Marko Rajković

NESUGLASICE
I

2
***

''Aliteracije, asonance,
moje carice...''

Moli za milost
glupog avgusta i zastajkuje
Neka porota govori:

Uhoda u stihu...

Presuda:
Pre no dan,
do dna!

3
***

Iako mada premda

jako htedoh

Nisam se usudio
da išta napišem

O strahu

4
***

Još izdaleka
videlo se da na krovu sveta
nema nikoga

Nemoguće
da su baš tada svi
bili u Etiopiji

5
***

U kutku ukletih
kušan strašću

Osmeh hijene
strahom straćena noć

Jalovost poezije
pred opredmećenom

6
PONOĆNA PROJEKCIJA
H.Kajtelu

Opasni momak je postao

isuviše opasan
po sebe samoga

Ne plač, bolno cviljenje

ranjene životinje...
''Ovo mora da prestane''

7
DAN PONIŽENJA

Nemani su izašle na površinu

kada se oluja napokon stišala

Srećna masa bila je premeštena

tamo gde lepota nije krvava, a
otrovni se zadah širi
od silnog uzuđenja

I dok izazivam mučninu naviknut

očekujem ih pred svojim vratima
u noći u kojoj nema nikoga ko bi rekao:
''Baš me briga''

8
RECEPT ZA MIRAN SAN
''Bez svrhe''

Treba se postarati o uzglavlju –

kad je obezličeno zlo prognano iz kreveta
znoj ljubavi, minimum tri puta nedeljno
ne predstavlja isključivo izlučevinu
senki osunčanih mesečinom
zadah tela demona zdravog tena
preplanulog hlada duša što tonu
u tišinu nepostojanja šminkajući njuške

9
***

Mit o plavuši srušen je u kafani na autobuskoj stanici

neonske reklame su odisale prazninom
i velike rokenrol prevare tu bi propadale
pred pravim licima nakaza turizma

Ispijali su krigle
beznađa na točenje
dok su njihove žene
raširenih nogu
gubile vreme

10
***

Pritajena seta fotomodela

emitovana je sa ekrana iz izloga
na nas dva p'jana
Bili smo trn u oku noćne patrole
jedini osumnjičeni
u slučaju da se nešto dogodi
tokom dobrovoljnog policijskog časa

11
***

Lešinari se okupljaju oko našeg stola

menjamo mesta kako bi ih zavarali
brada me ne skriva dovoljno, opet
suviše sam maljav da bih bio
mladi uspešni učesnik
reciklaže snova

Sahranite me u kadi
da bi poslednji stih
značio zaborav

12
EVO

Nema vode
zalivam govna

13
II

14
***

Iza paravana našeg obrazovanja

neopaženo se pripremao za nastup
svirepi klovn s prefinjenim ukusom za dečje meso...

''Hajho, hajho...''

Patuljci zadojeni mržnjom

marširali su oko školskog igrališta

Uspeo sam da razaberem

samo poslednje reči pesme:

''... da koljemo!''

Usledile su silne nesuglasice

s prizvukom
stihova za decu i mlade

Zvaničnih saopštenja
povodom havarije
(''Greška u programu,'' itd.)

Statistike...
(''Na primer, svakome može da se dogodi
da noć provede u staničnoj čekaonici)

Piknik iza benzinske pumpe

poremetio je dnevni raspored –
jednom zauvek

Janko kaže:''Ako postoji

samo bol, onda je svejedno
sasvim svejedno''

Pratili ste poslednju epizodu

serije o grupi omladinaca
u malom industrijskom gradu
Ostanite na istom kanalu

15
***

Komšije sa nižih spratova

pitale su se ovih dana
zašto im je u subotu uveče
televizor proleteo pored prozora
Pogotovo su ih povremeni pucnji zabrinjavali
Zanimalo ih je takođe
čime se njen mladić bavi
kada je tako retko kod kuće
Meni je bilo svejedno
Nisam pratio tinejdžerske serije
a ona je kuvala neverovatno dobru kafu
Jebote kako flauta ume da zvuči
i krv da bude tamnocrvena
zato je priča o Viljemu Telu
bolja od nesrećnog braka
Samo da nije rekla
''On je moj čovek!''
sve bi bilo u redu
sve bi bilo
savršeno
OK.

16
***

Sećam se vremena kada je prozor

bio moja jedina veza sa svetom
Otac se skrivao iza vrata
i morala je da bude potpuna tišina
kako bi ostavili utisak
da u stanu nema nikoga
sećam se da sam pocepao
rođendansku pozivnicu devojčice
u koju smo svi bili zaljubljeni
od prvog dana škole
Kasnije mi je pitanje:
''Kako mogu tako?''
postalo smešno
Neke druge odgovore sam tražio
a ulica mi je ponešto pružala
Tada su se i svetla rano gasila
a ono ''neki drugi put''
često smo slušali

17
***

Kalemljena je u paklu
I s njenog lica iščitaćeš silne stihove
te tužne poezije grubog izraza

O, kako sam osetljiv

prema devojkama odanim porocima
nad koje se nepravda nadvila
prateći ih u korak kao vražji oblak –
dželat lepršavih senki
sateravši Sunce unutra
da čami i pričeka
odabranog rasvetljivača
što će ga usmeriti ka
tamnoj strani duše

Strogo, ali pošteno

pružena joj je šansa

18
***

Gladni smo otišli na spavanje

maštajući o jagodama i mleku
razmišljajući kako da nazovemo
sutrašnji dan
Dan srdačne iskrenosti
ili
dan neskrivenih pogleda
ili
savršeniji dan
svejedno će biti kako smo ga zvali
ali setiću se samo posteljine
svetla u kupatilu
šolje kafe do pola popijene
još uvek tople
ispod koje je virila
nabrzinu napisana poruka:
''...''

Bio sam spreman

slušajući radio i kišu
da oprostim našim bezazlenim
divljim srcima
prisiljenim na samoću
prikucanim za asfalt

19
***

I onda napunim pepeljaru

i beznačajni stihovi naviru
s vetrom koji zaledi sva zrnca
dok učim da ga zauzdam
po cenu nezdrave krvi
i zdravog razuma

I jedan sneni lik

ispred sveg ovog bola
postojan i jasan

I u ovom snoviđenju
nespojenih ljubavnika
čini buduće buđenje
konačnim odlučnim
korakom ka onim noćima

I slutnji sigurne
stvarnosti
slatke i sluđene

Ka izglednom isčekivanju
odličnog dana...

Bez najave tragedije

do daljnjeg dok se bogovi
ne ispune gnevom i zavisti

I zajednički stihovi
ne ispišu godine

Smem li već da kažem:

''...
iako jedva Te poznajem''

20
***
U prolazu rastuži me prizor
pred izlogom starica
nekoliko cm iznad pločnika
okamenjena kao da ne pripada
nezdravoj sredini, velegradskoj gunguli

Obema rukama steže

buket koji vene

Ali žurim i nemam

ni prebijene pare
za iščezli miris poljskog cveća

Što bi završio u prvom kontejneru

ili na trotoaru izgažen i
zaprljan otiscima prebrzog tempa

Ta nepomična i nema slika

promakne kao filaž
stara žena, bez životnog žara
nedostojna poštovanja i
skromnih sredstava koja pokriju
tek osnovne potrebe

Ona je kolaž Žaka Prevera

prema motivima
pesme

Istog autora

21
***

Kao poderana i uz put napuštena

knjiga (prelistana nogom
znatiželjnika)... Osamljena

Patetična, detinja duša daje znak

za ubrzan korak
da bi ispod podvožnjaka zastala

U trenutku kad protutnji voz

Autodidakt
napokon ume, sada poznaje

Veštinu prevođenja otuđenih snova

u postojane želje
pohvale i truda vredne

22
***

Hladna voda dodade žutu traku

drumu zanemarenih misli zanesenjaka

Umivanje je sprečilo prekoračenje brzine

pa žarulje u glavi ne pregoreše

... Ali tek miran biću kada pri dnu

Tvojih leđa usnama istetoviram znak –

Šaru što nose najdraže Suđaje

iz plemena nesvakidašnjih žena

One me odvode kroz stranice poezije

u slatko ropstvo da me podoje

Plemenitom iluzijom -------------------

---------------------------------------------

Polažem je u knjigu zaveta zapečaćenu

ovim rečima, ćutanjem i semenom

23
***

Jutro nas otkriva

i svo slepilo
postaje vidljivo

a naga, oguljena svest

s bolom upija
uvertiru velegrada

uobičajenosti

nakon milog huka

i bezazlene buke
zajedničke noći...

Još tren i čućeš!

...

24
***

Kada se decibeli u javnosti

podignu do granice bola
a u sobama utišaju

Ukazaće Ti se
u punom sjaju spoznaja
Petak je i gde, zašto, čemu

Ili kome pripadaš!

Jasan nagoveštaj kuda
dalje ili koraci već su cilj

(Šapat je štit tajni

u našoj tišini)

25
***

Samo Ti znaš šta se događa iza kulisa

Vučeš moje konce
skidaš mi osmeh kao šminku
dok se u ogledalu i dalje smejem
dok sufler prima čestitke

Pozivaš me na paradu oslobođenih robova

unapred oplakujući
izgaženo cveće na gradskom trgu –
upozorenje pobednicima

26
***

Ponekad je neophodno prihvatiti

u celini stvarnosti bez razlomka
surogat nežnog i bolnog sna
brutalnom neumitnošću:
''Biće da je i to život
tu pred nama...'' (bez 'zalud
kenjkavog zapitkivanja)

Dok se ništavni sadržaj

razbijenog drevnog sata
u kratkom roku, bespovratno
osipa kroz stisnute šake
u prazninu, tu pred nama...

27
***

Sasvim je razumno sto očekuješ

Da osim što Te posmatram i prozborim
(zato ne bih hteo da razočaram)
neke reči koje bi trebalo na kraju
da znače: ''Poželjna sam!''

28
***

Kada pruga krene da se račva

gavran čarni
oglašava
blizinu grada

Zloslutni zvuk
što se lomi kroz noć...

Ujedno bliži se i dan

s kojim rastanak
s prošlošću
sasvim je izgledan

Uz nadu da će biti
i bezbolan
poput prekida
poznanstava iz voza

29
OBJAVA TAJNE

Mnoštvo šumova, uzdisaji

iz našeg prašnjavog ateljea ljubavi

Na brdu bliskom zvezdama

ulovljeni biće, pričvršćeni stereo-ramom

A podlogu utišanog sveta

išaraće slogovi brižno složeni

U prozaičnim pesničkim prilikama:

NOĆU U SAMOĆI, TOKOM DUGIH GODINA

LEPE I NEŽNE TUGE – udružene oživeće stihove

knjige koja pruža na uvid dodire

Oduvek priželjkivane...

17. 11.2005.

30
LIRSKI INTERMECO

con amarezza

31
***

Hiljade spajalica ugledah na ulici

ovih godina raščerečene ljubavi

Svi ti neuhvatljivi trenuci i značenja

poklon od pepela – za Nju

Trzaj u snu

32
***

U vreme punog meseca i PMS-a

rečima s više oštrica izgrebemo srcad

Zatim neutešni, poluludi grcamo od plača

voljena divlja mačka i jedna obična budala

33
***

Zbilja, zašto budiš ono najniže u svom čoveku?

(Žaba Ti iz usta iskače!)

Šta učinismo da nam ljubav obljutavi?

Znaš li istinitu priču, ne vic ili misteriju:

''Kad je svoj čovek

izašao da kupi cigarete...''

???

34
***

Pada mi na pamet, ipak

poimam

(Ponešto za pamćenje)

Da si jedino
meni bila verna

U profanom
i svetom smislu

(Ovih godina sunovrata

i grabljenja trenutaka)

Ljubavi

35
***

Noć upamćena po nevinom poljupcu

i s druge strane prvim udarcima
ljubavi budalaste

Otkad sam svestan padam poput anđela

kroz tišinu đubreta bez svrhe
u hladnu laž da sa dna života
išiban žudnjom podnesem izveštaj

Da bih dohvatio krila, po naređenju

ili sopstvenom nahođenju, sam đavo zna
potkresana

Samome sebi

36
***

U telu optočenom olovom koje čini

da vrim iznutra
nema radosti moje grešne –
divota kunilingusa

U malom paklu na delu

gde iz muljače duše
kuljaju kiseline u obraze
vrškove, jezik i još jedan vrhušak

(Slatki prsti u ustima)

Kada otrovna krv pesnika

prestane da juri za duhom
zlim što izgoni zdravlje
izgnaće ludilo moje ljubavi

I ostaviti telo optočeno olovom

da vri iznutra i korozira na zraku

37
***

Prljavi ples plastičnih kesa, prašine i opalog lišća

(idući stepeništem čućeš dahtanje iz lifta)
ljubavni zanos, kiša i asfalt
savršeno odglumljen pod prolaznim sjajem farova
pregažen, ne, to nije željena stilska figura
već, zaista, scena – dole na autobuskoj stanici

Noćas je naš dom obijena vešernica na potkrovlju solitera

po vertikali iznad dvosobnih stanova
(44 m2, prosek 2,7 člana domaćinstva)
gde za poeziju mesta nema...

Bljesak svesti –
sada znam da je ''Svijet seksa'' Henrija Milera
ipak trebalo da ostane u rancu 1000 km
da bismo ušli na ista vrata...

...pred koja nas je dovelo

samoizgnanstvo u udarnom TV terminu
a nakon ponoćnih vesti
čarolija tek je počela!

38
***

Kako olako istrče reči

što sapliću nas
upućujući
jedno od drugog

39
GODINU DANA KASNIJE -
INTIMNA PROGNOZA ISPOVESTI

40
*

''Mestimično oblačan
sa dugim sunčanim intervalima''
Čudan dan. Početak nedelje i već...
Slagao sam Te!

Oseka sunca privremeno

zavladala je u ovom delu grada

Ali savremena sredstva

komunikacije navode dvoje
da utisak ostane pozitivan
do susreta odgođenog
do privatnog događaja godine!

Mučile su me depresije
s proleća one jesenje
učinile da u pesme
ušeta po vrlinama poznata

Nagađajući kakvo bi buđenje

trebalo da bude

Dovoljno zlatnog zraka

udahnuo sam u jednom
od svojih gradova
minulog leta

I toliko toga još ima

da se ispriča, pa sada škrt
brišem čitave stranice

41
*

Lakoma ćud
u nezdravoj okolini

Da li sam pomenuo
kako u zanosu bejah spreman
i poeziju da napustim
ispred vrata

Doma za nezbrinuta
slomljena srca?

Epistole adresirane
na neizgrađene kuće duhova
spasile su nežni mozak
nagrđen otkrićem moći zla

Bio sam bitnoj i najbliži anđeo

i demonski ljubavnik –
gordi princ od ovog sveta

Obračun uplakanih
buđenje iz analgeze
okončano je batrganjem
pesnice i tužne pesme
pregažena ostade sva
lepota vezanosti

Samo nadsvakodnevni tok

ne Bog il' Đavo koji se kriju između dana
dovedoše do svih događaja i sve rđe

O, čestitog mu kurca
sve se izdešavalo
u pravom trenutku

(U ovom slučaju nije se kao pre

ponešto i ponavljalo sa odstupanjima
mesta, vremena i sporednih likova -

42
sve drugo je dovodilo do ludila)

Adikcija i alijenacija
sve u svoje vreme

Hladno je bilo tek

nakon zime

I moram da priznam
da ni poprilična svota –
novac izvučen iz kutijice
od 16 mm filma iza ormana
iz prašine nije doneo
ništa osim upornog kašlja
i pocepane duše

Nepoverenja roditelja
i upropašćene ljubavi

I saveta prijatelju
slikaru utonulom u opijatsku tegobu

Dolari se lako troše i

sasvim lako
Tebe potroše

Nervni slom i pelene

drugog dana apstinencije

Univerzalnu poetiku užasa

morao je sam da proživi

43
*

Fenomen! Uvek na putu

sklon greškama i pridavanju
preuveličanog značaja
pometenim tragovima

(Tek smešni putnik koji sabira

svakodnevnu kilometražu
i oglašava svoje postojanje
beleškama iz tramvaja)

Ponešto imam priliku

da saopštim milionskom auditorijumu
ali umesto epistole o trenutku
otkrića i ushićenja, kritike priproste
upitanosti o aksiološkim obrascima
primenjenom stvaralaštvu i
količniku satisfakcije

Umesto detaljnog opisa obavljenih poslova

raznovrsnih interesovanja, priznanja o
neprimerenosti povremenog
uznemiravanja privatnosti

Iznenadne obuzetosti od ranije poznatom

izvesnih izazova i izazvane živahnosti
zahvalnosti i divljenja, poziva na ples

Utvrdiću samo da sam pre petog godišnjeg doba

ostatke prijateljstava i ljubavi
uglavnom istraživao u sebi kao bestidnik
Uzajamno smo se izgubili!

44
*

Osvrni se na popodne

Premeri stranice
u ovoj igri bezgranične ispovesti

Uništenu prazninu
pred poslednju dnevnu svetlost

Suvislom reklamacijom uslova

i sopstvene krivice

Kompilacija iskustva
o tome se ovde radi

Kao i ničim izazvanom strahu

(osim, kad razmislim

Nestrpljenjem, preozbiljno
nazvanim...

Prekognicijom)

45
*

Upoznajući sebe neumoljivo

zamišljam njeno imanje
obrađeno u međuvremenu
organski, zdravo, ženski...

(Ubeđujem ovog što krije lice

da je tako i da je dobro što je tako
pripremajući se za poznanstvo
upoznajem sebe neumoljivo)

Prava pesma je dugo čekala

nekog poput
Tebe...

Da upozna svoje
produhovljeno naličje
(Idealno ogledalo
umesto idealnog čitaoca)

Da probudi u meni
instinkt lovca

Na stihove i sitnice

Da ima razlog
da obljubi poraz
i odbaci ga poput bednog kurvara

...nekog prema kome

treba da se ravna...

Uzdižući se kao senka

Jedino to oružje meni pripada,
dok tražim pedalj Tvog koraka
dok Sunce uzmiče... Čuo sam

46
Govor srca krotkog skitnice
(ako poželiš da znaš otkud znam
i zašto sam neizmerno siguran)

47
Marko Rajković (1982.), Beograd

Objavljivao poeziju u pančevačkom zborniku ''Rukopisi''.

2000. godine bio finalista poetskog konkursa "Desanka Maksimović'' za
učenike srednjih škola.
2000. godine učestvovao na konkursu Matice srpske za prvu knjigu i bio u
užem izboru, sa rukopisom ''Nebo iznad fabrike''.
Od 2004. radi kao novinar-saradnik u redakcijama za kulturu RTS-a.
Student je III godine Filološkog fakulteta, Katedre za opštu književnost i
teoriju književnosti.
Piše isključivo kratke literarne forme: poeziju, prozu, mikroeseje, scenarije.

Adresa: Jurija Gagarina 216/22, 11070 Novi Beograd

Telefoni: 011/21 59 328 i 064/165 32 65

48