sve ili veliki procenat
zvezda imaju planete. Od njih znaajan broj su sa povoljnim uslovima (statistiki, milioni
u naoj galaksiji). Sloena kopnena bia, dinosaurusi na Zemlji su postojali pre 300
miliona godina. Na razvoj civilizacije traje nekoliko hiljada godina (milioniti deo
starosti zemlje). Recimo da se samo jo jedna planeta u naoj galaksiji razvila slinim
putem od istog momenta kad i Zemlja, i danas ima inteligentan zivot. Napravimo malu
devijaciju u brzini evolucije. Recimo da se ta inteligentna civilizacija razvila 10 miliona
godina pre nae. To je devijacija od 3% u odnosu na period od pojave dinosaurusa na
Zemlji do danas, ili devijacija od 0.2% od nastanka Zemlje do nae civilizacije. Recimo
da su oni reili da nasele oblinje sisteme, koristei samo klasinu tehnologiju. Izgrade
vie-kilometarski brod u orbiti i pokrenu ga put susednih zvezda. Brod ima u sebi
ekosistem i milionsku populaciju. Izvor energije su mu dovoljna koliina nuklearnih
reakcija, fisija ili fuzija. Opremljen je svom tehnologijom i informacijama da se odrava i
iri civilizacija kao i na planeti. Neka brod dostigne samo 1% brzine svetlosti (3000 km u
sekundi). Ako je krenulo desetine brodova prema svakoj od stotinak susednih zvezda, svi
e stii na odredite u periodu od 500 do 5000 godina. Kada dou i nasele nov sistem
skupe se resursi, proiri populacija i posle recimo par vekova novi brodovi su spremni za
sledee sisteme. Ovim irenjem i brzinom putovanja cela galaksija bi bila kolonizovana u
roku od maksimalno 10 miliona godina (od kraja do kraja galaksije 100 hiljada svetlosnih
godina, puta 1% brzine svetlosti). to nas hipotetiki dovodi do dananjeg trenutka, gde
bi civilizacija koja je startovala mali procenat vremena pre nae, ve mogla da bude
rairena na svakoj upotrebljivoj planeti u galaksiji. Poreenja radi putovanje sa 10%
brzine svetlosti bi znailo kolonizaciju galaksije za 1 milion godina, a sa 0.1% svetlosti
za 100 miliona godina. Ovo su sve pesimistine vizije.
Proirimo ovu jednainu sa mogunou da se hiljade razliitih rasa razviju na
udaljenim mestima i svaka za sebe kolonizuje okolinu. Dobiemo mnogo krae vreme za
koje je cela galaksija naseljena (100 hiljada do 1 milion godina). Sad idemo korak dalje i
23
probamo sa mogunou nadsvetlosnog putovanja, koje moe biti skoro trenutno.

Galaksija njime moe biti naseljena za nekoliko hiljada godina.
Iz ovoga jedino moemo zakljuiti da i uz najprimitivnije tehnologije, svemir
mora da buja od inteligentnog ivota.
to nas vraa na poetak pitanja, gde su njihovi signali? Naravno signali su
svugde, samo ih mi ne detektujemo sa obinim prijemnicima.
PITANJE: Spomenuo si nadsvetlosnu tehnologiju tj. mogunost gotovo
trenutnog putovanja uz postizanje brzine kretanja iznad brzine svetlosti - kakvi su to
kosmiki brodovi koji bi mogli ostvariti takvo kretanje nadsvetlosnom brzinom?
ODGOVOR: Zvanina nauka na Zemlji zna jako malo o strukturi materije,
prostora i gravitacije. Uglavnom se oslanjaju na pogrene teorije i zato ne mogu da
ostvare konkretne rezultate.
Na primer decenijama se u koli ui da je vakuum prazan prostor, odnosno
"nita". Ovo je apsurdna tvrdnja, i dovoljno je da se zapitate kako "neto" moe da se
kree kroz "nita"? Naravno to je nemogue, jer to to bi bilo "nita" i nedefinisano, nema
nikakvu gradaciju u sebi i mogunost dodira sa "neim". Prema tome ono to je "neto"
ne bi imalo referencu kretanja odnosno ne bi imalo mogunost da definie svoju strukturu
ili brzinu kroz nedefinisano. Da li su naunici koji edukuju nove generacije i troe
bogatstva u eksperimentima, svesni ove proste injenice?
U stvarnosti prostor je fluidan medijum, kao to su tvrdili poznati naunici pre
100-200 godina, nazivajui ga "etar". Ovaj medijum se sastoji od fluktuacija energije, i u
sebi ima dinamine strukture, odnosno informacije. Ova energija vakuuma se moe
iskoristiti za nae potrebe. Isto tako je i sa strukturom materije, atomi su samo prividno
vrsti i sastoje se od beskonano mnogo dinaminih detalja. Struktura materije je fluidna
kao struja. Svetlost i struja su isto. Materija i svetlost su isto (nuklearne reakcije
pretvaraju jedno u drugo).
U dananjoj nauci je nedavno potvreno putovanje lasera mnogo bre od
svetlosti, to ujedno osporava teoriju relativiteta koja brzinu svetlosti postavlja kao
granicu.
Sutina funkcionisanja gravitacije je nadsvetlosna propagacija EM/gravitacionih
talasa ije komponente tee beskonanoj brzini.
Iz astronomije znamo da gravitacija deformie prostorni medijum (efekat
gravitacionog soiva). Letelice za meuzvezdano putovanje stvaraju specifian
gravitacioni talas u polju oko sebe. Dovoljno pojacan gravitacioni talas, izaziva da se
letelica razvue kroz prostor/vreme. Taj talas stvara torusno vrtlono polje oko letelice
menjajui link strukture njene materije sa okolnim prostorom. Sa gledita letelice prostor
se komresuje i udaljena destinacija se priblii tako da je propagacija do nje vrlo brza.
Faktiki letelica ne prolazi fiziki kroz sve meu take prostora do destinacije, nego
njena struktura propagira nadsvetlosnom brzinom. Struktura letelice je fluidna i njeni
atomi su normalni sa take gledita unutar letelice, a sa spoljnje take gledita ova
24
struktura je pretvorena u nadsvetlosni elektromagnetni/gravitacioni talas, i u meu

prostoru e da se ispolji samo kao mikro promene u EM polju, koje su inae prisutne
svugde zbog vrtloenja energije u univerzumu (pozadinski um). Ovakvom metodom
moe se stii do udaljenih zvezda u roku od nekoliko minuta ili sati.
Brodovi Galaktike Federacije nisu metalni sklopovi, nego su preteno svetlosno
organski u strukturi. Ceo brod je kao ivo bie (ali ne u smislu ivotinje). Gledajui
unutranjost i spoljanost GF brodovi izgledaju kao da su od normalnih vetakih
materijala. Ali ceo brod ima svest i moe da regulie konfiguraciju materijala i polja po
potrebi posade. Ovi brodovi mogu da sadre u sebi ogromne eko sisteme. Posetilac u
njima bi mislio da je na planeti a ne na brodu. Takoe mogue je prolaziti kroz zidove.
Kada dananji ovek sa Zemlje ue na jedan ovakav brod, EM polje oko njegovog tela se
podesi od strane broda. Ovim dejstvom funkcionisanje tela se usavrava dok je posetilac
na brodu. Ako je posetilac imao na primer slab vid, slabo srce, razne bolesti, nepokretan,
njegovo telo e funkcionisati kao da je potpuno zdravo i sa pojaanim ulima. Takoe
oseae se vrlo prijatno u okruenju, i moi e telepatski da kominucira sa brodom i
svima na njemu. Vreme tee sporije i moe mnogo vie da se uradi i percipira nego na
dananjoj Zemlji. Naravno ovi ljudski nedostaci nee postojati ni izvan broda kada se
ljudi vrate na savreniji DNK.
Matini brodovi lanica Galaktike Federacije imaju veliine od nekoliko
desetina do nekoliko stotina kilometara, dok pojedini imaju i nekoliko hiljada kilometara,
odnosno veliinu planete. Ovi brodovi imaju oko sebe polja i u skladu su sa tokovima
energije u naem prostoru, nenaruavajui na solarni sistem. Ne moemo ih videti
teleskopima osim u retkim sluajevima kada oni to ele. Neki od brodova su stari
milionima godina ali su besprekorni kao da su tek napravljeni.
PITANJE: Kako izgleda ivot naprednih vanzemaljaca?
ODGOVOR: U svemiru postoji mnogo vie od onoga to normalno vidimo. Kao
to naim oima vidimo samo mali deo svetlosno-energetskog spektra, tako postoje i
spektri fizike materije koje ne vidimo. Pored nae realnosti postoji takozvani peti
denzitet (5D). U njemu sva materija vibrira na vioj frekvenciji. Ako pored vas stoji bie
koje vibrira u petom denzitetu, neete moi da ga vidite ili dodirnete, ali ono je prisutno u
tom prostoru i precizan ureaj ili telepatija moe da ga detektuje. Kompletna realnost
Galaktike Federacije normalno egzistira na ovom viem vibracionom spektru materije.
U petom denzitetu, prirodni zakoni su isti kao i svugde, ali postoji vie mogunosti u
jedinici vremena, vie moi svesti nad materijom, i ire mogunosti funkcionisanja svesti.
Vanzemaljci poseduju napredniji DNK kod, koji im omoguava za nas neobine fizike
osobine i "punu svest".
Napredna bia kao to su lanovi GF ne umiru u klasinom smislu. Kada ispune
sve planove u jednom ivotu koji moe trajati koliko ele, oni mogu svojevoljno da
nestanu sa fizikim telom i preu u spiritualnu realnost. Odatle mogu da izaberu svoj
sledei ivot ili dalji put duhovne evolucije. Takoe sva napredna fizika bia se seaju
25
svojih prethodnih ivota i imaju pristup nebrojenim informacijama svemira i

komunikaciju sa nefizikim biima. Njima takoe ni eventualna povreda ili unitenje
fizikog tela ne predstavlja nikakav problem, jer se moe lako rematerijalizovati od
strane svesti energetskog tela.
Kada ste u punoj svesti percepcija okruenja je ira i detaljnija na sve naine. Na
primer moe se uti dalje, detaljnije, videti mnogo dalje, otrije i u irem spektru boja.
Posmatranje nekog objekta ne omoguava samo da ga vidite ispred sebe, nego moete
znati sve o njemu, tako to vaa svest ita informacije iz strukture materije koje su zapisi
o istoriji tog predmeta i njegovog okruenja. Telepatija i telekineza su uobiajene, i
mnogi nemaju praksu da priaju govorom. Telepatijom se moe mnogo vie izraziti nego
reima i mogue je priati sa neogranieno udaljenim biima i sa mnogo njih odjednom.
Napredni vanzemaljci su imuni na bolesti i ne stare, bilo kakvo leenje se svodi
na balansiranje energije u telu meditacijom ili dejstvom drugog bia ili ureaja, koriste se
svetlost, zvuk i boje. Napredan DNK omoguava menjanje fizikog oblika tela. Oni
mogu za sebe da izaberu fiziku lepotu po svom ukusu. Po izgledu ne bi razlikovali 100godinjaka od 3000-godinjaka. Kod ljudskih rasa detinjstvo traje do stotinak godina.
Poto je lako znati sve o svemu iz svog okruenja, nema tajni ni skrivenih
namera, nema manipulacije i delovanja na neiju tetu. Uopte ne postoje strah i
negativna oseanja, jer ona dolaze iz iluzija ograniene realnosti. Ne postoji novac i
privatna svojina, jer svi imaju pristup svemu i sve se radi za opte dobro. Potrebno je vrlo
malo korisnog rada na odravanju sistema i okruenja. Svako ima ta poeli, a glavna
vrednost je individualna kreativnost i talenti.
Vanzemaljci dele svoju radost sa svim ivotnim oblicima i imaju i ivotinje
ljubimce, koji mogu biti egzotini koliko ne moete da zamislite. Na planetama i
brodovima postoje bujni ekosistemi i nebrojene vrste koje je evolucija stvorila u
poznatom univerzumu.
Nemaju potrebu za hranom jer upijaju vidljivu i nevidljivu svetlosnu energiju.
Naravno hrana prua zadovoljstvo i oni uivaju konzumirajui manju koliinu ukusnog
voa i biljaka. Hrana je potpuno absorbovana u telu i ne postoji potreba za toaletom.
Takoe hranu i druge predmete je mogue proizvesti u replikatoru. Ovaj ureaj od iste
energije stvara materiju savrene prirodne strukture. Dovoljno je da pomislite ta tano
elite i replikator e vam to materijalizovati.
Njihovi kompjuteri su jako napredni i odlikuju se istinskom inteligencijom.
Svugde su zastupljeni hologrami koji mogu da prikazuju realne opipljive objekte u
prostoru. Centri za uenje koriste vrlo napredne metode gde se podaci iz kompjutera
mogu brzo uitati u svest pojedinca. Mogue je reprodukovati istorijske dogaaje iz
informacionog zapisa u strukturi univerzuma, uitati ih u seanje, i korisnik bi znao sve
detalje kao da ih je lino doiveo. Sve iz okruenja je mogue prilagoditi, na primer
nametaj menja strukturu i konfiguraciju po elji korisnika. Za transport se koriste
teleportacija i razna antigravitaciona vozila.
26
Sve civilizacije imaju bogatu kulturu, muziku, umetnost i sva mogua kreativna
dela. Razmena meu milionima rasa omoguuje neopisive naine zabave i uivanja.
PITANJE: Kakvu poruku nam moe ostaviti kao zakljuak?
ODGOVOR: Oekuje nas predivna budunost. Biemo uesnici
najvelianstvenijih dogaaja u istoriji. ivot e postati lak i radostan sa bezgraninim
mogunostima. Nemamo nita da izgubimo, samo da dobijemo. Ono to emo biti, moe
se jedino opisati kao boanstvo u fizikom obliku.
27
LJUDSKI METEOR Joseph Kittinger.

Joseph Kittinger,Joe Kittinger je roen 1928. godine, a za aeronautiku se
interesovao jo od malih nogu.
Prvi samostalni let je izveo sa 17 godina, a Vojnom vazduhoplovstvu se pridruio
sa 21. Komandant eskadrile je postao 1950. godine, a kao pilot se 1953. godine pridruio
86. Bombarderskoj eskadrili u Vojnoj vazduhoplovnoj bazi u Remsteinu, u Zapadnoj
Nemakoj.
Tokom 1954. postao je testpilot u Air Force Missile Development Centru u
Holloman AFB u Novom Meksiku, gde je Kittinger uestvovao u eksperimentalnim
letovima i medicinskim testovima vezanim za budue svemirske letove.
1958. Kittinger se pridruio odelenju Escape Section pri Aerospace Medical
Research Laboratory koja se nalazila u bazi Wright-Patterson AFBu Ohaju. Tamo je
postao testpilot na projektu "Excelsior" ("uvek gore"), koji je ispitivao ljudsku
sposobnost da se na velikoj visini evakuie iz kapsule i skoi padobranom. Kittinger je iz
otvorene gondole napravio seriju od tri skoka, obuen u kombinezon pod pritiskom, na
temperaturama koje su bile daleko ispod nule i pri slabom pritisku koji vlada na tim
visinama.
Kittingerov se prvi visinski skok zbio 16. novembra 1959. godine, kada je na visini
od 23.165 metra napustio balon "Excelsior I", negde iznad pustinje u Novom Meksiku.
Po planu, nakon 16 sekundi slobodnog pada trebalo je da se otvori mali stabilizacioni
padobran, iji je cilj bio da sprei tumbanje padobranca. Ali kvar na opremi je otvorio
padobran samo 2 sekunde nakon skoka i omotao se Kittingeru oko vrata. Zbog toga se
odmah onesvestio, padajui u dugakoj spirali ka zemlji, okreui se oko 120 puta u
minuti. Sreom, im je dospeo na visinu od 3.000 metara rezervni padobran se
automatski otvorio. Usporio je Kittingerovo rotiranje i bezbedno ga spustio na zemlju.
Samo tri nedelje nakon ovog skoro fatalnog dogaaja, Kittinger je 11. decemba
1959. sa "Excalibura II" izveo svoj drugi skok. Pre nego to se iz gondole balona otisnuo
na put ka zemlji, podigao se na visinu od 22.770 metara. Rekordni slobodni pad je
iznosio 16.765 metara, to mi je donelo padobransku medalju Lea Stevensa.
Trei i poslednji skok kapetana Kittingera usledio je 16. avgusta 1960. godine.
Izveo ga je iz helijumskog balona "Excelsior III", uspostavivi tom prilikom novi visinski
rekord od 31.330 metara. Tako je oborio prehodni, koji je drao major David Simons,
koji se 1957. balonom "Man High II" popeo na visinu od 30.942 metra. Da bi dospeo na
navedenu visinu, Kittingeru je trebalo oko sat ipo, ali je prilikom penjanja, na 13.000
metara, zbog mehanikog kvara na spojnici desne rukavice osetio nesnosne bolove u ruci.
Mada je zbog takvih tegoba mogao da obustavi misiju, Kittinger je ipak hrabro nastavio.
Kittinger je na najveoj visini, tri puta veoj nego to danas lete komercijalni
avioni, proveo 12 minuta, a onda se popeo na "najviu stepenicu na svetu" i otpoeo svoj
28
put ka povrini Zemlje. Pored specijalnog skafandera pod pritiskom, nosio je i

instrumente i sigurnosnu opremu teku kao i on sam. Morao je takoe da nosi i nekoliko
slojeva odee koja bi ga titila od ekstremne hladnoe, jer je na toj visini temperatura bila
oko 70 C.
Padao je 13 sekundi pre nego to mu se otvorio mali (1,8 m) stabilizujui padobran
iji je zadatak bio da sprei okretanje, ali se slobodan pad produio na ukupno 4 minuta i
36 sekundi, pre nego to se na visini od oko 5.500 metara otvorio glavni padobran (8,5
m). Negde izmeu 27.500 i 21.000 metara, hrabri skaka je imao probleme sa disanjem,
ali se nije predavao i uspeno je priveo skok kraju.
KittingerTaj zapanjujui skok doneo je nekoliko rekorda koji i dandanas vae:
najvii let balonom, najvii skok padobranom i najdui slobodan pad. Takoe je Kittinger
postavio rekord u brzini oveka kroz atmosferu.
Najvei doprinos projekata "Men High" i "Excelsior" bio je u tome to je dokazano
da ovek sa odgovarajuom zatitom moe bez problema da preivi u tom skoro
vasionskom okruenju ekstremnih visina. Kittingerov skok je takoe pokazao da bi pilot
moga da iskoi ak i iz aviona na velikim visinama i da se nakon slobodnog pada kroz
atmosferu bezbedno padobranom spusti na zemlju.
Meteor nece sigurno past jer bi se ve vidio iz svemiravanzemaljci nas neche
sigurno napast jer je to fiks idejada se razumjem nisam neka koja u nish ne vjeruj al
dajte ljudi pa zhelim zhivjet a neprestano nailazim na ove teme i upravo to uvjerenje ce
nam donest smak svijeta..jedino sha mozhe bit smak svijeta je ljudska bahatost i pohlepa i
korumpiranostjedino ideju koju podrzhavam je ona o energiji u svemiru al nechu ni
spominjat jer neche bit ni togaprestanite srat jer vam je dosadno!
ini se da je originalni tekst Tore dat ljudskom rodu u neprekidnom nizu od
304.805 znakova, u formi jedne jedine rijei (!), bez interpunkcija. Tora doslovno jest
rije Boja. Tek su kasnije, tijekom prepisivanja, dodani razmaci i interpunkcije, kako bi
se taj tekst mogao barem donekle prepisati i dekodirati. Mnogi vjeruju da je Tora
kompleksna informacijska struktura analogna DNA strukturi svega to postoji, koja se
moe iskoristiti da bi se shvatilo kako svemir funkcionira. Ta bi informacija, odnosno
rije, takoer trebala posluiti i kao alat za predvianje dogaaja u budunosti. A
pogodite to Tora predvia za 2012. Apokalipsu, da.
Takoer postoji i proroanstvo papa, odnosno proroanstvo svetog Malahije iz 12.
st., koji je uz jo poneko udo koje je za vrijeme svojeg ivota uinio prilikom svoje
posjete Vatikanu imao viziju u kojoj je vidio sve budue pape katolike crkve, njih 112,
koji e voditi katolike prije nego to nastupi kraj svijeta. Na sadanji papa Benedikt
XVI. predzadnji je, a sljedei e papa, nazvan u proroanstvu Petar Rimljanin, svjedoiti
Sudn
29
LJUDI U CRNOM
Albert Bender, direktor amerike UFO organizacije iz Konektikata, reio je da
1953. godine, svoje zapanjujue otkrie objavi svetu. Tvrdio je da zna sve tajne vezane za
letee tanjire i da e uskoro o tome moi da se ita u svim novinama irom sveta.
Meutim, nekoliko dana pre objavljivanja tog senzacionalnog otkria, Bendera
su posetila tri oveka obuena u crno, sa crnim eirima duboko navuenim na elo. Kao
da su se ovi posetioci trudili da sakriju svoja lica. Saoptili su, da mu, mada upoznati sa
znaajem njegovog otkria, nee dozvoliti da to otkrije svetu. Njegova dunost je da uti
i ne govori vie nita.
Po nainu govora i zbog takve zabrane, Benderu se uinilo da su ljudi u crnom
predstavnici neke vladine organizacije. Toliko su fa preplaili pretnjama, da se nije
usudio da objavi ono to zna i to je nameravao da predoi javnosti. Kako je sam rekao:
'Misterija leteih tanjira vie nije misterija. Dokaza o tome imam, ali mi je zabranjeno
objavljivanje bilo kakvih podataka. eleo sam da u Kosmikoj reviji objavim kompletnu
priu, ali s obzirom na tematiku kojom se bavim, stavljeno mi je do znanja da to i ne
pokuavam. Svima vama, koji se bavite prouavanjem fenomena NLO, savetujem
maksimalnu opreznost'..
Bender je odbijao da objavi istinu sve do 1962. godine kada se pojavila njegova
knjiga 'Letei tanjiri i tri oveka'. On tvrdi, da je ubrzo posle otvaranja svog biroa organizacije za prouavanje NLO-a, postao uesnik udnog Ljudi u crnom - Albert
Benderfenomena. Tu je ukljueno i prvo telepatsko upozorenje da ne bi trebalo da
nastavi sa prouavanjem leteih tanjira. Jedne veeri, dok je gledao televiziju, neobian
svetlsei objekat se materijalizovao u sobi. U sledeem trenutku je postao svestan
prisustva nekog mukarca u fotelji preko puta njega. Imao je neobine oi, poput malih
sijalica koje su svetlele u mraku. Figura je zatim nestala, pa se ponovo pojavila i nestala.
Vrata su se iznenada otvorila i ugledao sam kako kroz njih isijava neobina plava
svetlsot. U centru te svetlosti bio je neki objekat. Povikao sam da prestanu sa
zafrkavanjem i da se pojave ve jednom. Tada je svetlost polako poela da bledi,
pretvarajui se u jasnu sliku dva svetlea oka. Soba je ponovo postala normalna, izuzev
jakog mirisa sumpora, koji se zadrao.
Miris sumpora je karakteristian za sve Benderove susrete sa nepoznatima.
Petnaesti mart 1953. Meunarodna organizacija za prouavanje NLO-a je izabrala kao
dan, kada e lanovi irom sveta poslati vanzemaljcima telepatsku poruku, molei ih da
uspostave kontakt sa ljudima i pomognu svetu da razrei svoje probleme.
30
ASTRALNI DVOJNIK
Utvreno je tano vreme slanja poruke, a svaki lan je zamoljen da je mentalno
ponovi nekoliko puta. Bender je legao na krevet, opustio se i dok je po trei put mentalno
ponavljao poruku, osetio je strahoviti bol u glavi. Osetio je miris zapaljenog sumpora i
ledenu hladnou. Kada je otvorio oi, shvatio je da lebdi iznad kreveta. Kao da je njegov
astralni dvojnik napustio telo, koje je jo uvek Ljudi u crnom - Astralna projekcijalealo
na krevetu. Tada je zauo glas. Glas upozorenja da ne kopa vie po tajnama Univerzuma.
Glas je rekao: 'Mi imamo specijalni zadatak koji ljudi ne smeju spreavati i ometati. Mi
smo meu vama i dobro znamo svaki va potez i nameru. Molimo vas da shvatite, mi
smo na vaoj planeti!'
Benderov astralni dvojnik se, bukvalno, stropotao nazad u telo. Uspeo je da se
pridigne, oseajui i dalje glavobolju, vrtoglavicu i nelagodnost. A zatim je ugledao jo
neto: 'Soba je lagano tonula u mrak, mada je jo uvek bilo vidljivo. Primetio sam tri
figure u sobi. Lebdeli su iznad poda. Osetio sam svetlost u sebi, kao da je neto udno
proistilo moje telo. Tri figure su postajale jasnije. Liili su na svetenike obuene u crno.
Lica su im sakrivali eiri, pa nisam mogao jasno da vidim, ali oi sve trojice su svetlele
u polumraku, fokusirajui me'.
Doljaci su preneli Benderu telepatsku poruku da su oni ve posetili Zemlju i da
ih ljudi ne smeju uznemiravati sve dok njihova misija ne bude okonana: 'Oblik u kojem
nas vidi, nije na prirodni izgled. Ali, smatramo da je neophodno preuzimanje forme
zemaljskih bia, bar dok boravimo meu vama. Tokom vremena, uspostavili smo
kontakte sa nekima od vas i izgradili baze na odreenim takama vae planete. Izabrali
smo da kontaktiramo sa tobom jer si obian , nee moi da otkrije svetu nau tajnu, jer
niko nee poverovati u tvoju priu'. Zatim su Benderu poklonili mali disk, veliine
novia. Ako ga bude vrsto drao u ruci, ukljuio radio i tri puta ponovi re 'Kazik',
moi e da stupi u kontakt sa njima.
Tokom svog sledeeg kontakta sa trojicom ljudi u crnom, nekako je bio
transportovan u jednu krunu prostoriju, ispunjenu sjajnom svetlou. Bender misli Ljudi
u crnom - Vanzemaljcida bi to mogla biti i unutranjost leteeg tanjira. Njegov domain,
otkrio mu je da je svrha misije vanzemaljaca prikupljanje hemijskih supstanci iz mora.
Da bi ostvarili svoj cilj, razmestili su pripadnike svoje rase na brojnim znaajnim
funkcijama irom sveta, ukljuujui i Pentagon.
Njihova mo je takva, da pritiskom na dugme mogu unititi celu planetu.
Benderu su pokazali trodimenzionalne slike raznih prizora, izmeu ostalog i sliku
monstruoznog stvorenja koje ga je veoma uplailo. Tokom prikazivanja, domain je
nestao. Bender je zatim uo njegov glas, ali istovremeno, bio je to i glas monstruma sa
trodimenzionalne slike: 'Ovo je na realni izgled na planeti sa koje potiemo. Na naoj
planeti postoje tri pola - muki, enski i voe. enke polau jaja onda kada je potrebno
obnoviti rasu'.
31
Trei put, vanzemaljci su odveli Bendera u jednu od svojih baza na Antarktiku.

Tada je izbliza video letee tanjire, garae u kojima su smeteni, prostorije i laboratorije i
konano, devet stopa visoko biseksualno bie - zapovednika baze koji je imao iste
svetlee oi kao i ostali. Rekao je: 'Zemlju poseujemo od 1945. godine, a ovde emo
ostati jo petnaest godina po vaem kalendaru. Mnoge pripadnike tvoje rase odveli smo
na nau planetu radi ispitivanja i da bi se nai stanovnici upoznali sa postojanjem drugih
oblika ivota. To e se i tebi dogoditi, ukoliko otkrije ljudima svoja iskustva u vezi sa
nama'.
Zatim je odveden u neku vrstu laboratorije, gde je bio izloen izuzetno jakoj
sveetlosti koja je manjala boju od bledo do jarko ljubiaste i gde su mu napomenuli:
'Posle ovoga, nai instrumenti e moi da te pronau uvek. Ovo je neophodno, jer te
moramo drati pod neprekidnom prismotrom. Ako ikada otkrije nau tajnu, potrebno je
samo da pritisnem dugme i tvoje telo e biti dezintegrisano'.
Suoen sa takvom pretnjom, Bender je odluio da rasformira svoju organizaciju.
Nareeno mu je da komunikacijski disk uva sakriven. Kada disk nestane, bie to znak da
su vanzemaljci zavrili svoju misiju, i da mu je dozvoljeno Ljudi u crnom - 1da ispria
ljudima svoja iskustva. Prema Benderu, disk je nestao 1960. godine. Iz kutije gde ga je
uvao, dopirao je samo slab miris sumpora.
Poseta ljudi u crnom Albertu Benderu je samo jedna od mnogih slinih poseta
drugim ljudima, iji se tragovi mogu pratiti kroz vekove. Pojava trojice ljudi obuenih u
crno je skoranji fenomen, jer su se ranije uglavnom pojavljivali pojedinano. Ranije se
smatralo, da su ljudi u crnom lanovi vladinih organizacija, posebno CIA-e. Veoma
esto, interesovali su se za dostignua i saznanja onih, koji se i profesionalno i amaterski
bave fenomenom NLO-a. Izgledalo je da i sami poseduju veliko znanje o leteim
tanjirima, i da im nikakva tajna nije nepoznata.
U hebrejskoj i hrianskoj tradiciji, crno je uvek bilo simbol zla, a belo - dobra.
Ljudi su se oduvek plaili mraka, crne neprozirne tame iz koje 'neto' vreba, dok je belina
dana donosila radost i smirenje.
Montegju Samers je 1933. godine napisao knjigu pod imenom 'Vukodlak', u
kojoj spominje sluaj mladog Francuza koji je 1603. na suenju javno priznao da je kao
vukodlak otimao decu i pio im krv. Mladi je, opsednut sujeverjem, zaista verovao u ono
to pria, ali poenta ovaga nije u tome. Najzanimljivija je njegova tvrdnja, da nije imao
drugog izbora jer je bio u vlasti Gospodara ume, oveka obuenog u crno koji je dolazio
iz drvea i nareivao mu ta da radi.
Devojke koje su bile optuene da su vetice, imale su sline prie. Prie o
oveku u crnom koji ih je navodio na zlo.
32
IZGLED LJUDI U CRNOM

Ljudi u crnom su, uglavnom, srednjeg rasta, bledog, ukastog ili maslinastog
tena, bez kose, kosih i sjajnih oiju. Ono to ih najvie karakterie, to su savreno Ljudi u
crnom -Izgleddoterana crna odela, koja su davno izala iz mode. Bilo je sluajeva gde su
nosili i vojnike uniforme. Na izgled govore normalno, mada je, ponekad, veoma uoljiv
njihov mehaniki nain prianja, kao da su u pitanju roboti. U nekim sluajevima,
odlazili su brzo zbog gubitka energije. Pojavljuju se u crnim, luksuznim, dobro ouvanim
kolima, veoma stare godine proizvodnje. Posledice poseta ljudi u crnom su jaki bolovi
glave, gubitak memorije, oseanje jakog i neprijatnog mirisa bez ikakvog uzroka.
Postoje mnoge teorije o ljudima u crnom. Meu Amerikancima, najzastupljenije
je verovanje da amerika vlada, kao i amerika vojska, kriju informacije o
vanzemaljcima. Prema statistikama, dva od svaka tri Amerikanca veruje o ovo, to je 73
odsto mladih. Stoga, ljudi u crnom su vladini agenti ili, u nekim sluajevima vojnici iji
je zadatak da spree oevidce i istraivae da ire sumnju meu narodom.
POD KONTROLOM PENTAGONA
Tek u 20.veku, pojavljuju se svedoenja da ljudi u crnom zastupaju neke od
vladinih organizacija. Ramona Klark, ameriki ufolog, ispriala je sluaj svog kolege,
UFO istraivaa, koga su neprestano uznemiravala tri oveka u crnom.
Dolazili su uvek crnim kadilakom. Zlokobni auto ga je pratio gde god da je
krenuo svojim kolima, a jednom zamalo nije sleteo sa puta. Ljudi u crnom su mu Ljudi u
crnom - Plava knjigapretili i zahtevali da ono to zna zadri za sebe, jer bi drugaije
ponaanje bilo protumaeno kao nepatriotsko. Na osnovu toga, zakljuio je da se radi o
vladinim ljudima.
Jo jedan ameriki pisac, koji je tvrdio da amerika vlada poseduje oboreni
letei tanjir, izjavljuje da su ga posetila tri oveka obuena u crno, u crnom automobilu,
pretei mu stranim posledicama ukoliko nastavi sa objavljivanjem svojih tvrdnji.
Sluaj broj 52 iz dokumentacije projekta 'Plava knjiga', opisuje na 18 strana
doivljaj Reksa Heflina, saobraajnog inspektora iz Kalifornije. Heflin je uspeo da snimi
tri polaroid fotografije metaliziranog diska na nebu iznad auto-puta u blizini Santa Ane.
Sluaj je dobio znaajan publicitet, a istraivali su ga i vojni i civilni strunjaci.
Heflin je primio ogroman broj telefonskih poziva. Izmeu ostalog, pozvao ga je
i ovek iz Severnoamerikog ministarstva odbrane - NORAD (slika desno dole, ulaz u
NORAD), kome je Heflin predao originalne fotografije. Fotografije mu nikada nisu
vraene, a predstavnici NORAD-a su uporno tvrdili da ni jedan njihov slubenik nije
posetio Heflina. Na svu sreu on je fotokopirao originale snimljene 3.avgusta 1965.
godine. Neto kasnije, jo jedan neobian posetilac, razgovarao je sa oevicem. U
zvaninom izvetaju komisije pie: 'Kako tvrdi svedok, 1.oktobra 1967. godine, u
33
poetnom delu nae istrage, posetio ga je oficir Vojnog vazduhoplovstva, koji je imao
sasvim ispravna dokumenta na ime Ljudi u crnom - Ulaz u Noradkapetana C.H.Edmonds.
Oficir je Heflinu postavio vei broj pitanja, ukljuujui i pitanje: 'Da li nameravate da
povratite originalne fotografije?' Svedok tvrdi da je oficir ispoljio primetno olakanje,
uvi njegov negativni odgovor. Zatim ga je upitao ta zna o Bermudskom trouglu.
Razgovor se odvijao na terasi ispred kue.Tokom ispitivanja, svedok je primetio
parkirana kola preko puta, sa prilino neitkim natpisom na vratima. Na zadnjem seditu
kola, svedok je video jo jednu osobu, kao i ljubiasti bljesak - za koji je smatrao da
predstavlja refleks svetla sa komandne table automobila. Svedok smatra da je razgovor
sniman, a on fotografisan.
Kasnije se ispostavilo da ni jedan kapetan C.H.Edvards, od etvorice koliko ih je
u avijaciji, ne odgovara opisu Heflinovog posetioca. Njegovi susedi su u nekoliko navrata
primetili vojne automobile parkirane blizu kue u vreme, kada je Heflin bio odsutan.
POSETE LJUDI U CRNOM
Robert Riardson, jedne julske noi, vozio se u svom automobilu kada je
primetio nepoznati objekat koji mu je stajao na putu. Brzo je zakoio, ali nije mogao da
izbegne sudar. Na sreu, sudario se pri maloj brzini. Bio je iznenaen kada je video kako
ovaj objekat nestaje neposredno nakon sudara. Sluaj je prijavio policiji, ali na mestu
sudara nisu pronaeni nikakvi tragovi niti bilo kakvi Ljudi u crnom - Posete 1ostaci. Tek
nekoliko dana kasnije, Riardson je pronaao metalni predmet za koji je bio ubeen da
pripada UFO-u.
Tri dana kasnije, u 11 sati uvee, Riardsona su posetila dva oveka u crnim
odelima koji su se raspitivali o ovom sudaru. Ni u jednom trenutku se nisu identifikovali.
Nakon ispitivanja Riardsona, ljudi u crnom otili su u crnom kadilaku iz 1953. godine.
Riardson je uspeo da zapie registarski broj kola - za koji se ispostavilo da jo nije izdat!
Ljudi u crnom su jo jednom posetili Riardsona, ali ovog puta da bi se raspitali
o metalnom predmetu za koji su znali samo on, njegova supruga i dva istraivaa.
Riardson tvrdi da su mu ljudi u crnom prilikom ove druge posete zapretili: 'Ako elite da
vaa supruga i dalje bude tako lepa kao to je sada, bilo bi bolje da nam vratite predmet
koji ste pronali'.
Pol Miler je bio oevidac pojave UFO-a iz kojeg su se pojavila dva humanoidna
bia. Miler je pucao i veruje da je ranio jednog od njih. Zatim su ga posetila tri oveka u
crnom koji su se veoma grubo ponaali. Miler kae: 'Rekli su da imaju neki izvetaj.
Delovali su mi kao da sve znaju o meni - moje ime, gde radim...
Englez Dim Templton, vatrogasac, takoe je imao 'ast' da ga posete ljudi u
crnom. Najinteresantnije u ovom sluaju je to to su posetioci otili u luksuznom crnom
jaguaru britanske proizvodnje.
34
Herberta Hopkinsa, koji se bavi hipnozom ljudi koji su imali bliske susrete sa
vanzemaljcima, nazvao je ovek koji se predstavio kao podpredsednik ufoloke
organizacije iz Nju Dersija. Rekao mu je da eli da razgovara sa njim o sluaju na kojem
je tada radio. Pet minuta nakon ovog razgovora, pojavio se elav ovek, bez trepavica i
obrva, bledog tena u crnom odelu i sa eirom i kravatom iste boje. Nakon razgovora o
noviima koji su imali veze sa sluajem na kojem je tada radio Hopkins, ovek u crnom
ga je zamolio da uzme jedan od novia i da se zagleda u njega. Hopkins je bio
zaprepaten kada je video da novi postaje proziran, a zatim i nestaje. ovek u crnom
mu je rekao da nikad vie niko nee ponovo videti ovaj novi na ovoj planeti. Nastavili
su da razgovaraju i Hopkins je primetio da ovaj udan ovek svaki put govori sve sporije,
a zatim je rekao: 'Energija mi je pri kraju. Moram da idem'. Otiao je gegajui se.
UBIJAJU ISTRAIVAE?
Dominik Luesi, istraiva, smatra da ljudi u crnom dolaze iz nepoznate
zemaljske civilizacije, moda podzemne, i imaju prolaz u nau zonu kroz odreene take
na planeti, kao to su: pustinja Gobi, Amazonija i Himalaji.
Rut Montgomeri, u svojoj knjizi 'Vanzemaljci meu nama', objanjava teoriju da
su vanzemaljci ve na naoj planeti. Prema njenim reima, ljudi u crnom bi mogli Ljudi u
crnom - Naunicibiti posetioci sa druge planete.
Misteriozni ljudi u crnom, takoe su umeani i u sluajeve smrti pod udnim
okolnostima nekih istraivaa UFO-a. Svaki put kada neki istraiva umre, a da to nije
prirodnom smru, ljudi u crnom su glavni osumnjieni.
Portland Ron Rumel, u avgustu 1966. godine, pronaen je ubijen metkom iz
pitolja koji je leao pored njega. Na prvi pogled, sve je delovalo kao samoubistvo, ali
kada je utvreno da je oprotajno pismo napisala levoruka osoba, a on je bio denjak, i da
na pitolju nije bilo Portlandovih otisaka, ljudi u crnom su ponovo postali glavni
osumnjieni.
Ljudi u crnom su osumnjieni i u sluajevima istraivaa Morisa K. Desupa,
koji je, navodno, isto izvrio samoubistvo, kao i u sluaju Kajli Blua, koji je ubijen i
kome je ukradena disketa na kojoj su bile zabeleene sve informacije vezane za poslednji
sluaj na kojem je radio.
U dananjem svetu drava postaje ona dominirajua sila koja upravlja ljudima,
pa je moda i neizbeno to su danas ljudi u crnom proglaeni vladinim agentima i
njenom produenom rukom. Da li je mogue, da danas neke organizacije civilnih
autoriteta, koristei stara i uvreena sujeverja i strahove, zapravo, pokuavaju da ugue
kritike stavove onih koji se bore da istina bude dostupna svakome i ije znanje preti da
razotkrije duboko potkopane dravne tajne za koje vlasti ne ele da se sazna?
35
O ljudima u crnom - smatra se - verovatno nikada nita neemo saznati, jer i

kada neko bude otkrio neto o njima, bie spreen da to javno iznese - od strane ljudi u
crnom.
STRUKTURA LJUDI U CRNOM
Izmeu svega gore navedenog, Ljude u crnom ini nekoliko razliitih projekata i
komisija. Navodimo ih ovde:
MAJESTY - je ifra za predsednika SAD vezana za sve to ima bilo kakve veze
sa NLO-ima.
OPERATION MAJORITY - je naziv operacije odgovorne za svaki vid, projekat
i posledice prisustva vanzemaljaca na Zemlji.
Ljudi u crnom - Struktura 1 GRUDGE PROJECT - sadri 16 tomova
dokumentovanih informacija sakupljenih od poetka amerikog istraivanja NLO -a i
identifikovanih svemirskih letelica. Projekat je bio finansiran iz poverljivih fondova CIAe i novcem od ilegalne trgovine drogom (CIA je poznata kao najvei diler drogom na
planeti). Cilj projekta GRUDGE je bio da sakupi sve naune, tehnoloke, medicinske i
obavetajne informacije o vienjima i kontaktima sa vanzemaljskim oblicima ivota.
Ovaj dosije je koriten da se unapredi ameriki svemirski program.
MJ-12 - je naziv tajne kontrolne grupe. Predsednik Dvajt Ajzenhauer ovlastio je
tajnu organizaciju poznatu kao DEJSONOVO DRUTVO (Dejmsonovi naunici) da
proeljaju sve injenice, dokaze, tehnologiju, lai i prevare i pronau istinit odgovor na
pitanja vezana za postojanje vanzemaljaca. Organizaciju su inila 32 najistaknutija
oveka u zemlji 1972. godine. Prvih 12 lanova prozvani su MJ-12. Oni imaju potpunu
kontrolu nad svim informacijama i projektima, a oznaeni su iframa J-1, J-2, J-3, ... Od
svih lanova Dejsonovog drutva direktor CIA sa ifrom J-1, zapravo je i direktor grupe
MJ-12 koja odgovara samo predsedniku. Inae, MJ-12 rukovodi veinom svetske ilegalne
trgovine drogom. Ovo se inilo da bi se sakrilo finansiranje iz fondova i tako sauvala
tajna od Kongresa i naroda SAD. Opravdavano je tvrdnjom da e to otkriti i eliminisati
bolesne elemente drutva. Cena finansiranja projekata povezanih sa vanzemaljcima je
vea od bilo ega to moete da zamislite. MJ-12 je ubila predsednika Kenedija kada ih je
obavestio da e izneti u javnost sve injenice o prisustvu vanzemaljaca. Ubio ga je agent
tajne slube koji je vozio njegova kola i to se vidi jasno na filmu sakrivenom od oiju
javnosti. Tajno mesto sastanaka za MJ-12 bilo je odreeno u Merilendu i opisano kao
pristupano samo iz vazduha. Sadri sve ono to je neophodno za ivot. ifrovano ime
mu je 'Seoski klub' - Vilage Club. Samo osobe koje su imale dozvolu za rad na
poverljivim poslovima imale su pristup ovom mestu.
MAJI - predstavlja agenciju za zajednika obavetenja. Sve informacije,
dezinformacije i obavetenja sakupljaju se i procenjuju u ovoj agenciji. Ova agencija je
odgovorna za sve dezinformacije i u tesnoj je vezi sa CIA, i obavetajnim agencijama
36
bezbednosti i odbrane. Ovo je vrlo mona organizacija i svi projekti sa vanzemaljcima su

pod njenom kontrolom, MAJI je odgovorna samo MJ-12.
SIGMA - je projekat koji prvi uspostavlja komunikacije sa vanzemaljcima i jo
uvek odgovara za komunikaciju sa njima.
PLATO - je projekat koji je odgovoran za diplomatske odnose sa
vanzemaljcima. Ovaj projekat je osigurao formalni sporazum (nelegalan po Ustavu Ljudi
u crnom - Struktura 2SAD) sa vanzemaljcima. Uslovi su bili da nam vanzemaljci daju
tehnologiju, a za uzvrat, 'mi' smo pristali da drimo u tajnosti njihovo prisustvo na
Zemlji, i da se ne meamo u njihove akcije i istraivanja ni na koji nain i da dopustimo
da odnose ljude i ivotinje. Vanzemaljci su pristali da snabdevaju MJ-12 listom otetih
ljudi i to s vremena na vreme.
MAJIC - predstavlja sigurnosnu klasifikaciju i odobravanje svog materijala
vezanog za problem vanzemaljaca, projekte i informacije.
AQUARIUS - je projekat koji prikuplja istorijat prisustva vanzemaljaca i njihov
odnos sa ovekom na ovoj planeti u poslednjih 25.000 godina.
PLUTO - je projekat za procenu svih NLO informacija koje se tiu svemirske
tehnologije.
POUNCE - je formiran sa ciljem da rekonstruie sve oborene letelice i
vanzemaljce.
REDLIGHT - je projekat za probne letove rekonstruisanih vanzemaljskih
letelica. Sprovodi se na podruju 51 (Dreamland) u Nevadi, poznato jo kao i Area 51.
Projekat je znatno napredovao kad su vanzemaljci dali jednu letelicu i nauili ljude da
njome upravljaju. U poetku je projekat bio uspean, ali je kasnije letelica eksplodirala u
vazduhu i piloti su poginuli. Tada je ceo projekat obustavljen sve dok vanzemaljci nisu
pristali da ponovo pomognu.
SNOWBIRD - projekat je bio ustanovljen kao maska za projekat REDLIGHT.
Sagraeno je nekoliko leteih objekata tipa tanjira pomou konvencionalne tehnologije.
Cilj je bio stvaranje 'dimne zavese', ukoliko sluajni oevici ugledaju neku od originalnih
letelica projekta REDLIGHT.
Ljudi u crnom - Struktura 3 LUNA - je baza vanzemaljaca na udaljenoj strani
Meseca. Tamo se nalazi njihov centar rudarskih operacija. Koriste se ogromne maine i
izuzetno velike vanzemaljske letelice koje su u raznim izvetajima o vienju NLO-a
opisane kao 'Matini brodovi'.
NRO - je Nacionalna izviaka organizacija, smetena u Fort Karsonu, u
Koloradu. Odgovorna je za sigurnost svih projekata vezanih za vanzemaljce ili njihove
letelice.
DELTA - je oznaka za specifian rod NRO-a koji je posebno obuen i
pripremljen za obezbeivanje totalne sigurnosti svih projekata (takozvane Delta Snage je,
u medijima, vlada proglasila antiteroristikom specijalnom borbenom jedinicom, ali ona
oigledno ima druge, prikrivene zadatke).
37
JOSHUA - je projekat za razvoj oruja koje proizvodi niskofrekventan

pulsirajui zvuk. Smatralo se da e ovo oruje biti efikasno protiv letelica vanzemaljaca i
laserskog oruja. Poznato je da je jo godinama ranije lansiran specijalni eksperimentalni
projekat pod pokroviteljstvom amerike mornarice da bi se istraili naroiti
niskofrekventni zvuci i sistem radio talasa. Antena takvog sistema se sastoji od usaenih
kablova koji se radijalno ire nekoliko stotina milja u svim pravcima od generatorovog
leita. Navedeni cilj ovih eksperimenata je bio da se razvije sistem komunikacija koji bi
mogle koristiti amerike podmornice irom sveta, a koji ne bi mogao otkriti niko ko nema
ovu posebnu opremu, niti bi mogao biti priguen bilo kojim konvencionalnim izvorom
poznatim savremenoj tehnologiji.
Takoe, pojavili su se podaci koji su se odnosili na eksperimente sa orujem koje
je proizvodilo zvune talase, a koje funkcionie u rasponu od 4 do 13 herca to moe biti
fatalno za 'neprijateljske trupe', moda pretvarajui ih, bukvalno, u masu drhtavog elea.
EXCALIBUR - je oruje za unitavanje podzemnih baza vanzemaljaca. To je
projektil koji moe da prodre i do 1000 metara dubine, tvrdog, nabijenog tla kakvo se
moe nai u Novom Meksiku, bez operativnih oteenja. Ureaj nosi nuklearnu glavu od
1 megatone.
38
MISTERIJA PLANETE UMO

Gospodin Sesma, panac, objavio je knjigu pod nazivom Ja-poverilac
vanzemaljaca, u kojoj tvrdi da je od 1962. godine u kontaktu sa Umoancima,
stanovnicima planete Umo!
Tekstovi Umoanaca su Sesmi stizali na veoma jednostavan nain - potom.
Najvei broj dokumenata je primio u periodu izmeu 1962. i 1967. godine.
Godine 1967, tanije 30.juma, Sesma je primio pismo koje je istovremeno bilo
urueno jo etvorici Engleza, dvojici Francuza, jednom ehu i Italijanu. U njemu su
stanovnici planete Umo najavili svoj dolazak na Zemlju sa tri broda.
'Raunamo da e brodovi sa Umoa sleteti izmeu 30. maja 1967. godine u 21
as 28 minuta i 3.juna 1967. godine u 23 asa 6 minuta. Intervali dolazaka brodova nee
prelaziti 7 asova +- 20 minuta' - pisalo je u tim pismima.
PRVI DANI NA ZEMLJI
U izvetaju Umoanaca, koji je posveen prvim danima na Zemlji njihove ranije
prethodnice stoji:
'28.marta 1950. godine, u etiri asa, esnaest minuta i etrdeset i dve sekunde,
naa tri broda su se nenadano pojavila na taki koja je 7,338 kilometara iznad mesta koje
se nalazi na trinaest kilometara od lokaliteta avija, u departmanu Ba-Alpi. Dodirnuli
smo tlo planete Zemlje tano u etiri asa i sedamnaest minuta, nedaleko od onoga to
smo ubrzo identifikovali kao planinski vrh, eval-Blan, na 2323 metara nadmorske visine
i u blizini renog toka Bleone... Pomraina, kao i gusta magla omele su nas u ispitivanju
okoline. Ipak, slike dobijene na skali od 740 milimiktona omoguile su nam da
vizueliziramo okolinu. Utvrdili smo da se oko nas nalaze biljke neobine morfologije.
Jedna letelica je ostala na visini od nekoliko metara, spremna da intervenie u
sluaju napada. Mesto je izgledalo pusto. Uhvatili smo nekoliko insekata i ubrali neke
biljke. Bilo je neophodno da zaponemo izgradnju podzemnog sklonita za hitne
sluajeve. Radili smo do sedam asova. Neto pre svitanja, brodove smo premestili u
malu umu, sa nama neobinim drveem. U zemlji je bila otvorena galerija na dubini od
osam metara, a oslanjala se na rastegljive modulne svodove napravljene od legure
magnezijuma. Tek nam je dnevna svetlost u potpunosti osvetlila krajolik.
Nebo je bilo plavlje nego na Umu. Nau panju je privukla neobina forma
graevina oblinjih gradova. U Dinju se isticala kula - stare romanske katedrale. Pomou
optikih instrumenata, ugledali smo obrise prvih zemljaskih bia. Nije se primeivala
nikakva posebna aktivnost, graani Dinja nisu bili svesni naeg prisustva. U 11 asova
29.marta, brodovi su otili, ostavivi na Zemlji nas estoro, etiri mukarca i dve ene.
Istog dana smo izabrali dvojicu za istraivanje na izvesnoj udaljenosti od galerije, dok su
ostali nastavili rad u njoj.
39
Ulaz u galeriju je gledao na vrh eval-Blan. Odatle smo imali pregled itave
doline, u kojoj tee reka Bleone. U galeriji smo stacionirali deo naune opreme. A ulas
smo savreno kamuflirali.
Moda nije tako daleko dan kada emo se i zvanino predstaviti vladajuim
organima ove planete. Tom prilikom emo ponuditi francuskoj vladi, kao znak
zahvalnosti, tu opremu.'
U istom izvetaju nalazi se i odlomak koji govori o nonom upadu na jednu
osamljenu farmu. Evo tog odlomka:
'Uvee, 24.aprila 1950. godine, etvorica nae brae ula su u jednu usamljenu
kuu na otvorenom polju. Pre toga, mesto smo otkrili pomou naeg UULEWUA
(detektorske sfere sposobne da se premetaju na bilo koju visinu). U 3 asa ujutro,
25.aprila, branom paru, koji je spavao u jednoj sobi i njihovoj deci u drugoj data je
anestezija. Uzeli smo 70.000 franaka, odeu, line karte na osnovu kojih smo napravili
lane, dva penkala, kljueve, potanske marke, pisma i plaene raune za traktor,
nekoliko starih novina, strune knjige za uzgoj stoke, tekst u kojem su objanjene faze
etve, ako i uputstvo za traktor. Uzeli smo i jednu deiju enciklopediju, rolnu higijenskog
papira, dezinfekciono sredstvo za rane, budilnik, dve elektrine ampule koje u paniji
nazivaju 'Bombillas' (sijalice) i pare sapuna. Takoe smo uzeli jedan prekida i
strujomer. Osim toga, i neke delove od traktora, lekove, kolsku torbu, est pari mukih i
dva para enskih cipela, radio, flau soka od limuna, dva krompira, zidni kalendar i jednu
uljanu lampu.
Na jednom krevetu je spavalo dvoje Zemljana, opijeni gasom za anesteziju.
Mada smo znali da na Zemlji ene putaju dugu kosu, naa braa ipak nisu mogla da im
odrede pol. Uzeli smo delove njihove odee, kao i malo znoja ispod njihovog pazuha, i sa
trbuha, uzorak dlake sa glave, ruke i nogu, stidnih dlaica, sluz is nosa i sekret iz vulve. U
jednoj vetrovci koju smo uzeli nali smo upalja i cigarete. Morali smo da uspavamo dva
psa koji su poeli da laju.
Ma koliko udno izgledalo, sa aljenjem smo konstatovali da, mada je analizom
utvren njihov taan hemijski sastav, nismo u stanju da utvrdimo funkciju i nain
upotrebe sapuna i uljane lampe.
S druge strane, bilo je divno kada smo otkrili da strujomer radi na naizmeninu
struju. Nismo ustanovili jedno, da li taj aparat slui za merenje vremena ili neke druge
periodine veliine. Rad budilnika nam je neko vreme zadavao brige. Najpre smo se
uplaili da e nas taj aparat, ako ima odailja, otkriti. Ali, ubrzo smo otkrili njegove,
isto mehanike karakteristike.
Cigarete smo identifikovali zahvaljujui fotografijama ljudi koje smo ranije
snimili. Smatrali smo da se radi o aparatu iz kog izlazi gas, koji Zemljanima omoguava
lake disanje. Nije bilo nikakve sumnje da vanost novca, odee i obue daleko
prevazilazi vanost ostalih predmeta. Ovoj porodici smo se kasnije za uinjene usluge
revanirali'.
40
SLUAJ ODSEENE RUKE

Dvojica Umoanaca su stigla u paniju 1952. godine. Nijedan dokument ne kae
kako su izabrali ovu zemlju, pored Kanade, Nemake i Australije, za dui boravak. Oni
sami kau da su, isprva, imali ideju da otvore veterinarsku kliniku, glumei veane,
kako bi opravdali eksperimente koje su nameravali da vre na ivotinjama.
U paniji su se sprijateljili sa donom Margaritom. U jednom dokumentu je
ostalo zapisano 'izleili smo je od stvarnih i nekih umiljenih bolesti'. Ukratko, gospoa
je pristala da im iznajmi lokal i sobe u svojoj kui, poto su joj se predstavili kao lekari
koji se bave eksperimentima. Tako su u suterenu instalirali laboratoriju sa celokupnom
opremom. Meutim, jednog dana su stvari krenule nizbrdo. Kerka done Margarite je
zaintrigirana njihovim aktivnostima, nabavila klju od lokala i ula u njega. Devojka je
dola tako u dodir sa virusom, koji su takozvani 'veani' doneli sa svoje planete, kako bi
ispitali njegovo ponaanje na Zemlji. Devojka je , potom, obolela od opasne infekcije. Na
planeti, odakle su doli udnovati 'veani', virus je bio bezopasan.
Situacija se naglo pogoravala. Devojku je obuzela jaka groznica i inficirala joj
se ruka i jedno oko - verovatno je rukom, kojom je dola u dodir sa virusom protrljala to
oko. 'vedski' lekari, uspanieni, obratili su se svojoj centrali u zapadnoj Nemakoj.
itava ekspedicija je, ankon toga, krenula u Albasete rizikujui da bude otkrivena.
Tragove virusa su traili pomou specijalnih dispozitiva. Naavi ih, dezinfikovali su
zaraene osobe i predmete razbivi omota virusa. Korieni postupak je, meutim,
omoguio samo povrinsku dezinfekciju, pa poto je infekcija prodla duboko u devojino
oko, jedino je hirurkim zahvatom mogla da bude spaena.
Grupa se tako nala pred alternativom: ili spasiti jadnu devojku i pri tom
rizikovati da bude otkrivena ili uopte ne intervenisati. Izabrana je druga opcija. Kerka
done Margarite je umrla 19. januara 1954. godine. U knjizi umrlih, u Albaseteu, ovaj
smrtni sluaj je zaveden pod brojem 88. Kada je njeno telo bilo preneto u lokalnu
mrtvanicu, Umoanci su uzeli uzorak zaraenih delova tela. Sve bi prolo neopaeno da
jedan radnik mrtvanice nije sluajno primetio da je koveg otvoren. elevi da umiri
savest, zavirio je u koveg i video da je telo osakaeno. Obavetena je policija. Niko,
osim done Margarite, nije video 'vedske' lekare o kojima je ona priala. Inspektori su
posumnjali u njene izjave i optuili je da je osakatila kerkino telo. Postupak je na kraju,
ipak, bio obustavljen, ali je dona Margarita ubrzo umrla od tuge.
DVA SVEMIRA
U Sesminoj knjizi postoji opis svemira za koji niko, nikada, nije uo. U njoj se
tvrdi da zapravu, postoje dva svemira.
41
'Ne postoji samo jedan svemir (na), ve itav beskraj parova svemira. Dualitet
postoji i kod kosmoloke geneze.
Razlika izmeu dva elementa A i B svakog para zasniva se na injenici da se
njihove atomske strukture razlikuju po oznaci elektrinog napona (vi Zemljani to
pogreno zovete materija i antimaterija).
Tako postoji na svemir blizanac, ali:
Omota njegovih atoma je sastavljen od pozitivnih elektrona (pozitron) koje u
orbiti, oko jezgra, dre anti-protoni
Ova dva svemira nikada nee stupiti u kontakt. Ne postoji dimenzionalni odnos
koji ih razdvaja.
Oni imaju istu masu i isti radijus, koji odgovara hiper-sveri negativnog zavoja.
Osobenosti: u naem svemiru, blizancu, ne postoji isti broj galaksija, a i one koje
se nalaze u njemu nemaju istu strukturu. Dakle, ne postoji neki drugi Umo blizanac niti
druga Zemlja bliznakinja, kao to se moe pomisliti. Ovaj poslednji zakljuak nije
hipotetiki.
Stvoreni su istovremeno, ali njihove vremenske strelice nisu usmerene u istom
smeru, to jest, nema nikakve logike rei da taj svemir koegzistira sa naim u vremenu ili
da je postojao pre ili da e postojati posle. Ispravno je jedino rei da on POSTOJI, ali ne
'sada', 'pre', ili 'posle'. U jednom intervalu revolucije on e biti paralelan ili podudaran sa
naim svemirom.
Na isti nain moemo da promiljamo i beskraj parova svemira u plurisvemiru mnotvu svemira. Slika plurisvemira ne podudara se sa Univerzumom - u njemu se
galaksije premetaju kao ostrva, koja plutaju u nekom ogromnom moru, samo to je to
more sfera sa nekoliko dimenzija, o kojima se ne moe govoriti kao o intergalaktikim
distancama i gasovima, koji ispunjavaju meugalaktike prostore. Vrlo je teko zamiljati
WAAMWAAM (plurisvemir), jer su parovi svemira zagnjureni u nitavilo. Beskrajno je
zamiljati da postoje distance, ili da su one ravne nuli. Jedna takva slika bila bi iluzorna.
PLANETA UMO
Sesmina knjiga, takoe sadri obilje podataka o svakodnevnom ivotu na planeti
Umo. Sila tee na njoj je neto vea, 11.9 g umesto 9.81 g. Umoanci se na Zemlji oseaju
lakima za 20%. Brzi proraun pokazuje da je ovaj broj u skladu sa masom planete i
njenim radijusom - oko 7.000 kilometara (umesto Zemljinih 6.400). Osa rotacije je
nagnuta 19 stepeni u odnosu na ekliptiku to znai da postoje godinja doba, ali manje
izraena. Dan traje 32 asa umesto 24. Planeta Umo nema satelit kao to je na Mesec, pa
su njene noi veoma mrane.
Okree se oko zvezde ija je temperatura na povrini nia od Suneve: 4.500
stepeni umesto 6.000 stepeni, to je svrstava u klasu zvezda M. Prost proraun pokazuje
42
da je, budui da se planeta nalazi veoma blizu svog Sunca i da je njen atmosferski sastav
gotovo identian sastavu nae atmosfere, temperatura na njenoj povrini slina Zemljinoj.
Umoanci kau da Sunce u prvi mah nije privuklo njihovu panju zbor relativno
visoke temperature. Takoe, tvrde da se organizovan, inteligentan oblik ivota, uglavnom
razvija oko hladnih zvezda. Zanimljiv je podatak da planeta Umo nije pretrpela fenomen
razdvajanja kontinenata - drugaije reeno, njena unutranja masa je manje aktivna.
Tekstovi ukazuju na to da je na planeti Umo dolo do jake magnetske aktivnosti, koja
odgovara maksimalnom intenzitetu od 512 gausa. Ona je bila praena fenomenima koji
se mogu porediti sa naim polarnom svetlou.
U izvetajima pie da na Umou postoji manje ivotinjskih i biljnih vrsta nego
kod nas. U njima se navodi uporedba irskog pejsaa sa krajolikom na Umou. Evolucija je
na obe planete imala slian tok, samo na Umou postoji jedna rasa nastala dugotrajnim
meanjem visokih plavih ljudi, koji govore istim jezikom. Kau da postojanje razliitih
etnikih grupa na Zemlji predstavlja sutinu naih geopolitikih problema. Ali, ni Umo
nije oduvek bio rajska planeta. I na njemu su postojale sline, meuetnike tenzije, isti
krvavi sukobi. Na svu sreu Umoanci tada nisu raspolagali nuklearnim i biohemijskim
orujem, pa nisu mogli da sebi nanesu neko vee zlo.
OJAGAA
Sesma u knjizi navodi kako su Umoanci doli do otkria postojanja planete
Zemlje, udaljene od njih nekih 15 svetslosnih godina. Prema prii, dinovska antena, u
orbiti njihove planete, jednog je dana uhvatila kratku poruku, koja je trajala est minuta i
dolazila je sa Zemlje.
Naunici sa Umoa su uzalud pokuavali da je deifruju (u pitanju je bila Morzeova
azbuka) kada je jedan od njih izneo hipotezu da poruka sadri 'teoremu o kvadratu', paje
Zemlja, provizorno, dobila ime Ojagaa ili planeta kvadrata (gaa-hladna planeta). Ubrzo
posle toga poslati su brodovi prema njoj.
'Posle putovanja od est meseci stigli smo u va Sunev sistem. Po paljivom
ispitivanju planete, pomou automatskih sondi, odluili smo da na Zemlji ostavimo
ekspediciju, koja je brojala est lanova. Odluka je doneta u trenutku zatvaranja
'hiperkosmikog prozora', koji je omoguio putovanje Umo-Zemlja. Meteokosmiki
uslovi su otada nepovoljni'.
Umoanci su, znai, ovde sa nama. Ko su i ta rade, tek treba da se otkrije,
ukoliko ve neke drave i njihove vlade ne sarauju sa njima.
43
IVOTINJE U SVEMIRU
Tehniki gledano, prva ivotinja koja je (sa Zemlje) stigla u svemir jeste vinska
muica! Nekoliko njih su se nalazile u V2 raketi, lansiranoj 20. februara 1947. godine.
Raketa je dostigla visinu od 109 km, to prelazi ugovorenu meunarodnu definiciju ivice
svemira od 100 km.
to ba i nije tako spektakularno.|
Prvi majmun u svemiru je bio Albert II, lansiran 14. juna 1949. Dostigao je visinu
od 134 km.
Prvi mi, 31. avgust 1950. 137 km.
Prvi psi u svemiru su bili Ciga i Dezik, lansirani 22. jula 1951. Oba psa su
preivela let.
Kao i prethodne ivotinje, oni jesu nadmaili visinu od 100 km, ali nijedna od ovih
ivotinja nije dosegla orbitu i orbitirala oko Zemlje. I tu dolazimo do jedne male ruske
lutalice
Sputnjik 2
Drugi vetaki satelit uspeno poslat 3. novembra 1957. u Zemljinu orbitu bio je
Sputnjik 2. Ovo je ujedno i prvi satelit koji je sa sobom nosio ivog putnika. Lajku. Tri
dana pred lansiranje, poloena je u satelit i prikljuena na medicinske ureaje, tu je
ekala svoj polazak. Na dan lansiranja, krzno joj je obrisano alkoholom i paljivo
ietkano.
Lansiranje!
Na vrhuncu ubrzanja senzori su pokazivali da Lajka die etiri puta bre nego pre
lansiranja! Otkucaji srca su joj skoili sa 103 na 240 otkucaja u minutu! Nakon to je
dostigao orbitu, vrh Sputnjika 2 je uspeno odbaen. Lajka se nalazila u besteinskom
stanju. Pored stresa koji je doivljavala, sistem za regulaciju toplote nije radio pravilno i
temperatura u kabini bila je 40 C. Nakon 3 sata, puls joj se spustio na 102 otkucaja i jela
je hranu.
Prolo je jo nekoliko sati i ona je izdahnula
Lajkino pionirsko putovanje je dokazalo da je mogue preiveti let u orbitu i
utabalo ovekov put u svemir.
Pre nego to je poslat prvi ovek u svemir (Juri Gagarin), eksperimenti i probna
putovanja su vrena na abama, makama, psima, majmunima, mievima, zecovima,
zlatnim ribicama itd.
Sovjetski psi u svemiru
Preveo sa hrvatskog:Svetislav Filipovi-FILIP
44
Sovjetski savez je jo davne 1960 g. lansirao satelit Sputnik 5 u kojem su se

nalazila dva psa (Belka i Strelka), 40 mieva, dva pacova i nekoliko biljaka.
Bilo je to prvi puta da su ivotinje poslate u orbitu i uspeno sputene na Zemlju.
Glavna misija projekta Sputnik bila je priprema za svemirski let ljudske posade.
Tokom 50ih i 60ih godina prolog veka Rusi su u orbitu poslali mnogo pasa, ne bi
li utvrdili da je ljudski put u svemir izvodiv. U tom razdoblju, Sovjetski Savez je imao
najmanje 57 misija i lansiranja. Stvarni broj pasa zapravo je neto manji, jer su neki od
njih poleteli vie puta.
Veina njih su preiveli, a za nekolicinu koji su uginuli, prema rezultatima testova,
razlog tome je bio tehniki kvar.
Zato psi?
Naunici su smatrali kako su psi najpogodniji za te misije jer mogu izdraati dui
period bez aktivnosti. Kao deo svoje obuke psi su bili zatvarani u kutije na 15 do 20 dana.
Uvek su birali pse lutalice, a ne kune pse, jer su smatrali kako e lutalice bolje izdrati
ekstremnije uslove, jer su navikle na pojaani stres.
Takoe, birali su enske pse zbog njihovog temperamenta, smirenosti i odela koja
su bila posebno dizajnirana i prilagoena enkama; za skupljanje izmeta i urina.
Trening
Trening je ukljuivo; mirno stajanje jako dugo vremena, navikavanje na noenje
svemirskog odela, smetanje u simulatore koji izgledaju kao rakete u kojima e psi
putovati u svemir, simulacija leta i ubrzavanja rakete (pomou centrifuge) I dranje u
malim i skuenim kavezima ne bi li se naviknuli da skuene prostore letelice.
Psi koji su leteli u orbitu bili su hranjeni iskljuivo hranom u obliku elatina, a
bogatom proteinima i vlaknima. Pri povratku iz svemira, vie od 60% pasa patilo je od
konstipacije tj. zatvora.
Pod-orbitalni letovi (izdvojeni, ima ih puno vie)
Dezik, Cigan i Lisa
Dezik i Cigan su bila prva dva psa poslana na podorbitalni let i to 22. jula1951.
Oba su se vratila neozleena i to nakon 110 km visokog leta. Dezik je napravio jo jedan
sub-orbitalni let u septembru 1951. sa psom po imenu Lisa, iako nije preiveo. Posle
smrti Dezika, Tsygan je usvojen kao kuni ljubimac kod sovjetskog fiziara Anatolia
Blagonravova.
Smelaja i Malika
Smelaka je trebala poleteti u septembru 51. ali je dan pre toga, pre ruka, pobegla.
Pronali su je sledei dan i lansirali u vonju ivota s kujicom Malikom.
Otvanaja i Sneinka
Otvanaja je poletela 2. jula1959. zajedno sa zecom imena Marfua a pridruila im
se i Sneinka koja je imala jo pet letova tokom 59 i 60 godine.
45
Damka i Krasavka
Damka i Krasavka su prvobitno krenule u orbitalni let, ali je on bio obeleen
nizom kvarova na opremi i nakon dostizanja visine od 214 km, vratili su se u atmosferu.
Raketa je, u sluaju vanrednog povratka na Zemlju, trebala reagovati izbacivanjem pasa i
samounitenjem. Meutim, to se nije dogodilo i ivotinje su se netaknute vratile na
povrinu.
Orbitalni letovi
Laika
Postala je prvo ivo bie u orbiti (svemiru) letom u Sputnjiku 2, u novembru1957.
Takoe je poznat po imenu uka i Limonik . Uginula je za vreme leta, u roku od 5 7
sati, od prevelikog stresa (prava istina o njenoj smrti je objavljena tek 2002. godine, do
tada su se drali prie kako je uginula zbog nedostatka kiseonika). Bila je dokaz da je
ivot mogu u besteinskom stanju. Lajka je bila meanac i pravo ime joj je bilo
Kudravka, ali ubrzo je dobila nadimak Lajka po sibirskoj lovakoj pasmini. Bila je
lutalica pokupljena s moskovskih ulica. Neki tvrde da je 3. novembra, 1957. uginula
odmah od previsoke temperature, a neki da je uginula pojevi otrov u poslednjem
predvienom obroku.
* Belka i Strelka
Dva psa meanca, koji su postali prva iva bia koja su kruila oko Zemlje i vratila
se iva. Misijom u avgustu 1960. testirala se oprema koja je koriena za prvog oveka u
svemiru Jurija Gagarina 12. avgusta 1961. Belka i Strelka bile su deo sovjetskog
programa testiranja na ivotinjama kojem je bila namera poploiti put svemirskom letu
ljudi. Uspean let Belke i Strelke oznaio je sovjetsko vostvo u istraivanju svemira, a
pse pretvorio u svetske zvezde.
* Veterok i Ugoljok
Njih su dve 1966. provele rekordnih 22 dana u orbiti, prije nego to su se spustile
1966. godine. Rekord nije skinula ni jedna druga ivotinja.
Uz majmune, pacove i pse, neke svetske svemirske agencije slale su i ostale
ivotinje u svemir kako bi prouavale uinak leta i besteinskog stanja na ivi organizam.
Tako je prouavanje besteinskog stanja na oseaj ravnotee ispitivano na abama koje bi
sedam dana lebdele u vodi bez uinka gravitacije. Boravak u besteinskom stanju 60 dana
nije bio problem ni za pauka koji je nakon nekoliko pokuaja uspeo isplesti mreu.
Prve eksperimentalne ivotinje bile su jedini nain da se istrae uticaji ovekovog
puta i boravka u svemiru. Neke ivotinje su naalost dale svoje ivote, ali, ako je tako
nekome lake, u korist tehnolokog napretka koji je otvorio ljudima put za osvajanje
svemira.
46
LAJKA
Ispriau vam sagu o svemirskom
psu Lajki, prvom ivom biu u kosmosu
i prvoj totalno bespotrebnoj rtvi
kosmikih
istraivanja.
Ona
je
najpoznatiji pas na svetu i zato zasluuje
jedno opirno opisivanje.
U vreme kada je Lajkina misija
pokrenuta, malo je toga bilo poznato o
uticaju svemirskih letova na iva bia.
Neki naunici verovali su da ljudi ne bi
mogli da preive lansiranje ili uticaj
kosmikog prostora.
Lajka je bila lutalica, prvobitno nazvana Kudrijavka (rus. , doslovno,
kudrava), trenirana je sa jo dva psa, i na posletku izabrana za putnika sovjetske
svemirske letelice Sputnjik 2 (-2) lansirane u svemir 3. novembra 1957. godine.
Sputnjik 2 nije bio napravljen tako da moe da se vrati, i od poetka se znalo da e Lajka
umreti.
Letelica je bila opremljena sistemom za odravanje ivota koji se sastojao od
generatora kiseonika i naprava za izbegavanje trovanja kiseonikom i apsorpciju ugljen
dioksida. Ventilator, napravljen tako da se ukljuuje svaki put kada temperatura u kabini
premai 15 C, postavljen je da rashlauje psa. Lajki je obezbeeno dovoljno hrane (u
obliku elea) za sedmodnevni let, i opremljena je vreom za sakupljanje otpada. Pojasevi
su bili napravljeni tako da odgovaraju psu, uz lance koji su ograniavali njene pokrete na
stajanje, sedenje i leanje; u kabini nije bilo prostora za okretanje. Elektrokardiogram je
pratio otkucaje srca a ostali instrumenti beleili su brzinu disanja, maksimalni krvni
pritisak i pokrete psa.
Kerua koja e kasnije biti nazvana Lajka bila je lutalica pronaena na nekoj od
moskovskih ulica. Sovjetski naunici odluili su da koriste moskovske pse lutalice zbog
pretpostavke da su takve ivotinje ve nauile da izdre u uslovima ekstremne hladnoe i
izgladnelosti. Lajka je bila meanac, teak oko est kilograma i otprilike tri godine
starosti.
Kako bi pse navikli na uski prostor siune kabine Sputnjika 2, drali su ih u sve
manjim kavezima u periodu od 20 dana. Izuzetno suen prostor uticao je na to da psi
prestanu da uriniraju i defekaliu, bili su uznemireni, i uopte celo zdravstveno stanje im
se pogoravalo. Laksativi nisu pomagali, pa su istraivai zakljuili da su samo dugi
periodi treninga efikasni. Psi su stavljani u centrifugu koja je simulirala ubrzanje tokom
lansiranja rakete, kao i u maine koje su simulirale buku u svemirskoj letelici. Ovo je
uticalo da se njihov puls udvostrui, a krvni pritisak poraste na 3065 MmHg. Psi su
47
trenirani da jedu specijalni ele visoke nutritivne vrednosti koji je trebalo da bude njihova
hrana u svemiru
Kada je ubrzanje dostiglo vrhunac Lajkina brzina disanja se poveala tri do etiri
puta u odnosu na brzinu pre poletanja.Senzori su pokazali da joj je brzina otkucaja srca
bila 103 otkucaja u minutu pre poletanja, a da se popela na 240 tokom poetka ubrzanja.
Nakon to je dostigao orbitu, vrh Sputnjika 2 je uspeno odbaen. Meutim, sredinji
Blok A nije se odvojio kako je bilo planirano, to je onemoguilo pravilan rad sistema za
regulisanje toplote. Neki od termoizolatora su se otetili, usled ega je temperatura u
kabini porasla na 40 C. Nakon tri sata provedenih u besteinskom stanju, Lajkin puls se
spustio na 102 otkucaja u minutu, tri puta vie vremena u odnosu na testove vrene na
Zemlji, to je ukazivalo na to da je bila pod velikim stresom. Rana telemetrija ukazivala
je na to da je Lajka, iako potreena, ipak jela hranu. Nakon priblino pet do sedam sati
leta, iz letelice se vie nisu dobijali nikakvi znaci ivota.
Ruski naunici planirali su da nad Lajkom izvre eutanaziju hranom koja je bila
otrovna. Sovjetski Savez je godinama davao protivrene izjave kako je umrla usled
nedostatka kiseonika kada su se baterije pokvarile, ili da je eutanazija izvrena. Postojalo
je vie glasina o tome kako je zapravo umrla. Godine 1999. nekoliko ruskih izvora reklo
je da je umrla nakon etiri dana usled pregrevanja kabine. U oktobru 2002. Dr Dimitri
Malaenkov ( ), jedan od naunika iz misije Sputnjik 2, otkrio je
kako je Lajka umrla pet do sedam sati nakon lansiranja usled prevelike temperature i
stresa. Prema njegovim reima ispostavilo se da je bilo praktino nemogue napraviti
pouzdani sistem za kontrolu temperature u tako ogranienom vremenskom periodu.
Sputnjik 2, s telom Lajke, sagoreo je pet meseci kasnije, nakon to je 2.570 puta
obiao oko Zemlje, tokom ponovnog ulaska u atmosferu 14. aprila 1958.
Osvoji kosmos
Preveo sa hrvatskog:Svetislav Filipovi-FILIP
Sedi! Daj apu! Uobiajene su komande koje veina vlasnika pasa svakodnevno
izdaje svojim ljubimcima. Osvoji kosmos!, naredba je koju su Sovjeti izdali pedestih
godina prologa veka desetinama pasa da bi utrli ljudima put do zvezda.
Prvi su ruski kosmonauti pohvatani su na moskovskim ulicama, ali obueni u
svemirska odela uasnuli su Sjedinjene Amerike Drave.
Sovjetski savez je od 1951-1961 u svemir ukupno poslao 48 pasa, uglavnom enki
zbog pitomijeg karaktera. Dvadeset ih nije preivelo eksperiment. Naunici su razvili
odela koja podnose pritisak, stavili su im na glavu staklene kacige i trenirli pse da se
naviknu na usku kapsulu u kojoj e boraviti. ak su ih podvrgavali i testovima ubrzanja
kako bi znali to se osea kad im se telesna teina povea za pet puta. Oleg Gasenko,
saradnik Ruske akademije nauka tvrdi da naunici te pse nisu u to vreme doivljavali kao
ivotinje, nego kao kolege na istom radnom zadatku. ak i kao prijatelje.
48
Sve je poelo 1950. godine gotovo nadrealistinom slikom vojnika koji su

naoruani virlama mamili pse po moskovskim ulicama i u kavezima ih neujno
odvlaili. Jedini preduslov je bio da psi budu mali, da bi stali u kapsulu svemirske rakete.
Na tajnom poligonu u junoj ruskoj stepi kod Tjuratama, kasnije Bajkonura,
ivotinje su pripremane za putovanje u svemir: lekari su im implantirali senzore pod
kou, kako bi sa Zemlje mogli pratiti rad srca, puls i telesnu temperaturu. Elemnti vani
za izvlaenje zakljuaka o uticajima na oveka kojeg je trebalo poslati u svemir.
Kobasica za heroja
22. jula 1951.godine u 4 sata, malo prije izlaska sunca dva su ulina psa: Desik i
Cigan poeli pisati sovjetsku istoriju osvajanja svemira. etveronoci su smeteni u usku
kabinu u vrhu rakete koja je poletjela na visinu od 110 kilometara - u pogranino
podruje gde, prema dogovorenoj definiciji, poinje kosmos.
Naunici su uivo gledali slike iz kabine gdje su se, snimani iz ptije perspektive,
mogle vidjeti dve glavice pahuljasto belog krzna koje su se tako tresle da su vie
podseale na lutke klimavih glava. Desik i Cigan jedva su od silnog ubrzanja, mogli
drati glave uspravnim, a njihov puls povean je 4 puta, na 250 otkucaja u minutu.
Kad to su dostigli planiranu visinu, i raketa se razdvojila, kapsula se krenula
vraati ka Zemlji. Na 7 kilometara nadmorske visine otvorio se padobran i dvojica
kosmonauta sigurno su prizemljili. Lekari su otvorili kapsulu i videli dva prestraena,
ali zdrava psa koji su se brzo uteili kobasicom i vodom.
U meuvremenu, Sergej Korolev naporno radi na poboljanju rakete, odela i
savrenije kacige koja odolevaju pritisku. On opravdano sumnja da i Amerikanci ubrzano
rade na svemirskom programu i zna da ga samo neto spektakularno moe izbaciti u vrh.
Kako kod partijskih vrhova, tako i u svetu.
U to ime, on gotovo meseno katapultira, jednog za drugim, uline pse u visine.
Bars, Lisika, Piholka, Muka - sve su to zaboravljene heroine komunizma koje su umrle
u slubi nauke.
U najpoznatiji pas u svetu ija je smrt unapred planirana bila je Lajka. Sovjeti su
Amerima eleli da dokau da su rame uz rame s njihovim svemirskim istraivanjem,
Hteli jo jednom okirati svet.
Opijen uspehom Nikita Hruov je zacrtao da e na 40-tu godinjicu Oktobarske
revolucije u svemir poslati prvo ivo bie. Kujica Lajka stavljena je u, na brzinu sklepani,
Sputnjik 2, i poslana u orbitu iako raketa nije imala aparaturu za povratak. Unapred se
znalo da se nee vratiti, ali Hruov je mogao mahati jo jednim istorijskim dogaajem.
Drutva za zatitu ivotinja pisala su dugaka pisma o tome kako se Lajka nalazi
sama u mraku svemira i s tugom gleda na udaljeni dom. Ustvari, priznao je nedavno
biolog koji je uestvovao u eksperimentu, sirota kujica nije ivela due od nekoliko sati,
od lansiranja. Tehniki nesavreni modul se zagrejao na preko 45 stepeni Celzija, Lajka
je neto pojela, zalajala, a potom je srce prestalo raditi. Sputnjik 2 je jo 162 dana
49
obilazio Zemlju, ukupno 2570 puta, s pseim leom u sebi. Sve dok ga zemaljska
atmosfera nije spalila.
Lajka je ostala sovjetska muenica, po kojoj su ezdesetih bile nazvane cigarete.
Tek 2008. godine napravljen joj je spomenik.
Super-zvezde
19. augusta 1960. godine uslijedio je epohalni svemirski let. Bjelka i Strelka prva
su iva bia koja su bila u kosmosu na mnogo savremenijem Sputnjiku 5. I to je vanije,
ive su se vratile na Zemlju.
Da bi se kandidovale za taj let i Bjelka i Strelka podvrgnute su, osim treninga,
rigoroznoj selekciji. Morale su biti teke do 6 kilograma, visine do 35 cm, svijetlog krzna
i umiljatog izgleda. Oigledno da je imid bio vaan ak i tada, ak i u svemirskim
istraivanjima. Verojatno zbog Press konferencije koja je odrana tri dana posle povratka.
Nakon uspeno obavljene misije, dve su kujice postale u Sovjetskom savezu superzvezde. Snimale su filmove, o njima su pisane knjige. Nakon smrti su preparirane i
izloene u Muzeju kosmonautike u Moskvi.
Strelka i Bjelka otvorile su put za novog heroja: oveka. 12.aprila 1961.godine
Jurij Gagarin izbaen je u svemir, i sretno se vratio na Zemlju. Amerika je morala
priznati da je izgubila trku za slanje prvog oveka u kosmos.
Kao znak pomirenja ili kao utenu nagradu, Nikita Hruov, na vrhuncu Hladnog
rata, alje prvoj dami Amerike, Jackie Kennedy - Puinku - kerku uvene Strelke,
uspene astronautkinje. Bilo joj je osam meseci kada je zapoela vrlo vanu diplomatsku
misiju, a najvie se druila s Carolinom, predsednikovom kerkom.
Brzo nakon dolaska u Belu kuu, poto to je prola detaljan pregled zbog
mogunosti skrivenih mikrofonima i druge pijunske opreme (jer ipak je stigla iz
Kremlja), Puinka je zapoela romansu s Charlijem. Terijer koji je od ranije ivio kod
Kennedyjevih i mala ruska meanka su tako, godinama pre svih ostalih, u Washingtonu
iveli mirno. A u duhu meunarodnog razumevanja ostavili su iza sebe i mnogo
potomaka.
U prvom leglu bili su Butterfly, White Tips, Blackie i Streaker. John Kennedy u
ali je male psie zvao pupnjiks, kovanicom koja proizilazi iz engleske rijei Puppy
(tene) i ruske Sputnjik.
Belka i strelka - svemirski heroji
Legendarni start "Vostoka" pre 50 godina. Kao piloti u njemu dva etvoronoca.
Njihove nadimke za samo jedan dan nauio je da izgovara ceo svet Belka i Strelka.
Malo ljudi zna podatak da bi, da tri nedelje ranije prilikom poletanja nije stradala
raketa, podvig sovjetske nauke proslavili druga imena i drugi psi Lisika i ajka. Na
orbitu su poletele njihove zamene Belka i Strelka. asopisi celog sveta objavili su
njihove fotografije na prvim stranama. To su bila prva iva bia, koja su provela oko
jedan dan u svemiru i vratila se nepovreena. U to vreme nezamislivo dostignue!
50
"Na njih je pao izbor da isprobaju svemirski brod na kome je trebalo da leti Jurij
Alekseevi Gagarin. Tanije, konstrukciju svemirskog broda" rekao je kosmonaut,
Heroj Rusije Aleksandr Lazutkin.
Amerikanci, koji su nam bili za petama u trci za osvajanje svemira, nisu znali da
taj let nije nita drugo nego generalna proba prvog leta oveka u svemir. Nai
konstruktori projektovali su kapsulu-skafander za dva psa, koju su postavili na mesto
predvieno za budueg kosmonauta. Na taj nain, proverili su i katapult i vieasovni
boravak u besteinskom stanju. Ali to je najvanije dobili su odgovor na osnovno
pitanje: odlazak oveka u orbitu i povratak iz svemira je mogu.
"Belka i Strelka su veoma uspeno podnele kosmiki let po nalazima testova
kardiovaskularnih i drugih vitalnih sistema" rekao je glavni nauni saradnik Dravnog
Nauno-ispitnog cenentra aviokosmike medicine Ministarstva odbrane RF Mihail
Homenko.
Ali pri poletanju psi su trpeli teka optereenja, stres i kako je pokazivala
telemetrija, ak su i lajali i pokuavali da se istrgnu iz poveza. Istina, na brodu nisu imali
kuda da pobegnu. Do lansiranja svemirske meance su trenirali kao i ljude katapultirali
su ih sa zemlje visoko u nebo, ak i u vodu. U tela su im na ivo postavljani senzori, neki
direktno u karotidne arterije, ali oni nisu pruali otpor i izgledalo je da e izdrati" kae
test-inenjer Heroj Rusije Vladimir Cvetov.
Dosta toga je uinjeno da Belka i Strelka bezbedno slete. Kapsula sa meancima je
bila opremljena jedinstvenim, za to vreme, sistemima za odravanje ivota, posedovala
je: sofisticiranua kontrolu klime, poseban toalet za pse, ak i automatizovani sistem
hranjenja. Sve e se to kasnije iskoristiti za let oveka. "Psi su dobijali laku hranu.
Napravljen je sistem sluenja hrane i vode. Hranjeni su tokom leta" pria ef
aviokosmike medicine AO "NPP Zvezda" Arnodl Barer.
Za to vreme u SAD neuspesi su se nizali jedan za drugim. Start za startom
eksplodiraju rakete. Na brodovima ginu eksperimentalni majmuni.
U SSSR i celom svetu praznik sovjetski psi leteli su u svemir. Nacionalni
ljubimci, mili i posluni poziraju. Pozivaju ih na turneje po svetu, sa njima se fotografiu
poznati ljudi zvezde i politiari.
"Vi ste, naravno, upoznali prve putnike u svemir. Da, to su Strelka i Belka. Oni se
divno oseaju. to se tie Strelke, ona je ve dala veliko potomstvo est tenaca",
govori kinohronika.
51
PUTOVANJE KROZ VREME: NAUNA INJENICA ILI NAUNA

FANTASTIKA?
Autor: Jim Al-Khalili
Kada fiziari ele da uzbude ljude za njihovu nauku, oni obino kreu od
kosmologije ili fizike estica. Tamo uvek postoji neto uzbudljivo da se kae o svemiru
ili potrazi za novim esticama u Velikom Hadronskom Kolajderu (LHC). Naravno,
daleko vie je uzbudljivo pokuati uiniti elektromagnetizam ili termodinamiku
zanimljvim. Pa da li uvoenje teme kao to je putovanje kroz vreme malo podsea u uvod
u naunu fantastiku? Ja ne bih raspravljao. U stvari, ja mislim da je to odlian nain
prelaska preko nekih osnovnih ideja iza Ajntajnovih teorija relativnosti (da, postoje dve
teorije). Jedni mogu da ponu sa postavljanjem prostih jo uvek emotivnih pitanja: da li
je putovanje kroz vreme mogue? Svako, ko je gledao film poput Terminatora ili je fan
Dr Who-a moe brinuti o konceptu putovanja kroz vreme da, dok je zabavno razmatrati,
je samo besmislica za koju nema mesta u pravoj nauci. Kako god, ne samo da zakoni
fizike dozvoljavaju putovanje kroz vreme, nego je to i dokazano u mnogim
eksperimentima. Naravno trebao bih da kvalifikujem ovu hrabru izjavu ukazivanjem da je
putovanje kroz vreme u budunost zapravo ostvarivo. Putovanje u prolost je mnogo vie
komplikovano, i verovatno je nemogue. Ono to je fascinantno, premda, je to da time jo
nije ovladano. Moj cilj u ovom lanku je da objasnim razliku izmeu dva smera
putovanja u vremenu i da pokaem kako teorija relativnosti tera fiziare da napuste
uobiajeno gledite o samoj prirodi vremena.
Isak Njutn: uobiajeni pristup?
Dok Isak Njutn nije kompletirao svoj rad na zakonima kretanja 1687. godine,
definicija vremena je razmatrana kao domen filozofije vie nego nauke. Kako god, kada
je Njutn opisao kako se tela kreu pod uticajem sila, vreme je bilo integralni deo
njegovog matematikog opisa realnosti, od kada sva kreatanja i promene iziskuju
predstavu o vremenu da bi sve to imalo smisla. Njutn je video vreme kao apsolutno i
nepopustljivo; opisao je to kao da postoji kompletno izvan prostora i da je nezavisno od
svih procesa koji se odigravaju unutrar prostora. Ovo je jo uvek gledite koje mnogi od
nas imaju, mi mislimo da vreme protie konstantnom brzinom, kao da je postojao
imaginaran kosmiki asovnik koji je oznaavao sekunde, sate i godine u skladu sa naim
oseanjima o protoku vremena. Mi nemamo uticaja na brzinu proticanja I ne moemo ga
ubrzati ili usporiti. Mi oseamo da znamo ta je to vreme ali neko zapravo to ne zna.
Najbolja definicija koju imamo je vie smena, rei neto poput vreme je prirodni nain
zaustavljanja da se sve deava odjednom! ili vreme protie konstantnom brzinom od
jedne sekunde svake sekunde. ta to na Zemlji uopte znai?
52
Da li je Njutn bio u pravu? Da li apsolutno vreme stvarno postoji? Albert Ajntajn

je pokazao da ne postoji.
Albert Ajntajn: revolucionar
1905. godine, Ajntajn je otkrio, kroz svoje uenje o prirodi svetlosti, da vreme i
prostori nisu nezavisni ali su intimno povezani. Njegove ideje su postale poznate kao
specijalna teorija relativnosti, koja je nagovetavala revoluciju u fizici. Pokazao je kako i
zato stara shvatanja o prostoru i vremenu moraju biti zamenjena sa novim nepoznatim
konceptima. Jednostavno, relativistika teorija udruuje vreme sa tri dimenzije prostora u
neto nazvano prostor-vreme. Odatle dolazi ideja vemena kao etvrte dimenzije
U 1915. godini, deset godina nakon njegovog rada na specijalnoj relativnosti,
Ajntajn je kompletirao njegovu teoriju gravitacije, poznatu kao optu teoriju relativnosti.
iroko cenjena kao najlepa nauna teorija ikad otkrivena, opisuje kako gravitacioni
efekti materiju utiu na prostor-vreme. Ovo je vodilo do mnogih uzbudljivih predvianja
koja su se naknadno pokazala tanim, kao to je roenje Univerzuma u Velikom prasku
(Big Bang) i postojanju crnih rupa.
Ali hajde da se vratimo na temu specijalne relativnosti. Ajntajn je pokazao da za
sve (ili svakog) ko putuje brzinama priblinim svetlosti impresivnih 300 000 kilometara
po sekundu vreme knjievno reeno ide mnogo sporije. Pri brzini priblinoj brzini
svetlosti kojom se sat kree, sporije e se kazaljke kretati posmatrano od strane
posmatraa koji uveliano gleda prolost. Dan danas, sporije proticanje vremena je
potvreno rutinski, u akceleratorima estica, kao to je postrojenje CERN-a u
vajcarskojw1. Mnogi studenti fizike dobijaju ane da vide ovaj efekat u laboratoriji
posmatranjem odreenog tipa sub-atomskih estia nazvanih mioni. w2
Razmotrimo prost primer sa brojevima. Atletiar tri 100 metara tano 10 sekundi,
sudei po pouzdanom i visoko tanom merenju vremena sudija. Ukoliko bi on, kako god,
nosio njegovu veoma tanu topericu sa sobom, onda, bi vreme za njega teklo veoma
sporo, njeogv sat bi pokazivao vreme od 9.999999999995 sekundi. Naravno, ovo je
priblino 10 sekundi pa mi tako nikada ne znamo razliku. Kako god, naunici rutinski
imaju potrebu da izmere vremena sa ovom vrstom tanosti. Razlika izmeu satova
atletiara i sudije je samo pet pikosekundi; to je tako mala vremenska razlika zato to
atletiar kree mnogo sporije nego svetlost.
Ovo je u stvari veoma dovitljiv koncept. Ako ljudi znaju bilo ta o teoriji
relativnosti, to bi stremilo stalnom isticanju da su sva kretanja relativna. Zato to sat
trkaa ide mnogo sporije, otuda beleenje kraeg vremena? Ako je svo kretanje relativno,
onda mi bi mi bili u mogunosti da raspravljamo da je zapravo traka ta koja se krea
relativno u odnosu na trkaa. Pa bi trebalo da sudijina strana trake ide sporije. Ovo je
istinito, ali u stvarnosti situacija nije kompletno simetrina. Za jednu stvar, trka mora da
ubrza ili uspori i njegova promena u brzini utie na brzinu kojom njegovo vreme tee,
53
relativno onom od sudija. Drugi nain razumevanja zato toperica trkaa oitava bre
vreme je to, za njega, rastojanje koje on mora da pretri je u stvari neznatno manje nego
100 metara. Ovo je druga posledica teorije relativnosti: rastojanja su kraa kada se
kreete veoma brzo.
Visoko-brzinsko kretanje: putovanje kroz vreme u budunost
Kao to ovaj poetak pomalo udno zvui, mogli bismo dobro ispitati kako je sve
to povezano za putovanjem kroz vreme. Ideja vremena koje usporava daje nam, pomalo
literarno, znaenje putovanja kroz vreme u budunost. Ako biste putovali oko nae
galaksije u raketi, priblino brzini svetlosti za, recimo, etiri godine, vi biste bili okirani
kada biste se vratili na Zemlju. Ako va zidni kalendar kae da ste otili januara 2005.
godine i da ste se vratili jaunara 2009. godine, onda u zavisnosti od vae tane brzine i
kako je zapetljana vaa putanja oko zvezda bila, da je na Zemlji 2045. godina i da su
dostigli 40 godina starosti! Oni bi takoe bili jednako okirani videvi vas koliko ste
mladi iako ste tolike godine bili odsutni.
Unutar rakete, etiri godine su prole dok su Zemaljski asovi odskoili za 40
godina. Ovo znai da biste, za sve namere i svrhe, otskoili 36 godina u budunost.
Ovaj efekat je proveren i potvren mnogo puta u razliitim eksperimentima sa
ekstremno visokim stepenom tanosti. 1971. godine, J. C. Hafele i Riard E. Keating su
postavili etiri visoko tana atomska asovnika na mlazni avion i leteli su s njima prema
istoku oko Zemlje. Nakon povratka aviona, asovnici su uporeeni sa referentnim
atomskim asovnicima u Mornarikoj opservatoriji amerike vojske: putujui asovnici
su bili deli sekunde iza uporednih asovnika(Hafele & Keating, 1972a, 1972b)w3. ak
iako je avion imao brzinu do 1000 kilometara po asu, brzina svetlosti je milion puta vea
od ove, otud veoma mala i donekle neimpresivna razlika izmeu dve grupe asovnika.
Uprkos tome, ta ralzika je realna i asovnici su tano tako da mi nemamo sumnje u njiova
oitavanja ili zakljuke koje izvodimo iz njih.
Putovanje kroz vreme u prolost?
Putovanje kroz vreme do prolosti, izgleda, da je mnogo tee. Mnogim ljudima, e
moda doi kao iznenaenje da putovanje napred u vremenu je mnogo lake, nego
putovanje nazad. Ako ita, moete misliti da je misao o putovanju u budunost mnogo
smenija. Prolost moe izgledai nedostupna, ali na kraju makar se dogodila. Budunost
na drugoj strani, se nije jo dogodila. Kako moemo posetiti vreme u kome se nita jo
nije desilo? Kako god, putovanje kroz vreme u budunost velikim brzinama kretanja ne
zahteva da buduost bude sprema tamo negde i eka na nas. ta to znai da se mi
kreemo izvan svaijeg vremenskog okvira u jedan u kome vreme tee sporije. Dok smo
mi u ovom stanju, vreme izvan otkucava mnogo bre i budunost se otkriva pri velikim
brzinama. Kada se pridruimo naim orginalnim vremenskim okvirima, mi emo dostii
budunost mnogo bre nego bilo ko drugi.
U drugu ruku, postoji mnogo okantnih primera kako smene stvari bi bile ako bi
putovanje u prolost bilo mogue. Na primer, ta ako odete nazad kroz vreme, u prolu
54
godinu na primer, da ubijete sebe mnogo mlaeg. ta bi se onda desilo? Da li biste prosto
nestali iz postojanja kao to se mladji vi skljokao na tlo? Ako biste preminuli prole
godine, ko bi vas ubio? Znam da ovo zvui malo morbidno, ali je ovo poznat paradoks.
Mislite o ovome. Izgleda da vi ne moete ubiti mlaeg sebe zato to morate preiveti
pokuaj ubistva da biste postali ubica. Stvar koju treba zapamtiti o putovanju kroz vreme
u prolost je ta da vam je dozvoljeno petljanje sa istorijom sve dok stvari ispadnu kao to
treba da ispadnu. Ne moete menjati prolost.
U sutini, postoje dva naina vraanja u prolost. Jedan je kretanje unazad kroz
vreme, tokom kojeg kazaljke vaeg sata se kreu u suprotnom smeru. Ovo zahteva
kretanje bre od brzine svetlosti, to je po teoriji relativnosti nemogue, pa stoga nije
vrsta putovanja kroz vreme o kome u raspravljati ovde. Drugi nain je putovanjem koje
vam izgleda kao putovanje unapred u vremenu (va sat se kree napred) ali kretanjem
kroz zakrivljenu putanju prostor-vremena koja vas vodi u vau prolost (izgleda kao
petlja na roler kosteru). Takva petlja u fizici je poznata kao zatvorena kriva vremena i
bila je predmet intenzivnog teoretskog istraivanja tokom prolog veka. Moda
iznenaujue, bila je poznato pola veka da Ajntajnova jednaina opte relativnosti
dozvoljava takvo zatvorenu vremensku krivu: Ameriki matematiar Kurt Gedel je
pokazao 1949. godine da je ova vrsta putovanja u prolost teoretski mogua.
Pa emu onda sva ta nervoza? Putovanje u budunost je ve raeno i putovanje u
prolost, iako teko, nije zabranjeno teorijom. Na ta onda ekamo? Zato jo nismo
napravili vremensku mainu? Problem je u tome, delom iz injenice da zatvorene
vremenske krive u prostor-vremenu je veoma teko stvoriti, i ne razumemo ih ba
teoretski. Kao stvari stoje na poetku 21. veka, opta relativnost nam kae da ne moemo
ovladati putovanjem kroz vreme, ali mnogi fiziari se nadaju da bolje razumevanje
ukljuene matematike moe eventualnvoditi do zakljuka da su vremenske petlje
nemogue.
U ovom trenutku, ne moemo vladati mogunou da prirodno stvorena vremenska
maina postoji negde u Univerzumu. Teoretski to je mogue za prostor vreme da bude
jako zakrivljeno u prisustvu jakog gravitacionog polja koje, pod odreenim specijalnim
uslovima, je stvorila vremensku petlju. Ako bismo se spotakli preko neke celine,
poznatije kao crvotoina, tokom buduih svermirskih letova to nam moe obezbediti
stalnu vezu sa prolou.
Za sad, najbolji nain da reimo postojanje vremenskih petlji jeste da pitamo gde
su svi putnici iz budunosti. Ako budua generacija ikada uspe u pravljenju vremenskih
maina onda sigurno e mnogo ljudi hteti da poseti 21. vek i mi bismo videli ove
posetioce meu nama danas. Da odrim debatu ivom, ispod je pet moguih razloga zato
mi ne moemo da oekujemo da vidimo posetioce iz bilo kog vremena:
Putovanja kroz vreme je zabranjeno nekim jo neotkrivenim zakonom fizike.
Fiziari se nadaju da e otkriti novu teoriju koja je iza opte teorije relativnosti i koja
objaanjava zato su vremenske petlje zabranjene. Mi ve imamo dva mogua kandidata
55
za tu teoriju, poznatiju kao teoriju superstruna i teoriju membrana. Ali nijedna nije jo
dovoljno razumljiva.
Ne postoje prirodne vremenske maine kao to su crvotoline, pa je onda jedini
nain za putovanje nazad izgradanja jedne. Ali to nas vraa samo do trenutka kada je
maina bila ukljuena (jer bi to bio najraniji momenat u vremenu kojem maina moe
pristupiti). Pa stoga mi ne moemo videti bilo kog putnika korz vreme iz budunosti zato
to maina jo uvek nije izumljena.
Prirodna vremenska maina postoji i ljudi je koriste da bi putovali nazad u 21. vek,
ali ideja shvaena ozbiljno od strane mnogih teoretskih fiziara na univerzum je
samo jedan od beskonanog broja paralelnih univerzuma. Stoga vremenska maina gura
posetioca u paralelni svet. Postoji mnogo tih univerzuma, a na univerzum je jedan od
onih koji jo nisu imali sree da budu poseeni. Ako niste ubeeni ovim razlozima, onda
vas mogu zainteresovati u jo obinih mogunosti:
Oekivati da vidite vremenskog posetioca meu nama pretpostavlja da oni ele da
posete na vek. Moda za njih, postoje mnogo lepi i sigurniji periodi za posetu.
Vremenski posetioci su meu nama, ali oni uvaju svoj identitet od nas!
Ako bih bio kladioniar, rekao bih da e se putovanje u prolost uskoro pokazati i
nemoguim ak i u teoriji. Odlazak u budunst, u jednu ruku, samo zahteva da izgradimo
dovoljno brzu raketu. Pazite se, ak, i da dosegnete budunost, nema povratka nazad.
Putovanje kroz prostor-vreme: Za milion godina- Meuzvezdani put
Univerzitet Dord Vaington i televizijski kanal Saj-faj organizovali su
simpozijum na kom su naunici razmatrali mogunost meuzvezdanih putovanja.
Naunici su se sloili da neemo uskoro krenuti prema dalekim zvezdama, ali je injenica
da pojam uskoro nema veliki znaaj u kontekstu kosmosa.
Osnova je u tome da se putuje brzinom veom od brzine svetlosti (300.000
km/sec). To je najvea brzina koja je nama poznata, ali nije ni priblino dovoljna za put
do zvezda. Na najblii stelarni sused je Proksima Kentauri, koja je udaljena 4,2
svetlosne godine. Postoje nagovetaji kako bi se ovaj problem mogao reiti, a to
podrazumeva savijanje prostor-vremena na taj nain da se kroz svemir moe putovati
kao to to ini letelica Enterprajz iz Zvezdanih staza.
Jedan od naina je takozvana iskrivljujua brzina koja nagovetava da bismo se
mogli kretati bre od svetlosti kroz prostor-vreme time to bismo mu izmenili oblik. U
NASA-i porede ovaj nain putovanja sa pokretnim plonikom: osoba koja hoda
odreenom brzinom putovala bi znatno bre ukoliko bi se i plonik pomerao dok se ona
kree. Jo jedan nain da se promeni oblik prostor-vremena jeste sakupljanjem ogromne
koliine energije - poput itave zvezde - kako bi se stvorio prolaz, ili crvotoina, koji
spaja dve take koje su nekad bile razdvojene. Zamislite da hoete da doete s jednog
kraja tepiha na drugi, ali umesto da hodate do drugog kraja, upotrebite kuku da sebi
pribliite suprotni kraj, a potom samo zakoraite na njega. I to je sve to nauka do sada
poznaje. Ove teorije nisu ni dokazane ni osporene; nauka ne tei da ih objasni, a
56
tehnologija koja je potrebna da se tako neto izvede nije ni na pomolu. Ralf Meknat
Junior, glavni naunik na odeljenju za Svemirska istraivanja u Dons Hopkinsovoj
laboratoriji za primenjenu fiziku, SAD, odluio se da testira ogranienja stvarnog sveta.
On predvodi tim naunika koji je NASA-i predloio da poalju letelicu teku oko 700 kg,
koju napajaju nuklearni generatori, u meuzvezdani svemir na daljinu od 150 milijardi
kilometara od Zemlje. Jedna svetlosna godina je ak 63 puta dalja od ove razdaljine, ali
bi ona ipak trebalo da bude dovoljna da se testiraju trenutna ogranienja tehnologije.
400 vekova = 40 godina
U NASA-i naunici su malo vie odmakli, zahvaljujui onome to Henri M. Heris
naziva dokazom koncepta za lasersko energetsko jedro koje bi moglo smanjiti vreme
putovanja do Proksime Kentauri sa 400 vekova na samo 40 godina. Koristei materijale
na bazi ugljenika koji su lagani i otporni na visoke temperature, naunici su nainili
predlog za zvezdani brod koji bi u Solarni sistem odvukao ogromni laser. Heris smatra da
bi se na ovaj nain moglo stii do Jupitera za osam sati i kretati se brzinom koja je deset
puta sporija od brzine svetlosti. Ali, deset procenata brzine svetlosti ipak nije dovoljna
brzina, a Heris smatra da se i ne moe postii mnogo vea brzina. Dakle, jasno je da je
interstelarno putovanje trenutno nemogue, ali ostaje pitanje: da li e tako biti zauvek?
Kada je re o tome da li postoje NLO-i, odnosno da li je neko drugi u stanju da prevaljuje
ovako velike razdaljine, Piter Starok, fiziar sa Stanford univerziteta smatra da bi
naunici nezvanino bili spremni da daju kredibilitet odreenim izvetajima o uoavanju
NLO-a. Ako su NLO-i stvarni, onda je stvarno i putovanje meu zvezdama. Za Zemljane,
ovo bi moda moglo biti dostino za oko 100 hiljada ili milion godina, smatraju pojedini
naunici. Kada se pogleda starost univerzuma, vidi se da je tehnologija koju imamo
dostignuta u treptaju oka. Ima jo dosta vremena da se ona razvija.
57
Vremensko putovanje: teorija i praksa

Motiv hronomocije stoji na samom poetku savremene naunofantastine
knjievnosti, u delu Herberta Dorda Velsa Vremeplov iz 1895. godine (prva verzija
objavljena jo 1888!). Vie, dakle, od stotinu godina on prua nadahnue mnogobrojnim
58
stvaraocima, esto sasvim suprotstavljenih pobuda, stilova, temperamenata i naina

miljenja. Kao to je dr Zoran ivkovi istakao, re je o jednom od dva (uz "prvi
kontakt") za naunu fantastiku veoma osobena motiva. Pa ipak je njegova sudbina krajnje
osobena, to se najbolje vidi u injenici da je Velsovo delo, grubo govorei, savremenik
Vernovog romana Od Zemlje do Meseca. I dok je ovaj drugi ve odavno teko svrstati u
naunu fantastiku, prosenom itaocu se kretanje kroz vreme ini danas gotovo
podjednako fantastina i misteriozna koncepcija kao to je bila u Velsovo doba. Jesmo li
u proteklom veku zbilja ita nauili o kretanju kroz vreme, i ako jesmo, koliko - tema je
ovog ogleda. Poto pruim nekoliko objanjenja o onome to pod hronomocijom
podrazumevam, pokuau da dam kratak pregled statusa vremenskog putovanja najpre u
savremenoj fizici, a zatim i u knjievnosti - sve to, razumljivo, na formatu ovog teksta
prilagoen saet nain. Poneto o vrlo delikatnom detalju od naunog, filozofskog i
literarnog znaaja, odnosu vremenskog putovanja i koncepta ljudske slobodne volje,
moe se nai i u eseju "Ko predvia predviae?".
ta jeste, a ta nije vremensko putovanje?
Mada se moe initi da je ovde re o jednom od najistijih anrovskih motiva,
paljivi uvid otkriva donekle drugaiju situaciju. Razliiti vidovi vremenskog putovanja
javljaju se, kako u anrovski definitivno odreenim, tako i u delima koja se konvencionalno - ne svrstavaju u domen naune fantastike. Da li je, na primer, Borhesov
dvojnik iz budunosti (pripovetke "Sadrug" i "25. Avgust 1983.") putnik kroz vreme? Ili,
ta je blie anrovskom ablonu vremenskog putovanja: Jenki na dvoru kralja Artura
Marka Tvena, iji protagonista stie u davno prolu epohu i u njoj aktivno deluje,
menjajui istoriju (po svom najiskrenijem uverenju nabolje) ili Benfordov Vremenski
pejza, u kome fizikog putovanja i sa njim povezane drame uopte nema, ali je zato
nauni elemenat izrazito prisutan? Ima li bizarni fenomen Vremenskih grobnica na svetu
Hiperionu (u istonaslovnom romanu Dena Simonsa i nastavcima sage) sa svojim
antientropijskim poljima i drugim krajnje fiziki solidno predoenim anrovskim
parafernalijama ieg slinog sa tananim misticizmom mutanata koji putuju kroz prostor i
vreme na gotovo okultni nain (Vreme je najjednostavnija stvar Kliforda Simaka), ili pak
sa hemijski izazvanim halucinacijama o drugim vremenskim tokovima (u mnotvu
Dikovih romana, poput Sada ekaj poslednju godinu, Ubik ili Tri stigmate Palmera
Eldria)? Stvar komplikuje i injenica da kvalitetna dela naunofantastine knjievnosti
(kao i kvalitetne pojave ma gde drugde) po definiciji nisu jednoparametarska i
jednomotivska. Neke od vrhunskih stranica posveenih hronomociji napisane su u okviru
dela u kojima je to tek sekundarni motiv, a u prvom planu je neto sasvim drugo; da li se,
tako, vremensko putovanje u Simakovom romanu I ovo nanovo moe razmatrati po
arinima vaeim za Vremenski pejza?
Ova situacija, koja proistie iz odsustva operacionalistike definicije vremenskog
putovanja u knjievnom kontekstu, ostavlja prostor mnogim nejasnoama i
nedoslednostima. Ukoliko vremensko putovanje definiemo kao kontakt dva razliita
59
vremenska toka sa svim dramatskim posledicama, i dalje smo na klizavom terenu, kao to
se vidi iz sledeeg popisa motiva blie ili dalje vezanih za kretanje kroz vremensku
dimenziju, a koji u daljem izlaganju nee biti razmatrani:
Promenjena percepcija vremena protagonista koja uzrokuje subjektivne i/ili
objektivne posledice.
Akauzalna razmena informacija postignuta nekim vidom psihikih moi
vidovitou, prekognicijom, metempsihozom, i slino. Ovo je prilino est motiv, ne
samo u anrovskoj naunoj fantastici[,ve i u knjievnosti glavnog toka.
Jednosmerno putovanje u budunost ostvareno kao uzgredna posledica kretanja
relativistikim brzinama - prisutno u svim (ozbiljnijim) spejs-operama i drugim delima
koja se tiu meuzvezdanog putovanja. Ovome se moe dodati i srodan motiv dobijanja
informacija o prolosti korienjem konanosti brzine prostiranja elektromagnetnih
talasa. Ovi motivi su kao metod oneobiavanja danas bezvredni (ili su to bar za itaoca sa
najelementarnijim fizikim predstavama).
Sueljenje dva vremenska toka koje se postie izrazito subjektivnim tehnikim
metodom, npr. usled specifinog metabolizma protagonista ili kada je eksplicitno re o
snu ili promenjenom stanju svesti. Podvrsta ovog motiva jesu razliite varijacije na temu
odloenog oivljavanja, bilo da se to postie zamrzavanjem, hemijskim preparatima, rekreacijom anahronih linosti pomou vetake inteligencije ili nekim drugim putem.
uda u religijskom smislu
Vremensko putovanje predstavljeno kao prelazak iz jednog paralelnog sveta u
drugi u kojem je stopa, smer ili poetna taka proticanja vremena razliita od one u
"normalnom" svemiru. Ovo je moda sastavni deo i svakog obinog putovanja, ali po
mom miljenju nije prava hronomocija jer su svi paralelni svetovi a priori arbitrarni, i
elemenat zakonomernosti jednog (makar tek podrazumevanog) vremenskog toka
odsustvuje.
Pre no to razmotrimo vrednost pojedinih predstavnika "ostatka" hronomocijskih
dela naunofantastine knjievnosti, napraviemo digresiju i ukratko razmotriti
savremene naune stavove vezane za putovanje kroz vreme.
Fizika i metafizika vremenskog putovanja
Nauno-tehniki vid vremenskog putovanja odnosi se na dva pitanja:
1. Da li je ono logiki neprotivureno, tj. naelno mogue?
2. Da li je ono praktiki, tj. tehnoloki ostvarljivo?
Drugo pitanje nema, u kontekstu naune fantastike koji razmatramo i u skladu sa
Aristotelovom maksimom citiranom na poetku, vei znaaj i mi emo ga pominjati
samo mestimino. Dovoljno je rei da je odgovor na njega potvrdan u sluaju
jednosmernog putovanja u budunost, a da je za sluaj dvosmernog putovanja ovo pitanje
potpuno nerazreeno. Prvo pitanje, meutim, jeste ono to predstavlja pravi izazov za
svakog prouavaoca ove oblasti, bez obzira dolazi li iz redova fiziara, filozofa ili
60
knjievnika. U tom kontekstu ono ima i dublji znaaj - paradoksi koji proistiu iz
dvosmerne hronomocije znatno su vie od intelektualne igre (kako se esto o njima
misli), ve imaju znaaj blizak onome slavnih aporija Zenona iz Eleje o mnotvu i
kretanju: one nam mogu pomoi da sagledamo najdublje istine koje lee u samom korenu
naeg poimanja temeljnih ontolokih kategorija prostora i vremena.
Pre svega treba istai da je kod putovanja u budunost odgovor na oba gore
navedena pitanja jasno i nedvosmisleno potvrdan. Jednosmerno putovanje u budunost ne
samo to ne izaziva nikakve protivurenosti, ve je i nuna posledica Ajntajnove
specijalne teorije relativnosti iz 1905. godine. Kada putujemo autobusom, mi putujemo
ne samo kroz prostor ve i kroz vreme; stigavi na odredite, mi smo otili i deli
sekunde u budunost u odnosu na vremenski tok onih koji su ostali u mirovanju.
injenica je da samo tehniki problemi spreavaju ljude da putuju proizvoljno daleko u
budunost, i to samo zbog toga to je brzina svetlosti toliko vea od bilo koje brzine sa
kojom se susreemo u svakodnevnom ivotu. Sa naputanjem njutnovskog koncepta
apsolutnog
vremena
i
prostora,
i
usvajanjem
koncepta
jedinstvenog
etvorodimenzionalnog kontinuuma prostorvremena, kretanju kroz vreme (barem u
jednom pravcu) dato je puno fiziko pravo graanstva. Mnogobrojni eksperimenti,
pomenimo samo drastino razliito vreme ivota subatomske estice miona za
posmatraa koji se kree zajedno sa njim i posmatraa u mirovanju na Zemlji, potvrdili
su ovaj efekat specijalne relativnosti sa ogromnom preciznou.
Dakle, putovanje u budunost, poput onog opisanog u Velsovom Vremeplovu
sasvim je mogue i neprotivureno. Dovoljno je posedovati odgovarajue brz svemirski
brod. Posle jedan sat putovanja brzinom od 99,9999% brzine svetlosti, po povratku na
Zemlju otkriete da je prolo mesec dana. Ukoliko uloite dalju ogromnu koliinu
energije i poveate brzinu na 99,99999999% c, ustanoviete da su tokom tog jednog sata
(po vaem runom asovniku), svi vai poznanici na Zemlji ostarili vie od osam godina.
Naelno, nema granice putovanju u budunost na ovaj nain - za jedan sat moe se otii
hiljade i milione godina u budunost. Treba pomenuti da to svakog trenutka ine mnogi
majuni "putnici kroz vreme" - elementarne estice koje se kreu, bilo u kosmikim
zracima, bilo vetaki ubrzane u akceleratorima, brzinama bliskim brzini svetlosti i iji se
vremenski tok veoma razlikuje od onog u stanju mirovanja. Postoji jo jedan legitiman
nain za putovanje u budunost, koji u pomenuti neto kasnije.
Sasvim drugaije stoji stvar sa dvosmernim putovanjem kroz vreme, dakle onim
koje ukljuuje kako putovanje u budunost, tako i u prolost (sa stanovita bilo koje
epohe). Putovanje u prolost je daleko kontroverznije od putovanja u budunost i veina
naunika dananjice smatra da su problemi koji pred takvim poduhvatom stoje sloeniji
od pukih tehnikih tekoa. Najtemeljniji problem formulisao je, ve 1917. godine,
istaknuti ameriki fiziar i kosmolog Riard ejs Tolmen, i on se esto naziva Tolmenov
paradoks ili "paradoks dede", mada ima i drugih, manje ili vie tehnikih, naziva. U
najradikalnijem obliku moemo ga predstaviti na sledei nain: pretpostavimo da na ma
61
koji nain otputujemo u prolost i ubijemo sopstvenog dedu. Na taj nain smo spreili
sopstveno roenje, te nismo bili u stanju da otputujemo u prolost; stoga je na deda
mirno proiveo svoj vek, ostavivi potomstvo, te smo se ipak rodili i mogli da otputujemo
u prolost, i tako dalje. Alternativno, mogli smo sresti raniju verziju samoga sebe, te je
ubiti i tako definitivno osujetiti svaki pokuaj odlaska u prolost i ubijanja preanje
verzije samog sebe. ak i sama pojava nae verzije iz budunosti pred verzijom iz
prolosti dovoljno je bizarna, jer se mi - pre nego to smo krenuli na vremensko
putovanje - ne seamo nikakvih poseta iz budunosti.
Sve to su varijacije na osnovni problem putovanja u prolost - naruenje naela
uzronosti (kauzalnosti), koje nalae da uzroci moraju prethoditi posledicama za svakog
posmatraa. I mada se interval izmeu uzroka i posledice moe menjati zavisno od
referentnog sistema posmatraa, ne moe biti takvog posmatraa koji e videti na primer,
izbijanje Drugog svetskog rata pre Hitlerovog dolaska na vlast. Ovo se obino povezuje
sa injenicom da je u specijalnoj teoriji relativnosti dozvoljena komunikacija samo
izmeu estica koje se nalaze unutar takozvanog svetlosnog konusa, to, grubo reeno,
znai da nema komunikacije bre od svetlosti. Nekim disidentskim gleditima na ovo
pitanje kasnije emo se vratiti. Za sada je bitno imati na umu da u svekolikom ljudskom
iskustvu (da se o naunim eksperimentima i ne govori) nema nijednog potvrenog sluaja
naruenja uzronosti. injenica da je i samo nae miljenje zasnovano na uzronom
nizanju dogaaja jedan je od izvora ogromne snage Tolmenovog paradoksa. Naruenje
uzronosti dovelo bi do ruenja mnogih naih predstava o svemiru u kojem ivimo (opet
da se o naunim rezultatima i ne govori); to i jeste razlog zbog koga veina strunjaka
smatra interakciju sa prolou nepojmljivom. A uvek treba imati na umu da je svaka
dvosmerna razmena informacija izmeu razliitih vremenskih tokova upravo takva
interakcija. Temponaut koji odlazi radi posmatranja u drevnu geoloku epohu i sluajno
zgazi insekta podjednako je rtva Tolmenovog paradoksa kao i brutalni ubica sopstvenog
pretka.
Specijalna relativnosti je prvi put formulisana u Ajntajnovom lanku "O
elektrodinamici tela u kretanju" u Analima fizike iz 1905. Tri godine kasnije, genijalni
nemaki matematiar Herman Minkovski izgovorio je na predavanju u Kelnu i ove
slavne rei: "Od sada se prostor za sebe i vreme za sebe moraju povui u senku, i samo
jedan oblik njihovog spoja moe sauvati pravo postojanja." Ono to je Minkovski u
svojim radovima razvio bio je aparat za analizu upravo takvog spoja,
etvorodimenzionalnog prostorvremena. U specijalnoj teoriji, ovo prostor-vreme se jo
zamiljalo kao uoptenje uobiajenog, euklidskog geometrijskog prostora, u kome je
vreme "samo vrsta prostora" (kao to emo videti ovaj poznati citat iz Velsa nije nimalo
sluajan). Meutim, priblino deceniju kasnije (1915-1916) Ajntajn se pojavio sa
takozvanom optom teorijom relativnosti, koja ne predstavlja puku nadgradnju njegovog
ranijeg rada, ve sveobuhvatan pokuaj da se ruenje Njutnovog apsolutnog prostora i
apsolutnog vremena upotpuni ukljuivanjem zakrivljenosti prostorvremena u blizini
62
masivnih tela, zakrivljenosti koju obino opaamo kao gravitacionu silu. U snanim
gravitacionim poljima (poput onih u blizini neutronskih zvezda ili crnih rupa)
prostorvreme je toliko deformisano da se stopa proticanja vremena vidno usporava; na
"povrini" crne rupe vreme (za udaljenog posmatraa) stoji. Ovo je drugi nain da se
otputuje u budunost: dovoljno je jednostavno, provesti neko kratko vreme (po
sopstvenom asovniku) u blizini objekta sa dovoljno snanim gravitacionim poljem. Kao
i u prethodnom primeru sa putovanjem velikom brzinom, za jedan as proveden blizu
"povrine" crne rupe, na Zemlji mogu proi meseci i godine; zapravo, potpuno analogno,
moe proi po volji dugako razdoblje, to se blie tokom tog jednog sata naemo "ivici"
crne rupe. Isto se odnosi i na Zemlju, samo to je zbog srazmerne slabosti gravitacionog
polja nae planete efekat daleko manje uoljiv; ljudi koji ive u prizemlju stare neto
sporije od onih na desetom spratu, jer je u prizemlju Zemljina gravitacija snanija.
Naalost, potrebni su zaista najprecizniji atomski asovnici kojima nauka raspolae, kadri
da mere nanosekunde i pikosekunde da bi se ovaj efekat izmerio. Uprkos tome, to je
svojevremeno i uinjeno, ime je ispravnost Ajntajnove teorije jo jednom velianstveno
potvrena. Opta relativnost je oznaila "tihu" revoluciju u naem poimanju sveta; od
njene pojave, jedino oni modeli koji se slau sa Ajntajnovim jednainama mogu
pretendovati na to da predstavljaju realistine opise kosmosa kao celine. U
svakodnevnom ivotu, moemo ignorisati efekte opte relativnosti, ali u kosmolokom
domenu ona jednostavno nema alternative.
Vremensko putovanje neosporno nije deo naeg svakidanjeg iskustva, ali da li
moda problem lei upravo u nedostacima naeg ogranienog iskustva? Upravo to nam
sugerie, na primer, Gedelov model svemira. Jedan od najveih matematiara u istoriji,
Kurt Gedel je jo krajem etrdesetih godina predloio model svemira koji se, u dovoljno
velikim intervalima, taku po taku ponavlja. Ako bi taj model odgovarao stvarnosti, to
bi znailo da je sve ono to vidimo u kosmosu nekada ve postojalo, i to ne jednom, ve
beskonano mnogo puta. Stvar je zapravo mnogo dramatinija, s obzirom da u
Gedelovom modelu pojmovi "pre" i "kasnije" gube svaki smisao, poto nestaje temeljna
osobina usmerenosti vremena. Sve svetske linije estica su zatvorene, i mogu se
vizualizovati kao ogromni krugovi namotani na valjak. injenica da nam se one u
svakodnevnom ivotu - pa i naunom iskustvu - ine pravim linijama potie stoga to je
prenik valjka, odnosno, "period" ponavljanja toliko vei od svih vremenskih razmera
kojima smo navikli da operiemo. Situacija je delimino analogna onoj u kojoj je
oveanstvo bilo mnogo vekova, zamiljajui Zemlju kao ravnu plou jedino zbog toga
to je njen prenik toliko vei od razdaljina kojima su ljudi u svakodnevnom ivotu
operisali. Gedelov model ima tu zanimljivu osobinu da ukida gore razmatranu dihotomiju
izmeu vremenskog putovanja u budunost i prolost: postoji samo jedna vrsta
vremenskog putovanja, i njime se, po elji, moe putovati u relativnu "prolost" ili
"budunost", koje, opet, gube svoje uobiajeno znaenje... Kako bi to operacionalno
izgledalo, opet nije jasno, poglavito zbog nedovoljne razrade Gedelovog modela, a i
63
autori naune fantastike uglavnom se nisu opredeljivali za ovaj model u svojim

hronomocijskim spekulacijama. Pouka Gedelovog modela je, meutim, jasna: vremensko
putovanje u prolost jeste - pod odreenim uslovima - isto tako prihvatljivo za optu
relativnost kao i putovanje u budunost.
Da Ajntajnova teorija naelno dozvoljava sazdavanje vremenskih maina pokuao
je da dokae i Frenk Tipler u svom esto navoenom radu iz 1974. godine pod pomalo
kriptinim naslovom "Rotirajui valjci i mogunost globalnog naruenja
uzronosti".Nadovezujui se na rad van Stokuma iz 1936. godine, Tipler je reio
Ajntajnove jednaine za gravitaciono polje koje stvara beskonano dugaak masivan
valjak koji rotira velikom brzinom (vie od polovine brzine svetlosti), a zatim pokazao da
je blizu ose takvog cilindra prostorvreme u toj meri izoblieno da bi se probno telo koje
se u toj oblasti kree u smeru istom ili suprotnom od smera rotacije valjka kretalo u
budunost ili prolost. Kao to je to obino u fizici sluaj, nerealna oznaka "beskonano
dugaak" omoguava znaajno matematiko pojednostavljenje problema; meutim, prava
poenta Tiplerovog rada je u intuitivnom skoku koji on ini sa beskonano dugakog na
konaan, samo veoma dugaak valjak. Na ovaj nain, vremeplov prestaje da bude
teorijska konstrukcija i postaje deo mogueg.
Problem sa ovim reenjem, jednostavno govorei, jeste injenica da je reavanje
jednaina opte teorije relativnosti i dalje isuvie teko. Mi ne moemo biti sigurni da su
ovakva uoptavanja na konaan valjak u potpunosti opravdana. Sem toga, uprkos
heuristikog znaaja, Tiplerova vremenska maina - kao to je i u naslovu rada navedeno
- naruava uzronost; i nismo nita pametniji u pogledu iskustvenih efekata koje bi to
imalo. Konano, njeno tehniko ostvarenje je uistinu poduhvat pred kojim bi i mnogim
piscima naune fantastike zastao dah - s obzirom na to da se "optimalna" duina valjka
meri svetlosnim godinama, a masa desetinama Sunevih masa (da se o energiji rotacije i
ne govori)...
Jedan od vanih fizikih koncepata proizalih iz kritikog razmaranja premisa
relativnosti, a veoma blisko povezanih sa vremenskim putovanjem, jeste pojam tahiona.
Ovim terminom je Derald Fajnberg nazvao hipotetine estice koje bi se kretale bre od
svetlosti, bez naruavanja specijalne relativnosti. Kako je Fajnberg otroumno istakao,
"granina brzina je c, ali granica ima dve strane." Tahioni se uvek kreu bre od svetlosti
- to je sutina njihovog postojanja. Oni su obdareni itavim nizom svojstava koja nama,
podsvetlosnim biima, izgledaju bizarna, ali su konceptualno potpuno prihvatljivi:
njihova masa je imaginarna veliina, kinetika energija negativna, njihova brzina je sve
vea kako im je energija sve manja, oni ne mogu prei (kao ni mi) granicu brzine
svetlosti, samo odozgo, i tako dalje. Ono to je u kontekstu naeg razmatranja od znaaja
jeste da oni omoguuju komunikaciju sa prolou, odnosno, kako je to u svom poznatom
lanku u Fizikoj reviji formulisao Gregori Benford sa saradnicima, konstrukciju
antitelefona. Kao to se svako ko pogleda na prostornovremenski dijagram sveta
Minkovskog moe uveriti, injenica da se tahioni kreu van svetlosnog konusa
64
omoguuje im da budu primljeni u trenutku ranijem u odnosu na trenutak emitovanja.

Drugim reima, oni putuju unatrag kroz vreme.
Tahioni zaotravaju sve vremenske paradokse, jer sada vie nije neophodno
zamiljati itavu sloenu (svetlosnim godinama veliku, a moda i naelno neostvarivu)
tehnologiju fizikog pomeranja kroz vreme. Umesto toga, tahioni omoguavaju - u
naelu - komunikaciju izmeu raznih vremenskih tokova. Sada Tolmenov paradoks
moemo formulisati na sledei nain. Zamislimo kolo sainjeno od tahionskog predajnika
i prijemnika izmeu kojih se nalazi prekida koji je u stanju da ukljui ili iskljui
predajnik. U poetku se prekida nalazi u poloaju "ukljueno", i predajnik normalno
radi. Neka sada predajnik u subotu odailje tahionski signal koji nalae da se po
njegovom prijemu prekida pomeri u poloaj "iskljueno". S obzirom na to da tahioni
putuju unatrag kroz vreme, signal e, recimo, biti primljen u petak. Po prijemu signala,
prekida e se, kao to je predvieno, prebaciti u poloaj "iskljueno" i onesposobiti
predajnik. Subota svie, i predajnik, poto je iskljuen, ne moe poslati poruku unazad
kroz vreme; no, ukoliko je on nije poslao, ona nije ni stigla u petak, te je prekida ostao
na poloaju "ukljueno", te je poruka normalno poslata, i tako dalje, u beskraj. Stoga se
ovo ponekad naziva i paradoksom nepovratne informacije: predajnik signala koji putuju
kroz vreme ne moe biti sopstveni prijemnik. Postaje jasno da sam koncept tahiona
naruava uzronost. A tahionski prijemnik/predajnik je - i ne samo intuitivno - daleko
laki nain operacionalizacije putovanja kroz vreme.
Prethodna tvrdnja nije u potpunosti liena rezervi. Ona se ne zasniva samo na
pretpostavci da tahioni postoje, ve i na implicitnoj hipotezi da se tahionima moe
komunicirati, odnosno da je tahionski snop mogue modulisati, kao to se moduliu
radio-talasi koje primamo u naim radioaparatima i televizorima. Ova hipoteza ne mora
biti tana - i u tome je svojevremeno traen izlaz iz Tolmenovog paradoksa. Ne
uputajui se u dalje razmatranje ovog zanimljivog pitanja, napomenuemo da je ova
varijanta oigledno bez znaaja za koncept hronomocije.
Drugi pokuaj prevazilaenja problema sa kauzalnou jeste takozvano "naelo
reinterpretacije" koje su predloili zaetnici ideje o esticama brim od svetlosti,
Bilanjuk, Depande i Sudaran jo 1962. godine. Oni istiu da se tahion sa negativnom
energijom -E koji naputa taku 1 u trenutku t1 i stie u taku 2 u ranije vreme t2 moe
reinterpretirati kao tahion energije +E koji putuje od 2 ka 1. Na taj nain se raniji od dva
dogaaja uvek moe posmatrati kao emisija, a kasniji kao apsorpcija. Ovo domiljato
reenje, naalost, kako su Benford i saradnici pokazali u pomenutom radu, uopte ne
uklanja paradokse sa uzronou. tavie, oni pomalo rezignirano istiu da
Ukoliko se ne pronae zaista radikalno reenje ovog paradoksa, primorani smo da
zakljuimo da e tahionski eksperimenti ove vrste mogu dati jedino negativne rezultate.
Jedino fiziki ubedljivo zamiljeno - mada ne i dovoljno razraeno - reenje
Tolmenovog paradoksa dato je, donekle sluajno, u jednom radu iz naizgled sasvim
razliite oblasti. Naime, dvojica meu najveim fiziarima ovoga veka, Don Aribald
65
Viler i Riard Filips Fejnmen zasnovali su, u dva lanka u Reviji moderne fizike, 1945. i
1949. godine, takozvanu apsorpcionu teoriju zraenja. Kreui se u okvirima klasine
elektrodinamike, oni su pokuavali da odgovore na neka temeljna pitanja nastanka
asimetrije prilikom emisije elektromagnetskih talasa poput svetlosti ili radio talasa. Iako
Meksvelove jednaine za izvore elektromagnetskog zraenja imaju dvostruko reenje jedno koje putuje unatrag i drugo koje putuje unapred kroz vreme - mi u praksi imamo
posla samo sa ovim drugim (retardiranim) reenjem. Vano je uoiti znaaj ove situacije:
iako su jednaine u potpunosti vremenski simetrine, njihova reenja to nisu, i mi na
naim radioaparatima ne primamo vesti i muziku iz sutranjice (advansirani talas). U tom
cilju, oni su razvili itavu sloenu teoriju (Viler-Fejnmanovo tumaenje elektrodinamike
ili teorija neposrednog meuestinog dejstva, kako se esto naziva) u koju se ovde ne
moemo uputati. Dovoljno je ukratko prikazati reenje Tolmenovog paradoksa koje iz
ovog tumaenja proizlazi.
Vratimo se naem zagonetnom tahionskom predajniku koji je ujedno i sopstveni
prijemnik. Klju reenja lei u onome to se nalazi izmeu predajnika i prijemnika:
prekidau. Prekida koji smo opisali, a koji ima samo dva stanja - "ukljueno" i
"iskljueno" - ne postoji, niti se ikada moe konstruisati. U pitanju je idealizacija koje ne
moe biti u naem iskustvu. Svaki realni prekida - na primer onaj na zidu uionice - ima
i vreme tokom koga se nalazi u sredini, nije ni ukljuen ni iskljuen; tavie, mogue je
prekida udariti tano odreenom silom da zastane uravnoteen na pola puta. Zamislimo
ta se sada deava sa takvim realnim prekidaem prilikom slanja gore opisanog,
samoiskljuujueg signala. Dok se prekida kree iz poloaja "iskljueno" u poloaj
"ukljueno", informacija se prostire u budunost. O tome se moe razmiljati kao da
predajnik postaje sve slabiji to je prekida blie poloaju "iskljueno". Onda i tahionski
signal koji izlazi iz predajnika postaje slabiji; prijemnik tada prima sve slabiju poruku iz
budunosti. On ne potee prekida tako snano zato to je signal koji dopire unatrag kroz
vreme oslabio. Zato se prekida ne kree brzo prema poloaju "iskljueno", tavie, to se
vie primie tom poloaju, to sporije napreduje. Informacija se kree u budunost,
napred, i kao odraz, tahionski zrak putuje natrag u prolost - itava situacija je veoma
simetrina. Prekida ne dostie ni poloaj "iskljueno", ve pada unatrag prema poloaju
"ukljueno", koji, meutim, takoe ne moe dosei, jer, to mu je blii, to je jai
tahionski signal iz budunosti koji ga gura u suprotnom smeru. Ishod: prekida oscilira
oko srednjeg, ravnotenog poloaja. Logike protivurenosti nema, uzrok i posledica su
smeani u homogenu masu. U proseku, i akt emisije i akt prijema su 50% uzrok, a 50%
posledica!
Kako to izgleda u praksi, nemogue je dokuiti iz Viler-Fejnmenovog rada i
potonjih razmatranja. Nauku prvenstveno zanima logika konzistentnost; nae oseanje
da vreme tee u jednom smeru, da je prolost neto to je nepromenljivo i uvtreno, i
slino - sve su to za teorijski opis nebitne stvari. Kako ovo razreenje Tolmenovog
paradoksa empirijski izgleda niko ne moe rei. Kao to je povodom sluaja putnika kroz
66
vreme koji ubija sopstvenog dedu napisao Gregori Benford, njegov deda moe biti samo
ranjen i oporaviti se, metak se moe zaglaviti u cevi, i jo sijaset dogaaja koji ne
predstavljaju samo alternative "ukljueno" i "iskljueno" takoe je mogue. Razmatranje
reagovanja prostor-vremena na ovakve intervencije za sada je u potpunosti preputeno
piscima naune fantastike, i mi emo sada razmotriti kako su oni ispunili taj zadatak.
Putovanje kroz vreme u knjievnosti: nekoliko (pounih) primera
U razmatranju literarnih primera, kretaemo se na nekoliko nivoa. Pre svega, u
odnosu na koherentnost i ubedljivost kojom se hronomocijom barata u tekstu, uzeemo
slobodu da podelimo sva dela sa ovim motivom u tri grupe koje bi se mogle oznaiti kao
neozbiljna, poluozbiljna i ozbiljna, pri emu se ova podela odnosi samo na strogo
motivski vid samog dela. Neozbiljnim delima sa motivom hronomocije oznaiemo ona u
kojima se eksplicitno pojavljuju protivurenosti i logiki paradoksi, pred kojima je autor
podjednako zbunjen kao i italac. Takva dela su po svemu ravnopravna onima iz bizarne
podgrupe NFK koja se bavi perpetuum mobile-om, trisekcijom ugla i drugim a priori
uzaludnim poduhvatima koja kre Aristotelovo naelo sa poetka ovog ogleda. Ova vrsta
diletantizma posebno se akutno ispoljava u (komercijalnom) SF filmu gde se logiki
propusti, nekoherentnost i motivska nategnutost, oigledni svakom osnovcu, mnoe bez
kraja kada se privlaan motiv hronomocije pokua preneti na filmsko platno (Terminator
I/II, pojedine epizode Zvezdanih staza, i tako dalje). Ova dela ne zasluuju dalje
razmatranje u ovom kontekstu, mada je, naalost, i naunofantastina knjievnost puna
ovakvih ostvarenja.
U poluozbiljnu grupu spadaju dela kod kojih su logike nedoumice, nesaglasnosti,
paradoksi, i slino, prisutni, ali tek implicitno, odnosno "gurnuti su pod tepih". Ovo je
esto sasvim neizbeno, i ogromna veina iole vrednijih dela sa motivom hronomocije
spada u ovu grupu. U tom kontekstu, gotovo jedinstveni zaplet sastoji se u pokuaju da se
"zatvori krug", to jest uspostavi samousaglaeni sled uzrono povezanih dogaaja u
kojem se vie ne mogu razlikovati uzrok i posledica. Mada poseduje nesumnjivi
potencijal za prikazivanje ljudske drame, ovakva koncepcija radnje ima nekoliko slabosti.
Najvea je artificijelnost koja proistie iz odsustva izbora. S obzirom na to da veina
autora nema sasvim koherentnu i razvijenu teoriju hronomocije, ovakva dela obino
ostavljaju utisak da vise o tankoj niti nad ponorom. Na primer, u Kraju venosti Isaka
Asimova, protagonista je istinski uasnut mogunou susreta sa samim sobom iz druge
vremenske epohe, susreta koji je - ako prihvatimo putovanje u prolost - ne samo mogu,
ve i oekivan (pa i predstavlja motiv mnogih "dvojnikih" knjievnih dela, kako u
anrovskoj knjievnosti, tako i van nje). Mada moemo pretpostaviti da naruenje
uzronosti koje gotovo nuno proistie iz jednog takvog sluaja nosi sa sobom neke
neoekivane i/ili opasne posledice, nigde nam nije predoeno kakve su one, i cela stvar
postaje nalik sujeverju. Ova nategnutost povlai dalje slabosti u vidu korienja deus ex
67
machina reenja i slinih anrovskih trikova da bi se obezbedio uspeh poduhvata i

zatvorio kauzalni krug, jer - ima se utisak - ni samim autorima uopte nije jasno ta bi se
dogodilo kada protagonistima to ne bi polo za rukom; stoga oni po svaku cenu moraju
uspeti.
Jedan od najeih metoda za prozno ostvarivanje ove zamisli jeste postavka o
biima koja se, na ovaj ili onaj nain, nalaze izvan normalnog vremenskog toka, te su,
koristei se raznolikim hronomocijskim tehnikama, u stanju da vre uplive u ma kojoj
vremenskoj epohi. Tako, na primer, u uvarima vremena, Pol Anderson zamilja svoje
vremenske patrole kao naroitu policijsku organizaciju iji je prima facie zadatak da
obezbeuje vremenski saobraaj od raznih oblika kriminala i krenja pravila. Osnivai
patrole, Danelijanci, su nai daleki potomci, koji na taj nain obezbeuju sopstveno
postojanje; naalost, vrlo malo doznajemo o njihovim dubljim pobudama i problemima sa
kojima se suoavaju. Na taj nain, organizacija iji je protagonista lan zapravo je
zaduena za uklanjanje vremenskih paradoksa. Teorije koje je pri tom rukovode van su
domaaja italaca knjige, a nain njihovih upliva u toj meri naivan da, zapravo,
predstavlja protivurenost samom svom cilju - vremenski tok koji se odrava zahvaljujui
individualnoj inicijativi i (ma kako vetim) trikovima ne samo da je malo verovatan, ve i
knjievno neubedljiv. Ipak, ova knjiga obiluje zanimljivim referencama i opisima
nekoliko istorijskih i jedne "paralelne" epohe nastale kao posledica preinaenja ishoda
Drugog punskog rata. Konceptualno (pa i stilski) manje uspeli predstavnik ovog
podmotiva jeste Asimovljev Kraj venosti. Ovde opet nailazimo na grupu ljudi koja
"vremenskim inenjeringom" tei da ouva jedan vremenski tok i koja ini krajnje
osobeno vanvremensko drutvo. Za razliku od Andersonovih patrola, itelji Venosti
uvaju i neprekidno usavravaju (u smislu svog etosa, kako se pokazuje) jedan vremenski
tok sutinski razliit od naeg - vremenski tok u kome je otkrie nuklearne energije
premeteno iz XX veka u daleku buduu epohu. Dosta prostora u delu posveeno je
srazmerno uspelom predstavljanju vremena kao amorfne mase na kojoj gospodari
(vajari?) istorije iscrpljujue rade da bi je slili u tano zamiljen oblik. Motivski i
kompoziciono najslabiji - mada u pulp smislu krajnje dramatino uspean - element ovog
romana jeste oajniki, gotovo histerini, napor protagonista da zatvore kauzalni krug
tako sutinskom injenicom kao to je postojanje same tehnologije kretanja kroz vreme!
Gospodari rata (u istonaslovnom romanu francuskog fantaste erara Klajna)
takoe su vremenski putnici, mada je to samo sitan deo njihovih - za sve praktine
potrebe - boanskih moi. Mesto koje su oni stvorili, Eristal, mesto je bez vremena, kao
i Asimovljeva Venost, ali ovoga puta ono ima sasvim drugu svrhu, budui istovremeno
zatvor za ratne zloince, laboratorija i potencijalni arsenal. Klajn se u svom delu dotie
jo nekoliko zanimljivih tema - veze prekognicije i hronomocije, mogunosti
evolucionog razvitka prekognitivnih, pa i hronomocijskih sposobnosti, te ratne
tehnologije i strategije zasnovane na vremenskom putovanju. Slabija obrada istog motiva
kod Klajna moe se nai u romanu Vreme nema miris.
68
Roman Kliforda Simaka I ovo nanovo, predstavlja takoe roman "zatvaranja

kruga", mada se u njemu javljaju i bogatstvo drugih motiva. Veliki stari arobnjak naune
fantastike esto se vraao ovom motivu, pri emu drugi roman iz velike tematski
nepovezane trilogije (Grad, I ovo nanovo, Prsten oko Sunca) predstavlja u tom pogledu
njegov najvei domet. I ovde je, kao kod Klajna, u toku vremenski rat, koji vode ljudi
protiv androida (mada, kako nam se u nekoliko mahova pritajeno sugerie, re je,
zapravo, o sukobu ekstremistikih klika na obe strane). Aer Saton, protagonista romana,
na poetku specijalni agent Galaktike istrage, a na kraju dravni neprijatelj broj jedan,
zatvara ak dva meusobno isprepletena (poput karika lanca) uzrona kruga - jedan od
globalnog znaaja (pisanje knjige-manifesta koja e odigrati veliku ulogu u buduoj
istoriji, a za koju se, zahvaljujui vremenskom putovanju, ve zna u Satonovom
vremenskom toku), i drugi lini (provoenje vie godina u farmerskom ivotu na imanju
svog drevnog pretka - to e mu doneti deo iskustva neophodnog za pisanje knjige).
Stilsko majstorstvo bez presedana ovde se, izmeu ostalog, ispoljava u izvanredno
upeatljivo doaranom oseaju neodreenosti i varljivosti vezanom za hronomociju (ega
je epizoda sa krvlju na francuskom kljuu, za koju se ispostavlja da je krv samog
protagoniste, moda najbolji i najdramatiniji primer). I ovo nanovo predstavlja izvrstan
primer dela koje koristi hronomociju kao pomoni motiv, izbegavajui na literarno
prihvatljiv nain logike i fizike probleme vezane za ovaj motiv, a u isti mah do
krajnosti koristei njegove anrovske mogunosti.
to se tie pripovesti regresije, u njima se princip uzronosti ne naruava, te se
Tolmenov paradoks u klasinom obliku ne pojavljuje (mada se naruavaju neka "manje
znaajna" fizika naela, poput drugog zakona termodinamike!). Ovaj podmotiv
vremenskog putovanja moe imati naunu podlogu u, recimo, ideji slavnog engleskog
teoretiara Tomasa Golda po kojoj se razliite "strele vremena" (termodinamika,
kosmoloka, psiholoka, i tako dalje) zapravo svode na jednu jedinu, i da bi se - ukoliko
svemir ikada prestane da se iri i otpone saimanje - smer vremena u potpunosti
preokrenuo, te bi saimanje bilo zapravo samo obrnuto irenje, a sve ostalo bi se takoe
odigravalo "unatrake". Ukoliko je to preokretanje smera vremena zaista pojava tako
temeljnog nivoa, niko ne bi ni primetio nita neobino, s obzirom na to da bi se
preokrenula i psiholoka strela vremena. Oneobiavanje nastaje uvoenjem subjekata koji
iz nekog razloga nisu zahvaeni tom promenom. Na tome se, recimo, zasniva uspela
naunofantastina pripovetka ovek koji nikada nije postao mlad Frica Lajbera u kojoj
protagonista predstavlja anomaliju u svetu koji je promenio smer strele vremena i
prisustvuje laganom smenjivanju poznatih istorijskih epoha obrnutim redom (poto je
takoe na svojevrstan nain besmrtan); teko je odoleti i ne navesti tu izvrsnu prozu:
Video sam ekspira kako otpisuje velike drame. Gledao sam Sokrata kako
odmiljava velike misli. uo sam Isusa kako otkazuje velike rei.
Postoji zapis u kamenu koji izgleda vean. Vrativi se vekovima kasnije zatekao
sam ga istog, samo neto manje pohabanog; ini mi se da bar taj zapis moe da potraje.
69
Ali jednoga dana pojavljuje se pisar, mukotrpno ispunjava lebove i na kraju ostaje samo
go kamen.
Slian je tome i oblik regresije prikazan u Dikovom Ubiku, u kome se osipajua
grupa protagonista suoava sa jezivim i brzim degradiranjem tehnologije, na primer, od
raketa, preko mlaznih aviona, do klipnih letelica i dvokrilaca, u intervalu koji se po
subjektivnom gleditu likova meri danima. Ovde je, meutim, regresiji pridodat motiv
rashoda izmeu razliitih strela vremena, s obzirom na to da je iz opteg konteksta
situacije jasno da se entropija, uprkos regresiji, i dalje uveava (tavie, naizgled jo
intenzivnije). Ove zanimljive varijacije na temu preokretanja toka vremena se, uopteno,
takoe suoavaju sa paradoksima, kao to se moe lako ilustrovati primerom. Recimo da
se Do 25. novembra okliznuo i polomio kinesku vazu; dan kasnije, on otvara tajanstveni
artefakt galaktike supercivilizacije. Kao posledica toga, 30. novembra vreme se
preokree. Sada Do - sa stanovita autora - ima pred sobom dva puta akcije: (i) krajnje
nezanimljiv, u kome do roenja ponavlja unatrag svoje prethodne radnje, i (ii) neto
zanimljivija varijanta u kojoj on, na primer, posmatra zanimljivosti vezane za druge ljude
koji se vraaju unatrag, odnosno pokuava da spase svet od katastrofe, odnosno
zaljubljuje se u Vendi, odnosno... Jasno je da je drugi put akauzalan: ukoliko se Do 26.
novembra ne vrati u laboratoriju i ne zatvori artefakt, 15. novembra, na primer, nastupa
paradoksalna situacija da je artefakt otvoren, i da je neodreeno vreme (oduvek?) bio
takav, bez ikakvih posledica po vremenski tok. Nagradno pitanje: da li je vaza tog istog
15. novembra bila itava ili u deliima? Ako je bila itava, ko ju je sastavio? Ako je bila
u krhotinama, ko ju je polomio - i kako e kineski majstor od njih napraviti amorfnu
masu gline? Ovi detalji se obino izbegavaju kroz nekakav oblik grubog usrednjavanja
(coarse-graining, ako sebi dozvolimo zloupotrebu termina iz statistike fizike), odnosno
neumeanost protagonista u sam proces preokretanja vremena i stvaranje alternativnog
vremenskog toka koji nije inverzno ponavljanje prethodnog, taku po taku. Upravo ovo
"iskakanje" i ini motivsku snagu ovog osobenog oblika hronomocije, uprkos krajnjoj
neoperacionalnosti itave situacije.
U ovu (poluozbiljnu) grupu trebalo bi svrstati i rodonaelnika cele ove zbrke,
Velsovu "vremensku mainu" (The Time Machine, 1895). Sasvim je zapanjujua
injenica - dopustimo kratku digresiju - da se knjievna verzija Velsovog dela pojavila
itavih deset godina pre objavljivanja Ajntajnovog rada "O elektrodinamici tela u
kretanju", kojim je udaren temelj specijalnoj relativnosti, i trinaest godina pre istorijskog
izlaganja Hermana Minkovskog u Kelnu (21. septembra 1908.) posveenog jedinstvu
prostora i vremena. Koncepcija da je vreme "neka vrsta prostora", odnosno etvrta
dimenzija upravna na tri prostorne dimenzije, eksplicitno se obrazlae u razgovoru
vremenskog putnika sa njegovim gostima na poetku romana; isti koncepti, iju je
radikalnost na kraju prolog veka danas teko pojmiti, predstavljaju uobiajene floskule
kojima se esto tumai prostor Minkovskog. Veliina Velsovog genija ogledala se,
meutim, i u tome to je bio svestan onoga to ne zna, te je paljivo izbegao svaku
70
mogunost da zapadne u paradoks. Svog temponauta poslao je u (veoma) daleku

budunost iz koje kao materijalni dokaz donosi samo jedan cvet, koji e izrasti tek za
mnogo vekova. Iz ovog poetskog detalja, meutim, ne proistie nikakav paradoks.
Nasuprot tome, sa putovanja u prolost, Vremenski putnik se, kao to je poznato, nije
vratio. Dopustimo sebi spekulaciju: nije li Vels svojom nadmonom intuicijom - ako ve
ne egzaktnim rasuivanjem - naslutio sve probleme koje pred autora postavlja putovanje
u prolost i povratak iz nje
Kao to je dr Zoran ivkovi ispravno istakao u eseju o hronomociji, veoma su
malobrojna dela u kojima se ini pokuaj da se ab initio otklone logiki konflikti vezani
za vremensko putovanje. Meutim, postoji bar jedan znaajan roman u kojem se ovo ini
na krajnje ozbiljan i ubedjiv nain, a koji je dr ivkovi propustio da navede u
bibliografiji radova sa ovim motivom: Vremenski pejza amerikog pisca i fiziara
Gregorija Benforda. Ovom delu treba posvetiti izvesnu panju, s obzirom da je re o
verovatno najrealistinijem, moda i jedinom neprotivurenom, ostvarenju u kome je
hronomocija sredinji motiv. Ono u svakom pogledu spada meu ozbiljna ostvarenja
"tvrde" naune fantastike (togod taj nedovoljno odreeni podanrovski pojam odista
znaio).
Sam naslov romana je zbunjujui, poto je posredi neprevodiva igra rei.
Timescape je kovanica nastala po uzoru na re landscape, tj. pejza u prostornom smislu,
kakav se vidi sa nekog planinskog vrha, na primer. Istovremeno, naslov asocira i na re
escape, odnosno bekstvo, to je relevantno u kontekstu romana u kome protagonisti
nastoje da "pobegnu" iz svog sumornog sveta ekoloke kataklizme putem vremenskog
inenjeringa. Ja u se ovde drati naslova Vremenski pejza kakav se pojavio u srpskom
prevodu.
Osnovni motiv predstavlja komunikacija sa prolou, operacionalizovana uz
pomo tahiona. Zanimljivo je - mada ne i sluajno - da se u samom poetku romana,
meu linostima pojavljuje i dr Pol Dejvis, veliki australijski fiziar i jedan od najveih
popularizatora nauke dananjice, u ulozi eksperta za probleme vremena. Cilj
protagonista, zarobljenih u ekolokom komaru blie budunosti, jeste da slanjem poruke
u prolost skrenu panju svojih prethodnika (predaka) na katastrofalne posledice
zagaenja i ekolokog nemara epohe. Komunikacija tahionima, naravno, podlee
Tolmenovom paradoksu, koji se izbegava korienjem Viler-Fejnmenovog tumaenja na
nain koji je to, na primer, skicirao ulmen u svom lanku. Viler-Fejnmenova teorija se i
eksplicitno izlae u jednom razgovoru u tekstu romana. Epohalni znaaj Benfordovog
romana - bar kad je motiv hronomocije u pitanju - jeste smeli pokuaj da se "srednje
reenje" koje ova teorija zastupa na apstraktnom planu, prozno i dramatski
operacionalizuje. To se postie u efektnoj poslednjoj sceni romana, isuvie sloenoj da bi
se ovde prepriavala, u kojoj se javlja ukrtanje vie vremenskih tokova, ali u okviru
jedne nove, kvalitativno drugaije stvarnosti.
71
Meu dela koja ne pripadaju naunoj fantastici in stricto sensu, ali se bave
motivom hronomocije na krajnje ozbiljan nain, uz pokuaj da se koherentno osmisle
problemi koji iz nje proistiu, vredi pomenuti i priu najveeg (po autorovom skromnom
miljenju) majstora fantastike Horhea Luisa Borhesa pod naslovom Druga smrt.
injenini dogaaji u prii doputaju razliite interpretacije (narator za jednu istie da
"mu se ini prava", ali nita vie od toga), a posebna zanimljivost je svojevrsno razdoblje
koegzistencije dva razliita vremenska toka u jednom svetu koji nam se nudi kao
objanjenje. Eksplicitno navodei teoloke rasprave (otpoele jo sa Aristotelom) o
dometu Boje svemoi, Borhes pie:
U Teolokoj sumi porie se da Bog moe uiniti da prolosti nije bilo, ali se nita
ne govori o zamrenom nizanju uzroka i posledica, koje je tako nepregledno i ulaneno
da se moda ne bi mogao ukloniti nijedan jedini davni dogaaj, makar koliko beznaajan
bio, a da se istog trena ne poremeti sadanjost. Izmeniti prolost ne znai izmeniti jedan
dogaaj, to znai izmeniti njegove posledice kojih je, tako rei, bezbroj. Drugim reima,
to znai stvoriti dve ljudske sudbine. U prvoj (recimo) Pedro Damian umro je u Entre
Riosu 1946; u drugoj, kod Masollera 1904. Ovu potonju doiveli smo sada, ali
odbacivanje one prve nije bilo trenutno i unelo je nesporazume koje sam spomenuo.
Zakljuak: motiv za sva vremena
Sudbina hronomocije kao motiva u naunofantastinoj knjievnosti krajnje je
zanimljiva: jedan od najstarijih motiva anra gotovo je podjednako daleko od praktinog
ostvarenja kao to je bio u doba Vremeplova, te nam ve sama ta injenica donekle jemi
da je re o motivu koji i dalje ima pred sobom sjajnu perspektivu. Da se isti moe logiki
osmisliti, te se tako uklopiti u gore navedeno Aristotelovo odreenje zadatka
knjievnosti, pokazuju malobrojni primeri (poput Vremenskog pejzaa). To je, otprilike,
najdalje dokle smo u ostvarenju Velsovog sna praktino stigli: dokazati - pod posebnim
uslovima - njegovu neprotivurenost. Pripadajui velsovskom literarnom toku,
hronomocija lebdi na ivici mnogih provalija. Kako je ivkovi istie: "Nauna fantastika
nije ogled iz teorijske fizike, ve prozno delo." Sa stanovita literarnog razvitka, bezbroj
scenarija i knjievnih modela ponueno je tokom proteklog stolea, pa ipak smo sreom! - i dalje u stanju da budemo oarani Velsovim cvetom, tragom nenosti, krhkim i
sasuenim mnogo vekova pre nego to e iznii iz tla.
Za kraj, dopustimo spekulaciju: ono to nas uvek iznova fascinira u vezi sa
vremenom jeste neumitnost sa kojom ono pobeuje i nas kao individue i sva naa dela.
Hauard Lavkraft je pred kraja ivota napisao pismo prijateljici koju su muile suicidne
misli u kome se nalaze i ove poznate rei: "Ne mogu da zamislim nijednu sliku
emocionalne satisfakcije koja ne ukljuuje pobedu nad vremenom." Iz toga je proizala
njegova Velika rasa Jita ("Senka iz vremena"), "najvea meu svim rasama koje su ikada
postojale", a taj je vaseljenski epitet zasluila jer je jedina meu svim rasama ostvarila
72
pobedu nad vremenom. Slian sentiment izraavao je i Gedel, koji je u svom

kosmolokom modelu skiciranom gore, kao i optoj platonistikoj filozofiji nalazio
odula toj udnji za nepromenljivom, bezvremenom venou. Mnogima se to moe
uiniti kao puka ekscentrinost. A opet, svuda oko nas su tragovi nesrazmerno drevnije
prolosti, ije je samo trajanje van domaaja ljudskog iskustva: kameni koji utiram na
plai star je milionima godina. ak i sveprisutne bakterije i insekti su bili tu stotinama
miliona godina pre pojave oveanstva uopte i nas kao osoba pojedinano. Putovanje
kroz prostor, kao i putovanje kroz vreme, oblik je zaborava tog ponora koji zjapi svuda
unaokolo, im malo bolje pogledamo; to to je jedno relativno lako ostvarivo u
svakodnevnom ivotu, za razliku od drugog, ne treba da nas zavara. Belgijski nadrealista
Rene Magrit je, kau, po povratku iz turistike posete Egiptu, na pitanje prijatelja kako
mu se ine Piramide u Gizi, cinino rekao "O, ba su onakve kakvim sam ih zamiljao."
Na njegovoj slici iz 1939. pod naslovom "Ukoeno vreme", zapaamo asovnik sa
kazaljkama u nemoguem poloaju, parnu lokomotivu, svenjake sa davno izgorelim
sveama i ogledalo iza koga se prostire zagonetni paralelni univerzum izokrenutog
vremena. Magritovo odbijanje da se prepusti prolaznoj iluziji putovanja, kao i
Lavkraftova i Gedelova odvratnost prema promeni avers su i revers jednog istog novia.
Ta mazohistika fascinacija sopstvenim porazom moe biti razlog to nam se prie o
putovanju kroz vreme ine neodoljivim, moda ba kao to su prie hodoasnika i retki
putopisi to bili u prohujalim epohama.
73
Rudolf Steiner
POLOAJ OVEKA U CELINI KOSMOSA, PLATONOV SVET-GODINA
Predavanje, Rudolf Steiner, Dornach, 28. januar 1917.
Stenografski zapis, nekorigovan od strane predavaa
Preveo sa hrvatskog: Filipovi Svetislav-Filip
Danas u nastojati govoriti o vie optim
stvarima, moda u formi aforistikih
razmatranja, a u utorak u objasniti znaaj nae
antropozofske duhovne nauke za sadanje
vreme, kao i za evoluciju ljudskog roda. Tom
prilikom, takoe bi eleo govoriti o neemu to
je zaista vredno razmatranja, to e u jednu
ruku biti retrospekcija naih aktivnosti, a u
drugu ruku biti e opis odreenih stvari koje
mogu biti znaajne za procenu naeg duhovnonaunog pokreta i nae uloge u okviru
njega.Mislim da je u dananjem trenutku
neophodno razmotriti takve stvari poblie i
posvetiti im nau ozbiljnu panju.
Danas u poeti sa stvarima koje e nam
omoguiti da osetimo, takorei, na poloaj u
svemiru. Ljudska bia materijalistikog
razdoblja oseaju se naputeno i usamljeno usred svemira. Vidite, ako odreemo prst, ili
ruku, ili amputiramo nogu ljudkog bia, ili ako odvojimo od njega neto to je povezano s
njegovim fizikim, telesnim biem, on e oseati da jedan njegov deo pripada celom telu.
U ranijim vremenima ljudske evolucije, ljudska bia su imala razliite vrste oseanja.
Nisu samo oseali da aka, ruka ili noga, sainjavaju deo njihova bia, nego su oseali i
da su oni sami deo celine. S obzirom na ta ranija vremena, moe se govoriti o grupnom
egu na potpuno drugaiji nain nego to to inimo danas; familije i plemena oseali su,
kroz mnoge generacije, da su oni jedinstvo, celina. esto smo objanjavali ove stvari. Ali
u ova ranija vremena ljudske evolucije, postojali su i jo neki oseaji u vezi spoljnjeg
fizikog ivota: ljudska bia su oseala, da stoje unutar celog svemira, da su bili
formirana iz celog svemira. Ba kao to i mi sada oseamo da su prst ili aka delovi
celine celog organizma, tako su i ljudska bia u dalekoj prolosti oseala: Sunce je tamo
gore, na nebu: putuje svojim kursom; to to ini Sunce nije potpuno nevezano s nama; mi
smo deo tog prostora kroz koji sunce putuje. I mi smo deo svemira koji mesec dovodi u
odreeni ritam. Ukratko, svemir je doivljavan kao veliki organizam i ljudska bia su se
74
oseala kao njegov deo, kao to prst sada osea da je deo tela. injenica da su ti oseaji i
senzacije vie ili manje izgubljeni, povezana je u ogromnoj meri sa postupnim jaanjem
materijalizma. U sadanje vreme, moderna nauka posebno prezire davanje vanosti
injenici da smo unutar svemira. Nauka gleda na ljudsko bie, kao da ono predstavlja
individualnu telesnost, istrauje jedan njegov deo anatomski i fizioloki, i opisuje
zapaanja koja su tako napravljena. Nauka vie nema obiaj razmatrati ljudsko bie kao
lana organizma svemira, ukoliko moe biti promatrano fiziki.
Ljudsko promatranje, a takoer i nauno promatranje, mora se vratiti na nain
kontemplacije koji ponovno ujedinjuje ljudsko bie sa celim svemirom, s kosmosom.
Ljudsko bie mora ponovno oseati da stoji unutar celog svemira. Vie nee biti u stanju
to napraviti na isti nain kako je to bilo u prolosti; to mora postii proirujui apstraktnu
nauku sadanjeg vremena i kontemplirajui pojedino ljudsko bie pomou nekih
konanih ideja i pretpostavki; Naznaiu neke od ovih ideja, da bi pokazao smer u kojem
mora ii budue nauno razmiljanje, samo ovo budue razmiljanje e u isto vreme biti
humanije nego naa moderna nauna misao, i ovaj novi nain razmiljanja mora se
pojaviti ako elimo nau svest ponovno nai unutar kosmike celine.
Vi znate da takozvana prolena taka, bolje reeno, taka gde Sunce izlazi u
prolee, ne moe uvek biti naena na istom mestu, nego da napreduje. Napreduje uzdu
kruga kojeg oznaavamo kao Zodijak. Mi znamo da je ova prolena taka odreena. i
bila je uvek odreena na dui period, od kada oveanstvo moe misliti sa
odreivanjem mesta u Zodijaku koje odgovara proletnoj taki. U 8-om veku pre Misterija
na Golgoti, pa do otprilike 15t-og veka nakon Misterija na Golgoti, Sunce je moglo biti
vieno kako izlazi u prolee u znaku Ovna, ali ne uvek na istom mestu, jer proletna taka,
taka gde Sunce izlazi, stalno napreduje. Tokom ovog spomenutog razdoblja ono putuje
znakom Ovna. Od tog vremena, proletna taka je napredovala do znaka Riba. Moram
naroito napomenuti da moderna astronomija ne radi svoje proraune prema osnovama
ovih znakova, tako da kalendar jo uvek pokazuje da je proletna taka u znaku Ovna, gde
u stvarnosti nije. Astronomija nastavlja prihvaene ideje iz prethodnog vremenskog
perioda i jednostavno deli celi krug Zodijaka na dvanaest delova, potpuno ignoriui
same znakove i jednostavno odreujui svaki dvanaesti dio kruga kao znak Zodijaka; ova
podela e biti odravana ak iako prolena taka napreduje. Na vlastiti kalendar, umesto
toga, pokazuje kako stvari stvarno stoje. Ali ovo nije toliko vano, za sada. Esencijalna
stvar za zapamtiti je ta da proletna taka napreduje preko celog kruga Zodijaka, tako da je
toka gde Sunce izlazi uvek malo pomaknuta. Prolena taka mora napredovati preko
cijelog Zodijaka da bi se ponovno vratila na mesto polaska. Vreme potrebno za ovo bie
oko 25,920 godina. Ovih 25,920 godina su takoe oznaavane kao tzv. PLATONOVA
GODINA. Dakle, Platonova godina je godina velikog trajanja. Ona obuhvata vreme
potrebno prolenoj taki, taki gde Sunce izlazi u prolee, da proputuje kroz Zodijak.
Vreme potrebno da se taka izlaska Sunca ponovno vrati na taku polaska obuhvata
prema tome 25,920 godina. Tane indikacije variraju prema razliitim proraunima, ali za
75
sada tane slike nisu toliko vane; esencijalna stvar koja se treba roditi u umu je ritam
koji ove slike sadre. Mogue je zamisliti da je veliki svetski ritam sadran u injenici da
se ovo kretanje, zbog razloga koje sam upravo objasnio, uvek ponovno vraa na svoju
polaznu taku posle 25,920 godina.
Prema tome moemo kazati: Ovih 25,920 godina najznaajnije su za ivot Sunca,
jer za vreme tog perioda sunevog ivota, Sunce prolazi kroz sjedinjenje, kroz pravo
sjedinjenje, kompletnu celinu. Sledeih 25,920 godina su ponavljanje. Prema tome
dobijamo ritmiko ponavljanje ovog sjedinjenja, koje traje 25,920 godina.
Poto smo ovo razmotrili ovu veliku svetsku godinu, sada emo razmotriti neto
to je prilino maleno i intimno je povezano s naim ivotom izmeu roenja i smrti,
takorei, s naim ivotom, toliko dugo koliko smo ljudska bia fizikog sveta.
Razmotrimo ovo, za poetak. Bez ikakve sumnje, disanje, koje se sastoji od jednog
udisaja i jednog izdisaja, je najvanije za na ivot unutar fizikog tela; na fiziki ivot
je, na kraju, utemeljen na injenici da je dah uvuen i ponovno poslan napolje. Kada bi
na respiratorni proces bio prekinut, mi ne bismo mogli iveti, fiziki. Disanje je zaista
neto vrlo znaajno. Na dah donosi nam zrak, koji nas ispunjava ivotom, na nain kako
to moe; kroz na organizam, mi transformiemo ovaj zrak, tako da on postaje mrtav
zrak, koji bi nas ubio kada bismo ga udisali ponovno u stanju kakav je neposredno nakon
to smo ga izdahnuli.
U proseku, ljudsko bie die 18 puta u minuti. Ovo moe, naravno, varirati, jer
nae disanje je razliito u mladosti, a i u starijoj dobi, ali ako uzmemo prosek, doi emo
do normalne slike disanja, 18 disanja u minuti. Dakle mi obnavljamo na ivot ritmiki
18 puta u minuti. Sada pogledajmo koliko to esto radimo u jednom danu. U jednom satu
bilo bi jednako 18 x 60 = 1080. U 24 sata: 1080 x 24 = 25,920, odnosno, 25,920 puta.
Vidite, nain na koji na ivot uzima svoj tok u jednom danu, ima vrlo naroiti
ritam. Ako uzmemo jedno disanje kao sjedinjenje, kao ivotno-sjedinjenje, ovo je vrlo
znaajno za nas, jer je na ivot odravan sa ritmikim ponavljanjem disanja. Jedan dan
daje nam tano isti broj respiratornih ritmova, kao i broj godina koje su Suncu potrebne
da vrati svoju proletnu toku na mjesto polaska.. Moemo rei: ako zamislimo da je jedno
disanje jedna godina u minijaturi, mi proemo kroz platonovu godinu u minijaturi, tako
da u jednom danu imamo reprodukciju, mikrokosmiku reprodukciju, jedne platonove
godine. Ovo je veoma vano, jer nam pokazuje da na respiratorni proces, takorei, neto
to se dogaa unutar ljudskog bia, da je podloan istom ritmu razlikujui se samo
vremenski kao i ritam koji, na velikoj skali, lei kao osnova ritma sunevog kursa.
Vano je da smestimo ovakvu injenicu ispred nae due. Jer ako pretvorimo u
oseaj ono to ovo objanjenje daje, taj oseaj bi bio takav kao da nam kae: Mi smo
reprodukcija makrokosmosa. To nije samo fraza, niti samo prazan govor, ako kaemo da
je ovjek slika makrokosmosa, jer ovo moe biti detaljno dokazano. Pomou ovoga
takoe moete osetiti zvuni temelj svih zakona koji dolaze iz duhovne nauke, jer su svi
76
temeljeni na ovom intimnom poznavanju unutarnjih veza, koje postoje u univerzumu, ali
nije uvijek mogue jasno uvideti svaki detalj.
Kada razmatramo ovakve stvari, trebali bi, naravno, shvatiti, iznad svega ostalog,
da je ljudsko bie delimino odvojeno od celine univerzuma. Gledajui kao celinu, ono
stoji unutar ritma univerzuma, ali u isto vreme ono je, na odreeni nain, slobodno; ono
menja odreene stvari, dakle nema potpune harmonije, u svakom sluaju. Mogunost
ljudske slobode lei u velikoj injenici da potpuna harmonija uvek ne postoji. Meutim,
harmonija, koja postoji kao celina, sadri injenicu da ovek stoji unutar celog kosmosa...
Posmatranja koja sam upravo napravio, morala su biti napravljena iz posebnog
razloga, tako da stvari koje u vam sada rei ne budu krivo shvaene. Nakon razmatranja
disanja, razmotrimo sada vei ivotni element, sledei vei ivotni element, to su,
izmenljivi uslovi budnosti i spavanja. Na nae disanje moemo gledati kao na najmanji
ivotni element. Ali razmotrimo sada izmjenljiva stanja spavanja i budnosti.. Zaista, na
odreeni nain, moemo razmatrati smenu spavanja i budnosti kao analogiju procesa
disanja.
Znate da sam esto opisivao kako uzimamo astralno telo i ego kada se budimo, i
kako ih putamo napolje kada padnemo u san; esto sam ovo opisivao kao disanje, kao
dah koji je uzet i poslan ponovo spolja za vreme trajanja jednog dana i jedne noi.
Moemo ovo kontemplirati i u daleko vie materijalistikom smislu. Kada diemo,
vazduh ulazi unutra i izlazi napolje. Vazduh je prema tome povuen unutra i izbaen
ponovo napolje, tako da ovaj proces jednostavno postavlja u oscilaciju materijalnu
supstancu: unutra i spolja, unutra i napolje. Na potpuno slian nain, moemo gledati
ritmiki proces u izmeni stanja spavanja i budnosti. Jer kada uzimamo u sebe na ego i
nae astralno telo, pri jutarnjem buenju, nae eteriko telo je gurnuto natrag ... gurnuto
je natrag iz glave, vie u druge delove naeg organizma. A kada jo jednom zaspemo, i
poaljemo nae astralno telo i ego spolja izvan naeg tela, tada moemo primetiti, na
primer, da se nae eteriko telo iri gore u naoj glavi, na isti nain kako se iri i svim
niim delovima naeg tela. Dakle imamo neprekidan ritmiki proces. Eteriko telo je
gurnuto dolje - i mi se budimo; ono ostaje dole dok god smo budni. Kada padnemo u san,
ono je jo jednom gurnuto gore, u glavu. I tako ono ide gore i dolje, gore i dolje, tokom
24 sata, ba kao i na dah to ide unutra i vani, unutra i vani. Dakle, imamo eteriki
pokret, koji se zbiva u toku od 24 sata. Naravno, moemo nai i nepravilnosti kod
ljudskog bia, jer njegova sposobnost slobode, njegov stepen slobode, se temelji na
ovome; meutim, u celini, stvari koje sam vam objasnio mogu biti uzete kao valjane.
Sada moemo rei: Neto, dakle, die u nama, ipak postoji i druga vrsta disanja, to
je neto to se die i pada... to die u nama u ritmu jednog dana, na isti nain na koji neto
die u nama u ritmu 1/18 minute. Neto die u nama u ritmu jednog dana. Sada
pogledajmo da li to to die u nama u ritmu jednog dana, da li dizanje i padanje naeg
eterikog tela, koje dakle die unutar nas, takoer prikazuje neto to nalikuje krunom
kretanju, i vraa se u taku odlaska. U tom sluaju, morali bi istraiti ta 25,920 dana
77
zaista jesu. Jer 25,920 ovih disanja, u kojima eteriko raste i pada, trebali bi odgovarati, u
svom rastu i padanju, reprodukciji Platonove godine. Ba kao to jedan dan odgovara za
25,920 respiracija, tako bi i 25,920 dana trebali odgovarati neemu u ljudskom ivotu.
Koliko godina ima u 25, 920 dana? Pogledajmo.
Uzmimo da godina ima prosek od 365.25 dana, napravimo delenje i tada bi morali
dobiti kao rezultat delenja
25,920 : 365.25 = oko 71
moemo rei, oko 71 godina, to je proseno trajanje ljudskog ivota. Naravno,
ljudsko bie ima svoju slobodu i esto moe dosei mnogo veu starost. Ali znate da je
patrijarhalna dob oznaena kao 70 godina. Dakle imamo trajanje ljudskog ivota jednako
25,920 dana, 25,920 takvih velikih disanja! Jo jednom, dobili smo ciklus koji na divan
nain mikrokosmiki reprodukuje makrokosmika zbivanja. Dakle moemo rei: Ako
ivimo jedan dan, reproduciramo platonov svet-godinu sa naih 25,920 respiracija; ako
ivimo 71 godinu, opet reprodukujemo platonovu godinu sa 25,920 velikih disanja, sa
dizanjem i padanjem koji su vezani sa buenjem i padanjem u san.
Sada moemo ii dalje na neto to bi nas odvelo predaleko, kada bi danas detaljno
objanjavao; ali dati u indicije, to se moe initi okultno. Mi smo okrueni vazduhom.
Vazduh daje mogunost za na najblii ivotni element, koji zauzima mesto u ritmu
naeg disanja. Mi dakle uzimamo ovaj ritam od vazduha, koji postoji na zemlji. Ko nam
daje drugi ritam? Sama Zemlja. Poto je ovaj ritam regulisan injenicom da se Zemlja
okree oko vlastite ose, ako elimo govoriti u modernom astronomskom smislu; okree
se oko vlastite osi za vreme promene dana i noi. Dakle moemo rei: Vazduh die u
nama kada na dah ide unutra i napolje. Preko krunog kretanja oko vlastite ose, preko
promene dana i noi, Zemlja die u nama i uzrokuje da se probudimo i da zaspemo,
Zemlja die i pulsira u nama. U odnosu na Zemlju, trajanje naeg ivota sada moe biti
objanjeno kao jedan dan ivog bia, koje napravi svoj dah za vreme trajanja jedne noi i
jednog dana, a ne za vrijeme trajanja 1/18 minute. Za takvo bie, 70 godina bilo bi
jednako jednom danu; u 70 godina proivelo bi jedan od svojih dana. A promene dana i
noi, u uobiajenom smislu, predstavljaju disanje tog bia.
Vidite, ovo nam omoguava da osetimo da stojimo unutar obuhvatnijeg ivota, koji
jedino ima due disanje; takorei, disanje koje ima svoj tok u ritmu od 24 sata i dui
dan, naime, 70-71 godinu. Dakle moemo oseati sebe unutar ivog bia, iji puls i ritam
disanja su mnogo dui nego nai. To vam pokazuje da je potpuno ispravno govoriti o
mikrokosmosu kao o slici makrokosmosa, jer reproduktivost moe biti prikazana
brojevima. Kada mi dakle kaemo: Vazduh die unutar nas, koristi sebe gore dok
istovremeno die unutar nas, i zemaljski element die unutar nas, utoliko to mi
pripadamo veem ivotu-Biu, moemo eventualno postaviti pitanje: Moda nismo samo
povezani sa vazduhom na Zemlji, i sa celom zemljom i njenim ritmovima dana i noi,
ve takoe i sa izlaskom sunca, sa njegovim povratkom na polaznu taku u toku jedne
platonove godine? Moda smo na neki nain povezani i s tim?
78
Ove stvari su od velikog znaaja. Meutim moderna nauka prolazi kraj njih, kao da
uopte ne postoje, jer ovakve stvari nisu uzete u razmatranje kod moderne nauke. Na vrlo
opipljiv nain, ja sam jednom preao razliku izmeu moderne nauke i takve nauke kakva
se mora pojaviti jednog dana. Moda sam vam ve rekao da sam u jesen 1889 bio pozvan
da uestvujem u Goethe i Schiller Arhivu u Weimar-u, za pripremu Geteovih naunih
spisa, koje sam onda izvukao za vee Weimar-sko izdanje Geteovih dela, tzv. "Sophia
Edition". Moj zadatak je bio da prouim dokumente ostavljene od Goethe-a sve
povezano sa njegovim anatomskim, fiziolokim, zoolokim, botanikim, minerolokim,
geolokim i takoe meteorolokim studijama. Gete je napravio veoma brojna promatranja
vremena, u tokom jedne godine. Pravio je posmatranja vremena posebno u vezi s visinom
pritiska vazduha, i vrlo je iznenaujue videti veliki broj grafikona koje je iscrtao u
meteoroloke svrhe. Mnoge od ovih karata nisu objavljene, neke su reprodukovane u
mom izdanju, ali vrlo malo od ovog materijala je objavljeno. Ba kao to se toplotne
krivulje danas registruju, tako je Gete registrovao visine pritiska na odreenom mestu,
zapravo, na vie mesta, prema grafikonima, tako da je oznaavao visinu pritiska za
odreeni dan. To je radio i za cele mesece, i tako pokuavao otkriti krivulje koje
povezuju razliite lokacije.
Moderna nauka jo nije daleko odmakla u korienju barometrikih krivulja.
Goethe je studirao ove krivulje, jer je vidio u njima gotovo analogiju ritma koji je
registrovan na temperaturnim grafikonima; takorei, eleo je pronai vrstu ritma Zemlje,
stalan regularni ritam, naravno. Na ta je Gete zapravo ciljao? eleo je dokazati da
oscilacije visine pritiska tokom jedne godine nisu toliko nepravilne koliko standardna
meteorologija pretpostavlja da jesu, ve da imaju izvesnu pravilnost, koju jedino menjaju
nii vremenski uslovi. Gete je elio dokazati da gravitacija Zemlje predstavlja njeno
disanje, u toku jedne godine; eleo je ukazati na jednu stvar koja se isto javlja kod
ljudskog disanja. To je ono to je elio ponovno otkriti u visinama pritiska. U budunosti,
ovakva vrsta naunog pristupa e rasti, jer e mikrokosmiki i makrokosmiki procesi
ponovno biti istraivani. Gete je nacrtao prilian broj grafikona, da bi studirao ritam
zemlje, njeno disanje, dah zemlje koji ide unutra i spoljai, kao to je sam naznaio.
Kod Getea, nikada ne nalazimo iste izjave, kako je to esto kod drugih. Kada
drugi esto govore o ritmu zemlje, oni jedino misle na sliku, metaforu, i to za njih nije
nita osim pogleda. Meutim kada Goethe daje izjavu, koju obino rekapitulira u tri ili
etiri reenice ... na primer, kada on kae da zemlja die unutra i vani ... tada on uvek crta
dobar broj tabela i grafikona na kojima temelji svoje izjave, i iza njega uvek postoji
stvarno iskustvo, a budui da veina ljudi kae: "Stvarno iskustvo! Ovo je samo eho,
magla!" Gete nam posebno moe pokazati da je neophodno da imamo neto iza nas kada
god dajemo izjavu.
Na ovaj nain, moemo doi do take kada prepoznajemo da sama Zemlja die kao
da je veliko ivo bie.
79
Sada pokuajmo videti da li je mogue govoriti o slinom disajnom procesu kada

smestimo sebe unutar cele platonove godine sunca. U tom sluaju, mi bi imali 25,920
godina. Sada razmotrimo tih 25,920 godina kao JEDNU godinu i istraimo njen odnos
prema jednom danu. Ako elimo razmotriti cijelu platonovu godinu kao jednu godinu i
ako tada elimo otkriti to e initi jedan od njenih dana, moramo je podeliti sa 365V4, i
ovo e nam dati jedan dan. Ako cjelina predstavlja jednu godinu i ako je podijelimo sa
365V4, dobivamo JEDAN dan. Pogledajmo koji rezultat imamo kada podijelimo 25,920
godina sa 365V4. Dobijemo 71 godinu, to je trajanje ljudskog ivota. Drugim reima:
trajanje ljudskog ivota jednako je jednom danu unutar cele platonove godine. U
usporedbi s duinom ljudskog ivota, cela platonova godina moe biti razmatrana na
takav nain da mi sami, kao fizika bia koja prolaze duinu naeg ljudskog ivota, smo
izdahnuti od strane onog to je aktivno unutar cele platonove godine, i u tom sluaju, 71
godina, uzeta u obzir kao jedan dan, odgovara jednom dahu tog bia koje prolazi kroz
platonovu godinu.
Unutar 1/18 minute, mi smo dakle ivotni lanovi vazduha; unutar jednog dana, mi
smo ivotni lanovi Zemlje; unutar trajanja naeg ivota, moemo posmatrati sebe na
takav nain da u trenutku naeg roenja smo mi izdahnuti vani od strane tako velikog
bia za kojeg je platonova godina ekvivalent za jednu godinu; mi smo izdahnuti vani i
udahnuti ponovno unutra za vreme jednog od njegovih dana. Ako razmatramo nae
fiziko telo, mi imamo unutar naeg fizikog tela koje prolazi kroz svoju patrijarhalnu
dob, jedan dah tog velikog bia, iji ivot je tako dug, da 25,920 godina odgovara jednoj
godini. Naa patrijarhalna dob (71 godina) je u tom sluaju ekvivalent za jedan dan tog
bia. Ako dakle mislimo na bie koje ivi zajedno sa naom Zemljom, smenjujui dan i
no u trajanju od 24 sata, to e predstavljati jedan dah za nae eteriko telo; stvarno
disanje naeg astralnog tela bie ekvivalent 1/18 minuta.
Ovde imate analogiju za vrlo staru izreku. Razmotrite sledeu injenicu: U drevna
vremena, ljudi su zamiljali neto to je oznaavano kao dani i noi Brahma-e. Ovdje
imate analogiju. Sada zamislite duhovno bie, za kog je naih 71 godina ekvivalent za
jedan dah vazduha; u tom sluaju, mi bismo bili dah tog bia. Preko injenice da smo
smeteni u svet, kao mala deca kada smo roeni, mi smo izdahnuti od tog bia koje
prolazi kroz platonovu godinu, kao da je bila jedna godina, bia koje dakle broji svoje
godine u platonovim godinama. To bie prema tome izdahne nas napolje u svemir i kada
umremo ponovno smo udahne. Mi smo dakle izdahnuti napolje i udahnuti ponovno
unutra.
Sada se vratimo na Zemlju. Ona nas udahne unutra i izdahne napolje u tokom
jednog dana. I poimo sada u vazduh, koji ini deo Zemlje. On nas udahne unutra i
napolje u 1/18 minuta; jo uvek broj 25,920 predstavlja povratak na taku odlaska. Ovo
nam pokazuje pravilni ritam; oseamo da smo unutar univerzuma; uimo se da znamo da
ljudski ivot, i jedan dan u ljudskom ivotu, je, za vea i obuhvatnija bia, ekvivalentan
dahu koji mi sami crpimo u vlastitom ivotu. I ako podignemo ovo znanje preko naih
80
oseaja; stara pria, prema kojoj smo postavljeni u nedra univerzuma, dobiva naroit
znaaj.
Ove stvari nesumnjivo lee na naunom nainu gledanja na stvari, i da bi ispravno
koristili ove izraune, koji su svima poznati i mogu se nai u svakoj enciklopediji, trebati
emo samo duhovno nauno stanovite. Ako se ovi prorauni jednom upotrebe na pravi
nain i prepozna njihova vrednost, veza sa duhovnim znanjem, sa antropozofskom
duhovnim znanjem, bie naena unutar nae uobiajene nauke.
Na slian nain, nai emo da je sve, zaista sve, odreeno zakonima brojeva i
mere. Biblijske rei, da je sve u svemiru odreeno prema zakonu brojeva i mere, bi u tom
sluaju dobile duboki znaaj kroz ljudsko znanje.
Nastavimo dalje. ta je povezano s naim disanjem, gotovo zavisno od disanja? To
je na govor. Zaista, sa organskog stajalita, govor je povezan sa naim disajnim
procesom. Govor ne samo da dolazi kroz isti organ, ve je takoe povezan s naim
disanjem; takorei, sa onim to je sadrano u ritmu od 1/18 minuta. Kako mi govorimo, i
nai prijatelji pored nas govore na isti nain. to se tie respiratornog ritma, ljudska bia
u naem okruenju govore u skladu sa vazduhom koji je na Zemlji i koji nas okruuje.
Sada bi iz ovoga mogli zakljuiti da je ritam disanja koji je povezan sa danom i
noi, povezan na odreeni nain s govorom, izraavanjem govorom, ali u ovom sluaju
sa biima koja pripadaju organizmu Zemlje; ona pripadaju organizmu Zemlje na isti
nain na koji ljudska bia pripadaju vazduhu govorom sa biima odreene vrste.
Mudrost koja je bila prenesena ljudskim biima daleke prolosti od strane viih
bia, nije im bila prenesena na nain koji je povezan sa ritmom disanja od 1/18 minuta,
ve je bila povezana sa ritmom disanja koji ima dan kao svoje sjedinjenje. U ta drevna
vremena, ljudska bia nisu mogla uiti tako brzo; bila su primorana ekati, dok rei
odreene duine ne budu izgovorene, to odgovara dahu koji uzima 24 sata. Drevna
mudrost dola je od viih bia, koja su povezana sa zemljom na isti nain na koji smo mi
povezani sa vazduhom, i ta via bia su pristupili ljudskim biima. Oni koji sada rade na
njihov nain sve do inicijacija, jo mogu osetiti neto od ovoga. Jer stvari koje su nam
prenoene tako da je duhovni svet pristupio nama, su daleko sporije nego stvari koje su
nam preneene na krilima naeg uobiajenog procesiranja vazduha.
Iz ovog razloga, vano je da oni koji imaju stremljenja poslije inicijacije moraju
nauiti osetiti u sebi veliki znaaj prelaznih stanja padanja u san i buenja. Kada padamo
u san i kada se budimo, u ovim prelazima, moemo osetiti vie nego bilo gde ono to
duhovna bia misteriozno dele sa nama; samo na kasnijem nivou ovo prelazi, do
odreene toke, pod nau kontrolu. Ako elimo dobiti pristup u svet koji je boravite
mrtvih, radiemo ispravno ako irimo svest na injenici da nam mrtvi najlake govore za
vreme trenutaka kada padamo u san i kada se budimo. Njima je tee da dopru do nas kada
zaspemo, jer tada po pravilu prelazimo u nesvesno stanje, tako da ne ujemo to nam
mrtvi ele rei. Ali kada se budimo, i kada smo dosegli taku da imamo jasnu svest da se
budimo, ovaj trenutak bie najbolji za stupanje u komunikaciju s mrtvima posebno
81
trenutak buenja. Moramo pokuati, meutim, imati punu kontrolu trenutka buenja.
Imati punu kontrolu trenutka buenja znai, drugim reima, trebamo nastojati da se
probudimo bez da odmah preemo u dnevno svetlo. Moda ete se upoznati s posebnim
pravilom, moete to zvati praznoverjem ako elite prema kojem ne bismo smeli
pogledati kroz prozor i prema svetlu ako elimo sa zapamtimo san, jer ako pogledamo
svetlo san emo lako zaboraviti. Ovo posebno vredi za fina zapaanja koja nam dolaze iz
duhovnog sveta. Moramo nastojati, takorei, da se budimo u mraku, ali u mraku koji je
svesno napravljen, tako da izbegnemo sluanje zvukova i otvaranje oiju. Moramo
nastojati, svesno, i bez da odmah uemo u ivot dana, da se probudimo, i ovo e nam
najbolje od svega omoguiti da zapazimo komunikaciju koja nam dolazi iz duhovnog
sveta.
Sada moete rei: U tom sluaju, primiti emo vrlo malo kroz takav nain
komunikacije tokom naeg ivota. Samo zamislite koliko bi to bilo teko, kada bi celog
ivota imali mogunost primanja samo toliko komunikacije koliko normalno primimo za
jedan dan! To bi bilo dovoljno, ali ne bi mogli to iskoristiti, jer tu je nae djetinjstvo, itd.
Ali zemlja sudjeluje i (molim imajte to na umu) uzima ovu komunikaciju unutar svog
eterikog tela, i jer te stvari ostaju zapisane u eteru Zemlje one se tu mogu i prouavati.
Druga zaokruena komunikacija koja nam je prenesena od strane bia iji ivotni element
je platonova godina, moe se prouavati u eteru Sunca koji ispunjava celi svet; oni mogu
biti prouavani na nain opisan na razliitim mjestima u "KNOWLEDGE OF THE
HIGHER WORLDS" i u ostalim knjigama.
Prema tome moete videti da ograda moe biti sputena, koja spaja standardnu
nauku i duhovno znanje. Ali naravno, onaj ko nije upoznat sa duhovnim znanjem, teko
e moi pravilno upotrebiti znanje koje standardna nauka moe pribaviti. Meutim, oni,
koji imajui duhovni i nauni mentalitet, nemaju ni trunku sumnje kada prilaze ovim
stvarima.
Rekao sam Vam da sam objasnio samo jedan aspekt ovih stvari, naime, njihov
ritmiki tok, koji je sadran u disanju. Nadalje postoje mnoge stvari koje mogu biti
prikazane izraunima, tako prikazujui harmoniju i povezanost izmeu mikrokosmosa i
makrokosmosa. Zaista, mogue je stei dubok oseaj za ovu harmoninu povezanost.
Ovaj tip oseaja je jo bio prenoen starim posveenicima u Misterijima, sve do
petnaestog veka. Pre tog vremena, mogli su samo primiti neto u obliku nauke, kada su
im njihovi uitelji eleli preneti oseaj da stoje u sreditu univerzuma. Ovo je, ponovno,
karakteristika materijalistiko doba, da danas mi moemo primiti znanje bez da smo na
ijedan nain pripremljeni za to znanje to se tie naih oseaja. Ve je odavno pridavana
panja injenici da su u Misterijima, prvo kultivirani odreeni oseaji, pre nego se
razmatralo prikupljanje znanja.
to bi trebala biti nacija, u sadanjem apstraktnom, materijalistikom dobu?
Odreeni broj ljudi koji govori isti jezik. Materijalistiko doba je, naravno, nesposobno
82
prosuditi pravu esenciju i bie nacije, gledanu kao individualitet injenicu koju smo
esto razmatrali.
ta proizlazi iz injenice da mi ne polazimo od apstraktnog koncepta ve od
stvarnog bia, kada govorimo o naciji ili o karakteru nacije? ta proizlazi iz ovog? Vi
ete rei: Teozofija nam omoguava da studiramo ljudsko bie: njegovo fiziko telo,
njegovo eteriko telo, njegovo astralno telo, njegov ego ovo je kako mi
kontempliramo ljudsko bie; Ako je i nacija takoe stvarno bie, onda i bie nacije
moemo posmatrati na ovaj nain, i ak i za bie nacije mi moemo pretpostaviti
postojanje odreenih delova i lanova.
To se zaista moe uiniti! I druga bia, koja postoje iznad ljudskih bia i koja su
realna ba kao i ovek, prouavana su u originalnom okultizmu. Ali razliiti lanovi ovih
bia mogu biti vieni drukije nego u sluaju oveka. Jer kada bi dua naroda imala iste
lanove kao i ljudsko bie, bila bi ljudsko bie; ali dua naroda nije ljudsko bie, to je
potpuno drugaija vrsta bia. U sluaju dua naroda, moramo zaista promatrati
pojedinane due naroda i tada moemo imati ideju kakve su one stvarno. Ne moemo
generalizovati, jer bi nas to vodilo u apstrakciju.
Hajdemo, dakle, razmotriti jednu posebnu duu naroda, onu koja sada odreuje, na
primer, italijansku naciju, ukoliko je nacija odreena u svim svojim detaljima sa duom
naroda. Hajdemo razmotriti jednu posebnu duu naroda i upitati: Kako moemo govoriti
o ovoj posebnoj dui naroda? Ako bismo govorili o njoj na isti nain na koji govorimo o
ljudskom biu, da ima, na primer, fiziko telo, mi stvarno mislimo, kada govorimo o
ovekovom fizikom tijelu, da ono sadri odreene alkalne supstance, odreene
mineralne supstance, i da je 5% njega vrsto, dok je ostalo tekue i plinovito. Sve ovo
ini ovekovo fiziko telo. Kada govorimo o dui naroda, npr.talijanska dua naroda
nema tekuih dijelova, ali telo naroda je istkano od vazduha, koji je njena najvra
materijalna supstanca; sve ostalo u njoj je manje kompaktno.
Dakle, kada kaemo da ljudsko bie sadri zemaljsku supstancu, moramo rei, u
sluaju italijanske due naroda, da ona sadri, kao poetnu, vazdunu supstancu. A gde
ljudska bia imaju vodene supstance, tamo italijanska dua naroda ima vruinu, toplinu.
Ljudsko bie die vazdune supstance unutra i spolja talijanska dua naroda svetlo. U
sluaju talijanske due naroda, svetlo odgovara vazduhu ljudskih bia. Gde ovek ima
vruinu ili toplinu, italijanska dua naroda ima tonove, naime, ima muziku sfera.
Sada imate vie ili manje to to odgovara fizikom telu, osim to ulazimo
drugaije. Umesto da kaemo, kao to to radimo u sluaju oveka: vrsta supstanca, tena
supstanca, vazduna supstanca, toplina, moramo rei, u sluaju italijanske due naroda,
ako uzmemo neto emu dajemo analogiju fizikog tela (jer tada, nije isto znaenje rei,
fiziko telo): vazduh, toplina, svetlo i zvuk. Ovo vam pokazuje da kada italijanska
dua naroda stvarno animira ljudsko bie kojem pripada, ona bira disanje kao kanal, jer
njen najnii i najgui sastojak je vazduh. U stvari kod italijanske nacije, korespondencija
pojedinog ljudskog bia i due naroda odvija se kroz disanje. Italijanska dua naroda
83
komunicira s ovekom kroz dah. Ovo je aktualan i stvaran proces. Naravno, neko die iz
potpuno drugaijih razloga, ali uticaj due naroda prikriven je respiratornim procesom.
TA E BITI SA NAMA
Do sada su se ostvarila mnoga predvianja raznih pisaca naune fantastike.
Ali, kakva nas stvarna daleka budunost oekuje?
Nauna fantastika daje nam viziju budunosti. Jedno od prvih dela naune
fantastike o putovanju u budunost je 'Vremeplov', H.D.Velsa, iz 1895. godine. Dananji
oboavaoci naune fantastike redovno se izjanjavaju za 'Zvezdane Staze', kao primer
budunosti u kojoj bi oni najradije iveli.
Od 1895. do danas ostvarila su se mnoga 'nemogua predvianja' naune
fantastike. Ali, ta bi se dogodilo kada bismo nekim vremeplovom mogli uploviti u
budunost i ta bismo tamo saznali o sudbini oveanstva i o samom univerzumu.
Za Stivena Bakstera, poznatog pisca naune fantastike, kau da je novi Artur
Klark. On je nedavno izneo predvianje budunosti oveanstva u est vremenskih
taaka. Ovde emo vam predstaviti kako to izgleda.
IZ SADANJOSTI U 2096. GODINU
Godina je 2096. Na prvi pogled nije se mnogo toga promenilo u poslednjih 100
godina. Osnovni elementi gradova - putevi, vozila i zgrade - uglavnom su ostali isti. Ali,
ako pogledamo malo bolje, videemo da su naunici stvorili puteve i trotoare od
samoobnavljajueg asfalta. Nema vie znaka 'Radovi na putu'.
Naravno, saobraaj je jo gust, ali vozila idu veoma brzo i vrlo blizu jedni drugima.
Vozila su ve danas postala 'pametna', jer mogu da 'razgovaraju' sa satelitima, radi
planiranja putanje i izbegavanja saobraajne guve, ali 2096. bie jo pametnija.
Ona e razgovarati ak izmeu sebe, tako da kola na kraju kolone mogu brzo da
reaguju na promene koje se deavaju na poetku.
Svuda je informaciona tehnologija: minijaturni raunari su svuda - u kolima,
naoj odei, pa ak i u nama samima. U dnevnoj tampi glavni naslovi su o konferenciji
najbogatijih zemalja na svetu: Vijetnamu, Koreji, Japanu, Kini, Maleziji, Indiji... One
razgovaraju o distribuciji humanitarne pomoi Evropi.
Dogaa se neto jo zanimljivije: vanzemaljske ivotne forme pobedile su u
legalnoj bici u Svetskom vrhovnom sudu da budu priznate kao inteligentne. To nisu
vanzemaljske forme sa drugih svetova ve bia koja je stvorio ovek: kompjuterski virus
- kompleksni potomak dananjeg virusa.
Kolaps ekologije je zaustavljen, ak je i preusmeren. Mogu se videti ogromne
lopte ugljen-monoksida smrznutog u vazduhu, ako i gigantski avioni koji lete iznad
polova da bi popravili ozonski omota.
84
Poslednje velike ivotinje sveta - nosorozi i slonovi - ive u ogromnom

rezervatu u Africi, a Zemlja je ogromna biosfera ureena kao park. Ljudi su zdravi i
dugoveni, a ak i siromanije zemlje uivaju u ekonomskom procvatu i veem
standardu. Ali, ako se produi porast nataliteta, ponestae nam mnoge elementarne
potreptine kao, na primer, hrana ili energija.
To e se desiti ako ostanemo na Zemlji. A, ta ako potraimo neko bolje mesto
za ivot? Godina 2096. bie godina uspenog istraivanja svemira. Kroz nekoliko leta
novi lagani materijali olakae i pojeftiniti odlazak do orbite i dalje. Naravno, sledei
ljudi koji e stati na Mesec bie verovatno Kinezi.
IZ 2096. U 2996. GODINU
ovek sada ivi i van Zemlje. Mesec i okolina Zemlje istraeni su i
kolonizovani. Na asteroidima su otvoreni rudnici i farme, a razvili su se i neki novi
sportovi, prilagoeni izdrljivosti ljudi u svemiru. Ipak, najvei deo populacije ostao je na
Zemlji, a svetovi stvoreni van nae planete vetaki su i izolovani.
Ali, pojavljuje se veliki problem. Sledee ledeno doba oekuje se oko 4.000
godine. Ljudska civilizacija u sadanjoj formi ne bi mogla da preivi veliko zamrzavanje,
tako da nam je potreban jedan sasvim novi svet. Od planeta u Sunevom sistemu Mars je
moda najbolji kandidat, pa 2996. dolazi do naseljavanja 'Crvene planete', u vidu zelenih
kupola rasporeenih oko kanjona i kratera.
Pa, kako izgleda Mars? Kad biste hodali po njegovoj povrini verovatno biste se
smrzli u roku od nekoliko minuta. Ali, najpre biste umrli od izloenosti vakuumu, a tada
bi va le isprili sunevi ultraljubiasti zraci. Naravno, treba transformisati Mars,
odnosno uiniti da bude slian Zemlji. Meutim, za to e biti potrebno mnogo vremena.
Ovog puta emo ubrzati i otii sto hiljada godina unapred...
IZ 2996. U STOHILJADITU
Oigledno je da se Mars mnogo promenio. Sada ima zelenu severnu hemisferu i
ogromni plavi okean koji mu prekriva itavu junu poluloptu. Ali, neki elementi starom
Marsa ipak su se odrali: mogu se videti ogromni vulkani, toliko veliki da se diu van
guste, tople atmosfere.
Osim Marsa, nastanjuju se i dtugi kopneni svetovi, kao Venera, Merkur i
Jupiterovi meseci. Brzi tranzitni sistemi ire se po Sunevom sistemu: glistine rupe,
prolazi u svemiru kroz koje e biti mogue putovati od Zemlje do Jupitera za svega etiri
ili pet sati. Sa takvim 'podzemnim prolazom' Sunev sistem moe da izgleda mali, kao to
nam tako danas izgleda Zemlja.
85
I oveanstvo se ve kree dalje, izvan Sunevog sistema. Gledajui iz

sadanjosti, prve letelice za svemirska istraivanja, kao na primer ameriki 'Pionir' i
'Vojader', putovale bi desetine hiljada godina do neke od najbliih zvezda.
Prva prava zvezdana proba mogao bi biti minijaturni robot, moda veliine paka
za hokej, velike brzine, tako da moe da pone da alje slike oblinjih zvezda kroz
nekoliko decenija. A, kroz nekoliko vekova moda emo ugledati prvi svemirski brod sa
ljudima. Ali, on nee biti nimalo nalik 'Enterprajzu' iz 'Zvezdanih staza', jer za tako neto
jo ne postoji neophodno gorivo i jo nema naina da putujemo bre od svetlosti.
Generacije ljudi ivee u svemiru pre nego to se nastane na nekoj planeti. Kad
brod stigne do cilja, posada e naii na pust svet. Putnici e postepeno osnivati kolonije,
pa e uskoro doi vreme da nova generacija ljudi izgradi jo modernije brodove i krene
dalje i dublje u galaksiju, u potragu za novim prebivalitima.
Galaksija je veliko mesto - iroka je sto hiljada svetlosnih godina. Kolonije u
razvoju uticae jedna na drugu - gledaemo carstva kako rastu i propadaju, dobijene i
izgubljene ratove. Ali, kada jednom zapone, moemo oekivati da e migracija
nezaustavljivo da se nastavi u svim pravcima svemirskog beskraja.
U STOMILIONITOJ
Sada smo poleteli u daleku budunost i preli sto miliona godina. Radi
pojanjenja - pre sto miliona godina bila je era krede, u kojoj su dominirali dinosaurusi i
nije bilo ljudi, nego samo nekoliko vrsta primitivnih sisara.
U stomilionitoj godini cela galaksija bie naseljena ljudskim biima. Kada danas
pogledamo u veernje nebo, vidimo pojaseve i prstenove kako okruuju planete, i sfere
koje okruuju zvezde i upijaju i koriste njihovu energiju. Znai, sada nam je jasna
Zemljina orbita, ali za sto miliona godina mogue su brojne promene. Ljudi tada nee
izgledati kao dananji, nego e biti u jednom sasvim drugom obliku, kao - grmoviti
roboti. Prema tome, mehanika forma izgledae kao drvo, sa nizom udova koji se
smanjuju i do mikroskopskih razmera.
Ti novi ljudi bie prilagoeni ivotu u svemiru i sposobni da se hrane direktno
od suneve svetlosti. Na ovaj nain galaksija moe da podri veliku populaciju. ivot je
trodimenzionalan i sve izgleda kao da smo se vratili u okean - okean svemira.
U STO HILJADA MILIJARDITOJ GODINI
Sunce e postati toplije, a majka Zemlja bez stanovnitva. Nee biti dovoljno
ugljen-dioksida u atmosferi, potrebnog za odranje fotosinteze biljaka. Posle pet milijardi
godina Suncu se blii kraj. Ono se povealo u moni crveni oblak, a zatim, na kraju,
postaje mali, hladni beli patuljak.
86
Sunce e postati toplije, a majka Zemlja bez stanovnitva. Nee biti dovoljno
ugljen-dioksida u atmosferi, potrebnog za odranje fotosinteze biljaka. Posle pet milijardi
godina Suncu se blii kraj. Ono se povealo u moni crveni oblak, a zatim, na kraju,
postaje mali, hladni beli patuljak. Sunce e postati toplije, a majka Zemlja bez
stanovnitva. Nee biti dovoljno ugljen-dioksida u atmosferi, potrebnog za odranje
fotosinteze biljaka. Posle pet milijardi godina Suncu se blii kraj. Ono se povealo u
moni crveni oblak, a zatim, na kraju, postaje mali, hladni beli patuljak.
Zemlja je nestala, ali ljudski ivot rairio se po celoj galaksiji. Mnogi drugi
zvezdani sistemi tek treba da budu nastanjeni, a ak i mlade zvezde se formiraju.
Posle sto milijardi godina nijedna nova zvezda nee moi vie da se formira, jer
su zalihe hidrogenskog gasa u galaskiji konano iscrpljene. A posle sto hiljada milijardi
godina i poslednje zvezde pretvorie se u patuljke.
Univerzum e tada izgledati veoma mrano i strano. U svemiru e se nalaziti
male ali hladne patuljaste zvezde i crne rupe. Da li je u takvim uslovima odranje ivota
jo mogue? Mrtve zvezde u tankim vetakim opnama okruene su ljudskim
kolonijama.
Zalihe energije tako su male da je pravi i dinamian ivot nemogu. Ljudi moraju
da se zadovolje egzistiranjem uz pomo vetake stvarnosti, a svest se odrava pomou
ogromnih kompjutera, koji su povezani i meusobno i sa gotovo sasvim ugaslim
zvezdama.
Neveseo kraj ove sadanje lepote planete Zemlje. ali, ipak, sve je to vizija
futurista koji su oigledno zainteresovani samo za materijalni svet. ta je sa duhovnim
svetovima u koje emo dospeti ve sutra, jedan po jedan? Njih se sviti usponi i katastrofe
planeta i galaksija ionako ne dotiu.
87
UFO vs UDBA Vojislav Stojkovi

Da treba biti spreman po svim, pa
i po kosmikim pitanjima, te da nas nita
ne sme iznenaditi, znala je i
jugoslovenska UDBA, pa je jo 1949.g.
formirala Odeljenje za kosmika pitanja.
Odeljenje za kosmika pitanja,
kako pie NIN br. 3157/30.06.2011,
pozivajui se na dva izvora iz BIA (V.T.
i .C.), formirano je 18.06.1949.g.
posle sastanka odranog u kabinetu
Aleksandra Rankovia. Tom sastanku su
prisustvovali njegovi najblii saradnici,
dva izaslanika RV JA i jedan univerzitetski profesor fizike iz Zagreba, posle ijeg
izlaganja O novim saznanjima o naseljenosti kosmosa je i doneta odluka o formiranju
Odeljenja.
Odeljenje za kosmika pitanja brojalo je pet agenata UDBE, a za prvog naelnika
postavljen je predratni komunista i prvoborac pukovnik Uro Piljak. Umesto bliskih
susreta sa vanzemaljcima, nareeni Piljak je, ve posle etiri meseca naelnikovanja,
imao bliski susret pete vrste sa Golim otokom, ali ne zbog strunih greaka u voenju
Odeljenja, ve zbog jedne psovke izreene na nekoj proslavi u pijanom stanju. Drugi
naelnik Odeljenja za kosmika pitanja, potpukovnik Gvozden Klikovi, je na dunosti
ostao skoro etirii godine, ali je itavo vreme svoje nezadovoljstvo postavljenjem na tu
"marsovsku" funkciju utapao u piu, pa je u vreme Transke krize prekomandovan u
Sloveniju.
U arhivama je zabeleeno da su u prvim akcijama Odeljenja za kosmika pitanja tri
osobe zaglavile u apsanu zbog irenja neprijateljske propagande o leteim tanjirima.
Meutim, kako se godinama broj prijava o NLO nad Jugoslavijom poveavao, ondanji
naelnik Odeljenja je zatraio da se razmotri mogunost kadrovskog proirenja, to je
1970.g, u jednoj od reformi DB, verovatno i uinjeno, a promenjen je i naziv Odeljenja,
pa se ono od tada zove: Odeljenje za svemirsku bezbednost.
Arhive BIA belee i dva bliska susreta sa vanzemaljcima na teritoriji bive nam
Juge. Re je o jednom bliskom susretu prve vrste iz 1985.g. o kome je jedan od
uesnika, pilot RV PVO potpukovnik Trifko Radeta javno, progovorio tek prole
godine.
Drugi sluaj je znatno interesantniji i spada u kategoriju bliskih susreta etvrte
vrste, koji je imao izvesni M. P. iz Paraina. U zapisniku Odeljenja za svemirsku
bezbednost br. 22-81959/71 stoji: Imao je tada. 4. aprila 1959. etiri godine. Iznad kue
88
je video veliki objekat koji je isijavao nekoliko razliitih boja... Ubrzo u kui su se
pojavili, kako on kae, ljudi njegove visine. Bili su u sivim odelima, a lica im nije video .
Nije uo glasove, ali je razumeo da su mu rekli da ga nee uzesti sada. Uboli su ga
malom iglom ispod zgloba ake i rekli mu da e doi po njega 21.12.2012.g.
Upravo zbog znaaja tog datuma, koji je godinama kasnije deifrovan kao kraj
kalendara Maja, naelnik Odeljenja, potpukovnik V.S. je o tom sluaju podneo referat u
Vaingtonu. Njegov referat je, kako pie NIN, pohranjen u arhivi MJ-12, a u depei
koju je objavio Vikiliks, stoji da su o "sluaju M.P." razgovarali Meri Vorlik i Vuk
Jeremi prilikom svog drugog susreta. Oni su se sloili da M.P., koji sada ima 59 godina
i ivi u Somboru, bude obuhvaen planom Alvarado i da se nad njim ostvari apsolutni
nadzor u periodu ispred i 21.12.2012.g.
89
ISTORIJA VETAKE INTELIGENCIJE
Vetaka inteligencija (VI) velikom brzinom ulazi u nae ivote. Njenim

plodovima udimo se veoma kratko, a onda ih brzo prihvatamo kao deo svakodnevice.
Preputamo ureajima za navigaciju u naim automobilima da nas dovedu do eljenog
odredita, foto-aparatima da u kadru pronau lice osobe i sami na njega postave fokus, a
od programa za obradu teksta ve odavno oekujemo da ispravljaju nae greke u
kucanju. U poslednjih par decenija, raunari su postali bolji od oveka u oblastima za
koje smo smatrali da zahtevaju inteligenciju poput igranja aha ili odgovaranja na pitanja.
Ovaj rad pokuae da prui odgovor na pitanje kako je nauka (i ljudska civilizacija
uopte) stigla do ove take razvoja vetake inteligencije.
ta je uopte vetaka inteligencija Odgovor na ovo pitanje mora da poe od
odreenja pojma inteligencija, a ni o tome u naunoj zajednici ne postoji koncenzus.
Zajednika taka je stav da je inteligencija potencijal, sposobnost, koja moe ali i ne
mora biti potpuno razvijena. Sposobnost za ta U raznim definicijama pojavljuju se
sposobnosti apstraktnog miljenja, uenja, planiranja, reavanja problema i komunikacije,
svest o samom sebi. Iako mnoga istraivanja pokazuju da ivotinje (pa ak i biljke)
poseduju inteligenciju, mi ljudi istiemo inteligenciju kao osobinu koja nas razlikuje od
ostalih ivih vrsta ali i od naih predaka. Zato sami sebe nazivamo Homo sapiens, to na
latinskom znai razuman ili znajui ovek .
Da li je inteligencija osobina iskljuivo ivih bia Da li uopte moemo govoriti o
neemu kao to je vetaka inteligencija Odgovor na ovo pitanje zavisi od filozofske
i/ili religijske pozicije. Danas veina istraivaa u ovoj oblasti svesno ili nesvesno
90
zauzima fenomenoloki pristup: prihvatajui da je ivot, pa i prirodna inteligencija, za

nas jo uvek (a moda i zauvek) velika tajna, vetaku inteligenciju posmatraju kao
pojavu, kao sposobnost entiteta koje je stvorio ovek (programa, maina, robota...) da se
ponaaju na nain koji ne moemo da razlikujemo od inteligentnog.
VI je jedna od najmlaih naunih oblasti ali i oblast koja se veoma brzo razvija.
Prouavanje istorije ideja koje su predhodile nastanku VI kao i kratke ali burne istorije
ove oblasti omoguava bolje razumevanje sadanjeg stanja razvoja VI, veza sa drugim
oblastima i sagledavanje mogunosti i rizika koje nosi dalji razvoj.
Predistorija
Koreni vetake inteligencije lee u filozofiji, a tenja oveka da sam bude tvorac
inteligencije prisutna je u mitovima i umetnosti. Iskonska je prometejska ljudska elja da
kopira bogove, ili da im se bar priblii. Iako tek zadnjih pola veka postiemo praktina
dostignua na polju vetake inteligencije, njena istorija, kao istorija ideje, fantazije,
oekivanja i promiljanja traje bar od Homera .
Prema grkoj mitologiji, Hefest, jedan od sinova Zevsa i Here, bog je vatre i
kovakog zanata. Otac ga je bacio sa Olimpa na zemlju zato to se umeao u roditeljsku
svau. Jedna od njegovih vetina je bila da od metala pravi automate (danas bi rekli
robote) koji su radili za njega. Pigmalion, legendarni kiparski vajar, napravio je kip,
Galateju, prema svojoj predstavi idealne ene. Galateja je oivela uz Afroditinu pomo i
Pigmalionu rodila sina Pafa.
Istorija prouavanja i formalnog definisanja pravila donoenja zakljuaka, u
zapadnoj civilizaciji poinje sa Aristotelom. On je definisao tri osnovna zakona miljenja
(zakon identiteta, odbacivanja kontradikcije i iskljuenja treeg) i silogizme, pravila na
osnovu kojih se zakljuci (novo znanje) izvode iz premisa (postojeeg znanja). Lajbnic,
Hobs, Dekart i mnogi drugi veliki umovi nadgradili su Aristotelovu logiku u pokuajima
da stvore formalni sistem, model ljudskog uma, koji bi bio zasnovan na kombinovanju
simbola. Nastavljajui u istom pravcu, Bul, De Morgan i Frege stvorili su matematiku
logiku koja je osnov veine dananjih dostignua vetake inteligencije. Kraj XX veka
doveo je do porasta interesovanja i za fazi logiku, blisku istonjakoj filozofiji. Premise
fazi logike su u suprotnosti sa Aristotelovim zakonima miljenja (pa samim tim i sa
zapadnjakim poimanjem zdravog razuma, ali su bliska otkriima savremene nauke,
posebno fizike. Na primer, dok Aristotel smatra da je nemogue da neto jeste i nije u isto
vreme, fazi logika prihvata da neto moe da bude i da ne bude u isto vreme sa
odreenim stepenom istinitosti.
oveka je od davnih vremena intrigiralo da li i kako naprave mogu upravljati same
sobom. Ktezibij iz Aleksandrije je oko 250 godine p.n.e. napravio prvu u istoriji poznatu
samoupravljajuu mainu vodeni sat sa regulatorom koji je odravao konstantnu brzinu
toka . Time poinje duga istorija sistema upravljanja sa povratnom spregom, oblast koju
91
danas nazivamo kibernetikom. Kibernetika pokazuje da modifikovanje ponaanja na

osnovu promena u okruenju nije sposobnost iskljuivo ivih bia.
S obzirom da je inteligencija esto vezivana za ivot, nezaobilazni deo tradicije na
kojoj poiva vetaka inteligencija ine pokuaji da se iz neive materije stvori vetaki
ovek ili bar neka druga vrsta vetakog ivota. Dabir ibn Hajjan (u Evropi poznat kao
Geber) , persijski mistik, alhemiar i polimat iz VIII veka, kao jedan od ciljeva svog
istraivanja postavio je takvin (), stvaranje vetakog ivota u laboratoriji. U
jevrejskom folkloru Golem je nezgrapni vetaki ovek, a najpoznatiji primeri u zapadnoj
civilizaciji su likovi arobnjaka iz Oza i Frankentajn, roman engleske knjievnice
Meri eli. Dajui svom romanu podnaslov moderni Prometej, ona je ukazala na mitske
dimenzije pokuaja stvaranja vetakog ivota ali i na ogromne rizike i moguu osvetu
Bogova (ili prirode) ako ovek pokua da se umea u njihov posao.
Knjievna i filmska dela anra naune fantastike anticipirala su mnoga dostignua
ali i moralne dileme vetake inteligencije. Isak Asimov, ameriki pisac i biohemiar,
poznat je po svom knjievnom serijalu o robotima. On je predloio etri zakona robotike
koja su i danas aktuelna:
0. Robot ne sme nakoditi oveanstvu, ili svojom pasivnou dozvoliti da se
oveanstvu nakodi.
1. Robot ne sme nakoditi oveku, ili svojom pasivnou dozvoliti da se oveku
nakodi, osim kad je to u suprotnosti s nultim zakonom.
2. Robot mora sluati ljudske naredbe, osim kad su one u suprotnosti s nultim ili
prvim zakonom.
3. Robot treba tititi svoj integritet, osim kad je to u suprotnosti s nultim, prvim ili
drugim zakonom.
Poetak prave istorije vetake inteligencije u drugoj polovini XX veka bio je nova
inspiracija umetnicima. Opasnosti koje nosi razvoj vetake inteligencije do sada su
umetniki najubedljivije opisali britanski pisac i pronalaza Artur Klark i ameriki reiser
Stenli Kjubrik u knjizi i filmu 2001: Odiseja u svemiru iz 1964 godine. Ipak, veina
robota u umetnosti je prijateljski raspoloena prema ljudima. Neki od njih, poput R2-D2
iz Ratova zvezda ili Marvina iz Autostoperskog vodia kroz Galaksiju postali su deo
popularne kulture.
Prvi praktini rezultati i nastanak pojma vetake inteligencije
Tridesete godine XX veka donele su znaajne prodore u istraivanjima vezanim za
digitalna elektrina kola. Klod enon, dvadesetogodinji student tehnike na MIT-u,
odluio da upie i kurs filozofije na kome se sreo sa Bulovom algebrom. Posledica
ukrtanja tehnikog i matematiko-filozofskog uvida u problematiku bio je enonov
diplomski rad iz 1936. godine. U njemu je, 21-godinji diplomac pokazao da se
primenom Bulove algebre na digitalna elektrina kola moe reiti bilo koji logiki ili
numeriki problem. Profesor Gardner sa Harvarda smatra da je to najuticajniji diplomski
rad XX veka .
92
Drugi svetski rat je podstakao finansiranje primenjenih istraivanja u oblasti

raunarstva. Prvi moderni raunari bili su konstruisani za vojne potrebe. U Nemakoj,
Konrad Zuse je 1941 dizajnirao prvi programabilni raunar koji je postao operativan Z3 za potrebe analize vibracije krila. Prvi elektronski, digitalni programabilni raunar
Kolos (Colossus) napravio je britanski tim na elu sa Tonijem Flauersom krajem
1943. godine da bi se pomou njega razbijale nemake vojne ifre. Prvi elektronski
raunar opte namene ENIAC razvijan je u SAD tokom drugog svetskog rata i postao je
operativan tokom 1946. godine.
U drugoj polovini etrdesetih godina, Norbert Viner je napravio kljune prodore u
profilisanju kibernetike, nauke o opim zakonitistima upravljanja sistemima, njihovog
regulisanja putem povratne sprege i prenosa informacija unutar sistema. Vinerova knjiga
Kibernetika iz 1948. godine postala je bestseler, postavila je teorijske osnove oblasti i
upoznala je iru javnost sa mogunostima kreiranja maina koje bi posedovale
sposobnost samoregulacije .
Alan Turing je u svom uticajnom radu - iz 1950.god. postavio prvi kamen u
filozofiji vetake inteligencije tako to je dao predlog testa pomou koga moemo da
utvrdimo da li je neka maina inteligentna: ako u konverzaciji sa njom ne moemo da je
razlikujemo od oveka. Da bi maina poloila Turingov test, treba da ima sposobnosti
obrade prirodnog jezika, predstavljanja znanja, donoenja zakljuaka i uenja. Turing je
smatrao da fizika simulacija osobe nije nepohodna za inteligenciju. Proireni, takozvani
totalni Turingov test koji uzima u obzir i fiziku simulaciju, pored etiri pobrojane
sposobnosti obuhvata jo dve: sposobnost opaanja objekata, kao i robotiku (kretanje i
manipulisanje objektima). Ovih est disciplina pokrivaju danas najvei deo istraivanja u
oblasti vetake inteligencije.
Nastanak prvih upotrebljivih raunara i razvoj kibernetike podstakao je mnoge
matematiare, psihologe, inenjere i druge naunike da aktivno ponu da istrauju
mogunost kreiranja vetakog mozga. Istraivanja su pokazala da je mozak mrea
meusobno povezanih elija, neurona. Neuroni prosleuju informacije jedni drugima
pomou elektrinih impulsa. Marvin Minski je zajedno sa Dinom Edmondsom 1951. god.
konstruisao prvu vetaku neuronsku mreu
Sredinom pedesetih godina XX veka, vie naunika razvijalo je hipotezu da je
logika osnova funkcionisanja ljudskog mozga manipulacija simbolima. Na osnovu
enonove teorije da maina moe reiti bilo koji numeriki problem i injenice da se
izmeu simbola i brojeva moe postaviti korelacija, poeo je da se razvija novi pravac u
istraivanju mogunosti kreiranja maina koje mogu da misle.
Alen Njuel i Herbert Simon su 1955. godine napravili prvi program koji je imao za
cilj oponaanje ljudske inteligencije. Logic Theorist je dokazao 38 od prve 52 teoreme
iz Raselove i Wajthedove Pricipia Mathematica. Simon je smatrao da su oni time reili
drevni problem odnosa um-telo, pokazujui kako materijalni sistem moe imati osobine
uma.
93
Grupa do tada ve iskusnih istraivaa u ovoj oblasti, meu kojima su bili Marvin
Minski i Klod enon, organizovala je 1956. godine u Dartmutu konferenciju na kojoj su
razmatrana dotadanja dostignua i budui pravci razvoja. Na predlog amerikog
naunika Dona Makartija, kasnijeg dobitnika Turingove nagrade i kreatora programskog
jezika LISP, oblast je nazvana vetaka inteligencija (atificial inteligence, AI).
Nakon Dartmutske konferencije poinje prvo zlatno doba vetake inteligencije
koje karakteriu nastanak novih paradigmi, velika oekivanja i znaajne investicije.
Zlatno doba i nastanak paradigmi
Jedna od prvih paradigmi nastalih u zlatnom dobu je posmatranje inteligentnog
ponaanja kao pronalaenja najefikasnijeg niza akcija koraka koji dovode do reenja
problema (Means-ends Analysis, MEA, reasoning as search) . Do reenja se dolazi
postepeno, korak po korak, uz memorisanje prethodnih koraka koje se koristi za ispravke
ukoliko se put kojim se krenulo pokae kao orsokak. Takav nain rezonovanja je
primenljiv kada je mogue kvantifikovati razliku izmeu trenutnog stanja i eljenog cilja
i uporediti je sa razlikom koja e nastupiti nakon svakog sledeeg potencijalnog koraka.
Bira se onaj korak koji razliku do eljenog cilja najvie smanjuje. Pristup se pokazao
efikasnim kod problema tipa pronalaenja najkraeg puta od take A do take B ili puta
kroz lavirint. Ipak, za mnoge probleme iz realnog ivota broj moguih putanja do cilja
je prevelik da bi ovakav pristup bio delotvoran.
Prva istraivanja i prvi rezultati u oblasti vetake inteligencije bila su zasnovana
na primeni logikih pravila i manipulaciji simbolima. Krajem pedesetih godina Don
Makarti je predloio novi nain kreiranja inteligentnih sistema zasnovanih na logici . Za
raziku od Njuelovog i Simonovog Logic Theorist programa iz 1955. u kome je nain
zakljuivanja (heuristika) bio sastavni deo programa koji se pie za svaki problem
posebno, Makarti je predloio sistem u kome je heuristika sastavni deo sistema, a
programiranje se svodi na saoptavanje injenica-premisa raunaru pomou pogodnog
formalnog jezika. Ova paradigma je dobila ime logiko progamiranje, i u narednim
decenijama se razvijala kroz programski jezik Prolog (1972) a danas se esto koristi za
pronalaenje odgovora na osnovu podataka u velikim bazama podataka u kojima se
premise uvaju u obliku subjekat-predikat-objekat (triplestores).
Na Dartmutskoj konferenciji, Rej Solomonov, ameriki naunik ruskog porekla,
izneo je predlog maine koja donosi zakljuke na osnovu predhodnih primera kojima je
obuavana . Razvoj te ideje u narednim decenijama stvorio je posebnu oblast vetake
inteligencije koja je danas poznata kao mainsko uenje (machine learning). Ta oblast za
cilj ima razvoj algoritama koji omoguavaju raunarima da unapreuju sopstveno
ponaanje kroz uenje na osnovu empirijskih podataka iz baza podataka ili sa senzora.
Burne 50-te godine XX veka donele su i napredak ali i kontroverze oko vetakih
neuronskih mrea. Neuronske mree su blisko povezane sa mainskim uenjem zato to
su u najveem broju sluajeva adaptivne, u smislu da na osnovu uenja prilagoavaju
snagu veza izmeu neurona. Ameriki naunik Frank Rosenblat je 1957. godine
94
predstavio prvi algoritam nazvan Perceptron koji je omoguavao primenu neuronskih

mrea na problem klasifikacije. Na osnovu skupa ulaznih signala iz spoljanjeg sveta
(slika, zvuk, brojevi...), neuronska mrea je generisala na svom izlazu klasu kojoj ulazi
pripadaju. Algoritam i konstrukcija Rosenblatove neuronske mree bila je za dananje
pojmove jednostavna a mogunosti ograniene. Marvin Minski i Sejmur Papert su na
osnovu Perceptrona 1969. kritiki pisali o mogunostima neuronskih mrea to je dovelo
do smanjenog interesovanja za njih sve do 80-tih godina od kada su ponovo u centru
panje istraivaa .
ezdesete godine XX veka donose i prve rezultate u obradi prirodnog jezika
(natural language processing, NLP), oblasti vetake inteligencije koja se bavi
raunarskom ekstrakcijom informacija iz tekstova pisanih prirodnim jezikom ili govora
kao i generisanjem rezultata raunarske obrade u formi prirodnog jezika. NLP
sposobnosti su neophodne da bi neka maina oveku delovala kao drugi ovek i poloila
Turingov test.
Suoavanje sa realnou, kriza i oporavak
Poetni uspesi u oblasti vetake inteligencije doveli su do velikih oekivanja
javnosti, vlada i investitora, koja su bila podgrevana od strane vodeih naunika. Tako je
Simon 1965. godine rekao da e za dvadeset godina maine moi da rade sve to rade i
ljudi . Minski je poetkom sedamdesetih rekao da e za tri do osam godina postojati
maine sa inteligencijom prosenog oveka .I mnoga knjievna dela i filmovi predviali
su brz razvoj vetake inteligencije. Setimo se samo raunara Hal iz Kjubrikovog filma
2001: Odiseja u svemiru. Meutim, pokazalo se da su i naunici i umetnici potcenili
teinu problema kreiranja vetake inteligencije. Reavanje problema iz realnog sveta,
poput prepoznavanja lica, govora ili automatskog prevoenja nije bilo mogue sa
hardverom i algoritmima iz sedamdesetih godina.
Velika oekivanja su dovela i do znaajnog finansijskog ulaganja o oblast vetake
inteligencije. U SAD, glavni finansijer je preko svojih agencija (DARPA) bilo
Ministarstvo odbrane. Kada se pokazalo da su oekivanja bila nerealna, fondovi su naglo
smanjeni, to je dovelo do kraja prvog zlatnog doba vetake inteligencije.
Do obnavljanja dinamike u istraivanjima vezanim za vetaku inteligenciju dolo
je poetkom osamdesetih godina kada su istraivai spustili durbin i umesto sistema
koji bi imali optu inteligenciju, poeli da stvaraju sisteme ije je upotreba bila limitirana
na usku oblast, ali su u toj oblasti bili zaista korisni. Takvi sistemi nazvani su ekspertski
sistemi i oni su ponovo poveali interesovanje investitora za oblast. Ekspertski sistem
XCOM, razvijen 1980. na Karnegi Melon Univerzitetu u Pensilvaniji, kompaniji DEC
donosio je utedu od 20-40 miliona dolara godinje asistirajui prodavcima raunarske
opreme i rezervnih delova . Nakon decenija amerike dominacije, osamdesetih godina
Japan ulazi na velika vrata u oblast vetake inteligencije poto je vlada Japana
investirala 850 miliona dolara u istraivanja u oblasti raunarstva. U pozadini ekspertskih
sistema je znanje ljudi-strunjaka za odreenu oblast. Uspeh ekspertskih sistema naveo je
95
mnoge istraivae da fokus usmere na sisteme koji su u stanju da obrauju veliku

koliinu prikupljenog znanja na razliite naine. Tako je nastala nova disciplina,
inenjering znanja (knowledge engineering), koja se bavi integracijom znanja u
raunarske sisteme da bi se reili problemi koji inae zahtevaju visok stepen ljudske
ekspertize.
Periodi uspona i padova interesovanja za vetaku inteligneciju ili pojedine njene
segmente nastavili su da se smenjuju i u narednim decenijama. Posle krize krajem
ezdesetih, poetkom osamdesetih godina istraivanja amerikog fiziara Dona
Houpfilda i psihologa Dejvida Rumelharta ponovo su u centar panje dovela neuronske
mree. Koristei njihova dostignua, tokom devedesetih napravljeni su prvi efikasni
sistemi za prepoznavanje teksta i govora zasnovani na neuronskim mreama.
Krajem osamdesetih, vie istraivaa je poelo da zastupa tezu da maina mora da
ima telo i senzore (ula) kao preduslov za inteligenciju, odnosno da vetaka inteligencija
bez robotike nema previe smisla. Nouvelle AI, pristup vetakoj inteligenciji iji je
pionir Australijanac Rodni Bruks, smatra da pre nego to napravimo humanoide, treba
da napravimo sisteme sa nivoom inteligencije insekata, koji su u stanju da se kreu i
izbegavaju prepreke na putu .
Prva prekretnica pobeda raunara nad svetskim prvakom u ahu
ah je jedna od najrairenijih intelektualnih igara u svetu sa tradicijom duom od
1000 godina. Tradicionalno se dobri ahisti smatraju inteligentnim, mada neka novija
istraivanja dovode u pitanje korelaciju izmeu ahovske vetine i bilo kakve vrste
prirodne inteligencije . Sedamdesetih godina XVIII veka, maarski pronalaza Farka
Kempelen konstruisao je automatizovanu mainu za igranje aha poznatu kao The
Turk kojom je izazivao panju po evropskim dvorovima. Zapravo, radilo se o iluziji jer
je mainom upravljao vet operator sakriven ispod ahovske table.
Od ezdesetih godina cilj mnogih istraivaa u oblasti vetake inteligencije bio je
da naprave pravi sistem koji e igrati bolje od bilo kog oveka, ali raspoloivi hardver
nije omoguavao ostvarenje tog cilja. Brz rast procesorske snage i memorijskih
kapaciteta raunara tokom osamdesetih i devedesetih godina, sve je vie smanjivao
razliku izmeu vrhunskih igraa aha i najboljih sistema. Konano, maja 1997. godine,
Deep Blue, ahovski raunar razvijen od strane IBM-a, pobedio je tada aktuelnog
svetskog prvaka u ahu Garija Kasparova. Me se sastojao od 6 partija, a odnos pobeda
bio je 2:1 za Deep Blue, uz 3 remija. Dalji razvoj softvera i hardvera doveo je do toga da
danas ve i besplatni ahovski programi koji rade na prosenim personalnim raunarima
opte namene igraju u rangu velemajstora.
Druga prekretnica autonomno vozilo
ah je igra u virtuelnom svetu sa ogranienim skupom pravila i nije udo to je
prvi veliki uspeh u oblasti vetake inteligencije postignut upravo u ovoj oblasti.
Suoavanje sa problemima iz fizikog sveta je mnogo kompleksnije: svako pravilo ima
mnogo izuzetaka a esto se na putu do eljenog cilja pojavljuju i nepredviene situacije
96
koje nisu regulisane pravilima. Jedna od takvih oblasti je vonja automobila. Od kraja
sedamdesetih godina u Japanu, Evropi i Americi u akademskim sredinama vre se
istraivanja u oblasti autonomnih vozila vozila koja bi mogla bezbedno da stignu od
take A do take B bez ljudske intervencije.
Jo od hlaenja za vetaku inteligenciju poetkom sedamdesetih, amerika
vlada i ministarstvo odbrane su promenili strategiju finansiranja istraivanja traei
upotrebljive rezultate u oblastima koje smatraju znaajnim. U okviru te strategije,
ameriki Kongres je ovlastio DARPA agenciju da organizuje takmienja i dodeljuje
novane nagrade za rezultate u oblastima koja popunjavaju prostor izmeu
fundamentalnih istraivanja i vojne upotrebe .Jedno od takvih takmienja bilo je
DARPA Grand Challenge u kome se nudila novana nagrada timu koji napravi
upotrebljivo autonomno vozilo. Na prvom takmienju, odranom 2004. godine nijedno
od prijavljenih vozila nije uspelo da pree predvienu, 240km dugu rutu kroz pustinjske i
planinske puteve Kalifornije i Nevade, a najuspenije vozilo stiglo je tek do 12-tog
kilometra. Ve sledee, 2005. godine, ak pet vozila stiglo je do cilja, a nagradu je dobilo
najbre vozilo, Stenli sa Stenford univerziteta. Stanford Racing Team je predvodio
profesor nemakog porekla, Sebastian Tran. Tokom 2006. i 2007. odrana su uspena
DARPA sponzorisana takmienja u kretanju autonomnih vozila u urbanim sredinama.
Ve danas (prva polovina 2012. godine) u mnoge serijske automobile se kao
pomo vozau ugrauju tehnologije razvijene kroz DARPA Grand Challenge, a profesor
Sebastian Tran dri besplatan on-line kurs na kome svi zaintersovani koji imaju
predhodna znanja iz matematike i programiranja za 6 nedelja mogu da naue da naprave
softver za autonomno vozilo. Tokom pisanja ovog rada, u maju 2012. godine, u Nevadi je
izdata prva saobraajna dozvola za autonomno vozilo.
Trea prekretnica pobeda raunara u kvizu Jeopardy
Odgovaranje na pitanja postavljena na prirodnom jeziku je veliki izazov za sve
istraivae u oblasti vetake inteligencije. Eksplozija javno dostupnih informacija o
svemu (npr. Wikipedia) ali i veliki napredak koji je poetkom XXI veka postignut u
razliitim oblastima vetake inteligencije (posebno obradi prirodnog jezika, pretrazi
dokumenata, reprezentaciji znanja, rezonovanju i mainskom uenju) omoguio je
kreiranje raunara koji su u stanju da odgovaraju na takva pitanja.
TV kvizovi poput elite li da postanete milioner privlae velku panju irokog
auditorijuma. Najbolji uesnici, pored znaajnih novanih nagrada, dobijaju i reputaciju
inteligentnih sveznalica. Jedan od najstarijih i najpoznatijih kvizova takve vrste je
ameriki kviz Jeopardy koji se emituje preko TV mree NBC od 1964. godine. U ovom
kvizu, tri uesnika se takmie meu sobom a pogreni odgovori nose negative poene.
U februaru 2011. IBM-ov sistem Watson ubedljivo je pobedio na kvizu Jeopardy
najbolje ive takmiare. Tokom takmienja, Watson je morao da se pridrava pravila koja
su vaila i za ostale uesnike: pitanja su mu postavljana na prirodnom jeziku, nije imao
pravo da koristi spoljanje resurse (ali jeste lokalnu kopiju Wikipedije) i morao je da
97
gradi taktiku koja je podrazumevala procenu sigurnosti u ispravnost sopstvenog

odgovora.
IBM Watson koristi analizu dokumenta u prirodnom jeziku i statistiku da bi doao
do tanog odgovora na pitanje. Projektat Wolfram Alfa, koji svako moe da testira na
web sajtu http://www.wolframalpha.com koristi alternativni pristup njegova
inteligencija je zasnovana iskljuivo na znanju ekstrahovanom u obliku pogodnom za
korienje od strane raunara. Koliina znanja koja je do sada ekstrahovana je mnogo
manja od one koja se nalazi u tekstovima na prirodnom jeziku. Zbog toga Watson moe
da odgovori na procentualno vie pitanja od Alfe, meutim, zbog svoje statistike prirode
moe i da napravi greke koje nikako nisu svojstvene pravoj inteligenciji, na primer da je
Toronto grad u S.A.D. Projekti poput DBpedia ili Freebase svakog dana poveavaju
koliinu dostupnog struktuisanog znanja.
U poslednjih par godina (poetak druge dekade XXI veka) odgovaranje na pitanja
postavljena na prirodnom jeziku postaje jedna od funkcija pametnih mobilnih ureaja
(smartphones). Tako je SIRI (Speech Interpretation and Recognition Interface) postao
sastavni deo iPhone 4S pametnog telefona lansiranog krajem 2011. SIRI komunicira sa
vlasnikom telefona na prirodnom jeziku, u stanju je da odgovara na pitanja i daje
preporuke za restorane ili filmove kao i da se vremenom prilagoava svom vlasniku.
Budunost
Vetaka inteligencija, poput nuklearne energije, nosi ogromnu mo koja moe biti
upotrebljena za dobrobit ali i za namerno ili nenamerno unitenje oveanstva, pogotovo
u kombinaciji sa bionikom i genetikom. Odgovornost istraivaa je velika, ali istorija
nastanka atomske bombe pokazuje da su njihove mogunosti da usmeravaju korienje
sopstvenih pronalazaka prilino ograniene, a u ratnim uslovima praktino nikakve.
Razvoj VI donee mnoge koristi ali i mnoge rizike ljudskoj civilizaciji. U koristi
spadaju eliminacija napornih, dosadnih i rizinih poslova, bezbednija proizvodnja i
putovanje, dostupnije informacije, poveanje ansi za odrivi razvoj. Meu realnim i
bliskim rizicima izdvajaju se smanjenje broja radnih mesta, greke u radu autonomnih
sistema i gubitak privatnosti. Meu daljim, ali ne manje zastraujuim rizicima je i
nestanak ljudske rase kao posledica razvoja vetake inteligencije .Umesto nestanka
ljudske rase, intelektualni i kulturni pokret pod nazivom transhumanizam predvia
prevazilaenje biolokih ogranienja oveka korienjem vetake inteligencije i bionike.
Transhumanistiki mislioci smatraju da e vremenom ljudska bia biti transformisana u
bia s toliko poboljanim sposobnostima da e opravdati novo ime, postovek
Vetaka inteligencija (VI) predstavlja meavinu konvencionalne nauke, fiziologije
i psihologije, sve u cilju da se napravi maina koja bi se, po ljudskim merilima, mogla
smatrati "inteligentnom". Mogunost stvaranja inteligentnih maina zaokuplja ljudsku
matu jo od drevnih vremena, ali tek sada, sa brzim tempom razvoja raunara i ve
pedesetogodinjim iskustvom na polju istraivanja tehnika VI programiranja, san o
pametnim mainama poeo je da postaje stvarnost. Naunici su konano sposobni da
98
stvore sisteme koji razumeju govor i mogu da pobede najbolje igrae aha, dok je hardver
sa elementima vetake inteligencije ve isproban u oruanim sukobima (sistemi
krstareih projektila koje je amerika vojska koristila u Pustinjskoj oluji). Sa odreenim
programima za IBM i Apple Macintosh personalne raunare, vetaka inteligencija je
poela da polako, ali neumitno zadire i u svakodnevni ivot. Meutim i pored sveg
napretka, naunici se jo uvek nisu uhvatili u kotac sa osnovnim izazovom u razvoju
inteligentne maine - pravljenjem sistema koji oponaaju ljudski mozak. Nije ni udo, jer
ljudski mozak sa vie milijardi neurona predstavlja moda i najsloeniju tvorevinu u
univerzumu.
Jedna od prepreka za dostizanje superiorne i sveobuhvatne svesti lei u Gedelovoj
teoremi nekompletnosti da jedan formalni sistem ne moe da dokae svoju sopstvenu
konzistentnost. Jedan sistem vetake inteligencije moe imati enormno veliku brzinu
procesiranja informacija, ali jednostavno ne poseduje kompletnu svest o sopstvenom
postojanju. Dakle, ostaje sutinsko pitanje - kako moemo da kreiramo neto to ne
razumemo Dord Dajson u delu Darvin meu mainama zapaa da "sve dok ne
budemo razumeli svoju sopstvenu svest, ne postoji nain da se saglasimo ta je to,
ukoliko tako neto postoji, to konstituie svest kod maina". U isto vreme, Dajson
dodaje jo jednu poentu "da je cilj ivota i inteligencije, ukoliko on uopte postoji, veoma
teko definisati". Moda Dajsonu nije palo napamet neto to je na umu imao Dek Gud,
asistent Alana Tjuringa zaduen za statistiku tokom Drugog svetskog rata, koji je
okarakterisao super-inteligentnu mainu kao onu "koja veruje da ljudi ne mogu da misle".
Kakva je uopte priroda miljenja ili miljenja nekog vieg reda. Po definiciji, ovo ne
moemo sami da definiemo, ali moda e superinteligentne maine biti u stanju da
razumeju nau svest, ali ne i svoju sopstvenu. Vetaka inteligencija (AI) je rastua,
vitalna grana nauke o kompjuterima koja se bavi stvaranjem kompjuterskih programa
sposobnih da pokau 'inteligentno' ponaanje. Istraivai u ovoj oblasti, kao i u bliskim
oblastima kognitivne nauke, usvojili su kompjuter kao metaforu maine za ljudski um
(mozak). U ovom radu se tvrdi da su razliite vrste metafora maine vekovima koristili
filozofi i naunici. Tako, metafora kompjutera, reprezentovana u vetakoj inteligenciji,
samo je jedna od metafora maine. Prema ovoj modernoj metafori, ljudski um (mozak)
funkcionie slino kompjuteru - 'pametnom', sloenom, vienamenskom sredstvu koje
procesuje informaciju brzo i tano. Ovaj rad je pokuao da istakne neka pitanja koja su
ukljuena u upotrebu ove metafore, naglaavajui njena osnovna ogranienja i mogue
implikacije za konceptualizaciju ljudskog uma (mozga).
99
VI VETAKA INTELIGENCIJA
Autor: Velibor Ili
Istorijat vetake inteligencije
Od davnina ljude privlai inteligencija - kako sam pojam inteligencije tako i
mogunost konstruisanja inteligentnih maina koje bi mogle samostalno da rade. Takve
primere moemo pratiti kroz istoriju. U staroj Grkoj ljudi su se bavili pitanjima
inteligencije, znanja i pravilnog zakljuivanja, a meu njima se naroito istakao Aristotel.
U XIII veku je Ramon Lull (1235-1316) opisao sistem Ars Magna kojim je pokuao da
pomou mehanikog kombinovanja, simbolike notacije i kombinatornih dijagrama
ostvari "inteligentan" sistem. Tokom XVII veka, G. V. Leibnitz (1646-1716) i Blaze
Pascal (1623-1662) pokuavali su da konstruiu mehaniku raunsku mainu za
sabiranje. Cifarska raunska maina koju je konstruisao Charles Babbage, bila je u stanju
da po odreenom algoritmu izvrava operacije sa dekadnim brojevima. Sredinom 19-tog
veka George Bool razrauje algebru logike u kojoj se algebarska simbolika koristi za
operisanje pojmovima pri logikom izvoenju. Englez Alan Turing i Amerikanac Post,
1936-te godine, nezavisno jedan od drugoga objavljuju radove iz oblasti matematike
logike i iznose mogunosti konstruisanja univerzalnog transformatora informacija.
Meutim, tek pojavom prvog raunara "Electronic Numerical Integrator And Computer"
(ENIAC) koga su 1945-te godine izmislili Mauchly i J. Presper Eckert, moe se govoriti
o inteligentnim mainama. U poetku su raunari bili prvenstveno namenjeni za
izvravanje raunskih operacija ali vrlo brzo je uoeno da oni imaju daleko vee
sposobnosti. Ve prvi rezultati u primeni raunara upuivali su na mogunost raunara da
preuzme vrenje odreenih intelektualnih sposobnosti. Povoljni rezultati istraivanja
naveli su neke od naunika da daju preuranjene izjave da se ubrzo moe konstruisati
"mislea maina" ili "elektronski mozak". Zbog ovih preuranjenih izjava su se vodile
brojne debate. Krajem 50-tih, sve do sredine 60-tih godina, problematika vetake
inteligencije bila je dosta rasplinuta izmeu fantastike, mate, potencijalnih mogunosti i
praktinih ostvarenja. Zanemarivanje razlike izmeu potencijalne ostvarljivosti i obima
praktinih problema, koji se nalaze na putu do ostvarivanja ideje, je jedan od estih
uzroka nerazumevanja mogunosti vetake inteligencije. Ostvarivanjem praktinih
rezultata koji su nali primenu u privredi, vetaka inteligencija postaje interesantna za
veliki broj naunika razliitih oblasti. Danas postoje realizovani sistemi koji su u stanju
da autonomno obavljaju kompleksne probleme, kakve su jedino ljudi bili u stanju da
obavljaju. Nije redak sluaj da takvi sistemi obavljaju te zadatke i daleko uspenije od
ljudi. U sprezi sa raunarima, maine postaju sposobne da rade samostalno, da upravljaju
same sobom i da proizvode druge maine, oslobaajui oveka fizikog i monotonog
rada, preputajui mu rad na sloenijim i kreativnijim poslovima.
Neke od moguih definicija vetake inteligencije:
Vetaka inteligencija je nauna oblast u kojoj se izuavaju izraunavanja da bi se
izraunavanjem omoguila percepcija, rezonovanje i injenje. Vetaka inteligencija je
100
nauna oblast u kojoj se izuavaju izraunavanja da bi se izraunavanjem omoguila

percepcija, rezonovanje, i injenje. Vetaka inteligencija je nauna oblast u kojoj se
istrauje kako da se naprave raunari koji bi uspeno radili stvari koje u ovom momentu
rade bolje ljudi.
Termin vetaka inteligencija (engleski artificial inteligence) potie od John-a
McCarty-ja. Mnogi autori se ne slau da termin vetaka inteligencija opisuje najbolje
ovu oblast nauke. Mnoge od oblasti informatike u osnovi imaju inteligentno ponaanje ali
ne pripadaju vetakoj inteligenciji u uem smislu.
Dva glavna pravca razvoja vetake inteligencije su:
* Prouavanje prirodne inteligencije (spoznavanje funkcija mozga, modeliranje
rada mozga, simuliranje ovekovog ponaanja, reagovanja i rezonovanja).
* Postizanje inteligentnog ponaanja primenom drugaijih pristupa, kakvi se ne
mogu sresti u prirodnim sistemima.
Vetaku inteligenciju prema pristupu reavanja problema moemo klasifikovati
na tri glavna pristupa i to su:
* neuronske mree,
* modeliranje evolucije i
* heuristiko programiranje.
Klasifikacija vetake inteligencije prema vrsti reavanja problema:
* sistemi za reavanje ovekovih uobiajenih zadataka:
- prepoznavanje slika i govora,
- razumevanje, generisanje i prevoenje prirodnih jezika,
- snalaenje u svakodnevnim situacijama,
- primena u robotici.
* sistemi za reavanje formalnih zadataka:
- logike igre,
- matematika logika, geometrija, integralni raun,
- osobine programa.
* sistemi za reavanje ekspertnih zadataka:
- konstruisanje, nalaenje greaka, planiranje proizvodnje,
- naune analize i dijagnostika (biologija, medicina, hemija, pravo),
- finansijska analiza,
- programi za razvoj ovakvih sistema.
Tehnike koje pripadaju vetakoj inteligenciji morale bi da koriste znanja koje su
organizovana tako da omoguavaju:
* generalizaciju,
* predstavljanje i preslikavanje u formi razumljivoj ljudima,
* lako modifikovanje,
* da se koriste informacije koje nisu kompletne,
101
* da pomau u smanjenju broja mogunosti koje bi inae morale biti razmatrane

(heuristike).
Prepoznavanje oblika je kljuno za snalaenje u svakodnevnim situacijama, kako
za ive tako i vetake sisteme. Pri reavanju problema vezanih za prepoznavanje oblika
nastaju velike tekoe jer analogne signale koje primaju senzori/receptori sadre veliki
broj informacija, od kojih dobar deo sadri um, pa ti signali esto nisu dovoljno jasni.
Ovo oteava primenu raunara za snalaenje u svakodnevnim situacijama, pa nije ni udo
to su i ivotinje, za koje se smatra da su manje inteligentne od ljudi, sposobne za daleko
kvalitetniju vizuelnu i zvunu percepciju i obradu takvih signala nego dananji raunari.
Oblasti vetake inteligencije
Vetaku inteligenciju moemo klasifikovati u sledee kategorije i podvrste:
* AI i proizvodnja (AI and Manufacturing)
* AI i medicina (AI and Medicine)
* AI i opte rezonovanje (AI and Legal Reasoning)
* Vetaki ivot (Artificial Life)
* Automatsko zakljuivanje / dokazivanje teorema (Automated
Deduction/Theorem Proving)
* Zakljuivane na osnovu sluaja (Case-Based Reasoning/Analogical
Reasoning)
* Kognitivno modelovanje (Cognitive Modelling)
* Kognitivne nauke (Cognitive Science)
* Bioloki preistup u AI (Computational Biology)
* Konektuizma i neuronske mrae (Connectionism/Neural Networks)
* Teorija odluivanja (Decision Theory and AI)
* Distribuirana AI (Distributed AI)
* Emocije (Emotion)
* Fazi logika (Fuzzy Logic)
* Genetski algoritmi (Genetic Algorithms)
* Inteligentni tutorski sistemi, AI i edukacija (Intelligent Tutoring, AI &
Education)
* Predstavljanje znanja (Knowledge Representation)
* logiko programiranje i logiki bazirana AI (Logic Programming and Logicbased AI)
* mainsko otkrie (Machine Discovery)
* Mainsko uenje (Machine Learning)
* Mainska vizija (Machine Vision)
* Obrada prirodnog jezika, govor (Natural Language Processing)
* Nemonotono rezonovaje (Nonmonotonic Reasoning)
* Filozofija i AI (Philosophy of AI)
102
* Planiranje (Planning)
* Eksperni sistemi - Production Systems/Expert Systems:
* Rezonovanje bazirano na modelima (Model Based Reasoning)
* Reasoning Under Uncertainty (Probabilistic Reasoning, Approximate
Reasoning, etc.):
* Robotika (Robotics)
* Pretraivanje (Search)
* Softverski Agenti (Software Agents)
* Vremenski odreeno rezonovanje (Temporal Reasoning:)
* Virtualna realnost (Virtual Reality)
Ekspertni sistemi
Ekspertni sistemi predstavljaju inteligentne raunarske programe koji sadre
"ekspetsko" znanje to jest znanje kakvo bi imao i strunjak (ekspert) iz te oblasti.
Ekspertni sistemi znanje smetaju u bazu znanja koji se koristi preko mehanizama
zakljuivanja.
Razlog za primenu ekspertnih sistema je da znanje iz raznih specifinih oblasti
ljudske delatnosti postane dostupnije kroz primenu raunarskih programa. Oni ne mogu
potpuno zamenuti ljude eksperte, naroito u pogledu kreativnosti, i upotrebe opteg
znanja (iz obinog ivota i drugih oblasti), ali oni imaju i neke od prednosti nad ljudima
ljudsko znanje moe vremenom da se gubi naroito ako se esto ne koristi.
Domeni primene ekspertnih sistema
Primena ekspertni sistemi se primenjuju u sledeim oblastima:
* upravljanje industrijskim procesima,
* praenje rada medicinskih ureaja,
* autonomno kretanje vozila (na zemlji i vodi),
* automatski piloti,
* upravljanje satelitima,
* nadgledanje instalacija,
* operativno i taktiko upravljanje vojnim operacijama na bojnom polju,
* analize sloenih finansijskih transakcija,
* naftnim platformama,
* za detekciju buotina nafte
Fuzzy Logika
Za razliku od formalne logike u kojoj se rezonovanje vri sa dve vrednosti (tanonetano, 0-1), fuzzy logika koristi brojeve iz intervala [0,1], to je mnogo blie realnosti,
ljudskom razmiljanju i izraavanju. Mnoge pojave u prirodi je teko opisati sa samo dva
stanja koja se meusobno iskljuuju. Fuzzy logika omoguava opisivanje takvih
nepreciznih sistema.
103
Vetaka inteligencija
Pie: Vladimir Jelenkovi
Vetaka inteligencija, kao deo kompjuterske nauke, usmerena je ka stvaranju
raunara koji se ponaaju kao ljudska bia. Ovaj termin prvi put je 1956. godine
upotrebio Don Makarti na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology).
Vetaka inteligencija obuhvata igre - raunarske programe koji mogu da igraju
igre kao to je ah, ekspertske sisteme - raunarske programe koji omoguavaju
donoenje odluka u realnim situacijama (neki ekspertski sistemi, na primer, pomau
lekarima u dijagostifikovanju bolesti na bazi odreenih simptoma kod pacijenta),
prirodne jezike - raunarske programe koji razumeju prirodne ljudske jezike, neuralne
mree - sisteme koji simuliraju inteligenciju nastojei da oponaaju tipove fizikih veza
koje postoje u mozgu i robotiku - raunarske programe koji "vide", "uju" i reaguju na
druge stimulacije senzora
Da li roboti mogu biti inteligentni
Jo uvek smo daleko od potpunog osvajanja onoga to vetaka inteligencija
podrazumeva, dakle, od sistema koji su sposobni da u potpunosti simuliraju ljudsko
ponaanje. Najvei napredak postignut je u oblasti igara. Najbolji raunarski programi za
igranje aha danas pobeuju ljude. Maja 1997.godine, IBM-ov super-raunar, nazvan
"Deep Blue", bez sentimenta pobedio je tadanjeg ampiona sveta u ahu, Garija
Kasparova.
Procesiranje prirodnih jezika nudi velike potencijale jer bi omoguilo jednostavnu
interakciju korisnika i raunara bez potrebe za posebnim znanjem i obukom u korienju
raunarskih sistema. Naalost, pokazalo se da je stvaranje programa za razumevanje
prirodnih jezika mnogo tee nego to se mislilo. Postoje rudimentarni programi za
prevoenje sa jednog jezika na drugi, ali njihovi prevodi nisu ni priblino tako dobri kao
oni koje naine sasvim proseni prevodioci. Postoje i sistemi za prepoznavanje glasa
(voice recognition systems) koji izgovorene rei pretvaraju u pisani tekst, ali oni ne
razumeju ta zapravo piu.
Ranih osamdesetih godina prolog veka verovalo se da ekspertski sistemi
predstavljaju budunost vetake inteligencije i raunara uopte. Do danas, nisu dostigli
ono to se od njih oekivalo. Mnogi ekspertski sistemi pomau strunjacima u oblastima
kao to je medicina ili inenjering, ali njihovo stvaranje je izuzetno skupo i od pomoi u
vrlo specifinim oblastima.
Sistemi koji najvie obeavaju bazirani su na neuralnim mreama, koje su se
pokazale uspenim u brojnim oblastima kao to su prepoznavanje glasa i procesiranje
prirodnih jezika.
Roboti su nali vrlo iroku primenu na montanim trakama u industrijskim
pogonima i na opasnim mestima za oveka kao to su to, na primer, nuklearne elektrane.
104
Meutim, njihova sposobnost ograniena je na vrlo mali broj operacija i pokazuju velike
tekoe u identifikovanju objekata.
Izmeu mate i realnosti
Roboti i drugi raunarski sistemi, koji poseduju inteligenciju, odavno su predmet
naune fantastike i horor pria i filmova. Filmska industrija eksploatisala ih je kao veoma
zahvalne junake svojih filmskih hitova - od Zabranjene planete, preko uvenog Hala iz
Kjubrikove Odiseje 2001, Lukasove trilogije Ratova zvezda, do Terminatora,
Spilbergove Vetake inteligencije i Matrix trilogije. U svim ovim filmskim
domatavanjima onoga to realnost ni priblino ne nudi, autori, scenaristi, dizajneri i
reditelji svojski su se trudili da nas uvedu u svet neorganskog ali i najee
superinteligentnog i esto superiornijeg "roaka" daleke budunosti. Ali, ostaje pitanje,
da li emo ikada moi da stvorimo ono to tako lako uspeva filmskoj industriji
Jedna od prepreka za dostizanje superiorne i sveobuhvatne svesti lei u Gedelovoj
teoremi nekompletnosti da jedan formalni sistem ne moe da dokae svoju sopstvenu
konzistentnost. Jedan sistem vetake inteligencije moe imati enormno veliku brzinu
procesiranja informacija, ali jednostavno ne poseduje kompletnu svest o sopstvenom
postojanju.
Dakle, ostaje sutinsko pitanje - kako moemo da kreiramo neto to ne
razumemo? Dord Dajson u delu Darvin meu mainama zapaa da "sve dok ne
budemo razumeli svoju sopstvenu svest, ne postoji nain da se saglasimo ta je to,
ukoliko tako neto postoji, to konstituie svest kod maina". U isto vreme, Dajson
dodaje jo jednu poentu "da je cilj ivota i inteligencije, ukoliko on uopte postoji, veoma
teko definisati".
Moda Dajsonu nije palo napamet neto to je na umu imao Dek Gud, asistent
Alana Tjuringa zaduen za statistiku tokom Drugog svetskog rata, koji je okarakterisao
super-inteligentnu mainu kao onu "koja veruje da ljudi ne mogu da misle". Kakva je
uopte priroda miljenja ili miljenja nekog vieg reda. Po definiciji, ovo ne moemo
sami da definiemo, ali moda e superinteligentne maine biti u stanju da razumeju
nau svest, ali ne i svoju sopstvenu.
Ali, ako je to zaista tako, da li emo ikada doekati te superiorne kreacije?
Zato se razvoj vetake inteligencije pokazao tako komplikovanim i kako treba da
pristupimo reavanju probema Postoje dva razloga za neuspeh. Prvi i najvaniji jeste
injenica da je to vrlo teak zadatak. Moda bi trebalo da nas tei saznanje da smo zaista
toliko sloeni i da je vrlo teko reprodukovati ljudsku inteligenciju. Dananje maine ne
mogu da oponaaju veinu nama jedostavnih radnji kao to su vid, govor ili hod. S druge
strane, raunarima je mnogo lake da savladaju vrlo kompleksne radnje kao to je ah,
iako ni to nije lako. Usklaivanje svih tih radnji, pa ak i samo jedan njihov deo,
verovatno je i najtei zadatak vetake inteligencije. Drugi razlog neuspeha jeste taj da
nismo krenuli pravim putem. Kratkoroni projekti veine istraivaa, okrenuti
neposrednoj primeni u industriji, poboljavaju produktivnost ali ne reavaju pitanje
105
stvaranja vetake inteligencije. Treba znati da tu mnogo ne pomae razvijanje

specijalizovanih sistema koji reavaju samo jedan odreeni zadatak. Postoje brojni naini
da se razvije vetaka inteligencija. Ureaj koji bi, na primer, reio Tjuringov problem
predstavlja jednu mogunost. Meutim, zadatak je toliko sloen da do sada nismo bili u
stanju da ga reimo, uprkos ogromnim naporima koji su uloeni u ovu oblast.
Sadanji pravci u istraivanju vetake inteligencije
Veliki deo istraivanja u oblasti vetake inteligencije svodi se danas na razvoj
praktinih aplikacija. Raunarski sistemi sve su uspeniji u pretraivanju podataka, obradi
teksta i vida. Veliki uspeh tih i slinih sistema doveo nas je do take gde se vetaka
inteligencija moe primeniti na probleme u realnom ivotu. Naalost, ovaj napredak
postie se u vrlo uskom pravcu istraivanja. Dananji sistemi ne mogu da ree opte
probleme. Umesto toga, mone metodologije primenjuju se na reavanje ogranienog
broja zadataka. Sve su one vrlo uspene u reavanju pojedinanih malih problema, ali
teko mogu dovesti do stvaranja vetake inteligencije, upravo zbog te svoje bazine
limitiranosti. Da bi jedan sistem bio zaista inteligentan, mora da bude u stanju da razmotri
irok opseg informacija na sloen i nedeterministiki nain.
Test uspenosti jednog takvog opteg sistema je poznati Tjuringov problem.
Ukratko, jedan ovek razgovara istovremeno sa raunarom i sa drugim ovekom. Ako
prvi ovek ne moe sa sigurnou da ih razlikuje, tada je raunar inteligentan. Nijedan do
sada napravljeni raunar nije se pribliio ovom reenju. Svake godine organizuje se
takmienje pod nazivom Lebnerova nagrada. Re je o velikoj nagradi za prvi sistem koji
bude reio Tjuringov problem. Ako se istraivanja nastave u sadanjem pravcu, proi e
jo mnogo vremena pre nego to se pojavi prvi laureat. Tekoa je u tome to tema
razgovora nije unapred odreena. Moe se razgovarati o koarci, kuvanju, ili kunim
ljubimcima. ovek ne mora mnogo da zna o ovim temama, ali e se razgovor ubrzo
voditi u oblasti koju oba sagovornika poznaju. Sadanji sistemi vetake inteligencije
ogranieni su na uske oblasti.
Neuspeh simbolinih oblika vetake inteligencije
Do poetka devedesetih godina prolog veka, dominantni oblik vetake
inteligencije bio je simboliki. Sistemi, kao to je logika, na primer, zasnivali su se na
simbolima kao primitivnim funkcijama (odnosno baznim oblicima). Maine su sve
zakljuke izvodile na osnovu tih simbola: sistem zna da je simbol pas vrsta sisara i da pas
obino ima rep, ali nema oseaj ta je zapravo pas. Verovalo se da emo nekako uspeti da
definiemo sve potrebne odnose. Tako bi pas bio definisan svim parametrima koji se na
njega odnose.
Dobru analogiju predstavlja "problem kineske sobe". Pretpostavlja se da imate
dokument na jednom jeziku koji ne razumete, recimo kantonskom, i elite da ga
prevedete na neki drugi jezik koji opet ne znate, recimo mandarinski. Na raspolaganju
vam je renik koji vam omoguava da prevedete re po re sa jednog jezika na drugi.
Marljivo radei, vi prevedete dokument sa kantonskog na mandarinski. Meutim, da li
106
sada razumete ta u dokumentu pie Jasno je da ne. Na slian nain, program sutinski
ne razume dokument koji prevodi. Ne postoji raunarski program koji uspeno prevodi sa
jednog jezika na drugi. Ve 60-tih godina pokazalo se da je prevoenje pomou maina
mnogo sloenije nego to se mislilo. Iako programi relativno uspeno pomau ekspertima
pri prevoenju, automatski programi za prevoenje nikako ne mogu da dostignu nivo ni
osrednjih prevodilaca. Zakljuak nije mogue odmah izvui, ali je verovatno potrebno
prvo razumeti dokument da bi se on dobro preveo.
Jedan od osnivaa vetake inteligencije, Alan Njuvel, izneo je hipotezu da su
ljudska bia sistemi simbola. Drugim reima, ovek funkcionie tako to manipulie
simbolima i, opte uzev, svaki inteligentni sistem mora da koristi simbole. Meutim, to
ne znai da ljudi funkcioniu iskljuivo putem simbolikog rasuivanja. Mnogi procesi u
mozgu odvijaju se na nivou niem od simbolikog. Funkcije, kao to su vid, kretanje, pa
ak i kategorizacija, obave se pre nego to se donese odluka o simbolu koji e se koristiti.
Simbolika vetaka inteligencija je znaajna, ali nije sveobuhvatna.
Konano, simbolika vetaka inteligencija pati od problema serijske obrade.
Modele vetake inteligencije uglavnom razvijamo na serijskim mainama. Ovo se ini
loginim, jer su serijske maine sve bre i sve jeftinije. Meutim, paralelizam je osnovna
karakteristika vetake inteligencije. Razliiti sistemi simultano koriste podatke na vrlo
sloen nain. Danas se radi na razvoju paralelnih modela, ali jo ne znamo dovoljno o
distribuiranim bazama podataka, o paralelnom procesiranju, a jo manje o tome kako da
poveemo paralelno procesiranje i distribuirane baze.
Neuralni modeli, kognitivna arhitektura i psihologija
Ove tri istraivake oblasti vezane su za model vetake inteligencije zanovan na
principu rada ljudskog mozga. Postoji obilje radova o ponaanju neurona. Relativno se
lako prouavaju jer ih je mogue izolovati. Postoje razne vrste neurona i daleko smo od
toga da ih sve u potpunosti razumemo, ali imamo dosta jasnu ideju o tome kako neuroni
funkcioniu. Meutim, neuralni modeli ne reavaju probleme ivota u praksi. Neki od
njih obrauju pitanja u vezi sa kratkoronom memorijom i trajnim vezivanjem. Meutim,
jo se ne koriste za reavanje praktinih problema. Prema tome, kao i kognitivna
arhitektura, ovakvi modeli reavaju specijalizovane probleme i izbegavaju da se uhvate u
kotac sa pojavama iz stvarnosti.
Neki naunici ulau napor da stvore simbolike modele ljudskog saznanja. Ove
kognitivne arhitekture koriste se da opiu kako ljudi razmialjaju. Kada bi ovi modeli bili
u potpunosti uspeni, oni bi predstavljali vetaku inteligenciju. Meutim, to su
simboliki sistemi i pate od ve opisanih problema. Relativno ih je lako izgraditi tako da
funkcioniu u odreenom domenu, ali pokuaji da se izgrade opti sistemi nisu do sada
bili uspeni.
Psiohologija je relativno razvijena oblast. Tokom godina, objasnila je iroki
spektar ljudskog ponaanja, od kratkorone memorije do slepih mrlja. Koristi repetitivne
zadatke i registruje reakcije na ljudskom mozgu. Prouava strukturu kategorija i faze
107
razvoja. Psihologija je izuzetno iroka oblast i dala je brojne teorije o ljudskoj kognitivnoj
aktivnosti, ali je jo daleko od konanog reenja problema.
Jasno je da je ovo znanje korisno za razvoj raunarskog modela mozga. Zna se
kako neuroni okidaju, ali moraju se ispitati i rezultati njihove aktivnosti. Psihologija
prouava upravo te pojave, neprestano procenjujui verodostojnost modela i poredei
rezultate sa psiholokim podacima.
Od realnih modela mozga ka vetakoj inteligenciji
Postoji nekoliko razliitih modela mozga. Jedan primer takvog modela je Njuvelov
sistem simbola. Drugi model bazira se na kognitivnoj arhitekturi, a primer tree vrste je
konekciona mrea za vezu izmeu pojedinih delova mozga. Sve su to zadovoljavajui
modeli, ali posmatraju mozak iz razliitih uglova. Daleko smo od toga da reimo
Tjuringov problem, ali znamo da postoji mehanizam koji taj zadatak reava - to je ovek.
Po svemu sudei, najbolji nain da se razvije zaista inteligentni sistem jeste da se
koriste osobine jedinog inteligentnog sistema u prirodi - ljudskih bia. Mnogo toga
znamo o funkcionisanju neurona, relativno dobro poznajemo topologiju mozga i imamo
iroko razumevanje osobina ovog sistema. Trudimo se da razvijemo jednostavne neuralne
modele koji e moi da dostignu nivo kognitivne arhitekture. Kada se to postigne,
posvetiemo se specijalizovanim modulima pojedinih oblasti u mozgu. Razvojem
raunarskih neuralnih modela, koji simultano reavaju vei broj zadataka iz prakse,
prevazili bi se problemi i ogranienost domena od kojih pate dananji sistemi i nainio
znaajan skok ka stvaranju vetake inteligencije. Tek tada e i roboti s poetka prie
moda postati ovekolika stvorenja u pravom smislu te rei.
Vetaka inteligencija, evo ta je to!
Vetaka inteligencija (VI) predstavlja meavinu konvencionalne nauke, fiziologije
i psihologije, sve u cilju da se napravi maina koja bi se, po ljudskim merilima, mogla
smatrati "inteligentnom". Mogunost stvaranja inteligentnih maina zaokuplja ljudsku
matu jo od drevnih vremena, ali tek sada, sa brzim tempom razvoja raunara i ve
pedesetogodinjim iskustvom na polju istraivanja tehnika VI programiranja, san o
pametnim mainama poeo je da postaje stvarnost. Naunici su konano sposobni da
stvore sisteme koji razumeju govor i mogu da pobede najbolje igrae aha, dok je hardver
sa elementima vetake inteligencije ve isproban u oruanim sukobima (sistemi
krstareih projektila koje je amerika vojska koristila u Pustinjskoj oluji). Sa odreenim
programima za IBM i Apple Macintosh personalne raunare, vetaka inteligencija je
poela da polako, ali neumitno zadire i u svakodnevni ivot. Meutim i pored sveg
napretka, naunici se jo uvek nisu uhvatili u kotac sa osnovnim izazovom u razvoju
inteligentne maine - pravljenjem sistema koji oponaaju ljudski mozak. Nije ni udo, jer
ljudski mozak sa vie milijardi neurona predstavlja moda i najsloeniju tvorevinu u
univerzumu.
108
Mozganje
Ideja o raunarima koji koriste princip rada ljudskog mozga privukla je, pre nekih
25 godina, panju Defa Hokinsa, tada mladog (danas ima 47 godina) istraivaa
pripravnika u Intelu. Hokins je predloio projekat istraivanja mozga uvenom Gordonu
Muru, koosnivau Intela i u to vreme izvrnom direktoru kompanije. Mur je prosledio
Hokinsov predlog Tedu Hofu, inae jednom od izumitelja Intelovog mikroprocesora. Hof
je zakljuio da je projekat suvie smeo i odbacio ga. Hokins je bio prisiljen da svoja
razmiljanja o mozgu ostavi za kasnije, te se upustio u mnogo prizemniji rad na razvoju
portabl i u pravom smislu rei "runih" raunara. Prvi portabl prenosni raunar (lap-top)
razvio je u firmi Grid Systems, a najpoznatiji je po svom pionirskom radu u kompaniji
Palm ("palm" u prevodu znai "dlan"). U kompaniji Handspring, stvorio je uveni Treo
pametni-telefon. Poslednje dve godine, meutim, Hokins se u potpunosti posvetio svojoj
prvobitnoj ideji i prouavanju bioloke i mainske inteligencije. Kao plod ovog rada,
Hokins je, zajedno sa popularizatorom nauke Sandrom Blejksli, objavio knjigu "On
Intelligence", koja je privukla znaajnu panju naune zajednice. U ovoj knjizi, Hokins
tvrdi da mozak ne funkcionie kao fantastino brza procesorska jedinica tipa mikroipa,
ve se pre radi o memorijskom sistemu koji uva zapise o svim opaanjima tokom
vremena - bilo da se radi o vidnim, zvukovnim ili taktilnim podraajima. Hokins veruje
da je ovaj sistem hijerarhijske prirode, tj. da postoje delovi mozga nieg ranga koji
primeuju odreene detalje, koje ljudi zatim uobliavaju u ukupna iskustva.
Prikupljanjem nebrojeno mnogo ovih podraaja svakog momenta i svakog dana, mozak,
ili tanije neokorteks - deo mozga zaduen za operacije vieg ranga - moe da predvidi
ta da se radi u svakoj situaciji na koju nailazi. Ukoliko su Hokinsove ideje tane, mogle
bi da imaju nebrojeno mnogo primena. Sa dovoljno podataka o vremenskim uslovima, na
primer, Hokinsovi raunari bi mogli da predvide kiu ili sneg, bez upotrebe stvarne
vremenske prognoze, iskljuivo na osnovu "estog" ula. Poslednje dve godine, Hokins
je, zajedno sa Dordom Dilepom, sada glavnim inenjerom u novoosnovanoj kompaniji
Numenta, radio na razvoju programa zasnovanog na slinoj memorijskoj arhitekturi.
Hronologija
Iako se prvi tragovi razmiljanja o vetakoj inteligenciji mogu nai jo u drevnom
Egiptu, tek sa razvojem elektronskog raunara 1941. godine stvorena je tehnologija za
njeno oblikovanje. Termin "vetaka inteligencija" upotrebljen je prvi put 1956. godine
na kongresu u Dartmutu, u Novoj kotskoj (Kanada). Kongres je organizovao Don
MekKarti, kojeg mnogi danas smatraju ocem vetake inteligencije. Iako konferencija
sama po sebi nije predstavljala veliki uspeh, pioniri na polju vetake inteligencije
okupili su se na jednom mestu radi razmene ideja i udareni su temelji za budui rad na
polju. Godinu dana kasnije, testirana je prva verzija novog programa pod nazivom The
General Problem Solver (GPS). Program je bio sposoban za reavanje veeg boja optih
problema. Par godina kasnije, IBM je stvorio tim za istraivanje vetake inteligencije.
Herbert Gelerneter proveo je tri godine na razvoju programa za reavanje geometrijskih
109
teorema. Uporedo sa pojavom novih programa, MekKarti je spremao veliko otkrie u

istoriji vetake inteligencije - raunarski jezik LISP, koji se jo uvek koristi. Godine
1963, Masausetski institut za tehnologiju (MIT) primio je 2,2 miliona dolara od
amerike vlade za istraivanje vetake inteligencije, namenjenih, pre svega, odravanju
tehnolokog primata SAD nad tadanjim SSSR-om. Godinu dana kasnije, pojavio se
veliki broj programa, od kojih je najzapaeniji bio SHRDLU. Program je bio sposoban za
reavanje manjih prostornih i logikih problema. Krajem ezdesetih godina prolog veka,
pojavio se i program STUDENT, koji je reavao algebarske probleme, i SIR, koji je
mogao da razume jednostavne reenice na engleskom jeziku. Napredak u ezdesetim
godinama prolog veka obeleila je pojava ekspertskih sistema koji izvode predvianja
verovatnoe reenja u zadatim uslovima. Desetak godina kasnije, ekspertski sistemi
upotrebljavani su za prognoze na tritu vrednosnih papira i u medicinskoj dijagnostici.
Tokom osamdesetih godina prolog veka, vetaka inteligencija je razvijana mnogo
brim tempom. Polje istraivanja je takoe sve ee zalazilo u korporacijski sektor. U
1986. godini, prodaja programa i hardverske opreme zasnovanih na VI iznosila je samo u
SAD oko 425 miliona dolara. Kompanije kao Digital Electronics koristile su XCON,
ekspertski sitem projektovan za programiranje velikih VAX raunara. Kompanije
DuPont, General Motors i Boeing su takoe u velikoj merili koristile ekspertske sisteme.
Pojava personalnih raunara ubrzala je razvoj VI i donekle promenila smer
ulaganja. Osamdesetih godina prolog veka pojavilo se i novo polje na istraivanju VI vetaki vizuelni sistemi. Tako je rad naunika sa MIT-a omoguio postavljanje kamera i
raunara u industriji, kao sredstava kontrole kvaliteta. Iako grubi, ovi sistemi mogli su da
razlikuju oblike i predmete. Do 1985. godine, preko stotinu kompanija nudilo je vetake
vizuelne sisteme samo u SAD, a prodaja je dostigla iznos od oko 80 miliona dolara.
Meutim, krajem osamdesetih godina, potranja za VI sistemima je opala, a industrija je
izgubila gotovo pola milijarde dolara. Zbog toga su i ulaganja u istraivanje VI sistema
opala.
Jo jedno razoarenje predstavljao je tzv. "pametni kamion", iji je razvoj
finansiralo Ministarstvo odbrane SAD. Cilj projekta je bio razvoj robotskog vozila koje
bi samostalno izvravalo mnoge borbene zadatke. Zbog malo verovatnog uspeha,
Pentagon je uskratio finansiranje projekta. Uprkos obeshrabrujuim dogaajima, VI se
polako oporavila. U Japanu je razvijana nova tehnologija. U SAD je razvijena tzv.
"nejasna logika", koja je namenjena obradi nepreciznih ili promenjivih podataka. Za
razliku od tradicionalnih binarnih vrednosti, ova logika koristi veliki opseg vrednosti radi
vee fleksibilnosti. Na taj nain, raunar je mogao da donese zakljuke u neizvesnim
uslovima. Kao mogui nain za postizanje VI razmatrane su i neuronske mree.
Osamdesete godine prolog veka su uvele VI na korporacijsko trite i pokazale da
tehnologija ima konkretne primene.
Mnogi oekuju da e VI tehnologije biti kljune u 21. veku.
110
NJUJORKA PROROANSTVA: ZAMILJENA BUDUNOST

VETAKE INTELIGENCIJE
Author: Richard Barbrook
Budunost je ono to je i bila
Bioloka inteligencija je nepromenljiva, zato to je u pitanju stara, zrela
paradigma, dok nova paradigma nebiolokog raunarstva i inteligencije eksponencijalno
raste. Prelaz e se odigrati 2020-ih a nakon toga, bar sa stanovita hardvera, dominirae
nebioloko raunarstvo
Na poetku 21. veka, san o vetakoj inteligenciji ukorenjen je duboko u
savremenu matu. Od detinjstva pa nadalje, ljudima u razvijenom svetu se govori da e
raunari jednog dana moi da rasuuju ak i da imaju oseanja ba kao ljudi. U
priama naune fantastike, maine koje misle su odavno omiljeni likovi. Publika je
odrastala sa likovima robota drugara, kao to je Dejta iz serije Zvezdane staze: Nova
generacija. ili nemilosrdnih robota-udovita poput kiborga iz Terminatora. .Ove
naunofantastine matarije dodatno podstiu pouzdana predvianja istaknutih
informatiara. Neprekidna poboljanja hardvera i softvera naposletku e dovesti do
stvaranja vetakih inteligencija, monijih od bioloke inteligencije ljudskog mozga.
Komercijalni proizvoai ve neko vreme sa nestrpljenjem iekuju dan kada e
prodavati svesne maine koje obavljaju kune poslove i pomau starijima (Honda 2004).
Neki informatiariak veruju da je stvaranje nebiolokih inteligencija jedna duhovna
potraga. U Kaliforniji, Rej Kurcvejl, Vernor Vind (Ray Kurzweil, Vernor Vinge) i
njihove kolege s nestrpljenjem oekuju Singularnost: Prvi dolazak silicijumskog mesije
(Vind 1993; Bel/Bell 2004). Bilo da su nadahnuti novcem ili misticizmom, svi ovi
zagovornici vetake inteligencije dele uverenje da se sadanjost mora shvatiti kao
embrion, kao budunost u zametku a upravo iz budunosti e se rasvetljivati
potencijal sadanjosti. Svaki napredak u raunarskoj tehnologiji objavljuje se kao novi
korak ka stvaranju potpuno svesne maine. Proroanstvo o vetakoj inteligenciji sve
blie je ispunjenju sa pojavljivanjem svakog novog komada softvera ili hardvera. Nije
vano ono to raunari mogu sada, ve ono to e moi uskoro. Sadanjica je beta verzija
naunofantastinog sna: zamiljena budunost.
Uprkos svom istaknutom mestu u kulturi, vera u svesne maine podlona je
teorijskom egzorcizmu. Daleko od toga da bude prazan oznaitelj, ovo proroanstvo
duboko je ukorenjeno u vremenu i prostoru. Oekivano, savremeni propagatori vetake
inteligencije retko priznaju koliko je sm koncept star. ele da napreduju, ne da se
osvru. Ipak, prolo je vie od etrdeset godina otkad je san o razumnim mainama prvi
put zaokupio matu javnosti. Zamiljena budunost vetake inteligencije ima dugu
povest. Analiziranje te prvobitne verzije proroanstva preduslov je za razumevanje
njegovog savremenog ponavljanja. S tim u vidu, vratimo se u drugu deceniju Hladnog
111
rata kada je najvea svetska raunarska kompanija priredila predstavu o udesima

razumnih maina u finansijskoj prestonici najmonije i najbogatije zemlje na planeti
Milenijum napretka
Na dan 22. aprila 1964. godine, Svetski sajam (Worlds Fair) u Njujorku otvoren je
za javnost. U naredne dve godine, ta moderna zemlja uda ugostila je preko 51 milion
posetilaca. Na izlobi su bili zastupljeni svi delovi amerike elite: savezna vlada, dravne
uprave, velike korporacije, finansijske ustanove, industrijski lobiji i verske grupe. Svetski
sajam je dokazao da SAD prednjai u svemu: u robi iroke potronje, demokratiji, oubiznisu, modernistikoj arhitekturi, lepim umetnostima, verskoj toleranciji, kunom
ivotu i, iznad svega, tehnologiji. Kao to je sugerisao jedan od reklamnih slogana
izlobe, milenijum progresa doiveo je vrhunac u amerikom stoleu .
Ta rodoljubiva poruka slavljena je velianstvenim predstavljanjem novih
tehnologija na Svetskom sajmu. Pisci i filmadije odavno su matali o putovanju na druge
svetove. Sada je u Nasinom (National Aeronautics and Space Administration Nacionalna agencija za aeronautika i svemirska ustraivanja, popularno NASA)
Svemirskom parku, javnost mogla da se divi ogromnim raketama koje su odnele
amerike astronaute u orbitu .Uprkos svom poetnom neuspehu kada su Rusi lansirali
prvi satelit 1957, SAD sad tek to nisu pretekle svog takmaca u svemirskoj trci. A ono
to je najbolje od svega, posetiocima Svetskog sajma govorilo se kako e i sami imati
priliku da za svog ivotnog veka postanu astronauti. U paviljonu Futurama Deneral
motorsa (General Motors), Amerikanci iz 1980-ih bili su prikazani kako provode godinji
odmor na Mesecu .Druge korporacije bile su podjednako sigurne da e dostignua
sadanjice ubrzo biti prevaziena trijumfima sutranjice. U svom paviljonu Progreslend
(Progressland), Deneral motors predvideo je da e elektrina energija proizvedena u
reaktorima za nuklearnu fuziju biti isuvie jeftina da bi se naplaivala. U zamiljenoj
budunosti Svetskog sajma, Amerikanci nee samo postati svemirski turisti - oni e
takoe biti blagosloveni besplatnom elektrinom energijom
Za mnoge korporacije, najdelotvorniji metod da dokau svoju tehnoloku
savremenost bio je taj da izloe raunar. Klerolova (Clairol) maina birala je
najlaskavije boje za kosu za posetiteljke, a mejnfrejm (eng. mainframe, veliki, esto i
ogromni centralni kompjuterski sistemi, kakvi su poeli da se razvijaju 40-ih i 50-ih
godina, prim. prev.) Parker pena je uparivao ameriku decu sa prijateljima za
dopisivanje iz stranih zemalja. Koliko god moda delovali impresivno svojoj publici, ti
eksponati nisu bili nita drugo do reklamni trikovi. Za razliku od njih, IBM (skraeno od
International Business Machines, jedna od prvih i najveih informatikih kompanija,
osnovana pod imenom Tabulating Machine Company 1896, danas sa oko 400.000
zaposlenih u 170 zemalja, prim. prev.) je bio u mogunosti da svoj paviljon posveti
iskljuivoudima informatike kao zasebne tehnologije. U 1961, jedan jedini proizvod
IBM 1401 inio je etvrtinu svih raunara koji su radili u SAD-u .Po poimanju mnogih
112
Amerikanaca, IBM je bio sinonim za kompjuter. Ba pred otvaranje Svetskog sajma,

korporacija je izbacila seriju proizvoda koji e joj obezbediti dominaciju industrijom i u
idue dve decenije: System/360. Ugrabivi priliku za isticanje koju je sajam nudio, efovi
IBM-a naruili su paviljon koji e zaseniti sve ostale. Ero Sarinen (Eero Saarinen)
renomirani finski arhitekta nadgledao je konstrukciju velianstvene zgrade: bele
dvorane u obliku jajeta sa reljefnim korporativnim logotipom, koja je lebdela visoko u
vazduhu uz pomo 45 metalnih stabala boje re. Ispod te upeatljive atrakcije nalazile su
se interaktivne izlobe koje su veliale IBM-ov doprinos raunarskoj industriji.
Za samu dvoranu, arsl i Rej Ims (Charles i Ray Eames) par koji je bio olienje
amerikog modernistikog dizajna napravili su glavnu zanimljivost u IBM-ovom
paviljonu: Informatiku mainu (The Information Machine). Poto bi zauzeli svoja
mesta u Ljudskom zidu (People Wall) sa 500 sedita, posetioci bi bili podignuti u
jajoliku graevinu. Kada bi se nali unutra, narator bi najavio velianstvenu
multimedijalnu predstavu o tome kako su maine izloene u IBM-ovom paviljonu pretea
svesnih maina budunosti. Raunari su u procesu sticanja svesti.. U bliskoj budunosti,
svaki Amerikanac bie vlasnik odanog mehanikog sluge ba kao to je Robot Robi
(Robby the Robot) iz Zabranjene planete (Forbidden Planet), popularnog
naunofantastinog filma iz 1956. godine. Na Svetskom sajmu u Njujorku, IBM je
ponosno objavio da e taj san o vetakoj inteligenciji napokon biti ostvaren. Sa
izbacivanjem serije System/360, mejnfrejmovi su postali dovoljno moni da izgrade
prototipe jednog potpuno svesnog raunara.
Ta udesna meavina avangardne arhitekture i multimedijalnog performansa u
IBM-ovom paviljonu doivela je veliki uspeh i u medijima i u javnosti. Zajedno sa
svemirskim raketama i nuklearnim reaktorima, raunar je potvrdio svoju poziciju kao
jedna od tri ikonine tehnologije moderne Amerike. Ideoloka poruka tih maina bila je
nedvosmislena: sadanjost je budunost u zametku. U IBM-ovom paviljonu, raunari su
postojali istovremeno u dva vremenska okvira. Sa jedne strane, tadanji modeli su
prikazani kao prototipovi svesnih maina iz budunosti; sa druge strane, vizija raunarske
svesti pokazala je istinski potencijal mejnfrejmova izloenih u IBM-ovom paviljonu. Na
Svetskom sajmu u Njujorku 1964, izbacivanje serije System/360 se slavilo kao najava
zamiljene budunosti vetake inteligencije.
Nije daleko dan kada e sposobnost [ljudskog] mozga za reavanje problema i
rukovanje informacijama biti prekopirane; iznenadio bih se ako se to ne bi ostvarilo u
narednoj deceniji.
Otkrivanje razumne maine
Futuristike fantazije iz IBM-ove multimedijalne predstave bile su nadahnute
nepristrasnom logikom akademskog sveta. Alan Tjuring (Turing) utemeljiva
informatike oznaio je razvoj vetake inteligencije kao dugoroni cilj te nove
discipline. Sredinom 1930-ih, ovaj matematiar sa Kembrida objavio je uticajan lanak
koji je opisivao apstrakni model za programabilni raunar: univerzalnu mainu (Tjuring
113
2004). Za vreme Drugog svetskog rata, njegov tim inenjera napravio je prvi elektrini
kalkulator kako bi se ubrzalo deifrovanje nemakih vojnih signala. Kada se sukob
okonao, Tjuring se preselio na Univerzitet u Manesteru kako bi se pridruio timu
istraivaa koji su pravili programabilnu mainu. Kao to je bilo izloeno u
njegovomlanku iz 1936, koristie se softver kako bi se hardveru omoguilo da obavlja
niz razliitih zadataka. Na dan 21. juna 1948, pre no to je Tjuring ak i doao na svoje
novo radno mesto, njegove kolege ukljuile su prvi svetski elektronski raunar sa
unapred ugraenim programom: Baby. Taj teoretski koncept, do tada opisan u jednom
strunom asopisu, se materijalizovao u obliku ogromne metalne kutija ispunjene
ventilima, prekidaima, icama i brojanicima.
Za Tjuringa, Baby je bio daleko vie od poboljane verzije kancelarijskog
tabulatora. Kada hardverom upravlja softver, raunanje postaje svest. U nizu uticajnih
lanaka, Tjuring je izneo tezu da je njegova matematika maina pretea jednog sasvim
novog oblika ivota: mehanikog matematiara. To predvianje potkrepio je odredivi
ljudsku inteligenciju kao neto to bi mogli raditi i raunari. Budui da je raunanje
prefinjeni vid razmiljanja, raunarske maine su zasigurno sposobne da misle. Ako deca
stiu znanje obrazovanjem, edukativni softver mogao bi da stvori obrazovane raunare.
Poto ljudski mozak radi kao maina, oigledno je da bi se maina mogla ponaati kao
elektronski mozak. Sudei po Tjuringu, iako prvobitni raunari jo nisu bili dovoljno
moni da bi dostigli svoj pravi potencijal, pre ili kasnije, kroz neprestano poboljavanje
hardvera i softvera, ta ogranienja bi bila prevaziena. U drugoj polovini dvadesetog
veka, raunarska tehnologija brzo se razvijala ka svojoj unapred utvrenoj sudbini:
vetakoj inteligenciji.
Memorijski kapacitet ljudskog mozga verovatno je reda deset hiljada miliona
binarnih brojeva. Ali najvei deo toga po svoj prilici se koristi za pamenje vizuelnih
utisaka, i na druge relativno rasipnike naine. Ostvarivanju istinskog napretka [ka
vetakoj inteligenciji] moemo se osnovano nadati sa nekoliko miliona brojeva
[raunarske memorije].
U svom najpoznatijem lanku, Tjuring je opisao test za prepoznavanje pobednika u
toj trci za budunost. Kada posmatra ne bude mogao da razlui da li razgovara
ljudskim biem ili raunarom u onlajn konverzaciji, onda vie nee postojati bitna razlika
izmeu te dve vrste svesti. Ako se imitacija ne moe razlikovati od originala, maina se
onda mora smatrati razumnom - kompjuter je poloio ispit. Od tada pa nadalje, raunari
su postali mnogo vie od pukih praktinih alatki i robe kojom se trguje. Kao to je
Tjuringov lanak objasnio, zamiljena budunost vetake inteligencije otkrivala je
potencijal ove nove tehnologije da se konstantno menja. Uprkos svojim nedostacima,
aktuelni modeli raunara predstavljaju preteu svesnih maina koje e za njima doi
Pred kraj 1940-ih, katihizis vetake inteligencije ve je bio ustolien. U okviru
informatike, ono to je bilo i ono to e biti je postalo jedno te isto. Uprkos tom
dostignuu, Tjuring je bio prorok iji je uticaj slabio u njegovoj roenoj zemlji. Raunar
114
je moda izmiljen u Britaniji, ali njena zaduena vlada nije imala sredstava da bi
dominirala razvojem te nove tehnologije S druge strane Atlantika, prilike su se
umnogome razlikovale. Za vreme Drugog svetskog rata, amerika vlada takoe je
obezbedila izdana sredstva za istraivanje elektronskog raunarstva. Shodno tome, kada
je pobeda izvojevana, presudilo je to to se naunici koji su radili na tim projektima nisu
susreli sa ozbiljnim potekoama u daljem obezbeivanju sredstava. Dok je Britanija
oskudevala u novcu, SAD su lako sebi mogle priutiti da finansiraju najsavremenija
istraivanja u oblasti novih tehnologija. Kada je Hladni rat poeo, amerikim politiarima
nije bilo teko da svojim biraima opravdaju te dotacije.
U SAD, informatiari su imali jo jednu veliku prednost u odnosu na svoje
britanske suparnike: meta-teoriju kibernetike. Tokom poznih 1940-ih i ranih 1950-ih,
grupa istaknutih amerikih intelektualaca sastajala se na Mejsi konferencijama (Macy
conferences) kako bi istraivala naine da se srue granice izmeu razliitih naunih
disciplina. Od samog poetka, kao guru tog poduhvata izdvojio se Norbert Viner (Norbert
Wiener). Dok je radio na MIT-ju (skraeno od Massachusetts Institute of Technology,
privatni istraivaki univerzitet i institut lociran u gradu Kejmbridu, drava Masausets,
SAD, prim. prev.), on je izmislio kibernetiku kao novi teorijski okvir za analiziranje
ponaanja i ljudi i maina. Input (unos, ulaz) informacija o okruenju vodi do autputa
(output, izlaz, rezultat) delovanja iji je cilj da to okruenje promeni. Nazvan povratna
sprega (feedback loop), taj ciklus nadraaja i rezultirajuih odgovora je irenje entropije
u svemiru okrenuo u obrnutom pravcu - red je mogue stvoriti iz haosa .U 1948, Viner je
izneo svoju novu univerzalnu teoriju u knjizi ispunjenoj stranicama matematikih dokaza:
Kibernetika ili komanda i kontrola u ivotinji i maini
Na svoje veliko iznenaenje, ovaj naunik je napisao bestseler. Prvi put, jedan
zajedniki skup apstraktnih naela povezivao je i prirodne i drutvene nauke. Vinerov
tekst pruio je mone metafore za opisivanje haj-tek (hi-tech, visoko-tehnolokog, prim.
prev.) sveta Amerike u periodu Hladnog rata. ak i ako nisu razumeli njegove
matematike jednaine,itaoci su lako mogli da prepoznaju kibernetike sisteme u okviru
drutvenih institucija i mrea komunikacije koje su dominirale njihovim svakodnevnim
ivotom. Povratna sprega, informacije i sistemi ubrzo su postali deo narodnog govora.
Uprkos javnom odobravanju, Viner je ostao autsajder u krugovima amerike
inteligencije. Podsmevajui se ideolokom pravoverju Amerike u Hladnom ratu, ovaj
guru bio je pacifista i socijalista.
Poetkom 1940-ih, Viner kao i skoro svaki ameriki naunik verovao je da e
oveanstvo imati koristi od razvijanja oruja kojima bi se pobedila nacistika Nemaka.
Kada je poeo Hladni rat, njegove kolege koje je finansirala vojska tvrdile su kako njihov
istraivaki rad takoe doprinosi borbi protiv jednog agresivnog totalitarnog neprijatelja
(Luontin 1997). Osporavajui taj patriotski konsenzus, Viner je izneo tezu da bi ameriki
naunici trebalo da zauzmu sasvim drugaiji stav u sukobu sa Rusijom. Upozorio je da bi
trka u nuklearnom naoruanju mogla dovesti do unitenja oveanstva. Suoeni sa ovom
115
opasnom novom situacijom, odgovorni naunici bi trebalo da odbiju da sprovode vojna

istraivanja. Tokom 1950-ih i ranih 1960-ih, Vinerovo politiko otpadnitvo nadahnulo je
njegovo socijalistiko tumaenje kibernetike. U epohi korporativnih monopola i
atomskog oruja, teorija koja objanjava ponaanje i ljudi i maina mora se upotrebiti
kako bi ljudi uspostavili kontrolu nad svojim mainama. Naputajui svoje prvobitno
oduevljenje Tjuringovim proroanstvom, Viner je sada naglaavao opasnosti koje
predstavljaju svesni raunari. Pre svega, pokuaj stvaranja vetake inteligencije
predstavljao je skretanje sa neodlonog zadatka uspostavljanja socijalne pravde i
globalnog mira.
Svet budunosti bie jedna sve zahtevnija borba protiv ogranienja nae
sopstvene inteligencije, a ne udobna lealjka na koju se moemo ispruiti da bi nas sluili
nai robovi - roboti.
Suprotstavljajui se militarizaciji naunog istraivanja, osniva kibernetike je svoje
pokrovitelje iz redova amerike elite doveo u prilino nezgodnu situaciju. Na sreu po
vladare Amerike, na Mejsi konferencijama bio je jo jedan briljantan matematiar, koji je
istovremeno bio i fanatian borac u Hladnom ratu: Don fon Nojman (John von
Neumann). Budui traumatizovan nacionalizacijom svoje porodine banke za vreme
Maarske revolucije iz 1919, njegovi antikomunistiki stavovi su bili toliko ekstremni da
je sredinom 1940-ih bio zagovornik preventivnog rata kako bi se Rusija spreila da
napravi nuklearno oruje. Dok je igrao glavnu ulogu i u razvoju atomske bombe, Fon
Nojman je ve primenjivao svoje matematike i organizacione vetine u tada novoj
oblasti informatike. Kada se 1946. odrala prva Mejsi konferencija, njegov tim
istraivaa radio je na izgradnji prototipa mejnfrejm kompjutera za ameriku mornaricu.
U Fon Nojmanu, amerika imperija je pronala gurua bez i jednog traga krivoverja.
Na prvim Mejsi konferencijama, politike razlike meu prisutnima nisu bile
oigledne. Ujedinjeni u antifaisti.koj borbi, Viner i Fon Nojman mogli su da zastupaju
isti koncept kibernetike .Meutim, kako su im se politiki stavovi razilazili, ove dve
zvezde Mejsi konferencija poele su da zastupaju suparnika tumaenja te meta-teorije. U
svojoj leviarskoj verziji, vetaka inteligencija optuena je kao apoteoza tehnoloke
dominacije. Kada je formulisao svoj desniarski remiks, Fon Nojman je odveo
kibernetiku u dijametralno suprotnom pravcu. Pre svega, njegovo tumaenje podvlailo je
injenicu da je njegova univerzalna teorija nadahnuta proroanstvom o razumnim
mainama. Sredinom 1930-ih, Tjuring je kratko radio sa Fon Nojmanom na univerzitetu
Prinston. itavu deceniju pre no to je i sam poeo da se bavi informatikom, maarski
naunik znao je sve o zamisli da se napravi univerzalna maina. Kada su dva ikaka
psihologa poetkom 1940-ih primenila Tjuringovu teoriju kako bi objasnili procese
ljudskog miljenja, Fon Nojman je bio oaran implikacijama njihovih pretpostavki.
Poto je mehaniki raunar napravljen po modelu ljudskog mozga, Voren Mekalok
(Warren McCulloch) i Volter Pits (Walter Pitts) izneli su tezu da je svest isto to i
raunanje. Poput elektrinih veza IBM-ovog tabulatora, neuroni su prekidai koji prenose
116
informacije u binarnom obliku (Mekalok i Pits 1943). Oaran ovom inverzijom

Tjuringove linije argumenta, Fon Nojman je postao uveren da je teorijski mogue
napraviti razumnu mainu. Ako se neuroni ponaaju kao prekidai u ljudskom mozgu,
ventili bi se mogli upotrebiti kako bi se po istom principu napravio elektronski mozak .
Dok se bavio raunarskim istraivanjima za ameriku vojsku, Fon Nojman je koristio
ljudski mozak kao model za svoju eponimsku kompjutersku arhitekturu. Slino kao i
Tjuring, ovaj prorok je tvrdio da e kada se broj ventila u raunaru bude pribliio broju
neurona u mozgu maina moi da misli. U roku od decenije, Fon Nojman i njegove
kolege opremae ameriku vojsku kibernetikim vojnicima sposobnim da se bore u
nuklearnom ratu i izvojuju svaku pobedu
Do ranih 1950-ih, ameriki akademski svet i korporativni istraivaki timovi
preoteli su od svojih britanskih takmaca vodei poloaj u informatici. Od tada pa nadalje,
sve najnaprednije maine pravile su se u Americi .Ipak, stvorivi kibernetiku bez Vinera,
Fon Nojman se postarao da ove amerike laboratorije pou Tjuringovim putem ka
zamiljenoj budunosti: kroz izgradnju vetake inteligencije. Metafora povratne sprege
sada je dokazala da raunari funkcioniu kao ljudi. Inputi informacija vode do autputa
delovanja. Ako mozak radi kao maina, onda mora biti mogue razviti mainu koja
oponaa funkcije mozga. Kompjuteri ve raunaju bre od ljudi koji su ih izmislili.
Ovladavanje sloenostima matematike logike mora biti prvi korak ka opremanju ovih
maina novim odlikama ljudske svesti. Jezik je skup pravila koji se moe kodifikovati u
obliku softvera. Uenje iz novih iskustava moe se programirati u hardver .Tokom 1950ih i ranih 1960-ih, ameriki naunici su naporno radili na izgradnji mislee maine.
Jednom kada bude imao dovoljnu mo obrade podataka, raunar e postati svestan .Kada
je IBM izbacio svoj mejnfrejm System/360 na Svetskom sajmu 1964, delovalo je kao da
je Tjuringov san blizu svom ostvarenju.
Informatika za vreme Hladnog rata
etvrt veka ranije, jedna od zvezda Svetskog sajma u Njujorku 1939. bio je Elektro
(Electro): robot koji je sudei po njegovim publicistima umeo da pria, hoda,
broji na prste, puka cigaretu, i razlikuje crvenu i zelenu boju pomou fotoelektrine
elije .Uprkos svoj svojoj pretvornosti, na ovoj izlobi je prvi put ponovljena zamiljena
budunost vetake inteligencije. Pre Svetskog sajma 1939, roboti u knjigama i
filmovima gotovo uvek su prikazivani kao frankentajnovskaudovita koja imaju
nameru da unite svoje ljudske stvoritelje (elijeva/Shelley 1969; Lang 2003). Nadahnut
svojim odlascima na izlobu, Isak Asimov (Isaac Asimov) je odluio da promeni tu
negativnu sliku. Ba kao i Elektro, roboti iz njegovih naunofantastinih pria su
bezbedni i prijateljski nastrojeni proizvodi jedne velike korporacije (Asimov 1968,
1968a). Kada je 1964. godine otvoren Svetski sajam u Njujorku, ova pozitivna slika
vetake inteligencije ve je bila jedna od najpopularnijih zamiljenih budunosti u
Americi. I u naunoj fantastici i u naunoj stvarnosti, robot sluga bio je simbol boljih
vremena koja e uslediti
117
Na Svetskom sajmu u Njujorku 1939, Elektro se nadmetao sa aktuelnom

tehnolokom ikonom tog trenutka: automobilom. Zanimljivosti koje se nisu smele
propustiti bile su Demokrasiti (Democracity) maketa izloena u zgradi Perisfera
Njujork Stejta (New York State Perisphere) i Futurama diorama (esto
trodimenzionalna predstava, model ili maketa odreenog objekta ili pejzaa, prim.
prev.) u paviljonu Deneral motorsa (General Motors). Obe izlobe promovisale su viziju
bogate i haj-tek Amerike 1960-ih. U zamiljenoj budunosti, najvei deo stanovnitva
ivi u porodinim domovima u predgrau i na posao odlazi vlastitim automobilom . Za
najvei broj posetilaca Svetskog sajma u Njujorku 1939, ovo proroanstvo potroakog
blagostanja zasigurno je delovalo kao utopijski san. Amerika ekonomija i dalje se
oporavljala od najgore recesije u istoriji zemlje, Evropa je bila na rubu novog razornog
graanskog rata a istona Azija ve u vrtlogu smrtonosnih sukoba. No, kada se otvorio
Svetski sajam 1964, najuvenije predvianje sa izlobe 1939. ve je bilo ostvareno.
Koliko god da su posetioci bili podozrivi 1939, dvadeset godina kasnije, diorame
Demokrasiti i Futurama delovale su izuzetno dalekovido. Do ranih 1960-ih, Amerika je
postala potroako drutvo koje ivi u predgrau i poseduje kola. Zamiljena budunost
postala je savremena stvarnost.
Automobil upravlja celokupnim [drutvenim] ponaanjem, od ekonomije do
govora. Protok saobraaja je jedna od glavnih funkcija drutva Prostor [u gradskim
oblastima] osmiljava se u skladu sa automobilistikim potrebama, a saobraajni
problemi imaju veu vanost od smetajainjenica je da je za mnotvo ljudi auto
moda i najvaniji deo njihovih ivotnih prilika.
Budui da su se predvianja sa izlobe iz 1939. u velikoj meri ostvarila,
posetiocima Svetskog sajma u Njujorku 1964. moglo se oprostiti to su poverovali da e
se njegove tri glavne zamiljene budunosti takoe ostvariti. Ko je mogao sumnjati u to
da e - najkasnije do 1990. godine - veina Amerikanaca uivati u blagodetima
svemirskog turizma i besplatne elektrine energije A ono to je najbolje od svega, ivee
u svetu gde e im svesne maine biti verne sluge. Meutim, vera amerike javnosti u te
zamiljene budunosti zasnivala se na pogrenom oseaju kontinuiteta. Uprkos tome to
je odran na istom mestu i to je na njemu uestvovalo mnogo istih izlagaa, Svetski
sajam iz 1964. bio je usredsreen na neto sasvim drugo od njegovog prethodnika iz
1939. Dvadeset pet godina ranije, glavni eksponat na izlobi bio je automobil: potroaki
proizvod masovne proizvodnje. Za razliku od njega, zvezde izlobe na Svetskom sajmu
1964. bile su tehnologije subvencionisane od strane drave, a za potrebe voenja Hladnog
rata. Kompjuteri su izraunavali putanje kojima e se amerike rakete naoruane
nuklearnim bombama kretati kako bi unitavale ruske gradove i njihove nesrene
stanovnike .Ako je reprezentativni objekat na njegovom prethodniku iz 1939. bio
motorizovani prevoz za mase, zvezde Svetskog sajma 1964. su bile maine atomskog
armagedona.
118
Dok je osmiljavala svoj paviljon, korporacija IBM je morala da se pozabavi sa

ovim problemom u odnosima sa javnou. Nalik nuklearnim reaktorima i svemirskim
raketama, i raunari su razvijani kao oruja za Hladni rat. ENIAC prvi prototipski
mejnfrejm napravljen u Americi bio je maina za izraunavanje tabela kako bi se
poboljala preciznost artiljerijskih topova . Od ranih 1950-ih pa nadalje, IBM-ov
raunarski odsek bio je usredsreen na dobijanje narudbi od Ministarstva odbrane .
Koristei mejnfrejmove nabavljene od ove korporacije, amerika vojska se spremala za
nuklearni rat, pripremala invazije na neprijateljske2 zemlje, upravljala bombardovanjem
neprijateljskih meta, isplaivala plate svojim trupama, vodila sloene ratne igre i
rukovodila lancem snabdevanja .Zahvaljujui amerikim poreskim obveznicima, IBM je
postao tehnoloki lider raunarske industrije.
Kada se 1964. otvorio Svetski sajam u Njujorku, IBM je i dalje bio tesno povezan
sa mnogo razliitih vojnih projekata. Ipak, paviljon te korporacije je bio posveen
promovisanju naunofantastine matarije o razumnim mainama. Kao i u sluaju
predvianja o besplatnoj energiji i svemirskom turizmu, zamiljena budunost vetake
inteligencije onemoguavala je posetiocima Svetskog sajma da otkriju pravi motiv za
izgradnju IBM-ovih mejnfrejmova: ubijanje miliona ruskih civila. Iako je imperijalna
hegemonija supersila zavisila od atomskog oruja, njegovo posedovanje postajalo je sve
problematinije usled pretnje od sveopteg unitenja. Dve godine ranije, SAD i Rusija
umalo nisu grekom ule u katastrofalan rat oko Kube . Uprkos tome to je propast za
dlaku izbegnuta, supersile nisu bile sposobne da prekinu trku u naoruanju. U bizarnoj
logici Hladnog rata, predupreivanje totalnog sukoba izmeu dva bloka zavisilo je od
neprestanog poveanja broja nuklearnih glava koje obe strane poseduju. Vladajuim
elitama SAD i Rusije bilo je teko da priznaju sebi - a kamoli svojim graanima - duboku
iracionalnost te nove vrste vojnog nadmetanja. U retkom trenutku lucidnosti, ameriki
analitiari izmislili su ironinu skraenicu za tu visokorizinu strategiju uzajamnog
sigurnog unitenja: MAD (skraeno od Mutually Assured Destruction:, na engleskom
mad znai, otprilike, ludilo, uglavnom u nasilnom ili agresivnom obliku, prim. prev.)
Oekivano, propagandisti sa obe strane opravdavali su ogromno traenje sredstava
na trku u naoruanju promovisanjem mirnodopske primene vodeih tehnologija
primenjenih u Hladnom ratu. Do otvaranja Svetskog sajma u Njujorku 1964, oruje
genocida uspeno je prepakovano u proizvode korisne za ljude. Nuklearna sila uskoro e
svima obezbeivati besplatnu elektrinu energiju. Svemirske rakete ubrzo e voziti turiste
na godinje odmore na Mesecu. Nestali su gotovo svi tragovi vojnog porekla tih
tehnologija. Slino, u IBM-ovom paviljonu, mejnfrejm System/360 promovisan je kao
pretea vetake inteligencije. Od posetilaca se oekivalo da se dive tehnolokim
dostignuima korporacije i da ne preispituju njenu sumnjivu ulogu u proizvodnji
naoruanja. Uasi tekueg Hladnog rata bili su skriveniudesima zamiljene budunosti.
IBM-ov ideoloki trik umnogome je olakala jedna od osobenih crta industrijske
modernosti: kidanje eksplicitnih veza izmeu proizvoda i njihovih proizvoaa.
119
Hiljadama godina, ratnici i svetenici otvoreno su od seljatva izvlaili njihove

proizvodne vikove radi sopstvene koristi. Meutim, kada su Evropljani poeli da
privatizuju vlasnitvo nad zemljitem i mehanizuju runu proizvodnju, rodio se jedan
novi - i napredniji - ekonomski sistem: liberalni kapitalizam. Preduzetnici su dokazali da
se, konkurentnou cena, ljudskim radom posredno moe daleko delotvornije upravljati
nego neposrednim metodama feudalizma. Pustolovi su otkrili da je prodavanje robe na
svetskom tritu daleko unosnije od nametanja otimake najamnine zemljoradnicima na
jednoj ogranienoj teritoriji. Prvi put u ljudskoj istoriji ostvarivao se proizvodni
potencijal kolektivnog rada .
U toj novoj ekonomiji od ljudi se zahtevalo da meusobno komuniciraju putem
stvari: robe, novca i kapitala. Podela rada uitavoj ekonomiji regulisala se cenama i
platama koje je odreivala konkurencija na tritu. Meutim, kraj aristokratije i
svetenstva nije okonao klasnu vladavinu. Kada se rad kupuje i prodaje u kapitalistikoj
ekonomiji, jednakost na tritu vodi do nejednakosti na radnom mestu .Poto se roba
razmenjivala za drugu robu iste vrednosti, ovaj novi oblik klasne vladavine bio je
umnogome drugaiji od onoga koji mu je prethodio. Neposredno vladanje zamenjeno je
posrednim izrabljivanjem. I, pre svega, sudbinu pojedinaca sada je odreivalo bezlino
kretanje trita. Svetom vie nisu vladali ljudi, ve stvari.
To znai da se tajanstvenost robnog oblika sastoji prosto u tome to on ljudima
drutvene karaktere njihovog sopstvenog rada odraava kao karaktere koji objektivno
pripadaju samim proizvodima rada, kao drutvena svojstva koja te stvari imaju od
prirode, a otuda im (se) i drutveni odnos proizvoaa prema celokupnom radu odraava
kao drutveni odnos koji izvan i nezavisno od proizvoaa postoji meu predmetima.
Razvoj kapitalizma stvorio je mnogo sloeniju podelu rada unutar ekonomije.
Uporedo sa poveanjem broja radnih mesta u fabrikama i kancelarijama, nauno
istraivanje se takoe izdvojilo kao zaseban poziv . Uspena preduzea rasla su ne samo
tako to su zapoljavala jo radnika, ve i ulaui u novu maineriju. U fetiizovanom
svetu kapitalizma, rast produktivnosti prouzrokovan sve prefinjenijom saradnjom rada i
fabrici i naunog istraivanja je bio izraen kroz razvoj najsavremenijih tehnologija. Sa
ljudskom kreativnou skrivenom iza robe, proces modernizacije dobio je kao svoj
subjekat jedan izuzetno vidljiv objekat: automatski sistem mainerije pokretaku
snagu koja pokree samu sebe. .
Sredinom dvadesetog veka, fetiizacija tehnologije dostigla je svoju apoteozu u
proroanstvu o vetakoj inteligenciji. Za ljude koji su iveli u drutvu u kojem je nova
mainerija naoko bila pokretaka snaga drutvene evolucije, Tjuringova i Fon
Nojmanova tvrdnja da maine evoluiraju u iva bia nije delovala neobino. Kada
raunari vre svoje operacije, rad uloen u razvoj njihovog hardvera i pisanje njihovih
programa nije neposredno vidljiv. Oarani tehnolokim fetiizmom, oboavatelji Tjuringa
i Fon Nojmana ubedili su sebe da e elektronski mozak ubrzo moi da misli kao i ljudski
mozak. U 1964-toj, raunarska mo mejnfrejma System/360 je bila toliko velika da
120
seinilo kao da je ta IBM-ova maina na pragu svesnosti. Tvorevina je trebalo da postane

stvoritelj.
Kibernetika nadmo
Na Svetskom sajmu 1964, zamiljene budunosti privremeno su uspele da od
amerike javnosti prikriju osnovni cilj svoje tri ikonine tehnologije. Ali,ak ni
najbriljantnije opsenarsko umee nije moglo veno da krije njihove lane upotrebne
vrednosti. Kako su decenije proticale, nijedno od predvianja o kljunim tehnologijama
iz Hladnog rata datih na Svetskom sajmu se nije ostvarilo. Elektrina energija se i dalje
naplaivala, turisti nisu poseivali Mesec, a raunari jo uvek nisu postali razumni. Za
razliku od dalekovide vizije automobila za mase na Svetskom sajmu iz 1939,
proroanstva ouvenim tehnologijama sa izlobe iz 1964. delovala su gotovo besmisleno
dvadeset pet godina kasnije. Hiper-realnost se sudarila sa realnou - i izgubila bitku.
Uprkos neuspehu svog proroanstva, IBM nije pretrpeo nikakvu tetu. Za razliku
od nuklearne energije i putovanja u svemir, informatika je bila hladnoratovska
tehnologija koja je uspeno pobegla iz konteksta Hladnog rata. Od samog poetka,
maine koje su se pravile za ameriku vojsku prodavale su se i profesionalnoj klijenteli .
Kada je IBM izgradio svoj paviljon za Svetski sajam 1964, zamiljena budunost
vetake inteligencije morala je dauva u tajnosti vie od sumnjive primene informatike u
vojne svrhe. Fetiizam robe takoe je odigrao svoju klasinu ulogu skrivanja ljudkog rada
u procesu proizvodnje. Raunari su opisivani kao razumni kako bi se zanemario
naporan rad uloen u njihovo projektovanje, graenje, programiranje i rukovanje. Iznad
svega, proroanstvo o vetakoj inteligenciji sakrilo je ulogu tehnolokih inovacija u
okviru amerikih radnih mesta. Pronalazak raunara odigrao se u pravias za krupan
biznis. Tokom prve polovine dvadesetog veka, velike korporacije postale su dominantne
institucije amerike ekonomije. Divovska fabrika automobila Henrija Forda (Henry Ford)
postala je eponimni simbol nove drutvene paradigme: fordizma (Ford i
Krouter/Crowther 1922; Aljeta/Aglietta 1979). Kada im je to uveavalo zaradu,
korporacije su zamenjivale posredno regulisanje proizvodnje putem trita neposrednim
nadzorom preko birokrata. Kako su plate kancelarijskih slubenika postojano rasle,
preduzeima je bilo potrebno sve vie opreme kako bi se podigla produktivnost na
radnom mestu. Mnogo pre pronalaska raunara, fordistike korporacije vodile su
informatiku ekonomiju uz pomo tabulatora, pisaih maina i drugih vrsta kancelarijske
opreme . Meutim, do poetka 1950-ih, mehanizacija u administraciji se zaustavila.
Poveanje produktivnosti u kancelariji dobrano je zaostajalo za poveanjem
produktivnosti u fabrici. Kada su se na tritu pojavili prvi raunari, upravnici korporacija
brzo su uvideli da nova tehnologija nudi reenje za taj urgentan problem . Posao velikog
broja operatera tabulatora sada je mogla obavljati mnogo manja grupa inenjera uz
pomo mejnfrejm kompjutera . Jo i bolje, nove informatike tehnologije omoguavale
su kapitalistima da prodube kontrolu nad svojim organizacijama. Mnogo vie informacija
121
o mnogo vie tema sada je moglo da se sakuplja i obrauje na sve sloenije naine.
Upravnici su bili gospodari svega to su mogli da dre na oku.
Maltene od svog prvog pojavljivanja na radnom mestu, mejnfrejm je - sa dobrim
razlogom - karikiran kao mehaniko savrenstvo birokratske tiranije. U
naunofantastinim priama Isaka Asimova, gospodin i gospoa Proseni bili su ponosni
vlasnici sluge-robota. Ali, kada su prvi raunari stigli u amerike fabrike i kancelarije,
tom novom tehnologijom upravljali su efovi, a ne radnici. U1952, Kurt Vonegat (Kurt
Vonnegut) je objavio naunofantastini roman koji je satirizovao autoritarne ambicije
korporativne informatike. U njegovoj antiutopijskoj budunosti, vladajua elita poverila
je upravljanje drutvom sveznajuoj vetakoj inteligenciji.
EPIKAK XIV odluivao je koliko od svega Amerika i njene muterije mogu
dobiti i koliko e ih to stajati. I odluivae koliko e inenjera i upravnika i dravnih
slubenika, i kakvih vetina, biti potrebno da se roba isporui; i koji e koeficijent
inteligencije i nivo sposobnosti deliti korisne mukarce [i ene] od onih beskorisnih, i
koliko se zaposlenih moe izdravati na odreenom nivou plate
Na Svetskom sajmu 1964, IBM-ov paviljon obeavao je da e razumne maine
biti sluge itavog oveanstva. A ipak, u isto vreme, njihove slube za prodaju su
objanjavale efovima velikih korporacija kako raunari uvode birokratsku vlast u
savremeno drutvo. Herbert Sajmon (Herbert Simon) - jedan od vodeih amerikih
teoretiara upravljanja i nekadanji Fon Nojmanov kolega predvideo je da e sve vea
mo mejnfrejmova omoguiti preduzeima da automatizuju sve vie i vie
administrativnih zadataka. Upravo kao u fabrici, i u kancelariji maine preuzimaju posao
od ljudske radne snage. Sa pojavom vetake inteligencije, mejnfrejmovi e bezmalo
sasvim zameniti birokratsku i tehniku radnu snagu u okviru proizvodnje. Krajnji cilj je
stvaranje potpuno automatizovanog radnog mesta. Preduzeima tada vie nee biti
potrebni ni fiziki ni kancelarijski radnici koji bi pravili proizvode ili pruali usluge. ak
e i sami upravnici veinom postati viak. Umesto njih, amerikim fabrikama i
kancelarijama upravljae razumne maine . U zamiljenoj budunosti vetake
inteligencije, korporacija i raunar bie jedno isto. Ovo predvianje temeljilo se na Fon
Nojmanovom konzervativnom tumaenju kibernetike. U svojim tekstovima o teoriji
upravljanja, Sajmon je izneo tezu da rad u jednom preduzeu nalikuje operacijama
raunara. Kao i u psihologiji Mekaloka i Pitsa (McCulloch i Pitts), ovo poistoveivanje
bilo je dvosmerno. Upravljanje radnicima izjednaavano je sa programiranjem raunara.
Pisanje softvera bilo je nalik sastavljanju poslovnog plana. I zaposlenima i mainerijom
upravljalo se nareenjima izdatim odozgo. Radnika antiutopija Veliki Brat
superkompjutera je mutirala u kapitalistiku utopiju kibernetikog fordizma. Ironino,
verodostojnost Sajmonove ideologije upravljanja zavisila je od toga hoe li njegoviitaoci
zaboraviti estoke kritike koje je na raun korporativne informatike izneo sam
utemeljiva teorije sistema. Pozivajui se na Marksa, Viner je upozoravao da je osnovna
uloga nove tehnologije pod kapitalizmom intenziviranje izrabljivanja radnika. Umesto da
122
stvori vie slobodnog vremena i pobolja ivotne standarde, kompjuterizacija ekonomije

e pod fordizmom poveati nezaposlenost i smanjiti plate . Da bi se izbegla Vonegatova
antiutopija, ameriki sindikalisti i politiki aktivisti moraju se mobilisati protiv
korporativnog Golema . U skladu sa Vinerom, kibernetika je dokazala kako vetaka
inteligencija predstavlja pretnju za ljudske slobode.
Ne zaboravimo da je automatska maina precizan ekvivalent robovske radne
snage. Svaka radna snaga koja se nadmee sa robovskom mora prihvatiti ekonomske
uslove robovske radne snage.
Za poslovne rukovodioce, Vonegatova i Vinerova nona mora bila je njihov
raunarski san na javi. Meutim, ova korporativna vizija kibernetikog fordizma znaila
je zaboravljanje istorije samog fordizma. Ova ekonomska paradigma zasnivala se na
uspenoj koordinaciji masovne proizvodnje sa masovnom potronjom. Ironino, budui
da su bile u veoj meri povezane sa drutvenom realnou, izlobe Demokrasiti i
Futurama iz 1939. pruile su daleko tanije predvianje razvojnog puta informatike nego
to je to uinio IBM-ov paviljon iz 1964. Ba kao i automobili dvadeset pet godina ranije,
ova nova tehnologija polako se preobraavala iz retke, runo pravljene maine u
sveprisutnu robu masovno proizvedenu u fabrici. Isto kao i u Fordovim fabrikama, IBMovi mejnfrejmovi sastavljali su se na pokretnim trakama (Pju, Donson/Johnson i Palmer
1991, . Ti prvi koraci ka masovnoj proizvodnji raunara predvideli su ono to e biti
najvaniji pomak u ovom sektoru dvadeset pet godina kasnije: masovnu potronju
raunara. Po svojem spoljanjem obliku, mejnfrejm System/360 iz 1964. je bio nezgrapan
i skup prototip mnogo sitnijeg i jeftinijeg IBM-ovog PC-ja iz 1989.
Zamiljena budunost vetake inteligencije bila je nain da se izbegne
razmiljanje o verovatnim drutvenim posledicama iroko rasprostranjenog posedovanja
raunara. Ranih 1960-ih, superkompjuter tipa Veliki Brat je pripadao monoj vladi i
krupnom biznisu. Pre svega, povratna sprega je bila znanje onih nad kojima se vlada,
monopolizovano od strane vladara. Meutim, kao to je istakao Viner, fordistika
proizvodnja e skupe mejnfrejmove neminovno pretvoriti u jeftinu robu . Zauzvrat, sve
rasprostranjenije posedovanje raunara verovatno e poremetiti postojei drutveni
poredak. Jer je povratna sprega informacija u okviru ljudskih institucija najdelotvornija
kada je dvosmerna . Ponovnim povezivanjem zamisli i izvrenja, kibernetiki fordizam je
podrivao drutvene hijerarhije koje su bile osnova samog fordizma.
prosta koegzistencija dve jedinice infomacije relativno je male vrednosti,
psim ako se te dve jedinice ne mogu uspeno kombinovati u nekom umu koji je
sposoban da jednu oplodi pomou druge. Ovo je upravo suprotno od organizacije u kojoj
svakilan prelazi unapred odreeni put
Na Svetskom sajmu 1964, ta mogunost definitivno nije bila deo IBM-ove
zamiljene budunosti. Pre nego da za cilj ima proizvodnju sve veeg broja sve
efikasnijih maina po niim cenama, korporacija je bila usredsreena na stabilno
poveavanje sposobnosti svojih raunara kako bi sauvala svoj skoro potpuni monopol
123
nad vojnim i korporativnim tritem. Umesto da se maine veliine sobe smanjuju i

vremenom postaju stoni raunari, laptopovi i, naposletku, mobilni telefoni, IBM je bio
uveren da e raunari zauvek ostati krupni i nezgrapni mejnfrejmovi. Korporacija je iz
sve snage verovala da e - ukoliko taj put tehnolokog razvoja bude ekstrapoliran rezultat sasvim sigurno biti vetaka inteligencija. I, najvanije, ovaj konzervativni
oporavak kibernetike je podrazumevao da e svesne maine neizbeno evoluirati u oblike
ivota naprednije od obinih ljudi. Fordistiko razdvajanje izmeu ideje i izvrenja bi
dostiglo svoju tehnoloku apoteozu.
Oekivano, IBM je bio reen da se usprotivi tom uznemirujuem tumaenju
sopstvene futuristike propagande. Na Svetskom sajmu 1964, paviljon korporacije je
isticao utopijske mogunosti informatike. Ipak, i upkros svojim najveim naporima, IBM
nije mogao da u potpunosti izbegne dvosmislenost sadranu u zamiljenoj budunosti
vetake inteligencije. Ta fetiizovana ideologija mogla je biti privlana svim slojevima
amerikog drutva samo u sluaju da e raunari ispunjavati najdublje elje obe strane na
radnom mestu. Stoga je IBM, na izlobama u svom paviljonu, promovisao jednu jedinu
viziju zamiljene budunosti, viziju koja je objedinjavala dva nepomirljiva tumaenja
vetake inteligencije. Sa jedne strane, radnicima se govorilo da e sve njihove potrebe
zadovoljavati razumne maine-roboti: sluge koje se nikada ne umaraju, ne ale i ne
dovode nareenja u pitanje. Sa druge strane, kapitalistima se obeavalo da e njihovim
fabrikama i kancelarijama upravljati razumne maine-roboti: proizvoai koji nikada ne
zabuavaju, ne izraavaju miljenje i ne trajkuju. Robot Robi vie se nije mogao
razlikovati od EPIKAK-a XIV. Iako tek na nivou ideologije, IBM je pomirio klasne
podele u Americi 1960-ih. U zamiljenoj budunosti, radnici vie nee morati da rade, a
poslodavcima vie nee biti potrebni nametenici. Naunofantastina matarija o
vetakoj inteligenciji uspeno je omela ljude u pokuaju da preispitaju posledice
uvoenja informatike na radnom mestu. Posle posete IBM-ovom paviljonu na Svetskom
sajmu 1964, bilo je suvie lako poverovati da e svi biti na dobitku jednom kada maine
dobiju svest
Izmiljanje novih budunosti
etrdeset godina kasnije, joekamo na zamiljenu budunost vetake
inteligencije. U meuvremenu, neprestano su nam obeavali njen neposredni dolazak.
Ipak, uprkos stalnim pomacima u razvoju hardvera i softvera, maine i dalje nisu
sposobne da misle. Likovi u video-igrama i dalje predstavljaju neto najblie vetakoj
inteligenciji saime se veina ljudi susrela. Meutim, kao to pokazuje rastua
popularnost igranja na Internetu, gde ljudi i dalje igraju jedni protiv drugih, virtuelni
protivnik je slaba zamena za ljudskog igraa. Kada se osvrnemo na istoriju ove
zamiljene budunosti, oigledno je da se ni optimistika ni pesimistika verzija vetake
inteligencije nisu ostvarile. Robot Robi nije na verni sluga, a EPIKAK XIV ne upravlja
naim ivotima. Umesto da se razviju u razumne maine, raunari su postali potroaka
roba. Mejnfrejmovi veliine sobe nastavljaju da se smanjuju u sve sitnije i sitnije maine.
124
U savremenom svetu raunari su svugde a njihovi korisnici itekako znaju da su oni i

dalje glupi.
Ovi ponovljeni neuspesi bi, oekivano, trebalo da su nepovratno naruili ugled
zamiljene budunosti vetake inteligencije. Ipak, njeni zagovornici nemaju grie
savesti. etiri decenije posle Svetskog sajma 1964, IBM i dalje tvrdi da su njihove
maine na pragu toga da postanu svesne . Upornost ove naunofantastine fantazije
pokazuje trajnu vanost Fon Nojmanovog konzervativnog pripajanja kibernetike
raunarskoj industriji. Kao i ranih 1960-ih, vetaka inteligencija i dalje prua sjajan alibi
za razvoj novih vojnih tehnologija. Stvaranje Singularnosti deluje daleko prijateljskije od
saraivanja sa amerikim imperijalizmom. A to je jo vanije, ova zamiljena budunost
nastavlja da prikriva posledice uvoenja informatike na radno mesto. I upravnicima i
radnicima i dalje se obeavaju tehnoloka reenja za drutveno-ekonomske probleme.
San o svesnim mainama je mnogo bolji medijski materijal od realnosti kibernetikog
fordizma. Na poetku 21. veka, vetaka inteligencija ostaje dominantna ideoloka
manifestacija (velikog) obeanja informatike.
Verodostojnost ove zamiljene budunosti zavisi od zaboravljanja njene sramotne
istorije. Osvrt na to kako su ranije verzije proroanstva iznova i iznova diskreditovane
podstie duboki skepticizam po pitanju njegovog savremenog ponavljanja. Naa lina
frustriranost raunarskom tehnologijom bi trebalo da pokae koliko je mala verovatnoa
da se ona pretvori u Silicijumskog mesiju. etrdeset godina posle Svetskog sajma u
Njujorku, vetaka inteligencija je postala zamiljena budunost iz davne prolosti. Ono
to nam umesto toga sada treba jeste daleko prefinjenija analiza potencijala informatike.
Viner - ne Fon Nojman - mora biti na kibernetiki guru. Prouavanje istorije bi trebalo
da nas poui kako da iznova izmislimo budunost. Mesijanski misticizam se mora
zameniti pragmatinim materijalizmom. Pre svega, ta nova slika budunosti bi trebalo da
slavi raunare kao orua za uveavanje ljudske inteligencije i kreativnosti. Velianje
hijerarhija kontrole mora se zameniti zagovaranjem dvosmernog deljenja informacija.
Budimo nadahnuti i strastveni u zamiljanju naih sopstvenih vizija boljih vremena koja
e uslediti (Barbruk/Barbrook i ulc/Shultz 1997; Barbruk 2000).
Vanzemaljci kao vetaka inteligencija?
Grupa naunika okupljena oko projekta SETI (Search for Extraterrestrial
Intelligence), koji istrauje vanzemaljske civilizacije, smatra da su vee anse da
detektujemo vanzemaljsku mainu nego vanzemaljski "bioloki" ivot, prenosi BBC.
Dakle, vea je verovatnoa da stupimo u kontakt s kakvim HAL-om 9000 nego ET-jem.
Naime, istraivai veruju da ukoliko bi vanzemaljci bili sposobni da alju signale koje e
zemaljski radari moi da prepoznaju, to bi znailo da je njihova tehnologija ve uveliko
uznapredovala i da su kadri da stvore vetacku inteligenciju. Imajui to u vidu, astronom
Set ostak smatra da bi potragu za vanzemaljskim ivotom trebalo usmeriti na praenje
njihove vetake inteligencije. SETI je do sada pratio radio talase i frekvencije sa planeta
slinih Zemlji. U svom lanku objavljenom u asopisu "Acta Astronautica", ostak,
125
meutim, istie da postoje vee anse da otkrijemo vetaku vanzemaljsku inteligenciju

nego "bioloki" oblik ivota.
Mnogi istraivai u okviru projekta SETI ve due iznose hipotezu da je priroda,
moda, reila problem ivota na drugim planetama koristei sasvim drugaije forme i
hemijske kombinacije, sugeriui da vanzemaljci ne samo da ne bi izgledali poput nas
ve ak ne bi ni funkcionisali poput nas na biolokom nivou. Do sada je, kao polazna
taka u potrazi za ivotom u kosmosu, mahom vladala pretpostavka da e eventualni ET
biti "iv" u nama poznatom smislu, a to znai da e slediti barem osnovne biohemijske
zakone, iveti odreeno vreme, razmnoavati se i biti podloan evoluciji. Dr ostak tvrdi
da u vremenu koje je evoluciji potrebno da razvije bia sposobna da komuniciraju van
svoje planete tehnologija e napredovati dovoljno brzo da eliminie ta ista bia koja su je
stvorila. "Nakon 50 godina praenja signala, SETI polako postaje jasno da je nain na
koji se naa tehnologija razvija verovatno dobar pokazatelj toka razvoja drugih
civilizacija", rekao je u izjavi za BBC britanski naunik Don Eliot, takoe lan SETI.
"Ono za im tragamo u svemiru sigurno neprestano evoluira", naglasio je on. Eliot i
ostak se slau u oceni da e otkrivanje i deifrovanje vetake inteligencije biti daleko
tei zadatak od pronalaenja tragova biolokog ivota. Znajui, meutim, da takva
tehnologija zahteva mnogo materije i energije, vreme potrage bi se moglo znatno skratiti
ukoliko bismo se usredsredili na istraivanje mladih zvezda i sredita galaksija umesto
planeta. Naime, vanzemaljska vetaka inteligencija e najverovatnije migrirati s jednog
na drugo mesto u potrazi za materijom i energijom koje su neophodne mainama.
"Mislim da bismo mogli da utedimo barem malo vremena fokusirajui se na prostore
koji moda nisu tako atraktivni u biolokom smislu, ali su eventualno nastanjeni
pametnim mainama".
Vetaka vs. kolektivna inteligencija
Nije teko zamisliti budunost u kojoj 'vetaka inteligencija' biva zamenjena
'kolektivnom inteligencijom' budunost u kojoj maine nee razmiljati bolje od nas,
ve budunost u kojoj emo dopustiti mainama da razmiljaju umesto nas.
Don Mekarti, programer i vizionar, preminuo je 24. oktobra. Njegova
zaostavtina e sigurno ostati sauvana u (modanim) bazama podataka mnogih
raunarskih zanesenjaka koji se i danas seaju drugog najstarijeg programskog jezika
Lisp. Kao to to esto biva s pojedincima koji nemaju direktan uticaj, ili barem popularno
vidljiv uticaj na nae ivote, njegovo je postojanje, kao i gaenje istog, prolo relativno
slabo zapaeno. Ipak, vano je napomenuti da tehnoloki napredak i jednostavnost
korienja dananjih 'telesnih produetaka' dugujemo pionirima raunarske nauke poput
Mekartija. Osim razvoja programskog jezika, Mekarti nas je zaduio skovavi termin
'vetaka inteligencija' koju je opisao kao 'nauka i inenjering inteligentnih maina
ponajvie inteligentnih raunarskih programa'. Naumio je da maina koju e on
programirati proe poznati Turingov test, ije je osmiljavanje - a bio je delo britanskog
genijalca i proganjanog homoseksualca Alana Turinga 50-ih godina 20. veka- oznailo
126
poetak sasvim konkretnog promiljanja vetake inteligencije. Za Turinga, ukoliko bi

delovanje maine, odnosno njeni odgovori i reakcije posmatrau bili nerazdvojivi od
ovekovih, mogli bismo ga smatrati inteligentnim. Iako popularna kultura vie od 50
godina upozorava da postoji opasnost da vetaka inteligencija nadmai ljudsku te u
maniru zarobljenog osvetnika iskali svoj bes na celom oveanstvu, takvom scenariju jo
nismo ni blizu. ak je i sam Mekarti priznao da o 'procesima ljudskog razmiljanja
znamo isto koliko riba zna o plivanju'. Drugim reima, jo uvek razmiljamo instinktivno,
a nerazumevanje tog, silno kompleksnog mehanizma, onemoguava nam njegovo
kopiranje i implementiranje u maine.
Usprkos popularnoj kulturi koja nagoveta distopijske razmere katastrofe ukoliko
se maine priblie ljudskoj inteligenciji (u irokom je polju takvih promiljanja dovoljno
navesti dva paradigmatska primera: Kubrickovu '2001: Odiseju u svemiru' i 'Matrix'
brae Wachowski), nivo maininog razmiljanja nije se mnogo odmakao od Elize,
kompjuterskog programa koji je u 60-im godinama imitirao psihoterapeuta. Iako je
pomenuti program imao velik uticaj na razvoj kompjuterskih igara, najvie tekstualnih
avantura koje su svoje zlatno razdoblje doivele u sedamdesetima i poetkom
osamdesetih godina 20. veka njegova je upotrebna vrednost bila rezervisana za domen
eksperimentalnog istraivanja. Ipak, mogunost raunara da implementiranjem
kompleksnih algoritama imitira odgovore stvarnih osoba nije pomogla samo
kompjuterskoj industriji 80-ih godina. Zavodljivost dijaloga s vetakom inteligencijom
odrana je do danas, a nedavno predstavljanje tehnologije po imenu Siri, koju je Apple
inaugurirao u svoje najnovije ureaje iPhone, najrecentnija je stepenica u tromom razvoju
tog polja. Iako je u dobro poznatom Apple maniru tehnologija predstavljana kao neto
revolucionarno, lina pomonica', Siri je tek blago poboljanje nekoliko decenija 'mlade'
Elize (na ta nam razgovor izmeu dve 'inteligencije' u kontrolisanom okruenju dobro
ukazuje). Ona nam, naime, omoguava glasovno slanje poruka, pretvarajui nae rei u
slova; omoguuje nam pozivanje osoba izgovaranjem njihovih imena (rudimentarna
verzija te tehnike postoji u telefonima vie od decenije).Ponekad e nam ak ispriati i
priu ili alu, ukoliko dovoljno neumorno insistiramo na tome, iako je i taj kuriozitet
skriptovan u Sirinim algoritmima. Mada se Appleova 'vetaka inteligencija' ne temelji
tek na potencijalu prepoznavanja ljudskog jezika, odnosno jednostavnih jezikih naredbi,
ve inkorporira servise poput Wolfram Alphe, razgovaranje s telefonom jo uvek stvara
najvie veselja korisnicima (YouTube je preplavljen snimcima vlasnika koji praktikuju
haiku retoriku s iPhoneom). Naa je interakcija sa mainama, dakle, i danas zaustavljena
na sasvim bazinom nivou. Profesor robotike i vetake inteligencije Hans Moravec 80-ih
je godina u knjizi 'Mind Children' predviao da bi inteligencija maina mogla dosegnuti
onu ljudi izmeu 2030. i 2050. godine. Iako ne treba simplifikovati i banalizovati njegove
teorije eksponencijalnog rasta proraunskih mogunosti maina, za sada nam ta
predvianja nisu od velike koristi. Ljudski se mozak tradicionalno smatrao vrlo
kompleksnim sistemom za ije je teoretsko dostizanje mogunosti 'raunanja' potrebno
127
mnogo procesorske snage. No nedavna istraivanja otkrivaju jo kompleksnije strukture

naeg uma koje moderni raunari (za sada) ne mogu simulirati. Dakle, kao to se da
pretpostaviti, moderne preokupacije raunarima koji e dostii ljudsku inteligenciju jo
neko vreme nee predstavljati imanentnu pretnju. Ipak, kao i u svakom dobrom horor
filmu, pretnja najee nije tamo gde je oekujemo, ve se uvek krije iza ugla. U naem
sluaju veu pretnju predstavlja sve ire korienje 'semantikog weba', odnosno
sposobnosti mree da na osnovu ve pretraivanih podataka i termina koji najee bivaju
korieni nae upite povezuje u celinu. Iako takvo pretraivanje ima svoje prednosti
(ukoliko upiemo nekoliko pojmova, web e pokuati nai neto zajedniko svim
pojmovima), ponekad jednostavno takva vrsta pomoi postaje totalitarni viak.
Primer koji je neto banalniji, ali slui kao dobra metafora 'kolektivne
inteligencije', a koja zasluuje vie panje od humanizovanih robota, svakako je
pretraivanje na Googleu. Na primer, ukoliko u pretraiva upiete ime 'John Stewart',
traei lik iz poznatog amerikog stripa Green Lantern, Google e vas upozoriti da ste
sigurno mislili na izvrsnog televizijskog satiriara Jona Stewarta te e na sledee etiri
stranice svi linkovi osim dva biti vezane uz Jona, iako se niste sloili s ispravljenom
pretragom. injenica da je Jon Stewart popularnija osoba na Googleovom pretraivau
gotovo vam onemoguuje da saznate neto o Johnu Stewartu. U tom, poneto zaotrenom
kontekstu, pretraiva postaje maina 'ideologije popularnog', a njegova enciklopedijska
irina zaustavlja se na onome to Google misli da bi nam koristilo. Utoliko, moda
ivimo u vremenu u kojem pretpostavke preminulog Dona Mekartija bivaju zamenjene
do sada nevidljivom pretnjom. Moda distopijska budunost nee sadrati pametne i
opake androide eljne osvete, ve mrene alate koji e ispravljati naa pretraivanja i
upite jer im 'glas veine' ili 'popularna pretraivanja' govore da sigurno mislimo
pogreno. Ljudska istorija je ispisana situacijama u kojima smo opasnost uvek detektovali
kao pretnju Drugog, dalekog suseda. Posmatranje vetake inteligencije nije ostalo imuno
na egzotizaciju te vrste. No kao to pretnja stvarnog sveta najee proizlazi iz naeg
dvorita, tako nije teko zamisliti budunost u kojoj 'vetaka inteligencija' biva
zamenjena 'kolektivnom inteligencijom' budunost u kojoj maine nee razmiljati
bolje od nas, ve budunost u kojoj emo dopustiti mainama da razmiljaju umesto nas.
Vetaka inteligencija u mitovima, bajkama i crtanim filmovima
Ideja o vetakoj inteligenciji potie jo iz antikog perioda, a njeni koreni mogu
se nai u antikim mitovima, legendama i priama iji su glavni junaci vetaka bia sa
pridruenom sveu i inteligencijom. Prie su se prenosile kroz vreme, da bi tek danas, sa
razvojem raunara, ova ideja poela polako da postaje stvarnost. Da je poetak svega u
antici svedoi otkrie prvog hard diska na grkom ostrvu Krit, za koji se procenjuje da
potie iz 1 600. godine pre nove ere. Ovaj disk je prenika 16 cm, a tekst na njemu je
ispisan spiralno pomou slova koja se mogu pomerati i veruje se da uva podatke o
Herkulesovim dostignuima. Iako je disk read only predstavlja fantastino otkrie i
128
baca potpuno drugaije svetlo na itavu nau istoriju inei da se zapitamo ta je sve jo
poteklo iz mate i ideja naih antikih predaka...
Mitologija
Bogovi, krilata bia, magijska pia ... zapanjujue je bogatstvo pria drevnih
naroda, ali ono to zaista golica zdrav razum jeste pitanje: Odakle takve ideje antikom
oveku. Kada pogledamo u sr mitolokih pria moemo pronai sve ideje i vizije
dananjice to ini da se zapitamo dalje:Da li smo mi originalni tvorci ideja ili se one
samo prenose kroz vreme. Voeni istom logikom, postaviemo Vam sledee pitanje:
Da li je ideja o inteligentnim robotima ideja 20. veka ili je ona u drugim oblicima
postojala mnogo pre nego to e se stvoriti uslovi za njenu realizaciju
Grki bog Hefest
Jedan od 12 grkih bogova, Hefest, bio je mehaniki inenjer i smatra se
zaetnikom savremene robotike i vetake inteligencije. Roen kao sin Zevsa i Here bio
je odbaen od svoje majke zbog neprijatnog izgleda, a brigu nad njim preuzele su Tetis i
Euronima. Odrastao je u podvodnim peinama gde je napravio svoju prvu laboratoriju u
kojoj je pravio mnoge stvari od zlata i nakit za ene koje su ga spasile. U toj laboratoriji
nastale su neverovatne tvorevine koje nose priu o Hefestu kroz itavu istoriju do
dananjih dana. Verovatno najuveniji Hefestov izum jesu Zlatne sluge zlatni roboti
u obliku ena koje je Hefest napravio kako bi mu pomogli da hoda i radi, poput dananjih
pametnih kunih aparata koji pomau domaicama kao npr. robot usisiva koji isti
kuu potpuno samostalno. Hefest je svojim pomonicima udahnuo duu te je sa njima
mogao i da razgovara, istiui tako samu sutinu vetake inteligencije kojoj i danas
teimo. Po legendi ovi roboti poseduju inteligenciju, snagu i mo govora, a u istorijskim
izvorima poznati su pod imenom Kourai Khryseai. Jo jedan Hefestov fantastini izum
jeste Talos gigantski bronzani robot kojeg je Zevs poklonio svojoj ljubavnici Evropi na
dan njenog venanja sa Minosom, kao linog zatitnika. Talos je robot iji je zadatak bio
da brani ostrvo Krit od napada neprijatelja. Ovaj koncept postoji i danas u vidu naprednih
sigurnosnih sistema koji brinu o bezbednosti pratei opte stanje objekta i izvravajui
adekvatne akcije u zavisnosti od detektovane situacije. Talos je bio napravljen tako da je
mogao dnevno tri puta da obie ostrvo, a kada bi spazio neprijateljske brodove, gaao bi
ih kamenjem ili bi bljuvao vatru na njih. Mogli bismo slobodno da kaemo da je Hefest
bio prvi, ili jedan od prvih programera na svetu. Odlino se razumeo i u hardver, s
obzirom da je sam pravio svoje robote, i u softver davao je svojim robotima duu tj.
odlike ivog oveka programirajui ih da sprovode odgovarajue ponaanje. Za nas je
najbitnije to da je pravio inteligentne robote robote koji su imali mo voenja razgovora
(Zlatne sluge) i donoenja odluka (Talos je znao da razlikuje neprijateljske brodove od
domaih) to je karakterisitka robota koje danas teimo da napravimo.
129
Bajke i crtani filmovi

Pinokio i ive igrake
uvena lutka po imenu Pinokio prvi put se pojavljuje u knjizi firentinskog deijeg
pisca Karla Kolodija Avanture Pinokija iz 1883 godine. Najpoznatije ostvarenje preko
koga se veina ljudi susrela sa Pinokijom je Diznijev crtani film Pinokio iz 1940
godine. pinokio.jpgPinokija je napravio stari lutkar, epeto. Poto nije imao dece, epeto
je poeleo da Pinokio postane iv. Kako to obino biva u bajkama, Plava Vila mu je
ispunila elju: oivela je drvenu lutku i dala joj sposobnost da misli, ali ne i sposobnost
da razlikuje dobro od loeg. Kao to je Isak Asimov izmislio zakone robotike kako roboti
ne bi, usled nedostatka savesti, naudili oveku, tako je Plava Vila dodelila Pinokiju cvka
Diminija. Danas, ovaj koncept otvara mnoga filozofska pitanja koja se tiu vetake
inteligencije i svesti i nivoa do koga e ona stii ukoliko zaista ostvari Pinokijev san.
Slinost izmeu Pinokija i vetake inteligencije je toliko velika da su, na primer,
Francuzi i panci napravili crtani film po imenu Pinokio 3000. Ovde je Pinokio umesto
drvene lutke oivljene magijom osmiljen kao robot sa vetakom inteligencijom i nosem
koji ne raste toliko koliko reaguje, svetli i zrai. Umesto cvrka, ovog Pinokija prati
golub Spenser. Savremeni Pinokijo biva odbaen i diskriminisan jer i pored svoje
neverovatne sposobnosti zakljuivanja ipak donese loe odluke usled nedostatka ljudstva.
Beskrajna pria
U knjizi koju je 1979. godine napisao Nemaki pisac Michael Ende, a koja je 1984.
filmizirana radi se o udnoj knjizi, ili kako bi vlasnik prodavnice knjiga rekao: "Ne
bezbednoj knjizi", koja se pie sama, a na osnovu mate onoga ko tu knjigu ita. Deak
po imenu Bastian krade ovu knjigu iz biblioteke i pored upozorenja bibliotekara i poinje
sa itanjem. Posle izvesnog vremena deak shvata da je knjiga svesna njegovog prisustva.
Deak zatim shvata da se knjiga sama pie u zavisnosti od onog ko je ita i uz pomo
svoje mate oblikuje svet u knjizi onakvim kakvim eli. Ovakvu vetaku inteligenciju
danas nalazimo u podacima koje sistem sam pie na osnovu nekih parametara koje dobija
sa ulaza. To su razne vrste log fajlova i delovi nekih baza podataka. Ovaj sistem rada je
primenjen i u novijim verzijama programa winamp u delu koji analizira pesme koje
korisnik najee slua i na osnovu toga odrenuje kojom uestalou da puta odreenu
pesmu.
Aladin
Aladin je narodna pria sa Srednjeg istoka koja je zapisana u delu Hiljadu i jedna
no. Ova pria je uzeta kao osnova za nama poznati Diznijev crtani film Aladin gde je
ubaen, kao novi lik, letei ilim. Ovaj arobni letei ilim vozi sam, a sve to se trai od
njegovog pilota je da ostane na njemu. Danas se prave vozila koja poseduju sisteme
vetake inteligencije koji se primenjuju i na robotiku. Ovi sistemi omoguavaju razliite
funkcije kao to su: autopilot, pruanje razliitih informacija o okolini u kojoj se vozilo
nalazi, validacija sluaja za opreznost kao i upravljanje mnogih drugih sistema koji
130
olakavaju vonju. Naunici tee da stvore vozilo koje e se potpuno autonomno kretati.
Svake godine odava se takmienje DARPA Grand Challenge u kome se takmie
inteligentna vozila koja moraju sama da preu odreene staze i izvedu razne manevre na
razliitom terenu. Kao jedna od bitnijih inspiracija u radu mnogih umetnika koji su je
veliali, ali od nje i strepeli, vetaka inteligencija je pokretaka snaga iz koje su nastala
brojna remek dela svih grana umetnosti. Mo ljudske mate je, kako vidimo,
neograniena i za vetaku inteligenciju verovatno nedostina, ali moda i jedina stvar
koja e nas, ljude, u budunosti razlikovati od vetake inteligencije. Zato negujmo matu
kroz mitove i bajke i nauimo nau decu da fantaziraju, jer, ko zna, moda se iz neke
obine deije igre stvori neka nova ideja koju e generacije zatim realizovati.
VETAKA INTELIGENCIJA
Pise: Stanko Stojiljkovic
Posle pisma, arapskih brojeva, analitike geometrije i diferencijalnog rauna,
raunar je prema miljenju Herberta Sajmona etvrta istorijska prekretnica u razvitku
civilizacije. Da li je to, moda, osokolilo izvesne naunike da predvide da ce vetaka
inteligencija nadmaiti ljudsku?_ Herman Kan i Entoni Viner su jos 1967. prorekli da e
u godini 2000. raunari verovatno moi da dostignu, oponaaju ili nadmae i neke od
najljudskijih sposobnosti, ukljuujui moda i estetske i stvaralake, a imae neke
sposobnosti koje ovek nema.... Vetaka inteligencija (naziv skovao Dzon Mekarti iz
MIT-ija) kao istraivako podruje poela je da se pominje desetak godina ranije, iako
filozof Hjubert Drajfus, po svemu sudei jedan od prvih (a svakako najupornijih
osporavalaca, to je podrobno obrazloio u britko napisanoj knjizi ta raunari ne mogu
kritika vetakog uma iz 1972), pripoveda da se u traganju za korenima moemo
vratiti, ak, u doba Sokrata (450 leta pre nae ere) kada je on (prema Platonu) od
Eutifrona traio niz pravila koja nam govore iz asa u as kako da se ponaamo. Zar to
nije nagovetaj algoritma (konaan zbir koraka za reavanje logikog i matematikog
problema) Kada ovek razmilja, on nita drugo ne radi osim to poima ukupan zbir iz
sabiranja delova, jer um...nije nita drugo do raunanje, pisao je engleski filozof Tomas
Hobs. Genijalni matematiar i filozof Vilhelm Gotfrid Lajbnic, poreklom Luziki Srbin,
zapisao je: Kada se jednom utvrde karakteristini brojevi za veinu pojmova, tada e
oveanstvo posedovati novi instrument kojim e se uveati intelekt u dalekom veem
obimu nego to su optiki instrumenti pojaali vid, a prevazii e mikroskop i teleskop u
onom obimu u kojem je um superiorniji od ula vida. Bulova binarna algebra (Dord
Bul), poetkom 19. veka, oznaila je veliki korak u ostvarenju, to je arls Bebid prvi
(1832) pretoio u tzv. analitiku mainu. Hauard Ejtken je 1944. dovrio prvi
programirajui raunar, sa vaukuumskim cevima i buenim papirnim trakama.
ini se da je veoma zapaen lanak engleskog matematiara Alana Tjuringa, pod
naslovom Raunarske maine i inteligencija (1950), na stranicama filozofskog asopisa
Majnd (Mind), uveliko podstakao nastojanja da se krene u izradu mislee maine. Da
bi odgovorio na to zamreno pitanje, potpisnik je smislio svojevrsnu logiku proveru,
131
poznatu kao Tjuringov test, koja se i dan-danas smatra konanim ispitom (i dokazom) za
potvrdu racunarske inteligencije. Moemo se nadati da e maine eventualno da se
takmie sa ljudima na svim isto intelektualnim poljima, obrazlagao je on. Ali koja su
ona najbolja da bi se otpoelo ak je i o ovome teko odluiti. Mnogi misle da je
apstraktna aktivnost, kao to je igranje aha, najbolja. Moglo bi, isto tako, da se zastupa
glediste po kome je najbolje masinu snabdeti najboljim ulnim organima i onda je
poduavati u tome da razume i govori engleski. Ovaj proces bi mogao da se odvija kao i
uobicajeno poduavanje deteta. Stvari bi se pokazivale i imenovale i tako dalje. Jo
jednom da naglasim: ne znam koji je pravi odgovor, ali mislim da bi trebalo pokuati sa
oba pristupa.
Iste godine Klod enon, tvorac teorije informacija, napisao je lanak posveen
mainama koje igraju ah. Iako nije izmislio program, verovao je da bi elektronski
raunar, programiran na ovaj nain, mogao da igra sasvim jaku igru i to brzinom koja bi
mogla da se poredi sa ljudskom brzinom. est leta kasnije Alen Njuel i Herbert Sajmon
slavodobitno su zabeleili da intuicija, vidovitost i uenje nisu vise iskljuiva svojstva
ljudi: svaki vei brzi raunar moe da se programira kako bi ih isto tako ispoljio. Polje
prouavanja upotrebe digitalnih raunara za oponaanje razumnog ponaanja postalo je
poznato kao vetaka inteligencija. Filmska naunofantastina skaska 2001: Odiseja u
svemiru, Stenlija Kjubrika, neobuzdano je razbuktala uobrazilju obinih ljudi, a Marvin
Minski iz Masacusetskog Institita za Tehnologiju (MIT), radei na pretei robota HAL-a
u svojoj laboratoriji, uveravao je reditelja da je Alan Tjuring suvise oprezan. ta je to
Alan Tjuring tvrdio Naime, on je jos 1950. izrazio uverenje da e se pri kraju 20. veka
upotreba rei i obrazovano miljenje izmeniti do te mere da e ovek pominjati maine
koje misle, ne oekujuci da mu se protivrei. Vetakoj inteligenciji, ini se, nita nije
stajalo na putu da se vine u carstvo slatkih obeanja. Marvin Minski u lanku iz 1965.
Materija, um i modeli je utvrdio: Mentalni procesi su slini... procesima koji se nalaze
u programima za raunar proizvoljne asocijacije simbola, sheme memorije sline
razgranatom stablu, uslovni prenosi i slino.
A onda se pojavio Hjubert Drajfus!
Svaki pokuaj da se programiranjem maina ostvari inteligentno ponaanje,
naglaavao je on, ravno je nastojanju alhemiara da od olova naprave zlato, zakljuujui
da bi eventualna maina koja bi bila sposobna da se slui prirodnim jezikom i da
prepoznaje sloene oblike, morala da ima telo. On je, ak, smatrao da nema razloga
zato, u principu, ne bi bilo mogue konstruisati vetaki organizam, ako bi se
upotrebile komponente dovoljno sline onima od kojih je sainjeno ljudsko telo. Jedino
u takvom robotu, sa umom i telom, u nedigitalnom automatu sposobnom da obrauje
neformalne informacije, video je moguu inteligentnu mainu i oponaanje ljudskog
uma!
Ali da bi se ostvario takav vetaki organizam, neophodan je veliki preokret u
nauci koja se upinje da pronikne u ljudski razum. A do tada Hjubert Drajfus je
132
preporuio da, priseajui se proroanskih rei Gotfrida Vilhelma Lajbnica, uvazimo

veoma mudru poruku Voltera Rozenblita: ovek i maina su sposobni da postignu ono
to nijedno od njih ne moe da postigne samostalno. Te 1972. godine vetaka
inteligencija pretrpela je poraz od kojeg dugo nije mogla da se oporavi. Knjiga ta
raunari ne mogu kritika vetakog uma pokrenula je, svakako, ozbiljna preispitivanja
koja ni do naih dana nisu okonana. Ni Stanislav Lem nije propustio priliku da u
blistavom delu Summa technologiae (1966), zaviri u inteligenciju zapisavi da je
svaka tehnologija u naelu vetako produzavanje prirodne tendencije, uroene u svemu
to ivi, tendencije ovladavanja okolinom ili bar nepodleganja sredini u borbi za
opstanak. Iz toga su proistekli brojni pokuaji izrade pojaivaa inteligencije
(homeostati) sloenosti uporedive sa naom ljudskom. Priroda je stvarala u pokuajima i
promaajima koji traju milijardama godina, kibernetska evolucija bi oas preskoila
milione ili stotine hiljada. Kada bi ovek, zaista, trebalo da sam sebe preobrazi pod
pritiskom tehnologija stvorenih sopstvenim rukama, kada bi kao svog naslednika trebalo
da prizna robota sa savrenim kristalnim mozgom, bila bi to njegova najvea ludost,
upozorio je poljski mislilac. To bi znailo ni manje, ni vie do iskljuivo skupno
samoubistva rase, zaklonjeno prividom njenog produetka misleim mainama koje ine
deo tehnologije: tako bi, dakle, ovek, u krajnjoj konsekvenci, dopustio da ga tehnologija
koju je on ostvario potisne sa mesta ne kojem je postojao, iz njegove ekoloke nie i da
ova tehnologija u neku ruku preraste u novu vetaku vrstu koja sa istorijske arene
uklanja loije prilagoenu vrstu. ovek ne moe da menja svet, a da ne menja samog
sebe.
Pojavio se Serl
Jos jedan filosof, Don Serl, upustio se u osporavanje sakupivi svoja predavanje
izmeu korica na kojima je pisalo: Svest, mozak i nauka (1986). Osvrui se na
stanovite jake vetake inteligencije da je mozak samo digitalni raunar, a svest samo
raunarski program, on je podsetio da je zaljubljenike u znanje stoleima zaokupljalo
moe li maina da misli, a sada saznajemo (osamdesete godine prolog veka) da na
Univerzitetu Karnegi Meloun imaju takve (izjava Herberta Sajmona) i da je inteligencija
pitanje baratanja simbolima, da nije ni u kakvoj vezi sa ma kojom posebnom vrstom
biolokog ili fizikog materijala (miljenje Alena Njuela). I jedan i drugi su isticali, kako
je Don Serl pisao, da nita ne preuveliavaju navodei iskaz nobelovca Frimena Dajsona
da su, to se tie evolucije, raunari u prednosti nad ljudima i najavu Marvina Minskog
da e sledea generacija biti toliko inteligentna da emo biti sreni ako budu voljni da
nas ostave u dvoritu kao svoje kune ljubimce. Povrh toga su dodali tumaenje Dona
Mekartija da se za maine tako jednostavne kao to su termostati moe rei da imaju
verovanja! Don Serl je upozorio da je posledica takvog stava, najpre, da u ljudskoj
svesti nema nieg sutinski biolokog, da je mozak, sticajem okolnosti, jedan od
neodreeno mnogo razliitih vrsta raunara sa ugraenim programom koji ini ljudsku
inteligenciju. Prema ovom gleditu, nastavio je, bilo koji fiziki sistem sa
133
odgovarajuim programom i odgoravajuim ulazima i izlazima imao bi svest, ba u istom

smislu u kojem svest imamo vi i ja. Tako, na primer, ako ste napravili raunar koji
energijom napaja vetrenjaa i ako bi imao odgovarajui program, on bi morao da ima
svest. A poenta nije da bi, uprkos svemu, on mogao imati misli i oseanja, nego pre to da
bi on morao imati misli i oseanja zato to je sve to je potrebno da bi se imale misli i
oseanja: ugraivanje odgovarajueg programa. Bie to vetaki mozak i svest koji su u
svakom pogledu jednaki ljudskom mozgu i svesti. Moe li maina da misli? Prva
pretpostavka je: mozak uzrokuje svest, da su mentalni procesi, za koje smatramo da
konstituiu svest, uzrokovani i to u potpunosti, procesima koji se odigravaju unutar
mozga, objanjavao je on. Raunarski programi su, u celini, opisani i odreeni svojom
sintaksikom strukturom, ali sintaksa nije dovoljna za semantiku. Svest sadri vie od
toga, ona ima mentalne sadraje, semantike sadraje, a ne samo sintaksu. Iz toga je
proiziao konani zakljuak Dona Serla: Nijedan raunarski program nije sam po sebi
dovoljan da nekom sistemu podari svest. Ukratko, programi nisu svesni i oni sami po sebi
nisu dovoljni za posedovanje svesti. Ma kakvu tvorevinu ljudi nainili, ona bi morala
imati mentalna stanja ista kao ljudska mentalna stanja, moi istovetne moima ljudskog
mozga. Drugim reima, mentalna stanja su bioloke pojave! I kraju ostaje slobodna volja:
ako bi neko napravio mainu za koju bismo bili uvereni da ima svest, ostalo bi pitanje da
li ona ima i slobodnu volju Proslavljenog robotiara Hansa Moraveca prethodna
osporavanja nisu obeshrabrila da 1988. (knjiga Deji razum) iznova rasplamsa nadanja
u vestaku inteligenciju govorei da e kroz pedeset godina roboti sa ljudskom
inteligencijom biti uobiajena pojava i da ondanje najbolje maine imaju inteligenciju
sliniju insektima. Svi pokuaji da se postigne inteligencija u maini oponaali su
ljudsku inteligenciju, mada su razliiti pristupi doaravali razliite pojavne oblike
originala, tumaio je Hans Moravec dodajui da su svesni procesi koje nazivamo
rasuivanjem, verujem, najtanji sloj ljudske misli... apstraktna misao je novi trik, star
otprilike neto manje od 100.000 godina. Najbri napredak, uporan je on, moe se
postii oponaanjem evolucije ivotinjskog uma, tenjom da se maini dodaje po
nekoliko sposobnosti odjedanput, tako da rezultirajue ponaanje podsea na sposobnosti
ivotinja sa sve slozenijim nervnim sistemom. Naa inteligencija, kao alat, bi trebalo da
nam omogui da sledimo put do inteligencije, kao cilja, veim koracima od koraka
kojima je iao uasno strpljiv, ali slep, proces Darvinove evolucije. ak je predviao da
se oseajnim robotima postepeno dodaju intelektualne sposobnosti sline ljudskim, a da
e se u konanom ishodu pojaviti bia koja na neki nain podseaju na nas, ali su u
svakom pogledu neto to svet do sada nije video.
Pojavio se Penrouz
Najsmelije se do sada ukotac sa misleim mainama i sveu uhvatio uveni
engleski fiziar i matematiar Rodzer Penrouz razmotrivi jedan od najveih (ako ne i
najvei) naunih izazova iz svih uglova, na samom poetku zadivljujue knjige Carev
novi um (1998): Ukratko i pomalo varljivo, mogu bar da tvrdim da moje stanovite
134
ukljuuje i stav da nas sadanje nerazumevanje temeljnih zakona fizike spreava u

objanjenju poimanju ,uma posredstvom fizikih i logikih pojmova. Ne smatram da e
nam ovi sutinski zakoni zauvek izmicati. I odmah je rastumaio samu sutinu
Tjuringovog testa na osnovu kojeg se prosuuje da li je neto inteligentno ili nije. Ma
kakva skalamerija (u ovom sluaju raunar) i ljudsko bie trebalo bi da budu skriveni od
pogleda pretpostavljenog ispitivaa, koji bi propitivanjem morao da ustanovi ko je ko.
Pitanja i to je vanije odgovori se prosleuju bezlino, recimo kucanjem na tastaturi i
prikazuju se na ekranu. ovek odgovara istinito i nastoji da ubedi propitivaa da je zbilja
ljudsko stvorenje, a sprava je programirana da obmanjujui postigne isti cilj. Ukoliko u
nekoliko provera ispitiva ne prepozna ivo bie, moe se smatrati da je raunar (ili
program) proao. Alana Tjuringa zanimalo je i neto drugo, to se protee do naih dana:
da li je ljudski mozak samo jedna Tjuringova maina. Ako je, to bi znailo da je ve sada
mogue sastaviti mainu koja bi imala razum i svest, pod uslovom da smo u stanju da
napiemo odgovarajui program jer i najmoniji savremeni raunari nisu nita drugo do
Tjuringove maine. Pojednostavljeno reeno: za objanjenje razuma i svesti dovoljna je
vetaka inteligencija i nita vie! I to se moe uzeti kao pouzdan pokazatelj da raunar
poseduje sposobnost miljenja, inteligencije, razumevanja ili svesti. Drugim reima, ako
bi raunar bio u stanju da na sva pitanja odgovori istovetno kao ovek i tako potpuno i
dosledno prevari propitivaa saoptava Roder Penrouz tada bih, uz odsustvo
dokaza da je suprotno, zakljuio da raunar uistinu misli, osea i tako dalje. Zato se on
usprotivio, istiui da to nije mogue, bar ne kada je svest u pitanju; razum bi, moda i
mogao da se dosegne.
Oigledno je da pitanje: Da li su raunari u stanju da oponaaju ljudsku
inteligenciju ima velike drutvene posledice, iako je oveanstvo veoma daleko od
podrazavanja ma ega to bi se moglo tako nazvati. Pominjani Don Serl je osamdesetih
godina nabrojao primere u kojima su programirani raunari polozili pojednostavljen
Tjuringov ispit, ali je obrazloio da nisu ispoljili mentalno svojstvo razumevanje.
Matematiar Daglas Hofstater, jedan od glavnih zagovornika vetake inteligencije,
napisao je, otprilike u to vreme, raspravu Razgovor sa Ajntajnom, u kojoj zamilja
knjiurinu sa iscrpnim opisom mozga oca teorije relativnosti. Na ma koje pitanje koje
bi neko postavio stvarnom nauniku, dobio bi odgovor prelistavanjem i pracenjem
uputstava. Knjiga je, u naelu, poistoveena sa Tjuringovim testom, a ispada da bi
mislila, oseala, razumela i bila svesna. Odjednom se roji mnotvo pitalica, od kojih je
najbezazlenija: Ako nikad ne bude otvorena ili je stalno listaju, kako ce ona znati za
razliku? Vratimo se, naposletku, zapanjima Rodera Penrouza, saeto iskazanim na
poetku i na kraju izuzetno podrobnog prosuivanja. Svoja gledita sam izloio u ovoj
knjizi u dva pravca, uputio je znatieljnog itaoca. Prvi je pokuaj da se pokae,
oslanjanjui se na rezultate Gedelove (i Tjuringove), da je matematiko razmiljanje (i
svesno miljenje uopte) neto to se ne moe obuhvatiti bilo kojim isto raunarskim
modelom miljenja. Ovaj deo moje argumentacije kritiari su najee pokuavali da
135
ospore. Drugi pravac je nastojanje da se pokae kako postoji krupna pukotina u naoj
fizikoj slici sveta, na nivou koji bi trebalo da bude most to spaja submikronski svet
kvantne fizike sa makroskopskim svetom klasine fizike. Prema mom uverenju,
nedostajua fizika unutar te pukotine, kada bude pronaena, igrae sutinsku ulogu u
fizikom razumevanju svesnog uma. tavie, moralo bi postojati neto izvan isto
izraunljivog dejstva u ovoj traenoj oblasti fizike.
Pojava zvana svest se, dakle, ne moze uskladiti sa postojeim teorijama u fizici,
iako Rodzer Penrouz ne smatra da prouavanje i razumevanje mentalnih zbivanja trebalo
traiti izvan naunog pogleda na svet; postojei pogledi i uvidi, naalost, nisu dostatni za
konano odgonetanje.
Zakljuna razmatranja zavrio je reima: U ovoj knjizi predstavio sam vie
argumenata koji bi trebalo da pokau neodrivost stanovita oigledno vladajueg u
savremenom miljenju da je nae razmiljanje sutinski isto kao i dejstvo veoma
sloenog raunara. Svest mi izgleda tako vaan fenomen da jednostavno ne mogu da
poverujem da je ona neto sasvim ,sluajno prizvano komplikovanim proraunom. To je
fenomen kojim se saznaje o samoj egzistenciji univerzuma. Moe se tvrditi da univerzum
kojim upravljaju zakoni, ali koji ne dozvoljava svest i nije, uopte, univerzum. Samo je
fenomen svesti onaj koji moe prizvati hipotetiki ,teorijski univerzum u stvarno
postojanje. ta se deava sa naim tokom svesti kada umremo: gde je on bio pre nego
sto smo roeni; da li smo mogli postati ili biti neko drugi; zbog ega ma ta opaamo;
zato, uopte, postoji univerzum u kojem bismo mogli da budemo? I jo bezbroj
zagonetki koje izviru sa buenjem svesti i samosvesti. Najumesnije je da zavrimo
iskazom Entonija Etingera koji je, povodom pokrenute rasprave, kazao da je ona suvie
nauna da bi se prepustila filozofima, a isuvise filozofska da bi se prepustila
naunicima.
(Umalo da zaboravimo blistavog matematiara i logiara Kurta Gedela koji je jos
1931. obelodanio da postoje problemi koji imaju reenje, ali se ono ne moe dokazati u
okviru datog formalnog sistema! Drugim reima, postoje istine koje se ne mogu
dokazati).
Grandiozno! Vetaka inteligencija i budunost oveanstva
Maine sve blie vremenu u kojem e postati pametnije od svojih tvoraca
Na konferenciji futurista, koja je odrana proteklog vikenda u Silikonskoj dolini,
ocenjeno je da informaciona tehnologija ide ka taki gde e maine postati pametnije od
svojih tvoraca. Ako se to bude desilo to e svakako znaiti da e biti promenjeno
znaenje ta je to ovek, i to na nivou koji je trenutno nedokuiv.
U pitanju je bio Samit singularnosti: Vetaka inteligencija i budunost
oveanstva koja je okupila stotine tehniara i naunika iz Silikonske doline, koji su
razmatrali budunost samoprogramiranja kompjutera i modanih implanta koji e
136
dozvoliti ljudima da misle brzinama dananjih mikroprocesora. Istraivai razvoja

vetake inteligencije su upozorili da je sada trenutak kada treba da se razvije etiki vodi
kako bi dalji napredak u ovoj oblasti pre bio od pomoi nego to moe da nanese tete.
Mi i svet nee vie biti samo na. Kada govorimo o kompjuterima ko smo to mi a
ko oni, postae sasvim drugaija vrsta pitanja, rekao je okupljenima Rodni Bruks,
profesor robotike sa MIT-a.
Rej Kurcvel, direktor Instituta singularnosti, koji je 2005. godine objavio knjigu
Singularnost je blizu, dao je i predvianje kada e se pojaviti vetaka inteligencija
koja e biti pametnija od oveka. On u knjizi obrazlae da eksponencijalni rast
tehnolokog progresa neminovno dovodi do takvog razvoja u budunosti koji je jedino
logian po njemu AI koja je pametnija od oveka pojavie se 2029. godine.
Mnogi singularisti ga podravaju navodei dramatian napredak u kompjuterskoj
tehnologiji do koje je dolo u poslednjih 50 godina. Gordon Mur, suosniva Intela, je jo
1965. godine tano predvideo da e se broj tranzistora na ipu duplirati skoro svake dve
godine. Prema singularistima cela evolucija modernog oveanstva je rezultirala u
trostrukom poveanju modanih kapaciteta. Sa napretkom u biotehnologiji i
informacionim tehnologijama, tvrde oni, ne postoje nauni razlozi da se ljudska misao ne
ubrza i do milion puta. Vladimir Todorovi
137
138
INTERNET PRIE
Katherine MacLean:
The Trouble with You, Earth People
Preveo Krsto Maurani
Ba ste komplicirani,
vi Zemljani
- Jedva ekam da se sretnemo sa Sir Harringtonom licem u lice i da mu kaem da
smo braa, jedna dua. Svi su antropolozi braa. Zanima me to e mu dati da me pita.
Da bi iskalio suvinu energiju izazvanu nervozom, Rem Sh'baar uini saltomortale
iz zaleta i doeka se opet na noge.
Njegova najdraa supruga, Tima, leei onako potrbuke na podu, ne ree nita.
Ona pritisne na dugme i tako okrene stranicu knjige projicirane na strop.
- Tko zna to e traiti od mene da im objasnim. Sve je mogue. Oh, kako elim da
im uzmognem rei sve to ih zanima.
Rem Sh'baar se popne na preke za odmor, zatakne noge za jednu od njih i ostane
visjeti naglavce ruku prekrienih na dostojanstven nain.
- Ljudi - rei u im - kad biste barem redoslijed griskanja organizirali tako da
stariji dobiju ovlatenje... Hm... Oni to tako ne kau. A moda da im kaem: Kad biste
hranu stavili izvan dohvata djece, u labirintske kutije...
- Reme, duo, ne smije visjeti naglavce kad odgovara na intervju. Ljudi to ne
ine. On se namrti, uznemiren.
- Astronauti u djejim TV-emisijama vise naglavce kad najavljuju animirani film u
jutarnjem programu.
- Astronauti to ine samo u djejim TV-emisijama, Reme. To je zato da bi zabavili
djecu - odgovori mu zvonki glas njegove voljene. Ona bijae student antropologije, ali joj
status bijae za stupanj vii. Leala je na elastinom podu ruku zabaenih pod glavu dok
je prouavala stranicu projiciranu na strop. - Nije preporuljivo govoriti u poloaju koji
implicira da je sluatelj dijete. To bi ga moglo uvrijediti.
Rem se izvije udesno i, visei na jednoj nozi i jednoj ruci, poprimi izraz
posramljenosti.
- Nisam znao da su ti animirani filmovi namijenjeni djeci. inili su mi se vrlo
cininima, punim kukaviluka i podlosti, preizopaenima za djecu. Ali, u pravu si. Kad je
na TV intervju, odrasli uvijek sjede sasvim mirno u tim njihovim neudobnim stolcima, ili
to su ve, i putaju dim kroz usta i nos.
Oni se oboje okrenu prema televizoru to je visio na zidu. Bila je to improvizirana
imitacija obinoga, serijskog televizora, a u proteklih nekoliko mjeseci prouavanja
opskrbila je Rema mnogim informacijama o Zemlji, sluei mu kao nadomjestak za
zbiljski izlazak meu njene stanovnike. Ovog je trenutka na programu bila neka mlada
139
ena, koja je neto pokazivala po meteorolokoj karti i prstom slijedila ucrtane linije.
Usta su joj se nijemo pokretala.
Oni odvrate pogled.
- Moda bih morao nauiti da putam dim - ree Rem Sh'baar. Potom se opet
izvrne naglavce, zanjie, zamahne rukama i sjedne na preku. Oboje bijahu visoki, vitiki i
graciozni, lica pomalo psolikih, podobnih za nagradu ljepote na kakvoj izlobi kunih
ljubimaca.
- Dim ne putaju svi - izjavi Remova tankoutna supruga. Ona pritisne na dugme, a
stranica oslikana na stropu pretvori se u dijagram.
- Meutim, svi oni sjede na stolcima - zakljui Rem.- Trait u od njih da stave dva
takva stolca u zranu ustavu na brodu kad bude intervju. Pazi! Evo opet!
Oboje se zapilje u ekran televizora. Vidjelo se kako njihov svemirski brod aterira.
Ve trideseti put u posljednjih trideset sati gledali su kako divovska crna i srebrna lopta
plovi kroz oblake sve nie i nie, okruena rojem aviona kao to je ulina svjetiljka
okruena muicama. Pojavio se i komentator jutarnje emisije vijesti, bezglasno brbljajui,
maui rukama i pravei umirujue kretnje. Rem priskoi i pojaa ton.
- ... e obavjetavati svijet o razvoju dogadaja.
Slika se promijeni u pogled na mirne, sreene mase ljudi i na nekolicinu ljudi na
podiju, a onda se izmijea u prizor rukovanja izmeu vitkog stvorenja u srebrnastom
svemirskom odijelu i ukoenog ovjeka u crnom odijelu biznismena. Komentator jutarnje
emisije vijesti sveanim je glasom objanjavao:
- Juer je posjetiocu iz svemira potpredsjednik Sjedinjenih Drava, u drutvu
generalnog sekretara Ujedinjenih naroda, izrazio slubenu dobrodolicu.
TV-kamera se proee scenom, zaustavi se na licu iza ljema i sasvim se priblii.
Svemirsko je odijelo imalo izgled plastike, a ljem je doputao da se vidi dio Remove
glave dok je on silazio niz stube broda. Film stane i zadri se na slici koja je jasno
pokazivala njegov profil, to oigledno nije pripadao ljudskome biu.
- Izgleda mi tako lijep meu svim ovim udovitima plosnata lica - objasni mu
Tima.
- Uvijek dobro ispadam na fotografijama - promrmlja Rem. - U zbilji i nisam ba
tako lijep.
Slavni se komentator pojavi na ekranu kao iz vedra neba, stojei ispred ogromne
fotografije svemirskog broda, okruenog zelenim parkom, s kupolom Kapitola i novog
spomenika svemirskom pilotu u pozadini. Slavni je komentator govorio dobro poznatim
tonom oinskog umirivanja.
- Jutro je drugoga dana otkako su se srele dvije civilizacije. Danas e znanstvenici
doi na svoje. Oni od prvoga trenutka zahtijevaju razgovor s posjetiteljem. Juer je strano
bie, ije je ime Lord Rem Sh'baar, objasnilo da ima dozvolu samo za kratki posjet
Zemlji kako bi sakupio antropoloke podatke. Vremena ima malo, ali je spreman za
kratki razgovor o nekoliko znanstvenih tema. Izjavio je da je nauio na jezik gledajui i
140
sluajui kolski i znanstveni program na televiziji, da su ga se dojmila predavanja Sir

Charlesa Harringtona o antropologiji i da bi stoga volio da mu Sir Charles prenese
nekoliko naih pitanja. Sir Charles e mu pitanja objasniti ukoliko se pojave bilo kakve
potekoe s jezikom. Razgovor je predvien za jutros, tono u devet sati.
Komentator se okrene i uini dostojanstveni pokret prema svemirskom brodu.
- Na pragu smo nesluenih tajni to se skrivaju u ovoj srebrnoj kugli. Na pragu
smo nesluenih znanstvenih spoznaja. Ostaje nam samo da ekamo i nadamo se.
Poeo je EPP, hrpom prljava rublja koje je letjelo prema prevelikom stroju za
pranje rublja. Saginjui se s preke, Rem iskljui ton. est se majusnih ljudi ispelo iz
stroja, otplesalo nekoliko taktova na otvorenim vratima, a onda uz veliki napor podiglo
gorostasnu kutiju deterdzenta i sasulo prah u stroj. Ekranom prelete rijei biorazarajue. Time je EPP zavrio. Pojavio se kauboj na konju, jaui sporo uz breuljak
arizonske pustinje. Otprhnut nevidljivim udarcem, njegov eir odlepra ustranu. Kauboj
se osvrne, na licu mu strepnja, i potjera konja u galop.
- Zato kauboji pucaju po strancima? Razlozi za to ine mi se nategnuti. I zato
ljudi u gradu katkad formiraju grupe da bi nekoga objesili?
- Pa razloge si deducirao. Promatrali smo mnogo televizije, pravila napada jednaka
su, ini se, u svakoj prii, ustaljena su. - Tima se prevrne na trbuh i pone crtati dijagram
prisjeajui se.
- Ali, ja sam sada uvjeren da sam u pravu. Mali ljudii to pleu na poklopcima
kutija... i arolije... Mnogo je lai, mnogo mate u tim televizijskim emisijama. to ako
televizija ne prikazuje njihovo zbiljsko ponaanje?
Rem skoi na mekani pod i sjedne, promatrajui svoju suprugu.
- Tima, mora li sad uiti? Uznemiren sam zbog ovog razgovora koji me oekuje.
Ona iskljui projektor za knjige i sjedne.
- Uenjem se branim od panike. Ni ja ih ne shvaam. Ti si ovo fino planirao,
Reme, mnogo si se namuio. Dobit e pohvalu.
- Ako preivim - ree on.
Na televizijskom ekranu se vidjelo kako smrknuta skupina ljudi na konjima
galopira po tragu, nosei puke i smotke ueta. Rem ih je promatrao.
- Sir Charles Harrington je na BBC-u govorio kako antropolozi vjeruju da je njihov
predak bio prizemni majmun-primat. Prizemni primati su ivotinje opora. opor im
prua sigurnost, njime se zatiuju od napada izvana, a imaju instinkt sveopega grupnog,
zajednikog napada na ivotinje koje ne poznaju.
Ona mu prie i pomiluje ga po kosi.
- Juer ti se nije dogodilo nita, dakle, zacijelo si se ponaao ispravno i nisi
prekrio nijedno od njihovih pravila. Dovoljno je da izbjegava pravila agresije.
On razmisli.
- Juer nisam nikoga uvrijedio, nisam primorao nikoga da mi se makne s puta.
Svima sam dopustao da hodaju ispred mene. Uutio bih im bi netko od njih progovorio.
141
Uglednim sam osobama govorio da mi se svia njihov grad i njihov planet. Nisam dirao
nita bez pitanja i vratio sam sve to su mi dali. Nita nisam ukrao. Nisam odbio pie jer
mi nisu nita ni ponudili. ak sam nosio i odjeu kakvu oekuju da e nositi bie to doe
iz svemira.
On se pokajniki poee po njuci.
- Ne mogu si pomoi ako izgledam strano.
Na televizoru se konji ispruili u divljem galopu, kauboji polegli po vratovima
konja, pucajui u bjeeu priliku pred njima.
Oni oboje svrnu pogled s ekrana.
Ona tiho ree:
- Reme, juer si bio ambasador. Kakva su pravila o napadu na ambasadore?
- Samo kao povod za rat - odgovori on tiho, pazei da ne pogleda u ekran
televizora. - Oni moraju dugo mozgati i razgovarati meu sobom prije nego to odlue
poeti rat. - On poloi ruku na njeno krilo. - O emu razmilja?
Ona ga pomiluje po kosi.
- Danas e odgovarati na znanstvena pitanja. Kakva su pravila kod napada na
znanstvenika?
On razmisli, a onda pokrije oi rukom kako bi bolje sabrao misli.
- ao mi je - prizna on ispriavajui se. - Previe su mi se svidjela predavanja i
prie. Znanstvenici su izgledali vani, okrueni panjom, i povjerenjem i ljubavlju. Iz tih
sam emisija uio jezik. Jednostavno sam zaboravio pripaziti na drutvene obiaje.
On naglo sjedne.
Ona skoi na noge i prie televizoru, pa izvadi kolut magnetoskopske vrpce iz
kutije i spusti je u otvor na vrhu televizora. Kauboji su u taj trenutak bili zaposleni
prebacivanjem ome preko grane drveta. Oni nestanu, a pojavi se stol pun savijenih
staklenih cijevi, retorti i trbuastih boca. Vitka enka pojaa ton, a iz televizora odjekne
glasni i suludi smijeh. Oni naulje ui i zadube se u program.
Na ekranu se pojavi gorostasna ruka s epruvetom.
- Samo trenutak, klinci - ree radostan glas praen odjecima. - Sad u popiti ovu
tajnovitu tekuinu i smanjiti se tako da me moete vidjeti. - Uslijedili su klokotavi zvuci
ispijanja.
Rem prekrsti noge i nasmije se.
- Neu Ludoga uenjaka, Tima. Ovo je zacijelo jedan od arobnjakih mitova za
djecu. U priama za odrasle znanstvenik se obino pojavljuje u zapletima o pijuniranju i
znanstvenim tajnama. Sve najbolje od tih pria stavio sam na kolut Znanstvene tajne.
S ekrana ih promatrae, buljei podrugljivo, ovjeuljak odjeven u bijeli ogrta.
Vukao je svoju upavu bradu i micao prebujne obrve gore-dolje, objanjavajui neto.
Tima ubaci novu vrpcu u otvor i ludi uenjak nestane s ekrana.
142
Dvoje studenta daleko od svoje kue sjedili su jedno do drugoga na mekanom

podu, drali se za ruke i promatrali televiziju ove udne, strane civilizacije na Zemlji,
uei kako se tu postupa sa znanstvenicima.
Na ekranu je jedan miroljubivi, tihi ovjek u bijeloj laboratorijskoj kuti radio
stojei uz visok stol pun kojekakvih instrumenata. Provjeravao je brojke na
instrumentima usporedujui ih sa svojim proraunima, pravio biljeke, uzrujao se,
ponovio pokus tri puta, svaki put usporeivao rezultate.
Dvoje gledatelja paljivo je promatralo kako znanstvenik pokuava dozvati svoje
kolege da bi im pokazao svoj uspjeh, ali je cijela zgrada u mraku, svi su ve davno otili
kuama, jer je on radio duboko u no. On naziva telefonom svoju suprugu i uzbueno joj
objanjava svoje otkrie, a pijun prislukuje i uzrujano sam naziva nekog im je
znanstvenik zavrio svoj razgovor. Znanstvenik silazi na ulicu, ulazi u taksi koji se u taj
trenutak naao napadno pri ruci, bude otet, odveden u osamljenu zgradu, tamo ga tuku i
mue, a otmiari aptom zahtijevaju da im otkrije tajnu svoga otkria.
Zabrinuta znanstvenikova supruga moli agenta svoje zemlje neka provjeri da li je
njen suprug na sigurnom. Agent pronalazi skrovite paljivo i dosjetljivo slijedei
tragove, ubija straara, penje se po brljanu uza zid, kroz pritvoreni prozor se ulja u
zgradu, neujno ubija obojicu neprijatelja koje susree na stubitu, slijedi jauke i
stenjanje, upada u prostoriju u koju je doveden znanstvenik, ubija muitelja i ostalu
dvojicu, sve to gotovo neujno, a zatim, podraavajui neiji glas nareuje putem
razglasa ljudima u zgradi neka napuste skrovite jer dolazi policija, ali neka ostave jedan
automobil s upaljenim motorom i otvorenim vratima. Agent eka da se utiaju zvuci
odlazeih automobila, nosi znanstvenika dolje, na ulicu, prilazi osamljenom automobilu s
upaljenim motorom i otvorenim vratima, osvre se paljivo lijevo i desno, stavlja
znanstvenika na sjedalo do vozaevog, a zatim sjeda za volan i odlazi.
Ono dvoje promatraa, vrsto se drei za ruke, glasno odahne kad automobil
stigne pred bolnicu i znanstvenika preuzme prijateljski, paljivi lijenik.
- Ovo mi se ba ne ini djejom ili aljivom emisijom - ree Tima. - Ovi agenti i
pijuni vrlo su opasni za znanstvenike iz drugih drava.
- Mi smo iz daleke drave.
- Vrlo daleke.
- Oni bi mogli Sir Harringtona zamijeniti agentom.
- Ali mi znamo kako on izgleda.
Poela je nova pria snimljena iz nekogla drugog TV-oua. Novi uenjak, debela
trbuha i stariji, neodlunih pokreta, ulazi u lijepo namjeten stan, zatvara za sobom vrata
uz uzdah olakanja. Iz kuhinje dopire glazba koja na njega djeluje umirujue.
- Maria, evo me kui! Nosim vesele vijesti! - dovikuje on. Sputa svoj kaput na
naslonja i ide prema kuhinji. - Institut Ratne mornarice prihvatio je moj...
Kuhinja je prazna. Nasmijeen, on odlazi na balkon i gleda zalaz sunca. Zvoni
telefon. On ulazi da bi se javio.
143
Rem i Tima posegnu jedno za drugim, jer je poela zlokobna glazba. Jo

nasmijeen, znanstvenik die slualicu. Ledeni glas, sa stranim naglaskom, govori:
- Doktore Obarth? Vaa je ki u naim rukama. Nee joj se dogoditi nita strano
budete li slijedili nae naredbe.
On stee slualicu drhtavom rukom, naas se ini kao da e je odbaciti, a onda je
vre pritie na uho.
- Ne vjerujem vam - ape on. - Ona je samo otila u duan. Vi laete.
- Dokazat emo vam da je kod nas - govori ledeni glas. - Sluajte dobro i prepoznat
ete njen glas.
Srednjovjeni ovjek nekoliko trenutaka oklijevanja i straha teko die u
telefonsku slualicu.
- Ne vjerujem vam - ape.
Slika na ekranu dijeli se napola, lijevo znanstvenik dri telefonsku slualicu, na
licu mu uas, desno se pojavljuje podrumska prostorija, tamna, vlana, prozori zastrti
crnom tkaninom. Dva mukarca dre djevojku za ruke svinute na lea, trei dri
telefonsku slualicu pred njenim licem. Ona odmahuje glavom. Mukarac sa slualicom
govori nelo onoj dvojici. Oni neto ine djevojinim rukama i ona vriti. Jednim skokom
Rem Sh'baar je priskoio televizoru i ugasio ga. Vriskanje utihne, ekran potamni. On
drui stoji uz televizor, udarajui lagano akom po njemu, gledajui Timu. Oboje su
visoki i vitki, krhki za zemaljske pojmove.
- Neu im dati da te uhvate - ree on kesei zube. -Sve ovo prijateljstvo i radoznalo
tiskanje oko mene vjerojatno je samo priprema. Tima, jesam li te spominjao? Jesam li
rekao bilo to po emu oni mogu zakljuiti da si i ti u brodu?
Ona rizmisli.
- Oni nemaju ni pojma o meni.
- Dobro. Nee te oteti da bi me ucijemli. Ili mene da bi ucijenili tebe. Rei u im da
sam bolestan. Nee se usuditi da me tuku. - On uuti, bezglasno udari akom o televizor
pa nastavi.
- Pogrena uloga. Opasno je predstaviti se znanstvenikom... Rekao sam im da e
ovo biti kratak posjet, pa nisam vezan nikakvim obeanjem na dulji boravak. Otii emo
im opazimo da nas ele oteti.
Rem prie komunikatoru i od ljudske slubene delegacije kod broda zatrai stolce.
Dvoje posjetitelja potrae na televizoru kanal na kojem se svakog sata daju vijesti, pa
ekajui, gimnastikom, pokuaju suzbiti svoju nervozu, pogledavajui od vremena do
vrenena na program.
Na ekranu se odvijala panel-diskusija.
- Kakve biste znanstvene tajne vi pokuali saznati od naih posjetitelja, gospoice
Saint Clair?
Kamera obrati panju na pomalo ocvalu i mravu filmsku ekszvijezdu. Ona se
igrala naunicom i namjestiia edan izraz lica.
144
- Pa, nadam se da e nam dragi deko rei neto o borama. Ja sam jo u

dvadesetim, dakako... - Publika pristojno zahihoe. - Ali se nadam, zbog ostalih
djevojaka, dakako, da e nam odati kakav prikladan recept protiv bora.
Mlaki smijeak i podignuta ruka voditelja programa utia dobrohotni smijeh
publike.
- Sad emo uti Ralpha Rocka, zvijezdu senzacionalnog mjuzikla Bluebells...
Kakva tajna iz svemira zanima tebe, Ralphe?
Iz vanjske se zrane ustave zauje zveket i lupa, jer su tehniari poeli dovlaciti
stolce, kamere, reflektore i drugu televizijsku opremu, pripremajui scenu za vaan
susret.
- Nosit u svemirsko odijelo, da bih izgledao kao astronaut. Moda me nee
smatrati znanstvenikom i pokuati da iz mene iscijede tajne. - Rem Sh'baar povue
patentni zatvara na odijelu i natakne ljem. - Ako nemaju zlih namjera, jedino jo jezik
moe donijeti problema. Ipak mislim da mogu objasniti znanstvene stvari na njihovom
jeziku a da ne prekrim koji tabu i razljutim ih.
Ona dva stolca koje je bio naruio bijahu postavljeni u sredini zrane ustave. On
ue i ugleda kako su tri televizijske kamere du zida ispunile malenu prostoriju i stajale,
uperene prijetei u njega, poput mitraljeza. Debeli su kabeli, slini sitim, debelim
zmijama, vodili izvan broda i smetali da se vrata hitro zatvore u sluaju brzog uzleta.
Rem Sh'barr promotri pritvorena vrata pitajui se nije li to dio plana, a onda pregleda
stolce, sumniiavo ih dotiui. Spusti se u stolac. Nasloni za ruke ga iznenade. On osloni
ruke na njih i vrsto ih obuhvati akama, sjedei nepokretno i skupljajui sve svoje
znanje stranoga jezika.
Sjedio je ukoeno i sasvim mirno. Znanstvenicima koji su promatrali to se snima
na magnetoskopsku vrpcu negdje u Washingtonu, izgledao je poput egipatske kamene
statue boga sa ivotinjskom glavom, koji sjedi na tronu i sudi umrlima. Odjeknulo je
pristojno kucanje jednog od tehniara.
- Jeste li, gospodine, spremni da primite Sir Charlesa?
Rem se ukoeno okrene prema vratima.
- Izvolite ui, Sir Harringtone. Bit e mi radost pozdraviti vas.
- Zahvaljujem vam, Lorde Sh'baar. I mene veseli to mogu pozdraviti vas.
Visoki, vitki Englez izboenih zuba i lica koje e vas podsjetiti na dobroudnog
konja, odkrine vrata i paljivo ue. Svaki mu je pokret bio oprezan na nain ostarjelih
ljudi, svjesnih da su stare kosti krhke. On sjedne, prekrii noge i zauzme ugodnu i
dostojanstvenu pozu iskusnog ispitivaa, ovjeka koji je navikao da ispituje domoroce u
nepoznatim praumama ili srameljive umjetnike u njihovim ateljeima.
Bacivi pogled prema kamerama, on nezamjetno promijeni poloaj glave.
- Hvala vam, Lorde Sh'baar, to ste me pozvali da razgovaram s vama. Poaen
sam time.
145
Rem Sh'baar takoder baci pogled prema kamerama, pa prozbori polako, pazei da
mu engleski bude jasan i ispravan.
- I za mene je ast to mogu razgovarati s vama, Lorde Harringtone. Mi... ja sam
vam se divio gledajui vas na televiziji. Vae pripovijedanje o naporima da vas razumiju
domorodaka plemena, i nesporazumi... takve se avanture zbivaju i u nas. Mi... ja takoer
prouavam rase i civilizacije. Uivam u razlikama i tragam za njima, kao to i vi uivate
u njima i traite ih. Kakva ete mi pitanja postaviti?
Ljudi su ekali i nadali se da e njihov ovjek biti u stanju saznati vane i divne
tajne koje skriva ovaj stranac. Slavni, stari antropolog, nagne glavu.
- Lorde Sh'baar, ako mi dopustite preliminarno pitanje, prije vanijih i teih: jesu li
nae rase na istom stupnju evolucijskog razvoja?
Osoba s dalekog planeta se promekoiji, razmiljajui pa rastvori patentni zatvara
na ljemu koji splasne u ovratnik na njegovo rame. On protrlja svoju njuku u nedoumici
i pipne ona etiri brka na obrazu. Napokon, upita:
- to time elite rei?
- Stupanj evolucije znai... - oklijevao je Sir Charles, promatrajui njuku i
zailjene ui posjetioeve. - No, moda to i ne znai nita. Zaboravimo to. Recite mi, ine
li vam se ljudi jednako inteligentnima i osjeajnima kao vai.... sunarodnjaci?
- Da, kod vas ima mnogo unutranje borbe izmedu mesodera i instinkta opora,
upravo kao i u mog naroda. Dvojni snovi ubijanja i ljubavi, nespojivi u zbilji.
- Ako smo vam slini, jesmo li dovoljno inteligentni da nauimo sva dostignua
vae znanosti?
Bilo je to odluujue pitanje. Sir Charles Harrington ga je postavio rutinski, bez
ikakva naglaska, ali ga je Rem Sh'baar prepoznao. Djetetov odgovor na ponuene mu tri
elje. Prva e mu elja biti da moe zaeliti jo stotinu elja. Ako je Vog spreman
odgovoriti na samo tri pitanja, pronai nain da ipak sazna sve.
- Hoete li ponoviti pitanje, molim? - Nadao se da ga nee prisiljavati na odgovor.
Mogao bi ih uvrijediti. Pitao se da li se oni zbilja bore u dvobojima da bi isprali
uvredu.
- Moemo li mi, ljudi, nauiti i shvatiti svu vau znanost? - strpljivo ponovi stari
antropolog. - Jesmo li dovoljno inteligentni za to?
- Ne. Da. Da, inteligencija. Ne, jer morate nauiti na jezik. Znanost je misao,
misao na nekom jeziku. Naa djeca ue osnove znanosti usporedo s uenjem osnova
jezika... govora. Djeca vrlo brzo apsorbiraju osjete dodira, zvuka, vida. Treba im samo
pomo rijei da izvedu prave veze meu njima. Vaa kultura poiva na tabuima,
fundamentalne su rijei kod vas tabu.
Visoki i mravi stari Englez se promekolji na stolcu vrlo paljivo pa prekrii noge
obratno nego prije.
146
- Hvala vam, Lorde Sh'baar. Moda biste me ipak mogli obavijestiti malo poblie?
eljeli bismo znati mogu li nai znanstvenici saznati neto o vaoj znanosti iz vaih
znanstvenih knjiga i snimaka. Molimo vas za dozvolu da presnimimo vae knjige.
Opet to pitanje. Ovaj put neuvijeno, izravno.
Stranac nervozno oblizne usne, osjeajui se vrlo stranim.
- Vai ljudi ne mogu nauiti znanstvene injenice, ak ni iz vaih vlastitih
znanstvenih knjiga. Vaa je civilizacija izrasla na osnovama kulture tabua rijei. U vas su
tabui rijei, a ne djela. Vaa djeca ue ne-izrei. uei da ne-misle. Kulture ovoga tipa,
tabu-kulture, vrlo teko ue, jer svu sposobnost uenja potroe na uenje kako da nemisle. Prosjena osoba, kad odraste, nauila je ne-misliti, pa onda pria proste viceve da
bi ipak bar malo mislila. Takva osoba ne moe nauiti znanstvene pojave i injenice.
Sir Charles se pomakne na stolcu i opet prekrii noge, pa poee gornju usnicu kao
da eli protrljati brkove kojih nema.
- Vi ste savreno nauili engleski sluajui moja predavanja, Lorde Sh'baar. ini
mi se kao da sluam svoja vlastita predavanja o tabuima plemenskih kultura. - On proisti
grlo poput nekoga tko je uhvaen u lai. - Ako zanemarimo gramatiku, dakako. Problem
ne lei u tome mogu li nasa djeca nauiti neto od vae znanosti nego nai uenjaci, nai
inteligentni ljudi, mogu li oni saznati neto od vae znanosti itajui vae knjige i
prouavajui snimke.
Rem je dao dobar odgovor, a ipak Sir Charles nije razumio taj odgovor. On
pomakne ruku da bi je stavio pred oi i olakao razmiljanje, a onda se sjeti da nikad nije
vidio da to ljudi na televiziji rade. To bi mogao biti tabu pokret. Rem spusti ruku prije
nego to je dosegla njegove oi, oblizne usta, pa prijee oima preko kamera traei rijei
koje e shvatiti i najgluplji pripadnici ljudskog sluateljstva, a da ih ipak ne uvrijede.
- Sire, ja vas mogu nauiti da itate nae knjige, ali vi ne biste mogli itati nae
knjige. Nae vas rijei ne bi asocirale na znanstvene termine. Sisati, jesti, probavljati,
spavati, ubiti, ljubiti, raati... snani osjeaji i iskustva stvaraju dojmljive rijei, stvaraju
snane misli. Rijei nae znanosti su snane rijei. Znanost se bavi stvarnocu. Stvarnost
doivljavate kroz osjete, kroz uitke instinkta. Ali u vas su rijei osjeta i uitaka tabu
rijei.
- Ali mi bismo mogli nauiti va jezik, zar ne? - Sir Charles se nagne naprijed,
neosjetno tjerajui sugovornika na odgovor, kao to je to toliko puta uinio na televiziji.
Rem se divio njegovoj tehnici i mnogo je iz toga nauio. Ipak, sada Sir Charles grijei,
sad je slijep, sad mae udicom ispred trupca umjesto ispred ribe.
- A onda bismo mogli itati vae knjige. Kad biste nam dopustili da fotografiramo
vae knjige...
- Kako da naue nae rijei kad ne priznaju pojmove koje te rijei opisuju?
- Mogli bi uiti poput djece, ini mi se - ree Sir Charles. - Svako dijete poinje
sluanjem rijei i ne znajui njihovo znaenje. Svako dijete s vremenom naui i pojmove.
Kad biste nam posudili neku enciklopediju vae nauke, ilustriranu enciklopediju i knjige
147
pomou kojih vi poduavate svoju djecu, i dali nam da ih fotografiramo, siguran sam da
bi nai pametni mladi uenjaci ipak shvatili njihovo znaenje.
- Prekasno je za odrasle, oni su proli svoje vrijeme uenja. - Remov je glas postao
piskav. On mahne rukom ustranu, kretnjom oaja.
- Pa, moda djeca naih znanstvenika, kod kue, moda bismo njima mogli
pokazati fotografije vaih knjiga. Kad biste nam samo dopustili da ih fotografiramo...
Opet se ne razumiju. Opet nemogui zahtjev.
- Vaa djeca s naporom naue vau vlastitu kulturu. Djeca ue probavljati a ne
odgovarajue rijei trijumfa, pohvale ili ak zamjeivanja. Naui da odbija pokvarenu
hranu, ne radi to, zloesto dijete. Naui prazniti crijeva i ne spominjati to. Dobro dijete,
uinilo je, ali ne smije spomenuti, rijei su tabu, rijei koje se ne smiju izgovoriti. Sve to
je u ivotu djeteta vano, ivo, ne smije se izgovoriti. Ona vole i vide ljubav. Pssst, ne
spominji to. Ona naue govoriti, ne vii, ne izvodi smijene zvukove, ne izgovaraj tabu
rijei, ne spominji bilo to vano. Pssst. I tako ona naue da ne-kau, jer su nauila da nemisle. Vrlo je naporno ne-misliti. Odrasli dobro poznaju splet tabua, moraju nauiti da
govore mimo tabua kroz viceve i implikacije, pronai kako da zaobiu tabue ili da umru.
Vie od toga ne mogu nauiti. U glavi vie nema mjesta za vie. Samo djeca mogu uiti.
Sir Charles je djelovao vrlo strpljivo. On uini pokret ustranu, vrlo paljivo
odabrani prirodni pokret kojim se neto odbacuje ustranu, pokret koji ne oznaava
nikakvu opasnost ni ivotinjama ni ljudima.
- Kad bismo imali vae knjige pri ruci, iz kojih bi mogla uiti slijedea generacija
djece. Siguran sam da bi nam vae knjige mnogo koristile.
Rem opet poeli da smije staviti ruku na svoje oi da bi se bolje koncentrirao, ali se
sjeti da se to na televiziji ne radi. On spusti ruku i ogleda se prema trima televizijskim
kamerama, ali mu one ne pomognu da odabere rijei kojima e prenijeti svoju poruku
mozgu blokiranom tabuima.
- Ne bih elio sprijeiti dijete da naui ono to ne bi smjelo po miljenju njegovih
roditelja. To ne bi elio nijedan roditelj. - Podigne glas. - Dijete koje naui govoriti tabu
rijei, jest tabu dijete. Prognanik. Ja upotrebljavam samo vae rijei, rijei iz vaih
predavanja. Dijete iz domorodake kulture u susretu s mudrijim ljudima iz
zapadnoevropske civilizacije naui snane nove ideje izvana. Ono naui da mudri
doljaci ismijavaju njegove tabue. Tada izlane kakav tabu pred svojim starijima i bude
kanjeno, pa sazna da su ideje koje je nauilo lude, zle, neiste, prljave, tabu... po
miljenju njegovih starijih. Dijete pomisli da su njegovi stariji neprijatelji znanja i rasta.
Dijete smatra da je tajna uspjeha u tome da povrijedi svoje starije, da prekri tabue i
pravila i da krene putem zloina, unitenja i nepotivanja starijih. Takva djeea unitavaju
svoju civilizaciju, njihova rasa umire. Mnoga su plemena izumrla zbog kulturnog stresa.
Vi ste to sami rekli. Njegov glas dosegne visoki registar nervoznog naglaavanja i
napokon se slomi u falsetu.
148
- To su bila primitivna plemena - ree Sir Charles pomirljivo. - Ovo je civilizacija.

Ne vidim kako bi uvoenje nekoliko novih znanstvenih ideja moglo izazvati moralnu
krizu. Znanost je po svojoj prirodi bezlina.
- Znanost po svojoj prirodi nije lina? Znanost po svojoj prirodi nije lina? Visoki, vitki ne-ovjek klone. On uperi pogled u pod i promrsi na svom jeziku: - Ne
mogu dopustiti da prolije asu nusproizvoda nae civilizacije po svojoj djeci. - Ipak,
obeao je da e odgovarati na pitanja. On se ogleda po prostoriji zrane ustave, TVkamere uperene u njega poput puaka, kabeli vijugaju po podu, kroz pritvorena vrata van,
u strani svijet.
- Moj engleski moda nije dovoljno jasan. Informacija ne moe biti neutralna na
bilo kojem jeziku. Ne usuujem se to izrei jasnije. - On bespomono uperi svoj pogled u
vjetrom izborano lice engleskog antropologa i na njemu proita suut prema svojoj borbi
da se to jasnije izrazi.
- Sire, kad ste ulazili u domorodaka sela, da li su vas domoroci ikad pokuali
ubiti?
Slavni je antropolog oklijevao, a onda, zaudo, pocrvenio.
- Da, zapravo da. Nekoliko puta. Oito je da sam poinio nekakvu pogreku.
Dakako, kad stranac ulazi u selo a ne poznaje lokalne tabue, mora biti vrlo oprezan. Ja
sam uvijek bio vrlo oprezan, ali katkada se dogodi da prekrite poneki tabu i sasvim
bezazlenim postupkom. - inilo se kao da se ispriava.
Doljak je sjedio na stolici ukoeno poput statue.
- Dugo sam prouavao vae tabue. Gledao sam mnogo televiziju. Vrlo sam
oprezan.
Stari engleski antropolog upilji svoj pogled u stranca.
- elite rei da ste danas vi antropolog a ja domorodac. - On se nasmije, frkui. Kakav preokret! Jesam li dobro shvatio da ste uili nae tabue gledajui televiziju?
- Da. Prouavao sam televiziju gledajui snimljene televizijske programe svih
vrsta. est mjeseci programa na vrpcama. Ja sam oprezan. inim pokrete i izgovaram
rijei pazei da ne uinim nita to dobra osoba u prii ne ini.
Sir Charles se otvoreno nasmije.
- Ah, televizijski tabui. Da, oni su strogi. Malo je toga doputeno na televiziji
otkako se programi razmjenjuju na meunarodnoj razini. Ima tako mnogo zakutaka na
svijetu sa svojom egzotinom religijom, koju bi moglo povrijediti ovo ili ono, da je teko
prisjetiti se sve silne koliine stvari koje se ne smiju raditi pred kamerama. Ali nas to ne
smije zabrinjavati. Ako pogrijeimo i izreemo neto okantno, to e izrezati iz snimke
pri montai. Javnost to nee vidjeti.
- Ne shvaam. - Posjetitelj opet pogleda prema kamerama i vre stegne naslone
za ruke.
- Svijet nas ne vidi, lorde Sh'baar. Moete govoriti sasvim slobodno. Sve ovo, ovaj
na razgovor, ide u magnetoskop. Jedine osobe koje nas promatraju neposredno su
149
lanovi znanstvene komisije i ministri. Cijeli e ovaj razgovor ponavljati i ponavljati dok
ne izreu sve to bi moglo nekoga okirati ili uvrijediti. - Sir Charles se nasmijei,
oigledno uivajui u lekciji. - Moete govoriti sasvim slobodno. Nikoga neete
uvrijediti. Ja, ja sam antropolog i samim time imun na stresove.
Neovjek ustane. Promijenio se, postao je mladim, pokretljivim, ivahnim.
- Ne gledaju! Da vas zagrlim, Sire! Oh, gledao sarn vaa predavanja na televiziji i
uivao! - On potrese Sir Charlesovu ruku. - Molim vas, Sire, ustanite. Poet emo kao da
smo se ovaj trenutak prvi put sreli!
Rem Sh'baar poloi ruku preko svojih grudi.
- Boljelo me ovdje, u srednjim dijelovima tijela, to vas nisam mogao pozdraviti.
Zbunjen, ali nasmijeen, Sir Charles se izvue iz stolca i uspravi se na krutim
nogama.
Rem Sh'baar omota svoje ruke oko njega i stisne.
- Mi se volimo i slini smo, a nismo braa. Neka se moja djeca oene tvojom
djecom i nasele svjetove svojim potomstvom. - On zastane i hihoui apne Sir Charlesu
u uho: - To je, dakako, nemogue, ali srcu ne moemo zabraniti da to poeli!
- Sir Charles okrene glavu prema toploj stranevoj glavi na svome ramenu i
prijateljskom glasu to mu je govorio u uho. Ljubav je rijetka i slabana svjetlost pod
stare dane. On prikloni glavu uz obraz svoga oboavatelja kao to bi djed priklonio glavu
uz svoga unuka, a sentimentalne mu suze napune starake oi. Tada mu pogled zapne na
TV-kameri koja je uprla svoj beivotni pogled u njega kao da ga optuuje.
Sir Charles se ukruti i odmakne.
- Mogli bi nas pogreno shvatiti - ree on tiho. - Diraju me tvoje rijei, dragi moj
deko, ali nas ti ljudi gledaju, oni ljudi koji e cenzurirati magnetoskopsku shimku. Ne
poznajem ih osobno. Budimo formalniji.
Rem Sh'baar se odmakne.
- Dakle, ritual. Bit emo formalni. Sjedinjujem se s tobom, Charlesu od mueva
Harringtona i Engleske, najvie voe i cvijet stabla Zemlje. Potivat u tvoje pretke i
tititi tvoje sjeme. - On otvori patentni zatvara na svom odijelu, od vrata do ispod pasa. Moja su prsa nezatiena pred tvojim udarcima. Okreem svoj vrat prema tvojim zubima
i znam da da u ivjeti vjeno. - On ogoli svoj vrat, prieka dvije sekunde, a onda se
naglo prigne naprijed i poljubi Sir Charlesov vrat, pa posegne dolje i dotakne ga ispod
pasa.
- Neka ti se soj mnoi i bude plodan u tvojoj slici i prilici. Neka se naa djeca
meusobno plode u ljubavi i nai likovi spoje u neto vie. - Glas mu bijae blag.
Od trenutka otkako ga je stranac drugi put zagrlio, stajae Sir Charles sklopljenih
oiju, potresen, sluajui ritualne rijei kao da slua najljepu glazbu. Suze mu iskrsle
ispod vjea.
Rem dovri ritual, pa pogleda Sir Charlesa zabrinuto.
- Zato tuguje oe?
150
- Uspomene, Uspomene na moju djecu, unuke, prijatelje. Nije to ba tuga. Vrijeme

ne moemo vratiti! - On obrie oi poleinom prsta. - Ti si dobar momak.
- Mogao bih podijeliti tvoje uspomene.
Sir Charles otvori zacrvenjele oi i promotri njeno, poluivotinjsko lice, a tada
spusti pogled, ugleda raskopanu odjeu do ispod pasa i dio anatomije koja nije bila
ljudska, ali svakako agresivna, nikako receptivna, dakle muka.
Sir Charles se udalji dva koraka unatrag i skrene pogled. Crvenilo oko oiju proiri
mu se preko cijela lica.
- Zakopaj odjeu - promrsi muklim, zbunjenim glasom. - Ljudi e pogreno
shvatiti. Smatrat e tvoj ritual sugestivnim. - On sjedne na stolac i vrsto prekrii noge. Mislit e da tvoj ritual treba da znai...
Rem ga prekine, spaavajui ga borbe s tabu rijeima.
- Ne elim da te netko pogreno shvati, Oe. Ritual je iskren, iz srca. Ti si lijep.
Oplodio bih te da mogu. - Uzrujano se zavrti, prstiju rairenih kao da e zahvatiti sav
ivot.- Ali duh moe oploditi duh, Sire. Poalji po svoje knjige, Sire Harrington, da ih
mogu ponijeti sa sobom.
Sir Charles zagnjuri lice u ruke tako da ne moe vidjeti.
- Zatvori svoju odjeu - zastenje. - Zar ne moemo promijeniti temu razgovora?
- Ne - Rem odvrati odluno i sasvim rastvori odjeu i izie iz nje. - Mi moramo
raditi. Ne smijemo se ponaati slubeno i biti jedan drugome strancem. Ako na sebi
nemamo odjee, znak je to povjerenja. To se ionako nee vidjeti na televiziji sve dok se
ne vratimo u svoje zaklone, sve dok slobodno ne isplaniramo, smislimo zajedno kako da
pomognemo Ljudima sa Zemlje, koji imaju pravo na saznanje. Treba mi tvoj savjet, Sire.
- Obuci svoju odjeu - zakrklja Sir Charles, ne gledajui. - Nemoj je ostavljati na
podu.
Rem rastreseno podigne odjeu i omota je sebi oko vrata.
- Da, moramo raditi. - On stane koraati gore-dolje, najednom energian i
djelotvoran. - Hajde, da zajedno radimo na rjeavanju problema razmjene informacija
meu naim rasama. Na nain ivota mora raati u zajednici s tvojim nainom ivota.
Ali to da radimo ako enska rasa ne uiva u gestama muke rase? Sjeme informacije ne
smije se prosipati po tlu! Mi moramo nai najpogodniji proces prosidbe za obje vrste. U
kakvo perje da odjenemo novoroenu pticu? Kojem plesu udvaranja emo ga uiti?
Pun entuzijazma, Rem je ilustrirao svoje rijei oponaajuei pticu, jednom rukom
imitirajui dugi vrat, drugom lepravo krilo.
- Kako da prisilimo informaciju da prodre, eerom ili uljem? Moramo planirati
paljivo, moramo gurnuti snano i odluno kad za to doe vrijeme. - On pokae to misli
snanim pokretom bokova.
Crvenilo na licu Sir Charlesa poprimi pjegavo-ljubiasti ton, on pokajniki,
ispriavajui se, mahne prema TV-kamerama, i prisili se da ustane.
151
- Oprostite mi, Lorde Sh'baar. Oprostite, moram otii da o tome razmislim. - On

otetura prema vratima ne ekajui na odgovor.
Zabrinut, Rem odjene srebrnasto odijelo, prie vratima i proviri da bi vidio je li
znanstveniku sa Zemlje dobro. Vidjevi da mu dvojica tehniara pomau da sie, on se
okrene prema unutranjosti prostorije, preleti oima preko kamera pitajui se to e
pametni ljudi u komisiji uraditi s prvom polovicom razgovora. Nekima e se moda
svidjeti, moda e poeljeti da im bude prijatelj - nadao se Rem.
Njegovu e prvom prijatelju sa Zemlje, slavnom antropologu, zacijelo trebati
odmor ili moda kakav lijek. Rem potri prema unutranjim vratima, prieka da ga
automatski ureaj dezinficira, pa uskoi u unutranjost broda.
- Tima - pozove on.
- Tu sam. - On krene za glasom u tuiraonicu. Njegova je najmilija supruga
nervozno eljala mokru kosu, promatrajui okolicu broda kroz majuni ekran u
kupaonici. - Nikakve neprijateljske akcije, Reme.
- Tima, pozlilo mu je pa je morao van.
- Promatrala sam vas - ree ona. Ona izie iz tuiraonice i stane skakutati da bi
stresla kapljice sa sebe.
- Misli li da sad oekuju od mene da neto uradim? Kakvi su obiaji na Zemlji
kad je netko bolestan?
- Ne znam - ree ona, tresui vodu s ruku. - Zabrinuta sam. Prema njihovom
brojanju godina on je potroen. Mogao bi biti tee bolestan. Kree se sporo i pokuava
izgledati sretno.
- Hm, da, moda je bolestan otprije, jo dok sam traio od Zemaljske vlade da ga
dovedu - sloi se Rem tiho. - Velika stvar, umrijeti u povijesnom trenutku. On ne bi
odbio
Rem korakne preko prostorije, a onda se okrene, pun sumnji.
- Moda bi bilo dobro da ostatak razgovora provede leei. On pripada drugoj
evolucijskoj liniji. to misli da li bi mu eljanje kose pomoglo da se osjeti sigurnim, ili
bi ga to uplailo?
- I ja bih ga voljela pomilovati - zamiljeno ree ona. - U raznim evolucijskim
linijama geste imaju razlino znaenje. Ali, Reme, sve ivotinje pokrivene krznom i sa
etiri noge ovise o svojim prijateljima i obitelji koji ih iste iza uha. To je simbol ljubavi.
Njegovi su preci bili pokriveni krznom. Siguran sam da jesu. Vidjela sam njihove
ivotinje na TV, i vodjela sam da one razmjenjuju znakove naklonosti gladei jedna
drugoj vrat i ui jezikom. Sigurna sam da je to gesta ljubavi i na ovome planetu.
Siromani stari, bit e veseo ako ga bude milovao.
- Kad bih ga bar smio nauiti kako da bude mlad - oduevi se Rem. - Ali to bi
moglo potrajati tjednima. Tima, imamo li toliko vremena da mu objasnim psihokemiju?
152
- Ako ti je toliko drag, moda bi vrijedilo riskirati. - Ona mu dotakne obraz

laganim, glatkim prstima. - ini za svoje prijatelje togod eli. Reme, i ja u ti pomoi.
Zajednica vrijedi vie nego ivot.
Oni su promatrali ekran na kojem su se vidjele smanjene scene sa sve etiri strane
broda. Nije bilo nikog do naoruane strae, dva tehniara koji su uvali TV-kabele. Nisu
vidjeli visoku, mravu figuru Sir Harringtona.
Oni se odeu natrag u glavnu prostoriju za uenje i igre. Tima se rukama podigne
na preku, dvaput se oko nje zakovitla i doskoi na drugu preku. Znala je ona to i bolje
izvesti, kao i Rem, uostalom, ali je on ipak ohrabri pljeskom.
Televizijski je ekran svjetlucao, pokazujui zamagljeni pogled na gomilu ljudi.
Izraen runo, da hi mogao primati signale sa Zemlje, zahtijevao je esto podeavanje.
Rem okrene dugme, izbistri sliku i pojaa ton.
Ugledali su Sir Harringtona kako sjedi na platnenom stolcu za sklapanje, lijenik u
bijelom ogrtau dri ga za ruku i mjeri mu puls. Oko njega se tiska gomila novinskih
reportera i gura mu mikrofone u lice. Sir Charles mrzovoljno okree glavu od mikrofona
do mikrofona pokuavajui odgovoriti na mitraljesku paljbu pitanja.
- Ne, nisam ozlijeen. On je simpatini mladi, ali neozbiljan. Ne, ne, nikakve
velike tajne, razgovor je bio velika ala. Moda je pijan. Ili premlad. Ne, ne vjerujem da
nam moe rei bilo to vano. Moda je to njegov pojam o aljivom.
Rem se spusti na pod, prekrienih nogu, i zagnjuri lice u ruke.
Reporteri su postavljali pitanja poput jata pataka.
- Ne - ree Sir Charles, prorijeena mu kosa slijepljena na elu. - Ne mogu vam
ponoviti ni jednu njegovu znanstvenu rije. Bila je to samo antropologija, od rijei do
rijei moje predavanje na BBC II program. Nita nova. Izbjegavao je uporno odgovor na
sasvim jednostavno pitanje. Ne vjerujem da se razumije u znanost. Da li putnik u avionu,
prosjeni putnik, zna bilo to poblie o konstrukciji toga aviona? Mlad je i neozbiljan. Ne
misli na znanstveni nain. Veina njegovih rijei je bila ili bezvezna ili komina. Ponaao
se kao na uru. On nije ozbiljan... Ne, neu se vratiti. Bilo mi je lijepo u njegovom
drutvu, bili smo prijatelji, ali me previe umorilo uzaludno pokuavanje da govorim o
znanosti. Osjeam se loe. Potreslo me.
Licem zagnjurenim u ruke, Rem prostenje:
- Bio sam siguran da me voli.
- Jest, volio te - ree Tima. - Ali si ga neim okirao. Rekao si da e ga okirati. Ona zatvori oi, sjedei i njiui se na preki. - Psst, razmiljam. - Ona otvori oi. Jednom su tajni agenti pokuali spasiti otetog znanstvenika. Uinili su ga bolesnim, a
onda ga odveli u bolnicu i svima rekli da je on bolestan, da ne moe govoriti i da ga ele
izlijeiti. Ljude koji su premladi, ili preglupi, ili prebolesni, moe se zatvoriti. Njima nije
doputeno voziti auto ili zrane brodove. Ako te agenti ele uhvatiti a da ne izazovu rat s
naim narodom, proglasit e te premladim bolesnim ili ludim, pa e doi da te odvedu.
153
Tima se nervozno okrene prema ekranu. Situacija oko broda inila se mirnom i
nepromijenjenom, ali se ona jo jae uznemiri, razmiljajui o svojim rijeima.
- Reme, moramo se pokupiti odavde. Ne moemo uzletjeti s ovim kamerama u
naoj zranoj ustavi. Moda su namjetene da eksplodiraju.
Ona skoi s preke i pohita prema vratima.
- Ne! - Rem je zaustavi i uhvati za ramena. - Kad bih ja bio agent, planirao bih
stvari upravo ovako kako si sad opisala. Moda si u pravu, ali pusti mene da ispraznim
ustavu. Sjeti se, mogli bi pokuati da otmu tebe ako saznaju da si tu.
On izjuri van, a ona pridri vrata. Kad je pogledala u ekran, vidjela je, da se vani
poelo neto zbivati. Parkom su se vrzli bijeli i smei kamioni.
Na televiziji je komentator uzbudeno itao najnovije novosti.
- Lijenici sumnjaju na neku nepoznatu zaraznu bolest. Sir Charles je hitno
otpremljen u bolnicu i bit e u strogoj karanteni. Strani e svemirski brod biti takoer
stavljen pod najstrou karantenu, a vojne vlasti ve uklanjaju sve ljudstvo i posjetioce na
udaljenost od etvrt milje. Sve osobe koje su bile u dodiru sa Sir Charlesom poto je
napustio strani brod neka se odmah jave na telefon broj 799-2354, ili neka se jave osobno
vojnim ambulantnim kolima parkiranim oko broda. Ponavljam. Svi reporteri i ostale
osobe koje su dotaknule Sir Charlesa Harringtona ili bile blizu njega poto je on napustio
svemirski brod, neka smjesta nazovu broj 799-2354, ili neka se jave osobno vojnim
ambulantnim kolima parkiranim oko broda. Ne dodirujte nikoga i donesite sa sobom na
dezinfekciju svu, ponavljam svu opremu koju ste imali kod sebe.
- Najnovija vijest. - Komentator je proitao vijest koju mu je dodao netko sa strane:
- Dr Frederick Wolfgang, psihijatar i lan znanstvene komisije koja je promatrala
snimanje razgovora, smatra da je mogue da je Ambasador iz Svemira bio za vrijeme
razgovora u deliriju ili pod utjecajem alkohola, pa nije odgovoran za svoje rijei. Doktor
je izjavio da se doljak ponaao poput djeteta, a ne zdravoga, sabranog odraslog
pripadnika inteligentne rase, i da je najvjerojatnije zaraen nekim obinim klicama, na
primjer hunjavicom. Doktor je takoer izjavio da stranac nije poduzeo mjere opreza
pazei da sve vrijeme razgovora provede u svome svemirskom odijelu.
Tima je pojaala ton toliko da se moe uti i u ustavi. Ona proviri glavom u
prostoriju gdje se Rem muio da razmrsi kabele i pokrene zakoene kamere.
- Jesi li uo, Reme? Pouri! Spremaju se. Otet e te u bolnicu!
- Zakljuaj vrata izmeu nas - promrsi on kroza zube. Uspjelo mu je otkoiti
kamere i one se pokrenu.
Glas komentatora nastavi:
- Javili su mi da je zamijeena neobina aktivnost kod brodskih vrata.
Na ekranu se vidjelo kako vitka figura u srebrnom svemirskom odijelu izvlai
kamere iz broda. Lik zastane, nogom odbaci kabele koji su stajali na putu kamerama pa
ih gurne niz prilaz vratima. Siavi na tlo, on zaustavi kamere, hitro se obazre oko sebe,
sumnjiavo pogleda pod stube, pa jurne natrag u brod.
154
- ini se da iskrcava televizijske kamere - komentirao je komentator. - Odjea mu

nije hermetski zatvorena, kako vidite, nije navukao ljem. Doktog Wolfgang iz komisije
za pregled snimke razgovora kae da je posjetitelj iz svemira mogao uhvatiti hunjavicu
upravo zato to nije pazio da hermetski zatvori svoje odijelo. Virus hunjavice, relativno
bezopasan za nae naviknute organizme, mogao bi biti smrtonosan nekome tko protiv
njih nema nikakve prirodne zatite.
Na ekranu se pojavi vitki psoglavi lik vukui dva platnena sklopiva stolca. Oni se
meusobno zamrse, zapnu o vrata, stvorenje ih divljom kretnjom istrgne, odbaci daleko
od broda i jurne natrag. Vrata se zatvore.
Mir. A onda se stube polako stanu povlaiti prema brodu, nestanu u njemu, a oko
podnoja broda pojavi se praina i komadii trave.
Rem se vrati u sobu za uenje, zadihan, i nae Timu kako sjedi i promatra
televiziju. Ona ustane i pouri:
- Namjestila sam automatskog pilota na polijetanje pri etiri ge. Hajdemo.
Zajednikim naporom odmaknu plou na podu i ukau se dva bunara
izogravitacione tekuine, pokrivene tankim pokrivaem vodonepropusne pjene. Tima i
Rem paljivo legnu svaki do svoga bunara punog tekuine ija je teina tono odgovarala
faktoru teine njihovih tijela, kako bi uklonila svaki osjeaj gravitacije. Zatim se prevale
na pjenasti pokriva i potonu polako u tekuinu do razine plutanja.
- Spremna?
- Spremna.
Oni pokrenu dugme osiguraa koji je zadravao polijetanje dok putnici ne budu na
sigurnom. Automatski pilot preuzme kontrolu nad broom, zauje se hujanje strojeva,
pojaa se, postane glasno, a ubrzanje ih potisne dublje u tekuinu. Plastina ih pjena
obavije i oni potonu.
TV ekran zakripi, slika se izgubi, a zatim i ton.
Nakon nekoliko minuta pritisak se smanji i oni isplutaju na povrinu. TV ekran je
govorio ozbiljnim glasom:
- Molba radiom da stranac prekine uzlijetanje ili da javi svoje namjere nije dala
nikakva rezultata. Ratno vojno zrakoplovstvo javlja da nije primilo nikakva naloga da
presretne ili zaustavi svemirsko letalo.
Oni se iskobeljaju iz akceleracijskih bunara. Rem pone s gimnastikom.
Na TV ektranu vidjeli su svoj brod kao sitnu srebrnu tokicu. Oblak je zakloni i
ona zauvijek nestane. Zvuk i slika se ponu kvariti. Jodlavi glas izjavi:
- Radar obavjetava da e brod napustiti Zemljinu atmosferu za otprilike dvije
minute. Prema informacijama kojima sada raspolaemo posjetitelj iz svemira odlazi bez
objanjenja, a da nije odgovorio ni na jedno od vanih pitanja na koja je obeao dati
odgovor. Saznajemo iz neslubenih izvora da e specijalna komisija UN razmotriti
njegovo ponaanje i najvjerojatnije predloitt Generalnoj skuptini da uputi otar
prosvjed.
155
Leeli na mekom podu, dvoje se putnika stane histerino smijati.

- Morali smo ih bolje prostudirati - prodahe Tima kroz smijeh. Ona izvede salto
mortale prema TV ekranu i promijeni kanal.
Ekran je ispunio par treperica i dva nisko objeena antikna revolvera.
- Nema tog stranca koji bi smio doi u ovaj na grad i nekanjeno izrei ovakve
rijei - urlao je glas TV-kauboja. - Potei, strane!
- Potei - promrmlja Rem, smijui se napola u suzama, i doda primjedbu koju bi
cenzurirao svaki TV-show.
- Potei - zahihoe Tima, gurkajui ga u bolno mjesto. Smijui se, oni se svuku i
padnu jedno drugom u zagrljaj, da se utjee. Hici iz pitolja bili su sve ti i tii, kako se
brod sve bre udaljavao od udnih signala sa Zemlje.
Murray Leinster:
If You Were a Moklin
Preveo Krunoslav Poljak
Da ste Moklinac
Do posljednjeg trenutka nisam mogao zamisliti da e Moklin biti prvi planet i
kojeg e ljudi kidnuti, brzo, teko diui i strano se obilno znojei. Za to nije bilo
razloga. Ljudi su bili na Moklinu vie od etrdeset godina i nitko nikad nije ni pomislio
da neto nije u redu sve dok to nije zamijetio Brooks. A kad je zamijetio, nitko mu nije
vjerovao. No ispalo je loe. Vrlo zlo. A moda je sada sve u redu.
Moda! Nadam se.
Isprva, ak i poto je poslao duge izvjetaje u est brodova zaredom, nisam opaao
da se stanje pogorava. Nisam to shvatio sve dok nije dola stara Palmyra i spustila se
na pretposljednjem putovanju koje e Kompanija organizirati na Moklin.
Do tog jutra sve je bilo vedro, a tog sam jutra sjedio u trijemu trgovake postaje
dokono, samo sjedio i radosno disao. Gledao sam neko moklinko dijete. Djevojicu,
uzrasta otprilike ljudskoga estogodinjeg djeteta, kako se igra u blatnoj bari dok njeni
roditelji kupuju u postaji. Bila je to lijepa djevojica - kao da pripada ljudskoj rasi. Imala
je dugu bradu, upravo kao i Stari Dobriina prvi ovjek koji je doao ovamo, otvorio
trgovaku stanicu i uio Moklince govoriti.
Moklinci nisu zaboravili Starog Dobriinu. Sagradili su mu, kad je umro, veliku
grobnicu u moklinkom stilu, i na Moklinu se rodilo vie djece s dugom bradom nego to
biste ih mogli potjerati tapom. I inilo se da je sve u redu. Sve!
Sjedei u trijemu, uo sam nekog Moklinca kako govori u prodavaonici. Govorio
je engleski da se ne moe bolje. Rekao je Deethu, naem prodavau Moklincu:
- Ali, Deethe, u onoj drugoj trgovakoj postaji to mogu kupiti jeftinije! Zato bih
ovdje vie plaao?
156
- Ja tu nita ne mogu - odgovorio mu je Deeth takoer na engleskom. - Takva je

cijena. Plati ili ostavi.
Sjedio sam ondje zadovoljno diui, razmiljajui kako je lijepo na svijetu. Zovem
se Joe Brinkley, a ja i Brooks zastupamo Kompaniju na Moklinu - samo ljudi mogu biti
namjetenici Kompanije i dobivati plau, dakako - i sentimentalno sam razmiljao kako
Moklinci svakog dana postaju sve sliniji ljudima i kako je sve lijepo.
estogodinja djevojica ustade iz blatne mlake i iscijedi bradu - brada je bila
potpuno jednaka onoj na slici Starog Dobriine u prodavaonici - i potri cestom za svojim
roditeljima. Zaista je ta djevojica vrlo slina ljudskom biu.
Divlji Moklinci nisu ni izdaleka toliko slini ljudima. Oni to ive u umi
zelenkaste su boje i imaju tanjuraste oi, a nosevi im se mogu micati kao u zemaljskih
zeeva. Da ne znate, ne biste nikad ni pomislili da pripadaju istom rodu kao i Moklinci
koji stanuju oko trgovake stanice. Oni se meusobno kriaju, samo to su djeca slinija
ljudima negoli njihovi roditelji a koa im ima gotovo istu boju kao u Zemljana, to je
sasvim prirodno ako o tome razmislite urno to to nije nitko uinio. Bar ne do tada.
Ni ja nisam na to mislio do tad; Nisam razmiljao ni o izvjetajima nad kojima se
Brooks preznojavao i slao ih svakim Kompanijinim brodom. Dakle, sjedio sam
zadovoljno kad sam zapazio da Sally, stablo koje baca sjenu na trijem trgovake postaje,
poinje izvlaiti korijenje; paljivo ga je smotala i odetala. Opazio sam da se i ostala
stabla pokreu, naputajui uzletite. Odgegala su da bi ostavila slobodan prostor i gurala
su se meusobno, ona manja su skiala ispod velikih i sva su bila razdraena. Nekako su
uvijek znala kad dolazi brod. Zato su se i odmicala. No brod nismo oekivali jo
najmanje mjesec dana.
Ipak, raistila su uzletite pa sam poeo oslukivati neu li uti brodski pogon,
iako nisam vjerovao da brod dolazi. Isprva nisam uo nita. Prolo je vjerojatno deset
minuta do trena kad sam uo piskavi zviduk, a odmah zatim glasnu grmljavinu repulzore kako udaraju o tlo pod sobom. Na sreu, ispod njih nije mokro tlo, inae bi
zaprljali svu okolicu.
Ustao sam iz naslonjaa i izaao da pogledam. Odista, stara se Palmyra spustila s
neba, mjesec dana prije nego to je trebalo, a stabla su se naokolo gurala da bi joj nainila
mjesta. Brod se zaustavio, zalebdio u visini od tri metra - tada se zauo kao neki uzdah - i
zatim pristao na tlu. Sa svih strana poeli su se stravati Moklinci radosno maui.
Ti Moklinci zaista vole ljude! Ljudi su za njih pojam razumnog bia! Jedni e
Moklinci odvui teret u postaju, drugi e se penjati po svemu to eka otpremu, svi
spremni da dodaju robu u brod i nadajui se da e ugledati znance meu posadom. Ako
uspiju nekog ovjeka nagovoriti da ih posjeti kod kue dok je brod na Moklinu, o tome e
pripovijedati tjednima. A tek kako se odnose prema gostima!
Vade raskonu moklinsku nonju za goste - meku, svilenu odjeu - iznose
moklinsko voe i moklinska pia (morali biste ih jednom kuati!). A kad se ljudi moraju
vratiti na brod, u vrijeme polaska, Moklinci ih prate ovjenane vijencima cvijea.
157
Ljudi su uzor na Moklinu. I Moklinci svakog dana postaju sve ljudskiji. Tu je

Deeth, na prodava. Ne moete ga razlikovati od ovjeka. Slian je ovjeku po imenu
Casey, koji je neko radio u postaji. Deeth ima mnotvo brae i sestara, koji su isto tako
slini ljudima kao i on. Zakleli biste se...
No to je pretposljednji put to je na Moklin sletio zemaljski brod, iako to jo nitko
ne zna. Njegova se vrata za putnike otvore i kroz njih izae kapetan Haney. Ugledavi ga,
Moklinci ponu radosno klicati. On im mahne rukom i pomogne nekoj Zemljanki da
izae. Bila je crvenokosa, a oko nje se osjeala neka poslovna atmosfera. Moklinci su
mahali, izvikivali pozdrave i smijeili se. Djevojka im je izgledala smijeno. Kapetan
Haney joj neto ree, a ona stisne usne. Zatim Moklinci dovezoe teretna kolica, kapetan
i djevojka sjedoe u njih, a Moklinci ih stadoe vui i gurati prema postaji uz glasan
smijeh i povike - sve u tako prijateljskom tonu da se svatko u kolicima morao osjeati
ugodno. Moklinci vole ljude! Neopisivo im se dive! ine sve to mogu smisliti da budu
kao ljudi. Oni su bistri, a ponekad me proe jeza kad pomislim kako im postaju sve
bliskiji.
Kapetan Haney side s kolica i pomogne djevojci da sie. Njene su oi plamtjele.
Bila je to djevojka najlueg izgleda koju sam u ivotu vidio, prekrasna s tom crvenom
kosom, ali i s tim plavim oima koje su me neprijateljski gledale.
- Halo, Joe - ree kapetan Haney. - Gdje je Brooks?
Rekao sam mu. Brooks je u potrazi, gore u planinama iza postaje. Srdit je, zabrinut
i razdraljiv, a ponaa se kao da trai neto ega tamo nema a ipak to mora nai.
- teta to nije ovdje - ree Haney. Zatim se obrati djevojci. - To je Joe Brinkley,
Brooksov pomonik. Joe, ovo je inspektor Caldwell, gospoica Caldwell.
- Bit e dovoljno da me oslovljavate s inspektorice - ree djevojka odreito.
Pogledala me s optubom u oima. - Dola sam provjeriti to je s tom trgovakom
postajom konkurenata na Moklinu.
- Oh - rekao sam - to je gadna stvar. No ona ne teti mnogo naim poslovima.
Zapravo, ini mi se da uope ne teti.
- Iskrcajte moju prtljagu, kapetane - ree inspektorica Caldwell zapovjedniki. Zatim se moete pobrinuti za svoje poslove. Ostat u ovdje dok ne svratite prilikom
povratka.
- Hej, Deethe - pozvao sam. No, on je bio odmah iza mene. Gledao je djevojku s
potovanjem i divljenjem. Zakleli biste se da je ovjek! On je pljunuti Casey, koji je
boravio na Moklinu do prije est godina.
- Da, gospodine - ree Deeth. Zatim se obrati djevojci: - Da, madam. Pokazat u
vam vau sobu, madam, tamo e odmah biti otpremljen va prtljag. Ovuda, madam.
Odveo ju je, ali nije morao slati po prtljag. Dola je skupina Moklinaca nosei ga i
nadajui se da e im djevojka rei hvala. Na Moklinu jo nikada nije boravila ljudska
ena i svi su bili uzbueni. Da je ovamo neka ena dola prije, stvar bi ranije pukla. No
sada su Moklinci bili posvuda oko nje, divei joj se.
158
Bilo je i djece s bradom Starog Dobriine i djece samo s brkovima - djeaka i

djevojica - i svega ostalog. Pokazao sam kapetanu Haneyu neku djecu koja su mu bila
nevjerojatno slina i on je upravo rekao:
- Pa, tko e ga znati! - kad se vratila inspektorica Cal dwell.
- to ekate, kapetane? - ree ona ledeno.
- Brod obino ostaje na tlu nekoliko sati - objasnio sam.
- Ti Moklinci su tako ljubazna bia da smo zakljuili da je korisno za postaju ako
posada s njima odrava prijateljske veze.
- Ne vjerujem - ree inspektorica Caldwell, iz ijeg su glasa vrcale ledene iglice da u preporuiti da se taj obiaj nastavi.
Kapetan Haney slegne ramenima i ode, pa sam tako doznao da inspektorica
Caldwell kotira vrlo visoko u hijerarhiji Kompanije. Nije stara, negdje u sredini svojih
dvadeset godina, rekao bih, no obitelj Caldwell je najutjecajnija u Kompaniji i svi neaci,
neakinje i ostali pohaaju specijalnu kolu da bi se mogli uposliti u poduzeu. Dobro
ue i veina ih je zaista dorasla dobrim mjestima koja dobivaju. Kompanija posluje
dvadeset do trideset sunevih sustava i njome se upravna po vrlo strogim propisima. Ako
ste Caldwell, pruit e vam se prilika da napredujete, ali morate se pridravati discipline.
Kapetan Haney se jedva probio kroz Moklince koji su mu eljeli pokloniti cvijee,
voe i ostalo. Moklinci su zaista ludi za Zemljanima! Stigao je do ulaznih vrata i nestao u
njima. Vrata se zatvore, a Moklinci se povuku. Tada Palmyra zagrmi. Upali se
repulzor. Brod se nadme, zaroke i otpiri u visinu. Brujanje je postajalo sve dublje i
dublje i sve tie i tie
- zatim se iznenada zau otar zviduk i broda nestade. Sve je
to potpuno normalno. Nitko ne bi pomislio da je to bio pretposljednji put to je jedan
zemaljski brod uzletio s Moklina!
Inspektorica Caldwell ledeno zatopta nogom.
- Kad namjeravate poslati po Brooksa? - upita.
- Odmah - odvratio sam. - Deethe...
- Poslao sam kurira po njega, madam - ree Deeth. - Ako je uo slijetanje broda,
moda je ve na putu ovamo.
On se nakloni i ode u prodavaonicu. Bilo je Moklinaca koji su doli vidjeti
slijetanje broda, a sada su htjeli trgovati. Inspektorica Caldwell odskoi.
- to je to? - upita uznemireno.
Stabla to su se sklonila s uzletita da naine mjesta Pal myri gegala su se
natrag. Prvi put sam shvatio da se to nekome tko je tek stigao na Moklin moe initi
smijenim. U stanovitom smislu to su stabla uobiajena izgleda. Imaju deblo, grane i tako
dalje. Samo to mogu uvui korijenje u rupe koje ine u tlu i na tim mjestima najee i
ostaju. Ali, mogu se i kretati. Kad nema dovoljno vode, ili ako ih je previe, ili dosade li
jedno drugome, ona izvuku korijenje i odgegaju traei bolje mjesto kako bi tamo pustila
korijenje.
159
Stabla na naem uzletitu nauila su da u odreenim vremenskim razmacima

slijee brod i da mu moraju nainiti mjesta. Sada je brod otiao i ona su poela teturati
natrag prema svojim mjestima. Mlaa su se stabla gegala bre od velikih i zauzimala
bolja mjesta, a stara zlovoljna stabla gnjevno su mahala granama i puila se od bijesa.
Objasnio sam to se zbiva. Inspektorica Caldwell je samo buljila. Zatim se tromo
pribliila Sally. Volio sam Sally. Prilino je stara - njeno je deblo debelo jedan metar - i
ona uvijek prui granu da ujutro zasjeni moj prozor, a ja nikad ne doputam da neko
drugo stablo zauzme njeno mjesto. Ona doe gunajui i odmota korijenje, pa ih jedan po
jedan uvue u rupe koje je ostavila i zadovoljno se umiri.
- Nisu li... opasna? - upita uznemireno inspektorica Caldwell.
- Ni najmanje - odvratio sam. - Stvari se na Moklina mogu mijenjati. One se ne
moraju boriti. Stvari se drugdje bore jer se ne mogu mijenjati, bude ih previe, a borba je
jedini nain da se suprotstave konkurenciji. Ali na Moklinu postoji specijalna vrst
evolucije. Mogli biste je okarakterizirati kao kooperativnu. Ovdje je ugodno ivjeti.
Jedino to sve tako brzo sazrijeva. Na primjer, Moklinac odraste za etiri godine.
- A to je s onom drugom trgovakom postajom? - zafrke ona. - Tko stoji iza nje?
Kompanija ima iskljuivo pravo ovdje. Tko se ubacio na nae podruje?
- Brooks to pokuava ustanoviti - odvratio sam. - Imaju potpuni asortiman
trgovake robe, ali Moklinci uvijek kau da su ljudi koji vode postaju nekamo otili, u
lov ili slino. Zato nismo vidjeli nijednog od njih.
- Niste? - upita kratko djevojka. - Ja u ih vidjeti! Ne moemo imati konkurenciju
na naem ekskluzivnom teritoriju! Ostali Brooksovi izvjetaji... - Ona zastade. - Taj me
va prodava podsjea na nekog znanca.
- On je Moklinac - objasnio sam - ali izgleda kao slubenik Kompanije Casey.
Casey je direktor podruja na Khatimu Dva, ali je neko bio ovdje, a Deeth je njegova
pljunuta slika i prilika.
- Odvratno! - ree s gaenjem inspektorica Caldwell.
Nekoliko se stabala uporno odguravalo. Borila su se, na svoj stabalski nain, za
osobito dobro mjesto. A druga su naokolo gegala, ljutita kao risovi jer ih je netko istisnuo
s mjesta koja su im se svidjela. Gledao sam ih. Zatim sam se nasmijeio jer se nekoliko
mladih stabala uvuklo ispod velikih koja su se borila i stavilo korijenje u rupe za koje su
se velika stabla gurala.
- Ne svia mi se vae stajalite! - ree bijesno inspektorica Caldwell.
Ona ljutito ode u postaju, a ja se zabezeknuh. to je loe u tome to sam se
nasmijao kad su ta mlada stabalca oduzela boljima od sebe najbolja mjesta?
Brooks se vratio tog popodneva stupajui pred skupinom svojih vodia, umskih
Moklinaca sa zelenkastom koom i tanjurastim oima. On je zgodan mukarac, snane
grae i vrstih vilica.
Kad je iz ume izaao na uzletite - do tada su se sva stabla tamo vratila nestrpljivo je grabio velikim koracima. U pratnji umskih Moklinaca izgledao je vrlo
160
dramatino, poput video slike istraivaa na nekom nepoznatom planetu, to se vraa iz

mranih opasnih uma praen udnim uroenicima koji jo ne znaju da li je taj posjetitelj
iz svemira bog ili neto drugo. Znate ve kako je to.
Opazio sam da ga je inspektorica Caldwell dobro promotrila i zamijetio sam da su
joj se rairile oi. Gledala ga je kao da ju je okirao, ali ne neugodno.
On zatrepta oima kad ju je vidio. Zatim zaguna:
- to je ovo? enski Moklinac?
Inspektorica Caldwell se isprui u svoj svojoj visini pa se nakostrijei.
- Ovo je inspektorica Caldwell - brzo sam rekao - koju je jutros ovdje iskrcala
Palmyra. Oh, inspektorice, ovo je Brooks, ef postaje.
Oni se rukuju. On je pogleda i ree:
- Ve sam izgubio nadu da e itko obratiti panju na moje izvjetaje. Doli ste
provjeriti moj izvjetaj da trgovaku postaju na Moklinu valja napustiti?
- Nisam! - ree otro inspektorica Caldwell. - To je be smisleno! Ovaj planet ima
velikih mogunosti, ova je postaja unosna, a uroenici su nam skloni. Promet mora dalje
rasti. Uprava ak namjerava uvesti specijalne kulture.
To me se dojmilo kao odlina zamisao. Rado bih vidio io e se dogoditi ako
Moklinci stanu uzgajati nove vrste bilja! To bi zaista bio prizor! - s normalnim
moklinskim biljkama kako gledaju strance to dobivaju najbolja mjesta za rast i
specijalnu panju! Ne mogu ni naslutiti to bi se dogodilo, ali volio bih to vidjeti!
- Odmah bih vas htjela upitati - ree ljutito inspektorica Caldwell - zato ste
dopustili da se podigne konkurentska trgovaka postaja, zato to niste prije javili i zato
niste doznali koja se kompanija krije iza toga?
Brooks ju je gledao. Poeo se ljutiti.
- Do vraga! - odvrati. - O svemu tome pie u mojim izvjetajima. Zar ih niste
proitali?
- Dakako da nisam! - ree inspektorica Caldwell. - Dobila sam kratak izvjetaj o
ovdanjoj situaciji i reeno mi je da je istraim i ispravim.
- Oh! - ree Brooks. - Znai, to je!
Zatim je izgledao kao da je progutao nekoliko nepristojnih rijei. Bilo je smijeno
gledati ih kako bulje jedno u drugo, kako oboje poprima izgled kao da u onom drugom
vidi neto to ga neizmjerno mnogo zanima, a ipak, oboje baca ljutite iskre.
- Ako mi pokaete uzorke njihove robe - ree arogantno inspektorica Caldwell - a
nadam se da barem to moete, ustanovit u koja ih kompanija prodaje.
On se neveselo naceri i povede je u postaju. Iznijeli smo robu koju su na na
zahtjev kupili Moklinci. Brooks sloi stvari po stolu i makne se u stranu da bi vidio to e
ona poduzeti. Pri tom se i dalje cerio bez zadovoljstva. Ona uzme video projektor.
- Hmmm - ree prezrivo. - Kvaliteta nije osobita. To je... - ona zastade. Uzme u
ruku umski no. - Ovo je - ree - proizvod tvrtke. .. - Zatim opet zastade. Uzme malo
sukna i opipa ga. Puila se od ljutine. - Shvaam. Budui da smo tako dugo na ovom
161
planetu i Moklinci su se navikli na nau robu, ljudi s druge postaje prave njezine
duplikate! Jesu li njihove cijene nie?
- Pedeset posto - odvrati Brooks.
- Ali na promet nije opao - umijeao sam se. - veina Moklinaca kupuje kod nas,
iz prijateljstva. Ti su Moklinci nai veliki prijatelji.
U tom trenutku ude Deeth, koji je izgledao tono kao Casey koji je neko bio ovdje
na Moklinu. On mi se nasmijei.
- Jedna djevojka vam je upravo donijela neto da vidite - ree mi.
- Glupost! - odvratih zbunjen i obradovan. - Poalji je unutra i nai poklon za nju.
Deeth izae. Inspektorica Caldwell nije nita opazila. Bjesnila je na tu drugu
kompaniju to kopira nau trgovaku robu i obara nam cijene na planetu na kojem imamo
iskljuivo pravo. Brooks ju je mrko gledao.
- Pogledat u tu njihovu postaju - najavila je - i ako ele trgovaki rat, imat e
ga! Moemo oboriti cijene ako moramo. Iza nas je sva mo Kompanije!
inilo se da se i Brooks ljuti, moda zato to nije proitala njegove izvjetaje. No u
to ude Moklinka. Nije bila runa. Moglo se vidjeti da je Moklinka - nije imala tako
uvjerljivo ljudski izgled kao, recimo, Deeth - ali je bila vrlo lovjekolika. Ona mi se
nasmijulji.
- estitam - ree i pokae mi ono to je nosila.
Pogledao sam. Bilo je to moklinko dijete, djeak, tek roen. Uha su mu imala
oblik mojih, a nos mu je izgledao kao da je netko na nj stao - takav je i moj nos - ukratko,
izgledao je kao vrlo umanjeni radni model mene osobno. Pokakljao sam ga za
podbradak i rekao: Gici, gici. Ono je gugutalo u mene.
- Kako se zove? - pitao sam djevojku.
Rekla mi je. Nisam je poznavao niti sam je ikada prije vidio, pa ipak mi je htjela
ugoditi, u redu - moklinki stil.
- Vrlo lijepo dijete - rekao sam. - Vrlo bistro. Nadam se da e kad odraste biti
pametnije od mene. - Tada je uao Deeth s punim rukama robe kakvu je Stari Dobriina
darovao prvom moklinkom djetetu koje se rodilo s dugom bradom slinom njegovoj, a
ja sam rekao: - Hvala na estitkama. Vrlo sam poaen.
Ona uzme robu, opet se zahihoe i izae. Dijete me je radosno gledalo preko njena
ramena i mahalo ruicom. Upravo kao ovjek. Zaista bistro dijete, s koje god strane
gledali.
Zatim sam uo buku. Inspektorica Caldwell me je gledala s prezirom u oima.
- Rekli ste da su to ljubezna stvorenja? - ogoreno je upitala. - Rekla bih da bi bolje
odgovarala rije zaljubljena! - njen glas je drhtao. - Bit ete premjeteni odavde im se
Palmyra vrati!
- to se dogodilo? - pitao sam iznenaeno. - Ona mi je estitala, a ja sam joj dao
poklon. To je obiaj. Bila je zadovoljna. Ne sjeam se da sam je ikada prije vidio.
- Niste je vidjeli? - rekla je. - To je bezosjeajno! Odvratni ste!
162
Brooks se pone zagrcavali, zatim hihotati i napokon se poe savijati od smijeha.

Smijao se inspektorici Caldwell. Zatim sam shvatio i poeo sam puhati. Zatim sam hukao
i vriskao. to se vie ljutila, postajalo je smjenije. Gotovo je eksplodirala od ljutitosti.
Vjerojatno smo ludo izgledali nas dvojica u postaji, vritei od smijeha, dok je ona
bila sve bjenja i bjenja. Naposljetku sam morao lei na pod da bih se udobnije smijao.
Shvaate, nije razumjela ni rijei od onog to sam joj rekao o posebnoj vrsti evolucije
ovdje na Moklinu. to me je ljutitije i prezrivije gledala, jae sam se smijao. Nisam se
mogao suspregnuti.
Kad smo sutradan krenuli prema drugoj postaji, atmosfera je bila takva da je ne
biste mogli nazvati srdanom. Krenuli smo samo inspektorica i ja, a pratili su nas Deeth i
jo nekoliko Moklinaca. Obukla se u zeleno odijelo za umu i sa svojom crvenom kosom
zaista je dobro izgledala. No pogledala me je hladno kad je Brooks rekao da je odvedem
u drugu postaju i prvih nekoliko kilometara nije progovorila ni rijei.
Dugo smo pjeaili, a zatim su Deeth i ostali otili naprijed pa nisu mogli uti to
ona govori. A ona je ljutilo primijetila:
- Moram rei da mister Brooks nije osobito susretljiv. Zato on nije poao sa
mnom? Boji li se ljudi u onoj postaji?
- Ni govora - odvratio sam. - On je dobar momak. A vi ste mu pretpostavljeni i
niste proitali njegove izvjetaje.
- Ako sam mu pretpostavljena - ree ona otro - uvjeravam vas to je zato to sam
mjerodavna!
- Ne sumnjam u to - odvratio sam. - Da niste inteligentni, njega to ne bi smetalo.
Ali mukarac ne voli da mu lijepa djevojka zapovijeda. On eli njoj zapovijedati. Ako je
runa, nije vano.
Ona odmahne glavom, ali joj to nije bilo neugodno. Zatim ree:
- to pie u tim izvjetajima to sam morala proitati?
- Ne znam - priznao sam. - No on se znojio nad njima. Ljuti ga to se nitko nije
potrudio da ih proita.
- Moda - sloi se ona - u njima stoji ono to bih morala znati o toj drugoj
trgovakoj postaji. to vi o njoj znate, mister Brinkley?
Rekao sam joj to je Deeth govorio Brooksu. Brooks je za nju saznao jer su jednog
dana neki Moklinci doli trgovati i uljudno pitali zato traimo tako mnogo za ovo ili
ono. Deeth im je rekao da su cijene odavno takve, a oni su pak rekli da druga trgovaka
postaja prodaje iste stvari jeftinije. Deeth je pitao koja je to druga postaja. Oni su mu rekli
da postoji postaja koja prodaje istu robu kao i mi, samo jeftinije. I to je sve to su rekli.
Zatim je Brooks rekao Deethu da istrai stvar i on je otiao i vratio se. Druga se
postaja nalazi jedva dvadesetak kilometara daleko od nae i ona prodaje robu jednaku
naoj. A cijene su im upola manje. Deeth nije vidio ljude koji je vode - vidio je samo
prodavae Moklince. Ni mi nismo uspjeli vidjeti te ljude.
- Zato ih niste vidjeli?
163
- Svaki put kad bismo Brooks ili ja otili tamo - objasnio sam - Moklinci koji rade
za njih rekli bi da su ti ljudi nekamo otili. Moda otvaraju nove postaje. Napisali smo im
obavijest i u njoj ih pitali to namjeravaju, ali nisu odgovorili. Dakako, nismo vidjeli ni
njihove poslovne knjige ni prostorije u kojima ive...
- Mnogo ste mogli doznati da ste pogledali u knjige! - prekinula me je. - Zato
niste jednostavno uli i zatraili da vam Moklinci pokau ono to elite, kad su ve ti
ljudi odsutni?
- Zato to - odgovorio sam strpljivo - Moklinci imitiraju ljude. Ako izazovemo
guvu, i oni e je poeti izazivati. Ne smijemo davati loe primjere kao to su fiziko
nasilje, nasilno ulaenje, ubijanje ili bigamija, inae e Moklinci initi to isto.
- Bigamija! - rekla je ironino. - Ako me pokuavate uvjeriti da imate dovoljno
smisla za moral...
Malo sam se naljutio. Brooks i ja smo joj objasnili da je to divljenje i da je
evolucija na Moklinu takva da se raaju djeca s dugom bradom i da je estitka Moklinke
samo estitka to je njeno dijete slino meni i nita vie. No ona nije sluala.
- Gospoice Caldwell - rekao sam - Brooks i ja rekli smo vam sve. Htjeli smo vam
to rei na delikatan nain kako bismo potedjeli vae osjeaje. Ako biste vi sada htjeli
potedjeti moje bio bih vam zahvalan.
- Ako mislite na svoje finije osjeaje - ree ona podrugljivo - potedjet u ih im ih
zamijetim.
Zautio sam. Nema smisla prepirati se sa enom. Probijali smo se kroz umu bez
rijei. Odjednom naiemo na gnjezdavi grm. Bio je prilino velik. Na njemu je bilo
nekoliko desetaka gnijezda, od vrlo sitnih, ne veih od ljudske ake, pa do velikih, zrelih,
ovijenih mekom tvari, koja su se rastvorila i primila u sebe domainstva ptica brbljavica.
Dvije su brbljavice sjedile na grani uz gnijezdo to je bilo dovoljno veliko da se
otvori i primi u sebe jaja, ali se jo nije otvorilo. Brbljavice su dizale larmu kao da ga
psuju i pouruju da se otvori jer im se uri.
- To je gnjezdavi grm - rekao sam. - Na njemu rastu gnijezda za ptice brbljavice.
Ptice - hm - oplouju tlo oko njega. One se lakomo hrane i mnogo hrane im pada iz
kljuna, gnjije i postaje gnojivo. Gnjezdav grm i ptice brbljavice ive u simbiozi. Tako
djeluje evolucija na Moklinu, upravo kao to smo vam priali Brooks i ja.
Odmahnula je svojom crvenom glavom i nastavila koraati ne izustivi ni rijei. I
tako smo stigli do druge trgovake postaje. I tu je obuze ono podmuklo i dugotrajno
bjesnilo, koje momke sline meni ispunjava strahopotovanjem.
U postaji su bili samo Moklinci. Rekli su da su ljudi nekamo otili. Gledali su je
zadivljeno i s potovanjem. Pokazali su joj skladite. Bilo je praktiki identino naem samo to su rekli da su neke artikle rasprodali zahvaljujui niskoj cijeni. Ponaali su se
uljudno i radovali se njenom posjetu.
No nije doznala nita o tome odakle dobivaju robu, a ni koja kompanija kvari
poslove na Moklinu. Gledala je glavnog prodavaa i u njoj je kipjelo.
164
Kad smo se vratili, Brooks se znojio nad memorandumom koji je pripremao za

slijedei brod Kompanije. Inspektorica Caldwell umarirala je u prodavaonicu i davala
kontroliranim, otrovnim glasom nareenja. A zatim je otila ravno Brooksu.
- Upravo sam naredila prodavaima da smanje cijene za sedamdeset pet posto rekla je glasom koji je malo treperio od gnjeva. - Naredila sam da se udvostrui i kredit
za kupnju robe. Oni ele trgovaki rat? Imat e ga!
Lua je vie nego to koristi poslovima. Brooks umorno ree:
- Htio bih vam ukazati na neke injenice. Obiao sam sva ki centimetar teritorija u
krugu od pedeset kilometara traei mjesto na kojem slijee brod koji donosi robu toj
postaji. Nisam naao takvo mjesto: znai li to to za vas?
- Postaja postoji, zar ne? - odvrati ona. - Ima skladite robe, zar ne? A mi imamo
iskljuivo pravo trgovine na Moklinu, nije li tako? To je za mene dovoljno. Moj je
zadatak da ih odavde potjeram!
No ona je bila malo previe ljutita da bi to pogodovalo poslovima. Brooks joj
umorno ree:
- Na raspolaganju im je gotovo cijeli planet i mogli su podii postaju na bilo kojem
drugom mjestu. Mogli su otvoriti trgovinu na drugoj hemisferi i odrediti cijene koje im se
svide. Zato su postavili postaju odmah do nas? Ima li to smisla?
- Ako su blizu - odvrati ona - imaju kupce koji su ve navikli na robu to dolazi sa
Zemlje. Osim toga, tu su nali Moklince ve izvjebane kao tumae i prodavae! I... Tada izbije ono to je u njoj kuhalo, kipjelo, puilo se i gorjelo. - I ondje su nali
poslovou koji je vrlo lijep, mlad mukarac, mister Brooks! On vam je ne samo slian u
svakoj pojedinosti vanjtine nego ima i mnogo od vaeg naina ponaanja. Morali biste
biti vrlo ponosni!
Poslije toga ona zalupi vratima sobe. Brooks je mirkao.
- Ona ne vjeruje nita - ree ogoreno - osim da su mukarci pokvareni. Je li istina
da je taj Moklinac nalik na mene?
Potvrdno sam kimnuo glavom.
- Smijeno. Nisu mi ga nikad pokazali da bi dobili poklon. - Zatim me je ozbiljno
pogledao. - Kolika je slinost?
Da nosi tvoje odijelo, zakleo bih se da si to ti - rekao sam mu iskreno.
Zatim je Brooks polako, vrlo polako, problijedio.
- Sjea li se kad si s Deethom i njegovim roacima iao u lov? Tada je poginuo
jedan Moklinac. Ti si nosio odjeu gosta, zar ne?
udno sam se osjeao, ali sam potvrdio. Gostinjsko odijelo je za Moklince isto to
i najbolja spavaa soba i batak pileta za ljude. A i moklinki lov je neto. Oni odlaze u
lov na garlikhte, koje moete slobodno nazvati zmajevima jer imaju ljuske, lete i vrlo su
neugodni.
Love se tako da uzmete sa sobom nekoliko ptica brbljavica koje se ne gnijezde one nisu ni za to dok su u medenom mjesecu - i brbljavice lepraju naokolo dok ne doe
165
garlikht da ih ulovi. Tada one pojure prema lovcima krijetei kao da ele rei: Dr'te
se! Dolazim! Mjesta da proem! Za njima leti garlikht i lovci sa hvataju dok leti mimo
njih.
Brbljavicama se zatim daju njegove iznutrice i one posjedaju oko njih i jedu,
brbljajui, i ini vam se kao da razgovaraju kako su ve i prije ve mamile garlikhte,
samo mnogo bolje.
- Jesi li imao gostinjsku odjeu? - ponovi Brooks pitanje
Osjeao sam se udno ali sam opet potvrdio. Moklinska je gostinjska odjea vrlo
laka na koi i vrlo je ugodna. Ta odjea nije praktina za lov, ali Moklincima se ne svia
ako je ovjek koji je njihov gost ne nosi. I dakako, da bi je nosio mora skinuti svoje
ljudsko odijelo.
- Zalo je to vano? - htio sam znati. No bio sam one raspoloen.
- Jesi li u toku lova doao na jedan dan ovamo po duhan i da se okupa?
- Ne - rekao sam i poeo me obuzimati neki strah. Bili smo daleko u Thunlibskim
planinama. Tamo smo pokopali mrtvog Moklinca i potroili mnogo vremena dok smo
iznad njegova tijela podigli grobnicu. Zato?
- U toku tog tjedna - ree mrko Brooks - i dok si ti imao gostinjsku odjeu,
netko je doao u tvom odijelu, uzeo duhana, proveo ovdje dan i zatim opet otiao. Joe,
upravo kao to postoji Moklinac koji bi se mogao izdavati za mene, tako postoji i
Moklinac koji bi mogao tebe zamijeniti. On je to, zapravo, i uinio. Nitko nije u njega ni
posumnjao.
Uhvatila me panika.
- Ali, zato je to uinio? - htio sam zrnati. - Nije nita ukrao! Je li to uinio samo da
bi s
- Moda je - ree Brooks - provjeravao moe li me prevariti. Ili kapetana Haneyja s
Palmyre. Ili...
Pogledao me je. Osjeao sam kako se koim. To bi se moglo pretvoriti u gadnu
zbrku!
- Nisam ti to prije rekao - nastavi Brooks - ali ve dugo na to mislim. Moklinci
vole biti ljudi i dobivaju ljudsku djecu - djecu koja izgledaju kao ljudi. Moda poele da
budu i lukavi kao ljudi. - On se bezuspjeno pokua nasmijeiti. - Ta mi je trgovaka
postaja od samog poetka bila sumnjiva. Ne bi smjela postojati, a ipak je tu. Razumije
li?
Osjetio sam slabost i bilo mi je muno. To je opasna stvar! No brzo sam rekao:
- Ako hoe da ima Moklinaca koji bi se mogli izdavati za mene i tebe, i ako snuju
da nas uklone i da sami zauzmu naa mjesta... Ne, ne mogu to vjerovati Moklinci vole
ljude!! Oni ni za to ne bi uiniti ljudima neto na ao!
Broks nije obraao panju mojim rijeima. Samo je grubo rekao:
- Pokuavao sam nagovoriti Kompaniju da se povuemo odavde, i to brzo! A
poslali su ovu inspektoricu Caldwell, koja ne samo to je ena nego je jo i crvenokosa!
166
Oni samo misle na konkurenciju! A ona opet u nama vidi samo grupu pohotnih
pokvarenjaka.
Tada se neeg dosjetih.
- Ona je prva ena koja je dola na Moklin. I ima crvenu kosu. To je prva crvena
kosa koju su Moklinci vidjeli. Imamo li vremena?
On je raunao. Zatim ree:
- Budemo li imali sree, uspjet e. Naao si rjeenje!
- Zatim se izraz njegova lica malo ublai. - Ako se to dogodi, bit e, jadnica, teko
pogoena! ene ne vole imati krivo. Osobito crvenokose! No to bi moglo znaiti spas za
- ovjeanstvo ako dobro razmisli.
Namignuo sam mu. A on uzrujano nastavi:
- Pazi, ja nisam Moklinac! Ti to zna. Ali ako postoji Moklinac koji mi je dovoljno
slian da zauzme moje mjesto... Razumije? Moramo misliti na inspektoricu Caldwell, u
svakom sluaju. Ako vidi da sam prekriio prste, ti klimaj malim prstom. Tada u znati
da si to ti. I obratno. Razumije? Zaklinje li se da e paziti na inspektoricu Caldwell?
- Dakako! - odvratio sam i klimnuo malim prslom. On je prekriio svoje prste. To
je znak za koji emo znati samo nas dvojica. Osjeao sam se mnogo bolje.
Brooks je nezadovoljan otiao slijedeeg jutra u posjet drugoj trgovakoj postaji da
vidi Moklinca koji mu je toliko slian. S njim je otila i inspektorica Caldwell, bijesna
kao i uvijek, a pretpostavljao sam da e biti vatrometa kad Brooks bude vidio svog
moklinskog dvojnika, koji, po njenom miljenju, nije samo sluajnost. U emu ona ima
pravo, samo je njeno tumaenje pogreno.
Prije odlaska Brooks je prekriio prste; znaajno me pogledao. Klimnuo sam mu
malim prstom. Otili su.
Sjedio sam u sjeni Sally i pokuao razmiljati. Obuzeo me je grdni strah.
Palmyra e doi za dva tjedna s terelom nove robe. S nostalgijom sam razmiljao kako
je sve bilo u redu na Moklinu, i kako se Moklinci dive ljudima, i kako je sve bilo ugodno,
i kako je za Moklince velika ast to ele biti kao ljudi, i kako nijedan Moklinac ne bi
mogao ni pomisliti da nanese zlo ovjeku, i kako oni radosno, s potovanjem i puni sree
podraavaju ljude. Moklinci su divan narod. Ali...
No sada je svemu tome kraj. Volei ljude, Moklinci su poslali lukavi i sada je to
izmaklo kontroli. Moklinci su spremni uiniti sve kako bi raali djecu slinu ljudima. To
je velika poast. Ali, nijedan ovjek do sada nije vidio Moklinca starog etiri ili pet
godina, koji je potpuno odrastao i tako je slian Brooksu da ga nitko ne bi od njega
mogao razlikovati. To nije nikakva urota. To je samo rezultat ljubavi Moklinaca prema
ljudima. Osim toga. Moklinci se boje da ljudi ne bi rado vidjeli sebe u moklinkom
ogledalu. I kad su ve svoju djecu uinili toliko slinim ljudima, oni to dre u tajnosti
upravo kao to djeca uvaju tajne pred odraslima.
Moklinci su vrlo slini djeci. Morate ih voljeti. No ovjeka moe lako uhvatiti
panika pri pomisli to e se dogoditi ako se Moklinci ponu predstavljati kao ljudi medu
167
ljudima i ako zaele da njihova djeca dobiju najkvalitetnije mozgove, najrazvijenije

talente i tako dalje..
Znojio sam se dok sam tu sjedio. Mogao sam vidjeti cijelu sliku. Brooks se
zabrinuo da se Moklinci ne izgube meu ljudima, da ih ne nadmudre kad njihova djeca
odrastu postavi veliki politiari, privrednici, svemirski istraivai, najljepe djevojke i
najzgodniji momci u Galaktici - sve to bi ljudi sami htjeli biti. I sama pomisao na to
dovoljna je da svaki Zemljanin osjeti kako gubi hrabrost. No Brooks se zabrinuo i za
inspektoricu Caldwell, koja je visoka, crvenokosa i koja ne eli shvatiti neke stvari.
Vratili su se s puta u drugu postaju. Inspektorica je bila zbunjena i ljutita. Brooks
se znojio i bio uplaen. Dao mi je neprimjetno znak i ja sam mu klimnuo malim prstom,
tek toliko da se uvjerim da ga nizu zamijenili bez znanja inspekto ice Caldwell, a on opet
da se meni nije nita dogodilo dok je on bio odsutan. Nisu vidjeli Moklinca koji je
izgledao kao Brooks. Nisu doznali nita vie nego to smo otprije znali - a to je bilo
gotovo nita.
Vrijeme je prolazilo. Brooks i ja smo se znojili i ekali da se Palmyra vrati s
neba i u meuvremenu prieljkivali da inspektorica Caldwell napokon shvati to valja
uiniti. Svakog jutra on bi prekriio prste, a ja sam mu odvraao klimanjem malim
prstom... I on je njeno pazio na inspektoricu Caldwell.
Druga trgovaka postaja nije se uznemiravala. Robu je i dalje prodavala uz pola
nae cijene. I tako smo po nalogu inspektorice Caldwell opet smanjili nae cijene na
polovicu njihovih. Oni su opet smanjili na polovicu svoje i tako se to nastavljalo a mi
smo se znojili.
Tri dana prije dolaska Palmyre naa se roba prodavala uz tono jedan posto od
cijene koju je imala prije mjesec dana, a druga ju je trgovaka postaja prodavala uz pola
te cijene. inilo se da emo morati plaati Moklincima da kupuju kod nas robu kako
bismo uspjeno konkurirali drugoj postaji.
Inae se povrinski sve inilo normalnim. Moklinci su se, kao i uvijek, motali oko
nas, ljubazni i puni divljenja. Nekoliko su dana dolazili samo da vide inspektoricu
Caldwell i promatrali su je s puno potovanja.
Brooks je bio mrzovoljan. Zaljubio se u nju do uiju, a ona je to znala i muila ga.
Izderavala se na njega, a on joj je strpljivo i uljudno odgovarao - jer je znao da e joj biti
potreban da je tjei kad se dogodi ono emu se nadao. Gotovo je ispraznila nae skladite
niskim cijenama. Na policama u prodavaonici vie nema gotovo niega. Ali, druga
trgovaka postaja imala je puno skladite.
- Mister Brooks - rekla je ogoreno inspektorica Caldwell za vrijeme doruka morat emo uzeti vei dio tereta s Palmyre kako bismo popunili zalihe.
- Moda - odvrati on - a moda i ne.
- Ali, moramo upropastiti tu drugu postaju - rekla je oajniki. Zatim se skrila To je... to je moj prvi samostalni zadatak. Moram ga uspjeno obaviti!
168
On je oklijevao. U tom je trenutku uao Deeth. Blistao je od simpatije prema

inspektorici.
- estitka za vas, madam. Ima ih tri. Piljila je u njega. Brooks ljubazno ree:
- U redu, Deethe, uvedi ih i pripremi darove. Inspektorica Caldwell je ne vjerujui
mucala:
- Ali... ali...
- Ne ljutite se - ree Brooks - oni to smatraju au. A to, zapravo, i jest.
Tri mlade Moklinke uu hihoui se. Uope nisu izgledale loe. Bile su sline
ljudima kao i Deeth, samo to je jedna od njih imala duge sputene brkove sline onima
koje je imao jedan lan posade Palmyre, a tome je razlog bio to Moklinci, prije
dolaska inspektorice Caldwell, nisu vidjeli enu. Ali, sigurno je da su joj se divili! A
moklinska se djeca brzo raaju. Vrlo brzo.
Pokazale su joj ono to su tako ponosno i sretno drale u rukama. Imale su tri
moklinka djeteta, svaka po jedno. I svako je dijete imalo crvenu kosu, istu kao i
inspektorica Caldwell, i sve su bile djevojice, pljunuta njezina slika i prilika. Zakleli
biste se da su to ljudska djeca i zakleli biste se da su njezina. Ali, nisu to, dakako, bila.
Gugutala su poput djece i mahala ruicama.
Inspektorica Caldwell bila je u pravom smislu rijei paralizirana. Buljila je u njih,
postajala crvena poput vatre, bijela poput krede i ostala bez rijei. Zato je Brooks morao
uzvratiti poast. Pretjerano se divio djeci, a Moklinke su hihotale i primile darove koje je
donio Deeth i poslije toga zadovoljno otile.
Kad su se vrata zatvorila, inspektorica Caldwell je klonula.
- Oh! - jadikovala je. - Istina je! Vi niste .. . oni mogu postii da im djeca izgledaju
slina kome god zaele.
Brooks je zagrli i ona se nasloni na njegovo rame i zaplae.
- Ovdje na Moklinu postoji udna evolucija, draga, ovdje djeca nasljeuju eljene
karakteristike. Ne steene nego eljene karakteristike! A to bi moglo biti poeljnije od
tebe?
mirkao sam prema njima. Rekao mi je hladno:
- Bi li ti izaao odavde i ostao vani?
- Najprije jedna mjera opreza - rekao sam. Klimnuo sam malim prstom. On je
prekriio prste prema meni.
- I sada, kad je iskljuena greka, ostavit u vas na samu.
To sam i uinio.
Poslije dva dana Palmyra je dojurila iz nebeskih prostranstava. Bili smo spremni
za odlazak. Inspektorica Caldwell drhtala je na trijemu postaje kad su Moklinci stigli,
viui i maui rukama, s uzletita vukui teretna kolica na kojima je bio kapetan Haney.
Vidio sam ostale sveano raspoloene skupine oko lanova posade, koji su - jer je to bilo
predvieno zaustavljanje - dobili izlaz s broda na nekoliko sati kako bi posjetili svoje
prijatelje Moklince.
169
- Imam uobiajeni teret - zapoe kapetan.

- Ne istovarujte ga - ree inspektorica Caldwell odluno. - Naputamo ovu postaju.
Imam takva ovlatenja, a Brooks me je uvjerio da je to nuno. Molim vas, dajte prenijeti
prtljag na brod.
Zinuo je prema njoj:
- Kompanija ne eli popustiti pred konkurencijom...
- Ovdje nema konkurencije - ree inspektorica. Stislo joj se grlo. - Reci mu ti, dragi
- obrati se Brooksu.
- Ona je u pravu, kapetane - ree on. - Druga postaja je stvar samih Moklinaca. Oni
vole initi sve to ine ljudi. Budui da ljudi trguju, i oni su otvorili prodavaonicu,
Kupuju od nas robu i prave se da je prodaju, uz pola cijene, mi sniavamo cijene, a oni
kupuju od nas jo vie robe i prave se kao da je prodaju uz pola cijene... Neki Moklinac je
sigurno pomislio da je divna stvar biti dobar trgovac, pa su njegova djeca lukavi trgovci.
Prelukavi! Likvidirat emo ovu postaju prije nego to Moklinci smisle neto drugo...
On je, dakako, mislio da bi djeca Moklinaca, krenu li Moklinci sa svojeg planeta,
mogla zavladati ljudskom civilizacijom. Ljudsika priroda to ne bi mogla podnijeti! No, to
je stvar koja se moe ispripovijedati samo najnadlenijima i o njoj se ne smije posvuda
priati.
- Najbolje je da dadete signal za uzbunu - ree odreito inspektorica Caldwell.
Otili smo do broda i na Palmyri se oglasi sirena, ije se prodorno zavijanje ulo
na trideset kilometara. Svaki lan posade koji je uje mora smjesta trei krenuti prema
brodu. Dojurili su iz svih smjerova. I tada je iznenada doao momak u moklinkoj
gostinjskoj odjei viui:
- Hej! ekajte! Nisam uzeo svoje odijelo...
I zatim nastade mrtva tiina. Jer u vrsti za smotru naao se drugi momak, koji je
dotrao na znak uzbune, ali je bio u brodskoj uniformi. Moglo se vidjeti da su on i
momak u moklinkoj gostinjskoj odjei potpuno isti. Blizanci. Identini. Pljunuta slika i
prilika jedan drugoga. I sigurno je da je jedan od njih Moklinac. Ali koji?
Kapetanu Haneyju su oi iskoile iz duplja. Ali tada se momak u uniformi
Palmyre nasmijeio i rekao:
- U redu! Ja sam Moklinac. A mi Moklinci smo tako slini ljudima da sam poelio
da skoknem do Zemlje i vidim druge ljude. Moji su roditelji to smislili prije pet godina,
uinili da izgledam kao ovaj divan ovjek i skrivali me do ovog trena. No, mi ne elimo
praviti neprilike ljudima i zato sam sve priznao i napustit u brod.
On je to shvatio kao alu. Engleski je govorio gotovo kao posada broda. Ne znam
kako bi itko mogao razlikovati tko je lan posade a tko Moklinac. No Moklinac se
nasmijeio i siao s broda, a drugi su mu se Moklinci neizmjerno divili to se uspio makar
na nekoliko minuta predstavljati kao ovjek medu ljudima.
Tako smo brzo krenuli odatle da smo mu dopustili da zadri nau uniformu.
170
Moklin je prvi planet koji su ljudi napustili, na brzinu, teko diui i obilno se
znojei. Bila je to stvar koju ljudi jednostavno ne mogu podnijeti. Ne zato to bi bilo
neto loe s Moklincima. Oni su divan narod. Oni vole ljude. Ljudi jednostavno ne mogu
podnijeti misao da se Moklinci predstavljaju kao ljudi i da budu sve ono to ljudi sami
ele biti. Mislim da je to zaista bila lana uzbuna.
Inspektorica Caldwell se udala za Brooksa i njih dvoje je otilo u neku postaju na
Briariusu etiri - mjesto kao stvoreno za medeni mjesec - i nadam se da ive sretno. Ja
sam otiao na drugi posao koji mi je Kompanija dodijelila - strogo mi naredivi da nigdje
ne govorim o Moklincima, to i ne inim - a Svemirska patrola ne doputa ljudskim
brodovima da se sputaju na Moklin ni iz kojih razloga.
No ja sam utedio novaca i zabrinut sam. Stalno razmiljam o ona tri moklinka
djeteta za koja inspektorica Caldwel zna da im nije otac. Zabrinut sam za tu djecu.
Nadam se da im se nije nita dogodilo. Moklinka djeca brzo rastu, ve sam vam rekao.
Do sada su sigurno odrasla.
Odat u vam tajnu. Kupio sam mali privatni svemirski brod. malen ali dobar.
Idueg tjedna putujem na Mokin. Ako se koja od njih tri nije udala, ja u se njome
oeniti, u moklinkom stilu, i odvesti je u ljudsku koloniju na nekom planetu. Imat emo
nekoliko djece. Tono znam kakvu djecu elim. Imat e mnogo mozga - mozga prve
kvalitete - a djevojice e zaista biti lijepe!
No, osim toga, morat u dovesti i neke druge Moklince i predstaviti ih kao ljude.
Naime, mojoj e djeci biti potrebni drugi Moklinci za osnivanje obitelji, zar ne? Ne bi se
moglo rei da ne volim ljude. Volim ih! Da momak kojem sam identian, Joe Brinkley,
nije sluajno poginuo u lovu, nikad ne bih ni pomislio da zauzmem njegovo mjesto i
postanem Joe Brinkley. No ne moete mi predbacivati to elim ivjeti meu ljudima.
Zar i vi to ne biste eljeli da ste Moklinac
171
RAY BRADBURY IN MEMORIAM
Rej Daglas Bredberi, poznati

ameriki pisac SF-a, fantazija,
horora i misterija roen je 22
avgusta 1920 godine. Preminuo je 5
juna 2012 godine.
Najpoznatiji je po svom
distopijskom romanu Farenhajt
451, koju je napisao 1953 godine i
po naunofantastinim priama
sakupljenim u zbirci pod imenom
Marsovske
hronike.
Puno
njegovih radova adaptirano je za
filmove i predstave u pozoritima.
Bredberi je bio roak
Daglasa Spauldinga, amerikog
uenika ekspirove kole. Takoe
je i potomak Meri Bredberi, koja je
bila osuena
u Salemu 1692
godine u uvenom lovu na vetice.
Od svoje rane mladosti je
itao i pisao, bio je pod velikim
uticajem Edgara Alana Poa a
posebno je bio impresioniran
njegovom sposobnou da uvue itaoca u radnju. U mladosti
je dosta vremena provodio u biblioteci Karnegi u Vokeganu
i itao dela pisaca kao to su, H.D. Vels, il Vern i njegov
omiljeni autor Edgar Rajs Barouz. Naroito mu se sviao
Barouzov Gospodar Marsa, tako da je u svojoj dvanaestoj godini napisao nastavak ovog
dela. Kada je bio mali, strina mu je itala kratke prie. Kasnije je Bredberi iskoristio ovu
biblioteku smestivi u nju radnju romana Neto zlo nam se prikrada a Vokegan opisao
kao Zeleni grad u nekim drugim autobiografskim delima Maslakovo vino, Leto
zauvek kao i u mnogimkratkim priama.
Dva dogaaja su doprinela njegovoj navici da pie svakog dana. Prvi od njih desio
se kada je imao tri godine i kada ga je majka vodila da vidi predstavu Zvonar
Bogorodiine crkve sa Lon anejom u glavnoj ulozi. Drugi dogaaj zbio se 1932
godine, na karnevalu, kada ga je jedan od uesnika, Mr. Electrico dotakao po nosu
elektrinim maem i kada mu se kosa uspravila a on je rekao ivi zauvek!. Bredberi se
172
ovoga sea uz rei: Osetio sam da se desilo neto neobino i arobno jer je susret sa Mr.
Elekctricom odredio moju budunost. Poeo sam da se bavim pisanjem. Pisao sam
svakog dana svog ivota od tog dana pre 69 godina. Bio je to vreme kada je Bredberi
poeo da stvara magiju koja je postala njegova velika ljubav. Da nije otkrio pisanje
verovatno bi postao maioniar.
Bredberijeva porodica ivela je u Taskonu u Arizoni od 1926 do 1927 i 1932 do
1933, kada je njegov otac traio zaposlenje i uvek se vraao u Vokegan a 1934 iveo je u
Los Anelesu. Diplomirao je u srednjoj koli u Los Anelesu, gde je pisao poeziju i
kratke prie to je uvrstilo njegovu veru u pisanje. Ali nije pohaao koled. Umesto toga
prodavao je novine na uglu June Norton avenije i bulevara Olimpik da bi zaradio za
obrazovanje. Na ovo Bredberi kae:
Biblioteka me je podigla, ne verujem u koled i univerzitet. Verujem u biblioteke
jer veina studenata nema dovoljno para. Kada sam zavrio srednju kolu bilo je to doba
depresije i nismo imali para. Nisam mogao da idem na koled tako da sam deset godina
iao u bibliioteku, tri puta nedeljno.
U Powel biblioteci UCLA u sobi za uenje, sa iznajmljenom pisaom mainom
pisao je klasinu priu o spaljivanju knjiga u budunosti, Vatrogasac, koja je bila duga
25.000 rei. Kasnije je objavljena sa 50.000 rei pod naslovom Farenhajt 451, za
ukupni troak od 9,80$, jer je iznajmljivanje pisae maine kotalo deset centi na pola
sata. Njegov roman Neto zlo nam se prikrada je kasnije adaptiran za Diznijev film.
Karijeru kao pisac zapoeo je zahvaljujui loem vidu i bio je odbijen za slubu u
vojsci tokom drugog svetskog rata. Poto su ga inspirisali junaci kao to su Fla Gordon i
Bak Roders Bredberi je poeo da objavljuje naunofantastine prie U raznim fanzinima
1938 godine.
Forest J. Akerman pozvao ga je da poseti udruenje pisaca Naune fantastike u
Los Anelesu i tu se sreo sa njim u kafeu Klifton. Tu je sreo i pisce Roberta Hajnlejna,
Emila Peteju, Frederika Brauna, Henrija Kartnera, Lajt Braketa i Deka Vilijamsona.
Prva objavljena pria bila mu je Holerbohenova dilema, januara 1938 godine u
fanzinu Imagination .1939 godine zajedno sa Akermanom i drugim piscima prisustvovao
je prvoj svetskoj SF konvenciji u Nju Jorku. 1939 godine pokrenuo je sopstveni asopis
pod naslovom Futura Fantasia za koji je napisao mnotvo pria a svaki broj bio je
limitiran na 100 koija. Izmeu 1941 i 1947 godine saraivao je sa filmskim asopisom
Script, Roba Vagnera.
Njegovo prvo plaeno delo je Pendulum, koje je pisao sa Henrijem Hesom i bilo
je objavljeno u palp asopisu Super Science Stories u novembru 1941 godine, i za ovo je
dobio 15 dolara. Do kraja 1942 godine sasvim se posvetio pisanju. Njegova prva zbirka
Dark Carnival, objavljena je 1947 godine od strane izdavaa Arkhan House.
Sluajni susret u biblioteci u los Anelesu sa britanskim istaknutim piscem
Kristoferom Ajhervudom pruio mu je priliku da preda Marsovske hronike u ruke prave
kritike. U ovom romanu govori se o nuklernom ratu koji primorava ljude da potrae
173
utoite na Marsu. Brutalnost ljudi ka marsovskim uroenicima je odgovarajui komentar

na grubosti Drugog svetskog rata i na hladni rat koji je usledio posle njega.
Bredberi za sebe kae:
Kao prvo, ne piem naunu fantastiku. Napisao sam samo jednu
naunofantastinu knjigu a to je Farenhajt 451, koja je zasnovana na stvarnosti. Naslov
sam dao po temperaturi na kojoj se pali papir. Nauna fantastika je opis realnog. Fantazi
je opis nerealnog. Tako da Marsovske hronike nisu nauna fantastika, to je fantazi. To se
ne moe desiti, zar ne? Zato i traje tako dugo jer grki mit i mitovi imaju dugotrajnu
mo.
Drugom prilikom Bredberi je primetio da se roman dodie promene ljudi putem
medija:
U pisanju kratkog romana Farenhajt 451 imao sam nameru da opiem svet koji
moe evoluirati za 4 ili 5 decenija. Ali samo nekoliko nedelja kasnije, jedne noi na
Beverli Hilsu, pored mene su proli mu i ena etajui psa. Zurio sam za njima
apsolutno zapanjen. U jednoj ruci ena je drala tranzistor veliine paklice cigarete dok je
antena drhtala. Iz ovog ureaja izlazila je bakarna ica sa kupolastim krajem u njenom
desnom uhu. Dok je bila sa muem i psom ona je sluala opere i hodala pospano dok joj
je mu pomagao ali takoe i nije morao biti tu. To nije fikcija.
U romanu Farenhajt 451 govori se o ispraznom drutvu u kojem je literatura
zabranjena. Glavni lik, Gaj Montag je vatrogasac i on spaljuje knjige. Ali itav njegov
svet se izokrene kada doe u kontakt sa pobunjenom susetkom ija inteligencija poseduje
sposobnost da preispita autoritete.
Osim fikcijskih radova Bredberi je napisao i mnoge kratke eseje o umetnosti i
kulturi, privlaei panju kritike u ovoj oblasti. Bredberi je takoe osnovao Pozorite
Reja Bredberija, koje je bilo zasnovano na njegovim kratkim priama. Bio je i
konsultant amerikog paviljona 1964 godine na Njujorkom svetkom sajmu a u
Diznilendu je predstavljen sa Epkotovim svemirskim brodom u zemljinoj orbiti.
Osamdesetih godina Bredberi se usredsredio na detektivske prie.
Rej Bredberi bio je bliski prijatelj sa arlsom Adamsom i on mu je ilustrovao prvu
knjigu o Eliotovma, porodici koja podsea na uvene Adamsove a radnja je smeten u
Ilinois. Prva knjiga o Eliotovima je nazvana Dolazak kui i objavljena je 1946 god u
izdanju Mademoiselle za No vetica. Bredberi i Adams planirali su dugu saradnju ali se
ovo nikada nije ostvarilo. Oktobra 2001 godine Bredberi je objavio sve prie o porodici u
jedjnoj knjizi uz komentar, Povratak iz praine. Ovo izdanje imalo je naslovnu ilustraciju
kao i originalno izdanje prve knjige.
Drugo blisko prijateljstvo bilo je sa animatorom Rejom Harihausenom. U toku
dodele nagrada na BAFTA 2010, posveenoj devedesetom roendanu Reja Harihausena,
Bredberi je govorio o njihovom prvom susretu u kui Foresta J Akermana, kada su
obojica imali 18 godina. Njih dvojica delili su istu ljubav prema fantastici i za film King
174
Kong. Ovi rani uticaji inspirisali su da obojica veruju u sebe i uvrste svoje karijere.
Posle prvog susreta bili su u kontaktu bar jednom meseno u toku 70 godina.
Bredberi je 1999 godine doiveo modani udar koji ga je delimino vezao za
kolica. Uprkos tome nastavio je da pie a nedelju dana pre smrti planirao je da napie esej
za New Yorker.
Bredberi je snano podravao sistem javnih biblioteka i pomagao je da se prikupi
novac da se sprei zatvaranje nekoliko biblioteka zbog nedostatka para. Izraavao je
skepticizam prema modernoj tehnologiji odbijajui da mu se knige prebace u elektronski
format i rekao:
Imamo suvie mobilnih telefona. Imamo previe interneta. Sada imamo previe
maina, Moramo se osloboditi maina.
Kada su decembra 2011 trebala da se obnove prava za Farenhajt 451 Bredberi se
sloio da se objavi u elektronskoj formi a da izdava dopusti da je moe daunlovadoti
bilo koja biblioteka.
Osim ovoga Bredberi nikada nije imao vozaku dozvolu i mrzeo je da leti.
Nekoliko poznatih fanova Bredberijevih dela posvetili su panju u izjavama u
njegovom uticaju na njihove radove i karijere. Filmski reiser Stiven Spilberg je izjavio
da je Bredberi bio njegova muza u boljem delu njegove naunofantastine karijere. U
svetu naune fantastike i fantazija i u svetu mate on je besmrtan. Pisac Nil Gejmen je
rekao da bi predeo sveta u kojem ivimo bio beznaajan kada ne bi smo imali Bredberija
u njemu. Stiven King je rekao da je Bredberi pisao velike romane i tri stotine velikih
pria. Jedna od poslednjih je Zvuk groma. Zvuk koji King uje danas je grom iji
divovski otisak bledi. Ali romani i prie ostaju sa svim odjecima i neobinom lepotom.
POZORITE REJA BREDBERIJA
Ovo je antologijska serija koja je u dve sezone prikazivana na HBO, tri epizode po
sezoni od 1985 do 1986 godine i jo jedna serija na USA Network od 1988 do 1992.
Kasnije je ovo prikazano na Sci Fi Chanellu. Svih 65 epizoda napisao je Rej Bredberi i
veina je bila zasnovana na kratkim priama ili romanima u njih spadaju:
"A Sound of Thunder", "Marionettes, Inc.", "Banshee", "The Playground", "Mars
is Heaven", "Usher II", "The Jar", "The Long Rain", "The Veldt", "The Small Assassin",
"The Pedestrian", "The Fruit at the Bottom of the Bowl, "Here There Be Tygers", "The
Toynbee Convector", i "Sun and Shadow.
Dosta epizoda se fokusiralo samo na originalne Bredberijeve radove. Ipak je
ponekada Bredberi ukljuivao i neka svoja druga dela, kao to je sluaj sa priama,
Marrionettes, Inc, I sign the Body Electric i Gotcha - u kojoj je ukljuena i sekvenca
filma Stanlija i Olija.
Poznati glumci koji su se pojavljivali u ovoj seriji su:
James Coco, William Shatner, Peter O'Toole, Patrick Macnee, Jeff Goldblum,
Drew Barrymore, Hal Linden, Michael Ironside, Robert Vaughn, Eugene Levy, Saul
Rubinek, Donald Pleasence, Denholm Elliott, David Ogden Stiers, John Saxon, Harold
175
Gould, Bruce Weitz, Barry Morse, Eddie Albert, David Carradine, Sally Kellerman,
Vincent Gardenia, Robert Culp, Shawn Ashmore, Richard Benjamin, John Vernon,
Elliott Gould, Tyne Daly, Lucy Lawless, Jean Stapleton, Marc Singer, Michael Hurst,
Louise Fletcher, Magali Nol, John Glover, Howard Hesseman, i Shelley Duvall.
NAGRADE I POASTI
Za doprinos filmskoj industriji Bredberi je dobio zvezdu u Holu poznatih u
Holivudu.
1971 godine krater na mMesecu je nazvan Maslakovo vino, po romanu Reja
Bredberija. Ovo ime dali su asrtronauti Apola 15.
1990 godine u Vokeganu je otvoren park nazvan po Reju Bredberiju a on je
pozvan na ceremoniju otvaranja
1992 godine je novookriveni astereoid dobio ime 9766 Bredberi.
1994 godine dobio je nagradu Emmy za scenario filma uplje drvo.
2000 godine medalja za znaajan doprinos amerikoj literaturi od Nacionalne
knjiarske fondacije.
2003 poasni doktorart na Vudberi univerzitetu.
17 novembra 2004 godine Bredberi je dobio nacionalnu medalju za umetnost.
Nagradu mu je dodelio tadanji predsednik Dord Bu.
Bredberi je dobitnik World Fantasy Award za ivotni doprinos, Stoker Awards za
ivotni doprinos, SFWA Grand Mastera i dobitnik First Fandom Award.
Za delo Farenhajt 451 dobio je nagradu Prometeus.
14 aprila 207 godine dobio je nagradu Sir Artur Klark. Ovo je specijalna nagrada
koju je Klark dodeljivao po svom izboru.
16 aprila 2007 je dobio posebnu nagradu Pulicer za njegovu znaajnu i uticajnu
karijeru i istaknutog autora naune fantastike i fantazija.
2007 godine Bredberi je dobio francusku medalju Ordre des Arts et des Letters.
2009 godine dobio je poasni doktorat na univerzitetu Kolumbija, kada je odrao
govor o svom ivotu i kako je doekao da doktorira 2009 godine
2010 godine povodom njegovog devedesetog roendana dobio je nagradu SF
udruenja Pulsar iz Sarajeva.
ADAPTACIJE ZA DRUGE MEDIJE
1959 godine neki Bredberijevi radovi adaptirani su za ou Alfred Hitchcook
Presents
Od 1951 do 1957 godine, 27 pria adaptirano je za EC Comics a 16 od njih je
sakupljeno u papirnom izdanju. The Autumn People (1965) i Tomorrow midnight (1966)
objavio je Ballantine books, sa omotom koji je uradio Frank Frazetta.
Nekoliko strip autora adaptiralo je Bredberijeve prie. Posebno je znaajno izdanje
EE Comisc po svojim horor i SF stripovima, koji su uvek uvrivali Bredberijevo ime na
koricama, najavljujui njegovu priu. Najpoznatiji asopisi u kojima se nalaze adaptirane
176
prie su: Tales from the Crypt, Weird Science, Weird Fantasy, Crime suspenstories,
Haunt of Fear i drugi.
Ranih pedesetih godina mnoge Bredberijeve prie bile su adaptirane za TV serije
kao to su: Tales of Tomorrow, Lights Out, Out There, Suspense, CBS Television
Workshop, Jane Wyman's Fireside Theatre, Star Tonight, Windows i Alfred Hitchcock
Presents..
U to vreme nekoliko pria adaptirano je za radio drame kao to su antologijske
Dinesion X i X Minus One.
Bredberi je prvi put adaptiran za film delom Atomic monster, koji je pretoen u
film It come from outer space. Ovo je 1953 godine uradio Vilijam Aland .
Tri nedelja kasnije stigao je i film The Beast from 20.000 Fathoms, u koje su
ukljueni delovi iz Bredberijevog The Fog Horn,
1953 godine Bredberi je unajmljen da radi na scenariju za film Mobi Dik, po
roman u Hermana Melvila. U ovom filmu glavne uloge dodeljene su Gregori Peku i
Orsonu Velsu.
Bredberijeva kratka pria I Sign the Body Electric je adaptirana za sepizodu
Twilight Zone, 18 maja 1962 godine.
1965 tri Bredberijeve prie su adaptirane za pozornicu. Ovde spadaju prioe The
wonderful Ice Cream Suit, The Day It Rained Forever i Device Out of Time. Ovo se
igralo na scenama pozorita Coronet Theater u Holivudu
1966 ekranizovan je roman Farenhajt 451. U filmu su igrali Oskar Verner i Duli
kristi.
1969 godine je na veliko platno stigao i Illustrated Man a u filmu su igrali Rod
Stajger, Kler Blum i Robert Drivas
Martian Chronicles su pretoene 1980 godineu trodelnu mini TV seriju sa Rok
Hadsonom u glavnoj ulozi.
1983 godine snimljen je film Somethig Wicked This Way Comes, po romanu istog
naziva.
1984 godine Majkl Mekdonou sa univerziteta Brigham Young je producirao seriju
Bradbury 13 sa 13 audio daptacija poznatih Bredberijevih pria
Pet epizoda nauno fntastine serije u SSSR-u Ovaj fantastini svet ukljuile su
prie: I Sing The Body Electric, Fahrenheit 451, A Piece of Wood, To the Chicago Abyss,
i Forever and the Earth . Sovjetska adaptacija "The Veldt" snimljena je 1987.
2002 godine Bredberijeva Pandemonium Theatre Company producirala je
Farenhajt 451 za Burbanks falcon Teatre, ovde su kombinovani ivi delovi sa
projekcijama digitane animacije.
2005 godine realizovan je film A Sound of Thunder zasnovan na kratkoj prii
istog imena 2008 godine Roder Lej junior producirao je za Urban Archipelago Films
delo Ray Bbardburys Chrysalis. Film je zasnovan na istoimenoj prii. Film je do bio
nagradu za najbolji izgled na SciFi filmskom festivalu u Feniksu.
177
2010 su adaptirane The Martian Chronicles za radio dramu na Colonial Radio

Theatre.
Bredberi je umro u Los Anelosu 5 juna 2012 godine, za vreme retkog prelaska
Venere preko sunevog diska. Sahranjen je nba grobljuWestwood Vilage Memorial
Park, a na nadgrobnom spomeniku pie: Autor Farenhajta 451.
RAY BRADBURY
THE PIPER
PREVEO NIKOLA POPOVI
SVIRA
PREUZETO IZ ASOPISA SIRIUS
Odavde iz svemira Mars je nalikovao na bakrom obojenu svjetiljku to je slabano
svjetlucala starei i umirui. Nalikovao je na veliki cvijet kad se svemirski brod s Jupitera
pribliavao.
Marsijanac Kerac stajao je u srcu broda i promatrao kako se kao mekana blijeda
sjeanja rastvara prekrasni cvijet to je iezavao - napola prestraen to uope promatra,
ne znajui kakve su promjene mogle nastati za dvadeset godina na njegovom rodnom
planetu. Mars je na prvi pogled bio isti. Prsti nostalgije ga dodirnue. udne suze su mu
zamaglile oi. No dok je brod kao igla probijao svoj put dolje kroz rijetku atmosferu,
pojavila se kao zaplaena fizionomija planeta.
Ratrkan preko marsijanske doline leao je grad sa svojim crnobijelim uzorcima i
uzdizao se kao neko izboeno idiotsko oko.
- Tako mi Jupitera - opsuje Kerac kad se brod poeo pribliavati tlu. - Kakva
zbrka!
Njegovi su se tanani prsti slegnuli, ruka slina pauku obujmila je srebrnu sviralu na
kojoj je skladao svoje simfonije i narodne melodije - njegova jedina veza s prolou, s
njegovom slavom koju je stekao kao skladatelj i glazbenik.
Kerac je poeo drhtati kao da je neki tihi vjetar potresao njegovo tijelo, vjetar
sjeanja i straha i neka udesna duboka ljutnja. Linije grada su se pojavile s ocrtanijim
pojedinostima. Bio je prljavo neplanski rasporeen, dokaz vie opadanju nego napretku.
Nije bilo nikakve sumnje da su i taj grad slupali na brzinu ogavni pijani kolonizatori s
Jupitera. Neukus i karakter tih blijedoplavih stvorenja s Jupitera su se podudarali.
Velike strade to su zrakasto izlazile iz srca grada sagraene iz ogromnih koliina
kovine vodile su na jug prema ostala tri jupiterska grada, a svaki je od njih bio
nesrazmjeran i iao je na ivce kao i prvi.
Kerac se ogoreno obrati slabanom, plavokoom Jupiterijancu to je stajao
stisnutih tamnih oiju pokraj njega.
178
- Pogledaj to su uinili! - uzvikne. - Milijunima godina ova je dolina bila zelena i

plodna, mekana i s raslinjem svake vrste. Preokrenuli su je u potrazi za mineralima! A
one planine na jugu bile su uspravne i lijepe. Oni su im odrubili vrhove i raskopali
padine! Zar je to va uzorak za kolonizaciju Marsa? Zar to ja moram podnijeti na svom
povratku iz progonstva?
Kerac umukne. Plavokoi Jupiterijanac ostao je bez rijei, onako malen u
usporedbi s nevjerojatno visokim glazbenikom.
Lice prognanika bilo je isprepleteno finim linijama. Kerac je imao suho, smee lice
kao u ptice, kao u orla, s pametnim orlovskim oima. Bio je okruen nekim neodreenim
velom tajnovitosti i sjete. I sada je gledao dolje u lica deset milijuna mrtvih Marsijanaca.
Ona su prema njemu upuivala vapaj Traila su osvetu. To je bilo sve.
- Eno tamo - pokazao je Kerac. - Vidi, tamo gdje se rijeka obruava niz stijene?
Jupiterijanac stisnu svoje debele usne i ne ree nita, Prognanik nastavi.
- Ja sam roen nedaleko od ua te rijeke, tamo uzvodno, gdje su planine crvene.
Pogledaj ih sada; Dvadeset godina muene dimom, otpacima i prljavtinom sada su
pretvorene u otpadni kanal!
Maleni jupiterski projektil, svemirski brod, dodirnu nosom tlo i ispravno sleti.
Vrata se otvorie. Samo tren kasnije Kerac stupi na marsijansko tlo nakon dvadeset
godina. Bilo je to ono isto spuvasto tlo s mirisom vlage na koje su navikle njegove noge
u djetinjstvu. Ali sada je bilo prekriveno otpacima, izbrazdano i razderano mlaznicama
svemirskih brodova i poprskano razlinim uljima.
Kerac je zastao i za trenutak gledao. Zvuni stupovi razmjeteni oko mjesta za
slijetanje raznosili su glazbu grozne jupiterske pjesme pune nesuglasja i kaosa- urnebesa.
A onda s tekim uzdahom Kerac udari nogom.
Jedna odbaena boca utane odletjela je uz zveket. Napustili su svemirsku luku i
krenuli u grad, u uske ulice nalik na aleje, prepune mirisa, odurnoga ribljeg vonja
jupiterske hrane. Smijeh je odzvanjao tamo negdje dolje niz ulicu. Stakla su pucala. Tu i
tamo uo se hitac to je nosio smrt, otuujui jo vie ionako ve strani grad.
- Spavaj tamo - pokae mu Jupiterijanac neko ruevno zdanje.
- Hvala, neu. - Kerac se okrene na peti i krenu prema izlasku iz grada, tamo gdje
je ranjena rijeka prolazila na svom putu s ljubiasto obojenih vrhova planine. - Idem tamo
gdje u moi disati.
Jupiterijanac nije uinio nijedan pokret da bi ga slijedio.
- Savjet e te pritvoriti ako se ne javi jednom dnevno - proguna. - Oekujem da
se pojavi sutra, Marsijane!
- Ako me elite nai, krenite samo uzvodno. - Keracov se glas polako gubio kao
ptica to uzlijee u sumrak.
Hodao je brzo, stisnutih vilica. U dui je osjeao pusto. Svjetla su smetala
njegovim oima. Jupiterska se glazba irila s glazbenih tornjeva preko cijeloga grada,
parajui ui. I napokon je polako utihnuo zvuk raskikotanih ena.
179
Sunce je ve klonulo za obzorje kad je stigao do rjeice. Tu je kleknuo na obalu,

koljenima do vode, okrenuo se zvijezdama razmiljajui o nainu koji e mu pomoi da
sve ovo jednom okona.
Rjeica je bila hladna kao to je bila hladna i krv marsijanske rase, koja je radije
poinila samoubojstvo nego da bude preplavljena i pod kontrolom plime kolonizatora to
je nahrupila s Jupitera. Kerac se sjeao prvih pionira, svoje pobijene obitelji, obeaene
zemlje.
Kad je grad ve bio daleko iza njega, nastavio je koraati novom snagom dalje.
Proelo ga je uzbuenje i jedna pjesma mu doe na usne. On podie svoju srebrnu sviralu
i zasvira svoju pjesmu planinama. Planine su je njeno ponovile.
Zvijezde su ve izale, a rjeica pored njega je mrmorila svoje melodije prelazei
preko kamenja. I odjednom vrijeme vie nije bilo nikakva prepreka. Vrijeme je poteklo
unazad. Nestalo je dvadeset godina kao strgnuti veo. Sve je opet bilo mirno. Nije bilo
osvajanja i osvajaa, ostala je samo no i ista ljepota.
Okrenuo se da pogleda na jupiterski grad i na njegova svjetla, na milijunsko
udovite to je pokrivalo dolinu. Neka druga se glazba pomijeala s njegovom. Glazba
sa zvunih stupova u gradu bila je tako glasna da ju je istoni vjetar donosio sve dovde do
vrhova breuljaka.
Kerac zausti psovku i nastavi. Luaka mu je glazba bila za petama. Pa zar nije
bilo mogue utei od nje?
Vjetar se promijenio. Jupiterska je glazba zamrla. Kerac je uzdahnuo s olakanjem.
Ali to nee biti zadugo - pomislio je. Doao je kui samo da umre. Bio je star. Jupiterski
su znanstvenici s njim zavrili proces ljudske dezintegracije, fizike i psihike, i sada su
ga poslali natrag na njegov mrtvi planet, znajui vrlo dobro da im on sam ne moe nita
nauditi. Bio je posljednji od Zlatnog roda.
Ali to je s biima iz marsijanskih planina, s bezimenim mnotvom neugodnih
bezoblinih bia s guturalnim glasovima, koja su nastavala spilje marsijanskih planina?
Zar su i ona bila bezobzirno iskorijenjena kao i veliki Zlatni rod?
Rod mrkih nije poinio samoubojstvo, koliko je Kerac znao. I bilo bi potrebno
mnogo vremena da taj rod potamane po spiljama, kojih je bilo na milijune. Krhki traak
nade poeo je svjetlucati u njemu.
Pruajui se preko jednog jezika pustinje jedva osvijetljen leao je naputen
beivotni marsijanski grad Kam. Stari vitki tornjevi Kama dizali su se u zrak i oko njih su
se irili skladno izgraeni parkovi i vrtovi kao krila neke velike ptice zauvijek umirene,
bez ivota, koja vie ne moe letjeti.
Jo nedavno je ovaj grad disao, davao ivot milijunima Marsijanaca, povijao ih,
uzgajao, davajui im bogatstvo i sreu nebrojenih stoljea idilina postojanja.
Kerac je milovao svoju sviralu, taj divni instrument koji ga je uspokojavao za duga
progonstva na Jupiteru.
180
Zurio je beznadno pred sebe. Veliko jato nekih bia uzdie se iz mrtva grada Kama
i ostade samo trag visoko uzletjelih bijelih ptica to su preletjele preko zvijezda kretavim
grakanjem iz tisua grla. To se ponavljalo, ta vritava pjesma, ponovo i ponovo,
iezavajui malopomalo sve dok nije ostao samo eho u mekanom i tihom finalu.
Odletjele su daleko preko sintetinih jupiterijanskih ulica, daleko nekamo preko
obzorja na onu stranu s koje e se za nekoliko sati pojaviti raajue sunce.
Onda neka duboka tutnjava dopre do Keracova uha. Tutnjava je poela im su
velike ptice uzletjele iz Kama sa svojim tunim graktanjem i dosegle vrhunac kad su
ptice iezavale na obzorju. Sada je ta tutnjava poela jenjavati, ali nije nestala prije nego
to je Kerac shvatio to ona znai.
Kad su se pojavile ptice svojim glasanjem, tutnjava ga je slijedila. Ali mukla
tutnjava je dolazila odozdo, iz tamnih spilja u planini. A on je znao to izaziva tu
tutnjavu: Rod mrkih! Duboko u spiljama oni su, znai, preivjeli. Obuzme ga plamen
ushienja. Marsijanci ipak postoje, pa makar bili i maloumni i neskladno graeni kao
Mrki. Kerac je imao saveznike!
Marsijanac nije imao nikakva plana kad se pribliio piljama Mrkih. Hodao je
polako izmeu pustih zidina koje su se pruale sto pedeset metara u visinu kao granitne
stranice grada mrtvih. Sve je bilo obavijeno tiinom i samo su njegovi koraci odjekivali
na golom kamenju.
Zaustavio se obuzet uzbuenjem pomijeanim sa strahom. Neto je zatropotalo
ispred njega. Jedna se tamna spodoba pojavila iz tame. Zelenkaste su oi zurile u Keraca.
Duboko guturalno glasanje javi se iz tame.
Spodoba se kretala bezoblino, kao ogromna poluljudska ameba, jedna masa, crna,
iva, na granici imitacije ovjeka. Oslanjala se na debelim crnim nogama, tapkajui
naprijed debelim crnim rukama i debelim gladnim prstima. Otvorila je iroko usta bez
usana i zagunala.
Kerac je ustuknuo, strah mu je klijetima stisnuo grlo. Njegovi su prsti potraili
srebrnu sviralu, ali nisu je prinijeli usnama. emu bilo kakva glazba nasuprot ovom
uasu?
Pokuao se obratiti tom udovitu.
- Prijatelju - rekao mu je tiho. - Mi smo braa. Mi smo ugroeni od bia s druge
zvijezde.
Zastao je malo i zatim opet ponovio.
- Mi smo braa.
Neljudska spodoba se zanjihala. Dvije noge su se vukle po vrstoj stijeni u
uasnom podraavanju hodanja. Neto slino ruci upravi se prema Keracu.
- Hoete li mi pomoi? - molio je Kerac. - Zvijeri s Jupitera vas razdiru. Oni
odnose vae bogatstvo, oni kaljaju panjake. Uskoro e doi da i vas iskorijene. Ali prije
nego to to uine, pomozite mi.
181
Spodoba je zareala i okrenula se. Iz spilja je desetak glasova riknulo u odgovor.

Kerac uzmakne jo deset koraka.
- Mi smo braa, zar ne razumijete? Imamo jedan zadatak, jednu dunost obaviti.
Pomozite mi da sada odmah stupimo u akciju.
Val grmljavine glasova dopre iz dubokih spilja. Iznad njegove glave jato ptica iz
Kama proletje glasajui se kao i malo prije. I kako su se pojavili, Rod mrkih uzvrati
vulkanskim uiparajuim kricima. Na stotine Mrkih se koprcalo, spoticalo, valjalo van iz
zaguljivih tunela.
Kerac brzim pogledom ustanovi da u njega gleda oko tisuu zelenih oiju. Njegovo
se srce prepuni strahom, beznaem i osjeajem poraza. Poeli su ga opkoljavati.
Pobjegao je.
Bjeao je sve dok nije stigao do mjesta gdje su se zidovi irili. Tu se malo
odmorio. Mrki ga nisu slijedili. Oni nikada nisu ili dalje, izvan te granice. Nikada. Samo
su njihovi hladni, kuni, prijetei glasovi prodirali dovde.
Tako su i sada napustili kratku potjeru i vratili se u svoje spilje. No je postala tiha,
a udaljena zvijezda, Jupiter, kao vrh od igle, sjala je s neba.
Kerac se umornih nogu vrati u grad Jupiterijanaca istim putem, du svjetlucave
rjeice. Njegovo dranje, svaki korak, rije i misao bili su odraz najdubljeg oaja.
- Hoa!
Kerac je i dalje koraao uzanom alejom.
- Hoa! Ti! - Jedan Jupiterijanac, ogroman i dugih ruku, teturao je ispod
svijetlocrvenog svjetla jednog utana.
Kerac nastavi hodati.
- Hoa!
ovjek posegne za Keracom, obuhvati ga i baci ga koliko je bio dug i irok niz
ulicu.
- Kad ja govorim, ti mora sluati - mrmljao je srdito ovjek. Bio je visok,
napuhnut, odvratna zadaha od oama, raslinja, i utana, tekuine to smuuje mozak.
Kerac je pokuao ustati na noge, ali ovjekova ga teka izma pritisnu natrag.
Crveno se lice nacerilo.
- Ti si Marsijanac?
Kerac klimnu glavom kako bi se spasao jo jednog udarca opasne izme.
- To sam i mislio. - Jupiterijanac se pijano nasmijao. - A sada, Marsijane, ti e
me zabavljati. Uinit e mi uslugu.
Kerac je bacio pogled na Jupiterijanca. Ve se okupljala gomila. Jupiterijanac se
okrenuo mnotvu.
- To je Marsijanac, glazbenik, o kome ste ve uli.
Mrmor proe gomilom. Netko ree:
- Tako znai, to je taj Marsijanac? Kunem se zubima Jobara, on je slabaan.
182
Prvi Jupiterijanac nastavi poto je otpio dobar gutljaj utane iz boce. - Glazbenik
e nam svirati. Uvedite ga unutra.
Neka ruka ga je gurnula. Kerac je posrnuo, prosvjedovao. Jedna aka ga udari
preko usta. Ruke ga stegoe. Vrua, znojna ga tijela pritiskoe i uvedoe u kolibu, u kojoj
je bljetalo crveno svjetlo tako da su ga oi zaboljele, koja je bila prepuna dima od
zapaljenih cigareta oama.
Zidovi su bili olieni oajnom utom bojom, a prostorija je bila niska i pretrpana
stotinama raznovrsnih komarskih crtea, iji je cjelokupni efekt izazivao gotovo
trenutano pijanstvo u ljudi.
- Sjedni ovdje. - Voa Jupiterijanaca die Keraca za ovratnik i dovede ga do neke
niske stolice. - A sada - sviraj.
Kerac se nade pred nekim vrlo udnim zamrenim glazbenim instrumentom
Jupiterijanaca, neto nalik na suludu verziju starinskih orgulja.
Kerac je bespomono slegnuo ramenima.
- Ne mogu. Ne znam kako.
- Kad ja, Bondar, nekome naredim da svira, onda... Visoki se Jupiterijanac
namrgodio.
- On je dosadan - upade neko vritavo. - Dajte mu da pui travu. Dajte mu da pije
utana.
- Ua, Ua! - potvrivali su svi ostali u glas. Bondar se okrene.
- Dajte mu snove, Nar. Ja plaam.
Nar, neki neprirodno maleni, nedohranjeni Jupiterijanac, pogleda ga zlobno.
Njegovo je plavo lice, nalik na mrtvaku glavu, titralo. On izvadi bocu pia utana i
ponudi ga Kerancu, to on odbije.
- Ti odbija pie?
- Ja ne pijem.
- Ti ne pije! Marsijane, kad ti Nar ponudi pie, onda on oekuje od tebe da pije.
- Staklenka je opet bila gurnuta Keracu do usana. - Sada pij. Jer inae e jesti staklo.
Keracove se usne stisnu u vrstu liniju. Njegovo se cijelo tijelo treslo od ogorenja.
- Pij to! - zagrmio je onaj po imenu Bondar.
Nar se bio razljutio. On povue ruku i prolije pie po Keracovu licu. Gomila je
urlala i odobravala. Nar se povukao iza svoga anka ostavljajui Keraca da kapom brie
svoje lice.
- A sada, hoe li svirati? - zapovijedi Bondar. - Ili emo biti prisiljeni da...
Kerac se savladao i sabrao. Mirno je posegnuo u svoju torbu i izvadio sviralu. Znam svirati samo na ovom - rekao je.
- to - zagalamili su svi. - Svirala?
- Ua, ua! - zaurlali su u jedan glas. - Neka svira - ree Bondar. - Da ujemo. Nadmeno se namrgodio. Napokon je sjeo za neki niski stol i zagrmio.
- Sviraj!
183
Kerac je svirao. Svirao je neprekidno dok se nije umorio i bio gotovo izmoden.
Stalno su ga tjerali da svira ponovno i ponovo. A onda je odjednom Bondar opalio
elektropitoljem pred Keracove noge i natjerao ga da svira i plee istodobno.
Sve do same zore nisu ga pustili ni trenutka da predahne. Zadimljena prostorija
bila je gotovo prazna. Jupiterijanci su skvreni po uglovima hrkali. Nar se prostro po
svom anku i hrkao, a Bondar, sav ukoen ali budan, podgrijavao je i pljuckao kotice na
arene zidove prostorije.
Onda je jedno jato velikih bijelih ptica preletjelo preko jupiterskoga grada,
dolazei s planina, u smjeru izlazeeg sunca. Kretale su svoju pjesmu, visoko, slatko i
prodorno. Gotovo istovremeno popratio ih je udaljeni tutanj.
Keracu je sinula ideja, prvi poticaj. Oslukivao je. Pustio je sviralu iz ruke. Tako je
prestao svirati, i dok se saginjao da je podigne iroko je otvorio oi. Gledao je u Bondara
koji je tucao i mumljao promuklim glasom.
- to je to? - pitao je Bondar. - Ta buka?
- Ptice - promrmljao je Nar. - Ptice iz Kama.
- Au, au! - klimao je Bondar svojom smuenom glasom. - Ne to, nego ona druga
buka.
- Marsijanski potres - ree Nar slabanim glasom. - Pomicanje terena u planinama.
Kerac je poskoio sa sviralom u rukama s idejom to mu je sjevnula u mozgu. Pa
ove neznalice Jupiterijanci ak i ne znaju da Mrka rasa postoji i ivi tamo u planinama. A
te ptice iz Kama. One su postale dio jednoga izvanrednog plana, koji se iznenada rodio u
Keracu.
Bondar je ljuljajui se ustao dok mu se arko crveno lice napuhivalo.
- Oa, kuda ide, Marsijane?
I zakrio mu je put do vrata.
U oaju je Kerac posegao za praznom bocom utane i tresnuo njome svom
snagom po Bondarovoj glavi. Bondar mu vie nije bio smetnja da doe do vrata.
Pisane oznake nisu bile vidljive u toku noi kad je Kerac prvi put proao tim
putom, ali bile su postavljene na svakih sto metara. Crnim slovima na utoj podlozi pisalo
je: OPASNOST! POVREMENI POTRESI POMICANJE SLOJEVA TLA Manjim
slovima bilo je napisano: Svatko tko je zaposlen u Jupiterskoj mineralnoj kompaniji, a
nae se izvan ove zone, bit e istoga asa otputen.
Kerac je dugo promatrao ove natpise dok je sunce obasjavalo njegov visoki stas.
Planine nisu bile previe udaljene, obasjane suncem ovih jutarnjih sati. Rjeica je blistala
kao tisuu sjeiva otrih noeva. Pokuavao je sastaviti u cjelinu raskorak izmeu ovih
natpisa i neznanja Jupiterijanaca.
Mrki su preivjeli u planinama netaknuti i nezapaeni Jupiterski su radnici smatrali
da njihova, buka dolazi od pomicanja slojeva tla u planinama. Marsotres. Bilo je samo
jedno mogue objanjenje. Veliki radovi oko iskopavanja su se odvijali na jugu. June su
184
planine odavno napustili Mrki. Ovi sjeverni obronci e uskoro biti takoer sravnjeni sa
zemljom kad Jupiterijanci budu spremni poeti radove.
Do toga vremena uprava je zakljuila da obine radnike nee boljeti ono to ne
znaju. I tako je tajna postojanja Mrkih ostala sauvana od obinih ljudi. Kad bi radnici
znali za tu opasnost, mnogi bi od njih odmah napustili posao. Meu njima su mnogi bili s
predrasudama iako su bili Jupiterijanci.
No u svakom sluaju, Mrki nisu bili nikakva opasnost. Nisu imali mozga da bi
organizirali neki napad. Oni su se meusobno unitavali. Pa ne bi ih mogao organizirati
ak ni tako inteligentan Marsijanac kakav je bio Kerac. Jupiterijanski je Savjet znao sve
to, inae ne bi dopustio Keracu da se vrati ovamo. Kerac je pourio dalje po bljetavoj
vruini.
Na vrhu planine bilo je svjeije. S mjesta gdje je stajao mogao je pregledati obje
strane, vidjeti oba grada, stari i novi. Iz daljine, s juga, dolazila je buka kopaa to su
raskapali ute planine.
Strpljivo je ekao dok bijele ptice nisu nadletjele spilje, to je izazvalo opet jedan
marsotres.
Kad su ptice iezle, Kerac je sa zagonetnim smijekom podigao svoju sviralu i
zasvirao iste tonove kojim su se glasale ptice, deset tonova kratkih, planih. Slijedilo je
est dugih, slatkih akorda, a onda dublji i prodorniji tonovi kao brzi zavretak. Opet i opet
iznova, svirajui uz lagani vjetar.
Planine su preuzele i pjesmu. Ali ona je bila slaba kao posljednja jutarnja zvijezda.
Mrki su odgovorili potresajui zemlju. Ali Kerac je znao da se Mrki nee usuditi izai na
svjetlo sunca. Oni su uli njegovu pjesmu i bili su potaknuti njome. Za sada se sve inilo
vrlo povoljnim. On e uvjebavati oslukujui pjev ptica opet i ponovo kad god naiu,
upijajui tu njihovu melodiju u mozak, pokuat e taj njihov pjev izraziti jo izraajnije,
jo silovitije. A onda. kad padne no...
U suton se Kerac smjestio u podnoje planine. Svirao je i pustio da melodija
ponesena vjetrom struji meu sivim zidinama prema spiljama, gdje su se zadravale
spodobe Mrkih i buljile u njega.
uli su glazbu i ona ih je pokrenula. Izali su valjajui se vlanim nogama po
kamenju, gestikulirajui poput nekoga kiklopskog udovita.
Kerac je pobjegao da bi uhvatio novi poloaj. Spodobe su polagano kuljale van iz
tame, hipnotizirane novim izvorom poznate melodije, preko uskih klanaca dolje preko
manjih stijena.
- Doite, brao moja! - vikao je Kerac divlje. - Doite. Ubijte Jupiterijance.
On je i dalje svirao demonsku glazbu. Ona se ustremila prema zvijezdama i
potresla ih u njihovoj orbiti.
Dolje na padinama planine Kerac se kretao vrlo oprezno dok je raspaljena horda
slijedila njegovu glazbu. A onda je velika navala vjetra donijela iz jupiterskog grada
drugu glazbu. Jupitersku glazbu, suludu simfoniju zvukova to su parali ui.
185
Ona je progutala Keracovu bolnu i slabanu glazbu, udarila kao zvrkom po nosu
Mrku rasu i poslala je uzdrhtalu, uspanienu natrag u spilje na planini, natrag u
Stigijansku tamu.
Kerac je ostao osupnut, nijem, poraen, zaustavljen jupiterskom glazbom koja je
ispunila sav zrak to je disao. Glazba koju su raznosili zvuni stupovi po gradu, noena
istonim vjetrom, odzvanjala je planinom i izazivala panju. Zahtije vala je panju i
ostvarila je.
Kerac je odloio svoju sviralu, a kao hijeroglifima izbrazdano njegovo lice je
odraavalo poraz. Njegova posljednja nada, njegov posljednji plan razorio je vjetar s
istoka s glazbom Jupiterijanaca.
Stajao je tu nepomino nekoliko trenutaka dok mu je vjetar poigravao ogrtaem i
nosio prainu u lice. Taj vjetar. Taj vjetar!
Kerac se okrene nadahnut ovom novom idejom to se nudila kao rjeenje. Potrao
je od stijene do stijene uz vjetar borei se s njim, vraao se u jupiterski grad posljednji
put. Pourio je kroz uske ulice, razmiljajui o svom novom zadatku. On se nije mogao
izvriti neposredno drastinom akcijom. Bit e potrebno postupiti mirno i pomalo
psiholoki, to nee navui nikakvu sumnju na njega sve dok ne bude prekasno.
Ogromno vozilo sa dvadest kotaa za rudau zaustavilo se nasred ulice. Neki dobro
ugojeni Jupiterijanac skoi s njega viknuvi glasno:
- Hoa, Marsijane!
Bio je to Bondar, koji se vratio s posla u Junim planinama. Bio je nasmijan.
Njegova se ruka munjevito isprui i dohvati Keraca za koulju.
- Traio sam te od rana jutra kad si pobjegao. Bio si mi potreban i ti i tvoja svirala.
Doi!
On krene vukui Keraca za sobom kroz zakrene ulice.
- Pusti me! - zahtijevao je energino i ljutito Kerac. Ja sam pod zatitom
jupiterske vlade.
- Zatitom? - Prasak smijeha potee sa izboranog plavog lica. - Vlada? Ovdje
nema nikakve vlade. Krei! - i gurne Keraca ispred sebe prema drugom kraju ulice.
- Mi emo zajedno zaraditi novaca, Marsijane - ree.
- Poto si ti nestao ovoga jutra, doao je slubenik iz audiobaze u lokal utana.
Priao sam mu o tvojoj glazbi. On se zainteresirao. Upravo trai ovjeka kao to si ti. A
sada sam te ja opet pronaao i trait u od tog slubenika da mi dobro plati to sam
pronaao tebe i tvoju sviralu! Skreni ovamo!
Gurnuo je Keraca oko ugla na trg u ijem se sreditu nalazila nekakva uta zgrada
s natpisom AUDIO iznad ulaza napisanim razvuenim jupiterskim pismom.
Uza stube i kroz ulaz proli su zajedno. Unutra je est Jupiterijanaca sjedilo oko
stola i neto raspravljalo, s bocama utane kraj svakog lakta, s cigaretama oama u
svakim tamnomodrim ustima. Runa su se lica okrenula prema njemu. Shvatio je po
oznakama na njihovoj odjei - uniformama - da su to najvii predstavnici lokalnih vlasti
186
na okupu. Bili su to neki od ljudi odgovornih za razaranje Marsa. ovjek koji je sjedio na
elu stola skoi:
- Bondar, ti prekida nau konferenciju. to je?
Bondar gurne Keraca, mahne iroko rukom prema skupu i ree:
- Nije pobjegao, Veliki. On e svirati za vas, kao to sam obeao. A vi ete mi
dobro platiti to sam ga pronaao.
Veliki, mali Jupiterijanac, hitro prie Keracu, dok mu je maleno oko svjetlucalo
gledajui i odmjeravajui ga.
- Ti si Marsijanac. - Bila je to samo tvrdnja. - uo sam o tebi na Jupiteru dok si
bio tamo u progonstvu. Tamo si radio to si htio. Ovdje, gdje ima mnogo manje zakona a
vie predrasuda, ti e raditi ono to je nama po volji. Kau da si dobar. Ja, Veliki, u to
prosuditi. Sviraj.
Kerac je pogledao u Velikog znajui da je ovdje u sreditu audiobaze, zgrade iz
koje se emitiraju sve stvari preko zvunih stupova.
E, pa ako Kerac sada zaigra na pravu kartu, Jupiterijanci e biti sudionici u
vlastitom unitavanju.
Slijedeih nekoliko trenutaka je odluujue, a slijedei e sati pokazati uspjeh ili
neuspjeh njegovog plana. Bio je malo zaplaen time to mu se velika prilika pruila tako
brzo.
Kerac je sjeo, priinjavajui se mrzovoljnim, izvadi svoju sviralu i pripremi se za
sviranje.
Ta je glazba bila tako duboka, i tako tuna, i tako slatka da je ak i dim oama
zaustavio svoje lelujanje u zraku., Jupiterski predstavnici vlasti u razliitim poloajima
sklopljenih su oiju sluali glazbu pod utjecajem svojih oama i utana. Bili su
omamljeni uivanjem. To je bila glazbena hipnoza. Svaki je ton dodirnuo uho koje je
eznulo za nastavkom. Bilo je tu i melankoline pjesme ptica iz Kama, polaganije i
tunije nego to je ikada bila interpretirana.
Kad je Kerac zavrio, poeo je ponovo istom glazbom jer se tiina to je nastala
nije mogla podnijeti. Svirao je ponovno, malo glasnije i bre. Svi su zatihnuli. ak je i
Bondar zautio opinjen.
Kad je zavrio i drugi put svirku, Keraca nisu pozdravili pljeskom. Ima
izvanrednih stvari u svijetu koje se ne mogu prihvatiti galamom nego odgovarajuom
tiinom. Bilo bi to slino kao da se usred sveane mise usklikne bravo ili kada ti se
pljesnulo rukama pri pogledu na neku potovanja dostojnu spiralnu maglicu.
Zbog toga je zavladala tiina.
Bondar se vrpoljio od nelagodnosti kao da je prvi put u svom ivotu prisustvovao
stvaranju ljepote i kao da je bio uvrijeen zbog toga. Napokon je promrmljao psovku i
zapalio jednu cigaretu oama.
Pet predstavnika vlade povratila su se iz zanosa, zaamorili meusobno nelagodno,
puili, podizali i praznih svoje boce s piem.
187
Veliki je polagano pio, razmiljajui. Onda se okrene Keracu.

- Ti e nam ovo jo jednom odsvirati kako bih mogao napraviti snimak te glazbe.
Kerac je zatomio smijeak to mu je zaigrao na licu. Veliki se ushodao po sobi.
- Dobro si to odsvirao. Morao bi biti poaen to sam ja, Veliki, to rekao. Njegov je govor bio kratak kao i njegova pojava. Tiina je zraila iz tog ovjeka. On je
oekivao odmah jedno hvala.
Kerac se zabavljao suzdravajui se. Nije elio da se opazi kako rado ini to to se
od njega trai.
- Ne znam - odgovorio je polagano. - Ja sam uvijek odbijao da se moja glazba
snima.
Oi Velikoga su zasvijetlile.
- Ali sada e pristati. Za mene. I to sada odmah.
- Zato?
- Zato? - Obrazi Velikog su se naduli. - Ja, Veliki, u tvoju glazbu prenijeti na
Jupiter i preko zvunih stupova u je prenijeti po cijelom Marsu. Moda ak i na Zemlju.
Ti e napisati simfoniju. Ona e ti donijeti koristi. - Njegov je glas postao tvri. - Doi.
Nainit emo pokusni snimak. Ako bude u redu, potpisat emo ugovor.
Veliki krene prema vratima to su vodila u sobu za snimanje glazbe, oekujui da
ga Kerac slijedi. Kerac to nije uinio.
Bondar je morao upotrijebiti silu.
Kerac je stajao pred mnotvom zakuastih instrumenata. Veliki je kleo nad nekim
aparatima to su sluili za snimanje. Jupiterijanac je sjeo u neku providnu kabinu i ekao.
Bondar, koji je oekivao svoj dio novca, stajao je i ekao.
Neki mali aparat za snimanje bio je podeen. Veliki pogleda gore.
- Kad ti dadem znak, ti e svirati. Jesi li spreman? Onda tiina.
Stanka. Onda znak.
Kerac je svirao kao nikada dosad. Svirao je pjesmu polagano, a onda svaki put kad
je ponavljao sve bre, vie i uzbudljivije. Svirao je osam puta, postajui sve prodorniji. I
kod osme izvedbe neujno. Ali bilo je to nepokolebljivo i strahovito zapovjedno.
- Vrlo dobro! - Veliki je zatvorio aparat za snimanje. - Ti si talentiran. Ovo e nam
donijeti mnogo novaca.
Kerac se zabavljao.
- to vas to u mojoj glazbi toliko zanima?
- Zanima? - Jupiterijanac se pogladi po grudima. - na neto znai za mene i dira
me ovdje.
- Ali da li e se drugima svidjeti - radnicima?
- Vidio si kako djeluje na ljude koji piju utana i pue oama. Ako se njima
svia, onda e se svima svidjeti.
- Ja sam skeptian. Ne vjerujem u to. Ovo je Velikom oito dodijalo.
188
- Dokazat u ti. - On skide kolut sa snimkom, prebaci ga u drugi aparat, podesi ga

i ree:
- Mi imamo zvune stupove posvuda, u svakoj ulici grada.
- Da, zamijetio sam to ve.
- Ja u tvoju glazbu prenijeti preko tih stupova odmah i dokazat u ti da si nadaren
time to e tvoju glazbu sluati svi radnici.
- I ne zaboravi - dodade Bondar - ja sam ga pronaao.
Veliki pritisne jedno dugme i kolut se pokrene.
- Ako eli, moe izai i sluati svoju glazbu preko zvunih stupova.
Kerac klimne glavom i krene prema vratima. Bondar a je slijedio. Kerac je zastao i
nasmijeio se. Okrenuo se Bondaru.
- Hoemo li do lokala utana da tamo sluamo? - zapitao je.
Bondar se nasmijao i klimnuo glavom. Kerac je osjetio kako se povjetarac igra s
njegovim ogrtaem.
- Dobro, dobro - rekao je kad su krenuli. - ini se da je prilino jak vjetar s istoka
veeras. Vrlo jak istonjak.
Te je veeri glazba sa zvunih stupova bila sasvim razlina od one koju su obino
sluali. Bila je to ona glazba koju je Kerac svirao usamljen u planini, ali je sada bila
udovino pojaana. Dolazila je iz jupiterskoga grada i istoni ju je vjetar nosio dalje,
tamo preko breuljaka kao poast i putao je da kao hipnotika zavjesa pada u tamne
spilje po planini.
Za nekoliko minuta putovi, stazice breuljci i vrhovi planinski oivjeli su pokretom
stalno promjenljivom linijom ameboidnih spodoba to su se sputale niz padine kao
velika plima. Plima je prela rijeku, kotrljala se du puta zaokupljena glazbom.
Rod mrkih nije bio usamljen na sceni. Svaki Jupiterijanac je stajao sleen,
sluajui kao oaran tu glazbu.
Marsotresci su se kretali preko planine za sve veom bukom. Glazba je cvilila
sve vie i vie, bre i bre, bolesno, odailjajui ok za okom kroz noni mrak.
Kerac je stajao kraj stranjeg ulaza lokala utana. Bondar kraj njega. Marsotres
je prestao kad se Rod mrkih pribliio. Neki fiziki smisao ih je natjerao da utihnu.
Cijeli je grad bio kao mrtav, ukoen glazbom, osim nenadana naleta i brzog
tapkanja stranih nogu po njemu, po uskim alejama na prilazima grada.
Kerac je ekao da utekne im ih spazi.
Nar, vlasnik toionice i puionice, bio je zaposlen punjenjem boce utana,
sluajui pri tome u zanosu glazbu dok je s planine uo poznatu buku.
- Marsotres - promrmljao je.
Vrata lokala se s treskom otvorie. Na vratima se pojavi bezoblina spodoba
zelenih oiju. Nastao je trenutak zaprepatenog nevjerovanja. U taj trenutak je Kerac
iezao kroz stranja vrata lokala.
Nar je digao pogled s boce, obrve su mu se podigle od uasa.
189
- Oh, ah, to je to? - promucao je.

Tri stola se prevrnue. est plavih ruku posegne za pitoljima. Dva se ovjeka
onesvijestie. Na desetke boca pade na pod, kotrljajui se u ludim krugovima, prosipajui
utana po podu. Bondar potee elektropitolj i opali.
Mrki su ulazili bez obzira na metke. Hici ne znae nita elatinoznoj masi.
Elektropitolj i nisu imali nikakva djelovanja. Mrki su bili gladni, pregladnjeli.
Napredovali su bez zaustavljanja. Uzeli su sve to su htjeli. Kerac je jurio, sakrio se u
neku postranu ulicu i ekao hvatajui dah.
Uzbuenje je prolo i straha je nestalo. Osjeao se pomalo pijan od moi. A sada
e otii u druge gradove Jupiterijanaca na Marsu, u daleke plave pustinje na drugoj strani
Marsa.
Izdaleka su krajikom vjetra stigli glasovi, vrisak mase ljudi kroz prohladni zrak.
Vrisak se dizao iznad grada. Odzvanjali su pucnjevi. Na tisue njih. Prigueni koraci
tapkali su u uliici blizu njega. Prislonjen uza zid Kerac je ustanovio da mu je odstupnica
presjeena. Meutim, kao da nije bio zaplaen. On je svoj posao zavrio. Nitko vie nije
mogao zaustaviti Mrke. Oni e nastaviti bez njega.
Spotiui se, Jupiterijanci su bjeali pokraj njega. Naletjeli su na val tamo dolje
niz ulicu. Zastali su malo dalje od mjesta gdje je stajao Kerac i bili su odmah zahvaeni
od bezobline mase, zaustavljeni, uutkani i nestali.
Kerac se naslonio na zid, uze svoju sviralu i die je do usta.
Zvijezde su u njegovim oima pobjedonosno svjetlucale. ivot u ovom divovskom
gradu je zamirao, nestajao. Pipci su se irili jedan po jedan i gasili ivot grada. Velika
uta svjetla gasila su se jedno za drugim. ak je i glazba bila prestala, preplavljena valom
crne plime.
Kerac je nastavio svirati sve dok nije osjetio kako ga mrka tijela pritiskuju, debeli
gladni prsti poseu za sviralom, za njegovim platem, za grlom.
190
IN MEMORIAM HARI HARISON

Harry Haririson (roen kao Henry
Maxwell Dempsey, 12 marta 1925, prteminuo 15
avgusta 2012) bio je ameriki pisac naune
fantastike. Najpoznatiji po svom serijalu
Nerajui elini pacov i po romanu Dajte
prostora! Dajte prostora!, koji je postao osnova
za kultni film Soylent Green (1973). Sa
Brajanom Oldisom bio je kopredsednik
Birmingemske naunofantastine grupe.
Pre nego to je postao urednik Harison je
karijeru u naunoj fantastici poeo kao ilustrator,
uglavnom za EC Comics i njihova dva izdanja,
Weird Fantasy i Weird Science. Pri tome je
koristio pseudonime kao to su Wade Kaempfert
i Philip St. John a prie je objavljivao pod
pseudonimima Felix Boyd, Leslie Charteris i
Hank Dempresey. Harison je takoe pisao
scenarija za stripove i stvorio je lik Ricka
Randoma. Harison je sada najpoznatijji po svom
pisanju a posebno po humoristikoj i satirinoj
fantastici, kao to su Nerajui elini pacov i
Bil, galaktiki heroj (koji je satira na Hajnleneov
Starship Troopers).
Pedesetih i ezdesetih godina bio je glavni
scenarisrta za novinsko izdanje Flaa Gordona koji je objavljivao asopis Comic Revue.
Harison je esto pravio skice da bi crtaima dao vie uverljivosti ali su to oni uglavnom
ignorisali.
Osim scenarija za stripove pisao je i prie i romane a jedan od najpoznatijih
romana je onaj o prenaseljenosti i potronji resursa Make Room! Make Room!, koji je
iskorien kao predloak za film Soylent Green (Kod nas pogreno preveden kao Zeleno
Sunce).
Harison je dobar deo ivota bio u bliskoj vezi sa Brajanom Oldisom i zajedno su
radili na nizu antologijskih projekata. Njih dvojica su zajedno uredili devet tomova Ten
Years Best Science Fiction antologiju kao i tri toma pria decenije, za etrdesete,
pedesete i ezdesete godine XX veka.
1990 godine Garison je bio poasni gost na ConFiction 48-oj svetskoj SF
konvenciji u Hagu u Holandiji, zajedno sa Haldemanom i Vofgangom Deskom.
191
2009 godine Harison je izabran od strane Science Fiction and Fantasy Writers of
America zao dobitnika njihove velike master nagrade Damon Knight Memorial.
Bibliografija
1960 Deathworld
1961
1962
1964
1964
1965
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1970
1970
1972
1972
1972
1972
1973
1974
1975
1976
1977
1978
1980
1981
1981
1981
1982
The Stainless Steel Rat

Planet of the Damned
Vendetta for the Saint
Deathworld 2
Plague from Space
Bill, the Galactic Hero
Make Room! Make Room!
The Technicolor Time Machine
Deathworld 3
Captive Universe
The Daleth Effect
The Stainless Steel Rat's Revenge
Spaceship Medic
Tunnel Through the Deeps
Montezuma's Revenge
The Stainless Steel Rat Saves the World
Stonehenge
Star Smashers of the Galaxy Rangers
Queen Victoria's Revenge
The California Iceberg
Skyfall
The Lifeship
The Stainless Steel Rat Wants You
Homeworld
Wheelworld
Starworld
Planet of No Return
Invasion: Earth
192
1982
1982
1983
1984
1985
1986
1987
1988
1989
1990
1991
1991
1991
1991
1992
1993
The Stainless Steel Rat for President

The QEII is Missing
A Rebel In Time
West of Eden
A Stainless Steel Rat is Born
Winter in Eden
The Stainless Steel Rat Gets Drafted
Return to Eden
Bill, the Galactic Hero on the Planet of Robot Slaves
Bill, the Galactic Hero on the Planet of Bottled Brains
Bill, the Galactic Hero on the Planet of Tasteless Pleasure
Bill, the Galactic Hero on the Planet of Zombie Vampires
Bill, the Galactic Hero on the Planet of Ten Thousand Bars
Bill, the Galactic Hero: The Final Incoherent Adventure
The Turing Option
The Hammer and the Cross
1994 The Stainless Steel Rat Sings the Blues

1994 One King's Way
1996 The Stainless Steel Rat Goes to Hell
1997 King and Emperor
1998 Stars and Stripes Forever
1998 Return to Deathworld
1998 Deathworld vs. Filibusters
1999 The Creatures from Hell
1999 The Stainless Steel Rat Joins the Circus
2000 Stars and Stripes in Peril
2001 Deathworld 7
2002 Stars and Stripes Triumphant
2010 The Stainless Steel Rat Returns
Novele
The Man from P.I.G. i The Man from R.O.B.O.T. (1974) Planet Story (1978),
Kratke prie
Two Tales and Eight Tomorrows (1965)
War with the Robots (1967)
193
Prime Number (1970)

One Step from Earth (1970)
The Best of Harry Harrison (1976)
Stainless Steel Visions (1992)
Galactic Dreams (1994)
50 In 50 (2001)
The Men From P.I.G. and R.O.B.O.T.
Stripovi
Rick Random sa crtaem Ron Turnerom (trade paperback: October 2008, ISBN 185375-673-3)
Flash Gordon (19581964)
The Stainless Steel Rat (19791985) za asopis 2000 AD, sa crtaem Carlos
Ezquerra - July 2010, ISBN 1-906735-51-4)
Harry Harrison's Bill, The Galactic Hero Comics; 3 izdanja
Radovi i eseji
Great Balls of Fire: A History of Sex in Science Fiction Illustration (1977)
Mechanismo (1977)
Spacecraft in Fact and Fiction (1979)
Antologije (kao urednik)
John W. Campbell: Collected Editorials from Analog (1966)
Nebula Award Stories No. 2 (1967) (sa BrajanomOldisom) (vt, Nebula Award
Stories 1967)
Apeman, Spaceman (1968) (with Leon Stover)
Best SF: 1967 (1968) (vt, The Year's Best Science Fiction) (sa BrajanomOldisom)
Farewell Fantastic Venus (1968) (abr as vt, All About Venus, 1968)
SF: Author's Choice (1968) (vt, A Backdrop of Stars)
Best SF: 1968 (1969) (rev vt, The Year's Best Science Fiction No. 2) (sa
BrajanomOldisom)
Blast Off: SF for Boys (1969)
Four for the Future (1969)
Worlds of Wonder (1969)
Best SF: 1969 (1970) (vt, The Year's Best Science Fiction No. 3) (sa
BrajanomOldisom)
Nova 1 (1970) (rev edition 1976, UK hc)
SF: Author's Choice 2 (1970)
The Year 2000 (1970)
BrajanomOldisom)
The Light Fantastic (1971)
194
The Astounding-Analog Reader, Volume One (1972) (sa BrajanomOldisom)

(kasnije podeljeno u dva toma: The Astounding-Analog Reader, Book 1 & The
Astounding-Analog Reader, Book 2)
Ahead of Time (1972)
BrajanomOldisom)
Nova 2 (1972)
The Astounding-Analog Reader, Volume Two (1973) (sa BrajanomOldisom) (samo
jedno izdanje; Nije ista knjiga kao The Astounding-Analog Reader, Book 2
prikazana gore)
Astounding: The John W. Campbell Memorial Anthology (1973) (vt, The John W.
Campbell Memorial Anthology)
Best SF: 1972 (1973) (vt, The Year's Best S.F. 1972) (sa BrajanomOldisom)
Nova 3 (1973) (vt, The Outdated Man)
A Science Fiction Reader (1973) (sa karolom Pugnerom)
Best SF: 1973 (1974) (abr vt, The Year's Best Science Fiction No. 7) (sa
BrajanomOldisom)
Nova 4 (1974)
Best SF: 1974 (1975) (abr vt, The Year's Best Science Fiction No. 8) (sa
BrajanomOldisom)
Decade: The 1940s (1975) (sa BrajanomOldisom)
Hell's Cartographers: Some Personal Histories of Science Fiction Writers (1975)
(sa BrajanomOldisom)
Science Fiction Novellas (1975) (sa Vilisom E. mek Nelijem)
Best SF: 1975, The Ninth Annual (1976) (vt, The Year's Best Science Fiction No.
9) (sa BrajanomOldisom)
There Won't Be War (1991) (sa Brusom mek Alisterom)
195
Harry Harrison:
The Gods Themselves
Throw Incense
Preveo Goran Paveli
Preivjeli
PREUZETO IZ ASOPISA SIRIJUS
Jo malo prije svemirski brod Jurij Gagarin bio je tri stotine metara dugaak
projektil od svjetlucave kovine, a idueg trenutka pretvorio se u jezgru plamena i plina
to se irila, raspalih ostataka i goruih dijelova. Sedamdeset i troje ljudi poginulo je
trenutno, bezbolno i naglo. Uzrok eksplozije nikad nee biti ustanovljen jer su svi
svjedoci poginuli, a ostaci olupine na kojima je moglo biti kakvih podataka razletjeli su
se prema kutovima beskraja. Da je bilo kakvoga vanjskog svjedoka, ondje u svemiru,
vidio bi kako oblak plina raste i raspruje se dok su komadi savijene kovine,
pougljenjena tijela, rastrgani prtljag i slomljeni strojevi jurili na sve strane. Svima je
eksplozija dala brzinu i smjer, pa premda su neki komadi neko vrijeme ili zajednikim
smjerom, razlike u brzini i smjeru uskoro su se pokazale pa je veina ostataka jurila
sama kroz beskraj svemira. Neki su vei komadi imali suputnike: knjiga kodova radiofrekvencija kruila je oko rastrgane mase brodskog reaktora, zadrana zbog gravitacijske
sile, a jedan je le, otvorenih usta i raskolaenih oiju, grevito drao meke nabore
enske haljine svojim smrznutim rukama. Ali suneva jara spalila je niti tkanine, a
potpuno bezrani prostor ih je isuio dok se nisu raspale u prainu, te su se leevi polako
udaljili. Oito je bilo da nitko nije mogao preivjeti eksploziju, ali slijepo djelovanje
sluaja to ubija moe isto tako i spasiti.
U kapsuli za spasavanje bilo je troje ljudi, jedno od njih bila je ena, jo uvijek u
nesvijesti jer je udarila glavom kad se brod raspao. Jedan od dvojice mukaraca bio je u
oku, omlitavjelih udova, a misli su mu se neprestano vrtjele poput djejeg vlaka na
krunoj tranici. Drugi je skidao zatvara s plastine uturice votke.
-Svi ameriki brodovi nose brendi - ree on skidajui plastini zatvara.
-Britanski brodovi imaju viski u kutijama za prvu pomo, to je najbolja zamisao, a
ja sam krenuo na put ruskim brodom. I evo to sam dobio... - zautio je, podigao bocu i
dobro povukao.
-Trideset tisua funti u novanicama! - procijedi Damian Brayshaw. - Trideset
tisua funti... moj boe... ne mogu me smatrati odgovornim.
Jednom je petom tromo lupkao o obloeni zid kapsule i to ga pomakne nekoliko
centimetara. Polako je dolebdio nazad. Iako mu je ok omlitavio crte lica a bijela mu je
koa postala jo bljea i pomalo obojena mrtvakim utilom, moglo se vidjeti da je
zgodan mukarac. Njegova dugaka i crna kosa sada mu je pala preko ela i lica.
Podigao je ruke da je makne, ali nije dovrio pokret.
196
-Hoe li malo popiti, prijatelju? - upitao ga je drugi, pruajui mu bocu. - Mislim

da ti je potrebno, samo nategni.
-Brayshaw ... Damian Brayshaw - ree on primajui bocu. Zakaljao je kada je
potegnuo gutljaj istog alkohola. Prvi put panja mu nije bila usmjerena na izgubljen
novac to zapazi tamno-zelenu uniformu drugog mukarca i zlatne epolete na njegovim
ramenima.
-Vi ste svemirac... brodski oficir.
-Tono. Dobro vidi. Ja sam drugi porunik Cohen. Moe me zvati Chuck, a ja u
tebe Damian.
-Porunice Cohen, moete li mi rei...
-Chuck.
-... moe li mi rei to se dogodilo? Malo sam zbunjen.
Njegove su kretnje slijedile njegove rijei, a oi su mu vrludale preko
zakrivljenoga i obloenog zatvorenog kovinastog zaklopca do arulje u ianoj mrei i
dalje do reda poluga oznaenih slovima irilice.
-Brod se razletio - ree nehajno porunik Cohen, ali je slijedilo brzo primanje boce
nakon tih nemarnih rijei. Godine slube u svemiru ucrtale su duboke borbe u kutovima
njegovih oiju i posijedile jedva vidljivu, kratku otru kosu; no nikakve godine
provedene u slubi nisu ga mogle pripremiti da olako prihvati gubitak broda.
-Popij jo malo - ree dodajui uturicu s votkom. - Moramo je isprazniti. Razletio
se, to je sve to znam, jednostavno se razletio. Otvorio sam ovu kapsulu, inspekcijska
provjera, i napola sam bio ubaen u nju. Ti si letio ovuda, pa sam te zgrabio i ugurao te,
zar se ne sjea?
Damian je oklijevao, polako razmiljajui i tada odmahne glavom.
-E, pa to sam uradio. Najprije sam zgrabio tebe, pa djevojku, leala je u nesvijesti.
Upravo kad sam je utrpao, uo sam kako je brodska neprobojna pregrada otila k vragu
pa sam se ubacio preko nje. Vakuum je potegnuo unutranja vrataca i prije nego to
sam ih mogao dotaknuti.
-A drugi...?
-Mrtvi, Damiane, svi do jednoga. Mi smo jedini preivjeli.
Damian duboko uzdahne.
-Ne moe biti siguran - ree.
-Siguran sam. Gledao sam kroz prozor na boku kapsule. Rastrgani su na komade.
Eksplozija je zapeatila onaj dio broda u kojem smo se nalazili tono toliko vremena
koliko nam je trebalo da se utrpamo u ovu limenku. A vremena ne bi bilo dosta da
poklopac nije bio otvoren i da nisam znao to mi je raditi. Ne oekuj da se ovakve prilike
pruaju dva puta u ivotu.
-Hoe li nas itko pronai? - Damianov glas lagano je podrhtavao. Chuck slegne
ramenima.
-Ne znam. Dodaj mi pie prije nego to izguva tu bocu.
197
Potegnuvi gutljaj estokog alkohola, Chuck sretno uzdahne i podigne gotovo

praznu bocu prema svjetlu.
-Da ostavimo jo malo kako bismo doveli djevojku svijesti? Damiane, leao si
tamo i gledao me cijelo vrijeme kako odailjem SOS. Prestao sam istog trena kad sam
pokuao neto uloviti na prijemniku.
-Ne sjeam se, vjerojatno zbog oka. Ali zato si prestao odailjati signale?
Chuck se sagne i potegne neku ruicu ispod sebe. Obloeni poklopac se podigne i
otkrije kontrole kompaktnog primopredajnika. Okrenuo je prekida. um poput vodopada
ispuni mali prostor i opet nestane, jer je Chuck iskljuio prekida i zatvorio poklopac.
-to to znai?
-Sunana oluja. Ne moemo poslati signal kroz takvu interferenciju; moemo samo
ekati dok ne prestane. Gle, ini se da naa prijateljica dolazi k svijesti.
Obojica se okrenue i pogledae djevojku to je leala na obloenom zidu kapsule,
a Damianove se oi rairie, jer je tek sada opazio koliko je djevojka zgodna. Imala je
plamenocrvenu kosu, lijepu ak i sad dok joj je bila zamrena. Samo je ruan oiljak
naruavao ruiastu glatkou koe. Stas joj je bio zavodljiv, ocrtan uskom suknjom to
se podigla gotovo do grudi, otkrivajui vitke noge i donje rublje od crne ipke.
-Zapravo... - ree Damian pruajui ruku i povukavi je zatim nazad. - Ne bismo li
joj trebali... popraviti odjeu?
-Samo naprijed - nasmije se Chuck. - Ali ja uivam. Nikada nisam vidio... kako se
zovu?... gaice. Takve jo nisam vidio. Vrlo zgodno.
Dok je to govorio, ve joj je povlaio suknju nadolje. Djevojka okrene glavu i zastenje.
-Moda je teko ozlijeena? - upita Damian. - Jesi li uinio togod za nju?
-Ne znam i nisam uinio nita. Ako si moda lijenik...
-Nisam.
-Onda ne moemo uiniti nita. Pustio sam je da spava. Kad se probudi, dat u joj
gutljaj ovog sredstva za suzbijanje boli. Nikada ne daj piti onome tko je u nesvijesti, jer
bi mu tekuina mogla dospjeti u plua. Prva pomo, kurs 3B, Svemirska akademija.
Obojica mukaraca utke su je promatrali dok je otvarala oi, lijepe, sive, i
pogledom prelazila preko malenog prostora kapsule. Tada je poela vritati, praznei
plua u gru, hvatajui zrak samo da bi ponovila taj krik straha. Chuck je pusti da to
uini tri puta, a onda se nagne i pljusne je preko lica otvorenim dlanom, ostavivi otisak
na njenoj lijepoj koi. Krikovi su prestali i ona pone jecati.
-Nije trebalo... - pone Damian.
-Dakako da je trebalo - ree Chuck. - Medicinski. Sada se ispraznila i neka se
dobro isplae... Ja sam Chuck, a ovo je Damian. Kako se zove? - ree on djevojci.
-to se dogodilo s nama? Gdje smo?
-Chuck i Damian. Kako se zove?
-Molim vas, recite mi... Ja sam Helena Tyblewski... to se dogodilo?
198
-Poznam te, to jesi, uo sam za tebe - ree Damian. - Bila si s poljskim

umjetnicima u Mjeseevu centru...
-Upoznavanje moe priekati, deko... Mi smo u kapsuli za spaavanje, Helena, i u
prilino smo dobrom stanju. Imamo vode, hrane, kisika. I radio da pozovemo pomo. To
ti govorimo da vidi koliko smo sretniji od onih drugih s broda Jurij Gagarin. Dogodila
se nesrea. Svi ostali su poginuli.
-A .. . to e biti s nama?
-To je razborito pitanje. Pomogni mi da naem odgovor. Isprazni ovu uturicu
votke, potrebna mi je prazna. I daj mi svoje cipele. I ti, Damiane.
-to to pria? Zato?
Chuck pone odvrtati krilca to su drala kovinasti zaklopac privrenim.
-Dobro pitanje - ree. - Budui da sam jedini prisutni lan brodske kompanije,
automatski dobivam mjesto zapovjednika. No, ovdje smo previe skueni, pa nema
potrebe da se vadim na svoj in i rei u vam to znam i to elim uiniti. Kad se nesrea
dogodila, bili smo otprilike na etvrt puta od Mjeseca do Zemlje. Gdje smo sada ne
znam, a vano je da to znamo.
Metalni se zaklopac otvorio i on ga pomakne na jednu stranu, otkrivajui jedini prozor
na kapsuli. Vani su zvijezde presijecale tamu bijelim zrakama, a Zemlja je bila iroka
zelenkasta traka.
-Kao to vidite, rotiramo oko glavne osovine ove termosboce. Zvijezde su mi
potrebne da pronaem na poloaj, a to znai da moramo zaustaviti ili barem usporiti
ovu stvar. Sreom, vanjski je otvor okrenut prema smjeru okretanja i to god izbacimo iz
kapsule usporit e njezino rotiranje. to je masa izbanoga vea, i to je vea brzina
izbacivanja, to emo vie usporiti. U ovim kapsulama nema ba previe stvari za
izbacivanje i zato su mi potrebne vae cipele. Kontrola temperature je u redu, pa vam
cipele nee biti nune. Jasno?
Nije bilo prigovora. Cipele su otile kroz otvor zajedno s praznom uturicom, neto
obloga sa zidova te nekih drugih manjih i manje potrebnih predmeta. Chuck je zatvorio
unutranji otvor i ispustio kisik iz tankova da podigne pritisak to je mogue vie. Kad je
pomaknuo polugu koja je otvorila vanjska vrata, uinilo im se da se kapsula poela
okretati oko njih i oni zajedno zateturae prema zidu.
-Oprostite - ree Damian, pocrvenjevi, jer je spazio da je sklopio ruke oko Helene
i da je leao na njoj. Ona se nasmijei i oni odlebdjee od zida u besteinskom stanju.
Chuck se mrtio na zvijezde to su se lijeno micale iza prozora.
-Ovo bi trebalo biti dovoljno za promatranje. Ako ne bude, izbacit emo jo neto
stvari.
On otkopa svoj dektant s pojasa i usmjeri ga prema prozoru, zirkajui kroza nj.
-To e potrajati malo due, opustite se - ree. - S tom stvaricom mogu izmjeriti
kutnu udaljenost prema pet astronomskih objekata; ona e zapamtiti kutove, a njen
siuni, mikrominijaturizirani mozak, moe obavljati i neke osnovne proraune. No. to
199
e potrajati. Pa, povjerimo se jedno drugom, upoznajmo se. Ja sam jednostavan tip.
Zavrio sam gimnaziju u Bronxu i fakultet Columbia i od tada stalno putujem na Mjesec
i natrag. A ti, Helena? Na engleski prijatelj kae da si umjetnica. Pjevaica? Hoemo li
uti koju ariju?
Helena stisne usne.
-Nisam takva vrsta umjetnice. Ja stvaram, i to najnoviji i najizraajniji oblik
umjetnosti: svjetlosne mobilitete.
-Vidio sam ih - ree Chuck promatrajui zvijezde. - Uvijek mi ozlijede oi i
dobijem glavobolju od njih. A to je s tobom, Damiane? Jesi li pljaka banke ili
krivotvoritelj?
-Gospodine!
-Ne ljuti se to te pitam, pogotovo nakon svega onog mrmljanja o nestalih trideset
tisua funti.
Damian vrsto stisne ruke.
-Ja sam iz britanske ambasade. Taj je novac bio u mojoj nadlenosti. Prenosio sam
ga na Zemlju. A sada ga nema . ..
Chuck se nasmije.
- Ne budi glup. To je samo papir i sada je uniten. Jednostavno e ga otpisati i
otisnuti novi. Damian se slabano nasmijei.
-Ima pravo, dakako. Nisam prestao misliti o tome nakon
nesree. Ba sam glup.
-Svi mi imamo svoje loe trenutke... A sada malo popriajte dok ne sredim ove
brojke.
Razgovor je jenjao dok je on pritiskao dugmad na malom kompjutoru, i kako je
prvog oka nakon tragedije nestalo, njih dvoje su poeli osjeati kako ih je pritisla
usamljenost njihova poloaja. Kad su prestali govoriti, uo se jedino slabani um
ventilatora i povremeno kuckanje kompjutora. Gola je arulja sjala, zvijezde su plovile u
tami prozora. U kapsuli je bilo toplo i ugodno. Dva na etiri metra. Konzerva utjehe,
iroka poput visine jednog ovjeka, visoka kao dvojica, ispunjena stvarima potrebnim da
se odri ivot. A ipak, pet centimetara dalje, s druge strane stijenke. nalazila se beskrajna
praznina svemira.
-Evo - ree Chuck i vrati dektant u torbicu. - A sada da vidimo kakve klope ima u
ovoj kanti.
Ostalo dvoje gotovo se nasmijae dobrodoloj grubosti njegova glasa.
-to je s brojkama? Gdje smo? - upita Helena.
-Nemam pojma - ree Chuck bacivi veliki obloeni poklopac na kraj kapsule. Nisam dobio toan poloaj, ali nalazimo se negdje izmeu Zemlje i Mjeseca. No, nisam
bio na komandnom mostu broda, tako da ne znam gdje smo bili prije eksplozije. Zato u
malo priekati, otprilike jedan sat, i tada ponovo obaviti snimanje. Usporedba dvaju
poloaja moe nam pruiti podatke o naem smjeru i brzini. Je li netko edan?
200
On se sagne i dohvati jednu od boca s vodom sloenih poput metaka u redeniku.

-Ja bih popila malo - ree Helena.
-Samo sii kroz sisaljku na vrhu...
-Hvala, ve sam pila u besteinskom stanju.
-Oprosti, srce, zaboravio sam da si ti stara svemirka. eli li neto pojesti?
On izvue plosnati smei omot i pogleda ga.
-Izgleda kao hrpa drvenih karata. ita li netko ovdje ruski bolje od mene?
-Ja mogu - ree Helena uzimajui omot. - To su latke, pie na omotu.
-Dehidrirane palainke od krumpira... - procijedi on.
-ini mi se da su ostali na brodu imali vie sree.
-Kucni o drvo kad to kae - ree Damian.
-Sumnjam da ga ima u ovoj kapsuli, osim ako ne rauna latke.
Kad su pojeli palainke, Chuck prebroji zalihe i zatim otvori drugi poklopac da
pogleda mjerilo na tankovima za kisik. Onda ponovo pokua upotrijebiti radio, ali se i
opet uo samo um. Kad je proao jedan sat, ponovo obavi promatranja i tada pone
raunati.
-No, neka sam proklet - ree.
-Neto nije u redu? - upita Damian.
-Da provjerim jo jedanput.
Tek poto je sve uinio i trei put, on progovori. No, sada u njegovom glasu nije
bilo humora.
-Bit u otvoren: u nevolji smo. Imali smo sreu to smo se nali iza eksplozije, to
se tie smjera kojim je letio brod: to je umnogome odgodilo ovaj trenutak.
-Ne razumijem o emu govori -ree Helena grevito.
-Onda u biti jednostavan. Da se brod nije razletio, stigao bi na Zemlju za otprilike
dva dana. Ali ova kapsula nema vie istu brzinu. Bit e nam potrebno tri do etiri tjedna
da se pribliimo Zemlji i tek emo tada moi uputiti poziv da nas pokupe.
-I to ima loeg u tome? Dakako, bit e nam neudobno, nedostatak potrebne
privatnosti, s vama dvojicom...
-Dopusti da dovrim. Bit e vie nego neudobno, bit e ubitano Imamo hrane,
iako bismo mogli dugo izdrati bez nje; voda se obnavlja, tako da nam nee nedostajati.
Ali ove su kapsule premale da nose regeneratore ugljinog dioksida. Kisika e nestati za
otprilike dva tjedna. Ve emo biti tjedan dana mrtvi prije nego to doemo u priliku da
poaljemo poruku.
- Ne postoji li nekakvo rjeenje? - upita Damian.
-Ne znam. Ako bismo . ..
-To je ludost! - upadne Helena. - Moemo pozvati Mjesec, Zemlju, oni e poslati
brodove.
-To i nije tako lako - ree Chuck. - Znam kakvi su brodovi na Mjesecu i znam
njihov domet. Praktiki smo izvan zone njihovog djelovanja, a ne zaboravite da ih ak
201
ne moemo ni obavijestiti. Ako Suneva oluja potraje jo samo nekoliko sati, morat
emo ih otpisati jer e ve biti izvan dometa naih signala. Onda slijedi duga vonja
prema Zemlji, pozivanje neke od satelitskih stanica i ekanje dok izraunaju na poloaj
i stignu do nas nekim brodom. Najmanje tri tjedna, vjerojatno etiri.
Helena je poela plakati i ovaj put on je nije zaustavio. Zbog ovog se moralo
plakati. Priekao je dok nije prestala, a kako nitko drugi nije ponudio nekakav odgovor,
on progovori bezlinim glasom:
-Koliina zraka koju potroi troje ljudi u dva tjedna jednaka je onoj koju dvoje
ljudi potroi u tri tjedna. Uz malo panje moe potrajati i due.
Zavladala je duga utnja, a tada Damian progovori.
-Zna li ti to govori? Zar nema nekog drugog izlaza?
-Sve sam provjerio, svaku mogunost. To je jedini nain da se nekako izvuemo.
Sigurna smrt eka troje ljudi. Za dvoje postoji mogunost pola-pola. Izgledi nisu, ba
povoljni, ali su bolji nego da ih uope nema.
-Ali . . netko e morati umrijeti da bi drugima omoguio da preive!
-Da, jednostavno reeno, upravo tako e biti.
Damian duboko udahne.
-A to nee biti ti. Potreban si da upravlja... i zbog radija.
-Nipoto. Iako priznaiem da osjeam podlu elju da bude tako. Upravljanje je
dovreno. A da vas nauim kako se koristi radio i kako se alje poziv dovoljno je deset
minuta. U sunevim baterijama ima dovoljno energije i signal moe biti stalan kad
prestane sunana oluja.
-To je vrlo poteno od tebe. Mogao si nam to ispriati drukije i mi bismo ti
vjerovali. Sada mi je puno lake, ako shvaa. Kako tu ne ubrajamo gospoicu
Tyblewski, za trenutak mi se uinilo da u biti nedobrovoljni dobrovoljac. Ostajemo
samo ti i ja...
-Ne, ima nas troje - ree Chuck.
-Valjda ne misli da bi ena...
-Upravo tako mislim. Ovo nije igra ene i djeca prvi u amce za spaavanje,
Damiane. Ovo o emu govorim je smrt, stopostotna smrt. Svi su ivoti jednaki. Svi smo
zajedno u istoj nevolji. Uvjeren sam da Helena cijeni tvoju ljubaznost, ali mislim da ona
nije osoba koja bi iskoristila tu prednost. Imam li pravo? - upita on okrenuvi se prema
djevojci.
-Ti si svinja, debela glupa svinja - prosikta ona.
-Nemam pravo - ree mirno Chuck, gledajui Damiana. - Izdat u nareenje i
preuzeti odgovornost. Ako elite prosvjedovati, moete se oboje potpisati kao svjedoci...
-Znam, eli me ubiti da bi spasio sebe! - vikne Helena.
-Nimalo ne mari .. !
-Molim te, nemoj! - ree Damian, hvatajui je za ruke, ali ga ona odgurne tako
jako da je udario u suprotnu stranu kapsule.
202
-... to misli tko si ti da sebi daje pravo suditi o ivotu i smrti?

-Ja sam oficir koji zapovijeda u ovoj letjelici - ree Chuck umornim glasom. Postoje pravila i odredbe u ovakvim prilikama, a ja sam pod zakletvom i moram ih
potovati. To je tono odreeni postupak i tu su izgledi da se preivi jednaki za sve, nema
favoriziranja.
-Time se slui samo kao isprikom!
-Ako misli tako, u redu, Helena. Ipak, potujem pravila i mislim da je to jedini
pravedan nain.
-Ja s tim nemam nita.
-To je stvar tvoga izbora. Ali rezultat se odnosi i na tebe, sudjelovala ti u tome ili
ne. - Chuck pogleda Damiana, koji ih je sluao, blijed. - Razgovaraj ti s njom, Damiane,
moda e tebe posluati. Ili se slae s njom?
-Ja ... zbilja ne znam. Teko je to rei. Ali mi se, zapravo, ini da doista nema
drugog izbora.
-Nikakvog - ree Chuck.
I Damian uradi neto to nikada prije nije mislio da bi mogao uraditi: staviti ruke
oko ramena djevojke koju tek to je sreo... no sad je sve izgledalo drukije. On je zagrli,
a ona se nasloni na njega, jecajui. Bilo je to posve prirodno za njih oboje.
-Prijeimo na stvar - ree Chuck. - Najgore to moemo uraditi jest da ekamo. I
zato je bolje da se svi suglasimo o onome to e se dogoditi. Imam tri jednaka plastina
kvadrata; jedan sam oznaio kriiem. Pogledajte ih. A tu su i tri komada smeeg papira
od omota s hranom. Damiane, omotaj svaki kvadrati tako da se ne razlikuje. Sada ih
protresi u aci tako da ne zna koji je koji. U redu. Sada ih ostavi da lebde tu u sredini
gdje ih svi moemo vidjeti.
Damian otvori ake i tri komadia plastike zaplove u besteinskom stanju. Jedan se
malo odmakne od ostalih i on ga gurne nazad. Svi su zurili, uporno i napeto, u te
komadie sudbine.
-Evo to slijedi: svatko neka uzme jedan. Ja u uzeti posljednji. Ovdje u pojasu
imam pilulu; tko god izvue oznaen kvadrati, uzet e pilulu nakon est sati, to jest
tono u 19 sati - rekao je Chuck pogledavi na sat. Jeste li razumjeli i slaete li se? To je
to. Nema vraanja ili kasnijeg predomiljanja. Rezultat je neosporiv. Slaete li se?
Damian, stisnutih usana, kimne glavom. Helena nije rekla nita, samo je pogledala
Chucka pogledom punim mrnje.
-Znai, slaete se - ree on. - Pilula djeluje trenutno i potpuno je bezbolna.
Poinjemo. Helena, eli li izvlaiti prva?
-Ne - ree ona s nevjericom - ne moe...
-Nemamo drugog izbora, zar ne? - ree joj Darnian, uspijevajui se nasmijeiti.
-Evo, ja u izvlaiti prvi. Ti moe uzeti drugi komadi.
-Ne otvaraj ga - ree Chuck Damianu, koji je posegnuo rukom i dohvatio najblii
kvadrati.
203
-Hajde, Helena, nikoga od nas ovo ne veseli.

Nije se micala sve dok Chuck nije slegnuo ramenima i sam posegnuo za jednim
komadiem plastike. Tada njena ruka sune i ona dograbi kvadrati koji je htio uzeti on.
-Ovaj je moj - ree ona.
-Kako eli - nasmije se Chuck kiselo i uzme posljednji kvadrati.
-Odmotajte ih - ree.
Ostali se nisu micali i on paljivo odmota svoj komadi i podigne ga. Bio je prazan
s obje strane. Helena grevito uzdahne.
-Pa, mislim da sam ja na redu - ree Damian i polako odmota svoj kvadrati.
Pogleda ga i brzo zatvori aku.
-I mi ga moramo vidjeti - ree mu Chuck.
Damian polako otvori ruku i pokae prazan kvadrati.
-Znala sam da e to biti trik! - povie Helena i baci svoj kvadrati. Damian ga
uhvati dok se odbio od zida, odmota ga ispruenom rukom i otkrije ucrtani crni krii.
-ao mi je - proapta on ne gledajui je.
-Mislim da bi bilo dobro da neto popijemo - ree Chuck, sagnuvi se da dohvati
bocu iz spremita. - Ovdje ima jo najmanje etiri litre votke i dovoljno vode. Mislim da
je vrijeme da to iskoristimo.
Damian duboko udahne da mu glas ne bi podrhtavao.
-ao mi je, ne mogu ovako nastaviti. Ako se izvuemo iz ovoga, ne bih mogao
podnijeti sam sebe. Mislim da je bolje da zamijenim Helenu...
-Ne! - ree Chuck Cohen, prvi put zamjetno ljutit.
-To ponitava sve, cijeli izbor. Ti si uloio svoj ivot i zar to nije dovoljno? U
Svemiru smrt udara ne birajui, onako kako je pogodila na brod a nas ostavila ivima.
Sada je udarila ponovo. Stvar je zakljuena.
Chuck izvue bocu i jednim gutljajem otpije petinu votke.
Moda je votka bila spremljena upravo za takvu priliku, jer je Helena, jo uvijek ne
vjerujui, pila kad su joj dva mukarca dodala bocu ne gledajui je u oi. Votka je
umrtvljavala; ako popije dovoljno votke, ovjek postaje neosjetljiv.
Zvijezde su promicale kroz nepokriven prozor, termostat je odravao temperaturu
na ugodna 22 stupnja, a ventilator je zujao ubacujui odmjerenu koliinu kisika, to se
svake minute smanjivala.
- Usporite metabolizam... - rekao je Chuck, zatvorivi oi kako ne bi gledao u
zidove kapsule to su se okretali Ostalo dvoje se nalazilo na suprotnom kraju kapsule,
to je mogue dalje od njega. Chuck povue gutljaj aree tekuine. - Metabolizam je
oksidacija, a mi moramo tedjeti kisik. Ne jesti, manje piti, manje izgarati. Dobro za
liniju. Leati. Manje se micati, izgarati manje... kisika... - njegovo mrmljanje utihne i
plastina uturica odlebdi iz njegovih olabavljenih prstiju.
-Ne, ne, ne mogu! - jecala je Helena drei se Damiana. Bila je malo pijana, ali ju
je sve jae obuzimao strah.
204
-Ne, ne bi smjela - ree Damian i ponovo otpije, jer nije znao to da radi. Sagnuo
se da je poljubi u kosu i njegove se usne nekako naoe na hladnom i od suza vlanom
obrazu, a zatim na vruim usnama.
Odjednom je bila svjesna njegove prisutnosti. Njene usne uzvratie poljubac, a
njene ruke se ovie oko njega i njeno se tijelo stisne uz njegovo. Lebdjeli su kroz zrak,
okreui se polako u vrstom zagrljaju.
-elim te, neu umrijeti, ne mogu, ne mogu - jecala je Helena gurajui njegovu
ruku u svoju haljinu, na svoje vrste grudi. - Pomozi mi, pomozi mi...
Damian je poljubi u naletu osjeaja. Znao je da svemirac lei tamo, udaljen tek
nekoliko stopa, pa ipak nije mario. Bijeg s olupine, nepodnoljiva napetost kockanja
vlastitim ivotom, votka to ju je popio, blizina smrti, strast enskog tijela, sve to je
izbrisalo sve drugo osim gorue svijesti o Heleninoj prisutnosti i strasti to ju je ona
pobuivala u njemu.
-Doi, trebam te - aptala je ona. - Ne mogu umrijeti. A zato i bih? Tako eli on,
ta svinja. Jedino on tako eli. Ako eli smrt, zato ne umre? Zato me nije ostavio na
brodu? Spasio mi je ivot i sada e mi ga oduzeti. I tebe e ubiti, vidjet e, pronai e
nain da to uini. Zar mu je itko od nas dvoje potreban? Ne moe mu nita vjerovati.
Okrutan je, on je ubilako udovite. Ubit e me. Ti me eli, a on e me ubiti.
-Helena... - proapta on i dotakne je.
-Ne! - vrisne ona i odgurne ga. Nije je shvatio i priblii joj se, no ona ga opet
odgurne.
-Ne, ne mogu; elim te, ali ne mogu. Ne dok je on ovdje, dok ja moram umrijeti.
Ali elim te .. .
Tada je nestala i kada se okrenuo da je potrai, zavrti mu se u glavi. Ugleda je kako
se naginje u drugom kraju kapsule. Vrijeme je teklo udno, prebrzo i sporo istodobno.
Dugo je nije bilo i odjednom je bila tu i stavljala mu neto u ruku.
-Uzmi ovo - proapta - to je iz pribora za prvu pomo. Ja to ne mogu uraditi, ali ti
mora. Netko mora umrijeti. To mora biti on, ti to moe uiniti. On je najvei. Uini to i
vrati mi se. Bit u ovdje, bit u uvijek s tobom, uini samo to za mene,
mirkajui, Damian pogleda svjetlucavi skalpel na svom dlanu i njenu ruku kako
mu savija prste oko drka.
-Uini to - dahtala je ona i gurnula ga kroz mali prostor dok se nije naao nad
svemircem koji je hrkao.
-UBIJ GA! - ree glas. Bez razmiljanja o tome to ini i zato, on visoko podigne
ruku.
-Ovdje! - ree ona i prstom dodirne debelu kucavicu na vratu zaspalog ovjeka.
-Ubij ga! - njene usne ovla se dotaknu njegova lica i u naglom gru on udari u
golo meso.
205
Bio je to urlik ranjene ivotinje. Trijezne, budne istog trena, crvenih prstiju na
vratu. Chuck se uspravi maui rukama. Skalpel je bio zaboden dva centimetra duboko u
njegovo meso, u debeli vratni mastoidni mii, koji je krvario crvenim kuglicama.
On dograbi Damiana i neprestano urlajui pone ga tui, onako kako to samo
svemirci znaju, drei jednu ruku iza njegove glave tako da mu ne izmakne, a drugom ga
je udarao i razbijao mu lice. Damian se odupirao pokuavajui izbjei boli, ali uzmaka
nije bilo. Dok su se tukli, zauli su Helenin glas iznad njih.
- Pokuao te ubiti, Chuck, htio je da ja to uradim, ali sam mu rekla da ja to neu.
Zato te pokuao ubiti na spavanju. Kukavica! Pokuao me silovati... ubij ga... izbaci ga
iz kapsule. Gurni ga prema otvoru!
Ona se okrene prema vratima i otvori unutranji otvor onako kako je vidjela njega
da je prije uradio. Otvor je bio dovoljno velik za ovjeka.
-Ovdje! - povie ona.
Njene su rijei doprle do Chuckova gnjeva i nadopunile ga, govorei mu ono to je
uistinu elio uraditi. Drei drugog mukarca za grlo, on se naglo zavrti i pone ga gurati
u otvor. Skalpel mu ispadne iz vrata i kuglice krvi uzavree.
Odjednom se Damianovo tijelo olabavi i Chuck ugura u otvor noge i olabavljenu
ruku.
-Ne mora me prisiljavati. Sada je sve u redu. Idem. To i zasluujem - rekao je
Damian mirno.
Neto u njegovom glasu natjera Chucka da zastane u svojem bijesu i on ga s
nevjericom pogleda.
-To je jedino poteno - ree Damian - napao sam te, priznajem, pokuao sam te
ubiti. Nije vano to je ona iskoristila samu sebe da me na to nagovori, to mi je sve
obeala, a tada pomogla tebi kad je vidjela da nisam uspio. Neto je u meni pristalo da to
uinim...
-Ne vjeruj mu. lae! - povie Helena.
-Ne, nema razloga da laem. Odlazim umjesto tebe, Helena, i zato me barem
nemoj klevetati. Pokuao sam ga ubiti zbog tebe... i zbog sebe.
-Ona je eljela da to uradi? - upita Chuck prigueno.
-Obojica elite da umrem - zavriti ona i posegne za tekim kompjutorom na
Chuckovom pojasu. On ga pokua dohvatiti, no ona ga je ve otkopala i kada se ve
napola okrenuo prema njoj, osjeti teak udarac po glavi i tama se spusti oko njega.
-Krajnje je vrijeme da doe k svijesti. Popij ovo - ree Damian.
Chuck osjeti zavoj na vratu kad se nagnuo da prisloni grli na usne. Pogleda oko
sebe dok je pio vodu.
-Koliko sam dugo bio u nesvijesti? - upita.
-Otprilike devet sati. Izgubio si neto krvi i ima vorugu na glavi.
-Samo smo nas dvojica ovdje?
-Tako je - ree Damian, a s njegova lica nestane osmijeha.
206
-Moda sam sve pogreno izraunao, ali sada je s time gotovo. Pokuao sam te
ubiti i nisam uspio, a tada si ti pokuao ubiti mene. No, ni jedan ni drugi nismo uspjeli
obaviti posao. Moda nemam pravo, ali mislim da je rezultat sada jednak i da nema vie
meusobnog optuivanja.
-I ne alim se. A Helena?
Damianu je bilo neugodno.
-Pa... est sati je gotovo prolo. I ona se sloila s izvlaenjem. Opet je izgubila.
Napala me skalpelom. Bojim se da ti je kompjutor potpuno uniten. Morao sam se ga
rijeiti.
-Osiguran je. Dovraga, kako me vrat boli. I glava - ree Chuck promuklo.
- Misli li da emo uspjeti? - upita Damian.
-Izgledi su puno bolji nego prije devet sati.
-Da, moglo bi se tako rei. Moda je gospoica Tyblewski svojim ljubaznim
postupkom odobrovoljila kozmike sile. Na takve rtve... i sami bogovi bacaju tamjan.
On pogleda kroz prozor, u tamu.
-Ako se sada izvuemo iz ovoga, misli li da bismo trebali spomenuti Helenu...?
-Koju Helenu? - ree Chuck. - Sedamdeset i etvoro ljudi poginulo je kad se Jurij
Gagarin razletio. Mi smo jedini preivjeli.
207
DONATAN SVIFT
Donatan Svift (roen 30.11. 1667,
umro 19.10. 1745) je bio irski knjievnik,
satiriar, pisac pamfleta. uven je po delu
"Guliverova putovanja". Sva svoja dela je
objavljivao
pod
pseudonimima
ili
anonimno. Poznat je i kao majstor dva
oblika satire.
Biografija
Roen je u Dablinu kao drugo dete
Donatana i Abigeil Erik Svift. Otac mu je
roen u Irskoj, a majka u Engleskoj. Otac
mu je umro sedam meseci pre njegova
roenja. O njegovom detinjstvu se malo
zna, a injenice o njemu su esto
kontradiktorne. Veruje se da mu se majka
vratila u Englesku jo dok je Donatan bio
jako mlad. Ostavila je Donatana kod
familije svoga oca. O mladom Jonatanu se
najvie brinuo njegov ujak Godvin. Godvin
je poslao Donatana u Kilkeni gimnaziju
zajedno sa roacima. Bila je to gimnazija koju je pohaao i filozof Dord Berkli.
Od 1682 studirao je na Triniti koledu u Dablinu, na kome je diplomirao 1686.
Dok je spremao magistraturu politiki nemiri u Irskoj prisilili su ga da ode u Englesku.
Majka mu je pomogla da dobije poloaj sekretara i linog pomonika Ser Vilijama
Templa na Mur Parku. Vilijama Templ je bio diplomat, koji je bio zasluan za Trojnu
Alijansu 1668. Templ je otiao u penziju i na svom imanju je gajio batu i pisao
memoare. Svift je zadobio Templovo poverenje pa je bio upoznat sa stvarima velikoga
znaaja. Nakon tri godine slube Templ je Svifta predstavio kralju Vilijamu III od
Engleske. Slao ga je u London da urgira kod kralja da prihvati zakon za trojni parlament.
Tokom boravka kod Templa upoznao je Ester Donson, tada osmogodinju
devojicu, koja je bila erka jednoga od slugu. Bila je bez oca, a Svift je bio njen tutor i
mentor. Dao joj je nadimak Stela, a njih dvoje su itav ivot bili u bliskim odnosima.
Svift je 1690. napustio Templa i otiao je u Irsku zbog zdravlja. nakon godinu dana
vratio se u Mur Park. Svift je celi ivot patio od Menijerove bolesti. Za vreme drugoga
boravka kod Templa magistrirao je 1692. u Hertford koledu na univerzitetu Oksford.
Oajniki je pokuavao da nae bolji posao, pa je uz Templovu pomo postao svetenik
Irske crkve , a 1694. dobio je parohiju u diocenozi Konor u Kilrutu. Izgleda da je Svift tu
bio izolovan u maloj udaljenoj zajednici, daleko od centara moi i uticaja. Dok je bio u
Kilrutu bio je u romantinoj vezi sa Dejn Varing. U jednom pismu nudio joj je brak i
208
rekao je da e napustiti Irsku, ako ga odbije. Izgleda da ga je odbila, jer se Svift vratio u
Englesku i ponovo je bio u slubi kod Templa 1696. Tu je ostao do Templove smrti.
Templu je pripremao memoare. Tokom toga vremena napisao je satiru, koja je bila
kritika Templovoga eseja. Satiru je publikovao tek 1704.
Templ je umro 1699. Svift je ostao kratko u Engleskoj da zavri Templove
memoare moda se nadajui da e neko priznati njegov rad i ponuditi mu odgovarajue
zaposlenje u Engleskoj. Meutim pojedini Templovi prijatelji i rodbina su zamrzili
Svifta, jer se u memoarima nalo indiskretnih detalja, koji su im smetali. Neuspeno je
pokuao da nae zaposlenje kod kralja. Dobio je ponudu da bude sekretar i i kapelan erla
od Berklija, jednoga od vrhovnih sudija Irske. Kada je doputavao do Irske to mesto je ve
bilo popunjeno. Meutim radio je kao kapelan u Larakoru, Ageru i Dablinu. Kao kapelan
erla Berklija veinu vremena je proveo u Dablinu i esto je putovao u London. Napisao je
1701 politiki pamflet.
Svift je 1702. doktorirao na Triniti koledu u Dablinu. Za vreme poseta Londonu
Svift je objavio dve knjige "A tale of a Tub" i "The Battle of the Books" i poeo je sticati
ugled kao pisac. Upoznao se tada i postao prijatelj sa Aleksandrom Popom, Donom
Gejom i Donom Arbutnotom.
Svift je tih godina postao politiki aktivan. Od 1707. do 1709, a opet 1710. Svift je
bio u Londonu. Neuspeno se tada zalagao kod vigovske administracije u ime irskoga
klera oko jednoga vlasnikoga problema. Torijevci, koji su bili u opoziciji pokazali su
vie razumevanja za njegove zahteve. Kad su doli na vlast 1710, Torijevci su regrutovali
Svifta da bude urednik Egzamajnera. Svift je 1711. objavio politiki pamflet "Ponaanje
saveznika", u kome je napao vigovsku vlast zbog njihove nesposobnosti da zavri dugi
rat sa Francuskom. Torijevci su vodili tajne razgovore sa Francuzima i ti razgovori su
doveli do Utrekog mira 1713, kojim je zavren Rat za pansko naslee.
Donatan Svift je bio deo unutranjeg kruga torijevske vlasti i esto je bio
posrednik u unutranjim sporovima izmeu ministra vanjskih poslova i ministra finansija
i premijera. Svaa dvojice kljunih torijevskih voa rezultovala je ostavkom premijera
Roberta Harlija. Kada je umrlo kraljica Ana, a na vlast doao kralj Dord I vogovci su se
vratili na vlast, a voama torijevaca je sueno jer su vodili tajne pregovore sa
Francuzima.
Pred pad torijevske vlasti Svift se nadao da e ga nagraditi unosnim crkvenim
poloajem u Engleskoj. Meutim kraljica Ana nije oboavala Svifta, pa je spreila te
namere. Najbolje to su mu mogli osigurati bio je poloaj dekana Sent Patrika u Dablinu.
Kada su se vigovci vratili na vlast za Svifta nije bilo druge nego da ode u Irsku. Kada se
vratio u Irsku iskoristio je svoju sklonost pamfletima i podrao je irsku stvar, tako da je
dobio status irskoga patriote.
Tih godina zapoeo je i svoje remek delo "Guliverova putovanja". Veliki deo
materijala oslikavao je politika iskustva. Epizoda kada Guliver gasi poar na palati
Liliputanaca urinirajui na palatu predstavlja metaforu torijevskoga nezakonitoga
209
mirovnoga ugovora, kojim su napravili dobro delo na nesretan nain. Dugo je odlagao
put u London i konano je 1726. otputovao u London sa svojim delom "Guliverova
putovanja". Odseo je kod prijatelja Aleksandra Popa. Don Gej i Don Arbutnot su mu
pomogli da anonimno tampa delo. Prvo je odtampano 1726. i odmah je postglo veliki
uspeh. tampano je jo dva puta te godine i jo jednom poetkom 1727. Francuski,
nemaki i holandski prevodi su se pojavili 1727. Ilegalno je tampano na irskom 1727.
Svift se 1727. vratio u Englesku i odseo je ponovo kod Aleksandra Popa. Poseta je
bila kratka, jer je dobio poruku da ester Donson umire, pa se zbog toga vratio kui.
Umrla je januara 1728. Svift je umro 19. oktobra 1745. Sahranjen je pored Ester
Donson.
Eseji, trakti, pamfleti, lanci
"A Meditation upon a Broomstick" (1703-1710)
"A Critical Essay upon the Faculties of the Mind" (1707-1711)
The Bickerstaff-Partridge Papers (1708-1709)
"An Argument against Abolishing Christianity" (1708-1711)
The Intelligencer (with Thomas Sheridan)
The Examiner (1710)
"A Proposal for Correcting, Improving and Ascertaining the English

Tongue" (1712)
"On the Conduct of the Allies" (1713)
"Hints Toward an Essay on Conversation" (1713)
"A Letter to a Young Gentleman, Lately Entered into Holy Orders" (1720)
"A Letter of Advice to a Young Poet" (1721)
The Drapier's Letters (1724, 1725)
"Bon Mots de Stella" (1726): a curiously irrelevant appendix to "Gulliver's

Travels"
"An Essay on the Fates of Clergymen"
"A Treatise on Good Manners and Good Breeding"
"On the Death of Esther Johnson"
"An Essay On Modern Education"

Poeme
"Ode to the Athenian Society" 1692 (prvi objavljeni rad)
Poems of Jonathan Swift, D.D.
"Baucis and Philemon" (1706-1709)
"A Description of the Morning" (1709)
"A Description of a City Shower" (1710)
"Cadenus and Vanessa" (1713)
"Phillis, or, the Progress of Love" (1719)
"The Progress of Beauty" (1719-1720)
"The Progress of Poetry" (1720)

210
"A Satirical Elegy on the Death of a Late Famous General" (1722)
"To Quilca, a Country House not in Good Repair" (1725)
"Advice to the Grub Street Verse-writers" (1726)
"The Furniture of a Woman's Mind" (1727)
"On a Very Old Glass" (1728)
"A Pastoral Dialogue" (1729)
"The Grand Question debated Whether Hamilton's Bawn should be turned

into a Barrack or a Malt House" (1729)
"On Stephen Duck, the Thresher and Favourite Poet" (1730)
"Death and Daphne" (1730)
"The Place of the Damn'd" (1731)
"A Beautiful Young Nymph Going to Bed" (1731)
"Strephon and Chloe" (1731)
"Helter Skelter" (1731)
"Cassinus and Peter: A Tragical Elegy" (1731)
"The Day of Judgment" (1731)
"Verses on the Death of Dr. Swift, D.S.P.D." (1731-1732)
"An Epistle To A Lady" (1732)
"The Beasts' Confession to the Priest" (1732)
"The Lady's Dressing Room" (1732)
"On Poetry: A Rhapsody" (1733)
"The Puppet Show"
"The Logicians Refuted" Full text: Worldwideschool.org

Pisma, line beleke
"When I Come to Be Old" Swift's resolutions. (1699)
The Journal to Stella (1710-1713)
Letters:
o
Selected Letters: JaffeBros
o
To Oxford and Pope
Molitve
Three Sermons and Three Prayers. Full text: U of Adelaide, Project

Gutenberg
Three Sermons: I. on mutual subjection. II. on conscience. III. on the trinity.

Text: Project Gutenberg
Writings on Religion and the Church. Text at Project Gutenberg: Volume

One, Volume Two
"The First He Wrote Oct. 17, 1727.
"The Second Prayer Was Written Nov. 6, 1727."
211
THE CONSOLIDATOR: OR, MEMOIRS OF SUNDRY TRANSACTION

FROM THE WORLD OF MOON (1705)
Translated from Lunar language By author of The true-born English Man
JONATAN SVIFT
Ujedinitelj: ili seanja iz raznoraznih zapisa sa sveta na Mesecu, sa lunarnog
jezika preveo autor, roeni Englez
Knjigu je itao jedan od pogodnih svetenika, poeo je sa malo estine, inae, ree
on, naao sam ovog momka. On je sigurno Krolijanac. Samo prestorijanski Krolijanac i u
crkvu je uao gnuajui se, jer ovo je samo egaenje i ironija da nam pokae i omalovai
solunarni interes.
Dravni savetnik se odmah ukljui, bez obzira da li je Krolijanac ili ne, ree on, ne
mogu to rei, ali je sigurno za Krolijance obavio dosta posla, jer i da ga nisu uposlili da
radi za njih ne bi mogli poeleti da ih bolje slui.
Uistinu, ree kieni ovek, uvek sam za odbacivanje Krolijanca jer mislim da su
opasni za dravu, ali ovaj ovek mi je doneo pred oi sutinu stvari i pokazao mi ta je to
to njom unitavaju jer me je uputio da ispitam posledice i sada shvatam da je to
odsecanje udova vlade i polaganje na milost neprijatelja koji joj mogu odrubiti glavu;
uveravam vas da je za Krolijance uinio veliku uslugu jer dok su ueni ljudi sledili
Krolijance njihov broj se popeo na 134 ili tu negde.
Sve ovo je potvrdilo miljenje prvog oveka da je to prerueni Krolijanac ili emisar
kojeg su oni uposlili da uniti neprijateljski projekat; jer Krolijanci su prokleto lukavi
ljudi i imaju dovoljno novaca da plate najamnike.
Druga stvar koja je bila ukljuena u ovaj plan je odbaeni Solunarni svetenik, koji
je predstavljajui se kao Solunarni, bio okrenut ka pristalicama abrogracianskog kralja,
monog sitniara doktrine apsolutne pokornosti.
ovek predstavi najudesniju sliku Krolijanaca koju je mogao smisliti, predstavio
ih je u vuijoj koi i sa magareim uima i nanio puno asocijacija na, masakre, progone,
pobune i krvoprolie. Ljudi su ponovo zurili u njega a Krolijanac nije mogao proi
ulicom jer su u njemu uvek videli duge ui, vuje pande i slino tome, dok konano ne
osta nita od toga jer su Krolijanci uvek izgledali i delovali kao i ostali narodi, i poeli su
ispitivati stvari i otkrili da je i to samo krolijanski plan a ovaj ovek je unajmljen da pree
ove ekstravagantne razdaljine i dovede do pravog znaenja.
Otkrie je nainjeno, od tada su ga ljudi razumeli kada je govorio o disidentima,
udruivanjima, ubistvima, progonima i slinom, mislio je da e se itaoci osvrnuti unazad
ka ubistvima, sukobima i progonima koje su pretrpeli nekoliko godina unazad i da e
udruenja koja su sada osnovana dovesti ponovo do istih uslova.
Od tog poznatog autora nisam mogao oekivati nita vie do daljih napredaka
istananih lukavosti, meu vrlo starima, velikim, kienim i ujediniteljima zemlje. Jer ovi
lukavi Krolijanci tako lepo upravljaju intrigama da stvaraju podele ak u i najpoznatijoj
Visokoj Solunarnoj partiji i poto je zakon o kvalifikacijama ponovo oiveo, i primeena
212
velika opasnost, ovi fini Krolijanci su doveli preko stotinu trideset i etiri kienih ljudi u
uveno ujedinjenje da budu sa njihove strane i skovali unitenje za isto - i tako je nastao
plan, koji je visoko Solonarno svetenstvo skovalo za unitenje interesa Krolijanaca, od
strane njihovih prijatelja koji su se isprva udruili u sve predloene krajnosti a onda su
stvar pogurali jo dalje i u tako ludim pepriodima da su ak i najvii od njih stajali
zbunjeni pred planom, zapanjeni, uzmakli i stali, eleli su unititi Krolijance ali nisu
eleli unititi itavu naciju. to su vie ovi ljudi razmiljali u njihovim divljim planovima
bilo je sve vie ekstravagancije i konano su potakli stvar, za koju su znali da e ako joj
se prikljue drugi vai ljudi, sve gurnuti u konfuziju, dovesti strane neprijatelje iza
njihovih lea, razreiti sve ratne ugovore, ponovo izboriti sve pobede i ukljuiti celu
naciju u krvoprolie i konfuziju.
Dobro su znali da e veina Visokih meseevih ljudi biti neodluni u vezi toga i
znali su da, ako to oni ne odbiju uinie to Veliki i Patrijarh i tako su skovali najsigurniji
plan da unite i ponite zakon koji bi verovatno bio doneen.
Ako bi se bilo koji ovek na itavom meseevom svetu pravio da to nije plan,
krolijanski plan, samo konspiracija za unitenje zakona i neka mi neko kae kakav drugi
kraj mogu da ponude ti ljudi kao konani, poto moraju znati da e se suoiti sa
neposrednim protivljenjem, stvari koje su njima poznate kako bi asni ljudi i Velikani,
svi Patrijarsi i skoro svi sa titulama bili protiv toga.
Od tada svi ljudi bilo kojeg stremljenja se dre ovoga, i kao to je primeeno i
onih sto trideset i etiri budala ili ludaka ili da je sve to fanatini plan Krolijanaca da
spree donoenje ovog zakona koji ostatak solunarnih svetenika eli da progura.
Zaista sam uo kako neko od ljudi raspravlja da tako ne moe biti, suvie je veliki
procep izmeu Krolijanaca i ove gospode da bi dolo do ovakvog sporazuma; ali Mudre
glave koje razmiljaju na drugi nain, uvek ovo vode, kao to je to reeno ranije, ka
nekom deliu sporazuma, i da tako mora biti, fanatini plan Krolijanaca, ili su svi gnevni
ljudi bili ludi, budale i da su podesniji za bolnicu nego za dravnu kuu ili
propovedaonicu
Mora se dopustiti da Krolijanci, ti lukavi ljudi, bilo da idu ovim ili onim putem,
ocene sve druge ljude kao budale... budale neshvatljive veliine na celom Mesecu, jer e
unititi sve to je graeno mnogo godina.
Ne mogu rei da je ovo odgovaralo Krolijancima, ali to je samo ista pakost ka
niim drutvima Solunarijanaca, koji u svojim rukama dre vlast, jer zloba uvek dovodi
ljude do krajnosti.
Neki su zaista mislili da je teko izvesti ovaj plan i da je konfederacija sa
Krolijancima... Ali ne mogu a da ne pomislim neto najbolje to moe da se kae i da je
nemogue da oni ljudi koji unose neke imaginarne stvari u vezi zakona mogu biti uvueni
u gore pomenuti plan ili da budu toliko ludi, pravi ludaci, ili izdajice svoje zemlje i da
odaberu koju linost e voleti.
213
Ne mogu to iz samilosti ali delim njihovu ast i njihova oseanja i sve to

pripisujem njihovoj politici.
Kada sam shvatio uglavnom sve stvari i naao sve dubine plana, moram priznati
otkrie stvari bilo zabavno i jo vie, kada sam sasvim shvatio injenice u vezi analogije
koja se odnosi na Solunarno visoko svetenstvo na Mesecu i nas u Engleskoj, nae
svetenstvo koje se ne moe porediti sa ovim kao to su sto trideset i etiri Ujedinitelja.
Sada meu sobom moemo poneto planirati ali je to sve u svemu mirno jedrenje,
pravo na oruje, pozivanje stranih snaga i slino, ali nema nikakve veze sa izvrsnim
glavama sa Meseca. Jer oni imaju najistananije naine, za koje se ikada ulo. Mogu
zapoeti rat sa princom u svrhu da ga dovedu na presto; povesti ratnu mornaricu protiv
njega i imatijo dosta slobodnog vremena za trgovinu, iznenada ga napasti da dou kui i
ne uine nita, ako imaju nameru da plove morima oni trebaju poslati admirale koji ne
trebaju oploviti dalje od pola milje ka neprijatelju i dou na sigurno gde e se hvaliti
deliminom pobedom, i delom bitke koju su izveli zajedno.
Bilo bi uzaludno pozivati se na ulogu njihove uzviene politike. Oni su tako
prokleto istrajni u nameri da dovedu u red Mir i ujedinjenje, da zapale kuu da je
sauvaju od propasti, da opljakaju da izbegnu progon, i ujednine stvari zbog trenutne
raskalanosti.
Poto su nai svetenici bili umetnici te izrazite umetnosti odavno su svoj plan
sproveli u delo.
Istanani plan tih visokih Solunarijanaca odgovarao je kraju Krolijanaca jer je
probijao sve granice njihovih neprijateljskih namera, zakon je ukinut, velikani su jedva
nagovoreni da ga proitaju i kada je predloeno da ga ponovo proitaju oni su odutali i
odbacili ga uz prezir.
Ni to nije bilo sve, jer su sada izgubili plan za ovaj zakon i sasvim su unitili
partiju, i kao to je bio sluaj sa Adamom i Evom, poto su zgreili i posvaali se i ispali
iz raja, stvari su otile na gore, partije su propadale jedna za drugom a sami najvii ljudi
su se meusobno podelili, neki su bili za ujedinjenje, neki za promene kursa a neki protiv
toga ili se nisu uputali u to.
Ako itava ova konfuzija jezika ili interesa izgubi prvobitni plan to ne bi bilo udo,
jer viali smo to i u naem svetu, podelu interesa, slabosti i njeno prikazivanje? Zar nisu i
dobri i loi planovi smatrani za nesavrene u naem svetu, jer se trai slaganje partija i
jednoglasnost u vezi planova?
Kako bi zamrenost u vezi pobune bila reena u Engleskoj da nije bilo ujedinjenja
onih ruku koje su to i uplele? Sve suprostavljene snage su bile slomljene i pokorene a
obnavljanje monarhije se nikada ne bi ponovo desilo u Engleskoj da nije bilo Ujedinjenja
i sporazuma kod onih koji su u to vreme upravljali.
Neprijatelji trenutnog establimenta su pokazali dovoljno i da razumeju najkrai
put ka naem nepogreivom unitenju, kada su usmeravali svoju snagu na podelu na
partije i uvali te partije u najrazliitijim oblicima.
214
Ali to nije sve, autor ovog lanka ne moe a da ne primeti da je Engleska nesreno
podeljena na partije koje su meusobno sukobljene.
Kako lako crkva moe sruiti i pokoriti disidente ako su tako ludi kao jedna partija
ako nisu neki od visokih ili niih crkvenih ljudi. I kakvu tetu moe ne samo ta partija
uiniti za naciju koja jo nije podeljena u zaklete i nezaklete jakobince u ujedinitelje i
neujedinitelje? Iz toga mi je jasno da su meseevi crkveni ujedinitelji samo konfederacija
sa Vigovcim i da tako mora biti, ako se ne pretpostavlja da su to samo ludaci koji ne
znaju ta ine i koji su muka svojim neprijateljima i ne znaju nita u sutini.
I posle tih lunarnih posmatranja bilo mi je jasno da moji disidentski gospodari
mogu da se pomeaju sa meseevim slepim ljudima ove generacije, poto su oni radili u
sopstvenom interesu sve ono to je zakon doputao i poto su meusobno bili ujedinjeni i
poto su formirali politiko telo koje bi javno radilo, ujedinjene mogunosti po
generalnom konceptu i kao osobe koje imaju jedan interes i to shvataju, nikada nisu bili
uvreeni svakim uzdizanjem partije i nikada nisu imali toliko mainerije i intriga koje bi
ih unitile ili uguile, nikada nisu bili toliko promenljivi i ujedinjeni da bi ugnjetavali ili
progonili i nikada se nisu bunili i krili mir, izazivali nezadovoljstvo svog princa ili su
bili prekorevani zbog nekih planova, osiguranja i antimorahistikih principa; kada su
sklapali ugovore i sporazume sa crkvom za ublaavanje i toleranciuju, tekstovi bi se uvek
uvali i tako se zahtevala pravda kod vlasti koja se potovala u svim okolnostima.
Tamo gde su ujedinili graansku politiku u trgovini i interesu tu su jedni drugima
prodavali, izvlaili svoje zalihe, podigli banke i kompanije za sopstvenu trgovinu i poslali
gotovinu vladinom telu kao samom telu.
Da sam im ja rekao koje prednosti ovom vrstom upravljanja donose Krolijanci na
Mesecu, kako e vlada nai svoj interes ako ih uljudno tretira, i da ih koristi kao predmet
ujedinjenja; kako se u svim prilikama neki od Velikih i otmenih pojavljuju kao zatitnici
Krolijanaca i pregovatraju sa njihovim prinevima u njihovo ime, predstavljaju svoje
peticije i postavljaju zahteve kod princa za pozajmicama i puno novca koji zahtevaju
javna dogaanja; i kakvo obilje i prednosti se ponavljaju iz ujedinjenja, kako za telo tako
i za partiju a u to e se uveriti i vlada; usled ega ne mogu vie nego samo da elim od
disidenata i vigijevaca u mojoj zemlji da zavire u beleke o mom ujedinjenju na Mesecu,
sigurno bi videli da ima velikih prednosti koje gube uz elju sa duhovnim ujedinjenjem i
betoniraju granice meu sobom.
Krolijanci sa Meseca su ljudi iroke due i generalno stoje jedan uz drugog u svim
prilikama; nikada se nije znalo da su napustili neko telo koje ih treba, kako je moj stari
filozof oekivao neko iznenaenje za njih.
Uzrok razlika je oit, nai disidenti nemaju prednost mislilaca ili mainu za
razmiljanje, kao to imaju na Mesecu... Mi imamo liftove ponegde i diemo se ali na
Mesecu uvek odlaze ka maini za razmiljanje u svakoj neprilici i to ine i sa nama u
svakoj prilici.
215
Uglavnom, moram priznati da su najmudriji ljudi koje sam pronaao na Mesecu,

koji shvataju sve primedbe koje sam naveo gore, o podreivanju naih partija, rekli da je
ovo najvea srea koja se moe postii u nekoj zemlji jer na taj nain nae partije nisu
podeljene a time dobija nacija. Njihova solunarna partija bila je podeljena izmeu sebe,
Krolijanci su ukinuti a ceo Mesec je ukljuen u progon i verovatno je bio predmet
galunarskih monarha.
Tako je fatalna greka ljudi postala njihova prednost, kraj separatizma koji su
nudili njihovi autori kakav nisu predvideli a radili su vrlo dobro protiv plana koji se tie
ljudi i same zle prirode.
A sada kada bih mogao ohrabriti nae ljude da uine ovakav mir i meusobno
razumevanje to moe proizvesti njihovu sigurnost i osloboenje; dau kratak osvrt kako
Krolijanci sa Meseca otvaraju oi pred sopstvenim interesom, kako dolaze do ujedinjenja
i kako plodovi te unije osiguravaju da ne budu ponovo uvreeni od strane Solunarne
partije, koja je povremeno inila neuspene pokuaje i kako se univerzalni lunarni mir od
tada proirio celim Mesecom.
Ako nai ljudi ne ele sluati o njihovim prednostima, niti se baviti sopstvenim
poslom, neka sami ponesu posledice, to nee posramiti ljude sa Meseca.
Nastojanje da ovo iznesem, dok seanja ulaze u glavnu istoriju Feudalaca i
nesrenih veza izmeu solunarne crkve i krolijanskih disidenata u meseevom svetu,
izgledalo bi kao nesavren i nepovezan odnos ako vam ne bih rekao kako i kojom
metodom su dugo skriveni od javnostia, Krolijanci shvatili sopstveni interes i saznali
svoju snagu.
Ova istina izgleda mi udo kada razmatram izvrsnost i raznolikost ovih
perspektivnih soiva, koje sam pomenuo, istou vazduha i shodno tome i glava u
meseevom svetu. Rekao sam da je vrlo udno to su Krolijanci trebajli tako dugo biti
meseevi slepci, koliko su bili, da nisu mogli videti da je uvek u njihovoj moi, bilo samo
da su pogurali svoje interese i od toga iskoristili prednosti, legalne prilike koje su leale
pred njima, da zauzmu stav, kao to je sama vlada mislila o njima kao telu prevelikom da
se uvredi i nau svoj interes i time sauvaju granice.
Trebalo je zaista puno vremena pre nego to su otvorili oi ka ovim prednostima
nego su dugo trpeli uvrede partije zarasle u dlake, uz slabosti i nemar koji je bio
neopravdan prema njima to nije bio sluaj sa drugim nacijama na Mesecu.
Ali konano, kada su krajnja nasilja probudila njihove ekstreme, glupost i
ekstravagancija visokih Solunarijanaca dovela je Krolijance razumu i potakla sopstvene
interese, velika dogaanja su usledila jedna za drugim.
eljni Solunarci nisu se mogli suzdrati u svim prilikama niti da pokau duboko
kajanje ka disidentskim Krolijancima koji su uivali versku toleranciju, po zakonu...
I kada su svi legalni pokuaji da se ta sloboda ogranii pokazali neuspenim, njeno
solunarno visoanstvo je u svim prilikama ponavljalo svoju uverenost o nastavku njene
zatite i delimimo upravljalo neprikosnovonem tolerancijom. Onda su poeli pokazivati
216
ostatke svoje zlobe, malim uvredama, opakim i ilegalnim metodama, i neprestanim

privatnim uznemiravanjem poojednih osoba u kojima su Krolijanci primenili zakon, uvek
su nalazili pravdu na svojoj strani i izvlaili se sa prednostima u kojima su pratili instance
vie nego pto je to uobiajeno.
Postojao je zakon koji su doneli kieni ljudi sa Meseca, sve je to siriota srednja
vrsta ljudi, koji nisu ustanovili drugaiji put ivljenja osim ka ratu i Lazogniancima,
nekoj vrsti magistrata u smislu nae pravde i mira, gde su ih prinudno upuivali.
I tada se to desilo na jednom Solunarnom ostrvu, koje je elelo neto bolje, jedan
od visokih svetenika je postavljen u civilnu administraciju i doneo Lazognian... U
oblasti bliskoj jurisdikciji ovog oveka jedan od njegovih solunarnih svetenika je vratio
Krolijance i da li je imao talenat za rad ili je bio marljiv u svojoj kancelariji nije bitno, ali
napravio je neku vrstu krolijanskog hrama u ambaru ili nekoj mainskoj zgradi i svi ljudi
su se okupili oko njega.
Ovo je tako provociralo njegovo susedstvo u crnim odorama, redu svetenika,
meu kojima je bio jedan koji je reio da ih sprei po svaku cenu.
Trebalo je puno vremena da se ovo dovede do kraja.
O njemu su se priale udne prie, porazili su ga, odveli su ga u zatvor pod
frivolnim i neosnovanim optubama, predstavili ga kao udovite od oveka, otvoreno su
govorili svoje prie i toliko ih zainjivali, tako da je i same Krolijance bilo sramota,
verovali su u to i stekli predrasude o sirotinji, koja je elela da vidi njihovo ruenje.
Pismeno su ga osudili na neto to se nije moglo dokazati, igosali su ga za
falsifikovanje, preljubu, pijanstvo, krivoklestvo, beg iz zatvora i mnotvo zloina ali kada
se stvar preispitala i kada se proverilo nita mu nisu mogli dokazati... ipak su na ovaj
nain neprestano brinuli sirotog oveka dok nisu unitili njegovu porodicu i doveli ga do
prosjatva i kada je izaao iz zatvora bio je samo nevin i nikada ga nisu prestali goniti
nekom vrstom nasilja. I konano su iskoristili njegovog brata po mantiji, koji je bio u
komisiji a taj ovek bio je visoki svetenik a takoe i Lazonijanac, ali ispred svega bila je
partija koja je konano imala mo da izvede tragediju koju su planirali protiv sirotog
oveka.
217
218
GULIVERS TRAVELS - JONATAN SWIFT

GULIVEROVA PUTOVANJA DONATAN SVIFT (1726)
DEO III PUTOVANJE
GLUBDUBDRIB JAPAN
LAPUTU,
BALNIBARB,
LUGNAG,
POGLAVLJE 3
Fenonem koji su reili moderni filozofi i astronomi. Veliki kasniji napredak
laputijanaca. Kraljev nain spreavanja ustanaka.
eleo sam da napustim ovog princa da vidim neobinosti ostrva to mi je on
graciozno dozvolio i odredio mi tutora za pratnju. Ja sam uglavnom eleo da znam iz kog
razoga, vetakog ili prirodnog ostrvo pravi ta kretanja, da bih itaocima mogao pruiti
filozofsko objanjenje.
Letee ili lebdee ostrvo je pravilno okruglo, prenik mu je oko 7837 jardi ili oko
milju ipo i usled toga njegova povrina je oko deset hiljada akri. Debelo je tri stotine
jardi. Dno, ili donja povrina, koju vide oni koji ga posmatraju odozdo je ravni plato od
dijamanta, koji se uzdie na visinu od oko dvesta jardi. Iznad njega lei nekoliko
minerala u uobiajenom poretku, a iznad svega je obloga od bogatog humusa, duboka
deset ili dvanaest stopa. Gornja povrina je nagnuta od periferrije ka centru, ovo je
prirodno uzrokovano jer sva rosa i kia koje padaju teku malim potocima ka sredini gde
se prazne u etiri velika bazena, od kojih je svaki prenika oko pola milje i udaljen oko
dvesta jardi od centra. Iz ovih bazena voda se neprestano isparava pod dnevnim suncem
to spreava da se oni izliju. Konano ako je u moi jednog monarha da podigne ostrvo
iznad oblaka i isparenja moe spreiti i padanje rose i kie ako to eli. Jer najvii oblaci
se ne mogu podii vie od dve milje po svojoj prirodi ili bar to ne mogu u ovoj zemlji.
U centru ostrva nalazio se ponor irine oko pedeset jardi, gde su se astronomi
sputali u veliku kupolu koja se zvala Flandona Gagnole ili astronomska peina,
smetena na stotinu jardi ispod gornje povrine dijamanta. U ovoj peini bilo je dvanaest
lampi koje su neprestano gorele, koje su uz refleksiju dijamanta bacale jako svetlo po
svim delovima. Prostorija je bila opremljena velikim brojem sekstanata, kvadranata,
teleskopa, astrolaba i drugim astronomskim instrumentima. Ali najneobinije je bilo ono
od ega zavisi sudbina ostrva, a to je magnetit ogromne veliine, koji je po obliku
podseao na tkaki unak. Bio je dugaak est jardi a na najdebljem delu je bio skoro tri
jardi. Ovaj magnet je imao jaku osovinu od dijamanta koja je prolazila kroz njegovu
sredinu gde je obavljala svoju ulogu i bila je nametena tako da su je mogle pokrenuti i
najslabije ruke. Kruila je naokolo u krunoj upljini dijamanta, etiri stope u preniku,
postavljena horizontalno i sa potporom od osam dijamanta od kojih je svaka stopa bila
visoka est jardi. U sredini konkavne strane bio je ljeb dubok dvanaest ini u koju su
ulebljeni krajevi osovine i okretali se po potrebi.
219
Kamen se nije mogao nikakvom silom ukloniti sa ovog mesta jer su obru i
njegova stopala bili jedan komad sa telom od dijamanta koji je bio i deo dna ostrva.
Uz pomo ovog magnetita ostrvo se dizalo i sputalo i kretalo sa jednog mesta na
drugo. Jer, uz potovanje ovog dela zemlje kojim je vladao monarh, kamen se na jednoj
strani zavravao privlanom snagom a na drugoj odbojnom. Kada se magnet uspravi, sa
privlanom stranom ka zemlji ostrvo se se sputalo ali kada se privlani kraj okrene ka
zemlji ostrvo se kretalo navie. Kada je poloaj kamena nakoen ostrvo se kree, jer sile
ovog magneta uvek deluju paralelno sa svojim pravcem.
Ovim nakoenim kretanjem ostrvo se upravlja ka razliitim oblastima monarhovog
podruja. Da objasnimo nain kretanja, neka A B predstavlja liniju provuenu preko
oblasti Barnibarbi, neka linija C-D predstavlja odbojni kraj na kojem je D odbojni kraj a
C privlani, ostrvo se nalazi iznad C, neka je kamen postavljen u smeru C-D, sa odbojnim
krajem na dole; onda e se ostrvo kretati nakoso ka D, kada stigne do D neka se kamen
okrene oko svoje ose dok privlani kraj ne doe na E, onda e se ostrvo polako kretati ka
E a onda, ako se osa ponovo okrene ka poziciji E F, sa odbojnim krajem na dole ostrvo e
se nakoso dizati ka F, dok je privlani kraj usmeren ka G, i ostrvo e ii ka G a onda od G
do H okretanjem kamena, dok je odbojni kraj usmeren direktno nadole. I tako, promenom
poloaja kamena ostrvo se die i sputa (ne razmatramo nakoenost) i kree se od jednog
kraja ostrva ka drugom.
Ali mora se primetiti da se ostrvo ne moe kretati van granica oblasti vladavine,
nisko niti se moe podii vie od etiri milje, to su astroniomi (koji su opisali sistem
kretanja kamena) to pripisali sledeem uzroku; svojstva magnetita ne premauju granice
preko etiri milje od tog minerala, koji deluje na kamen u sebi i na moru udaljenom oko
est liga od obale i ne rasipa se po celom globusu ve se zavrava sa granicama kraljevog
podruja i bilo je lako, uz veliku prednost ovako napredne situacije da princ u svojoj
pokornosti ima bilo koju zemlju u oblasti privlaenje magneta.
Kada se magnet postavi paralelno sa ravni horizonta ostrvo stoji mirno jer u ovom
sluaju njegovi krajevi stoje podjednako udaljeni od zemlje i deluju jednakom snagom,
jedan vue na dole a drugi navie i usled toga ne moe se nainiti kretanje.
Ovaj kamen je predmet staranja odreenih astronoma, koji s vremena na vreme
postavljaju poloaj koji monarh naredi. Oni dobar deo svojih ivota posveuju nebeskim
tellima to rade uz pomo soiva koja daleko nadmauje naa dobra. Jer iako njihovi
teleskopi ne premauju tri stope oni mogu uveati puno vie nego stotinu naih i
prikazuju zvezde vrlo jasno. Ova prednost im omoguuje da istrae prostor daleko vei
nego astronomi u Evropi, jer oni imaju katalog od deset hiljada odreenih zvezda, dok
nai najvei ne sdre ni treinu tog broja. Tako su utkrili i dve manje zvezde ili satelita
koji se okreu oko Marsa, od kojih je onaj blii udaljen od centra planete tri svoja
prenika a onaj spoljni, pet; prvi se okrene u prostoru za deset sati a drugi za dvadeset i
jedan ipo; tako da su kvadrati njihovih perioda vrlo bliski njihovim treim stepenima
220
udaljenosti od Marsa; to pokazuje da se pokoravaju istim zakonima gravitacije koji

vladaju i drugim nebeskim telima.
Opazili su devedeset i tri razliite komete i odredili njihove periode uz veliku
tanost. Ako je ovo istina (a ovo su potvrdili uz veliku saglasnost) moe se samo poeleti,
da se njihova opaanja publikuju, poto su teorije o kometama, koje su trenutno vrlo
neubedljive i neispravne, dovedu u istu savrenost sa drugon umetnou astronomije.
Kralj bi mogao biti apsolutni princ univerzuma ako bi ubedio ministra da mu se
pridrui, ali poto ima svoje posede, dole na kontinentu i smatra da je zakupljivanje
njegovih poseda nebezbedno nikada nee pristati na korienje svoje zemlje.
Ako bi se neki grad upustio u ustanak ili pobunu, pao u nemilost neke frakcije ili bi
odbio da plati uobiajen danak kralj je imao dve metode da ih natera na poslunost. Prvi i
mirniji nain je da ostrvo lebdi nad gradom i da sleti na njega, dok ih ne lii koristi od
sunca i kie i da time uzrokuje kod stanovnika nestaice i bolesti, a ako zloin to
zasluuje, oni se u isto vreme bacaju sa velikog kamena, od ega nemaju odbrane osim da
se zavuku u podrume ili peine, dok su krovovi njihovih kua raspreni u komade. Ali
ako i dalje nastave sa svojiom tvrdoglavou ili se podignu na ustanak, on nastavlja do
krajnje mere, sputajui ostrvo direktno na njihove glave, to donosi direktno unitenje i
kua i ljudi.
Ipak ovo je krajnost kojoj princ retko pristupa, niti je on zaista voljan da ovo
obavi, niti mu njegovi ministri preporuuju ovakvu akciju, jer je ovo odvratno njegovim
ljudima i velika teta za dravu koja se nalazi dole jer je i ostrvo ktaljev posed.
Ali postoje i drugi vani razlozi zbog ega su kraljevi ove zemlje protiv
preduzimanja ovako krajnjih akcija dok to ba nije potrebno. Jer, ako se neki grad srui u
gomilu kamenja, situacija koja se isprva odabere na prvi pogled je katastrofa za mnotvo
kula ili kamenih graevina i koje kada padnu mogu izazvati oteenje dna dijamanta od
kojeg se sastoji ostrvo a moda i celog dijamanta debelog dvesta jardi, i on se moe
raspsnuti uz potres ili izazvati poar u kuama ispod i zapaliti i elik i kamen , kao to se
deava u naim dimnjacima. Svi ovi ljudi su dobro obaveteni i shvataju emu vodi
njihova tvrdoglavost, kada se to tie njihove slobode ili imanja. A kralj, kada je do
krajnosti isprovociran i kada je sasvim odluan da pretvori grad u smee, nareuje ostrvu
da se vrlo neno spusti, bez opasnosti i grubosti za njegove ljude ali zaista, od straha za
lom dijamantskog dna, u kojem sluaju, to je miljenje svih filozofa, da magnetit ne
moe da ga dri u vazduhu i itava masa padne na tlo.
Osnovni zakon ovog kraljevstva je, da niti kralj niti njegova dva najstarija sina ne
mogu da napuste ostrvo, niti kraljica dok ne rodi decu.
221
HANNS HEINZ EWERS

Hans Heinz Ewers roen je 3
novembra 1871 u Dizeldorfu, umro je 12
juna 1943 u Berlinu. Bio je poznati
nemaki glumac, pesnik, filozof i pisac
pria i romana. Najpoznatiji je po svojim
horor priama u kojima je glavni lik
Frenk Braun, lik koji je Evers kreirao
prema sebi. Najpoznatiji od njegovih
romana je Alrauna.
Eversova literalna karijera poela
je satirinim stihovima pod naslovom A
Book of Fables, knjiga je izdata 1901
godine. Iste te godine saraivao je sa
Ernstom von Wolzogenom u osnivanju
vodviljskog pozorita, pre nego to je
osnovao sopstveno pozorite. Poto je
imao neprestane konflikte sa cenzurom odustao je od ovog projeta.
Eversova reputacija uspenog nemakog autora i izvoaa uinila ga je
govornikom nemake imperije i uspeo je da u poetku odgovori SAD od ulaska u Prvi
svetski rat kao saveznika Velike Britanije.
Kada se Amerika ukljuila u rat on je 1918 godine bio uhapen kao aktivni
propagator a britanske i francuske obavetajne slube su tvrdile da je Evers nemaki
agent. Tokom 1915 i 1916 godine putovao je u paniju sa lanim vajcarskim pasoem.
Kasnije je nemako ministarstvo spoljnih poslova otkrilo da je putovao ak i u Meksiko i
bio na strani Pana Vilje.
Eversove aktivnosti kao saveznika neprijatelja dokumentovane su u nemakom
istorijskom asopisu Einst & Jetzt (1991 godine).
Prvi Everstov roman Der Zaubberlehrling (Vraev egrt) objavljen je 1910 godine
a engleski prevod pojavio se 1927 godine u Americi. Ovde se prvi put sreemo sa likom
Franka Brauna, koji je nalik Eversu: pisac, istoriar i svetski putnik sa nieovskim
karakterom. Radnja se odvija oko Braunovog pokuaja da manipulie malim kultom
Evagelistikih hriana u malom italijanskom selu.
1911 godine objavio je roman Alrauna u kojem oivljava mit Frankentajna a
Braun sarauje u stvaranju enskog homonukleusa ili androida vetakim oploavanjem
prostitutke semenom obeenog ubice. Rezultat ovoga je devoja bez morala koja poinjuje
mnoga kriminalna dela. Ovaj roman je filmovan nekoliko puta a najpoznatiji od njih je
film iz 1952 godine Eriha von Strohejma.
222
Trei roman u ovom serijalu je Vampir napisan 1921 godine. U ovom romanu
Braun se pretvara u jednu od ovih krvoednih kreatura. 1922 godine Evers je objavio
roman Der Geisterseher.
Evers je takoe objavio nekoliko poema, vilinskih pria, libreta za opere i kritikih
eseja. Evers se smatra i jednim od glavnih autora koji je doprineo razvoju horor literature
i dosta je uticao na radove Hauarda Filipa Lavkrafta.
Evers je bio jedan od prvih kritiara koj je prepoznao film kao umetniku formu i
napisao je neke od prvih scenarija kao to je Praki student (1913 godine) u kojem
oivljava legendu o Faustu.
Poslednjih dana Vajmarske republike Evers je bio ukljuen u rastuu
nacionalsocijalistiku stranku, poto je bio potovaoc nieovske filozofije i oboavaoc
tevtonske kulture, mada se stranci nikada nije zvanino pridruio. Nije se slagao sa
antisemitizmom te stranke (njegov lik Frank Braun imao je jevrejsku gazdaricu Lot Levi,
koja je bila privrena Nemakoj domovini). Njegova popularnost u stranci je opala i
zbog njegovih homoseksualnih sklonosti. 1934 godine veina njegovih radova zabranjeni
su u Nemakoj a Evers je umro od tuberkuloze u siromatvu.
Uprkos velikog uticaja na fantazi i horor literaturu Evers je ostao zapostavljen
zbog svoje povezanosti sa Nacistima. Posle drugog svetskog rata bio je teko nai
njegove radove a ranija izdanja su kod kolekcionara postizala veliku cenu.
223
ALRAUNE- HANNS HEINZ EWERS

2. Objanjenje kako je nastala ideja o Alrauni
Sunce je ve zalo i svee su gorele u svenjacima u sveanoj sali kada je uao
dravni savetnik Brinken. Izgledao je vrlo veselo u svom odelu. Ne njegovom belom
demperu bila je velika zvezda a veliki lanac je iao od rupice za dugme, oko koje su
visile dvadeset malih medalja.
Zakonski zastupnik ustade i pozdravi ga a onda on i stari gospodin prooe kroz
sobu uz otrcane osmehe, govorei neto jedan drugome. Zaustavie se ispred devojke
koja je slavila i stari gopodin uze dva zlatna prstena iz lepe kone kutije i formalno ih
preda. Onaj sa safirom bio je za plavuu Fridu a rubinski je bio za tamnokosu Olgu. Onda
obema odri veoma mudar govor.
Da li oekujete aroliju? upita ser Sebastijan Gontram. Sedeemo ovde oko
etiri sata. Sedamnaest kurseva. Nije li to neto! No evo menija, ima li neeg to vam se
svia?
Dravni savetnik mu se zahvali ali je on ve poeo jesti.
Onda u sobu ue frau Gontram odevena u plavu, malo staromodnu svilenu haljinu
sa prugama. Kosa joj je bila podignuta.
Ne mogu vie jesti sladoled, viknula je. U princ Paklera je stavljeno previe
cimeta.
Gosti se nasmejae. Nikada nisu znali ta mogu oekivati u kui Gontrama.
Advokat Manas viknu, Donesite posude ovde, nismo videli princa Paklera od
sveeg cimeta ceo dan!
Dravni savetnik Brinklen potrai stolicu. On je bio nizak ovek, glatko obrijan, sa
vodenim vreicama ispod oiju. Sa svojim nabreklim i obeenim usnama bio je ve
dovoljno odbojan, sa velikim mesnatim nosem i sa kapkom levog oka koji je padao dok
je desno stajalo irom otvoreno, i mirkao je naokolo kao grabljivica. Neko iza njega
ree:
Dobar dan ujka Dekob.
Bio je to Frenk Braun. Dravni savetnik se okrete, bilo mu je vrlo neprijatno to
ovde vidi svog neaka.
Ti si ovde? upita on. Ne znam zato.
Student se nasmeja. Naravno. Ali ujae ti si dovoljno mudar. I inae izgleda
dobro i vrlo zvanino, kao univerzitetski profesor u toj uniforni i sa svim medaljama.
Ovde sam inkognito - sa ostalim studentima za zapadnim stolom.
To samo ukazuje na tvoje udno razmiljanje, gde bi inae sedeo? ree mu ujak.
Kada e ve...
Da, da, prekide ga Frenk Braun. Kada u konano ostariti kao ti, onda e mi biti
dozvoljeno i tako to, to je ono to mi hoe rei, zar ne? Hvala nebesima da jo nemam
dvadeset godina ujka Dekobe. Ovako mi se puno vie svia.
224
Dravni savetnik sede. Puno bolje? Ne verujem u to. Na sedmom semestru i ne

radi nita osim to se bije, pije, zabavlja, jae, vodi ljubav i dobija loe ocene!
Pisao sam tvojoj majci o tvom poloaju na univerzitetu. Reci mi mladiu, ta ovih dana
radi na koledu?
Student napuni dve ae. Popi ujka Dekobe onda e lake podneti! Pa, imao
sam ve nekoliko ispita, ne samo jedan ve itav niz predmeta. Sada sam to ostavio i ne
vraam se nazad.
iveli!
iveli! ree dravni savetnik. A sada, jesi li ti zavrio?
Zavrio? Frenk Braun se nasmeja. Vie nego zavrio. Ja sam napustio! Gotovo
je sa koledom i gotovo je sa pravima. Nameravam da putujem. Zato bih bio na
koledu? Mogue je da e drugi studenti neto nauiti od vaih profesora ali njihovi
mozgovi se moraju uskladiti sa vaim metodama. Moj mozak se ne povinuje tome.
Nalazim da ste svi vi nepodnosivo blesavi, dosadni i glupi.
Profesor je dugo gledao u njega.
Vrlo si arogantan dragi moj edeae, ree on tiho.
Stvarno? student se nae unazad i prebaci nogu preko noge. Stvarno? Jedva da
mogu verovati u to. A ako i jeste tako nije me briga. Znam ta radim. Kao prvo, ne elim
vam ni malo smetati izgledate tako zabavno kada ste ometeni. Drugo, elim da ujete
da sam u pravu.
Na primer, vi ujae, ste sigurno stari i prepredeni lisac, vrlo inteligentan, bistar i
znate puno stvari ali na koledu ste vrlo nepodnoljivi kao i veina vaih kolega. Zar
niste ponekada sami sebi rekli da elite vie zabave
Ja? Zasigurno ne! ree profesor. Ali to je neto drugo. Kada jednom, pa u redu,
ve zna, a sada reci mi deae gde e ii po svetu? Tvojoj majci se ne bi svialo da se
ne vraa kui.
Vrlo dobro, povika Frenk Braun. Odgovoriu vam.
Ali prvo, zato si unajmio onu kuu za Gontrama? On sigurno nije osoba koja se
posveuje knjigama. Osim toga, uvek je dobro kada ima nekoga kao njega s vremena na
vreme. Njegova tuberkulozna ena te sigurno interesuje kao doktora. Svi doktori u gradu
su opinjeni tom pojavom u vezi sa pluima. A tu je i princeza koju bi rado video u svom
zamku u Melhemu.
Konano, dragi ujae, ovde ima i dve tinejderke, svee i ivahne, zar ne? Znam
koliko voli mlade devojke, naravno uz sve poasti. Uvek si potovan, ujka Dekobe.
Zastao je, zapalio cigaretu i ispustio oblak dima. Dravni savetnik je otrovno
mirkao ka njemu grabljivim desnim okom.
ta si mi hteo rei? upita tiho.
Student se kratko nasmeja. Oh nita. Ba nita.
Ustao je i ode do stola u uglu, uze kutiju sa cigaretama i otvori je. Tu su se nalazile
skupe cigarete dravnog savetnika.
225
Cigarete, dragi ujae. Pogledaj, Romeo i Julija, tvoja marka. Zakonski zastupnik
ne troi sigurno koliko ti!
Ponudio je jednu dravnom savetniku.
Hvala ti, gunao je profesor. Hvala ti. A sada jo jednom, ta si mi eleo rei?
Frenk Braun se primae blie profesoru.
elim ti neto rei ujae Dekobe. Ali prvo elim da te ukorim. Ne svia mi se to
to si uradio, uje li me? Znam sasvim dobro znam da sam protraio ivot i da u tako
nastaviti, mani to. Nije te briga i ne traim da plaa moje dugove.
I zahtevam da vie nikada ne pie ovakva pisma naoj kui. Moe pisati majci i
rei joj da sam pun vrlina, vrlo moralan, da naporno radim i da sam privren takvim
stvarima. Razume li?
Da, moram lagati, ree dravni savetnik To nee zvuati duhovito niti realno ali
biu puzav kao pu, ak i prema njoj.
Student ga strogo pogleda. Da ujae, treba ak i lagati. Ne zbog mene, ti zna to,
ve zbog majke.
Zastao je na tren gledajui u au, i poto e joj te lai rei zbog mene sada u ti
rei ovo.
Ba sam radoznao, ree dravni savetnik malo zbunjeno.
Ti poznaje moj ivot, nastavi student a njegov glas posta neto gori. Zna da
sam do danas bio glupi mladi. To zna jer si star i bistar ovek, vrlo obrazovan, bogat,
upoznat sa svime, okien titulama i medaljama, jer si moj ujak i jedini brat moje sestre.
Ti sebi daje pravo da me obrazuje. Da li si u pravu ili ne nikada to nee znati. I niko to
nee znati, sam ivot me je uio.
Profesor se udari po kolenu i glasno se nasmeja. Da, ivot! ekaj samo mladiu.
Ubrzo u te nauiti dosta toga. Ima puno skretanja i promena, lepih pravila i zakona,
vrstih granica i bodljikavih prepreka.
Frenk Braun uzvrati, One nisu nita za mene, puno manje za mene nego za tebe.
Da li si se ikada moj ujae borio sa skretanjima i promenama, lepim zakonima i
pravilima, vrstim granicama i bodljikavim barijerama? Ja jesam.
Obrati panju ujae, nastavi on. Ja dobro poznajem tvoj ivot. To zna itav grad
i vrapci na krovovima prave ale na raun toga. Ali ljudi izmeu sebe priaju samo
apatom jer te se plae, plae se tvoje bistrine i novca. Plae se tvoje moi i tvoje snage.
Znam zato je umrla mala Ana Pulert. Znam zato je tvoj lepi vrtlar tako brzo
otiao za Ameriku. Znam puno malih pria o tebi. Ne, ne prigovaram, sigurno ne. Ali ne
mislim o tebi kao nekom zlu. ak ti se i divim jer si ti, kao mali kralj, i moe uiniti
puno stvati pod imunitetom. Jedino to ne mogu shvatiti kako si uspean sa decom. Tako
si ruan.
Dravni savetnik se igrao sa lancem sata. Onda tiho pogleda ka neaku, skoro
rastrojen
Stvarno to ne shvata?
226
Student uzvrati, Ne, bar ne sasvim. Ali shvatam kako si doao do toga! Ve dugo
ti ima sve to eli, sve to neko moe imati u normalno prinudnom drutvu. A sada eli
i vie. Iscrpljen i umoran u svom starom krevetu, koraa tu i tamo pored ivica to ti je u
krvi.
Profesor podie au i prui mu je.
Priaj mi jo deae, ree on. Glas mu je drhtao dok je donekle zvuao ponosno.
U pravu si. To je u krvi, mojoj i tvojoj krvi.
Malo je popio i prui ruku da se rukuje sa neakom.
Pisae majci ono to elim? upita ga Frenk Braun.
Da, pisau, uzvrati starac.
Student ree, Hvala ti ujka Dekobe.
Prihvatio je pruenu ruku i rukovao se.
Hajdemo sada, stari Don uane, pozovimo priesnice. Obe su lepe u svojim
oskudnim odeama, zar ne?
Hmmm, ree ujak. Zar ti ne izgledaju dobro?
Frenk Braun se nasmeja. Meni? Oh moj Boe! Ne, ujka Dekobe, danas ti nisam
suparnik. Danas imam vee ambicije moda kada budem star kao ti! Ali nisam uvar
njihovih vrlina. Ove dve slavljenike rue ovako otkinute, nee te oraspoloiti. Neko
hoe, i uskoro zato ne? Hej Olga, Frida, doite ovamo!
Ali nije dola ni jedna devojka. Lebdele su kraj doktora Mohnena, punei mu au
i sluajui njegove sugestivne prie. Ula je princeza, Frenk Braun usta i ponudi svoju
stolicu.
Sedi, sedi! viknu ona. Nemam ta da priam sa tobom!
Samo nekoliko trenutaka, vaa visosti. Uzeu cigaretu, ree student. Moj ujak je
ekao celu no za priliku da razgovara sa vama. Bie oduevljen.
Dravni savetnik uopte nije bio oduevljen. Bilo bi mu puno drae da je mala
princeza sela ali sada je video i njenu majku...
Frenk Braun ode do prozora dok su zakonski zastupnik i frau Marion otili do
velikog klavira. Her Gonrtam sede na klupu klavira i okrenuvi se ree:
Molim za malo tiine. Frau Marion nam eli pevati.
Okrenuo se ka gospoi, ta konano elite draga gospoo? Nadam se neto
drugo. Moda Les Papillions? Ili moda Il Baccio od Arditija? Dajte nam neku muziku
za sve.
Student pogleda naokolo, uvek je izgledala dobro, ta stara dobro graena dama.
Verovao je da je doivela sve avanture o kojima se pria. U jednom vremenu bila je
plahovita diva Evrope. Sada je ivela u ovom gradu i nalazila su svojoj vili staroj etiri
veka. Dugo je etala kroz svoj vrt svako vee, stavljala cvee na grobove mrtvih pasa i
plakala po pola sata.
Sada je pevala. Izgubila je svoj arobni glas odavno ali je u njenom izvoenju jo
bilo neke arolije, to je stara kola. Na njenim ogrubelim usnama bio je osvajaki osmeh
227
a ofarbano lice je pokuavalo da uhvati staru slatkou i oblike. Njeni slatki odebljali prsti
od slonovae igrali su se oboavaocima a njene oi pretraie sobu kao da trae aplauze
od posetioca.
Oh da, sigurno je ovde odgovarala, Madame Marion Vere de vere, bila je prikladna
ovoj kui, kao i ostali gosti. Frenk Braun pogleda naokolo. Tu je sedeo dragi ujak sa
princezom a iza njih je bio najbolji poznavaoc vina u Moselu i Saru. Bilo je skoro
nemogue nai vinski podrum koji nije ispitao i proverio. reder je pisao nikada zavrenu
knjigu o nejasnoj filozofiji Plotinusa i u usto vreme je pisao parodije za lutkarsko
pozorie u Kolonju. Posebno je bio odueljen Napoleonom prvim. Mrzeo je Pruse i sve
one koji su govorili o Kajzeru. Svake godine, petog maja je putovao do Kolonja i male
crkve gde je obavljao sveanu misu za mrtve muenike Velike armije.
Tu je sedeo Stanislav aht, sa zlatnim naoarima kandidat za vii stepen na
filozofiji u svom esnaestom semestru, suvie debeo, suvie lenj da ustane iz stolice.
Godinama je iveo kao podstanar kod udovice profesora von Dolingera. Ve dugo je bio
bio smatran za novog gazdu kue. Tu je bila ta mala runa, mrava ena koja je sedela iza
njega, uvek punei svoju au i dopunjujui svoj posluavnik gomilama hrane. Nije jela
nita ali je puno pila i sa svakom novom aom raslo je njeno divljenje. Uz smeh je
premetala svoje mesnate ruke i koate prste.
Blizu nje stajao je Karl Mohnen, doktor prava i filozofije. Bio joj je kolski drug i
igrao je ah. Kroz njega ju je upoznao i postali su veliki prijatelji. Do sada je studirao
toliko dugo, skoro kao Stanislav samo to je uvek izlazio na ispite uvek menjajui
ispitivaa. U ovom trenutku je bio na filozofiji i bio je na treem ispitu. Izgledao je kao
inovnik u svom odeljku, uurban, brz i uvek u pokretu.
Frenk Braun je uvek mislio da e on ui u posao sa trgovinom. Verovatno bi bio
dobar poslastiar kada bi imao ene koje bi ga opsluivale. Uvek je traio bogato drutvo
na ulici i velike prozore za promenadu. Imao je sposobnost upoznavanja sa novim
ljudima i stvaranja novih prijatelja, posebno sa engleskinjama koje putuju. Rado im se
pridruivao alibie bio tuan ako nemaju novaca.
Tu se nalazila jo jedna osoba, mali husarski porunik sa malim crnim brkovima,
koji je razgovarao sa devojkama. On, mladi grof, Geroldingen uvek se mogao nai na
svim pozorinim predstavama. Crtao je slike, bio je talentovan za violinu i najbolji jaha
u regimenti. Sada je priao Olgi i Fridi neto o Betovenu, to je bilo uasno dosadno.
Sluale su ga samo zato to je bio naoit a, svi oni su bez izuzetka pripadali ovde. Svi su
imali pomalo ciganske krvi uprkos titulama i zvanjima, uprkos tonzurama i
uniformama, zlatnom nakitu, uprkos civilizovanim stavovima. Neki su drali hranu, neki
su lutali po putevima civlizovane pristojnosti.
uo se urlik koji se pomeao sa pevanjem frau Marion. Na stepenitu su se borili
nitkovi Gontrama. Majka sie da ih smiri. Bulfen je vritao u susednoj sobi i devojke su
morale odneti decu u potkrovlje. Poveli su i Kiklope sa sobom, stavljajui ih u uzani deji
odeljak.
228
Frau Marion poe drugu pesmu, Igru senki, iz opere Dinora.

Princeza upita dravnog savetnika u vezi poslednjih poduhvata i da li bi jednom
mogla doi da vidi vane abe, amfibije i lepe majmune. Da, naravno da moe. Bilo je
novih primeraka rua koje e joj se sigurno sviati da ih vidi. Sve to nalazilo se u zamku
Melemer. Takoe je imao i velike bele kamelije zasaene u svom vrtu, i one e je takoe
zanimati.
Ali princeza je bila zainteresovanija za abe i majmune nego za rue i kamelije
tako da je usmerila panju na premetanje jaja od jedne abe na drugu i na vetaku
oplodnju. Rekao joj je da je ve stvorio lepe enke aba sa dve glave i jo neke sa etvoro
oiju na leima.
Mogao ih je secirati i ukloniti jaja iz njih i oploditi ih pre nego to premesti male
punoglavce u drugu abu i tako dalje, elija bi se sama podelila i razvila u novi ivot sa
glavom i repom, oima i nogama.
Onda joj je priao o svojim nastojanjima sa majmunima, objanjavajui da su dva
mlada dugorepa majmuna bila zadojena od strane svojih devianskih majki ona nikada
nije videla enku majmuna.
Ovo je vie interesovalo princezu i pitala ga je za vie detalja. itala je neto o
tome ali nije razumela sve latinske i grke rei. Moda joj on moe objasniti na
savrenom nemakom da bi shvatila?
Opsceni kliei i ponaanje dravnog savetnika izbijali su iz njega dok je u detalje
objanjavao anatomske detalje i ta je sve radio. Iz uglova njegovih usana izbijala je
pljuvaka i curila niz njegove obeene usne.
Uivao je u ovoj igri u opscenoj prii, posmatrajui kako besramno upija svaku
re. Onda je bio spremam da joj kae svaku odbojnu re, koju je zabadao uz Vaa visosti
i sa uivanjem je gutao treperenje delikatnih kontrasta.
A ona ga je sluala! Lice joj se zacrvenelo, uzbueno, skoro drhtavo, upijajui
atmosferu burdelja u sve pore i razotkrivajui ta se sve nalazi iza njegovog naunog
stava.
Da li ste oploavali majmune, her dravni savetnie? upitala ga je bez daha.
Ne, ree on, samo pacove i zamorie. elite li da pogledate Vaa visosti, kada
ja...
Spustio je glas skoro apuui.
Ona viknu, Da, da! Moram to videti! Rado, vrlo rado! Kada?
A onda uz sporo uz skoro avolsku pritvornost doda, Znate li her dravni
savetnie, da me nita ne zanima vie od studija medicine. Verujem da bih bila vrlo
talentovan doktor.
Pogledao je ka njoj iroko se osmehujui, Bez sumnje, Vae visoanstvo.
I uz to pomisli da bi sigurno bila puno bolja madam u bordelu. Ali bio je
zadovoljan, imao je uvereni riblji pogled.
229
Onda ponovo nastavi o novoj vrsti rua i kamelija u svom zamku pored Rajne. To
ga je tako zbunjivalo i samo je preuzeo govor o onome to voli. Lokacija je bila izvrsna i
pogled Moda e moi kada njeno visoanstvo konano odlui da kupi neko mesto...
Princeza Volkonski se svemu tome posveti bez oklevanja.
Da, naravno ser dravni savetnie, naravno, doi u u va zamak.
Videla je kako prolazi Frenk Braun i pozva ga, Hej, her student! Her student!
Doite. Va ujak je obeao da u prisustvovati njegovom eksperimentu. Zar to nije
divno? Da li ste nekada videli ta radi?
Ne, ree Frenk Braun. Uopte nisam zainteresovan.
Okrenuo se da ode ali ga ona uhvati za ruku i zaustavi.
Dajte mi cigaretu! Oh da i au ampanjca.
Drhtala je od elje, kapi znoja curili su joj niz ogromno telo. Njeni grubi oseaji
drhtali su do ludila od besramne prie sa starcem. Njena strast elela je ostvarenje cilja i
ovo se na mladia srui kao talas.
Recite mi, her student, rekla je dahui, njene ogromne grudi pretile su da iskoe
iz haljine. Recite mi da li verujete da ovaj her dravni savetnik i njegovi opiti sa
vetakom oplodnjom radi li on to i sa ljudima?
Znala je vrlo dobro da ne radi ali je elela to rei pre nego ono to stvarno eli sa
ovim mladiem, sveim i naoitim studentom.
Frenk Braun se nasmeja, instiktivno shvatajui njene namere.
Naravno, vaa visosti, rekao je tiho. Sasvim sigurno! Ujak ve radi na tome,
otkrio je novi proces tako prefinjen da sirota ena koja je u prii i nije svesna toga.
Uopte dok se jednog lepog dana ne probudi i otkrije da je trudna, verovatno u etvrtom
ili petom mesecu!
Vrlo oprezna njeno visoanstvo je paljivo posmatrala her tajnog savetnika. Ko
zna, moda to ve jeste...
Nebesa to brane! viknu princeza.
Da, to e se desiti, viknuo je on. Zar to nije vrlo neprijatno? Kada ne inite
apsolutno nita da bi se to desilo!
Udarac! Neto je palo sa zida, pravo na Sofiju, udarvii gazdaricu u glavu. Gospa
vrisnu glasno i u uzbuenju ispusti srebrni posluavnik na kojem je nosila kafu.
teta za lep srebrni servis, ree frau Gontram smireno. ta se desilo?
Dr Mohnen odmah brzo pogleda ka nasmejanoj gazdarici, razmaknuvi pramen
kose, opra zjapee ivice rane i zaustavi krvarenje tamponom ute vate. Nije zaboravio da
stavi vatu na obraze lepe devojke i da potajno dostegne jednu od njenih vrstih dojki.
Onda joj je dao malo vina da popije, govorei joj neto, tiho i na uvo.
Husarski porunik zastade, pokupi stvari koje su napravile tetu, podie ih i
pogleda sa svih strana.
Na zidu su visile razne stvari. Bio je tu idol Kaneka, pola muko pola ensko,
ivopisno obojen utim i crvenim prugama. Dve stareteke i deformisane jahae izme
230
visile su tu zajedno sa vrlo impresivnim panskim mamuzama. Takoe je bilo i dosta

zaralog oruja.
Na posivelom zidu je takoe bila doktorslka diploma nekog starog Gontrama sa
jezuitskog koleda u Sevilji. U blizini toga visilo je udesno raspee od slonovae
proarano zlatom. Sa druge strane je bio veliki budistiki krst sa ruom u centru i
izgraviran zelenim adom. Odmah iznad toga mogla se videti velika suza na posteru gde
je nokat probio put kroz krti malter.
Bio je to smei pranjavi predmet od okamenjenog korena. Liilo je na drevnog
naboranog oveka.
Oh, to je alrauna, ree frau Gotram. Dobro je da je pala na Sofiju, ona ima jaku
lobanju! Kada je roen Volen dala sam mu da oboji tu odvratnu stvar. Sigurno ju je
mogao pokidati na komade ali nije to uinio.
Zakonski zastupnik objasni, Ovo je u naoj porodici ve dvesta godina. Ovo se
ve deavalo ranije. Deda mi je priao da je jedne noi palo sa zida na njegovu glavu
bio je sasvim pijan kada se to desilo uvek je voleo da popije neku kap vie.
ta je to ustvari? upita husarski porunik.
Pa to donosi zlato u kuu, odgovori her Gontram. To je neka stara legenda
Manase vam moe rei sve o tome doite her kolega, recite nam njenu istoriju kakava
je legenda o Alrauni?
Ali mali advokat nije to eleo, Zato, to ve svi znaju!
Niko ne zna, her advokat, viknu narednik ka njemu. Niko. Mladi ue puno
zamagljujuih stvari u modernom obrazovanju.
Poeo je. Govorio je suvo, ustvari kao da je itao delove iz neke knjige. Govorio je
polako, jedva podiui glas dok je mahao obojenim korenom napred nazad desnom
rukom, kao palicom.
Alrauna, alrauna, mandrak, nekada nazivana i mandragora to joj je zvanino ime,
soj koji pripada nonoj familiji. Nalaena je na Mediteranu, junoj Evropi i Aziji sve do
Himalaja. Njeno lie i cvee sadre narkotik koji se koristio u drevna vremena kao
uspavljujui napitak i za vreme operacija na slavnom medicinskom koledu u Salernu u
Italiji. Lie se suilo a voe se stavljalo u ljubavne napitke. To stimulie elju i pojaava
potenciju. Biljka se naziva Dudaim u starom zavetu kada Jakov ovo koristi da povea
Labanovo stado ovaca.
Koren igra kljunu ulogu u sagi o alrauni zbog neobine slinosti sa figurom stare
ene ili oveka. Spominjao ga je Pitagora i ve u njegovo vreme se verovalo da je
mogue da osobe uini nevidljivim. Koristio se za magiju ili nasuprot tome kao talisman
protiv vradbina.
Nemaka pria o alrauni poinje u ranom srednjem veku u vezi sa krstaima.
Poznati kriminalci su veani goli na raskrsnicsma. U trenutku kada bi im se slomio vrat i
oni bi ispustili svoje seme koje bi palo na zemlju oploujui je i stvaralo muku ili ensku
alraunu. To bi se iskopavalo ispod veala kada sat otkuca pono i trebali bi ste vatom ili
231
voskom zapuiti ui inae bi vas uasni krici naterali u uas. ak je i ekspir govorio o
ovome.
Poto se ovo iskopa i odnese kui ono uva vae zdravlje poto se uvek pomalo
stavi u obrok i prilikom kupanja u vinu na Sabat. Donosi sreu u miru i ratu, uva od
arolija i u kuu donosi puno novaca. Dobro je za predskazanja i njegovog vlasnika ini
omiljenim. enama donosi ljubavnu magiju, oplodnju i lak poroaj. ini da ljudi polude i
podivljaju u ljubavi sa njima.
Osim toga donosi i tugu i bol gde god da je. Kua u kojoj se nalazi prati loa srea
i moe dovesti njenog vlasnika do pohlepe, bludnienja i drugih zloina pre nego to ga
odvede u smrt i pakao. I pored toga alrauna je vrlo voljena i puno se trai i ima veliku
cenu kada se moe nai
Kae se da je eki general Albreht Valentajn nosio jednu alraunu sa sobom i da
je jednu odneo Henriju osmom, enleskom kralju sa toliko puno ena.
Advokat se utia, baci teki komad drveta na sto pred sobom.
Vrlo interesantno, stvarno interesantno, povika grof Geroldingen. Veoma sam
vam zahvalan to se sa nama podelili ove informacije her advokat.
Ali madam Marion odlui da ne dozvoli takvu stvar u svojoj kui ni minuta vie i
pogleda je uplaeno sa poverljivim pogledom uperenim ka frau Gotram.
Frenk Braun tiho odeta do tajnog savetnika. Oi su mu plamtele; zgrabio je starog
gospodina za rame i prodrma ga.
Ujka Dekobe, aputao je. Ujka Dekobe...
ta je sada deee? Upita profesor. Ustao je i otpratio neaka do prozora.
Ujka Dekobe, ponovi student. To je ono! Ono to treba uiniti je bolje od
stvaranja ala sa abama, majmunima i malom decom. Uini to ujka Dekobe, poi
novim putem, kojim niko ranije nije iao!
Glas mu je drhrao, u nervoznoj urbi ispusti kolut dima iz cigarete.
Ne razumem ni jednu re. ree starac.
Oh, mora razumeti ujka Dekobe! Zar nisi uo ta je rekao? Stvori alaraunu, onu
koja e iveti, od krvi i mesa! Moe to uraditi ujae, samo ti i niko drugi na svetu.
Dravni savetnik ga nesigurno pogleda. Ali u glasu studenta je bilo toliko
uverenosti, shvatanja i verovanja u njegovu vetinu da posta radoznao i protiv volje.
Objasni mi detaljnije Frenk, ree on. Stvarno ne znam ta misli.
Njegov neak urno odmahnu glavom, Ne sada ujka Dekobe. Uz tvoje
doputenje odveu te kui. Onda emo razgovarati.
Brzo se okrenuo, odeta do dezve i uze oljicu, isprazni je i uze jo jedan brzi
gutljaj.
Sofija, druga devojka, pokuavala je da izbegne svog teitelja a dr. Mohnen jurio je
naokolo kao to krava mlati repom u sezoni muva. Njegovi prsti oseali su elju da se
pokvase, da neto dohvate. Uzeo je alraunu i protrljao je istom krpom pokuavajui da
obrie prainu i mrlje koje su se nakupili u slojevima. Bilo je beskorisno; ova stvar nije
232
iena vekovima i mogla je nakupiti samo jo prljavtine. Bio je ispunjen oseanjem da

neto nije u redu. Visoko ju je podigao i zavitlao u sred velike inije sa vinom
Pij alrauno, viknuo je. u ovoj kui loe si tretirana i sigurno si edna.
Onda se pope na stolicu i odra dugi sveani govor belo odevenoj devici.
Nadam se da e ostati veito ista kao to si veeras. Zavrio je.
Lagao je, nije uopte to eleo. Niko to nije eleo a najmanje dve mlade dame ali su
tapale sa ostalima, dooe do njega i zahvalie se.
Kapelen reder je stajao pored zakonskog zastupnika slagajui se da se blii datum
kada e stupiti na snagu novi graanski zakon. Jo manje od deset godina i nestae
Napoleonov kod i ljudi pored Rajne imae ista graanska prava kao u celoj Prusiji. Ovo
je bilo apsolutno nezamislivo
Da, uzdahnu pravni zastupnik, i sav taj rad! Ljudi e sve morati uiti ispoetka
kao da nemaju dovoljno posla.
Bio je sasvim ravnoduan i u osnovi to na njega nije imalo uticaja poto je prouio
nove zakone i proao ispite, hvala Bogu!
Princeza poe i sa sobom povede frau Marion do koije. Olga osta sa svojom
prijateljicom. Stajale su kraj vrata i rekle dovienja ostalima dok su odlazili, jedni za
drugima.
Zar nee i ti poi ujka Dekobe? upita student.
Moram malo saekati, ree dravni savetnik. Moja koija jo nije stigla. Bie
ovde uskoro.
Frenk Braun pogleda kroz prozor. Tu je bila mala udovica frau von Dolinger, koja
je silazila niz stepenic veto kao veverica uprkos godinama, dole do vrta, pala je i podigla
se. Uhvatila je stablo drveta, ovila ruke oko njega i ljubila ga strasno. Sasvim pijana i
bezoseajna od vina i poude.
Stanislav aht proba da je razmrda ali je ona bila teka kao malj. Bio je jak i trezan
uprkos ogromnoj koliini vina koje je popio. Vrisnula je i povukla se pokuavajui ostati
ovijena oko drveta ali je on uze u ruke i ponese. Onda ga ona prepozna, povue mu eir i
poe ga ljubiti u glatku elavu glavu.
Sada je profesor stajao govorei poslednje rei zakonskom zastupniku.
eleo bih vas neto zamoliti, ree on. Da li bi ste mi eleli dati nesrenog malog
oveka?
Frau Gontram odgovori pre nego to je to stigao njen suprug. Naravno her dravni
savetnie. Nosite tu runu alraunu sa sobom to je sigurno neto to vie treba studentima.
Posegla je u veliku iniju sa vinom i izvukla obojeni koren ali tvrdo drvo zakai
ivicu inije i prevrnu je i ona se zakotrlja po podu uz glasan prasak koji odjeknu kroz
sobu. Divna kristalna inija se razbi u stotine kristalnih komada kada se slatki sadraj
prosu po stolu i po podu.
Sveta majko viknu ona. Sigurno je dobro to ova stvar konano naputa moju
kuu!
233
234
235
236
237
238
239
240
Urednik izdanja: Svetislav Filipovi - FILIP

Grafiki dizajn: Miroslav Jovanovi
Lektor: Jovana Bogosavljevi
Tehnika obrada: Tihomir Jovanovi
Tira 100
Izdava: Udruenje graana fanovi naune fantastike SCI&FI, Beograd
www.sciencefiction.org.rs
Beograd Oktobar 2012
241

Terra 14 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Terra 14 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Re urednika:

21.12.2012 g ? Neki od Vas e da umru, a neki od nas e da preive. U svakom

HIMNA UDRUENJA GRAANA SCI & FI

HIMNA UDRUENJA - In the year 2525

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

DARKO SUVIN I SCI&FI UDRUENJE

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

VANZEMALJCI, POTOVANJA KROZ VREME I CRVOTOINE

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

dozvole gradske administracije Montauka. To nije dozvoljeno i uvari parka e ih

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

OVEK, JE SAM U KOSMOSU?_

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

racionalno razmiljanje, smisao za umetnost. oveka odlikuje i ono to uslovno

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

nalazim (ne mislim pritom na postojanje inteligentnog ivota u svemiru i fenomena u

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

polako navikavaju na ideje o njihovom pojavljivanju. Kritine take su dostignute i u

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

probamo sa mogunou nadsvetlosnog putovanja, koje moe biti skoro trenutno.

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

struktura je pretvorena u nadsvetlosni elektromagnetni/gravitacioni talas, i u meu

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

svojih prethodnih ivota i imaju pristup nebrojenim informacijama svemira i

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

LJUDSKI METEOR Joseph Kittinger.

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

put ka povrini Zemlje. Pored specijalnog skafandera pod pritiskom, nosio je i

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

Trei put, vanzemaljci su odveli Bendera u jednu od svojih baza na Antarktiku.

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

IZGLED LJUDI U CRNOM

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

O ljudima u crnom - smatra se - verovatno nikada nita neemo saznati, jer i

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

bezbednosti i odbrane. Ovo je vrlo mona organizacija i svi projekti sa vanzemaljcima su

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

JOSHUA - je projekat za razvoj oruja koje proizvodi niskofrekventan

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

MISTERIJA PLANETE UMO

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SLUAJ ODSEENE RUKE

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012

SF almanah TERRA No.14 Oktobar 2012