INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

VISOKOKOLSKA JEDINICA U NIU

Predmet: Stvarno pravo
SEMINARSKI RAD
LICNE SLUZENOSTI
Pro!" D#$an Nova%ov&' St#dent MARIJA
(br. Index )
Ni, 2011.
SADR(AJ
UVOD""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" )
*" LICNE SLU(ENOSTI""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" +
*"* PLODOUZIVANJE""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" ,
*"- PRAVO UPOTREE"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" .
*") PRAVO STANOVANJA""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" /
- ZAKLJUCAK"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" 0
) LITERATURA""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" 1
2
UVOD
Line slubenosti predstavljaju prava korienja neke stvari ili plodova sa nje, koja su
ustanovljena u korist odre!eno" li#a, titulara slubenosti. $vlaenja koja ona daju po pravilu su
vea od oni% koje pruaju &e'ljine slubenosti, ali i' je trajanje krae, jer su ve&ane &a odre!enu
linost i njeno' s'ru se "ase.
Najstarija lina slubenost je plodouivanje. Line slubenosti su nastale kao odnosi obli"a#iono"
prava, ali su kasnije dobile stvarnopravni karakter. Line slubenosti se svode na ( prava)
usus*ru#tus (plodou&ivanje), usus (upotreba), %abitatio (pravo stanovanja) i operae pravo koris#enja
rada roba ili &ivotinja). +lodou&ivanje i upotreba su osnovni obli#i, a pravo stanovanja i pravo
koris#enja su i&vedeni obli#i varijante upotrebe.
a2 Plodouivanje predstavlja pravo najire" korienja jedne stvari a da se pri to'e ne
pro'eni njena sutina. +red'et plodouivanja 'oe biti nepokretna ili pokretna stvar,
individualno odre!ena i nepotrona stvar. +lodouivanje nastaje odre!eni' pravni'
poslo', najee u"ovoro', a i predajo' odre!ene stvari plodouivao#u na korienje.
+lodouivala# 'oe pred'et plodouivanja preneti na dru"o"a pravni' poslo'.
32 Upotreba je lina slubenost koja se ra&likuje od plodouivanja to njen titular 'oe
upotrebljavati stvar sa'o u "rani#a'a svoje line potrebe.
'2 Stanovanje ,lubenost stanovanja ovlauje svo" titulara da upotrebljava tu!i stan i
nje"ove prostorije &a stanovanje &a svoju linu upotrebu u& obave&u da ne uniti poslunu
stvar.,vi trokovi oko odravanja stana padaju na vlasnika, a ne na titulara slubenosti.
-
1.LINE SLUBENOSTI
Line slubenosti postoje u korist jedno" odre!eno" li#a,koje,u prin#ipu,'oe biti kao
*i&iko,tako i pravno..a ra&liku od stvarni% slubenosti,ovdje postoji sa'o posluno dobro,a
sadrina slubenosti se uvijek sastoji u iskoritavanju tu!e stvari,tako da ne'a ne"ativni% lini%
slubenosti./ri su klasina prava line slubenosti)
1. plodouivanje0
2. upotreba i
-. pravo stanovanja.
1.1 PLODOUIVANJE
+lodouivanje je lina slubenost koja se sastoji i& ovlaena upotrebe i pribiranja plodova sa tu!e
stvari,be& povrede nje"ove sutine./itular prava &ove se plodouivala#,a vlasnik stvari na kojoj
postoji plodouivanje &ove se jo i "ospodar stvari.
+red'et plodouivanja 'o"u biti stvari,prava,a tako!e i i'ovina.+lodouivanje na stvari 'oe se
odnositi i na idealni suvlasniki dio.
+red'et plodouivanja na stvari'a 'o"u biti kako pokretne,tako i nepokretne stvari,ali to uvijek
'oraju biti nepotrone stvari,jer sa'o one ispunjavaju uslov da 'o"u biti upotrebljene be&
pro'jene nji%ove sutine.
Plodouivaoeva prava
+lodouivala# i'a pravo da poslunu stvar dri,da je upotrebljava i pribire plodove sa nje.Nje"ovo
ovlaenje i&vlaenja ekono'ski% koristi i& stvari jednako je od"ovarajui' ovlaenji'a sa'o"
vlasnika.$bi' plodouivanja 'oe se o"raniiti iskljuenje' odre!eni% koristi,koje daje posluna
stvar.+lodouivala# ne'a pravo na odre!ene dijelove supstan#ije na sve ono to ne predstavlja plod.
+lodouivala# stie #ivilne plodove sra&'jerno vre'ensko' trajanju plodouivanja(dan po
dan),be& ob&ira da li su u vrije'e nastanka,odnosno prestanka plodouivanja dospjeli ili ne i da li su
u to vrije'e naplaeni ili ne.
1to se tie plodova u naturalno' obliku u uporedno' pravu pri%vaeno je pravilo da i%
plodouivala# stie odvajanje',prisvajajui i nji%ovu 'aterijalnu supstan#iju i nji%ovu vrijednost.
+ored ovlaenja upotrebe stvari i pribiranja plodova plodouivala# je ovlaten(u 2ran#usko'
pravu) da takvo pravo prenese na dru"o",s ti' to se prenijeto plodouivanje "asi s'ru
pret%odno",a ne neko" plodouivao#a a ako ovaj u're plodouivanje prela&i na nje"ove
nasljednike i traje do s'rti prvo" plodouivao#a.+o rjeenju dru"i% &akonika plodouivanje kao
pravo je neprenosivo,ali se 'oe prenijeti nje"ovo vrenje,'o"u se u vidu &akupa i poslu"e
prenijeti na dru"o"a koristi koje plodouivala# i'a od stvari.+lodouivala# i'a pravo da se koristi
stvarni' slubenosti'a koje postoje u korist nepokretnosti na koju se odnosi plodouivanje bilo da
su u pitanju slubenosti koje su ustanovljene prije ili &a vrije'e plodouivanja.$n ne'a pravo na
&asnivanje novi% stvarni% slubenosti na teret pred'eta plodouivanja,ali upotrebu pred'eta
plodouivanja 'oe re"ulisati na ba&i obli"a#ioni% odnosa.
+lodouivaoeva prava se prostiru i na prirodno uveanje do ko"a je dolo usljed nanosa.
(
Plodouivaoeve oave!e
+lodouivala# je duan da ouva sutinu stvari,s ti' to ne od"ovara &a s'anjenje vrijednosti koje
je posljedi#a redovne na'jenske upotrebe.I'a obave&u da ne 'ijenja na'jenu stvari.
+lodouivala# snosi trokove redovno" odravanja,a vlasnik trokove koji su i&a&vani starou
&danja ili vio' silo' odnosno sluaje'.+lodouivala# je obave&an da be& odla"anja obavijesti
vlasnika stvari o oteenji'a stvari kao i o neop%odnosti vanredni% popravki ili preventivni% 'jera
i&a&vani% opasnou koja se nije 'o"la predvidjeti./ako!e je obave&an da "a obavijesti ako neko
trei u&urpira neko pravo na stvari.
+o prestanku plodouivanja plodouivala# je duan da poslunu stvar vrati vlasniku,ak ako je i
usljed po%abanosti i&"ubila svaku upotrebnu vrijednost.$d"ovoran je &a skrivljeno unitenje
odnosno oteenje stvari i &a njeno otu!enje,a ako je to nastalo usljed vie sile osloba!a se
od"ovornosti.
"a#$i$a plodouiva%&a
3 sluaju povrede prava uivanja plodouivala# 'oe upotrebiti petitorne tube &a povraaj stvari i
prestanak s'etanja,a tako!e i posesorne tube,budui da je drla# prava./ueni u ovi' sporovi'a
'oe biti kako tree li#e tako i vlasnik stvari.
Na'$a%a( plodouiva%&a
+lodouivanje 'oe nastati na osnovu u"ovora,testa'enta i odraaje'..a nastanak na osnovu
u"ovora potreban je upis u &e'ljine knji"e i pis'ena *or'a u"ovora ako se odnosi na
nepokretnosti.4ad je u pitanju sti#anje odraaje',u neki' &akoni#i'a je i&riito propisano da se tu
pri'jenjuju pravila sti#anja svojine odraaje'.$vaj odraaj dola&i u ob&ir kad je drala# doao do
stvari od tree" a ne od vlasnika,a ako je doao do stvari od vlasnika,onda je to ili derivativno
sti#anje plodouivanja ili e drala#5u&urpator pretendovati na svojinu.
Pre'$a%a( plodouiva%&a
+lodouivanje prestaje protoko' vre'ena ako je bilo ustanovljeno na odre!eno vrije'e a to
vrije'e istekne prije s'rti plodouivao#a0ako u vrije'e plodouivaoeve s'rti u"ovoreno vrije'e
nije isteklo ili plodouivanje nije bilo o"ranieno u svo' trajanju,ono se kao lina slubenost "asi
s'ru plodouivao#a i uspostavlja se puna svojina vlasnika stvari,koji je dotle i'ao "olu svojinu.
4ad je u pitanju plodouivanje pravno" li#a po jedno' stanovitu plodouivanje iji je titular
pravno li#e traje neo"ranieno,postoji dok to pravno li#e postoji,dok dru"i s'atraju da
plodouivanje traje odre!eno vrije'e.+lodouivanje 'oe prestati i na osnovu u"ovora i&'e!u
vlasnika stvari i plodouivao#a,tako!e i odri#anje' od strane plodouivao#a,&a iju punovanost
nije potrebna sa"lasnost vlasnika poslune stvari,ali plodouivaoevi povjerio#i 'o"u &a%tjevati
ponitenje odri#anja koje je i&vreno na nji%ovu tetu.
+lodouivanje prestaje ako se vlasnik posluno" dobra protivi vrenju plodouivanja,a
plodouivala# svoje pravo ne vri,tri "odine u&astopno.6o"u je prestanak plodouivanja usljed
&astarjelosti,usljed nevrenja koje nije praeno puno' *aktiko' vlau od strane
vlasnika..astarjelost pretpostavlja potpuno odsustvo uivanja stvari,kako od strane sa'o"
plodouivao#a,tako i od strane li#a na koje su prenijete koristi odnosno vrenje plodouivanja.3
sluaju djeli'ine propasti poslune stvari plodouivanje se produava na preostalo' dijelu,a u
sluaju potpune propasti usljed vie sile prestaje.

7
1.).P*AVO UPOT*EBE +USUS,
+ravo upotrebe je lina slubenost iji je i'ala# ovlaten da tu!u stvar upotrebljava i pribira
plodove sa nje, u "rani#a'a svoji% lini% potreba i potreba lanova svoje porodi#e, be& naruavanja
sutine sa'e stvari, sve koristi koje stvar preko to"a daje pripadaju vlasniku stvari.
+ravo upotrebe danas je s%vaeno kao o"ranieno plodouivanje i to o"ranieno u kvantitativno'
s'islu0onaj koji upotrebljava ne i&vlai sve koristi koje stvar pre'a svoji' prirodni' osobina'a
'oe dati,ve je upotrebljava i pribira plodove sa nje u "rani#a'a svoji% potreba i potreba svoje
porodi#e.$vakva o"ranienost prava upotrebe i'a &a posljedi#u to da je nje"ov lini karakter vie
na"laen ne"o kod plodouivanja.
+red'et prava upotrebe jesu neutroene stvari.Na potroni' stvari'a bila bi 'o"ua
neprava upotreba,slino kao nepravo uivanje.+ravo upotrebe neprenosivo je i ne 'oe se ni
nje"ovo vrenje prenijeti,to je 'o"ue kod prava uivanja.3potrebila# ne 'oe,dakle,pred'et
prava upotrebe dati pod &akup ili kiriju.
3potrebila# ne s'e da vri i&'ene na stvari, ak ni one koje su inae do&voljene uivao#u. $bave&e
na odravanju stvari kao i noenje tereta lee po pravilu na vlasniku.
$vde je korienje stvari i pravo na plodove &natno ue ne"o kod plodouivanja i odre!eno
je potreba'a nje"a i porodi#e. 8lasniku ostaje viak plodova. $vo plodouivanje "asi se s'ru ili
"ubitko' statusa titulara.
9
1.-.P*AVO STANOVANJA +.ABITATIO,
+ravo stanovanja kao lina slubenost sastoji se u ovlaenju da se u svr%u stanovanja
koristi tu!a sta'bena &"rada ili stan kao posebni deo &"rade.
+o svojoj pravnoj prirodi to je jedna vrsta slubenosti upotrebe, o"raniena po svo'
pred'etu na sta'benu &"radu odnosno stan, a u& iskljuenje svi% plodova.
+lodova u naturalno' obliku ne'a, a #ivilni plodovi su iskljueni jer se ni pravo stanovanja
ni nje"ovo vrenje ne 'o"u preneti na dru"o"a.
+o pravilu koje je usvojeno u veini &akonodavstava, i'ala# prava stanovanja 'oe pri'iti
na stan lanove svoje porodi#e, kao i li#a koja su 'u potrebna &a vo!enje do'ainstva.
/o je pravo besplatno" stanovanja u tu!oj kui ili stanu. $vo pravo se ne "ubi usled #apitus
de'inutio ("ubitka statusa). Najee se ustanovljava u korist roba koji je verno sluio "ospodaru,
pa "a ovaj testa'ento' na"ra!uje slobodo' i dodeljuje 'u kuu ili stan koji 'oe koristiti sa
prodi#o' dok je iv.
$perae servoru' vel ani'aliu' (pravo korienja rada roba ili ivotinje2" 4ao stvarno pravo
na tu!oj stvari 'oe nastati pravo &a odre!eno li#e da se koristi rado' (operae) tu!e ivotinje ili
roba. $va slubenost 'oe nastati testa'ento' (dekujus je neko" roba 'u&iara dodelio starije'
sinu, a u korist 'la!e" sina je ustanovio pravo da se 'oe koristiti nje"ovi' uslu"a'a kada
prire!uje "o&be) ili u"ovoro' (neko je prodao vola, ali je &adrao &a sebe pravo da kada 'u bude
potrebno koristi to" vola &a oranje).
:

). "A/LJU0A/
Line slubenosti predstavljaju prava korienja neke stvari ili plodova sa nje, koja su
ustanovljena u korist odre!eno" li#a, titulara slubenosti. $vlaenja koja ona daju po pravilu su
vea od oni% koje pruaju &e'ljine slubenosti, ali i' je trajanje krae, jer su ve&ane &a odre!enu
linost i njeno' s'ru se "ase.
Najstarija lina slubenost je plodouivanje. Line slubenosti su nastale kao odnosi
$bli"a#iono" prava, ali su kasnije dobile stvarnopravni karakter.
,lubenosti nastaju u"ovori'a, testa'ento' i sudsko' presudo'. 3spostavljanje
slubenosti u"ovoro' 'oe biti sa naknado' ili be& nje. ;esto se deavalo da neko, ustupajui
stvar prodajo' ili poklono', &adri &a sebe slubenost bilo linu (plodouivanje, uivanje) ili
stvarnu.
<
-. LITE*ATU*A
=r $bren ,tankovi I dr 6iodra" $rli, ,tvarno pravo, >eo"rad
?