Gastarbajterska razmišljanja
jer sama tvoja pojava je delovala smirujuce pa nije bilo
Piše: Edin Tule, 30.10.2016.
Dragi prijatelju!!!
Ne znam šta te navelo da baš sad počneš otvorenu borbu
sa smutljivcima, ali verujem da je jedan od pokretača
neizdrživo vređanje inteligencije, a ti toga imaš, hvaljen
neka je Gospodar na tome. Možda nije red da se ja
obratim ali vreme itekako jeste.
Izbegavao sam javno komentarisanje, ali nikako ignorisao.
Željno sam čekao svaki naredni korak jer sam znao da
imaš plan. Mnogo tema ste obradili, drago mi je da si
pokrenuo ljude u grupi a još draže za one koji su ti to i
verbalno pokazali, a uveravam te da ima mnogo voajera
koji ne spavaju mirno jer si probudio ono najiskonskije u
njima, i itekako su uz tebe, samo eto, ne pokazuju ti to.
Oklevaju možda jer te uživo nisu upoznali. A ja se sećam
tih trenutaka, to je bila ljubav na prvi pogled! (Izvini Aida
J). Bila je to još jedna džuma u nizu, gde na zapadu ničeg
novog nije bilo. Dok sam se obuvao pročitao sam
visokosofisticiran naziv knjige (Socio-psihološke dimenzije
Kur‘ana). Sa nataknutom jednom cipelom već sam bio na
sadržaju. Jedan za drugim naslovom poglavlja, bez
versko-balkanske terminologije, izazivali su me da te tako
poluobuven pročitam. Ipak, odlučio sam da završim
posao pa da me tek onda izuješ iz cipela. Tako je i bilo,
imalo je dana kada si sa mnom išao na stadione i bio čitan
dok su se moji klinci igrali, potom na pecanje (bio si
najveći ulov dana J), u šetnje, i svaki mali odmor je bio
posvećen tvojim redcima. Sve neke moje ideje koje je moj
um mogao samo načeti, tvoj je do tančina evaluirao.
Rekao sam sebi: Ovaj lik mene kurtalisa pisanja, ali
pristajem da budem remek čitalac njegovih remek dela.
Imao sam težak period, znaš nešto o tome, i mnogo si mi
pomogao u tome. Na stranu sve lude ideje koje si opisao,
najviše sam sa tvog izvora pio bistru vodu koja je
kanalisala sve u meni, a u to doba sam imao samo misli, a
to je velik teret priznaćeš. Nisam oklevao da te
kontaktiram, Božja volja beše da se za par dana već
pojaviš u mom gradu i da eto prilike za druženje. Au,
kakvo ushićenje. Ne zato jer ću dobiti autogram od tebe
ili slikati se s tobom (sećaš se da sam samo tebe i imama
slikao), već sam samo želeo da ti stisnem ruku i
posredstvom tebe se još jednom zahvalim Bogu na
Njegovoj kreativnosti. Ponudio si mi se i kao kanta za
emocionalne otpatke, level susretljivosti pro, što bi rekli
moderni klinci, ali i to sam želeo da što manje koristim,
potrebe za mnogo polemike oko zapadnjačkog vida
života.
Naredni susret je već bio mnogo bolje organizovan.
Uspeo sam da se nametnem iako si bio u drugom gradu,
ali smestićemo to pod expeditivnost, jer nisam se trudio
da te ikome oduzmem, a znam da si onde došao jer si im
potreban.
- Gde ideš, tata?
Pitali bi me klinci. Pokažem im sliku sa knjige i kažem da
ću se družiti s tobom. I onda krenu njihova lucidna
zapitkivanja.
-Eeee pa on se zamalo zove kao i ti, a što nam ove knjige
ne čitas kao one za laku noć?
-Ove knjige se čitaju za dobro jutro, za veooooooma
dobro jutro oči moje, a nadam se da će ono vama
svanuti, a tata ide da se naoruža za svaki slučaj, ko zna,
možda nam svima ipak svane.
I tako slušam strahove malih ljudi, kako je osiguravanje
veoma važno jer sa njim sve možeš da naplatiš, pa čak i
život (čitaj smrt). I potvrđujem svoju stavku od prethodne
noći kako bi u svom planu delovanja morao dodati stavku
obrazovanje samoukih imama. Da njih podučis čemu da
poduče džemat. I pošto bi ta igra više ličila na pokvareni
telefon, gde bi zadata reč na početku bila Imam, a
poslednji u toj igri viče:
- Hoću i ja da imam.
Ti ne časiš časa pa se svima direktno i neposredno
obraćaš.
I evo na sredini sam a ne znam odakle da počnem.
Govorio si da je bol ono što nas čini jakim, pa da li da
počnem od boli koje mi zadaju deca, ili imami, ili žene, ili
sam sebi.
Taman se obradujem petku, znajući biće lep dan, a još
ako ugrabim da mi je bauštela blizu džamije, uff, nema
veće radosti da onako prašnjav zagazim na mehke tepihe
pa da se redar koji čisti džamiju osevapi čisteći za mnom.
-Pa kako možeš tako prljav u džamiju?
Gospodo, nisam ja prljav već prašnjav, a to nije isto.
Document1 - 1
 - Ahaa, pa ja ne mogu dok ne budem čist.
Pa očistim se ja, abdestom.
- Pa ne mislim to.
Ali ja mislim.
I tako nakon retkih džuma, uhvatim sebe kako kažem: „Eh
danas sam se u ovih pola sata obogatio esencijalnim
kalorijama, a moj kolega se najeo hladnog sendviča, pa se
nadam da su moje hranjive materije trajnije i vrednije”. A
pored tih retkih dzuma, kad uzmem u obzir one neretko
dosadne, bilans se svede na isto kad ugledam kolegu koji
je prespavao pauzu nakon obroka. Samo što je njegov put
obroka gravitacioni a moj proces varenja obrnut-
povraćanje. Million kalkulacija moram odraditi kako bi se
dočepao džume (dao jedan otkaz i mnogo zameranja sa
autoritetima, aplikacija koja pokazuje dzamije u blizini, pa
mreža po tamnim podrumima, transport, rotiranje pauze
za ručak, organizovanje posla, prijava šefu i šta sve još
ne…), a ako se neka od ovih alki u lancu loše odradi eto
belaja. I taman sve to uklopim, i ispostavi se za
gimnastiku, i to grupnu seansu.
Sećam se da sam opčinjeniji onim danom kada odem u
neku nebalkansku džamiju. Jezik nepoznat i onda samo je
namaz bitan i sve super, posle mogu da radim do ponoći.
A sa džumi iz naših džamija sam sav nikakav. Opet ništa
nije pričao o pravim temama. Opet je ignorisao čoveka,
dete, stoku, bilje. Opet su nauka i naučnici tabu tema. A
glavna tema opstanak džemata. Opstanak toliko sužen da
se odnosi samo na pare. Skromno li razmišljanje.
Negde u Srbiji, islamska zajednica je organizovala iftar pa
pozvala kolege iz drugih verskih zajednica pa se i
sevdalinka zapevala. Pored svih sočnih komentara,
upečatljiv je bio gospodin rekavši : Lako je jesti u ime
gladnog naroda. I tako se ja sa džuma vraćam gladan.
Obajati se u kolima i onaj burek kupljen da podržim
džemat onako kako zahtevaju od nas. Al ne mori mene
fizička glad, već ona druga koja se ne zadovoljava
mrvicama i ne podnosi post. E pa ne želim da umrem od
gladi i zato hvala Bogu što sam te sreo i što mi je čast da
sam tvoj savremenik. To sam ti i uživo rekao. Pa kad tako
gladan odem da dovršim posao, ne znam ni sam kako
sam ga odradio pa dođem kući pa se obradujem klincima.
- Tataaaa, da te zagrlim.
Neeee, prašnjav sam, čekaj da se presvučem.
- Ali ja hoću sad.
Zagrli me pa da puknem odmah.
Pa se sručnim u malo nejako naručje kao letnja kiša.
Stojimo tako u čvrstom muškom zagrljaju pola minuta pa
ispunim do svakog milimola svoje praznine. Pa kažem
sebi: „vredelo je“.
Ali ja želim još. Ja želim da nas i imami tako grle, da isto
tako grle i naše žene, i da nauče njihove roditelje i njih
same kako da čuvaju sve što je vredno čuvanja a kako da
se ponašaju kad se to raspline. Ja nikako ne čuh, a kažu
da dobro čujem (čujem jaranov telefon u njegovom
džepu pre njega), da je neka hutba bila o razvodu braka.
Gospodo, o modernom razvodu braka. Gde se sve
rasparčava a gde majke postanu inadžije pa otac nije
mesecima otac, samo magarac koji ne živi sa njima a radi
za dve kuće. Ja, gospodo imami nikako ne čuh da ste vi
žene posavetovali o tome kako se tretira razvod, kako
imetak, kako se sa decom postupa i koliko koji roditelj
ima prava da viđa svoju decu. Ja ne čuh gospodo imami,
kako vi savetujete naše stare dedove šta i kako da dele
svoju imovinu, i koliko pripada sinovima a koliko ćerkama
(u mom kraju ćerke nisu naslednici). Ja ne čuh dragi moji
imami da ste pobedili svoj ego i rekli da čujemo šta nam
to inženjer ima reći, a šta doktor, a šta zidar. Ja ne čuh
gospodo moja draga, da ste vi ikako pokušali da objasnite
šta to u Islamu znači biti hodža za svadbe i sahrane?
Valjda se samo u tarifama razlikuje, jer krkanja ima na
obe manifestacije. Ne čuh da ste dali kakav doprinos
obrazovnom sistemu. Da ste se uzbunili protiv štancanja
radnika kao na traci niti da ste podržali kakvu pametnu
glavu. Valjda ste stava kada bi se pamet prodavala, vi
biste opet kupili onu svoju. A zamislite, kao sto fizički
osakaćenim osobama treba pomoć, takva je čak i više
potrebna mentalno osakaćenim. A takvih ima mnogo. I
svi ste se udruzili, kao nikad do sad, (ma kakav crni
bermudski trougao, vera-politika-nauka je novi
istrebljivač) da uništite svakog novog Teslu, svakog novog
Ajnštajna i Musaa koji su svoje živote posvetili dobrobiti
čovečanstva. I tako cinični pokušavate nas uspavati. Ali
izabrali ste pogrešnu melodiju za ljuljkanje i ušuškavanje
u svojim udobnim foteljama. La illahe illallah nije za laku
noć već za dobar dan. I mi vam ga želimo isto koliko i
sebi, a za račune ćemo Bogami svako sam. Onako
zapadnjački. Uff alergija me hvata od te korektnosti. Al
šta ću, siromašan kraj, pa nije bilo vakcina protiv svih
bolesti kao danas. A mašala, danas ste ih proizveli i
previše. Pitam se samo kako smo uopšte živi. Dok nas
Document1 - 2
kljukate apaurinima i nunate u kolevkama, a momci i
devojke za udaju eeeeej bre, uto se budi Edin i izaziva vas
na crtu a vi pljujete. Pih. Samo ću to reći. Ima jedna u
Srbiji aktuelna fora: Spavaš li mirno, imamu efendijo?
I ja sam skroz zaglupavio. Pitam vas da li brinete kako
vam edukuju decu, a vi ne brinete čak ni kako ih VI
edukujete. No dobro, opametiću se valjda i ja nekad kad
češće budem dolazio kod vas po svoju propisanu dozu. A
stručnjaci ste, nema šta. Sve vam ide od ruke, a iz ruku
nikako dalje od svog džepa.
Mnogo bi mi bilo lakše kada bih znao da barem
razmišljate o nekakvim dalekometnim idejama ako već
izbegavate da ih kažete javno. Smirilo bi me kada bih
znao da ste željni da u školi ima mnogo više pedagogije,
psihologije, i da tako naučite decu da umeju razmišljati,
procenjivati a ne pocenjivati ljude. Da nauče da biraju
prijatelja, bračnog druga, poslovnog partnera. Da im
pokažete svu širinu nauke koliko god da je imate, da im u
mozgu proizvedete hemijske reakcije koje će ih fascinirati
kad uvide čari zabavne matematike, primenjene fizike i
hemije i čari medicine. Da im pokažete kako je to kad svi
rade za jedan sistem. Da im pokažete kako je i ćelija na
samom kraju tela izuzetno važna iako je daleko od srca.
Kako ta ista ćelija oseća svaki otkucaj srca koji dolazi do
nje pulsacijama, ali nikako ispraznim talasanjem mišićnog
zida već nošenjem najvrednijih poklona sa zemlje
darovani bas njoj. Neće klinci izostaviti pravo pitanje a to
je od koga su im ti pokloni. Ostalo je sve legenda. Pa da
nas osakaćene bauštelce ojačate i utešite jer nam
robovanje ovom modernom sistemu itekako remeti mir.
Jer na kraju dana mi osećamo samo vibracije šefovog
glasa koji preti da se radno vreme mora poštovati i da se
od klanjanja ne mogu dobiti franci. Prokleti da su. Da nas
utešite kako će nam ipak nešto ostati iako na kraju
meseca sve damo državi. Da nas ubedite kako je davanje
ustvari bogaćenje.
I kako da ja moje klince dovedem sutra kod vas. Šta ćete
im reći kada vas pitaju zašto je onaj auto ovakav a ovaj
onakav. Šta ćete im reći kada na bajramskom namazu
okupljene prozivate po tome ko koji auto vozi a ne da
pare za džemat. Kako pred ono malo dečice koju su
roditelji iščupali iz kreveta vi pričate o ubistvima. Zar ćete
ih tako zaintrigirati. Au, kako li ste se samo oženili da mi
je znati? Nakon jednog takvog Bajrama se vraćamo kući,
klinci (4,5 i 3) voze bicikl i prolaze kola pored nas ko zna
koja po redu.
-Zašto se ova kola ne čuju? Pita me mali. Ja se okrenem i
pogledam-toyota prius. Zastanem i uživam u njegovom
pitanju, nasmešim se pa mu kažem: “oko moje, to je
hybrid, ima motor na dva pogona. Do 60 km/h ide na
električni a posle se pali benzinski motor”. Ozbiljan sam,
klinci znaju da u kolima ima motor koji ga pokreće a da to
nije motorcikl sa sve točkovima. Šta ćete vi njima reći
kada vam budu pričali za šta su uši, noge, oči? Nedelju
dana ninašta nisam mislio nego na izjavu momka od tri
godine kome je majka počela da radi i kaže mi: „oči su,
ammmmm(razmišlja), i uzvikne, oči su da plaču za
mamicom.
Imami moji dragi, možda vam nisam našao pravu zamenu
ali dostojnu sigurno jesam. A vi vidite šta ćete prvo sa
sobom a potom sa svima sa kojima biste trebali raditi.
Preispitajte motive, nakane, čeznje i želje i naći ćete sebe,
a i mi ćemo biti tu.
Da li vi poznajete svoj džemat? Da li ih učite da pokriju
svoja stidna mesta. Da, na gola leđa mislim u namazu. Da
li se pitate zašto vam džematlijama zvoni telefon u
namazu. Zato što sve radite traljavo, onako balkanski, od
svega pomalo. Ljude ne učite da se upoznaju međusobno.
Žene ne učite da upoznaju svoje uvezene balkanske
magarce koji su se ovde uzdigli i postali konji.
Danas je petak, ah nadam se da je moj dragi na džumi, a
htela sam mu nesto vazno reći. Sačekaću, možda nije
ugasio ton, pa da ga ne brukam. Ah pa neee, zimsko
računanje vremena je pa je džuma ranije, kliknu gospoji u
glavi i okrene broj svog voljenog. Ima li toga?
U koje to dubine prodirete ako tvrdite da ne ponirete?
Da se razumemo. Inteligencija je odavno vas gurnula sa
spiska izvora pitke vode. Snalažljivi su dovoljno da
iskopaju sebi bunar, ali ne rugajte se, znaju oni sistem
protiv ustajalosti. Vi ste ga usavrsili a oni su učili kakvi ne
treba da budu. Biće to hidrocentrala čija će struja
obasjavati a ne potpaljivati.
Zato iskulirajte i pustite da gravitaciona sila deluje na vas
(pazite na stomake, oće to da se oklembesi, a ružno je
ako je još i masivan kao i u vas), a ja biram kinetički
potencijal!!
Document1 - 3