Potrebni i dovo

ni uslovi da trougao bude

jednakokrak (ispravka teksta objav enog u
qasopisu Tangenta, broj 82, xkolske godine
2015/16)
Marko Koxqica, Beograd

8. septembar 2018

U ovom qlanku navexemo nekoliko potrebnih i dovo nih uslova da

trougao bude jednakokrak.
Teorema 1. Na stranici BC trougla ABC date su razliqite taqke M
i N takve da je BM = CN. Neka je X preseqna taqka krugova opisanih
oko 4ABM i 4ACN, razliqita od taqke A. Tada je AX⊥BC ako i samo
ako je AB = AC.
Pretpostavimo da je B − M − N − C. Sluqaj B − N − M − C
dokazuje se analogno.
Dokaz.

B M A1 N C

Neka je taqka A sredixte stranice BC, a k i k krugovi opisani redom

oko 4ABM i 4ACN. Oznaqimo sa p(A , k ), odnosno p(A , k ), potenciju
1 1 2

taqke A redom u odnosu na k i k . Kako je

1 1 2
1 1 1 2

p(A1 , k1 ) = A1 M · A1 B = A1 N · A1 C = p(A1 , k2 ),

taqka A pripada (radikalnoj osi krugova k i k ) pravoj AX , pa je

1 1 2

AX⊥BC ⇔ AA1 ⊥BC ⇔ AB = AC.

Ovim je dokaz zavrxen.

1
Teorema 2. Neka je ABC proizvo an trougao i neka su:
- a, b i c redom duine stranica BC, CA i AB;
- ha , hb duine visina redom iz temena A i B;
- ta , tb duine teixnih dui redom iz temena A i B;
- la , lb duine osdeqaka uglova redom iz temena A i B;
- h0a , h0b rastojaa ortocentra 4ABC redom od temena A i B;
- t0a , t0b rastojaa teixta 4ABC redom od temena A i B;
- la0 , lb0 rastojaa centra upisanog kruga 4ABC redom od temena A i B.
Tada vai:
(i) a = b ⇔ ta = tb ;
(ii) a = b ⇔ t0a = t0b ;
(iii) a = b ⇔ ha = hb ;
(iv) a = b ⇔ h0a = h0b ;
(v) a = b ⇔ la = lb ;
(v) a = b ⇔ la0 = lb0 .
Tvree (v) navedene teoreme poznato je kao Xtajner-Lemusova teorema.
U dokazu teoreme koristiemo sledee tri leme, od kojih su prve dve dobro
poznate sa redovne nastave. Dokaz tree leme nije komplikovan, pa pre-
dlaemo qitaocima da samostalno dokau ovo tvree.
[Teorema o teixtu trougla] Ako su A , B i C sredixta stra-
nica BC, CA i AB trougla ABC, a taqka T egovo teixte, tada je
Lema 1. 1 1 1

AT : T A1 = BT : T B1 = CT : T C1 = 2 : 1.

[Teorema o simetrali ugla] Ako simetrala ∠BAC u trouglu ABC

seqe stranicu AB u taqki M, onda je
Lema 2.

AM : M B = AC : CB.

[Stjuartova teorema] Dat je 4ABC i na stranici BC taqka D.

Ako su a, b, c, d, m i n redom duine dui BC, AC, AB, CD, AD i DB, tada
Lema 2.

je 2 m 2 n 2
d = a + b − mn.
Dokazaemo (i), (ii), (v) i (vi) i to "raqunski". Dokaze ostala dva
c c

tvreea ostav amo qitaocima za vebu.

Dokaz.

(i) Primenom Stjuartove teoreme neposredno se dobija da je

t2a = 14 (2b2 + 2c2 − a2 ), t2b = 14 (2a2 + 2c2 − b2 ),

odakle je t − t = (a − b ), pa zaista vai a = b ⇔ t

3

(ii) Na osnovu leme 1 je t = t i t = t , pa je

2 2 2 2
b a 4 a = tb .
0 0
a a b b

t02
b − t02
a = ( 32 )2 (t2b − t2a ) = 31 (a2 − b2 ),

odakle je a = b ⇔ t = t .
0 0

(v) Ako sa s oznaqimo poluobim 4ABC, tj. s = onda se neposredno

a b
a+b+c
2 ,

2
iz Stjuartove teoreme i teoreme o simetrali ugla dobija:
√ p √ p
2 bc 2 ac
la = b+c s(s − a), lb = a+c s(s − b),

pa je
lb2 − la2 = 4ac
(a+c)2 s(s − b) − 4bc
(b+c)2 s(s − a)
a(s−b) b(s−a)
= 4cs( (a+c) 2 − (b+c)2 )

= 4cs 12 ( a(c+a−b)
(a+c)2 −
b(b+c−a)
(b+c)2 )
a b ab bc
= 2cs( a+c − b+c + (b+c)2 − (a+c)2 )
ab(a2 −b2 +2c(a−b))
= 2cs( ab+ac−ab−bc
(b+c)(a+c) + (b+c)2 (a+c)2 )
(a−b)c ab(a−b)(a+b+2c)
= 2cs( (b+c)(a+c) + (b+c)2 (a+c)2 )
c ab(a+b+2c)
= 2cs(a − b)[ (b+c)(a+c) + (b+c)2 (a+c)2 ].

Izraz u velikoj zagradi poslede jednakosti strogo je vei od nule, pa je

lb2 − la2 = 0 ⇔ a = b,

tj.
Ovo tvree trivijalno sledi iz tvrea da se u svakom trouglu na-
a = b ⇔ la = lb ;

spram jednakih stranica nalaze jednaki uglovi i tvrea da se u svakom

(vi)

trouglu naspram jednakih uglova nalaze jednake stranice, primeenih na

4ABC i 4ABS, gde je S centar upisanog kruga 4ABC.
Izrazimo ipak l − l preko a, b i c. Primenimo li dva puta teoremu o
02 02

simetrali ugla dobijamo

b a

la0 = b+c
a+b+c la , lb0 = a+c
a+b+c lb ,

pa je
(a+c)2 (b+c)2
lb02 − la02 = 4ac
(a+b+c)2 (a+c)2 s(s − b) − 4bc
(a+b+c)2 (b+c)2 s(s − a)
c c
= s a(s − b) − s b(s − a)
= c(a − b), (1).

Odavde neposredno sledi da je a = b ⇔ l = l . 0

a
0
b

Jednakost (1) moe se dobiti i na sledei naqin: Oznac-

himo sa Q u kome upisani krug 4ABC dodiruje stranicu BC . Tada je
Napomena:

BQ = s − b i AQ = s − a. Na osnovu Pitagorine teoreme je BS − AS =

BQ + SQ − (AQ + SQ ) = BQ − AQ , tj.
2 2
2 2 2 2 2 2

lb02 − la02 = (s − b)2 − (s − a)2 = (s − b − s + a)(2s − a − b) = c(a − b).

3
Teorema 3. U unutraxosti 4ABC kod koga je AC ≤ BC, izabrana je
taqka P takva da je CP < AC. Krug k sa centrom u taqki C i polupr-
eqnika r za koji CP < r < AC, seqe dui AP i BP redom u taqkama M
i N . Ako je
0 ≤ BP 2 − AP 2 ≤ BC 2 − AC 2 ,
onda je AM = BN ako i samo ako je BC = AC.
Pre nego xto dokaemo ovu teoremu, ispitajmo da li krug k zista seqe
pomenute dui i ako ih seqe, da li je presek sa svakom od ih jedna taqka.
Pokazaemo najpre ovo drugo za du AP (za du BP dokazuje se analogno).
Pretpostavimo suprotno, tj. da krug k seqe du AP u dvema razliqitim
taqkama M i M tako da je A − M − M − P.
0 0

P
M’
A M

Tada je CM = CM = r, pa je 4CM M jednakokrak, odakle je ∠CM M =

0 0 0

∠CM M. Ova dva ugla moraju biti oxtra, pa je ∠CM P = 180 − ∠CM M
0 0 ◦ 0

tup i time ujedno najvei ugao u 4CM P . Kako se u savakom trouglu na-
0

spram najveeg ugla nalazi najvea stranica, to je CP > CM , xto je u 0

kontradikcijiji sa r > CP. Dakle, ako presek kruga k i dui AP nije

prazan, onda on mora biti jedna taqka. Da bismo dokazali da krug k seqe
du AP razlikovaemo tri sluqaja:
1) ∠AP C je oxtar; 2) ∠AP C je tup; 3) ∠AP C je prav.
Dokazujemo samo prvi sluqaj (a preostala dva ostav amo za vebu).
1) Neka je D podnoje visine 4AP C iz temena C. Kako je CP < AC, samim
tim je ∠CAP < ∠AP C < 90 , pa vai A−D−P. Neka√je M taqka poluprave
◦

qiji ji poqetak D i koja sadri A takva √da je DM = r √− CD (r −CD >

0, jer je r > CP > CD). Kako je DA = AC − CD √
2 2 2 2

onda je A − M − D, pa je A − M − P, a kako je CM = DM + CD = r, to
2
> r − CD = DM, 2 2 2

krug k seqe du AP u taqki M.

2 2

(⇐=) Pretpostavimo najpre da je BC = AC. Tada je BC −AC = 0,

pa je 0 ≤ BP − AP ≤ 0, odakle je BP − AP = 0, pa je BP = AP.
2 2
Dokaz.

Odavde zak uqujemo da je CP simetrala osnovice AB, a ujedno i osa sime-

2 2 2 2

trije trougla ABC ( taqke A, C i P se osnom simetrijom u odnosu na CP

preslikavaju redom u taqke B, C i P ). Kako osna simetrija quva uglove,
to je ]AP C = ]BP C. Pri tome ovi uglovi moraju biti tupi, jer bi
u suprotnom ]AP B bio vei ili jednak 180 , xto je nemogue. Trou-
◦

glovi M P C i N P C su podudarni na osnovu stava SSU (]CM P i ]CN P

su oxtra, dakle, oba istog tipa). Iz podudarnosti je M P = N P, pa je
AM = AP − M P = BP − N P = BN.

4
 C

p
b a

P
x x
A M N B

(=⇒) Pretpostavimo da je
AM = BN. Uvedimo oznake
BC = a, AC = b,

i Tada je i Po pretpo-
CP = p, AP = m, BP = n, AM = BN = x, ]AP C = θ, ]CP N = ϕ,

stavci je
]CM P = ε ]CN P = σ. M P = m − x N P = n − x.
CM = CN = x,
p < r, (2),
i 2 2 2 2
0≤m −n ≤a −b , (3).
Na osnovu (3) sledi da je
m − x ≤ n − x, (4).
Primenom kosinusne teoreme na 4M P C i 4N P C dobijamo
(m−x)2 +p2 −r 2 m−x p2 −r 2
cos θ = 2(m−x)p = 2p + 2(m−x)p

i (n−x)2 +p2 −r 2 n−x p2 −r 2

cos ϕ = = + .
Iz (2) i (4) imamo da je cos ϕ ≥ cos θ. Ako θ ne bi bio tup, bilo bi cos θ ≥ 0,
2(n−x)p 2p 2(n−x)p

pa bi bilo cos ϕ ≥ 0, odakle bi sledilo da i ugao ϕ nije tup, a samim tim

i da je ]AP B ≥ 180 , xto je nemogue. Zak uqujemo da je ugao θ tup, pa je
◦

Primenom kosinusne teoreme na 4AP C dobijamo

cos θ < 0.

m2 +p2 −b2
cos θ = 2mp ,

pa je m + p − b < 0, (5). Na osnovu (3) zak uqujemo da je n + p − a ≤

m + p − b , pa iz (5) sledi n + p − a < 0, (6). Primenom kosinusne
2 2 2 2 2 2

teoreme na 4BP C je
2 2 2 2 2 2

n2 +p2 −a2
cos ϕ = ,
pa je na osnovu (6) cos ϕ < 0, odakle sledi da je ugao ϕ takoe tup.
2np

Kako je cos ϕ ≥ cos θ, a funkcija cos je opadajua na (0, π), to je θ ≥ ϕ > 90 , ◦

a kako je sin opadajua funkcija na ( , π), to je sin ϕ ≥ sin θ, (7). Primenom

π

sinusne teoreme redom na 4M P C i 4N P C vai: 2

CP p CP p
sin ε = CM sin θ = r sin θ, sin σ = CN sin ϕ = r sin ϕ,

5
pa je iz (7) sin ε ≤ sin σ. Kako su uglovi θ i ϕ tupi, to su uglovi ε i σ
oxtri, a kako je funkcija sin rastua na (0, ), to je ε ≤ σ < 90 , pa je π ◦

cos ε ≥ cos σ, (8). Primenom kosinusne teoreme 4AM C je

2

b2 −x2 −r 2
cos ε = − cos(180◦ − ε) = , (9),
a prinom na 4BN C je
2xr

a2 −x2 −r 2
cos σ = − cos(180◦ − σ) = , (10).
Iz (8), (9) i (10) sledi da je b ≥ a , tj. b ≥ a, a kako je po pretpostavci
2xr

teoreme a ≥ b, to je a = b.
2 2

Smer (=⇒) se moe dokazati i bez upotrebe trigonometrije. Koristiemo

tri jednostavna tvrea.
Dati su trouglovi ABC i A B C tada je AB ≤ A B , BC = B C
i AC = A C . Tada je ]ABC ≥ ]A B C .
Lema 4. 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1

Lema 5. Dat je trougao ABC. Ugao ABC je tup ako i samo ako je AB + 2

BC 2 − AC 2 < 0.

Dati su trouglovi ABC i A B C takvi da je ]BAC ≥ ]B A C , AB =

i AC = A C . Tada je BC ≥ B C .
Lema 6. 1 1 1 1 1 1
A1 B1 1 1| 1 1

Primenimo li lemu 4 na 4M P C i 4N P C dobijamo da je ]M P C ≥ ]N P C.

Ugao M P C mora bti tup jer bi u suprotnom bilo ]AP B ≥ 180 , xto ◦

je nemogue. Na osnovu leme 5 primeene na 4AP C (s obzirom da je

]AP C tup) je AP + P C − AC < 0, a kako je po uslovu teoreme 3,
BP − AP ≤ BC − AC , to je
2 2 2
2 2 2 2

BP 2 + P C 2 − BC 2 ≤ AP 2 + P C 2 − AC 2 ,
pa je BP + P C − BC < 0.
Na osnovu leme 5 primeene na 4BP C dobijamo da je ]BP C tup, tj.
2 2 2

]N P C je tup. Sada dobijamo da su uglovi CM P i CN P oxtri. Neka

su r i r polupreqnici krugova opisanih oko 4M P C i 4N P C. Kako je
]M P C ≥ ]N P C > 90 i CM = CN, to je r ≥ r . Iz poslede nejednako-
1 2
◦

sti sledi da je ]CM P ≤ ]CN P, odakle je ]AM C ≥ ]BN C. Primenimo li 1 2

lemu 6 na 4M AC i 4N BC, dobijamo da je AC ≥ BC, a kako je AC ≤ BC,

to je AC = BC.
Postav a se jox jedno pitae da li postoji bar jedna taqka P u unutraxo-
sti 4ABC kod kojeg je AC ≤ BC takva da je CP < AC i 0 ≤ BP − AP ≤
BC − AC . Odgovor je potvrdan. Neka je S centar upisanog kruga 4ABC.
2 2

U skladu sa oznakama iz teoreme 2, neka je l duina odseqka simetrale

2 2

koja odgovara temenu C i CS = l . Tada je AS = l i BS = l . Neposredno

0
c
0 0

se dobija: c a b

√ p q
2 ab a+b ab(s−c)
lc = a+b s(s − c), lc = a+b+c · lc = c ,

6
pa vai
lc0 < b ⇔ lc02 < b2
⇔ ab(s − c) < sb2
⇔ a(a + b − c) < (a + b + c)b
⇔ (a + b)(a − b − c) < 0.

Posleda nejednakost je taqna na osnovu osnovne nejednakosti trougla

a; b + c, pa je taqna i polazna nejednakost. Iz (1), za a ≥ b se dobija
l − l = c(a − b) ≥ 0. Takoe iz (1) i osnovne nejednakosti trougla
02 02

c < a + b se dobija l − l ≤ a − b . Dobili smo da je CS < AC i

b a
02 02

0 ≤ BS − AS ≤ BC − AC , a kako taqka S pripada unutraxosti

2 2
b a

4ABC, to se za P moe uzeti na primer taqka S.

2 2 2 2

U skladu sa oznakama i uslovima iz teoreme 3, pokazati da

u opxtem sluqaju M P = N P ne mora da povlaqi AC = BC.
Zadatak.

Literatura:

N. Ikodinovi, "Tabliqne formule", Neke jednakosti trougla, Tan-

genta 34, 2003/04.
[1]

[2] M. Mitrovi, S.Oganovi, M. Ve kovi,
. Petkovi, N. Lazarevi,

Geometrija, u
benik sa zbirkom zadataka za prvi razred Matematiqke gim-
nazije, Krug, Beograd, 2000.
[3] . Dugoxija, . Ivanovi, L. Milin, Trigonometrija, u
benik sa
zbirkomm zadataka za drugi razred Matematiqke gimnazije, Krug, Beograd
1999.