SEMINARSKI RAD IZ

STVARNOG PRAVA
TEMA:

SUSVOJINA

Subotica, 11.05.2010.

SUSVOJINA PRAVO SVOJINE SA VIE SUBJEKATA

Susvojina postoji kad dva ili vie lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki prema svom udelu. Postoji samo jedno pravo svojine, svi suvlasnici zajedno imaju, u odnosu na trea lica, onoliko prava koliko bi imao jedan iskljuivi sopstvenik na toj stvari. Otuda je pravo svakog pojedinog suvlasnika nuno manje od prava sopstvenika jer je ogranieno pravima koja imaju ostali suvlasnici. Suvlasnik ima pravo na udeo u celini koju predstavlja pravo svojine. Udeo nije materijali deo stvari, jer se pravo suvlasnika odnosi na celu stvar i prodire u svaki njen molekul. Suvlasniki udeo oznaava alikvotni deo celine, a moe biti izraen u razlomku, procentualno ili u decimalama. Susvojina moe dovesti do neslaganja i sporova meu suvlasnicima. Suvlasnicima je bilo omogueno da izau iz zajednice tako to su mogli zahtevati da se izvri deoba. Za tu svrhu bile su predviene dve tube: sctio familiae erciscundae u sluajevima kad je susvojina nastajala nasleem, i actio communi dividundo u ostalim sluajevima. Za obe tube primenjivan je laki i bri postupak u kome nije bilo tekog i strogog formalizma. PRAVNI POLOAJ SUVLASNIKA U pravnoj teoriji preovlauje shvatanje da je meu suvlasnicima podeljeno pravo svojine, a ne sama stvar. Prema drugim miljenjima kod susvojine je podeljeno vrenje prava svojine. U svakom sluaju pravo svojine podeljeno je prema obimu, ane po pojedinim ovlaenjima, npr jedan suvlasnik ne moe imati ovlaenja da stvar upotrebljava, a drugi ovlaenje da njome raspolae. Podela prava svojine prema obimu znai da svaki suvlasnik ima, odreeni deo prava svojine na itavoj stvari. Kod susvojine moemo razlikovati pravo suvlasnika na udeo i pravo suvlasnika na samoj stvari. Svaki suvlasnik ima individualno pravo na svoj udeo, ali istovremeno postoji suvlasnika zajednica na toj stvari, tako da nijedan od njih ne moe preduzimati ni materijalne akte ni pravne poslove u odnosu na stvar bez saglasnosti ostalih suvlasnika. PRAVO SUVLASNIKA NA UDEO Suvlasnik je sopstvenik udela, pretpostavlja se da su suvlasniki udeli jednaki. Pretpostavka je oboriva i svaki suvlasnik moe tvrditi da su udeli drugaije odreeni, ali u tom sluaju teret dokazivanja pada na njega. Suvlasnik moe raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Ovo pravilo je prihvaeno u naem pozitivnom pravu. Raspolaganje obuhvata mogunost otuenja i optereenja udela. Suvlasnik moe prodati svoj udeo ili ga pokloniti. On takoe moe konstituisati na svom udelu sva stvarna prava koja ne diraju u stvar, ve su uperena na vrednost ili na plodove koje stvar daje. Suvlasnik moe opteretiti stvar hipotekom, moe konstituisati pravo plodouivanja ili upotrebe, kao i realne terete, ali ne moe konstituisati stvarne slubenosti. Suvlasnik pokretne stvari moe konstituisati zalono pravo na svom udelu.

STVARNO PRAVO

PRAVO PREE KUPOVINE SUVLASNIKA Kad suvlasnik neke nepokretnosti prodaje svoj udeo, ostali suvlasnici, prema jedno shvatanju, koje bi trebalo prihvatiti i za na pravni sistem, imaju pravo pree kupovine po samom zakonu. U Zakonu o osnovnim svojinskopravnim odnosima reeno je da suvlasnici imaju pravo pree kupovine suvlasnikog udela samo ako je to odreeno zakonom.

PRAVNI POLOAJ SUVLASNIKA U ODNOSU NA CELU STVAR

Suvlasnik ima pravo da raspolae svojim udelom. To samostalno i individualno pravo ima samo na alikvotnom delu prava svojine. Ako suvlasnik proda svoju treinu, kupac nee stei pravo na realnom delu stvari, on e samo stupiti na mesto suvlasnika, prodavca. Suvlasnik ne moe otuiti realni deo stavri niti moe samostalno preuzimati materijalne akte u odnosu na stvar bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Kad je re o preduzimanju poslova koji se odnose na celu stvar, onda svi suvlasnici ine zajednicu. Svaki suvlasnik moe vriti svoja ovlaenja u odnosu na stvar samo uz saglasnost ostalih suvlasnika. Ali to ne znai da je u svim sluajevima potrebna jednoglasnost. Zavisno od vanosti posla koji se preuzima, nekad se trai saglasnost svih suvlasnika, a nekad samo veine. DRAVINA STVARI Suvlasnik ima pravo na dravinu stvari, kao i ostali suvlasnici. Nijedan od njih ne moe imati iskljuivu dravinu stvari, svi suvlasnici zajedno imaju sudravinu na stavri. Mogu drati stvar na razne naine: zajedniki- tri studenta kupe televizor i u zajednikoj sobi ga gledaju; moe jedan suvlasnik stanovati u kui i drati kuu za sebe i u isto vreme i za ostale suvlasnike; mogu sukcesivno drati stvar - deset dana jedan upotrebljava auto, deset drugi; suvlasnici mogu izdati stvar u zakup i drati je podsredstvom zakupca. Bitno je da suvlasnik ima mogunost da obavlja faktiku vlast na stvari, makar to bilo i posednim putem. Ako ga u tome ometaju trea lica ili ostali suvlasnici, suvlasnik ima pravo na dravinsku- posesornu zatitu. On ima pravo da podnese dravinsku tubu za povraaj dravine, bez obzira na to da li mu je tree lice oduzelo dravinu ili su ga suvlasnici iskljuili iz mogunosti da dri stvar. Suvlasnik uiva posesornu zatitu i u sluajevima smetanja suvlasnik ima pravo da podnese tubu zbog smetanja dravine, kad smetanje dolazi od strane treih lica, kao i kad dolazi od strane drugih suvlasnika. UPOTREBA STVARI Svaki suvlasnik ima pravo na upotrebu stvari, ali je duan da potuje isto pravo drugih suvlasnika. On moe upotrebljavati stvar samo u onoj meri u kojoj ne povreuje prava ostalih suvlasnika. U zakonodavstvu se kae dasuvlasnik ima pravo da stvar upotrebljava srazmerno udelu koji ima na toj stvari. Ako je platio treinu auta moe ga voziti 10 dana u mesecu ili 4 meseca godinje. To e vaiti kad se
STVARNO PRAVO

korisna svojstva stvari upotrebom iscrpljuju pa je potrebno ograniiti pravo suvlasnika na upotrebu, vodei rauna o njegovom udelu. Ima sluajeva u kojima se upotrebom ne iscrpljuju korisna svojstva stvari i tad nije neophodno da se suvlasniku ogranii upotreba u srazmeri udela, nego u onoj meri u kojoj ne povreuje prava ostalih suvlasnika. Suvlasnik moe prolaziti putem koji postoji na suvlasnikom zemljitu onoliko puta koliko mu je potrebno. On moe vaditi vodu iz suvlasnikog bunara onoliko koliko hoe, a ne onoliko koliko iznosi njegov de. Plodovi i ostali prihodi od stvari pripadaju suvlasnicima srazmerno veliini njihovih udela. Suvlasnik ima pravo na onoliko plodova koliko je obim njegovog udela. Kad je re o upotrebi, suvlasnik ne mora uvek vriti svoje pravo srazmerno svom udelu. Kod pribiranja plodova situacija je drugaija, tu se pravilo o srazmernom korienju primenjuje u svakom sluaju. Suvlasnik je duan da uestvuje u snoenju trokova upotrebe, upravljanja, odravanja i ouvanja stvari srazmerno veliini svog udela. UPRAVLJANJE STVARJU Suvlasnik, zajedno sa ostalim suvlasnicima ima pravo da upravlja stvarju. Upravljanje suvlasnikom stvarju oznaava donoenje odluka o upotrebi stvari, odravanju i ouvanju, unapreenju, poboljanju. Ono je obuhvaeno sopstvenikovim ovlaenjima da stvar upotrebljava, pribira plodove i raspolae stvarju. Suvlasnik ima prava da raspolae sa stvarju zajedno sa suvlasnicima, upravljanje znai preuzimanje poslova koji su u interesu svih. Ali zajedno ne znai uvek jednoglasno. Nije neophodno da suvlasnik neposredno uestvuje u preduzimanju svakog pojedinanog akta upravljanja, niti je za svaki akt neophodna saglasnost svih suvlasnika. U tom pogledu sve akte upravljanja moemo podeliti na poslove redovnog upravljanja i na poslove koji prelaze taj okvir. REDOVNO UPRAVLJANJE Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika iji udeli ine vie od polovine vrednosti stvari. Da bi se mogao preuzeti neki posao u okvirima redovnog upravljanja potrebna je odluka veine. Ali u ovom veine se ne rauna po broju lica nego po veliini udela. Ako veine nema posao se ne moe preuzeti, a suvlasnik koji smatra da je to neophodno za redovno odravanje stvari moe zahtevati da o preuzimanju posla odlui sud. Nije lako odrediti koje poslove obuhvata redovno upravljanje kod susvojine. Redovno upravljanje obuhvata poslove koji su potrebni za odravanje i ouvanje stvari. To su opravke koje slue odravanju stvari, zasejavanje i ponjevanje, uvanje stvari, uplata trokova koji se moraju platiti. Uzima se da su poslovi redovnog upravljanja i ubiranje plodova, davanje stvari u zakup, isplata nunih trokova. Ovi poslovi poinju prepravkama koje su nune za ouvanje stvari i oteu se do zakljuenja ugovora o zakupu to moe imati posledice za sve, i za te poslove potrebna je saglasnost veine. Ima poslova koje suvlasnik moe preuzeti sam bez saglasnosti ostalih, to je u sluaju potrebe da se preuzmu hitne mere da bi se stvar sauvala od tete. Isto je tako ovlaen da preuzme poslove koji su neophodni za odravanje i ouvanje sutine stvari.
4

STVARNO PRAVO

POSLOVI KOJI PRELAZE OKVIRE REDOVNOG UPRAVLJANJA Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja- otuivanje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih slubenosti, vee popravke itd., potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Ako se ma i jedan suvlasnik protivi izvrenju posla, odluka se ne moe doneti i ovakav posao se ne moe preduzeti. Postoje dve grupe, u prvu ulaze poslovi koji jo uvek imaju obeleja upravljanja, ali prelaye granice redovnog upravljanja, u drugu grupu ulaze poslovi koji ne znae upravljanje nego raspolaganje stvarju. U prvoj grupi se nalaze poslovi kojima se menja kultura zemljita ili nain korienja, radovi kojima se obnavlja ili transformie stvar radi poveanja vrednosti. U uporednom pravu za ovakve poslove trai se veina ili jednoglasnost. Posebno mesto u prvoj grupi ima ugovor o zakupu. On dobija veliki znaaj i za njegovo zakljuenje potrebna je jednoglasnost. Saglasnost svih suvlasnika potrebna je za preuzimanje poslova faktikog i pravnog raspolaganja celom stvarju. Tako je jednoglasnost potrebna za odluku o promeni namene stvari, za otuenje stvari ili za konstituisanje stvarnih slubenosti, plodouivanja i ostalih linih slubenosti.

STVARNO PRAVO

STICANJE SUSVOJINE
STICANJE NA OSNOVU UGOVORA Susvojina moe nastati na osnovu ugovora o kupovini i prodaji, razmeni, poklonu itd. Mogue je da dva ili vie lica kupe stvar zajedno tako to e svako uloiti deo ukupne sume novca i na osnovu toga stei udeo u pravu svojine na stvari. Suvlasnik se moe postati i na osnovu kupovine suvlasnikog udela- ali susvojina u tom sluaju ne nestaje, nego se nastavlja do tada postojei suvlasniki odnos, a samo se menja linost suvlasnika. U svim navedenim sluajevima za pribavljanje susvojine nije dovoljan ugovor, potreban je i nain sticanja. Za pokretne stvari to je sticanje sudravine ,a za nepokretne upis u zemljine knjige. UGOVOR O ORTAKLUKU Susvojina moe nastati i na osnovu ugovora o ortakluku kada dva ili vie lica ulaui sredstva i rad zajedniki podiu zgradu, tako da svaki od njih stie pravo na udeo na celoj zgradi. Za punovanost ugovora o ortakluku, zahteva se pismena forma. Ugovor koji nije zakljuen u pismenoj formi ne proizvodi pravna dejstva. Otuda se moe postaviti pitanje kome e pripasti podignuta zgrada ako ugovornici nisu zakljuili ugovor u pismenoj formi. Pojedini sudovi su smatrali da lice koje na osnovu usmenog ugovora o ortakluku zida zgradu, nema pravo da zahteva da mu se prizna pravo na suvlasniki udeo, izgleda da je prevagnulo shvatanje da i sluaju usmenog ugovora o zajednikom graenju ugovornici stiu svojinu. UGOVOR O DEOBI ZAJEDNIKE IMOVINE Susvojina moe nastati deobom zajednike imovine naslednika ili branih drugova. Sanaslednici mogu sporazumno odrediti nain na koji e izvriti deobu nasledstva. Sanaslednici se mogu saglasiti da na pojedinim ili svim stvarima uspostave susvojinu. STICANJE NA OSNOVU ODRAAJA Svojstvo suvlasnika moe se stei i odrajem. To e se desiti ako jedno lice kupi suvlasniki udeo, a prilikom kupovine nije znalo niti je moglo znati da lice od koga kupuje udeo nije suvlasnik i ako uz to protekne potrebni rok za odraj takve stvari. NASTANAK SUSVOJINE BEZ VOLJE SUVLASNIKA (communio incidens) Suvlasnik moe nastati u pojedinim sluajevima prirataja pokretnih stvari. Ako doe do smee ili spajanja pokretnih stvari, koje su do tad pripadale raznim vlasnicima, oni gube pravo svojine i stiu pravo susvojine na novonastaloj stvari. Veliina suvlasnikih udela odreuje se srazmerno vrednosti sastojaka u odnosu na
6

STVARNO PRAVO

vrednost itave stvari. Ako je vlasnik jednog sastojka bio nesavestan, onda onaj drugi koji je bio savestan, ima pravo da u roku od godine dana izaberu jednu od dve mogunosti: moe itavu stvar zadrati za sebe isplaujui vrednost sastojaka nesavesnoj strani, ili prepustiti stvar nesavesnom vlasniku zahtevajui za sebe naknadu za vrednost svog sastojka. Ako su obojica bili nesavesni ili savesni oni stiu susvojinu na smeanoj ili spojenoj stvari i taj reim susvojine je konaan. Prerada pokretne stvari takoe moe dovesti do susvojine, , ali samo u sluaju kad je vrednost maerijala jednaka vrednosti uloenog rada. RASKIDANJE SUVLASNIKE ZAJEDNICE Suvlasnike povezuju samo imovinski interesi. Ako se oni ne mogu uskladiti, ne postoji ni jedan drugi razlog zbog koga bi suvlasnika zajednica trebalo da i dalje traje. Suvlasnici mogu traiti da se izvri deoba i tako izazvati prestanak susvojine.

STVARNO PRAVO

LITERATURA:
Stankovi O, Orli M, Stvarno pravo.

STVARNO PRAVO