1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava

- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke(
parnicni, vanparnicni i izvrsni ).- Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava
.- Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec
odnoseizmedju suda i stranaka , kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku.
- Gradjansko procesno pravo regulise
odnos izmedju pojedinca i drzave
u postupku zaostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava.- Zadatak ove pravne
discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskogsudskog postupka.-
Gradjansko procesno pravo
sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava
, ali, uodnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava.- Ove dve grane
prava stoje u interakciji.- Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim
materijalnopravnim normama odredjenasubjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije,
pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava.- Treba istaci da povrede
prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne
posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledumaterijalnopravne izjave volje povlaci
njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i saizjavama volje datim u gradjanskom sudskom
postupku ).-
Princip autonomije volje
stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu
vladavine

principa dispozicije stranaka.

- U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne
mozeda se odvija po sluzbenoj duznosti

SPOR I PARNICA
- Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.-
Pod sporom se smatra
zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u premadrugom pravnom subjektu
pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog
prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi.- Sporovi se resavaju u
parnici, u postupku pred sudom.-
Parnica predstavlja
skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud )koje su usmerene na
ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahtevasubjekta prava da mu
sud pruzi pravnu zastitu.- Dakle, neophodno je razlikovati
spor, materijalnopravni odnos
izmedju pravnih subjekata, i
parnicu, procesnopravni odnos
ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacnorazresava.- Moguce je da se parnica vodi, a
da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju
pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka

2.) Pravna priroda parnicnog postupka

- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka
koji nastajeu momentu predaje tuzbe sudu
i u kome se zasniva samo
procesnopravni odnos izmedjutuzioca i suda.
- Dakle, tek
kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica
, i uspostavlja se, osiminicijalnog, i procesnopravni
odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog.
-
Procesnopravni odnosi
koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su
javnopravne prirode.
- Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka.- Parnica se
okoncava u momentu kada sud donese o
dluku o sporu koja vise ne moze da sepobija
ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu,
kada se parnica okoncavavoljom samih stranaka
( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ).- Procesnopravni odnosi
u parnici se sastoje od
javnopravnih ovlascenja
( prava u materijalnomsmislu ) i
procesnopravnih tereta
( obaveza u materijalnom smislu ).- Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz
ovlascenja prema tuziocu i procesnihtereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu.-
Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku
stranke nisu obavezne da vrse bilokakve procesne radnje
, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica odnecinjenja opasnost da
stranka izgubi spor.- Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta.-
NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra
da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali
ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana
neceimati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica
togasto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju
negativno okonca.Dakle, procesni teret predstavlja
duznost u sopstvenom interesu
.- O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja,
osimvidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj

3 Pravo na pravnu zastitu

A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu )

- Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima
svako ko tvrdi da muodredjeno pravo pripada
, da je ono povredjeno ili ugrozeno.- Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu,
potpuno je
irelevantno na kom
cinjenicnom i materijalnopravnom
odnosu se temelji zahtev tuzioca
( on moze da bude i besmislen ).- Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u
razmatranje, premda je vec, primafaciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan.- U tom slucaju,
sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi.- Pravo na tuzbu
pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka.-
Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslova-
procesnih pretpostavk
B) Obim prava na pravnu zastitu
- O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja.-
Starije teorije
( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastituod
materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda
itrazi pravnu zastitu.-
Novije teorije
( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnogovlascenja subjekta
prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja
povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnuzastitu.-
Teorija o pravnozastitnom zahtevu
ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu.- Ono se ogleda u javnopravnom
ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu.- Tuzilac mora da bude titular
prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmetspora da bi se pravo na pravnu
zastitu iscrplo.- Zbog toga se ova teorija i naziva
ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu.
- Medjutom, jasno je da je
koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki
i da ne odgovara svrsigradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz
gradjanskopravnog odnosa.- O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti,
jer sud donosi odluku otome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi
zastitu tek nakonsprovedenog postupka i donete sudske odluke.- Dakle, ne moze se govoriti o
javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i
parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat oosnovanosti tuzioceve tvrdnje da
postoji zastitna potreba.-
Druga teorija ( pravo na presudu )
svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenjestranaka da od suda zahtevaju presudu,
konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa(
apstraktno pravo na pravnu zastitu
)
Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo
akosu za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke.- Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu
prosiruje obim ovog prava na
pravo na pravosudje
.- Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu
odgovara najvise principima pravnedrzave
.-
Pravo na pravnu zastitu je
javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, ukome gradjanin, subjekt prava,
ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu.- Obaveza iz ovog pravnog
odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme urazmatranje bilo koji zahtev za
pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt.- Pojedinac ne moze da se,
a priori
, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava.
V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS
- Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno
kao pravo napravosudje.
- Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s
pravomstranke na merotornu odluku

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak

- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje
ogradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih
i drugihgradjanskopravnih odnosa.
Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka
ex officio pazi da li resavanje spora spada usudsku nadleznost
, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP.- Ako u bilo kom
momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organuprave, oglasice se
nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu.- U ovakvoj situaciji
govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda
A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari
- Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da
ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari.
- Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti
mogu posluzititeoretski pristupi
o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari.- Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni
zahtev neposredno zasniva na pravnoj poslediciiz materijalnopravne norme gradjanskog prava.-
Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa.
- Ona se odredjuje po tome da li su
stranke u pravnom odnosu ravnopravne
( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u
odnosu subordinacije prema
organu javnevlasti ( upravnopravni odnos ).- Ova teorija moze samo delimicno da pomogne
prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer jemoguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore
privatnog prava, pri cemu su obe strane uovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o
pravnom odnosu javnog prava.- S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica
tice kupovine gradjevinskogzemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava.- Dalja
dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju
jeste
stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja

, odnosno obaveze iz pravnog odnosa

Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti
svakolice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj
stvari.- Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze
da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom,
odnosnogradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ).- U
situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnomi
negativnom sukobu nadleznosti
odlucuje Ustavni sud.
- Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije
odlucujucesledece:
a)
da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava mozeda
bude subjekt pravitanopravnih odnosa.
b)
da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosaresava u
oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ).
v)
kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka

ex officio pazi da li resavanje spora spada usudsku nadleznost
, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP.- Ako u bilo kom
momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organuprave, oglasice se
nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu.- U ovakvoj situaciji
govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda.
A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari
- Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da
ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari.
- Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti
mogu posluzititeoretski pristupi
o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari.- Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni
zahtev neposredno zasniva na pravnoj poslediciiz materijalnopravne norme gradjanskog prava.-
Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa.
- Ona se odredjuje po tome da li su
stranke u pravnom odnosu ravnopravne
( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u
odnosu subordinacije prema
organu javnevlasti ( upravnopravni odnos ).- Ova teorija moze samo delimicno da pomogne
prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer jemoguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore
privatnog prava, pri cemu su obe strane uovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o
pravnom odnosu javnog prava.- S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica
tice kupovine gradjevinskogzemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava.- Dalja
dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste
stavljanje akcenta na subjekteovlascenja
, odnosno obaveze iz pravnog odnosa.- Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna
da obaveze, odnosno da ovlasti svakolice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom
odnosu, odnosno o upravnoj stvari.- Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one
pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o
privatnopravnom, odnosnogradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski
materijal ).- U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o
pozitivnomi negativnom sukobu nadleznosti
odlucuje Ustavni sud.
- Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije
odlucujucesledece:
a)
da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava mozeda
bude subjekt pravitanopravnih odnosa.
b)
da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosaresava u
oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ).
v)
kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos.
B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka uupravnom
postupku
- U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar,
iobrnuto.- U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski
sudovi i upravni organi medjusobnonezavisni
i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi ogradjanskopravnoj ili, pak,
upravnoj stvari Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je
gradjanskopravnastvar, ali samo

dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku.

- Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na
utvrdjivanje postojanja braka, ocinstva i materinstva.-
Pravosnazne odluke gradjanskih sudova

obavezuju upravne organe

u granicama njehovenadleznosti.- Dominira shvatanje da je gradjanski
sud vezan odlukom upravnog organa u granicamanjene pravosnaznosti
, a to proizlazi a contrario iz clana 12. ZPP koji dopusta nezavisnoodlucivanje o prethodnom
pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti.- Kada se pred sudom u postupku za
naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenjaustanovi da je organ uprave utvrdio da
takav upravni akt nije nikada bio donet, ovakva odlukaorgana uprave obavezuje gradjanski sud.-
Vladajuce shvatanje o
vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organane treba prihvatati
i nuzno je da se
ono promeni
usled primene clana 6. EKLJP.- Prema praksi suda u Strazburu, obavezujuce dejstvo upravnog
akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta
odlucivao i sud u odgovarajucem postupku, dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za
ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije
Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom
- Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da
se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom.- U ovom situacijama,
ponosenje zahteva, najcesce organu uprave
, predstavlja
posebnuprocesnu pretpostavku
za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.- To su sledece situacije:
a)
naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru,
a krivicni postupak je obustavljen. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obratiMinistarstvu
pravde.
b)
naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. Ovde prvomora
da se obrati vojnim organima.- Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o
njemu uopste ne donese nikakvuodluku u roku od 3 meseca, osteceni tek tada moze da trazi
pravnu zastitu pred sudom.-
Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja, upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spade u
nadleznost suda, takav upravni akt je nepostojeci.
Kada gradjanski sud resi upravnu stvar odluka suda moze da se pobije zalbom.

GRADJANSKI SUDSKI POSTUPAK I KRIVICNI POSTUPAK

Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji
suenumerisani u clanu 1. ZPP.- Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog
ucinjenog krivicnog dela.
A) Sustinske razlike
- Gradjanski sudski postupak pociva na
dispozicionoj maksimi
.- Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice, tj. ne postoji gradjanski postupak koji
bise vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak
Krivicni postupak pokrece po pravilu
drzavni tuzilac ex officio
,a
izuzetno moze i osteceni
zauglavnom laksa krivicna dela.- U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima, vec
istrazna ( inkviziciona ) maksima.
- Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke, bez obzira na
tokakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu.- Odsustvo
dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni, nakon sto je optuznicastala na pravnu
snagu, ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama, odnosno dadrzavni tuzilac
npr. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja.
B) Adhezioni postupak
- U okviru krivicnog postupka,
osteceni
ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da
zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela
, tj. daodluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete, povracaj stvari ili
ponistajodredjenog pravnog posla.- Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka
imalo za posledicu odugovlacenjekrivicnog postupka,
ostecenog moze da uputi na parnicu
pred gradjanskim sudom.- Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak, ne gubi pravo da iste
zahteve istakne predgradjanskim sudom.
Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje dace
stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku.- Krivicni sud moze da
usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku
, samo ako
istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim.
- Kada krivicni sud donese presudu kojom
optuzenog oslobadja
od optuzbe ili odbije optuzbu iliiz drugog razloga dodje do
prekida krivicnog postupka
, sud ce
ostecenog uputiti da zahtev zazastitu prava iznese pred gradjanski sud.
- Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj
imovinskopravnizahtev realizuje u parnici
Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku
- Nacelno, gradjanski u krivicni sud s
amostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnimpitanjima
, koja po pravilu, spadaju u nadleznost drugog suda.- Npr. gradjanski sud moze da sam resava o
postojanju krivicnog dela koje je vezano zaimovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca,
ali moze i da prekine postupak, ako zeli daodluku prepusti krivicnom sudu
Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku
- Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja
nalazuodstupanje od principa nezavisnosti, kada je
o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odlucenou bilo kojoj vrsi sudskog postupka
( primer 79.str. ).- Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za
donosenje presudekrivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr.
trazi naknadu stetezbog ucinjenih telesnih povreda ).- Prema clanu 13. ZPP, g
radjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudomkrivicnog suda
i to dvojako:
a) u pogledu postojanja krivicnog dela.
- U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede, osudjeni ne bi mogao da
ugradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca, postojanje protivpravnosti,
postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice, kao i nastupanje same posledice
koja podpada pod bice krivicnog dela.- Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje
stete od one koja cini bice krivicnogdela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda.- Obrnuto,
gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bicekrivicnog
dela.- On je
vezan konstatacijom krivicnog suda

da je steta pricinjena
, ali
ne i njenom visinom
,ako ona ne cini obelezje krivicnog dela.
b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca.
- Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno, gradjanski sud je
vezanutvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja
kod osudjenog.- Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice, trebalo bi uzeti da je
gradjanski sud
vezan utvrdjenjem krivicnog suda
, narocito u situacijama
kada mogucnosr i obim naknadestete zavise od vrste krivice

Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu,

gradjanski sud nije vezan presudom
kadasudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile
osnov zautvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca.- To ima opravdanja u tome da
kategorije krivice ( umisljaj i nehat )
nisu identicne u krivicnomi gradjanskom materijalnom pravu
, kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanjagradjanskog i krivicnog pravosudja.
D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku
- Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra
uslucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi, izmedju ostalog, i
ondakada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu, njegovom detetu…-
Ako presude krivicnog suda nema,
gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnogdela kao o prethodnom pitanju.
- Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ),
gradjanski sud je vazan tomodlukom.Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda
- Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda
kada materijalnogradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih
pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.- Npr. predlog za ponavljanje
parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo
povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke.
E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku
- Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja, kao i iz opsteg ucenja o
postovanjuodluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti, prozilazi da je
krivicni sud vezanpresudom gradjanskog suda.
- To narocito vazi
kod preobrazajnih presuda
( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu
statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom
( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ).- Npr. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti
nekog lica zbog krivicnog dela kradje,on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je
vlasnik stvari.
Parnicni i vanaprnicni postupak
- U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi, vec se on pokrece, u prvom redu, radi
zastitelicnih i imovinskih interesa pravnih subjekata.
A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku
- Vanparnicni postupak nije homogen; postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje
suodredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku; lice
seoglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti...).-
Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka
nije moguce izvesti jasnu demarkacionuliniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka, onako
kako se to cini u odnosu na upravni ikrivicni postupak, gde je glavni kriterijum razgranicenja
predmet postupka.- Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde
koristi naredba zakonodavca
, pa ako jezakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni, onda ce on biti takav, i
obrnuto.- Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari, onda je
sigurno da ce se ona raspravljati uvanparnicnom postupku, posto nema spora
, tj. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku.- Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari,
kada postoje
suprotstavljeni interesi ucesnika
,kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski
kriterijumiza razgranicenje Kod nepravih vanparnicnih stvari

zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba dase rasprave u vanparnicnom postupku
, a ponekad to cini sudska praksa, kao sto je to slucajkod egzekvature.- Kao dopuna razlikovanju
parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita
teoretska merila.
- Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo, gde se
parnicni postupak
nazivao
spornim
, jer se pokretao protivno volje tuzenog, dok se
vanparnicni nazivao voljnim
.- Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora:
ako sudresava o sporu, resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto.- Ova teorija nija
sasvim konsekventna, jer parnica moze da se pokrene, a da spor ne postoji;Takodje u nepravim
vanparnicnim postupcima spor postoji, ali je zakonodavac iz razlogacelishodnosti odredio da se
treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka.- Teorija spora moze da se
dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka
B Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupkaa)

Parnicni postupak se nikada

ne pokrece po sluzbenoj duznosti
, dok se vanparnicni postupkaupravo pokrece na taj nacin.
b)
Parnicni postupak ne moze da postoji bez
dve stranke
( tuzioca i tuzenog ), dok uvanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka.
v)
U parnicnom postupku dominiraju
samo dispoziciona i raspravna maksima
, dok je uvanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj. dispozicija ucesnika je
bitno uza)
V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka
- Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju
sopstvene nadleznosti,odnosno nenadleznosti, tako da
samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnojstvari.
- To ima za posledicu da tzv.
deklaratorne odluke donete u jednoj
, odnosno drugoj vrsti postupka
ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka
.

- EKLJP se primenjuje
ratione personae
na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnihorgana Srbije.- EKLJP se primenjuje
ratione materiae
na sve garancije koje su sadrzane u cl. 2-14. Konvecnije.- EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa
se primenjuje
ratione temporis
samo na one cinjenice kojesu se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji.
A) Pravo na pravicno sudjenje
- „U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan
inepristrasan sud koji pociva na Zakonu, i to u primerenom roku.“
B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju:
a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu )
- Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju, koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u
kojojse postupak vodi, mora da se pruzi pravna zastita.
b) Pravicno sudjenje
- koje ukljucuje:--> Pravo na kontradiktoran postupak, sastoji se, prvo, iz obaveza suda da uzme
u obzir svecinjenicne navode, svu pravnu argumentaciju stranaka, kao i njehove dokazne
predloge.- Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i
dokazne predloge.--> Ravnopravnost stranaka--> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku- Treba
istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu
zasniva svoju odluku.--> Pravo na odluku u primerenom roku--> Pravo na usmenu raspravu i
objavljivanje presude
V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudomG) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i
stecajni postupak
- Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke, ali i svakog drugog izvrsnog naslova
predstavljaderivat prava na pristup sudu, odnosno prava na tuzbu.- Mnoge garancije koje sadrzi
EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode, kao i
zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu( npr. javnost sudjenja,
ravnopravnost stranaka ).
3.) Zakoni: ZPP, ZVP, ZIP, ZSP.4.) Sudska praksa
- Sudska praksa
nije izvor prava
ili se moze reci da jeste izvor prava, ali s veoma ogranicenimdejstvom.- Prilikom utvrdjivanja
stavova prema znacajnijim, spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se
sednice odeljenja
, kao i
opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda
.- Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja,
a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja.- Prvostepeni sud je duzan
da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi svasporna pitanja na koja je
ukazao drugostepeni sud, ali
prvostepeni sud i dalje nije u obavezi dausvoji pravna shvatanja viseg suda.5.) Pravna nauka
- U Srbiji je zanemarljiv znacaj.10

8.) Norme Gradjanskog procesnog prava

A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka
ratione loci

- Vrsenje funkcije pravosudja, jedne od suverenih funkcija drzave, ograniceno je samo na

njenuteritoriju, de facto
na teritoriju Srbije.
- Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu, domaci sudovi ce zamoliti da
se procesna radnja izvrsi u okviru
madjunarodne pravne pomoci
.- Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom, koja treba da sadrzi naziv i
opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda, okolnosti cije postojanje,
odnosnonepostojanje treba utvrditi.- Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje
zahtevane procesne radnjecelishodno.
B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava
ratione personae

- Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju

na drzavljane
RS kao i
na strance iapatride
koji su nastanjeni u RS.- U pogledu kategorije lica postoje izuzeci- neke kategorije stranaca,
strane drzave imedjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja, kada je
to predvidjenomedjunarodnim pravom.- Ova kategorija uziva
imunitet
od pravosudja domacih organa, koji moze biti svojak: imunitetod jurisdikcije domacih organa;
imunitet od izvrsenja.- Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora
proizlazi iz delanja drzave
iure gestionis.
- Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet
oddomaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih
pretpostavkiza vodjenje spora.
V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava
ratione temporis

- Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu, na taj postupak
cese primeniti
iskljucivo odredbe novog zakona.
- Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je
zakonstupio na snagu, irelevantna je za primenu procesnih zakona.- Druga situacija se javlja
onda kada novi zakon stupi na snagu, a parnica je u toku
.
- Tada se odredbe
novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku
.- Ova neposredna primena znaci da
norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo
.- Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva:
a)
Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim
seokoncava prvostepeni postupak, na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. Npr:
Prvostepena odluka je doneta 15. februara 2005. Tuzilac je izjavio zalbu 25. februara.Postupak
po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a.
b)
Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a, sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre
22.februara 2005, dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a.
v)
Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za
postupak povanrednim pravnim sredstvima
; Ovi postupci, zapoceti do dana stupanja novog zakona nasnagu, okoncace se po pravilima
starog zakona.11
- U pogledu proteka rokova, u tekucim parnicama bi trebalo primeniti
stari zakon
, jer se na tajnacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti.- Sto se tice primene procesnih normi
na nadleznost sudova, dosledno se primenjuje
princip otrenutnom vazenju
procesnih zakona.
9.) Nezavisnost sudstva
- Ustav stipulise da sudovi nazavisni, te da sude na osnovu Ustava i zakona.- Nazavisnost suda
podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave, stranaka i oddrustva.-
Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja
na sadrzinu pojedinacnih pravnih akatasuda, a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju.-
Sud finansira drzava
a ne stranke, tako da je finansijski nezavisan od njih.-
Nezavisnost sudije
se garantuje i ostvaruje na sledece nacine:
a) Nacinom izbora sudija.
- U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva.- Biraju se na sledeci
nacin: kada se kandidat imenuje prvi put, bira se na period od tri godine, i utom slucaju ga
predlaze VSS a bira Skupstina.- VSS ima 11 clanova, a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-
a, ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ), 6 sudija, 1 advokat i 1
profesor, i mandat im je pet godina.
b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija.
- Sudijska funkcija je stalna, osim kada se sudija bira prvi put.
v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti.g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija
10 Izuzece sudije

-Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno,
postupajucisudija moze biti iskljucen, izuzet iz sudjenja.- Z P P
razlikuje iskljucenje od izuzeca
sudije.-Do
iskljucenja
dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga; Za postojanje tih razloga se
vezuje
neoboriva pretpostavka da sudjenje nece bitinepristrasno.
-Kod izuzeca , in concreto postoje
okolnosti koje ne daju garancije
za postojanjenepristrasnog sudjenja
Razlozi za iskljucenje
- postoje tri grupe:
1.)
Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da
niko ne moze dabude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari
; Sudija ne moze suditi:
a)
ako je sam stranka, zastupnik ili punomocnik stranke.
b)
ako je sa strankom u odnosu saovlascenika, saobveznika ili regresnog obveznika.
v)
ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu.
g)
ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa.
2.)
Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje
srodstva izmedju sudije i nekogucenika
; Iskljucice se sudija
ako mu je stranka, zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, ili mu
jesupruznik srodnik po tazbini do drugog stepena..
b)
ako je staralac, usvojenik ili usvojilac stranke, zakonskog zastupnika ili punomocnika, ali
akoizmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo.
3.)
Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa
ucescem sudije u drugim postupcima u istoj
ili povezanoj stvari; Iskljucenje je nuzno:
a)
ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak.
b)
ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije

- Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja, odnosno postojanja braka;
za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti; za ponistenje priznanja ocinstva; za zastitu
pravadeteta; za lisenje roditeljskog prava...- ZOO priznaje javnom tuziocu
pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora.
- JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica
zaumrlo; predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica.
2.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa.
- O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada
ucestvuje u parnicikoja tece izmedju drugih lica.
- Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji
sumnjada jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu
prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da
bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.- Svoje ucesce u parnici
moze da prijavi
samoinicijativno
ali i
na poziv suda.
- Kada ucestvuje kao intervenijent,
JT nije stranka.
- JT se ne pridruzuje nijednoj stranci, vec u parnici ima
samostalni polozaj
( osnovna razlika odobicnog umesaca ).- JT pomaze sudu da
spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnimpropisima
, javnim poretkom i pravilima morala.- TJ moze, u granicama tuzbenog zahteva, da predlozi da
se utvrde cinjenice koje stranke nisunavele, da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile, a
priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ).
3.) Ulaze vanredne pravne lekove.
- Radi se o
zahtevu za zastitu zakonitosti
, koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke.
12.) Advokatura
-Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog
sistema inarocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku.-
Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke, ali je i organ u sistemu
pravosudja.
A) Polozaj advokature u pravnom sistemu
- Advokat je duzan da
stiti interese stranke
, da svojim postupcima i parnicnim radnjama
doprinese zakonitom, pravilnom i efikasnom
odvijanju gradjanskog sudskog postupka.- Advokat je duzan da
odbije pruzanje pravne pomoci
u sledecim slucajevima:
a)
ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu.
b)
ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana.
v)
ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj
stvarizastupa suprotna strana.
g)
ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice
udrzavnom organu.
d)
u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom, Statutom i Kodeksom.14
B) Organizacija advokature
- Advokatura se obavlja kao
nezavisno i samostalno zanimanje
radi pruzanja pravne pomoci.- Pravo upisa u
imenik advokata
ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnogfakulteta; polozen pravosudni i
advokatski ispit; drzavljanin Srbije; potpuna poslovnasposobnost; nije u radnom odnosu;
nema drugu registrovanu delatnost; da nije osudjivan zakrivicno delo koje ga cini nedostojnim;
da je dostojan poverenja...
V) Odnos advokata i klijenata
- Odnos advokata i klijenata se zasniva na
ugovoru o nalogu
( bitna pismena forma ).- Advokat
nije obavezan da prihvati ponudu
klijenta, a izuzetno advokat
ne moze da odbije
dazastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku
pomoc.- Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku
zastupa po svom najboljemznanju i umecu
, te
cuva kao tajnu
sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga,odnosno prilikom pruzanja pravne
pomoci.- Advokat ima pravo na
nagradu i naknadu troskova
za svoj rad prema advokatskoj tarifi,medjutim, advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede
placanje honorara i troskova u pismenoj formi.-
Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata
u sporu, pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti, kao pritivan javnom
poretku.- Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u
vodjenjuspora, duzan je da klijentu koji je izgubio spor
naknadi stetu
prema opstim pravilima.
G) Profesionalna odgovornost advokata
- Za povredu svojih profesionalnih duznosti, advokat odgovara
disciplinski pred
organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore.-
Povredom njegovih duznosti
smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu:
a)
postupanje protivno prinudnim propisima i moralu.
b)
preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno
voljistranke.
v)
javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga.
g)
kontaktiranje sa protivnom stranom.
d)
postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa.
13.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku
-Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac
ostaviostrankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj
postupka,odredjivanje predmeta i obima raspravljanja.
1.) Pocetak parnicnog postupka
- Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak
pokrece stranka, tuzilac
.- Nikada ga
ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti
. Od ovog principa nema izuzetka!Dakle ne vazi
princip oficioznosti
.- Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni
pandan autonomijivolje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu.
15
- Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije, s obzirom na to da je rec
omaterijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam
daistakne prigovor kompenzacije ).
2.) Odredjenje predmeta spora
- Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju
sudu i granice u kojima ce on da odlucuje
,tj. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku.- Sud ne moze svojom
odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisuzahtevale, niti im moze odbiti
zahtev koje one u toku postupka nisu iznele.- Npr, sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos
nematerijalne stete od zahtevanog, cak i ako bi,na osnovu utvrdjenih cinjenica, dosao do
zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos.- Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je
trazio u tuzbenom zahtevu,
tako da tuzilac,u svakom slucaju, snosi inicijalni rizik
prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva.- Da bi se ublazile negativne strane resenja,
po kome tuzilac snosi inicijalni rizik, zakonodavacmu je priznao pravo da i u toku postupka
disponira svojim tuzbenom zahtevom (
preinacenjetuzbe
).- RAZGRANICENJE ODLUKA
INFRA PETITA
I
ALIUD
- O odluci
infra petita
govorimo onda kada je
tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio
, pri cemu se pravna posledica, sadrzana u izreci presude, kvalitativno ne razlikuje od
pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu.- Nasuprot tome,
aluid
postoji

onda kada
sud tuziocu dosudi nesto drugo
, a ne ono sto jezahtevano u tuzbenom zahtevu.- Infra petita je
dopustena
, za razliku od aluid-a, koji
nije dopusten.
- Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora, a sud je doneo presudu op raskidu
ugovora.
3.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima
- Ni drugostepeni sud ni VKS
ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima
, vec suvezanim inicijativom stranaka, odnosno one strane koja je parnicu izgubila.-
Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da
preispituje u onom deluu kome se prvostepena odluka pobija.
- Npr. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu
500000na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete, pa se na tu presudu tuzeni
zali alisamo na iznos nematerijalne stete, onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo
deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu.- Stranka koja je izgubila parnicu moze
potupno da se
odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek
,a moze i da
povuce vec ulozeni pravni lek
.
4.) Okoncanja parnice voljom stranaka
- Tuzilac moze, u principu, da povuce tuzbu, onako kako ju je i podneo, i nakon povlacenja,
sudne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi
o tuzbenom zahtevu, pa je
parnicaokoncana
.- Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim
zahtevom.- Tuzenom koji se vec upustio u spor je, ponekad, u interesu da dobije konacno resenje
za svojsporni odnos s tuziocem, te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe, od momenta
upustanjatuzenog u raspravu,
tuziocu potrebna saglasnost tuzenog.
- Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora te da zakljuce sudsko
poravnanje.
Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora, ali i
okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave.
- Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu, poverilac
nemora vise da vodi novu parnicu protiv njega, vec moze neposredno da zahteva prinudno
izvrsenjesudskog poravnanja.- Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne
pripada pravo ciju je zastitu trazio utuzbenom zahtevu, i tada moze da se
odrekne tuzbenog zahteva
.- I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna, te mu zakonodavac
ostavljamogucnost da
prizna tuzbeni zahtev.
- Sud ne moze da ispituje
da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno
, vec je vezanovakvom dispozicijom i
duzan da donese presudu
na osnovu odricanja, odnosno presudu naosnovu priznanja.- Za razliku od povlacenja tuzbe,
odricanje od tuzbenog zahteva
ima za posledicu
donosenjesudske presude koja predstavlja
konacno resenje spora
za stranke.- Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev, nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca, ni
obrnuto.
14.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku
1.) Saznavanje cinjenica Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni
zahtev zasniva, postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje.- Posto stranke po svojoj volji
pokrecu parnicni postupak, logicno je da nacelo dispozicijeobuhvati i obavezu stranaka da
pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud.- U principu, sud moze da zasnuje svoju
odluku

samo na onim cinjenicama koje su strankesaopstile sudu

u toku postupka.- Ovakav nacin saznanja cinjenica
pociva na raspravnom nacelu
koje nije nista drugo doderivat dispozicione maksime.- Parnicni postupak u Srbiji
ne pociva na cistom raspravnom nacelu
.- Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o
osnovanostituzbenog zahteva.- Dakle, sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u
osnovu svoje odluke uzme i onucinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne
pozivaju.- U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da
sud utvrdjuje cinjenicno stanje
“na osnovu rezultata celog postupka”
Dokazivanje
A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi
- Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim
cinjenicama koje su medjustrankama sporne.
- Dakle, ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela, a druga ih je izricito priznala, ili
ihnije osporila.- Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate
cinjenice, akosmatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na
nacin koji jeu suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obicajima.
Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka
-
Sud nije duzan da izvede sve dokaze
koje su stranke predlozile, jer je zakonodavac dao sudumogucnost da sam odredi koji ce se
dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.- Npr. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka, ali
sud moze da utvrdi da je dovoljno da sesaslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru.- Prema
vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi
samo one dokaze kojesu stranke predlozile.
- Npr. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je
bitan,ako nijedna stranka nije to predlozila.
3.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki
- Pravilo je da sud
ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki
.- To znaci da sud, nezavisno od volje stranaka, utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih
zavisida li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost, da li postoji apsolutna
nadleznostsuda
Nacin primene raspravnog nacela
- Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve, pri
cemu je
za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu
.- Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice
kojeidu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se, nakon dokaznog postupka, pokaze da su
onetacne.- Medjutim, do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost
tuzbenogzahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog.- Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje
govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva, pri cemuih tuzilac u tuzbi ne navodi, doslovna
primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i samtuzilac pozove na istu cinjenicu kako
bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno, jer se navodi da nije
bitno od koje strane je sud saznao za postojanje nekerelevantne cinjenice ).- Tuzilac ne bi morao
da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneotuzeni, a iz kojih proizlazi
da je tuzbeni zahtev osnovan.- Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje
govore u prilog njegovojneosnovanosti, uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve
cinjenice
15 Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku

-Usmene parnicne radnje se preduzimaju

na rocistima
, dok se pismene parnicne radnje preduzimaju
predajom podnesaka
sudu.-Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem:-
a)
nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu.-
b)
usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela.-
v)
usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza.-
g)
usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika,cime se
doprinosi koncentraciji postupka.
U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi
sprecavanja eventualnih zloupotrebaprocesnih prava
, a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu.- Z b o g d o b r i h i
losih strana
oba principa
, za GPP u Srbiji
karakteristicna je njihovakombinacija.
-
Stranke
, po pravilu,
mogu birati
da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno iliusmeno na rocistu; Od ovog pravila postoji
izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavacza odredjene parnicne radnje predvidja
obaveznu pismenu formu
.
A) Vazenje nacela usmenosti
- Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj
u odredjenimslucajevima sud nije duzan da raspravlja
sa strankama, na pripremnom niti na rocistu zaglavnu raspravu, vec
moze neposredno da okonca spor presudom
( presuda bez odrzavanjarasprave ).-
Presuda bez odrzavanja rasprave
moze se doneti ako se ispune sledeci, kumulativno postavljeni uslovi:
a)
da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu
da medju strankama nisu sporne cinjenice.
v)
da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke.- Sud je duzan da zakaze makar
jedno rociste za glavnu raspravu, i pored toga sto je, vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe,
stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao daresi i bez usmenog izlaganja
stranaka
da medju strankama nisu sporne cinjenice.
da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke.- Sud je duzan da zakaze
makar jedno rociste za glavnu raspravu, i pored toga sto je, vec nakon prethodnog ispitivanja
tuzbe, stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao daresi i bez usmenog
izlaganja stranaka.
U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje, u postupku po zalbi sud odlucuje,
po pravilu, bez usmene rasprave, ali moze da je odrzi (
fakultativna usmena rasprava
), kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje.- Tuzba, odgovor na tuzbu i pravni
lekovi moraju da se podnesu pismeno, u
formi podneska Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista, ali i tokom samog rocista
da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica, dokazne predloge i
pravna razmatranja
Jedinstvo glavne rasprave

- Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja

jednu procesnucelinu
, cak i kada nije okoncan na jednom rocistu.- Shodno tome, prilikom donosenja odluke, sud je
duzan da
uzme u obzir procesno gradivokoje je izneto na svim rocistima
za glavnu raspravu.- Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da
proceni priznanje inaknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne
postoji tamogucnost )
Nacelo pismenosti
- ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno:
podnosenjetuzbe, protivtuzbe, odgovora na tuzbu, pravih lekova i procesno punomocje.- Nacelo
pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmenoraspravljaju.- U
fazi pripreme za glavnu raspravu, sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu
na osnovu propustanja, ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. ( dakle ovde ne dolazi
dozakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ).- ZPP predvidja obavezni
pismeni postupak
jedino u postupku za izdavanje platnog naloga
.- U privrednim sporovima, odrzavanje rocista za glavnu raspravu je
fakultativno
.
Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku