Dr Dragoslav Peri}

ELEKTRANE I
RAZVODNA POSTROJENJA

I DEO

PROIZVODNJA I POTROŠNJA
ELEKTRI^NE ENERGIJE

VI[A ELEKTROTEHNI^KA [KOLA

BEOGRAD, 2001
 Dr Dragoslav Peri},
profesor Vi{e elektrotehni~ke {kole u Beogradu

ELEKTRANE I RAZVODNA POSTROJENJA

I DEO
PROIZVODNJA I POTROŠNJA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Drugo, elektronsko izdanje

Recenzenti:
Doc. dr Milo{ Milankovi}, profesor VET[
Mr Jasmina Milovanovi}, predava~ VET[

Lektor:
Dr Mirjana Popovi}

Izdava~:
Vi{a elektrotehni~ka {kola u Beogradu,
Vojvode Stepe 283,Beograd

Tehni~ka obrada teksta:

Dragiša Marinkovi}, in`

Priprema elektronskog izdanja

Autor
1. OBLICI ENERGIJE...........................................................................................3
2. TRANSFORMACIJE OBLIKA ENERGIJE.......................................................9
2.1. SAGOREVANJE .....................................................................................9
2.1.1 Uop{teno o sagorevanju ................................................................9
2.1.2. Priprema i sagorevanje goriva.................................................... 11
2.2. RAZMENJIVA^I TOPLOTE ................................................................ 13
2.3. NUKLEARNE REAKCIJE .................................................................... 17
2.3.1. Izotopi i vreme poluraspada ....................................................... 17
2.3.2 Nuklearne reakcije i udarni preseci ............................................. 19
2.3.3. Nuklearna fisija ........................................................................... 21
2.3.4. Nuklearna fuzija .......................................................................... 23
2.4. PRETVARANJE UNUTRA[NJE TERMI^KE ENERGIJE U
MEHANI^KU ENERGIJU .................................................................... 23
2.4.1. Uop{teno o pretvaranju unutra{nje toplotne energije u
mehani~ku energiju..................................................................... 23
2.4.2. Toplotni radni ciklus sa vla`nom parom (Renkinov ciklus) ........ 30
2.4.3. Toplotni radni ciklus sa pregrejanom parom .............................. 31
2.4.4. Toplotni radni ciklus sa me|upregrevanjem i
regeneracijom pare..................................................................... 32
2.4.5. Toplotni ciklusi sa namenskim odvo|enjem toplote
(toplifikacioni ciklusi) ................................................................... 33
2.5. PRETVARANJE POTENCIJALNE ENERGIJE VODE U
MEHANI^KU ENERGIJU .................................................................... 35
2.5.1. Principi kori{}enja vodnih snaga ................................................ 35
2.5.2. Osnovne osobine i vrste vodnih turbina..................................... 40
2.5.3. Izbor broja obrtaja i tipa turbine .................................................. 42
3. PROIZVODNJA I POTRO[NJA ELEKTRI^NE ENERGIJE........................ 47
3.1. Elektroenergetski sistemi ..................................................................... 47
3.2. Potro{nja i proizvodnja elektri~ne energije .......................................... 48
3.3. Osnovne karakteristike elektrana ........................................................ 50
4. HIDROELEKTRANE ..................................................................................... 51
4.1. Vrste hidroelektrana ............................................................................. 51
4.2. Osnovni delovi hidroelektrana ............................................................. 53
4.2.1. Brana........................................................................................... 53
4.2.2. Zahvat i dovod vode ................................................................... 55
4.2.3. Vodostan..................................................................................... 55
4.2.4. Cevovod pod pritiskom............................................................... 56
4.2.5. Ma{inska zgrada i odvod............................................................ 56
4.3. Pumpno-akumulacione elektrane ........................................................ 60
4.3.1. Princip rada................................................................................. 60
4.3.2. Energetski bilans i stepen iskori{}enja ...................................... 61

1
 4.4. Prikaz hidroelektrana na Dunavu (\erdap 1, \erdap 2, \erdap 3).... 62
4.4.1. \erdap 1 ..................................................................................... 62
4.4.2. \erdap 2 ..................................................................................... 63
4.4.3. Pumpno akumulaciona hidroelektrana \erdap 3....................... 64
5. TERMOELEKTRANE.................................................................................... 65
5.1. Vrste termoelektrana............................................................................ 65
5.2. [ema veza termi~kog dela termoelektrane ......................................... 66
5.2.1. Blok spoj ..................................................................................... 66
5.2.2. [ema sa sabirnicama pare......................................................... 66
5.3. Energetski bilans i stepen iskori{}enja termoelektrana ...................... 68
5.4. Energetska svojstva termoelektrana ................................................... 68
5.4.1. Dijagram pokretanja agregata .................................................... 68
5.4.2. Dijagram preuzimanja tereta ...................................................... 69
5.4.3. Tehni~ki minimum....................................................................... 70
5.5. Termoelektrana "Nikola Tesla" B 2x620 MW ..................................... 70
6. NUKLEARNE ELEKTRANE.......................................................................... 73
6.1. Vrste nuklearnih elektrana ................................................................... 73
6.2. Osnovni delovi nuklearnih elektrana.................................................... 74
7. LITERATURA ................................................................................................ 77

2
 1 OBLICI ENERGIJE

Neke definicije energetike date su u slede}em pregledu:

Nau~no-stru~na:
Energetika je nauka o energiji i o tehni~kom kori{}enju izvora
energije.
Ekonomska:
Energetika je skup privrednih aktivnosti pomo}u kojih se istra`uju
i proizvode primarni izvori energije, zatim transformi{u, prenose i
distribuiraju do potro{a~a i kao primarna ili sekundarna energija
racionalno koriste.
Filozofska:
Energetika je pogled na svet koji sve {to postoji i {to se zbiva
svodi na energiju, ~ak i materiju i duh, koji ustvari nisu ni{ta
drugo do oblici u kojima se energija pojavljuje.
U {irem smislu:
Energetika je grana privrede koja omogu}ava snabdevanje
potro{a~a neophodnom energijom.
U osnovi energija je sposobnost vr{enja rada dok se pod pojmom
izvori energije podrazumevaju pojave ili materijali koji se mogu koristiti za
proizvodnju energije. ^esto se pored izvora energije koriste izrazi oblici
energije ili nosioci energije, mada se u su{tini odnose na istu stvar.
Samo neki prirodni materijali ili pojave mogu da se koriste za proizvodnju
energije i to su primarni, koji se dalje mogu transformisati u sekundarne
(ve{ta~ke) izvore (oblike) energije, dok je potro{a~ima potrebna korisna
energija.
Energija se pojavljuje u razli~itim oblicima, ali se u osnovi mo`e svrstati
u akumulisane (nagomilane) i prelazne oblike. Akumulisani oblici
energije (potencijalna, kineti~ka i unutra{nja) se u svom obliku mogu
odr`ati po `elji dugo, dok je za prelazne oblike karakteristi~na
kratkotrajnost pojave. Prelazna energija (mehani~ka, elektri~na i toplotna)
se pojavljuje kada akumulisana energija menja svoj oblik i kada prelazi sa
jednog tela na druga.
S druge strane sve izvore energije u zavisnosti da li se nalaze ili
pojavljuju u prirodi i zavisno od na~ina kori{}enja delimo na primarne,
sekundarne i korisne oblike energije.

3
 Primarni oblici energije su oni oblici koji se nalaze u prirodi ili se u njoj
pojavljuju, pri ~emu samo neki od njih mogu da se koristite u svom
prirodnom obliku. Primarni oblici energije se mogu podeliti na:
a) konvencionalne i nekonvencionalne izvore energije (s obzirom
na nivo kori{}enja),
b) neobnovljive i obnovljive izvore energije (s obzirom na prirodnu
obnovljivost).
U konvencionalne izvore energije (koji se danas naj~e{}e koriste) se
ubrajaju:
- drvo, ugalj, sirova nafta, prirodni gas (jednom re~ju goriva),
- vodne snage (hidropotencijal) i
- nuklearna goriva (uran i torijum).
U nekonvencionalne primarne izvore energije spadaju:
- energija zra~enja Sunca,
- geotermalna energija,
- energija vetra,
- energija mora i morskih talasa, plime i oseke i
- energija fuzije lakih atoma.
Kao nekonvencionalni energetski izvori ~esto se navode uljni {kriljci i
bitumenozne peskovi, mada po drugoj podeli spadaju u alternativne
konvencionalne izvore.
Obnovljivi izvori energije su:
- zra~enje Sunca,
- vodne snage,
- energija vetra,
- energija plime i oseke,
- energija talasa mora,
dok su neobnovljivi izvori:
- sva fosilna goriva (ugalj, nafta, uljni {kriljci, bituminozni peskovi),
- nuklearna goriva i
- geotermalna energija.
Obnovljivi izvori se ne mogu utro{iti, jer se Sun~evim zra~enjem stalno
obnavljaju (fotosinteza izaziva rast biomase, promena atmosferskih prilika
izaziva vetar, isparavanje vode dovodi do stvaranja oblaka, a zatim
padavina koje obnavljaju vodne snage, itd).
Primarni oblici energije mogu se podeliti na:
- nosioce hemijske energije (drvo, treset, ugalj, sirova nafta,
prirodni gas, uljni {kriljci, bitumenozni peskovi, biomasa),
- nosioce potencijalne energije (vodne snage, plima i oseka),

4
Sl. 1 Primarni, transformisani i korisni oblici energije

- nosioce nuklearne energije (nuklearna goriva),

- kineti~ke energije (vetar, morski talasi),
- toplotne energije (geotermalna energija, toplota mora),
- energije zra~enja (Sun~evo zra~enje).
Vidi se da postoje znatne razlike izme|u pojedinih primarnih goriva
kako u pogledu njihovog kori{}enja, obnovljivosti, raspolo`ivosti, tako i u
pogledu tehno-ekonomske opravdanosti kori{}enja. Me|utim gotovo svi
primarni oblici energije mogu se upotrebiti u prirodnom obliku za dobijanje
korisne energije, pa je za njihovo kori{}enje neophodno izvr{iti
transformaciju u pogodniji oblik energije. Transformacije primarnih izvora
energije su po`eljne i zbog toga {to je ~esto tehni~ki i ekonomski
opravdanije koristiti transformisane (sekundarne) izvore energije zbog
manjeg i jeftinijeg transporta.
Naj~e{}i oblici transformacija (sl. 1) primarnih u transformisane oblike
energije su:
SAGOREVANJE
- proces transformacije hemijske energije goriva u unutra{nju toplotnu
energiju. Ona se kao toplotna energija mo`e direktno da koristi za
grejanje, pripremu tople vode, tehnolo{ke procese i sl. Postrojenja i

5
 ure|aji za neposrednu transformaciju hemijske u unutra{nju energiju su
lo`i{ta.
PRETVARANJE UNUTRA[NJE TERMI^KE ENERGIJE U MEHANI^KU
ENERGIJU
- unutra{nja termi~ka energija dobijena sagorevanjem dalje se mo`e
transformisati u mehani~ku energiju (produkti sagorevanja u motorima
SUS i gasnim turbinama, energija pare u parnim turbinama i
ma{inama).
DESTILACIJA
- sirova nafta se ne koristi u prirodnom obliku, ve} u obliku svojih
derivata dobijenih u postupku destilacije u rafinerijama. Transformacija
sirove nafte omogu}ava vi{estruku i raznovrsnu upotrebu derivata za
proizvodnju toplotne, mehani~ke i hemijske energije.
DEGAZOLINA@A
- transformacija u kojoj se vr{i odvajanje lakih od te{kih ugljovodonika
kod prirodnog gasa.
NUKLEARNE REAKCIJE
- transformacija primarne nuklearne energije u unutra{nju energiju
nosilaca energije (voda, vodena para), a zatim u mehani~ku energiju
pomo}u parnih turbina.
TURBINSKE TRANSFORMACIJE
- transformacije potencijalne energije (vodnih snaga, plime i oseke),
kineti~ke energije (vetar i morski talasi), geotermalne energije i toplotne
energije mora u mehani~ku energiju pomo}u vodnih turbina, vetrenja~a
i toplotnih turbina.

6
ENERGIJA ZRA^ENJA
- mo`e se transformisati u unutra{nju toplotnu energiju nosilaca
energije (voda, para), a zatim u mehani~ku, odnosno u elektri~nu
energiju direktno putem solarnih fotonaponskih }elija.
Kao rezultat navedenih transformacija, koje mogu imati i svoje
modifikacije, dobijaju se korisni oblici energije za potro{a~e. Potro{a~i
koriste energiju u jednom od slede}ih oblika: toplotna, mehani~ka,
hemijska i svetlosna energija, pri ~emu se korisnim oblicima energije
mo`e pribrojati i hemijska elektri~na energija.

Toplotna energija se naj~e{}e prenosi putem nosilaca toplotne

energije (voda, para, produkti sagorevanja) ili elektri~ne energije. Ukoliko
se kao nosilac toplote koristi fluid, potreban je razmenjiva~ toplote da bi se
izvr{ila razmena toplote u prostoriji ili ure|aju. Elektri~na energija se u
otpornim i indukcionim pe}ima i ure|ajima direktno pretvara u toplotnu
energiju.

Mehani~ku energiju ostvarujemo bilo putem kori{}enja elektri~ne

energije (elektri~ni motori) ili sagorevanjem goriva u motorima sa
unutra{njim sagorevanjem, gasnim turbinama i motorima sa spoljnim
sagorevanjem.

Za dobijanje hemijske energije slu`i koks, elektri~na energija ili oba

zajedno, a koristi se u redukcionim pe}ima koje se baziraju na hemijskim
procesima. U poslednje vreme za te potrebe se koriste prirodni gas i ulje
za lo`enje umesto koksa.
Za snabdevanje potro{a~a svetlosnom energijom danas se koristi
samo elektri~na energija, mada su istorijski gledano zna~aj imali petrolej i
gradski gas.

7
 GEOTERMAL- POTENC. ENERGIJA KINETICKA
HEMIJSKA NUKLEARNA TOPLOTA ENERGIJA
ENERGIJA PLIME I ENERGIJA
ENERGIJA ENERGIJA NI IZVORI MORA ZRACENJA
VODE OSEKE VETRA

SAGOREVANJE FISIJA FUZIJA

UNUTRASNJA UNUTRASNJA UNUTRASNJA

TERMICKA TERMICKA TERMICKA
ENERGIJA ENERGIJA ENERGIJA

GORIVE TERMO- TERMO- GENERATO- GASNE MOTORI PARNE VODNE VETRENJACE SOLARNI
CELIJE ELEKTRICNI JONSKI RI MHD TURBINE SUS TURBINE TURBINE ELEMENTI
ELEMENTI ELEMENTI

MEHANICKA ENERGIJA

ELEKTRICNI
GENERATORI

ELEKTRICNA
ENERGIJA

Sl. 2 Mogu}e transformacije razli~itih oblika energije u elektri~nu energiju

Elektri~na energija se zbog svoje rasprostranjenosti na razli~ite

kategorije korisnika u nekim podelama tako|e ubraja u korisne oblike
energije, iako se zapravo ne upotrebljava neposredno, ve} se prethodno
transformi{e u toplotnu, mehani~ku, hemijsku ili svetlosnu energiju.

Mogu}e transformacije razli~itih oblika energije u elektri~nu energiju

prikazane su na sl. 2.

8
2 TRANSFORMACIJE OBLIKA ENERGIJE

2.1 SAGOREVANJE

2.1.1 Uop{teno o sagorevanju

Sagorevanje je hemijska reakcija oksidacije sagorljivih sastojaka iz
nekog goriva sa kiseonikom iz vazduha uz istovremenu pojavu toplote i
svetlosti. Sagorevanje goriva se odvija po zakonu o odr`anju mase.
Energetska jedna~ina sagorevanja goriva zasniva se na prvom zakonu
termodinamike koji glasi:
U sistemu tela izdvojenom iz okoline energija je konstantna, ona
ne nestaje, niti se stvara, jedino prelazi iz jednog oblika u drugi.
Pri sagorevanju, energija u gorivu, kojom se atomi odr`avaju u
molekulima goriva, menja se pri prelazu po~etne materije (molekuli
goriva i vazduha) u energiju molekula produkata sagorevanja (molekuli
dimnih gasova i pepela). Iz navedenog proizlazi da se pri sagorevanju
menja i materija i oblik energije. Kod procesa sagorevanja oslobo|ena
energija pri hemijskim procesima prenosi se na molekule kao njihova
kineti~ka energija, pri ~emu se pove}ava unutra{nja energija, a zbog toga
i temperatura.
Sagorevanje mo`e da bude potpuno ili nepotpuno, zavisno od uslova
pri kojima se vr{i sagorevanje: mogu}nosti obezbe|ivanja dovoljnih koli-
~ina kiseonika, sastava i pripremljenosti goriva, temperature i trajanja
sagorevanja.
Potpuno sagorevanje goriva je proces pri kome svi sagorljivi elementi
sadr`ani u gorivu, potpuno oksidiraju (izgore). Da bi se ostvarilo potpuno
sagorevanje treba da budu ispunjeni slede}i uslovi:
- u lo`i{tu mora da vlada dovoljno visoka temperatura koja
omogu}ava paljenje goriva - temperatura paljenja,
- treba da se ostvari dobro me{anje goriva i vazduha uz
zadovoljavaju}i odnos koli~ina goriva i vazduha
- gorivo mora da bude pripremljeno na zadovoljavaju}i na~in
(na primer mlevenje uglja),
- za proces sagorevanja mora da bude na raspolaganju
dovoljno vremena.
Nepotpuno sagorevanje goriva je proces u kome sagorljivi elementi
sadr`ani u gorivu ne sagore u potpunosti, ve} samo delimi~no. Prakti~no
to zna~i da dimni gasovi sadr`e, uz produkte sagorevanja, i sastojke

9
goriva koji nisu stigli da sagore iz bilo kojih razloga. Ti sastojci odlaze kroz
dimnjak zajedno sa produktima sagorevanja i sa sobom odnose deo
hemijske energije goriva koja se nije pretvorila u toplotnu energiju, {to za
pogon predstavlja gubitak.
Prema agregatnom stanju razlikuju se ~vrsta goriva (drvo, lignit, mrki
ugalj i kameni ugalj), te~na goriva (nafta, naftini derivati) i gasovita
goriva (gas iz visokuh pe}i, gas iz koksnih pe}i, generatorski gas, prirodni
gas).
Gorivo se sastoji od sagorljivih sastojaka, vode i pepela. Sagorljivi
sastojci sastavljeni su od ugljenika (C), vodonika (H), sumpora (S),
kiseonika (O) i azota (N) i mogu biti slobodni ili vezani u jedinjenjima.
Osnovne fizi~ke karakteristike goriva su temperatura paljenja i donja
toplotna mo}. Temperatura paljenja je temperatura iznad koje po~inje
proces brze oksidacije goriva, tj. paljenje goriva. Temperatura paljenja nije
jednozna~no odre|ena ve} zavisi od brzine hemijske reakcije pri oksidaciji
i od odvo|enja toplote oslobo|ene hemijskom reakcijom, {to opet zavisi
od konstrukcije i uslova u lo`i{tu.
Kvalitet goriva se ceni prema njegovoj toplotnoj mo}i. Za gorivo u
~vrstom ili te~nom agregatnom stanju toplotna mo} se defini{e kao
koli~ina toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju 1kg mase
goriva, a za gasove 1m3 goriva. Ako gorivo u produktima sagorevanja
sadr`i vodenu paru ili vodonik koji prilikom sagorevanja obrazuje vodu,
onda goriva imaju gornju (Hg) i donju (Hd) toplotnu mo}. Gornja toplotna
mo} nekog goriva uvek je ve}a od donje, a razlika izme|u ove dve
vrednosti predstavlja latentnu toplotu isparavanja koju sadr`e dimni gasovi
i koja se ne mo`e iskoristiti. Zato se uvek ra~una sa donjom toplotnom
mo}i.
Podaci o donjoj toplotnoj mo}i i temperaturama paljenja za neka
najva`nija goriva dati su u tabeli I.
Da bi se izvr{io proces sagorevanja, potrebno je obezbediti potrebnu
koli~inu kiseonika koja se dobija iz vazduha. Teoretski potrebna koli~ina
vazduha mo`e se odrediti na osnovu poznavanja hemijskih reakcija koje
se odvijaju prilikom sagorevanja. Stvarna potrebna koli~ina vazduha uvek
je ve}a od teoretske da bi se obezbedilo da svaka ~estica goriva do|e u
dodir sa slobodnom ~esticom kiseonika iz vazduha (tj. uvek izvesna
koli~ina vazduha prolazi kroz sloj goriva i kroz prostor za sagorevanje a ne
u~estvuje u sagorevanju).

10
 Gorivo Donja toplotna mo} Hd Temperatura paljenja Θp
MJ/kg ili MJ/m3 o
C
Drvo 14,65
Lignit 7,2-13,5 200-350
Mrki ugalj 14,7-25,2 250-450
Kameni ugalj 25,2-33,5 400-500
Nafta 39,77-46 530-580
Mazut 46 350-450
Prirodni zemni gas 33,5-62,8 650-750
Gas koksnih pe}i 19,68 550-650
Gas visokih pe}i 29,3-41,9 700-800
Generatorski gas 3,35-7,12 700-800
Tabela I Toplotna mo} i temperatura paljenja goriva

Najva`niji faktori koji uti~u na koeficijent vi{ka vazduha (odnos

stvarno potrebne i teoretski odre|ene koli~ine vazduha) su vrsta goriva i
njegova priprema, udeo isparljivih sastojaka i pepela, osobine sagorljivih
materija, temperatura paljenja i sagorevanja, temperatura vazduha na
ulazu u lo`i{te i tip lo`i{ta, recirkulacija dimnih gasova, broj i tip gorionika.

2.1.2 Priprema i sagorevanje goriva

Da bi se izvr{ilo sagorevanje, gorivo treba pripremiti za sagorevanje,
dovesti do temperature paljenja i uz dovo|enje kiseonika izvr{iti njegovo
sagorevanje. Priprema goriva ima za cilj pove}anje povr{ine goriva koja
}e do}i u dodir sa vazduhom, {to se obi~no posti`e raspr{ivanjem.
Sagorevanje goriva se vr{i u lo`i{tu, ~ija konstrukcija zavisi od vrste
goriva, potrebne toplotne snage i od konstrukcije razmenjiva~a toplote (na
primer, parnog kotla). Dakle, u lo`i{tu se hemijska energija goriva pretvara
u toplotnu energiju.
Sagorevanje ~vrstih goriva. Mo`e biti na re{etci (slojno) ili u
prostoru.
Vazduh koji slu`i za sagorevanje dovodi se ispod re{etke odakle
prodire u slojeve goriva. Posle sagorevanja na re{etci ostaje pepeo i
{ljaka.

11
 Kod sagorevanja na re{etci, rukovanje lo`i{tem obuhvata tri najva`nije
operacije:
- dovod goriva na re{etku, odnosno lo`i{te,
- raspodela goriva po re{etci,
- uklanjanje pepela i {ljake.
Pomenute operacije mogu da budu potpuno ili delimi~no
mehanizovane.
Sa lo`enjem na re{etci ostvaruju se snage kotlova do 100t/h.
Pri sagorevanju u prostoru, ~vrsto gorivo se prvo usitni na odre|enu
fino}u, a zatim se dovodi u lo`i{te pomo}u struje zagrejanog vazduha,
posredstvom gorionika. Me{avina samlevenog uglja i vazduha pali se u
lo`i{tu. Kod ugljeva male toplotne mo}i ~esto se koristi recirkulacija dimnih
gasova tako {to se deo dimnih gasova iz lo`i{ta vra}a u mlinove. Na taj
na~in vr{i se su{enje ugljene pra{ine u mlinovima i posti`e potrebna
temperatura me{avine za sagorevanje.
Ako temperatura me{avine ugljene pra{ine i vazduha u dovodnim
kanalima dostigne temperaturu paljenja goriva, gorivo }e se zapaliti. Zato
je potrebno, zavisno od koli~ine vlage u gorivu, podesiti temperaturu
zagrevanja vazduha, kako bi temperatura me{avine bila dovoljno ispod
temperature paljenja goriva.
Prednosti i nedostaci sagorevanja goriva u prostoru u odnosu na
sagorevanje na re{etci su taksativno navedeni:
Prednosti:
- mogu se izra|ivati lo`i{ta velikih snaga (jer nema glomaznih re{etki),
- istovremeno se mogu koristiti goriva razli~itih karakteristika,
- posti`e se visok stepen iskori{}enja lo`i{ta (nema propadanja goriva
kroz re{etke, potreban je manji vi{ak vazduha itd.),
- vazduh se mo`e zagrevati na ve}e temperature (ne}e se ugroziti
re{etka).
Nedostaci:
- velika potro{nja energije za mlevenje uglja i za rad ventilatora koji
dovode sve` vazduh,
- veliko tro{enje obrtnih delova mlinova za ugalj,
- neophodna ugradnja filtera za dimne gasove radi uklanjanja ~estica
pepela i nesagorljivih sastojaka goriva,
- te`a mogu}nost rada kotla sa malim optere}enjem (najmanje 30-50%
nominalne snage),
- opasnost samozapaljenja ugljene pra{ine.
Sagorevanje te~nih i gasovitih goriva. Priprema ovih goriva za
sagorevanje znatno je jednostavnija.

12
Kod te~nih goriva potrebno je izvr{iti raspr{ivanje kako bi se stvorila
me{avina pare te~nog goriva i vazduha, koja potom sagoreva. Da bi se
ostvarilo potpuno sagorevanje, treba izvr{iti pravilan izbor gorionika.
Kod goriva u gasnom agregatnom stanju potrebno je samo me{anje sa
vazduhom. Sagorevanje se vr{i pomo}u gasnih gorionika (plamenika).

2.2 RAZMENJIVA^I TOPLOTE

Razmenjiva~i toplote su aparati u kojima toplota prelazi sa jednog fluida

na drugi. Prema na~inu rada dele sa na rekuperativne, regenerativne i
razmenjiva~e sa me{anjem fluida.

Kod regenerativnih razmenjiva~a ista ogrevna povr{ina naizmeni~no se

greje i hladi razli~itim fluidima koji ne dolaze u neposredni dodir, a kod
razmenjiva~a sa me{anjem fluida toplota se razmenjuje neposrednim
dodirom i me{anjem fluida (na primer, grejanje gasova pomo}u vode ili
hla|enje vode pomo}u vazduha).
Kod rekuperativnih razmenjiva~a toplote (parni kotlovi, kondenzatori,
radijatori, zagreja~i i dr.) topli i hladni fluid istovremeno struje kroz
razmenjiva~, a toplota prolazi kroz zid koji deli fluide (slika 3).

Sl. 3 Razmenjiva~ toplote sa posrednim dodirom (rekuperativni)

Za energetske transformacije naj~e{}e upotrebljavani izmenjiva~ je

parni kotao, pa }e se u nastavku ukratko izlo`iti osnovne karakteristike i
princip rada parnog kotla.
Osnovni zadatak parnog kotla je da toplotu oslobo|enu sagorevanjem
goriva dovede i preda vodi koja dovo|enjem toplote isparava u vodenu
paru. Dobijena vodena para na izlazu iz kotla treba da ima odre|eni
pritisak i temperaturu, koje sa snagom kotla predstavljaju osnovne

13
karakteristike kotla. Snaga kotla izra`ava se u kilogramima ili tonama pare
koje kotao mo`e da proizvede za jedan sat. Kotlovi snage do 500t/h
smatraju se malim i srednjim kotlovima, a kotlovi ve}e snage od 500t/h su
kotlovi velike snage.

GUBICI U DIMNI GASOVI

LO@ISTU m ,i ,T
d d d

GORIVO
m ,i ,T
g g g

VODENA PARA
m, i ,T
2 2
VAZDUH
m v , iv ,Tv

GUBICI TOPLOT
KONVEKCIJOM
ZRA^ENJEM
NAPOJNA VODA
m ,i ,T
1 1

Sl. 4 Šema za odredjivanje energetskog bilansa parnog kotla

Da bi se napravio energetski bilans kotla, treba poznavati energetske

karakteristike svih fluida na ulazu i izlazu iz kotla. Fluidi koji ulaze u kotao
su gorivo, vazduh i napojna voda, a fluidi koji izlaze iz kotla su dimni
gasovi (kao produkti sagorevanja) i vodena para. Za energetski bilans u
obzir treba uzeti i koli~inu toplote koja se gubi u kotlu za vreme procesa
sagorevanja.
Najva`nije veli~ine pobrojanih fluida su date u tabeli II.
Ako se pretpostavi da je ulazna koli~ina energije jednaka izlaznoj
koli~ini energije, izraz za jednakost odgovaraju}ih snaga mo`e se napisati
u obliku:

mg i g ( T u )+ mv i v ( T u )+ m i1 ( T 1 ) = md i d ( T d )+ m i 2 ( T 2 )+ ∆ Qk (1)

14
Energija dovedena gorivom mo`e se izraziti donjom toplotnom mo}i kao:

mg hd = mg i g ( T u )+ mv i v ( T u ) - md i d ( T u ) (2)

Zamenom jedna~ine 2 u jedna~inu 1 dobija se izraz koji ukazuje na

raspodelu toplote dovedene gorivom:

mg hd = m[ i 2 ( T 2 )- i1 ( T 1 )] + md [ i d ( T d ) - i d ( T u )] + ∆ Qk (3)

Deo toplote dovedene gorivom koristi se za pove}anje sadr`aja toplote

(entalpije) mase vode m sa i1 na i2, deo se koristi na zagrevanje dimnih
gasova sa temperature okoline Tu na temperaturu izlaznih dimnih gasova
Td, i deo toplote se gubi u kotlu u procesu sagorevanja.

Fluidi koji masa ili sadr`aj temperatura

ulaze u kotao zapremine toplote
kg ili m3 MJ/kg ili K
MJ/m3
gorivo mg ig Tu
vazduh mv iv Tu
napojna voda m i1 T1
Fluidi koji masa ili sadr`aj temperatura
izlaze iz kotla zapremina toplote
kg/s ili m3/s MJ/kg ili K
MJ/m3
dimni gasovi md id Td
vodena para m i2 T2
gubici ∆Qk
Tabela II Osnovne veli~ine goriva

Od dobijenih koli~ina toplote samo je prvi ~lan na desnoj strani korisna

toplota, pa se stepen iskori{}enja kotla izra~unava prema relacijama:

15
 m( i 2 - i1 )
ηk =
mg hd
ili (4)
md [ i d ( T d ) - i d ( T u )] + ∆ Q K
ηk = 1-
m g hd
Stepen iskori{}enja parnih kotlova kre}e se od 0,80 do 0,92. Da bi se
dobio {to ve}i stepen iskori{}enja kotla, treba smanjiti temperaturu dimnih
gasova Td na izlazu iz kotla i ostale gubitke koji nastaju u toku procesa
sagorevanja ∆QK.
Po veli~ini najzna~ajniji gubitak u kotlu je gubitak energije u dimnim
gasovima, koji nastaje usled toplote izlaznih dimnih gasova. Ovaj gubitak
je neizbe`an kod svih kotlova zato {to bi se sa smanjenjem temperature
dimnih gasova pojavio problem kondezovanja vode u izlaznim dimnim
gasovima. Kondenzovana voda bi sa sumpor-dioksidom stvarala kiselinu
koja bi razarala delove kotla, pa se zbog toga dimni gasovi ne mogu
ispu{tati sa temperaturom ni`om od 373K.
Ostale gubitke koji nastaju u kotlu u toku procesa sagorevanja ∆QK
sa~injavaju:
- fizi~ki gubici goriva ∆Qf (propadanje goriva kroz re{etku,
nesagoreno gorivo u pepelu, {ljaci i lo`i{tu),
- nepotpuno sagorevanje goriva ∆Qn,
- gubitak toplote u pepelu i {ljaci ∆Qp,
- gubitak toplote koji nastaje konvekcijom i zra~enjem ∆Qv

Na smanjenje gubitaka mo`e se uticati na slede}e na~ine:

- dobrom konstrukcijom i izradom kotla,
- vrstom i pripremom goriva,
- dobrim sagorevanjem goriva (pravilan vi{ak vazduha, dobar
izbor gorionika),
- kvalitetnom izolacijom,
- kvalitetom vode,
- kvalitetnim rukovanjem i odr`avanjem postrojenja.
Kod konstrukcije kotlova porast stepena iskori{}enja posti`e se
uglavnom usavr{avanjem ure|aja za lo`enje i uvo|enjem i pove}avanjem
dodatnih ogrevnih povr{ina.
Primer pove}anja ogrevnih povr{ina, odnosno primer boljeg kori{}enja
toplote dimnih gasova sagorevanja prikazan je na sl. 5. Gasovi sagoreva-

16
nja iz podru~ja najvi{ih temperatura vode se u pregreja~ pare gde
predaju}i toplotu pove}avaju temperaturu vodenoj pari. Posle toga gasovi
sagorevanja, delimi~no ohla|eni, vode se u zagreja~ vode u kome se
voda zagreva na vi{u temperaturu pre ulaska u prostor za isparavanje.
Najzad, dimni gasovi prolaze kroz zagreja~ vazduha, u kome se vazduh
zagreva na vi{u temperaturu pre ulaska u lo`i{te.

Sl. 5 Elementarna šema rada parnog kotla - primer pove}anja ogrevnih površina

2.3 NUKLEARNE REAKCIJE

2.3.1 Izotopi i vreme poluraspada

Nuklearna energija je energija koja se osloba|a nuklearnom reakcijom
ili radioaktivnim raspadanjem. Nuklearna energija se iskori{}ava kada se
tako oslobo|ena energija prvo pretvori u toplotu a zatim u elektri~nu
energiju.
Atom je najmanja ~estica nekog elementa koja ima osobine tog
elementa. Jezgro atoma se sastoji od dve vrste ~estica, pozitivno
naelektrisanih protona i neutralnih neutrona. Protoni i neutroni imaju
pribli`no jednake mase. U orbiti oko jezgra kru`e negativno naelektrisani
elektroni ~ija je masa znatna manja od mase protona ili neutrona. Ukupno
naelektrisanje atoma je nula, tj. broj protona u jezgru i broj elektrona u
orbiti su jednaki.
Svi atomi odre|enog hemijskog elementa sadr`e isti broj protona. Broj
protona je ujedno i redni ili atomski broj elementa. Na primer, vodonik ima
samo jedan proton u jezgru i jedan elektron i njegov redni broj je 1. Uran

17
92 ima 92 protona u jezgru i 92 elektrona u orbiti oko jezgra, pa je njegov
redni broj 92.
Suma neutrona i protona daje maseni broj i odre|uje masu jezgra.
Razli~ite vrste hemijski istih atoma (isti broj protona) a sa razli~itim
masama (razli~it broj neutrona) nazivaju se izotopi.
Vodonik ima dva prirodna izotopa, normalni vodonik sa jednim
protonom, maseni broj 1, deuterijum sa jednim protonom i jednim
neutronom, maseni broj 2. Uran ima tri prirodna izotopa; svaki ima 92
protona, ali sa 142, 143 i 146 neutrona u jezgru {to daje masene brojeve
234, 235 i 238. Elementi se nekada ozna~avaju svojim masenim
brojevima, na primer ugljenik sa 6 protona i 6 neutrona se zove ugljenik-
12.
Vodonik i elementi sa malim masenim brojevima se zovu "laki atomi" a
uran i elementi sa masenim brojevima ve}im od 200 se nazivaju "te{ki
atomi". Neki od te{kih izotopa, kao uran i radijum su nestabilni i jezgra
njihovih atoma imaju tendenciju da se cepaju i pretvaraju u stabilnije
atome. Ove materije su radioaktivne, a proces pretvaranja se zove radio-
aktivno raspadanje.
Prilikom procesa raspadanja emituju se tri glavna tipa nuklearnog
zra~enja: alfa i beta ~estice i gama zraci. Alfa ~estice su identi~ne jezgru
helijuma i sastoje se od dva protona i dva neutrona. Beta ~estice su
negativno naelektrisani elektroni. Gama zra~enje je elektromagnetsko
zra~enje.

Sl. 6 Princip radioaktivnog raspada radijuma 226

Kada se atom raspada proizvodi alfa ~esticu, ali gubi dva protona i dva
neutrona iz svog jezgra, pri ~emu nastaje drugi element koji ima atomski
broj manji za 2 i maseni broj manji za 4. Na primer, radijum 226 (atomski
broj 88) pri raspadu prelazi u radon 222 (atomski broj 86) i alfa ~esticu
(sl.6).

18
 Sl. 7 Princip radioaktivnog raspadanja joda 128

Kada beta ~estica (elektron) napusti jezgro atoma, onda se ima

situacija kao da se jedan neutron pretvorio u proton (jer se mo`e smatrati
da je jedan neutron jednako proton plus elektron). Na taj na~in element se
menja u drugi element sa atomskim brojem ve}im za jedan, a masa mu
se ne menja. Na primer, jod 128 (53 protona) prelazi u ksenon 128 (54
protona) i jednu beta ~esticu (sl.7).
Vreme poluraspada nekog elementa je vreme za koje taj element
radioaktivnim raspadanjem (emitovanjem alfa i beta ~estica) izgubi
polovinu svoje mase, menjaju}i se u druge elemente. Vreme poluraspada
kre}e se od nekoliko delova sekunde (na primer, polonijum 212 za 3⋅10-7s)
do nekoliko milijardi godina (uran 238 za 4,51⋅109godina.

2.3.2 Nuklearne reakcije i udarni preseci

Jezgra atoma mogu da ulaze u nuklearne reakcije sa drugim jezgrima,
subatomskim ~esticama i fotonima. Nuklearne reakcije vremenski mogu
da se podele u dve faze:
a) ulazak ~estice koja izaziva nuklearnu reakciju u jezgro i nastajanja tzv.
slo`enog jezgra,
b) raspad slo`enog jezgra na rezultantno jezgro i emitovanu ~esticu.
U nuklearnoj energetici posebno su va`ne nuklearne reakcije sa
neutronima, me|u kojima su najva`nije: elasti~ni sudar, neelasti~ni sudar,
zarobljavanje neutrona i fisija.
Kod elasti~nog sudara neutron i jezgro razmenjuju koli~ine kretanja i
kineti~ku energiju, sli~no kao dve elasti~ne kuglice u klasi~noj mehanici.
Kod ove reakcije neutron je i ulazna i izlazna ~estica.
Kod neelasti~nog sudara, neutron deo svoje kineti~ke energije pretvara
u energiju pobude slo`enog jezgra, tako da se posle sudara iz slo`enog
jezgra pored neutrona emituje i foton (gama zrak) koji sa sobom odnosi
deo apsorbovane energije.
Nuklearna reakcija zarobljavanja neutrona nastaje kada neutron posle
sudara ostaje zarobljen u jezgru. Ekvivalent kineti~ke energije neutrona i
njegove energije vezivanja se emituje kao foton (gama zrak). Fisija
nastaje kada se slo`eno jezgro posle apsorpcije neutrona raspada na
fragmente. Fisija je klju~na reakcija za nuklearnu energetiku.

19
 Udarni preseci. Udarni presek je fizi~ka karakteristika materijala koja
pokazuje verovatno}u nastanka neke nuklearne reakcije.

N 0 N N-dN

X dx

0 X
Sl. 8 Skica za definisanje udarnog preseka

Ako se pretpostavi da normalno na grani~nu povr{inu materijala (sl.8),

na kojoj se nalazi n jezgara po cm2, dolazi No neutrona po cm2 i sekundi,
jedan deo neutrona u sudaru sa jezgrima izazva}e nuklearnu reakciju, na
primer raspad jezgara. Broj tako izazvanih reakcija B po cm2 i sekundi
(cm-2s-1 ) bi}e srazmeran gustini jezgara u grani~nom sloju n (cm-2) i
gustini dolaze}ih neutrona N0 (cm-2s-1):

B = σn N 0 (5)

gde se koeficijent σ naziva udarni presek.

U prethodnom izrazu nije obuhva}en uticaj debljine materijala koji je
izlo`en struji neutrona. Posmatrajmo sloj materijala debljine dx u kome se
nalazi nvdx jezgara, pri ~emu je nv broj jezgara u cm3. Broj izazvanih
reakcija u posmatranom sloju (ili smanjenje broja neutrona po cm2), na
analogan na~in kao u (5), sada iznosi:

-dN = σ nv Ndx (6)

Nakon sre|ivanja i integraljenja izraza (6) mo`e se sra~unati udarni

presek na slede}i na~in:

N0
ln
σ= N (7)
nv X
gde je X debljina materijala.

20
 Udarni presek zavisi od vrste jezgra, od energije neutrona i od vrste
reakcije izme|u neutrona i jezgra (elesti~ni i neelasti~ni sudar,
zarobljavanje neutrona, fisija). Od ta~nosti odre|ivanja udarnog preseka
zavisi ta~nost prora~una reaktora jer udarni presek pokazuje prose~an
broj neutrona od jednog raspada biti sposobno da izazove raspad drugog
jezgra.

2.3.3 Nuklearna fisija

Fisija je nuklearna reakcija cepanja jezgara te{kih atoma usled udara
neutrona. Kada neutron, koji nosi dovoljno energije, udari, na primer, u
jezgro urana 235, atom se deli kao {to je {ematski prikazano na sl. 9.

Sl. 9 Šematski prikaz raspada jezgra atoma urana

Jezgra fisionih atoma se mogu cepati na 30 do 40 razli~itih na~ina, a

me|u produktima fisije mo`e se na}i 60 do 80 razli~itih fisionih frag-
menata.
Broj oslobo|enih neutrona mo`e da bude jedan, dva ili vi{e, {to zavisi
od na~ina sprovo|enja fisije.
Osloba|anjem ve}eg broja neutrona, jednom zapo~eta nuklearna
reakcija }e se sama po sebi kontrolisano odr`avati ili razvijati kao lavina,
{to je primenjeno kod izrade nuklearne bombe. Za prakti~ne svrhe upo-
trebljava se proces kod koga se kontroli{e broj reakcija (broj neutrona).
Masa atoma koji nastaju cepanjem uvek je manja od mase koju je atom
imao pre cepanja. Masa koja se "izgubi" za vreme fisije pretvara se u
kineti~ku energiju. Ova kineti~ka energija se pretvara u toplotu prilikom
sudaranja fisionih produkata sa atomima koji ih okru`uju. Iz jednog
kilograma urana-235 mo`e se dobiti 23000MWh energije, odnosno mo`e
se smatrati da donja toplotna mo} urana-235 iznosi 23000MWh/kg.
Neutroni nastali raspadom prvog jezgra poga|aju druga jezgra (sl.9)
osloba|aju}i novu energiju i nove neutrone. Ovakav kontinualni proces

21
cepanja (fisije) atoma naziva se lan~ana reakcija. Lan~ana reakcija je,
dakle, proces u kome neutroni proizvedeni fisijom izazivaju dalje raspade
jezgra i {irenje fisije na okolni materijal uz osloba|anje odgovaraju}e
koli~ne energije.
Svi neutroni koji nastaju u fisijama nisu raspolo`ivi za nastavak tog
procesa jer se drugi deo apsorbuje a jedan deo iza|e iz prostora u kome
se vr{i proces. Samoodr`avaju}a lan~ana reakcija nastaje kada se u
sistemu koji je izolovan od spolja{njeg izvora neutrona, po~etni broj
neutrona u sistemu ne smanjuje, tj. kada je sistem sposoban da sav
gubitak neutrona nadoknadi njihovom internom proizvodnjom. Va`na
osobina sistema koji sadr`i fisioni materijal je sposobnost ostvarenja
samoodr`avaju}e lan~ane reakcije, a jedini takav fisioni materijal
raspolo`iv u prirodi je prirodni uran.
Da bi pri udaru neutrona do{lo do cepanja jezgra, energija dovedena
posredstvom neutrona mora da bude jednaka ili ve}a od energije veziva-
nja ~estica u jezgru. Za uran-238 ova energija treba da bude ve}a ili
jednaka 1MeV (4,45e-20kWh), a poseduje je oko 50% neutrona nastalih
kao rezultat fisije (fisioni neutroni).
Udarni preseci urana-238 u podru~ju energije fisionih neutrona iznose:
- za neelasti~ni sudar σns=2,47e-24cm2
- za fisiju σf=0,29e-24cm2
odakle se vidi da za neutrone koji imaju dovoljno energije da izazovu fisiju
prirodnog urana postoji 10 puta ve}a verovatno}a da }e biti raspr{eni
nego da }e izazvati (novu) fisiju. U prirodnom uranu pored urana-238
postoji i 0,7% urana-235 a oboga}ivanjem prirodnog urana njegov se
udeo mo`e podi}i na preko 20%. Udarni presek urana-235 je preko 200
puta ve}i od udarnog preseka urana-238 {to omogu}ava ostvarivanje
samoodr`avaju}e reakcije u prirodnom i oboga}enom uranu.
Samoodr`avaju}u lan~anu reakciju u uranu mogu}e je ostvariti na dva
na~ina:
1. Kod prirodnog ili slabo oboga}enog urana uspe{nim usporavanjem
fisionih neutrona, ali sa {to manje gubitaka neutrona u toku
usporavanja - proces primenjen u termalnim reaktorima.
2. Visokim oboga}ivanjem urana (prekio 20% urana-235) - proces
primenjen u brzim (oplodnim) reaktorima.
Usporavanje neutrona ostvaruje se putem moderatora, a samo
usporavanje se posti`e sudaranjem jezgara moderatora sa neutronima.

22
 2.3.4 Nuklearna fuzija
Fuzija je spajanje lakih u te{ka jezgra atoma i mo`e se uporediti sa
sagorevanjem, tj. hemijskim spajanjem slabije vezanih atoma ili molekula
u hemijski ja~e vezane, pri ~emu je energija oslobo|ena u fuziji za istu
koli~inu materije oko milion puta ve}a. Kao gorivo u nuklearnoj fuziji koristi
se smesa te{kog vodonika, deuterijuma i tricijuma, koji se dobijaju iz
obi~ne vode. Svaki litar te{ke vode ima fuzioni energetski potencijal od
oko 4000MJ ili oko 100 puta vi{e od 1l lo` ulja. Ovaj potencijal naravno ne
mora biti u potpunosti iskori{}en.

Da bi zapo~ela reakcija fuzije, potrebno je jezgra atoma dovesti na

dovoljno malo rastojanje, manje od pre~nika atoma. U nuklearno gorivo se
dovodi toplota koja pove}ava kineti~ku energiju sve dok ona ne savlada
elektri~ne odboje sile. Za ovaj proces potrebne su temperature od oko 100
miliona stepeni, kakve postoje u unutra{njosti Sunca i zvezda, a na Zemlji
se posti`u samo nuklearnim eksplozijama.

2.4 PRETVARANJE UNUTRA[NJE TERMI^KE ENERGIJE

U MEHANI^KU ENERGIJU

2.4.1 Uop{teno o pretvaranju unutra{nje toplotne energije u

mehani~ku energiju
Drugi zakon termodinamike obja{njava proces pretvaranja toplote
energije u mehani~ki rad i mo`e se formulisati na slede}i na~in:
- Toplota sama od sebe prelazi samo sa tela vi{e temperature na
telo ni`e temperature.
- Toplota prelazi sa tela ni`e temperature na telo vi{e temperature
samo uz delovanje spolja, tj. uz tro{enje spolja{njeg rada.
- Nije mogu}e trajno uzimati toplotu iz nekog rezervoara toplote i
pretvarati je u mehani~ki rad.
Blok dijagram rada toplotne ma{ine prikazan je na sl. 10, odakle se vidi
da toplotna ma{ina uzima toplotu Q1 (dovedena toplota) iz izvora toplote
(toplotni rezervoar, greja~) jednim delom je pretvara u mehani~ki rad, a
ostatak Q2 predaje rashladnom rezervoaru (uvir toplote, hladnjak). Toplota
odvedena rashladnom rezervoaru je onaj deo toplote koji toplotna ma{ina
nikad ne}e mo}i da pretvori u mehani~ki rad. Toplotna ma{ina mo`e
dovedenu toplotu pretvarati u rad samo do vrednosti temperature pribli`no

23
jednake i ne{to ve}e od temperature okoline, kako bi postojao pad
temperature na osnovu koga toplota prelazi na okolinu.

IZVOR TOPLOTE

T1
TEMPERATURA
IZVORA TOPLOTE

Q1
T1sr
SREDNJA TEMPERATURA
DOVOÐENJA TOPLOTE

A
KORISTAN RAD

T2sr SREDNJA TEMPERATURA

ODVOÐENJA TOPLOTE

T2 TEMPERATURA
UVIRA TOPLOTE
UVIR TOPLOTE
(RASHLADNI REZERVOAR,
HLADNJAK) TERMODINAMI^KI
SISTEM

Sl. 10 Blok dijagram toplotne mašine

Da bi se u termodinami~kom sistemu (toplotnoj ma{ini) pojavio

mehani~ki rad, mora da postoji ekspanzija (pove}anje zapremine) i
kompresija (smanjenje zapremine) radnog fluida. Sa druge strane, da bi
se pretvaranje toplote u mehani~ki rad odvijalo kontinuirano procesi
ekspanzije i kompresije moraju se neprestano smenjivati, odnosno mora
da postoji kru`ni radni ciklus promene stanja termodinami~kog sistema (ili
kra}e: toplotni radni ciklus).

Toplotni radni ciklusi naj~e{}e se prikazuju u T-S dijagramu gde je T

apsolutna temperatura, a S entropija. Entropija je veli~ina definisana
izrazom:
dQ
dS =
T
ili (8)
dQ = TdS

24
gde je dQ dovedena koli~ina toplote.
U T-S dijagramu (sl. 11) koli~ina toplote jednaka je povr{ini ispod krive
T = f(S) od stanja 1 do stanja 2, odnosno (9):

1
T
1

2
T
2
Q
12

S1 S
2

Sl. 11 Koli~ina toplote u T-S dijagramu

2
Q12 = ∫ TdS. (9)
1
U toplotnom radnom ciklusu razlikujemo vi{e mogu}ih promena, pri
kojima uglavnom jedna od fizi~kih veli~ina ostaje konstantna (Tabela III).
Sve navedene promene predstavljaju se krivama u T-S dijagramu.
Izotermska promena, na primer, predstavljena je horizontalnom pravom
linijom, adijabatska promena vertikalnom pravom linijom. Izotermne i
adijabatske promene su idealne promene koje se mogu ostvariti samo
pod odre|enim uslovima koji prakti~no ne mogu da se postignu. Na
primer, adijabatska promena zahteva idealnu toplotnu izolovanost.

Promena stanja: Karakteristika

izohorna V = const
izobarna p = const
izotermna T = const
adijabatska Q = const
politropska V ≠ const, p ≠ const, Q ≠ const
Tabela III Promene stanja u toplotnom radnom ciklusu

25
 Karnoov toplotni radni ciklus. Na sl. 12 je u T-S dijagramu prikazan
Karnoov radni ciklus koji se sastoji od dve izoterme i dve adijabate. Od
ta~ke 4 do ta~ke 1 vr{i se izotermna ekspanzija na temperaturi T1 i pri
tome se dovodi toplota Q1 koja je prikazana povr{inom ispod prave 4-1.
Od ta~ke 1 do ta~ke 2 vr{i se adijabatska ekspanzija bez razmene toplote.
Od ta~ke 2 do ta~ke 3 vr{i se vr{i se izotermna kompresija sa odvo|enjem
toplote Q2, koja je jednaka povr{ini ispod prave 2-3. Najzad, kru`ni proces
se zatvara adijabatskom kompresijom od ta~ke 3 do 4, ~ime se radni fluid
dovodi u po~etno stanje.

TOPLOTNI IZVOR

T 4
1 1
1-B-A-4: povrsina
dovedene toplote

2-B-A-3: povrsina
odvedene toplote

1-2-3-4: povrsina
korisnog rada
T 2
2
3

A B UVIR TOPLOTE

S1 S
2

Sl. 12 Karnoov toplotni radni ciklus

Dva toplotna rezervoara potrebna za realizaciju Karnoovog radnog ciklusa

prikazana su na sl 13. Prikazani rezervoari treba da budu velikog toplot-
nog kapaciteta da se njihove temperature dodavanjem ili oduzimanjem
izvesne koli~ine toplote ne bi menjale. Temperature rezervoara su T1 i T2,
pri ~emu je T1>T2. Radni fluid je idealan gas zatvoren u cilindru klipom, koji
zatvaraju}i dobro cilindar mo`e da se kre}e bez trenja. Zidovi cilindra i klip
su savr{eni toplotni izolatori, dok je dno cilindra toplotni provodnik. Pored
navedenih delova koristi se i izolatorska podloga, idealan toplotni izolator.

26
 2 2

1 1

3 3
4 4

toplotni izolovana uvir toplote izolovana

izvor (greja~) podloga (hladnjak) podloga

izotermska adijabatska izotermska adijabatska

ekspanzija ekspanzija kompresija kompresija

Sl. 13 Primer toplotne mašine sa Karnoovim radnim ciklusom

Prvo se cilindar stavi na toplotni izvor (greja~), pri ~emu se izvesna

koli~ina toplote Q1 pre|e sa izvora na fluid koji se brzo zagreje do
temperature T1 izvora. Fluid pri tome izvr{i izotermnu ekspanziju i pomeri
klip iz prvobitnog polo`aja 4 u neki drugi polo`aj 1 te izvr{i mehani~ki rad
na osnovu dovedene toplote. Veli~ina tako izvr{enog rada srazmerna je
povr{ini ispod krive (tj. prave) 4-1 na sl.12.
Cilindar se zatim stavi na izolovanu podlogu, tako da je u toplotnom
smislu potpuno izolovan od okoline. Fluidu je tako dozvoljeno da se {iri
adijabatski sve dok mu temperatura ne padne na T2, tj. temperaturu
hladnjaka, a klip pre|e u polo`aj 2 ~ime se tako|e izvr{i izvestan
mehani~ki rad.
Da bi se ostvario kru`ni radni ciklus, fluid treba da se vrati u po~etno
stanje, tj. treba da se izvr{i kompresija fluida. Cilindar se stavi na hladniji
rezervoar, ~ime se fluid polako komprimuje, klip se pomera iz polo`aja 2 u
polo`aj 3, a hladnijem rezervoaru se predaje koli~ina toplote Q2 srazmerna
povr{ini ispod krive 2-3 na sl.12.
Najzad se cilindar stavi na izolovanu podlogu i fluid se adijabatskom
kompresijom vrati iz polo`aja 3 u polo`aj 4. Time se temperatura ponovo
pove}a na vrednost T1 i tako|e ulo`i izvestan rad.
Dobijeni rad u toku adijabatske ekspanzije (1-2) jednak je ulo`enom
radu u toku adijabatske kompresije (3-4), tako da ovi radovi ne u~estvuju
u kona~nom bilansu energija. Uloga adijabatske ekspanzije i adijabatske
kompresije samo je u tome da omogu}i zatvaranje ciklusa.

27
 Razlika izme|u dovedene toplote i odvedene toplote predstavlja dobijen
korisni mehani~ki rad, pa se za stepen iskori{}enja mo`e pisati:
Q1K − Q2K
ηtK = (10)
Q1K
gde su Q1K i Q2k dovedena i odvedena toplota Karnoovom radnom ciklusu,
respektivno. Dovedena i odvedena toplota Karnoovom radnom ciklusu
ra~unaju se primenom:
1
Q1K = ∫ T 1 dS = T 1 ( S 2 − S 1 )
4
2
(11)
Q2K = ∫ T 2 dS = T 2 ( S 2 − S 1 )
3
Uvr{}avanjem izraza iz (11) u (10) dobija se izraz za stepen
iskori{}enja Karnoovog radnog ciklusa u zavisnosti od temperatura pri
kojima se izvr{avaju izotermni procesi:
T1 − T2 T
ηtK = = 1− 2 (12)
T1 T1
Karnoov radni ciklus je neostvariv u praksi zbog neostvarivosti idealnih
adijabatskih i izotermnih promena, ali se koristi kao mera za upore|ivanje
sa svim ostalim procesima. Imaju}i u vidu da se temperatura T1 u realnim
postrojenjima kre}e od 200 do 300°C a da je temperatura T2 pribli`no
jednaka temperaturi okoline, mo`e se kori{}enjem izraza (12) proceniti
stepen iskori{}enja Karnoovog toplotnog radnog ciklusa na 0,5:
T2 273 + 20
ηtK = 1 − = 1− ≈ 0,5 (13)
T1 273 + 300
Stepen iskori{}enja realnih radnih ciklusa uvek je manji od stepena
iskori{}enja Karnoovog radnog ciklusa; naime, kako se ne mo`e ostvariti
izoterma, ta~ka 1 se uvek nalazi na ni`oj temperaturi od ta~ke 4 (sl.12).
Dakle, kod realnih radnih ciklusa toplota se niti odvodi niti dovodi pri
konstantnim temperaturama. Ako se odrede srednje temperature
dovo|enja (T1sr) i odvo|enja (T2sr) toplote, stepen iskori{}enja realnih
radnih ciklusa mo`e se izra~unati analogno relaciji (12):
T 2 sr
ηt = 1− (14)
T 1sr
Dijagram razgrani~enja vode, vla`ne i pregrejane pare. Kao radni
fluid kod toplotnih radnih ciklusa koristi se vodena para. T-S dijagram
razgrani~enja vode, vla`ne i pregrejane pare prikazan je na sl.14.

28
 T
p=const
K

p=const

voda
pregrejana para
vlazna para

x=0
x=1
x=0,4 x=0,6 x=0,8
x=0,2

Sl. 14 T-S dijagram razgrani~enja vode, vla`ne i pregrejane pare

Kad sva voda pretvori u paru radi se o pregrejanoj (suvoj ili suvozasi}enoj)
pari. Suva para nije postojana a njena temperatura "temperatura
zasi}enja" jednaka je temperaturi vrenja. Hla|enjem se jedan deo suve
pare pretvara u te~nost, koja lebdi u pari u obliku sitnih kapljica; takva
para naziva se vla`na para. Kriva ozna~ena sa x=0, koja se zavr{ava u
ta~ki K, naziva se donja grani~na kriva. Sa leve strane donje grani~ne
krive nalazi se podru~je vode, a sa desne strane podru~je vla`ne pare.
Gornja grani~na kriva (x=1), koja po~inje u ta~ki K, razdvaja podru~je
vla`ne pare od podru~ja pregrejane pare. Veli~ina x ~ijim vrednostima su
ozna~ene pojedine krive na sl. 14 predstavlja relativni sadr`aj pare u vodi,
{to se mo`e iskazati relacijom:
Masa pare
x = (15)
Masa vode i pare
Sa pove}anjem temperature i pritiska gornja i donja grani~na kriva se
sve vi{e pribli`avaju i spajaju se u ta~ki K koja se naziva kriti~na ta~ka.
Kriti~na ta~ka K ima parametre:
- kriti~ni pritisak pk=221,29bar,
- kriti~na temperatura θk=647,30K,
- kriti~na specifi~na zapremina vk=0,00326 m3/kg
Na sl. 14 prikazane su i dve izobare, krive konstantnog pritiska. Gornja
od pomenute dve izobare ima jedna~inu p=pk i iznad nje nema
razgrani~enja izme|u vode i pare.

29
 2.4.2 Toplotni radni ciklus sa vla`nom parom (Renkinov
ciklus)
Toplotna {ema ciklusa sa vla`nom parom prikazana je na sl.15, a T-S
dijagram na sl.16.

T turbina

K kotao
2

pumpa

5 KD
3
P kondenzator

Sl. 15 Toplotna šema radnog ciklusa sa vla`nom parom

Razlika u odnosu na Karnoov ciklus je u polo`aju ta~ke 3 u ciklusu. U

kondenzatoru se pari odvodi toplota u toj meri da se sva pretvara u vodu
(x=0), tako da se ta~ka 3 pomera na levu grani~nu krivu, {to omogu}ava
nesmetan rad pumpe.

Kako postoji razlika u pritiscima u kondenzatoru i u kotlu, potrebno je

vodu adijabatski komprimovati od pritiska p2 na pritisak p1 pri ~emu do|e
do neznatnog porasta temperature (ta~ka 5).
Naziv ciklusa "sa vla`nom parom" poti~e od polo`aja ta~ke 2, koja se
nalazi duboko u zoni vla`ne pare, {to zna~i da je para pome{ana sa
kapljicama vode. Ove kapljice udaranjem mehani~ki napre`u lopatice
turbine (kavitacija).

30
 T

p = const
4 1 1
T1

5 p =const
2

T2
3 2

S1 S2 S

Sl. 16 T-S dijagram toplotnog radnog ciklusa sa vla`nom parom

2.4.3 Toplotni radni ciklus s pregrejanom parom

Kada se po izlasku iz kotla a pre ulaska u turbinu para podvrgne
dodatnom zagrevanju u posebnim ure|ajima - pregreja~ima pare dobija
se toplotni radni ciklus sa pregrejanom parom, ~iji je T-S dijagram
prikazan na sl.17.

1 p = const
1

4 1'
T1

5 p =const
2

T2
3 2

S1 S2 S

Sl. 17 T-S dijagram ciklusa sa pregrejanom parom

Postupkom pregrevanja pare posti`e se pobolj{anje polo`aja ta~ke 2
tako da se ona sada nalazi bli`e zoni suve pare. Tako|e je pove}ana i
temperatura T1sr ~ime je dobijen ne{to bolji stepen iskori{}enja.

31
 Razmotrimo sada mogu}nosti pove}anja stepena iskori{}enja
toplotnog radnog ciklusa sa pregrejanom parom promenama parametara
pare. Smanjivanjem pritiska p2 posti`e se smanjenje temperature T2 pa i
temperature T2sr. Radi se o pritiscima koji se mere stotim delovima bara,
{to predstavlja izuzetno niske pritiske i zahteva dobru zaptivenost opreme
da vazduh ne bi prodreo u paru. Sa druge strane pritisak p2 i temperatura
T2 ne mogu da budu ni previsoki. Kako razlika izme|u temperature rash-
ladne vode i temperature T2 obi~no iznosi 10 do 15°C, zna~ajno
pove}anje temperature T2 (na primer, iznad 28°C) izazvalo bi i visoku
temperaturu rashladne vode na izlazu iz kondenzatora. Po{to se
rashladna voda uglavnom vra}a u reku iz koje je i dovedena previsoka
temperatura na izlazu iz kondenzatora zna~ila bi toplotno zaga|enje reke.
Pove}anje temperature T1 uticalo bi na pove}anje temperature T1sr i
stepena iskori{}enja. Temperatura T1 je ograni~ena osobinama materijala
turbine i cevovoda i ne prelazi 300°C.
Pove}anje pritiska p1 uz zadr`avanje temperature T1 na istom nivou
izazivalo bi pomeranje ta~ke 2 u nepovoljnom smeru, u zonu vla`ne pare.

2.4.4 Toplotni radni ciklusi sa me|upregrevanjem i

regeneracijom pare
U cilju daljeg pobolj{anja stepena iskori{}enja toplotnih radnih ciklusa
uvode se i postupci me|upregrevanja i regeneracije pare. Toplotna {ema
jednog takvog ciklusa prikazana je na sl. 18 a T-S dijagram na sl.19.
turbina niskog
6 pritiska
1
me|u- turbina
pregreja~ visokog
pare pritiska
1' generator
pregreja~ pare kondenzator
K kotao 2

5
3
pumpa I II III
11 10 9
pumpa

regenerativni pregreja~i pare

Sl. 18 Toplotna {ema ciklusa sa me|upregrevanjem i regeneracijom pare

U ovakvom postrojenju postoji turbina niskog i turbina visokog pritiska,
koje se nalaze na istoj osovini sa generatorom. Para se sa izlaza iz

32
turbine visokog pritiska vodi u me|upregreja~ pare, dogreva se i vodi u
turbinu niskog pritiska.
Pri postupku regeneracije deo pare se pre nego {to pro|e kompletan
proces u turbini vodi u regenerativni pregreja~ pare. Time se
neiskori{}ena toplotna energija pare vra}a u proces na dalje kori{}enje (a
ne predaje se rashladnoj vodi u kondenzatoru). Postupkom regeneracije
pare posti`e se pove}anje stepena iskori{}enja do 0,1. Nije opravdano
koristiti vi{e od 3 regenerativna pregreja~a, jer se daljim pove}avanjem
broja regenerativnih pregreja~a stepen iskori{}enja zna~ajno ne pove-
}ava, a znatno rastu investicioni tro{kovi.

p
1
p
1 6 I
T1 p
4 1' II

I II p
11 III
10
9 III
5
p
T2 2
3 2

S1 S2 S

Sl. 19 T-S dijagram ciklusa sa me|upregrevanjem i regeneracijom pare

2.4.5 Toplotni ciklusi sa namenskim odvo|enjem toplote

(toplifikacioni ciklusi)
Toplifikacioni ciklusi se koriste u kombinovanim elektranama za
proizvodnju elektri~ne i toplotne energije (termoelektrane-toplane). Topli-
fikacioni ciklusi se realizuju kao ciklusi sa pregrevanjem pare, samo {to se
para izvodi iz turbine sa znatno vi{im pritiskom i temperaturom (p2 i T2).
Temperatura T2 ima vrednosti oko 450K (180°C). Pritisak p2 se za
kori{}enje toplote u industriji kre}e izme|u 2,5 i 30 bara, a za grejanje
izme|u 1,5 i 2,5 bara.

33
 Stepen iskori{}enja toplifikacionog ciklusa mo`e se ra~unati po izrazu:
A+ Q2′
η= (16)
Q1
gde je A mehani~ki rad a Q2' toplota odvedena potro{a~ima toplotne
energije.

Toplota Q2' je zbog gubitaka manja od ukupne odvedene toplote Q2, pa je

stepen iskori{}enja manji od 1 i iznosi od 0,7 do 0,8, {to predstavlja
znatno pobolj{anje u odnosu na ostale cikluse, a nepovoljna osobina
ovakvog ciklusa je vezanost proizvodnje dva oblika energije - toplotnu i
elektri~nu. T-S dijagram toplifikacionog ciklusa prikazan je na sl. 20.
T

1 p = const
1

4 1'
T1 p =const
2
5
T2
3 2

S1 S 2 S

Sl. 20 T-S dijagram toplifikacionog radnog ciklusa

generator
1
pregrejac pare
turbina

K kotao
2

pumpa
Q
2

5 KD
3
P kondenzator

Sl. 21 Toplotna šema postrojenja sa pogoršanim vakuumom

34
Na sl. 21 je prikazana toplotna {ema postrojenja sa pogor{anim
vakuumom, za koje je karakteristi~no potpuno odvajanje fluida za
potro{a~a od radnog fluida. Pomenuto razdvajanje fluida ne postoji kod
postrojenja sa sl. 22 gde se para direktno iz turbine vodi potro{a}u
toplotne energije, a voda vra}a u isti rezervoar odakle se napaja kotao.
Radni fluid je tako podlo`an zaga|enjima koja se stvaraju u fluidu kod
potro{a~a toplotne energije.

generator
1
pregreja~ pare
turbina

K kotao
2

ka potro{a~u
kondenzator
pare
KD

rezervoar

5 3
P
pumpa

Sl. 22 Toplotna šema postrojenja sa rezervoarom za priklupljanje fluida

2.5 PRETVARANJE POTENCIJALNE ENERGIJE VODE U

MEHANI^KU ENERGIJU

2.5.1 Principi kori{}enja vodnih snaga

Energija i snaga vodenog toka. Ako posmatramo zatvoreni tunel,
cev ili re~ni tok, za svaki popre~ni presek toka mo`e se odrediti energija
vodenog toka, koja se sastoji iz tri komponente, kineti~ke energije,
potencijalne energije i energije pritiska, {to opisuje jedna~ina:
W = W kin + W pot + W prit (17)
Kineti~ka energija koju sa sobom nosi elementarna koli~ina vode mase
dm predstavljena je izrazom:
2
v
dW kin = dm (18)
2
gde je v brzina vode. Imaju}i u vidu relacije :

35
 dm = ρdV
γ = ρg (19)
dV = Qdt
u kojima je ρ specifi~na masa, γ specifi~na te`ina, a Q srednji protok vode
u posmatranom popre~nom preseku, kineti~ka energija se mo`e
predstaviti izrazom:
v γ
2
dW kin = Qdt (20)
2 g
Snaga koja odgovara kineti~koj energiji sra~unava se kao brzina
prenosa energije nizvodno:
2
dW k v
Pk = = γQ (21)
dt 2g
Potencijalna energija posmatrane mase vode dm data je relacijom:
dW pot = gHdm (22)
gde je H visina vodenog toka u posmatranom popre~nom preseku.
Jedna~ina (22) se, imaju}i u vidu relacije (19), mo`e izraziti i u obliku:
dW pot = γHQdt (23)
a odgovaraju}a snaga relacijom:
dW pot
P pot = = γHQ (24)
dt
Na sli~an na~in energija pritiska i pripadaju}a snaga date su izrazima:
dW prit = pdV = pQdt (25)
dW prit
P prit = = pQ (26)
dt
Ukupna energija vodenog toka u posmatranom popre~nom preseku
mo`e se sada zamenom (20), (23) i (25) u (17) predstaviti izrazom:
v γ
2
dW = Qdt + γHQdt + pQdt (27)
2 g
a ukupna snaga koja se prenosi vodenim tokom (tako|e u posmatranom
preseku - deljenjem prethodne relacije sa dt) relacijom:
v γ
2
P = Q+ γHQ+ pQ (28)
2 g
Ukoliko izme|u dva popre~na preseka ozna~ena na primer sa 1 i 2 nema
gubitaka energije vodnog toka ∆W12, tj. ∆W12=0, onda je snaga P=const a
poslednja jedna~ina se mo`e podeliti sa γQ ~ime se dobija:

36
 2
v p
+H+ = const (29)
2g γ
Svi ~lanovi izraza (29) imaju dimenziju visine, {to zna~i da se sve
komponente energije i snage vodenog toka mogu predstavljati
odgovaraju}im visinama, koje se }e{}e nazivaju padovima.
Kori{}enje re~nog toka izgradnjom brane. U stvarnim vodenim
tokovima pomenuti gubici izme|u popre~nog preseka 1 i 2 , ∆W12 uvek
postoje kao posledica trenja u hidromehani~kom smislu i srazmerni su
kvadratu srednje brzine proticanja vode izme|u preseka 1 i 2. Da bi se
razmatrani gubici smanjili, potrebno je smanjiti srednju brzinu proticanja
vode, a to se posti`e izgradnjom brane kojom se pregra|uje re~ni tok.
Protok vode na popre~nom preseku na mestu ugradnje brane ostaje isti
i pre i posle izgradenje brane. Kako se protok mo`e izraziti kao proizvod
srednje brzine proticanja vode kroz popre~ni presek i povr{ine popre~nog
preseka, tj. Q = vsr S, izgradnjom brane dolazi do veoma velikog
smanjenja srednje brzine proticanja vsr i do veoma velikog pove}anja
popre~nog preseka S. Usled smanjenja brzine vsr dolazi i do smanjenja
gubitaka ∆W12 tako da se oni mogu zanemariti.
Specifi~nost vodenog toka je i u tome da je pritisak u svim ta~kama
toka jednak atmosferskom pritisku. Kako je atmosferski pritisak (p) nizak i
kako je izgradnjom brane do{lo do razmatranog smanjenja srednje brzine
proticanja (v), u izrazu (29) mogu se zanemariti prvi i tre}i ~lan sa leve
strane. Sa takvim zanemarenjem energije i snage vodenog toka u
pojedinim popre~nim presecima mogu se uspe{no reprezentovati samo
odgovaraju}im visinama - padovima (H).
2
1 gornja voda

HB H R

2'
donja voda

y (uspor reke)

Sl. 23Karakteristi~ne veli~ine re~nog toka pre i posle izgradnje brane

37
 Na sl. 23 prikazano je stanje jednog re~nog toka pre i posle izgradnje
brane. Popre~ni presek 1 se nalazi na mestu na kome ne postoji razlika
izme|u nivoa vode pre i posle izgradnje brane. Popre~ni presek 2 se
nalazi na mestu izgradeje brane, a sa 2' je ozna~en popre~ni preseka na
mestu pre njene izgradnje. Rastojanje izme|u ta~ke 1 i 2' du` re~nog toka
naziva se uspor reke i mo`e da iznosi i do nekoliko desetina kilometra.
Du` ~itavog uspora reke dolazi do podizanja nivoa vode i pro{irenja korita
reke i sa nepovoljnim posledicama po `ivi svet i stanovni{tvo u tom
podru~ju. Nivo vode neposredno ispred brane naziva se gornja voda, a
nivo neposredno iza brane donja voda. Nivo gornje vode je ni`i od nivoa
u preseku 1, {to je posledica hidromehani~kih gubitaka prilikom proticanja
vode; ovi nivoi jednaki su kada je brana zatvorena jer tada nema protoka
vode (vsr=0).
Razlika izme|u nivoa gornje vode i donje vode naziva se bruto pad
(HB), a razlika izme|u nivoa preseka 1 i donje vode re~ni pad (HR).
Stepen iskori{}enja hidroelektrane. Na sl. 24 je prikazan u obliku
blok dijagrama tok transformacije energije vodenog toka u elektri~nu
energiju. Pored oznaka za re~ni pad HR i za bruto pad HB na slici je
ozna~en i neto pad HN, mehani~ka snaga na osovini turbine PT,
elektri~na snaga na izlazu iz generatora PG, snaga sopstvene
potro{nje elektrane PSP, i elektri~na snaga na izlasku (na pragu)
elektrane Pe.

HR HB HN P P Pe
T G
R C T G

REKA CEVOVOD TURBINA GENERATOR P

SP

SP

SOPSTVENA
POTROSNJA

Sl. 24 Blok dijagram za odredjivanje stepena iskori{}enja hidroelektrane

Razlika izme|u bruto pada i neto pada javlja se usled gubitaka u

cevovodu kojim se voda sprovodi od brane do turbine. Sopstvena
potro{nja elektrane predstavlja elektri~nu snagu svih prate}ih ure|aja koji
su neophodni za normalan rad elektrane. Sopstvena potro{nja elektrane
Psp izra`ava se relativnim delom snage generatora PG preko koeficijenta ε:
Psp = ε PG (30)

38
 Stepen iskori{}enja pojedinih delova elektrane - blokova na dijagramu
ozna~ava se na slede}i na~in: hidrauli~ni stepen iskori{}enja ηh,,
stepen iskori{}enja cevovoda ηC, stepen iskori{}enja turbine ηT i
stepen iskori{}enja generatora ηG. Stepen iskori{}enja hidroelektrane
ηHE mo`e se izraziti relacijom:
Pe
ηHE = (31)
PR
gde je PR snaga re~nog toka ili preko stepena iskori{}enja pojedinih
delova elektrane:
ηHE = ηh ⋅ ηC ⋅ ηT ⋅ ηG ⋅ (1- ε ) (32)
Kako su poznate vrednosti:
ε = 0,003 ÷ 0,01
ηh = 0,85 ÷ 0,98
ηC = 0,95 ÷ 0,995
ηT = 0,88 ÷ 0,945
ηG = 0,94 ÷ 0,99
mo`e se proceniti ina~e visoka vrednost ukupnog stepena iskori{}enja
hidroelektrane:
ηHE = 0,8 ÷ 0,9 (33)
Procena elektri~ne snage koja se mo`e ostvariti iz re~nog toka.
Snaga re~nog toka se mo`e saglasno (28) i uz pominjano zanemarenje
kineti~ke energije i energije pritiska izraziti relacijom:
PR = γ H R Q (34)
Elektri~na snaga na pragu elektrane iz (29) se mo`e izraziti u obliku:
Pe = ηHE P R (35)
Imaju}i u vidu da je γ=ρg=1000 kg/m3 9,81 m/s2, zamenom (33) i (34) u
(35) dobija se donja vrednost procenjene elektri~ne snage:
Pe ≈ 8 H R Q (36)
3
gde je snaga Pe izra`ena u kW, re~ni pad HR u m, a protok Q u m /s.
Na sli~an na~in mo`e se izvesti i relacija u kojoj figuri{e neto pad HN:
Pe ≈ 8,3 ⋅ H N Q (37)
Izvedene relacije slu`e za procenu elektri~ne snage elektrane koja se
mo`e dobiti iz nekog re~nog toka. Parametar HR se odre|uje na osnovu
geografskih podataka, a za odre|ivanje HN potrebno je jo{ proceniti i
gubitke na brani i u cevovodu. Odre|ivanje srednjeg protoka Q slo`eniji je
postupak koji se sprovodi merenjima kroz du`i niz godina, pri ~emu se
prora~unava i mesto i visina brane. Protok Q treba da ima visoku srednju
vrednost i mala odstupanja od srednje vrednosti tokom razli~itih sezona u

39
godini (ki{ni i su{ni periodi) i tokom razli~itih godina u vi{egodi{njem
periodu reda desetina godina (ki{ne i su{ne godine).

2.5.2 Osnovne osobine i vrste vodnih turbina

Pretvaranje potencijalne i kineti~ke energije toka vode u elektri~nu
energiju se u hidroelektranama ostvaruje pomo}u hidrauli~nih turbina i
generatora koje zajedno obrazuju hidroagregate.
Hidrauli~na turbina je ma{ina koja koristi energiju toka vode za
okretanje rotora, odnosno radnog kola.
Postoje tri osnovna tipa turbina: Fransisova, Peltonova i Kaplanova
turbina.

Sl. 25 Presek i princip rada Fransisove turbine

Fransisova turbina (sl. 25) upotrebljava se za padove do 500m i izvodi se

sa vertikalnom i horizontalnom osovinom. Peltonova turbina radi na
principu slobodnog mlaza (sl. 26), izvodi se sa jednom ili vi{e mlaznica i
upotrebljava za padove iznad 500m. Kaplanova turbina (sl. 27) je name-
njena za manje padove i mo`e da bude sa pomi~nim (Kaplan) ili sa
nepomi~nim rotorskim lopaticama (propelerna turbina).
Kaplanova i Fransisova turbina spadaju u reakcione ili turbine sa
predpritiskom. Osnovna osobina reakcionih turbina je da im je pritisak na
ulazu u rotor ve}i od pritiska na izlazu iz rotora. Kod reakcionih turbina
deo energije pritiska pretvara se u kineti~ku energiju u statoru a deo u
rotoru. Kod Peltonove turbine - turbine slobodnog mlaza pritisak na ulazu
u rotor jednak je pritisku na izlazu iz rotora, jer se sva energija pritiska

40
pretvara u kineti~ku energiju vode u statoru. Peltonova turbina naziva se
jo{ i akciona turbina ili turbina jednakog pritiska.

Sl. 26 Presek i princip rada Peltonove turbine

Sl. 27 Presek i princip rada Kaplanove turbine

Specifi~na snaga vodenog toka u nekom preseku mo`e se saglasno

(28) izraziti u obliku:
2
P v p
PS = = +H+ (38)
γQ 2g γ
Specifi~na mehani~ka snaga turbine PMS jednaka je razlici odgovaraju}ih
snaga na ulazu i na izlazu iz turbine:
p1 p2 v12 v22
P MS = PS 1 − PS 2 = H 1 - H 2 + − + − (39)
γ γ 2g 2g

41
{to se mo`e napisati i u obliku:
PST = P R + P A
p p
P R = H1 − H 2 + 1 − 2 (40)
γ γ
2 2
v1 v2
PA = −
2g 2g
gde je sa PA ozna~ena akciona a sa PR reakciona komponenta specifi~ne
mehani~ke snage (na vratilu) turbine. Kod reakcionih turbina postoji i
akciona i reakciona komponenta, a kod akcionih turbina samo akciona
komponenta razmatrane snage. Postojanje pomenutih komponenti mo`e
se uo~iti na sl. 28 gde je prikazan popre~ni presek lopatica kod akcione i
reakcione turbine.

Sl. 28 Popre~ni presek lopatice rotora akcionih i reakcionih turbina.

Kod reakcionih turbina, prilikom udara vode u lopaticu, lopatica se

kre}e i pod uticajem neposrednog udara vode (akciono dejstvo) i pod
uticajem efekta odbijanja vode od lopatica (reakciono dejstvo). Kod
akcionih turbina postoji samo efekat udara (guranja) vode u lopatice.

2.5.3 Izbor broja obrtaja i tipa turbine

Po{to je nemogu} ta~an prora~un protoka vode i gubitaka koji se pri
tome javljaju, naj~e{}e se pribegava konstruisanju modela kako bi se
odredile najpovoljnije dimenzije i oblici turbine i prate}ih ure|aja. Modeli se
rade sa znatno manjim dimenzijama nego realne turbine, pri ~emu je
osnovni cilj da se u turbini modelu ostvare isti uslovi protoka kao kod

42
realne turbine, tj. da se postigne geometrijska, kinemati~ka i mehani~ka
sli~nost i istovetan stepen iskori{}enja.
Za turbine modele defini{e se specifi~ni broj obrtaja ns (koeficijent
brzohodnosti) kao broj obrtaja takvog modela koji ima neto pad HNM=1m i
protok QM=1m3/s. Za svaki tip turbine postoji opseg povoljnih vrednosti
specifi~nog broja obrtaja turbine u kome se imaju zadovoljavaju}e
vrednosti stepena iskori{}enja (tabela IV).
Tip turbine ns Pad (m)
(ob/min)

Peltonova 2 mlaznika 2-25 ≥400

4 mlaznika 25-70

Fransisova sporohodna 70-125 50-400

normalna 125-200

brzohodna 200-300

ekspresna 300-450

Propelerna 300-400 300-1000

Tabela IV Optimalni specifi~ni broj obrtaja i padovi turbina modela

Povoljni broj obrtaja turbine sa neto padom HN i protokom Q mo`e

se odrediti kori{}enjem relacije:
4 3
HN
n = ns (41)
Q
Stepen iskori{}enja pojedinih tipova turbina zavisi i od odnosa protoka i
maksimalnog protoka kroz turbinu (sl. 29). Maksimalni protok kroz turbinu
odre|uje se kao protok koji proti~e kroz turbinu kod konstantnog pada i
konstantnog broja obrtaja, pri maksimalnom otvorenom statoru.
Povoljni broj obrtaja generatora. Osovina turbine i osovina
generatora obr}u se istom brzinom, koja treba da bude povoljna i za
turbinu i generator, tj. brzina turbine treba da bude uskla|ena i sa
povoljnom brzinom generatora.
Dimenzije generatora mogu se proceniti na osnovu relacije:
2 C Sn
D l= (42)
n
gde je sa D ozna~en unutra{nji pre~nik statora, sa l aktivna du`ina statora,
sa Sn nominalna snaga, sa n brzina obrtanja, a C je konstrukciona
konstanta koja zavisi od gustine struje i karakteristika magnetnog kola.

43
 Sl. 29 Zavisnost stepena iskori{}enja turbine od relativnog protoka (Q/Qmax)

Proizvod D2l srazmeran je dimenzijama generatora, pa se mo`e

zaklju~iti da su dimenzije generatora manje {to je brzina obrtanja ve}a. S
obzirom da dimenzije generatora odre|uju koli~inu potrebnog materijala
za izradu, a od koli~ine materijala zavisi i cena generatora, mo`e se
tako|e re}i da su brzohodne ma{ine jeftinije, pa se ne izra|uju generatori
sa manjim brojem obrtaja od 50 min-1.
Gornja granica brzine obrtanja generatora odre|ena je mehani~kim
naprezanjem namotaja rotora usled centrifugalnih sila i iznosi 750 min-1.
U okvirima navedenih granica brzine generatora mogu da zauzmu
vrednosti odre|ene izrazom:
60 f 3000
n= = (43)
p p
gde je p broj pari polova a f=50Hz frekvencija.
Karakteristi~ne vrednosti broja pari polova su 4, 5, 6, 8, 10, 12, 14, 16,
18, 20, 24, 30, 34, 40, 50 i 60. Neparan broj pari polova se izbegava zbog
te{ko}a koje nastaju sa vi{im harmonicima i vibracijama.
Kavitacija. Kavitacija je pojava isparavanja vode na pojedinim
ta~kama protoka kroz turbinu kod velikih brzina obrtanja turbine.
Isparavanje nastaje usled pada pritiska i time izazvanog sni`enja

44
temperature isparavanja vode, a mo`e da se javi samo kod reakcionih
turbina kod kojih postoji razlika ulaznih i izlaznih brzina i pritisaka.
Kada je izlazni pritisak iz turbine manji od pritiska isparavanja dolazi do
isparavanja vode i stvaranja mehuri}a pare. Stvoreni mehuri}i prelaze u
podru~je ve}eg pritiska gde nastaje nagla kondenzacija i para se ponovo
pretvara u vodu. Pojava kavitacije smanjuje stepen iskori{}enja turbine i
mo`e nepovoljno da deluje na delove postrojenja i da izazove njihovo
o{te}enje.
Pojava kavitacije se spre~ava izradom isisne cevi (sifon, difuzor)
(pozicija 4 na sl. 38) na izlazu iz turbine. Uloga isisne cevi je da smanji
brzinu vode na izlazu iz turbine i obezbedi da na izlazu iz turbine pritisak
uvek bude manji od pritiska isparavanja {to se ostvaruje pogodnim
oblikovanjem (pro{irivanje kraja prema donjoj vodi) i pode{avanjem visine
isisne cevi.

45
46
3 PROIZVODNJA I POTRO[NJA ELEKTRI^NE
ENERGIJE

3.1 Elektroenergetski sistemi

Elektroenergetski sistem (EES) je tehni~ki sistem ~iji je osnovni zadatak
da osigura kvalitetnu isporuku elektri~ne energije uz minimalne tro{kove u
EES.
Tehnolo{ki proces u EES sastoji se od slede}ih faza:
- obezbe|ivanje dovoljnih koli~ina primarnih oblika energije,
- PROIZVODNJA elektri~ne energije,
- PRENOS i DISTRIBUCIJA (raspodela) elektri~ne energije do
kona~nih potro{a~a,
- POTRO[NJA elektri~ne energije.
Elektroenergetski sistemi obuhvataju podru~ja jedne ili vi{e dr`ava pa
se i upravljanje EES vr{i iz vi{e centara. Osnovne tehnolo{ke celine,centri
upravljanja i tokovi energija, informacija i upravlja~kih akcija u EES
prikazani su na slici 30.

Sl. 30 Blok šema EES

PROIZVODNJA obuhvata sve izvore elektri~ne energije (hidroelektrane

- HE, termoelektrane - TE, nuklearne elektrane - NE i industrijske
energane). PRENOS obuhvata prenosnu mre`u, koja se sastoji od
nadzemnih vodova (dalekovodi), kablovskih vodova i interkonektivnih
transformatora, koji povezuju mre`e razli~itih naponskih nivoa. DIST-
RIBUCIJA obuhvata distributivne mre`e i distributivne transformatore.

47
Naponski nivoi koji se koriste u distribuciji su ni`i od naponskih nivoa koji
se koriste u prenosu elektri~ne energije. Tako se u na{em EES u prenosu
koriste naponski nivoi 380(400)kV, 220kV i 110kV a u distribuciji 110kV,
35kV, 20kV i 10kV, a u velikim industrijskim pogonima i naponski nivo od
6kV.
Za svaki EES postoji glavni CENTAR UPRAVLJANJA odakle se
upravlja proizvodnjom elektri~ne energije. U MRE@NIM CENTRIMA
UPRAVLJANJA upravlja se prenosnom mre`om a u DISTRIBUTIVNIM
CENTRIMA UPRAVLJANJA upravlja se distributivnom mre`om i eventual-
no potro{njom elektri~ne energije. Centri upravljanja nazivaju se i
DISPE^ERSKI CENTRI.
Kao izvori elektri~ne energije koriste se elektrane. Elektrane su
postrojenja za proizvodnju ve}ih koli~ina elektri~ne energije. Elektri~na
energija se u elektranama koje koriste konvencionalne izvore energije
dobija transformacijom iz mehani~ke energije, koja se dobija
transformacijom iz drugih oblika energije (vidi sl. 2).

3.2 Potro{nja i proizvodnja elektri~ne energije

U zadovoljavanju energetskih potreba veliki zna~aj ima i ima}e

elektri~na energija kao najplemenitiji vid energije. Elektri~na energija se
mo`e proizvoditi kori{}enjem svih vidova energije (sl. 2), mo`e se
raznovrsno koristiti pri ~emu se u nekim slu~ajevima gotovo isklju~ivo
primenjuje (mehani~ka energija u industriji, osvetljenje), ekolo{ki je ~ista
pri kori{}enju i omogu}ava razvoj automatizacije, mehanizacije i
kompjuterizacije. Pogodne osobine elektri~ne energije su jo{ i mogu}nost
transporta na velike udaljenosti, mogu}nost dovo|enja do krajnjih
potro{a~a i sigurnost snabdevanja postignuta povezano{}u EES.
Osnovni nedostatak elektri~ne energije je {to se ona ne mo`e
akumulisati u energetski zna~ajnim koli~inama, pa se u svakom trenutku
mora obezbediti jednakost ukupne proizvodnje i ukupne potro{nje u EES.
Potro{nja elektri~ne energije u~estvuje sa oko 1/3 u ukupnoj potro{nji
primarnih oblika energije, a sli~an udeo ima i u potro{nji korisnih oblika
energije.
Velika primenljivost elektri~ne energije ima za posledicu i veliku
promenljivost potro{nje tokom dana, nedelje, meseca i godine. Pomenute
varijacije u potro{nji su posledica uklju~enja ili isklju~enja postoje}ih
potro{a~a, uklju~enja novih potro{a~a, promene temperature, vetra i sl.
Zbog klimatskih i `ivotnih prilika u kojima `ive potro{a~i elektri~ne energije
javljaju se sezonske varijacije u potro{nji. Na primer, potro{nja ve}ine

48
industrijskih potro{a~a nezavisna je od godi{njeg doba, dok je potro{nja
za osvetljenje, grejanje i klimatizaciju jako zavisna od godi{njeg doba.
Potro{nja elektri~ne energije varira i u zavisnosti od nivoa radne
aktivnosti, neradnim danima potro{nja je manja, ponedeljkom raste a u
petak opada. Primer dnevnog dijagrama optere}enja, koji predstavlja
zavisnost snage optere}enja od vremena u toku dana, prikazan ja na sl.
31.

Sl. 31 Dnevni dijagram optere}enja

Osnovni zadatak elektrana je da proizvedu potrebnu koli~inu energije u

trenutku kada je potro{a~ tra`i. Kako ne postoji mogu}nost akumuliranja
ve}ih koli~ina elektri~ne energije, proizvodnja elektri~ne energije mora u
svakom trenutku biti jednaka potro{nji. Jednakost proizvodnje i potro{nje
elektri~ne energije ostvaruje se jednostavnije kada je vi{e elektrana
povezano u EES, {to je redovno slu~aj.
Elektrane koje pokrivaju vrhove (varijabilni deo) potro{nje nazivaju se
vr{ne elektrane, a one koje pokrivaju ustaljenu potro{nju osnovne
elektrane. Uloga i re`im rada pojedinih elektrana u EES zavisni su s
jedne strane od mogu}nosti prilago|avanja brzim promenama
optere}enja, koja je razli~ita za razli~ite tipove elektrana, i sa druge strane,
od tro{kova proizvodnje po kWh.

49
 U ki{nom periodu godine velika ve}ina elektrana (osim onih sa velikom
akumulacijom) rade kao osnovne elektrane, a termoelektrane se {to je
mogu}e vi{e koriste kao vr{ne elektrane. U su{nom periodu godine uloge
se zamenjuju. Kao vr{ne elektrane posebno su pogodne
pumpno-akumulacione hidroelektrane (postrojenja) jer je kod njih
prakti~no omogu}eno akumuliranje elektri~ne energije, proizvodnja je
jeftina i mogu}e je brzo prihvatanje optere}enja.
S obzirom na cenu proizvodnje energije potrebe za potro{njom treba
zadovoljavati prvo upotrebom proto~nih hidroelektrana (ukoliko postoji
potreban protok vode), zatim nuklearnih elektrana i termoelektrana.
O pojedinim pomenutim vrstama elektrana bi}e kasnije vi{e re~i. Izvori
elektri~ne energije u EES mogu se podeliti na hidroelektrane i ter-
moelektrane. Pumpno akumulacione hidroelektrane mogu se zbog
specifi~ne uloge u EES posmatrati i kao posebna kategorija izvora.
Nuklearne elektrane se mogu podvesti pod termoelektrane, s obzirom da
se od njih razlikuju samo po gorivu koje se upotrebljava.

3.3 Osnovne karakteristike elektrana

Instalisana snaga je osnovna karakteristika svake elektrane.

Instalisana snaga se defini{e kao aritmeti~ki zbir nominalnih snaga
generatora (MVA), odnosno kao aritmeti~ki zbir snaga turbina merenih na
priklju~cima generatora (MW). Instalisana snaga je istovremeno i
nominalna snaga elektrane.
Maksimalna snaga je najve}a snaga koju elektrana kao celina mo`e
proizvesti, uz pretpostavku da su svi delovi elektrane sposobni za pogon.
Za hidroelektranu se pri tome pretpostavlja da su protok i pad optimalni, a
za temoelektranu da na raspolaganju stoji dovoljna koli~ina goriva zadovo-
ljavaju}eg kvaliteta i dovoljna koli~ina vode zadovoljavaju}e temperature i
~isto}e za hla|enje kondenzatora. Razlikuje sa maksimalna snaga na
priklju~cima generatora i maksimalna snaga na pragu elektrane (izlazu iz
elektrane prema EES).
Raspolo`iva snaga elektrane je najve}a snaga koju elektrana mo`e
da proizvede u nekom trenutku, uva`avaju}i stvarno stanje u elektrani
(kvarovi, remonti i sl.) i uz pretpostavku da nema ograni~enja zbog
proizvodnje reaktivne energije. Pri odre|ivanju raspolo`ive snage kod
hidroelektrana treba uzeti u obzir raspolo`ivi dotok vode i pad, a kod
termoelektrana kvalitet goriva, koli~inu i temperaturu vode.

50
 44 4 HIDROELEKTRANE

4.1 Vrste hidroelektrana

Hidroelektrana je postrojenje u kome se potencijalna energija vode
pretvara u elektri~nu energiju.
Pored navedenih karakteristika koje va`e za sve elektrane za
hidroelektrane je zna~ajno navesti jo{ i instalisani protok Qmax (ili veli~ina
izgradnje) i prose~nu godi{nju proizvodnju (GWh).
Prema tome da li postoji akumulacioni bazen i kolika je njegova veli~ina
postoje:
- proto~ne hidroelektrane,
- hidroelektrane sa dnevnom i nedeljnom akumulacijom,
- hidroelektrane sa sezonskom akumulacijom.
S obzirom na na~in kori{}enja akumulacionog bazena hidroelektrane
delimo na:
- akumulacione i
- pumpno-akumulacione.
Proto~ne hidroelektrane koriste prirodni protok vode. Raspolo`ivi
protok se menja zavisno od koli~ine padavina. Kada je protok ve}i od
predvi|enog onda se vi{ak vode nekorisno preliva preko brane, a kada je
protok manji od predvi|enog, onda se smanjuje proizvodnja elektri~ne
energije. Protok vode za koji se elektrana izgradi naziva se normalni
protok. Da bi se odredio normalni protok za neku reku nije dovoljno da se
mere dnevni protoci u toku jedne godine, jer postoje su{ne i ki{ne godine.
Obi~no se uzimaju podaci za period 10, 20 ili vi{e godina kao stvarni
pokazatelji protoka vode.
Akumulacione hidroelektrane se grade ako teren omogu}uje
ekonomi~nu izgradnju akumulacionog bazena ili ve{ta~kog jezera, u kome
mo`e da se akumuli{e suvi{na voda u vreme velikih padavina. Za vreme
su{e ova se voda koristi da za istu reku pove}a broj dana normalnog
protoka. Akumulacione hidroelektrane sa dnevnom i nedeljnom
akumulacijom imaju jo{ i veoma zna~ajnu ulogu pokrivanja vrhova
optere}enja.
Kod veli~ine akumulacionog bazena treba razlikovati ukupnu i korisnu
zapreminu akumulacionog bazena. Ukupna zapremina odgovara koli~ini
vode koja mo`e da stane izme|u dna i najvi{eg nivoa vode u bazenu.
Korisna zapremina se odnosi na zapreminu vode izme|u najni`eg i
najvi{eg nivoa vode u bazenu u normalnom pogonu. Energetska

51
vrednost akumulacionog bazena je koli~ina elektri~ne energije koja bi
se proizvela u sopstvenoj hidroelektrani i u svim nizvodnim
hidroelektranama za slu~aj pra`njenja korisne zapremine bazena bez
dotoka i bez gubitaka vode.

Sl. 32 Pribranska hidroelektrana

Sl. 33 Derivaciona hidroelektrana

Osnovni delovi hidroelektrana su (sl. 33): brana, zahvat, dovod,

vodostan, cevovod pod pritiskom, ma{inska zgrada i odvod. Koje od

52
navedenih delova }e neka hidroelektrana imati zavisi od konstrukcije
hidroelektrane, topografskih uslova, geolo{kih uslova, od pogonskih
zahteva hidroenergetskog iskori{}avanja celog vodotoka (potrebe
navodnjava, vodosnabdevanja i za{tite od poplava) i od za{tite zivotne
sredine.
Prema konstrukciji hidroelektrane se mogu podeliti u dve osnovne
grupe: pribranske i derivacione hidroeketrane. Pribranske
hidroelektrane (sl. 32) naj~e{}e imaju ma{insku zgradu sme{tenu uz
branu, unutar brane ili je zgrada izvedena kao deo brane. Kod pribranskih
hidroelektrana nema potrebe za dovodom, vodostanom i odvodom, a
zahvat i cevovod pod pritiskom predstavljaju deo brane odnosne
ma{inske zgrade; obi~no se grade na ve}im rekama sa manjim padovima.
Derivacione hidroelektrane imaju uglavnom manje vodotoke i ve}e
padove i po pravilu sadr`e sve nabrojane delove hidroelektrana. Dovod
(dovodna derivacija) i odvod (odvodna derivacija) mogu biti otvoreni ili pod
pritiskom; dovod ili odvod, kod pojedinih tipova hidroelektrna, zavisno od
konstukcije, mogu i da ne postoje. Ma{inska zgrada mo`e da bude
ukopana ili na otvorenom.

4.2 Osnovni delovi hidroelektrana

4.2.1 Brana
Brana slu`i da skrene vodu sa njenog prirodnog toka prema zahvatu
hidroelektrane, da povisi nivo i uspori protok vode. Brane se mogu podeliti
prema slede}im kriterijumima:

Sl. 34 Gravitaciona brana

- prema materijalu na: betonske brane i brane od lokalnih materijala,

uglavnom od razli~itih vrsta zemlje i kamena.

53
- prema konstruktivnim svojstvima na :
a) gravitacione brane koje svojom velikom te`inom stvaraju velike sile
trenja koje deluju nasuprot hidrostati~kom pritisku vode (sl. 34),
b) lu~ne brane, koje svojim oblikom osiguravaju stabilnost (sl. 35),
c) kontraforsne (olak{ane) brane, kod kojih pritisak primaju plo~e i
predaju ih potporama (sl. 36),
d) stepenasto gravitacione i druge brane koje predstavljaju kombinaciju
prva tri osnovna tipa brana.
- zavisno od mogu}nosti odvoda: gluve brane (koje nemaju preliv vode) i
vodopropusne brane.

Sl. 35 Lu~ka brana

Betonske brane se grade kao gluve i kao vodopropusne.

Vodopropusne se izvode sa povr{inskim i unutra{njim otvorima za preliv
vode. Brane proto~nih elektrana se obi~no sastoje od gluvog i od
vodopropusnog dela. Visoke brane u uskim kanjonima ~esto se grade kao
gluve brane. U ovom slu~aju se preliv suvi{ne vode ostvaruje zaobilazno
povr{inski ili kroz tunel.

Sl. 36 Kontraforsna (olakšana) brana

54
 4.2.2 Zahvat i dovod vode
Zahvat vode treba vodu koja je akumulirana u jezeru da odvede prema
turbinama.
Primenjuju se dva osnovna tipa zahvata vode:
- zahvat na povr{ini vode,
- zahvat ispod povr{ine vode.
Zahvat na povr{ini vode se izvodi kod niskih brana, jer je nivo vode u
akumulaciji prakti~no stalan.
Zahvat ispod povr{ine vode izvodi se uglavnom kod visokih brana, jer
u takvim akumulacijama nivo vode nije stalan. Zahvat vode mora da bude
na koti ispod koje se ne}e ni u najkriti~nijim su{nim periodima spustiti nivo
vode.
Dovod vode spaja zahvat vode sa vodostanom. Izvodi se kao kanal ili
kao tunel, {to zavisi od terena i pogonskih zahteva hidroelektrane.
Dovodni tunel se izvodi kao gravitacioni ili pod pritiskom.
Hidroelektrane sa tunelom pod pritiskom znatno su elasti~nije u pogonu
od hidroelektrana sa gravitacionim tunelom.

4.2.3 Vodostan
Ako se na duga~ki dovodni tunel ili kanal direktno nastavi cevovod pod
pritiskom, onda kod naglog zatvaranja turbina dolazi do porasta pritiska u
dovodnim organima koji mo`e da bude veoma opasan. Pri naglom zat-
varanju turbina kineti~ka energija vode u dovodnom tunelu i cevovodu pod
pritiskom mora da se pretvori u potencijalnu energiju. Usled toga dolazi do
elasti~ne deformacije ~eli~nog cevovoda i betonske obloge dovodnog
tunela. Vodostan ima ulogu da porast pritiska, koji nastaje naglim zat-
varanjem turbine, ograni~i na relativno nisku vrednost. Vodostan (sl. 37)
se gradi na mestu gde tunel prelazi u cevovod pod pritiskom.

Sl. 37 Princip izgradnje vodostana

55
Voda u vodostanu ima neposredan dodir sa atmosferskim vazduhom.
Zatvaranjem turbina voda u dovodnom tunelu te~e jo{ neko vreme i
podi`e nivo vode u vodostanu. Na taj na~in kineti~ka energija vode u
dovodnom tunelu prelazi u potencijalnu energiju vodenog podignutog
stuba u vodostanu.
Zapremina vodostana treba da bude dovoljno velika da pri normalnoj
brzini otvaranja turbine (na primer, porast optere}enja turbine od 50% na
100% za vreme od 3s) ne do|e do potpunog pra`njenja vodostana, jer bi
u tom slu~aju u{ao vazduh u cevovod pod pritiskom i izazvao opasne
udare vode prilikom izlaska vazduha i ponovnog punjenja cevovoda
vodom.
Ako za dovod slu`i kanal a ne cevovod pod pritiskom, onda se na kraju
kanala predvi|a vodostan u vidu otvorenog bazena.

4.2.4 Cevovod pod pritiskom

Cevovod pod pritiskom naj~e{}e se izra|uje od zavarenih ~eli~nih
limova. Pored toga, kao materijal za ove cevovode koristi se armirani
beton, liveno gvo`|e i liveni ~elik.
Cevovodi pod pritiskom postavljaju se nepokriveni na povr{inu zemlje,
slobodno u tunelu i ubetonirani ili ukopani. Kod slobodno polo`enog
cevovoda mora da postoji mogu}nost slobodnog istezanja usled promena
temperature, {to se posti`e tako {to se cevovod podeli u vi{e sekcija, koje
se me|u sobom spajaju dilatacionim komadima.
Na ulazu u cevovod uvek se postavlja zaporni organ (zatvara~), koji
treba da spre~i doticanje vode ako iz bilo kog razloga pukne cevovod. Kad
cevovod pukne brzina u njemu se pove}a, {to se koristi za stvaranje
impulsa za zatvaranje zapornog organa.

4.2.5 Ma{inska zgrada i odvod

Ma{inska zgrada je gra|evina u kojoj su sme{teni agregati
hidroelektrane (turbine i generatori) i pomo}na oprema. Ma{inska zgrada
treba da zadovolji ~esto protivure~ne uslove pogodnosti za eksploataciju i
ekonomi~nost u izgradnji (na primer, postizanje povoljnih uslova za
remontovanje mo`e zna~ajno da poskupi izgradnju).
Ma{inske zgrade hidroelektrana mogu da se klasifikuju na vi{e na~ina:
- zavisno od toga da li zgrada prima pritisak vode:
a) zgrade koje primaju pritisak i zajedno sa branom trpe pritisak vode,
b) zgrade koje ne primaju pritisak vode (kao kod derivacionih
elektrana);

56
- prema ure|ajima za odvod vode sa vi{eg na ni`i nivo, zgrade
proto~nih elektrana mogu da budu:
a) razdvojene od preliva, gde se odvod suvi{ne vode sa gornjeg nivoa
ostvaruje preko prelivnih otvora na brani i drugih ure|aja koji nisu
povezani sa zgradom hidroelektrane,
b) zajedno sa prelivima, koji su obi~no sme{teni na masivnom
(podvodnom ) delu zgrade;
- prema tipu konstrukcije ure|aja za dizanje:
a) zatvorena, sa unutra{njim sme{tajem ure|aja za dizanje - mosne
dizalice (sl. 38) gde ozna~eno: 1 - ma{inska sala, 2 - generator, 3 -
spiralna komora, 4 - isisna cev, 5 - turbinski cevovod, 6 - ulaz vode, 7 -
re{etka, 8 - zatvara~, 9 - mehanizam za dizanje zatvara~a, 10 - dale-
kovod),

Sl. 38 Vertikalni presek zatvorene mašinske zgrade hidroelektrane

b) poluotvorena, gde je osnovni ure|aj za dizanje (portalna dizalica)

sme{tena iznad ma{inske sale sa generatorom. Generatorska sala je
nisko postavljena sa demonta`nim poklopcima iznad generatora (sl.39),
c) otvorena, gde ma{inska zgrada ne postoji, a generatori su pokriveni
poklopcima (sl. 40);

57
Sl. 39 Poluotvorena mašinska zgrada hidroelektrane: 1 - hidroagregat, 2 - portalna
dizalica

Sl. 40 Otvorena hidroelektrana: 1 - hidroelektrna, 2 - portalna dizalica

- prema sme{taju u odnosu na povr{inu zemlje:

a) nadzemna ma{inska zgrada,

58
 b) podzemna ma{inska zgrada, koja se nalazi ispod povr{ine zemlje -
grade se kod derivacionih hidroelektrana kada se derivacija izvodi u
vidu tunela;
- zavisno od polo`aja osa agregata (turbina i generator):
a) zgrade sa vertikalnim agregatima,
b) zgrade sa horizontalnim agregatima - primenjuju se kod
hidroelektrana sa padom 10-15m, preglednost i pristupa~nost je ve}a,
ali se zahtevaju znatno ve}e povr{ine za sme{taj nego kod agregata sa
vertikalnom osovinom.
Deo ma{inske zgrade hidroelektrane, koji se sastoji od jednog
agregata, naziva se turbinski ili agregatni blok. Dimenzije bloka zavise od
snage agregata. Obi~no se u hidroelektranama instali{e najmanje dva do
tri bloka.
Posebnu vrstu hidrogeneratora sa horizontalnom osovinom ~ine
takozvani kapsulni ili cevni generatori (sl. 41). Ovi generatori se zatvaraju
u nepromo~ivi oklop ili kapsulu sa ~ije spolja{nje strane te~e voda koja
prolazi kroz turbinu. Ova konstrukcija se primenjuje za hidroelektrane
niskog pritiska (malih padova) i omogu}ava da se odustane od izgradnje
ma{inske sale a posti`e se i ve}a kompaktnost elektrane uz manju cenu.
Razvodno postrojenje hidroelektrane se sme{ta {to bli`e ili uz samu
ma{insku zgradu.

Sl. 41 Kapsulni hidrogenerator: 1-kapsula, 2-stator generatora, 3-rotor generatora,

4-sprovodni aparat turbine, 5-rotor turbine, 6 i 8-le`ajevi, 7-vratilo

59
Dimenzije ma{inske zgrade odre|uju se uvek tako da se ne potope
osetljivi delovi (pre svega generator) ako bi usled katastrofalnog vodostaja
ili iz drugih razloga do{lo do prodiranja vode u ma{insku zgradu.
Predturbinski zatvara~i se obi~no sme{taju u ma{insku zgradu,
neposredno ispred same turbine; ~esto je to posebna prostorija, tzv.
galerija zatvara~a.
U opremu ma{inske zgrade jo{ spadaju glavni i ku}ni transformatori,
razvodno postrojenje, komandna sala, akumulatorska baterija,
kompresorsko postrojenje, pumpe za rashladnu vodu, ure|aji za ga{enje
po`ara, ventilacioni ure|aji, itd.

4.3 Pumpno-akumulacione hidroelektrane

4.3.1 Princip rada

Pumpno-akumulaciono postrojenje mo`e da radi kao hidroelektrana
(turbinski rad) ili kao potro{a~ elektri~ne energije (pumpni rad). Kada radi
kao hidroelektrana, voda iz akumulacionog bazena (sl. 42) se usmerava
kroz turbinu i njena potencijalna energija se pretvara u mehani~ku, a
potom u generatoru i u elektri~nu energiju. Kada pumpno-akumulaciono
postrojenje radi u pumpnom re`imu, generator se koristi kao motor koji
pokre}e pumpu, a pumpa crpe vodu iz vodotoka ili jezera i prebacuje je u
akumulacioni bazen. Postoje i konstrukcije kod kojih su pumpa i turbina
jedan ure|aj koji mo`e da radi i u re`imu pumpe i u re`imu turbine - takve
hidroelektrane se nazivaju reverzibilne hidroelektrane.

Sl. 42 Šema pumpno-akomulacionog postrojenja: 1 - pumpa, 2 - spojnica, 3 -

generator, 4 - akomulacioni bazen, 5 - turbina

60
 Kada se raspola`e dovoljnim koli~inama vode a optere}enje EES
(potro{nja u EES) je nisko, postrojenje radi kao pumpa, pri ~emu se
elektri~na energija iz EES skladi{ti kao potencijalna energija vode u
akumulacionom bazenu. Kada optere}enje EES poraste, akumulisana
voda iz bazena se propu{ta kroz turbinu, ~ime se potencijalna energija
vode pretvara u elektri~nu energiju. Periodi kada pumpno-akumulaciona
hidroelektrana radi u pumpnom i turbinskom radu prikazani su na
dnevnom dijagramu optere}enja na sl. 43.

Sl. 43 Primer rada pumpno-akomulacionog postrojenja u dnevnom dijagramu

optere}enja
S obzirom da razmatrane elektrane proizvode elektri~nu energiju u
periodima vr{nih optere}enja, njihovo u~e{}e u EES smanjuje potrebu za
izgradnjom termoelektrana, {to predstavlja osnovnu korist od pumpno-
akumulacionih hidroelektrana, imaju}i u vidu da je elektri~na energija iz
hidroelektrana uvek jeftinija od elektri~ne energije iz termoelektrana.

4.3.2 Energetski bilans i stepen iskori{}enja

Energetski bilans pumpno-akumulacione hidroelektrane mo`e se
posmatrati na hidrauli~noj {emi na sl. 44. Stepen iskori{}enja se mo`e
izraziti odnosom energija W2 i W1 ili saglasno (32):
ηPAHE = ηTR ⋅ ηM ⋅ ( 1 - ε ) ηP ⋅ ηC ⋅ ηC ⋅ ηT ⋅ ηG ⋅ ( 1 - ε ) ⋅ ηTR (44)

61
 Ako se uva`i:
ηP ≈ ηT
(45)
ηM ≈ ηG
stepen iskori{}enja pumpno-akumulacione hidroelektrane mo`e se izraziti
u obliku:
ηPAHE = [ ηTR ⋅ ηM ⋅ ( 1- ε ) ηP ⋅ ηC ⋅ ] ≈ 0,65 ÷ 0,75
2
(46)

transf. motor pumpa cevovod

W1

sopstvena
potrosnja

transf. generator turbina cevovod

W2

sopstvena
potrosnja

Sl. 44 Hidrauli~na šema pumpno-akumulacione hidroelektrane

4.4 Prikaz hidroelektrana na Dunavu (\erdap 1, \erdap 2,

\erdap 3)

4.4.1 \erdap 1
Sistem "\erdap 1" ~ine:
- Glavni objekat: 2 elektrane, 2 brodske prevodnice, prelivna i
neprelivna brana i drugi objekti neposredno vezani za eksploataciju
elektrana i prevodnica. Preko elektrane izgra|en je i put za
automobilski saobra}aj;
- Spoljne komunikacije: izme{tanje i rekonstrukcija postoje}ih
`elezni~kih pruga, puteva, pristani{ta, dalekovoda i telegrafsko-
telefonskih linija;
- Objekti i ure|aji za za{titu priobalnog podru~ja od dejstva uspora:
rekonstrukcija postoje}ih i izgradnja novih za{titnih nasipa i drena`nih
sistema;

62
- Objekti i ure|aji za za{titu akumulacionog bazena od nanosa i
pritoka Dunava, u prvom redu iz sliva Velike Morave.
Glavni objekat hidroenergetskog i plovidbenog sistema "\erdap
1" nalazi se 10km uzvodno od Kladova. Glavni objekat je simetri~an, sa
prelivnom branom u sredini korita i po jednom elektranom i prevodnicom
sa svake strane. Izme|u prevodnica i obala su neprelivne brane. Ukupna
du`ina brane je 1278m, od ~ega prelivni deo brane iznosi 441m.
Prelivna brana obezbe|uje regulisanje nivoa gornje vode, kao i
evakuaciju velikih voda i leda. Brana je betonska, gravitaciona i ima 14
prelivnih polja {irine 25m. Prelivna polja su opremljena dvodelnim
kukastim zatvara~ima sa hidrauli~nim pogonom. Preko prelivne brane
kroz turbine i druge evakuacione organe mo`e se evakuisati protok
Dunava od 22500m3/s, tj. onaj protok koji se po ra~unu verovatno}e
pojavljuje jednom u 1000 godina. Prose~ni protok Dunava je 5520m3/s.
Elektrane se sastoje od po 6 hidroagregata, ukupne snage 1140MW.
Kako postoje dve elektrane (na jugoslovenskoj i rumunskoj strani) ukupna
instalisana snaga iznosi 2280MW. Hidroagregati se sastoje od vertikalnih
Kaplanovih turbina sa pre~nikom radnog kola od 9,5m i vertikalnih
hidrogeneratora snage 190MVA. Broj obrtaja hidroagregata je 71,50
obrtaja u minutu.
Pad varira od minimalnih 21,90m do maksimalnih 32,5m, a ra~unski
pad iznosi 27,16m. Nivo gornje vode se kre}e od 63,0 do 69,5m
nadmorske visine. Instalisani protok je 9600m3/s, a prose~na godi{nja
proizvodnja oko 11500GWh godi{nje.
Brodske prevodnice su dvostepene. Korisna du`ina komora je 310m,
a {irina komora 34m. U komoru prevodnice mogu istovremeno da stanu 1
brod i 9 {lepera. Prevo|enje traje 70-90min.
Uspor nastao izgradnjom |erdapske brane ima uticaj pri malim
protocima na Dunavu do Novog Sada, na Savi do [apca i na Tisi do
Be~eja.

4.4.2 \erdap 2

Glavni objekat Sistema \erdap 2 izgra|en je 80km uzvodno od HE.

Sastoji se od 2 elektrane, 2 brodske prevodnice, 2 prelivne brane, 2
neprelivne brane sa putem preko brane i mogu}no{}u izgradnje
`elezni~ke pruge preko brane. Nivo gornje vode varira od 41 do 39,5m
nadmorske visine. U obe elektrane ugra|eno je 20 cevnih (kapsulnih)
hidroagregata, ukupne instalisane snage 540MW.

63
 Brodske prevodnice su jednostepene, a ostale karakteristike su kao na
"\erdapu 1".
Prose~na godi{nja proizvodnja pri proto~nom radu iznosi oko
2500GWh.

4.4.3 Pumpno-akumulaciona hidroelekrana "\erdap 3"

Hidroelektrana "\erdap 3" bi}e izgra|ena na desnoj obali Dunava,

160km nizvodno od Beograda. Elektrana }e raditi no}u, i u drugim
prilikama kada ima vi{ka elektri~ne energije, u pumpnom re`imu i pumpati
vodu iz Dunava u gornju akumulaciju. Danju, u vreme najve}ih
optere}enja, elektrana }e raditi u turbinskom re`imu i proizvoditi elektri~nu
energiju kojom }e se pokrivati vrhovi optere}enja.

Po kona~nom zavr{etku elektrane o~ekuje se da }e zapremina

akumulacija iznositi 577,5 miliona m3, a prose~na godi{nja proizvodnja
bi}e 5646GWh. Popre~ni presek elektrane sa akumulacijama prikazan je
na sl. 45.

Sl. 45 Pumpno-akumulaciona hidroelektrana "\erdap 3"

64
 5 TERMOELEKTRANE

5.1 Vrste termoelektrana

Tehnolo{ki proces transformacije toplotne energije sadr`ane u gorivu u

elektri~nu (i toplotnu) energiju ostvaruje se u termoelektranama (TE)
posredstvom odgovaraju}e termoenergetske opreme, povezane me|u
sobom u saglasnosti sa toplotnom {emom. Celokupna termoenergetska
oprema se deli po pojedinim tehnolo{kim celinama na kotlovski, parno-
turbinski, kondenzacioni, napojni, toplifikacioni (za toplane) i
elektrotehni~ki deo.
Tip i vrstu TE na fosilno gorivo odre|uju slede}i faktori:
1. Vrsta proizvodnje energije: Razlikuju se termoelektrane koje odaju
samo elektri~nu energiju i termoelektrane-toplane, koje pored elektri~ne
odaju i toplotnu energiju putem nosilaca toplote (pare ili vrele vode)
2. Vrsta kori{}enog goriva: Razlikuju se TE na ~vrsto, te~no i gasovito
gorivo i na kombinaciju dva ili tri goriva.
3. Tip osnovne turbine: Razlikuju se TE sa parnim ili gasnim turbinama,
odnosno kombinovani proces kada su primenjene i parna i gasna
turbina.
4. Nivo parametara pare: U zavisnosti od nivoa po~etnog pritiska sve`e
pare razlikuju se TE sa dokriti~nim (obi~no ni`e od 160-170bar) i
natkriti~nim pritiskom (vi{e od 220bar).
5. Instalisana snaga: Uslovno se termoelektrane dele na termoelektrane
velike snage (preko 1000MW), srednje (100 do 1000MW) i male (manje
od 100MW) snage.
6. [ema veza termi~kog dela elektrane: Po tipu primenjene osnovne
tehnolo{ke {eme TE se dele na blok i neblok {emu ({ema sa
sabirnicama pare).
7. Stepen optere}enja i kori{}enja snage: U zavisnosti od vremena
rada TE se dele na bazne (vi{e od 6000 sati rada godi{nje u EES),
polubazi~ne (od 4000 do 6000 sati rada), poluvr{ne (2000 do 4000 sati
rada) i vr{ne (manje od 2000 sati rada).
8. Vrsta hla|enja: Proto~no i povratno hla|enje. Kod proto~nog
hla|enja voda za hla|enje kondenzatora uzima se iz prirodnog
izvora (reke, jezera) propu{ta kroz kondenzator i vra}a natrag.
Kad ne postoji prirodni izvor vode za hla|enje ista voda se stalno
propu{ta kroz kondenzator i stalno se hladi u posebnim hlad-

65
 njacima (sl. 46) {to predstavlja proto~no ili ve{ta~ko hla|enje.
Izbor sistema hla|enja vezan je za osnovnu dilemu oko izbora
lokacije TE - blizu reke ili blizu rudnika uglja.

Sl. 46 Šema rashladnog sistema turbine sa povratnim hladjenjem

5.2 [ema veza termi~kog dela elektrane

5.2.1 Blok spoj

Postrojenje jednog bloka termoelektrane (sl. 47) sastoji se od parnog
kotla (generatora pare), turbine, elektri~nog generatora i odgovaraju}e
pomo}ne opreme i postrojenja.
Uloga delova bloka na sl. 47 ranije je obja{njena, osim uloge
deareatora. Pri klju~anju vode se izdvajaju gasovi koji su rastvoreni u vodi,
i to pre svega kiseonik i ugljen-dioksid. Ako se voda ne o~isti od kiseonika
i ugljen-dioksidau deareatoru, {to je njegova osnovna uloga, tada njihovo
naknadno izdvajanje dovodi do brze korozije metala, u parnom kotlu i na
svim putevima vode kotlu.
Jedna TE se obi~no sastoji od vi{e blokova, koji su tako opremljeni da
se svaki mo`e eksploatisati nezavisno od ostalih. U TE sa agregatima
preko 100MW skoro isklju~ivo se koristi blokovski tip tehnolo{ke {eme.

5.2.2 [ema sa sabirnicama pare

Sabirnice pare (sl. 48) omogu}avaju paralelno vezivanje i istovremeni
rad razli~itog broja turbina i generatora. Snage kotlova i turbina biraju se
nezavisno, a zbirovi snaga treba da budu jednaki.
TE sa sabirnicama pare odlikuju se elasti~no{}u u pogonu ali i ve}im
zahtevima u pogledu prostora za njihovu izgradnju. Primenjuju se za
snage ispod 100MW, posebno za autonomne elektrane, industrijske
elektrane i toplane.

66
 Sl. 47 Šema jednog bloka TE: 1 - parni kotao, 2 - turbina, 3 - generator, 4 -
kondenzator, 5 - kondenzaciona pumpa, 6 - zagreja~ niskog pritiska, 7 - rezervoar
napojne vode i deareator, 8 - napojna pumpa, 9 - zagreja~ visokog pritiska

K PP K PP

sabirnice kondenzata

sabirnice pare

T G
RP
KD
P

Sl. 48 Šema elektrane sa sabirnicama pare

67
5.3 Energetski bilans i stepen iskori{}enja termoelektrana

Energetski bilans termoelektrana mo`e se posmatrati na blok {emi sa sl.

49, gde je sa B ozna~ena koli~ina goriva koja se sagoreva u jedinici
vremena, a sa hd donja toplotna mo} goriva. U TE se koriste vrste
niskokalori~nog uglja ~ija se toplotna mo} obi~no kre}e od 10 do 17
MJ/kg. Sa T-G je ozna~ena sprega turbine i generatora, koja sadr`i i
ure|aje za hla|enje i podmazivanje koji tro{e deo energije.

η η RC ηT η T-G η
K G
BHd Pe
K RC T T-G G

PSP

SP

Sl. 49 Energetski bilans termoelektrana

Pojedini stepeni iskori{}enja imaju slede}e vrednosti:

ε = 0,05 ÷ 0,1
ηK = 0,8 ÷ 0,9
ηt = 0,4 ÷ 0,5 (47)
ηT = 0,85
ηG = 0,94 ÷ 0,97
pa stepen iskori{}enja TE iznosi:

ηTE = ηK ⋅ ηt ⋅ ηT ⋅ ηm ⋅ ηG ⋅ ( 1- ε ) = 0,2 ÷ 0,3 (48)

Veza izme|u elektri~ne snage na izlazu TE i potrebne koli~ine goriva

opisana je relacijom:

Pe = ηTE ⋅ B ⋅ hd (49)

5.4 Energetska svojstva termoelektrana

5.4.1 Dijagram pokretanja agregata

Prilikom rada delovi turbine se optere}uju termi~ki i mehani~ki. Ukoliko
bi se turbina prilikom pu{tanja u rad brzo dovela do nominalne brzine
obrtanja, istovremeno bi se pojavila maksimalna termi~ka i maksimalna

68
mehani~ka naprezanja. Da bi se tako velika naprezanja izbegla, vr{i se
tzv. "podgrevanje" materijala tako {to se neko vreme (reda 15min) turbina
obr}e sa pribli`no 20% nominalne brzine, a potom ubrzava do nominalne
brzine. Kako je broj pari polova turbogeneratora naj~e{}e p=1 (ili 2), radi
se o brzinama od 0,2x3000/1=600 (ili 300) obrtaja u minutu. Dijagram
pokretanja agregata (sl. 50) predstavlja zavisnost brzine obrtanja od
vremena merenog od trenutka pokretanja agregata.

n
ob/min

nn
3000

2000

1000 0,2 n n

10 20 30 40 t (min)

Sl. 50 Dijagram pokretanja agregata

Dijagram zaustavljanja agregata analogan je dijagramu pokretanja -

broj obrtaja turbine se smanji neko vreme pre kona~nog zaustavljanja
kako bi se postiglo postepeno hla|enje. Ako bi se turbina naglo zaustavila,
moglo bi, na primer, da do|e do krivljenja zagrejane horizontalno pos-
tavljene osovine turbine usled sopstvene te`ine.

5.4.2 Dijagram preuzimanja tereta

Za razliku od hidroelektrana TE su dosta inertne pri preuzimanju
optere}enja, {to je posledica velikih termi~kih konstanti elemenata TE
(kotao, turbina, itd.) i ~injenice da svaka promena optere}enja izaziva
promenu temperatura u raznim delovima TE. Koliko vremena }e biti
potrebno da TE preuzme optere}enje zavisi od toga koliko je dugo TE bila
bez optere}enja, {to pokazuje dijagram preuzimanja tereta na sl. 51. Krive
na dijagramu se odnose na situaciju kada kotlovska postrojenja nisu
obustavljala pogon; ukoliko su kotlovska postrojenja ohla|ena, za njihovo
ponovno pokretanje potrebno je vreme rada od 1-og dana.

69
 Optere}ivanje HE nominalnom snagom mogu}e je posti}i za 1 minut ili
br`e.

P/Pn

1,0

0,8
1h
0,6
4h
0,4

0,2

20 40 60 80 100 t(min)

Sl. 51 Dijagram preuzimanja optere}enja

5.4.3 Tehni~ki minimum

Tehni~ki minimum Pmin predstavlja minimalnu elektri~nu snagu TE ispod
koje se ne mo`e odr`avati stabilan proces gorenja u lo`i{tu, bez ubaciva-
nja dodatnog visokokalori~nog goriva (mazut). Pogon sa ubacivanjem
mazuta se izbegava jer je veoma skup.
Pumpno-akumulacione hidroelektrane izuzetno su pogodne u
situacijama kada optere}enje TE padne ispod tehni~kog minimuma jer
rade}i u pumpnom re`imu mogu da obezbede neophodnu potro{nju za
TE.

5.5 Termoelektrana "Nikola Tesla" B 2x620MW

Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu, neposredno pored

Beograda, za proizvodnju elektri~ne energije koriste kolubarski lignit ~iji su
kopovi udaljeni 20 do 30 km od termoelektrana. Termoelektrane su
locirane na reci Savi uzvodno 30-50km od Beograda i tako su se u
beogradskom regionu spojile tri osnovne pogodnosti za izgradnju velikih
TE: ugalj, voda i veliki potro{a~ elektri~ne energije.
U TE "Nikola Tesla" A i B nalazi se danas najve}a jugoslovenska
koncentracija energetskih kapaciteta sa instalisanih 2890MW. U pogonu B
(TENT B) instalisane su i najve}e energetske jedinice u Jugoslaviji na
ugalj i lignit od 620MW.

70
 Ugalj koji se koristi kao gorivo ima donju toplotnu mo} 6-
8MJ/kg,prose~nog sadr`aja vlage 45-53% i pepela 10-23%. Dnevna
potro{nja uglja (u TENT B) je 17000-19000 tona po svakom bloku. Od
prijemnih mesta na rudniku do termoelektrana ugalj se transportuje
specijalnim `elezni~kim kompozicijama neto te`ine oko 1500t sopstvenom
industrijskom elektrificiranom prugom normalnog koloseka.
Ugalj se u TE istovara na skladi{te uglja (pozicija 16 na sl. 55 ), koje za
prva dva izgra|ena bloka ima kapacitet od 420000t, odnosno za 12 dana
rada oba bloka. Posle istovara ugalj se sa dve linije transportera dovodi do
kotlovskih bunkera. Ugalj se potom melje u mlinovima za ugalj (poz. 11 na
sl. 55) i ventilatorima doprema u lo`i{te kotla.
Dimni gasovi dobijeni sagorevanjem uglja se po izlasku iz kotla
sprovode kroz zagreja~ vazduha (poz 12 na sl. 55) gde deo toplote
predaju sve`em vazduhu koji se uvodi u lo`i{te, zatim u elektrofilter (poz.
13 na sl. 55) gde se dimnim gasovima odstranjuje pepeo i najzad kroz
dimnjak (poz. 14 na sl. 55) visine 280m u spolja{nji prostor gde ne bi
trebalo o~ekivati nedozvoljena zaga|enja `ivotne sredine. Pepeo iz kotla
se u bazenu (poz. 17) me{a sa vodom i pumpama otprema na deponiju
pepela (poz. 18 na sl. 55).
Voda za osnovni ciklus se obezbe|uje iz sistema bunara izbu{enih na
obali Save (poz. 20). Voda se pre~i{}ava u postrojenju za hemijsku
pripremu - potpunu demineralizaciju vode (poz. 21). Napajanje kotla
vodom iz napojnog rezervoara (poz. 8) obezbe|uje jedna turbonapojna
pumpa (poz. 9).
Za hla|enje kondenzatora koristi se voda iz reke Save koja se
mehani~ki pre~i{}ava u pumpnoj stanici (poz. 19)
Toplotna {ema sa osnovnim parametrima fluida prikazana je na sl. 54.
Turbina je jednoosovinska, ~etvoroku}i{na (1 x visoki pritisak , 2 x srednji
pritisak i 1 x niski pritisak), a u radnom ciklusu se koriste postupci
pregrevanja, me|upregrevanja i regeneracije pare. Ostavlja se ~itaocu da
uporedi elemente sl. 54 sa elementima slika sl. 19 i sl. 55.
Generator za proizvodnju elektri~ne energije je trofazna sinhrona
ma{ina direktno spojena za vratilo turbine. Nominalna snaga generatora je
630MW, prividna snaga 727,5MVA uz nominalni napon od 21kV i
nominalni faktor snage 0,85. Hla|enje rotora generatora vr{i se
neposredno vodonikom pritiska 6bari, a hla|enje namotaja statora demi
vodom - vodom koja se upotrebljava i za termodinami~ki radni ciklus.

71
 Jednopolna {ema TE prikazana je na sl. 56. Generatori su za mre`u
400kV vezani blok transformatorima (poz. 2), a za sabirnice sopstvene
potro{nje elektrane blok transformatorima sopstvene potro{nje (poz. 3).
Sopstvena potro{nja elektrane mo`e se snabdevati i iz mre`e od 220kV
posredstvom posebnih transformatora (poz. 4), u slu~aju da elektrana
sama ne proizvodi elektri~nu energiju.

72
 6 NUKLEARNE ELEKTRANE

6.1 Vrste nuklearnih elektrana

Nuklearne elektrane su energetska postrojenja koja koriste toplotnu

energiju dobijenu fisijom jezgara atoma urana i plutonijuma za dobijanje
elektri~ne energije, sli~no kao u klasi~nim TE.
Razlika izme|u TE i NE je u tome {to se u TE generisanje toplote i
proizvodnja pare vr{i u kotlovskom postrojenju kroz hemijski proces
sagorevanja goriva, dok se u NE tolota generi{e u reaktoru kroz proces
fisije nuklearnog goriva.
Nuklearne elektrane se izme|u sebe razlikuju po tipu reaktora.
Prema nuklearnim procesima fisije reaktori mogu da budu:
- termalni reaktori gde se proces fisije obavlja termalnim, usporenim
neutronima i
- brzi (oplodni) reaktori gde se proces fisije obavlja brzim neutronima.
Danas su prakti~no sve NE sa termalnim reaktorima. Brzi reaktori nalaze
se u fazi industrijskih prototipnih postrojenja. Zna~aj brzih reaktora je u
tome {to se u njima pri radu konvertuje U-238 u Pu-239 u ve}oj koli~ini od
tro{enja U-235, ~ime se omogu}ava 50-100 puta ve}e iskori{}enje rezervi
uranijuma od onoga {to se danas ostvaruje u termalnim reaktorima.
Prema materijalima reaktorskog jezgra mo`e se izvr{iti vi{e podela.
Prema moderatoru razlikujemo:
- grafitne reaktore (GR),
- te{kovodne reaktore (HWR) i
- lakovodne (H2O) reaktore (LWR).
Prema nuklearnom gorivu reaktori se dela na:
- reaktore sa prirodnim uranom (GCR - gasom hla|ene reaktore),
- reaktore sa slabo oboga}enim uranom (AGR i LWGR) i
- reaktore sa oboga}enim uranom (HTGR).
Prema reaktorskom rashladnom fluidu razlikujemo reaktore sa:
- gasom,
- lakom (obi~nom) vodom (H2O) i
- te{kom vodom (D2O).
Prema radnom fluidu, kojim se toplota od reaktora prenosi turbini,
lakovodni reaktori (LWR) se dele na:
- reaktore sa vodom pod pritiskom (PWR) i
- reaktore sa klju~alom vodom (BWR).
Prema konstrukcionim re{enjima reaktore delimo na:

73
 - reaktore sa cevima pod pritiskom u koje spadaju HWR i LWGR
reaktori i
- reaktore sa sudom pod pritiskom u koje spadaju svi ostali reaktori.
Vodom hla|eni reaktori PWR i BWR danas zauzimaju preko 85%
instalisanih kapaciteta. Njihova osnovna karakteristika je da je obi~na
(laka) voda istovremeno i moderator i rashladni fluid.

6.2 Osnovni delovi nuklearnih elektrana

Osnovni delovi nuklearne elektrane prema sl. 52 su: za{titna posuda

(kontejment), nuklearni reaktor, generator pare, pumpe, sud za
odr`avanje konstantnog pritiska, pomo}ni i klasi~ni sistemi

Sl. 52 Osnovna šema nuklearne elektrane (1 - zaštitna posuda; 2 - nuklearni

reaktor; 3 - sud za izjedna~enje pritiska; 4 - generator pare; 5 - turbina; 6 -
generator; 7 - kondenzator; 8 - pumpe)
Nuklearni rektori su ure|aji u kojima se odr`ava kontrolisana lan~ana
reakcija, a razli~iti oblici energije fisije se pretvaraju u toplotu koja se
odgovaraju}im rashladnim fluidom izvodi iz reaktora.
Generator pare je izmenjiva~ toplote u kome rashladni fluid reaktora
(H2O, Co2) predaje deo svoje toplotne energije vodi, odnosno pari u
sekundarnom kolu nuklearne elektrane.

74
 Cirkulaciona pumpa rashladnog fluida reaktora omogu}ava
cirkulaciju rashladnog fluida u primarnom kolu reaktora. Primarno kolo
mora da bude u potpunosti odvojeno od drugih delova NE.
Sud za odr`avanje konstantnog pritiska priklju~en je na primarno
kolo nuklearne elektrane i ima zadatak da u njemu odr`ava potreban
pritisak i kompenzuje promene zapremine rashladnog fluida zbog
promena temperature.
U za{titnoj posudi (kontejment, reaktorska zgrada) sme{tene su
osnovne komponente primarnog kola nuklearne elektrane i deo
komponenata reaktorskog pomo}nog postrojenja. Za{titna posuda je
predvi|ena da zadr`i vodenu paru i gasne produkte fisije u slu~aju loma
neke od komponenata primarnog kola nuklearne elektrane.
Pomo}ni sistemi nuklearnog reaktora nisu u direktnoj vezi sa
iskori{}enjem proizvedene toplotne energije, ali su zna~ajni za sigurnost
reaktora i njegovo pravilno funkcionisanje.
Klasi~ni sistemi u nuklearnoj elektrani identi~ni su sa sistemima u
klasi~noj termoelektrani (turbina, generator, kondenzator, pumpe, itd.).
U nuklearnom reaktoru (sl. 53) odvija se proces pretvaranja nuklearne
energije u toplotnu energiju. U jezgru reaktora sme{teno je nuklearno
gorivo i medijum za usporavanje neutrona (moderator). Da bi se spre~io
izlazak neutrona iz jezgra reaktora, jezgro je oklopljeno reflektorom, a da
bi se onemogu}io prodor radioaktivnog zra~enja u okolinu, oko reflektora
je izra|en biolo{ki {tit.

Sl. 53 Osnovna šema reaktorskog dela nuklearne elektrane

75
 Za regulaciju lan~ane reakcije slu`i kontrolni sistem, za koji se
upotrebljavaju {tapovi od materijala koji jako apsorbuju neutrone.
Uvla~enjem i izvla~enjem {ipki za regulaciju smanjuje se ili pove}ava
struja neutrona i na taj na~in reguli{e lan~ana reakcija. Regulacija lan~ane
reakcije treba da bude ostvarena tako da omogu}i stavljanje u pogon,
normalni rad i zaustavljanje reaktora.

76
 7 LITERATURA

1. Bo`o Udovi~i}, Energija, dru{tvo, okolina, Knjiga II, Energetske

pretvorbe i bilance, Gra|evinska knjiga, Beograd, 1988.
2. Bo`o Udovi~i}, Elektroenergetika, [kolska knjiga, Zagreb, 1983.
3. Nenad \aji}, Energetski izvori i postrojenja, Rudarsko-geolo{ki
fakultet, Beograd, 1992.
4. Dragoljub Piperski, Elektri~na postrojenja i elektrane , Zavod za
ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 1982.
5. Jovan Nahman, Miroslav Markovi}, Elektrane i razvodna postrojenja,
Zbirka zadataka sa re{enjima i prilozima, Elektrotehni~ki fakultet,
Beograd, 1973.
6. Tehni~ka i prospektna dokumentacija HE "\erdap",
7. Tehni~ka i prospektna dokumentacija TE "Nikola Tesla"
8. Tehni~ka enciklopedija, JLZ
9. Milenko \uri}, Nadzemni vodovi, energetski transformatori i
sinhroni generatori kao elementi EES, Nauka, Beograd, 1993.

77
 Sl. 54 Toplotna šema TE "Nikola Tesla" B: 1-kotao, 2-turbina, 3-generator,
4-kondenzator, 5-kondenzat pumpe, 6-regeneracija kondenzata, 7-zagreja~i niskog
pritiska, 8-napojni rezervoar, 9-turbina za pogon napojne pumpe, 10-kondenzator
turbine napojne pumpe, 11-glavne napojne pumpe, 12-pomo}ne napojne pumpe,
13-pumpe kondenzata iz zagreja~a, 14-zagreja~i visokog pritiska

78
 Sl. 55 Šematski prikaz proizvodnje elektri~ne energije u TE "Nikola Tesla B":
1-kotao, 2-turbina, 3-generator, 4-transformator, 5-kondenzat pumpa,
6-pre~i{}avanje kondenzata, 7-zagreja~ niskog pritiska, 8-napojni rezervoar,
9-napojna pumpa, 10-zagreja~ visokog pritiska, 11-mlin za ugalj, 12-zagreja~
vazduha, 13-elektro filter, 14-dimnjak, 15-blok komanda, 16-skladi{te uglja,
17-bazen bager stanice, 18-deponija pepela, 19-crpna stanica rashladne vode,
20-bunar, 21-hemijska priprema vode, 22-rezervoar dodatne demi vode,
23-rezervoar mazuta

79
Sl. 56 Jednopolna šema TE "Nikola Tesla" B: 1-generator, 2-blok transformator,
3-blok transformator sopstvene potro{nje, 4-transformator sopstvene grupe,
5-sopstvena potro{nja bloka 6,6kV, 6-sopstvena potro{nja op{te grupe,
7-dalekovod 400kV, 8-dalekovod 220kV

80