UVOD O BANKARSTVU

•Značaj finansijskih tržišta i finansijskih institucija

•Funkcije i vrste finansijskih posrednika
•Istorija bankarstva
•Funkcije i regulativa banaka
Značaj finansijskih tržišta:

• Efikasna finansijska tržišta ključni su faktor privrednog razvoja

– (neefikasna finansijska tržišta- mnoge države u svetu vrlo siromašne)
• Banke i druge finansijske institucije omogućavaju funkcionisanje finansijskih tržišta
– Transferišu novac od onih koji štede ka onima koji žele da investiraju
– Novčani tokovi u finansijskom sistemu:

INDIREKTNO FINANSIRANJE

Finansijski Finansijski
Finansijski
instrumenti instrumenti
posrednici
sredstva sredstva
sredstva

Zajmodavci- štediše sredstva sredstva Zajmoprimci- korisnici

1. Domaćinstva Finansijska 1. Preduzeća
2. Preduzeća tržišta 2. Vlada
Finansijski Finansijski 3. Domaćinstva
3. Vlada
instrumenti instrumenti 4. Ino-zajmoprimci
4. Ino-zajmodavci
DIREKTNO FINANSIRANJE
Funkcije finansijskih posrednika:

1. Koncentrišu sredstva malih štediša

2. Omogućavaju čuvanje sredstava i računovodstvene usluge
3. Smanjuju transakcione troškove
 Koriste prednosti ekonomije obima
 Obezbeđuju likvidnost i usluge platnog prometa koje olakšavaju obavljanje
transakcija klijentima
4. Podela rizika (transformacija sredstava)
 Smanjuje se neizvesnost oko prinosa na aktivu
 Diverzifikacija aktive
5. Prikupljanje i procesiranje informacija- rešavaju problem asimetričnih informacija
 Problem negativne selekcije-pre transakcije
 Moralni hazard- nakon obavljene transakcije
6. Međunarodne banke pružaju finansijske usluge klijentima koji posluju u inostranstvu

- Male štediše plasiraju sredstva preko finansijskih posrednika, koji će ga iskoristiti za

kreditiranje ili kupovinu HOV
Vrste finansijskih posrednika:

Finansijski posrednici

Depozitne institucije Institucije ugovorne štednje Investicioni posrednici

Komercijalne banke Kompanije za životno osiguranje Finansijske kompanije

Štedno kreditne organizacije i štedionice Kompanije za neživotno osiguranje Investicioni fondovi

Depozitne institucije: finansijski posrednici koji primaju depozite i odobravaju kredite
• Komercijalne banke: Sredstva prvenstveno obezbeđuju prikupljanjem depozita
(transakcionih, štednih i oročenih), na osnovu njih odobravaju kredite i kupuju HOV.
• Štedno kreditne organizacije i štedionice: prikupljaju štedne depozite (udeli), oročene i
transakcione depozite. Odobravaju hipotekarne stambene kredite (ranije) i druge.
• Kreditne unije: Male kooperativne institucije za kredite, čine ih članovi određene
grupe, npr. članovi sindikata ili zaposleni određene firme. Prikupljaju depozite (udele)
i odobravaju prevenstveno potrošačke kredite.

Institucije ugovorne štednje: prikupljaju sredva na ugovornim osnovama- na osnovu

premija polisa i doprinosa poslodavaca. Ulažu u dugoročne HOV (obveznice, akcije,
hipoteke).
• Kompanije za životno osiguranje: Osiguravaju od finansijskog gubitka usled smrti,
prikupljaju uplate premija osiguranika i ulažu uglavnom u korporativne obveznice i
hipoteke, kao i u akcije (ograničeno).
• Kompanije za neživotno osiguranje: Osiguravaju od gubitaka usled krađe, požara i
nesreća. Prikupljaju premije po osnovu polisa i ulažu u likvidnije HOV- municipalne
obveznice, korporativne obveznice, akcije i HOV vlade.
• Privatni i javni penzioni fondovi: Prikupljaju sredstva na osnovu doprinosa
poslodavaca ili zaposlenih, najviše ulažu u korporativne dugoročne obveznice i akcije.
Investicioni posrednici:
• Finansijske kompanije: prikuplja sredstva prodajom komercijalnih zapisa, emisijom
akcija i obveznica. Odobravaju potrošačke i komercijalne kredite. Nekada ih osnivaju
kompanije za podsticanje prodaje proizvoda.
• Investicioni fondovi: sredstva prikupljaju prodajom akcija (investicionih jedinica) i ulažu
u diverzifikovani portfolio akcija i obveznica.
• Investicioni fondovi tržišta novca: prodaju akcije (investicione jedinice) i ulažu u
instrumente tržišta novca. Akcije funkcionišu kao transakcioni računi, na koje se dobija
kamata i mogu se vući čekovi.
Regulisanje finansijskog sektora

•Finansijski sistem je izuzetno regulisan sektor privrede

•Cilj regulative:
• da se poveća broj raspoloživih informacija za investitore
• da se obezbedi dobro funkcionisanje finansijskog sistema kroz smanjenje problema
negativne selekcije i moralnog hazarda

Izgradnja i očuvanje poverenja finansijskih transaktora u sigurnost i ravnopravni

tretman!
Sigurnost je osnova efikasnog finansijskog sistema
Efikasni finansijski sistem je osnova dinamičnog i dugoročno održivog
privrednog razvoja

3 domena državne regulative finansijskog sistema

1. Ravnopravna dostupnost bitnih informacija investitorima
2. Prudenciona kontrola finansijskih institucija
3. Kontrola monetarne politike
• Ravnopravna dostupnost bitnih informacija investitorima je značajna za uspostavljanje
poverenja
– Sve informacije koje mogu uticati na cenu finansijskog instrumenta moraju biti
ravnopravno dostupne investicionoj javnosti
– U suprotnom- postoji asimetrična informisanost koju karakteriše rizik negativne
selekcije i rizik zloupotrebe
• Nosioci privilegovanih i insajderskih informacija i povezanih lica su pod
posebnom kontrolom regulatornih tela

• Prudenciona kontrola finansijskih institucija treba da spreči aktivnosti finansijskih

institucija koje bi mogle uzrokovati nepoverenje investitora i povećati rizik finansijske
panike

• Monetarna politika- Centralna banka povećanjem količine novca u opticaju utiče na

kretanje kamatnih stopa i stope inflacije; kontrolu finansijskih institucija i tržišta
– Centralna banka u mnogim državama obavlja regulatornu funkciju
 BANKE

Institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite) odobrava kredite i obezbeđuje
transakcioni novac (plaćanja)

•Banke su institucije od javnog interesa

• Koncentracija štednje stanovništva
• Kontrola ponude novca
• Nediskriminatoran pristup kreditima i drugim finansijskim uslugama
• Sprečavanje koncentracije finansijske snage u rukama nekoliko institucija
• Kreditiranje države
• Podrška sektorima sa specijalnim kreditnim potrebama

Javni interes se štiti visokom regulacijom bankarskog sektora

Regulacija poslovanja banaka ima tri aspekta:

• Ekonomsko regulisanje
• Prudenciono regulisanje
• Informaciono regulisanje
• Ekonomsko regulisanje treba da obezbedi osnivanje i rad samo onih banaka koje će biti u
stanju, na osnovu finansijskih karakteristika i moralnog kredibiliteta rukovodstva, da
uspešno posluju, štite interese akcionara i ulagača neugrožavajući monetarnu stabilnost
zemlje

• Informaciono regulisanje treba da obezbedi uticaj tržišne discipline na ponašanje banaka.

Podrazumeva obavezu banaka da objavljuju relevantne informacije na osnovu kojih
tržišni učesnici mogu da sagledaju finansijsku poziciju i elemente poslovanja date banke.

• Prudenciona regulacija podrazumeva uspostavljanje zahteva i limita u odnosu na

poslovanje banaka sa ciljem obezbeđenja sigurnosti i pouzdanosti bankarskog sistema.
Banke moraju da poštuju sledeće prudencione zahteve:
– Održavanje minimalne likvidnosti
– Ograničavanje kreditnog rizika
– Ograničavanje koncentracije rizika
– Ograničavanje tržišnih rizika
– Ograničavanje operacionog rizika
– Obezbeđenje adekvatnog nivoa kapitala
Istorija banaka

I faza: sa pojavom kovanog novca (između VII i V veka pre n.e. do kraja XIV veka)

• U Vavilonu privatne kuće (tezauri)- čuvanje robe (najčešće hrane) i njeno pozajmljivanje (u
naturalnom obliku, do sledeće žetve i uz visoku kamatu
• U antičkoj Grčkoj se razvija sarafski (menjački posao)- trapezari (trapeza-klupa-bank),
razvija se zaduživanje uz hipoteku, što je omogućilo pojavu komercijalnih kredita
• Menjački i založni poslovi

• Tokom III veka menjački i zajmovni poslovi se prenose u Rim gde dostižu vrhunac,
• Bankar- “argentarius” primali su depozite i štedne uloge, i odobravali kredite i
posredovali u novčanom prometu
• Sa padom Rimske imperije se zaustavlja dinamičan razvoj bankarskih aktivnosti, usled
invazije Varvara i verskih predrasuda

• U feudalizmu je dugo mjenjački posao bio jedini posao

• Sa razvojem trgovine se ponovo javlja novčani obračun, koji je vršen putem menice, obzirom
da je nošenje metalnog novca bilo rizično (pojava novčanica)
II faza od XIV-kraja XVIII veka

• Pojava specijalizovanih novčanih ustanova

• Prva banka u istoriji bankarstva je Casa di Sant Georgio, osnovao je 1407. godine guverner Đenove

•Poslovi platnog prometa, kako bi se olakšale međunarodne novčane transakcije

•Banke se razvijaju iz zalagaonica širom Evrope,
• Izdavale su potvrde o primanju zlata na čuvanje na osnovu kojih su vlasnici mogli da
podignu svoje zlato.
• Štampale su potvrde, koje su glasile na banku- pozajmljivali plemićima i preduzetnicima za
kamatu. Koristile su se za investicije, državnu i ličnu potrošnju.
Banke su počele da stvaraju novac!

•Preteča CB i regulisanja ponude novca od strane države-

zbog falsifikovanja novca 1609. godine u Amsterdamu se
osniva banka u vlasništvu grada

•1668 osniva se I CB- Švedska Riksbank

•1694 The Bank of England radi finansiranja države u
ratnim uslovima
• osnivači su upisali novac potreban kralju, dobili si
privilegiju da daju zajmove u banknotama, uz
garanciju- kraljevo obećanje da će obveznice na
zahtev biti isplaćene u metalu.
III faza početkom XIX veka
• U Engleskoj, a zatim i drugim zemljama osnivaju se velike akcionarske banke
– U periodu industrijalizacije Engleska je imala najveću koncentraciju trgovačkih
banaka što je omogućilo koncentraciju velike sume novca i realizaciju značajnih
tehničko-tehnoloških otkrića
– Javila se potreba za dugoročnim i velikim kreditima za potrebe finansiranja
kreditima novonastalih industrijskih preduzeća
– Zato su banke počele da udružuju kapital i koncentrišu ogromna tuđa sredstva i
stavljaju ih na raspolaganje trgovini i industriji
 Banke u Srbiji
Akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne Banke
Srbije za obavljanje depozitnih, kreditnih i drugih poslova u skladu sa zakonom
• Do polovine XIX veka nije bilo uslova za pojavu banaka
• “Sarafi”- turski menjači i zelenaši su pozajmljivali novac kneževskoj vlasti i lokalnoj birokratiji,
seljaci se zaduživali kod zelenaša uz ogromne kamate
• Na Svetoandrejskoj skupštini doneta odluka da se osnuje legalni bankarski sistem- veliki kreditni
zavod, kako bi se smanjila korupcija i zelenaštvo, pomoglo prezaduženom narodu smanjivanjem
kamata i produživanjem rokova plasmana
1862 zakon o UPRAVI FONDOVA
•Davala hipotekarne zajmove i primala uloge na štednju
•Kriterijume zaduženi seljaci nisu mogli da ispune, pa su
se i dalje zaduživali kod zelenaša.
•Sredstva iz fondova su dobijali imućni trgovci i činovnici
koji su se i bavili zelenaštvom!
•Finansirala srpsku infrastrukturu (železnicu) i državu.
•Jedina srpska banka koja je svoje akcije plasirala na
međunarodnom tržištu do početka I svetskog rata!
•Između 2 svetska rata- najjači novčani zavod u
Jugoistočnoj Evropi!
•Nakon II svetskog rata- Investbanka Beograd -banka za
kreditiranje dugoročnih investicija
•Ugašena 2002 sa Beobankom, Jugobankom i
Beogradskom bankom
• Osnivanje Privilegovane NB 1884 podstaklo osnivanje novčanih zavoda-banaka,
štedionica i štedno-kreditnih zadruga
• Do I svetskog rata beogradske banke, koje su bile dominantne, su se bavile poslovima
sa tekućim računima, hipotekarnim i izvoznim kreditima. Banke u unutrašnjosti su
uglavnom odobravale menične kredite.

• Između dva svetska rata, u većim gradovima razvijaju se velike banke, zahvaljujući
ulaganju stranog kapitala. Ove banke su bile glavni finansijeri razvoja industrije. Male
lokalne banke i dalje ostaju kreditor zemljoradnika. Narodna banka je bezuspešno
pokušavala da smanji kamatne stope (20-40%).

• Nakon drugog svetskog rata, u socijalističkoj Jugoslaviji bilo je mnogo bankarskih

reformi. Promene u monetarnoj sferi i bankarstvu, pratile su promene Ustava i
društveno-političkog uređenja zemlje.

• Tokom 1990-tih monetarni sistem Srbije je uništen. Prekida se i normalno kreditno-

depozitno poslovanje banaka. Tek posle reformi početkom 2000-tih, kada se u
bankarsko poslovanje uvode tržišni principi i međunarodni standardi, banke su ponovo
ponudile privredi i stanovništvu različite finansijske usluge.
Struktura aktive finansijskih instuticija u Srbiji

2%
5% 1% Banke
Sektor
osiguranja
Sektor
penzijskih
fondova
92% Sektor lizinga

Rang lista 10 najvećih banaka, prema bilansnoj aktivi 

  mlrd rsd %
Banca Intesa 463 15.70%
Komercijalna banka 393 13.40%
Unicredit Bank Srbija 282 9.60%
Raiffeisen banka 230 7.80%
Societe Generale banka 217 7.40%
AIK banka 168 5.70%
Eurobank 142 4.80%
Vojvođanska banka 122 4.10%
Banka Poštanska štedionica 115 3.90%
Hypo Alpe-Adria-Bank 113 3.80%
 Struktura aktive bankarskog sektora, 31.3.2015
Krediti i potraživanja od
komitenata
2% 5% Gotovina i sredstva kod
7%
centralne banke
12% Finansijska sredstva
raspoloživa za prodaju
Krediti i potraživanja od
56% banaka i drugih finansijskih
organizacija
18% Nekretnine, postrojenja i
oprema; Investicione
nekretnine
Ostala aktiva