INSTITUT D'HISTOIRE

REVUE HISTORIQUÇ LU
Livre XXV—XXVI
1978—1979.

Comité de Rédaction
LJILJANA ALEKSIC, OLGA ZIROJEVIC, DANICA MILIC,
RELIA NOVAKOVIC, VLADIMIR STOIANCEVIC

Rédactem' en chéf
DANICA MILIC
Directeur de 1’ Institut d’histoire

PROSVETA
BEOGRAD 1979.
 и СТ О Р И Ј СК И ИНСТИТУТ

ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС
Књ. XXV-XXVI
1978–1979.

Редакциони одбор
лЊИЉАНА АЛЕКСИЋ, ОЛГА ЗИРОЈЕВИН, ДАНИЦА МИЛИЋ,
реља новаковић, владимир стојанчевић

Одговорни уредник
даница милић
директор Историјског института

ПРОСВЕТА
БЕОГРАД 1979.
 ЈОШ НЕШТО ПОВОДОМ БИТКЕ НА ТАРИ 1150. ГОДИНЕ

О такозваној бици на Тари писано је у више махова и то је

најбољи знак да је истраживачима било јасно колико је тај срп
ско-византијски сукоб од значаја за разумевање неких јако важ
них појединости из историје Србије средином ХП века. Недавно
је литература о проблему битке на Тари обогаћена још једним при
логом.“
Како су научници тумачили добро познати Кинамов опис
битке на Тари и шта су све о том значајном догађају закључива
ли, изнето је доста опширно у досадашњим радовима, особито у
четвртом тому Византијских извора за Историју народа Југосла
вије, па ће овом приликом бити изостављени критички осврти на
постојећа разна мишљења о овом занимљивом догађају, већ ће са
мо ту и тамо бити указано шта је, по мишљењу писца ових ре
дова, мање а шта више вероватно.
Но, пре него што пређемо на разматрање Кинамовог приказа
битке на Тари, ваља у неколико речи размотрити његов опис ви
зантијско-српског сукоба у 1149. години, јер је битка на Тари, која
се везује за 1150. годину, по свему судећи, настала као разумљива
последица положаја Србије и српског жупана после пораза прет
ходне године.
Као што је познато, Кинам тврди да је Манојло у рату 1149.
године заузео Рас, Никаву и Галич. Ови подаци, на први поглед
доста јасни, у ствари су прилично неодређени. Неодређеност до
лази, пре свега, због тога што ни до данас није поуздано утврђе
но где се налазе Рас, Галич и Никава, а затим – ми још не зна
мо да ли се сва три имена односе на градове или на мање или
више утврђена места, или се под тим називима крију истовреме
но и градови и њихова подручја, или је, можебити, у неком слу
чају реч о граду, а у неком о подручју. Засад преовлађује мишље
ње да је Кинамов Рас могао бити у непосредној близини данаш
њег Новог Пазара. О Никави не знамо ништа, а Галич готово сви
налазе или при ушћу Сочанице у Ибар или који километар уз
* Милош Благојевић, Сеченица ( SETZENITZA ), Стримон ( STPYмаN)
и Тара (Тага) у делу Јована Кинама, Зборник радова Византолошког инсти
тута, књ. XVII, Бeoгрaд 1976, 65—76; в. и Р. Новаковић, Стpимон, струмен и
Заструма (в. стр. 239).
5
pЕљА нoвAковин

Сочаницу. Из овог произилази да се Рас и Галич могу макар при

ближно одредити. Остаје нам засад крајње нејасан географски
положај Никаве. Једино што на основу Кинамовог описа можемо
рећи о Никави јесте то да је вероватно реч и о утврђеном месту
и о подручју јер он каже „сва тамо подигнута утврђења потчини
без икакве муке“. Тражећи положај Галича, требало би можда узе
ти у обзир и предео између Чемерна, Мучња, Јавора, Голије и Ибра.
Нешто југозападније од варошице Рашке налази се брдо Голиш,
а још југозападније планински требен Голице, из којег извире Го
лички поток, који се састаје са Беличким потоком и заједно под
именом Носољинске реке утичу у реку Рашку. Изнад Голичког
потока налази се једна прастара Градина, а зна се да на поменутом
подручју има и других градина. Што се тиче самог Кинамовог опи
са тока догађаја, наведени крај би могао доћи у обзир далеко
пре него предео око брда Галича у долини Сочанице. Остало би
само да се испита да ли се Голиш, Голице, Голички поток и Голи
ја могу и са језичке стране довести у везу са називом Галич, уко
лико је уопште тај назив у своје време правилно и написан.
IIIто се тиче Никаве, засад осим планине Нинаје (1362), изнад
Пештера, не налазимо никакав други назив који би нас подсећао
на Никаву. У односу на Кинамов опис збивања, Пештер и Сјени
ца би могли доћи у обзир као подручје Никаве. И на овом прос
тору има доста трагова старина. И за Рас можемо, чини се, рећи
да је као утврђено место покривао и одређену територију. За об
јашњење проблема битке на Тари од необичног је значаја за шта
ћемо се определити. Јер, ако је Манојло 1149. године војнички по
тукао српског жупана и том приликом га потиснуо даље од Раса,
Галича и Никаве, природно је да закључимо да се српски жупан
повукао западно од најзападнијег града, односно подручја, а то
би, по свему судећи, у овом случају била Никава. Ако би се ова
претпоставка могла прихватити, значило би да се пред Манојлов
поход на Србију 1150. године слободно подручје Србије налазило
западно од Раса и Никаве. Како нам Кинам описује, Никава је
заузета после пада Раса, па је логично да помислимо да се нала
зила или западно, или северозападно или југозападно од подручја
које гравитира Расу, што ће рећи да бисмо је могли тражити или
на подручју Пештера и Сјенице или негде према Новој Вароши.
У сваком случају изгледа логично да се српски жупан после по
раза 1149. године повукао у оне делове тадашње Србије који су
због даљине и слабије проходности били мање угрожени од упада
византијских снага. Ова разматрања, мада засад без јачих доказа,
упућују нас ипак на закључак да се српски жупан после 1149. го
дине повукао пре свега на подручје Дукљаниновог Подгорја, што
не значи да није управљао и неким ширим простором западно од
Подгорја. Сасвим је вероватно да је он, ослоњен на дубоко зале
ђе оновремене српске државе, већ следеће, 1150. године припре
мио нови рат са Византијом, нашавши овог пута савезнике у Ма
ђарима, такође непомирљивим противницима византијским.
6
 ПОВОДОМ БИТКЕ НА ТАРИ

Да српски жупан после пораза 1149. године није био у могу

ћности да поход спреми са неког подручја које се налазило, на
пример, источно, јужно или северно од Раса, Галича или Никаве,
знамо из чињенице да ти делови нису ни улазили у састав Србије
половином ХП века, јер неколико деценија касније Немања, Сте
фан и Сава сасвим јасно наводе шта је Немања у току своје вла
давине освојио од Византинаца, а шта је обновио придобивши
оне делове који су и раније били у саставу српске државе. Кад
пажљиво погледамо шта Немања и његов син Стефан говоре о те
риторијалном проширењу државе у другој половини ХПI века, па
да одмах у очи да се међу тим освојеним подручјима не спомињу
Неретљанска област, Захумље, Травунија, Подгорје, Рашка, Ибар,
Топлица и Расина. Као што знамо, од Грка (Византинаца) освојене
су области оба пилота, Патково, Хвоснo, Подримље, Кострц, Дрш
ковина, Призренско подручје, Лаб с Липљаном, Ситница, Поморав
ље, Дубочица, Реке, Ушка, Загрлата, Левач, Белица и Лепеница.
Од повраћених земаља спомињу се Диоклитија и Далмација. Ако
овде укажемо да је Ибар, Топлицу и Расину тек Немања добио, а
не обновио, излази да су се пре Немање, негде до средине ХП ве
ка, под Србијом могли рачунати само делови од Ибра према запа
ду. Метохија и Дреница су поново (?) освојене и укључене у срп
ску државу тек у Немањино време, а простор од Западне Мора
ве, осим Левча, Белице и Лепенице, и дуго после Немање није
улазио у састав српске државе. Оновремени извори не спомињу
тај простор у ХП веку ни као освојен ни као обновљен. Он си
гурно никад није био у саставу Рашке као једне од области српске
државе? Ако се сад сетимо да су 1149. године Рас, Никаву и Галич
- Још и на почетку XI века Рашка је, по свему судећи, била мала об
ласт. Тако барем излази према подацама у Василијевим повељама из 1019. и
1020. године. Од 18 епархија (епископија), које се у овим повељама спомињу
и у којима су наведене обавезе епархије у погледу клирика и меропаха,
Рашка епископија је на последњем месту: „заповедамо да епископ Рашки
у целој својој области има 15 клирика“ и 10 меронаха“ (Ст. Новаковић,
Охридска архиепископија у почетку XI века. Хрисовуље цара василија П
од 1019. и 1020. год, Глас LХХVI, Бeoгрaд 1908, 56). Настојећи да установи
и прикаже обиме свих наведених епископија, Ст. Новаковић је на истој
страни за Рашку епископију рекао: „Овде је пред нама поглавито садаш
њи Новопазарски санџак. Може, само, бити питање да ли је горња водо
пађа Ибра од ушћа Ситнице к западу, у којој је Ибарски колашин, при
падала у ту област или у област Липљанске епархије“. За границе Београд
ске Епархије Ст. Новаковић, на страни 42, каже да су се „саме оцртавале
у границама Саве, Колубаре и њених притока, с додатком планинског кра
}; на југу те водонађе и гдекојих предела у Подрињу“. Као што се види,
"анику епископију Василије не изједначује са Србијом, нити је то могао;
она је под његовом влашћу била само једна од бројних области. Биће,
зато, да ни у другим случајевима немамо права да под Србијом подразуме
вамо само Рашку и да Рашку изједначавамо са Србијом. Ниједан ни други
појам средином XII века није обухватао простор северно од Западне Мо
раве, а поготово не северно од линије Маљен, Повљен, Медведник, Сокол
ске планине, Јагодња. Зато, кад византијски писци спомињу Србију, не
треба назив замењивати Рашком, јер се тиме ствара погрешна слика и о
Рашкој и о Србији
7
РЕЊА НОВАКОВИЋ

Византинци освојили, а Метохију и Дреницу држали још од ра

није, као и подручје између Западне Мораве, Саве и Дрине, изла
зи као логично, као што је већ напоменуто, да се српски жупан
1150. године могао, уз помоћ Мађара, спремати за рат против Ви
зантинаца само ван подручја Метохије, Дренице, Раса, Галича,
Никаве и простора: Западна Морава, Дрина, Сава, што ће рећи да
му је остала једино територија негде од Лима према западу, тј. у
земљама за које је Немања нешто касније рекао да их је повратио
— другим речима у Диоклитији и Далмацији. Сад, ако је овај кратки
осврт на могуће простирање слободног дела српске државе према
истоку макар и приближно оправдан, такав или сличан закључак
морао би произићи и из Кинамовог описа битке на Тари, тј. из
његовог казивања морали бисмо закључити да се битка могла до
годити само негде западно од Лима, на Тари, баш онако како сам
писац и тврди.
Да погледамо зато како је Кинам описао збивања везана за
сукоб на Тари, као и сам сукоб. Да бисмо што боље схватили
природу Кинамовог казивања у целини, покушаћемо најпре да са
гледамо значење његових појединачних реченица.
1. „Већ пред крај лета када путеви за Србију постају најпо
годнији за војску... сакупи војску код Ниша“.“
Из ове почетне реченице сазнајемо да су припреме за рат за
почете крајем лета, што ће рећи да рат, по свој прилици, није био
вођен пре септембра. Додуше, ми не знамо да ли је те године лето
било сушно или влажно, а то није сасвим безначајно, јер је од
тога могло зависити да ли је лишће те године почело да жути и
да опада још у августу или почетком септембра. Али, имајући у
виду да Кинам касније, приликом описа самог сукоба на Тари,
помиње и снежне наносе, много је вероватније да је у питању крај
септембра или чак почетак октобра него неко касније време. Дру
га је ствар са српским жупаном. Он је могао предузети неке мере
још пре септембра. Није безначајан и податак о путевима за Ср
бију. Реч је, значи, о комуникацијама које воде у Србију, што Ки
нам вероватно истиче због природе терена, имајући, по свој при
лици, у виду планинско подручје које би већ при првим јесењим
кишама постало тешко проходно. Ова претпоставка може да буде
доста важна код нашег размишљања да ли је битка на Тари била
на познатој црногорској реци или на некој другој. Та недоумица
би, у ствари, морала да отпадне већ самим тим што Кинам јасно
спомиње путеве за Србију, а појам Србије у његово време могао
се простирати само у оквирима који, како је речено, нису обухва
тали подручја која је Немања освојио тек у рату са Византијом,
већ само она која је обновио (повратио), укључујући ту и Рашку,
која се могла налазити у саставу Србије још за време његових
претходника. Готово је сасвим сигурно да ниједан византијски пи
сац не би средином ХП века употребио реч Србија за подручје се
3. Извори IV, 26–27.
 поводом виткв нА тAPи

верно од Западне Мораве, а поготово не за подручје северно од

ваљевских планина. Средином ХП века тај појас је био под искљу
чивом византијском управом и контролом, а Сава је била гранич
на река према Угарској. Припремајући се, дакле, за рат са Срби
ма (и Угрима), цар „сакупи војску код Ниша“. Већ овај податак
о сакупљању војске код Ниша више иде у прилог претпоставци
да је правац кретања против Срба био усмерен према црногорској
Тари, а не у неком другом правцу, на пример према подручју се
верно од Западне Мораве, како се у последње време замишља.
Сама чињеница да су тих година Византинци држали Београд и
Браничево довољно указује да Манојло не би имао потребе да вој
ску скупља чак код Ниша кад је могао да је скупи и далеко ближе
својим упориштима Браничеву и Београду — да је сукоб са Срби
ма и Мађарима очекиван негде на северним обронцима ваљевских
планина. У том случају би и ефикасност напада била много ус
нешнија.
После наведене реченице која нам пружа хронолошки податак
(крај лета), основни правац похода (путеви за Србију) и место при
купљања византијске војске (код Ниша) Кинам продужава овим
речима:
2. „Сазнавши ту да се из Пеоније шаљу снаге Далматима у
помоћ постара се да војска пређе преко земље зване Лонгомир да
би се Пеонци који су напредовали с десне стране сукобили с ро
мејском војском“.“ Већ на први поглед запажамо да је ова рече
ница богата подацима који нам омогућавају да се постепено ближе
упознамо са природом Кинамовог казивања. Међутим, ваља рећи да
већ она код неких истраживача изазива забуну, јер се појединим
истраживачима чини да ова реченица пружа довољно основе за
закључак да су се догађаји у вези са битком одиграли не на црно
горској Тари, већ у северној Србији, на ваљевској Тари. Зато се
вреди мало детаљније упознати са смислом наведене реченице.
Већ на самом почетку писац нам саопштава да је цар тек ту, тј, код
Ниша, сазнао да Пеонци (Мађари) шаљу Далматима (Србима) вој
ну помоћ. По логици ствари излази да је цар, још пре него што је
сазнао да Мађари шаљу Србима војну помоћ, сакупио војску код
Ниша да би пошао на Србију. Смер кретања његове војске био је,
дакле, још раније одређен у правцу Србије и зато је скуп и био
код Ниша, а не негде ближе граници према Угарској, јер Манојло
тада није ни повео рат против Мађара, већ против Срба. Мађари
су у том рату, по свему судећи, доста споредан чинилац. Формула
ција да се из Пеоније шаљу снаге Далматима у помоћ више ука
зује на већу даљину него на неко ближе одредиште – какво би
било да је реч о ваљевској Тари. Ако би било, као што неки мисле,
да се сукоб десио негде код Ваљева, угарској војсци би од Саве до
Ваљева било потребно да пређе само неких шездесетак километара,
док би византијска војска морала од Ниша до Ваљева да пређе пре
* Извори 1V, 27.
РЕЉА НОВАКОвиг.

ко 200 километара. У то Кинам каже да су Мађари већ слали своје

одреде кад је цар за то сазнао, што би могло значити да би царска
војска, док би стигла од Ниша донде, могла код Ваљева затећи
знатно јаче угарске снаге, што би веома отежало њену намеру да
потуче и Србе и Мађаре. Но, Кинам сигурно није мислио да каже
да су Мађари слали помоћ Србима негде на домаку византијско
-угарске границе, и то недалеко од у то време византијског Беог
рада. То се види, рекло би се, и из даљих делова наведене речени
це. Наиме, кад је цар у Нишу сазнао да Мађари шаљу војну помоћ
Србима, „постара се да војска пређе преко земље назване Лонго
мир (Лугомир) да би се Пеонци, који су напредовали с десне стра
не, сукобили с ромејском војском”. Споменом Лонгомира и десне
стране писац је свакако хтео да каже да је та страна десна у од
носу на намеравани смер кретања главне византијске војске од
Ниша према Србији. Другачије се овај став не би могао разумети.
Кад је, дакле, рекао да је цар упутио део војске преко Лугомира,
Кинам њено даље кретање описује овим речима:
3. „Кад стиже близу Саве одатле заокрену према другој реци
по имену Дрина, која извире негде одозго и одваја Босну од остале
Србије. Босна није потчињена архижупану срба“ као што се сас
вим лепо види, војска коју је цар упутио преко Лугомира дошла је
до близу Саве, па пошто је тамо, вероватно, сазнала да су Мађари
измакли идући на југ, кренула је и сама према југу, ка Дрини, ваљ
* Извори IV, 27-28. Горња Кинамова реченица изузетно је занимљива
не само у вези са битком на Тари већ, у извесној мери, и са појмом и
географским положајем Србије и Босне средином XII века. Мада је ова
Кинамова вест одавно запажена у историјској литератури, рекли бисмо да
још увек није довољно проучена. У горњој реченици је, код спомена дри
не, упадљиво да писац за Дрину каже да извире, ито може да значи да
се у оно време није знало да Дрина постаје од Пиве и Таре, па можемо
претпоставити да је можда и Пиву урачунавао у дрину. Уосталом, да за
начин настанка Дрине није знао, најбоље потврђује што каже да извире
негде одозго, да је знао не би за једну значајну граничну реку тако рекао.
имљиво је, међутим, да Кинама употребљава правилан израз одозго, што
значи да је водио рачуна о природи терена, а не о страни света, као што
се обично чини: одоздо – с |-: Ипак, несумњиво је овде најдрагоценија
његова онаска да Дрина одваја Босну од остале Србије. Овде нам се на
меће више питања. Прво, да ли је Дрину као граничну реку споменуо мис
лећи на целу њену дужину или само на један део тока, и то горњи, јужни?
По склопу и логичком смислу реченице рекло би се да је мислио само на
горњи део, према северу најдаље негде до ушћа Лима или евентуално и до
планине Тарс. „Извире негде одозго и одваја Босну од остале Србије” —
чини се да доста јасно казује да то одвајање иде, по њему, од самог горњег
тока Дрине и да се и односи једино на тај део реке. Да није мислио на
део северно од ушћа Лима или планине Таре, произилази и из чињенице да
се средином XII века, па чак ни коју деценију касније, Босна није ни на
лазила на западној страни Дрине северно од планинског венца Јавор – Ко
њух. — Озрен, јер је опште прихваћено да је првобитна Босна обухватала
само горњи део слива реке Босне, приближно онај који је са севера оиви
чен Јавором, Коњухом и Озреном, а са југа Зелентором, Трескавицом и
Белашницом. Ако сад тај простор посматрамо у односу на Дрину, запази
ћемо одмах да се он са Дрином граничи дуж сектора негде баш од сас

10
 поводоМ БиткR нА ТАРИ

да у жељи да тамо негде стигне непријатеља и спречи га у даљем

напредовању. У овом делу речинице имамо два важна податка: је
дан је Сава, а други Дрина. Кретање према Сави указује да је та
да на том делу византијска граница према Угарској била свакако
на тој реци, а спомен Дрине учвршћује нас у уверењу да су Ма
ђари пошли Србима у помоћ дуж северозападне ивице тадашње
византијске територије. То је и логично. Будући да Угарска те го
дине није била у ратном стању са Византијом, већ је само наме
равала да је донекле ослаби пружајући војну помоћ Србији, није
ни могла да шаље своје војне одреде према југу средишним делом,
једно због тога што се у то време на том правцу Србија није ни
налазила, а друго — средишни део, дуж Велике Мораве, био је
сигурно добро брањен, што сасвим јасно показује и утарско-визан
тијски рат око Браничева 1154—1155. године. Зато, пошто су и Бра
ничево и Београд били тада у византијским рукама, Мађари су ре
лативно безбедно могли кренути у помоћ Србима једино негде дуж
Дрине или у њеној близини. У том појасу је било најмање вероват
ноће да их византијска војска спречи у напредовању према југу.
Уосталом, идући тим смером могли су увек наћи ослонац у Босни,
која, како и сам Кинам каже, није тада била у власти српског ар
хижупана.
После горње реченице, коју завршава напоменом да у Босни
постоји посебан начин живота и управљања, Кинам прекида описи
вање кретања тог византијског одреда, који је од Саве скренуо пре
ма Дрини, да би нас упознао са поводом који је довео до овог су
коба. Мада смо могли очекивати да нам то објасни и нешто раније,
није сасвим без разлога што о томе казује баш у оном делу где опи
сује приближавање византијске војске Дрини, непосредно пре првог
сукоба са угарским одредом. Пошто је тако објаснио зашто су се
Византинци упутили према Дрини, Кинам нас обавештава шта се
даље догађало са оним византијским одредом који се од Саве упу
тио према Дрини да би се сусрео са Мађарима:
4. „Док је ромејска војска даље ишла, они који су изашли да
набаве сточну храну, сусретоше Хуне који су путем пролазили и
сукобише се с њима. Чим је цар о том обавештен, посла протосева
ста Јована са војском да притекне у помоћ”.“ Као што се види,
опис није сасвим јасан, али имамо утисак да је Кинам хтео да ка
же да је до првог сукоба дошло пошто је византијска војска већ
одмакла од Саве идући према Дрини. Његово „даље ишла“ долази
тава Пиве и Таре до планине Јавора на левој обали Дрине. Тако нам Ки
нам горњом опаском потврђује оно што смо само наслућивали у Порфи
рогенитовим и Дукљаниновим описима географских оквира Србије и Бос
не. Да је Кинам знао да је Босна некада била саставни део Србије, не
произилази само из његове примедбе да Дрина одваја Босну од остале Ср
бије, већ, чини се, и из податка да „Босна није потчињена архижупану
Срба“, јер то веома много звучи као да је некада била, али да сад „народ у
њој има посебан начин живота и управљања". На другом месту о овом Ки
намовом податку биће више речи.
• Извори, IV, 29.
11
PrљА Новмновин:

после „заокрену према другој реци по имену Дрина“. Али пошто

не знамо којем се делу Саве војска била приближила и колико, ни
смо сасвим сигурни ни одакле се упутила према Дрини нити у ком
смеру. По самој природи казивања („даље ишла”) рекли бисмо да
је то кретање морало трајати свакако неколико часова. С обзиром
на то да су Византинци пре заокрета према Дрини стигли само
„близу Саве”, а имајући у виду да је терен између Саве и Дрине
сасвим проходан, могуће је да Кинамово „даље ишла” износи нај
мање 20-30 километара. Негде на тој дужини могло је доћи до пр
вог сусрета између византијских и угарских снага, и то, по свој
прилици, неочекивано. Начин на који Кинам описује овај први су
коб изазива код читалаца извесну забуну. Из реченице под 2. виде
ли смо да се цар постарао да војска пређе преко Лугомира, а у овим
двема реченицама писац нам вели: „чим је цар о томе обавештен,
посла протосеваста Јована с војском у помоћ“. Забуна се овде јавља
због недоумице да ли је с овим делом, или одмах за њим, пошао и
цар или се он тада још увек налазио код Ниша. По свему судећи
цар није уопште ни имао намеру да довде описаним путем поведе
главнину своје војске. Као што је већ указано, главни разлог је
био што је Манојло 1150. године извршио припреме за напад на Ср
бију (а не на Угарску), због чега се и задржао у Нишу, а друго -
већ сама природа Кинамовог описа првог сукоба на правцу према
Дрини као да јасно указује да се цар у то време није налазио на
том правцу. Кад писац каже да је до првог сусрета дошло кад су
војници „изашли да набаве сточну храну“ (вероватно предвече),
претпостављамо да је византијски одред био улогорен негде неда
леко од пута којим је наишао део угарске војске. О том првом сус
рету и сукобу обавештен је и цар, који је одмах послао војну помоћ
на челу са протосевастом Јованом. Да се и цар са осталом војском
налазио у том логору, Кинам не би имао потребе да на горњи на
чин описује збивања, јер би се у том случају сви налазили у непо
средној близини и не би имало потребе да се посебно наглашава да
је о појави Мађара обавештен и цар. Но, ако и поред свега може
неко да помисли да се у близини првог сусрета налазио и сâм цар
са осталом војском, из нешто каснијег Кинамовог казивања виде
ћемо сасвим јасно да се цар тада још увек налазио код Ниша.
Врло је могуће да извесна недоумица у овом погледу произилази и
из чињенице да је Кинам збивања око битке на Тари описао више
година после самог догађаја, па је приликом приказивања неке по
јединости мало неспретније представио, вероватно услед уопштавања
и у тежњи да што пре дође до оних догађаја у којима је цар био
централна личност. Кад је, дакле, обавестио како је цар послао у
помоћ протосеваста Јована с војском, Кинам овај Јованов сукоб
с Хунима (Мађарима) овако описује:
5. „И кад дође до битке, Хуни се, поражени од Ромеја, бе
жећи стуштише до самог тока реке Стpимона. Изгубивши ту из
вестан број људи, нагнуше у бегство безобзирце, а Ромеји стал
но бегунцима беху за петама и кад, стигавши до реке Таре, виде

12
 поводом Биткв, НА ТАРИ

ше да нико на њих не иде, сетише се повратка”. Као што је поз

нато, у историографији о бици на Тари највећа се недоумица ис
пољава тек од ових реченица, пре свега у вези са споменом реке
Стpимона. И заиста, недоумица је наизглед нерешива. Ако смо све
довде добро разумели Кинамов опис кретања оног дела визан
тијске војске која је, по њему, идући преко Лугомира, стигла бли
зу Саве, одакле је, заокренувши према Дрини, дошла до места
где се први пут сусрела са угарским делом, онда би се његова ре
ка Стpимон морала налазити негде источно од Дрине. Невоља је,
међутим у томе што, по свему што знамо о рекама између Саве
и Дрине, нема никаквог трага називу као што је Стримон. Ипак,
убеђен да нам је Кинам све до заокрета према Дрини верно при
казао кретање једног дела византијске војске, пада нам на ум да
је он при спомену реке Стpимона употребио можда два израза за
исто значење, при чему је, можебити, реч Струмен, којом су, из
међу других народа, и Словени означавали појам одређеног воде
ног тока (реке, потока и сл.), употребио у нешто измењеном об
лику – Стримон. Није искључено да су словенски становници на
веденог подручја називали неке од оближњих река једностав
но реком, односно у истом значењу – Струмен (Стримон). Разми
пљајући, дакле, како да схватимо Кинамову реку Стримон, мож
да бисмо могли помислити да је неком омашком једну од река
између Саве и Дрине назвао стримон, хотећи једноставно да каже
да су се непријатељи стуштили до реке у чијој су се близини на
лазили. Можда бисмо се чак могли запитати није ли та река била
Тамнава. Јер, ако Struma, Strупоп, Strumien, Strumčč. имају
значење. Kara-su wли Schwarzwasser, тј. црна река, као што стоји
у неким реченицама, онда је и Тамнава црна река, будући да је
назив настао, како се тумачи, из индоевропског, балтословенског,
свесловенског и прасловенског твMa.
Сукоб код Стримона изгледа да није био ни оштар ни знача
јан чим Кинам каже да је непријатељ ту изгубио само „известан
број људи", после чега су побегли и Византинци их више нису
стигли све до реке Таре. Тај део реченице Кинам завршава са „се
тише се повратка“, што може да буде доказ више да се са тим де
лом није налазио и цар, између осталог и због тога јер би писац
сигурно нашао неки повод да га спомене и припише му неки под
вит. Војска која се сетила повратка, била је састављена од одреда
који је био упућен преко Лугомира према Сави и од помоћи коју
је цар послао под вођством протосеваста Јована. Кад је тако опи
сао шта је било са овим снагама које су имале задатак да спрече
продор угарске војне помоћи Србима, чије су се војне јединице,
по свој прилици, налазиле између Лима и Таре, вероватно ближе
Тари, Кинам прелази на главни део свога казивања, на догађаје
непосредно везане за цареву личност. Није тешко уочити да је у
његовом опису све друго само узгред дотакнуто; најважнија су му
била она збивања у којима је цар главни актер. Зато је његов, да
* исто, 29. 13
РЕл,А НОВАКОВИЋ

кажемо, трећи део сав посвећен цару, величању цареве личности.

Као што знамо, читав опис битке на Тари своди се углавном на
истицање Манојлове вештине руковођења војском, његове личне
снаге и борачке умешности; све друго је подређено томе. Дакле,
кад је у главним цртама описао шта се десило са војском коју је
водио протосеваст Јован, Кинам овим речима прелази на одељак у
којем свим догађајима руководи сам цар Манојло:
6. „А цар постави логор на средини пута који води у Сечени
цу и не успевајући да сазна где се налази архижупан био је све
дотле у недоумици, а кад је од заробљених Далмата дознао да
очекују у помоћ хунске снаге, које тек што нису стигле, поведе
тада напред војску".“ За одређивање правца кретања главнине ви
зантијске војске и за наше опредељење за место сукоба између Ви
зантинаца и Срба ова реченица је кључна. Она је кључна и за ра
зумевање неких других појединости. Пре свега, ваља рећи да је све
досад Кинамово причање текло у општим цртама једним сасвим
логичним редом: скупивши војску код Ниша, цар је, сазнавши за
намеру Мађара да помогну Србима, послао преко Лугомира део
војске да спречи продор угарских снага у предео Таре. Али је та
византијска јединица, по свему судећи, обавила посао само дели
мично. Такву логичку повезаност Књам испољава и у даљем ка
зивању. Наиме, док се све то дешавало, док је Јован дуж Дрине
гонио део угарских снага све до Таре, цар је, изгледа, са главни
ном кренуо и сам према Тари, али којим правцем? То су се питали
сви који су покушали да растумаче Кинамов опис битке на Тари,
тражећи најпогодније решење. Тумачења су, као што знамо, била
различита, а у последње време појавило се и мишљење да се цар
с војском није из Ниша упутио према западу, већ према северу.
Како је, међутим, као што је речено, схватање Кинамовог описа
битке на Тари од необичног значаја за нека питања из историје
Србије средином ХП века, морамо се на горњој Кинамовој рече
ници задржати мало дуже. Као што смо видели, Кинам је још на
почетку овог описа, рекавши за Манојла „сакупи војску код Ни
ша“, назначио сасвим јасно где су се у целини налазиле византиј
ске снаге пре него што је било шта предузето. То је за општу ори
јентацију сасвим довољно. На том месту готово и да није било ни
потребно ближе одређивати положај Манојлове војске. Важно је
било указати да је војска била сакупљена код Ниша, а никаквог
значаја нема да ли је била у самом граду или који километар да
ље. Да је то било важно или да је Кинам оценио да треба већ на
почетку да ближе одреди положај нареве војске, био би ред да
поред израза код Ниша прецизније означи место логора. Кинам,
као што видимо, није то учинио, и то с правом. Али, шта онда
може да значи његов податак: „А цар постави логор на средини
nyra kojи води у Сеченицу“? Док се раније мислило да је у питању
Сочаница код Ибра, недавно је, као што знамо, изражено миш
* Исто, 29.
 поводом Биткв нА ТАPI

љење да на горњем месту у обзир може доћи само село Сечаница

на левој обали Јужне Мораве недалеко од ушћа Нишаве. Како су
ова два мишљења сасвим опречна, а само нам једно може помоћи да
се приближимо жељеном решењу, морамо покушати да сазнамо
шта сваком од ових мишљења иде у прилог, а шта не. Узмимо нај
пре Сечаницу код Ниша. То што Кинам пише Сеченица, а споме
нуто село у близини Ниша има назив Сечаница, не мора да сме
та. Смета нешто друго. Пре света, ако се подаци „сакупи војску
код Ниша” и „постави логор на средини пута који води у Сеченицу
односе на исто време и исти, непромењени, положај Манојлове
војске, питамо се поново: зашто Кинам није одмах ближе одредио
положај те још на почетку сакупљене војске, већ у опису тек на
опом месту спомиње неку средину пута до Сеченице? Тражећи од
говор на постављено питање, морамо одмах рећи да није свеједно
казати „сакупи војску” и „постави логор“; то су две различите
радње. Рекло би се да ова друга радња долази као резултата јед
не раније радње — кретања војске, која је пре тога већ била са
купљена на једном месту, али га је напустила и пошла у рат и на
том путу се на одређеном месту поново улогорила. Тешко да би
неки војни стручњак или историчар за сакупљену војску код Ни
па рекао да се налази на средини пута који води у Сечаницу, јер
би то значило запостављање главног оријентира — Ниша на ра
чун једног свакако безначајног села, уколико је то село средином
XII века на том месту и постојало са тим именом. Но, узимању у
обзир Сечанице код Ниша супротстављају се и друге појединости.
Да би нишка Сечаница била споменута као важан оријентир у
односу на Ниш, морала је у оно време по нечему бити врло зна
чајна. Данашње село Сечаница лежи на око један километар за
падно од Јужне Мораве, недалеко од ушћа Нишаве. Ако је село
сечаница постојало и у XII веку, не знамо да ли је и тада било на
истом месту где је и данас. Нешто западније од положаја са
дашње Сечанице, на удаљењу мало већем од једног километра,
налази се место звано. Старо Селиште, а нешто јужније од ње
га друго место Селиште положено с обе стране дудулајског
потока, мало југоисточније од села Дудулајце. Ако је постојала
средњовековна Сечаница, није искључено, како неки мештани го
воре, да је била на једном од ова два локалитета, можда пре на ло
калитету Старо Селиште. Према свему што досад знамо о овој ce
чаници, нема пикакве основе за помисао да је средином XII века
била тако познато и значајно место да је Кинам за означавање
средине пута од Ниша као други оријентир узео баш њу. Но, ви
дећемо, друге околности иду још мање у прилог овој сечаници.
Данас од Ниша до Сечанице воде два пута, један преко мрамора.
а други преко села Суповца. У наше време једино се код ова два
села налазе мостови за прелаз преко Јужне Мораве. Ми не знамо
да ли су и у средњем веку постојала оба моста, али је врло веро
ватно да је постојао само један, и то код Мрамора, можда још од
прадaвних времена. У сваком случају нема готово никаквог раз
15
РЕЉА НОВАКОВИЋ

лога да Кинамову средину пута рачунамо од Ниша према нишкој

Сечаници. Пре свега, ако од Ниша до ове Сечанице, мерено путем
преко Мрамора, има око 15 километара, средина пута једва би до
стигла десну обалу Јужне Мораве, па би Кинам као оријентир сва
како споменуо пре Мораву него Сечаницу. Готово је исти случај
ако средину пута према Сечаници меримо правцем Ниш — Супо
вац — Сечаница. Дакле, у оба случаја опис места логора био би
много јаснији да је речено да се налазио близу Мораве. Али, ниш
ку Сечаницу, да поновимо, нема смисла узимати у обзир као ори
јентир већ самим тим што је са „сакупи војску близу Ниша“ до
вољно јасно речено где се војска налазила пре поласка у Србију,
па ако се ради почетка акције против Срба морала мало и поме
рити, не би се од Ниша померала само који километар — како
би испало да се средина пута односи на нишку Сечаницу. Као што
знамо, цар је први одред према Сави упутио преко Лугомира, јер
је требало доста хитно интервенисати против Мађара. Војска је
зато упућена из Ниша најкраћим путем, а тај је водио преко да
нашњег Алексинца, Ражња, Параћина и Ћуприје, Лугомир лежи
баш наспрам Ђуприје, и Кинам га је свакако и споменуо да би у
свом опису био што јаснији, да се не би помислило да је војска овим
главним друмом отишла још северније низ Мораву према
Дунаву. Веома је вероватно да је Лугомир на левој обали Мораве
имао за комуникације сличан значај као положај Ћуприје на десној
обали реке. Лугомир је споменут као раскрсница и због тога што
одмах јужније од њега почиње гребен Јухора. Из Лугомира је и
у средњем веку један важан пут водио према северу, ка Београду,
а други више према западу, негде преко данашњег Крагујевца.
Могуће је да је Манојло два споменута одреда упутио преко Лу
гомира овом другом варијантом. Пут преко Мрамора и Сечанице,
дуж леве обале Јужне Мораве, уколико је у средњем веку и пос
тојао, морао је бити добрим делом неподесан, пун кривина и ус
пона и дужи. Уосталом, кад би тај пут и долазио у обзир, било би
беспредметно и спомињати Лугомир. Али да потражимо још неке
разлоге који говоре против нишке Сечанице. Треба само да по
гледамо шта о Нишу као војностратегијском средишту говори ис
ти Кинам поводом неких незгода са српским жупаном Десом и
угарским двором 1163. године. Описујући правац царевог кретања
од Сардике (Čофије), Кинам наводи и ове речи: „Кад стиже у град
Ниш, дође на помисао да се тамо улогори и узгред позабави ства
рима у вези са Србијом. Наиме, кроз ово место води пут у обе
земље — neoнску и српску, овуда је потребно проћи путујући у
обе. Јер, Деса који у то време царевим допуштењем владаше Ср
бијом, чим је загосподарио земљом, погазио је уговор и поново
присвојио земљу Дендру...“ За овим Кинам прича како је Маној
ло за рат против Пеонаца (Мађара) позвао и Десу, који је стално
одлагао долазак у Ниш, на што овако продужава казивање: „Са
тога разлога цар, стигавши у близину Ниша, где од два пута један

* исто, 62.
-16
 поводом БИТКЕ НА ТАРИ

води у Србију, други према Истру и Пеонији, постави логор из

диеђу та два пута”.“ Мада мало чудно звучи што кинам за исто
лице и исти догађај на једном месту каже „кад стиже у град Ниш”,
а на другом „стигавши у близину Ниша“, ипак је јасно шта је
хтео да каже. Очигледно је, наиме, да је с војском застао у непо
средној близини Ниша. Од свега је, међутим, у овим подацима
најважнији Кинамов спомен два пута, један према Дунаву (Истру)
и Пеонији (Угарској), а други према Србији. Под првим подразу
мева свакако главни пут који је од Ниша водио према накадаш
њем Виминацијуму (према Истру). Од тог пута се код данашње Бу
прије одвајао један крак и преко Мораве и Лугомира водио пре
ма Београду (у Пеонију, Угарску). Пут у Србију исто тако је јасно
означен. Он је могао водити или преко Мрамора на Прокупље (кра
ћа варијанта) или преко Дољевца на Прокупље дуж Топлице (ду
жа варијанта). Кинам не спомиње неки трећи пут, који би, на при
мер, водио од Мрамора левом страном Јужне Мораве и поред Се
чанице ишао даље према северу. Ако је туда у средњем веку и
водио неки пут, морао је бити сасвим споредан, локалног значаја.
Очигледно је да Кинам за њега није знао. Дакле, ако смо досад
и били у некој недоумици шта може да значи „на средини пута у
Сеченицу“, писац нас горњим подацима уверава да не може бити
говора о нишкој Сечаници. Она не долази у обзир у првом реду
због чињенице да је Манојло 1150. године предузео поход у првом
реду против Срба, а од Ниша, како нас сам Кинам уверава, није
се ни северним ни северозападним правцем ишло у Србију у вре
ме које нам описује. Тим правцем се није ишло ни у Далмацију,
како Кинам обично назива Србију, именујући Србе најчешће Дал
матима. Како се сматра, стара Далмација пружала се према севе
роистоку најдаље до линије која преко Маљена и Повљена води ка
Дрини, те би ваљевска Тара, наводно место сукоба 1150. године,
била изван појма Далмације; припадала би најпре римској Доњој
Панонији, а затим Првој Мезији (Горњој), док је Далмација, по
сле Диоклецијанове поделе и образовања Превалитаније, допирала
на истоку углавном до линије дуж Таре и Дрине. Зато, кад Ки
нам каже: „Стога Геза, чим је чуо за продор Ромеја у Далмацију,
посла снаге Далматима у помоћ”, морамо ове речи тумачити као
да се говори о Србима само на подручју некадашње римске провин
ције Далмације, и то, у овом случају, једино у оном делу Далмације
који је после рата 1149. године остао слободан. А то је могло бити
само западно од Лима или западно од Таре. Из ових разлога мора
мо се вратити већ више пута заступаном мишљењу у историографији
о бици на Тари, морамо се вратити ибарској Сочаници. Подсетимо
се зато још једном како су протекли догађаји пре него што је цар,
"Исто, 62. Сасвим је могуће да је цар и 1150. године скупио војску
на приближно истом месту. Вероватно је цар том приликом поставио ло
гор негде око данашње Беле куле. Да је логор био још источније, не би се
могао употребити израз „између та два пута“, јер би у том случају важио
само један оријентир-пут за Истар (Дунав).

17
PrљА НовдковиЕ.

идући из Ниша, поставио логор „на средини пута који води у Се

ченицу”.
Први одред, упућен преко Лугомира, дошао је негде близу
Саве, па је одатле скренуо према Дрини и на том путу дошао у
додир са слабијим угарским снагама. Цару је било одмах јављено
о овом сусрету и сукобу, и он је, без одлагања, упутио протесева
ста Јована, који се (код Стpимона) сукобио са Угрима, вероватно
опет са слабијим угарским снагама, које је гонио све до Таре. У
међувремену је цар, обавештен о свему овом, кренуо из Ниша,
упутивни се једном од две варијанте пута који је од Ниша водио
према Србији. Очекујући прецизније и поузданије вести од прото
севаста Јована или из других извора, Манојло је улогорио војску
негде „на средини пута који води у Сечаницу“. Нас не треба да
буни што нам Кинам не даје детаљнија обавештења о правцима
кретања византијских снага, већ само пружа опште оријентире: на
једној страни Ниш, Лугомир, Сава, Дрина, Стpимон, Тара, а на
другој Ниш, Сеченица, па затим, видећемо, опет Тара. Њему и
није био циљ да описује детаљни итинерер, већ само да указива
њем на опште смерове кретања доведе опис до главног садржаја,
до царевог ангажовања у сукобу на Тари. То што нам у његовом
опису неке појединости изгледају нејасне, није толико крив Ки
нам, колико можда наше непознавање нечега што је писцу, па и
другим Византинцима у његово време, било сасвим јасно. Као што
му се чинило да је довољно да спомене само Лугомир па да се зна
којим је путем војска доспела до близу Саве и зашто је баш тим
путем ишла, тако је споменом Сеченице после Ниша био убеђен да
је то довољно па да буде свима јасно да је војска, полазећи из Ни
на за Србију, односно за Тару, морала поћи само тим западним
смером. Наравно, било би нам корисније и лакше да нас је Ки
нам известио које је варијанте комуникација цар користио на том
правцу, али би нам то користило једино да бисмо нешто поузда
није сазнали о овом или оном путу, јер је наше знање о томе доста
оскудно; за саму битку на Тари то није толико важно, као што ни
је много важно ни којим је путем протосеваст Јован доспео до Та
ре, будући угарским бегунцима стално „за петама”.
Пратећи, дакле, Кинамово казивање од реченице „А цар пос
тави логор на средини пута који води у Сеченицу" сазнајемо да је
Манојло све дотле био у недоумици где се налази (српски) архи
жупан. Ово све дотле може да буде доста важно код нашег опре
дељивања за нишку Сечаницу или за ибарску Сочаницу. Да ли би
било који описивач збивања ове врсте употребио израз све дотле да се
Манојло, који је најпре сакупио војску код Ниша, померио који
километар од Ниша према оближњој Сечаници? Сигурно да не би.
Уосталом, видели смо да и неке друге околности говоре против
нишке Сечанице. Међутим, сасвим другачије стоје ствари са ибар
ском Сочаницом. Њој иду у прилог сви они разлози који говоре
против северног правца и против нишке Сечанице. Судећи по ма
теријалним траговима из античког времена, пре свега римског, до
18
 поводом БИТКЕ НА ТАРи

лина реке Сочанице морала је бити од значаја још од врло старих

времена. Један крак пута од Куршумлије, где је можда цар и пос
тавио логор „на средини пута који води у Сеченицу“, води преко
брдовитих предела према развођу Пилатовица — Шаторица — Му
синац, одакле се долином Сочанице може доћи до Ибра.“ Мада је
овом приликом тешко иоле сигурније одредити средину пута од
Ниша према Сеченици (Сочаници), могло би се заиста помислити
да је цар застао негде у околини Куршумлије. Од Куршумлије
према Сочаници и Ибру путеви воде успонима и разумљиво би би
ло да је војска ту застала да би се припремила за напорни планин
ски поход. Овом смеру и положају логора негде у околини Кур
шумлије одговарао би и податак да је цар „све дотле био у недоу
мици". Кренувши из Ниша за Србију, цар је ту негде од заробље
них Далмата (Срба) могао сазнати да очекују помоћ од Мађара. И
овај податак је много логичнији кад се веже за ибарску Сочани
цу, јер су из Србије заробљеници упућивани свакако правцем
одакле се сигурно очекивао цар с војском, јер је то, независно од
ове или оне варијанте, био једини важнији пут којим се од Ниша
ишло у Србију. Нема смисла ни помишљати на неки северни или
северозападни правац; заробљени Срби нису са тих праваца ни мо
гли бити допремани јер их на том правцу није тада ни било. Кад је,
дакле, Манојло у споменутом погору сазнао да ће Мађари ускоро
стићи у помоћ Србима, „поведе тада напред војску”. Овде се мо
рамо одмах запитати: куда, којим правцем? Одговор на ово пита
ње даје нам Кинам,чини се, већ у следећој реченици:
| 7. „Све док Ромеји не дођоше до реке Таре ни од куда се не
пријатељ не појави”.“ Кад би у питању била ваљевска Тара, као
што се у последње време предлаже, и кад би правац кретања визан
тијске војске имао смер кретања од Ниша према Ваљеву, пуно би
ствари било необјашњиво. Необајшњиво би било, између осталог,
зашто би мађарске снаге, идући у помоћ Србији, дошле само до
безначајног потока Таре кад, рецимо, од Саве код Шапца до ваљев
ске Таре удаљење у ваздушној линији износи 60 километара, а од
Ниша до исте речице (потока) даљина у ваздушној линији изно
си најкраћим смером, 200 километара. На страну што бисмо се
морали питати, ако би била реч о ваљевској Тари: шта је било
са оним византијским снагама које су пошле преко Лутомира ка
Сави и ка Дрини, а затим и са оним одредом који је повео прото
севаст Јован? За њих Кинам каже да су гонили непријатеља све
по Таре где су се, вели, сетили повратка. Да је у питању ваљевска
Тара, како би се уопште могло објаснити да су та два византијска
војна одреда гонила Мађаре до ваљевске Таре (одакле?), па их већ
ту (код Ваљева!) оставили и сетили се повратка. Куда и зашто ако
су знали да је цар већ на путу? По овом везивању за ваљевску Та
јО
нап. 45.
подручју Сочанице дат је преглед литературе у Изворима IV, 25,
из Извори IV, 29.
- 19
РЕЉА новАковић

ру испало би да су Мађари остали тамо (заједно са Србима!), оче

кујући цара с војском, који на путу за ову брдску речицу није
нигде уз пут сусрео никаквог непријатеља. Да су Мађари тамо би
ли, ко би их могао спречити да из тако рећи граничне зоне не по
ђу Византинцима у сусрет не би ли их дочекали негде где би им
било погодније, јер су имали много више времена да бирају прос
тор за битку него Византинци (60:200 километара). Никаква ондаш
ња војна тактика не би могла дозволити очекивање противника на
стрмим боковима ваљевске речице Таре, са свих страна затворене
мањим или већим гребенима. На страну, како је већ у више ма
хова истакнуто, и што је од свега најважније, то што године 1150.
Мађари иду у помоћ Србима, а не Срби Мађарима. А да је битка
била код ваљевске Таре, значило би да је у то време и тај крај
био у склопу Србије, у шта је тешко поверовати. Имајући, пак, у
виду смер од Ниша преко Сеченице (Сочанице), далеко је разум
љивије што све до Таре Византинци нису наишли ни на Пеонце
(Мађаре) ни на Србе. Срби су још 1149. године на том подручју
били војнички потучени и потиснути даље на запад, а Мађари нису
на том простору 1150. године ни имали шта да траже нити би до
црногорске Таре могли лако и доспети, осим само идући ближе
Дрини. Но, мада и све ово што је досад речено, речито говори да
као поприште борбе у обзир долази само црногорска река Тара,
ипак то још речитије потврђује опис саме битке.
8. - - . извиђачи... рекоше да је веома бројна војска построје
на у фаланге на супротној обали реке, и то не само домородачке,
него и безбројно мноштво, састављено од хунских коњаника . . . у
леђувремену стигоше стрелци (византијски) до реке и стајаху на
супрот Далматима... кад се појави царев стег, Далмати одсту
пише од моста и пружише Ромејима могућност да иг гађају...“.
Ако нам је Кинам тачно описао подручје борбе, онда и по том опи
су произилази да ваљевска Тара не може никако доћи у обзир као
ратно поприште 1150. године. Ваљевска Тара је речица која се код
Парана, ниже села Кунице, улива у Јабланицу као њена лева при
тока. При самом ушћу ширина речног корита Таре износи око 3-4
корака. Речни ток је целом дужином тако узан и плитак да се це
лим током може на сваком месту прегазити без икаквих тешкоћа.
Стране ове речице, осим при ушћу, целом дужином су доста стр.
ме. Једино је изворна челенка нешто питомија. Поточићи из којих
се ствара речица Тара широки су једва пола метра. Ваља знати да
ова речица, која, у ствари, више личи на поток, нема ни моста
ни брвна, нити је то на њој потребно. Све ове особености речице
Таре треба знати кад се прати природа Кипамовог описа битке на
Тари и кад настојимо да утврдимо о којој је тари реч. већ сам
почетак реченице под 8. указује да не може бити речи о ваљевској
Тари, већ само о црногорској. Природа земљишта око ваљевске
* Исто, 31–32.
 поводом виткв нА тлги

Таре таква је да се нигде, на читавој њеној дужини не би могле

постројити никакве фаланге. Чак ни нешто проширени простор при
ушћу у Јабланицу не долази у обзир, а исто тако ни изворно под
ручје. Кад Кинам употребљава израз „на супротној обали реке“,
онда је то заиста морала бити права река, чије су обале биле то
лико удаљене једна од друге да је њен водени ток морао заиста
представљати препреку. Уз водени ток ваљевске Таре, најчешће ши
рок једва метар и по до два, са стрмим и вероватно одувек шумо
витим странама, не би никад могао пристати опис као на пример,
овај: „стигоше стрелци до реке и стајаху насупрот Далматима“, јер
је то просто немогуће; они би у том случају једни другима били
на дохвату руке. Да Кинам при опису битке на Тари није мислио
на ваљевску Тару, још више потврђује овај део реченице: „... кад
се појави царев стег, Далмати одступише од моста и пружише Ро
мејима могућност да их гађају”. Као што је речено, данас на чи
тавој дужини ваљевске Таре не постоји ни обично брвно, а о не
ком мосту не може бити ни говора, он никад није ни био потребан,
јер преко ове Таре осим једног месног сеоског пута не води ника
ква друга иоле важнија комуникација. Дуж самог тока речице
кривуда једино обична стаза која се од главног пута дуж реке Ја
бланице одваја за село Ситарице. На даљи опис битке не одгова
ра природи терена око ваљевске Таре, већ пристаје, видећемо, је
дино уз црногорску реку Тару.
9. A. Далмати, гоњени од мале групе војника, бежаху ипак све
док не западоше у неко беспуће... гонећи непријатеља заметнули
борбу у неком непроходном честару... Док су се они правдали
природом земљишта и дебљином снежног наноса...“;“ Беспуће, не
проходни честaр и дебљина снежног наноса тешко да се могу одно
сити на предео дуж ваљевске Таре. На њеним стрмим странама ни
је се могла развити никаква битка, па су чак и при њеном извору
и ушћу простори такви да се горњи опис не би могао ни на њих
односити. Осим тога, имајући у виду да Кинам каже да је скупио
војску код Ниша пред крај лета, нека је до битке на Тари дошло
и почетком октобра, „дебљина снежног наноса“ тешко да би се
могла односити на релативно ниско побрђе око ваљевске Таре и
на климу која је, по правилу, ту блажа него у пределима оивиче
ним високим планинама, као што је случај на подручју дуж црно
горске Таре. Док тако нема никакве основе да битку смештамо
на ваљевску Тару, као да је сасвим јасно да је Кинам у свом опи
су мислио само на црногорску Тару. Кад је, наиме, писац рекао да
је онај први византијски одред од Саве заокренуо према Дрини,
„која извире негде одозго и одваја Босну од остале Србије“, тај
опис је наставио речима: „Док је ромејска војска даље ишла”, а
кад је одмах затим описао сукоб протосеваста Јована код Стримо
на, додао је да су Византинци после тога стално били бегунцима
за петама „стигавши до реке Таре”. Кад, дакле, Кинам претходно
* Исто, 32-33.
21
pЕљА НОВАКОВИЋ

спомене Дрину, а онда каже да је војска „даље ишла”, ми ово

кретање, претворивши га у километре, не можемо свести на неку
мању дужину, јер се Кинам и не задржава на описима мањих уда
љења. Ако сад овом „даље ишла” (претвореном у километре) до
дамо „стално бегунцима беху за петама“ (после сукоба код Стри
мона), онда, ако и ово замислимо у километрима, не може бити
речи о неком простору до ваљевске Таре, већ само од Дрине до
црногорске Таре, и то је једино схватљиво. За ову Тару говоре и
друге околности.
Као што је већ у више махова речено, Манојло је, како Ки
нам подвлачи, године 1150. припремио поход на Србију; Угри су у
том рату очигледно узгредни чинилац. Да није тако, зашто би Ки
нам споменуо путеве за Србију, подвлачећи да је цар чекао крај
лета кад су ти путеви били најпогоднији. Да су Угри 1150. године
били неки значајнији фактор, цару би било много погодније да и
сам крене прво на њих. Он, међутим, на Угре креће 1151. године,
јер је тек тада заратио на њих, и то зато што су, каже Кинам,
1150. помогли Србима. Правац кретања 1151. године био је јасан:
југ — север, као што је јасно да је, прикупљањем војске код Ни
ша и споменом Србије, односно Далмације и Далмата (Срба), реч
о правцу кретања главних византијских снага према западу. Како
је речено, Кинам нема обичај да детаљније описује пут којим су
се византијске снаге кретале до главног одредишта – Таре. Он се
на појединим местима задржава само кад се на њима деси нешто
важније или кад треба да означи општи смер кретања. Зато је
Лонгомир споменуо да би се тачно знало да се војска од Ниша
није кретала све до Браничева, већ да је преко Лугомира ишла
према северозападу, а Стpимон је навео једино због нешто значај
нијег сукоба пре оног на Тара. Као што се види, мада писац не
наводи бројне реке, речице и планине, ипак нам је основни смер
јасан. Такав је случај и са правцем Ниш — Сеченица. И њему и
његовим савременицима морало је бити јасно да је то најважнији
правац којим се из Ниша најнепосредније стизало у Србију, однос
но до Таре, иза које су се у то време налазили неосвојени делови
Србије. Дакле, све говори да је реч једино о црногорској Тари. Са
мо тој Тари одговара и опис битке, у којој је највише места посве
ћено цару Манојлу, као главном јунаку и победнику на мегдану.
Ако мало пажљивије размислимо о правцу којим је цар могао до
ћи до Таре, имајући у виду њен ток и природу терена, можемо чак
прилично тачно да утврдимо предео на којем се одиграла ова зна
чајна битка. Без обзира на то да ли је Манојло журио да што пре
стигне на Тару или не, он је војску морао водити већ устаљеним
путем, који је, по свој прилици, преко моста на Ибру при ушћу
Сочанице, ишао на Рогозну, а одатле највероватније на Рас, затим
преко Сјенице према Бијелом Пољу. Одатле је до Таре водио нај
погоднији пут, који и данас везује Бијело Поље са Мојковцем. Дру
ги неки смер не долази у обзир из следећих разлога. До Мојковца
Тара тече правцем југ — север, а одатле њен ток продужава према
22
 поводом Биткв нА ТАРИ

северозападу. Између Колашина и Мојковца уздиже се горостасни

масив Бјеласице, те је с те стране приступ Тари из долине Лима, кад
је реч о војсци оног времена и састава, готово онемогућен. Сигур
но је да у обзир не долази приступ од Прошћења до близу става Пи
ве и Таре,јер се на тој деоници с обе стране реке уздижу стрме лити
це које образују тешко савладиви кањон. Од Мојковца, односно још
од Подбишћа до Прошћења, долина Таре се проширује и њено ко
рито је ту сасвим приступачно с обе стране. Пошто нас првенстве
но интересује страна са које је могла наићи византијска војска 1150.
године, да одмах кажемо да је приступ најпогоднији према Пољи
ма, управо од Мојковца до Којевића. У ствари, према Кинамовом
опису рекло би се да је најпогоднији терен за битку био баш на
положају данашњег Мојковца са непосредном околином са обе
стране Таре. Један од разлога који нас наводи на овакав закључак
јесте и спомен моста на Тари. С обзиром на природу речног тока на
деоници од Подбишћа до Прошћења, дакле углавном дуж Поља,
у периоду великих киша или у време топљења снега са околних ви
соких планина, река нагло набуја и излије се из корита текући ве
ликом силином, те на тој деоници ни данас, а камоли у далекој
прошлости, није могуће одржати ни мост нити какав други веш
тачки прелаз, осим, наравно, мостова подигнутих савременом тех
ником градње уз велика обезбеђења. Најпогодније место за прелаз
преко реке морало је бити у прошлости тамо где је и данас мост
код Мојковца, па је највероватније да је или ту или у непосреној
близини био мост и у време битке 1150. године. Простор с обе стра
не реке омогућава распоред фаланти за бојни поредак и вођење бит
ке, што је на ваљевској Тари неизводљиво. И западање у беспуће
и незгоде због дебљине снежног наноса сасвим одговарају приро
ди терена уз црногорску Тару, где су у неким случајевима и у ок
тобру могуће снежне падавине. Имајући у виду проширену доли
ну Таре и податак да су у једном тренутку непријатељи изненада
напали лево крило византијске војске, могли бисмо чак претпоста
вити у ком је правцу био усмерен византијски напад после пре
лаза преко моста. По свему судећи напад је био управљен преко
Поља, низ реку, јер је ту било највише места за напредовање вој
ске у бојном поретку, при чему се лево крило могло кретати неш
то брдовитијом страном, где је једино и могло бити изненађено од
непријатељске заседе, док су центар и десно крило ишли равни
цом и прегледним тереном, где су изненађења била мање могућа.
Управо са те стране изненађења и није могло бити, јер се ту на
лазио речни ток преко којег су Византинци и прешли на леву стра
ну, те се Срби нису ни могли појавити према десном крилу визан
тијске војске. Ово напредовање византијске војске од моста према
северозападу одговарало би и смеру којим је пристигла угарска
помоћ, највероватније преко Босне.
Опис завршног дела битке на Тари још више потврђује зна
чај овог догађаја за нашу претпоставку да је у време битке посто
јао део Србије који је био слободан и који се налазио западно од
23
 РЕЉА новмROBиЕ

Таре, обухватајући, по свој прилици, и подручје Дукље, Травуни

је, Захумља и вероватно и део Неретљанске области. Кад Кинам
на завршетку битке каже да су ускоро дошли посланици архижу
пана, на шта додаје „убрзо стиже и сам човек (sc. архижупан)
држећи се смерно и понизно”“ очигледно је да архижупан није
могао доћи однекуд са истока или североистока, одакле је визан
тијска војска и дошла до Таре, већ само са слободне територије,
а она је у то време постојала једино западно и југозападно од Та
ре. Можда би у прилог разматрању географског положаја и вели
чине Србије у време битке на Тари вредело пажљивије разматра
ти и обавезе на које је српски архижупан морао пристати, обећа
вајући да ће у случају царевог војног похода на запад учествовати
са две хиљаде војника, а да ће у случају рата у Азији поред ра
нијих три стотине учествовати са још две стотине. Ваљало би сва
како испитати шта је у оним условима значило опремити две хи
љаде, односно у другом случају пет стотина војника и колико би
то оптерећење било да је реч само о Рашкој, са којом већина из
једначује Србију оног времена. Кинамов опис битке на Тари може
нам у овом смислу бити од велике користи, јер имамо утисак да
у овој значајној бици није са српске и угарске стране учествовало
много војника. Мада Кинам спомиње „безбројно мноштво добро
наоружаних Далмата“, „веома бројну војску постројену у фаланге
на супротној обали реке, и то не само домородачко него и без
бројно савезничко мноштво, састављено од хунских коњаника“,
чињеница је да су се Срби (и Угри) повукли од моста чим се по
јавио царев стег и дозволили Византинцима да пређу на леву оба
лу реке. Кинам чак каже да „Далмати, гоњени од мале групе вој
ника, бежаху све док не западоше у неко беспуће“. И у овом опису
углавном Ромеји гоне Далмате (и Угре). Цар је, по Кинамовом
опису, у једном сукобу оборио до четрдесет непријатеља. кад је
Вакхин ступио у борбу са Јованом Кантакузином, прикупио је око
себе седморицу својих људи. Кад је цар, прича даље Кинам, оце
нио да ће Јован, ако се буде сам борио са Вакхином, осим оне
седморице „створити могућност да остали, на броју већ до три
стотине, нападну обојицу (тј. Кантакузина и цара), сматрао је по
требним да прво ступи у окршај са мноштвом”. Ту сад долази врху
нац описа — царев мегдан са Вакхином, при чему Кинам каже
„док се читава битка, пошто се остали растурише, не сведе на ње
га (цара) и Вакхина”. Опис битке Кинам завршава податком да је
цар повео са собом у логор око четрдесет непријатељских војника.
Нека је нешто заробљеника прикупљено и раније, и нека је Ки
нам својим хвалисавим тоном намерно малом броју Византинаца
супротстављао велики број непријатеља, утисак је да Срба (и Ма
ђара) није у овој бици било много. Због тога је, да поновимо, код
процењивања величине и снаге Србије у време битке на Тари важ
но проценити шта значи обавеза од 2000 односно од 500 војника.
Ако у бици на Тари ни Срби ни Мађари нису успели да спрече
Византинце да пређу реку, мада се добија утисак ла Византинци
24
 поводом Биткв нА тAPи

нису ту ангажовали све своје снаге, врло је вероватно да савез

ника није укупно било више од око две хиљаде, па је зато наве
дене обавезе могао примити само владар који је управљао далеко
пространијом територијом него што је Рашка, наравно у овом слу
чају у сасвим одређеном правцу— западном.
Ако сад утиске и закључке, засноване на Кинамовом опису, по
кушамо да проверимо наводима других византијских писаца тога
времена који, мање или више, говоре о овом истом догађају, онда
ћемо, на пример, код Хонијата наћи само потврду да је рат вођен и
против Срба и против Угара, при чему писац не спомиње подручје
сукоба, али се и он задржава на царевом двобоју са вакхином. У
Хонијатовом казивању упадљиво је да он одмах уз рат 1150. године
спомиње и рат са Угарском, па се добија утисак као да је рат са
Угарском непосредни наставак рата са Србима и Угрима на тари,
што не произилази из Кинамовог описа.“ Међутим, ако је Хонијат
оскудан у опису битке на Тари, није оскудан песнички усхићени Тео
дор Продром. Он на својствен начин изражава појединости које
потврђују наше мишљење да је 1150. године битка вођена на црно
торској Тари, и то против Србије далеко ширих размера него што
се мисли. Пре свега, и Продром зна да је Манојло 1150. године по
шао директно на Србију: „Упавши у Далмацију и сукобивши се са
Србима“.“ Под тим се може подразумевати само онај пут у Србију
којим је Манојло доспео на Тару идући од Ниша. Међутим, прате
ћи Продромов римовани опис битке, добијамо утисак да он у сво
јој песничкој усхићености и слободи није много марио за хроно
лошко одвајање једног догађаја од другог. То је сасвим разумљиво.
Он није строг хроничар, већ песник који цареву храброст и веш
тину велича, пратећи његов успех у низу догађаја у којима се не
пријатељи повлаче, не могући да се супротставе личној храбрости
царевој. Па ипак, мада смо понекад у неизвесности због разних
догађаја које Продром најчешће повезује уједно да би свом сла
воспеву дао призвук веће силине и значаја цареве победе, чини нам
се да Продром у основи не одступа од појединости, које, и поред
његове распеваности, одражавају истински садржај догађаја. Кад
он, на пример, каже „а шта су ми Дукљани, Дачани и Далмати
према поробљавању Пеонаца и страховању пред тобом?“, имамо
утисак да је уз својствени приказ битке на Тари 1150. укључио и
победу над Угрима следеће године. Но, рекли бисмо да нам Прод
ром у горњем стиху пружа податак који смо код Кинама само
наслућивали, смарајући да је у бици на Тари Манојло имао против
себе Србију ширих размера. Кад Продром спомиње Дукљане и Дал
мате, а уз њих и Дачане, чини нам се да с правом можемо помис
лити да је реч о Србији западно и југозападно од Таре, у коју је
тада била укључена и некадашња Дукља. Није једноставно расту
мачити шта је Продром подразумевао под Дачанима, али бисмо
15. Исто, 37.
* Исто, 124–126.
17. Исто, 176.

25
 PETLA. новмнови,

могли помислити, додуше с резервом, да су у питању словенски

становници (Срби?) источније од Таре, које је Манојло савладао
још у рату 1149. године. Међутим, наше убеђење да нам и Продром.
пружа основу за тврдњу да је 1150. године вођена битка на црно
горској Тари, а не на некој другој реци тога имена, као да се сас
вим јасно запажа у овим стиховима:
„Тара се узбурка, замути и прозбори: Ти узнемири мој ток,
испуни ме лешевима, дно ми се узбурка; вода ми се стесни;
обуздај порфирородни, токjарости своје“.“
Пажљиво пратећи ово песниково виђење победе цареве на Та
ри, долазимо до закључка да је Продром имао представу једне
реке чија је величина и природа тока дозвољавала фигуративни из
раз какав је дат у наведеним стиховима. Да је битка одиграна на
ваљевској речици Тари, ти стихови би звучали као право изрути
...aHLC.
Помисао да би следећи стихови „и Сава те, изданче пурпура
узвишеног, преклиње: доста ми је палих Срба и Угара, токови моји
реком крви се пребојише“ могли значити да је Сава споменута
због тога што се ваљевска Тара улива у Јабланицу, која заједно са
Обницом ствара Колубару, а ова опет утиче у Саву као њена десна
притока, не може се оправдати, јер су далеко јачи разлози који
говоре против ваљевске Таре. Саву је Продром могао споменути
што, као што је речено, повезује уједно два рата, а Србе је могао
павести једноставно као угарске савезнике из рата 1150. године, а
можда и из рата 1151. Једно је, чини се, сигурно – Саву не треба
повезивати са могућношћу да је битка вођена на ваљевској Тари.
То као да се уочава и из даљих песникових стихова, у којима
се спомињу изрази и фигуре које песнику нису никако могли пас
ти на ум сликајући периферни и далеко мање горовит крај око Ва
љева у поређењу са планинским пределима око црногорске Таре:
„На оном високом брду земље Србије... запали кедре... на
земљу Срба... и Србија цела језом се задржа... насред Ср
бије ти пободе кочеве шатора свога и земљу Србију целу пот
ресе . . . Видесте Комнина, видесте цара, Срби, чусте рику цар
ску жупани...“
Ма колико били резервисапи према овим Продромовим усхи
ћењима, не можемо се отети утиску да се његови описи односе на
неки заиста планински крај Србије далеко од њених тадашњих пе
риферија, а спомињање више жупана тешко да би се могло односи
ти на неко мање подручје, као што је, на пример, била Рашка. На
њу овде не вреди ни помислити, јер песник доста речито указује
да је реч о Србији као земљи већег обима.
Циљ овог осврта на приказивање битке на Тари није само да
се утврди о којој је реши реч, већ и да се истраживачи подстакну
да ове драгоцене Кинамове и Продромове податке искористе за не
18. Исто, 179.
is исто, 179.
26
 поводом виткв нА ТАРИ

што шире и продубљеније сазнање о просторном положају Србије

средином XII века. Писац овог чланка већ сад сматра да је Манојло
1150. године за противника имао Србију далеко већег обима него
што се мисли. Осим тога, утисак је да нам Кинамов опис битке на
Тари пружа основу за нешто слободније закључке и о последицама
ове битке, које су несумњиво биле од значаја за односе између
Византије и Србије у другој половини XII века, кад настају доста
крупне промене у положају Србије непосредно пред Немањин до
ill:3:lk. На Власт.
У сваком случају јасно је да за наше боље познавање Србије
XII века не може бити свеједно на које се подручје односи Кина
мов опис битке на Тари. Опредељивање за ваљевску или црногор
ску Тару наводи на одређене закључке који могу довести до ства
рања сасвим погрешне слике о величини и стању у Србији среди
ном XII века, уколико догађај ставимо тамо где се није догодио
и где се тада није ни могао десити.
На крају да кажемо да овај чланак треба схватити само као
прилог дискусији око овог интересантног и значајног питања из
иначе недовољно јасног периода српске средњовековне историје.
Проблем у целини заслужује још већу пажњу него што је досад
ЧИЊеFIC).
Реља НОВАКОВИЋ

B e s u m e

CONTRIBUTION AU SUJET DE LA BATAILLE DE LA TARA EN 1149.

IL'intention fondamentale de l'auteur de cet article est de prou

ver que la bataille entre Byzance et la Serbie, en 1150, se déroula aux
bords de la rivière monténégrine Tara, et non pas sur un autre fleuve
portant ce même nom. De plus, d'après certains details de la descrip
tion faite par Kinamos, des événeiments en rapport avec ce conflit,
i"auteur de cet article affirme que la bataille ne pouvait se dérouler
ailleurs que sur la rive gauche de la Tara, en face de Mojkovac, pré
cisëment à l'endroit même oti se situe actuellement Polja.
En adoptant une tele solution, l'auteur considère en même temps
qu'ele répondait bien à la situation créée après la défaite subie par
I'armée serbe en 1149, lorsque ces derniers avaient perdu, en plus de
Ras, Nišava et Galič, En 1150, les Serbes avaient sur la Tara, en allian
ce avec la Hongrie, en remportant une victoire sur l'armée byzan
tine, empéché une pénétration plus profonde des Byzantins sur leur
territoire. La bataille de la Tara, d'après le point de vue de l'auteur
de cet article, offre une preuve de plus que la Serbie au milieu du
27
РЕЊА ПОВАКОВИН

XII= siècle, ne comprenait pas seulement la région de Raška, mais

un territoire bien plus vaste, particulièrement vers l'Occident. S'il n'en
était pas ainsi. l'écrivain pense qu‘il serait difficilement compréhen
sible de quelle façon l'alliance scrbo-hongroise de 1150, put se faire
et dans quelle région l’armée serbe aurait pu se préparer pour le con
flit avec Byzance.

28
ПОВЕЉА — ПИСМО ДЕСПОТА ЈОВАНА УГЉЕШЕ ИЗ 1368. ГОДИНЕ
О ИЗМИРЕЊУ СРПСКЕ И ЦАРИГРАДСКЕ ЦРКВЕ
у светлости номоканонских прописа

Једна од четири познате повеље деспота Јована Угљеше, на

грчком језику, јесте писмо од марта 1368. године о измирењу Срп
ске и Цариградске цркве. Оригинал није сачуван.“ За разлику
од остале три повеље“ једино се на овој Угљеша потписао срп
ски. Њу је сам аутор назвао писмо (урбрjaci)“, а преписивач пружа
податак да је оно „имало и српски потпис: Деспот Јован Угљеша“.“
Иако је по садржини и настанку ово писмо у најтешњој вези
са актом ( траја. У патријарха Филотеја о измирењу Цариградске и
Српске цркве 1371. године,“ оно истовремено представља драгоцен
документ и за проучавање српских средњовековних извора који се
односе на проглашење царства и патријаршије у српској држави,
као и на расцеп и измирење Српске и Цариградске цркве. У вези
са последњим питањем још крајем прошлог века је И. Паљмов при
метио да се подаци „налазе у разним и не малобројним српским
и према Александру Соловјеву и Владимиру Мошину, Грчке повеље срп
ских влаоара, Београд" is 36, 255 (у даљем излагању скраћ. Соловјев-Мошин,
грчке повељеј, зна се да је једини његов препис барон Бузбек пренео у ХVI
веку из цариграда у Беч, где се чува у рукописном зборнику аката Цариград
ске патријршије, текст су објавили Fr. Miklosich - Jos. Müller, Acta et diplo
nata graеča nediti aevi siera et profana I., Vindobonae 1860, 560-564. (У даљем
излагању скраћ. мм). У ствари, Ј. Милер је раније објавио Угљешино писмо
у Вуzantinische Analecten, Sitzungsberichte der kaiseiichen Akademie der Wissen
Schaften, philhist. classe, Iх, Јаћrgang 1852. 403 и Byzantinische Analekten aus
Handschriften der St. Markus. Bibliothek izu venedig und der k.k. Hof-Bibliothek
izu Wien, wien 1852, одакле га је превео на хрватскосрпски језик Ivan Macun,
Zikiv za povjestnici, jaroslavensku iv, zagreb 1857, 299-302. по издању, мм у
сљепилно писмо су прештампали и превели на српскохрватски језик Соловјев
-Мошин, Грчке повеље, 259-267.
2. Изд. Соловјев-Мошин, Грчке повеље, 269-289.
3 MM I 564,
4 MM I 564,
3 MM I 553-555. Акт је у самом тексту два пута означен као „оuvosakav
сtyin Ausов: уранра".
29
мнодрдг пнтровић

изворима".“ Мисли се првенствено на сведочанства Даниловог нас

тављача о патријарсима српским Јоаникију, Сави ТV и Јефрему.“
затим на Константиново Житије Стефана Лазаревића“ и на податке
у Цароставнику о старцу Исаији.“ Ови извори ће се у току рада
користити само уколико је нешто важно у вези са Угљешиним
писмом, које представља својеврсно гледање на политичке и цркве
не односе између Србије и Византије средином XIV века.
Сем српског превода и успутног осврта у историјским и исто
ријскоканонским расправама, не постоји посебан рад са целови
тијом обрадом Угљешиног писма, које својом садржином наводи
на многа питања, па и недоумице, углавном због преоштро изрече
не осуде против цара Душана. Стојан Новаковић га је назвао „по
кајним писмом“ и правилно је уочио да је „написано тако у грч
ком духу, да је чудо како га је Србин уопште потписао“.“ Издавачи
Соловјев и Мошин бележе да је Угљешина повеља „творевина не
ког цариградског црквеног „витије“, можда истог никејског мит
рополита који је дошао из Византије на Угљешин двор да измири
српску цркву са цариградском“." Посебно за увод претпостављају
да је „вероватно написан у цариградској патријаршијској канце
ларији“.“ Сергије Троицки тако мисли за целу повељу када каже
да је „написана, вероватно, у канцеларији цариградске патријар
шије”.“ О томе Георгије Острогорски говори опширније, али без
ближих података који би поткрепили тврђење да је повељу саста
вио заиста неки учени Византинац. По њему, „ову повељу саставио
је – у то нико не може посумњати — реторски школовани Визан
тинаи“, али не у Цариграду, већ „у околини патријарховог изасла
пика, никејског митрополита“.“ По мишљењу Димитрија Богдано
* и Палвwовљ, Историческiti sazasos, на начало автокефалiи сербскоi
церкви и учрежденie natrpiapиeства вљ оревнега сербiи, С. Петербург, 1891,
80. На стр. 78–84 преurтампани су и прокоментарисани подаци најважнијих
изворних српских текстова из „Родослова“, Житија деспота Стефана од Кон
стантина Философа, Житија патријарха Јефрема и Житија старца Исаије.
7. Изд. Бура Даничић, Животи краљева и архиепискона српских, Загреб
1866, 378–386, прев. Лазар Мирковић, СКЗ, Београд 1935, 288—293. Борђе Трифу
новић је издао Житије светог патријарха Јефрема од епископа Марка, Анали
Филолошког факултета 7, Београд 1967, 67-74, према рукопису који се налази
у Народној библиотеци у Београду, познатом и под именом „Србљак“.
s изд. Ватрослав Јагић, Константин Философ и његов живот Стефана Ла
:: :: деспота српског, Гласник СУД 42, Београд 1875, 223–328, посебно
* Изд. Нићифор Дучић, Животопис старца Исаије, који је живео у
ХIV вијеку, Гласник СУД 56, Београд 1884, 67–68.
и с новаковић, Срби и Турци XIV и XV века, 151. уп. Е. Иларион, из
историје пећске патријаршије, Сремски Карловци 1931, 25; Г. Остр и
Серска област после Душанове смрти, Београд 1965, 136; Д. Богдановић, Изми
fitº српске и византијске цркве, Зборник радова о кнезу Лазару, Београд
1975, 86,
* Соловјев-Мошин, Грчке повеље, стр. CI.
* Соловјев-Мошин, Грчке повеље, 259.
* С. Троицки, црквено-политичка идеологија Светосавске крмчије и Вла
стареве Синтагме, Глас САН ССХII, Београд 1953, 200.
* Г. Острогорски, Серска област, 136.
30
 повнљА двопотA повднд угљЕнцк

вића, „оштар тон осуде коју је над Душановом политиком изрекао

писац, Угљешине повеље не мора се објашњавати само неким Угље
шиним опортунизмом и плановима о савезу са Византијом за бор
бу против Турака. Имајући у виду црквенополитичку идеологију
која је морала владати у нашим земљама, мотивација документа
могла је бити сасвим искрена, а Угљешин српски потпис сасвим у
складу са оним опорим речима против српског цара“.“
Наведена мишљења дају повод за проучавање Угљешиног пис
ма са стилске и идејне стране, не би ли се тако дошло до одређени
јих података о месту његовог настанка. Наравно, то није главни
циљ овога рада, али тако се чини проходнијим пут ка проучавању
писма са номоканонског гледишта. Постављени задатак и јесте да
се Душанова црквена политика у Серској области, затим реаговање
осетљивих Византинаца и попустљивост деспота Угљене осветле ка
нонским и законским прописима, на које се Цариградска црква
обилато у прошлости позивала.

II

Упоређењем Угљениног писма са синодским грчким списима

ХIV века (и раније) може се видети да оно не одступа од укорење
не праксе, која влада у цариградској патријаршијској канцеларији.
На то указује опширан увод који је умногоме сличан, на пример,
уводу протонотара Пепагомена у синодском акту писаном три го
дине раније (1365),“ јер се и у једном и у другом наглашавају исте
речи и сличне идеје о аналогији, хармонији, поретку, врлини, „нат
природном и божанском“,“ „нереду и пометњи“.“ У уводном делу
Угљешиног писма главна тема је правда као неодвојив појам од по
ретка, о чему је у Византији постојала јасна теорија.“ Већ у првим
редовима се каже да „правда . . . обједињује све, и на небу и на
земљи“.“ Ове речи налазе се у синодском акту Цариградске патри
јаршије из 1350. године“ и век и по раније у Валсамоновом тумаче
* Д. Богдановић, Измирење српске и византијске цркве, 86.
16 MM I 465.
и У угљешином уводу: „izsezviše ra xai estov “ (MM I 561), а у Пепаго
меновом: „ево ка . . . Saspgvј (MM I 466).
13 У Угљешином уводу: „žrzs:g rs xза сеухšastog” (MM I 561), а у Пе
пагоменовом: „Зуцерах:g rв иза зwхxćзвас, (MM I 467). Исто то и у синодском
акту из 1364. г. (MM I 450).
в нарочито се водило рачуна о хијерархијском поретку држава. О то
ме г. острогорски, Автократор и самодржац, Сабрана дела IV 281–364; Ви
зантијски систем хијерархије држава, Сабрана дела V. 238-262; Византијски
цар и светски хијерархијски поредак, Сабрана дела V. 263-277; Србија и ви
зантијска хијерархија држава, Зборник радова о кнезу Лазару, Београд 1975,
125 f37. о хијерархијском поретку цркава в. код Д. Богдановића, Измирење
српске и византијске цркве, 83.
20 MM I 560: „кад га обра уза нам та архšxsu za raz iztrsta”.
а мм и 306: „... ка га образлa кat ra šatyeva ovvšхв“.
31
MiИОДРАГ ПЕТРОВИR

њу 35. апостолског канона и 14. канона Седмог весељенског сабора

(787)“; а за Валсамона се зна да је као врсни канонолог дуго радио
у Цариградској патријаршији“ где је наведена дефиниција о прав
ди и могла бити убележена у писмо о којем је реч. При крају увода
Угљеша се упоређује са „одличним лекарима“, јер треба да откло
ни неправду одговарајућим „лековима“, а по потреби и „мачем
власти“.“ Само два месеца пре Угљешиног писма издат је синодски
акт са уводом нотара Димитрија Гемиста, у којем се такође слико
вито помињу „одличан лекар“ и „лекови““ што указује на зајед
нички извор тих података,
Istoднико се у уводном делу истиче значај правде, толико се у
наставку Угљешиног писма подвлачи неправда коју је Душан учи
нио Византинцима, углавном својим проглашењем за цара „Србије
и Романије“, заузимањем њихових градова, избором патријарха и
стављањем под његову јурисдикцију не малог броја митрополија
Цариградске цркве и изазивањем „шизме“.“ Раскол је, према пис
му, уносио немир и нагонио Угљешу да настоји у постизању изми
рења враћањем Цариградској патријаршији „свих отетих цркава и
плитрополија и свих патријаршијских права“ у чему је митрополит
никејски и егзарх целе Витиније „многим знојем и напорима“ оди
грао важну посредничку улогу. На крају писма Угљеша изјављује
да ће сваки који, „погазивши божанске и свете каноне, опет дрско
и безбожно отме цркве и лиши их заједничке мајке“.“ бити линен
духовних добара и „навући ће на себе проклетство 318 богоносних
отаца никејских, јер су се они састали ради црквеног уједињења
и мира“.“
Црквена терминологија у овом делу писма је сасвим у складу
са погледима цариградске патријаршијске канцеларије, и зато је
обилато коришћена при састављању Филотејевог писма о измирењу
цркава 1371. године.“ Затим, никејски митрополит је представљен
као „заштитник и лекар“ Угљешине душе, а поређења духовних
лица са лекаром нису ретка у актима Цариградске патријаршије.“
* Г. А. *Paxxn жа: М. Потži, 3 svrarna rav estev sa tepav kavovaх... rsg. в.
“Asivnov 1852, 46 и 616: „ rigg osvšхвw advra xa ta otpćiva, aхла ка га вакуза“.
(У даљем излагању скраћ. “P&NAn-пorki, živrarna).
* Види М. петровг, “o Nogoхdvav si; IA ritхоug ха оk Bogavravost syомиста,
"Авгva, 1970,43 сл.

533. -

градни зид), хаћомкi šaxiasia (саборна црква), охара (раскол), žroppayiva. (отрг
нути), orepaštva (лишити), рirap (мајка), керах.“ (глава) и др.
за MM I 563.
* Bиди, на пример. ММ i 310 и 497.
32
 ПовЕљAдвспотA iовАнА угљЕШЕ

Такође је познато да је Цариградска црква и раније практиковала

да своја угрожена права штити позивајући се на учење 318 отаца
Никејског сабора.“ Уз све ово треба имати у виду још да Угљеша
свакако не би цара Душана назвао Урошем“ нити би владавину
својих сународника над Ромејцима сматрао владавином „варварске
тираније и неправде”.“ Ово тим пре што се Угљеша, како запажа
Г. Острогорски на основу повеље од априла 1371. године манастиру
Ватопеду.“ „осећа не само самодршцем него и наследником визан
тијских царева“.“ Стога је она оштра осуда против цара Душана у
писму од 1368. године неспојива са Угљешином личношћу и припа
ца, што је разумљиво, Византинцима који су од њега тражили пот
пис, али не и буквално схватање свега онога што је написано, о
чему сведочи даљи развој догађаја.
Изложени подаци упућују на закључак да је Угљешино писмо
састављено у Цариграду; оно је дело искусног Византинца из сре
дине учених људи цариградске патријаршијске канцеларије. То не
иде у прилог тврђењу Г. Острогорског да „текст није послат из Цa
риграда, него је састављен, како су претпостављали већ Соловјев
и Мошин, на лицу места, у околини патријарховог изасланика, ни
кејског митрополита”.” Напротив, Соловјев и Мошин, како је већ
наведено, претпостављају да је увод писма „вероватно написан у
цариградској патријаршијској канцеларији“.“ А кад говоре о по
вељи (писму) као целини, претпостављају да је „творевина... мож
да, истог никејског митрополита који је дошао из Византије на
Угљешин двор. . .“ Из овога се не види јасно где је настало писмо.
У ствари, никејски митрополит долази из Цариграда као један од
најугледнијих чланова паријаршијског Синода и титуларни митро
полит, јер је његова епархија — Никеја под окупацијом Турака.“
Он је на челу патријарховог посланства, али је тешко поверовати
да је лично могао онако нескромно о себи да пише у Угљешином
писму. Наиме, Угљеша се обраћа патријарху са захвалношћу што је
34. Види Мigne J. P., Patrologiae cursus completus, series Graeca, Parisiis
1857 sq. 47, 28.
35 MM I 562. На основу речи „ Жršavavog šивног ...” С. Троицки, Црквено
-политичка идеологија Светосавске крмчије, стр. 200, закључује да се „Душан
презриво... именује“. Међутим, показна заменица „ šхебхоз " (онај) употреб
љена је и за Угљешу у простагми цара Манојла II Палеолога Светогорцима
1408. године (изд. В. Мошин, Акти из светоzорских архива, Споменик СКА ХСI,
Београд 1939, 165): „roč oči 2san šхвtvov “, за кога је патријарх Филотеј писао
да је „човек разуман и добар, безазленог опхођења и савести...“ (MM I 553).
У византијским документима XIV и XV века „ čке хос º означава покојника.
36 MM I 562.
37. Изд. Соловјев-Мошнн, Грчке повеље, 285–289
* Г. Острогорски, Серска област, 82; уп. 112 нап.35.
39. Г. Острогорски, Серска област, 136.
* Соловјев-Мошин, Грчке повеље, 259.
* Соловјев-Мошин, Грчке повеље, стр. CI и ILXIV.
* Уп. Г. Острогорски, серска област, 135.

33
миодPАг пFТРовић

„послао владику мог и оцa мoг и моје душе заштитника и лекара,

преосвећеног митрополита Никеје, високопреосвећеног и егзарха
целе Витиније, који је, дошав и преградни зид порушивши, многим
знојем и напорима измирио раздвојене...“ Рекло би се да је ова
кво величање и страхопоштовање према митрополиту могао да за
пише најпре неко од потчињених му из канцеларије Синода, и то
у Цариграду, јер да је писмо састављено у Угљешиној близини,
Угљеша сигурно не би допустио да се Душан погрешно именује.
Своје убеђење да писмо није послато из Цариграда, Г. Остро
горски образлаже чињеницом да је „документ објављен марта 1368.
a . . . у априлу те године патријарх Филотеј и његов синод још ни
су знали да је споразум поститнут“...“ Међутим, разлоге због којих
вест о измирењу није благовремено стигла у Цариград најмање тре
ба тражити у сачињавању текста „на лицу места“. Заиста је патри
јарх Филотеј у писму од априла 1368. године митрополиту Јерисоса
и Свете Горе навео да оне које су хиротонисали Срби „не примају
Светогорци за сада, док се не врате од нас упућени тамо посланици,
како бисмо знали да ли су се сјединили и покорили нашој најсве
тијој Божјој великој цркви““. Патријарх је сматрао потребним да
овом писму прикључи и један додатак у којем понавља предњу од
луку и пружа образложење да се „ни овде”, тј. у Цариграду, не
примају хиротонисани од Срба, због тога што су се „одвојили од
наше заједнице и задржали цркве које нама припадају и под нашу
велику и саборну цркву потпадају“.“ Ове патријрхове речи одго
варају суштини Угљешиног писма, и по томе би се рекло да је он
знао његову садржину и оправдано био у неизвесности о неходу
разговора, јер је измирење условљено великом покорношћу. Пре
ма томе, разлог за застој вине треба тражити у тешкоћама прили
ком вођених разговора и у српском Угљешином потпису оваквог
грчког писма, о чему донекле сведочи „многи зној и труд“ никеј
ског митрополита.
Вероватно је никејски митрополит имао удела и у ранијим
разговорима, јер ово није био први покушај измирења, а можда ни
други, после Калистовог 1364. године, како сазнајемо из синодског
акта од августа 1365. године.“ Сам патријарх Филотеј сведочи у
оном додатку да су Срби „затражили сада опет да се уједине с
нама, а послали смо и посланике за уједињење“.“ Ови посланици
су свакако пре поласка примили од патријарха јасна упутства и
имали су припремљен текст за измирење. У прилог томе највише
говори напред доказана сличност Угљешиног писма са неким акти
ма Цариградске патријаршије.
o MM I 563.
* Г. Острогорски, Серска област, 136.
45 MM I 556-557.
46 MM I 557.
46a MM I 475.
466 MM I 557

34
 | повFљА двопотA ЈовАнА угљЕшЕ

III

Од наведених осуда против цара Душана у Угљешином писму

посебно ће се размотрити оне које спадају у област номоканонског
права. У ствари, то и јесте крајњи циљ и смисао писма – да се
оспори надлежност Српске цркве у освојеним византијским облас
тима и да се поврати јурисдикција Цариградској патријаршији.
А) Шар Душан се осуђује за неправду политичког и црквеног
карактера. Прво му се приписује славољубље и похлепа, јер је про
гласио себе за „самодршца Србије и Романије, заневши се висином
достојанства и величином власти... гледао је лакомим очима гра
дове који му не подлежу, и неправедне мачеве потезао против оних
који ништа нису скривили, и жалосно лишавао ромејске слободе и
државе оне који су у њој рођени и одгојени и одрасли“.“ После
ове китњасте осуде политичког карактера следи она која носи црк
вено обележје. Наиме, Душан је „и до божанских ствари протезао
неправду и усудио се старе црквене законе па и одредбе отаца злоб
но превазилазити и кршити и цепкати неправично, као неки други
судија с неба... неканонски је створио саморукоположеног патријар
ха и придодао му, дрско отевши, не мали број митрополија саборне
Христове цркве, и отада се догодио раскол ( расколк )“ у цркви...“.“
Проглашење царства и патријаршије на Скопском сабору 1346.
године су догађаји који привлаче посебну пажњу научника. Наро
чито је у нашој и руској историографији много о томе расправља
по.“ Проучавање истих извора није научнике довело и до истих за
кључака, Начелно се може одмах рећи да су извори неке научнике
*7 MM I 562. У преводу Соловјева и Мошина, Грчке повеље, 263, има из
весних одступања од оригинала.
* Житије светог патријарха Јефрема, изд. Б. Трифуновић, 71.
* MM I 562; Соловјев-Мошин, Грчке повеље, 263 и 265. Аутори српских
извора нису могли остати ослобођени утицаја тог мишљења, које је владало
у Византији. Према казивању даниловог настављача „Стефан (Душан) избра
себи патријарха српскога не по закону ни са благословом цариградскога патри
јарха, као што приличи, но заиска благослов бешчино од патријарха трнов
скога и од архиепископа охридскога и са српским сабором тако се зацари и
постави патријарха, како не приличи" (Животи краљева, изд. Б. Даничић, 380;
прев. Л. Мирковић, 289).
* Старија руска и наша литература опширно је дата код И. Паљмова,
нав. дело, 40-44. Главнији радови са старом и новијом литературом: Душан
Васић. Проглас Српске патријариније у 1346. год. и канонска вредност његова,
Весник Српске цркве ХХХ, Београд 1925, 18–26, 97-107, 167-178; Радослав
Грујић, Пећска патријаринија, Народна енциклопедија III, Загреб 1928, 371-379;
Е. Иларион, Из историје Пећске патријаршије, Сремски Карловци 1931; Влади
мир Мошин, Св. патријарх Калист и Српска црква, Гласник Српске православне
uркве 9 (1946) 192—206; Рајко Веселиновић, Патријарх Јоаникије, исто, 131—134;
Боко Слијепчевић, Историја Српске православне иркве I, Минхен 1962, 172–
189; С. Троицки, нав. дело, 196-202; Сима Бирковић, Православна ва у “;
њовековној српској држави, Српска православна црква 1219–1969, Београд 1969,
35—51; Г. Острогорски, Србија и византијска хијерархија држава, нав. дело,
125-137; д. Богдановић, нав. дело, 81-91.
35
МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ

навели на тврђење да је Српска црква незаконито и „узурпацијом“

стекла ранг патријаршије, углавном зато што је њена аутокефал
ност била ограничена обавезом да спомиње на богослужењу име
поглавара матичне цркве и да поштује њено хијерархијско првен
ство“ док су код других ти истиизвори изазвали реаговање и на
вели их на закључке да у томе чину нема „узурпације“, или каквог
нарушавања канонских прописа“ што, у сваком случају изгледа
сувише смело. Образложење првих о хијерархијском односу између
„мајке“ и „кћери“ цркве је исправно кад се ради о стицању ауто
кефалности,“ али не толико и у случају проглашења Српске патри
јаршије.Дубље иза тога стоје друга суштинска питања, која до сада
нису разматрана.
Неопходно је, пре свега, да се сазна зашто цариградски патри
јарх није првог српског патријарха лишио архијерејског достојан
ства, него је применио другу казнену меру. У непосредној вези са
овим је и питање зашто се казна и измирење јављају са закашње
њем и зашто је било потребно да се „разрешење“ ( уазућивнне )*
осведочи доласком у Призрен делегата Цариградске патријаршије.
Карактеристично је да осуда пије изречена у време када је
Душан освојио византијске области и када их је, ако и делимично,
ставио под јурисдикцију српског патријарха на начин како се из
лаже у Угљешином писму, него тек 1350. године.“ „Архиепископ
Пећи и Србије“ Јоаникије, како га ословљава Синод Цариградске
цркве у Филотејевом писму, знатно пре 1350. године је „незакони
то“ ( порембраз ) хиротонисао епископе по освојеним византијским
земљама.” „Због тога су лишени — пише Филотеј – наше заједни
це, први он, архиепископ, а са њим и сви који су од њега примили
5. да се ради о узурпацији, тврде: И. Палмовљ, нав. дело, 37–38; Фло
ринскi, в. код С. Веселиновића, О постанку српског патријархата, Београд
1890, 21; Д. Васић, нав. дело, 170; Д. Богдановић, нав. дело, 83 и др.
5. Тако нпр. И. Палмовљ, нав. дело, 47–48, 89; Д. Васић, нав. дело, 19,
Д. Богдановић, нав. дело, 83–84. Уп. С. Веселиновић, нав. дело, 8—9.
* С таквим мишљењем се посебно истичу: С. Веселиновић, нав. дело,
14 сл. и С. Троцки, нав. дело, 200.
* Литературу о томе в. код Благоте Гардашевића, каноничност стицања
аутокефалности Српске цркве 1219. године, Свети Сава, споменица поводом.
осамсrozодинице рођења 1175—1975, Београд 1977, 33-77. овај гардашевићев
рад се одликује брижљиво сакупљеном литературом и вештом синтезом позна.
тих резултата, али не и новим открићима, што ће се видети из расправе која
је спремљена за објављивање.
* Животи старца
чић, Животопис краљева, изд. Б.
Исаије, 67.Даничић, 381; прев.
рев л. мнрковић,
ир 289. н.
Н. д.
дy
* Уп. Г. Острогорски, Серска област, 129; д. Богдановић, нав. дело, 82.
* Поуздано се зна да је најкасније од 1348. године у серу србин мит
рополит Јаков (Г. Острогорски, Серска област, 104-105. према српским из.
ворима, Душан је по савету патријарха Јоаникија одједном „одагнао цари
градске митрополите, који су по градовима његове области“, и то у време па
тријарха Калиста I (1350.-1354. и 1355—1364), животи краљева, изд. Б. Даничић,
381; прев. Л. Мирковић, 289. Не зна се тачан број тада прогнаних грчких мит
рополита, али је сасвим извесно да никада нису били сви протерани, што ће
се видети из даљег излагања.

36
 повЕљAдв спотA ЈовАнА угљЕшв

хиротонију, архијереји, јереји и ђакони ...“ У наставку се каже

да „бејаше не мала невоља од тако изазване шизме у црквама Хрис
товим, јер су по нужди отргнути са свештеницима и сви хришћани
тамо“ По оцени Цариградске патријаршије Јоаникије је „незакони
то“ вршио хиротоније по освојеним византијским епархијама. За
такав преступ црквени канони налажу не само поништење извр
шених хиротонија него и свргнуће (лишење епископског достојан
ства) онога ко их је вршио.“ Међутим, Филотеј не користи од
говарајуће црквене каноне, иако би свргнућем Јоаникија по
штедео сав остали клир и народ, који због њега преживљава после
дице раскола. Образложење за такав став цариградског патријарха
треба видети у канонском учењу православне цркве, по којем пра
во да суди има онај који ужива право на хиротонију“. У овом слу
чају Српска црква, од стицања аутокефалности 1219. године“ хиро
тонију својих епископа не доводи у зависност од воље цариградског
патријарха. Она самостално бира своје свештенство и самостално
му суди, а то је од суштинског значаја.
Да је цариградски патријарх уживао право хиротоније над
српским архијерејима, са Јоаникијем би, свакако, поступио као што
је поступио, на пример, са митрополитом аланијским ("AYavag), o
чему се говори у акту Цариградске патријаршије из 1356. године.
Митрополит аланијски је приликом примања епископског достојан
ства изјавио да ће „чувати и патријаршијска права нетакнута“.
Касније је повредио та права избором и стављањем под своју ју
рисдикцију епископа кавкаског (Кавкао (ov ). Поступак је окарак
терисан као „незаконита и неканонска хиротонија“, зато што је у
питању митрополија која је под цариградском јурисдикцијом. Ала
нијски митрополит је, дакле, починио оно што и српски патријарх
Јоаникије у освојеним византијским областима. Због тога је Синод
Цариградске цркве донео одлуку да га лиши епископског достојан
ства као „прекршиоцабожанских канона“.“
5 MM I 553.
* Нарочито 35. апостолски канон (Никодим Милаш, Правила православ
не цркве с тумачењима I, Нови Сад 1895, 96–98; уп. тумачење Агапија и Ни
кодима, шабахлом, šv. "Aerivan; 1886, 44) и 13. канон Антиохијског сабо (н.
„ Правила православне цркве с тумачењима II, Нови Сад 1896, 62-63).
* То је разлог што су претње охридског архиепископа Димитрија Хома
тијана (Хоматина) о „одлучењу“ од цркве првог српског архиепископа Саве
и свих који са њим опште остале само претње. (Хоматијаново писмо је објавио
и превео Г. Острогорски, Сабрана дела IV, 170-189). О искључивом праву су
ђења онога који полаже право на хиротонију в. код В. Фвића, Проinoéstaем;
3va, oppososag roo esapos rig revrapxtag raх натриархам, "Авгva, 1969, 178, 210 ig. 308.
* О мишљењу неких странаца да је први архиепископ српски Сава хи
ротонисан 1220. године и о тврђењу наших научника да је то било 1219. го
дине, в. код М. Живојиновић, О боравцима Светог Саве у Солуну, Историјски
часопис, историјски институт у Београду књ. XXIV, Бeoгрaд 1977, 68-69.
. “. . MM I 356-363. Занимљив је пример из времена раскола у Алексан
дријској цркви, који је изазвао ликопољски епископ Мелетије, јер је „анти
канонски“ хиротонисао епископе ван своје епархије. Због тога му је 306.- го
37
 миодгмг петровић

Пошто није могла да Јоаникију поништи хиротонију, Цари

градска црква прибегава другој казненој мери. Наиме, из Угљеши
ног и Филотејевог писма се закључује да је Српска црква расколом
лишила себе општења са Цариградском црквом, због чега је усле
дила екскомуникација не само свештенства него, „по нужди" (85
dvárxng), и народа“ јер та два елемента по православној догматици
неодвојиво чине цркву. Да је реч о обичној екскомуникацији (exco
mmunicatio – ćapoptopog), а не о коначном проклетству (фweeper)."
како многи мисле, сазнаје се из Филотејевог писма, где се говори
да ће убудуће сваки који отцепи епархије Цариградске цркве до
живети „терет ужасног искључења“ („одлучења“) и „неће опет сте
ћи саосећање цркве као пре“.“
По документима, казна „одлучења” од цркве деловала је у XIV
веку застрашујуће. Цариград је, поред осталог, и тешким политич
ким приликама био присиљаван да прибегава таквом средству, које
је својим дејством доносило одређене резултате. Постојала је, чак,
разрађена и јасна дефиниција о последицама које настају искљу
чењем из цркве. У једном писму из 1370. године цариградски патри
јарх Филотеј наводи да је „одлучио” руског кнеза у Смоленску, Вла
дислава, уз објашњење: „Знај, дакле, да екскомуникација одваја
човека од свете Божје цркве и потпуно отуђује, а умрло тело од
лученог човека остаје нераспаднуто, на опомену за његово лукаво
дине судио Сабор епископа у Александрији и лишио га архијерејског досто
јанства. Неко други није ни могао бити надлежан да суди зато што је погла
вар Александријске цркве био носилац права хиротоније за цео Египат, саг
ласно 6. канону Првог васељенског сабора. (Уп.: Н. Милаш, Правила с тумаче
њима I, 189 и 193).
Иста пракса је важила и на Западу. Када се епископ Римски Сирикије
(384-398) пожалио цару Западног царства Максиму због неканонске хирото
није Агрикија у Галатији, овај му је одговорио да је Сабор епископа у Гала
Hiiii надлежан да о томе одлучи. (Уп.: В. Фstђа , нав. дело, 264 нап. 327).
* MM I 553. Уп. И. Палмовљ, нав. дело, 94; Р. Грујић, нав. дело, 372;
В. Мошин, Свети патријарх Калист, 205. Неки научници екскомуникацију огра
ничавају на душана и Јоаникија (Н. С., Beck, Kirche und theologische Literatur
im byzantinische Reich, München 1959, 185), односно на „политичке и црквене
власти које су биле одговорне за доношење одлуке о патријаршији“ (Д. Богда
новић, нав.дело, 85).
- рема Даниловом настављачу, „Калист посла и одлучи цара са патри
јархом и његове архијереје” (Живота краљева, изд. Б. даничић, 381; прев. “л.
и
м: 289). Али кад говори о делегатима из цариграда, он је опширнији
и стварности: „опростише цара Стефана, Јоаникија патријарха и Саву
патријарха и цара Уроша, и све мале и велике“ (Животи краљева, изд. Б.
Даничић,383; прев. Л. Мирковић,291).
* О екскомуникацији и анатеми в. код Н. Милаша, Црквено казнено
nраво, Мостар 1911, 190 сл.; П. Паvаriarcisov, Хеarnaca ros saw Anazaorsos svatov r.
III, To novisio, sixasov rig "Exxxnotac, "легуа, 1962, 321 st. практиковало се да
друге цркве буду обавештене о оваквим казнама (К.“Рам, поuvuzov sixatov rig
"op6o86:oе "Avaroхиј- "Exxxnotac, "Авгva, 1907, 175). Није познато да ли је то
учињено и у случају Српске цркве.
* „ Bapog pasка,5oug dapopманов“ (ММ 1 554).
66 MM. I 554. Претња клирицима свргнућем, у наставку писма, може да
има снагу практично само за оне који су под јурисдикцијом Цариградске, а
не Српске цркве.
38
 повЕљAдвćпотA ЈовАнА УГЉЕШЕ

дело“ - правилно је примећено да овакво учење грчке јерархије

представља сујеверје“ посебно кад је у питању и веровање да до
распадања тела долази тек после прочитаног „разрешења“. Није ли
и то био један од разлога да се приликом коначног измирења 1375.
године, у призрену, крај гроба екскомуницираног цара на цуњкве
царинсу“ г. (у цркви царевој) појаве и два делегата Цариградске пат
ријаршије?“
Наравно, опроштај је, како пише Данилов настављач, дао
патунауку, н каса сквоук (патријарх и сав сабор) још у Цариграду и у
присуству Светогорца Србина старца Исаије: праштакта пукнде вива
ша запуkпштенни и отклоученна цара и патрнаунха и књскx, живљиха и пукставан
шних, се, и пуињилкта васе аукхивуне и нерен на пуноваштанине н саслоуженин“
(опростише од пређашњег запрећења и одлучења цара и патријарха
и све Живе и умрле. и примише све архијереје и јереје у заједницу
и саслужење)“. Међутим, све је то требало на делу показати и тако
умирити савест народа који није био поштеђен „терета ужасног од
лучења“, јер се цар „предаде гробу, оставивши ову злобу непогре
бену“.“ У гробу „одлученог" виновника раскола народ је видео не
ку врсту опомене, поготову што су и политичке прилике у Србији,
после пропасти царства, биле веома тешке.
Право Цариградске цркве да суди Српској цркви могло је бити
засновано, како је напред изложено, само на праву хиротоније,
а не на обавези српске јерархије да на богослужењима спомиње
цариградског поглавара, који у православљу заиста ужива призна
то на васељенским саборима првенство части (лоajretov riprig –
primatum honoris), али не и власти. У грчким изворима се и не
помиње да је Српска црква престала да спомиње име цариградског
патријарха, за шта је, на пример, бугарском патријарху упућен из
Цариграда 1355. године синодски акт са оштрим осудама, јер је
прекинуо, по речима патријарха Калиста I, да „спомиње име наше
смерности и других најсветијих патријараха”.“ Данас се, исто као не
* MM I 525. Исти патријарх је те године у једном другом писму извес
ним руским кнежевима поновио ту дефиницију &in 6 zapoptopog хоризао; šarv dao
rije trag roа евог вих хmaize za zavisкis axxorptse- (да је екскомуникација одва
јање од свете Божје цркве и потпуно отуђење, мM I 524).
* Н. Милаш, Црквено казнено право, 340: „Али као да је ово сујеверно
учење грчке јерархије о физичким последицама анатеме сада престало. Ово
изводимо из једне цариградске синодске одлуке од 1844. године при патри
јарху Герману IV, уз патријархов потпис и још уз потпис тадашњег јеруса
лимског патријарха Атанасија, којом се забрањује проклињати ма кога било,
као дјело противно хришћанској вјери".
* Н. Дучић, Животопис старца Исаије, 68.
79. Уп. И. Палмовљ, нав. дело, 79; Војислав Бурић, Српски државни са
бори у Пећи и црквено градитељство, Зборник радова о кнезу Лазару, Бео
град 1975, 105: „У пролеће 1375, над гробом цара Душана у Призрену, про
читана је опроштајна грамата цариградског патријарха, скинуто је старо про
клетство са већ покојних носилаца расцепа...“
11. Животи краљева, изд. Б. Даничић, 382; H. Дучић, Животопис старца
Исаије, 68.
* Животи краљева, прев. Л. Мирковић, 290-291.
* Животи краљева, изд. Б. Даничић, 381; прев. Л. Мирковић, 290.
74 MM I 437.

39
 киодPАг пртровић

кад, поглавари цркава узајамно спомињу на богослужењима и нико

томе не види потчињеност, већ узајамно духовно општење
%ovovov).“ Уосталом, „првенство части – формирано у првим
вековима – било је ослобођено сваког појма управне надлежности
и непосредно се односило на јединство Цркве у апостолском пра
вослављу, Божанској евхаристији и љубави““
Поред наведених суштинских разлога због којих Цариградска
црква није имала судску надлежност над Српском црквом, треба
имати у виду и чињеницу да су у питању две цркве чије се земље
налазе у ратном стању. У таквим околностима Цариградска патри
јаршија, као оштећена страна, могла је бити само тужилац, али не
и судија.
На основу канонских прописа епископима суди и „свима по
словима сваке поједине епархије управља дотични епархијски са
бор“” односно „сабор епископа дотичне дијецезе“.“ Јасно је да са
бор српских архијереја у овом случају не би реаговао чак и да му
је достављена тужба цариградског патријарха против Јоаникија. У
чину избора свога патријарха Српска црква је наступила једин
ствено, охрабрена и суделовањем трновског патријарха, охридског
. 75. Уп. MM I 438.
те В. Ф. вика, нав. дело, 47. Уп. Никола Радојчић, Свети Сава и автоке.
фалност српске и бугарске цркве, глас СКА сLXXIX, Београд 1939, 232.
Узалуд. Благота Гардашевић (нав. дело стр. 74 нап. 43) покушава да ос
пори мишљење Николе Радојчића (исто, стр. 232), по којем „помен поглавара
матриархалне цркве у самосталној цркви не смањује степен њене аутокефал
ности, него значи, пре свега, истицање јединства учења православне цркве...”
У синодском писму цариградске патријаршије из 1355. године, на које се по
зива Б. Гардашевић, неколико пута се наглашава да је поглавар Трновске пат
ријаршије престао да помиње име не само царигралског патријарха него
„и других најсветијих патријараха" (MM I 437-438), чиме се изоловао од ду
ховног општења. Стога цариградски патријарх Калист I у истом писму наводи
да трновски патријарх „треба увек да помиње у свештеним диптисима нашу
смерност и друге патријархе, те тако и он у својој цркви сачува обележје црк
веног стања, и да по томе изгледа сједињен и уврштен са нама“ (MM I 438).
Покушај Цариградске патријаршије да трновског патријарха прикаже потчи
њеним и обавезним да плаћа извесне дажбине, објашњава се више политичко
-економским мотивима оног времена. -
т Канон 2. Другог васељенског сабора, Н. Милаш, Правила с тумаче
њима 1, 242.
ти канон 6. Другог весељенског сабора, Н. Милаш, Правила с тумаче
њима I, 258; уп. стр. 264: „... дијацезални сабор одговара појму о патријарше
ском сабору. .. “; В. Феuba , нав. дело, 147 и 156: „Другим и шестим каноном
постављају се темељи хипермитрополитске организације црквене управе на
темељу политичке власти..."
Када је цариградски архиепископ Јован Златоусти (398-404) хтео да
суди александријском архиепископу Теофилу (385—412), овај се у pдговору
позвао на каноне: „инва, неw as mi, a rastv r5 starayina rav tv Nexa a zavdviev, бноu
веangorov sataxonov tarpopuov ni »prvstv svav . . кi rap sa što na xpisiva, zapa
riv A.: smrta«, кад од нара зоб.“ (сматрам, дакле, да ти није непозната наредба
канона у Никеји, који прописују да се епископ преко границе не ставља
под суд... Ако би и требало да ми се суди, Египћани ће, а не ти...“ (Migne,
PG 47,25).

40
 повFЈЕ,А ДЕспотA ЈовАнА wгљЕшв

архиепископа и представника Свете Горе. Иако је све то тако било,

ипак се намеће питање да ли је Јоаникије стварно неканонски пос
тао патријарх, како сазнајемо из грчких извора, који су свакако
утицали и на неке српске изворе.“
Пре свега треба имати у виду исправно Валсамоново тврђење,
у тумачењу 2. канона Другог васељенског сабора, да су „у стара
времена митрополити свих епархија били аутокефални и од својих
синода хиротонисани“.“ У периоду од 1219—1346. године Српска ауто
кефална црква самостално бира свога архиепископа, а то звање су
носили од IV века поглавари римске, цариградске, александријске,
антиохијске и јерусалимске цркве.“ Сваки од њих је биран од свога
сабора и сви су они постали патријарси“. За избор Јоаникија је
основно било да постоји одлука Сабора — свих архијереја Српске
цркве. Свако мешање појединаца са стране представља, у ствари,
повреду неприкосновености статуса аутокефалности и подсећа на
време када је Јулије (337—352) захтевао да „не треба без мишљења
спископа римског уређивати цркве“,“ против чега се Источна црк
ва увекборила, јер такав захтев нема канонску основу.
С друге стране, не може се тврдити да је у поступку прогла
шења Српске патријаршије све било беспрекорно. Нарушена је ут
врђена пракса у православном свету да о свакој крупнијој промени
унутар једне цркве претходно буду обавештене остале помесне
цркве. Самоиницијативна промена статуса у утврђеном међуцркве
ном хијерархијском поретку не може се сматрати споредним пита
њем. Стога су од значаја речи Даниловог настављача, иако под ути
цајем мишљења које је владало у Византији, да „цар Стефан...
постави патријарха како не приличи“.“ Саучесници Српске цркве у
кршењу утврђеног поретка били су трновски патријарх, охридски
архиепископ и представници Свете Горе. Те чињенице су довољан
разлог да цариградски патријарх обавести поглаваре помесних цр
* Код Даниловог настављача читамо да после избора Јоаникија и про
геривања грчких митрополита „настаде не мала беда“ (Животи краљева, изд.
Б. Даничић, 381; прев. Л. Мирковић, 289); у Филотејевом писму (1371) такође:
„ка ћv of a spšУ r5"sevsv. ""(и бејаше не мала невоља - беда) MM I 553.
Слично се и у Угљешином писму наводи: „ ot r an exps«, усувућава “ (догодило
се не мало нешто) мм II 562. корисно би било да се изврше дубља проуча
вања оваквог утицаја грчких текстова на наше изворе.
*"Pixxn – i torziji, Хехтауна II, 171: „ra naхаwov asivreg ot rav sтархајм- иптроно
xtra airoxé paxon fisav, ка 8rb raiv. otvetov- ouvisov šхвporovovrs“.
* Уп. Г. Кохађара, At prirponoхва; жа: архивrлажomai row otховремwког патриар
хаос ха и „газе“ atrav. A. “Asiva 1934, 38–39 и в. Феља, нав.дело,302-303.
* По сведочанству историчара Сократа (VII, 31) назив „патријарх“ се
први пут појавио у време цара Теодосија II. 408—450), који је тако ословно
римског и цариградског епископа ( limbai woy, 113 нап. 1). ip Јустинијан је,
тако рећи, озваничио овај назив 546. године својом 123. новелом гл. 22. У
:ни канонима се први пут среће на Трулском сабору 691. године (ка
нон Тј.
* Migne, PG 67,220: , ga, zatv. мара тwaipinv. ros istaxonov "Papiric xavovišev ra;
"Exxxnotagº.
* Животи краљева, изд. Б. Даничић, 380; прев. Л. Мирковић, 289.
41
 миодPАг пнтровић

кава и захтева да цео овај случај размотри васељенски сабор, али

он то није учинио. Начин на који је ово питање на крају решено
довољно сведочи о заступљености канонске стране у избору Јоани
кија за српског патријарха.
Неоспорно је да у сплету догађаја у вези са проглашењем
Српске патријаршије истакнуто место припада цару Душану. Он је
свакако имао у виду раније сличне догађаје који су се одиграли у
Византији и у суседној Бугарској. Зато не тражи круну од цари
градског патријарха који - без обзира што у православном свету
већ постоји други цар (бугарски) — хоће да зна само за једног –
византијског. Душану је јасно да замишљене политичке планове мо
же да оствари само добијањем царске круне од српског патријарха.
Стога и не покушава да за тај чин тражи решење ван Србије. Поз
нато је, на пример, какву је послушност и покорност захтевао рим
ски папа од бугарског владара Калојана (1197–1207) због краљев
ске круне коју му је дао“. С друге стране, самовласно проглашење
Бугарске аутокефалне патријаршије и царства у Х веку није наву
кло проклетство Цариградске патријаршије на Симеона, ни на Са
муила, иако је то изведено у ситуацији сличној оној у Србији 1346. го
дине.“ Слободно се може рећи да је Цариградска патријаршија та
да имала више разлога за проклетство, јер је појавом бугарског ца
ра створен преседан у православном свету, и не само да је директ
но пољуљана византијска идеологија о једном цару, него је и ју
рисдикција Цариградске цркве била на удару. Цариградски патри
јарх се није послужио проклетством чак ни када је Самуило (977–
1014) заузео Ларису и однео мошти св. Ахилија, а из Трикале мошти
св. Диодора.“
Међутим, у Душаново време ослабљено Византијско царство
требало је подржати свим могућим средствима, па и „одлучењем“
непријатеља од цркве. Додуше, „одлучење“ није изречено када је
дошло до прогласа патријаршије и царства, него неколико година
касније, тј. када су протерани грчки митрополити и када су њи
хове епархије у освојеним областима стављене под јурисдикцију
Српске цркве. Бугарска патријаршија је такође сузила јурисдик
цију Цариградске цркве и то у великој мери, али у томе ипак пос
тоји извесна разлика у односу на Српску цркву, јер је Бугарска
патријаршија наилазила на „великодушност“ византијских царева Јо
вана Цимискија (969—976) и Василија II (976–1025).“
Са изложеним поређењем има се за циљ утлавном да се свес
траније осветле наведене оптужбе против цара Душана у Угљеши
ном писму. О његовом мешању у црквене послове свакако није био
as o односу између Калојана и Римске цркве уп. хр пакамоновљoе, н Е.
--

кxпска воuxoraptag, "Aeriva.1957, 44–45.

* Г. Острогорски, Серска област, 129. Уп. Е. Иларнон, нав. дело, 39.
* Уп. Хр пакаботовљoе, нав. дело, 38.
1967, 3,3:3,"
Коvаdрг, Хордоха не viv sкихmovao rwxiv koroptav rjg'Axotsog, "Aeriva.

42
 повнљА деспотм ЈовАнА wгљЕшв

надлежан да расправља Цариград, него аутокефална Српска црква,

чије неканонске одлуке испитују све православне цркве, а не једна.
Овакав прилаз проблему намеће канонско учење и, уопште, цркве
на пракса, тим пре што се ради о двема зараћеним странама, које
подједнако могу да буду пристрасне, било да полазе са позиција
силе или са црквеноканонског становишта.
Б). Најтеже питање које је требало решити није било прогла
шење Јоаникија за патријарха и Душана за цара, већ сукоб јурис
дикција двеју цркава у Серској области. У Угљешином писму се
наводи да он „враћа ... васељенском патријарху све отете цркве
и митрополије и сва патријаршијска права пуном руком и миш
љу".“ Ова свечано дата изјава није донела очекиване резултате:
да се српски архијереји повуку из Угљешине државе у раније гра
нице Српске цркве. После писма требало је још много напора, о
чему сведочи и трогодишње чекање па одговор патријарха Филоте
ја“ Па ипак, као што пре Угљешиног писма у Серској држави нису
били само Срби архијереји“ тако и после Филотејевог писма нису
били само Грци.
Није случајно што крупније промене у корист Цариградске
цркве у тим областима настају баш у време појаве Филотејевог пи
сма, маја 1371. године. То упућује на закључак да је тада постигнут
посебан напредак у преговорима и настојањима да се измире две
цркве. Да је тако, најбоље сведочи синодски акт Цариградске пат
ријаршије, издан истовремено са Филотејевим писмом о измирењу,
којим митрополит Драме добија од патријарха митрополију Филипе
н „ersархију и управу свих патријаршијских права у власти и држа
ви целој најсрећније деспота Србије, у духу светом највољенијег
89 MM I 563.
* Г. Острогорски (Серска област, 136—137) сматра вероватним мишљење
Р. Грујића да застој треба приписати безуспешно вођеним разговорима са
патријархом српским Савом IV.
зи драгоцен податак о томе пружа синодски акт цариградске патријар
шије из fз65. године (мм г. 475), у којем се наводи да је патријарх калист –
„анерхаремо: etc. rhiv »spВах, širi riv. 5ocksta, te svezev xat arrioхero“ (отишаву
Србију ради неког посла, због којег је н умро) — унапредио епископа из
полистилиона петра за митрополита Христопоља, а оба ова града била су
у Угљешиној држави, овде је, у ствари, реч о мировној мисији патријарха
Калиста, када је 1364. године дошао у Сер к царици Јелени. Његови наслед
ници, како се види по писању, не гледају са симпатијом на тај поступак и
сматрају да је због тога умро. А. Zazvorivog (Bugavrov, sv. "Emerapis "Erampsias: Bo
gavrviv X коusav rop. 17, "Авгуаа 1941, 258) наводи да је смрт патријарха Калиста
и већине из његове пратње „изазвала сумње у неким круговима“. Веома
би занимљиво било открити о каквој заразној болести се радило тада. У
серу... можда је још увек харала куга „која 1362 јако изби у Трапезунту,
те опустоши 1363. Арбанију и далмацију“ (К. Јиречек, историја Срба I, Бео
град 1952, 245).
од значаја је податак што Филотеј, у званичним актима, изгубљене
византијске области око Сера назива Србијом.
43
МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ

сина наше смерности, кир Јована Угљеше".“ Уз тако велика права

erзарх Драме истовремено прима и обавезу да све прикупљене при
ходе шаље „у патријаршијску келију“. О насталим олакшавајућим
околностима при спровођењу права Цариградске патријаршије све
дочи и патријархово писмо, такође издато маја 1371. године,“ којим
се оснива ставропигија — манастир код Мелника, сасвим на северу
Угљешине државе. У писму се наглашава да мелнички митрополит,
који је вероватно био Србин, нема над тим манастиром никаква пра
ва; она ће увек припадати патријарху. Ради веће сигурности, патри
јарх при крају писма прети екскомуникацијом свакоме ко би повре
дио права манастира, у чију некретнину спада и виноград који је
поклонио Угљеша. 1

Присуство и грчких архијереја за све време постојања Серске

државе умањује, у Угљешином писму, веродостојност приказаног
става цара Душана према Париградској цркви, и пе даје за право
научницима који тврде да је он протерао све грчке митрополите“
Под утицајем политичких прилика црквена јурисдикција се у том
подручју с обе стране неједнако испољавала, мешала и сукобљавала.
На основу до сада познатих података примећује се да до 1350. године
јурисдикција Цариградске цркве није озбиљније угрожена.“ Од тада
па до Угљешиног писма 1368. године преовладава утицај Српске црк
ве. Период од марта 1368. године до маја 1371. године свакако оби
дује напорним преговорима и најављује коначну промену односа у
корист Цариградске цркве.
Национални састав“ и политичка струјања увелико доприносе
да се у мају 1371. године у Серској држави формира својеврсна црк
вена управа, а самим тим и однос двеју цркава се мења. У Серу оста
је митрополит Србин, а грчки митрополит Араме постаје егзарх ца
риградског патријарха. Ова два великодостојника су заступала своје
патријархе“ и помоћу подручних архијереја водили су бригу о црк
веним потребама свога народа. Канонски гледано, таква ситуација
донекле одговара духу 34. апостолског канона: „Епископи свакога
народа треба да познају првога између њих и да га сматрају као
главу...“
82 MM I 559.
93 MM I 569-572.
94 Тако К. Јиречек, Историја Срба I, 222.
85. Уп. Е. Иларион, нав. дело, 7
36. о великом броју словенског живља у серско-струмској области и
источној Македонији в. код Г. Острогорског, Серска област, 56.
s уп. п5алоу, 43 нап. 1: „Као што је митрополит први и глава епис
копа, тако је и патријарх први и глава митрополита“.
„“ Н. Милаш, Правила с тумачењима I, 93. Основни и првобитни смисао
речи 89vog je „народ“. Касније је она у Римској империји значила и „област“.
а у множини (šovin) употребљавали су је Јудејци и Хришћани да означе
друге народе — многобожачке. То је утицало да се из 34 апостолског канона
реч š8vog замени у 9. канону Антиохијског сабора речју &rapxia . Међутим,
kº жанону Другог васељенског сабора има одређено значење „народ“. Стога
, Милаш, Каноничко начело православне цркве при разређењу црквених
области, Задар 1884, тумачећи 34. апостолски канон, тврди: „Сва је сила овога
44
 поввљм двепотA повмим угљЕШЕ

Протезање црквене јурисдикције преко државних граница оду

век је стварало одређене проблеме и изазивало различита тумачења
17. канона Халкидонског сабора (451), по којем: „Ако је, пак, цар
ском влашћу основан неки нови град, или се убудуће оснује, (према)
грађанском и државном обележју нека следи ранг и црквених обла
сти“.“ Скоро сви наши научници се позивају на овај пропис и оспо
равају Цариградској патријаршији право на управљање митрополи
јама које су ушле у састав Српске државе, тврдећи да су оне, услед
померања државних граница, потпале под јурисдикцију Српске
цркве.“ Овакво тврђење је недавно оснорио Д. Богдановић, који
сматра „узалудним” позивање на 17. канон, наводећи „друге канон
ске прописе, који строго забрањују присвајање туђих епархијских
права".“ Одговор на ово питање треба тражити у званичним комен
тарима и у црквеној пракси.
У почетку је канон схваћен одређено: у градовима који се ос
нивају царском влашћу „ранг и обележје црквене области“ да се
равнају према административно-цржавном обележју тих градова. Та
ко су у основи схватили канон и познати коментатори XII века, наро
чито Зонара и Аристин. Изразита је разлика у Валсамоновом тумаче
њу када говори о правима и степену царске власти у додељивању
ранга прквеним епархијама, мада сви они имају у виду првенствено
цара једнога царства византијског. За Зонару се не би рекло да је
задовољан канонским прописом,“ док Валсамон проширује царско

правила за нашу цијел у оним ријечима екватос комотс (singularum gentium,

сваког појединог народа, или још боље, народности); ... Сваки поједини на
род, који по својим особинама саставља једну различиту од других јединицу,
мора имати своју посебну организирану јерархију, представљену од својих
епископа, који под поглаварством првога између њих састављају једну митро
политску област...“ (стр. 7-8). Б. Гардашевић (нав. дело 44) заступа другачије
мишљење. Чињеница је, међутим, да је 34. апостолски канон много пута кроз
векове примењиван у смислу речи „народ“; таква пракса није без оправдане
подлоге и не може се игнорисати.
* "Paxxn – поглi, Sávrayua II, 258—259: „Еi sa zal rig ex Basvavig stovata:
виaviоза = 37. g., i ateig жалесвега, ток полакоће хоћ. srpsозоug rezorg zai rav šихxтоua
cruziv zapowiav i ritug izazovestres". Ове речи су поновљене у 38. канону трул
ског сабора ("вала — поен, 3. svira raa II, 392). Оригинални текст канона је
јасан, али приликом превођења задаје извесне тешкоће. Зато у црквенословен
ском преводу и код Н. Милаша има одступања од грчког текста. Уп. Н.
Милаш, Правила с тумачењима I, 369 и 521.
* Тако нпр. Н. Дучић, Васељенска патријаринија и српско црквено пи
тање, Београд 1897, 28-29; Р. Грујић, пећска патријаринија, 371; Е. Иларион,
нав. дело, 16-17; Б. Слијепчевић, нав. дело I, 182. Уп. Рајко Веселиновић, ис
торија Српске православне цркве са народном историјом I, Београд, 1966, 7.
*. Д. Богдановић, нав. дело, 87.
* Vladimirus Beneševič, Ioannis Scholastici Synagoga L titulorum I,
München 1937, 216: „ “ rágos za 8 retog zrg zapovia- "... о значењу речи „rasa“ и
„гено;" в. "Е Рововоо, ле: хормом "вих хталастихов дахаос I, "Asirca 1948.
* “Paixxn – поглi, Sistvrarna II, 260–261: „Скоро да су оци ово рекли:
пошто нисмо у стању да се супротставимо царској власти, ипак нека цркве
ни ранг следи оном који су поставили цареви“.
45
МИОДРАГ ПЕТРОВИh

право у односу на канон, очигледно зато што новоосновани град и са

њим црквена епархија често имају за последицу сужавање или при
саједињење суседне црквене области.“ Он је још јаснији у тумачењу
38. канона Трулског сабора: „Овим каноном је дато цару да ствара
нове епископије, друге да унапређује са правима митрополије... по
своме нахођењу”.“ У наставку образлаже и поткрепљује своје гле
диште „разјашњењем” ( 8tфухаоaug) цара Алексија Комнина (1081—
1118) и Синода: „Цар... у томе није спречен каноном који прописује
да се сачувају митрополији... ранија права“.“ Овакво неканонско
схватање је донекле ублажено у истом царском „разјашњењу”, јер
се дошло до закључка да цар може да погреши у томе и зато се ствар
препушта патријарху на решавање.“
Од посебног је значаја истаћи како је Цариград поступао са
црквама туђе јурисдикције, које су померањем политичких граница
улазиле у састав Византијске државе, јер је то у непосредној вези
са 17. каноном Халкидонског сабора и са стањем у време цара Ду
шана. Тиме ће се истовремено боље схватити тврђење Н. Милаша
да, „по смислу 17. правила IV васионског сабора, разређење цркве
них области мора бити упорављено по политичком обласном разре
ћењу”.“
Поделом Римске империје 395. године Источни Илирик је ад
министративно припао Цариграду, а црквено остао под јурисдикци
јом римског епископа, кога је заступао солунски архиепископ као
викар и егзарх илирика“ За црквене епархије те области грчки
* "Paxла, —поглi, Xixíravna II, 262.: „... цару је дозвољено да црквама
(епархијама) одузима привилегије“.
18. Исто, 392–393. Уп. В. Хезаразазот, н. еab raiv Boga vrvav аутократором аме
уоaug šхазхоziv sig prirporták.svg, камогахеavotvoхле 1919.
* "Pikжm - Поzik“, Х:stvrxygia II, 393.
ист Исто, 394.
“ Н. Милаш, Каноничко начело, 14. С. Троицки (Државна власт и црк
вена аутокефалија, Архив за правне и друштвене науке књ. ХХVII бр. 6, Бео
град 1933, 480) сматра да „17. халкидонско правило сасвим не наређује да
разграничење политичко увек мора служити мерилом и за разграничење црк
вених области. Оно каже да политичко уређење мора да буде таквим мерилом
само „у таквом случају, ако је царском влашћу основан нови град или се
унапред оснује”. „Правило дакле - наводи се даље — говори о изузетку који
сведочи да у цркви важи опште начело сасвим другог карактера. А какво
мора бити опајте мерило у свим осталим случајевима, о томе говори прва
половина овог 17. правила, дванајесто правило и акта истога сабора“.
Опсежније проучавање црквено-грађанског законодавства и његове при
мене у Византији упућује на закључак: а) да је канонско начело о апсолутној
заштити права свакога архијереја било веома наглашавано кад су у питању
већ постојеће епископске области у границама државе; б) да је „изузетак“,
односно други део 17. канона, имао широку примену у случајевима проши
рења политичких граница. Свакако треба имати у виду и чињеницу да канони
нису конституисани за примену искључиво у границама Византије; њихов
карактер је општецрквени.
* Уп. Бранко Гранић, Оснивање архиепископије у граду Јustiniana Pri
та 535 год. после Христа, гласник снд I, 1, Скопље 1925, 116; М. п.srpoput:
нав. дело, 225; Г. Коvačcipri, At purpoабљеug xoi, šрхелохопа“, 64.
46
 повнљм двопотA ЈовАнА угљЕШЕ

историчар Герасим Конидарне тврди да „није било могуће, пошто су

политички припадале Цариграду, да остану под јурисдикцијом архи
јереја који се налазио ван граница државе“," имајући у виду да је
цар Лав III 731/2. године Илирик и византијске области Јужне Ита
лије ставио под јурисдикцију Цариградске цркве," без обзира на
то што римски епископ има канонско првенство части. Од припоје
них епархија Јужне Италије Цариградској цркви – две су биле ауто
кефалне архиепископије, чији поглавари на Седмом васељенском са
бору потписују на истакнутом месту у реду потписа поглавара дру
гих : цркава.“ У то време је и митрополија Селевкија
(нсавријска) са своје 24 епископије стављена такође под јурисдик
цију Цариградске цркве, иако је била у саставу Антиохијске патри
јаршије, али у политичким границама Византије." У време бугар
ског цара Петра резиденција поглавара Бугарске цркве патријарха
Дамјана налазила се у дрстру ( дрiarpa I. Византинци су 971. годи
не освојили Aрстар и ставили га под управу Цариградске патријар
шије, а патријарх дамјан је свргнут.“ Такве случајеве грчки исто
pичари правдају теоријом да политичке и црквене границе треба да
се поклапају, сходно начелу које је изражено у 17. канону Халкидон
ског сабора и у 38. канону Трулског сабора.“
Има случајева да је ово канонско начело примењивано у ви
зантији и на штету Цариградске патријаршије, тако је, на пример,
митрополија Равене, када су је 751. године заузели ланroбapди, брi.
сана из каталога митрополија цариградске јурисдикције“. Веома је
занимљив случај из времена цара Самуила (976—1014), који је зау
зео извесне области Византијске царевине и истовремено их ставио
под јурисдикцију Бугарске патријаршије. Касније је „архиепископ
охридски и целе Бугарске Јован“ известио цара Василија II (976—
1025) да су извесне епископије из састава митрополија: Дирахије
(Арача), Навлакта, Солуна (и друге епископије) биле под бугарском
влашћу још од цара Петра (927—967) и Самуила, што г. конидарис
сматра „лажју“.“ Независно од оваквог мишљења, чињеница је да
је шао Василије својим указима знатно ограничио јурисдикцију Ца
и Г. Коvаћара, исто 45.
* Види Мigne, PG 132, c. 1104. Уп. Филарет гранић, црквеноправне гло
се на привилегије цара Василија II Охридској архиепископији, Гласник снд
књ. XIII, Скопље 1933, 4; М. Петровате, нав.дело, 227.
на г. комаљарг, , исто, 78. --

* Уп. В. Srsavavision, "Exxћајањазrizi, -taropta, "Авгva, 1959, 258.

* Уп. Стојан Новаковић, Охридска архиепископија у почетку XI века,
Глас СКА tºk: 1-62, Београд 1908, 56; Божидар Прокић, Постанак једне
словенске царевине, 253; Г. Кохађарг, Хорјожа... sig riv exxxi,ovaarwi v toroptav rij;
"Axptsog, 67.
** О томе Г. Коvаћotprig, At prirportóХsvg xoi dipxisno zожа, 45 и 63. Уп. литерату
ру код М. Петроваге, нав. дело, 227 нап. 15.
* Г. комазара , исто, 63.
* P. Kovision, 3 : sig riv šхххталаarwiy taroplav ri: Axptsog,21-23 и
70. Уп. Ст. Новаковић, охридска архиепископија: izr: Прокић, Први
охридски архиепископ Јован, глас СКА LXXXVIII, Beograd 1911, 291.
47
MIIIОДРАГ ПЕТРОВИЋ

риградске цркве, јер је повратио охридском архиепископу еписко

пије које су били освојили бугарски цареви и држали у својој влас
ти, без обзира на жалбе суседних митрополита: солунског, навиакт
ског, драчког и лариског.“ Оваквим ставом цар је, несумњиво, хтео
да ограничи моћ цариградског патријарха.“ Међутим, у време цара
Алексија комнина (1081—1118) поменути суседни митрополити су ус
пели да своје спископије поврате под јурисдикцију Цариградске па
тријаршије.“
Према томе, јурисдикционе границе Цариградске цркве су се
углавном поклапале са политичким границама Византије, што значи
да је 17. канон Халкидонског сабора буквално примењиван. Повре
мено је цариградска патријаршија испољавала очигледну тежњу за
протезањем јурисдикције и ван стварних граница Византије" С дру
ге стране, цареви су обично тежили да црквене границе изједначе са
политичким границама, јер су тиме обезбеђивали већу стабилност у
земљи. у јединству цркве гледали су темељ јединства своје цареви
не“ отуда и велика њихова брига око доношења закона којима су
учвршћивали ауторитет цариградске цркве као „мајке“ и „главе
свих других цркава”.“ Врло рано су овакви царски закони унети у
номоканонске зборнике православне цркве,“ а често се срећу и у
званинчим документима Цариградске цркве, која је и у Угљешином
писму названа „заједничком мајком".“ То су, у ствари, они „свети
и божански закони царева”.“ којих је, по Угљешином писму, цар
Аушан лишио Ромејце.

IV
Проучавањем Угљешиног писма у светлости номоканонских на
чела и историјских збивања која су у вези са његовом садржином,
дошло се, углавном, до ових резултата:
* Уп. Г. Коvаscien , исто 10–11, 15–18, Филарет Гранић, нав. дело,
3 и 5. По мишљењу Б. Прокића (нав. дело, 292) Охридска архиепископија, и
поред добијених привилегија, „никад није достигла онај велики обим, какав
је имала за време своје највеће распрострањености под царем Самуилом“.
шта. Уп. Филарет Гранић, нав. дело, 2.
ше Г. Коvitsapa, нав.дело, 71–72.
из То се испољава нарочито после пада Цариграда 1453. године. из но
вије историје карактеристичан је пример Цариградска конвенција од 6. ап
рила 1880. године, по којој је Сарајевска митрополија стављена под јурис
дикцију Цариградске патријаршије. Оправдано је Н. Милаш (Каноничко на
чело, 12-13), козивајући се на 17. канон Халкидонског сабора и 34. апостол
ски канон, тај поступак оценио као „протузакониту узурпацију".
* В. Фsisa , нав. дело, 231.
II и“ Cod. Iust. I. 2, 16 (Corpus Juris Civilis, стереотипно берлинско издање,
„ и соd. tust, 1. 2, 24 (c. J. C. II, 17): »omnibus rebus ecclesiasticis pros
icientes et praeciрue is, quae competunt sacrosanctae magnae ecclesiae huius
jelicis urbis mostrae omniumque matri, quae caput est reliquarum omnium...«
* О томе опширније М. Пerpoging , нав.дело, 225–240.
124 MM I 563.
из мM I 562,
48
 повЕљА ДЕСПОТА ЈОВАНА угљЕШЕ
__

1. Писмо је плод византијског цера и сачињено је у Цариграду.

Угљешин је само српски потпис на њему. Основни циљ писма био
је да се оспори надлежност Српске цркве у освојеним византијским
областима и да се одузете митрополије врате под јурисдикцију Цари
градске патријаршије.
2. Цариградски патријарх Калист је због јурисдикције Српске
цркве у освојеним византијским областима казнио екскомуникаци
јом цара Душана, патријарха Јоаникија са свештенством које је ру
коположио, а „по нужди“ и све остале. „Одлучење“ од цркве је наро
чито у XIV веку деловало застрашујуће и уносило немир у народ.
Савест српског народа се умирила тек када су се 1375. године поја
вили представници Цариградске цркве на гробу цара Душана, у При
зрену, и видно обзнанили скидање проклетства са главног виновни
ка раскола „и свих малих и великих“. Тиме се објашњава долазак
шариградских делегата у Призрен, иако је Синод претходно и јавно
у Цариграду опростио Српској цркви.
3. а) Српска црква би свакако била поштеђена екскомуникаци
је да је цариградски патријарх имао право да првог српског патри
јарха Јоаникија лиши архијерејског достојанства. У таквом случају
би казна погодила најужи круг, а народ би био поштеђен „терета
ужасног одлучења“, о којем сведочи дефиниција из XIV века. Ме
ђутим, по канонском учењу, право да суди има онај који ужива пра
во на хиротонију. Према томе, пошто је Српска црква аутокефална
и избор својих архијереја не врши вољом Цариградске патријаршије,
ова не може да има судску надлежност над српским епископима. Из
речена екскомуникација у овом случају нема канонски основ, :: ::
у то време била најбоља мера Цариградске цркве да помогне и
и ослабљеном Византијском царству.
б) Проглашењем патријаршије Српска црква је променила свој
статус у утврђеном међуцрквеном хијерархијском поретку. Тиме је
нарушена пракса у православном свету да о свакој крупнијој про
мени унутар једне цркве претходно буду упознате остале помесне
цркве. Стога је питање проглашења патријаршије у Србији спадало
у надлежност сабора свих православних цркава, а не само Цари
градске.
4. Цариградска црква је у духу 17. канона Халкидонског сабо
ра и 38. канона Трулског сабора своје границе проширивала према
политичким границама Византије. Освајање нових земаља водило је
протезању јурисдикције Цариградске патријаршије и на области дру
гих православних цркава. Тако су се политичке и црквене границе
узајамно учвршћивале, што је представљало својеврстан допринос
стабилности и миру у империји. Цар Душан и патријарх Јоаникије
нису у освојеним византијским областима поступали у целости по
наведеним канонима, иако се те области чак и у неким грчким до
кументима називају Србијом. Насупрот тврђењу у Угљешином пис
му, у Серској области је за све време српске владавине било и мит
рополита цариградске јурисдикције. миодраг ПЕТРОВИЋ
49
МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ

S u m m a r y
CHARTER-LETTER OF DESPOT JOHN UGLJEŠA, OF 1368,
TREGARDING THE RECONCILIATION BETWEEN THE CHURCHES
OF SERBIA AND CONSTANTINOPLE IN THE LIGHT OF
NOMOCANONICAL RULES

The Greek letter of the Serbian despot John Uglješa, of March

1386, was written by a learned Byzantine, in the patriarchal chance
Ilery of Constantinople. Only the signature, written in Serbian charac
ters belongs to Uglješa.
Considered from the point of view of nomocanonical rules and
of historical events of those days, the letter suggests two major conclu
SiO nS.:
1. It was written with the principal aim to contest the competence
of the Serbian church in the occupied Byzantine lands, and to promote
the restitution of the alienated Dioceses, under the jurisdiction of the
Church of Constantinople.
2. The proclamation of the Empire and of the Patriarchate in
Serbia, in 1346, did not cause the Constantinopolitan Patriarch John
ХIV Kaleka (1334—1347) to throw the excommunication upon them.
Neither did his successor Isidoros I (1347—1349). It wasn't but the
Patriarch Callistos I, who, because of the jurisdiction of the Serbian
church in the occupied Byzantine lands, threw the excommunication
upon Emperor Dušan, Patriarch Toannicios, the clergy he ordained and,
»out of necessity« all the rest. The excommunication, particularly in
the XIV century, had a frightening effect upon common people, who
believed that the body of those who died excommunicated would fail
to rot in the grave, as long as an »absolution« had been found. The
conscience of the Serbian people was finally calmed down, when the
delegates of the Church of Constantinople came to the grave of Emperor
Dušan, in Prizren, and solemnly proclaimed the revocation of the excom
munication from the main culprit »and from all small and great«. That
is the reason for the arrival of the delegates from Constantinople to
Prizren, although the Synod had previously and solemnly forgiven the
Serbian church.
3. If the Patriarch of Constantinople had had at all the right to
deprive the first Serbian Patriarch of his hierarchical dignity, the Ser
bian church certainly wouldn't have undergone the excommunication
as well. Bö the defrockment of Patriarch Toannicios would be effected
only the most exalted circles of Serbia's society. In such a case the
people wouldn't have felt »the burden of the terrible excommunication«,
testified by a XIV century definition. However, according to canonical
teaching the one who has the right to ordain, has also the right to
judge. Accordingly, due to the fact that the Serbian church is autoce
phalous and the election of her Bishops does not perform by the assent
50
 повЕљА двспотA ЈовАнА угљЕШЕ

of the Church of Constantinople, the latter cannot extend her court

jurisdiction over the Serbian bishops. The passed condemnation of
excommunication was in this case deprived of any canonical basis,but
in those days it was an expedient means of the Church of Constantinople
to protect her own reputation, as well as the reputation of the weakened
Byzantine Empire.
By proclaiming the Patriarchate, the Serbian church altered her
rank and status in the established Inter-Church hierarchial order.
The practice of consulting all the local autocephalous Churches before
indroducing any major changes,accepted hitherto in the Orthodox world,
was thus disturbed. The problem caused by the proclamation of the
Patriarchate in Serbia belonged into the jurisdiction of the Council of
all Orthodox Churches, not only of the Church of Constantinople.
4. The Church of Constantinople, in conformity with the 17" rule
of the Council of Chalcedon and the 38“. rule of the Council of Trouillo,
extended the limits of her jurisdiction, according to the political fron
tiers of Byzantium. The conquest of new regions led to the extension
of the juridiction of that Church over the lands belonging to other
Orthodox Churches. In that way, the political andthe ecclesiastical boun
daries supported each other, thus giving considerable tribute to peace
and stability all over the Empire. Emperor Dušan and Partiarch Ioan
nicios didn't act quite in conformity with the aforesaid rules in the
conquered Byzantine provinces, although these regions were considered
as Serbian even in some Greek documents. Contrary to the statement
in Uglješa's letter, there were also metropolitans of Constantinopolitan
jurisdiction in the region of Serrai during the whole period of Serbian
governement.
 -|
ЦАРИЦА МАРА“

Породица Бурђа Бранковића и Марино рођење и

О Марином рођењу, детињству и раној младости извори на жа

лост, ћуте. Први поуздани податак о Мари је њен портрет на мини
јатури есфигменске повеље из 1429. године, а прве писане вести ве
Даза
зане су бињену удају.
се утврдила година Мариног рођења, мора се говорити
о женидби Ђурђа Бранковића и о рођењу његове деце. О Ђурђевим
браковима и о Марином рођењу изрекли су до сада наши и страни
историчари различита и најчешће супротна мишљења. Неки су
склони претпоставци да се Ђурађ Бранковић женио два, ако не и
три пута, али не наводе која је била прва Ђурђева жена. Сматрају
да из тог брака потиче Јелена, која се помиње у писму писаном у
у меб Iroдине. Такође прихватају мишљење
Псеудо-Сфранцеса, по којем је Мара 1451. године имала 50 година,
те би, према томе, била дете из првог брака Ђурђа Бранковића.“ У
веродостојност писма из 1408. не може се сумњати, али о тачности
његових података мора се размислити. Не може се само на основу
помена госпође Јелене, кћери господина Ђурђа, изводити закључак
да је у питању кћи Ђурђа Бранковића из његовог првог брака. Сто
* Овај рад одбрањен је као магистарска теза маја 1977. године на Фило
зофском факултету у Београду пред комисијом коју су сачињавали
сори: др С. Ћирковић, др И. Божић и др М. Спремић.
1. С. Новаковић, Царица Мара. Историјске црте из ХV века, ЛMС, 174
(1893), 1–35; Исти, Царица Мара. Балзанска питања и мање историјско-поли
тичке белешке о Балканском полуострву 1886–1905, Београд 1905, 199; Исти,
IIарица Мара. Из српске историје, Нови Сад – Београд 1966, 178, Ч. Мијато
вић, Деспот Бурађ Бранковић, Бeoгрaд 1880, 77, 183. Међутим, ч. Мијатовић
у истом делу, али на другом м , наводи да је Мара, p:м удаје,
имала 13–14 година: нав. дело, 207, К. Јиречек, Историја Čрба I, Београд
1952, 345, нап. 87, 377, А. Ивић, Родословне таблице, Нови Сад 1928, таб. бр. 7
(рођена око 1400), В. Ћоровић, Султанија Мара, Belgrader Zeitung, 1 (1924) 65,
3, Г. Елезовић, Нешто ито до сад нисмо знали. Манастир Мала св. Софија у
Солуну био је власништво турске царице Маре, кћери Бурђа Бранковића, Исто
ријски часопис V (1954–1955) 93, Н. Павловић, Деспот Бурађ Бранковић и
isezово доба, Суботица – Београд 1973, 149; Du Cange, Familae Bizantinae,
Parisiis 1680, 337; D. Nicol, The bуzantine family Kantakouzenos (Cantacusenos)
1100.—1460, Washington 1968, 187, 210.
53
РужА вук

га Јелену, кћер Бурђеву, треба тражити на другој страни, можда у

Зети Балшића.“ Такође се не располаже подацима о неком Ђурђе
вом браку склопљеном пре његовог брака са Јерином Кантакузин.
Све тврдње о Бурђевом првом браку на основу помена Јелене мора
ле би отпасти. Исто тако, све претпоставке многих историчара по
којима је Ђурађ био ожењен са неком принцезом из Трапезунта по
казале су се као нетачне. А. Брајер (A. Bryer) је доказао да Ђурађ
Бранковић није био у браку ни са једном принцезом из Трапезунта,
већ да је његова супруга Јерина из породице Кантакузина била у
блиским родбинским везама са трапезунтским Комнинима. Наиме,
Ђурђева супруга Јерина и Јелена, жена последњег трапезунтског ца
ра Давида Комнина, биле су рођене сестре.“ Међутим, поуздано се
зна, да се Бурађ Бранковић оженио Јерином Кантакузин децембра
1414. године.“

* Љ. Стојановић, Старе српске повеље и неисма 1-1, Београд — Срем.

карловци 1929, 157; М. Пуцић, Споменици србски I, 174. Поставља се питање:
чија је била кћерка госпођа Јелена? Без претензије да се дâ тачан одговор,
могу се навести неки подаци који би могли доћи у обзир, Писмо од 11. де
цембра 1408. године упућено је госпођи Мари. То је, нема сумње, Мара, удо
вица Вука Бранковића, што се може утврдити по начину како јој се
вачки представници galaj писмом од 8. августа 1408. године. Уп. Љ. Стоја
новић, Повеље и писма 1–1, 156. Дубровчани обавештавају Мару да су при
мили њено писмо за госпођу Јелену, кhер господина Бурђа. Пошто су се рас
питивали код властеле, која је примила писмо госпође Јелене, сазнали су да
ће јој властела одговорити. Из садржаја тог писма може се само закључити
да је била реч о некој преписци између госпође Јелене и друбровачке влас
теле, ау којој је посредник била Мара Бранковић. По начину како Дубров
чани ословљавају Јелену, могло би се претпоставити да је реч о утицајној
- женској личности, можда и удатој. У првом реду, у обзир би могла доћи
pri- кћи кнеза Лазара, а сестра Вукове жене Маре Бранковић. Познато
је да је Гелена од #: године супрута господина Бурђа Страцимировића.
Историја Црне Горе II—2, 50. У време настанка наведеног писма води се
први скадарски рат између Млетака и Зете. Јелена и Балша III су били 1408.
године у интензивној преписци са Маром Бранковић и Стефаном Лазареви
ћем, преко којих су чак покушали да се споразуме с Млечанима. Такође су
одржавали везе са Дубровником, где је октобра 1408. године очекиван Бал
ша III. У фебруару 1409. године Балша III није добио тражени зајам од Дуб
ровчана. Маја 1409. године на путу у Млетке боравила је два месеца у Дубров
нику Јелена Балшић: Историја црне Горе II-2, 96-98. На основу свега тога
може се закључити да током 1408—1409. постоје јаке везе и стални додири
између Маре Бранковић, госпође Јелене Балшић и дубровника. Исто тако,
Бурађ Страцимировић је читавог живота испред свог имена стављао титулу
господин. Испитујући све поменуте примере, у Јелени Балшић би се могла
препознати госпођа Јелена из писма датираног 1408. године, с тим што је
писац омашком написао „кћи господина Бурђа“ уместо „супруга господина
Бурђа“. Друга могућност која долази у обзир је та да је Јелена једна од
кih и који је са другом женом Теодором, кћерком"севасто
ратора Дејана, имао три кћери: Јелисавету, Н(кћер) и Јевдокију. Такође је
и Б I Балшић исправе потписивао као господин Бурађ: Историја Црне
Горе II–2, 33,51.
* A. Bryer, Trebizond and Serbia, Arheion Pontoy, 27, 1965. 34–35, таб.
стр. 36, где је наведена и сва литература о томе.
1926 3,М. Ласкарис, Византијске принцезе у средњовековној Србији, Београд

54
 ItAРИЦА МАРА

Досадашња мишљења већине историчара — да је Мара рођена

око 1401. године и даје била дете из Ђурђевог првог брака, не могу се
усвојити. Сва су се та мишљењазаснивала на подацима Псеудо-Сфран
цеса и његове проширене редакције Сhronicon Maius, коју је у ХVI
веку писао познати фалсификатор Макарије Мелисин.“ Он за Мару
каже да је 1451. године имала педесет година.“ Може се указати на
неке податке из Сфранцесових мемоара Сhronicon Minus, који нису
били запажени и у довољној мери коришћени. Георгије Сфранцес
је 1451. године упутио из Трапезунта писмо византијском цару Кон
стантину XI, и обавештавао га како је чуо од трапезунтског цара
Јована 1V Комнина за смрт султана Мурата II и за повратак Маре
у земљу њених родитеља. За Мару каже да је била рођака (čgače) pris)
трапезунтског цара, али не бележи колико је година имала. Ма
ло даље, кад наводи разлоге по којима би се цар могао определити
за женидбу с Маром, каже само да је имала мало више година
(бru švu voćvov mostovog) да би могла родити децу.“
даље треба нагласити да Сфранцес употребљава израз čgačéNºn;
(рођака) да би описао родбинске односе између трапезунтског цара
Јована IV Комнина и султаније Маре. Раније је речено да је Да
вид брат Јована IV, био ожењен Јеленом Кантакузин, рођеном сес
тром Ђурђеве супруге Јерине. према томе, Сфранцес је у праву кад
каже за Мару да је рођака Јована IV Комнина. То је сигуран доказ
да је Мара Јеринина кћи. Још једна потврда за то налази се у пове
љи царице Маре манастирима Хиландару и Св. Павлу из 1466. године.
У исправи Мара набраја чланове своје породице и, кад је реч о
Јерини, изричито наглашава „маице ми Ерине“, док за њеног брата
Тому каже „8ик& ми воић“.“
Неколико историчара везује Марино рођење за Ђурђев брак
с Јерином.“ Поједини наводе и годину рођења, али је она код свих
аутора различита и, што је најважније, ниједан не документује своје
закључке. Франц Бабингер у више радова и на неколико места го
вори о Марином рођењу, али сваки пут у понечем друкчије. Први
5 г. Острогорски, историја Византије, Београд 1969, 438, нпм. 5. »Chro
nicon Maius« представља компилацију коју је 1573—1575. године израдио поз
нати фалсификатор i i: митрополит Макарије Мелисин на основу
аутентичне кратке редакције (Minus) као и неких других дела.
as it. G. Sphranizes, метогui 1401–1477, Bucuresti 1966, ed. Grecu, 358, p.
7. G. Sphrantzes, Memori, 78, p. 35. Према томе, ако се пође од године
рођења коју смо ми утврдили (уп. стр. 57), Мара би 1451, кад је Сфранцес пред
лагао за брак с последњим византијским царем Константином XII, имала око
34 године, што би потпуно одговарало Сфранцесовој претпоставци да има ма
ло више година да би родила децу. А. Брајер у поменутом делу такође ука
зује на израз „ексаделфиc“.
* Р. Ђук, Повеља царице Маре манастирима Хиландару и Св. Павлу,
Историјски часопис ХХTV (1977) 106 и прилог стр. 113+фот.
* Ч. Мијатовић, нав. дело, 207; М. Орбин, Краљевство Словена, Београд
1968, 110 и С. Бирковић, Коментари и извори М. Орбина. 336, 417. Орбин је ":
зео податке Теодора Спандућина... V. Laurent, Le Vaticanus latinzis 4789. His
torie et aliance des Cantacusenos aux ХIV–XV. siecle, Revue des etudes byzan
times 9 (1952) 88, 103.
55
 Ружд НWIK

пут каже да је Мара, када је одведена у харем султана Мурата II

4. септембра 1435. године, имала отприлике шеснаест година, што би
значило да је рођена 1419. године, и у истом делу, нешто даље, на
води да је умрла у седамдесетој години живота, што би значило
да је рођена 1417. године.“ У другом раду наводи да Мара, као кћер
ка из другог брака Ђурђа Бранковића и Јерине Кантакузин, није
дошла на свет пре 1416. или вероватно 1417. године, те да је 1435.
године имала око осамнаест година." Лубомир Ковачевић, у свом
необјављеном чланку, посвећеном царици Мари, бележи за њу да
је рођена 1420. године.“
Ако се пође од чињенице да се Ђурађ Бранковић оженио Је
pином Кантакузин децембра 1414. године и да је Мара Ђурђева и
Јеринина кћерка, тада се њено рођење може поуздано ставити по
сле 1414. године. Стога остаје само да се утврди година њеног ро
ђења. Да би се дошло до тога треба почети с рођењем њиховог пр
вог детета. До сада се у литератури наводило да је Гргур прво дете
Бурђа Бранковића и Јерине Кантакузин. Међутим, захваљујући не
давном открићу фреске и натписа у манастиру Грачаници, поуздано
се зна да је Бурађ имао још једног сина.“ Светозар Радојчић је вр
ло убедљиво доказао да је Тодор био први и најстарији син дес
пота Ђурђа, који је умро врло млад, највероватније 1427/28. годи
јне.“ Уз Тодоров портрет налази се и натпис, из којег се сазнаје да
9. Ф, Бабингер, Мехмед Освајач и његово доба, Нови Сад 1968, 16, 142.
10 F. Babinger, Witwensitz and Sterbeplatz der Sultanin Mara, Aufsätze
und Abhandlungen zur Geschichte. Südosteuropas und der Levant I, München
1962, 340. Бабингерово мишљење прихватно је Миодраг Пурковић, Кheри кнеза
лазара, Мелбурн 1957, 29–41, Joni 1952. године писао је Бабинrepу и изразио
своје сумње у тврдње према којима је Мара 1451. имала педесет година (Уп.
нав. дело, 31, нап. 14). Пурковић износи разлоге који су га навели на закључак
да је Мара Јеринина кћер и, на крају, с правом ““,“.“ рођена „негде
око 1418. године“ (уп. нав. дело, 31-32). Студија М. Пурковића нам је била
недоступна, тако да смо тек недавно, спремајући овај рад за штампу, имали
прилике да се упознамо с његовим резултатима.
t
ћа, б 11
а, бр. 145.
Ковачевић, Царица Мара, Архив Србије, Оставштина Љ. Ковачеви
р, Б. Сп. Радојичић, „Теодор, син деспотов“, Гласник Историјског дру
штва у Новом Саду, Х-3, 1937, 318–321, утврдио је да је Тодор син деспота
Бурђа. О фресци у Грачаници ви је писао п. Мијовић, портрет Тодора,
сина деспота Бурђа, политика, 9. децембар 1968, 18. За Тодора каже да је
најмлађи, четврти син деспота Ђурђа, чији портрет је насликан изнад њего
вог гроба. В. Ђурић сматра да је 1428. године Тодор умро, те га је деспот
Бурађ сахранио у Грачаници, а изнад гроба израдио му портрет. Сликара
Тодоровог портрета доводи у везу са мајстором који је насликао породицу дес
пота Ђурђа на есфигменској повељи: В. Бурић, Византијске фреске у Југо
славији, Београд 1974, 104, нпм. 138. Све до овог открића у Грачаници посто
јала је само белешка у Кувеждинском летопису, по којој је Тодор, син дес
потов, умро št:y: Љ. Стојановић, Стари српски родослови и лето
писи, Срем. Карловци 1927, 229.
* С. Радојичич, Изображение отрока при церковном вкоде а сербскоi
живописи начала ХTV века, Византин КОжнње Словине и древника Рус, Запад
наa EBропа, Сборник статеји в честњ В. Н. Лазарева, Москва 1973, 328-330. С.
Радојчић доводи у сумњу тачност читања Тодорове смрти по Кувеждинском
детопису. По његовом мишљењу, дошло је очигледно до погрешног преписивања
56
 ЦАРИЦА МАРА

је био син господина Ђурђа и госпође Јерине." То упућује на закљу

чак да портрет није могао настати пре пролећа 1429. године, када
је највероватније Ђурађ добио знаке деспотског достојанства.“ Још
један податак у прилог овом тврђењу је тај што Тодор није насли
кан на есфигменској минијатури са осталим члановима Ђурђеве по
родице, јер је већ био мртав. Према томе, може се закључити да
је Тодор први син, односно прво дете Бурђа Бранковића и Јерине
Кантакузин. Рођен је највероватније крајем 1415. године, а живот .
му се окончао већ 1428. године. Могао је имати око тринаест годи
на кад је умро, што значи да његов узраст и године потпуно одго
варају изгледу лика насликаног на фресци у манастиру Грачаници.
Следеће дете које је рођено у браку Бурђа и Јерине јесте Гр
пур, рођен вероватно 1417. годише. За њега се до сада мислило да је
њихов најстарији сит Нема сумње, после преране Тодорове смрти,
Гргур је по много чему сматран за очевог наследника. У време Бро
кијеровог путовања кроз Србију Гргур је, по његовом виђењу, био
најстарији деспотов син.“
По нашем мишљењу, свет је после Гргура угледала Мара, сва
како већ 1418. године * Објашњење и потврду за такав закључак
Може пружити минијатура есфигменске повеље из 1429. године.“ На
поменутој повељи Ђурђева и Јеринина деца насликана су по старе
шинству: у горњем реду налазе се у средини Ђурађ и Јерина, с њи
хове леве стране Гргур, као најстарији син, а с десне Мара, као нај
старија кћи. У доњем реду у средини налази се Кантакузина, а ле
во од ње Стефан као старији, док је десно Лазар као млађи. У оба
реда сликар је при сликању деспотове деце највероватније пошто
вао њихов узраст. Из тога произлази да је најстарији био Гргур, а
од њега су млађи: Мара, Кантакузина, Стефан и Лазар.
У повељама деспота Ђурђа и у летописним белешкама такође
се при набрајању његове деце пазило на њихов узраст. Ђурђева де
последњег слова е (9), с тим што је на оригиналу било 6 (5). То би значило да
је година из Кувеждинског летописа 1427/28. Такође, датира фреску у 1428. го
дину и објашњава обичај портретисања првенца изнад врата цркве. Изучава
њем костима закључује да је Тодор као најстарији прворођени син и оделом
био означен као наследник престола.
* С. Радоичич, нав. дело, 326. Б. Вуловић, Манастир Грачаница, Ста
рине Косова и Метохије, IV–V, 1968–71, i 165–178; исти, портрет Тодора,
сина деспота Рура у Трачаници, Зборник Архитектонског факултета, 4, 1962,
3—11. Такође и Б. Вуловић доводи у сумњу тачност читања године Тодорове
смрти по Кувеждинском летопису и датира је у 1426. годину.
15 Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Бео
град 1960, 189.
16 trpio: де ла Брокијер, Путовање преко мора, ed. М. Рајичић
Београд 1950, 130-131; Историја Црне Горе II—2, 192, 194–195.
* До истих E“: али другим путем дошао је и М. Спремић, Два
податка о Мари Бранковић, Историјски гласник 1–2, Београд 1977, 71–80.
* В. Ј. Бурић, Портрети на повељама византијских и српских владара,
Зборник Ф.Ф. VII-1, Бeoгрaд 1963, 253—268.
57
Ружд Бук.

ца су увек навођена по старешинству, али синови одвојено од

кћери.“
Померање године Мариног рођења довело је до извесних про
мена у њеном животопису: удала се за султана Мурата II знатно
млађа но што се сматрало, вероватно, када је имала око осамнаест
година; а затим, Марина улога посредника у мировним преговори
ма између Турске и Венеције изискивала је знатан напор, који она,
као жена у старијим годинама, како је приказују неки историчари,
свакако не би чинила.
Већ је речено да се о Марином детињству и младости не зна
ништа. Може се само претпоставити да је добила одлично образо
вање. Имала је могућности да га стекне као кћерка владара у та
дашњој културној средини моравске Србије.
О осталој деци Ђурђа Бранковића и Јерине Кантакузин није
потребно расправљати пошто то није неопходно за ово излагање, а
осим тога то излази из оквира саме теме.
На основу свега може се закључити да је Мара рођена око
1418. године и да је дете из брака деспота Ђурђа Бранковића и Је
рине Кантакузин.

Удаја за Мурата 11 и живот у Турској до 1451. године

После смрти деспота Стефана Лазаревића у лето 1427. године
Бурађ Бранковић је постао господар свих српских земаља. Краљ
Жигмунд га је признао за новог владара, али су Београд и Голубац
морали бити цена за то признавање и за подршку Угарске у борби
против Турске. Деспотовина и даље остаје у двострукој вазалној
обавези, односно подручје на коме се укрштала власт двеју вели
ких сила — Турске у Угарске. Не дуго после деспотове смрти Тур
ци су упали у јужне области и безуспешно опседали Ново Брдо. На
вест о смрти Стефана Лазаревића угарски краљ Жигмунд је пожурио
у Србију да оствари своја права. Предаја Београда није изазвала
тешкоће, док је око Голупца дошло до заплета и турско-угарске
борбе. Тако од 1428. почиње низ турско-угарских сукоба, који ће
се наставити следећих деценија. Бурађ Бранковић се јавља најчеш
ће као посредник између две зараћене стране. Многи османлијски
напади, усмерени према Угарској наредних година, предузимани су
преко српских земаља, па ни сама Деспотовина није била поште
ђена. Турци су постали 1427—28. године господари Крушевца, Ни
ша иСам
Голупца.
ток догађаја показује, мада историјски извори ништа изри
чито не кажу да је Ђурађ Бранковић размишљао како да обезбеди по
ложај Деспотовине, с једне стране према Турцима, а с друге — према
Угрима. Стога се одлучио да женидбеним везама покуша спречити да
* С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века,
cija:
Београд 1912, 232, 502–504; ЛБ. стари српски родослови и летописи,
Београд –Срем, Карловци 1927, 227, 228, 291.

58
 ЦАРИЦА МАРА

ља турска освајања Деспотовине, а у исто време да не изгуби пове

рење угарског краља. Решио је да старију кћер Мару да у харем
султана Мурата II, а млађу Катарину да уда за Улриха Цељског,
рођака краља Жигмунда.
Постоји више података о Мариној веридби и удаји за турског
цара, који нису хронолошки усаглашени.
Вести о Мариној веридби налазе се код византијског истори
чара Дуке, који те догађаје ставља у 1430. годину. По његовом при
чању, Мурат II је после смрти деспота Стефана слао посланика и зах
тевао да му се преда Деспотовина. Изјављивао је да она припада
њему, пошто је деспот умро без наследника. Да би спасао земљу,
Бурађ је понудио своју кћер њему за жену, а као мираз је дао нај
већи део Србије. Мурат је пристао на Ђурђев предлог и послао свог
посланика Саруџа-пашу ради веридбе.“
Дукини подаци, да је Ђурађ понудио Мару за жену турском
цару и да јој је дао већи део Србије, могу се узети као тачни, јер
је ово потврђено у савременим документима.
И турски историчари Ашикпашазаде и Нешри знају да је Ђу
рађ понудио султану кћер за жену и да је Мурат II на то пристао.
Тада је склопљен уговор између Ђурђа и Мурата II, по коме је Ђу
рађ остао и даље у обавези према османлијском цару уз обавезу да
плаћа харач и јемство да неће дозволити да Мађари, пролазећи пре
ко његове територије, наносе штете Турцима. Исто кажу обојица,
само што Ашикпашазаде ставља догађаје у 1427—28, а Нешри у
1428—29. годину“. Њихова хронологија је свакако нетачна, али је
податак да је Ђурађ понудио Мару за жену султану тачан, јер то
исто саопштава и Дука. Са Дукиним причањем да је султан послао
Саруџа-пашу у Србију ради веридбе, слаже се и излагање турског
хроничара Уруџа.“
Вести турских историчара и византијских писаца нису потвр
ђене у савременим архивским документима. Међутим, неки се пода
ци могу узети као тачни, јер су истоветни у оба извора. По њима
је Ђурађ понудио Мару за жену султану, а веридбу је обавио Мура
тов посланик Саруша-паша. Али, поуздани подаци о Мариној верид
би везани су за 1433. годину, прве вести налазе се у књигама из Ду
бровачког архива. Дубровачки посланици Паладин Лукаревић и Ан
дрија Бобаљевић, који су марта 1433. године ишли деспоту Ђурђу,
требало је, између осталог, да му у исто време честитају на верид
би његове старије кћери Маре за султана Мурата II и млађе Ката
рине за грофа Урлиха Цељског. Дубровчани су такође изразили
своју радност што ће ово Ђурђево сродство с Турцима бити највећи

1. Ducas, Istoria Turco-Bizantina 1341—1462, ed. Grecu, Bucuresti. 1958, 257.

2. Г. Елезовић, Турски извори за историју };: Браство ХХVI
(1932) 66. Н. Филиповић, Неколике биљешке око Смедерева, Ослобођење гра
дова у Србији од Турака 1862-1867, Београд 1970, 133.
3. Н. Филиповић, Неколике биљешке око Смедерева, 122, Уруџ повезује
завршетак изградње Смедерева са годином Марине удаје за Мурата II.
59
Руж.А. RyЕ

штит целом хришћанству“ Француски путник Бертрандон де ла Бро

кијер, који је у марту 1433. године пролазио кроз Србију, каже да
је деспот имао две кћери „од којих је једна удата за Турчина, а
друга за грофа од Сеја (Ilesског) — (dont l'une est mariée au Ture
et l'autreau conte de Seil”.“
Изложини подаци сведоче да је Ђурађ Бранковић у исто вре
ме, највероватније почетком 1433. године, верио обе кћери — Мару
и Катарину, што говори у прилог нашој претпоставци да је деспот
овим политичким браковима покушао да се обезбеди од владара
према којима је био у вазалним односима.
Више од две године је прошло од веридбе до свадбе и до Ма
pиног одласка у Турску. Наши родослови и летописи бележе Мари
ну удају под 4. септембром 1435. године“ а ту годину усвајају и
многи историчари” Мавро Орбин такође ставља удају у 1435. годи
ну, али ту вест преузима од Халкокондила. До удаје је дошло на
тражења Мурата II, а Бурађ је пристао „у нади да ће се с тим срод
ством сасвим помирити с Муратом“.“
Међутим, Дукине вести о Мариној удаји треба разјаснити.
Његово излагање је добро када говори о догађајима, али када је у
питању хронологија, Дука прави читаву збрку. Иако догађаје о Ма
pиној удаји бележи под 1436. годину, ту је вероватно реч о 1435.
години. У овом одељку Дукино излагање тече овим редом: пошто је
султан Мурат дошао у Једрене, послао је Саруџа-папу да доведе
Мару; током зиме Бурађ је венчан деспотским венцем од Георгија
Филантропeна; кренуо је Саруша-паша с младом из Србије, у чијој
пратњи су била и њена два брата; свадба је била у Једрену, где је
Мурат већ имао једну жену, Спендијареву кћер, али је више волео
Мару, која је била лепша и образованија; свадба је завршена и
Мурат је отпратио Марину браћу у Србију са многим даровима;
почетком јесени султан је боравио у Једрену, где је излазио у лов,
приређивао забаве и пијанке.
4. Historijski arhiv u Dubrovniku, (dalje: HAD). Lettere e commissioni di
Levante. Ti, f. 148'. N. Jorga, Notes et extraits potir servir a l'histotre des croi
Sada, za 3 je sigele ji. Paris 1899, 315. И. Божић, дубровник и Турска у XIV
и ХV веку, Бeoгрaд 1952, 75. M. дивић, За историју рударства у средњовеков
ној Србији и Босни пт, Бeoгрaд 1962, 50, М. Ласкарис није у праву кад каже
ia” су дубровачки посланици имали дужност да честитају деспоту Ђурђу
„већ прослављену удају царице Маре и за намеравану упају његове друге
ipa i
нап. 2.
Византијске принцезе у средњовековној Србији, Београд 1926. 100.
5 Бертрандон де ла Брокијер, Путовање преко мора, 130-131; С. Нова
ковић, Царица Мара. Из српске историје, 176.
(188 & јb. Crojaновић, српски родослови и летописи, Гласник СУД III.
3) 85.
т С. Новаковић, Царица Мара, 177; Јb. Ковачевић, Царица Мара, 10; Ф.
Бабингер, Мехмед Освајач, 16; К. Јиречек, Историја Срба I, 359.
q05 8 М, Орбин, Краљевство Словена, 109 и C. fiирковић, Коментари, 336.
9. Ducas, Istoria, 259-261. Ч. Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковић I, 231,
нап. 1. Дукине вести такође ставља E 1435. годину. Дука доноси податке о
додељивању деспотске титуле Бурђу Бранковићу. Те догађаје Божидар Фер
80
 114РицА МАРА

Из изложеног може се закључити да је Дука приказао догађаје

који су се десили највероватније у лето, јесен и зиму. Наравно, до
гађаје не прича по реду, већ најпре говори о онима који су везани
за лето, затим зиму, и на крају се враћа на јесен. Дакле, ти дога
ћаји могу се ставити у крај 1434. и почетак 1435. године. Ако се узме
тај датум као тачан, тада би се поменута година слагала са годином
из српских летопис. Они бележе Марину удају уз 4. септембар 1435.
године, а исту годину имају Халкондил, Орбин и Уруџ у својим
делима. Нешри и Ашикпаназаде истичу да се Мурат оженио про
тив своје воље и да је Мару, пошто је краће време боравио у Јед
репу, послао у Брусу. По причању Нешрија и Ашикпашезаде, Му
рат II није одржао ни свадбене свечаности." Турски мемоаристи,
Мурат Драгоман и Сеадедин такође тврде да је свадба у Једрену
завршена без икаквих свечаности.“ И анонимни турски хроничар
ставља женидбу султана Мурата 11 кћерком деспота Ђурђа Бранко
вића Вероватн о годину.“
у 1434/35. турски историчари нису објективни кад говоре о
свадби у Једрену. Зато Дукиној причи треба поклонити пуно пове
рење, јер он није имао разлога да улепшава догађаје.
Међутим, о Мариној удаји сачувана је и савремена белешка,
из које се види да се удала за турског султана годину дана касни
је, тј. у лето 1436. Та вест потиче из једног писма Дубровчанина
Ивана Стојковића, писаног у цариграду 17. новембра 1436. године.
Он наводи да је деспот Ђурађ дао своју кћер султану „paucis elapsis
mensibus, videlicet in aestate practerita”, да му је она донела богат
мираз и поклоне у вредности од 600.000 дуката“ што је свакако пре
терано велики износ. Занимљиво је да Стојковић не наводи терито
рију коју је Мурат II добио као мираз уз Мару, већ само новац и
дарове. То ненавођење области би ишло у прилог нашој претпостав
ци да је веридба обављена на почетку 1433. године и да су тада Тup
предате
шима На остаје области.
крајуизвесне закључак да је веридба Марина за султана Му
рата 11 била почетком 1433. године, а удаја вероватно септембра
јанчић ставља у 1435-36, али годину не узима као тачну за датирање дес
потске титуле: деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Београд
на г. Елезовић, турски извори за историју Југославије, 66, Н. Филипо
1960, 188. --

вић, неколике биљенике око Смедерева, 122-123, 134.

и ч. Мијатовић, Деспот Бурађ Бранковић 1, 220.
* F. Giese, Die attosmanischen anonymen chroniken, Leipzig 1925. 88
89: Murat blieb im Jahre 838 wieder in Adrianopel, holte sich die Tochter des
Vulk und machte sie zu seiner Frau. Година 838 почињала је 7. августа 1434. а
завршавал а се 28. јуна 1435.: V. Grumel, La chronologie, Paris 1958, 295.
* E. Cecconi, Studi istorici sul concilio di Firenza con documenti imediti
о пионатентне аari atla tice sui monoscriti di Firenze e di Rona. Parte prima
antecedenti del concilio, Firenze 1869, CCLVII. Ово писмо је упућено базел
ским синодистима, јер је Иван Стојковић боравио у Цариграду од септембра
1435. до новембра 1437. године ради склапања црквене уније. Ј. Радонић, За
падна Еврова и балкански народи према Турцима у првој половини хw aека,
Нови Сад 1905, 68-69. нпм. 5. Аутор такође прихвата 1436. као годину ма
рине удаје: нав. дело, 78.
61
РУЖА БУК

1435. године. Међутим, мора се још утврдити да ли је деспот Ђурађ

Бранковић дао Турцима као мираз уз Мару извесне области и који
су то делови српских земаља.
Значајнија је Дукина белешка, по којој је деспот, удајући
кћер за Мурата II, дао као мираз и највећи део Србије – кi rö
жХеforov ipa vj, Херво: eig rројио “” Ту вест треба довести у
везу са обавештењима које даје Константин Михаиловић из остро
вице. Он наводи да је Мехмед II, после доласка на престо и учврш
власти, послао деспоту Ђурђу у Србији кћер Мару и дао јој
две покрајине – Топлицу и Дубочицу“ То би упућивало на зак
ључак да су ове две области биле дате као мираз уз Мару.
Датирање предаје ових области изнео је Михаило Динић, и то
с правом. Он такође закључује да је веридба била почетком 1433. и
да су већ тада предате Турцима ица и Дубочица. Чињеница је
да се већ 1433. године нека м бласти "i"оплице налазе у тур
ским рукама. Тако су Ту године били господари кра
јева северно од Голак-пла ово Брдо било везано с Дес
потовином само према западу и северозападу. Података за области
ћесара Угљеше, господара Врања, Прешева и Иногошта, нема, али
М. Динић претпоставља да су оне, после смрти њиховог господара,
по уобичајеној пракси, укључене у непосредну турску територију.
Турска државна граница би се тако и са те стране примакла Новом
Брду.“
Из турског пописа области Крушевца, Топлице и Дубочице,
који је настао у време прве владавине Мехмеда II (1444–1446), саз
наје се да су поменуте области пре тог пописа биле већ једном по
писане“. Иако се не наводи датум пописа, он би се могао довести
у везу с Марином удајом, или, тачније, веридбом. У прилог томе
говори још један податак. Француз Брокијер, који је почетком 1433.
године пролазио кроз Србију, бележи да је граница између Србије
и Турске Западна Морава“ што значи да су Топлица и Дубочица би
ле под турском влашћу.
Покушај деспота Ђурђа да се женидбеним везама и уступањем
дела српских земаља обезбеди од турских напада и освајања није
13. Ducas, Istoria, 257.
* Константин Михаиловић из Островице, Јаничареве успомене или тур
ска хроника, Београд 1966, 125; К. Јиречек, Историја Срба I, 375.
15. У књизи Михаила Лукаревића наводе се 1433, 1436 и 1438. године у
Топлици следећа места као Турска: Слишани, Каменица, Ивање, Тупале, До
бросељане, Тољеновци и Козлен. Уп. М. Динић, Из Дубровачког архива I,
Београд 1957, 43, 72, 77; М. Динић, За историју рударства у средњовековној
Србији и Босни ПI, Бeoгрaд 1962, 49–50, Покушај усаглашавања места наб
ројених у књизи Михаила Лукаревића и оних у дефтеру из 1444–1446. године
није био могућ. Само се село Каменица налази у оба извора, што, наравно,
не значи да није реч о истим областима. Уп. О. Зиројевић – И. Ерен, Попис
области Крушевца, Топлице и Дубочице у време прве владавине Мехмда II
(1444–1446), Врањски гласник IV (1968) 377–416.
46 О. Зиројевић. – И. Ерен, Понис обласrи Крушевца, Топлице и Дубо
чице, 377—416.
17. Б. Брокијер, Путовање, 128—129.
62
 ЦАРИЦА МАРА

донео жељеног плода. Може се рећи да је успео само да за неко

време поштеди српске земље од турских напада, који су у то време
били усмерени према Угарској. Деспотовина је била релативно мир
на од 1428. до 1437. године, кад почињу знатнији напади на Угарску,
Жигмундова противофанзива и османлијска пустошења српских зе
маља. Деспот Ђурађ је морао уступити Браничево, а 1438. године
Турци су освојили Равницу, Борач и Островицу. Од тога времена
турски напади ће учестати, како на Угарску, тако и на Деспотовину.
На крају ће довести до њеног првог пада августа 1439. године.
За читаво време боравка у Турској о Мари има мало вести.
Може се само претпостављати да је, боравећи на турском двору, има
ла прилике да свакодневно посматра јачање Османлија и да донек
ле упозна њихове ратне планове. Први пут се у историјским изво
рима, за тих неколико година, јавља 1439. године. Из једне повеље
угарског краља Алберта, упућене деспоту Ђурђу јануара 1439. године,
јасно се види да је Мара заједно с братом Стефаном у току претход
не године писала оцу у Србију. Султан Мурат II је највероватније
1438. године тражно од деспота, уз велика обећања, предају Смеде
рева. Уступање Смедерева турцима значило би да деспот Ђурађ
није био наклоњен Угрима. Из документа се сазнаје да су Мара
и Стефан писали Ђурђу и саветовали му да напусти везу са Угар
ском и да преда Турцима Смедерево. Међутим, деспот није пристао
на турску сарадњу, образлажући да би такав његов поступак значио
издају. И даље је остао веран Угарској, жртвујући на тај начин
децу и земљу.“
сасвим је оправдана тежња Мурата II да деспота Ђурђа при
добије за своју политику и да мирним путем добије Смедерево. Поз
нато је да је његов ратни план био усмерен против Угарске, а Сме
дерево је било важан стратегијски град, из кога се лако могло пре
ћи у Угарску. Из Угарске исправе може се закључити да се царица
Мара још у Турској, у којој је вероватно добро примљена и пошто
вана, одлучила за политику сарадње са Турцима, коју ће заступати
до краја живота.
Средином 1439. године напади Турака су уследили на читаву
Деспотовину, а у августу је освојено Смедерево. После пада Смеде
рева отпор Османлијама је још пружало Ново Брдо (до јуна 1441).
Турци су завладали Деспотовином, а султан је заробио два Ђурђе
ва сина, Летописи бележе да је Мурат II на Ускрс, 16. априла 1441.
године, „свезао“ Гргура и његовог брата Стефана, а затим их 8. маја
ослепио.“ Вести о њиховом ослепљењу и покушају царице Маре да
спречи ту страшну казну налазе се код Константина Михаиловића

из с. Fejer, Codex diplomaticus Hungariae esclesiasticus ac civilis, t. XI,

Budaе 1844, 293-296.
* Л. Стојановић, Родослови и летописи, 232. Летописи се не слажу. По
једнима Мурат II је „свезао“ на Ускрс 1440 (6948) "EE Тому и Стефана, а
по другима 1441 (6949) и затим их 8. маја ослепио. Пошто је ускрс 1440. био
27. марта, а 1441. 16. априла, године 1441. је тачна. Такође неки летописи
говоре само о везивању Тргура, што је тачније, јер се Стефан већ налазио
код Турака: М. Динић, Област Бранковића, прилози КЈИФ, 1–2 (1960) 28, нпм. 3.
63
 Ружд Бук

из Островице. Оба деспотова сина, по султановом наређењу, била су

послата у тврђаву Токат, где су затворени. Султан је тајно запове
дио, наглашава писац, да се ослепе, али „да његова жена о томе не
зна“. Међутим, Мара је сазнала за Муратово наређење, те је на ње
ну молбу цар променио одлуку. Али, гласник који је послан да пре
несе султанову заповест, није на време стигао. Казна над деспото
вим синовима већ је била извршена, што је цара разљутило и стога
је издао наредбу да се извршилац казне над Гргуром и Стефаном
такође ослепи.“

Из наведених података се види да је Мара имала знатног ути

цаја на Мурата II, који је на њено заузимање пристао да промени
одлуку. Али, Марина молба је, по свему судећи, стигла сувише кас
но. Франц Бабингер објашњава ово ослепљење деспотових синова
њиховом тајном преписком са оцем.“ Проф. Божић закључује да је
Ђурађ у Зети смишљао неку противтурску акцију и да је с тим у
вези покушавао да покрене сина Гргура, који је као султанов вазал
управљао земљама Бранковића. Такође му се чини да су тачне вес
ти дубровачких хроничара, према којима су Турци расписали уцену
за деспотову главу. Уцена је расписана вероватно када се сазнало
за Бурђеве везе са синовима и за њихову противтурску заверу. Сто
га се деспот неочекивано морао склонити у Дубровник. Успео је
побећи на време, јер је султан само неколико дана касније ослепио
његове синове.“ Тешко је изводити било какве поуздане закључке,
јер извори о томе не говоре ништа. Разлози су различити и много
бројни. На провм месту Ђурђево одбијање сарадње са Турцима,
везивање за Угарску, у којој је нашао уточиште и после пада Смеде
рева, безуспешни покушај опсаде Београда, као и жилав и дуг отпор
Новог Брда.
За то време Ђурађ Бранковић је заједно са осталим западним
силама радио на припремама за свеопшти крсташки поход против
Османлија. Све западне земље које су се предвиђале да узму учешћа
у њему биле су заинтересоване за потпуно потискивање Турака из
Европе. Султану Мрату II су свакако биле познате све те припреме
које су се вршиле на Западу и у Византијском царству. Из Мале
Азије је стално претила опасност од емира Караманије, а ни народи
Балканског полуострва нису мировали. IIIтавише, унутрашње прили
ке у самом Османлијском царству нису биле најбоље. Све је то
утицало на Мурата 11 да се одлучи за мировне преговоре.
Још у јануару 1444. године, када се краљ Бладислав налазио
у Србији, појавио се султанов гласник и тражио да се утврди време
за долазак турског посланства ради вођења мировних преговора.
Истовремено је саопштио и прве услове за склапање мира, по ко

3. Константин Михаиловић из Островице, Јаничареве успомене, 113-114.

3. Ф. Бабингер, Мехмед Освајач, 19.
* Историја Црне Горе 11-2, 194-195.
 ЦАРИЦА МАРА

јима би се Деспотовина вратила Ђурђу Бранковићу, а његова два

сина ослободила из заробљеништва.“
Не понављајући све оно што се одавно зна о миру склопљеном
у Једрену, његовој ратификацији у Сегедину и бици код Варне (о
свему томе постоји обимна литература, писана махом на основу
поузданих извора), треба ипак нагласити она места која говоре о
учешћу царице Маре у поменутим догађајима.
Мировни преговори, започети у јануару 1444. године, наставља
ју се априла 1444. године у Будиму заслугом царице Маре. Један
калуђер царице Маре стигао је 4. марта 1444. године у Дубровник.
Дубровачка влада му је дала барку за превоз до Сплита и трошак
од тридесет перпера. Из Сплита кренуо је он у Угарску деспоту
Бурђу. Тада су и Дубровчани послали једног свог посланика с пис
мом за деспота.“ У марту и априлу сазван је угарски сабор, који је
разматрао питање мира и рата. У исто време у Будим је стигао и
Марин гласник. Прве додире Турци су успоставили с деспотом Ђур
ћем преко гласника царице Маре и прихватили су деспотове усло
ве: обнову Деспотовине и повратак његових синова, с тим да призна
турску врховну власт“
Даљи ток догађаја не мора се пратити, али се може само рећи
да је Једренски уговор склопљен јуна 1444. године. Требало је да
се ратификује у Сегедину. Међу члановима посланства, које је кра
јем јула стигло у Сегедин ради ратификације мира од стране утар
ског краља, деспота Ђурђа и Јанка Хуњадија, налазио се и један
Грк под именом Врана. Халил Иналџик у њему препознаје грчког
калуђера којег је већ једном у марту 1444. године Мара упутила
свом оцу у Будим.“ Ако би се та чињеница узела као тачна, улога
Марина у склапању мира била би још знатно већа. Важно је истаћи
да је Мара била посредник при склапању мира и да је највероват
није знатно утицала на деспота да с Турцима склопи мир и да дође
до обнове Деспотовине. И Ђурђев неутрални став према походу хри
шћанске коалиције против Османлија у јесен 1444. године вероватно
је добрим делом Марина заслуra.

Повратак из Турске, покушаји удаје и живот у Деспотовини

до маја 1457. године
После владавине од пуне три деценије, 3. фебруара 1451. годи
не, умро је султан Мурат II, чију су правичност и благонаклоност
истицали не само османски већ и византијскј историчари. Власт је
* Х. Иналџик, Питање Сегединског мира и криза турске државе 1444.
године, Прилози за “: филологију XII-XIII (1962–1963), Сaрajeвo,
1965, 274; Ф. Бабингер, Мехмед Освајач, 27.
* HAD, Acta Consilii Rogatorum, 9 f. 26, 4. III 1444; N. Jorga, Notes
et extraits II, 401; К. Јиречек, историја Срба I, 369.
ings
is } Питање Сегединског мира, 275.
26. Исто,|

65
ружA RyК.

18. фебруара 1451. године, према турским хроникама, преузео његов

млади и амбициозни син Мехмед III. Српско посланство је одмах дош
ло у Једрене с изразима саучешћа и с молбом новом цару да пусти
султанову удовицу да се врати у своју земљу. Мехмед II је послао
султанију Мару у Србију, даровао је богатим поклонима и сјајном
пратњом. Том приликом је обновио мировне и пријатељске уговоре,
који су до тада постојали између Деспотовине и Порте." Осим тога,
сасвим је извесно да су тада с Маром враћене и неке области. О
томе изричито говори византијски историчар Лаоник Халкокондил,
чије излагање налази потврду и на другој страни. Према његовом
казивању Мехмед II је Мару послао Ђурђу, а њему дао земљу коју
је већ освојио“ Халкокондилово причање се потврђује подацима из
Дубровачког архива. У упутству од 17. јуна 1451. године посланици
ма Влаху. Рањини и Јакову Гундулићу, који су изабрани да иду лес
поту Ђурђу, влада је изражавала своју радост због Мариног доласка
у Србију и због повратка једног дела земље“. Константин Михаило
вић помиње области по имену, а то су Топлица и Дубочица“ док ле
тописи бележе само Топлицу као покрајину коју је Мехмед III вра
тио Ђурђу 1451. године“. Судећи по маргиналним белешкама попис
ног дефтера области Крушевца, Топлице и Дубочице из 1444–1446.
године ти крајеви су враћени деспоту после марта 1451. године, а
поново одузети септембра или октобра 1453. године.“ Из свега тога се
може закључити да су области Топлица и Дубочица враћене зајед
но с Маром деспоту Ђурђу у првој половини 1451. године.
Нешто касније, Мара се помиње у једном документу писаном
у Смедереву 7. августа 1451. године. Тај документ се односи на из
мирење деспота Ђурђа и Јанка Хуњадија. Посредник приликом из
мирења био је угарски палатин Ладислав Горјански. Одсутне су
биле Ђурђеве кћери Мара, Катарина, те унука Јелисавета, па их је

i p. Бабингер, Мехмед Освајач, 53, 60-61.

z L. Chalcocondylae, Historiarum demonstrationes II, Budapestini 1926, 142—
143. p. 376. ed. E., Darko.
з НАБ, Lettere e commissioni di Levante 15, f. 2, 17. VI 1451, N. Iorga, Notes
et extraits, II 448.
* константин Михаиловић из Островице, Јаничареве успомене, 125.
s љ. стојановић, Стари српски родослови и летописи, Сремски Карловци
1927, 236. неки научници су такође мишљења да су тада враћене Топлица и
дубочица: с. новаковић, царица Мара, 188; К. Јиречек, историја Срба I.
375. j. Papadrianos, phistorien byzantin Doukas et tes Serbes, Cyrillomethodia
num, I (1971) f: “Its:"B. Боровић само каже да су тада враћене две провин
ције: Sultanija Mara, Belgrader Zeitung, 1, 1924, 65,3.
6. O. зрji. – и. Ерен, попис области Крушевца, Топлице и Дубо
чице, 378, 390, тимар бр. 24. O. јевић, Турско војно }: у Србији
(1459-1683), Београд“ 1974, 56. д. Трајковић, Дубочица и Топлица у миразу
иарице Маре, из прошлости лесковца и околине, Лесковац 1977, 9. Халкокон
дилове речи да је Мехмед III вратио деспоту земљу коју је већ освојио траже
извесно објашњење. Деспотовина је обновљена августа 1444. године, а веро
ватно су и поменуте области ушле у њен састав. Међутим, ови крајеви су
пописани 1444–1446. тако да се мора претпоставити да су их Турци освојили
непосредно после пораза хришћанског савеза код Варне. Чињеница је да су
се налазили под турском влашћу кад их је Мехмед заједно с Маром вратио
деспоту.

66
 11АРИЦА МАРА

заступао сам деспот.” Утврђено је да се Мара у то време налазила

у Србији, али, свакако, није била у Смедереву. Вероватно је бора
вила негде у областима Топлице и Дубочице.
После повратка у Србију следи покушај Георгија Сфранцеса
да Мару уда за последњег византијског цара Константина XII. Као
велики поготет и човек од поверења византијског владара отпутовао
је Сфранцес фебруара 1451. године у Малу Азају да тражи за цара
супругу. У Трапезунту је сазнао за смрт султана Мурата II и Марин
повратак у Србију. Ту му се родила идеја да покуша са удајом
Маре за свог господара Константина Драгаша. У писму од 28. маја
1451. године изнео је цару свој предлог и навео четири разлога
која би могла утицати на Константина XI да се не сложи с њero
вим мишљењем. Међутим, мало даље образложио је све наведене
разлоге и саветовао цару да се одлучи и да пошаље посланство у
Србију ради договора о склапању брака с Маром. Мишљење оданог
саветника било је пресудно да се цар одлучи на женидбу. Стога је
Константин XI већ следећи дан упутио посланство у Србију да о
том преговара. Деспот Ђурађ и Јерина су примили изасланство и
сложили се са условима, али до брака није дошло. Мара је одбила
понуду изговарајући се да се још за живота свог мужа Мурата II
заветовала Богу, уколико је Бог ослободи од неверника, да се више
никад неће удавати, већ ће своју слободу поверити оном који јој
дарује“
2 J. Teleki, Hunyadiak kora magyarországon, t. x, Pesten 1853, 305.
* G. Sphrantzes, Meniоarii. 78-82; Сфранцес је писао цару Константину
ХI: „Ја сам стигавши овде у Трапезунт сазнао од цара (Јована IV Комнин
— Р. Ђ.) за смрт султана (Мурат II – Р. Б.). Сазнао сам и за повратак ње
гове рођаке амирисе (Мара — Р. Ђ.) у отаџбину њеним родитељима. Дакле,
размисливни чини ми се боље и корисније да пар ступи у брак са султанијом.
Налазим само четири разлога против тога брака: први, у вези, са пореклом;
други, у вези са црквом; трећи, што је већ имала мужа; четврти, јер има више
година и постоји мишљење да, ако би дошло време да се породи, да буде у
опасности као што би рекли лекари, зато што се то у већини случајева и де
шава. Што се тиче првог разлога тврдим да султанија није нижег порекла
од моје господарке увек помињане твоје мајке; друго, ако се буде догодило
оно што је у вези са Трапезунтом (да се цар ожени неком принцезом из
Трапезунта — Р. Ђ.) црква ће то опростити уколико се обдаре цркве и сиро
тиња, штaвише црква ће опростити српском деспоту према коме имају пошто
вање и дугују толику захвалност и црква и јеромонаси и монаси и монахиње
и сиротиња; треће, ништа није необично јер и господарева госпођа Евдокија
била је аре удата за Турчина, који је био владар мање области а још је и
децу имала с њим, а она (Мара — РН) била је тако великом владару жена и
како смо сазнали никад није била с њим; четврто, нека буде на божју вољу
и како он то буде одредио.“ За превод овог текста дугујем захвалност колеги
Никосу Цицимелису. J. J. Papadrianos, The marriage-arrangement betwen con
stantine XI Paleologus and the Serbian Mara, Balkan Studies 6 (1965) 131–138.
У том чланку аутор детаљно препричава податке које доносе обе хронике —
Minis и Мајtis, али недостају његови закључци. Неодлучан је кад је у пита
њу Марино рођење. За податке из хронике Мајшs каже да их треба узети с
резервом, али се не ослања ни на резултате Ф. Бабингера, који ставља Ма
рино рођење у 1417. годину. Даље закључује да је Константин XI 1451. год.
имао 47 година, тако да би према хроници“ Maius Mapa (50 година) била ста
рија од будућег супруга, а у то се не може веровати: нав. дело 135, нinv. 21.
67
РужА НУК

Константин Драгаш је био свестан опасности која му је сва

ким даном све више претила, Византија је срдином ХV века била
сведена на Цариград са ужом околином, која је била окружена ос
манлијском територијом. Наде у помоћ Запада су постојале, али је
цар покушавао да сам још нешто учини. Зато пе изненађује њего
ва спремност да склопи политички брак с кћерком деспота Ђурђа.
Византијски цар се вероватно надао да би преко Маре, удовице сул
тана Мурата II, жене која је имала доста утицаја на турском двору,
могао да спречи бар за неко време турско освајање Цариграда, од
носно да продужи живот држави чији се крај већ назирао.
у исто време покушавао је деспот Ђурађ да уздигне углед
граду Смедереву и српској цркви куповином моштију апостола и
евангелисте Луке. Тако му је успело, највероватније заслугом ца
pице Маре, да издејствује дозволу султана Махмеда II о куповини
моштију светитеља значајног реномеа. Дао је за реликвију 30.000
дуката, али се претходно уверио у њену аутентичност преко српског
патријарха и проте свете Горе. Скупоцена реликвија је стигла 12.
јануара 1453. године у смедерево. Дочеку свечане поворке, која је
носила мошти св. Луке, присуствовали су: српски патријарх, вели
кодостојници, породица Ђурђа Бранковића, међу којима је била и
Мара, те мноштво народа. Свете мошти су затим положене у нову
митрополитску цркву, а сама Мара је израдила за свеца одежду од
сиријских златних
Иако је Мара тканина.”
одбила да се уда за последњег византијског цара
Константина Драгаша, поново 1454. године било је речи о њеној
удаји. Из писма Дубровчанина Марина Гундулића, писаног у Фочи
13. септембра 1454. године, сазнаје се да је Ђурађ Бранковић верио
Мару за „пан Исера“, који му је дошао у помоћ. То је био Јован Јис
кра, познати заповедник чешких најамника, који су били у служби
угарског краља Ладислава V Посмрчета." Константин Јиречек сма
тра да до брака није дошло добрим делом и зато „што је Јискра
остао у Угарској“. Међутим, чини се да је Мара хтела остати верна
својој заклетви, те је ову понуду вероватно обила истим речима
које је забележио Георгије Сфранцес“ Деспот Ђурађ је, свакако,
покушао да тог искусног ратника придобије и наговори да пређе у
Србију.
Посло пада Цариграда 1453. године турски напади су усмерени
према српским земљама и Угарској. Већ у лето 1454. турска војска
са султаном на челу пљачкала је и палила Деспотовину. Освојили
су Островицу код Рудника и напали Смедерево. Деспот се са поро
9. С. Ђирковић Смедерево – крестоница српске деспотовине, Ослобођење
градова у Србији од Турака 1862—37, Београд 1970, 65; Ч. Мијатовић, десног
Бурађ Бранковић II, 145—158; и. Павловић, о светом Луци и преношењу
његовог тела. Рукопис српски друге половине XV века, Гласник СУД, 51
(1882) 90-94, нпм. 2; Б. Сп. Радојичић, Зла коб царице Маре, Гласник савеза
трезвене
10 L.младежи,
ТhalloczyVII-8
– A.(1927) 117.Magyarorszag melektartownanyaimak oklevelta
Aldasy,
ra, Budapest 1907, 187. К. Јиречек, историја Срба I, 377.
ка Види стр. 67.
68
 пАРицA млРА

дицом крајем јула склонио у Угарску, на своје поседе, где је остао

све до почетка септембра 1454. године." Изгледа да је Јован Јискра
током лета суделовао у одбрани Смедерева, које је том приликом
одолело османлијском нападу.
Један од података везан за Марин живот у Србији налази се
у тужбалици за Ђурђем Бранковићем. Није познато ко је саставио
тај текст, али је сигурно да је читан као надгробна беседа над мрт
вим телом деспота Ђурђа. У беседи говорник помиње лица која су
била присутна а то су: супруга Јерина, синови Лазар, Гргур и Сте
фан и на крају Мара — светише двцерњи. Мара, „светејша“ кћи,
истиче даље аутор, за оцем је много плакала, те је доброту и време
тела свог утрошила ради праве вере } Бога и благочастја, а због
родитељске љубави и благе покорности." Дакле, из текста се види да
је непознати писац приписивао Мари све заслуге што је због роди
тељске љубави и вере у Бога пристала да се уда за Мурата II.
После смрти Ђурђа Бранковића (1456) власт у Деспотовини је
преузео његов син Лазар. Непуних шест месеци касније, 3. маја
1457. године, умрла је у Руднику деспотова супруга Јерина Канта
кузин. Исте ноћи, како бележе наши летописи, побегли су на Порту
султану Мехмеду II царица Мара, Гргур и Тома Кантакузин.“ Све
унутрашње борбе које су у то време потресале земљу, не могу се
овде приказивати. Међутим, мора се нагласити да су се непосредно
после Ђурђеве смрти у Деспотовини јавиле две политичке струје —
утрофилска и туркофилска, које су, чим је Јерина престала да живи,
дошле до јачег израза. Познато је да ће тек после Лазареве смрти
Деспотовина постати право поприште унутрашњих борби, које ће уне
колико допринети коначном паду 1459. године. Стога није чудо што
је Мара, као присталица струје која је желела сарадњу са Турцима
још ранијих година, морала напустити земљу.

Марино учешће у подели денозита деспота Бурђа Бранковића и

подизање поклада београдског митрополита Григорија
Питање депозита деспота Ђурђа Бранковића није био предмет
посебног истраживања. Овде ће се о томе говорити само онолико
колико је потребно да би се расветлило Марино учешће у подели
депозита.
пов Ј. калић-Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967, 123.
11 Л. Стојановић, Тужбалица над Бурђем Бранковићем, Споменик 3
(1890) 90–92. Писац Мару назива светејшом, али то не значи да се замона
шила. Можда су на основу тог израза неки научници сматрали да је Мара
била калупусрица: F. Babinger, Witwensitz und Sterbeplatz der Suitainin Mara,
Аufsätze und Abhandlungen zur Geschichte Sidosteuropas und der Levante, Mün
chen 1962, 340; М. Веселиновић, српске калуђерице, Глас 80 (1909) 189–191;
међутим, С. Новаковић, царица Мара, 189; истиче да се на основу израза
светејша Мара не може убрајати у монахиње.
г. Љ. Čтојановић, Родослови и летописи, 241; С. Новаковић, царица Ма
ра, 190-191. С. Новаковић мисли да Јерина није умрла природном смрћу, већ
да је отрована, како бележе познији летописи.
69
РужА P,VR

После првог пада Деспотовине Бурађ Бранковић је у другој

половини јула 1440. године стигао у Дубровник. Али после краћег
задржаваља продужио је у Зету, одакле је већ у септембру ступио
у преговоре с дубровачком владом ради похрањивања своје оставе
у Дубровнику. Преговори су вођени и у првој половини октобра
1440. године, те је благо примљено и похрањено у Дубровнику.“
Дубровчани су издали признанице о пријему Бурђевог депозита, где
је до појединости набројен сав новац, сребро, сребрни и позлаћени
предмети. Прва признаница је састављена 25. јануара 1441. године
за депозит који су примили од митрополита Атанасија и Паскoja
Соркочевића. У признаници је наглашено да Бурђеву оставу после
његове смрти може преузети његова супруга Јерина, а после Јери
нине смрти Ђурђева три сина. У априлу 1441. године деспот Ђурађ
је поново дошао у Дубровник и остао до краја јула 1441, године.“
Том приликом је такође оставио извесну суму новца, сребра и зла
та.“ И о овом пријему блага деспота Ђурђа Дубровчани су издали
две признанице — 24. и 26. јула 1441. године. У наведеним докумен
тима се истиче да Ђурђев депозит после његове смрти може примити
његова супрута Јерина, а после њене смрти деспотови синови. Од
ређено је да они оставу поделе на три дела, те да је могу узети
заједно или сваки посебно. Природно, свој део депозита могли су
подићи само ако донесу веровно писмо са истоветним печатом
деспота Ђурђа.“ После смрти Бурђа и Јерине њихови синови се, нај
вероватније, одмах јављају у Дубровнику и износе право на деспо
тов депозит. То се закључује по томе што су већ 12. августа 1457.
године браћа Лазар и Стефан издали признанице о пријему свога
дела оставе од 200 литара злата деспота Ђурђа, док је Гргу
ров трећи део остао у Дубровнику. Уз њихову признаницу постоји
и признаница Дамјана Ђурђевића, посланика деспота Лазара, који
наглашава да је примио делове депозита деспота Лазара и Стефана,
и то по 69 литара и осам унчи злата.“ Међутим, Гргуров трећи део
је остао у Дубровнику. У тренутку кад је Гргур хтео подићи свој
део поклада, долази до неспоразума и заплета. Гргур је, вероватно,
утврдио да Ђурђева остава није равномерно подељена. Од септем
бра до децембра 1457. године води се дуга преписка између дубро
вачких већа, деспота Стефана и Лазара, те Гргура и царице Маре
1 HAD, Acta Cons, Rog. 7, f. 194, 195, 195, 198. J. Tadić, Promet putnika
u starom Dubrovniku, Dubrovnik 1939, 7; јд.
* Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма Н-2, Београд – Срем.
Карловци 1934, 21–23; J. Tadić, Promet putnika, 78, Крајем јануара 1440. го
дине Дубровчани су позајмили неком митрополиту лађу да га пребаци у зе
ту. Уп. Ј. Tadić, Promet putnika, 81. То је, свакако, био митрополит Атанасије.
који је донео део деспотове оставштине.
* J. Tadić, Promet putnika, 81, 87; историја црне Горе 11–2, 195.
* HAD, Acta Cons. Rog. 8, f. 17, 19, 19, 28, 29, 30, 31'. Остава је предата
18. јула 1441. године. Ту се такође налазио и део ствари Томе Кантакузина:
Acta Cons. Rog. 8, f. 34', J. Tadić, Promet putnika, 86.
5. ЛБ. Стојановић, Повеље и писма Е-2, 24–29.
* Љ. Стојановић, Повеље и писма I—2, 156–158.

70
 ЦАРИЦА МАРА

ради разјашњења питања поклада деспота Ђурђа. Већ 26. септембра

1457. у Већу умољених је једногласно примљен предлог да се по
зове Дамјан iptih и да му се покаже писмо примљено од ца
pице Маре (»ab Imperatrice eius sorore«). Истог дана је одлучено
да се пише деспоту Лазару.” Иако није била непосредно заинтересо
вана за депозит деспота Бурђа, царица Мара је интервенисала и зас
тупала интересе свог брата Гргура. Нешто касније, 13. октобра 1457.
године, Дубровчани су одлучили да се одговори посланицима дес
пота Лазара — Николи Радулиновићу и Паскoју Чељабиновићу
»prout fuit responsum ser Damiano de Georgio«. Такође су Дубров
чани очекивали писмо деспота Лазара да би могли одговорити ца
рици Мари и њеном брату Гргуру.“ Током следећег месеца нема по
датака о току расправе између заинтересованих страна и дубровач
ких власти. Али, податак који следи збуњује. После краћег претре
са тог питања у Већу умољених је одлучено 12. новембра 1457. го
дине да се Дамјану Ђурђевићу издају две трећине депозита покој
ног Бурђа, односно део оставе деспота Лазара и део који је при
падао »comiti Stiераno еius fratri«. Само дан касније, 13. новембра
1457. године, овлашћени су кнез и Мало веће »offerendi ambassiatori
bus Georgii filii olim despoti Georgii tertiam partem ipsi Georgio con
tigentem de resto auri«.*
Деспот Лазар и Стефан још у августу 1457. године издали су
признанице да су подигли свој део оставе. Међутим, браћа су вероват
по подигла свој део и поново га похранила у Дубровнику, али овог
пута на своје име. У исто време боравила су у граду под Срђем два
посланика парице Маре и Гргура и вероватно су чекали да се пита
ње реши. О томе говоре писма које су Дубровчани 14. новембра
1457. године послали утарском краљу и његовомо палатину Лади
славу Горјанском.“ Из упутства датих 28. новембра 1457. године
дубровачком властелину Јакову Гундулићу, посланику код Иса-бега
Исхаковића, види се да је и херцег Стефан Вукчић Косача учество
вао у расправи о подели деспотовог депозита. Гргур и царица Мара
су се преко посланика саветовали са херцегом Стефаном о остави
деспота Ђурђа у Дубровнику. Стога су се Дубровчани захваљивали
херцегу што их је убедио да не могу добити више од једне трећине
деспотове имовине“ коначно су до краја новембра 1457. године сва
три брата подигла своје делове поклада деспота Ђурђа. Гргурови
посланици игуман Јефросим и Стефан Захић подигли су 18. новембра -
7 HAD, Acta Cons. Rog. 15, f. 156, 26. IX. 1457. |
* HAD, Acta Cons. Rog. 15, f. 160,160", 13. X 1457.
9 HAD, Acta Cons. Rog. 15, f. 172, 173, 12. и 13. XI. 1457.
10 HAD, Lettere e commisioni di Levante 16, f. 114, 115. Од Мариних и
гргурових посланика Дубровчани су сазнали да су по султановом наређењу
похапшени сви дубровачки трговци који су се налазили у Турској, те да се
иса-бег и његови босански вазали спремају да нападну дубровник. Ј. Радонић,
Дубровачка акта и повеље I–2, Београд 1934, 603—605.
11 HAD, Lettre e commissioni di Levante, 14, f. 174. 28. XI. 1457. С. Бирковић,
Стефан Вукчић Косача и његово доба, Београд, 1964, 236.
71
Ружд Кук

1458. године, ...трети декад гугова цио нега пунстон код дкik cтik антик се станка. “
и то 66 литара и 8 унчи злата. Сведок при преузимању Гргуровог
дела депозита из дубровачке општине био је посланик војводе
јиса-бега, дијак Бранислав.“ Постоји и признаница Дамјана Ђурђе
вића од 29. новембра 1457. године, у којој наглашава да је примио
од господина кнеза и властеле 139 литара и 4 унче злата на име по
клада деспота Лазара и господина Стефана.“ Одмах се може уочити
да остава деспота Ђурђа није била равномерно подељена између ње
гових синова. Лазар и Стефан добили су по 69.8 литара злата, док
је Гргуров део износио само 668 литара. Ако се саберу сва три де
ла, добија се износ од 206 литара, тј. број који прелази суму од
200 литара злата, како је наведено у признаницама деспота Лазара
и Стефана из августа 1457. године. Међутим, разјашњење пружају
следеће две признанице деспота Лазара и Стефана, писане у Сме
дереву 14. децембра 1457. године. Браћа изјављују да су примила
своје делове депозита од укупно 209 литара злата и да су Дубров
чани такође послали по игуману Јефросиму и Стефану Захићу тре
ћи део депозита господина Гргура. Од њихове имовине није остало
ништа више у Дубровнику, па, према томе, нико више нема шта
да тражи.“ Овим питање поделе оставе деспота Ђурђа није било ре
шено. Две године касније, царица Мара и Гргур шаљу посланике
с писмима у Дубровник и потежу питање депозита. У Већу умоље
них је 9. јануара 1459. године одбачен предлог да се нешто да Ра
доњи, који је донео писма царице Маре и Гргура. Даље се каже да
су они писали о злату које је остало у Дубровнику, како је мислио
сам Гргур. Једногласно је одлучено да кнез и Мало веће одговоре
Радоњи писмом за царицу Мару и Гргура. Такође се расправљало
о предлогу да ли да се приме »in deposito perlas et alia« царице
Маре и Гргура, уколико би хтели да их предају у депозит. На крају
је усвојен други предлог жde excusando se«.“ Из тих кратких беле
жака може се закључити да је Гргур тражио остатке злата за које
је поуздано знао да се налазе у Дубровнику. Дубровачка влада, ме
ђутим, упорно је одбијала да изда Гргуров остатак који је најверо
ватније задржала за себе. Неколико месеци касније, у време дугих
расправа које су вођене у дубровнику око подизања депозита бео
12 љ. Стојановић, Повеље и писма ј-2, 30. На признаници игумана Јефро
сима и Стефана Захића нема датума. Само дијак Бранислав наводи годину
1457. „Лето Господнна 48Hз.“. Љ. Стојановић бележи датум 18. новембар 1457.
године, али не наводи како је дошао до њега. Датум је, свакако, тачан, јер су
признанице могле настати после одлуке Већа умољених од 13. новембра 1457.
године, кад је одлучено да се исплати Гргуру трећи део, а пре 28. новемура
1457. године кад се дубровчани захваљују херцегу Стефану што је убедио
Гргура и Мару да не могу добити више одједне трећине депозита.
* Љ. Стојановић, Повеље и писма 1—2, 29.
* Љ. Стојановић, Повеље и писма П-2, 158–159. У писму деспота Лазара
од 22. децембра 1457. године деспот, између осталог, обавештава дубровчане
да су послали „књигу отворену подвису ком печатју“ о пријему њиховог дела
депозита: Љ. Стојановић, Повеље и писма П-2, tºli,
15 HAD, Acta Cons. Rog. 16, f. 5.
72
 ЦАРИЦА МАРА

градског митрополита Григорија, одлучено је у Већу умољених 11.

августа 1459. да се посланицима Гргура, предају три литре злата
као остатак поклада деспота Ђурђа. Такође је написана признаница
о враћању свих депозита.“ Тако је на крају окончана дуга расправа
о подизању поклада деспота Ђурђа, који је био остављен на чување
у Дубровнику.“
Са деспотом Бурђем боравио је у лето 1440. године у Дубров
нику и београдски митрополит Григорије. Он је тада оставио у де
позит извесне предмете београдске цркве. Међутим, Григорије је ус
коро умро, и поменути предмети, како се чини, припали су Бран
ковићима. После пада Деспотовине 1459. године царица Мара, Гргур,
Стефан и Кантакузина јављају се са захтевом да им Дубровчани пре
дају поверене предмете. Готово три године, од јула 1459. године
до марта 1462. године, вођена је преписка између дубровачких већа
и чланова породице Бранковића о подизању оставе митрополита
Григорија.“ Узрок тако дугој преписци и немогућности да се по
дигне депозит био је вероватно тај што нико од заинтересованих
чланова породице Бранковић није поседовао уговорене знаке —
contrasigma. Taкође треба истаћи да је депозит остављен на чување
у кући Ђурђа Гучетића, а да дубровачка општина није била о томе
обавештена. Вероватно је већ почетком јула 1459. године неко од
Бранковића потезао питање Григоријевог поклада, јер је већ 19. ју
ла 1459. године у Већу умољених одбијен предлог да се приме у дуб
ровачку општину ствари које се налазе у кући Ђурђа Гучетића, а
које је оставио у депозит београдски митрополит Ђурђевом сину
Марину." Међутим, месец дана касније дубровачка влада је одлу
чила да се вили писмо и договор под којим је депозит предат на чу
вање код Марина. Тада су овлашћени кнез и Мало веће да одговоре
посланицима царице Маре и Гргура како депозит није предат Ма
pину са знањем дубровачке владе. Посланици су упућени да говоре
са Марином уколико овај на то пристане.“ Следеће године не јав
љају се чланови породице Бранковић ради подизања депозита. Сва
како су били упознати под којим условима су могли подићи оставу
и стога су се трудили да набаве потребне знаке. У августу 1460. го
дине Ђурђе Гучетић подносио је молбу дубровачкој влади и нудио
joj да преузму на чување поклад митрополита Григорија.*
Дубровачки посланик Никола Палмотић носио је крајем 1460.
године трибут султану и вероватно је на повратку свратио код ца
рице Маре, јер је донео њено писмо. Стога Дубровчани одлучују
16 HAD, Acta Cons. Rog. 16, f. 65.
16а. Јелена, кћи деспота Лазара, покушала је око петнаест година касније
да поново подигне очев део депозита. О томе уп. Б. Трухелка, Турско-слов
јенски споменици дубровачке архиве, ГЗМ ХХIII (1911) 81-82, 87–89, 452—454.
ЈБ. Стојановић, Повеље и писма I–2, 299—300, 302–303. --

м. динић, поклад београдског митрополита Григорија из ХV века,

зборник за историју Јужне Србије и суседних области 1, 1936, 27; М. Динић,
грађа за историју Београда у средњем веку, Бeoгрaд 1958,74—80.
1. HAD, Acta Cons. Rog. 16. f. 60, 19. VII 1459; М. Динић, Поклад, 28.
* нAD, Acta cons. Rog. 16, f. 65, 11. VIII 1459; М. Динић, поклад, 28.
» HAD, Acta cons. Rog. 16, f. 171, 22. VIII 1460; м. динић, Поклад, 28–29.
73
РужА НУК.

средином јануара 1461. године да се састави одговор за царицу Ма

ру и Јању Кантакузина, у вези е њиховом писменом поруком коју
је донео Никола Палмотић.“ Убрзо после тога стигло је ново писмо
царице Маре, јер су у фебруару одговорили њој и Махмуд-паши.“
Царица Мара је, несумњиво, преко Махмуд-паше покушавала да
приволи дубровачку владу да јој изда депозит. И Марин брат Сте
фан, који се у то време налазио у Албанији, слао је посланство у
Дубровник у вези са депозитом. Априла 1461. године Дубровчани
шаљу Стефану поруке по посланицима, и обавештавају га да је пок
лад остављен код Ђурђа или његовог сина Марина.“ Само неколико
месеци касније боравила је у Дубровнику Кантакузина, која је та
кође била заинтересована за ствари београдског митрополита Гри
горија. Средином септембра влада јој је, као и Стефану, јављала
да ствари митрополита Григорија нису остављене у дубровачкој
општини већ код Бурђа или марина Гучетића.“ Од свих Бранковића
Мара је била најупорнија у захтевима да преузме депозит. Чак је
покушала да интервенине преко херцега Стефана крајем 1461. го
дине“ међутим, већ у фебруару и марту следеће године царица Ма
ра упорно наставља са слањем писама и посланика. По други пут
за подизање депозита јавља се као посредник Махмуд-паша, али без
успеха, дубровачка влада одбија молбу деце и наследника Ђурђа
Гучетића да општина прими поклад који је био похрањен у њихо
вој кући.“ Напори царице Маре да набави потребне знаке и да по
дигне депозит на крају су уродили плодом. У Дубровник је 18. марта
1462. године стигао посланик царице Маре Новак Гојуновић са пу
номоћјем и уговореним знацима — contrasigna — печатом, кључе
вима и пописом ствари (sigillum, clave et libellum sive inventarium).
тада је решено да наследници Ђурђа Гучетића предају посланику
царице Маре све ствари које је депоновао код Ђурђа Гучетића ми
трополит Григорије.
Састављена је и признаница о подизању свих ствари које су
се налазиле у четири кутије и у једном пару бисага, запечаћене пе
чатом митрополита Григорија. Печати су били цели и неоштећени,
али од ствари наведених у попису недостајале су минђуше од поз
лаћеног сребра, два златна прстена и три шипке. У признаници су
уписани као сведоци приликом предаје депозита кнез, Мало веће,
дубровачка властела, а присутан је такође био и дијак Никола, пос
ланик херцега Стефана“ Дан касније, 20. марта 1462. године, Новакје

2. HAD, Acta Cons. Rog. 16, f. 214, 215. 14. и 16. I 1461; М. Динић, Поклад,
29; J. Tadić, Promet putnika, 98; и Божић, дубровник и Турска у XIV и XV
веку, Бeoгрaд 1952, 156, ним. 130.
за нЛD, Acta Cons. Rog. 16, f. 223, 12. II. 1461; М. Динић, поклад, 29,
23 HAD, Acta Cons. Rog. 16, f. 247", 248'. 18. и 20. IV. 1461; М. Динић,
Поклад, 29. -

* HAD, Acta Cons. Rog. 17, f. 11. 14. IX. 1461; М. Динић, Поклад, 29–30.
as HAD, Acta Cons. Rog. 17, f. 37, 38. 27. XII 1461. и 29. XII 1461; M.
Динић, Поклад, 30.
2. HAD, Acta Cons. Rog. 17, f. 65, 8. III 1462; M. Динић, Поклад, 30–31.
* HAD, Acta Cons. Rog. 17, f. 70, 18. III 1462; Diversa Notariaе 46, f. 36,
19. III 1462; M. Динић, Поклад, 31=33. | | |

74
 ЦАРИЦА МАРА

дигао и други депозит митрополита Григорија, који је био остав

љен код златара Мароја Мирковића. У питању су биле извесне ко
личине сребра, неколико сребрних посуда и свештеничка одећа. Све
наведене ствари Новак је примио од Бонка Павловића, извршитеља
опоруке покојног Мароја Мирковића. Такође је издата признаница
о предаји депозита у присуству сведока.“
Анализа наведених података омогућује закључак да је царица
Мара уложила много напора и времена док није набавила потребне
знаке и преузела депозит београдског митрополита Григорија. Дуга
преписка, слање посланика, па чак ни посредовање познатих лично
сти, као што су херцег Стефан Вукчић Косача и Махмуд-паша, без
могућности да се покажу соmtrasigma, нису помогли. Марини напо
ри могу се чинити претерани, кад се не зна садржина поменутог
поклада. Биле су то углавном црквене посуде и свештеничка одећа.
Познато је да је царица Мара била велики поклоник цркава и ма
настира, а тиме је оправдана њена тежња да преузме поменуте
предмете. Вероватно их је већ била наменила неком манастиру или
цркви.
Преношење стонског дохотка на светогорске манастире

Дубровачка општина је вековима настојала да своју малу и

скучену територију прошири, не само на копну већ и на суседна
острва. Једно од знатнијих проширења остварено је 1333. године
кад је краљ Душан посебном повељом уступио Дубровнику Стон,
Пељешац и приморје између Курила и Стона. Међутим, поменуто
земљиште општина је добила под условом да српским владарима
убудуће исплаћује »tributum Stagni« у износу од 500 перпера. Рок
исплате тог дохотка био је „Велик дан“ или „Вњскресенив“ (tributum
Pasche). Касније је цар Душан тај трибут даровао манастиру Св.
арханђела Михаила и Гаврила у Јерусалиму." Повељу цара Душана
потврдио је 1358. године његов син Урош.“
После смрти цара Уроша, настојањем обласних господара кне
за Лазара, Вука Бранковића и Бурђа Балшића и даље је исплаћи
ван тај доходак манастиру у Јерусалиму. У време деспота Стефана
- и Ђурђа Бранковића плаћало се доста неуредно, понекад у ратама,
тако да је исплата далеко заостајала за текућом годином.“ После
* HAD, Diversa Notariaе 46, f. 20. III 1462; M. Динић, поклад, 33-34.
* О Душановим повељама и њиховој веродостојности уп.: К. Јиречек,
Доходак стонски, који су Дубровчани давали српском манасти св. Архан
bела Михајла у Јерусалиму и повеље о њему цара Урона 7:) и царице
Маре (1479), Festschrift für Jagić, Berlin 1908, 527-542. н. дучић, бриски“кра
њевски манастир у Јерусалиму, Годишњица НЧ 9 (1887) 235-242.
* Осим повеље од 24. априла 1357. године, којом се потврђује стонски
доходак Богородици Синајској, постоји и повеља цара Уроша од 2. јуна 1358,
према којој су Дубровчани били дужни да дарују сваке године по 1000 пер
пера — 500 перпера стонског и једну четвртину светодимитарског дохотка
(500 перпера) — манастиру Св. Арханђела у Јерусалиму, за ту повељу Јире
чек је утврдио да је фалсификат: Доходак стонска, 531-532. --

* К. Јиречек, Доходак стонски, 535. -

тS
РужA RyК

пропасти Деспотовине 1459. године бригу о исплати стонског дохот

ка преузела је на себе царица Мара. Прве вести о томе потичу из
1462. године. Дубровачко Веће умољених 18. марта овластило је
кнеза и Мало веће да одговоре поклисару царице Маре орro tributo
Hierosolomitano«.“ Вероватно је била у питању заостала исплата
стонског дохотка, те је царица Мара посредовала да се она изврши.
Три године касније, 11. маја 1465. године, расправљало се о плаћању
калуђеру Томи, који је дошао у Дубровник са два посланика ца
рице Маре. Том приликом се изричито наглашавало да су посла
ници донели писма царице Маре и турског цара у вези са стон
ским трибутом, који се исплаћивао манастиру Св. Архађела у Је
русалиму, и то на основу уговора Дубровника с царем Стефаном
и његовим сином Урошем. Изнесено је више предлога, и после ду
жег гласања је одлучено да се исплати сума од 1.000 перпера за
две године.“ Да су заиста постојале повеље цара Душана и њего
вог сина Уроша о стонском дохотку најбоље сведочи следећи пода
так. И Јаков Лукаревић зна да је царица Мара, заједно с царем
Мехмедом II, молила 1465. године Дубровчане да јерусалимски дохо
дак убудуће дају »ale Badie di Santa Maria di Filandari, e di San Paolo
di Monte Santo in Macedonia«, јер су српски монаси у Јерусалиму
помрли од куте“ Заиста су те године стигли у Дубровник послани
ци с писмима царице Маре и султана Мехмеда II, али је остала
непозната садржина тих писама. Највероватније је Лукаревић ко
ристио неке књиге Дубровачког архива, које данас више не пос
тоје, те се његово излагање може узети као тачно. Манастир Св.
Арханђела у Јерусалиму је већ вероватно те године почео изуми
рати.
Само неколико дана касније, 24. маја 1465. године, издата је
и признаница о исплати траженог дохотка, који су подигли монах
Тома и посланици царице Маре – Бурко Крајковић и Војин Се
тренић” У октобру исте године дошли су поново у Дубровник ради
стонског трибута посланици царице Маре — Добривоје Радманић
и Стефан Белокосић, као и посланик Иса-бега Исхаковића. Захте
вали су износ од 2000 перпера за четири године, на што су Дуб
ровчани пристали.“ Тако је стонски доходак био 1465. године 3.000
перпера, а то је за шест година, и то вероватно за време од 1459—
1465. године.“ Неколико година нису долазили из Јерусалима по
стонски доходак, али се 1469. године у Дубровнику појавио пос
ланик царице Маре монах Нићифор. Веће умољених је одлучило
19. јуна да се преда »Nichiforo callogiero, nuntio Mare Imperatricis«
1000 перпера за две године, који се као доходак даје манастиру

4 HAD, Acta Cons. Rog. 17. f. 70', 18. III 1462.

s HAD, Acta Cons. Rog. 18. f. 158; К. Јиречек, доходак стонски,535.
* Copioso ristretto degli annali di Ratsa, libri quatro, di Giacomo di Pietro
Lvccari, Venetia 1605,55; К. Јиречек, Доходак стонски, 535.
т НАР, Debita Notariae pro communi, 1, f. 60", 24. V. 1465.
в исто, f. 61". 24. X 1465.
* К. Јиречек, доходак стонски, 535.

76
 1цАРицА МАРА

Св. Михаила у Јерусалиму.“ Крајем лета исте године стигли су

опет у Дубровник поклисари царице Маре, али заједно с послани
цима Иса-бега Исхаковића. Међутим, овог пута долази до заплета
око подизања стонског трибута. У Већу умољених је одлучено 16.
септембра 1469. године да ће показати „посланицима царице Маре
повељу коју имамо с царем Стефаном за трибут јерусалимски, ако
посланици буду хтели показати њихова писма”.“ Изгледа да се у
исправама, које су имале обе стране, нешто није слагало, те су
Дубровчани захтевали да се документи сравне. И следећег месеца
„Нићифор и друг, посланици царице Маре”, још су у Дубровнику,
јер се овлашћују кнез и Мало веће да им одговоре. Такођер влада
даје 50 перпера да се поделе између два посланика царице Маре и
једног посланика Иса-бега Исхаковића“. Тај новац им је вероватно
ноклоњен за стан и храну, јер су у Дубровнику провели готово
месец дана чекајући да се питање реши. Међутим, исход тих пре
говора није познат.
У 1470. години нису долазили Марини посланици ни јеруса
лимски монаси по стонски доходак, што потврђује одлука Већа
умољених од 5. октобра 1470. године. Дубровчани су вероватно че
кани поклисаре, и, кад се они нису појавили, одлучили су да три
бут пошаљу по својим поклисарима, који су носили харач султану
на Порту...“ Царица Мара је у писму издатом Дубровчанима 4. но
вембра 1470. године потврдила да је примила стонски доходак у
износу од 500 перпера; донели су јој га властела Јаков Бунић и
Паладин Лукаревић.“ То је једини случај да посланици царице Ма
ре нису сами дошли у Дубровник по доходак. Међутим, то је ујед
но још један доказ за претпоставку да је манастир Св. Арханђела
у Јерусалиму опустео, па према томе његови монаси нису могли
доћи.
О исплати стонског трибута за следећих неколико година не
ма података. Неке књиге Дубровачког архива недостају, али из
оних које су се сачувале, не могу се избележити никакви подаци
о исплати стонског дохотка за време од 1470. до 1483. године. Ме
ђутим, постоји повеља царице Маре од 15. априла 1479. године.“
У исправи се помиње садржај већ наведене лажне повеље цара
Уроша из 1358. године, па их обе Константин Јиречек анализира
и проглашава фалсификатима, који су настали крајем XV века.
Као разлог настанка тих фалсификата он наводи тежњу састав
љача да светогорским монасима обезбеде јерусалимско наслед
ство.“ И Радослав Грујић је на једном месту дотакао питање ау
по нAD, Acta Cons. Rog. 20. f. 164', 165, 19. VI 1469; 22. VI 1469; К. Јиречек,
Доходак стонски, 535.
и HAD, Acta Cons. Rog. 20, f. 186, 187; К. Јиречек, Доходак стонски, 535.
не нAB., Acta Cons. Rog. 20, f. 194, 195”; 7. и 8. X 1469.
13 HAD, Acta Cons. Rog. 21, f. 7", 5. X 1470.
14 HAD, Вирилска писма бр. 1165; ЈЕ, Стојановић, Повеље и писма I–2,
197; F. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historian Serbiae, Bosnae, Ra
gusii, Vienae 1859, 514.
15 Mon. Serb., 520-522.
16 К. Јиречек, Доходак стонски, 536.
77
РуЖА Еук

тентичности повеље цара Уроша из 1358. године и царице Маре из

1479. године. Према његовом мишљењу Урошева нисправа је кас
нији заједнички фалсификат Хиландараца и Светопавловаца, пошто
Свети Павле, у доба цара Уроша није ни постојао као српски ма
настир. Фалсификат је настао, по свој прилици, око 1479. године
када је, наводи аутор, заиста опустео манастир Св. Арханђела у
Јерусалнму. Тада су српски манастири у Светој Гори Хиландар и
Св. Павле, на основу тога фалсификата, настојали да од царице
Маре издејствују повељу од 15. априла 1479. године“ Радослав
Грујић био је у праву, јер Марину повељу није сматрао фалсифи
катом. Повеља царице Маре не може се само на основу помена са
држаја Урошеве лажне исправе из 1358. године прогласити фал
сификатом. Та исправа захтева детаљну дипломатичку, палеограф
ску и језичку анализу, што се у овом раду не може учинити. Може
се само указати на неке податке који иду у прилог њеној аутен
тичности. Повеља царице Маре је писана 15. априла 1479. године
у Јежеву. Година и индикт се слажу, а поуздано се зна да је у
Јежеву био Марин двор. У исправи се помиње садржај Урошеве,
како је утврђено, лажне повеље, према којој се манастирима Хи
ландару и Св. Павлу даје доходак од цркве Св. Арханђела у Јеру
салиму, и то у износу од 1.000 перпера — 500 перпера на Ускрс и
500 на Дмитров дан. Уколико храм јерусалимски опусти, тај дохо
дак се даје светогорским манастирима. Како је сада црква у Јеру
салиму пуста, Мара одређује „да доходак ито давају Дубровчане
на Јерусалим, да давају у Свету Гору у оваи два више речена мо
настира, и послах от Хиландара и от светаго Павла у Дубровник
калугјере члoвеке почтенне кир Арсенија и Кирила, и учинише
Дубровчани иними белег заради верованија дукат расечен на
трое. . ”к
Из напред наведеног види се да је царица Мара редовно слала
у Дубровник једног или двојицу монаха, понекад у пратњи светов
них лица, са пуномоћјем за подизање стонског трибута. Међутим,
у повељи из 1479. године Мара изричито наглашава да су се свето
горски калуђери договорили с Дубровчанима да као знак за утвр
ђивање аутентичности буде дукат расечен на три дела.
Прва вест Дубровачког архива о томе потиче из 1483. године.
У Већу умољених се 29. децембра једногласно одлучује »de dando
chalogeris gui venerint cum litteris Mare imperatricis elemosinam
* P. Грујић, Светогорски азили за српске владаоце и властелу после
косовске битке, Гласник СНД XI (1932) 89. Познато је да су манастир Св.
Павле откупили и обновили представници породица Бранковић и Батан. Сма
тра се да је манастир могао бити обновљен после 1360. године. То је разлог
да се посумња у аутентичност Урошеве повеље из 1358. године, у којој се
св. Павле помиње као српски манастир.
* Mon. Serb, 520—422. Хиландарски калуђер Кирил помиње се и неко
лико година раније. То је акт од 9. маја 1472. године, којим манастир ксено
фон продаје Хиландару јвиваду св. Филипа (. . . игšмена. срармонаха Карила...).
Уп. Ст. М. Димитријевић, Документи хranitóарске архиве до краја XVIII века,
Споменик СКА 55 (1922) 20. стога је то још једна потврда да је повеља царице
Маре аутентична.
78
 ILIAPPILIA MAPA,

quo datur monasterio sancti Michailis de Hierusalem pro annis duo

bus si portaverint contrasigmum consuetum«...“ Из одлуке се не види
о којим се знаковима ради, али се може претпоставити да је у пи
тању дукат подељен „на трое”, како стоји у Мариној повељи из
1479. године. Следећа исплата стонског дохотка је била 4. априла
1486. године, такође за две године, тј. 1.000 перпера“. Међутим,
први пут се изричито спомиње дукат као доказно средство 1488.
године. Веће умољених одлучује 4. јула да се да монасима Свете
Горе доходак према повељи манастира Св. Михаила у Јерусалиму,
»si portaverint contrasignum consuetum duсаty et sigilia consueta«.
Само осам дана касније одлучено је да се прими признаница »per
chalogeros de Monte Sancto pro iperperis 1.000 pro duobus annis,
pro ecclesia sancti Michaelis de Hierusalem«.“ Као знак веровања ду
кат пресечен на три дела не јавља се пре Марине повеље из 1479.
године, већ неколико година после ове исправе. И касније, током
ХVI, XVII и XVIII века, помиње се дукат као знак веровања, ко
ји су доносили светогорски монаси када би долазили по стонски
трибут. Дукат се делио на три дела — један део је ишао манасти
ру Св. Павле, други Хиландару, док би трећи остајао у Дубровни
ку. Тек њиховим спајањем и утврђивањем да сва три дела одгова
рају могло се приступити исплати дохотка“
Занимљиво је и писмо Ахмеда Херцеговића упућено Дубров
нику 1501. године. Том приликом Ахмед их обавештава да су дош
ли на Порту српски калуђери манастира Хиландара и Светог Павла
ради исплате стонског трибута. Помињали су како је цар Стефан
дао неки доходак цркви у Јерусалиму. Пошто је црква „погиблаa
и послие царица Мара с вами како је начинила, да оваи доходачац
дате у таи два манастира више реченаa...“ Ова исправа је још је
дан доказ за аутентичност повеље из 1479. године. Ту се такође
истиче уговор царице Маре с Дубровником о преносу стонског
трибута с манастира Св. Арханђела у Јерусалиму, пошто се угасио,
на Хиландар и Св. Павла.
На основу изложеног може се закључити да је царица Мара
од 1462. године слала у Дубровник своје опонумоћене посланике,
који су подизали стонски доходак за одређену годину. Имена пок
лисара, који су најчешће били монаси, а само изузетно и световна
пица, ретко су навођена. Али, уколико је то чињено, никад није на
глашена њихова припадност манастиру Св. Арханђела у Јерусали
му, као што је био случај током XIV и прве половине XV века.“
За све њих се, напротив, изричито тврди да су калуђери, послани
ни, гласници, људи царице Маре (ambassiatori Mare Imperatrici,
Nichiforo callugiero nuntio Mare Imperatricis, duobus hominibus
13. НАБ, Acta Cons. Rog. 24, f. 213". 29. XII 1483.
29 К. Јиречек, доходак стонски, 536.
2. HAD, Acta cons. Rog. 25, f. 254,255, 4. VII 1488, 8. VII. 1488.
22 А. Вучетић, Писма калуђера српскrt:y wattacripа у Светој Гори кнезу
и властела Дубровачкој (т. 1510—1792), Старине ЈАЗУ ХVII (1885) 5.
23. Movi. Serb., 545-546; К. Јиречек, Дохоčaк стонски, 537.
2. К. Јиречек, доходак стонски, 534. и прилог на стр. 539–542.
79
ру:KA Ryk

Mare Imperatricis, oratoribus Mare Imperatricis...). Сви су они, ве

роватно, припадали кругу људи који су живели на Марином двору
у Јежеву. За читаво време Марине бриге о подизању стонског три
бута изричито се не наводи припадност монаха неком манастиру.
То се први пут чини 1488. године. У питању су калуђери »de Monte
Sancto«.* Стога се може с правом претпостављати да се манастир
Св. Арханђела у Јерусалиму угасио око 1465. године, као и то да
је од тада царица Мара поменути доходак подизала и додељивала
светогорским манастирима, што је коначно 1479. године у догово
ру с Дубровником озваничила и о томе издала повељу.

Живот у Турској за време султана Мехмеда II и Бајазита II

Како је већ речено, Мара је напустила Деспотовину 3. маја
1457. године, и заједно с братом Гргуром и ујаком Томом Канта
кузином отишла султану на Порту. Дошавши у Турску, цар Мех
мед II јој је доделио неке поседе на уживање.
Иако се више пута у српским и турским изворима наводи да
је Мара имала своја села, по имену су позната само два — Јежево
и Мравинци. Та села се изричито помињу у повељи царице Маре
писаној у Јежеву 21. маја 1466. године. Мара наглашава да је села
добила у баштину од цара Мехмеда II и да о поменутим селима
постоји шест берата.“ Засад нам није познато да ли они доиста још
постоје. И Марина исправа, која је настала нешто касније, 15. ап
рила 1479. године, такође је писана у Јежеву“. У делу Владислава
Граматика о преносу тела св. Јована Рилског наводи се да је ца
рица Мара становала на селу, које је било удаљено неколико ста
дија од града Сера“ Наши млађи летописи бележе да је после
смрти султана Мурата II живела близу враитњ“ И турски извори
помињу села и рибњаке царице Маре, али њихова имена нису за
писана. Из једног пописа дефтера муката у Румелији види се да је
Мара заједно с Фаик-пашом и неким тимарницима поседовала риб
њак на језеру код Сереза између 25. III 1479. и 12. III 1480. године.
У истом дефтеру помињу се Марина села у казама Сера, Демирхи
сара и Солуна. Та села су између 4. IV. 1478. и 24. III 1479. године
постала султански хас и дата су под мукату. Не види се број села
ни њихова имена; само су забележена као села госпође Деспине.
25 HAD, Acta Cons. Rog. 25, f. 254'.
* P. Rук, Повеља царице Маре, 107. O Јежеву види стр.93—94. н. 24.
2 Mon. Serb, 520—522.
* С. Новаковић, Прилози к историји српске књижевности, Гласник СУД
XXII (1867) 292; A. Дероко, Неки споменици из српског времена у Серезу и
околини, Споменик 106 (1956) 64.
* Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, 42; К. Јиречек,
Хришћански елеменат у топографској номенклатури балканских земаља, Збор
нак Константина Јиречека I, Бeoгрaд 1959, 501—502. Еухаита је застарело име
града Сера.
80
 ili APицА МАРА

Ту су биле 151 кућа, а харач је износио 13.650 акчи, што никако

није мало. Из дефтера се такође закључује да су поменути поседи
прешли из Мариних руку кратко време пре успостављања закупа,
јер се горњи датум муката означава као почетак закупа царског
хаса. Не види се да ли је Мара за те поседе добила неку накнаду,
али с обзиром на то да је представљала цењену и утицајну лич
ност, може се закључити да јој извесни приходи нису били ускра
ћени.“
Из једног грчког документа сазнаје се да је Мара, вероватно
после 1457. године, дошла у песед метоха превлаке близу Јери
соса.“
Град Сер се такође често наводи у литератури као место стал
ног боравка царице Маре. Међутим, једини поуздани податак поти
че из 1474. године, где се каже да су млетачки посланици одлазили
у Сер и водили разговоре с Маром о склапању мира између Тур
ске и Венеције. Из Сера су такође слали обавештења Сињорији о
исходу преговора.” Очигледно је Мара имала у Серу неко мање
имање, где је одседала по доласку у град.
Према томе, Мара је поседовала, осим Јежева и Мравинаца,
још нека села у широј околини Сера. Иако нема могућности да се
нешто одређеније каже о додељивању тих села Мари, може се,
оправдано, претпоставити да је то везано за њен повратак у Тур
ску.
По свему судећи, Мара је живела у Јежеву на свом двору, ок
ружена српском властелом и монасима. Само је неколицина људи
који су је окруживали позната по имену. У некима од њих могу се
препознати истакнуте личности из политичког живота Деспотови
не, али и њихови потомци. Ту су браћа Големовићи. Ђурађ Голе
мовић се јавља као сведок у Мариној повељи из 1466. године из
-датој манастирима Хиландару и Св. Павлу.“ По летописима, његов
брат Оливер умро је у Јежеву 18. децембра 1463. године.“ У тур
ском документу од октобра 1472. године помиње се „нејаки син
умрлог Големовића“, којем је на заповест султана Мехмеда II Ос
вајача додељен приход од 10.000 акаи од дохотка бившег мулк села,
које је претворено у царски хас. Вероватно је на заузимање ца
pице Маре дата та накнада малолетном сину бливера Големовића.“
На писму издатом Дубровчанима 4. новембра 1470. године забеле
жени су као сведоци властеле гос)погне ца)p(и)це, врач Бšли и
s N. Filipović, Princ Musa i šejh Bedreddin, Sarajevo, 1971, 316, нпм. 405.
6. S. Binon, Les origines legendaires et l'historie de Xeropotaniои еi dе
Saint-Paul de l'Athos, Louvain 1942, 301–302. о превлаци опширнинје у сле
дећем поглављу.
г. И. Божић, Белешке о Бранковићима (1460–1480), Зборник ФФ XIII-1,
Београд 1976, 114.
за Р. Ђук, Повеља царице Маре, 105.
* Љ. Станојевић, Родослови и летописи, 134.
* Н. Филиповић, Принц Муса, 287, 313, нпм. 405.

81
РужА Нwк

Краимирв и Бранко,“ али нема могућности да се утврди ко су они

били. У дубровачким и млетачким архивским документима јавља се
велики број посланика царице Маре, нарочито монаха, чија су
имена у већини случајева остала незабележена. Члан једног пос
ланства упућеног у Дубровник у вези са подизањем стонског до
хотка био је Ђурко Крајковић, највероватније син познатог вели
ког војводе деспота Ђурђа — Дмитра Крајковића.“
Мара је свој двор, вероватно, организовала ослањајући се на
установе наслеђене из периода Деспотовине и на људе које је до
вела са собом из Србије. Одржавала је везе са страним државама
преко својих посланика, које је слала с писменим и усменим по
рукама у Дубровник, Венецију и на Порту. Имала је канцеларију,
чији је писар био јеклисијарх Симон. Издавала је повеље и писма,
које је оверавала печатом свога оца деспота Ђурђа. Њену моћ, са
мосталност и независност показује атрибут „самодржица“ у инсти
туцији повеље из 1479. године. На актима који су изишли из њене
канцеларије налази се интитулација „царица Мара“. За Дубровча
не, с којима је од самог почетка у честим и пријатељским односи
ма, Мара је »imperatrix«, a за Млечане такође ојmperatrix«, затим
»amirissa« и »madregna del imperador«. У турским документима Мара
се увек назива Деспина хатун, али уз име редовно стоји почасна
титула, а ређе благослов. У првој исправи Мехмеда.-Освајача, из
датој Мари 1459. године, цар јој се обраћа као Деспини хатун —
(госпођа Деспина). Испред те титуле стоји анам — моја мајка. Кас
нији турски документи султана Бајазита II, издати Мари Бранко
вић 1485—86. године, ословљавају је као: „моја мајка госпођа Дес
пина“ и „моја бабица госпођа Деспина“. Франц Бабингер закљу
чује да је име „госпођа Деспина“ било уобичајено у ХV веку и
за друге принчевске жене хришћанског порекла, а ословљавање
Маре са „моја мајка, госпођа Деспина" представља опонашање ви
зантијског церемонијала.“ Исправе оба султана, Мехмеда II и Ба
јазита II, садрже уз име „Деспина хатун“ редовно и почасну ти
тулу. Иначе, у језику османске администрације било је уобичајено
да се као израз поштовања испред имена познате личности стави
почасна титула, а иза имена благослов. Почасна титула у докумен
ту Мехмеда II Освајача гласи: „прва међу хришћанским госпођа
ма“, а у исправама Бајазита II: „понос хришћанског народа“. Ван

197 * HAD, Бирилска писма бр. 1165. Љ. Стојановић, повеље и нисма, II-1,
* HAD, Debita Notariae pro communi, 1, f. 60. Дмитар Крајковић на
лази се у Дубровнику октобра и децембра 1446. године: Ј, таalić. Promet put.
p:e. 91, 93; умро је 15. јануара 1456, JE. стојановић, Родослови и летованси,
-
|-

„“ F. Babinger, Freibrief Mehmeds II, des Eroberes fir das Kloster Hagia
Sophia za Saloniki, Eigentain der Sultanin Mara (1459), Аufstatze und Abhand.
lungen zur Geschichte Südosteuropas und der Levante 1, München 1962, 102,
нпм. 1, 104, нпм. 2. В. Бошков, Турски документи о мари Бранковић, полити
ка, 3. септембра 1977, 12. Г. Елезовић наводи да израз „моја мајка“ може бити
најобичнија реч из тадашњег бонтона: Неито ито досао нисмо знали, 89.

82
 цАРицл, МАРА

чо Бошков наводи да прва два дела почасне титуле „прва међу

госпођама“ представља део почасне титуле за жене из султанске
породице. Благослови који постоје у актима султана Бајазита II
такође су истоветни с благословима упућеним женама из султанске
породице, а разликују се од оних за стране владарке.“ Сви ти из
рази поштовања, који се јављају у султанским званичним доку
ментима, сведоче о великом поштовању личности Маре Бранковић
од стране оба цара. Они су се према њој и даље односили као пре
ма члану султанске породице. Занимљива је и једна белешка о по
писном дефтеру из 1536. године, где се помиње царица Мара. Ту се
наводе такође сва три елемента: почасна титула, име и благослов.
Реч је, по Милану Васићу, о потврђивању повластица, које је још
Мехмед II дао једном од људи из ближе околине царице Маре —
моја мајка, госпођа Деспина, нека је вечна њена честитост — чо
веку из села Каленића у нахији Загрлата. Повластица је дата из
међу 29. XII 1570. и 7. I 1571. године, а потврђивана је из нараш
таја у нараштај...“
Из свега, овога се види да је царица Мара, као самостални
господар, управљала знатном облашћу у околини Сера. Границе те
области, на жалост, не могу се утврдити. Осим тога, Мари нису
случајно додељена поменута имања. Познато је да су припадници
најужег круга византијске царске породице имали поседе у око
лини Сера, а ту су се налазили и главни комплекси добара свето
горских манастира. Исто тако су и утицајне личности на султано
вом двору поседовале приватна имања у околини Сера и Једрена.
већ првих година Мариног боравка у Турској и у Дубровнику
знало се да она има утицаја и да ужива углед на Порти. Дубро
вачки посланици, који су марта 1458. године кренули на Порту, тре
бало је да посете угледне личности из султановог круга, за које се
сматрало да имају утицаја на Порти и да им се обрате за помоћ.
На првом месту то је био беглербег Махмуд Анђеловић или други
везир, затим царица Мара и њен брат Гргур. Посланици су имали
дужност да пренесу поздраве Мари и да изразе своју наду у ње
но посредовање да се дубровчанима признају на Порти повлас
нице.“
Следеће године, између 6. и 15. марта 1459, султан Мехмед II
потврдио је Мари њену закониту куповину манастира (цркве) Мале
св. Софије у Солуну. Из исправе се види да је Мара била сопстве
ник манастира, да га је могла продати, поклонити, односно распо
лагати њиме као својом приватном својином. Све оне који живе
* В. Боликов. Турски документи, политика, 12; В. Бошков, Мара Бран
ковић у турским документима из Свете Горе. Хиландарски зборник 5 (у штам
пи). Овај још необјављени рад љубазно ми је ставио на располагање др Ванчо
ванредни професор Филозофског факултета у Сарајеву, на чему му
Бошков,приликом
и овом захваљујем.
* М. Васић, Становништво круниевачког санџака, Крушевац кроз векове,
Крушевац 1972, 70-71.
* Lettere e commissioni di Levante, 14, f. 193". И. Божић, Дубровник и
Турска у XIV и XV веку, Београд 1953, 151–152.

83
 РУЖА ЕУК

у манастиру турски цар ослободио је од свих врста наново уведе

них државних дажбина.“ Одобрење да царица Мара купи манас
тир, затим ослобађање од пореза његових становника говори да је
у питању особа коју је султан особито уважавао и поштовао,
Утицај царице Маре на Порти, њена способност и учешће у
турским спољнополитичким двгађајима најбоље долазе до израза
у време шеснаестогодишњег турско-млетачког рата 1463–1479. го
дине. Мара је прихватила улогу посредника и покушала да омо
гући склапање мира између две зараћене стране. Она се залагала
за склапање мира, с једне стране, на подстицај Мехмеда II, а с
друге – на захтев Млечана, као добра хришћанка и у жељи да
Република св. Марка помогне њеном брату слепом Стефану, који
је од 1465. године живео у Белграду код фурланског Тилмeнта.
Прве вести о Мари као могућем посреднику и уваженој личности
на Порти потичу из марта 1469. године. Млечани су искористили
понуду Катарине Цељске о куповини неких светиња од Турака да
би дошли у везу с њеном сестром Маром. Стога су саветовали Ката
рини да Мари упути једног калуђера да је подстакне да се заложи
код султана за склапање мира. Али тада до преговора није дошло.“
Напротив, султан је следеће године 12. јула 1470. освојио Негро
понт, један од најважнијих и најбогатијих поседа на Леванту, на
којем су почивали моћ и богатство Венеције. Тек после тога био
је спреман да с Млечанима преговара о миру. За склапање мира
Мехмед II је ангажовао царицу Мару и њену сестру Катарину. Већ
почетком октобра у Венецију су стигла њихова два посланика. Сес
тре су преко посланика обавештавале Млечане да њихови покуша
ји да султана приволе на мир још пре него што је кренуо на Нег
ропонт нису успели. Султан се тада изговарао да је уложио огром
на средства у тај подухват. Тек после заузимања Негропонта при
стао је на разговор о миру и нудио им пропусницу за изасланике
уколико би се сложили с предлогом. Изабрани поклисари кренули
су на крф. следећи упутства, требало је да посланици сачекају
Мариног гласника с пропусницом, а затим да посете царицу Мару
и Катарину, те да им у име владе Млетачке Републике захвале
што су се заложиле за склапање мира. Уз то су носили сестрама
поклоне у вредности од 200 и 150 дуката. Како пропуснице нису
стигле до почетка фебруара 1471. године, наређено је посланицима
да се врате кући. Међутим, они су наставили пут до Маре и њене
сестре, које су их примиле с великим почастима. Пристале су да
их отпрате до Цариграда о свом трошку. Том приликом оне су,
по обикају, од млечана добијене поклоне предале султану“. Иако
16. В. Бошков, Мара Бранковић, 4, нпм. 6, чију смо хронологију усвојили;
F. Babinger, Freibrief Mehmeds II, 100—102, датира исправу средином марта
1459; Г. Елезовић, Нешто ито до сад нисмо знали, 87, ним, 12; К. Јиречек,
Историја Срба I, 408. Ниједан научник који се бавио овим питањем није ус
пео да утврди где се налазио наведени манастир. Може се само претпоставити
да је реч о познатој цркви Св. Софија у Солуну.
к И. Божић, Белешке, 106—107.
18. Исто, 108.

84
 ЦАРИЦА МАРА

се из изложеног може закључити да су две сестре уложиле много

труда да би се закључио мир, до њега није дошло, јер су султанови
захтеви били претерани.
О неуспешном покушају да се склопи мир са Турцима, кра
јем маја 1471. године, обавештена је, почетком јула, влада у Мле
цима, поново преко Мариног гласника. Иако мировни преговори
нису успели, Млечани су и даље покушавали да уз помоћ царице
Маре успоставе добре односе са султаном.“ Влада је 6. септембра
1471. саветовала свом посланику да се склони на безбедно место,
али с дозволом царице Маре и без увреде за султана. Требало је
да се посланик састане са царицом Маром и Катарином, те да им
изрази захвалност што су се толико заложиле за мир. Осим тога,
морао их је обавестити да је млетачка влада, из љубави и пошто
вања према њима, дала у две рате њиховом брату слепом Стефану
300 златних дуката. И на крају је следило писмо за царицу и пок
лони који су набављени према предлогу самих посланика место
оних које су оне предале турском цару. За то време млетачки по
сланик Никола Коко се пребацио на двор царице Маре (vila do
mine amirisse), где је чекао одговор из Венеције. Сенат је 10. сеп
тембра 1471. године саставио писмо за Мехмеда II, а десет дана кас
није за царицу Мару и грофицу Цељску. Писмо им је послато по
њиховом посланику Стефану, уз изразе захвалности млетачке вла
де. Сенат је молио госпође да приме поклоне најбоље које су они
могли наћи у својој земљи, а уједно им је препоручивао свог пос
даника Николу Кока.
Мара се и даље залагала за успостављање добрих односа из
међу султана и Млечана. Слала је у Цариград свог гласника, који
се вратио с царевом поруком да млетачки посланик може слобод
но напустити турску територију. Одлуком Сената од 19. децембра
1471. године требало је да Никола Коко обавести сестре Бранковић
како се наставља покушај да се склопи турско-млетачки мир.“
Почетком 1472. године уследио је нови подстицај Маре и Ка
тарине за мир. Тада је у Млетке стигао њихов гласник Тодор. За
новог преговарача Млечани су изабрали пучанина Марка Аурели
ја, који је послан на Крф. У Сенату се дуго расправљало о томе шта
треба да се ради, како да се воде преговори са султаном и где нај
пре да крену Тодор и Марко Аурелије. Међутим, планови Мехмеда
II били су да до склапања мира с Венецијом дође пре великог
похода на који се спремао против Узун Хасана, владара Белог
Овна. Поново је први покренуо питање мира, тражећи посредовање
царице Маре и грофице Цељске. У ту сврху сестре Бранковић су
послале свог гласника Стефана на Крф, који је изнео султанове
поруке. Али, због неприхватљивих услова Млечани нису пристали на
преговоре са султаном, извињавајући се сестрама и наглашавајући
да ће њихово посредовање и даље радо прихватити, али само ако
19. Ф. Бабингер, Мехмед Освајач, 251.
3. И. Божић, Белешке, 109—110.
85
Руж.А. Ryk.

Порта пристане да се склопи мир под „правичним и часним усло

вима“. Одбијање мировних преговора од стране Млечана уследило
је због наде у ослобођење хришћанског света од Османлија. Сма
трали су да ће Узун Хасан, владар Белог Овна својом провалом
извести ослободилачко дело.“
И током 1473. године царица Мара је посредовала у турско-мле
тачким односима. Средином септембра је боравио у Дубровнику
Никашин, посланик деспота Стефана. Из одлуке Већа умољених се
види да је пошао код Маре, те су Дубровчани одлучили да му од
говоре када се врати од царице. Неколико дана касније одлучено
је да му се да помоћ за пут у Турску. Коначно је после дужег гла
сања прихваћен предлог да тај износ буде шест дуката.“ О Мари
ном учешћу у мировним преговорима сведочи и њено писмо упу
ћено Дубровнику 18. децембра 1473. године из Цариграда. Веро
ватно је том приликом боравила на Порти да би наговорила султа
на на склапање мира“
До јесени 1474. године Мара се не помиње као посредник у
турско-млетачким односима. Септембра 1474. године у Млетке је
допутовао Никашин, „стари сарадник и најмилији службеник сул
танијин“, који је поново као посланик деспота Стефана ишао сес
трама Мари и Катарини. Млечани су по Никашину поручивали Ма
ри да желе мир под „часним и прихватљивим условима”, и то Ма
риним залагањем више него посредовањем „било ког лица на све
ту”. И овог пута Никашин је путовао преко Дубровника, где је
боравио 12. октобра 1474. године и вероватно добио тражену помоћ
за пут. Млетачки Сенат је и даље настављао већање, али предлози
нису усвајани. У исто време у Млетке је стигло писмо Георгија
Ласкариса, који је за време свог боравка у Серу разговарао с „пре
јасном султанијом, султановом маћехом”. Мара је поручивала Мле
чанима како је спремна да ради на миру између султана и Млечана
„под часним условима”, јер ужива султанову милост. Млечани на
то додају да је Никашину стављено у задатак да оде у Сер код ца
рице Маре и да је обавести о примљеном писму од Георгија Лас
кариса. Осим тога, имао је дужност да пренесе поруке и жеље Си
њорије да се разговара са султаном о миру. Из упутства се види
да су Млечани били спремни да пошаљу свог посланика у Свету
Гору, који би с госпођом султанијом склопио мир.
Почетком јануара 1475. године у Млетке је стигао Марин глас
ник Стефан са пропусницом за посланике, коју је на порти набавио
Никашин.“ Иако је Мара и овог пута уложила много напора путу
јући у Цариград, шаљући гласнике у Млетке и на Порту, до мира
21 Исто, 110—112; F. Babinger, Johanes Darius (1414—1494), Sachwalter
Venedigs in Morgeland and sein griесhischer Umikreis, München 1961, 26–28.
61—68.
22 HAD, Acta Cons. Rog., 22, f. 63. 16. и 23. IX 1473.
23. Р. Ђук, о хронологији писама царице Маре упућених Дубровнику, Ис
торијски часопис ХХIV, Бeoгрaд 1977, 285-286.
24. И. Божић, Белешке, 112—115.
86
 11АРИЦА МАРА

није дошло. О Марином залагању да се склопи мир најбоље све

дочи њено писмо послато Дубровчанима 12. марта 1475. године. На
извињење дубровачких посланика што њихови поклисари нису ра
није навратили код ње, Мара је одговорила да им не замера „јере
ви разумемо, за што смо и ми у работах како и ви, тако знамо јере
се инако не може".“
Млетачки посланик је стигао у Цариград 27. марта 1475. годи
не и почели су разговори о миру. До мира није дошло јер су Мле
чани одбили султанове захтеве као „нечасне“. Мехмед II је тада
понудио шестомесечно примирје, о чему је тек требало да одлуче
падлежни у Венецији.“
Мара је наговарала Млечане да пристану на мир, јер је пос
ланику Ђерониму Зорзи упутила два писма, о чијем је садржају
он обавештавао надлежне у Млецима. Сенат је на седници од
априла 1475. године одлучио да му се састави одговор за царицу
Мару. Тим писмом се, у ствари, завршавају њени покушаји да пос
редује за склапање мира између Порте и Млетачке Републике. У
писму Беронимо Зорзи ословљава Мару са пуно поштовања: „пре
светла и преузвишена госпођо". Такође изражава своје жаљење што
упркос њених наговарања не може да се врати на Порту и склопи
мир, због тешких услова које поставља султан, захтевајући предају
неких хришћанских места. На крају наглашава да се нада да ће
она захваљујући „милости коју ужива код султана, наћи неки дру
ги пут, да би се задовољила жеља ваше узвишености и моја жеља“.
После тога царица Мара се није више јављала као посредник у ми
poвним преговорима. Већ 1476. године улогу посредника је преу
зео Леонардо III Токо.“
Мара није успела да се склопи мир до 1475. године, а рат је
окончан тек јануара 1479. године. Ипак, чињеница да је Мари
поверено посредовање у турско-млетачким мировним преговорима
сама за себе говори врло много о њеним способностима, утицају
и поштовању у османлијским круговима, а такође и у Млетачкој
Републици. Она је ушла у турску спољнополитичку делатност, али,
на жалост, није постигла жељени исход.
Односи с црквом и манастирима
Према обавештењима која даје византијски историчар Сфран
цес Мара се заветовала, још док је био жив султан Мурат II, да
ће се до краја живота посветити Богу уколико је ослободи из руку
неверника." Многа њена дела која је касније чинила помажући црк
ву и манастире сведоче да је тај завет испунила.
И у млађим родословима је записано да је Мара била заступ
ница светогорских и других монаха и манастира. Много тога је учи
* P. Hvк, о хронологији писама царице Маре, 286. Љ. Стојановић, По
веље и писма I–2, 198.
* И. Божић, Белешке, 115: Ф. Бабингер, Мехмед Освајач, 291.
2. И. Божић, Белешке, 116.
1. G. Sphrantzes, Memori, 80.
87
 -

Ружм нук

нила уз помоћ цара Мехмеда II Освајача, који је, истиче се у тек

сту, „љубијаше и почитоваше"?
Од свих владара и великаша које је Мехмед II сменио или
прогнао ниједан није имао могућности да наступа у Цариграду као
заштитник „велике цркве”. Изузетак је била царица Мара, која је
успела да више пута доведе на патријаршијски престо своје људе.
За време владавине тог султана готово сви патријарси православ
не цркве су били безначајне личности кратког века, људи који су
заузели несигуран престо захваљујући случају, сплеткама или по
замашном миту. Од почетка владавине Мехмеда II грчки патријарх
плаћао је царској државној каси годишњи данак – пешкеш, који
је износио 1000 – 2000 дуката. Осим тога, сви они који су хтели
да се попну на патријаршијску столицу, морали су да предају ути
цајним личностима на Порти велике поклоне не мање од 500 злат
ника. Митрополит из Филипопоља Дионисије преузео је 1467. годи
не патријаршијски положај, уз подршку царице Маре, од Марка
Ксилокараба. Марко Ксилокараб је као митрополит протеран у Ох
рид. Како се то одиграло, сликовито показује једна хроника самог
патријарха Дионисија. Мара је отишла код свог пасторка, носећи
као поклон сребрну плочу на којој се налазило 2.000 златника и
тражила да се изабере један од њених калуђера за поглавара пра
вославне цркве. Султан је пристао на Марину молбу и Дионисије
је био изабран. Међутим, многобројни противници нису мировали
док се он није одрекао власти. На крају се морао повући у манас
тир Косиницу у подножју Пангаја. Рафаило, за кога се каже да је
Србин, постао је патријарх 1475/76. године, али је и он морао при
ликом свог постављања послати султану 2000, а осталима 500 ду
ката. Као врховни поглавар православне цркве остао је само не
колико месеци, јер су Грци успели да га збаце. Живот је завршио
бедно, као просјак, лутајући улицама Цариграда с ланцем око вра
та. Касније је умро у затвору у који су обично довођени непоуз
дани чиновници и државни издајници.“
Царицу Мару није обесхрабрио ни овај неуспешни покушај
њеног штићеника да стане на чело православне цркве. већ пред
крај живота, 1486. године, успела је да обезбеди избор и посвећење
за патријарха још једном свом човеку. То је био Нифон, за којег
се каже да је био са Пелопонеза, син неког Арбанаса који се нала
зио у служби деспота Ђурђа.“
Царица Мара је одржавала тесне везе са манастирима, на пр
вом месту са светогорским манастирима. О томе најречитије говори
њена повеља од 21. маја 1466. године, издата Хиландару и Св. Пав
1927 ј, к. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, срем. карловци

" E"a, Бабингер, Мехмед освајач, 91-92; К. Јиречек, историја срба п,

Београд 1952, 409; М. пурковић, Српски патријарси средњега века, Диселдорф
1976, 157—160, A пажzborouxos-квpagetic, марко: замонаравне, византинскiи
временник, ХХ (1903) 412-413.
“ К. Јиречек, Историја Срба II, 409; м. пурковић, српски патријарси, 160.
88
 цАРИЦА МАРА

лу. Том повељом Мара поклања села Јежево и Мравинце помену

тим манастирима. Затим им даје приходе од тих села с тим да их
манастири деле на пет делова — манастир Хиландар добија три, а
Св. Павла два дела. Такође им даје из оба села земљу да ору, затим
„воденице што су господске”, винограде, и опет — да све то деле
на пет делова, а по њеној смрти да чине помен њој и њеној поро
дици.“
Садржину Марине повеље из 1466. године, унеколико, потвр
ћује и хуџет кадије Сера од 3. фебруара 1469. године, према којем
Мара Бранковић одређује да три дела њене личне имовине, пок
ретне и непокретне, припадају Хиландару а два Св. Павлу. Та њена
имовина састојала се од злата, сребра, тканина, одеће, мулкова и
стоке.“
Бригу о Св. Павлу и даривање манастира наставила је Мара и
следећих година. Турски документи од 8—16. септембра 1471. го
дине сведоче о томе. Манастир Есфигмен страдао је у пожару, и да
би се дошло до средства и извршила поправка, калуђери су одлу
чили да продају Мари свој метох у Превлаци за 30.000 акчи. Ме
bутим, царица Мара није задржала метох за себе, већ га је истог
дана поклонила манастиру Св. Павлу. О том је издала и даровни
цу (вакуф)."
о Мари као заштитници осталих манастира најбоље сведочи
спис Владислава Граматика из 1469. године. Он је посвећен преносу
моштију св. Јована Рилског из Трнова у манастир Рилу. Монаси
су се, бележи писац, обратили царици Мари с молбом да код тур
ског цара издејствује писмено одобрење за пренос моштију. Мара
је прихватила њихову молбу. После тога је отишла код султана
Мехмеда II, и он је на њен захтев издао заповест трновском кадији,
да се светитељ пренесе у Рилу. По повратку с Порте предала је
монасима тражено одобрење. Пренос моштију пратиле су велике
свечаности, о којима су калуђери известили парицу Мару. Она је
послала по гласнику, који јој је донео писмо са изразима захвал
ности, као свој поклон „поњавицу светлу“, и то с намером да се
простре на светитеља.“ Сам догађај је оставио трага у народним
песмама Македоније и Бугарске”
Георги Данчев претпоставља да је Владислав Граматик напи
сао овај спис не само по сведочењу монаха већ да је имао могућ
ности да се састане са царицом Маром.“
Текст би стога настао и према њеном казивању. Осим тога,
зна се да је дијак Владислав боравио у манастиру Жеглигoву, који
5. Р. Ђук, Повеља царице Маре, 103—116.
6. В. Бошков, Мара Бранковић у турским документима из Свете Горе,
3 иландарски зборник, 5 (у штампи) 5.
7 В. Бошков, нав. дело, 6, 12.
8. С. Новаковић, Прилози к историји српске књижевности, 292—302; С.
Новаковић, Царица Мара, 198—200; Г. Данчев, Владислав Граматик книжовник
и писател, Софиa 1969, 112.
9. Х. појенаковић, Царица Мара и македонска народна песма, Прилози
кјиф, 3—4 (1961) 190—195.
11. Г. Данчев, Владислав Граматик, 112–113.
89
 Ружм Бук

није био много удаљен од Мариног двора у Јежеву. Данчев такође

сматра да је Шестоднев из 1474—77. године, чији је препис настао
у Јежеву, направљен на тражење царице Маре. Написао га је Вла
дислав Граматик, а Мара му је за ту поруџбину платила 345 дина
ра.“ То би упућивало на постојање неке преписивачке школе која
се могла налазити у Јежеву или у непосредној близини, можда под
окриљем царице Маре.
Такође је, према истраживањима Светозара Радојчића, једна
група по имену непознатих мајстора развила своју сликарску де
латност на територији царице Маре.“
Турски документи султана Бајазита II, настали под крај жи
вота царице Маре, говоре о спору између два светогорска манасти
ра. Спор је настао између Хиландара и Зографа око зимског пан
њака у Комитиси, величине 4000 дунума, од којих је 400 било по
годно за земљорадњу.“ Познато је да су поседе у Комитиси или у
њеној најближој околини имали и око њих се парничили многи све
тогорски манастири. Распре око земљишта и других некретнина су
у историји светогорских манастира честа појава. Али спорови око
поседа у Комитиси били су и упорнији и дуготрајнији од осталих.
Започети још у византијско време, трајали су све до средине XVIII
века.“
Први акт о томе спору издао је Бајазит II 20–28. марта 1484.
године санџак-бегу Исхак-паши и кадији Солуна. У документу се
каже да су се монаси Хиландара жалили да су им калуђери Зог
рафа силом одузели зимски пашњак за биволе даље су тврдили
да је тај пашњак њихов вакуф (задужбина, дар). Бајазит II наре
дио је да се спор испита, и ако је онако како је речено у жалби,
наведени пашњак требало је вратити Хиландару.“ Монаси Хилан
дара су, вероватно, покушали да реше настали спор, али када у
томе нису успели, обратили су се царици Мари за помоћ, која је
у току споразаступала на Порти интересе Хиландараца.
После годину и по дана, октобра 1485. године, уследило је из
давање следећег султанског акта. Тај акт означава почетак учешћа
царице Маре у решавању спора између Хиландара и Зографа. У
њему је садржана представка царице Маре, у којој она наводи да
је дала манастиру Зографу на зајам неке њиве својих манастира,
на које она има баштинска права. Међутим, калуђери Зографа из
11. Г. Данчев, нав. дело, 77.
иа С. Радојчић, Једна сликарска икола из друге половине XV века, Збор
ник ЛУМС 1, Нови Сад 1965, 74–75.
12 В. Бошков, Турски документи о Мари Бранковић, Политика 3. сеп
тембар 1977, 12; Исти, Мара Бранковић у турским документима из Свете Горе,
16–20; Исти, документи султана Бајазита II у хиландару (света Гора). Ко
ментар, регести и превод, Хиландарски зборник, 5 (у штампи) 10. И овај још
необјављени рад љубазно ми је уступио аутор на чему му још једном зах
ваљујем.
* Г. Острогорски, Комитиса и светогорски манастири, Зборник РВИ 13,
Београд 1971, 222—223.
* В. Бошков, Мара Бранковић у турским документима из Свете Горе, 16.
90
 ItAPнцА МАРА

дејствовали су лажне судске потврде да су то њихове њиве, и нису

хтели да их врате. На Марину молбу Бајазит II је ферманом наре
дио кадији Сера да испита спор и да о исходу обавести Порту.
После годину дана, у октобру 1486, кадија Бумулџине Фетху
лах је поднео извештај. Из њега се види да кадија Сера није извр
шио султанову наредбу, па је она пренесена на кадију Ђумулџине.
Сам извештај кадије Фетхулаха говори о току спора. Мара је упу
тила свог посланика на Порту, жалећи се да пашњак у Комитиси
припада Хиландару од времена деспота и да је био дат Зографу
на молбу његових калуђера да би на њему напасали стоку. Међу
тим, на Марино тражење да јој Зограф врати пашњак, монаси су
одбили уз образложење да поменути пашњак држе под закупом од
400 акчи годишње. Стога је султан наредио кадији да оде на лице
места и да испита спор, да утврди порекло пашњака, односно да
тум од када га Мара поседује, колико времена га Зограф користи,
затим колико је то земљиште, те да о свему томе састави записник
и пошаље Порти заједно с лажним потврдама које имају калуђери
Зографа. Кадија Фетхулах је поступио тачно по султановој запо
вести.

Тврђење царице Маре: „неке од вакуфских њива мојих манас

тира, које наследно поседујем, била сам дала братији манастира
Зографа”, а које је садржано у ферманима кадије Сера и Ђумулџи
не, остало је непотврђено у току судске расправе. Њени сведоци,
монаси Герман и Јован Багаш, изјавили су да Комитиса потиче од
времена деспота Бурђа као његова задужбина. Такође су тврдили
да постоји документ из кога се види да је она заиста деспотова још
од пре 44. године. Манастир Зограф су за време парнице заступали
калуђери Мисaил, Јефрем и Сава, али нису потврдили да су паш
њак добили на зајам од царице Маре. Изјављивали су, напротив, да
су га узели под закуп за 400 акчи после 1453. године, и то од сан
шак-бега Чирмена, којем је био додељен. После испитивања сведо
ка кадија је донео одлуку да спорни пашњак припадне Хиландару:
о свему је обавестио Порту с молбом да се о томе изда царска на
редба.“
Када се узму у рачун сви подаци, деспот Ђурађ могао је пре
дати пашњак у Комитиси Хиландару око 1442. године. Али, наведе
ни датум не може доћи у обзир, јер у то време није било српске
Деспотовине. До уступања пашњака могло је доћи пре 1439. или
после 1444. године, али о томе извори ништа не кажу.
После извештаја кадије Фетхулаха, султан Бајазит II је, јула
1486. године, издао повељу, према којој је требало да се монасима
Хиландара врати пашњак који су дуже времена држали калуђери
Зографа. Осим тога, Хиландар је требало да га поседује исто као
и Зограф, што значи да је морао плаћати годишњи закуп од 400
акчи. Последњи документ који се односио на тај спор је ферман
н В. Бошков, Турски документи о мари Бранковић, политика, 12; исти,
Мара Бранковић у турским документима из Свете горе, 16-17.

91
 - _

Руж.А нук

Бајазита П, издат кадији Солуна у новембру 1486. године. Из њега

се види да се Мара поново жалила турском цару, јер калуђери
Зографа нису поступали према султановој наредби. На то је Баја
зит II одговорио издавањем фермана судији Солуна, уз наређење
да се непослушни укоре и казне, те да не дозволи да се о том слу
чају шаље још једна наредба.“
Како је речено, израчунати датум изазива сумњу да је деспот
Ђурађ поклонио пашњак у Комитиси манастиру Хиландару. Даро
вана повеља деспота Ђурђа није се сачувала. Према томе, може се
чинити да тврђења царице Маре и њених сведока нису била осно
вана. Ипак, Мара је настојала да заштити интересе Хиландара и
његових монаха. Последња одлука султана Бајазита II говори томе
у прилог. Турски цар је удоевољио њеној молби, али је враћање
зимског пашњака у селу Комитаса условио плаћањем годишњег
закупа од 400 акчи.
Занимљиве су и две влашке повеље издате Хиландару. Оне
најбоље сведоче да је Мара иступала као ктитор Хиландара. Ис
праве су писане у Букурешту српском рецензијом. Прву је издао,
новембра 1492. године, влашки војвода Влад. IV Калуђер (1482-96).
У њој се каже да је Мара, кад је достигла старост и кад је очеки
вала конац живота, замолила војводу Влада IV да прихвати бригу
о Хиландару, „који је осиротео од благочестиве господе српске и
блажених ктитора“ и који је остао само на њој. Требало је да
Влад IV буде „последњи ктитор“ хиландарски. После смрти царице
Маре и њене сестре Кантакузине Влад. IV је свесрдно преузео бригу
о Хиландару и постао његов ктитор. О томе је издао поменути
„хрисовул“, у којем је одредио манастиру годишњи „оброк“ од
5.000 аспpи „целех”. Монасима, који су долазили у вези са поди
зањем поменутог дохотка, дао је на име трошкова „оброк“ од 500
аспpи.
Следећу повељу издао је његов син Влад V Владуц (1510—
1512) 15. маја 1510. године. У њој Влад V наглашава да је издаје на
основу очеве повеље. Тако је у своју исправу пренео главни текст
претходне и одредио да убудуће хиландарски монаси долазе по до
ходак 15. маја, дакле, на дан издавања повеље.“
Царица Мара је, вероватно, још раније размишљала о пре
носу ктиторства манастира Хиландара на влашке војводе. Постоји
повеља султана Бајазита II од октобра 1481. године, намењена
влашком војводи Бесарабу III Цепелушу. На војводину молбу, сул
тан је ослободио шест њива „његовог манастира Хиландара" од
плаћања десетине (ушур). Стога та исправа Бајазита II означава
15. В. Бошков, Турски документи о Мари Бранковић, Политика, 12; Исти,
Мара Бранковић у турским документима из Свете Горе, 18–19
не Б. Сп. Радојичић, Српске архивске рукописне збирке на Св. Гори (из
вештај о њиховом проучавању и снимању у септембру и октобру 1953. год.),
Архивист 2 (1955) 8–9; П. Настурел наводи да је Мара усвојила за сина Вла
да IV и убедила га да буде ктитор Хиландара: Аpercia critique des rapports de
la Valachue et du mont Athos des origines au début du XVI. siecle, Revue des
вtudes Sud-Est Europćennes, 2 (1964) 108–109.
92
 цАРицА МАРА

званични почетак односа влашких војвода с Хиландаром." Нема

Сумње, тај документ је плод напора царице Маре да после своје
смрти обезбеди ктиторство Хиландару, познатој српској светогор
ској задужбини.
У Светој Гори и данас живи легенда, која се вековима пре
носи, како је царица Мара посетила манастир Св. Павле. По преда
њу, она је донела дарове манастиру, допловивши морем, изишла је
из лађе и дошла до средине пута који води од обале према манас
тиру. Пошто жене нису смеле да ступе у Свету Гору, Мари је чуд
ним божјим привиђењем било јављено с неба да не наруши одредбе
алонског устава. Стога су јој монаси свечано пошли у сусрет и при
мили дарове. На месту где је Мара застала постављен је крст, који
се назива „царичиним“. У прошлом веку ту је подигнута капела.
на којој је насликана царица Мара с наоружаним пратиоцима у
турском оделу. Насупрот њој су приказани монаси како примају
дарове.“
То предање се показало истинито, јер се захваљујући сачува
ном извору, могло проверити. У манастиру Св. Павле нађен је не
датирани турски документ — дозвола кадије, којом се царици Ма
ри одобрава да посети манастире Св. Павле, Хиландар и Зограф, са
даровима у злату, сребру и скупоценим тканинама.“
Датум Марине смрти је једногласно прихваћен у науци, док
о месту где је сахрањена, постоје различита мишљења. Према лето
писним белешкама умрла је у петак 14. септембра 1487. године у
Јежеву“. Међутим, млађи родослови наводе да је сахрањена у ма
настиру Косаници“ Стојан Новаковић прихвата податке из родо
слова и идентификује манастир Косаницу с Косаницом на реци
Панаки близу Филипа“ Али, мишљења научника који су вршили
теренска истраживања у Јежеву су друкчија. Франц Бабингер по
бија Новаковићево тврђење и сматра да је Марин гроб у Јежеву,
где се и данас налази њен пирг и неколико гробова“ Александар
Дероко је такође обишао тај крај и претпоставља да је Мара сах
рањена у Јежеву“. Међутим, постоји и гледиште према коме би се
* В. Бошков, документи султана Бајазита II у Хилендару, 10-14.
на с. новаковић, Парица мара, 202: P. Грујић, Светогорски азили за српске
владаоце и властелу после косовске битке, 89.
* В. Бошков, Мара Бранковић у турским документима из Свете Горе,
18. Документ је нађен, али није снимљен. Уп. В. Бошков, нав. дело, 31, нап.
35а. За сада остаје отворено питање да ли је Мара том приликом посетила и
остала два манастира.
103 * Љ. Стојановић, Српски родослови и летописи, Гласник СУД 53 (1883)
* Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 43.
* С. Новаковић, Царица Мара, 205—206; К. Јиречек, Историја Срба I, 409.
23. Г. Ваbinger, Witwensitz und Sterbeplatz der Sultanin Mara, 342=343;
Ф. Бабингер, Мехмед Освајач, 142.
* А. Дeроко, Неки споменици из српског времена у Серезу и околини,
Споменик СКА, 106 (1956) 64—65. Аутор је за време свог боравка у манастиру
Св. Павле добио усмено обавештење да је сачувана једна грчка прибелешка
о историји тог манастира. Ту се наводи да је Мара умрла 1490. године и да
је сахрањена у Јежеву између два пирга. Такође се каже да је она много
93
РУЖА Кук

Марин гроб могао налазити на терену Мариног градића код Кур

шумлије“ ::

sl. +

На турској територији далеко од накадашњег центра српске

државе, али на истом месту где се век раније налазила Серска др
жава Јована Угљеше, постојала је једна српска колонија. Ту су се,
заслугом царице Маре, преносиле и неговале средњовековне срп
ске традиције.
Царица Мара је, као и последњи Бранковићи у Јужној Угар
ској, на новом тлу и у скромним оквирима своје области, обнав
љала српски државни и црквени живот, понављајући све оно што
се у српској историји већ видело и одиграло: Мара не ступа у мо
нахиње као њене претходнице, али зато до краја живота свесрдно
помаже православну цркву и манастире, брине се о култу неких
светитеља, дарује светогорске манастире и монахе, води бригу о
њима и штити их, иступа као прави ктитор Хиландара, издаје по
sk

ske sk.

Допуна уз стр, 80, напомена,1. Када је овај рад већ био у штам
пи објављена је књига Турски документи за историјата на македон
скиот народ. Опирен пописни дефтер од ХV век, т. IV, ед. А Сто
јановски, Скопје 1978, 412. Такође сам сазнала и за рад М. Соко
лоског, Серекног вилает во ХV век, ГИНИ XVIII—3, Скопјe 1974,
107—125. У оба рада налазе се значајни подаци за села Јежево и
Мравинце (попис становништва са детаљним подацима о броју до
маћинстава, верској структури, наметима, укупним приходима... ).
јинила за унапређење Јежева. Теренска истраживања у Јежеву вршио је
956. године, Словенско име села Јежево је ишчезло и панас се то, село зове
Дафни. Налази се око 25 km удаљено од Сера. На средини села се диже
један пирг који становници зову афругог гђе Марес поменуте гробове није
нашао. Међутим, на северозападу, око 800 m од села, налази се узвишица“.
остацима једног, вероватно средњовековног града. Постоји и црквица, у којој
се могу видети остаци веома опатећених фресака. Сачувало се и Hr: према
коме су сахрањене у Бруси у посебном турбету две књегињице из Србије: С. Но
ваковић, Бруса, беленике из Мале Азије, Балканска питања и мање историјско
-нолитичке белешке о Балканском полуострву 1886—1905, Београд 1906, 177. На
основу тога неки писци су изводили закључке да је Марин гроб испод поме
нутог турбета у Бруси: „ Делић, гробница српских књегиња у Бруси, По
литика, 26 (1929), 7672, 6; Исти, Стране принцезе на турском даору, Политика 3
(1934) 9275, 5.
* Б. Андрејевић, Марина кула код Куршумлије, Саопштење Р33CKБ IX
(1970) 149—153. Источно од Куршумлије налазе се остаци средњовековне гра
ћевине познате под именом ћIарина кула. Аутор сматра да је подигнута по
налогу царице Маре после њеног повратка из Турске. Зидање градића запо
чето је марта 1451. године, и уколико радови нису завршени до 1453. године,
када Турци поново заузимају Топлицу и Дубочицу, настављени су све до 1457.
године, када Мара напушта Деспотовану. И по предању, истиче Андрејевић,
тај градић назива се Марина кула.
94
“,

!lM’HlIA MAPA

воље лобртшс делом у старим формама, a постоје индиције да је

помагала и књижевну делатност. Такоће је једна група, по имену
непознатих мајстора, развила своју сликарску делатност на тери
торији царице Mape.
Yn. Т_vpczcu документи, 219—220, 235; M. Соколоски, Серскиот вилает,
122—123. Село Мравинцн помиње се само у повељи царице Маре из
1466. године. Поменуте село данас не постоји као насеље. Уп. Р. Вук,
Повеља царице Маре, 106, н. 13. Стога jc то још једна потврда да је
село Мранинци постојало V XV Belu; (имало је 11 хришћанских и 1
муслиманску породицу, 5 удовица, 2 пеожењена). А. Стојановски, из
давач турских докумената, за Мравинце каже да је то неутврћепо
серско село и бележи га као Моравицца или Муравница. М. Соко
лоски име села чита као Моравенци или Моравице, али га ближе не
одређује.
РужаНУК

Résumé

L'IMPERATRICE MARA

Dans cette oeuvre l'auteur décrit la vie et l'activité de Mara, fille

du despote Djouradj Branković, plus tard envoyée dans le harcm du sul
tan Murat ll. Elle représente une personnalité dont le cours de la vie
est [on intéressant aussi bien pour l’histoire du Despotat, que pour
l'initiation aux événements qui se produisircnt dans l’Empire Ottoman
au XV" siècle. il a été établi qu'elle est en 1418, comme troisième en
[ant du mariage du despote Djouraclj Branković et de Jerina Kantaku
Zin. On ignore tout sur son enfance et sur sa jeunesse. On ne peut que
supposer qe'elle reçut une parfaite éducation, qu'elle avait d’ailleurs
toutes les possibilités d'acquénir, étant la fille d'un souverain, dans le
milieu culturel de cette époque de la Serbie momvienne. Son activité
ultérieure témoigne qu'il s'agit là d'une femme instruite. Ses actes dip
lomatiques, l'influence qu'elle eut à la Sublime—Porte et le rôle d'inter
médiaire qu'elle remplissait à l’occasion de grandes événements inter
nationaux, ne font que confirmer un tel point de vue.
Après la mort du dcspote Stephane Lazarević en l'été de 1427.
Djouradj Branković devint le souverain de tous les pays serbes. Le Des
potat continua à rester dans l'obligation vasalique duale —· d'une part
vis-à-vis de la Hongrie et d’autre part vis-à-vis de la Turquie. Peu de
temps après, éclatent toute une suite de conflits entre la Turquie et
la Hongrie qui se poursuivirent au cours des décennies suivantes. De
nombreuses attaques ottomanes menées contre la Hongrie passaient à
travers les pays serbes, de sorte que le DespoLat lui—même n'en fut pas
épargné. Le cours même des événements nous montre, bien que les
sources historiques n’en disent explicitement rien, que le despote Dju
radi Branković se souciait beaucoup de la maniere dont il pourrait
assurer la position du Despotat d'une part auprès des Turcs et d'autre

95
 v~

РЧЖА BYR

part auprès des” Hongrois. C'est la lxraison pour laquelle, il décida

d'essayer d'empêcher. en créant des liens conjugaux, la poursuite de
la conquête turque des pays serbes, et еп même temps de nc pas perdre
la confiance du roi hongrois. Il prit donc la décision d'offrir еп mariage
sa fille aînée Mara au sultan Murat 11, alors qu'il maria sa plus jeune
fille Katarina (Catherine) avec le comte Ulrih Celjski, un parent du
roi Sigismond.
C'est ainsi qu'au début de l'année 1433, Mara fut Fiancée à l’em
pereur turc, et à cette occasion on remit aux Ture:; comme dot deux
régions serbes Toplica et Dubočica. Deux ans plus tard, elle se maria
avec l'empereur tur . Les sources historiques n’en disent rien au sujet
de son séjour “en Turquie, mais sur bases de données indirectes, on

Murat II en 145], Мага l'ut retournée en Serbie. En même temps, on

rendit à la Serbie les régions mentionnées. Par la suite, on essaya en
vain, de la marier avec l'empereur byzantin Constantin XI, et ensuite
avec Jovan Jiskri, commandant connu des mercenaires tshèques au
service du roi hongrois Ladislav V Posthumus.
Après la mort de Djuradj et de Jerina, _deux partis politiques

Mara, qui était partisane du parti qui desirait la collaboration avec les
Turcs, quitta le Despotat le 3. mai 1457. Dès son arrivée en Turquie
l'epercur Mehmet Il le Conquérant qui lui témoigna du respect et de

ncs serbes. Bien qu'elle gouvernât en tant que souveraine indépendante

sur un territoire asser. vaste dans les environs de Scr, on ne peut déter
miner les l'rontîèresNexactes de celui-ci. Elle entretenait des relations
avec les pays étrangers par l'intermédiaire de ses messagers qu'elle
envoyait, chargés de messages écrits et oraux, à Dubrovnik. Venise et à
la Porte. Elle avait un bureau dont le secrétaire était l'ecclćsiastc Si
mon, Elle promulgait des chartes et des lettres qu'elle pourvoyait du
sceau de son père le despote Djouradj. Ses liens avec la Porte ottomane
et l'influence dont elle jouissait auprès de celle—ci, s'éxprimèrcnt le
mieux pendant le conflit qui opposa les Turcs aux Vénitiens durant
seise ans de 1463 jusqu'en 1479. On confia à l'impératrice Mara le rôle
d'intermédiaire lorsqu'on essaya de conclure la paix entre les deux
parties en conflit. A partir de 1469 et jusqu'à 1475, elle agit en diplo
mate habile de cette époque, en personalité à qui on coifia de lourdes
et délicates tâches politiques, mais malgré tous les désirs et efforts

96
 Il—\Pllll.‘\ MAPA

déployés des deux côtés. Mara ne réussit pas à obtenir un résultat

satisfaisant. Grâce à l'influence dont elle juissait à la Sublime-Porte et
chez son beau-fils le sultan Mehmet II le Conqućrant, l'impératrice
Mara se présente à Istanbul comme protectrice de l'église orthodoxe. A
plusieurs reprises, elle réussit à faire élire ses hommes sur le trône
patriarcal,'ce qu’à cette époque n'avait réussi à obtenir aucun autre
seigneur de foi orthodoxe.
Quelques mois seulement après son arrivée en Turquie, l'impé
ratrice Мага prit contact avec la R'publique de Dubrovnik. Les premiers
contacts pris avec cette dernière, datent depuis 1457, et se poursu' "
rent pendant toutes les décennies suivantes. Les représentants de $
rovnik témoignaient de l'estime à Mara, et cela jusqu’à la fin dd"
vie, mais ils tenaient particulièrement compte de l'influence dont
jouissait auprès de la Sublime Porte, et c’est grâce à celle-ci qu _ · '
leur rendit des services importants en intervenant en leur faveur auprès
du puissant sultan. Au mois de septembre de l'an 1457, Mara entreprit
une correspondance avec la République de Dubrovnik, d'abord dans
le but de percevoir une partie des valeurs déposées par san Frère Grgur,
et deux ans plus tard, au moi d’août de l'an 1459, elle prit des mesures
pour encaisser les valeurs déposées par le métropolite de Belgrade
Grigorije. Elle ne ménages. dans ce but pas plus le temps que les
ef , en envoyant de nombreuses lettres et des missions dans la ville
‘ pied de Srdj, jusqu’à ce qu’elle ne touchât pas finalement,
e mars, de l'an 1462, les valeurs déposées mentionnées ci—haut.
la ruine Finale du Despotat en 1459, elle prit sur elle le soin
_ t du tribut de Stone, que Dubrovnik versajt depuis l'époque
__ '. empereur Dušan, au monastère des Saints-Archanges de Jérusalem.
Toutefois, après la destruction du monastère dc Jérusalem, vers 1456,
Mara transfera le versement du tribut mentionné aux monastères Chi
landar et Saint Paul (Pavle) su Mont Athos, décision qu'elle avait finale
ment prise en accord avec Dubrovnik, et pour la rendre officielle, elle
avait même promulguée une charte,
Bien qu'elle fut toujours dévouée à l'église et aux monastères or
thodoxes, elle agit en vrai protecteur que lorsqu'il est question du
monastère Chilandar. Elle s’est même occupée, vers la fin de sa vie
de transférer le soin de la protection dudit monastère au duc Valaque
Vlada IV, Kalugjcra.

97
| |

| -

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ПИШЧЕВИЋЕВОГ РАДА НА ИСТОРИЈИ

СРпског нАРодА
Године 1966. Милорад Павић је објавио студију о Симеону
Пишчевићу и његовом делу, о Мемоарима, као и о историјском спи
су чији је наслов: „Извештај сабран из различитих аутора и склоп
вен у историју преводом на словенски језик, о народу словенском,
Илирији, Сербији и свим те нације некадашњим кнезовима, краље
вима, царевима и деспотима, такође нека објашњења о Грчкој, Тур
ској и о давно бившем угарском бунту, а напослетку о изласку срn
ског народа у Русију, — сачињен генералмајором и ратног ордена
каваљером Симеоном. Пишчевићем, његовим личним трудом и вла
ститом руком, започет пре неколико година, довршен 1795. zодине”.“
Све до појаве Павићеве студије сматрало се даје овај Пишчеви
ћев Извештај изгубљен. Од Павићевог рада до данас, колико је поз
нато, Пишчевићевим Извештајем бавио се једино Р. Новаковић у
свом делу: Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво“ али са
мо у неколико реченица. Па ипак, сматрамо да Пишчевићев Извеш
тај може да буде занимљив ако ни због чега другога, оно ради тога
што представља још једну историју српског народа у низу историја
написаних у ХVIII веку. Пишчевићевом Извештају вреди посвећи
вати пажњу, пре свега, зато што је још увек готово непознат. Павић
је у својој студији већ саопштио да је Извештај имао стотину лис
това, од којих је неколико исечено, да се на исеченим листовима
налазио Увод, што се запажа из даљег текста, да се на тим листови
ма налазио и текст о Илирима, о којима је сачуван само један лист
и ра је од тог листа до краја Пишчевић „обухватио у својој исто
рији период од доласка Словена на Балкан дo сеобе Срба у Руси
ју“.“ Извештај садржи и одељке о Турцима, мађарским бунама, Цин
царима, о Новом Саду итд.
Пошто је реч о још увек необјављеном делу, сигурно се може
поставити питање: кад је Пишчевић започео и кад је завршио пи
сање свог Извештаја? Милорад Павић је утврдио да је пишчевић
i Милорад Павић, Симеон Пишчевић. Од Барока до Класицизма, Београд
1966, 271–351. (даље: Павић).
* P. Новаковић, Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво, Бео
град 1977, 375-376.
3 Павић, 295-296.

99
пњуњицА РИСТИЋ

„своју историју писао у два маха. Први пут се њоме бавио ваљда
између 1775. и 1785, а други пут око 1795. године.“ На основу Пред
говора у Мемоарима Милорад Павић долази до закључка да је Пиш
чевић „Када је око 1784. давао завршни облик својим Мемоарима,
прву редакцију своје историје имао довршену”,“ а да је Извештај
добио свој коначни облик 1795. године, мада је рукопис био припрем
љен за штампу 1793. године, те би било „око 1793. године, дакле у
тренутку када је почела излазити на свет Рајићева Историја, доврше
но још једно историјско дело о нашем народу, рађено независно
од Рајићевог".“ _
но се тиче година почетка писања Извештаја, мислимо да је
Павићево решење довољно убедљиво, мада нам се чини да Павић
није користио један занимљив део Пишчевићевог рукописа, у којем
описује последње године свога службовања у руској војсци. Неки
хронолошки подаци и наговештаји из тог текста само потврђују
оно што је и Павић на други начин закључио о приближној години
у којој је пишчевић започео писање свога Извештаја. Ево тог тек
ста: „... и производим бил чинами по ступњам старшинства,
којим близско трицати љет продолжаја дослужилсја и до сего
нињешњаго моего чина, а затема по наступившим љетам и понесши
великие труда —от чего уже даље и здаровие непослужило=в падши
вослабление просил уволненија от служби, по чему с височаишеју
јеја величества моeи вcје милостивјејшеј Государиње императрице
Екатерине второј милостију к осталним љетам моего прожитија вајал
свој пакој”.“ Дакле, ако бисмо сад из ових података хтели да зак
ључимо кад је Пишчевић почео да пише своје историјско дело,
добили бисмо годину 1785, тј. ону коју и М. Павић из других по
датака наговештава, а можда чак и годину дана пре, јер ако на го
дину 1754, када је Пишчевић пошао у Русију додамо „близу три
десет година“, излази око 1784, а то је година коју Павић такође
спомиње као могућу. Међутим, што се тиче године завршетка, опет
смо у малој недоумици. У Пишчевићевом Извештају постоји један
део текста у којем се говори о Пољској ХVТП века и тај нас део
до те мере зачуђује да се морамо питати да ли је 1795. заиста го
дина завршетка рукописа или је садашњи, нама познати рукопис
Пишчевићевог Извештаја, можда, још једна редакција дела о про
шлости српских земаља. Као што смо видели, у наслову дела стоји
да је рукопис завршен 1795. године, али на страни 11/V читамо
ову занимљиву опаску: „... и гибелнаја в Варшаве револуција,
довело все сие до того что всеј их бившеј цености-прошлој 1795. и
= год конец учинил, и всио разрушилос, карољ посљедни Станис
лав Поњатовски сложил корону, и корољевство изчезло, раздјел
учињен между сусједственими тремја државами, и њет уже Пол
ши“. Као што је познато, после руско-пруског договора о подели
Пољске (24. октобра 1795) пољски краљ Станислав Поњатовски аб
дицирао је 25. новембра 1795. године, па пошто Пишчевић у свом
4. Исто, 295.
s Исто, 295.
6. Исто, 295.
100
 прилог проучавању пишчЕвивввог РАДА

kзвештају о овом догађају говори као да се десио прошле године,

тј. прошле 1795. године, питамо се да ли бисмо могли да тврдимо
да је ова верзија рукописа написана не 1795. већ 1796. године. Шта
је овде посреди, не можемо знати без других допунских доказа.
Али је чињеница да се година у наслову (1795) не слаже са примед
бом о пропасти Пољске „прошле године”. Додаћемо узгред, као јед
ну малу занимљивост, да би Пишчевић могао бити један од првих
историчара који је у своје дело унео реченицу „и њет уже Пољши“,
која веома много личи на познато »Hic est finis Poloniae«, које је
ушло у многе историје. Не бисмо рекли да је овде реч о дословном
преводу, већ о тежини коју је у себи Пишчевић осетио пропашћу
једне словенске земље. Уз ово наше разматрање о могућој години
завршетка рукописа могли бисмо додати још нешто. Наиме, ако је
ово наше запажање о години 1796. тачно, можда бисмо могли прет
поставити да је Пишчевић живео дуже него што се мисли, да је
био жив у 1796. години, па и у следећој.
| |
Пошто је Пишчевић у свом Извештају доста простора посве
тио питању историјског развитка Срба, како пре сеобе, тако и за
време сеобе, као и по доласку на Балкан, то ћемо укратко изнети
на који начин наш писац расправља о овом проблему, које изворе
и коју литиратуру користи и каквим језиком пише, а на крају ће
мо истаћи и вредност Извештаја, али само у оквиру времена у ко
јем је дело настало. |
Сам писац наводи у свом рукопису, држећи се обичаја свога
времена, које је изворе и коју литературу користио за писање сво
га извештаја. Преглед тих радова веома је добро изнео м. павић
у својој студији, ту готово да не би имало шта да се дода“ Симеон
Пишчевић је очигледно окренут западној литератури тога доба, и
до из два разлога: први лежи у општепознатој појави да у Русији
ХVIII века не постоји неко велико интересовање за историју и због
тога наш нисац наводи само једног руског аутора – Новикова и ње
гову Скитску историју.“ Други разлог мислимо да можемо тражити
у Пишчевићевом образовању и познавању одређених језика. Поз
нато је да је Пишчевић знао латински и немачки језик, да се инте
ресовао за старине“ и да је тежио, како бисмо рекли, што бољем
приказивању појединих догађаја, користећи поред постојеће лите
ратуре и извесна документа која се на те догађаје односе.“ Заним
њиво је да Пишчевић поред писаних извора користи и казивања и
предања неких породица.“
Језик дела је рускословенски, а само дело је састављено из
разнородног материјала и у њему су, у ствари, највреднији делови -
_______________________________

2. пипчевић, извештај, 103/в (даље: Пишчевић)

* Павић, 285-287.
9. Исто, 285.

иста, 3-28.
|и giti 35: 297. |
i -- - .
----
101
 .њwвнitМ Ристин.

они у којима писац описује савремене догађаје.“ Ту је он истовре

мено и извор за те догађаје.
Што се тиче описа најстарије прошлости Срба, они чине нај
слабији део извештаја, пошто су састављени из слободно одабра
них одељака појединих коришћених дела, која наш писац не анали
зира нити полемише са ауторима из чијих радова преузима одре
ђену материју. Пишчевић гради слику одређеног времена онако ка
ко је он сам види. Па ипак, и у овом делу његовог рукописа има
лепих и значајнијих запажања, чак и таквих која се и данас могу
прихватити.

Пишчевић о покреклу Срба и о њиховом доласку на

Балканско полуострво
У овом свом Извештају Пишчевић започиње своје казивање о
Србима после одељка о Илирима. Он под насловом О сербском наро
де и о виходе онаго в Европу даје најпре неколико општих напоме
на, које се састоје у овоме. Од најранијих почетака Срби су имали
своја станишта у Азијској Сармацији око обала Каспијског и Црног
мора и према истоку. Будући да су имали један језик и да су били
истог порекла, сав тај народ тамо називао се Слави-Славини-Славја
не. Но при том је међу њима било уобичајено да употребљавају и дру
га имена – од неког града, реке, планине и слично. А таквих при
мера видимо и у многим покрајинама код нас у Европи — да се
један исти народ назива још и другим именом; особито Срби који
живе у Цесарској држави имају обичај да се називају по покраји
и нама, рекама и градовима око којих имају своја станишта. Тако
се по покрајинама називају: Бачвани, Сремци, Банаћани, а по ре
кама: Подунавци, Потисци, Поморици, Посавци, као и по гра
довима: Будимци, Пештанци, Варадинци, Карловчани, Сегединци и
др. Ко поуздано зна и за таква имена, тај може да помисли да су у
питању разни народи“
- Када је изнео ове напомене о Србима и кад је мало затим спо
менуо и друге народе, као Словене, Херуле, Вандале, Готе, Гепиде
и друге, Пишчевић напушта казивање у том смислу, па каже: „а
ја веду повјест моју вообшче следујемоје о тјех Славинах којих
Греки и Латини-Римљане с перваго разу увидевши у себја в сусед
ствје на Дунају и при Тисе реке називали их Сарматами и Венда
ми, в том числе разумејутса и Серби, о чем сшчо даље повидим”.“
ти Прелазећи после овога на порекло Словена, међу њима у пр
вом реду Срба, Пишчевић казује како су они у далекој прошлости
-
живели у својој првобитној отаџбини, у Азији. Тамо су се, каже,
13. Исто, 299-300.
* Пишчевић, 4/в. У овом раду коришћена је пагинација која је у ру
копису у Архиву САНУ у Београду бр. 9238 обележена накнадно оловком.
слово.g#:': увек другу страну одговарајућег листа.
сто, 4/в.

102
 пPилог пPoyЧАвAњу пишчEВиЕввог РАдА

намножили, и кад им је земља постала тесна, прешли су у послед

њој години пре Христова рођења у Европу, али нису ишли само
једним путем, већ су, подељени у више делова, ишли разним прав
цима и насељавали се тамо где је коме било згодно. Позивајући се
даље на историчара Таубеа и на Целаријеву карту. Пишчевић под
влачи да су међу тим словенским народима најглавнији били Срби,
чија су се станишта, каже, налазила недалеко од ушћа реке Вол
ге, на обалама Каспијског мора „к народу Астургaнaм в суседствје”,
где су, вели, и Бугари имали своја станишта. Пошто је тако опи
сао, према Таубеу и Целаријевој карти, најстарија станишта Срба
у Азији, мислећи свакако на Азијску Сарматију, Пишчевић поново
спомиње последњу годину пред Христово рођење, подвлачећи да
су Срби тада из тих својих станишта прешли на европску страну,
мислећи сигурно на Европску Сарматију, и то преко Дона и Дње
пра дошавши на подручје које се, каже, зове Пољска Украјина,
заузевши станишта дуж Бута и Дњестра и раширивши се и до Кар
патских гора. Ту су се, продужава даље Пишчевић, населили, али
кад су се намножили, један део је зажелео удобнија станишта, па
је кренуо на пут, прешао онај део Карпатских гора који се зове
Бескиди и који раздваја Угарску од Пољске Украјине. У том похо
ду неки делови су застали и ту се населили. Остала њихова сабра
ћа, казује Пишчевић, продужили су поход, прешли те горе и, угле
давши пред собом равна поља, ишли су даље десном обалом Тисе,
допревши до њеног ушћа у Дунав, где су се зауставили у равници
у земљи Јазига „в земље Јацити“).“
Пошто је затим указао да се одатле преко Дунава налазила рим
ска Панонија, а преко Тисе Дакија, Пишчевић продужава казивање
овим речима: „Римљане прозвали сих наших туда пришелцов разним
именами, первеје Сарматами јако из Сармацији Азијатическој вишед
шије, а ктому ешче Вендами, Венедами, и даље как получше од њих
узнали то и настојашчим природним их именом Слави, Славени, Сир
би, Сораби, назвали, однако најбољеје под именами Сараматов и Вен
дом у Римљан они осталис. А Греки также как их увидели в первеје
на тјех пољах разширившихсја то и назвали совсјем на језике својем
иначе Спорос что значит разсејаније. Потому может бит Греки назва
ли их таким именом јако Серби в то времја при зачале не занимали
ншче таких мјест где би селитса а делали себје толко простије колеби
травојо покритије, и преходили често с однога мјеста на другоје око
ло берета дунајского и по надТисоју рекоју и по другим малим реч
кам и езерам где им било способнеје к својеј лучшеј вигоде к пастви
скота и протчато, поставља свој стан в даљнесколко една фамилија от
другој, и потому назвали их Греки таким именом Спорос, а к тому
ешче имја им от Грековдано им било Анти, како значит у њекоторих
писатељеј Украјинци или људе по границе над реками и без домох
живушчије“.“ Напомињући затим да су Римљани безуспешно поку
шавали да их савладају, Пишчевић додаје да су се „и Серби, Слави
16. Исто, 5/в.
rт. Исто, 5/в 6.
103
 љуБинА РИстић

или Сармати задржали на тим местима“. Занимљиво је, пак, да Пиш

чевић одмах за овим додаје да су се неки од Словена (по њему, од
_ Срба, Сармата) вратили назад у Пољску својим једноплеменицима,
. . :... каже, тамо остали од раније. Кад је опет прошло извесно
ови су се, са другом својом сабраћом, вратили натраг према
учврстили се ту и почели нападати погранична места, а за
време цара Тиберија Срби су прешли Дунав и напали Панонију,
| - онај део који се, каже, сад зове Сирмиј и Славонија, а затим су се
с пленом вратили преко Дунава у своје колибе.“ Ови сукоби између
Римљана и Срба-Сармата трајали су, каже, дуго, све до Диоклеци
јана, кад су се Римљани одлучили да против њих учврсте границу,
изградивши утврђени шанац, од којег су се касније међу Србима
задржали Велики и Мали јарак. viti, да су Римљани овај одбрам
бени систем изградили због опасности од Срба, Пишчевић и каже
„втој тогда стране народ бил под именом Славов и кромје те наз
ваније Венди и Сармати, а они то и јест један и тоже народ и сут
точније Серби, как о такових названијах и новејшиј. историк Франц
Мартин Пелцел в својем о Бохемији и о Чехах изданији свиделствујет
и доказујет весма јасно“.“
- И тако су се, наставља Пишчевић своје излагање, нашли Срби,
названи Сармати, у далекој прошлости заједно са својим вођама или
кнежевима, учврстили се на тим местима, засновавши своја права
станишта, која на почетку нису била велика, али су се ипак ту задр
жали признајући врховну власт грчких (византијских) царева. Такво
стање је, каже, остало све до доласка Авара, који су најпре ратовали
са Грцима (Византинцима), а затим су дошли у сукоб и са Србима.“
| | Овде Пишчевић прекида причу о сукобима Византинаца са Ава
pita уз ову напомену: „и зачнем говорит о наших сабратијах Сер
aх који в Полше осталис и повидим что с ними приходило ешче
даље, а потом и сија хочу здјес појаснит, что остављају разпростра
њаз повјест моју о тјех протчих едноплeмeних нашего славенскаго
народа колонијах, који по виходе из Азији на европејскују страну
поудаљилис в. разније страни и предели как на север так и в другије
некоторије в Германији части и там насељали земљи о којих нахожу
- что в Померанији и Прусији позаходили и там поселилис”.“ Враћа
јући се тако поново на питање порекла Срба, Пишчевић подсећа да
је већ довољно објаснио како је српски народ прешао из Азије на
европску страну и како је заузео опустела места у Пољској Украји
ни, где су се почели насељавати, а онда продужава: „а по миновани
ји некоторато и не малога времени будучи они в великом множрстве
својего народа вошли даље и завладјели и велику Полшу”. Уз ово
занимљиво казивање Пишчевић напомиње да је у то време у великој
Пољској живео неки други народ, који је такође дошао из Азије, из
суседства кавкаских Черкеза, и у то време су, каже, Римљани звали
Пољску, по том претходном народу, Европска Скитија. Но како је,
вели, тај народ био малобројан и слаб, Срби су их савладали. -

18 Исто, 6–6/в.
н. Исто, 7–7/в. | -
29 Исто, 8/в.
104
 прилог проучMВАЊу пишчЕвићEB(or PAдм

зели велику Пољску, предвођени кнезом чије је име било Лах или
Љах, али уз ово додаје „и даље прибавилос им названије по сход
ству наречија По-љах, от ноља и ровних мјестимизањатих”.“ -

| Како је био убеђен да је настанак Пољске у тесној вези са по

јавом и раном прошлошћу Срба, Пишчевић у део своје историје
и укључује и неке моменте из историје Пољске, завршавајући са пос
и ледњом поделом 1795. године уз примедбу: „И њет уже Полши”“ да
не би, како сам каже, овим разговором о Пољекој скренуо на другу
- материју, Пишчевић прелази опет на догађаје везане за време када
је Србима постало тесно подручје Пољске, те су се на почетку VI века
неки њихови делови одвојили и пошли да траже станишта у другим
земљама. Тако су, прича даље Пишчевић, позивајући се опет на Тау
беа, пошли у немачку земљу у суседству Пољске, и то под вођством
кнеза који се звао Чех. Овде Пишчевић поново упућује на Пелцела,
који је говорио да су се Чеси тек касније тако назвали, а да су се
на почетку звали Срби. Земље које су ови Срби населили, звале су
се, каже, Моравија, Шлезија, Лаузниц (Лужица) и Мајсен. Ови су,
делови, прича даље Пишчевић, остали пусти пошто су тамошњи пре
ћашњи становници отишли у друге земље. Задржавајући се мало на
овом да би објаснио како су се Срби, населивши Бохемију, назвали
Бохемцима и како је временом старо име Срба ишчезло а народ се
поново почео звати. Чесима, Пишчевић продужава казивање указу
јући да су се неки делови Срба у Бохемији издвојили и по дозволи
краља Дагоберта населили подручја где су временом изгубили свој
природни словенски језик, и то тако да се једва сећају свога порек
Аа, осим неколико учених људи који су се сами претворили у Немце“
објаснивши тако како су се Срби напали и на франконском (не
statkovi) тлу, пишчевић прелазн на појаву кнеза Сама, кога назива
краљем и за кога, позивајући се онет на Пелцела, каже да је порек
Aом био Србин, и то од оних Срба који су се населили у Мајсенској
провинцији, одакле су прешли у Бохемију. Поводом сукоба Самовог
са Аварима,(Срби)
Аужичани пишчевић бележиСаму.
приступили да суУпосле
току пораза
временаАвара Моравци
ојачана и
Самова
пржава дошла је у сукоб са франконским краљем Дагобертом и у
том сукобу, Мајсенски Срби са својим краљем Древаном (Дерваном)
пришли су „к нашему карољу. Саму јако елинонационалному своје
vi"? описујући ова збивања, Пишчевић прича како су краљу Саму
дошли у помоћ и други суседни Словени (Срби) из Шлезије и Подо
ске. Причу о саму пишчевић завршава коистатацијом да се он вре
меном тако осилио да је „стал почитат ceбја велико могучествени
изна sљ-on,
Га2. Исто, 16. ју: .. | ||_
__
|-I - - - -

23. Исто, 11/в. Занимљиво је да се ова Пишчевићева опаска готово у пот

пуности поклапа, како је већ речено, са узвиком »Hic est finis Polonieiia који се
у неким историјама приписује Кошћушку кад је 10. октобра 1794. падајући
&ријски
коња,доказане,
био заробљен. Међутим, ове, наводно, Кошћушкове речи нису
али је ипак коинциденција упадљива, i :
--
исто
* Пишчевић, 12–12/в. J. н. е. - ,
25. Исто, 12/в—14. a s ra
- јO5
Л,упишIA РИСтиг,

монархом““ што је изазвало негодовање народа који није навикао да

живи под јаком влашћу једног човека, па се петоро браће са својим
народом одвојило населивши се у бохемским горама“ пишчевић је
овом приликом први пут споменуо Хрвате, чије вође назива: Хорват
(или Кробат), Кулга, Ловел, Косинец и Мухло, уз две сестре – Тугу
и Бугу. Сматрајући и даље да се у свим овим догађајима у Чешкој
радило о историји српског народа, Пишчевић, користећи казивања
других историчара, прича једно време о догађајима насталим од Са
мове смрти до освајања Мајсена, Лужице, Бохемије и Моравске од
стране саксонских (немачких) владара, завршавајући овај део речи
ма: „и тако на сем о тој вишедшеј из Полши в Бохемију народа серб
скаго колонији показаније кончилос, а за теми идет и другија“.“
Прелазећи на казивање о том другом делу Словена (по њему
Срба), Пишћевић, у ствари, прелази на описивање појаве Хрвата у
Карпатима: „Сегоже нашега србскаго народа с тоју другоју из Пол
ши вишедшеју колонијеју било также немалоје число их јев,
и виход свој от туда имјели несколко позднеје нежел те первије, и
било то во оноје времја как из Бохемији отделилис от короља Сама
част народа (Чехов) Сербов с својими књазами пјат братијев родних
и соединившис в пути те и сини из Полши. . . и сошлис в едно, а что
тех из Бохемији било число болше нежел тех что из Полши, а также
н књази тех первих били от породи високој то и признали их вес
тот народ своими вождами и повелитељами, из којих бил старши и
перви тот что називалсја Кробат (или Хорват) по чему уже и вcја
их колонија именоватса стала Кробати (Хорвати)”.“ Пошто је за овим
навео и тумачење по којем су Хрвати названи по гори (хора), Пиш
чевић после приче о сједињавању две наведене групе (из Бохемије и
из Пољске-Срби и Хрвати) продужава: „Они по сјединјенији својем
тогда предприњали пут к западној стране вcје во обшче, и било то
в начале седмаго столетија рождества Христова, и во времја импе
раторагреческаго Ираклија, и прешед реку Дунај приближилис ешче
к другим рекам Драви и Саве, просили у того императора к заселе
нију земли, катори их принјал и показал им тје предели что ниње
именујутса Кроација и Далмација”.“ Ову занимљиву причу о досеља
вању Срба и Хрвата Пишчевић наставља казујући како су ова два на
рода морала да воде рат са Аварима, а затим су заузету земљу насе
лили „раздјелившис по множеству својего народа на две части, из
којих перваја половина, то јест тје који из Полши вишли зањали
себје мјеста в том предјеле что и до прихода их ешче давњеје нази
валас Далмација... и тај народ сеи наш сербски по имени тој земље
називатса стали Далматинци, к сим же мјестам прибавили они и раз
ширилис и далје к западу и на поллен по берегу морја Адријатиче
ского, и к границе венецијанској, что ниње Крајин називајетса, от
26. Исто, 14.
za Исто, 14.
за Исто, 15/в.
29 Исто 16.
3. Исто, 16.
106
 пPилог проучАВАњу пишчЕвићЕвог РАДА

чего и народ в том уделе поселившиеја прозвалсја Кранци, то јест

Украјинци, в суседствје их чужим границам”.“ Настављајући прича
ње о другом делу овог народа, Пишчевић каже да су они населили
земље у суседству Далмације, где је било мало пређашњих становни
ка, јер је земља била разорена од Авара, али се ипак, допала тим на
шим придошлицама „а тем бољеје что сходство својего положенија
нмјела сија земља с тоју в којеј они будучи в Бохемији жили, тј. го
риста и лесами покрита, и по сему или может бит что и по имени
пого својего вожда књаза Кробата-Хорвата, осталис под тјем именем
Кробати-Хорватјане или Хорвати, ибо нињешнаја Кроација обшче
по сусједству и тот предјел что в поздњеје потом времја названо
Славонија не називалис тјем именами прежде а звалис обе сии части
из древности по едним именом Панонија, а тамже имјели сии про
винцији ешче и до прихода сих наших туда Србов-Хорватов и дру
гоје прозваније мјеста лежашчије помежду рјек Драви и Сави наз
вани били вообшче Валерија Савија".“
Ово описивање насељавања Срба и Хрвата Пишчевић наставља
овим речима: „И тако сии наши едноплеменики Серби-Далматинци и
Хровати укрепившиc тамо остали при својем обичаје и природном
језике развjе малим чем в њекоторих токмо наречијах в поздњеје
уже времја учинилос разњици, но и то у њех тамо Кранцов, пото
му что жилишче их суседством к немецким провинцијам, а также и
к венецијанској по граничности простирајутса, а прочије вcје един
природни и ничим неповреждени сербски језик и по днес у себја
имјејут, иједан обичај во вcјемдержут".“
Кад је тако изнео ових неколико напомена, Пишчевић се даље
пита шта се десило са оним српским породицама које су пошле из
Бохемије (Чешке) и Пољске, а које су се узпут задржале у Горњој и
Доњој Угарској, мислећи при том, како каже, на Србе који живе у
Егеру, Пешти, Будиму, Сент-Андреји, Ковинској Ади, Коморану, Пе
чују, Печвару, Шиклеушу и другим мањим местима. одвојени од Сла
воније, Срема, Хрватске, Далмације, Бачке и Баната, где други Срби
имају своја станишта још од старине. Желећи сад да објасни откуд
су се ови Срби нашли у Угарској, Пишчевић то казује овако: „Что
колонија сија от туд из Полши ест уже последњаја и била числом
велика и болше тјех преждних виход свој учинили они в томже сед
мом столетији рождества Христова в начале, как и те что в Кроа
цију пошли, но не по тој пути шли они куда преждни, и прешед кар
патскије гори (Бескид) потјанули свој ход к полуденој стране по рје
ке Тисе в низ и к Дунају пришли, совокупјас тамо с своими собра
тијами едноплeмeними (о којих ја с начала говорил) что под именем
Венди, Сармати, Слави к Дунају пришли, и Диоклетијан против их
шанци копал".“ Пишчевић каже даље да су ови новодошавши насе
меници, по дозволи грчког цара Ираклија, заузели она места која су
31. Исто, 16/в.
* Исто, 16/в.
за исто, 17.
зи Исто, 17/в.

107
 Л,УБИША РИСТИЋ:

имала и њихова сабраћа приспела ту још од раније. Они су се, каже,

временом ширили Дунавом до ушћа Драве, а такође и Тисом. Како
-су, међутим, прича даље Нишчевић, Авари непрекидно ратовали с
ili puима (Византинцима), то Ираклије позове те Србе који су бора
вили уз Дунав. Они су се одазвали позиву и дошли су са двојицом
својих кнезова, са два брата. Овако ојачана византијска војска ус
пешно је ратовала са Аварима и ослободила Илирију, коју је Ирак
лије, из захвалности, предао Србима, као и Мезију.“ И тако су се,
прича Пишчевић даље, Срби удружили са својом сабраћом Хрватима
и Далматинцима, који су становали недалеко од њих и заједно су
разбили и протерали Аваре. После овог успеха, наставља Пишчевић,
Срби су завладали целом Илиријом и покорили и оно мало ранијег
становништва које је заједно са Србима постало један народ. Срби
су задржали своје делове који су припадали Илирији, као и Горњу
Мезију, Босну, Епир, Албанију, Приморје и део данашње Бугарске.
Овоме Пишчевић додаје: „ешче и режднеј земли на козорих они
ешче из перва основали свои 3 а селенија, то јест Кроацију,
лмацију и в низ по Дунаји и се рјеке, назвав вcј усд
обшче Новаја Илирија".“ . -
и га...:... .......................
J......................
припа (лиријом,
кели да при 3CMIJEarMa
- нове кнежевине. на почетку
3 ли врховну власт or цара, али су образовали и
* народна кнежевства „из их било первоје верхнаја Мисија,
мија, Требиња и вcја места между рјеками Босноју и Рашкоју
uзлежаничије,
I i наименовав
ICХерблија, веју ту страну по своему природному имени у г. 3).
к вјечној нацији своеј намјати”.“ Одмах за
и Славонију коју дели на Горњу и Доњу, про
упи: - та верхнаја част доходит границеју в
јсједство в верх по Савје рјеке к тјем мјестам гдје Хорвати живу:
i Кроацијеју названа и јако прежде они на земље уже поселимие,
- то и остављена по разделу та страна имже Хорватам во владеније на
- вcјегда. А далматинцам својим собратијам, как они ту земљу на
којој уже поселилис, отњали ешче прежде от Аваров то онаја имже
во владјеније осталас с присовокупљенијем приморској страни и ње
которими островами у морја Адријатического“.“ ПIто се тиче Доње
- Славоније (Срема) и оног дела који се налази северно од Дунава и
поред реке Тисе, Срби су ту „с зачала своего из Полици вихода зања
- Аи, тје тамо и осталне в сусједстве к јt: начелством својих
ишчевић каже да је своје име добила „из древ
МО Босни, и по народу ешче прежде в тои
i г...

li __ пис
i u ши,ј г
Босени-Беш а тут-
даље прозвани
- Бос

I - 33 исто. 18. и а
36. Исто, 18. - -
37. Исто, 18/в. |a i
| |
| v.
38. Исто, 18/в. ---- -
39. Исто, 18/в. | -
108
 пPилог пPOучАВАњу пишчEВиНЕВОГ РАДА

њаки и земља Боснија, а народ того малога числа что осталос от ра

зорении от Аваров, то тје учинилис с Сербами потом в едно“.“
| Своје убеђење да су Срби још у давно време населили подручје
западно од Тисе, Пишчевић износи и кад прича о наиласку Хуна „что
ниње Вентри или Хонгари”. Он за њих каже да су такође дошли из
Азије „от страни Скитије, који зачали в тјех мјестах около рјек Ма
роша и по Тисе с љеваго берета Сербам насупротив в сусједстве се
Аитса”“. Споменувши Хуне, Пишчевић је после продужио да говори
о Мађарима и о њиховим освајањима у Хрватској и Далмацији, али
није пропустио да каже да су Срби „осталис в своеј земље сами пове
љитељима, признаваја толко еднаго востoчнаго императора верхов
ним” “ - - - -
Порекло Срба Пишчевић дотиче и у поглављу О государjaх
књазеј, корољеј, цареј, и деспотах Сербскаго народа, које порекло
тумачи углавном по Дукљанину, упоређујући његове податке са
казивањима неких каснијих историчара, али се неповољно изразио о
Орбиновим подацима.“ Покушавајући тако да касније српске вла
даре доведе у везу са двојицом браће, који су, према Порфирогениту,
стајали на челу Срба, Пишчевић, је у великој нелоумици питајући
се да ли су та два брата у сродству са кнезом Мавритом или су били
на челу српског народа који је с последњом насељеничком групом
кренуо из Пољске. Пишчевић каже да је због велике старине немо
гуће утврдити више осим то да су та два брата била у то време вође
српског народа. Он и овде, дакле, остаје при убеђењу да су Срби на
Балканско полуострво и у његово суседство дошли са севера, споми
њући, како се могло видети, врло често Пољску. Он нигде ниједном
речи не спомиње могућност доласка Срба у данашње земље однекуд
писточно од Тисе, или пак источно од горње Висле. __

- |
|
| " 3 а к ључ а к
| |
желећи да напише историју српског народа, Пишчевић је знао
да мора најпре да утврди његово порекло. Тако су радили писци
историје и пре њега, и он је, у ствари, поступио по њиховом примеру.
То се види и по његовом поступку, с тим што он не полази у размат
рање порекла срба од извора, већ од резултата историчара, на које
се угледао и при обради других питања.
проблем порекла Срба није у науци ни до данас решен, па није
чудо што се пишчевић у томе није најбоље сналазио. до његовог
времена, па и у његово доба, историчари су покушавали да разреше
порекло европских народа, па је и питање порекла Словена привла
чимо пажњу многих научника, особито проблем односа Словена и
* Исто, 18/в, напомена О.
4. Исто, 18/в.
- Исто, 20.
* Исто, 21-22/в.
109
ЉУБИЦА РИСТИН.

Германа. Зна се да се тим поводом појавило више теорија, али је јед

на од привлачнијих била та да су Германи старији европски народ, а
да су се Словени појавили касније, и то долазећи са истока. Посте
пеним повлачењем Германа из средње Европе према западу напуште
ни простор су попуњавали Словени. Такво објашњење изгледало је
доста логично и привлачно и њега је прихватио и Пишчевић, али не
на основу сопствене анализе извора, већ зато што су то заступали
историчари на чија се дела Пишчевић угледао састављајући свој
Извештај. Он није расправљао о појединим мишљењима нити се пи
тао да ли је баш тако било или је могло бити и другачије. кад му се
учинило да нечије мишљење најбоље одговара некој његовој комби
нацији, он га је преузимао и уклапао у свој ток излагања и не осе
ћајући да понекад нека објашњења нису јасна.
_ Како се могло запазити, Пишчевић прихвата мишљење да су
Срби живели најпре у тзв. Азијској Сарматији, негде између каспиј
ског и Црног мора. Не упуштајући се много у разлоге због којих су
се Срби покренули из Азијске Сарматије, признајући, сасвим исправ
но, да су разлози могли бити различити, Пишчевић, опет према сво
јим узорима, налази Србе на данашњој пољској територији северно
од Бескида. Занимљиво је да овај долазак на пољску територију Пиш
чевићев узор, највероватнијеТаубе, ставља у последњугодину пре на
ше ере. То је интересантнозбог тога што сезна да наука нидо данас
није утврдила откада се Словени налазе на подручју северно од Кар
пата. Отуда горње мишљење не треба одбацити само зато што још
увек нема јасних доказа да је тако било. Није немогуће да је Сло
вена, па и Срба, било на наведеним подручјима и пре наше ере, али
је питање да ли су тамо дошли на начин како то приказује Пиш
чевић држећи се својих изворника.
Оно што је за нека каснија Пишчевићева мишљења било пре
судно јесте његово прихватање Таубеовог убеђења да су од свих
Словена који су дошли у ове нове европске крајеве најглавнији били
Срби. Овакво мишљење веома много подсећа на претпоставке неких
историчара и оног и каснијег времена—да су Срби исто што и Сар
мати, па пошто се сматра да је Европска Сарматија била доста прос
трана, то би и српско име захватало веома велики простор. Мада се
у овом смислу још увек не може ништа доказати, а поготово о томе
није Пишчевић могао знати ништа поуздано, он је ипак радо прих
ватио ову теорију о важности српског имена и о његовој распростра
њености, Невоља је то што ће овакво схватање толико утицати на
њега да ће готово у свим другим кретањима Словена било на запад
или на југ увек видети једино или претежно Србе. Па чак ако им да
и неко друго име, они за њега у основи остају Срби.
Ако уз велики напор покушамо да у његовом на изгед доста
смушеном опису померања Словена иза Карпата и на домаку средњег
Дунава разазнамо различите словенске групације, можемо закључи
ти да у Пишчевићевом излагању има ствари које заступају и многи
савремени историчари. Кад, на пример, говори о продору Словена
преко Карпата ка средњем Дунаву и Панонском басену уопште, Пиш
110
 ПРИЛОГ ПРОучАВАњу пишчЕвинЕвог РАДА

чевић углавном спомиње Сармате и Венде, сматрајући их Словенима,

при чему под Сарматима очигледно мисли на оне северно од Карпата.
Додуше, Пишчевић говори и о Спорима и Антима, али верује да се
и под њиховим именима крију Срби.
Оно што нас о питању порекла Срба и о њиховом кретању по
себно интересује јесте како Пишчевић тумачи промене које су нас
тале после насељавања Срба у Пољској. По њему, односно по њего
вим узорима, пре свега по Есику, једна група Словена (Срба) одлу
чила је на самом почетку наше ере да пређе Бескиде и да се насели
на југу, при чему Пишчевић посебно истиче да је то насељавање обух
ватило простор западно од Тисе све до њеног ушћа у Дунав. У науци
још није утврђено које су све словенске групе населиле панонски
простор, па је ова Пишчевићева констатација врло привлачна, мада
сезасад ничим не може доказати. Зато би било занимљиво знати чиме
ову тврдњу образлажу његови узори.
Неизвесности које у науци и данас постоје око насељавања Па
ноније код Пишчевића налазе израз у нестабилности словенског ста
новништва (по њему Срба), које је наишло са севера, јер, како он ка
же, ти су се становници убрзо вратили у Пољску, али су затим опет
са севера продрли на југ, прешавши чак у Срем и у Славонију. Ове
становнике Пишчевић назива Србима-Сарматима или Вендима и Сар
матима, при чему се позива на Таубеа и Пелцела, који су у ова пи
тања били упућенији од њега, али чије доказе, на жалост, Пишчевић
не наводи. То, наравно, не значи да Словена ту није било још у IV
или V веку, само што нисмо сигурни којој су групи припадали. До
вољно је да се сетимо Присковог извештаја и мишљења научника о
томе, па да ову присутност Словена на средњем Дунаву прихватимо
као сасвим вероватну. Једино не можемо бити сигурни која су била
посебна имена тих Словена. За Пишчевића су то били Срби, па чак
и кад су Авари наишли у Панонију, по њему, ратују са Србима, за
шта у изворима нема никаквих доказа.

Али Пишчевић има и других занимљивих запажања, која могу

бити привлачна, особито за оне истраживаче који порекло балкан
ских Срба изводе од Словена у Пољској. Наиме, Пишчевић, који ни
је увек довољно јасан, остављајући оне Србе у Панонији, враћа се на
оне у Пољској, које назива Љаховити-Moахи. Опет следујући Таубеa,
Есика и Пелцела, Пишчевић говори о продору Словена, како каже,
на немачки простор, при чему мисли на подручје Лаба-Сала и на
чешко подручје. Овде је Пишчевић још уверенији да је у оба слу
чаја реч о Словенима-Србима. Он чак каже да су се Чеси најпре и
називали Србима. То мишљење није било ново. Пре поласка на Бал
канско полуострво Срби су, по Пишчевићу, односно по његовим узо
рима, стаповали и у IIIАезији, Мајсену и Моравској. Он чак без ре
зерве прихвата пелцелово мишљење да је кнез Само био Србин из
Мајсена. Као што се зна, у науци преовлађује уверење да је Само
био пореклом Франак, али чврстих доказа за то нема.
Тиме што је Пишчевић прихватио мишљење да су у VI и VП
веку Срби боравили у Пољској, Саксонији и Бохемији, а уз то и у
111
љу њицА Риц тип |

Панонији, западно. јлижио одговору на питање

шта је било са тим Србима iовини VП века. Сматрајући
Пољску, Саксонију и ј динственим српским просто
ром, Пишчевић ниотк е ни могао повести Србе и Хрвате
на Балкан него са тог, а тај начин се он приближно јед
ном мишљењу које је и пре sera. било заступано и које и данас има
доста присталица. Заним о је овде указати којим поводом IIинче
вић спомиње Хрвате, које, иначе, налази у чешким планинама, што
је врло упадљиво с обзиром на све што знамо о аколожају Хрвата пре
доласка на Балкан. Хрвате Пишчевић истиче као незадовољнике
против Самове обести и самовоље, што је, каже, био повод да се на
дотадашњег састава издвоје петоро браће и две сестре, који оду на
југ, што је већ познато и по Порфирогениту. Али је разлика у томе
што Пишчевић сматра да Хрвати у чешким горама нису били нико
други него Срби, сматрајући да је назив Хрвати настао отуда што су,
наводно, ти српски становници живели у горама („от гори-хора-Хр
вати“). Нама је од овог времена много лакне да проверавамо Пинi
чевићево казивање, јер о том раздобљу располажемо „Ер. ним Пор
фирогенитовим подацима, који Србе и Хрвате јасно ује, опи
сујући чак и њихове географске пол -- кретања
i iza- |- - -
- Кад то не бисмо знали,
чевићевим описом а и Хрвата у
даље Хрвати само једна грана.
Пишчевић инак заступа
-Срби), а то је баш онако
што он разликује једне од других. нчевић каже да су Хрвати-Срби
населили Хрватску-Далмацију опустошену од Авара, што је опет по
Порфирогениту, али не директно, већ, изгледа, по Таубеу. Кад пре
лази на сеобу Срба на југ, Пишчевић почиње са „Другаја же партија
сего народа”, и он ту другу партију назива Србима-Далматинцима.
Он уопште, мада у извесном смислу разликује Хрвате и Србе, на на
пушта помисао да су и једни и други један народ: „И тако сии наши
едноплеменики Срби-Далматинци и Хровати...”.
и Пишчевића, дакле, можемо без резерве убројити у ред оних
историчара који Србе и Хрвате доводе из Чешке и Пољске: „А что
вте веки при виходе сих наших из Помши и из Бохемији Сербов...".
Занимљиво је само да он Србе не назива Белим Србима нити Хрвате
Белим Хрватима, што можемо тумачити тиме што није директно ко
pистио Порфирогенита, већ преко посредника. Пишчевић нам исто
времено описује и правацдосељавања: нз Чешке и Пољске преко Аус
трије и западне Угарске, Драве и Саве.
Па ипак, мада нам се у једном тренутку учинило да смо јасно
разабрали његов опис сеобе најпре Хрвата, па онда Срба, и да је он
тиме с том сеобом завршио, наилазимо одједном на његов опис још
јелне сеобе — из Пољске: „Что колонија сија от туда из Полини ест
уже последнаја и била числом велика и болше тех преждних”. Он
тек за ову „последњу” сеобу каже да је извршена у VII веку, и, што
112
 пРилог проучлвлњу пишчЕвинЕвог РАдА

је врло занимљиво, он каже да ова колонија није ишла истим путем

којим и она претходна, која је отишла у Кроацију, већ су, прешав
ши Бескиде, ишли на југ поред реке Тисе, где су се, каже, састали са
својом сабраћом и једноплеменицима, који су под именом венди,
Сармати и Слави пришли Дунаву. Тек сад, у вези са доласком ове
последње групе, наводно из Пољске, Пишчевић спомиње византиј
ског цара Ираклија и његову дозволу да населе Илирију, пошто прет
ходно отерају оданде Аваре. Ту сад Пишчевић спомиње и два брата,
синове српског кнеза, а затим и савез са Хрватима и заједничку бор
бу против Авара у Илирији, као и коначно насељавање у освојеним
областима.
Пратећи овакво Пишчевићево излагање, јасно нам је да он, не
радећи по изворима, већ користећи објашњења више својих узорни
ка, нека збивања око досељавања Срба и Хрвата није схватио. Једно
ставно се није снашао око спомена више таласа Словена који су из
разних праваца долазили најпре у Панонију, па су одатле одлазили
на југ преко Саве и Дунава. Пишчевић је можда знао да су пре до
наска Авара у Панонију тамо већ боравили неки Словени, међу ко
јима је могло бити и оних из сарматске и ведске групације. Али је,
будући убеђен да су дошли из правца Чешке и Пољске, међу те
ране Словене убројао и Србе и Хрвате, јер је исто тако могао бити
убеђен да су и они пре поласка на југ живели у Чешкој и Пољској:
дакле, на правцу са којег су могли долазити и Венди и Сармати. Кад
је већ ту рану групу, наводно Хрвате и Србе, довео у Панонију, а на
слућујући можда да је неких Словена било у Далмацији и Илирији
и пре доласка Срба и Хрвата (Словени и Авари), Пишчевић их је,
не сналазећи се, одвео на Балканско полуострво и пре него што их
је, како се сматра, Ираклије позвао да истерају Аваре из Илирије.
Но, како је код својих узора прочитао да су Срби и Хрвати у Дал
мацији ипак дошли по Ираклијевом позиву, Пишчевић, ако то није
нашао код других, могао је закључити да је са севера, по њему из
Пољске, паишла једна група Хрвата и Срба, већа него она пре, и да
су они сад, по Ираклијевој дозволи, победили, протерали или савла
дали Аваре и дефинитивно се населили у Илирији и Далмацији.
Ако из овог Пишчевићевог описа, у којем има очигледних про
тивуречности, издвојимо оно што је, по свој прилици, резултат ње
гове неукости и несналажљивости при преузимању вести са више
страна, остаје утисак да је Пишчевић у суштини без резерве засту
пао северно односно северозападно порекло Хрвата и Срба, и да је
њихов долазак у Далмацију описао углавном онако како описују и
многи други који заступају тај правац кретања Хрвата и Срба на
југ, наравно без мешања једних с другима.
У Пишчевићевом опису порекла и досељавања Срба и хрвата
треба указати да он прихвата могућност да су и од једних и од дру
гих, на свом путу преко Паноније у Илирију и далмацију, неки де
лови заостали, па се уз пут и населили, при чему Хрвате налази више
према Хрватској а Србе према Срему. Можда Пишчевић тако тумачи
што је знао да су Хрвати заузели углавном северозападне делове,
113
љуБИЦА. Ристић.

док за Србе каже да су им прве насеобине биле „Верхнаја Мисија,

Захолмија, Требиње и все места между реками Босноју и Рашкоју
лежашчије“. ПIто се тиче Босне, чији народ, као што смо видели,
Пишчевић назива „Босени-Беши и Босњаки“, сматра да су то они
који су преостали после пораза Авара и временом „учинили с Сер
бами . . . из едно".
Закључујући на једном месту казивање о доласку Срба и Хр
вата, Пишчевић каже како су покорени становници признали Србе за
своје избавитеље и остали с њима као један народ, а онда завршава
да су Срби у својој власти задржали земље које су у суседству Или
рије, па додаје: као што су горња Мезија, Босна, Епир, Албанија,
Приморје, део данашње Бугарске, а затим и земље које су они први |
досељеници населили, тј. Кроацију, Далмацију и земље низ Дунав и
Потисје, па затим наставља да су све те земље назване Нова Илирија,
а становници Илирјани.
Овде је јасно да је Пишчевићдо краја био уверен да су Хрвати,
и Срби једно, али је исто тако очигледно да је овај приказ подручја.
паводно под Србима, из много каснијег времена и тако ће Србију
приказивати и неки много каснији историчари, не издвајајући прво
битну Србију од каснијих тековина. Кад буде после излагао историју
Србије, осврћући се на поједине владаре, које спомиње углавном
према Порфирогениту и Дукљанину, али вероватно не директно, Пише
чевићу неће пасти у очи да се у тој раној историји не спомиње ни
једна од оних бројних земаља које приписује Србима, а које су биле
далеко од стварне, првобитне Србије, барем према нашим досадаш
Iњим знањима.
Као што се могло уочити, Пишчевић је, уз сву несистематич
ност и уз сав недостатак правог историјског метода у писању исто
рије, једна веома занимљива личност међу нашим писцима ХVШ ве
ка. Његова запажања и његови закључци, особито за време блиско
његовом, заслужују посебну пажњу и вероватно ће бити предмет по
себног истраживања кад буде састављен један темељни преглед
достигнућа српске историографије ХVШ века, онако како је то учи
њено за српску књижевност тога столећа. Пишчевић, чини нам се,
заслужује да се о њему више пише и више зна.
Љубица РИСТИЋ

| 14
 ПРИЛОГ ПРОУ'ЧАВАЊУ ПНШЧЕВИБЕВОГ РАДА

Résumé

CONTRIBUTIOËI A L'ETUDE DU TRAVAIL DE PIŠČEVIC SUR

L'HISTOIRE DU PEUPLE SERBE .“
4—90
C’est seulement en sc référant aux travaux de Milorad Pavić, qu'on
apprit quelque chose au sujet de Piščcvić еп tant qu'auteur de l’his
toire des Serbes, oeuvre particulière soit par sa composition comme
par son contenu. En réalité, Pavić représente Piščević dans ses écrits,
principalement comme un écrivain de mémoires précieux, mais il fut
en même temps, le premier à mentionner ses annotations concernant
l'histoire des Serbes, par lesquelles il a sans aucun doute enrichi l'his
toriographie du XVIII“ siècle.
Pavić a en même temps fait, tout en présentant l'oeuvre de Pišče
vic, quelques observations importantes sur son apparition dans la litté
rature et l’histoire, de même que sur la valeur de ses manuscrits, mais
pour des raisons compréhensibles, il n'a pas approfondi l’étude des
recherches de Piščcvić sur l'anciennc histoire des Serbes, en ce qui
concerne surtout la question de leur origine.
Toutefois, vue que Piščević apparaît en même temps que Rajić et
Pejačcvić, auteurs qui ont laissé au sujet de l'origine des Serbes, des
observations et des conclusions fort intéressantes, l’auteur de cette
éttude con-sidéra qu'il pourrait être intéressant de connaitre ce que
disait sur l'origine des Serbes, leur contemporain Piščević, peu connu
dans l'historiographie.
L'auteur de cet écrit a fait dans son introduction, quelques re
marques au sujet de l'écrivain, soumettant en même temps une pro
position concemant la date possible de la mort de Piščcvić. Elle
apporte aussi quelques renseignements sur la façon dont Piščević en
treprit d'écrire son étude, mentionnant en passant seulement la ques
tion dela date éventuelle où l’oeuvre fut achevée, tout en proposant
l'année 1796, comme la plus probable.
Dans la seconde partie de cet article, l'auteur expose la façon dont
Piščević comprit et interpréta dans son Rapport le problème concer
nant l'origine des Serbes, respectivement la maniere dont Piščević se
débrouillait, acceptant presque dans son ensemble les récits de ses
sources, adoptant en général le point de vue du res lequel la migra
tion des Serbes se fit à partir de l'Europe de ’Est vers l'Occident
jusqu'en Pologne et de là, traversant la Pannonie, ils arrivèrent à la
Péninsule Balkaniquc.
L'auteur de cet article juge aussi que le point de vue de Piščević
concernant l’origine des Serbes et sa description au sujet де l'itinéraire
qu'ils employerent au cours de leur migration n'ont rien d'original et
c'est probablement la raison pour laquelle, il est dans certains cas,
insuffisamment clair, vu qu'il recueillait sur un même événement et

115
IbYBHllA РИСТИБ

état de choses, des données puisés dans diverses sources, en ne les

étudiant pas assez. Tout de même, l’auteur de cet article considère que
Piščević mérite que les historiens prêtent une plus grande attention
et se penchent davantage et d'une façon plus générale sur son oeuvre,
soulignant particulièrement les notes prises par Piščevrlć. au sujet de
son époque. Ces notes prises par Piščević, sur cette époque, ont unc
valeur de source historique.
„:;
. ·“ 30.3? ·,

„има. !:Ч :):ЕТЕЗ:

„· „gang „где ::; ·:i
. „ ' :“ где-“:::!
'· max.:: ;. !; . time“… ":::
..v. :_ •·

„ ne ' ”::“: pa, Wta

'n' ':rz' ': rmf'tr'u'p ili ГЕР–Л.;

- __ iz, zgrušlm'i
w'qmžcš дадиља: .
":'ЈЕ :q ат: да. ткз.–тагов
зедшрјчхш← ·. ·
mw n" ;. txwlivalggmq
·. (\gamma: 55.530! {#93
, - . „дар–ади .

"VH"
::… „пасивни има; 456 am»;
идите w twa—3117 mx— тв grin
: ·". ‘n'-la ”alu,-t :: înflñtflüîæztät fr; ·
„=. :: air—ri)» a! sam.-:: mx qmî._1upz: ·
‘ , . ‘t
pour.) *
aan, Th " ·
ggm/_: _! "_;
. .-.. ·, ,

::?” 1 “rit—"f &, slomi?) ab {film „. u =:

· :…ä'nu Ш ,uîxverwffî nl. шиити–п .tll !; :; : ·

n°:-àla?! ab =!" et» turn algo? Кеш–2382 gaine iso-:il :mmc'J

vl.—zimu?! sh nim. u.: trr‘eàftäaîvlr „·: » tačni ub mi», ‘
.)
·”! twa-tn:
ш !.- ти,-Њ,?!) rmi—. то“: ,nfiinngâm “watch mec ou me“ 'ai-we“ ‘
…» map uml; im tt „animal,-moq même! {nfs-;— Ист–п
·· nfs-l’; sami-·. пи ш nama.-'m ·!I'up mr m:? Hamm—ac ..
 |
_

ПРОБЛЕМАТИКА ТУРСКИХ ПРОВАЛА У СЛОВЕНАЧКЕ ЗЕМЉЕ

И ОРГАНИЗАЦИЈА ОДБРАНЕ У XV И XVI ВЕКУ"
Иако словеначке земље нису биле у склопу Османског царс
тва, турске провале од почетка XV до ХVII века ипак су прошири
ле његове упливе и до крајњих етничких граница словеначког на
рода. Словеначке и хрватске земље су због пограничног положаја
и перманентног ратног стања осетиле само негативне последице ос
манског присуства на Балканском полуострву.
Словеначка историографија почела се врло рано интересирати
за ово раздобље у историји словеначког народа, које је било пуно
ужаса, патњи и несрећа, али су се истраживачи ограничавали уг
лавном на поједине догађаје и појаве или су проучавали ужу про
блематику“. Тек у последње време повећало се интересовање за цело
вит приказ овог периода у историји словеначког народа. Најцело
витији приказ проблематике везане за турске провале и прву већу
синтезу провала Турака у словеначке земље представља студија
Станка Југа.“ Он је покушао да изради хронологију провала у ХV
и ХVI веку, а пажњу је обратио и на питање одбране. Старији ис
траживачи, па и Станко Југ, служили су се за ХV век највише на
ративним изворима (Унрест, Метизер, Санудо, Валвaзор), а за ХVI
век користио је С. Југ и архивску грађу. Нарочито значајан је ар
хивски фонд Крањских сталежа, који је само делимично исцрпљен.
1. Ово је нешто прерађен и новом архивском грађом допуњен реферат,
који сам одржао у Историјском институту 20. априла 1978. године.
2. Најпотпунији приказ прегледа проблематике турског периода у слове
начкој историји налазимо у неким општим прегледима словеначке историје:
B. Grafenauer, Zgodovina slovenskega naroda, III. sv. Ljubljana 1956; М. Кос,
Историја Словенаца од досељења до петнаестог века, Историјска библиотека
I, коло 3. књига, Београд 1960; J. Gruden, Zgodovina slovenskega naroda, 3. sv.
Ljubljana 1913; Историја народа Југославије, II део, 1959. (аутор Б. Графе
науер); I. Voje, Vplivi osmanskega imperija na slovenske dežele v 15. in 16. sto
letju, Zgodovinski časopis g. ХХХ, св. 1-2, Ljubljana 1976, 3–21, у овом послед
њем раду наводи аутор дјела појединих истраживача, у којима су обрадили
проучавал
или napadi и ужу проблематику,
s S. догађаје
поједине Jug, rurški na Kranjsko in Primorsko do prve tretjine 16. sto
Пetja, Kronologija, obseg in vpadna pota, Glasnik muzejskega društva za Slovenijo,
g. XXIV, Ljubljana 1943, 1–60; исти, Turški napadi za Kranjsko in Primorsko
od prve tretjine 16. stoletja do bitke pri Sisku (1593), Zgodovinski časopis, g. IX,
Ljubljana 1955, 26–62.
117
ИГНАЦИИ ВОЈЕ

С. Југ је поделио турске провале у више фаза. Први напад у

крањску утврђен је 1408. године. Од овога времена па надаље мо
жемо пратити провале из године у годину, са краћим или дужим
прекидима. У појединим годинама било је и више узастопних про
вала. Обично су Турци проваљивали и пљачкали у словеначким зем
љама од пролећа до јесени, а било је провала и зими, кад се нај
умање очекивано.
због провала је највише патила Крањска, која је била најбли
жа Босни. Уколико се граница Османског царства приближавала
Крањској, утолико више је било тих напада. Најближа је била гра
ница између Османског царства и словеначке територије крајем
ХVI века. Бела Крајина била је у ово време удаљена од турске гра
нице само 20 км.
у првом периоду, који траје од 1408. до 1469, турске провале
имају спорадичан карактер. Главни циљ била је, пре свега, пљачка.
Једино провалу 1415. године можемо везати за активност босанског
феудалца Хрвоја Вукчића, који се помоћу Турака светио угарским
великашима, својим непријатељима. Међу њима био је и цељски
гроф Херман, па су због тога нападали и његове земље. Кад је до
шао на власт султан Мурат II (1421), Турци престају са провалама
(наиме, у изворима није утврђена досад ниједна). Овакво стање тра
је све до 1469. године. Као главни узрок за овај дугогодишњи пре
кид наводи се одбрамбена акција Матије Корвина и успешна бор
ба Ђерђа Кастриота Скендербега у Албанији, који је везао велике
турске снаге. Али морамо подвући још један моменат, који није
био досад запажен. Значајан за политику последњег цељског гро
фа Улриха II био је врло добар однос са Османским царством. Пре
ма подацима у Цељској хроници Мурат II био је пријатељ цељских
грофова. На самрти, наводно, саветовао је својим синовима да не
праве штете земљи цељских грофова и њиховим поданицима. Кад
се султан Мехмед II спремао за опсаду Цариграда, настојао је да
се на време обезбеди од сваког изненађења и са Запада и са Исто
ка. Само тако можемо објаснити зашто је, после ступања на пре
сто, Мехмед II упутио пријатељску поруку грофу Улриху Цељско
ме, зету своје маћехе Маре Бранковић, најљућем противнику Јано
ша Хуњадија. Управо несугласице и окршаји између Урлиха и Ху
њадија ишли су наруку Мехмедовој политици. Није онда чудно
што Улрих Цељски није учествоваво у ратним походима које је ор
ганизовао Хуњади против Турака него се држао по страни. Због
овакве политике Улрих Цељски је по наређењу Ладислава Хуња
дија, мучки убијен у Београду 9. XI 1456“ године.
Други период провала везује С. Југ за време од 1469—1483. Од
првог разликује се овај период по томе што Турци имају намеру
да исцрпу земљу до такве мере да у крајњој линији може доћи до
освајања. То је време најопсежнијих, и по последицама најтежих
провала Турака на словеначку територију. У провалама су учество
* I. Voje, Odnos celjskih grofova prema političkim prilikama u Bosni i
Hercegovini u XV vijeku, Радови музеја града Зенице ПII, Зеница 1973, 53–66.
118
 TYPCRE. пРОВАЛЕ У СловЕНАЧКЕ ЗЕмљЕ

вале велике снаге турских коњаника. То је било потребно због то

га, што су турске трупе морале прећи преко хрватске територије
која је била у ово време још доста пространа. У овим провалама
поред редовне босанске војске учествују у првом реду акинџије.“
Четири пута су Турци у току исте провале посетили све три главне
словеначке земље (Крањску, Корушку и Штајерску). На основу је
дног извештаја крањских сталежа из године 1508. можемо утврди
ти да су Турци у претходних четрдесет година пленили Крањску
27 пута. Значајно је и то да се понекад турске чете задржавају у
земљи по четредесет дана, па и више. У ово време почињу турске
провале и преко тршћанског Краса до реке Соче и даље у Фурла
нију. Ове провале могу се уклопити у шире акције ратовања са Мле
тачком Републиком. ПТтајерска је мање страдала од провала јер су
биле усмерене у Крањску. Много чешће проваљују Турци у Шта
јерску из Славоније. У Корушку стижу Турци само за време нај
већих провала, и то преко превоја на Караванкама. Смрт султана
Мехмеда II и пораз Турака код Уне 1483. завршавају овај период
провала.
Релативан мир траје до почетка владе Султана Сулејмана II.
За овај трећи период је, за разлику од другог раздобља, каракте
ристично да проваљују бројчано мање снаге, али су зато напади
још бројнији, тако да можемо и ово раздобље провала, које траје
отприлике до 1532. године, обележити као врло тешко раздобље у
словеначкој историји. Сада долазе до изражаја нарочито провале
мартолоса, који се крију по шумама са обе стране границе. Много
мартолоса је смештено по шумама око Кочевја, Ложа и Снежника.
И за овај период имамо података да су Турци провалили у Крањ
ску око 50 пута. Оштрицу турских провала осетила је у овом пери
оду и Штајерска, али, за разлику од Крањске и Приморја где су
проваљивали одреди босанске војске и акинџије, Штајерска је до
живела напад главнине турске војске под вођством самог султана.
После безуспешне опсаде Кисека (Köszeg) 1532. године султан се
повлачио са војском преко Марибора и Птуја према истоку.
У другој половини XVI века ситуација се смирује, провала
има све мање, што можемо приписати учвршћењу и напредовању
одбрамбене организације. Поред мартолоса сада највећу опасност
за словеначке земље представљају власи, које је Ферхад-бег око го
дине 1576. населио око пограничних утврђења.
Последице турских провала биле су веома тешке. Извештаји
наводе конкретне податке о штети и заробљеницима. Познат је из
вештај из Цеља, из године 1471, у коме се наводи да је у Шпајер
ској спаљено 5 градова и око 200 села, а 3000 људи убијено или
одведено у ропство. Циљ свих турских провала био је прикупити
што више плена и одвести што више заробљеника у ропство. Бро
јеви убијених и одведених у ропство пењу се на хиљаде, а понекад
и на десетине хиљада. Према процени крањских, штајерских и ко
* Олга Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459–1683, Поглавље:
Акинџије, Београд 1974, 196—192.
119
 ИГНАЦИЈ ВОЈЕ

рушких сталежа Турци су до 1508. године поубијали и одвели у

ропство до 200.000 људи. Судбина ових заробљеника углавном је не
позната“. Већи део заробљеника из словеначких земаља одводили
су турци у Шабац, центар акинџија, све док ово утврђење није 1476
године заузео Матија Корвин. Ништа подробније није познато.
Одвођење народа у ропство условило је развитак специјалног
облика трговине. Откупљивање робова постало је за неке пословне
људе извор прихода, који је био много уноснији од обичне трго
вине. Ослобађање робова проузроковало је често врло замршене
финансијске операције. Многи трговци оријентисали су се на ову
врсту трговине. Дубровник је постао центар ове уносне трговине.
Године 1476. учествују Дубровчани у ослобађању из заробљениш
тва десеторице крањских племића.“ Из турског ропства нису отку
пљивани само феудалци, него и грађани. Ово доказује рачунска
књига града Љубљане из године 1581. Податке о скупљању новца
за откуп из заробљеништва можемо пратити до године 1613..“
Судбина турских заробљеника била је врло различита. Трго
вина људима проширила се и на турске заробљенике“. За прва два
раздобља је значајно да су заробљене Турке већином убијали, а
због турске тактике мало је турских војника допадало заробљени
штва. Турске трупе појавиле би се изненада, и кретале се опрезно
и повезано. Од средине XVI века турски заробљеници спомињу се
све више, што је одраз ефикасније одбране.
Из извештаја упућених крањским сталежима сазнајемо да су
у пролеће 1543. године били заробљени вође ускока, Влах и Вук По
повић. Они су бунили жумберачке ускоке, хотећи их примамити
натраг у Турску, и били су обећали паши да ће пленити по Красу,
Постојни и око Метлике. Неколико дана касније био је заробљен
и турски харамбаша Перле, који је у Хрватској и пограничним зем
љама учинио велике штете. За њихове главе била је расписана наг
рада од 3000 дуката. Награда је припала Бишћанима, који су ух
ватили ове опасне људе. Сви ови заробљеници налазили су се код
грофа Волфганга Франкопана. Пошто се сумњало да ће гроф Фран
копан лично извршити размену са Турцима, предложено је да Крањ
ска, Корушка и обе Аустрије откупе од Франкопана ове опасне љу
* Ванчо Бошков. — Јасна шамић, Турски “: о словеначком
#: уgarijev у ХVI вијеку, Zgodovinski časopis, g. XXXIII, br. 1, Ljubljana
* И. Божић, Дубровник и Турска у XIV и XV веку, Бeoгрaд 1952, 326-339;
исти, Ludovik Kozjakar u Dubrovniku, Zgodovinski časopis, т. VI-VII, Ljublja
па 1952–53, 522-529.
* S. Vilfan, pie wirtschaftlichen Auswirkungen der Tirkenkrige aus der
sicht der Ranzionierungen, der Steuer und der Рreibewegung, Die wirtschaftlicheн
Ausvirkungen der Tirkenkriege, Grazer Forschungen zur Wirtschaft – und So
zialgeschichte, Band 1, Graz 1971, 177–199.
* I. Voje, Naseljavanje turskih zarobljenika u slovenačkim zemljama u XVI
i XVII veku, Jugoslovenski istorijski časopis, br. 4, Beograd, 1969, 38–43; исти,
(нешто допуњен текст). O usodi turških ujetnikov v slovenskih deželah v XVI. i
3. VII. stoleiju, Časopis za zgodovino in narodopisje, NV 8/XLIII, druga sveska,
Maribor 1972, }{-}
120
 туРСКЕ ПРОВАЛЕ у СловЕНАЧКЕ ЗЕМЉ1.

де, и на тај начин да заувек онемогуће њихове акције“. У турским

дефтерима из ХV и XVI века има доста бележака које показују да
су појединци и групе на које се те белешке односе дошли Турци
ма с противничке територије и служили им као мартолоси. Било је
покушаја да се за ту сврху придобију и жумберачки ускоци. Турци
су то чинили помоћу погодних хри нских личности у својој слу
жби.“
О судбини хришћанских и турских заробљеника говори и из
вештај који шаље господин Мерт Гала (Merth Galla) стотник у Би
хаћу, Антону, барону Турну (Thurn) и сталежима Крањске 15. сеп
тембра 1543. Наводи податке о нападу 3000 Турака чије вође су
биле Синан војвода, и цетињски војвода (пребеглице Турцима). За
робили су 150 коња. Међу заробљеницима био је и познати Бајазит
ага. Гроф Хегљевић из Слуња напао је код Оточца Турке који су
водили 200 заробљених хришћана. Приликом напада Турци су поу
бијали све хришћане. Исто тако је и Хегљевић поубијао 350 заро
бљених Турака. Гроф Хегљевић продужио је пут према Бихаћу и
заробио 19 Турака са пратњом; међу њима био је такође и »vala
hischer voivoda«. и 22 коња."
Један део турских заробљеника постао је власништво крањ
ских феудалаца, који су учествовали у турским ратовима или су
имали неку функцију на граници. Обично су их употребљавали као
радну снагу на својим имањима. У оставинским инвентарима крањ
ских феудалаца сачували су се врло интересантни подаци о турским
заробљеницима. Гроф Волф Е. Ауерспрег оставио је после смрти
године 1558. у E“,“St. више турских заробљеника. Њи
хова имена су следећа: Мустафа-ara, Ellec из Травника, Мехмед-ara,
Вилиа Муратовић, Глус Ура, Ваваико, Јусуф Албан, Мемија и Јакоб
Јуд. Сви ови заробљеници били су процењени, али се књига у ко
јој је ово забележено није сачувала." Стотник харамија Гашпар
Крижанић водио је регистре турских заробљеника, које је држао
на свом имању Пустем Градцу код Винице. Занимљива је и при
медба да је пуштао на слободу свакога, који је имао јемца. На
жалост, овај се регистар није сачувао.“ Турске заробљенике имао
је на свом имању, у Подбрежју код Купе, Јуриј Ленковић, крањски
земаљски главар и врховни заповедник Хрватске крајине“. У спис
ку турских заробљеника жумберачког ускочког главара Рудолфа
грофа Парадајсера, из године 1647, налазимо следећа имена: Иван
Јордан, Миле Милеуснић, Милета Мунисовић, Мемиа Н., Дурак
Улаухевић »von Wunitsch«, Пекливан Усреповић, Јуриј Мумциловић
* Arhiv Slovenije (AS), Starejši stanovski arhiv (SSA), fasc. 282, str. 480–
484., 26. V 1543; R. Lораšić, Bihać i Bihaćka krajina, Zagreb 1890,72.
* M. Vasić, Martolosi u jugoslovenskim zemljana pod tarskom vladavi
nom, Djela Akademije nauka i umjetnosti BiH, knj. XXIX, Odjelenje istorijsko
-filoloških nauka knj. 17, Sarajevo 1967, 54.
и А.S., SSA fasc. 282, стр. 514, извештај је дошао у Љубљану 19. IX.
и AS, Zapuščinski inventarji, fasc. 1, sv. 2, стр. 31.
и њid, fasc. IX, sv. 1, стр. 42, 1597. год.
из Ibid. fasc. XXIX/2, св. 8/2, стр. 3.
121
 ИГНАЦИЈ ВОЈЕ

»von Klákhot«, Јусуф »von Petsch«. Држао их је на свом имању

Потанице код Новог Места.“ Јуриј Сигмунд гроф Парадајсер водио
је посебну свеску у коју је уносио издатке око издржавања турс
ких заробљеника, који су се налазили на његовом имању Руперч
врх. Пошто није могао више сносити трошкове њиховог издржава
ња, он је све ове заробљенике продао.“
У XVII веку има све више података о трговини турским за
робљеницима.“ Веће групе тих заробљеника слали су из Крањске на
тржишта робова у Италији. Крањски земаљски главар издао је 5.
септембра 1684. путну исправу (Passbrief) за путовање 21 турског
заробљеника. Били су послати на Ријеку, а одатле у Напуљ."
Турске провале у ХV и XVI веку причиниле су словеначким
земљама и народу не само велику материјалну штету него су до
принеле смањењу броја њихових сеоских становника. Врхунац опу
стелости словеначка села достигла су баш у ово време. Нарочито
су опустели (чак до 50%) они предели кроз које су ишли устаљени
путеви турских провала (Крас, Нотрањска, Долењска, Бела краји
на, делимично Штајерска).
Опустелост ових предела била је касније узрок нове колони
зације. Ово питање је у словеначкој историографији прилично до
бро обрађено. Колонисти су ускоци са турског територија. Обично
их називају: Бошњак, Босјак, Хроват, Влах, Безјак, Турак, али има
и Мустафа, Шаламуна и сл. Први вал дошао је већ у другој поло
вини XV века, а до појачане колонизације долази у трећој и четвр
тој деценији ХVI века. У првој фази насељавају се као земљорад
ници, а у другој као сточари, који преузимају војничке обавезе. Де
лимично се ови ускоци изједначавају са старијим колонизационим
елементом, односно са староседеоцима, а делимично су остали ко
лонизациони елеменат посебне врсте (Жумберак).“
Већ за време првих турских провала постављало се као цен
трално питање — питање одбране, што је досад најмање проучено.
* Ibid. fasc. XXXIV, св. 28, стр. 273. год. 1647.
* Ibid. fasc. XXXV, св. 45. стр. 3, год. 1675.
* Јуриј Ленковић наводи у свом тестаменту да је примио потврду неког
Сушића, који му је године 1603 платио за младог Турчина 20 форинти... AS, Za
puščinski inventariji fasc. XXIX/2, sc. 8/2, стр. 22. јуриј Сигмунд пр::
дао је године 1674. шест заробљених Турака за 690 форинти... Ibid. fasc.
ХV, св. 45, стр. 3.
m AS, SSA fasc. ccIх, стр. 1275.
I is Pavle Blaznik, Kolonizacija in populacija od 16. do srede 18. stoletja, Gos
Iarska in družbena zgodovina Slovencev, I. zvezek, Ljubljana 1970, 88-98; А.
iић, Сеобе Срба у Крањску, Српски књижевни гласник, св. 19, 1907; Јосип
Мал, Ускочке сеобе и словеначке покрајине, Српски : зборник, св.
30, 1924; H. I. Biderman, Zur Ansiedlungs und Verwaltungs-Geschichte der krainer
Uskoken in XVI. Jahrhunderte, Archiv für Heimatikunde, 1/1882, 129—154; Idem,
Zur Geschichte der Uskoken in Krain, Archiv f. Heimatikunde, 2/1887, 174–207;
Idem, Die Serben-Ansiedlungen in Steiermark and Warasdiner Grenz Generalate,
Mitteilungen des Historichen Vereines fir Steiermark, 31/1863, 3–62; Р. Грујић,
Српско-хрватско насељавање по Штајерској, Гласник географског друштва, св.
7 и 8, Београд 1922, 113-125.
122
 турскв провАлE У СЛОВЕНАЧКЕ ЗЕмшњЕ

Касније је одбрана уско везана за настанак и развитак Војне кра

јине.
Средином ХV века дошло је, у вези са одбрамбеном организа
цијом, до битних промена у структури земаљске војске. Нови од
брамбени прописи уклопили су у земаљску сталешку војску и
сељаке. Они су, наиме, до тада само у изнимним ситуацијама но
сили оружје. У извесном смислу постају сељаци ратни обвезници.
Стара сталешка војска је за време турских провала отказала. Че
сто се уопште није одазивала на позив. Нови прописи одређивали
су да су феудалци дужни да се брину за коњицу. Пошто су на тај
начин могли сакупити врло мали број коњаника (Корушка само
120 коња), а опасност се повећавала, био је позван под оружје сваки
тридесети, двадесети, десети или чак пети мушкарац способан за
оружје. И ова одбрамбена организација била је неефикасна и није
могла зауставити лако покретљиве турске нападаче. Обично се ова
војска сакупила пошто би опасност већ прошла. Сакупљена војска
могла је једино зауставити турске трупе приликом повратка, оду
зети плен и ослободити заробљенике. Све више је владало уверење
да дотадашњи начин одбране није успешан и да од њега земља не
ма никакве користи. Земаљска одбрана све више се ослањала на
стајаћу војску, која је била састављена на почетку, од домаћих љу
ди, а касније од најамника.
Ново раздобље у одбрамбеној организацији почиње за време
прве опсаде Беча 1529. године. Најширу војничку организацију
представља тзв. „црна војска" (инсурекција), састављена од подло
жника. Попис способних подложника за војску вршио се по поје
диним властелинствима, а касније, од 1536, по „четвртима" (Viertel).
На овакве „четврти" биле су подељене Крањска и Штајерска. За
време најјачег притиска од стране Османске царевине оба система
(систем земаљске и систем најамничке војске) почела су се удру
живати у нову целину. Одбрана се све више употпуњавала за вре
ме формирања Војне крајине, а одбрану Војне крајине преузеле су
у финансијском погледу словеначке земље. Штајерска је преузела
трошкове издржавања за „Словенску”, а Крањска и Корушка за
„Хрватску крајину”. Трошкови су порасли од 10.000 форинти, по
четком XVI века, до 550.000 форинти после 1578. године.
Успешна одбрана била је условљена добро организованом
обавештајном службом. Први покушај приказивања, у главним цр
тама, централне обавештајне службе аустријских Хабсбурговаца
представља рад Јосипа Жонтара.“ Тежиште расправе је приказ де
ловања 11 обавештајаца из времена владавине Фердинанда I, Мак
симилијана II и Рудолфа II. Венеција и Дубровник приказани су
као најзначајнији центри обавештајнеслужбе, одакле је бечки двор
добијао вести о ситуацији у Османском Царству. У обавештајној
служби играју значајну улогу угледна дубровачка властела, неки
----
| _
* J. Žontar, Obaveščevalna služba in aiplomacija avstrijskih Habsburžanov
v boju proti Turkom v 16. stoletju, SAZU, Dela 18, Ljubljana 1973.
123
ИГНАЦиш BOJE

Хрвати, а најспособнији био је Михајло Черновић, потомак сред

њовековне династије Црнојевића.
Релативно мало знамо о обавештајној служби на граници, иа
ко је сачувана врло богата грађа.“ Овом обавештајном службом на
граници бавили су се свакодневно поједини команданти стациони
раних трупа. Извештавали су владара или дворски војни савет о
војничкој ситуацији на граници, о кретању и сакупљању турских
снага уз границу и у Босни, па чак и о различитим догађајима у
Османској царевини. Врло рано су почели, у време опасности, слати
са границе тајне писмене извештаје у Крањску о кретању турских
снага. Ови извештаји звали су се „турски гласи" (geheimer Khund
schaften). Брзи курири (сли) преносили су „турске гласе" из краја
у крај, од места до места и упозоравали на долазак Турака. Запо
ведници тврђава и градова потврђивали су пријем оваквих обавеш
тења властитим потписом. Као пример брзог обавештавања навели
бисмо следећи подухват. Већ 1479. Ловро Ауерспрег, из Хрватске,
саопштио је крањском вицедому о планираној турској провали.
Вицедом је ову вест јавио у Тржич са напоменом да се вест про
шири по читавој Горењској. Корушки намесник је добио ову вест
из Цеља и одмах је о томе обавестио мештане града Бељака у Ко
рушкој, а бељашки судац јавио је даље свом господару у Баварској.
За два дана ову вест су примили сви којима је то упућено.“
Војни команданти, који су слали извештаје, примали су вести
са различитих страна, од појединаца, који се спомињу правим име
ном, или од анонимних особа. У изворима наводе се следеће фор
мулације: »kako ovu uru istini glasi dodjoše od prijatelj naših« или
»... kako mi ovo sada glasi dojdoše od biti
prijatelj...« или
»..., kako mi ovu uru dotegnuše glasi od otajnih straž i prijatelj na
* У старом архиву крањских сталежа, који се чува у Архиву Словеније
у Љубљани, налазимо у серији »Landessachen-Miscelanea« (fasc. 281 до 321) ве
лики број -Turskih glasa« (gehaimer Kundschafften), која је била до сада врло мало
коришћена, Грађа обухвата раздобље од 1520. до 1628. За поједине године са
чувало се 30 до 40 »Tursknih glasa«. Нешто овакве грађе обелоданио је иван
Бојничић у Vjesniku kr. Hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog zemaljskog arkiva, go
dina XVI, Zagreb 1914, под насловом -12vešća o kretnjama turske vojske uz hr
vatsku granica u drugoj polovini XVI. vijeka.“ Грађу је Бојничић нашао у крањ
ском земаљском jiv »Rudolfinumu« у Љубљани. Фасцикла носи наслов „Ро

ročila o turških voinih pripravah«. У њој се налазе хрватска писма од године

1546. до 1601, која садрже извештај крајишких капетана... писма шаљу крајиш
ки капетани крањским сталежима у Љубљану. Писма су писана већином тла
гољицом, али има такође неколико писаних и латиницом. Великој већини до
дат је немачки превод, који се не нодудара увек са хрватским текстом. Хрват
ски текст је препис извештаја ухода на турско-хрватској граници, док је
немачки
* J.текст обично
Gruden, изворник.
Zgodovina slov. oda, 3. 360; као пример: »Ovi turski glasi
da se nesu od grada je vsem Vino na Riku, Trsat, Kras, Pifku i do Ljub
ljane dan tr noć. - , - brzo, brzo, – brzo...« Bojničić, Izvješća o kre
ianju turske vojske, 80. Од Бихаћа. e су поште по пограничним градовима,
па преко Огулина у -__ I и I уреба у Немачки Градац. На гласу
бејаху по хитрини и рад хаћки поштански коњаници (Wihit
SC “: који су е у читавој Крајини, Р. Лопашић,
Bihać i Biha (1 g; &pr- e “
124
 турскв провAпP. v. словЕНАЧКЕ ЗЕМљЕ

ših. . .«* Врло често се у извештајима наводи да су вести дошле из

далмације“ Херберт Ауерспрег јавља 1566. да је чак примио три
различита извештаја из Далмације, који су врло слични по садр
жају, а говоре о великом прикупљању Турака“. Исто тако, Иван
Ленковић, априла 1566. године, пише надвојводи Фердинанду да је
три пута добио обавештење из Турске, Дубровника и Далмације,
које говоре о великој моћи султана.“ У неким писмима се спомиње
да »dojdoše listi iz Dubrovnika.«*
Иако преовлађују у »turskim glasima« анонимне личности у
улози обавештајаца, ипак можемо дознати из неких докумената њи
хова права имена или псеудониме, порекло или неку другу карак
теристику. Међу њима многи потичу са турске територије. Године
1545. Иван Руднић из Шибеника (који је вероватно обавештајац)
препоручује сењском капетану Мартину Галу (Gall) неког Шимуна
за тајног дојављивача, који ће слати извештаје о кретању турске
војске“. Исти Иван Руднић шаље 1560. године капетану огулинском
Андрији Тадиоловићу свог човека Матију, да га детаљније извести
о кретању Турака према Обровцу.“ Капетан огулински Андрија Та
диоловић шаље исте године извештај о скупљању турске коњице
код Бихаћа, што му је саопштио неки Павал Кључарић“ Године
1566. врло често се јавља као обавештајац неки С. Франциско (S.
Francisco) из Далмације. Он шаље веома поверљиве и значајне ве
сти из Босне и других предела Османског Царства. Из једног извеш
таја види се да је био трговац житом и стоком и да је због трго
вачких послова ишао до Крупе на Уни.“ Из извештаја дознајемо
да је био добро упознат са приликама на турској страни и повезан
са људима, који су му слали различите вести. Нарочито интересан
тна је изјава о поверљивости Влаха Вукдрага Миросавића. Он
је пре неколико година побегао од Турака и био у Озљу код Зрињ
ских. Од њих поново се вратио Турцима. Мустафа Соколовић на
редио је да га батинају и понижавају. Да би се осветио, Вукараг се
поново вратио хришћанима. Сада Вукдраг изјављује да не тражи
никаквог новца или награде: намера му је само да помогне хриш
ћанима. Због тога ће се вратити у Турску и постати путовођа (Weg
führer). У предходници (hamalia) сарађивао би Вукдраг као харам
---- -
а војmičić, н. д., 64 — 28. IX. 1556; 65 — 12. Iу 1557; 68— 27. VIII 1558.
23. Bojničić, н.д. »kako mi pridoše iz Dalmacije istino...« 60 – 7. V 1545;
»Dies Kundschaft, welche wir von einem gehaimer Kundschafften aus Dalmatia
zue khomene, 62 — 14. VIII. 1556.
24 AS, SSA fasc. 285, стр. 100—104.–23. април 1566.
2. Ibid., стр. 84–87.
за Војmičić, нп. 90 – 21. IX. 1566.
za Ibid. 61 – 14. V. 1545.
23. Ibid. 73–74.
29. Ibid. 73.
м. Аs, SSA, fasc. 285, стр. 21–27; Bojničić, н.д., Капетан сењски Хербарт
Ауерсперг извјештава крањске сталеже о кретањима турске војске и између
осталог каже ... ist der Kundtschaffter, sо јест, khurz verschiner Zeit bey E. Gd.
zu Laybach gewest unnd S. Francischkho gemanndt...«, Bojničić, н.д. 86 — 3. V
1566.

125
ИГНАЦиш волв

баша са својим људима и спроводио свој план. Вукдраг је донео

Француску неке извештаје и гарантује својом главом.“ Није ни чудо
да С. Франциско сумња у његове планове. Из неких ранијих доку
мената сазнајемо ко је тај Вукдраг, Априла 1559. јавља Балтазар
Кацијанер (Katzianer) вицекапетану Хрватске крајине да је примио
вест од сењског капетана — како се код Удбине спрема Вукдраг
Миросавић да удари на хрватске крајеве »kadi je sega leta tri krat
razbijen, a to za osvetu učini«.*
Обавештајци су могли бити и хришћани који су пали у турско
ропство. Капетан Бихаћа Матија Мори добио је јуна 1566. године ве
сти о опасностима које од стране Турака прете градовима Рипчу
и Бихаћу од једног роба. »ki je nigda prvo biv od naših u Tursku uhi
čen i on sada od ovoga hlivanjskog bega ispod Belaja iz vojske na
Ripač uskoči«.“ Матија Мори извештава Ивана Ленковића како је
стражаре позвала нека особа са турске стране и тражила да је од
веду команданту како би га известила о скупљању Турака код
Крупе.“
Из свега овога следи да су се вести скупљале на различите на
чине, а многи обавештајци били су наши људи са турског терито
рија. Из каснијих година навели бисмо само још неког Симона Ка
нелића“ Павла Керснерића“ и Мирослава ускока, који је доводио
Ивану Ауерспергу у Новиград (на Добри) двојицу влаха са извеш
тајем о турској војсци код Ливна.“
»Turski glasi« доносили су врло прецизне вести о кретањима
турске војске, о крајевима где се војска сакупљала, о броју турске
војске, о припремању провала у Хрватску, Крањску и Крас. Огра
ничићемо се на годину 1566. годину великих припрема турских на
пада према западној Европи, према Бечу. Ова турска ратна акција
завршила се неуспехом код Сигета. Иако ови извештаји нису исцр
пени у целини, наша је намера да укажемо на значај ових извора
за нашу историју, нарочито за познавање прилика у Босни, односно
на самој граници.
| Већ крајем 1565. године одлучио се султан Сулејман за рат.
На ово га је подстицао нови велики везир Мехмед-паша Соколовић,
који није хтео ни да чује за мир. Чак је и ердељски војвода непре
стано мољакао за помоћ. С обзиром на овакву ситуацију није ни
Максимилијану преостајало друго него да се припрема за рат.
Док је главна војска под краљем и надвојводом Фердинандом
имала бранити Угарску, поверено је војводи Карлу да с војском из
унутрашњих аустријских земаља (Штајерске, Крањске и Корушке)
31 AS, SSA, fasc. 285, стр. 21–27.
** Bojničić. н.д., 70.
* Ibid. 88–89.
- AS, SSA fasc. 285, стр. 55–58 — 17. III 1566.
* V. Simoniti, Prispevek k poznavanju turških vpadov v letih 1570 do 1575,
;:
-

časopis, g. XXXI, sv. 4, Ljubljana 1977, 502, bel. 93; AS, SSA, fasc.
, стр. 577.
* V. Simoniti, н.д., 503; AS, SSA fasc. 125 (н. бр. 204).
* V. Simoniti, н.д., ibid; AS, SSA, fasc. 287 (n. št. 419).
126
 туРСКЕ ПРОВАЛЕ У СЛОВЕНАЧКЕ ЗЕМЉЕ

брани Хрватску, Славонију и Међумурје. Врховни крајишки капе

тан Иван Ленковић у ово време се много не истиче, већ његов за
меник Хербарт Ауерспрег.“
Већ 20. фебруара долазе прве вести да ће, отприлике у року
од 8 до 10 дана, босански паша Мустафа Соколовић напасти Хрват
ску, Крањску и Крас.” Два дана касније, долази обавештење да
Соколовић спрема 12000 коњаника и 3000 пешака за напад. Исти
обавештајац доноси и вести да се султан спрема са 12 санџака и да
ће кренути према Угарској.“ Сличне вести о скупљању турске вој
ске у Босни стижу и почетком марта, кад се наводи да је зборно
место за ову војску у Бања Луци. Сви извештачи предвиђају да ће
Турци кренути у напад на дан Св. Ђорђа, односно пре него што
Турци пусте коње на пашу.“
Иако је султан, приликом опседања отока Малте 1565. године,
изгубио много војске и бродова, обавештајац С. Франциско упозо
рава, почетком марта, да султан опет припрема напад на Малту.
Подстицај за ову акцију дошао је од стране Јевреја, који би ову
акцију подупрли новцем. Јевреји би се на овај начин дочепали вр
ло значајног трговачког упоришта у Средоземном мору. Францис
ко упозорава, да би се могло догодити ако не дође до ове ратне
акције, да султан са војском од 300.000 људи нападне Угарску или
да пође ка Бечу.“ Пошто није дошло до ратне акције према Малти,
већ средином априла јављају обавештајци да је султан напустио
Цариград и кренуо према Дринопољу, Султану и његовом сину при
дружиће се војводе из Седмограђа (Siebenbürgen) и Молдавије те
Татари. Више од 300.000 војника биће упућено према Сигету, Ерлу
и Бечу. Вести говоре о великом скупљању Турака на ушћима Саве
и Драве у Дунав, и да на тим местима граде мостове за прелаз.
све више стижу, упозорења о припремама босанске војске.
Пре него што озелени трава, Турци ће вероватно почети са плење
њем и паљењем Славоније, Хрватске и других земаља. Највише се
потврђује да ће босанска војска извести велику провалу на Вино
дол, Пивку и Крас. Из извештаја од 15. априла сазнајемо да је Со
коловић-бег у Босни издао наређење свим околним санџак-бегови
ма, а султан је послао 2000 јаничара да изврше напад на Славонску
и Хрватску крајину. Прикључиће им се пожешки, зворнички и хер
цеговачки санџак-бегови, који ће најпре напасти Сигет. Мноштво
војника скупља се код Каменграда и Удбине.“
Поред тога команданти неких пограничних тврђава и градова
јављају о непрекидним турским нападима. Гашпар Изачић, из Иза
зs V. Klaić, Povijest Hrvata, knj. V, Zagreb 1976, 324-327.
39 AS, SSA fasc. 285, str. 9—10.
40. Ibid. стр. 15 — 23. II. 1566.
4. Ibid. стр. 21—27.
4; Ibid.
*3 Ibid. стр. 84-87 — 10. IV (Ханс Ленковић пише надвојводи Фердинан
ду); стр. 100-104 — 15. IV (3 извештаја Херберта Ауерсперга).
** Bojničić, н.д. 79. -

127
иЕНАЦИЈ ВОЈЕ

чића, јавља 17. марта генералу Ивану Ленковићу да их Турци сваки

дан узнемиравају и нападају и то »s jedne strane Krupljani, a s
druge Udbinjani i ne dadu nam ni van izići”, и због тога тражи по
моћ“ 10. априла јавља Иван Ленковић, према обавештењу, да је у
прошли понедељак рано ујутру, више хиљада Турака на коњима
напало господство Стеничњак у Хрватској. Истог дана Турци су се
повукли у Крупу. О штети још нема извештаја, али обавештајац
је видео одсјај великог пожара.“
Погранична места и тврђаве биле су врло слабо опскрбљене
посадом, муницијом, оружјем и храном. О томе исто тако говоре
извештајн. Хербарт Ауерсперг у свом извештају од 23. априла 1566.
наводи да је примио писмо од загребачког бискупа, који га моли
за помоћ за Сисак, Храстовицу и Бихаћ; поред осталог још и за
200 немачких одличних стрелаца. Хербарт тврди да нема никога
кога би послао у помоћ наведеним местима. Посаде у овим градо
вима нису опскрбљене ни муницијом, ни оружјем, ни храном, ни
људима. Пошто се голоруки не могу бранити од нападача, моли
Хербарт крањске сталеже да о овим потешкоћама известе цара.“
Да је ситуација у пограничним градовима била очајна, сведочи је
дно писмо из Христовице, које је примио Хeрбарт Ауерсперг кра
јем априла од Хеленбајера (Нelenbayer), заповедника Храстовице.
Ханс обавештава да је у суботу упало око 60 турских коњаника и
да су одвели много стоке. Ханс је са 70 војника ишао Турцима у
сусрет. У близини Винодола наишао је на турску групу од 500 ко
њаника и пешака, са којима се сукобио. У бици је пало 8 његових
војника, а много је било рањених. Још више жртава су имали Тур
ци. Ханс је рањен стрелом у прса, и моли да га неко замени у
Храстовици, а њега да одведу лекару“ Моли да пошаљу одмах у
Храстовицу помоћ у људима и новцу, Недовољна опскрбa је узрок
за честе нападе Турака.
У мају је све више упозорења о турским припремама за на
пад на Рипач и Бихаћ,“ а исто тако обавештајци јављају да се тур
ска армада спрема према Сењу, Ријеци и осталом приморју.“
У неким извештајима има и вести о турским припремама на
мору, Сењски вицекапетан Себастијан де Саки (Sachi) обавештен
| * AS, SSA fasc. 285, стр. 84-87.
4. Ibid. стр. 100—104. __

*7. Ibid. стр. 106—107.

* Јавља се вицекапетану сењскоме Себастијану де Саки (Sachi) да се
Мустафа без и ливањски бег спремају на Бихаћ. Bojničić, н.д. 80 – 24. li
Јавља се сењском вицеканцелару Себастијану де Саки да се Турци спремај
на Книн, да се увелико спремају са турске стране за заузеће Бихаћа, ibid. }
— 25. IV.; Капетан Бихаћа Матија Мори јавља хрватском бану и господи да
прети озбиљна погибао градовима Рипчу и Бихаћу и моли помоћ, ibid. 88 –
15. V.; сличан извјештај шаље М. Мори и сењскоме капетану Херберту Ауер
спергу, 89 —15. V.
*) »... kako turska armada svakojako hoće da dojde unutra pod sj i
p:4, књ. i pod ime grade, koji su poli mora cesarove svetlosti...«, ibid.
10. V.

128
 турскЕ ПРОВАЛЕ у словЕНАЧКЕ ЗЕМЉЕ

је 25. априла да »je na more dano dvisti galij, ne zna se kamo će«.*
21. септембра сењски вицекапетан Башани де Саки обавештен је да
се турска армада налази код Валоне (šezdeset jidar)...“ У априлу до
шле су и вести о скупљању лађа на Сави. Подвучено је да лађе на
Сави неће ићи према Дунаву како мисле Турци, али су обавештај
пи сигурни да иду на Сисак.“)
Неки обавештајци допосе и вести о акцијама Запада за од
брану пред турском најездом. Брат обавештајца Велхића донео је
вести из Рима где је чуо да је папа обећао велику помоћ римском
цару против Турака и да је пре кратког времена дошао велики број
Италијана и Планаца у Трст, које ће једна венецијанска фрегата
пребацити према Крупи, где је стационирано већ 80 турских тали
ја.“
Поред добро организоване обавештајне службе постоје разли
чити начини активне одбране. Први покушај одбране почетком XV
века ограничавао се на уређење сигналне организације. То се врши
ло помоћу паљења ломача на узвиницама. Ово се звало „грамада”.
Паљење ломача представљало је неку врсту „огњеног брзојава”.
Исту сврху имала је и паљба топова. Ова сигнална организција
била је 1522. систематски уређена.
Надвојвода Фердинанд је после тешких турских провала уво
дио различите мере за одбрану. Једна од ових мера је додељивање
појединим градовима у словеначким земљама градских права (Крш
ко, Лож, Вишња гора). То је значило право на грађење зидина и
утврђења. Уколико су се пржавне и земаљске власти старале о од
брани, бринуле су се, пре свега, за феудалце и грађане и њима
утврђивале њихова бивалишта. Сељак, који је носио главни терет
— кулуком учествовао у изградњи утврђења и зидина, плаћао по
себне дажбине није био заштићен. Због тога су се морали зависни
сељаци сами старати за своју заштиту и одбрану. Сами су градили
утврђена склоништа, зване табори, или су се скривали у природ
ним шупљинама.
Табори“ нису праве тврђаве, које би издржале дужу опсаду
или напад. Обично су сељаци оградили бедемом простор око сеос
ке црквице, али има и изнимака. На опаснијим местима градили
су одбрамбене куле. Звоник је представљао осматрачницу. У табо
ру су била и склоништа за драгоцености, личну имовину и живот
не намирнице. Само неки табори били су грађени према претход
ном плану (нпр. Горичица код Домжала). Табори представљају спе
цифичност сеоске архитектуре, која је ограничена искључиво на
5. Ibid. 81 - 25. IV 1566.
51. Ibid. 90.
sa AS, SSA fasc. 285. стр. 100-104 — 14. IV. 1566.
5. Ibid. 13. IV 1566.
* P. Fister, Arhitektatra slovenskih protiturških taborov, Ljubljana 1975. Ау
тор сматра да противтурски табори нису само народна архитектура особитог
типа и нивоа, него да представљају специфичну словеначку народну архитек
туру.

129
"l'"АЦИЈ BO!E

словеначки етнички простор. Највише табора се сконцетрисало у

Горењској и Допсњској, a најбоље су се очували до данас у Коруш
кој. Време најинтензивније градње је друга половина XV и почетак
XVI века. Према досадашњим нетраишвањима процењено је да је
постојало око 200градње
табора.имали су сељаци много тешкоћа. Сталежи
Приликом
и феудалци супротстављали су се градњи или обнављању ових утвр
Berba јер су се плашили да ће зависни сељаци одбрамбене објекте
и одбрамбену организацију против Турака употребити, у погодном
gouter-nv, против њих, што се у време сељачких буна често и дога
auto. Утицај турских провала можемо приметити на paanvuu подруч
јима свакидашњег живота Словенаца. Врло јаке одјеке примећује
мо у народној традицији, јер је баш овај период дао народним пес
мама и причама највше rpabe. Humuui BOJE

Resumé
PROBLEMATIQUE DES INVASÏONS TURQUES DANS LES PAYS
SLAVES ЕТ ORGANISATION DE LA DEFENSE AU
XV” ET XVI“ SIECLE
Les invasions turques dans les pays slaves depuis le début du
XV“ jusqu'au XVII° siècle ont infligé au peuple slave beaucoup de
souffrances, d'horreurs et de malheurs. L’influence de l‘Empire otto
man se fit sentir jusqu’aux extrêmes limites des frontières ethniques
du peuple slave.
L'historiographie slave a commencé fort tôt à s'intéresser à cette
période dans l’histoire du peuple slave, mais les chercheurs se limi
taient principalement à certains événements et apparitions, ou ils étu
diaient seulement la stricte problématique. La représentation la plus
complète de la problématique liée aux invasions turques est retracée
dans les études de Stanko Jug, qui a établi toute une chronologie de
ces invasions au XV° et XVIc siècle, et il a prêté attention à la question
de la défense. Il а établi que les Turcs ont envahi les terres slaves en
plusieurs phases dans des intentions et buts divers.
Les conséquences des invasions turques ont été désespérantes.
Dans les rapports, on fait mention de diverses appréciations au sujet
des dégâts, des villages incendiés et du grand nombre de prisonniers.
Le but de toutes les invasions turques a été l'accumulation la plus
grande possible de butin et d'emmener le plus grand nombre de gens
en esclavage. Le détournement du peuple en esclavage а conditionné
plus tard une forme spéciale de commerce qui passait le plus souvent
par Dubrovnik. Le sort des prisom'uers tures fut très différent. Dans

130
 TYPCKF. ПРОВАЛЕ Y СЛОВЕНАЧКЕ ЗЕШБЕ

les phases primaires, les Turcs emprisonnés furent en majeure partie

tués. Plus tard, une partie des prisonniers tures furent employés
comme main — d'ocuvre dans les proprićtćs де certains féodaux de
Carniole, qui prenaient part dans les guerres contre les Turcs, ou
bien avaient une fonction quelconque à la Frontière. L'autre partie
est devenue un objet de commerce ou bien était vendue comme escla
ves à l'Italie.
Les invasions turques ont provoqué un grand abandon des terres
slaves, particulièrement le long des voies d’invasîons turques. Les
villages désertés ont été plus tard la cause de nouvelles colonisations.
Les colonisateurs étaient des Uscoques venant des territoires tures.
Déjà au moment des premières invasions, la question qui se po
sait comme étant quelconque fut celle de la défense qui a été très
inefficace au début. Plus tard la défense se perfectionna de plus en
plus et elle était liée à la création et au développement des frontières
militaires. Le service de renseignements joua un rôle fort prépondérant
dans la défense, service auquel l'auteur prête une attention toute par
ticulière. Jusqu'à ce moment là, c'était lc service de renseignements de
la Cour habsbourgcoise qui était un peu mieux organisé, le service de
renseignements de la frontiere, nous est moins connu bien qu'un matériel
très riche ait été conservé. Les rapports qu'envoyaient de la frontière cer
tains commandants, s'appelaient »turski glasio: (geheimc' Kundschaften =
rensiegnements secrets). La première question que l'auteur pose est
la question: qui sont les informateurs. Bien que se soient des person
nages anonymes qui prédominent, nous pouvons quand même, sur
base de quelques documents, apprendre quels furent leurs noms ou
pseudonymes, et quelles étaient leurs origines. Nombreaux sont ceux
qui provenaient des territoires turcs. „Turski glasi" (les nouvelles tur
ques), donnaient des informations précises sur les mouvements de
l'armée turque, au sujet de leur nombre et des préparatifs d'invasion
en Croatie, en Carniole et Kras. L’auteur se limite dans ses études des
„Turski glasi", à l'année 1566, et donne bon nombre de nouvelles
données. Son intention est d'attirer l'attention sur l'importance de ces
sources pour notre histoire, surtout pour connaître les circonstances
en Bosnie.
En dehors d'un service de renseignements bien organisé, il donne
des détails sur les diverses formes de défense active, comme des orga
nisations de signalements, la fortification des villes et des manières
«(le de‘âence spécifiquement paysannes. connues sous le nom de ,,tabori",
clans .

131
 ДРУЖИНА МЛАДЕЖИ СРБСКЕ (1847–1851)“
О почецима омладинског покрета у Србији писао је Светозар
Марковић 1872. године:
„Такво је било стање у Србији, кад се из средине српске ом
ладине чуо први енергичан протест што Србија нема ни унутарне
ни спољне слободе (подвукао — Св. М.). То је био први глас из сре
дине оног колена, које није учествовало у оној срамној продаји на
родне слободе и човечанског достојанства за дукате, титуле и ван
наменте. Ми разумемо „Дружину српске младежи” и њен рад зајед
нички „Невен слоге”, који изађе у Београду 1848 г. Ново колено
јављало се на позорницу јавног живота са другим идејама и другом
тежњом. Оно је хтело ослобођење од спољних непријатеља и сло
боду унутарњу. Његов први глас исказивао је ове две жеље”.“
* Саопштење са научног скупа Светозар Марковић, омладина и маркси
зам (САНУ, 21–22. II 1977. године).
О дружини младежи србске писали су или објављивали грађу, између
осталих: Милован Јанковић и Јеврем Грујић, Slaves du Sud ou le petiple Serbe
aveс les Croates et les Bulgares... Paris, 1853, 89–90; Светозар Марковић,
Србија на Истоку, Нови Сад, 1872, 144—145, 146; Милован Јанковић, Шта је
чије? односно оснивања „Уједињене омладине српске”, Београд, 1891, 15-22 и
35; Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Београд, 1906,
17-36; JIука Зрнић, Српске ђачке дружине, Београд, 1912, 43-60; Стеван Лов
чевић, Увод. — ТУ књизи:ј 3акиси Јеврема Грујића, књ. I, Београд, 1922, 3–18;
Драгослав Страњаковић, Укидање „Дружzite italačежи српске”, Српски књи
жевни гласник, 1936, књ. ХLIX, св. 6, 443—449; Михаило Поповић, „Дружина,
диладежи србске” и Димитрије Матић, Борђе Ценић и Коста Цукић, Универ
зитетски весник, 29. Х 1950, III, 35; драгослав Страњаковић, Светозар Миле
тић и Јеврем Грујић 1848 године, Зборник Матице српске за друштвене науке,
1956, књ. 13-14, 141–148; Јован Милићевић, Претходници великошколаца: Ли
цејци. — ГУ књизи:1 Сто година Филозофског факултета 1863—1963, Београд,
1963, 705—707; исти, Јеврем грујић, Београд, 1964, 27–35; Милорад Радевић,
правила „Дружине младежи србске“, Настава и васпитање, 1969, ХVIII, 1, 97—
105; исти, грађа за историју Дружине младежи србске (1847—1851), Настава и
васпитање, 1969, ХVIII, 4, 458—477; исти, Петар Протић Сокољанин и Вук Кара
цић, Историјски часопис, 1973, XX, 477–484.
1. Марковић наставља:
„Ма како да су били слаби ови први звуци у оном општем грабежу
за званија, за нас су они врло важни, јер се од њих започиње нови покрет
идеја у српској омладини и у целом српском народу у Србији, који се и до
данас продужана а који бене прекинут за дуго време. Čлободњачки покрет на
рода, који беше тада заватио целу Европу, заватио је и српски народ у Аус
iро-угарској па је додирнуо и Србију...” И даље:
133
 милогАд РАдввић

На овај сажети Марковићев суд (чију су тачност каснија истра

живања потврдила) о Дружини младежи србске (ДМС) скренуо је
пажњу Јована Скерлићајош почетком овог века.“
Откуда занимање код Светозара Марковића, Јована Скерлића
и других — све до наших дана за ДМС и њену улогу у друштвеном
и политичком животу у Србији средином прошлог века? Покуша
ћемо да одговоримо приказујући дружински рад у најопштијим
потсЗИМa.
дружина младежи србске прво је удружење на Лицеју. Осно
вали су га, по угледу на слична српска студентска удружења у
Хабсбуршкој монархији и Немачкој, професор Сергије Николић и
лицејци: Петар Протић Сокољанин, Јеврем Грујић, Милован Јанко
вић и другови, некадашњи чланови гимназијске дружине Душанов
полк. Пошто је добила одобрење за рад од ректора Лицеја и Попе
читељства просвештенија ДМС одржала је оснивачку скупштину на
Видовдан, 15.јуна (по старом) 1847. године.
За време постојања ДМС број лицејаца (Лицеј је отворен 1838,
а реформисан је 1844. године у духу новог школског закона) кретао
се овако: школске 1847/48. било их је 60; 1848/49 – 52, 1849/50. –
34. и 1850/51 – 52. Од јуна 1847. до јуна 1851. године прошло је кроз
ДМС преко 60чланова. Према дружинским правилима редовни чла
нови ДМС могли су бити лицејци, а почасни – млађи српски књи
жевници и интелектуалци. Управу су сачињавали: председник, пот
председник, благајник (он је у исто време био и књижничар), пи
сар и „преписник". Председник је припремао и руководио радом
скупштине и није дозвољавао разговоре „противу правитељства и
верозакона”. Редовно је неки од професора Лицеја био надзорни
орган.
Убрзо по оснивању, ДМС већ у јесен 1847. године успоставља
везе са српским студентским удружењима у Хабсбуршкој Монар
хији. Крајем исте године долази Светозар Милетић у званичну посе
ту ДМС као представник српске студентске омладине из Пожуна
(Братиславе).
Почетак рада ДМС пада у време када је уставобранитељски ре
жим прилично учвршћен.
Треба истаћи да су првих година, а нарочито од јесени 1842.
до јесени 1844. године, уставобранитељски режим угрожавале, изме
ђу осталог, и обреновићевске завере. У једној од њих, откривеној
у јануару 1844. године, били су умешани неки лицејци, међу њима
„С тога је онај покрет српске омладине још важнији, што се он јавља
баш у оном тренутку када се чињаше да је народна свест о слободи и чове
чанском достојанству била на издисају. козиција против целог друштвеног
поредка и државне политике пониче у редовима интелигенције...“ И на крају:
„Нови покрет у животу српског народа који се јавља 1858 г. управо је
продужење од 1848 г. Шта више, главни преставници напредних начела у то
време припадали су оном колену омладине, што се је васпитавало 1848 г. Цељ
њихова беше да остваре оне тежње, које су тада биле само изречене”. Србија
на Истоку, Нови Сад, 1872, 144–145, 146.
2. I. Čкерлин, нав. дело, 36.

134
 друЖиНА МлАдвЖи срвČKE

и Јован Илић. Међутим, после угушивања катанске буне (1844)

сломљен је, углавном, опозициони покрет у земљи против уставобра
нитеља. Иако је две године касније избила тзв. Мирчина буна, ипак
је за извесно време отклоњена опасност од нових завера. Учвршћени
положај новога режима утиче на промене у привреди, друштвено-по
литичком и културном животу у земљи. Загарантована приватна
својина, слобода у привредним односима и у вези с тим слободна
трговина омогућили су убрзани привредни развој. Ако овоме дода
мо: ново организовање власти, изградњу правног система, реформу
просветних, културних и научних установа, добићемо најопштију
представу о привредном, просветном и културном развитку у Ср
бији овог времена. Развитак робноновчаних односа праћен је јача
њем грађанства и издвајањем чиновничког, бирократског слоја, а у
вези са овим и појавом злоупотреба свих врста, које су посебно по
гађале сељантво и сиромашно градско становништво. Тео овај про
цес прати дубоко незадовољство у народу и код младог нараштаја
— школске омладине,лицејаца, у првом реду.
Београд је у ово време претежно оријентални град са јаком
турском посадом у тврђави на Калемегдану. Међутим, уочљиво је
и продирање новог, почев од „европских” утицаја у области грађе
винарства, друштвеног живота, трговине. Сада се јављају и образова
ни трговци који ступају у политички живот итд. У Београду постоје,
између осталих, Богословија и Гимназија, а од виших школа — Ли
цеј. Тих година почиње са радом и Друштво србске словесности
(1841. и даље), прво научно друштво у Србији. При Попечитељству
просвештенија, на Лицеју и у Богословији постоје библиотеке. Чи
талиште београдско и Касина примају српску штампу и важније
стране листове. На тај начин, школској омладини омогућено је да
задовољи своју радозналост и утоли жеђ за најразличитијим новос
тима, почев од вести о дневним политичким догађајима, па до
сазнања из разних научних области, књижевности и уметности.
Лицејаца је било из свих крајева земље. По социјалном поре
клу то су била деца из сељачких, свештеничких, занатлијских и тр
говачких породица и синови чиновника и уставобранитељских ве
ликодостојника. Већином су то младићи чији су дедови и родбина
учествовали у српској револуцији, васпитавани у слободарским
традицијама, са изграђеним схватањем о српској величини и посеб
ној мисији Србије, како у потпуном ослобађању од турске власти,
тако и у ослобађању свих Срба ван Србије. Многи од њих долазећи
у Београд први пут се сусрећу са Турцима. Кад се све то има у виду,
лако је схватити да се лицејци нису држали званичних оквира и
ограничења, које су им у погледу дружинског рада поставиле школ
ске и просветне власти.
У својим првим саставима које су читали на дружинским сед
ницама (то су биле већином песме, понеки превод, ретко „оригинал
ни“ прозни текст), они су углавном окренути прошлости; мотиви
њихових песама су: цар Душан, косовска трагедија, мученички лик
кнеза Лазара и херојски чин Милоша Обилића. За своје стихове на
135
МилорAд РАдвВИR

дахнуће налазе у јуначким делима својих предака за време борби

против Турака у првом и другом устанку. Књижевни узор младим
списатељима је Сима Милутиновић, лирски песник и, пре свега, хро
ничар и историограф српске револуције: песник Сербијанке и писац
Историје Србије од 1813. до 1815. године. Присутни су и утицаји пce
удокласичарске поезије Лукијана Мушицког, а делом и народне по
езије. У песмама Петра Протића Сокољанина, без сумње најјаче
песничке индивидуалности међу члановима ДМС, на пример, поред
ових има трагова угледања и на Његошеву поезију. Ако тратамо за
даљим утицајима на интелектуално сазревање лицејаца, наићи ћемо
на Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, две крупне личности на
пше књижевне и културне историје.
Дело Доситеја Обрадовића, са наглашеном рационалистичком
и дидактичком нотом, имало је у Србији, у првој половини XIX ве
ка, прилично присталица; оно је утицало, умногоме, на стварање
читалачке публике и на појаву првих књижевних посленика. Разум
љиво је да су и дело и пример Доситејев имали великог утицаја на
лицејце. Доситеј им је био близак и по свом патриотском гесту: у
дубокој старости оставио је удобности које је имао код богатих
трговаца у Трсту, дошао у устаничку Србију и постао први попе
читељ просвештенија.
Дело Вука Караџића уопште, и његова језичка реформа посеб
но, такође су имали доста присталица међу члановима ДМС. Тако
је средином новембра 1847. године Јован Гавриловић обавештавао
Вука да је Рат за српски језик и правопис Буре Даничића раздао
двадесетчетворици лицејаца, који се занимају за језичка питања.“
Лицејце налазимо као претплатнике на Вукове књиге српске на
родне пословице и Ковчежић (1849). Додамо ли овоме податак да
су неки наши питомаца на страни, некадашњи чланови ДМС, писали
дописе Попечитељству просвештенија 1849. и 1852. године Вуковим
правописом, онда можемо закључити да је у ДМС било чланова ко
ји су схватили значај Вуковог реформаторског рада за српску књи
жевност, прихватили његов правопис и тако се сврстали међу ње
гове присталице и следбенике“. Имамо ли на уму још да су Вукови
историографски списи о првом и другом устанку, његови етнограф
ски и географски списи, народне песме и пословице итд. омогућава
ли лицејцима да се обавесте о прошлости, биће нам разумљивији
Вуков велики утицај на ову генерацију лицејаца.
Лицејци су, као што смо видели, првих месеци постојања ДМС
били заокупљени, углавном, вежбањима у превођењу и састављању
књижевних и других текстова, понајпре у писању родољубивих пе
сама. Међутим, револуционарни догађаји у новој 1848. години у Ев
ропи — од фебруарске револуције у Француској и даље преко ре
волуционарних потреса у Хабсбуршкој Монархији — упутили су
их донекле другим правцем. Лицејци неке догађаје схватају, друге
* Вукова преписка, Београд, 1909, књ. III, 302.
* М. Радевић, Петар Протић Сокољанин и Вук Караџић, 381.
136
 ДРужинА МЛАДЕЖИ свВСКЕ

одобравају, а треће недовољно разумевају. Та узнемиреност, та вре

ња и колебања међу лицејцима и њихово поимање, а и недовољно
разумевање великих догађаја, добро се могу видети из њихове пре
писке. Примера ради, наводимо одломке из приватног писма (од
13. марта 1848) Јеврема Грујића, једног од најистакнутијих члано
ва ДМС:
„У Историји Света чини се и оће ове године да се учини нова
епоха. Просвета показује плод свој, она неће да човечанство више
окова носи. Французска је у том прва. Луи Филипа нема више, у
Француској он је погазио неке точке Устава, и зато се сад бегством
спасен у Енглеској наоди... И Аустрија оће уставна да буде! ... Ма
рари своје траже, но и Славени не ћуте. Србљи оће права своја да
остваре. . . Турци су се овде узвpдали. . . Баци готово ништа не уче,
у Лицеуму осим „Урра, Урра, да живи Слобода и независимост Ср
бије, да живи јединство Србља...”
После првих одушевљења за револуционарна збивања, лицеј
ши су се вратили књизи и учењу. Међутим, у њиховим погледима и
схватањима има значајних промена. Ако им је раније главни идеал
био ослобођење испод турске власти, сада су дошли и нови садр
жаји. Ослобођење Срба остало је и даље основни циљ, али поред
њега за лицејце је од пресудног значаја демократизација политич
ког живота у Србији: траже дозволу да могу слати делегате на Мај
ску скупштину у Сремским Карловцима и на Петровску у Крагујев
цу; залажу се за слободу штампе и моле да им се омогући да пре
дају шегртима у недељним школама. Неки лицејци приступају до
бровољачким одредима у Војводини у августу и септембру 1848. го
дине. "
Чланови ДМС објављивали су своје књижевне саставе у По
дунавки, Србским новинама, Војвођанки и календару Шумадинац.
Они су крајем априла или почетком маја 1849. године штампали на
лађи код Земуна (а не у Београду, због цензуре) алманах Невен-Слоге
и посветили га „Роду србском“. У њему су објављене патриотске пес
ме (неке од њих са наглашеном актуелном политичком нотом): Петра
Протића Сокољанина, Јована Ристића, Јована Илића, Стевана Перо
вића цуце, милоја Лешјанина, Милована Јанковића и др.; затим
преводи Јована Илића и Милана Петронијевића и прозни текстови
Јеврема Грујића и Павла Петронијевића. У чланку Обзор државе
грујић се залаже за политичке слободе и критикује уставобранитељ
ски режим.
Дружина младежи србске није била дуга века; политички исту
пи њених чланова скренули су на себе пажњу власти. Стеван Ћирић,
петар Протић Сокољанин, Владимир Јовановић и др. на годишњој
скупштини одржаној 15. јуна 1851. године критиковали су рад вла
де и тражили веће грађанске слободе и права; напали су Аустрију
и Турску због угњетавања народа и истакли неопходност борбе за
оснобођење свих Срба испод турског ропства. Овакав став омлади
5 Ст. Ловчевић, нав. дело, 9–10.

137
 МилорAД РАДЕвић

наца изазвао је београдског пашу и аустријског конзула да протес

тују код српске владе. Попечитељство просвештенија је на захтев
Државног савета забранило рад ДМС. Почетак нове школске 1851/52.
године дочекао је лицејце са новим строгим школским законом.
Лицејци су се побунили и престали да похађају предавања, али су
после 17 дана одсуствовања морали да се врате, иако њихови зах
теви нису прихваћени.
Дружина младежи србске, иако је била кратког века, остави
ла је дубок траг у животу лицејаца и великошколаца. Још је Све
тоандрејској скупштини поднет предлог у којем се, између осталог,
тражи да се „воспостави Дружина младежи србске и ... узме на од
говор онај, који је ову забранио”“
Деценију после забране рада ДМС основана је по угледу на њу
Дружина омладина лицејска (1861). Такође је и настанак Србадије
(1866) и Побратимства (1867) —огранака Уједињене омладине српске
на Великој школи — везан у извесном смислу за дружину младежи
србске.
АМилорад РАДЕВИН

E. e. su im ć

DRUŽINA MLADEŽI SRBSKE (1847–1851)

La Société de la jeunesse serbe (Družina mladeži srbske) a ćté
la première association d'étudiants à Lycée. Son devoir officiel com
prenait le travail dans le domaine de l'éducation professionelle, des
traductions et des oeuvres littéraires. Pendant la Révolution de 1848
les membres de la Société ont donné leur mieux pour les droits civils
et pour la liberté cm. Serbie, aimsi que pour la liberation et l'union de
tous les Serbes.
Les textes écrits par les membres ont vu le jour dans Podunavka,
Srbske novine, Vojvodjanka et le calendrier Sumadinac. Dans l'alma
nach Neven Sloge, a part d'un article de programme qui traitait l'état
et les libertés politiques, ils publiaient la poésie patriotique.
Au milieu de Juillet 1851 la Société a eté déffendu par le gouver
nement serbe a cause de travail politique public des certains de ses
membres.
Sur l'importance du róle de la Société dans la vie sociale et po
litique en Serbie Svetozar Marković a parlé dans La Serbie a l'Est
(Srbija na Istoku), 1872.

* Андрија Раденић, Светоандрејска скупштина, Београд, 1964, 87.

138
 СОЦИЈАЛНО-ПОЛИТИЧКА ПРЕВИРАЊА У БОСНИ
1848. ГОДИНЕ
I

Централно место у стварности Босне и Херцеговине 1848. го

дине заузимала су социјално-политичка превирања, као израз со
цијалне побуне хришћанског становништва. Она су проистицала из
узајамног деловања, односно утицаја трију чинилаца: а) из соци
|- ономске и политичке стварности; б) из политичких кретања
ршкој монархији (поименично: у Хрватској, Славонији,
ији и Срему); ц) из политичких планова из Србије и Црне
Горе, предузиманих према Босни у правцу рушења турске власти.
Дејство овог последњег изражавало се више као повод за превира
ња у Босни, садржаним у њеној стварности; спољни фактор утицао
је на обликовање свеукупне политичке и друштвене ситуације у Бос
ни 1848. године. Пентрална турска власт, представљена у везиру и ње
говој администрацији, није потцењивала важност овог фактора, и,
сходно томе сазнању, са страховањем је очекивала реперкусије по
литичких превирања у Аустрији и Србији на хришћанску попула
лацију у Босни. Деловањем овог спољног чиниоца босанска соци
јална побуна добија на динамици и радикализму, што је на посре
дан начин отварало шире могућности повезивања њених носилаца
с политичким снагама у поменутим земљама. Из тога је проистицао
осећај узајамне условљености и повезаности положаја и судбине
потлачених јужнословенских маса у Турској и у Хабсбуршком цар
ству.
Социјално-економска стварност Босне средином XIX столећа,
и у том оквиру током 1848. године, одликовала се следећим карак
теристикама: целокупни систем економских, социјалних и политич
ких односа био је класно, прецизније, феудалносталешки структуи
ран и презасићен супротностима економског, социјалног, политич
ког и верско-конфесионалног карактера. Свеукупна стварност Бос
не 1848. представљена је у два оштро супротстављена дела (хриш
ћанско становништво, с једне, и турску власт, с друге стране) с тен
денцијом издвајања и трећег дела, оличеног у старим тимарским
спахијама, познатијим под именом беговата, чија ће самовоља у од
носу на рају и сопствени сепаратизам, који се развијао у контрасту
139
душмн. БЕРИЋ

према централној власти, драстично продубити неминовност сукоба,

а тиме и указати на потребу интервенције централне власти у том
правцу. Разлике међу тим трима деловима и супротности, које су
те године јако биле наглашене, босанској су стварности давале по
себно комплексан садржај и изглед. Из тога је проистицала окол
ност да су главни чиниоци у социјалним односима, и у том оквиру
у социјалним кретањима из 1848, били: званична турска власт, пред
стављена у везиру и његовој администрацији, као носиоцима и ту
мачима Портине воље; беговат и хришћанско становништво, поде
љено у две вероисповести — римокатоличку и православну, са из
разитом бројном превагом ове друге. Огромна већина муслиман
ских сељака у XIX столећу, што значи и у овом периоду, сачиња
вала је власнике своје земље, који су уживали статус слободних
сељака." У тој чињеници садржан је одговор на питање — зашто
идеја социјалног прогреса и кретања историје напред није оила
присутна у свести овог социјалног слоја? Насупрот њима, најнижи
и најшири слој друштвене пирамиде сачињавали су зависни кме
тови, регрутовани из немуслиманског сељачког становништва.“ Ta
огромна већина хришћанског становништва, жигосана појмом ра
ја, изложена је била бројним оптерећењима, која су временом прет
ворена била у прави систем обавеза; натуралних, радних и новча
них давања, поименично: кулук, ангарија, муририја, харач-џизија,
трећина, десетина и мноштво других.“ Доследно подношење свих по
менутих облика експлоатације деградирало је хришћански живаљ
на положај „бедног пука који плаћа". Званична власт није много
држала до његових права, а старе спахије биле су још мање склоне
томе. Такав положај хришћанског становништва, у условима све
интензивније експлоатације и готово никакве правне заштите, био
је главна препрека сваком унутрашњем прогресу. И у овом раздо
бљу континуирано је ишла својим током криза друштвених одно
са, у чијем је средишту било аграрно питање, које је — пројектова
но на шири, социјално-економски и политички план и заоштравано
у виду покрета, буна и устанака хришћанског сељаштва — имало
свој властити легитимитет. Он се изражавао у виду захтева за реше
њем аграрног питања у духу интереса оних који обрађују земљу,
што је суштински представљало основни и стварни садржај соци
јалног прогреса у земљи, чије су становништво у огромној већини
сачињавали сељаци. У босанској је стварности, дакле, био садржан
највећи део одговора на питање „зашто" долази до побуне хри
шћанског сељаштва.

1 Dr A. Feifalik, Ein neuer aktueller Weg zur Lösting der bosnischen Agrar
frage, Wien und Leipzig 1916.
* Dr A. Feifalik, nav. delo.
* Аналитику те експлоатације и фискалне политике османско-турског сис
тема исцрпно су извршили и дали: Милан 3. Влајинац, ЗГОН. — кулучење из
ван места становања од средњег века до напиших дана, Београд 1932; владимир
Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира
1829. до Париског конгреса 1856. године, Београд 1971.
140
 социJAЛНо-политичKA пРЕВИРАњА у восни

Економски, социјални и политички живот Босне био је одре

ђен нужном и законитом алтернативом између враћања назад и
кретања напред. Све су суштинске тежње поменутих социјалних
група у њој биле одређене овом супротношћу. Интереси беговата,
чија је класна свест носиоца локалне власти била колико идеолош
ка, толико и економска, искључиво су били нотирани у очувању пос
тојеће структуре друштва, против сваког и најмањег кретања у прав
цу њене измене. Њихов положај у односу на остала два дела (на зва
ничну турску власт и, нарочито, на рају —хришћане) био је до ис
кључивости одређен жестином властитог опредељења, које је садржа
вало у себи све клицебудућихсукоба. Хришћанско становништво, у
својој огромној већини, једину алтернативу постојећем систему, ви
дело је у његовом рушењу, или — што је у то време било реалније
— у делимичном мењању у складу с властитим интересима. Везир
и његова администрација, уживајући статус легитимног чувара по
ретка, коме је Порта поклонила поверење, налазили су се у процепу
између ових двеју супротстављених страна и, у недостатку једне
јасније перспективе у тражењу решења за отклањање постојећих
тешкоћа, они су — по старој навици — лавирали између њих. Емо
ционално, идеолошки и политички ближа првој, али под притис
ком законитих захтева и тежњи друге стране, она је, у складу с уло
гом која јој је била намењена, покушавала да ублажи супротности
између поменутих страна, из којих је проистицала трајна напетост.
У том трагању за регулативном тајном опстанка званичног система,
његови представници у Босни били су доведени у тежак положај да
усклађују интересе и мире сукобе између земљишних поседника-бе
гова и хришћана, који су се на бројним тачкама сукобљавали и уза
јамно искључивали. Целокупан систем и друштвени односи, који
су нормирани у духу интереса владајућих класа, и у овом су се
раздобљу развијали у супротности према интересима основне класе
производног процеса – хришћанског становништва. Социјално-по
литичка превирања из 1848. још су више потцртала и нагласила те
супротности. Уз то, ниједна од супротстављених страна, све и да је
хтела, није могла да 1848. остане у ситуацији пасивног прилагођа
вања постојећим околностима. То ће давати социјалним кретањима
још јачу динамику и свака од страна у сукобу у тим кретањима
налазиће главни, штaвише, једини услов опстанка.
Борба хришћанског сељаштва за земљу и ослобођење од ви
шеструке експлоатације двојног типа (од стране централне власти
и од бегова), 1848. уоквирена у социјалну побуну, представљала је
главни и основни садржај антифеудалне борбе. Из тих разлога, она
се манифестује као главни мотив социјалног и сваког другог про
греса. Захтеви сељаштва истакнути су тих година у виду бројних
молби и жалби. У конкретној стварности, каква је владала у Босни
те године, та се борба манифестовала у виду захтева да се укине
кметство. Нужност тога захтева веома се дуго осећала и она има
своју историју, дугу неколико деценија. Захтев за укидањем кмет
ства, упркос чињеници да тада још није био кодификован и утало
141
ДVIII АН БЕРИEi

жен у оквире једног покрета, као мотив присутан је знатно раније

него што ће уследити одлука о његовом укидању. Догађаји из 1848.
и улога сељаштва у њима морају се посматрати као саставни део
те тежње и нужна етапа у њеној еволуцији од идеје до стварности.
Политички потези и иницијативе званичне власти и земљопоседни
чке аристократије квалификују их као виновнике свих поменутих
супротности, које су те године још више биле продубљене, наговеш
тавајући још жешће сукобе и разрачунавања, која ће у виду Омер
-пашине казнене експедиције убрзо уследити. Њу је правдала чи
њеница да се те године у Босни јако заоштрила непомирљивост из
међу поменутих социјалних група.
II

Прва половина 1848. била је у знаку реформе активности Та

хир-паше, босанског везира (1847—50), чији је смисао и циљ био да
се у духу хатишерифа од Гилхане положај хришћанског становниш
тва учини сношљивијим. То се могло постићи искључиво по цену
радикалног засецања у постојећи систем власти и производних од
носа, тј. отклањањем, или ублажавањем, свих оних узрока који су
продубљивали супротности између хришћанског становништва и бе
говата, односно централне власти. Одлука турске власти да у ре
шавању поменутих тешкоћа пође овом процедуром 1848, као и то
лико пута раније, наишла је на бројне тешкоће и отпоре, и у суко
бу с том стварношћу ти су напори, углавном, узмицали. Најјачи и
најинтензивнији отпор њеним акцијама пружили су бегови. Прих
ватањем реформе они би се морали одрећи бројних привилегија. У
противном, одбијање реформе садржавало је у себи ризик да може
доћи до сукоба са државном влашћу и бунтовнички расположе
ним хришћанским становништвом, за које је реформа, иако из пот
пуно различитих разлога, имала суштинско и животно значење. У
тој заошретној дилеми, између привилегија и реформи, садржа
на је дубока противуречност њиховог положаја 1848. године. У овом
раскораку између интереса хришћанског становништва и бегова,
као заговорника постојећег стања у Босни, садржана је сва сложе
ност положаја и улоге званичне власти у догађајима из те године.
Већ на самом почетку Тахир-пашине реформне акције, чији је
непосредан резултат била одлука о замени беглучења трећином, бе
гови су пружили снажан отпор и тиме нагласили неминовност су
коба са централном влашћу и хришћанским становништвом. Сам
акт укидања беглучења и увођења трећине није унео никакву бит
ну промену у положају сељака. Штавише, они су се жестоко опи
рали увођењу трећине из разлога што је то „за највећи део земље
значило повишење терета до неподношљиве висине”.“
* Васиљ Поповић, Аграрно питање Босни и турски нереди за време
реформног режима Абдул-Меџида (1839—1861), посебна издања САН, књ. СL.
Одељење друштвених наука, књ. 59, Београд 1949. поглавље о тахир-пашиним
реформама у Босни 1848. године.
142
 социшално-политичкА пPEBигмњА у восни

Мноштво је извештаја разне провенијенције, који указују на

крајње лоше прилике у Босни те године. Уочи револуције у Ауст
рији из Славонске границе упућен је Славонско-сремској генерал
ној команди извештај следећег садржаја: Турци се наоружавају у
Сарајеву, Травнику, Бањој Луци и у другим значајним местима.
Постоје идиције да је то учињено у намери да се истребе хришћа
ни.“ Убрзо након што се у Босни сазнало за револуцију у Аустри
ји, аустријске пограничне власти јављале су политичким и војним
крутовима у Бечу да у Босни влада „велико узнемирење и узруја
ност”. Изражавана је сумња у способност турских власти да одр
же мир и ред, између осталог, „због тога, пошто се сви наоружа
вају, а властодршци врше велика угњетавања и уцењивања”“. Хриш
ћанска раја била је масовно заталасана под притиском несносних
прилика, које су још више биле заоштраване појавама корупције и
насиља, вршених од стране власти и поседничких слојева, нарочито.
Та социјална побуна најснажније се манифестовала у виду оспора
вања обавезе беглучења, коју су јој — упркос званичног акта о уки
дању – и даље наметали бегови, који нису презали ни од насиља.
Под притиском ових захтева, које је истицала раја у правцу регу
лисања свога друштвеног и материјалног положаја и повратка пра
ва која су јој била узурпирана од стране земљопоседника, Порта и
султан упутили су православног архиепископа цариградског босан
ском везиру са инструкцијом да заједничким напорима уклоне уз
роке сукоба између раје и њених господара.“ У томе је био садржан и
повод да Мустафа-паша Бабић са архиепископом оде у Приједор, а
Фазли-паша Шерифовић из Сарајева у Бању Луку у циљу откла
њања неспоразума, тако да су од сада сви босански хришћани, и то
само брачни парови, место десетка од своје жетве дужни давати
трећину. Затим, ослобођени су обавезе кулука (беглучења). Крајем
априла 1848. у Брчком и у другим местима у Босни примећени су
знаци политичких превирања. Турска власт је на њих одговорила
одређеном противмером економске и политичке природе — став
љањем под назор свих хришћанских дућана и одузимањем оружја
и муниције“. Такви поступци били су условљени страхом од устанка
и повезивања босанских хришћана с онима у Аустрији и Србији.
Из ових претерано ревносних акција турске власти јасно се види
да није само Аустрија страховала од панславизма, него и Турска.
А њена страховања нису била лишена основа. Напротив. Иза пре
вентивних мера, предузиманих у Брчком и у другим местима, сле
диле су мере одмазде од стране власти, а још више од земљопосед
ника, који су „решили да једнога дана истребе хришћане", који су
* Јован Милићевић, О Босни 1848. године, „Историјски гласник", бр. 1,
Београд 1973, 92.
5. Arhiv Hrvatske – Zagreb (даља кратица: АнZ), Славонско-сремска ге
нерална команда; Команда градиканског пука — Храбовском, рraes. Ni 307,
сл. 22. априла 1848. године.
- АнZ, стК, нав. рraes. од 22. IV 1848. године.
7 AIIZ, СТК, У хода Ивић — командан дреновачке чете бродске граничар
ске регименте, Рraes. Na 317, од 22. априла 1848.
143
дуHIAн. БЕРИН

испољавали решеност да се супротставе њиховом насиљу. У ту свр

ху рачунало се и на подршку команде Дреновачке чете.“ У једном
другом извештају наводи се да су босански Турци уопште незадо
вољни Тахир-пашином владавином и да би га се радо отресли.“
Оваква расположења у односу на централну власт најоштрије
су се изразила у Босанској крајини, где је сепаратизам старих капе-
тана и бегова рачунао чак и са спољном подршком. На постојање
и такве оријентације, прецизније: дезоријентације, указује један из
вештај од августа 1848. године. Према њему: „Чује се, гди шапћу
Турци, да су бези крајишнички закључили, да ће се прие подложи
ти бану Загребачком, него кабулити царски ферман, кад јим већ
свакако тимари одпадају”.“ Убрзо након договора између земљо
поседника, турских власти и народних првака у Бањој Луци илузи
је о могућности прихватања споразума од стране хришћанског се
љаштва су се разбиле у судару са стварношћу. Несређени односи у
области аграра представљали су и даље трајан мотив незадовољства
сељаштва, које је било више склоно побуни него споразуму на влас
титу штету. Они су енергично одбијали сваку помисао да прихвате
одлуке из Бање Луке. Штавише, сељаци су се убрзо успротивили и
послали нову депутацију од 50 чланова везиру у Травник. Њихов
револт произлазио је из чињенице да су њихови интереси и овога
пута били заобиђени, а захтеви вешто изигравани. Оптерећења, на
метнута приликом договора у Бањој Луци, била су у толикој мери
тешка да их сељаштво није могло подносити, јер је решење о тре
ћини, коју сиромашна раја замењује давањем десетка од своје жет
ве, по њу било неповољно, нарочито по рају с најмањим приходи
ма.“
Незадовољство овим појавама у Босни запажала је инострана
дипломатија. Крајем марта 1848. јављао је Фердинанд Мајерхофер,
аустријски конзул, своме министру Карлу Фикелмону да „у Босни
влада... опасно врење међу хришћанским становништвом.” А по
четком априла фелдмаршал Храбовски у извештају, упућеном Двор
ском ратном савету у Беч, наглашавао је потребу предузимања пре
вентивних мера на граници према Босни и Србији, правдајући их
чињеницом да су у Србији и Босни „духови јако узбуђени и човек
мора бити спреман на један јак излив.”“ У циљу сузбијања хриш
ћанске побуне Тахир-паша предузимао је најразличитије мере... IIIта
више, он је упозоравао централну власт у Цариграду на опасности
ГЕ АнZ, стK, немо,
8. Ј. Милићевић, нав. дело, 92–93.
" Матија Мажуранић, — Ивану Мажуранићу, Писмо Ма 25, Сaрajeвo 15.
августа 1848. Građa za povijest književnosti hrvatske, JAZilU – Zagreb, knj. 24.
Zagreb 1953, 150-151.
11. AIIZ, СТК, praes. Ne 357, од26. априла 1848. године.
"? Мајерхофер — Фикелмону о стању у Србији и Босни, Београд, 24. мар
та (5. априла 1848. Грађа за историју српског покрета у Војводина 1848 — 1849,
серија I, књ. 1, март—јуни 1848, у даљем тексту: „Грађа” I, 1), Београд 1952, 99,
* Храбовски — Дворском ратном савету у Беч, Петроварадин, 27. марта
(8. априла) 1848, 1'рађа I, 104.
144 -
 социJAЛНо-политичкА пPEBиFAњА у Босни

којима је изложена у Босни, предочавајући јој колико стварно ста

ње, толико и страховања за своју властиту сигурност. Служећи се
методом заплашивања да ће изгубити Босну, он је донекле утицао
на обликовање политичких расположења у турској престоници,
чији су утицајнији људи почели чинити одлучније дипломатске ко
раке. У оквиру оваквих расположења, подстакнутих везировим
„притисцима”, кретао се и турски министар спољних послова. Узи
мајући пашине претпоставке за стварност, он је извештавао ауст
ријског интернунција Штиpмера да се политичко врење које влада
у Хрватској и Славонији проширило и на Босну и да се у њој шире
побуњенички списи у циљу подизања устанка и прикључења Угар
ској и Хрватској“ Српској влади упућен је тајни извештај њеног
повереника из Босне, у коме је саопштено: „Христјани сваки дан
скоро прелазе у парлаторију к мени саопштавајући њихово неза
довољство против ита турскога, питају за савјет шта ћеду и како
ћеду. Говоре да ћеду се сад после празника (православног Ускрса)
побунити и дигнути против угњетавања њиховог и моле да би им
Отечество Ваше – Србија у помоћ притекла”.“
У другој половини априла 1848. граница између Србије и Бос
не била је изложена честим преласцима с једне стране на другу.
Ту су чињеницу турске власти и феудалци узели као повод за ја
чање превентивних мера у правцу сузбијања политичког утицаја
Србије на босанске хришћане, нарочито на Србе. На линији тих на
стојања била је Махмут-пашина акција, изражена у слању шпију
на у Србију. Његови поступци били су мотивисани страхом да се из
Србије спрема напад на турску власт у Босни.“ Наговештаје паши
них страховања убрзо је потврђивала стварност. Почетком марта у
зворничкој нахији долази до побуне међу Србима, који су истицали
захтеве за побољшањем свога положаја. Ти су догађаји претили
опасношћу да се прошире у покрет ширих размера са далекосеж
нијим последицама. Истицани су захтеви за преиспитивањем посто
јећег система обавеза и фискалне политике у целини.“
То је доводило турску власт у сложену и тешку ситуацију. У
недостатку довољне способности да се суочава са новонасталом си
туацијом турска власт је узроке пезадовољства хришћана тражила
свугде, само не у последицама свога деловања, што је свакако си
туацију још више чинило тешком и замагљивало перспективу изла
за из ње. Чињеница да су немири захватили становништво зворни
чке нахије, као граничне области према Србији, нимало није била
случајна. Напротив, она указује на изворе утицаја којима је био
* Ј. Милићевић, нав. дело, 98.
* Константин Богдановић - Илији Гарашанину, писмо М. 2, у Рачи 7.
априла 1848; извештаји повереника о приликама у Босни од 1848. до 1854. zо
дине, приредио Илија Кецмановић, Гласник архива и Друштва архивиста БиХ,
књ. II, Сaрajeвo 1952, 255.
* Архив Србије — Београд, даља кратица: АС, Заоставштина илије га
рашанина, Константин Богдановић — Илији Гарашанину, писмо N 317, Рача,
30. априла 1848.
“ Hовине читалишта београдског, Na 8, Београд 5/17. марта 1848, 66-67.

145
душПАН БЕРИЋ

изложен српски живаљ, а они су се манифестовали и у виду тајне,

као и јавне званичне политичке акције српске владе. Одређен учи
нак у обликовању бунтовничког расположења међу становништвом
чинила је и српска штампа. Због тога је турска власт с великим ин
тересовањем пратила држање и активност српске владе према по
сиоцима социјалне побуне и, обрнуто, држање босанских Срба пре
ма Србији. Упркос тим мерама, почетком марта поменуте године
забележени су случајеви пребегавања Срба из зворничке нахије у
Србију“. Убрзо је уследила акција турских власти у скупљању тру
па. Та је одлука званично била мотивисана потребом да се интер
венише у случају да побуна узме шире размере.“
Бунтовничка расположења, упркос овим противмерама, све су
више интензивирана у дубину и ширину, и она су предмет једног
извештаја од јуна 1848. године. У њему се истиче да „посредством
терговацах и сељанах из оближњих босанских местах чује се да се
тамо (у Босни) народ с таким одушевљењем спрема да је скоро већ
готов против насилног угњетавања турског дићи се”.“ На овакве
појаве Махмут-паша је одговорио смишљеном акцијом. Одлучио је
да једном броју српских трговаца, чија је тајна улога и утицај у
организовању и продубљивању социјалне побуне међу српским ста
новништвом била значајна, на моменте и одлучујућа, дозволи да и
даље тргују са Србијом“. Његова је одлука била смишљена и њо
ме се хтела постићи одређена политичка сврха, која се огледала у
покушају да удаљавањем трговаца у Србију паралише и њихов ути
нај на бунтовнички расположено српско сељаштво овог дела Босне.
Немајући снаге да мирним путем отклони узроке ове неискорењиве
социјалне побуне, турска власт је, у напорима да је угуши, одлу
чила да крене најскупљом процедуром — применом војне силе про
тив носилаца хришћанске побуне. То је, међутим, за последицу има
ло оно што се силом желело сузбити — продубљивање бунтовнич
ких расположења, која су у хришћанском становништву Босне пос
тајала масован доживљај. & i немири међу Србима у Ливну
и у његовој гравитационој зони садржавали су у себи тенденцију
повезивања са сличнима у другим крајевима пашалука и претили
могућношћу да се поопште. У пролеће 1848. страховања турских
власти била су јако наглашена, а подстицала их је сама стварност.
Она се најбоље осећа у једном извештају, упућеном из Ливна, у ко
ме се каже: „Ербо е глас и овде да се Срби (из Србије) спремају на
Босну, коe e дало повода Турцима улазити у куће ливањских ср
ба... и чинити насиље над њима. Такође они говоре да се и шокци
(католици) спремају на њих”.“ Тим поводом један српски свеште
18. Исто, 67.
19. Исто, 67.
* Новине читалишта београдског, No. 23, Београд, 10/22 јуна 1848, стр.
насловна.
21 Исто,
* АС, ИГ, Писмо Ђорђа Маргетића, српскоправославног свештеника –
Спиридону Маргетићу, пароху у Сињу, Ма 416, Ливно, „На Велику Средy" 1848.
године.

146
 COIL PIJAЛНО-ПОЛИТИЧКА ПРЕвиFAIњА у Босни

ник писао је следеће: „Ербо шокци тако су у договору и складу,

како су њихови фратри уредили, да или сви они или Турци обез
главе се, а то би наши (ливањски православни Срби) са свију стра
на (предузели напад)“ Хришћанско становништво „одједном“ је по
стајало свесно својих права. Свест долази на свет с побуном, а она је
незамислива без осећаја да је побуњеник у праву. „Сваки хришћа
нин говори — Боже дај да један пут учинимо своје”, стајало је у
једном извештају, а та се мисао 1848. у Босни често могла чути.
Паралелно са побуном предузимане су мере за њено смиривање. На
рочито значајну улогу у томе имао је Тахир-паша. Из тих настоја
ња уследила је његова наредба, упућена сарајевском митрополиту
да пређе у Травник.“ Она је била мотивисана страхом од митропо
литовог утицаја на његову бунтовнички расположену паству. Став
љањем митрополита под директан надзор власти та су страховања,
бар за тренутак, била отклоњена. Приликом доласка турских трупа
у Сарајево сви виђенији Срби, у првом реду сарајевски трговци, ста
вљени су под надзор власти, а њихове куће су претворене у касарне
за низам.“ Касарнизација босанских вароши била је у току и у ви
ду страшне сенке лебдела је над побуњеном хришћанском масом.
Побуна и касарнизација босанског простора биле су две појаве ме
ђусобно условљене. На примеру убрзане градње касарни и на по
већању броја војника показале су се све рањиве тачке у систему
турске власти, и били су све наглашенији различити реалитети, ко
јима је она покушавала дати привид јединства. Негацијом сељачке
пооуне та је власт негирала нужне последице свога прошлог и са
дашњег деловања. У томе је њен стварни парадокс, што је приси
љена да помоћу терора уводи страховладу и да врши насиље над
стварношћу и последицама своје владавине. То је значило једну
врсту самонегације. Социјална кретања 1848. године, осим сопстве
них узрока, била су иницирана и улогом спољног фактора. Такав
закључак, поред осталог, сугерише један извештај од јула 1848, у
коме су саопштаване следеће чињенице: „У самој Босни има доста
разлога за узбуђење хришћанског становништва, а да за то није
потребан позив из Србије, одакле се, напротив, дејствује саветом а
делом за поуку оба дела (православних и католика) и правој кори
сти с једне стране праведног, с друге стране мира у држави. За Ср
бију се, штaвише, треба бојати, у случају избијања каквог устанка
у Босни и Херцеговини, поремећаја њезиног према турској влади
врло повољног стања, због чега је она далеко од тога да сама тако
избијање изазове.“ Таквих примера држања српске спољне поли
тике према Босни има напретек, и они указују на чињеницу да ње
на динамична улога у социјалним кретањима у XIX столећу у Бос
ни није имала једну изражену сталност, него је, с времена на вре
23 AС, ИГ, нав. писмо, Na 416.
* Српске новине, Na 106, Београд, 16/28. децембра 1848, 719.
s Исто, 719.
* Ф. Мајерхофер – Весенбергу, О потпуном сплашњавању народноосло
бодилачког покрета у Србији, Земун 30. јуна/12. јула 1948, грађа I,"I 187.
147
душнлн ЕЕгић

ме, била шарана кризама и застојима, што је резултирало одређе

ним последицама. Та је појава комплексна, а условљена је одређе
ном политичком философијом српске владе, односно њене спољне
политике, која се изражавала више у дипломатско-политичкој ак
тивности. Тиме су многи спољнополитички потези Српске владе
представљали парадокс за себе, јер су, игноришући стварност, пре
виђали суштинске захтеве хришћанског сељаштва, које је много
очекивало од њене улоге. Српска влада је калкулисала с њиховим
покретима, користећи их као средство притиска на Турску, нако је
идеја о потреби помагања хришћанског сељаштва имала трајну
вредност у држању српске политике. Тај паралелизам у српској спољ
ној политици“ резултирао је праксом да су захтеви економске
природе, садржани у основи босанског социјалног покрета, од стра
не српске владе превођени у политичко-дипломатске термине. По
четком септембра 1848. Илија Гарашанин, чији је утицај на обли
ковање спољнополитичких потеза српске владе био динамичан, исти
цао је следеће: „Немало сваки дан долазили су ми и долазе христ
јани из Турске, изјављујући највећу готовост сагласити се са сва
ким нашим плановима и предпријатијама. Мене је стид било њима
нашу несрећу приповедати, јер они то неби хтели радо слушати;
зато незнајући шта носи дан штали ноћ, ја сам их свагдар морао
с неким надеждама отпуштати знајући да они без согласија са Ср
бијом нису кадри ништа извршити...”.“ Његова исповест најјасни
је одражава позицију српске владе и недвосмислено указује на ве
лике тешкоће у којима се 1848. године она налазила. У том пара
доксу садржан је и један део судбине хришћанског покрета у Бос
ни, те и наредних година, јер показује немоћ српске владе да по
могне ефикасно захтеве босанског сељаштва. На њега указује један
извештај, упућен Гарашанину из Босне почетком октобра те године,
у коме се истиче: „За ово 7 месеци од када се живље дух народни
у Босни и Херцеговини пробуђује тако је Народ у овим пределима
узаврео да је већ у више места угњетатељима својим одпор давати
почео”.“ Убрзо након овога из Босне су пристизали разни извешта
ји, са још различитијим коментарима и оценама, али сви су се сла
гали у оцени да се покрет проширио у дубину и у ширину. У јед
ном саопштењу, од јуна 1848, који је уследио „са границе јужне
Сербиe” указивано је на следеће чињенице: „Посредством теproвa
цах и сељанах из оближњих босанских местах чује се, да се тамо
* О паралелизму у српској спољној политици и о последицама које су
проистицале из такве праксе на унутрашњем и спољнополитичком плану ис
прино расправља др Владимир Стојанчевић у поменутој студији.
* Илија Гарашанин — Јовану Мариновићу, Крагујевац, 22. августа, 3.
септембра 1848; према; писма Илије Гарашанина - Јовану Мариновићу, СКА
- Зборник за историју, језик и књижевност, Књ. прва (од 29. марта 1848. до
31. децембра 1858), Бeoгрaд 1931, 11.
* АС, Иг, Тома Ковачевић — илији гарашанину писмо ме 269 без оз
наке места, 8. октобра 1848.
148
 социлАлно-политичкА ПРЕВИРАњАу Босни

народ с таквим одушевљењем спрема и да је скоро већ готов про

тив насилног угњетења турскога дићи се”.“
У вишеградском крају српски живаљ је био захваћен немиром
и припремао се за оружану акцију против спахија и турске власти.
При томе је велике наде полагао у Србију, очекујући њену мате
ријалну и моралну подршку. Према подацима које је Гарашанину
саопштавао Тома Ковачевић, његов повереник за политички рад у
Босни, на простору између Вишеграда и Сарајева хришћани су „при
лично и кришом набављали барут”, а у Сарајеву и Горажду тур
ске власти су биле захваћене страхом „да Србијанци не пређу Дри
ну и упадну у Босну”.“
Објашњавају ћи политичка збивања 1848. у Босни и тенденци
је које су се кроз њих изражавале, Гарашанин је, у једном извеш
тају упућеном Кости Николајевићу, саопштио следеће мишљење,
тачније чињенице: „Ја имам јаких доказатељства да се Народ Христ
јански у Босни радује спремању Турака на оружје, јер он из тога
изводи да ће му скорим куцнути час совршеног ослобођења, зашто
он и радо окреће уши свакој страни која га на востаније побуђује.
Народи се ови налазе већ у пуном одушевљењу, да своја права
траже и ако му Порта таква сама дарује обавезат ће га у највећем
степену; но ако она уснека да Народ сам тражи бит ће за њу вре
ме опасно." У односу између захтева сељака и става дипломатије
садржана је једна суштинска и непремостива противречност. Док,
прво, у име неког будућег реда негира постојећи ред и систем, дру
го, свим средствима настоји сузбити прво и дати му један компро
мисни, а не револуционарни правац. По тој логици сам је Гараша
нин настојао да социјалне немире у Босни 1848, и касније, усмери
у компромисном правцу. У том оклевању да им да енергичнију по
дршку бледила је његова популарност међу босанским хришћани
ма. За њих су турски систем, бегови и аге били непомирљив про
тивник, а за Гарашанина, нуждом историјских околности и општим
стањем Србије у то време, истовремено противник и политички
партнер. Тиме се у један социјални покрет са револуционарним теж
њама увлачи двострука игра - он се и помаже, али и ограничава
у оном тренутку када, условљен историјском нужношћу, доводи у
питање политичко-дипломатске нотезе и циљеве српске владе. Ти
ме се у однос српске владе према социјалним покретима у Босни
уноси један мотив подвајања, од кога ће имати штете и ти покрети
и сама српска влада. Циљајући на Портину неодлучност и кратко
видост њених министара, Гарашанин је указивао на њих као на уз
рок нових заплета у Босни, и на Балкану у целини. Предочавајући
последице које би из тога уследиле, он је упозоравао: „Христјани
свуда око нас чекају позив ма од кога па да се подижу. Нама се
сваки дан доносе прошениа у којима се излаже зло стање и моле
* Novine datnatinsko-hervatsko-starvonske, N., 62, zagreb, 17. lipnja 1848,
251.
* Стојанчевић, нав. дело, 226–227.
31 Према: Ј. Милићевић, нав. дело, 103.
149
душАН БЕРИR

за помоћ. Ми сваког на стрпљење упућујемо уверавајући да ће им

Порта скорим помоћ и олакшање учинити. Само један миг — упо
зоравао је он — од стране Хрватске на Босну све би се у један са
хат дигло. То би исто учинило се и на наш глас.” Процењивана
кроз призму хришћанског сељаштва у Босни 1848. и касније вред
ност овог пророчанства остала је само једна бескрајна панса и ни
шта више од тога. Јер, догађаји из 1848. недвосмислено су на повр
шину избацили резон да се побуњени хришћански сељак одликује
најрањивијом структуром — изгубио је јединство са постојећим
државним системом, а да при том не поседује могућности да га у
складу с властитим интересима самостално мења.
Одлука Вилајетске скупштине, одржане у Травнику 1848, уз
немирила је снахије, изазивајући у њима снажне психолошке потре
се. У том смислу најјаче незадовољство они су испољили према оној
тачки у којој је саопштавана одлука да ће убудуће хришћанима за
поведати хришћани, а муслиманима муслимани. Оцењујући је као
опасан преседан са несагледивим последицама, савладани страхом и
индигнацијом, муслимански су феудалци пливали у реминисценци
јама, а оне су досезале чак до првог српског устанка, чији им је
пример говорио много. Сматрали су да би то „личило на поновље
ни пример Шумадије“ (алузија на први српски устанак).“ Поред
свих наведених чинилаца, који су утицали на стварање спољнополи
тичке концепције српске владе у односу на Босну, као и на њене
практичне дипломатске потезе, нужно је поменути и утицај енглес
ке дипломатије. Јер, без тога улога српске владе не би била довољ
но схваћена. Енглеска дипломатија је још 1848. године Србији са
ветовала да се држи по страни и да не подржава или организује
устанке на турској страни.“ Највеће штете од оваквог става енгле
ске дипломатије су имали неослобођени хришћани у Босни и на
Балкану у целини, а свакако и сама Србија, којој су тиме стављана
велика ограничења. Уосталом, и неколико деценија касније исти
мотив биће изражен у држању енглеске спољне политике, која је
истицала, тачније саветовала, и предлагала да устанак у Босанској
крајини 1875—78. треба гушити у долини Велике Мораве. Слично
је становиште према босанском питању заступала француска дип
ломатија, руковођена политиком очувања stаtus quo-а на Балкану,
мада је међу босанским хришћанима ширила илузије скорог осло
бођења испод турске власти.“
иако је Скупштина у Травнику званично укинула обавезу бег
лучења, њена је одлука у судару са стварношћу (са отпором бе
гова) трпела корекцију и вешто била изигравана. У томе се налазио
32. Исто, 105,
53 Novine datm. herv. slavonske, Ne 5, Zagreb, 15. sečnja 1848, 18—19.
34. Види предговор др Милорада Екмечића студији Васиља Поповића, Ис
точно питање, друго издање. Сaрajeвo 1965, VII.
3.- АС, иг, Тома Ковачевић у писму Илији Гарашанину, Ма 392, Београд
10/31. августа 1848.
150
 социшмлно-политичкА ПРЕВИРАњА у Босни

узрок трајног незадовољства хришћанског сељаштва. Оно се мани

фестовало на разне начине и било је условљено бројним разлозима
– постојањем разних видова беглучења, нарочито ангарије,“ која је
током читаве 1848. представљала довољан разлог за буну сељаштва.
Политика турских власти према хришћанској раји била је садржа
на у тактици: не давати раји ништа преко одлука Вилајетске скуп
штине, а и њих, олакшице, рестриктивно тумачити и у пракси још
рестриктивније спроводити. И да је хтео да води друкчију полити
ку,Тахир-паша није био у стању да то чини из разлога што је био
изложен снажном притиску спахија; а њихова мржња и отворени
презир према раји унапред су искључивали могућност мирног ре
шења супротности у троуглу: турска власт – раја — муслимански
феудалци. Позицију везира у Босни 1848. најбоље објашњава и илу
струје један извештај, у коме се вели да се његова власт „од Трав
ника пружала само на удаљености од 4 сата хода.“ Савладани
страхом од последица хришћанског устанка, као и покушаја турске
власти да реформише систем у Босни, муслимански феудалци су
били захваћени слепом и отвореном мржњом према хришћанима и
према сваком прогресу: Таква расположења потврђују, поред оста
дог, чланци из оновремене хрватске штампе. Према једном од њих,
бегови су истицали: „Ми смо ову земљу на сабљу узели, зато ју
власима недамо да је царскими фермани одузму; кад нас цар изce
че, онда нек дели власима земљу.“
Улога католичког становништва у социјално-политичким пре
вирањима 1848. и његово држање према представницима турске
власти, као и према побуњеном српском православном становниш
тву, била је условљена не само његовом верском подвојеношћу
него и циљевима и интересима спољних фактора, првенствено поли
тичких кругова у Хрватској, а у одређеном облику и самог Вати
кана. Још на самом почетку револуције у Аустрији јављано је са
босанске границе да босанско становништво гаји пријатељско осе
ћање према Аустрији, прецизније према Хрватима“ иако се поли
тичка пропаганда из Хрватске донекле доимала и српског станов
ништва у Босни, она је била далеко примамљивија и интересантни
ја за католички део становништва, јер му је систематски потхра
њивала илузију скорог ослобођења не са стране Србије, већ Аус
трије. Они, католици, са интересовањем су пратили политичка зби
вања у Хрватској и Славонији и према њима су одређивали своје
држање. Ту тенденцију повезивања збивања у Босни са истим у
Хрватској и Славонији запажала је турска дипломатија и из тога
извлачила одређене закључке, у складу с којима је одређивала сво
је политичке потезе. У том правцу она је интервенисала код аус
тријског интернунција Штиpмера у другој половини марта 1848.
35 M. З. Влајинац, нав.дело, 105–106.
36 Novine dalm. herv. slavonske, No. 5, Zagreb, 15. sečnja 1848, 19.
37. Исто, 19.
* J. Милићевић, нав. дело, 97.
151
 душАН БЕРић

године“ упозоравајући га да се политичко врење које влада у Хр

ватској и Славонији проширило и на Босну, и да се у њој шире по
буњенички списи са циљем подизања устанка и прикључења Угар
ској и Хрватској.
На оваква расположења босанских католика указује апел, ко
ји су они, почетком маја те године, упутили политичким круговима
у Хрватској. У њему се истиче и осећа порука, која обавезује: »Mi
Ia braćo Hervati... 1. Mi slavjani bosansko-hercegovački upiremo suzne
oči prema vašem vitežkom kraju, braćo Hervati! U najvećem zdvoje
nju, ispod teških okovah, pružamo vam naše desnice, mila braćo. Raz
vijte naš pobedonosni barjak. U vodu i vatru svi smo pripravni sle
diti ga, sve žertvovati za opće dobro majke domovine do poslednje
kapi kervi.«“
Ове мисли одражавају стање политичке свести босанских ка
толика н истовремено указују на тенденцију да се политичко и со
цијално ослобођење реализује не кроз социјални покрет становни
штва, него уз помоћ спољних фактора, оних у Аустрији у првом ре
ду. То је, дакле, битно друкчија процедура од оне којом се 1848.
кретало српско становништво. Захтев за решењем аграрног питања
у складу са интересима најширих маса хришћанског становништва
представљао је идеју и неписани програм око којег се кристалиса
ла воља и енергија српског становништва, што му је омогућило да
се постепено ослобађа апстрактног и уопштеног национализма и
да стекне одређену социјалну и економску свест. За разлику од ње
га, католичко становништво је својим држањем претпостављало по
литичке и друге интересе социјално-економским интересима, што
му је више штетило него користило. Немајући снаге и смелости да
у обликовању властите судбине играју главну улогу, босански ка
толици су избегавали директан судар с турском влашћу и са спахи
јама. Недостатак социјалног динамизма у виду практичне акције
компензирала је активност у тражењу спољне подршке. У оквиру
такве оријентације настао је и захтев, упућен политичким круто
вима у Хрватској почетком јуна 1848. године. У њему се истиче:
»Mi sami ništa učiniti ne možemo, mi smo izgubljeni. Od cara se ništa
dobra nadati ne možemo, jer ga poturice ne slušaju, njegova je oblast
(uticaja i vlasti) u Bosni gotovo isčezla, ovde jedino samosilje vlada.
Vaša je dužnost ovu prigodu upotrebiti i nas cvileće utešiti. To je na
ša vruća molba«.“ У „Молби од све Босне”, упућеној вероватно ба
ну Јелачићу, наводи се да босанска раја „има велико уфање” на ње
га; моле га да удари на Турке, а такође ће се на његов мит сви ди
ћи на Турке.“- иза овога стоји мисао Јелачића да, ако не успе са
походом у Мађарску, намерава да изврши оружани напад на Босну
у циљу њеног припајања Хрватској.
* Види напомену. Na 14.
- Novine dalm. herv. stavonske, N; 104, Zagreb, 23. rujna 1848, 420.
4. нав. новине, No. 57, Zagreb, 6. lipnja 1848, 231.
4.- Ј. Милићевић, нав. дело, 99.

152
 социјAлно-политичKA IPEBИРАЊА у КосНИ

У Загребу је међу илирским активистима владало уверење да

се Босна може диверзантским деловањем припремити за устанак,
па су се 1848. надали да ће се „славено-мађарски рат” свршити и
обратити према истоку. У ту је сврху Матија Мажуранић, као већ
прекаљени обавештајац, добио дискретан задатак да надзире Босну.
Он је уочи револуције, тада већ по други пут, ишао у Босну, одак
ле је у Загреб слао праве шпијунске извештаје“. Веровало се, нај
зад, да су и »naši muhamedovci sporazumni da se Bosna bez unutar
njeg krvoprolića pripoji Hrvatskoj«...“ Кад се чинило да је време за
акцију дозрело, илирски вођи послали су Матију Мажуранића у
Босну. Резултати тога били су далеко испод очекивања. Последица
тога сазнања била је његова порука, упућена у Загреб, у којој је
са призвуком горчине истицао да је 95rez ikoje nadežde za našu
stvar«. То је било у јесен 1849. године.“ Неуспех илирских планова
у вези са Босном утицао је на Мажуранићево убеђење да су сви
покушаји узалудни, тим пре и утолико више што је расплет дога
baja 1848. ишао другим и супротним правцем од очекивања да ће
се »slaveno-madjarski rat obratiti proti istoku«, како се, поред оста
лог, и он надао. Ти су планови о рушењу турске власти у Босни би
ли одсјај ранијих планова илираца, који су у Четрдесетосмој виде
ли могућност остварења тих замисли. Сам је Гај неколико година
раније истицао: »Prije svega treba pod izlikom oslobođenja od mu
ћamedanskog jarma kršćane, koji se nalaze u teškoj stisci, dići na
bunu na otvorenoj stazi Ilirije, kojoj je već dodijala bijeda i strane
makinacije sada u toku, naime u Bosni, Turskoj Hrvatskoj, Hercego
vini, Albaniji i Srbiji, i to pomoću mojega, svagdje po planu izgrađe
nog posredovanja i pomoću vladike Crne Gore. . . pa u duhu naših za
jedničkih interesa podvrći se ruskom žezlu«.* У »Poslanici popu Ke
rubinu« Фран Мажуранић је, говорећи о Матијиној активности на
плану припреме политичке и војне акције у вези са припајањем
Босне Хрватској, писао следеће: »Ni vama ni drugima, neće biti poz
nato, da je Matija Maž. Bosnu na ustanak pripravljao. Za vrijeme Je
lačića bilo je sve pripravno, pa su i naši Muhamedovci bili s time spo
razumni, da se Bosna – bez nutarnjeg krvoprolića — priklopi Hrvat
skoj. . . samo toliko znadem, da je Matija, kano i brat mu Ivan, bio
proti tome, da se 1848. godine ide na Madjare. Kad je Matija 1848.
očuo, što se sprema, doleti u Zagreb i dovikuje Jelačiću: Ne idi bane
* Милорад Живанчевић, Једна нерасветљена мисија хрватских препо
родитеља у Босни и Црној Гори, Прилози за књижевност, језик, историју и
šролклор, год. ХХVII, свеска 3—4, Београд, 1961, стр. 252–257.
45 Fran Mažuranić, Poslanica popa Keribinz, према: Ivan Brlić, O braći
Afažaramićima, Matiji i Ivanu. Građa za povijest književnosti hrvatske, JAZU. –
Zagreb, knj. 24, Zagreb, 1953, 117.
* Матија Мажуранић. — Векославу Бабукићу у Загреб, писмо број
27, у Сарајеву на 30. 9. — бра 1849; Arhivška grada o Miatiji Mažuraniću, Građa
za povijest književnosti hrvatske, knj. 24. ..., 152.
* Милорад Живанчевић, Људевит Гај, Зборник за снавистику, МС свес
ка 3, Нови Сад, 1972, 76.

153
душiАН ВЕРИR

preko Drave! Čekaj! Pusti Švabu i Madjara, da se medjusobno izjedu.“

Al' je general Jelačić imao svoje zapoviedi...” Иако су се овакви зах
теви уклапали у политичке планове кругова у Загребу, ови нису би
ли спремни на акцију, између осталог, због тога што се сама хрват
ска политика 1848. налазила у ропцу и била паралисана сукобом
међу најутицајнијим личностима у њој. У недостатку могућности
да се активније ангажује у Босни и да енергичније упливише на
прилике у њој у смислу пружања подршке католичком становниш
тву, она је мистификовала стварност и ширила илузије скорог ос
лобођења. У оквиру оваквог односа према политичкој стварности
у Босни пружана су обећања католичком становништву о томе ка
ко ће их Јелачић ослободити.“ Али су се она убрзо показала као
неодговорна и недостојна поверења. То су потврдили сами догађа
ји. Наиме, ђаковачки бискуп Куковић молио је Тахир-пашу да на
роду објави да су вести о томе како ће бан Јелачић извршити на
пад на Босну, у народу иширене, лажне.“ Из уважавања Тахир-па
шине инструкције проистицала је одлука Редодржавништва Босне
Сребрене (Bosnae Argentinae), којом је католицима забрањивано
»da pišu uopće sa štokavskim agentima (aluzija na franjevce, Garaša
ninove poverenike u Bosni), koji narod potiču na ustanak, primaju
zagrebačke novine i tršćanski Sidschlawische«“. У хрватској штампи,
која је с највећим интересовањем пратила политичка расположења
у Босни, штампан је чланак под насловом »O želji bosanskih kato
lika da se pripoji Herceg-Bosna s Hrvatskom«. У њему се апелује:
»priskočite svojoj jednokervnoj braći u nevolji, dignite svoje vitežke
krepke mišice i raskinite jedanput teške lance, koje evo 4 stoletja na
gerocu bratje vaše ilirsko-bosanske vise, pak nas onda pod vašim bar
jakom vodite protiv vašim i našim dušmanima”.“ Ова представка је
истовремено израз немоћи и несхватања да је живот активни извор.
То потврђују и чињенице да се у пролеће 1848. међу католичким
живљем у Босни чула песма која је носила политичку поруку —
»do dva do tri dana, eto nama Jelačića bana«, a у Херцеговини: »Pi
vala su dica Hercegovci, / turska dica skupa i hrišćanska, / Eto bana za
nedilju dana. /Jelačića silnogjunaka«.*
Наведени примери указују на неизграђеност политичке и со
цијално-економске свести код најширих маса католичког становни
штва и на чињеницу да је она била замагљена. Уосталом, те масе
нису имале јасну представу о односу политичких снага у хрватској
политици и у Аустрији у целини, из чега је проистицала и скроз по
грешна представа о улози Јелачића у догађајима 1848. у Аустрији.
* Fran Mažuranić, Postanica popu. Kerubinu, I. Brlić, O braći Mažurani
čina, Matiji i Ivana, Građa za povijest književnosti hrvatske, књ. 24, 117.
*7 Нав. новине, No 57, од 6. lipnja 1848, 231.
* Dr fra Julijan Jelenić, Izvori za kulturnu povijest bosanskih franjevaca,
Sarajevo 1913, 175–176.
* Исти, Кtilitira i bosanski franjevci, knj. II, Sarajevo, 1915,210–211.
3. Цитирано према: Dr. fra Rastislav Drljić, Prvi Ilir Bosne fra Martin Ne
сtić 1810—1895, Sarajevo 1940, 66.
5. Исти, нав. дело, 66.
154
 социJAЛНо-политичкА ПРЕВИРАЊА у Босни

Иако су постојали планови за напад на Босну, Аустрија то тада још

увек није дозвољавала, јер јој је било стало до добрих односа са
Турском, што је подразумевало, свакако, и обазрив став њене дип
ломатије према догађајима у Босни. Крајем јуна 1848. обратио се
бану Јелачићу један католик из Босне. У своме писму молио је аус
тријског цара да пружи подршку католичком становништву, прав
дајући своје захтеве следећим чињеницама: »Turci su im dodijali,
stajalo je u saopštenju, i samo na jedan mig carev svi bosanski hriš
cani biće spremni uvek.«“ Више склоно компромису и везивању сво
је судбине за јачег него практичној акцији, католичко становниш
тво је испољавало склоност пребегавања у Аустрију, односно у Хр
ватску и Славонију. Та је појава, између осталог, нотирана у јед
ном извештају, упућеном из Славонске границе у Беч почетком ма
ja 1848. године. У њему се каже: »krstjanluk bi bižao ovamo, al' ne
dadu jim, eh, i tamo će trebovat«.“ Овај извештај говори много:
иако не одражава званичне ставове хрватске политике, он указује
на присуство једног широко распрострањеног уверења, чија је срж
садржана у навици да се с католичким становништвом Босне ра
чуна као средством у реализацији спољнополитичких циљева или
ризма, који је већ увелико био у стању перманентне кризе и пос
тепене, али неизбежне дезинтеграције. Његове заблуде, уверења и
планове хрватска је политика 1848. узимала за своје и по њима је
одређивала ставове према политичким збивањима, и у том контек
сту према социјалним крстањима у Босни те године. Иза тога су
се крили планови о прикључењу Босне Хрватској, који су происти
цали из спољнополитичких планова самог илиpизма.
Већ је указано на улогу Ватикана у обликовању политичких
расположења међу босанским католицима. Суштина њена је у по
кушају да се психолошким мерама искорењује сваки социјални ра
дикализам међу католицима, чије би деловање уносило мотив суко
ба на релацији католички живаљ — турска власт и бегови, иако је
то било у супротности са стварним интересима тога становништва.
Због тога, то је покушај да се и најмањи знаци незадовољства като
лика разоружају позивањем на чистоту вере. У суштини, тај поку
шај Ватикана био је против стварних интереса католичког станов
ништва, чега оно у потпуности није било свесно, а поготову био је
против српског православног становништва. У настојању да като
лицима спречи учешће у социјалним и политичким збивањима, ко
јима је било захваћено српско становништво, Ватикан је инсисти
рао на верским разликама између једних и других. На таква насто
јања недвосмислено указује један извештај, у коме се истиче да
је папа писао босанском бискупу и наложио му да интервенише код
фратара да они саветују католичком живљу да са православнима,
који се спремају забуну, немају никакав договор.“
* Архив Југославенске академије знаности и умјетности — Загреб, Acta
selilaciciana, III. fasc., Бужим, 28. јула 1848. год.
* И. А. Брлић у писму Андрија Торквату — jрину у Беч, Ne 101, Брод,
1. свибња 1848; I. A. Brlić, Pisma sinu II, Zagreb 1943, 16.
* АЈАЗУ, Аcta Jelaciciana, нав. док. од 28. јуна 1848. године.

155
дVIIIАН БЕРИН

sk. se

Догађаји у Босни 1848. године, упркос свему, у „крајњој ин

станци" представљали су ситан фактицитет, осуђен на локалне ок
вире и на још мањи домашај, без довољно снаге да их трансценди
рају и да се претворе у један масован догађај, који би покренуо
целокупну енергију најширих маса хришћанског становништва на
један покрет ширих размера, са крајњим циљем рушења турске
власти. Ниједна од супротстављених страна у Босни те године није
била у стању да у складу с властитим интересима из основа мења
политичке, социјалне и економске прилике и односе, тј. систем у
целини, Тахир-пашина активност није резултирала неким значај
нијим успесима. Напротив, она је још више продубила постојеће
супротности, иако је желела супротно, и централну власт у Цари
граду дефинитивно је учврстила у убеђењу да се сложена ситуација
у Босни не може превазићи реформом, него интервенцијом силе.
Такво сазнање узимано је као претекст Латасовој казненој експе
дицији против старих бегова, земљишне аристократије, чија су са
мовоља и насиље у односу на хришћанско становништво и сепа
ратизам који се иживљавао у контрасту према реформној полити
ци Порте били главни узрок несређених политичких, социјалних и
економских прилика и односа, разуме се, уз остале узроке, о којима
је већ било речи. Делујући 1848. у троуглу: турска власт – беговат
— хришћанско становништво, чији су интереси били дијаметрално
различити, Тахир-паша је заступао политику ублажавања супротно
сти међу њима. Посматрани у целини, догађаји из 1848. године ни
су ублажили ниједан од узрока који су довели до њих. Штавише,
они су још више заоштрили постојеће супротности, а хришћанском
становништву оставили су у наслеђе само илузију скорог ослобо
ћења. Ниједна од супротстављених страна није ии издалека била
задовољна исходом збивања те године. Турска власт је била осује
ћена у свом напору да путем реформи реши основна питања од ко
јих је зависила њена даља судбина у Босни, чиме је учињен само
корак даље према њеној властитој пропасти; бегови су се само још
више приближили тренутку оружаног сукоба с том влашћу, док је
хришћанском становништву у наслеђе остављено још неколико де
ценија тешких страдања.
душан БЕРИН.

R 6, s. u m e

TROUBLES SOCIAUX-POLITIOUES EN BOSNIE ET

HERZEGOVINE EN 1848.

Les troubles sociauх-politiques en Bosnie en 1848, sont solide

ment impri. dans le mouvement de l'émancipation et de la libéra
tion de la population chrétienne, en premier licu de la paysannerie,
156
 COHlUAHHO-DOHHTHlll-(A ПРЕВИРАЊА Y БОСНИ

qui dc‘coulait de la crise sociale et politique que subissait l'Empire

Turc et qui etait en Bosnie bien plus intense et plus aigue que dans
n'importe quelle autre région de l'empire.
Le point central du problème social qui le conditionnait, et sous
l'effet de facteurs extérieurs qui animaien-t le mouvement social et éco
nomique dc la population chrétienne en 1848, étaient les multiples sur
charges imposées à cette population, en premier lieu à la paysannerie,
alors que les causes en étaient la déchéance du pouvoir turc et la dégé
neresccnce des rapports agro-léguax anciens.
Leur politique fiscale, qui atteignait la population chrétienne
créa le material social et politique pour une confrontation permanente
et pour des crises desquelles surgissaient par une force élémentaire
les agitations de cette population en 1848, et pendant les années pré
cédentes. La résistance la plus forte, opposée à la politique réforma
trice de la Sublime Porte, venait de Bosnie. A la tête de celle-ci se
trouvait le »begovata (les beys turcs), dont l'existence se prolongea au
delà des limites valables dans l‘Empire (1840), се qui est une preuve
de plus de l’impuissance et de la stérilité de cette politique. Elle est
dictée par une connaissance claire qu’une exécution conséquente de la
politique réformatriec du pouvoir central en Bosnie signifierait la fin
d'une position privilégiaire et d’un pouvoir arbitraire des gros proprié
taires terriens et par cela même, la fin d'un exploitation atroce du
travail du populo de la part de cet anachronisme social et politique
de l'Empire réformé.
Les troubles socio-politiques de 1848, sont la conséquence de
l'impuissance du pouvoir central dans sa politique réformatrice en
Bosnie. L'année 48, trouve le paysan chrétien dans un statut double
ment assujeti et de surcharge fiscale: d'une part par l'Etat, et par le
»ëiftluk-sahibijax, (propriétaires terriens du XIX° siècle) d'autre part.
Ces deux formes d'exploitation, malgré leur désunion mutuelle et le
désaccord de leurs porteurs par rapport à la population, en tant qu'ob
jet commun de l'exploitation. se trouvaient dans un rapport de com
plémentariété naturelle et réciproque, aggravant et approfondissant
continuellement les causes de la révolte sociale de la population chré
·
tienne. “·
La confrontation permanente de cette population avec le pouvoir
turc et avec spahis, manifestée par un grand nombre de. troubles so
ciaux qui se déroulèrent au cours de la première moitié du XIX° siècle,
eut comme résultat la création dans les années cinquante des bases
sociales qui auront pour résultat des rapports quelque peu changés,
entre les spahis et les paysans corvéables. Les troubles socio-politiques
de 1848, accèlcrèrent objectivement et historiquement ce processus.
Dans les circonstnces ou le pouvoir central en Bosnie était dou
blement conteste', bien que de deux directions diamétralement oppo
sées. ayant des différents buts: de la part des gros propriétaires ter
riens. dcs begovats à cause de leur opposition à la politique reforma
trice menée par la Sublime Porte, d'une part, et d’autre part, par la
population chrétienne, chaque influence де la révolution européenne,

157
JYUJAH ·».qu

venue par le truchement direct de la monarchie habsburgeoise, et les

actions politiques de la Serbie et du Monténégro, renfermaient en
elle-mêmes une menace dangereuse pour son existence. Des mesures
répressives entreprises à l’encontre du populo sont la conséquence de
cette connaissance, mais en même temps aussi un signe de l'impuis
sance dc ce pouvoir à se confronter aux mouvements sociaux intérieurs
et à la révolution européenne qui en plus de l'influence efficace de la
Serbie que nous avons déjà mentionnée, lui donnait une impulsion
puissante.
Les agitations socio—politiques dc 1848, encardrées dans un puis
sant mouvement antifćodal pour la libération du pouvoir turc ont
provoqué une double réaction et contre-attaque qui s'ensuivit venant
de deux directions différentes. Cette réaction menaçait en même temps
les intérêts du pouvoir central turc, de même que le système politique
de la Monarchie Habsburgeoise, dont les cercles politiques voyaient
dans cette révolte une base yougoslave qui était implicitement impré
gnée dans les mouvements révolutionnaires de 1848—49, chez les Cro
ates et les Serbes de la monarchie. de même que dans lcs mouvements
antifćodaux et de libération du côté turc, (en Bosnie, Bulgarie, et dans
toute la Péninsule Balkanique). Pour ces raisons et d'autres encore,
les cercles gouvernementaux et les Cours des deux empires voyaient
en cette agitation politique de ces années dans le bassin danubien et
les Balkans, un danger réel pour leurs intćrčts. L'attitude extrêmement
négative envers ces mouvements était la suite de leur conscience de
се fait.

158
 ИДЕЈЕ О АРБАНАШКОЈ АУТОНОМИЈИ И НЕЗАВИСНОСТИ
1876–1880. ГОДИНЕ
Као реакција на закључење Санстефанског мира, а уочи почет
ка рада Берлинског конгреса, основана је 10. јуна 1878. тзв. Приз
ренска лита. Њен основни задатак био је у томе да не дозволи да
се од Отоманског царства, у коме су живели Арбанаси, отргне што
год од области које су они сматрали својим. Кад се поставило пи
тање нових грчко-турских граница, а и због односа у Призренској
лити, почео је у Јањини и Превези да делује огранак Лиге за јужне
епирске крајеве. Ове две организације координирале су своје акци
је, пре свега, преко Комитета основаног у Цариграду нешто раније,
али су ипак биле посебна тела, политички неједнако развијена.
Арбанашка лига у време спровођења одлука Берлинског кон
греса несумњиво је имала велики значај не само за Арбанасe него
и за друге балканске народе. С обзиром да политичке концепције те
организације нису довољно проучене, доста варирају научни судо
ви о њеној национално-политичкој идеологији. Приликом стогодиш
њице Призренске лиге у нашој земљи посебно је наглашен њен ау
тономистички програм, па се могао стећи утисак да је борба за
аутономију у оквиру Османлијског царства била не само главна са
држина рада него и мотив њеног постанка. Познато је да се још
пре оснивања Призренске пиге код Арбанаса јавила идеја о удру
живању вилајета у којима су живели Арбанаси у један аутономни
вилајет под султановим суверенитетом. Мање је познато да се у ис
то време ишчаурила и идеја о пуној независности Албаније као др
жаве. Исто тако, недовољно се обраћа пажња на то да није посто
јала једна разрађена и опште прихваћена идеја о аутономији, него
да су се у разним срединама јављале аутономистичке концепције
различитог квалитета. И заинтересовани спољни чиниоци (Порта,
неке велике силе) имале су сличне концепте, који су се у извесним
моментима мешали или чак подстицали такве планове у редовима
Арбанаса.
Различитост у постављању арбанашког питања није настала са
мо због тешке ситуације, изазване решавањем тзв. источног питања
после санстефанских одлука, него и због стања у коме су се Арба
паси тада налазили. То стање није било завидно: општа привредна
заосталост и запуштеност, јака укорењеност феудалних елемената,

159
њ01 wмил ХРАБАк

верска поцепаност, минимална писменост, недостатак у маси наро

да арбанашке националне свести. Пред таквим стањем нала
зили су се, с једне, стране паше и бегови, који су тешко кидали с
Турском, која им је обезбеђивала класне привилегије, а, с друге
млада трговачка буржоазија и интелигенција, настала из разних
класних слојева. Због опште слабости националног фронта, код во
дећих арбанашких политичких људи била је присутна увереност да |
се морају ослонити на Порту или неке велике силе, већ саобразно
политичким условима и односима, јер према себи нису имали само
империјалистичке велесиле, него и незајажљиве мале балканске др
жаве.
Једна од слабости у изучавању арбанашких организација 1878
—1881. јесте неулажење у конкретне тематске обраде и нерешава
ње кључних питања коришћењем приступачне, нарочито архивске
документације, него олако давање сумарних оцена, под изговором
да се тако обухвата целокупност збивања и проблематике. Чак и
мишљења класика марксизма-лењинизма се произвољно наводе и
тумаче. Недовољно се исцрпљује релевантна, нарочито страна из
ворна грађа, уз објашњење да тзв. спољни фактор не може бити
одлучујући у друштвено-политичким збивањима; делимично има и
свесног занемаривања, зато што извештаји страних чинилаца, као
непосредних и заинтересованих сведока, не говоре у прилог скро
јених теза. Неки аутори такве извештаје a limine oдбацују, јер су
наводно антиарбанашки. Држећи се методолошког става да се уку.
пна оцена може доносити тек после многих претходних студија,
овде ће се обрадити једно специфично али битно питање. Поред
већ објављених радова, од страних извора нарочито ће се користити
реферати и телеграми
представника, који нисуиталијанских
били непосредно умешани у дипломатских
и француских расплет дога
ђаја.

1. Аутономистичке идеје код Арбанаса пре оснивања

Призренске лиге

Кад су начела реформи прокламованих у хатишерифу од Гил

хане (1839) почела да се спроводе у пределима гегерије (1843) и
Тоскерије (1845), јавио се отпор брђана, јер су у централизаторским
мерама Цариграда видели крај својих вековних „Венома", тј. пле
менске самоуправе. Ипак, никакав захтев за аутономијом макар и
таквом која би обухватила само католичке племенске области се
вера, није тада поднесен. Тога није било ни у познатој побуни бр
ђана и сељака у Лаберији (1847), у којој су радне масе села устале
против феудалних магната. Ипак, феудалци, обично непријатељски
расположени према Порти, још почетком 70-их година уживали су
знатан друштвени угледу широким слојевима Арбанаса“
1. K. Frashëri, Histoire d' Albaniе, тirana 1964, 126, 129-30, 134. – после
доношења устава у Отоманском царству (1876) у Албанији нису у маси биле
популарне било какве реформе, које би значиле изједначавање свих поданика
160
 идЕЈЕ 0 АРЕАНАнкој АутономијИ И НЕЗАВИСНОСТИ

Идеја о законски конституисаној политичко-административној

самоуправи Арбанаса јавила се 60-их година код првих буржоаских
политичких мислилаца из редова католика. Творац једног таквог
програма Зеф Јубани сматрао је арбанашки народ у том моменту
као већ формирану нацију, којој би политичка самосталност припа
дана по природном праву. Крајем поменуте деценије један круг
списатеља и песника у Цариграду тражио је од Порте одобрење за
просвећивање арбанашког народа на матерњем језику, као и огра
ничење рада страних пропаганди. Представници младе арбанашке
буржоазије нису били неки заклети аутономисти, пошто је и за
њих, као и за буржоазије других народа у сличним околностима,
аутономија била само први корак ка потпуном отцепљењу. У току
постојања аутономије омогућио би се у арбанашким крајевима бр
жи развој привреде и друштвених односа, напредовала би општа
култура и ојачала национална свест.“
У редовима арбанашке трговачке буржоазије, пословно доста
зависној од иностранства, јавила се већ тада и мисао да су сазрели
услови за дизање општег устанка и за извојевање пуне независно
сти. Оживотворење таквих схватања није тада било могуће: 1 —јер
је турска царевина била још толико моћна да скрши евентуални
покрет Арбанаса, који још нису били довољно национално свесни а
били су верски подељени; 2 — јер је у Арбанаса постојала још вр
ло снажна феудална класа, која је своју социјалну егзистенцију ве
зивала за Отоманско царство; 3 — јер би се мала арбанашка др
жава, неразвијена у свим видовима, тешко могла ухватити у кош
тац не само са заинтересованим велесилама него и са балканским
државама које су полагале право на национално мешовите тери
торије.“
Још пре избијања тзв. источног питања са устанцима у Херце
говини и Босни јавио се немир међу хришћанима на северу Алба
није где су незадовољници хватали везе са Црном Гором и Срби
јом, надајући да ће уз њихову помоћ основати засебну арбанашку
кнежевину“. У нешто јужнијим пределима израђен је план за заје
пред законом и губљење привилегија муслимана. Њих је ту била спремна да
прими незнатна мањина састављена од крупнијих феудалаца, представника ви
соког клера и велетрговаца; ова слојеви су били довољно јаки да им није
било потребно да се ослањају на привилегије као муслимани. За широке масе
народа уставне реформе биле су „централистичка окупација”. Не само брђани
него и сити феудалци, еснафске старешине и остало становништво села и
града борило се пред Портиним централизмом за старе повластице, у сушти
ни засноване на приоритету ислама, уколико није реч о католичким племе
ницима (S. Pollo – A. Puto, Histoire de l' Albanie ales origines a nos jours, Rou
anne 1974, 127).
* Š., Rahimi, Pitanja autonomije Albanije u okviru osmanskog carstva 1877
-1881, Međunarodni natični skup povodoria 100-godišnjice ustanka i Bosni i Her
cegovini, drugim balkanskim zemljama u #: krizi 1875—1878. godine, t. I,
Sarajevo 1977, 328—9 (ту види албанску литературу о питању аутономије у
доба Лиге).
* Š. Rahimi, н.н. 329.
“ И. Г. Сенкевич, Албаниа в период востoчнoго кризиса, Москва 1965, 64.
161
њorwмил ХРАБАк

днички наступ Арбанаса и словенског становништва у Македонији

против османлијских власти. Исаија Радев Мажоски наводи у сво
јим успоменама да је 1874. ступио у везу са истакнутим Арбанасима
и да су му они саопштили да се припремају за ослобођење и про
лашење Албаније за независну државу. Цариградска конференција
(децембра 1876) указала је арбанашким политичким људима да се
султаново царство налази пред поделом и да они треба да за себе
осигурају своје.“
јидеје о самосталности балканских народа најпре је изразила
Русија“ приликом разговора у Рајхштату (8. јула 1876) руска и аус
тријска страна предвиделе су, ако дође до распада Османлијске
империје, да Албанија постане независна кнежевина;“ том приликом
Аустрија је више нагињала аутономији арбанашких области, док
ова могућност уопште није била поменута у руској верзији о том
споразуму“. И приликом следећег сусрета руских и аустријских ди
пломата (15. јануара 1877. у Будимпешти) предвиђено је стварање
независне Албаније у случају ликвидације европске Турске.“
Године 1876. дошао је на Крф. Мислим Ђулека, познати народ
ни првак, да се са грчким Епирским одбором договори о заједнич
ком грчко-арбанашком дизању устака. Ђулека се није могао сло
жити са грчком тезом да се устанак подигне само у Епиру односно
у јужној Албанији, него је тражио да се он прошири и на остале
арбанашке крајеве. Због тога није ни дошло до споразума."
У то време, према једном српском хисториографу, Абдул-бег
Фрашери, будући лидер Призренске лиге и протагониста аутономи
стичког програма, агитовао је у Јањини за независну Албанију и ус
пео је да за ту идеју загреје све виђеније Арбанасe тога краја. Ар
банаси у ширим народним слојевима, наводно, нису могли да пре
жале ранију самосталност са племенским главарима на челу.“
После обнародовања Лондонског протокола (марта 1877) а пре
руске објаве рата Турској (24. априла 1877) известан број угледних
5. Š. Rahimi. n. n., 329–30; E. Plana, Bosanski ustanak i Albanci 1875–77,
Međunarodni skup povodon 100-godišnjice ustanka, t. I, 131.
8 La politica i estera dell' Italia izegli atti, documenti e discussioni parla
mentari dali 1861. al 1914, vol. II, t. 1 (1876–1883), a cura di Giacomo Petricione,
Roma, 1973, 8 (састанак 18. XII 1876, дискутант I tuigi Micchi из Козенце).
* Историја дипломатије, у редакцији акад. Потемкина, књ. II, Београд
1949, 35; Б. Храбак. Прна Гора и Арбанасиs; источној кризи 1875—1878. Сто
годишњица црногорско-турског рата 1876–1878, Титоград, ЦАНУ, 1978, 126—7.
8. И. В. Козменко, соoрник договоров Россин с другими государствами
1656—1917, Москвa 114—8; М. Пандевски, Балканите и Македониа в политиката
je prijerime сили то време на Източната криза 1876-78 г., Мост (ниш)
* Die Grosse Politik der europischen Kabinette 1871–1914, Band II, Berlin
1922, 114–5; В. Поповић, Источно питање, Београд 1928, 140; B. Stulli, Albansko
pitanje, Rad JAZU 318, Zagreb 1959, 299.
1929 „кјокамара. Източниот, вљтрос, и Бљагариа 1875—1890, Софиa 1929,

24 * Ј. Хаџи-Васиљевић, Албанска лига-Арнаутска конгра, Београд 1909, 32,

162
 идЕНЕ 0 АРБАНАШКОЈ Аутономији и нB3АВИСНОСТИ

личности, међу којима и Абдул-бег Фрашери, сакупио се у Јањини

да би припремио меморандум отоманској влади. У том документу
тражио је да арбанашке области, дотад одвојене у разним вилаје
тима, буду окупљене у један једини арбанашки вилајет; његова ад
министрација била би поверена чиновницима Арбанасима; настава
у школама и поступак у судовима обављао би се на арбанашком
језику; регрути родом из те целине вршили би војну дужност у
jраницама вилајета; локални буџетски извори били би највећим де
лом намењени потребама вилајета. Меморандум је, дакле, тражио
административну аутономију за сједињене арбанашке крајеве. Кад
су због насталог рата с Русијом клаузуле Лондонског протокола ос
тале мртво слово на хартији, ни јањинском меморандуму није се
придавала важност.“
Још раније, почевши од првог српско-грчког споразума из 1861
који је предвиђао и поделу арбанашких крајева активирали су се
Арбанаси давно насељени у Италији. Уз помоћ италијанске владе
(1862) основан је »Соmitato Greco-Slavo-Albanese«, који је требало
да акцију удружених балканских народа повеже с Италијом. Од
августа 1875. почела је по Италији жива агитација за прикупљање
добровољаца за помоћ устаницима Херцеговине и Босне. У другој
половини наредне године нарочито је била запажена политичкопро
пагандна делатност „Лиге за ослобођење и братство народа словен
ско-хеленског полуострва” са седиштем 3, Милану. Њеном иници
јативом основан је посебни. „Италско-арбанашки одбор за ослобо
ђење источних (ба sких) Арбанаса". Одбор је у прогласу из сеп
тембра 1876. позвао Арбанасe да пруже руке Југословенима у бор
би против муслиманског деспотизма. И у тајној конвенцији закљу
ченој између Русије и Аустро-Угарске 15. јануара 1877. било је пред
виђено да ће се, у случају потпуне супротности турске власти у Ев
ропи, образовати као независна држава и Албанија. Управо у то
преме са изаслаником католичких Миpдита био је на Цетињу и Ита
siо-Арбанас и шеф Итало-арбанашког комитета са Сицилије Пјетро
Кјара. Неки италијански листови писали су о наводној намери
„Скадрана и свих Арбанаса да се обрате италијанској влади, тра
жећи службено њен протекторат и подршку”. Тако су арбанашко
питање постављале и заинтересоване велесиле према својим интере
сима, потребама и циљевима.
По мишљењу групе Итало-Арбанаса нова арбанашка држава,
с обзиром на опасност од суседних држава, требало би да уђе у кон
федерацију или дуалистичку монархију Грко-Арбанаса, слично Аус
гро-Угарској. Кад су током тзв. источне кризе буржоазије балкан
ских држава, подржане од великих сила, покушале да поделе арба
нашке области, група је напустила првобитне позиције и прешла је
* K. Frashëri, н. д., 135; S. Skendi, The Albanian national awakening 1878—
—1912, New Jersy 1967, 88; Сл. димевски, „Призренска лига” според извештаите
на странските конзули, Гласник на Институтот за национална историја (Ско
пје), бр. 3/1975, 103.
is B. Stulli. н. н., 290–1, 295, 297, 298, 300, 301,299.
163
њorwмил ХРАБАк

на страну аутономиста“. Идеја са федерацијом требало је, по ита

лијанским плановима, да затвори пут аустроугарском ширењу у
Босни и даље.“
Наступ Мирдита био је вишеструко значајан. Налазећи се са
Портом у конфликту још пре избијања црногорско-турског рата и
одржавајући повремене везе са Цетињем, они су се у јесен 1876.
одлучили на устанак, повукавши за собом или пасивизирајући у
турским војним редовима остале католике земље. Мирдитски нас
ледни главар млади Пренк Биб Дода носио се (почетком 1877) миш
љу да уз помоћ Црне Горе и неких велесила успостави независну
кнежевину католичких брђана северне Албаније, кнежевину која
би се политички наслањала на Црну Гору и с њом заједно насту
пала.“
Концепције Итало-Арбанаса нису прихватили Арбанаси мусли
мани. Они су чак у Ругову убили двојицу католика који су расту
рали проглас Комитета из Сан Деметрио Корона (пров. Козенца) од
18. септембра 1876, који је пледирао за независну арбанашку др
жаву. На северу се идеја о пуној одвојености од Турске тешко про
бијала и у маси народа. На југу пак, Порта је осујећивала сваки
покрет у корист потпуне самосталности Албаније.“
Скадарски муслимани нису веровали да је могуће њихово из
једначење са хришћанима, док су католици рачунали са независ
ношћу или бар са аутономијом. Италијански конзул у том граду
Бернардо Берио плашио се да независна Албанија не буде јадна и
варварска, као што је сматрао да би мале арбанашке аутономије
биле само на штету општем развитку, држави па и самим Арбана
сима.“ Ипак, поред шире арбанашке био је и за специфичну като
личку аутономију северне Албаније под вођством Мирдита.“ Она
шира арбанашка аутономна држава допринела би очувању турских
поседа на западном и средишњем делу Балканског полуострва а
Европу би избавила од словенске најезде“. У јесен 1877. париски
Mond је писао да Мирдити, Хоти, Клименти, Шкреље и друга ка
* E. Plana, н. н., 131–2 (према А. Буди).
* Historia e popultit shqiptar, t. II, Prishtine 1968, 112.
* Б. Храбак, Католички Арбанаси за време источне кризе (1875–1878),
prigraig; записи бр. 3-4/1977, Титоград. – допис једног католика из љеша
од 26. XII 1876. јавно је затражио политичку аутономију за католике, као
што су је уживали Срби после устанка и која је Грке одвела независности
(Gazzeta di Venezia 5. I 1877, 1-2),
* Ј. Хаџи-Васиљевић, н. д., 28. и 47.
* Archivio storico del Ministero degli affari esteri (v даљем pºi:
ASMAE) serie Politica 1867—1888, Turchia, busta 214. Na 254, Скадар 8. I 1877,
бр. 222 и 22, I 1877, без броја.
* ASMAE,_b. 227, Ne 1477, Скадар 17. Iv 1877, бр. 252; b. 215, No. 1381,
Скадар 10. IV 1877, бр. 253.
2. ASMAE, b. 218, B. Beriо: Questione albanese, скадар, децембра 1877.
164
 идљив о АввAнАшкод Аутономили и нвалвисности

толичка племена северне Албаније желе своју католичку аутономи

ју са самосталном владом.“
На самосталности Арбанаса су током 1877. године радила и
два моћна круга у самом Цариграду. Један су сачињавали интелек
туалци око каснијег Централног комитета, а други — котерија тур
ских политичара у престоници, која је, лишена утицаја, била про
тив рата с Русима, те се користила сваком незгодом Порте да по
јача своје позиције. Та клика је, наводно, наговарала Арбанасe дa
траже отцепљење од царства или да бар захтевају посебне кнеже
вине (шалуке), под наследним старешинама. Ти политичари су одр
жавали непосредне везе са Централним комитетом у Истанбулу и
са Арбанасима косовског и битољског вилајета“
у јесен 1877. године основан је у Цариграду Централни коми
гет за одбрану националних права Арбанаса. Програм Одбора био
је обелодањен у листу Tercuman -i sark. У њему је захтевана тери
горијално-административна аутономија крајева насељених арбанаш
ким становништвом“ Некадашњи конзуларни представник Русије
у Битољу м. А. Хитрово приметио је да ће као резултат насталог
покрета у западном делу Балканског полуострва настати, на овај
или онај начин, независна Албанија.*
дотадашњи вилајети нису били образовани по етничком наче
лу, него су у њима живели припадници разних народа. Четири ви
лајета за које се сигурно рачунало да би требало да уђу у нови
јединствени арбанашки вилајет (скадарски, косовски, битољски,
јањински) имали су у то време, према турским статистикама два
и по милиона житеља, од којих су Арбанаси представљали само
44%, а било је и Македонаца који се воде под називом „Бугари” —
19,2%, Срба – 11,4%, Грка – 9,2%, Влаха — 6,5%, Турака — Ос
манлија –9,3%, Јевреја, Јермена и Цигана — 0.4%. Муслимани
српскохрватског језика нису самостално приказани, већ вероватно
као Арбанаси. По вери муслимани су у тој скупини давали 52,8%
становништва, православни — 27,8%, егзархисти – 15%, католици
— 4%. Арбанаси су у конфесионалном погледу били муслимани са
77% житеља“ Већ тада су постојале концепције да се у арбанашку
целину укључи и солунски вилајет, чиме би проценат Арбанаса пао
на мање од трећине укупног живља. Према томе, треба прихватити

a Le мonde (Paris) 10. ХI 1877, 2; 11. XI 1877, 3; Б. Храбак, црна Гора,

136. Дописи из Скадра Gazzeta di Venezia 13. IX 1877, 2; 7. X 1877, 1) јављали су
да католички брђани не пристају да служе у турској војсци ни у самостал
ним одредима. Нsихова борба за политичку аутономију значи жељу да очу
вају +е, политички индивидуалитет, веру и обичаје.
за Ј. Хаши-Васиљевић, н. д., 33–34.
за нistoria e Shqiperise, II, тiranč 1965, 125; S. Skendi, н. д., 89. – Ј. Хаџи
Васиљевић (н. д., 32-33) пише како је комитет међу Арбанасима у средњој
и Јужној Албанији агитовао за потпуно ослобођење Албаније те и припремио
Призренску литу, док је у северним крајевима, међу косовским и македон
ским Арбанасима пропагирао само самосталност.
* И. Г. Сенкевич, н. д., 98.
2, н. p. schanderi, Die Albanienpolitik čisterreich-Ungarns und Italiens
1877. Isis, Albanische Forschungen IX., Wiesbaden 1971,9-10.
165
Богумил хвАњАк

закључак да захтев за уједињење четири вилајета представља прос

тирање далеко ван етничких граница Арбанаса „Аспирације албан
ске буржоазије и албанских феудалаца биле су сличне аспираци
јама суседних буржоазија, те су и допринеле да не дође до сусед
ске сарадње. Такве аспирације балканских буржоазија, па и албан
ске, створиле су могућност за све бруталније мешање империјали
стичких сила у балканске проблеме.“
Већ од јануара 1878. кружиле су по битољском и косовском
вилајету организоване скупине Арбанаса, које су агитовале у духу
организовања Лиге.“
Извесну сенку на концепцију о аутономном преустројавању у
оквиру Отоманског царства бацило је искуство у Босни и Херце
говини, у покрајини која је према одредбама санстефанских прели
минара имала да стекне аутономију. Већ средином фебруара 1878.
тамошњи муслимани (који су наглашавали своју словенску припад
ност) нису веровали у аутономију (због односа представника раз
них конфесија) него су тражили јаку власт. Аутономију су тражили
Срби, а муслимани су радије прихватали Аустро-Угарску. И Порта
је знала о тобожњој петицији бегова за аустријску анексију, те је
маја 1878. подсетила становништво да ће, на основу мировних одре
даба са Русијом, покрајина добити самоуправу.“ Одбијање аутоно
мије од стране босанских бегова индицирало је Цариграду евенту
ално држање арбанашких бегова.
Док је Италија преко својих комитета помагала стварање не
зависне Албаније или укључење Албаније у италијанску државу,
Аустро-Угарска је била велесила која је највише настојала да се
успостави аутономија Арбанаса; јер, док она не узмогне да себи
потчини њихове области, оне су имале да уживају издвојен статус,
који би користила и сама Аустро-Угарска у свом надирању. Хабс
буршка монархија, као држава сложена од разних националних и
хисторијских целина, и по својој државно-правној структури и пра
кси била је највише склона сложеним државним формацијама на
Балкану, камо су били оријентисани њени интереси. Гроф Игњати
јев је још 1864. године плашио руски двор једном федерацијом ка
толичких Словена под аустријским протекторатом, која би била
непријатељски усмерена према Русији и која би уживала политич
ко, економско и војничко туторство и над Србима и Бугарима.“ За
нимљиво је да је у Рајхштату (8. јула 1876), пре него што се дошло
на стилизацију (у члану III): „у случају неког територијалног преу
ређења или распада Отоманске царевине искључено је образовање
једне велике, повезане словенске државе, али зато Бугарска, Алба
зе s, Rahimi, н. н., 331 (према Стефанаћу поло и Ндрећију пласарнју).
** Исто, 331 (према истим писцима) католици у својим дописима и даље
траже политичку аутономију (Gazzeta di Venezia 27. I is: 7).
* Б. Гаврановић, Босна и Херцеговина у доба аустроугарске окупације
1878. год., Сaрajeвo 1973, 79, 80, 99, 132, 134.
1929 га 24 auser, Histoire diplomatique de l' Europe (1871–1914), t. I, Paris

166
 идвЈЕ о АРБАњАшког Аутономили и нBзAвисности

нија и остатак Румелије могле би да се конституишу као независне

државе", гроф Андраши је најпре хтео да се стави „аутономне”
уместо „независне“, што је предлагао кнез Горчаков. После Сан-Сте
фана Андраши је био спреман да дозволи протезање Бугарске до
Егејског мора, али да долина Вардара остане слободна за аустриј
ску железницу, а да Арбанаси западно од бугарске границе (залив
Рендино — Врање) буду обухваћени аутономном покрајином која
би се звала Македонија. Русија је била спремна на уступке аустро
угарским интересима, укључујући и стварање посебне аутономне
Албаније, али је упорно тражила деобу Новопазарског Санџака из
међу Србије и Црне Горе, чиме би Монархија била ометена у спро
вођењу замисли“ Крајем априла 1878. Андраши је, поред аутоно
мије за Албанију, тражио и аутономију за Бугарску." Француски
амбасадор из Беча јавио је (1. јуна 1878) о могућој аустроугарској
окупацији делова Горње Албаније, већ и зато што се царски савет
противио црногорској управи у Бару, те је био спреман да предуз
ме десант и војно поседовање барске луке.“
У тој клими разних аутономистичких пројеката, који су били
само замена или прелазни облик за остварење интереса великих си
ла, од научног је значаја навести и један предлог водеће личности
српске спољне политике Јована Ристића, јануара 1877. С обзиром
на расутост Срба на великом пространству а да су при томе у поје
диним областима били у мањини у односу на друго становништво
Ристић је предлагао да се од Порте тражи аутономија не провин
ција, него народносна, тако да би српска обухватала Босну и Стару
Србију; постојала би и бугарска и грчко-арбанашка аутономија.“
3. H. D. Schanderl, н. д., 41, 43. – Главни град такве аутономне Маке
поније био би Солун (разговор игњатијева и Андрашија у Бечу 26. марта 1878)
(Г. Јакшић, Босна и Херцеговина на Берлинском конгресу, Београд 1955, 21).
– и председник црногорског државног савета, Божо Петровић, јавно је кња
зу из Беча крајем марта 1878. да Аустрија ради на аутономији Босне, Алба
није и Бугарске (Б. Храбак, Црна Гора, 141). — О томе види и писање Јована
Ристића: Дипломатска историја за време српских ратова за ослобођење и не
зависност 1875-1878, књ. II, Бeoгрaд 1898, 147—8 (аутономија Албаније и Ма
кедоније са Солуном уз аустријску управу). — Занимљив је и извештај не
мачког амбасадора из дина о разговору са Андрашијем крајем марта 1878.
Андраши је био мишљења да западне области полуострва остану у склопу
Турске „уз давање одређених аутономних права”. Немачки амбасадор је при
метио да јавно мишљење и у самој Аустрији губи наду да се велика турска
власт може одржати у Европи, те да би било боље да Аустро-Угарска ради
на независности тих западних провинција, с тим да би привремено могле бити
нод сизеренством Порте. Гроф Андраши није одбацио ту сугестију, али је
сматрао да је претходно потребно решити питање увећања Грчке и то на
sпировном конгресу. (pic Grosse Politik der Europäischen Kabinette 1871—1914,
B. II. заBerlin 1922, С.diplomitiques
росинтенis 256). français (1871—1914), 1- série, t. II, Paris 1930,
304.
sa Archives diplomatiques du Ministère des Affaires Etrangeres, (у даљем
тексту: АрмAE) Correspondance politigue et commercial, (у даљем тексту:
CPC), Autriche, vol. 523, fol. 128–8 и 129–33, извештаји од 1. VI 1878.
* Вл. Борђевић, црна гора и Аустрија 1814—1894, Београд 1928, 404.
167
 вог умиш. ХРАБАК

Двадесет седмог априла гроф Андраши је причао италијанском

амбасадору у Бечу ди Робиланту, како је гроф Игњатијев, вративши
се у Петроград, рекао да незасита Аустрија жели да присаједини
Албанију и све друго до Солуна, и да је сам у Бечу говорио Андра
шију како не види сметње да Монархија анектира Албанију, јер,
уколико она то не буде урадила, урадиће то Италија; Игњатијев је,
наводно, дозволио могућност, ако Аустрија не би хтела Албанију,
да би се могла образовати једна аутономна држава на челу с аус
тријским генералом Родићем, као наследним владаром. Андраши је
упорно одрицао да је циљ. Двојне Монархије окупација арбанаш
ких крајева, али се није изјашњавао о идеји аутономне Албаније
под аустријским утицајем“
Аустро-Угарска је тада према Албанији заузимала двоструки
став: с једне стране Андраши је изјавио (26. априла) да Албанију
много боље заштићује од бујице панславизма њена аутономија не
го да уђе у склоп какве велике силе,“ али је у исто време шеф цар
ске канцеларије генерал Бек израдио, почетком 1878. године, један
меморандум, у коме је Албанија обележена као аустроугарска сфе
раутицаја.“ У ствари, аутономијом је Албанија и постајала.
Априла 1877. основан је у Цариграду Централни комитет (Аб
дул Фрашери, Пашко Васа, Јани Врeто и други). Против анексио
нистичког санстефанског документа он је избацио идеју о аутоно
мији албанске територије.“ Абдул Фрашери је израдио мемоар Пор
ти против клаузула Сан-Стефана а за административну аутономију
целе Албаније, која би била поверена функционерима родом из Ал
је; арбанашки језик би ушао у јавне установе и суд, гаранто
вало би се да ће регрути служити војску само у својој покрајини и
да ће највећи део буџетских средстава бити резервисан за потребе
Албаније. Мемоар је остао без ефекта“ мада су султан и Порта
обећавали да неће бити даљег цепања арбанашких земаља, показу
јући спремност да се Арбанасима поврати ранија самоуправа“ а не
оно што је мемоар тражио.
Током маја Абдул Фрашери објавио је у једном бечком листу
четири дугачка чланка, послата из Јањине, у којима је опширно
образложио ставове о интегритету једне велике Албаније у оквиру
Отоманског царства.“ Није нимало случајно што је те концепције
изнео баш у бечкој штампи, а не, рецимо, у листовима Париза, где
* 1 documenti diplomatici italiani, II serie, vol. X, Roma 1976 (у даљем
тексту: DDI, 94-5.
38 H. D. Schanderl, н. д., 22.–23.
* В. Чубриловић, Србија и Аустрија у XIX веку, зборник радова прика
заних на Међународном научном скупу „велике силе и Србија пред први
светски рат“, Београд 1976, 19.
* J. Larmeroux, La politigue extérieure de l' Autriche-Hongriе 1875—1916,
t. I, Paris 1918, 231.
* S. Pollo – A. Puto, н. д., 134.
* Ј. Хаџи-Васиљевић, н. д., 38.
* Messager de Vienne 3. V 1878, 1; 17. V 1878, 5; 24. v 1878, 5; 31. v 1878,
4–5; Б. Храбак, црна Гара, н. н., 141.
168
 идЕЈЕ О АРВАнАшког Аутономији и НЕЗАВИСНОСТИ

се школовао, који је кудикамо боље познавао и у тада још сасвим

незаинтересованој и неутралној Француској.
као што се види, идеја о аутономији Албаније је старија од
Призренске лиге“ и то како стављањем на европски дипломатски
тапет, тако и придобијањем духова за ту идеју и у самој Албанији.
Ипак, ако је било замисли о аутономној Албанији, није било, или
је било изузетно мало убеђених и искрених аутономиста. Права
плеја национално свесних могла је у нормалним околностима бити
само идеја о независности. То је пре расплета са руско-турским
ратом била и мисао самог Фрашерија. Но, да би се сачувала велика
гериторија у условима турског пораза аутономија је била концеп
ција од нужде, манифест Арбанаса као фактора који тражи своје
место под сунцем, тј. у склопу Отоманске царевине.

II. Аутономија у арбанашким програмима у првом периоду

деловања Призренске лиге (јун–новембар 1878)
Карарнаме (статут) Комитета за одбрану земље, тј. Призренске
лиге, пије заузео аутономистичко полазиште. Први члан говори да
је Лига образована „са циљем да одбије сваку владу сем владу Ви
соке Порте и да се активно заложи употребом свих средстава за од
брану земаљског интегритета". Главна намера Савеза (-Лиге) је (чл.
III): „да чувамо царска права“. Њ. В. Султана, „нашег господара“.
Члан VI излагао је о односима са словенским суседима: „Имајући
пред очима ситуацију Балкана, нећемо никако допустити страним
трупама улазак на наше подручје. Бугарску владу нећемо прихва
тити ни по имену. Ако Србија не би драговољно евакуисала краје
ве које је противправно окупирала, против ње ћемо упутити акин
шије и учинићемо крајње напоре да бисмо издејствовали предају
тих крајева. Против Црне Горе поступићемо на исти начин.” Члан
VIII претпостављао је да ће се Лити придружити не само „земљаци”
(Арбанаси) него и „једноверници на Балкану”. У организацију би
се укључили, према срезовима, и други елементи, при чему такви
појединци, без обзира на веру којој припадају, не би могли затра
жити отпуст из заједнице, док би се за прелаз у Србију и Црну
Гору применио поступак као да се ради о шпијунима (чл. Х). Члан
ХIV регулисао је односе са Портом: „Само се по себи разуме да се
влада неће мешати у послове Савеза. С друге стране, ни наш Савез
неће се никако мешати у послове унутрашње администрације вла
де, сем ако се буде радило о насилним мерама које се могу дока
зати.” Поред овога статута, усвојеног на седници Лиге 18. јуна, на
* S. Pollo – A. Puto, н. д., 146. – Не само у брдима него и по градовима
avтономност рада налагао је сам систем управе у Албанији. Католици по ва
рошима, тешко порески исцрпљивани, морали су међу собом да распоређују
разрезану своту намета, почетком 1851. године, подстакнути од бискупа. То
пића, они су сакупили само 55320 уместо 110.000 пијастри (Gazzetta affiziale
di Venezia 12. II. 1851,2).
169
 Б01“уМi iIII ХРАБАК

седници 2. јула усвојене су инструкције о деловању (Таалимат), ко

је се обично необразложено наводе као „други програм”. Лиге. У
његових 18 чланова такође нема најаве било каквог аутономистич
ког програма.“
На скупу који је почео у Призрену 10. јуна, а који је сакупио
представнике углавном феудалних снага Косова и Метохије, Кума
нова и Прешева, Плава и Гусиња, Новог Пазара, западне Македо
није и неких градова северне и средње Албаније, уводну реч одр
жао је Адбул Фрашери, као представник цариградског Централног
комитета. Малобројне напредне снаге на скупу трудиле су се да Ли
ги утисну национални карактер и да арбанашко питање поставе на
међународну политичку сцену. Конзервативне снаге, међутим, прео
владале су, те су одлукама од 18. јуна успеле да наметну проислам
ски карактер организације. Донесене одлуке нису биле одраз зах
тева свих друштвених слојева. Народ Скадра и околине, примерице,
на својим скуповима налагао је својим делегатима да не прихвате
одлуку Лиге, ако се не би уклонила тачка у којој се говорило о
верности султану.“
Много прогресивнији став заузели су Арбанаси из Скадра (500
истакнутих потписника), који су сасвим независно од Лиге и не
помињући је, 13. јуна упутили меморандум британском премијеру
Бенџамину Дизраелију, ерлу од Биконсфилда. Главне тезе тога ме
морандума су:

Арбанаси у сачували и под турском влашћу „своју независност“, национал

ни карактер, традиције и језик: упркос разлици у верској припадности сви они
једнако мрзе како турску тако и сваку другу страну доминацију. Порта је мо
нала проузроковати анархију у Албанији, али своју владу није могла успоставити.
Од обала Бојане до пред Јањину живи јединствен и хомоген народ. Од
Јањине до залива Амбрације налази се терен који грчка верска и остала пропа
ганда оспорава Арбанасима, који ту преовлађују, ако не бројем а оно по снази
и способности отпора.
Албанија има толико влада колико има племена, што значи да нема ни
једне, те може једино иницијативом појединих својих грађана да прокрчи себи
пут до Берлинског конгреса. Но та би акција била преслаба без заштите пред
ставника 1ieke Beиице силе.
Аустро-Угарска не може бити такав заштитник, јер је сувише заинтересо
вана и не крије своје тежње да од Јадрана начини своје језеро, настојећи про
ширити своју власт од Трста на југ преко арбананике обале, и учврсти се у лу
кама Бара, С. Ђовани ди Медуа, у Драчу и Валони.
Италија такође не може бити тај заштитник. „Да не би побудила завист
Аустрије и да не би допустила да буду криво схваћене и злобно протумачене
њене племените намере, Италија се ограничава да међу нама буде поборник
начела народности на примеран и трезвен начин. Предвиђајући опасности које
* Akteristicke atts den Correspondertzen des k. ипа I. Gemeinsanieiia Mi
кisteriums des Aisserti iber orientalische Angelegenheiten, Wien 1878, прилог П
уз док. 167, Липич из Скадра 20. VII 1878.
* š. Rahimi, н. н., 331 (према III. Болвари).
170
 идЕЈЕ о АРЕАнАшког Аутономили и швалвисности

нису без основе, да би се Албанији могла наметнути нека друга страна још те
жа доминација, Италија развија овде свој цивилизаторски и национални утицај
путем савета и сугестија."
Једино Енглеска може бити заштитник Албаније. Независно од питања
правде, она је живо заинтересована да се успостави једна солидна брана сло
венској инвазији према Јадрану, а та брана могу бити, пре свега, народи угро
жени од те најезде.
Праведно је да словенски народи образују једну или више самосталних
држава, али треба да то и Грци учине, а исто тако да се Арбанасима „поврати,
потврди и призна властита независност.”
Албанија не може бити припојена Грчкој, јер је по свему различита од
ње; она неће подносити словенску превласт, дошла та с бугарске или црно
горске стране; она неће бити никад ни турска.
Независна Албанија ће уз то бити и елеменат политичке и трговинске рав
нотеже, јер ће, искључујући супрематију било које друге нације, одржавати
свима отворен пут на Исток.
Обнова независне арбанашке државе није с гледишта позитивног права
пишта битно ново, као што није ни у случају Србије, Румуније и Црне Горе.
Ради се само о томе да се место досадашње независности појединих арбанаш
ких племена призна њихова државна скупност и целина и шезависност те цели
не. Ни начело интегритета Турске царевине не би било повређено, јер су поје
дина племена и досад била независна.
Обнова Албаније не може бити поверена Порти, већ једној међународној
комисији као у случају Бугарске и Крита.
На челу Албаније мора бити владар домаће породице, која ужива општу
снмпатију и која је свима драга због традиција славе и несреће које је под
нела. Тај владар треба да развије над домовинским брдима заставу Скендер
бегова црног орла. Глас и позив евентуалног страног владара у Албанији неће
наићи ни на какав одзив.“
Меморандум није тражио аутономију Албаније, како то наво
де неки хисторичари Албанци (П. Балвора, Ш. Рахими), него пот
пун раскид с Турском и потпуну независност. Он је прецизније од
редио и етничке границе Арбанаса него што су то чиниле феудал
не снаге, које су своје земљишне поседе сматрале земљом свога
етноса. Због наводно велике опасности од словенске бујице, арба
нашка држава би морала стајати под заштитом западних велесила,
у првом реду Енглеске. Тај меморандум, према мишљењу Б. Сту
лија, указује да је био „продукт економски, друштвено и политич
ки развијене средине у Скадру: да је трговачка буржоазија и инте
лигенција тога града била свакако зрелија да постави један албан
ски национални програм, програм обнове албанске самосталне др
жаве, не остајући, попут призренског Статута, у неким опћим
оквирима „муслиманског Балкана” и уносећи у тај програм, бар
формално, значајан степен радикализма”. Стули је анализом до
шао до закључка да је програм био пре свега, дело скадарских ка
толика и да се лако уочава „да је при редигирању тог меморандума
* В. Stulli, н. н., 324—6; Historia e Shqipërisë II, 131; S. Skendi, н. д.,
44—5; S. Pollо — А. Puto, н. д., 146 (штампарска грешка: 18 место 13. јуна).
171
њогумил ХРАБАк

морао живо учествовати "савјетима и сугестијама" талијански Кон

зулат у Скадру.“ До сличних закључака дошао је и један млађи
аустријски стручњак који, иако је закључио да овај меморандум
наводно „само мало води рачуна о датој политичкој ситуацији“,
ипак признаје да „његов значај као прве политичке документације
национализма у Албанији не сме се занемаривати: ове формули
сане мисли чине начелни концепт радикалне националне државне
идеје која је у свом даљем развоју тражила ослонац на Италију.“
Прави проповедник идеје аутономије створене на (наводно)
етничким принципима био је само раније поменути цариградски
Централни комитет. Он је (20. јуна 1878) поднео грофу Андрашију
један протест инспирисан тим полазним ставом.“ Неки прогресив
ни крутови и пододбори Лиге из јужних арбанашких крајева та
кође су тражили аутономију Албаније“. Те снаге су се залагале и
на заседању у Призрену пре прихватања одлука од 18. јуна. Тога
дана, наиме према извештају аустроугарског конзула из Призрена
Бечу, неки конгресисти, имајући у виду будућност свога народа а
знајући да се не могу надати помоћи са стране, решили су да Ал
банију прогласе кнежевином и да помоћу једног масовног дизања
на оружје обезбеде одржавање старих земаљских граница, у првом
реду према Србији и Црној Гори.“ Ако су прогресивне снаге ипак
тражиле турски оквир, дакле и аутономију у њему, чиниле су то
само да би обезбедиле припадност свих национално мешовитих те
риторија арбанашкој целини, јер би за те тежње радила онда и
Турска.“
Турске власти, да би спречиле да се шири арбанашки слојеви
упознају и загреју за идеју аутономије, изазвале су оружане сукобе
на српској и црногорској граници, рачунајући да ће они привући
пажњу маса.“
Берлински конгрес није усвојио ни арбанашке протесте ни
скадарски меморандум,већ и зато што није хтео да се замери Цa
риграду. Уосталом, једина тадашња арбанашка политичка органи
зација, Призренска лита, сама је свела арбанашко питање на уну
трашње односе у Турском царству, тражећи једино неповредивост
његових граница. Европска јавност је више водила рачуна о ита
* В. Stulli, н. н., 326–7; упореди: s. Rahimi, н. н., 332.
* Н. D. Schanderl, н. д., 45—6. — Дописник из Љеша 23. јуна поново је
подсетио да политичку аутономију свих арбанашких католика треба да пред
ставља Пренк Биб Дода (Gazzetta di Venezia 5. VII 1878, 2).
47 S. Skendi, н. д., 46; A. Hadri, Prilog rasvetljavanju Prizrenske lige (1878
нs80). Perparini. Izbor radova na srpsko-hrvatskom jeziku, I. Prištima 1967,
43–44; S. Rahimi, н. н., 322 (на основу к. Фраперија и ш. Болваре); S. Pomo –
A. Puto, н. д., 146 (23. уместо 20. јуна).
* Ј. Хаши-Васиљевић, н. д., 45.
“ Haus-, Hof- und Staatsаrchiv (Wien), Politisches Archiv, ХХХVIII. (Kon
sulat Prisrend), Karton 225, Bericht No. 11/Pol., Prisrend 18. VI 1878 (Jelinek).
| * Први аспект рада и предмет борбе Лиге су границе оних територија
које су Арбанаси сматрали својим (S. Polio – A. Puto, н. д., 145, 146).
5. s. Rahimi, н. н., 332.
172
 идЕЛЕ о АРБАНАшкој Аутономији и нRзмвисности

лијанским компензационим најавама за Албанију и Триполис“

Конгрес је само закључио да се Мирдитима и племенима на северу
Албаније сачува традиционална племенска самоуправа.“ Канцелар
Бизмарк, који је председавао раду Конгреса, изјавио је да арбана
шка нација не постоји; зато су муслимански Арбанаси третирани
као Турци а православни као Грци.“
Абдул Фрашери, који се у Призрену залагао не само за то да
се крајеви које су Арбанаси сматрали својима спасу од распарчава
ња него и да задобију пуну аутономију, оставши у мањини према
представницима протурски оријентисаних бегова, паша и свеште
ника, па и муслимана не-Арбанаса позваних на скуп на наговор
Порте, по закључку скупа, предузео је путовање по јужним арба
нашким областима да би проширио организацију у крајевима који
нису били заступљени на призренском скупу. Јепан састанак, на
коме су били само делегати тих предела, одржан је у Фрашерију.
утицај реакционарних паша био је тада незнатан у јужним дело
вима земље. На састанку је усвојено начело да подружнице Лиге
треба да имају јасно арбанашки карактер.“
На самом терену, мимо поузданичких састанака, владало је
право обиље концепција, па и предлога о будућности Арбанаса. На
рочито је била присутна мисао да су Арбанаси сувише слаби да се
ухвате у коштац са суседима и да мора да се ослоне на коју ве
лесилу. О томе нас најречитије извештавају елоквентни реферати
италијанских дипломатских и конзуларних представника. Италијан
ски конзул у Скадру, врло активни Бернардо Берио дао је о прог
раму Призренске лиге негативно мишљење; у погледу „карарнаме”
он је закључио да су делегати изразили жељу да остану под „не
посредним суверенитетом" султана (дакле, без преношења власти
на аутономију), а да тек уколико би дошло до тога да неки крајеви
треба да буду уступљени суседним државама ишло би се на прог
лас независности државе.“ Тада би, значи, даље остајање у осман
лијском оквиру било излишно и непотребно, јер би се угрожене те
риторије изгубиле. Почетком последње декаде месеца јула конзули
француске, Аустро-Угарске и Италије у Скадру примили су пети
цију Мирдитије, Пуке, Љешке Малесије и Лурије, у којој је тра
жено нешто сасвим супротно захтеву Лиге: да Европа призна и
санкционише њихову католичку и брђанску аутономију (са око
40.000 људи) под управом наследног мирдитског старешине“
5. A. Mihačević, Crtice iz albanske povijesti, Sarajevo 1912, 122.–23.
53 B. Stulli, н. н., 332, 333 и 334.
5. K. Frashëri, н. д., 139.
* Исто, 138–9; S. Polio - A. Puto, н. д., 140.
* DDI, II – 10, 196 (23. VI 1878). — Б. Берио је 17. јуна јавно да скадар
ски муслимане траже не аутономију него муслиманску превласт, коју у ус
ловима аутономије са хришћанском већином становништва у северној Алба
g: не би могли обезбедити (ASMAE, b. 219, Nº. 2670, Скадар 17. VI 1878, бр.
* DDI, II – 10, 196-7 и 198 (представка на Мирдитије од 18. VI 1878);
ADMAЕ, СРС, Scutari, vol. XXI, фол 153–3, г. понс из Скадра 24. VI 1878:
фол. 136, Понсов телеграм из Скадра 16. VI 1978.
173
БОГУМИЛ ХРАБАК

Италијански обавештајац, задужен за јањински крај, после

своје „инспекције” уверно се „да су се у Албанији образовале две
различите странке” (не водећи рачуна о оној коју су сачињавали
хришћани, наклоњени Грчкој, и од мање важности због малоброј
ности): „Једна од њих би хтела кнежевину којом би управљао мир
дитски кнез и под заштитом саме Турске или друге европске силе.
Седиште кнежевине требало би да буде у Берату. Она би се про
тезала од Гуменице, испод Филатеса, на Јонском мору, до Скадра.
Обухватала би целу Чамурију, допирући до реке Ајус, испод До
лена, пењала би се у Вендомати, пружајући се дуж спољашње гра
нице покрајине Коњице, Колоње и Корче, обухватала би читав
предео који се од те линије протеже до Јадранског мора. Тој стран
ци припадали би посебно Арбанаси који имају стално боравиште
у Јањини.” Представник те странке, један веома учени младић, тре
бало је да буде упућен у Берлин, у случају да се арбанашко питање
расправља на Конгресу. „Друга странка, која је према првој у сраз
мери пет премаједан стално прижељкује — као и она прва, у случају
издвајања од Турске, принудног или добровољног, кнежевину под
протекторатом Италије, без означавања да ли се жели домаћи или
страни кнез, јула
Седмог а најрадије би желела
представници апсолутну
Скадра унију на
и Малесије с њом.“
конгресу у
Призрену поднели су извештај. Трећи од седам закључака очевидно
је био изведен према локалним, нарочито католичким гледиштима
и гласио је: да ће Аустрија, ако буде хтела да уђе и заузме Алба
нију, бити дочекана као пријатељ и заштитник, да се прихвата ин
тервенција те силе, а није искључена интервенција ни других. Бе
рио је и нешто касније са жалошћу констатовао да многи Арбанаси
tºу сеое.
i Аустрију јер „немају наде с друге стране”, као ни „поверење
у Угледни поседник из Дебра Осман-бег, идући у Цариград да
се упозна са султановим и Портиним намерама са његовим крајем,
разговарао је (9. јула) са италијанским конзулом у Солуну. Рекао
је да Дебрани „намеравају да се ставе под окриље Италије па и да
јој се предају.“ Кад је у Превези службеним послом боравио ита
лијански конзул из Јањине, један од најбогатијих и најутицајнијих
арбанашких првака Весел-ага дошао је да затражи заштиту италије
у случају да Порта буде приморана да Епир уступи Грчкој. конзул
није дао позитиван одговор. После њега арбанашки главари су се
поделили у мишљењу: једни су се обратили за протекцију Аустрији
и добили су знатна обећања, а други су остали за протекторат ита
лије, и решили су да у том смислу упуте петицију непосредно вла
ли у Угрожени
Риму“ бегови у Јањини дошли су до закључка да је Тур
ска „потпуно без снаге и без новца а неспособна за нови снажни
s DDI, II — 10, 237 (29. VI 1878).
* исто, 300–1 (Б. Берио из Скадра 8. VII 1878) и 359.
* исто, 315 (Солун, 1б. VII 1878).
* Исто, 356-7 (14. VII 1878).
174
 идЕЛЕ о АРБАнАшкол Аутономили и нFзAвисности

живот" и да „може да буде за њих само извор глобљења и пропас

ти.“ Да би предупредили кобне последице таквог стања, решили су
„да се одметну од султанове власти и да образују привремену вла
ду, прогласивши уједињење с Италијом. Добро знају да досад нису
од ње добили никакво охрабрење у том смислу; до после уступања
Кипра Енглеској и посебно, после прикључења Босне и Херцегови
не Аустрији, уверени су да ће Италију интерес сопствене одбране
патерати да услиши њихове жарке тежње. Они тврде да Италија
не може да игнорише опасне последице свог одбијања, од којих
би прва била та да их натера, да се иако без икакве симпатије, баце
у наручје са своја два милиона душа и с њиховом дугом обалом на
јадрану, у наручје Аустрије”. Спој са Аустријом ишао би наруку
и неутољивој жељи феудалаца за стицањем материјалних користи.
услед слабљења отоманске власти у Епиру, веома се проширило де
ловање разбојничких чета. „Толика проширеност анархије — нас
тављао је Цербони – не може се објаснити једино љубављу за за
радом, већ се каже да је изазивају и потајно подржавају у Албанији
сами бегови да би имали изговор да оправдају своју намеру да се
одвоје од Турске.“
Пре средине јула одржан је у Цариграду велики скуп најбо
гатијих и најутицајнијих феудалаца из Албаније и Епира под пред
седништвом Абдул-бета Фрашерија, као бившег председника Коми
rera 3а одбрану у Јањини. Бегови су потом поднели петицију Порти,
протестујући против било каквог уступања територија Грчкој. Аб
дул-бег је поводом тога упутио телеграм лорду Биконсфилду и Бер
линском конгресу. Учесници скупа су тајно уговорили да ако се
гурске власти буду повукле, да се Епир преда Италији, уз једини
захтев – да им се зајемчи слобода вероисповедања. Нешто касније
са скупа од преко 60 бегова у Јањини упућена је Порти представка
с условним протестом. Изабрана је и једна комисија са задатком да
оде у Италију и да земљу понуди италијанском краљу. Сви офици
ри и војници турског гарнизона изразили су спремност да приђу
одбору бегова; рачунало се и са 80.00б башибозука.“
Члан цариградског Пентралног комитета и високи Портин чи
новник Скадранин Пашко Васа-ефендија 1. септембра посетио је от
правника послова италијанске Амбасаде у Цариграду. Дошао је
да сазна одговор Рима на предлог учињен 28. јула. Према инструк
цији од 13. августа отправник Галвања је изјавио „да је италијан
ска влада веома осетљива на доказ поверења који јој је пружио
арбанашки народ, за чији просперитет изражава најтоплије жеље;
али да, привржена начелима на којима се заснива наша национал
на политика, политика битно мирољубива и несебична, не може да
удовољи жељама које је изразило арбанашко становништво за
евентуални протекторат Италије”. Угледни сабеседник мучно је са
слушао одговор и није крио „да су се његови сународници веома
надали повољном пријему њихове молбе”. Сад је остао само један
* Исто, 407–9 (Јањина, 26. V11 1878).
175
вогумиш хрлRAK.

једини пут – ослонац на сопствене снаге. „Повређена у својим пра

вима од стране Берлинског уговора” нагласио је Пашко Васа, „Ал
банија је одлучна да с оружјем у руци брани интегритет своје те
риторије са било које стране па долази напад, од Црне Горе, Ср
бије, Грчке или Аустрије. Територијали интегритет је за нас пи
тање живота и смрти. Или Албанија треба да остане каква јесте,
у поседу својих правих граница, или је одређена да за кратко вре
ме нестане као прах својих грамзивих суседа". Галвања је скренуо
пажњу саговорнику да Арбанаси неоправдано верују да ће придо
бити симпатије и подршку великих сила, ако непромишљеним од
лукама буду реметили поредак ствари који је предвидео Берлин
ски уговор. Арбанаси треба да потраже спас у мирољубивом раз
вијању својих установа. На то је Васа ефендија рекао да арбанашки
народ намерава да се обрати Европи да би се постигло: „1“ да се
загарантује интегритет (његове) територије; 2- да му се одобри по
себна администрација; 3. да се арбанашки језик прогласи званич
ним језиком; 4“ да се установи локална милиција. „Ако велесиле
испуне захтеве, Албанија неће бити претња миру и „остаће мирна
под султановим жезлом”.“
Све комбинације и варијације у ставовима биле су мотивиса
не само једним разлогом — да се сачува целовитост оних територија
које су Арбанаси сматрали својим и да се обезбеди адмиинистра
ција која би учврстила арбанашки карактер територија у којима
су Арбанаси представљали мањину. Ако би то било могуће у Ото
манској царевини, то би било најбоље решење. Ако помоћи од Тур
ске не би било, требало је тражити независност од Турске са про
текторатом неке велике силе или чак ићи и на пуну унију сањом, тј.
уклапање у државу која би на своју заставу окачила програм бе
гова и младе буржоазије. Од тих сила била би најприкладнија она
која је била најслабија — Италија. Ако се то не би могло постићи,
била би добра и Аустро-Угарска, иако су њених освајачких апетита
сви били свесни.
Пошто је био одбијен у Италијанској амбасади, Пашко Васа
се неколико дана касније обратио аустроугарском представништву
у Цариграду. Усмено је образложио политичку проблематику Ар
анаса, насталу са образовањем Лиге и потребом да арбанашки на
род буде заштићен од Европе. Опрезни Аустријанац је затражио да
се обраћање изврши писменим путем. У претенциозном поднеску
Пашко Васа је износио ратоборност, старину и величину свога на
рода. Говорећи о Грчкој, Црној Гори и Србији као сувише малим
државама да би им Арбанаси могли бити припојени, Васа-ефендија
је напоменуо: „Свест арбанашког народа се буни против идеје да се
потчини власти која нема снагу џина, ни пространство огромног
нарства, ни традиције великих војних подвига. Томе осећању ду
гује порекло садашња Арбанашка лига. Идеју нико није инспири
сао; она се створила сама у свести свих и у исто време и она је
* исто, 453—4 (превеза, 11. VIII 1878).
* Исто, 519 (Галвања из терапије 1. IX 1878).

176
 идЕНЕ о АРБАнАнкој Аутономији и нв.3Aвисности

била неодољива”. Том неодољивошћу Пашко Васа је тумачио и

погибију маршала Мехмед-Алије и Абдул-паше из Ђаковице од стра
не Арбанаса из масе, који „из јавне свести примају наредбе да уп
рављају као шефови и јавну свест слушају да би деловали као вој
ници”, „Сачувавши своје првобитне особине и свој витешки карак
тер – писао је даље члан Централног комитета — арбанашки на
род нема уображености да верује да је способан да се бори против
воље Европе, али он има свест о свом задатку, и он поштује успо
мену на своје претке; он зна да умре а да се не жали. Он осећа у
дубини своје душе да није срећан и да има право да то буде, на
исти начин као и друге националности. Глас векова му стиже из
даљине и говори му да корача према прогресу и цивилизацији; он
га чује, он осећа снагу и он би желео да му се повинује, али колико
је препрека на његовом путу! I...] Исувише примитиван да би при
премио бољу будућност радом који изискује много времена и су
више ноносан да се спусти до издаје и нискости, он узима оружје,
и он ствара Лигу. То је његов начин протеста, начин говора. Он ка
же Европи: Ја хоћу да живим, хоћу да ходам, хоћу да будем сре
ћан!". У надошлој патетици, као што се види, није било ниједне
речи о аутономији, него само о потреби да се Европа ангажује за
границе будуће Албаније.
Није нимало случајно што се ни у том акту не јавља аутоно
мија као излаз за решење арбанашког питања. Она се стварно није
налазила ни у арбанашком меморандуму који је британском амба
садору у Цариграду упућен крајем марта те године у вези са од
редбама Санстефанског (мировног) утовора. Опет је Пашко Васа
иза тога као „један арбанашки џентламен, добро упознат са тур
ским покрајинама у Европи, где је обављао значајне јавне службе
као чиновник Порте”. О разговору с њим амбасадор је послао из
вештај: „Он ће пружити доказ о опасности која настаје из охраб
рења које се даје разним популацијама Турске царевине да у ауто
номији” гледају лек за све невоље које можда имају. Арбанаси са
да сматрају да имају права на самоуправне установе и стварну не
зависност Г...] Мој извештач ми је изјавио да његови земљаци не
ће никад престати да се комешају и да ратују док не ослободе своју
земљу од Бугара, које сматрају за много нижу расу. Арбанашки
муслимани и хришћани ујединиће се у ту сврху и ступити у савез
са Грцима да би се одупрли захватима Словена. Он је изјавио да
би у Бугарској било потребно присуство бар 100.000 руских трупа
да би браниле њено нератоборно становништво од Арбанаса. Пад
гурске моћи, додао је он, биће не крај, већ почетак источног пита
ња. [...] "Аутономија” се можда неће показати као потпун лек за
излечење секташких анимозности”. Аутономија, и то таква која би
представљала стварну независност, требало би, према Васи-ефенди
ји, да је резервисана само за вишу расу, Арбанасе, док она за дру
ге народности Отоманског царства не би долазила у обзир, јер би
*3 HEISA, Politisches Archiv, цариградски амбасадор септембра 1878.
рту
БОГwмил ХРАБАк

Арбанаси с њом обрачунали оружаним путем да обезбеде терито

рије које сматрају као своје. У самом меморандуму дословно је ре
чено: „Ако пак Бугарска, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина
треба да буду, више или мање, одвојене од Царства и да владају
собом како сматрају за подесно и с обзиром на своје националне
интересе, нема разлога наводити Арбанасe да се од своје воље од
рекну предпости аутономне управе или жеље да виде како зрак
цивилизације продире у њихову земљу, коју су незнање и занемаре
ност заодели сенкама беде и понижења Г...] У случају да не добију
аутономију, Арбанаси, ако треба да бирају између потчињавања не
кој малој словенској држави и припајања некој великој европској
држави, без оклевања би се једногласно изјаснили у корист ове
алтернативе”.“
другеНестабилност у концепту идеје о аутономији и у више навра
|
та доказана спремност Пашка Васе да аутономију замени протекто
ратом какве велесиле, уз постојање једне релативно независне Ал
баније, нису му сметале да за јавност ближе одреди контуре арба
нашке аутономије. Дописник бечког листа Politische Correspondenz
њему приписује чланак који је 27. септембра објављен у цариград
ском листу Таrcuman-i Bark (који је уређивао Сами Фрашери). Про
грамске тачке биле су: 1) ни педаљ арбанашког земљишта не сме
присвојити ниједан народ; 2) из скадарског, косовског и јањинс
ког вилајета образовати једну једину провинцију; 3) управу и суд
ске послове предати Арбанасима; 4) саветнике у општинама, сан
џацима и у генералном савету вилајета бираће сви поданици без
обзира на веру и сталеж; 5) арбанашки језик мора бити званични
у управи и судству; 6) образовати народну војску од 200 батаљона;
војној обавези подлежу сви пунопетни мушкарци без обзира на ве
ру“ Ако је ова верзија тачна, изненађује што и битољски вилајет
није укључен у пројектовану аутономну Албанију.
До излажења у јавност са аутономним програмом дошло је у
ситуацији насталој после убиства у Ђаковици (6. септембра) мушира
Мехмед-Алије и Абдулах-паше Дренија, иначе члана руководства
se S. Rizaj, Lidhja shqiptare e Prizrenit na dokumente anglise (178–1881),
Prishting 1978, 189, 191 и 192.
67 Исток 24. IX 1878, 3 (према бечкој оронitische Korrespondenza). – паш
ко Васа је нешто касније објавио и једну књижицу у којој је изнео и об
разложио поменуте идеје (Vassa Effendi, na verite sar“ 1" Albanie, Paris 1879).
За њу је познати итало-Арбанас Е. Вајна рекао да је „скромна књижица“
(libretto) (Albania che nasce, Catania 1914, 61). Б. Берио је о књижици писао
као о програму или манифесту о условима арбанашке будућности. Пашко
Васа тражи и аутономију и јединство од ушћа Дрима до Арте. Акценат је
нарочито бачен на границу према Грчкој. Берио је овај програм човека кога
је ценио и који је много волео италију, а мрзио Аустрију ипак оквалификовао
као програм Порте, тј, као акт који је она сугерисала, док је Васа био само
мандатор који износи своја осећања, али ради за ску владу, чији је чи
новник (ASMAE, b. 220, N. 4199, Скадар 22. X 1878. At 370), да је порта
преко Лите подстицала одбрану земље, обећавајући. А насима као против
čiji административну “: пише и М. Публије (М. Choublier, La
иestion d' Orient deputis le traité de Berlin, Paris, s. а., 187).
178
 идЕЈЕ о АРБАнАшког Аутономили и нB3Aвисности
------
-

Лиге. „Убивши турског маршала” — пише К. Фрашери — „Призрен

ска лига је прилично претерала са својом акцијом. Односи са Цари
градом се затегоше. Лига је сада очекивала репресалије од стране
турске владе. Та нова оријентација Лиге означавала је опадање у
њеном крилу утицаја реакционарних папа, док је утицај родољу
бивих елемената растао из дана у дан. Родољубиви руководиоци
створише повољне услове за замењивање програма изложеног у „Ка
рарнаме”, новим програмом који је као битну ревандикацију арба
нашиког националног покрета истицао аутономију Албаније”. Про
јект програма израдио је Централни комитет у Цариграду, без об
зира што се он везује за име Папка Васе.“
Тај програм послужио је као пледоаје за ново заседање Лиге
27. новембра 1878. Поред већ неких изложених захтева (један вила
јет, чиновници, језик) предложено је да се свака четири месеца
одржи седница скупштине вилајета и да се од буџетских средстава
одвоји знатнија свота за просвету и извођење јавних радова. Отцеп
љење од Турске, није више долазило у обзир зато што је руково
диоцима Лиге било јасно да се одбрана од суседних хришћанских
држава може извршити једино уз наслон на Порту и Турке. Почет
ком јануара следеће године програм је у виду мемоара представ
љен Порти, која га није ни одбила ни прихватила; обећала је да
ће образовати комисију за преглед докумената,и то из жеље да до
бије у времену и да Арбанасe искористи за одбрану граница према
Грчкој и Црној Гори. У том моменту Порта се није противила зах
тевима Арбанаса за аутономијом, желећи да искористи експанзио
низам Арбанаса, који је био присутан и у новом програму Лиге. Па,
ипак, без обзира на недостатке, тај програм био је корак напред,
јер је захтевао аутономију и ишао за слабљењем турског утицаја.“
Италијанска штампа, иако гласна кад је реч о арбанашким
питањима, није показала много ревности у праћењу аутономистич
ких тежњи Арбанаса. Значајнији је био уводник Депретисовог Пl
popolo romano поводом убиства Мехмед-Алије. Према уводнику ли
ста, покрет код Арбанаса који је довео до овог убиства садржавао
је и нову идеју не само против држања Европе него и против гос
подства Цариграда; у старој арбанашкој народној породици родила
се идеја о аутономији; то је за арбанасе једини излаз пред Бугари
ма, Црногорцима и Србијом, који хоће да се пруже према срцу Ал
баније и пред утицајима Аустро-Угарске, која настоји да се учврс
ти у западним областима Балканског полуострва.“ Лист Еo Spillo je
пренео допис из Новог Пазара новинама Die Deutsche Zeitung о ар
банашким захтевима: 1) рестаурација арбанашких територија инте
грисаних у другим вилајетима; 2) аутономија под једним гуверне
ром, изабраним од народа и потврђеним од султана, који би имао
* K. Frashëri, н. д., 141. – Енергична акција арбанашког комитета у
1цариграду за ширење идеја о арбанашкој аутономији, септембра 1878: S. Pollo
– A. Puto, н. д., 146).
* K. Frashëri, н. д., 142; A. Hadri, н. н., 40-41.
* It popoto romano (Roma) 10. TX. 1878, уводник.

179
goryМил ХРАБАК

права да поставља и смењује функционере; 3) увођење арбанашког

језика као службеног.“
Кад је реч о италији, посебно је значајно видети схватања о
арбанашкој аутономији врло активног конзула у Скадру Б. Берија
(који је свакако учествовао у писању скадарског меморандума од
i3. јуна 1878). Последњих дана 1876, описујући славофобију. Пренка
Биб Доде и наклоност мирдитских старешина према Турској, он је
запазио да би једна мирдитско-малисорска кнежевина, настала из
устанка католика, окренута француској и аустријској заштити, ну
жно била непријатељски настројена према Црној Гори. Берио је
(јануара 1877) сматрао да Албанија са Епиром као јужним делом
те земље, треба да остане у Отоманском царству, да не би постала
плен Словена или Аустрије; независна Албанија не би се могла одр
жати из спољних, али ни из унутрашњополитичких разлога. Итали
јанској политици одговара да Албанија остане покрајина Отоман
ског царства и да Епир не припадне Грчкој. У оквиру Османлијске
империје Албанија треба да добије аутономију, али тако да католи
чки Мирдити и Малисори представљају засебну вазалну кнежеви
ну; ова би почињала од црногорске границе и простирала би се до
љеша, обухватајући област са 130—150.000 становника; ти крајеви
су стварно и дотад уживали племенску самоуправу. Албанија би се
и иначе тешко могла формирати као унитарна самоуправна цели
на, с обзиром на то да је била верски поцепана и разједињена и у
другом погледу. Самоуправа северноарбанашких племена, према Бе
рију, представљала је основну снагу за отпор словенству, па и ус
постављању модерне управе једне Аустро-Угарске; та аутономија је
зачетак аутономног статуса целе Албаније и елеменат политичког
гравитирања Цариграду. Сами Арбанаси нису волели ни Црну Гору,
ни Аустрију, ни Турке. Порта не би погрешила кад би жртвовала
своју непосредну власт у корист арбанашке аутономије, јер би
тиме обезбедила подршку активираног арбанашког живља против
Црне Горе и Аустро-Угарске. У условима кад је Албанија била
стварно напуштена од једне многонационалне царевине, ломаће
снаге у Албанији могле су се активирати једино успостављањем је
дне извршне власти и добијањем аутономних права. Аутономија Ал
баније би одговарала свим заинтересованим силама. Добивши ауто
номију Албанија би ушла у ред европских цивилизованих нација.
Тиме би се стекли услови да се власт племенских главара, везаних
само за властите интересе, замени новим чиниоцима, с обзиром на
то да Албанија тада није имала класу која би могла бити прихваће
на као владајућа својом друштвеном снагом, културом и утица
јем.
Кад је у Санстефану било потписано руско-турско примирје,
Берио је писао свом ресорном министру да је интерес Италије да се
на источној јадранској обали стварају мале државе као Црна Гора,
тi Lo Spillo (Roma) 17. XII 1878, 3.
* В. Hrabak, Italijanski konzul u Skadru B. Berio o arbanaškom pitanja
1876—1878. časopisza suvremenu povijest, br. 3/1978.
180
 идЕЈЕ о АРЕАнАшкој Аутономили и нB3Aвисности

Албанија и Грчка. Између једне аутономне Албаније и насртљиве

двојне Монархије добро би било да се налази једна трећа држава
— мала Црна Гора, која би омогућавала деловање Италије чак и
у правцу Подунавља. Берио је био против тога да Битољ, Охрид и
Костур припадну Бугарској, али се слагао да Црној Гори буду при
кључени Подгорица, Бар, Гусиње, Крајина испод Скадарског језе
ра, па и Улцињ. И по Италију би настала штета ако би дошло до
стешњавања Албаније, како он каже, српским угрожавањем Косо
ва, мада ужа Албанија није била повезана са Косовом добрим сао
браћајницама, није с њим представљала привредну целину и као
таква није могла бити економски партнер Италије. Берио се пла
шио да православни елеменат не овлада простором од Јадранског до
Егејског мора, тј. између Валоне и Солуна, јер би Грчка тада иско
ристила да завлада територијама јужно од реке Војуше. Тако би
се Албанија претворила у легло сплетака и амбиција суседа. Само
у условима распадања османлијске власти на Балкану, не само за
Италију него и за Грчку било би најбоље да Албанија стекне неза
висност (али као јединствена и неподељена), како би помогла у зау
стављању словенске најезде. У борби против руског и аустријског
утицаја, за Запад би било корисно цео простор на југоистоку Евро
пе организовати као конфедерацију независних или аутономних це
дина. Берија је посебно бринула судбина Бара и Улциња: а) дати
их Аустро-Угарској значило би отворити јој врата целе Албаније;
б) вратити их Цариграду, значило би консолидовати турску власт у
арбанашким областима. Берио је предложио Риму да треба одбити
евентуални аранжман да се средњи део арбанашке земље додели
Италији.“
После оснивања Призренске лиге, запажајући њен проислам
ски карактер у нpвим месецима постојања, Берио је сматрао да су
прави носиоци идеје о аутономији католички Арбанаси а да се Ар
банаси муслимани понашају као да је питање аутономије привре
мена а не суштинска потреба Албаније. Поводом бунтовног држа
ња становника Ђаковице и Пећи писао је да није реч о устанку и
правим бунтовницима, него о „протестантима”, јер су једино като
лици онај део Арбанаса који стварно мрзи Турке н диже стварне
устанке, Плашио се да од Призренске лиге корист не извуку Турци
и Аустрија; ова може наћи изговор да изврши пацификацију, као
у случају Босне и Херцеговине. Због тога што само Албанија може
представљати окосницу отпора против даљег продирања Аустрије,
треба стварати велику Албанију, са Косовом и Епиром, а Грке пре
ко Тесалије треба усмерити ка Вардару. Управо око Косова треба
удружити све области од Херцеговине и Црне Горе до Бугарске
и Грчке против аустроугарског надирања ка Солуну.“
Постоје италијански дипломатски акти и о ситуацији у вези
са новембарским заседањем Призренске лите.
73. Исто.
74. Исто,
181
 |
БОтуNIHјт ХРАБАК

Питалијански конзул из Јањине јављао је почетком децембра

1878. да је Абдул-беј Франшери, као шеф Арбанашког комитета у
Јањини, о трошку своје „партије” обавио политичко путовање у до
њој и горњој Албанији, и да је разговарао са шефовима Лиге у При
зрену. У представци („молба“), која је потписана за султана, учи
њено је обећање о образовању корпуса од 40.000 бораца; као ком
пензација за то Порта би арбанашке крајеве издвојила у један ви
лајет, Арбанашки; гувернер овога морао би знати арбанашки језик,
јер би то био званични језик у вилајету; порези би били трошени
искључиво за народну просвету и изградњу друмова. Порта се пра
вила да не зна за Фрашеријево путовање и није обраћала пажњу
на његове претње. Ипак, без икаквог противљења, пуштала је да се
агитација води и даље међу Арбанасима, све из жеље да ови ор
ганизују отпор против грчке војске.“
O Фрашеријевом раду у Призрену сведочио је превод акта са
стављеног 2/15. новембра 1878. у Призрену. Реч је о записнику (са
33 потписа у оригиналу), којим је константовано да је представник
Арбанашке лиге са југа Абдул-беј Франшери присуствовао скупшти
ни Горње Албаније и да је постигнут споразум. Речено је да је ар
банашка отаџбина састављена од санџака: приштинског, призрен
ског, скадарског, скопског, битољског, дебарског, берaтског, Арги
рокастра, Јањине и Превезе. У њима се Арбанасима противе Грци,
Бугари, Срби и Црногорци, који на сваки начин и упорно траже да
јелинизују и славизирају арбанашку нацију, и „захваљујући ћута
њу нашем и наше владе” напредују и напредоваће, тако да ће за
десет година нестати Албаније, па ће европска Турска остати без
последњег бранича, а и сам Цариград биће изложен опасностима.
Да би одржали своју домовину и нацију, као и Цариград као прес
тоницу Отоманског царства, скуп је сматрао да је нужно да се пред
ложи: 1) пуна аутономија провинцијска и општинска; 2) сједињење
целе Албаније у један вилајет, којим би управљао валија прихва
ћен од земље и који не би могао бити покренут са функције пет го
дина; 3) помагање јавне просвете у целој покрајини, која би се из
водила на локалном арбанашком језику; 4) сви службеници знаће
арбанашки језик; 5) састанак опште скупштине сваке године; деле
гати би били изабрани од народа као парламенат, који би се у то
ку четири месеца бавио напретком земље; заседању скупштине при
суствовали би представници Порте; 6) влада би од прихода провин
ције уступила једну своту за издржавање средњошколске наставе
(L'istruzione secondaria) и за јавне радове. Изабрано је и једно тело
од 12 представника, делом и хришћана, које је добило задатак да
пође на Порту и обавести је о закљученом договору“
Превод записника уноси доста значајне корекције у оно што
се знало о заседању Лиге. Састанак је представљао споразум две
* ASMAE, b. 221, N. 4722, Цербони 6. XII 1878, из Јањине бр. 133.
79 ASMAE, b. 223, Ne 1009. де Губернатис из Превезе 16. III 1879. са бр.
4, прилог из Призрена 2. XI 1878.
182
 идвнв о АРБАнАшкој Аутономили и нR3Aвисности

организације, Призренске лите и Арбанашке лите са југа, и одр

жан је 2/15. новембра, кад је начињена изјава. Тражена је не само
аутономија уједињеног вилајета него и локална, општинска, који
је захтев потекао свакако од градских трговаца и богатијих занат
пија. Валија не би био биран од народа, него би га само, као пос
тављеног, народ прихватио; његова сталност требало је да буде оси
гурана. Арбанашки језик био би обавезан само у школама, а у ус
тановама би се могао неслужбено употребљавати. Зато су тражени
чиновници који би га знали. Део прихода за школе (и то само сред
ње) и за јавне радове не би утврђивали Арбанаси, него Порта. Све
би то био вид компензације корпуса од 40.000 Арбанаса, који не би
били војни обвезници, него добровољци, башибозлук. Арбанаси су,
поред тога, јавно признали турску владу као своју, лишавајући се
посебне егзекутиве у свом вилајету, претпостављајући само евенту
ални одбор нижег ранга.

III идеја аутономије међу Арбанасима југа и севера од краја

1878. до пролећа 1880. године
Крајем 1878. године организације у јужној Албанији су нас
тавиле да раде на аутономији, па и за независност земље. Тамо су,
с обзиром на ниво економско-друштвеног развитка, биле јаче на
предне снаге, а уз то Грчкој на Берлинском конгресу није било
обећано ништа конкретно. Према неким извештајима из децембра
те године могло је доћи и до тога да у тим крајевима Лига у по
годном тренутку окрене оружје против Порте. Идеја о аутономији
ила се не само у Епиру и јужној Албанији него и у севернијим
арбанашким крајевима. На пример, на једном састанку у Дебру
била је одређена делегација, састављена од Арбанаса из свих обла
сти у којима су они живели, са задатком да од Порте тражи „ре
форме”, под којим именом се обично мислило и на завођење ауто
помије. После погибије Мехмед-Алије Лига се све више осамоста
љивала, а у њој су јачале снаге које су у почетку биле за аутоно
мију, а касније и за независну Албанију. Реакционарна струја у ор
ганизацијама, истичући непрестано словенску и грчку опасност, ра
дила је на томе да се питање „реформи” не поставља док постоји
поменута опасност. Димитрије Туцовић, на пример, сматрао је да
су јужна и средња Албанија биле „прави носилац модерног покрета
за аутономију".“ Не треба заборавити да је већина живља у Епиру,
мада добрим делом арбанашког порекла, у то време говорила грч
ки, била православне вере и почела се осећати јелински. У таквим
условима посебан статус био је једина могућност да се тај елеме
нат одбије од даљих утицаја панхеленске пропаганде.
Питање државно-правног статуса Албаније од почетака 1879.
године све више је обрађивано на ступцима европске штампе. Це
7. A. Hadri, н. н., 54–4 (Писац погрешно ставља убиство Мехмед-Алијино
у 1879. годину, исто, 46).
183
БОрумнin xрдБАК.

тињски Глас Црногораца налазио је да се иза Лиге не налази нацио

нална свест у масама, тј. свест о потреби целокупности и независ
ности Арбанаса: за саму Лигу сматрано је да је настала у одређеној
политичкој ситуацији и у време слабости Турске. Нешто касније
исти лист је закључио да Лига значи почетак попуштања Арбанаси
ма од стране Јилдиза (турског двора).“ Дописник париског листа
Le Monde из Цариграда навео је да се Порта у сукобу са Грчком
око Јањине показала спремном да штити аутономну Албанију, но
да се заштита није показала као довољна да би се одржала граница
према Грчкој. Тога пролећа Ахмед-паша и Мухтар-паша, валија у
Јањини и заповедник војних снага у јужном Епиру, саставили су
елаборат о аутономној администрацији Албаније (не о аутономној
Албанији), те се турска влада у последњој декади маја спремала
да га прихвати.”
Дипломатски представници великих сила у Турској такође су
живо пратили држање и хтења појединих народа, међу којима и
Арбанаса. Француски представник у Цариграду Мале дошао је до
закључка да народи у Македонији и Албанији имају сваки свој по
литички идеал, те упиру поглед у Цариград, Атину или Софију, са
изузетком Мирдита, који су изоловани у својим планинама и као
малобројни католици много не значе“. Из наведеног се може зак
ључити да Француз није сматрао да сви Арбанаси (марта 1879) има
ју исти национално-политички циљ, него да су муслимани били још
подутицајем Цариграда,
Италијански вицеконзул у Превези, у једном извештају о ста
новишту италијанске политике према грчко-турском разграничењу
у доњем Епиру а у склопу опште политике против словенске опас
ности, сматрао је да Грчку треба гурати у Македонију, а одвраћати
од крајева у којима Грци живе измешано са Арбанасима. Станов
ништво Епира не би могло бити напуштено од Европе, без обзира
на то којим језиком говори, сматрао је он. Дилему хоће ли бити
прикључено грчкој краљевини, требало би претворити у солидну
наду о политичкој полуаутономији. На представку Призренске лиге
султану, Мухтар-паша је начинио противпредлог. У њему се трудио
да задовољи арбанашке захтеве, али да обезбеди и отоманске ин
тересе. Уместо једног, он је предложио три вилајета (јањински, при
зренски, битољски); у Битољу би поред валије седео генерални инс
пектор и султанов намесник, чија би се власт простирала на сва
три предложена вилајета; у истом граду би се сазивала генерална
скупштина трију вилајета, којој би председавао султанов намес
ник; службени језик био би турски, али би се дозвољавала и упот
реба арбанашког, а можда и грчког. Други арбанашки предлози би
били прихваћени: генерална скупштина би се састојала од 75% Ар
банаса и 25% Грка, Бугара (мисли на Македонце) и Влаха, чиме би
* Глас Црногораца 6. I 1879, 1-2; 17. V 1878. уводник.
29 Le Mojide (Paris) 15. II 1879, 3; 22. V 1879, 3.
* ADMAЕ, СРС, Turquie, vol. 426, f. 83–7, француски документи у вре
мену од 31. X 1878 до 2. III 1879.
184
 идЕЈЕ 0 APRAHAIIIКОЈ АутоноМИЈИ И НЕЗАВИСНОСТИ

се, без обзира на стварно бројно стање живља, створила арбанашка

политичка превласт. Комбинација са три вилајета, према мишљењу
вицеконзула, учињена је да би се избегла опасност која је реално
могла настати са пуним јединством.
Према обавештењу аустроугарске дипломатије, марта 1878.
Централни комитет Призренске лите послао је своје поверенике у
битољски санџак да популаришу захтев да део територија косовског,
битољског и солунског вилајета уђе у састав једне арбанашке једи
нице која би уживала аутономију у оквиру Отоманског царства.
Опет је, али наводно сада у редовима саме Лите, прихваћена ком
бинација са три вилајета, при чему би био обухваћен само арба
нашки север са Македонијом. Мало има вероватноће да је та ком
бинација стварно припадала Лиги. Она никад није ишла на парце
лације, а вилајете је увек узимала у целини. Пре би се рекло да је
то нека проаустријска верзија раније Албано-Македоније.
Занимљиво је било држање Арбанаса католика у пролеће 1879.
године. Нарочито су се брђани поводили за држањем својих паро
ха фрањеваца, школованих у Италији, ако не и родом Италијана.
Крајем пролећа запажене су извесне промене у њиховом држању.
Оне су настале због тога што могућност аустријске окупације није
била демантована и што је код фрањеваца постојало неповерење
у виталност и просперитет арбананике аутономије.“ Католици у ма
си сматрали су да ће своје постојање и напредак најбоље обезбе
дити једном аутономијом, али верском и племенском, изван окви
ра Турске.“
Још после убиства Мехмед-Алије руски представник на Порти
Лобанов је сав био обузет арбанашким догађајима. Он се посебно
трудио да установи да ли се у Албанији испољио стварни нацио
нални дух, који би могао водити стварању независне Албаније и о
коме би се морало водити рачуна. Теза Лобанова је била: независ
на Албанија била би за Русију друга Црна Гора, која би се под ње
ним окриљем, ако затреба, могла супротставити амбицијама ауст
ријским грчким, српским, па и црногорским и бугарским. Францу
ски амбасадор у Цариграду Фурије био је фрапиран лакоћом са
којом се Лобанов мирио да се конституише Албанија, мада Берлин
ски уговор није предвидео ту националност. Француски представ
ник на Босфору био је такође спреман да подржи стварање велике
Албаније, када би се она представљала као поуздана чињеница, и,
посебно као најодлучнија снага против надирања Аустро-Угарске у
средиште европске Турске“
Према писању лондонског Standard-а Руси су непрестано сум
њичили Аустро-Угарску да буни Арбанасe у циљу да се створи из
говор за формирање аутономне Албаније под управом владара из
династије Хабсбурга. Руси се, иначе, нису противили самосталној
s ASMAE, b. 223, N 1408 bis, Де Губернатис, из превезе 3. IV 1879.
*2. Сл. Димевски, н. н., 111–12.
i ASMAE, b. 224, No. 2439, Цербони из Скадра 16. VI 1879, са бр. 6.
* Исто, b. 224. Na 2033, Скадар 20. у 1879, br. 2.
185
EoryNLIJAJI у РАБАК.

Албанији, али су били против тога да таква Албанија буде про

дужена рука Аустрије“
Крајем зиме због потребе Турске да снажно војнички утврди
правац Нови Пазар — Митровица, косовски валија Хафиз-паша ут
лавио је с познатим руководиоцем Призренске лиге Скендер-пашом
нагодбу, по којој би се Лига обавезала да Порти стави на распола
гање 40.000 људи, и то најдаље до Ђурђев-дана 1879; те би људе
Турска оденула, наоружала и издржавала. За услугу султан би при
хватио умањен Лигин захтев — да се косовском вилајету да ауто
номија под управом Скендер-бега. Скендер-бег је већ био почео жи
во радити да се испуни погодба, те су убрзано купљени добровољци,
а у Новопазарском Санџаку и у пећкој и ђаковичкој нахији и рет
рути; сва места у косовском вилајету су се утврђивала и довлачени
су оружје и муниција.“
У пролеће 1879. отоманска влада се трудила да успостави сво
је органе власти у северној Албанији и на Косову, који су крајем
1878. и почетком 1879. били уклоњени у неким областима северне
Албаније и Косова. Народ је том приликом тражио да се као служ
беници у те органе поставе Арбанаси, који би се равнали према ло
калним обичајима и потребама.“ Од марта до маја 1879. одржани
су неки скупови на којима се захтевало да се уместо турских обра
зују арбанашки поротни судови. Порта је 12. маја одобрила да
поред турских делују и арбанашки, тј. Литини судови.“ На свом сас
танку 19. маја 1879. Лига је одлучила да тражи аутономију не само
судства него целе цивилне администрације. Портино одбијање да
се с тим сложи изазвало је буру незадовољства међу Арбанасима,
што је довело и до извесних антитурских демонстрација у низу ме
ста“. Дванаестог јула одржано је ново заседање Лиге, на коме је
решено да се збаци локална турска власт ако Албанији не би била
призната аутономија. На дело се одмах прешло, па су Арбанаси
преузели власт у низу места (Призрен, Пећ, Митровица, Приштина,
Вучитрн и др).“ Лиrа је у извесном смислу децентрализовала власт,
тако да су ван Косова постојала самостална средишта у Скадру, Ја
њини и другде; то је настало као израз потребе да се лакше органи
зује Лигина власт на терену.“
Кад је Порта под притиском велесила почела да спроводи ре
форму у европском делу државе, Цариградски комитет је, 1879,
поднео турској влади меморандум, у коме се тражи подршка сила
1878 85 ADMAЕ, СРС, Turquie, vol. 420, f. 118–9, Фурније из Цариграда 16. IX
i s исток, 18. у 1879, 3.
} 87. Исто, 28, III 1879, 1–2 (према Politische Korrespondenz од 23. II по ста
ром).
88 Historia e Shqipërisë 11, 150; Š. Rahimi, н. н., 334; A. Hadri, н. н., 54
(Ђаковица, Берта, Тепелени, Пермети).
* И. Г. Сенкјевич, н. д., 123; A. Hadri, н. н., 53; Хаџи-Васиљевић, н. д., 94.
* Ј. Хаџи-Васиљевић, н. д., 93–4; Historia e Shqipërisë II, 150; A. Hadri,
н. д., 55.
“ Ј. Хаџи-Васиљевић, н. д., 94, 96; Historia e Shqipërisë II, 151.
186
 ИДЕЈЕ 0 АРБАНАНКОј АутоноМИЈИ И НЕЗАВИСНОСТИ

у остварењу арбанашке аутономије. Мемоар је достављен и пред

ставницима великих сила. Штампа ових земаља почела је да се још
више занима за арбанашко питање. О аутономији Албаније писали
су, на пример, и париски Ее Тemрs и лондонски Standard.”
Органи Лиге водили су општу политику арбанашке национал
не афирмације, никако не заборављајући најбитније – територи
јално питање. Уз тезе о аутономији требало је јавност великих сила
убедити и у оправданост граница једне велике Албаније. Током ју
ла 1879. известан број јањинских бегова више пута долазио је фран
цуском представнику у Цариграду Фурнијеу, али он није хтео да
их прими; најзад су му оставили писмену изјаву. Амбасадор је ја
вио Ке д' Орсеју, да ће им ако и даље буду инсистирали да га виде,
саопштити да Епир није Албанија, и да он не зна зашто би га тре
бало лишити примерне Портине администрације. Бегови су осетљи
во питање бројног односа Арбанаса и Грка у Епиру настојали да
реше аутономијом, нито нису скривали ни од руског амбасадора
Лобанова. Ту групу јањанских бегова водио је Мехмед-Али Вриони,
а њу су сачињавали још петорица: Абдул Фрашери, Вејсел Дино,
Омер Шевки, Саид Топтани (?) и Ахмед Шевки, који су се нешто
касније представили као арбанашки делегати, жалећи се да арба
нацки народ после Берлинског конгреса стално мора да протесту
је.
Амбасадор у Цариграду, који је био спреман да се залаже за
арбанашку аутономију, био је гроф Зичи (који је напустио турску
престоницу децембра 1879), Аустроугарска влада, наиме, настојала
је да подреди арбанашки покрет и да од њега начини своје оруђе
у борби против балканских народа. Беч је нудио арбанашку ауто
номију под својом заштитом, аутономију која би, по мишљењу
француског амбасадора, била врло слаба, са сталном потребом стра
не подршке и само са надом у уједињење.“ У вези с великим ан
гажовањем Лиге у турским одбрамбеним напорима према Црној Го
ри и Грчкој Фурније је запажао да се то чини да се постигну код
султана поени како би се задобила аутономија на замишљеном про
стору; за ту аутономију не само Арбанаси него и неки други (мисли
на Аустрију) стално су рекламирали.“
Занимљив је однос Абдула Франшерија према Порти у то вре
ме. Он је по одлуци Лиге, са Мехмед-Али бејом Вриони обишао већи
број метропола европских сила. По свом повратку, Фрашери је пре
реферата Лиги поднео извештај Порти. Суштина реферата се сас
тојала у томе да, и с обзиром на расположење међу великим сила
ма на Западу, не треба давати Јањину и Епир Грцима. На обавеш
тење о томе реаговао је петроградски Голос, тврдећи да су то по
92. š., Rahimi, н. н., 335.
93 И. Г. Сенкевич, Из истории освободителњних борњби а западној Ма
кедони и Косови е 1878—1881. Славанское источниковедениe, Москва 1965, 99;
П. Рахими, н. н., 335.
* АрMAЕ, СРС, Turquie, vol. 428, fol. 300–0' и 304–6.
* Исто, vol. 433, fol. 184-5, Фурније из Цариграда 19. XII 1879 са бр. 258.
187
 вогумил ХГАБАК

тези да се обезвреди један мировни уговор, за којим стоје европске

велесиле.“
Занимљиво је да се питање самоуправе постављало (августа
1879) и за оне Арбанасe који су побегли или су протерани из кра
јева припојених српској књeжевини, а које је ова, на основу одре
даба Берлинског мировног уговора, била приморана да прими нат
раг. Србија је требало да понуди уобичајену самоуправу тим Арба
насима, самоуправу какву су уживали у току дугог претходног вре
мена. Таква аутономија могла је, међутим, да доведе у питање си
гурност граничног појаса. Јован Ристић био је мишљења да ће Ар
банаси, махом непријатељски расположени према Србији, бити ма
ње опасни ако се врате у српску државу него ако буду деловали
ван ње; њима је требало доделити широку општинску самоуправу,
која је иначе постојала у српској држави.”
Током октобра 1879. одржан је још један скуп Призренске ли
ге. За његово сазивање упућени су људи или писма из Призрена. То
је требало да буде прво генерално заседање, на које су позвана по
два делегата из свих градова, не искључујући и Берат, Јањину и
Солун, а очекивало се да ће бити укупно 60 конгресиста. О првом
и потпуном дневном реду агенти скадарских конзула нису успели да
сазнају ништа поуздано али се ипак знало да ће се тражити ауто
номија, као и да ће се разговарати о налажењу начина за отпор
Аустрији и о захтевима Грчке. Оно што је било посебно занимљиво
— у току стања позива за заседање, такав позив није примљен у
Скадру. Италијански конзул је веровао да такав позив неће бити
упућен у Скадар ни до самог скупа.“ О том заседању Лиге известио
је италијански конзул у Солуну. Скуп је претресао два питања: 1)
одбрану територије од стране интервенције; 2) стварање основа за
један пројект који би се поднео Порти на санкцију, а великим си
лама на сагласност. Поред осталог, позван је Абдул Фрашери, је
дан од Лигиних комесара који су недељу дана раније слати у Ја
њину, да пође \, Италију и другде, те да постигне да се Јањина не
предаје Грцима.
Питање наступа Аустрије преко Санџака у правцу долине Вар
дара било је врло важно питање и за велике силе. Нарочито су Ру
сија и Енглеска биле спремне да помогну да се Арбанасима додели
аутономија, како би се они активирали у отпору против Двојне
Монархије. Нови руски конзул у Солуну, Хитрово правио је пла
нове да се Арбанаси и Македонци погоде око стварања једне зајед
ничке административне целине са унутрашњом аутономијом. Кад
од тога није било ништа, Хитрово се и даље са великом симпатијом
односио према арбанашком покрету. Италијански конзул у Солу
9. Исто, f. 198, Фурније 16. XII 1879, sa br. 259.
** Исток, (Београд) 13. VI 1879, 2.
* ASMAE, Politica 1876—88, Serbia, b. 169, N 3169, Београд 10. VIII 1879,
са бр.796.
1889 } sман. Turchia, b. 225, Ne 3870, Скадар 30. IX 1879, бр. 18; исток 7. X.

188
 идЕЈЕ о АРБАнАшкој Aутономији и нвЗдвисности

ну Ламбертенти (новембра 1879) изјавио је да његова земља жели

да се Арбанасима дâ аутономија како би запречили наступ аустриј
ској царевини према Солуну. У овом смислу су радили и итало-ар
банашки комитети.“
На овај тренутак у делатности Лиге осврнуо се добро вођен
грчки лист у Трсту Химера. У чланку о закулисном раду Италије
међу Арбанасима против грчких интереса изнесен је и податак да
је Порта те јесени хтела да ликвидира Призренску литу да би ње
не снаге бацила у борбу против Грчке и Аустро-Угарске. Лига се,
међутим, састала у Призрену, одбацила је Портине захтеве, те је,
напротив, први пут, јасно и јавно тражила арбанашку аутономију;
било је одлучено да два Лиrина представника обиђу европске дво
рове и престонице, ови су не случајно изабрали Рим као своју прву
станицу. Католички клер у скадарском крају радио је у корист
Италије, а Лига је инсистирала на кооперацији католика и мирдит
ског кнеза, наводно у интересу италијанске отаџбине."
На самом крају 1879. године многи арбанашки бегови дочеки
вали су Портине реформе равнодушно, јер су сматрали да она није
у стању да их и спроведе; процењивали су их као лукавство султа
нове околине док се у ствари није желело да се било шта стварно
реформише у арбанашким крајевима. Причало се да су бегови, пре
него што су напустили Призрен за време последњег заседања, одлу
чили да сачекају решење грчко-турског граничног питања, пре него
што би извршили оружану демонстрацију у проглашењу аутономи
је. Један Арбанас који је прихватио идеју о потреби проглашавања
независне Албаније саопштио је италијанском конзулу у Јањини да
идеја о арбанашкој аутономији није страна Аустрији, коју би по
држали нарочито бегови Горње Албаније.“
Бечка штампа (нарочито листови Politische Korrespondenz и
Die Presse) показивали су не само велико интересовање него и ствар
пу обавештеност о арбанашким пословима. Лист за иностране
читаоце Меšsager de Vienne nратио је писање познатих листова ве
ликих метропола о Лиги. Он је скренуо пажњу на то да је петро
градски Голос изразио веровање да проглас арбанашке независно
сти у том тренутку не би био опортун; зато је саветовао Арбанасима
да се привремено задовоље успостављањем вазалне аутономне др
жаве, која би се добила под фирмом „реформи“; тако би се уз ca
гласност турске владе могло прећи преко одредаба Берлинског уго
вора, који не би обавезивао Арбанасe, с обзиром на то да нису били
његови потписници. Толос је констатовао да се у арбанашким кра
јевима и у Цариграду пропагирају идеје о поновном преузимању
управе у Босни и Херцеговини и о оружаном протеривању аустро
угарских трупа, које су се спремале да уђу у Митровицу.“
100 ASMAE, b. 225, No. 4107, Солун 22. X 1879, са бр. 15/32.
101 С. Димевски, н. н., 118—20.
102 ASMAE, b. 226, N 804. Скадар 2. III 1880, са бр. 35, прилог: примерак
листа Hirinara (Трст), бр. 271 од 31. I. 12. II 1880.
нs. ASMAE, b. 226 Na 161, Јањина 2. I 1880, бр. 37.
189
БО(“VMHil XPABAK

Значајно место у борби Арбанаса за задобијање новог положа

ja y Отоманском царству био је њихов отпор y вези ca скупљањем
пореза и регрута. Порта је неколико пута y току 1879. и 1880. ro
дине настојала да прибере новац и војнике. То је изазвало незадо
вољство, које је Лига даље подстицшга!“ Кад jc турска влада, no
четком 1880. године, почела да примењује силу, дошло је до мањих
окршаја између турских трупа и Лигиних снага V Призрену и При
штини, а потом до избијања озбиљнијих оружаних сукоба. То је
зближило Арбанасе католике и муслимане, који су сад могли да
cc боре за исте циљеве."Е
Од скадарског прогласа аутономије (17. априла 1880) настала
је нова ситуација, која је водила прогласу независности.
Богути ХРАБАК

[DEES AU SUJET DE L'AUTONOMIE ЕТ DE L'INDE‘PENDANCE

ALBANAISE

Le devoir fondamental de la Ligue de Prizren, consistait en cela,

de ne pas permettre à ce que quoi que ce soit des territoires sur
lesquels vivaient des Albanais et que ces derniers considéraient comme ___—
leur appartenant, soient détachés (enlevés) dc l'Empire Ottoman. Etant
donné que les conceptions politiques de l’organisation de la Ligue ne
sont pas assez étudiées, et sur base du matériel diplomatique. l'auteur
de cet article a, dans l'étude parallèle des idées au sujet de l'autonomie _ _. .
et de l’indépendance das Albanais, mis à profit la publication du ma
tériel autrichien. italien et anglais, et des correspondances diploma
tiques française, italienne, serbe et montenégrinc pas encore publiées.
Il а consulté également des journaux serbes et montc‘négrfins et des
journaux viennois et parisiens.
La variété dans l'exposition du problème de la question albanaise
n'a pas résulté seulement par suite de la situation générale difficile et
des intérêts différents des grandes puissances pour la solution de la
soi—disant question d'Orient, mais aussi à la suite де l’état où se trou
vaient les Albanais eux—mêmes. Cet état de choses n’était pas du tout
enviable: une économie générale anričrće, et une culture négligée, un
fort cnrac'mement d'éléments féodaux‘, uns scission religieuse, une
instruction minimale (analphabétisme), un manque de conscience na
tionale dans la masse du peuple albanais. C'es devant un tel état des
choses que se trouvaient d’une part les pachas et les »bcgs« (seigneurs
turcs), qui se détachaient difiioileanent de la Turquie qui leur assuriat
des privilèges de classe, et d'autre part, la jeune bourgeoisie marchande

"” Messager de Vienne 21—28. V 1880, 1.

"75 A. Hadri, Il. и., 56 (на основу К. Фрашерија).
ша Ј. Хаџи-Васиљевић, u. д., 99. 100.

190
 НЦЕЈ F. O АРБАНАШКОЈ АУТОНОМШИ И НЕЗАВИСНОСТ}!

et l'intelligentsia rovcnant des diverses couches sociales. Les presen

nages politiques irigcants albanais, par suite de la faibleSse générale
du front national, avaient la conviction, toujours présente, qu’ils de
vaient s’appuyer sur la Sublime porte, ou quelque grande puissance,
conformément auti conditions et rapports, vu qu’ils avaient en face
non seulement les grandes puissances impérialistes, mais aussi les
petits pays balkaniques insatiables.
L'idée de la constitution légale d’une autonomie politico-admini
strative des Albanais vit le jour dans les années soixante du XIX°
siècle chez les premiers penseurs politiques des rangs catholiques
(lof Jubani). Dans les rangs de la bourgeoisie marchande qui était
commercialement assez liée à l'étranger; déjà alors l'idée se présenta
que les conditions étaient mûres pour soulever une insurrection géné
rale et pour conquérir une indépendance complète. La réalisation de
tels entendements n’était pas possible: a) car l'Empire Turc était
encore tellement puissant qu'il pouvait briser un tel mouvement éven
tuel des Albanais qui étaient aussi divisés par la foi; b) car chez les
Albanais, il existait encore toujours une classe féodale puissante qui
avait liée son existence sociale à l'Etat Ottoman; c) car un petit état
albanais, non développé à tous les points de vue, pourrait difficilement
combattre et se défendre contre les granda puissances intéressées,
mais aussi les petits états balkaniques que pouvaient réclamer leurs
droits sur des territoires ethniques mixtes.
A l’époque des guerres tureo-monténégrines. 1876—78, les catho
liques de l'Albanie du Nord, ayant à leur tête les chefs mirdites, étaient
enclins à la création d'un état catholique, qui, dans ses rapports exté
rieurs s'appuyerait sur le petit Monténégro. A cette époque les Italo
albanais influalicnt politiquement en Faveur d’une collaboration des
Slaves du sud—albanais et l'état italien, comptant sur l'indépendance
d’une Albanie qui serait Eondamentalement catholique. Le premier
programme de la Ligue de Prizren, ne mentionne pas en réalité l’auto
nomie, car à ce moment là, се sont les féodaux et les pro-Turcs qui
avaient le droit de parole dans la Ligue. Les intellectuels palmi les
Albanais, partimtliercment ceux de Constantinople, comptaient avec
l'autonomie. non seulement afin que les territoires albanais soient de
cette façon sauvegardés d'un rapinc étrangère, mais pourquc l’on pro
cède à l'albanisation de quatre vilayets, dans lesquels les Albanais ne
représentaient que le 44% de la population. Du reste, ni en Bosnie
«Herzégovine, les Muslimans n'étaient pas très ravis (animés) pour
l'autonomie, et ils préféraient entrer dans la structure de la plus pui
ssante Autriche—Hongrie, tout en conservant des privilèges de classe.
C'est surtout l’Autriche—Hongrie, qui parmi les grandes puissances,
était intéressée à ce que soit établi une autonomie albanaise, ayant en
vue sa politique d'expansion vers Salonique, et la séparation de la Ser
bie et du Monténégro, les pions potentiels de la Russie. L'Italie aussi
avait peur de l'influence russe dans les Balkans, mais sa gauche poli
tique ne pensait guère à conquérir l’Albanie et pas même à accepter
la conception de certains féodaux et intellectuels des rangs des Alba

191
EOI‘VMIUI ХРАБАК

nais, désirant que ces derniers se rattachent à l'état italien Abdul Fra
šeri, le personnage principal du Comité central constantinopolitain
qui a le plus travaillé pour arriver à une grande autonomie de l'Alba
nie, soi—disant l'ondrée sur le principe ethnique, était près de Vienne,
mais il étant aussi continuellement en contact avec les cercles politi
ques de Constantinople. Sur le terrain, entre les montagnes de l'Albanie
du Nord, une autonomie tribiale catholique existait, et elle était aidée
par la France et l'Autriche.
Toutes les combinaisons et variations chez les personnalités po
litiques albanaisæ de cette épouque étaient motivées par un seul mo
bile, — maintenir l’antégrité de ces territoires que les Albanais consi
déraient comme les leurs, et assurer une administration qui nationali
scrait ces territoires. Si cela était possible dans l’Empire Ottoman, cela
serait la meilleure solution et il n'y aurait pas de problèmes. C'est
seulement s’il n'y aurait pas d'aide de la part de la Turquie, qu’il
faudrait demander l'indépendance avec le protectorat ou bien aller
vers une union complète, c'est à dire, l'inclusion dans l'etat de m'im
porte quelle grande puissance, qui à son drapeau rattacherait le grand
programme des begs albanais (qui identifiaient leurs propriétés féo
dales avec le concept de l'état albanais), et la jeune bourgeoisie mar
chande qui aussi chez d'autres peuples balkaniques sc manifestait
toujours comm expansioniste.

192
 „КоџОБАША" ТРНСКЕ КАЗЕ АРАНЂЕЛ СТАНОЈЕВИЋ
и српско-бугарски спор око трна и знепоља 1878–1879

У другом рату са Турском" 1877/78, после Пирота, српска вој

ска ослободила је (20. XII/1. I 1878) и Трн, центар знепољске на
хије односно казе Трнске. После тога, идући за Турцима, Срби
су ослободили и Брезник (нахијски центар за Граово) и Радомир
(средиште за предео Мраку), ухвативши везу са Русима, који су од
Софије ишли ка Ћустендилу и Џумаји“. Склапањем прелиминарног
мировног уговора у Једрену, 19/31. I 1878. ратне операције биле су
завршене и једна руско-турска односно српско-турска комисија
имала је да, до потписивања пуноважног мира, одреди демаркацио
ну линију и разграничи савезничке војске од турске војске. Србији
је тада припало у део да поседне јужне територијалне границе Со
фијског и Нишког санџака на простору од реке Струме (узводно
Џумаjе), преко Осогова, Рујена, Карадага (Скопска Црна гора), Го
лака и Копаоника до старе тромеђе Нишког, Приштинског и Ново
пазарског санџака“. Склапањем Санстефанског мира 19. II/3. III 1878.
и одређивањем нових будућих политичких граница на Балканском
полуострву била је пројектована и бугарска држава, чије су запад
не границе, према Србији – како је познато – требало да буду на
нинији источно од Беле Паланке, на ушћу Власине, Моравом до
Грделице, и даље према југозападу. По овом пројекту руске дипло
матије српске власти имале су се повући из ослобођених крајева у
Видинском и Софијском санџаку и готово са половине територије
Нишког санџака, и то у року од две недеље. Влада Србије одбила
је, међутим, да изврши евакуацију ослобођених територија на исто
1. Основно дело је Рат Србије са Турском за ослобођење и независност
1877–78. године. Са две карте. Издање Српске врховне команде. Београд 1879.
- Видети: Владимир Стојанчевић, Велика Источна криза, Други српско
»rурски рат и ослобођење Јужне Србије 1877/78. године. — Архив за изкс,
4-5, Београд 1977, 3–13. — исти рад, на g: језику: Владимир Стоан
чевич, Голамата Изеточна криза, Втората срљбско-турска воiна и освобожде
наето на Кожна Срњбин, 1877/78. година. – Мост, 50, Ниш 1978, 38—48. Рат
Србије са Турском, 101; 193; 429. — Архив Историјског института, Београд.
Фонд Јована Ристића. Инв. бр. 22/386, Сигнатура ХХII/3.
* Рат Србије са Турском, 187—190.
193
ВлАдимир столмHчвВиЕ

ку због неизвесности политичке ситуације у рејону Новог Пазара,

тј. одбијањем Порте да преда градове и срезове — казе Нови Па
зар, Митровицу и Вучитрн, затим и због аустроугарских сметњи и
њених претензија на Новопазарски Санџак. Одбијање европске ди
пломатије да прихвати Санстефански уговор, као супротан духу
споразума Сигнатарних сила на Париском конгресу 1856, олакшало
је српској влади ситуацију да затражи од руске владе ревизију
Санстефанског уговора у погледу њених, већ ослобођених и са рус
ко-бугарске стране оспораваних, југоисточних граница“
Нашавши се у веома неповољном међународном положају, ру
ска влада, предузимајући кораке да се дипломатски споразуме нај
пре са Великом Британијом и Аустро-Угарском, у очекивању да се
сазове међународни конгрес да решава о даљој судбини турских
територија на Балканском полуострву, прихватила је предлоге срп
ске владе да се — до дефинитивног мировног уговора — српска
управа задржи у крајевима које је српска војска ослободила и за
посела после истеривања Турака, тј, на принципу status quo mili
taire.“ Једна врста конвенције између српске и руске владе, однос
но споразума између команданта руске војске у Бугарској гене
рала Тотлебена и Српске врховне команде, односно генерала Косте
Протића, са мањим ректификацијама фактичког положаја на тере
ну, разграничила је сферу руске војнополитичке администрације у
Бугарској од српске управе, којој се признавало да и даље органи
зује своју администрацију у брезничкој и трнској кази, као и тзв.
кулском срезу бившег Видинског санџака.“ Тиме је, како се чини,
на посредан начин Србији било признато да почне са уређењем ци
вилне управе у поседнутим крајевима, исто као и у осталим дело
вима Нишког санџака – у врањској и пиротској кази. Делимита
ција између руско-бугарске сфере администрирања, с једне стране,
и српске, с друге стране, била је тиме јасно одређена. А ово је, пак,
значило, у неку руку, и занемаривање важности да се у овим кра
јевима тј. врањској, пиротској, кулској, брезничкој и трнској кази
уведе бугарска цивилна управа, коју су Руси иначе убрзано уводи
ли у бугарским крајевима, које је ослободила и запосела руска вој
ска. Самим тим као да су, практично, пале у воду важности и од
носне одредбе Санстефанског уговора о српско-бугарској делимита
цији, уговора који је осим суспензије у међународним оквирима
добио и видан карактер захтева за ревизијом и српско-бугарских

* Најбоље дело о овоме периоду дао је Јован Ристић, Дипломатска ис

торија Србије за време српских ратова за ослобођење и независност. Други
par. Beoгрaд 1898. – Део службене преписке о Дji. српске владе видети у
књизи: Записи Јеврема Грујића, ПII (друга влада ббреновића и турски ратовиј.
Београд 1923. – (Никола Шкеровић) Записници седница Министарског савета
Србије 1862—1898. Београд 1952.
* Архив Историјског института, Београд. Фонд Јована Ристића. Инв. }}
g: силама XXII/3. М. Протић из Петрограда Јовану Ристићу, од 5/17.
* Део објављених аката код Видосаве Николић-Стојанчевић, Лесковац и
ослобођени предели Србије 1877–1878. године. Лесковац 1975,

194
 КОЈОВАНА АРАНЂЕЛ СТАНОЈЕВИЋ

граница. У суштини, у билатералним српско-руским односима, то

је значило, до лета 1878, да је српска влада на ослобођеним терито
ријама имала иста права око уређења нових прилика и народног
живота, као и своје мирнодопске администрације” које су имали
и Руси када су приступили организацији бугарске власти у тери
торијама, које су биле у поседу руске ослободилачке војске на
истоку од демаркационе линије, за коју су се, по неизвршењу пре
лиминарног Санстефанског уговора, сложиле и руска и српска вла
да. Тако је, већ у марту 1878, не само по праву ратног завојевања—
запоседања (у овом случају ослобођења) већ и правно, споразумом
двеју влада (руске, која је била заступник и штићеник бугарских
интереса, и српске владе која се ослањала и на локална народска
расположења) почела да фунционише српска цивилна управа и у
кулској, брезничкој и трнској кази.“ Ово ново стање у српско-рус
ким, односно у српско-бугарским односима, потрајало је све до Бер
линског конгреса, који је, замењујући Санстефански мировни уго
вор, међународно санкционисао нови политички и територијални
ред на Балканском полуострву и у односу на отргнуте бивше турске
државне територије.

TI

Док је трајала турска управа у крајевима који су ослобођени

у рату 1877/78, трнска каза — по турској административној подели
— припадала је Нишком санџаку (а брезничка Софијском). Као
признати народни представник пред турском влашћу кошобаша трн
ске казе, односно Знепоља, био је Аранђел Станојевић, иначе један
од најпознатијих и најугледнијих људи на простору од Нишпа до Со
фије и од Пирота до Ћустендила, а истовремено, као трговац сто
ком, и један од најбогатијих личности у народу овога краја.” Так
вог га је затекао и рат Србије са Турском 1877/78, у коме се он ис
такао и као организатор народног устанка у Знепољу. Родом је био
из Клисуре, висинског насеља на међи Знепоља према Власини. Срп
ско-турски рат га је затекао у 47. години живота. Аранђел Станоје
вић, као конобаша Знепоља, био је уважаван и од турских власти
7. Већ 3/15. јануара 1878. године, док су још трајале војне операције,
српска влада је објавила Закон о уређењу ослобођених предела и увођењу
цивилне управе у крајевима које је ослободила српска војска. — Упоредити
и Календар са иesiaruЗмом Кназ севства Србије за годину 1879. Београд 1878
(1879), 63–64 (пиротски округ обухватао је тада и брезнички и трнски срез).
3. Владимир Стојанчевић, улоza Cpбије у ослобођењу крајева западне Бу
zapске од турске власти и српска унарава у тзв. Кулском срезу 1877–1879. –
Историјски часопис, ХХIV. Београд 1977. – О, брезничком и трнском срезу
за време српске управе, видети код Мите Ракића, Из Нове Србије, ХIV, Гра
ово. — Отаџбина, књ. VН, св. 21. Бeoгрaд 1880, 118—120; XV, Знепоље. Отаџ
бина књ. VI, св. 22. Београд 1881, 270—284; XVI. Знепоље (наставак). Отаџбина,
књ. VI, св. 23. Београд 1881, 420–430.
* Кратку биографску скицу о Аранђелу Станојевићу видети у књизи:
Воја Стојановић-Воке, Заслужни синова. Биографије заслужних људи са тери
торије Источне Србије и Поморавља, I. Београд (1940) 1941, 15–17.
195
влАдимир стојАнчввиЕ

(знао је осим српског још и турски, грчки и француски језик)“

иако су Турци стално сумњали у његову лојалност, а нарочито чу
вени Бели Мемед, полицијски инспектор Нишког санџака за нишку,"
лесковачку, пиротску и трнску казу, који је и иначе био познат као
велики политички противник Србије и национално-политичких те
жњи српског народа у Турској. Аранђел Станојевић био је од 1874.
године члан Комитета српске затраничне национално-ослободилачке
тајне организације, са седиштем у Нишу, која је на истоку Нишког
санџака обухватала и Знепоље као и брезничку казу Софијског сан
цака“. У томе смислу он је – у духу кнез-Михаиловог програма, ко
ји је наставило и Намесништво — чинио припреме у народу свога
подручја за дизање великог устанка када Србија уђе у рат са Тур
ском, и одржавао је чврсте везе са српском владом, уживајући ве
лико поверење кнеза Михаила, и намесника, посебно Јована Ристи
ћа. Пред почетак другог рата Србије са Турском, свакако по њего
вој директиви, у Србију је прешло више стотина Трнчана, Клисура
ца и других. Знепољаца, где су као добровољци били окупљени у
чети Симе Соколова, или су били преузети у формацијске одреде
српске војске. Када је рат избио, они су учествовали у борбама на
српско-турској граници и при ослобођењу Пирота, одакле су затим
прешли у Знепоље и, предвођени Аранђелом Станојевићем, учест
вовали су у истеривању Турака из знепољских села, деловали у по
задини турске војске, држали фронт на Власини и према Ћустенди
лу, док није наишла српска војска, наступајући од Пирота у прав
* Врло интересантне податке о Аранђелу Станојевићу и његовом живо
ту и раду у Трну и Знепољу видети у записима рукописа: Мемоари и архива
Фотија Станојевића дипломатског и конзуларног чиновника. — Рукопис у по
седу поч. санитетског генерала у пенз. др Владимира Станојевића, унука
Аранђела Станојевића, стр. 1-5. – Аранђел Станојевић рођен је у Клисура
код Трна, 15. četirreмбра 1830, у чувеној породици марвених трговаца и на
родних представника знепољске казе. Био је унук познатог Хајдук-Апостола,
учесника у првом српском устанку и необратима Хајдук-Вељка.
11. Јован Хаџи Васиљевић, Српска народ и турске реформе (1852–1862). –
Браство, ХV, Бeoгрaд 1921, 169. (По савременим сведочењима Аранђел Ста
нојевић био је неколико пута затваран од турске власти. „Године 1862. ниш
ки мутесариф Милхат паша упутио је у трнски крај, у Клисуру и друга места
Белога Мемеда и овај је дотерао у Ниш 12 првака хришћана из овога краја.
Међу њима био је и архимандрит Мисаило. бни су били окривљени за веле
издају. Велеиздаја се састојала у томе што су „били у везама са српском
владом и што су радили да се и њихов крај споји са Србијом.” Аранђел се и
овога пута спасао и отишао у Цариград и с помоћу патријарха Јоакима осло
бодио и ону једанаесторицу „Софијски валија Махвар паша и нишки муте
сариф Риза тајна, поново су, за време устанка у k: “...“ затворили
Аранђела Станојевића и старали се да утврде да је стајао у вези са српском
владом. У друштву са пиротским мутесарифом Јорданча паном Аранђел Ста
нојевићје, 1877. и 1878, велике услуге учинио српској војсци и српској ствари“).
* Bидети: Живан Живановић, Ници и нике знаменитости, у књизи:
Србија у ратовима. Сећања. — Изд. СКЗ. Београд 1958. (прво издање је из 1882.
год.) — Тодор Станковић, Учешће Ниниалија у ослободилачком рату 1876-1877.
= Споменица ишесдесетогодишњице и освећења споменика ослобођења Ни
на 1877—1937. Нини 1937, 15.
196
 КОЏОБАША АРАНЂЕЛ СТАНОЈЕвин

цу Трна, затим и Брезника и Радомира.“ Тада се Аранђел Станоје

вић нарочито истакао у захтеву да му се из Србије дотури 30.000
пушака, за толико добровољаца-устаника у трнској, брезничкој и
деловима радомирске, ћустендилске и дупничке казе, од чега је —
по ослобођењу Пирота – добио преко пуковника Ј. Белимарковића
око три
Похиљаде комада
ослобођењу оружја.“
Трна и Знепоља, део Знепољаца под Симом Со
коловом, заједно са Власинцима и Црнотравцима, учествовао је и
у бојевима са Турцима у Грделичкој клисури и у бици за Врање.“
Аранђел Станојевић, пак, постао је први представник српске власти
у ослобођеном Знепољу и био убрзо постављен најпре за председ
ника суда, а затим и за среског начелника трнске казе, трнског сре
за. У хладним висинским крајевима Знепоља старао се за безбед
ност комуникација са Пиротом и Брезником и око снабдевања срп
ске војске која је, по ослобођењу Трна и Брезника, боравила и у
Мраки (радомирска каза) и у неким дупничким и ћустендилским
селима“. За заслуге стечене у рату и у предратном раду за ослобо
bење Знепоља, Аранђел Станојевић био је примљен код кнеза Ми
пана у Нишу, а затим одликован и високим ратним одликовањем,"
а његов први помоћник у раду на народном ослобођењу (касније и
кум) Сима Соколов (родом из Грознатовца, на међи Знепоља и Вла
сине) добио је златну медаљу за храброст и почасни чин поручни
ка српске војске“. Аранђел Станојевић предводио је и једну народ
ну депутацију трнског краја у Сан-Стефано — пред закључење поз
натог уговора о миру, а затим и у Петроград руском цару у вези са
* Владимир Стојанчевић, Народни покрет за ослобођење и локални ус
rанци у Никола сандаку за време српско-турског рата 1877–1878. године. —
Лесковачки зборник, IX, Лескован 1969, 171 – 184. Упоредити: мемоари
и архива Фотија Станојевића, стр. 28, 61-62 (Народни устанак је обухватио
подручја Знепоља. Трна, Брезника, Цариброда, Зелени рада, Клисуре, Ћустен
дила).- Видети: Ратник, год. ХVI, књ. XXXI, св. III (септембар). Београд 1894,
285. (. . . Напослетку на изјаву дошлих мештана из Трна, да се Трн лако може
и, јер Турака у околини нема много за отпор војсци, но само за насиље
pну, главни командант наредио је, те је још ноћу кренуо се на Трн 1. ба
гањон (гружански) крагујевачке бригаде и 30 коњаника под командом пору
чника Василија Банковића, те је ово место било доиста и поседнуто 20. дек”
(тј. 1. јануара 1878. године, по новом календару). – Упоредити: Рат Србије
са Турском, 14.
* Рат Србије
1. Рат Србије са Турском,132.
саТурском, 101 . — Воинг, Максимовичњ, Boенни свази
и отношенин Сербин и Россини (1806–1917). – Зборник: КОгославна, 1. изд.
}ја,grºws. Белградњ 1930, 277. — Мита Ракић, Нав. д., књ. VI, св. 21, 114–
IT (–120).
1. Рат Србије са Турском, 321 (Станојевић је био одликован Таковским
и).„Добровољачка чета Сима Соколова, јака око 50 бораца, распуштена
--

је одмах iо закључењу примирја, док је наша војска стајала преко границе

Књажевачког окрута, ова се чета у више прилика добро одликовала... " Мис
| ли се на примирје поч. 1877. - Има и других казивања о јачини чете Симе
ва, на броју око 150—200 бораца. О томе на другом месту. — Сава
E“ српско-турски рат 1876–77. године. Операције Тимочко-Моравске вој
гне, тV, Бeoгрaд 1902, 180. – Par Србије са Турском, 325.
197
ВЛАДимир столАнчввин

припајањем свог краја Србији“ Већ тада, одмах по ослобођењу.

док се нису биле појавиле касније сметње политичког карактера,
Знепоље и Знепољци су постали веома омиљени код кнеза Србије и
његова велика брига када је руска дипломатија у Сан Стефану од
ређивала трнски крај Бугарској.

III

Гласови о стварању бугарске државе која би обухватила и

Знепоље са трном били су унели велику пометњу, пре свега, код
српске владе“ а затим и код становништва горњег Понишавља и
околних крајева. Како је већ споменуто, српска влада је, после пр
вих дана опште збуњености и запрепашћења, тражила од руске вла
де исправку гледишта о правцу и карактеру будуће границе између
Србије и Бугарске.“ Апеловало се на руску владу и износили су се
разни аргументи и становишта с позивом на историју, језик, фол
клор, народна опредељења, шта више, на војничке заслуге Србије у
рату Русије са Турском у завршном делу ратовања.“ Указивало се
и на правичност коју је руска дипломатија требало да покаже и
према српском народу у Србији, који је достојно, према својој сна
зи, извршио савезничке обавезе у великом ослободилачком делу,
затим и на последице које би наступиле и за саме српско-бугарске
односе у будућности, ако би се ови крајеви — које је српска влада
сматрала за српске — предали Бугарској.“
У ширем контексту заступања државних интереса Србије и
српског народа, влада у Београду је, осим посебних политичких и
дипломатских настојања у Петрограду, износила као минимум сво
јих захтева цео Нишки санџак, коме је припадало и Знепоље“. Ин
систирало се такође и на разлогу географско-привредне повезаности
знепољске котлине са пиротском казом и са Власином, односно на
економској везаности Знепоља за јужноморавске пијаце, одакле се
становништво трнских села снабдевало храном, одржавало трговач
ке везе и упућивало тамо своју економску миграцију.“ Сем тога,
* Bидети архивску доту: нају; Владимир Стојанчевић, Југоисточна
србија у време ослобођења з77/78. године. - Лесковачки зборник, ХV. Лес
ковац 1965, 71-78.
за Бранко петровић, Јован Ристић, Биографске и мемоарске белешке.
Београд 1912,
2. За територију коју је српска војска ослободила од Турака, видети
карту у делу, Рат Србије са Турском, на крају књиге; Затим: Владимир Сто
јанчевић, Јован Ристић и његова дипломатска историја Србије 1875-1878. По
говор у књизи Јована Ристића, дипломатска историји Србије (Фототипско
издање). Београд 1878, 39. – Владимир Стојанчевић, Стогодишњица Другог
српско-турског рата 1877/78. и ослобођење округа Југоисточне Србије. — Гло
бус, IX, 9. Београд 1977, 276.
22. Јован Ристић, нав. д., II, 143.
1892 iº и. Бобpиков, у Србији. Из успомена о рату 1877/1978. год. Београд
„ и мо
24 Јован Ристић, нав. д., 111–113.
25. своорник Трнски крај. Софиa 1940.

198
 KOLIОБАшА АРАНБЕЛ СТАНОЈЕвић

српска влада је била приступила и публиковању народних представ

ки, петиција, које су потицале са терена и из крајева за које је ру
ски гувернер у Софији Алабин тражио да се неодложно евакуишу
и уврсте у бугарску државну територију.“
У овом деликатном и судбоносном послу народне будућности,
природно, потекло је и неколико посебних иницијатива за упозна
вање шире јавности са жељама н тежњама народа трнске казе, и
то путем обавештавања влада европских дворова. Такве народне
представке, у прво време, ишле су преко српске владе и преко ру
ског конзула у Београду.“ Несумњиво велику улогу у овом круп
ном народном послу имао је Аранђел Станојевић, који је, свакако,
иступао и као народни представник, али се уз њега јављају и друга
крупна имена, као што су били сеоски кметови и други угледни
домаћини, свештеници.
За српску владу и њена настојања за што повољније решава
ње територијалних захтева Србије од битног значаја је било то ка
кво је становиште народа у Знепољу, управо стање народне свести
и његова политичка оријентација. Србија је ступила у рат и 1876.
и 1877. са циљем да допринесе, и по могућству, постигне ослобође
ње српског народа, полазећи не само од историјских основа обнове
старе српске државе већ, пре свега, од начела једне ослободилачко
демократске концепције, на којој је настала управо српска држа
ва у првом и другом устанку“. У случају Трна и Знепоља, то је
значило знати тачно народно опредељење, односно жеље наро.
да да своју политичку домовину определи Србију или Бугар
ску. Из онога што је потекло са терена, српска влада је била чврс
гог уверења да је становништво Трна, Клисуре и осталих осамдесет
села Знепоља своју народну свест и политичко опредељење изрази
* Архив Историјског института, Београд. Фонд Јована Ристића. Инв.
бр. 22/172, Сигн. ХХ11/2; Инв. бр. 19/405, Čигн. ХIX/5. Генерал К. Протић Ј.
Ристићу, од 17. IV. 1878.
-- * Већи број ових народних представки и других писаних молби из кра
јева на југу и истоку од старе српско-турске границе, сачуван у оригиналу,
налази се у Архиву ССИП у Београду и у Архиву Историјског института у
Београду. Неке од ових молби својевремено биле су објављене } Српским но
винама за 1878. r. – Видети и управо изашлу књигу: Србија 1878. Документи.
(Приредили: М. Војводић, Д. Живојиновић, А. Митровић и Р. Самарџић). Изд.
СКЗ, Београд 1978. 625 и 682. (Попис: Народне адресе, са читавог подручја ос
лобођеног од српске војске). - Овакви документи били су објављивани и
раније: на пр. Јован Хаџи Васиљевић, Цариброд и Босилиград, Браство ХVIII.
Београд 1924, 35-37.
* Под српском управом трнски срез састојао се из 82 села, 22 општине,
2923 домова и 30.812 становника. Мита Ракић, нав. д., књ. VI, св. 23, 284. –
Повереник српски у Петрограду М. Протић у разговору са Игњатијевим и Гир
сом, наводио је како: „не треба... Србе доводити до тог искушења, да се
морају исељавати као из Врања, само да би доказали да су Срби, нити пак
ни у што не мати око 16.000 потписа из Пирота, Трна и Брезника, да су
Срби, и да хоће са Србијом.” Игњатијев се правдао да је додељивање врањ
ског и пиротског округа по Санстефанском утовору било по одлуци књаза Чер
каског. – Ј. Ристић, нав. д. 139.
199
ВЛАДИМИР стој АнчвВић.

ло као српско“ Свакако, полазећи од свога сагледавања ствари и од

оваквих утврђених судова, српска влада је упорно стајала на стано
вишту да Трн и Знепоље на сваки могући начин остану у Србији.“
Било је разумљиво да ни друга страна, бугарска — која је нарочито
од времена Егзархије показала много упорности да се цео овај крај
посматра као искључиво бугарски – није остајала без активности
у смислу истицања тезе о бугарском карактеру Трна и Знепоља.
У то време, у периоду од објаве. Једренског примирја па до
Санстефанског уговора, а и после тога, из Трна је било упућено у
Београд неколико народних представки. Тако, у адреси кнезу Ми
лану од 5/17. фебруара 1878. била је изражена захвалност за избав
љење од Турака и потврђена лојалност српском кнезу са пуномоћ
jeм: „Трн варош и сва његова чувена Знепољска нахија” која „у
велико већ славе Господ Бога и величају пресветло име твоје, за
своје избављење”. У име свих становника адресу су потписани „на
вјеки признателни и верни синови”, председник општинског суда
Аранђел Станојевић, кметови. Тако Г. Пејов и Анастас Бошковић,
свештеници прота, Јован, Никола Јовић и Хаџи Михаил Николић,
затим петнаест одборника из Трна, па кметови и други представни
ци седам општина знепољских: бапске, изворске, населевске, јарлов
ске, зеленградске, рејановске и клисурске. Из ове последње потпи
ili, су се: кмет Милан Станојевић, Манча Петковић и Станоје
ВИЋ.

* Постоји попис — безеника ових осамдесет насеља трнског среза: 1. ва

рош Трн, 2. село Турeковци, 3. Забел, 4. Зелени град, 5. Милославци, 6. Гла
вановци, 7. Насељевци, 8, Рани Луг, 9. Слишевци, То. Стрежмировци, 11. Гроз
натовци, 12. Драјинци, 13. Клисура, 14. Паља, 15. Суви дол, 16. Кострашевци,
17. Џинцевци, 18. Боова. 19. Рајановци, 20. шегрилови, 21. Лешниковци, 22.
Беранинци, 23. Јарловци, 24. Стајчевци, 25. Радово, 26. Извор, 27. Костуризанци,
28. Јеловица, 29. Вукан, 30. Мрамор, 31. Кожиници, 32. Сруп, 33. Душинци, 34.
Беранинци, 23. Јарловци, 24. Стајчевци, 25. Радово, 26. Извор, 27. Кострушинци,
Филиповци, 40. Пара(мјун, 4.1. Љаљинци, 42. Реброво, 43. Кривонос, 44. Баба,
45. Бутроњинци, 46. Врапча, 47. Скревеница, 48. Драговид, 49. Борово, 50. Круша,
51. Гор, Невља, 52. Дол. Невља, 53. Сливница, 54. Новосел Чивиник, 55. Бељево,
56. Горочевци, 57. Видрар, 58. Лева река, 59. Дуга Лука, 60. Шипковица, 61.
Гор, Мелна, 62. Дол. Мелна, 63. Кшла, 64. Банће, 65. Петачница, 66. Ломница,
67. Искровци, 68. Одоровци, 69. Звонце, 70. Ракита, 71. вунist. 72. Куса Врана,
73. Пресека, 74. Јасенов дел, 75. Власе, 76. Поганово, 77. Држина, 78. Бањски
Дол, 79. (На)Шушковица, 80. Беровица, 81. Планиница. – Архив Историјског
института, нав. м., ad: Инв. број. 23:15, Сигн. ХХIII/1. — У говору становни
штва трнског краја Константин Јиречек налазио је много српских говорних
одлика: Cesty po Bullhorsku, V. Praze, 1888, 369, — Више од тога, Александар
Белић говоре становништва подручја Сливнице, Брезника и Трна, тј. Граова
и Знепоља, све до Радомира, сматрао је за дијалекат српског језика. —
Дiaлектологическаа карта сербскаго зазњика. Огдbлнiи отискљ. Из њ „Сборника
по Славановђавнiко, II. Санктпетербургљ 1905, 23—27. Прилог: Карта. — Упо
редити и два новија мишљења о посебном положају пограничних говора
трнско-знепољског краја у систему бугарског и српског језика, са картама:
Стојко Стојков, Бњлгарска диалектоaoгија за Г клас на учителските институти.
Софиa 1955, и Павле Ивић, Српски народ и његов језик. Изд. СКЗ, књ. 429.
Београд 1971.
3. Записи Јеврема Грујића 335, 339–340.
3. Српске новине, бр. 34, од 14. II. 1878.
200
 Кошовлшта АРАнвв пстAногввиг,

Као што се види, ова адреса била је сачињена непосредно по

обустави рата, а пре закључења Санстефанског мира.
Друга представка, од 12/24. марта 1878, била је писана Изјава
о жељи Знепољаца да као Срби остану, после ослобођења, и даље
у српској држави. Она је била изазвана вестима, после Санстефан
ског мира, да ће припасти Бугарској, па су стога протестовали и
изражавали своју жељу да се не одвајају од Србије („Нећемо ни
с ким другим, него с нашом браћом Србима, који пролише своју
крв за наше ослобођење“). Изјаву су потписали: Аранђел Станоје
вић и сто четрдесет других лица, међу којима и свештеници: прота
Јован, свештеник Димитрије Млађа, Јован Тевић (), Никола Јова
новић, поп Микаило Радојчић и одборници" Златко Богдановић и
Андон Н. После тога, 20. III/1 IV 1878, „у име. Знепоља и вароши
Трна" Аранђел Станојевић, прота Јован, Момчило Хаџи Михаило
вић и „још 105 представника од свију општина Знепоља”, молили
су српске власти да се у Српским новинама одштампа њихова Из
јава од 12/24. марта 1878, Месец дана касније, „на Васкрс 18. апри
ла, у Трну”, „у име општине трнске” била је упућена ускршња чес
титка кнезу Милану, коју су потписали: „заступник председника
суда општинског Никола Станојевић, чланови (општине). Анастас
Бошков{ић) и Мита Ђорђевић, као и одборници: Гига Јејић и Станоје
Хранисављевић и свих шест свештеника (поп Михаило Николовић,
поп Јован Вучо, поп Григорија, поп Стојановић, прота Тајчо Јоцић,
као и градски прваци: Јованча Раденковић,Златко Тошић, Јован Гор
нић и Димитар Јокић.“
Међутим, заоштреност политичке ситуације, изазване радом бу
гарског комитета из Софије и егзархијских архијереја — посебно
владике Евстатија, кога је Егзархија уочи ослобођења била послала
у Пирот за нишавску епархију – који су инсистирали на реализа
цији граница Бугарске према Санстефанском уговору, па чак и пре
ко тога (у духу егзархијске територијалне јурисдикције и одредаба
Цариградске конференције), подстакла је Знепољце на контраакцију,
која се није мирила са бугарским претензијама и са побијањем срп
ског идентитета народа овога подручја.“
У једној другој Изјави, од 20. III/1. IV 1878, Знепољци су
протестовали што су „пропаганде и агенти”, на своју руку, „јавили
руској врховној команди, како су становници нахије Знепољске, и
вароши Трна, под притиском написали ону изјаву од 12. овог месе
ца, у којој се вели, да смо прави стари Срби и да као такви нећемо
ни с ким, него са својом браћом Србима“. Устајући „против таких
лажних доношаја из Софије руској врховној команди”, Знепољци
су наводили како су, до рата, „годишње по 7–8000 путних исправа
вадили па прелазили...у Србију”,“ па су изјављивали „пред целим
32 Српске новине, бр. 63, од 19. III. 1878.
** К.
ДоЈиречек, д., 378;
нав.сваке
рата 1876, 382. одлазило је из трнског краја у Србију на
године
печалбу, махом као жетварски радници и дунђери, око пет хиљада људи. -
К. Јиречек, нав. д., 370.
201
ВЛАДИМИР столмнчЕвиЕ
светом и пред судом Јевропе”, како су Срби и да нипошто не желе
да се одвајају од Србије и да неће да се „претопе у друге народе”. |
Са народног скупа у Трну ову изјаву су потписали „председник оп
штинског суда Аранђел Станојевић, прота Јован и још сто и седам
кметова, одборника, свештеника и других виђенијих људи из четр
наестОд несум
знепо њивог
љских општ (историјског) интереса, држимо, да наведе
јеина“
мо, из овог дугачког пописа, имена потписаних из сеоских општина.

То су: Момчило Хаџи Михајловић

кмет јарловачки Милош Мановић
кмет бапски Димитрије
кмет бујеновачки Крста
одборник Г. Мраморски Станко
одборник Д. Кожиначки
(кмет) општине вилиповачке Стојан Данчовић
Милош Богдановић
н:мeт општине рејановачке Раде Китановић
општине изворске
Најдан Златковић
Кмет. ОпшIIтипнеборовске Гига Манчић
кмет општине кострошевачке Коста Глигоријевић
кмет општине врапчанске Милош Поп Марковић
општине недељевске
Милан Станојевић
кмет општине клисурске Цона Јовановић
општине зеленградске
Судећи по постојању општина и општинске власти, већ у ово вре
ме, види се да је бивша трнска каза, као срез српске управе, била
Знепо
доброУеорган љу (као
изова на. и у суседном Граову, са Брезником) функцио
нисал су српске цивилне власти постављене од најистакнутијих
представника тамошњег становништва, на основу Закона о привре
меном уређењу новоослобођених крајева (од 3/15. јануара 1878).“
Трн је био седиште. Знепоља одн. трнског среза и припадао је пи
ротском округу (старом турском мутесарифлуку), односно, у прво
време по ослобођењу, тзв. пиротској управи (исто као брезнички
и височки срез са седиштем у Драгоману). Начелник пиротског сре
за био је Аранђел Станојевић. Трнска каза, односно трнски срез био
је један од седам срезова пиротског округа, чији је окружни на
к биоепрофе
челниСрпск властсор Пантаећи
и, завод Срећк овић.
мирно “ о стање, уводиле су и ре
допск
довну управу и вршиле послове које је послератно време наметало
као редовне обавезе. Тако је, на пример, био извршен попис насеља

35. Српске
* новине,,бр.
Српске новине 1878. – Видети: Закон о уређењу осло
ПI.I 1878.
бр.72,7,одод31.10.
бођени*х Поред а од 3. ког,
пределлужнич а 1878.ог
јануарвисочк Београ д 1878,
и нишав ског1-23.
среза, пиротски округ имао
је и срезове: акапаланачки, драгомански и трнски; исто тако и срез брезнич
ки. — Видосава Николић-Стојанчевић, нав. д., 270,272–273.

202
 кошовдашIA APALIESEп стAно вВиЕ

и људства, пореских глава, евидентирана турска имовина, решава

ни су имовински
турске управе и ратног парнице,
и другеРедовно
односистања“ уклањане су последице
стање, које је завела срп
ска управа, видело се и у томе што су — по налогу Врховне коман
де и генерала К. Протића — новоослобођене крајеве, па и Знепоље,
у циљу изучавања старина, пропутовали архитекти Мих. Валтровић
и Драгутин Милутиновић (син књижевника Симе Милутиновића).“
и књижевник Мита Ракић (отац песника Милана Ракића), који су
о свом боравку у Знепољу, и иначе, оставили пуно лепих запажања
о географији, историјским знаменитостима, етнографији и о стању
народне свести становништва трнске казе и околних крајева. Срп
ска управа ставила је ван снаге и све институције турског управног
система и законодавства из области аграрно-правних односа, осло
бодила сељаке дотадашњих обавеза према Турцима и препустила
им коришћење земље која је дотада била турска имовина, одн.
читлук. Многи Знепољци, учесници у српској војсци и добровољци,
добили су похвале или одликовања. Законитост је била проглашена
за све становнике новоослобођених крајева, а становништво њихо
во сматрало се за пуноправне грађане Србије. У очекивању конач
ног уређења прилика и политичких односа Србије према Турској и
новопројектованој бугарској држави и даље су биле предузимане
мере, нарочито код руске владе, да се не противе жељама народа
Знепоља да остане под српском управом и у државној заједници
са осталим крајевима ослобођеног српског народа у рату 1877/78.
године“ Видан израз народног расположења, у овоме смислу, био
је одлазак једне депутације становништва „пиротске, трнске, врањ
ске и околних предела Старе Србије" у Петроград, априла 1878. са
великом петицијом руском цару да им Русија призна право да као
„Старо-Срби” остану под Србијом. У овој депутацији трнску казу
представљао је Аранђел Станојевић.“
з Нав. д., 267, 275.
E.Видети: Гласник Српског ученог друштва, књ. ХLVIII, Бeoгрaд 1878,
* Рат Србије са Турском, 124 (у бици за Врање, у службеним релација
ка, стајало је: „... а ту су се ": и усташи из Трна и Власине под
поручником Соколовим..."). – Видосава Николић-Стојанчевић, нав. д., 261
(Начелник Пиротски Б. Стефановић 3. јануара 1878. из Пирота Ј. Ристићу по
водом вести да је Аранђел Станојевић тражио тридесет хиљада пушака за
устанике у Трну: „Мени није лично могуће да одем у тај крај да се уверим
о расположењу становника да ступе у ред бораца, но . . . да сам од многих
наших војничких личности извештен, да су људи у томе крају добро оду
шевљени за ствар ослобођења и да се у њима појављује живост духа").
41 „Међутим су комитетлије распространиле и по нашим селима мнош
тво оваквих наредби и подбадања, да нашу управу и војску не слуша ста
новништво. Овај њин позив не само да није нашао одзива, него су сељаци
разносаче прогнали, а овде за пример приложене наредбе нашим властима
понеле и предале. — Више од 50 села Софијске нахије јавило се нашим пог
раничним властима и траже заштите; наше су их власти одбиле и упутиле
у Софију, да тамо кажу шта хоће“. — Архив ии, инв. бр. 22/172, Сигн.
XXII/2. ". Срећковић Ј. Ристићу, из Пирота 15. маја 1878.
* У делегацију су били одређени: Аранђел Станојевић из Трна, Мита
крстић из пирота и димитрије Јовановић из Врања. – Владимир Стојанче
вић, Југоисточна Србија у време ослобођена, 77 203
ВЛАЛИМИР стојАнчнBIHE

У међувремену, расположења политичких кругова у Србији и

у Бугарској, због спорних територијалних питања, све више су до
бијала вид искључивости и нетрпељивости у односу на другу заин
тересовану страну. Вођи бугарског политичког живота и, нарочито,
Егзархија ишли су за идејама територијално максималне Бугарске.
У томе су имали снажну подршку бугарских колонија у Русији и,
посебно, славјанофилских крутова, затим у руској дипломатији.
Гроф Игњатијев, као идејни творац Санстефанске Бугарске и, у још
већој мери, гроф Черкаски, као први комесар ослобођене Бугарске,
игнорисали су сасвим не само официјелну Србију и њене политич
ке захтеве већ и жеље и расположења српског народа у крајевима
(где је он живео) који су требали да припадну Бугарској. Гроф
Черкаски је ишао чак тако далеко да је, за време трајања рата,
планирао — у инструкцијама датим руском војном изасланику у
Србији за везу руске главне команде на Дунаву са српском Врхов
ном командом пуковнику Бобpикову укључење не само целог
Нишког већ и Приштинског санџака у будућу Бугарску!“. Иако се
не може рећи да су сви најутицајнији фактори у руском државном
животу, дипломатији и јавном мнењу делили екстремна минилења
Игњатијева и Черкаског (нпр. конзул Јастребов, историчар Мајков,
Н. Дурново)“ ипак општа оријентација у Русији била је далеко
више наклоњена Бугарској и Бугарима. Та оријентација била је и
дошла до изражаја управо у пројекту и уговору у Сан-Стефану. Али,
с друге стране, свакако под притиском реалних политичко-дипло
матских чињеница и правог стања ствари на терену у ослобођеним
крајевима, руска влада је, ипак, показивала знаке попуштања и из
весне благонаклоности према захтевима и српске владе и народних
протеста у ослобођеним крајевима. Тако се и може тумачити да је
управо руска влада — насупрот настојањима својих високих чинов
пика, гувернера Видинског и Софијског санџака, Тухолског и Ала
бина — прихватила предлоге српске владе да се српска управа за
држи у крајевима које је ослободила српска војска, тј. у кулском,
брезничком, трнском, пиротском и врањском округу, као што смо
већ споменули.“
Али упркос томе, рад и агитација емисара бившег бугарског
комитета из Букурешта и Егзархије уносили су немир и независ
ност.“ И српске власти и становништво трнског, брезничког, као и
височког и пиротског среза жалили су се на агитацију из Софије
* Б. И. Бобpиков, нав. д., 136.
* Николај Дурново и архимандрит Сава 31. марта 1878. из Москве од
лучно саветују Србе „да не уступамо заузете земље, да отуда из тих земаља
шиљу се изјаве и новине, а молбе цару да као Срби буду са Србијом, а не
под Бугарима“. — Архив ИИ, Инв. бр.22,415, Сигн. ХХII/3.
* Архив И И, Инв. бр. 22,4.
* Архив ИИ, Инв. бр. 23/131, Ситн. XXIII/1 (депеша проте Јована По
повића и 58 народних првака из Знепоља, протестује против лажног извеш
таја софијског митрополита); Архив ИИ, Инв. бр. 22/188, Сигн. ХХ11/2 (ilene
ша „кмета”. Брезника Ивана Пејчовића и јона 12 општинских кметова, 18.
јула 1878. против присаједињења Бугарској). — Записи јеврема Грујића, 325.
204
 KOLIОБАША АРАНЂЕЛ СТАНОЈЕВИЋ

(и Пловдива) и на фалсификоване изјаве становништва тих краје

ва за, наводно, њихова бугарска национална осећања. Све се то ра
дило — како је у извештајима стајало — по упутствима нишавског
владике Евстатија, на чију се субверзивну делатност жалио српској
влади и пиротски окружни начелник Панта Срећковић.“ Насупрот
овоме, српске власти из пограничних крајева радо су достављали
влади у Београд оне вести, као и писане изјаве (тајно дотуране из
крајева под руском администрацијом), које су долазиле од народа
из неких пограничних села (и скупине села) софијске, радомирске,
ћустендилске и белоградчичке нахије!“ Са своје стране, то је само
појачавало и онако већ заоштрене српско — бугарске односе, што
је опет посебно погађало становништво спорних крајева. Са бугар
ске стране наводило се да су српске власти силом терале станов
ништво на изјаве лојалности Србији и кнезу Милану; са српске
стране пак, указивало се на претње и принуде, које су над сељаци
ма неких села и крајева вршили емисари бугарског комитета и аген
ти – „цандари” — гувернера Алабина, заклањајући се за аутори
тетом руског цара, у чије се име, тобож, вршила цела ова антисрп
ска акција.“ Уз то су долазиле и претње духовним (црквеним) санк
цијама од стране софијског митрополита и нишавског владике. Уко
лико се приближавало време састанка и почетка рада дипломата и
државника Великих сила у Берлину, утолико се више ова обострана
агитаторска кампања повећавала. Као да је активност са бугарске
стране далеко надмашивала у овом погледу српску страну.“ Тако
се велико дело ослободилачког рата са Турском 1876. и 1877/78. го
дине и ослобођења неколико милиона дојучерашње турске раје прет
ворило у политику све жешћих неспоразума и сукоба између Срба
н Бугара, заправо између српске владе и представника и вођа бу
гарских национално-политичких организација и патриотских друш
тава, и у суштини се сводило на питање мањих пограничних аспира
ција, при чему се заборављала богата баштина заједничког рада и
* Архив ИИ, Инв. бр. 19/383, Сигн. ХTX/5; и 193393 – XIX/5.
48. „Ја прилажем и оригиналне молбенице од 20 села из радомирског ок
руra у Софијској губернији, која се села налазе поред среза Брезничког у
toкругу Пиротском. И они траже придружење Србији“. — Архив И И, Инв. бр.
22/144, Сигн. ХХI/1. Ј. Грујић Ј. Ристићу у Берлин, из Београда 1. јуна 1878.
= 0 селима белоградчичке нахије да се нридруже Србији, видети: Владимир
Стојанчевић, Улога Србије у ослобођењу крајева западне Бугарске, 231. (У
попису сеја омајком није унето и се о Бело Поље) — Архив ИИ, нав. м.,
Инв. бр. 23/133. Изв. од 7. III. 1879. г. Видети: Србија 1878. Документи, 335–
337, 344–346, 347 у нап.
* У свом агитаторском антисрпском раду нарочито се исt:ицао агент
Комитета Непов, коме је српска власт великодуино дозволила да може ску
пљати потписе међу Пироћанцима, ако ови хоће да нотписе дају за Бугарску?
- Записи Јеврема Грујића, 320-321. – Акција Нешова није имала практично
успеха. Напротив, демонстрирајући против акције комитета. „... Трнчани су
с пуцњавом доили (у Пироту предвођени Аранђелом и отишли с пуцњавом!”
Архив ии, инв. бр. 22,417, сигн. ХХIII/3, инв. бр. 19/376, Сигн. ХIX/5.
3. Видети више писама. С. Христова, ђака, Пловдивске гимназије у учи
јела у Пироту, упућених. К. Јиречеку: Из Архива на Константин Иречек.
Бњигарска Академиз на науките. Архивен институт. Софиa 1953, 147—148, и др.
205
ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИЋ

заједничких стремљења у прошлости, и игнорисала перспектива до

бросуседских односа у будућности.“ Берлински конгрес био је, у
нешто измењеним условима и погодбама, само етапа продубљавања
тог процеса дисимилације и дезинтеграције оних постигнућа у до
тадашњој прошлости двају народа у 19. веку који су ослобођење
бугарског и још неослобођених делова српског народа у Отоман
ској империји видели као идеалну шансу за живот у много чврш
ћим облицима државног и међунационалног заједништва.
Одлукама Берлинског конгреса поништена је правна и међуна
родна важност Санстефанског уговора између Русије и Турске.
Одређени су нови међудржавни односи и нове политичке границе
на Балканском полуострву. Новоствореној бугарској држави при
нали су и неки крајеви које је од Турака ослободила српска војска,
и дотада у њима функционисала српска цивилна управа.“ Један од
тих крајева био је и трнски срез — некадашња трнска каза. Његово
уступање Бугарској, међутим, није било извршено одмах, као ни
уступање других крајева тада под српском управом у новоослобо
ћеним крајевима. Влада Кнежевине Србије одуговлачила је са њи
ховом примопредајом све до времена обележавања границе на те
рену од стране једне међународне пограничне Комисије састављене
од чланова држава Великих сила потписница Берлинског уговора.
Још за скоро непуну годину дана, све до маја месеца 1879, српске
власти су се задржале у кулском, брезничком, трнском срезу, као
и у делу височког среза, који је био одређен, на Берлинском кон
гресу, да припадне Бугарској.“
Иако су решења Берлинског уговора обавезивала Србију на
њихово извршење, српска влада је одуговлачила, тежећи да о поје
диностима одређивања те границе задржи штогод од територија у
којима је, после истеривања Турака од стране српске војске, још
функционисала српска управа. Тачан разлог томе остао је, чини се,
непознат, иако се говорило о разним основама и мотивима за ово
одуговлачење (највише се спомињала диспропорција у величини
Бугарске према Србији, односно опасност од националистичких
тежњи оних политичких оријентација у Бугарској које се нису од
рекле санстефанских граница). Међутим, није искључено да се срп
ска влада, посебно кнез Милан, надала да ће, у једном билатерал
пом споразуму са руском владом, као згодном допуном одредбама
Берлинског уговора — а пошто није више била у питању терито
рија Турске — моћи да понови оно што се десило између обеју вла
да и после склапања Санстефанског уговора: да се санкционише
већ постојећи војни и „цивилни“ status militaire бар што се тицало
| si видети: Владимир Стојанчевић, Односи између Србије и Бугарске од
Санстефанског уговора до Берлинског конгреса. — Зборник за историју Мати
ше српске, (у штампи).
* Грађу о српској управи у Знепољу (и Брезнику) видети код Видосава
ником: iličiti: нав. д.,261,267, 270–273.
* Архив ИИ, Инв. бр. 23/123, Ситн. XXIII/3. - Упор. Горан д. Тодоров,
Временното руско управление а Балгариа през 1877—1875. Софиa, 1958,
206
 коџовАшА АРАнBEл стAнојЕвиЕ

делова кулске нахије и Знепоља. За трнски срез, тј. Знепоље, било

је јасно да је још на Берлинском конгресу, у радном делу седнице,
посвећене питању Пирота и Трна, било одлучено да припадне Срби
ји (у замену за Цариброд, који би припао Бугарској).“ Али га је у
последњем тренутку за Бугарску задржао гроф Шувалов, правда
јући то потребом компензације за изгубљени Ихтиман – у корист
Турске, односно Источне Румелије, која је остала у зависнијем по
ложају од Порте но Кнежевина Бугарска на северу од Балканског
кланца“ Српска влада, по свој прилици, надала се да ће руски цар
накнадно узети у претрес ово српско становиште и препустити Ср
бији Знепоље на основу свог права протектората (привременог) Кне
жевине Бугарске у фази њеног организовања из пуну помоћ Русије.
Томе су била додана и два аргумента начелне природе: (1) што је за
основу утврђивања трасе границе између Србије и Бугарске узет
принцип вододелнице Нишаве и Струме, одн. Искра, и (2) што се
надала да ће по народносном принципу — чак и у случају народног
плебисцита под међународном контролом – имати расположење
народа на својој страни.“
У свему овоме пада у очи да руска влада већ дужи период
времена не врши неки велики, чак рекло би се никакав, притисак на
српску владу да што пре испразни, евакуише територије које су биле
одређене да припадну Бугарској. Читавих осам месеци, после Сaн
стефанског уговора, српска управа чврсто постоји и ради у њима,
иако су, уистини, и видннски гувернер Тухолски и софијски гувер
нер Алабин вршили притисак да српски чиновници и постављене ло
калне власти напусте спорне територије како би се у њима увела
бугарска управа (то је, на њихову руку, чињено чак и са пиротским
срезом, на подстицање софијског митрополита и бугарског цари
градског комитета). Али, чињеница је да је постојао период неодре
ђености у томе шта је управо руска влада мислила када је дозвоља
вала да се српска управазадржи у Бугарској. Да ли су захтеви српске
владе били више морално-психолошке природе – да је Русија учи
нила неправду свом дојучерашњем савезнику — чинили своје, или
је било што друго посреди (нови односи између Србије и Аустро
ЕУгарске после Берлинског контреса) остаје до даљих истраживања
(најпре у руским архивама) недовољно јасно“ Или је, пак – што
је у извесној мери могло бити могуће – већи број народних псти
ција руској влади о томе да становништво спорних крајева, по сво
* Записи Јеврема Грујића, ПII, 369–370.
* Bидети најновије дело службене преписке са Берлинског конгреса:
Immanuel Geiss, Der Berliner Kongress 1878. - Protokole und Materialien. Bopp
ard am Rhein 1978 (Серија: Schriften des Bundes-Archivs, 27).
* Нав. д., 327. – Јован Ристић, Дипломатска историја Србије, 119, (Кнез
Mилан је доказивао Игњатијеву у свом писму како је Нишки пашалук „српски
по историји и по етнографији").
* Bидети најновији рад о томе питању: Владимир Стојанчевић, Мисија
генерала Милојка Леијанина у Сан-Стефану пред закључење руско-турског
g“ 1878. године. — Годишњак града Београда, ХХIV, Бeoгрaд 1977, 115–
207
ВЛАДliМНР СТОЈАНЧЕВИЋ

јој већини, жели стварно да остане у Србији, односно под Србијом,

имало своју тежину и, са руске стране, спречавало коначно пресе
цање граничног спора, који је све више оптерећивао политичке од
носе између Срба и Бугара, питање је које такође тражи суптил
није анализе и потврде у документима руске провенијенције. Или
је пак — што би можда било најреалније – руски двор оклевао да
потпуно отуђи Србију од себе због новог стања у политичко-дипло
матским односима са Аустро-Угарском у вези са њеном окупацијом
Босне и Херцеговине која је била у изгледу. Извесне индиције,
на пример, о томе да се министар војни Русије Миљутин јако инте
ресовао за расположења и војну моћ Србије у могућем рату Србије
и Русије са Аустро-Угарском, као да би ишле у прилог овој хипо
тези: озлојеђеност јавног мњења у Србији, нарочито интелектуал
них и омладинских крутова (треба имати у виду и ефекат познате
Змајеве песме о улози Русије у Сан-Стефану — као „српске не
мајке”), отуђивања српских политичара и државника после Сaн
-Стефана, и готово већ потпуна предаја кнеза Милана аустроугар
ском утицају, нарочито после Берлинског конгреса (може бити уп
раво због пиротског и, посебно, трнског питања)“ нагонила су им
перативно руски двор да мисли о каквом таквом задовољењу Србије
и српског народа. То утолико више што је руско организовање Бу
гарске, њених финансија, привреде и војске уопште, наишло на ве
лике тешкоће, па се Србија (уместо још неорганизоване Бугарске)
није смела никако потпуно испустити. Да ли је, да додамо и то, у
овоме смислу продужавања неизвесности српско-бугарске делими
тације, допринела што и она трочлана депутација у којој је био
и Аранђел Станојевић, остаје да се — до даљега — само нагађа. Но,
управо нека збивања у вези са Аранђелом Станојевићем, као избор
ним народним представником трнског среза, нису могла остати не
позната ни Русима, заправо високим круговима руске државне уп
раве, утолико пре што су та збивања задирала и у дубље основе
између Срба и Бугара, односно имала ширу позадину у тадашњим
српско-бугарским односима.

* Архив ИИ, Инв. бр. 22/59, Сигн. ХХII/1. Грујићев телеграм Ј. Ристићу
у Берлин, из Београда 10/22. јуна 1878, и инв. бр. 22/66, Сигн. ХХII/1, од
14/26. јуна 1878.
* У једном приватном писму Ј. Ристићу, М. Лешјанин, размишљајући
о тешком положају Србије у коме се напила после Санстефанског уговора,
инице: „. . . најкривље ми је што нам трнски срез, ове чисте и врло ваљане
Србе одузеше. — ... осим Русије, ниједна друга европска сила није у овоме
заступана Бугаре. — Но може бити да ће се ова ствар моћи и поправити;
народ онамоини никако неће под Бугаре, можда ће европска комисија, при
ограничавању моћи и хтети да ствар владама европским представи те да оне
исправку учине“. — Архив ИИ. Нав. м. Инв. бр. 22/192, Сигн. ХХII/2, од
30. VII. ist8 из прокупља.
208
 коџовАшА АРАНБЕл стAнолввић

IV
Као што смо изнели, Аранђел Станојевић био је крупна лич
ност Знепоља и човек од великог утицаја у народу за време турске
управе и за време народног покрета у ратној 1877/78. години (де
цембар-јануар), а и после ослобођења. Као Србин, он се држао Ср
бије и тиме јако допринео да се његов крај што пре ослободи и
присаједини Кнежевини Србији. Његов политички рад за ослобође
ње Знепоља од турске власти, нарочито је био појачан после поврат
ка кнеза Милоша у Србију, уосталом као и у целом нишком сан
шаку, па и другде у крајевима са српским становништвом. За време
кнеза Михаила он је још смишљеније радио на ствари ослобођења
уз помоћ Србије, што га је, и иначе као потомка Хајдук Апостола,
учинило познатим и код српских власти у Кнежевини. Његово ра
није затварање у Нишу и турске апсане давали су и снажан морални
печат његовој политичкој активности на ствари народног ослобо
ђења. Зато се он толико и ангажовао и око питања одређивања гра
ница односно придружења трнске казе Србији.“ Управо зато он је,
у име народа трнске казе, путовао у Русију да се код Руса заузме да
Знепоље не припадне Бугарској. По свој прилици је он тада, за време
боравка у Петрограду, многим политички утицајним Русима изнео
нека своја схватања о приликама и народу тзв. Поплуку, што сигурно
није много ишло у прилог бугарским тврдњама и територијалним
аспирацијама на трнски и брезнички срез, па чак и шире.“ Аранђела
Станојевића је требало пошто-пото придобити за бугарску ствар,
или га онемогућити као народног представника Трна и Знепоља.
Бугари су настојали да га придобију.
Од многих понуда и обећања да се одрекне Србије и Срба,
своје оданости српској влади и својих српских осећања, бугарским
водећим политичким првацима учинило се да ће бити најзгодније
ако Станојевићу понуде неко високо место у државној организа
шији, односно у државној управи Бугарске, и то такав положај који
би био већи и ласкавији него што га је он имао у српској управи
као срески начелник. Њему је било понуђено да се прихвати дуж
ности да буде члан-депутат у уставотворној скупштини, која се уп
раво организовала да као врхунско политичко и представничко те
ло преузме државну организацију Бугарске после одласка Руса,
како је то већ било предвиђено и Берлинским уговором. Штавише,
њему је било понуђено да изабере и још по двојицу утицајних људи
из Пирота и Брезника и да са њима што пре дође у Трново. Његов
долазак у привремену престоницу Бугарске требало је да буде ско
* Јован Ристић, Дипломатска историја Србије, 214.
* Bидети текст уз напомену 73. Архив ИИ, Инв. бр. 23/135, Сигн. ХХIII/1.
Из Трна 24. априла 1879. — Видети и: Мемоари и Архив Фотија Станојевића.
* Bидети полемичку, историјско-политичку студију: Н. Д(урново), Др
жаве и народи Балканскога Полуострва, њихова прошлост, садашњост и бу
дућност... Београд 1891, 96; 80. овом делу има доста претеривања па и не
тачности, местимично).

209
влАдимир столанчввић

рашане у противном, пошто је већ два пута одбијао сличне позиве,

биће позван на одговорност за неке наводне неправилности и злоу
потребе под српском управом, што треба да има на уму, пошто ће
Срби – како се наглашавало — за месец дана морати да напусте
Бугарску, односно Трн и Брезник, ова опомена је била утолико више
од значаја и озбиљности што би његов недолазак – како се може за
кључити посредно из документа, односно писма-позива — могао оста
вити читав један предео од два-три среза без икаквог представника за
будућу бугарску конституанту! Писмо је било датирано 12/24. мар
та 1879. у Трнову, са потписом Кироше, а с позивом и на ауторитет
Захарија Х. Герова. Како писмо садржи становиште најутицајнијег
круга бугарских политичких људи, који су били надлежни за при
добијање Аранђела Станојевића за ствар бугарске државе, доноси
мо га у целини, према бугарском оригиналу.“
Ако се може ухватити прави смисао овог бугарског писма, он
би казао ово: (1) Аранђел Станојевић је био веома потребан у Кон
ституанти ради лакшег остварења права на Трн и Брезник, пошто
би његов прелазак на бугарску страну избио српској влади њен
можда најјачи адут за задржавање. Знепоља, (2) Бугари нису имали
своје значајније људе за Брезник и Пирот, па су све препуштали
Аранђелу Станојевићу, односно његовом избору људи из тих крајева
(сем деда Гиге, који је из неких разлога приступио бугарској „пар
тији“, није било других угледнијих Знепољаца који би ишли Буга
s Romie
Трново 12. мар. 1879
Приатело Г. Рангеле! вТрљнљ
За послbднi. пит задави докажа чесам ви искренен приател советувамљ
ви пом това моје писмо примате да земете заедно и дедо Гњига, ви двама от
Трљн и земете двама от Брезник, и двама от Пирот и елате тук за предста
вителњи на Народнia мезлиш, зашо то не избњокимосте потребни, и тњка мо
жете да потулите двлатаси коитоси чинia по Србскитњ врћмена против на
рода тамо в Трљн, които много зле мисли за Вас, пцом са отеглат Србитњ, дави
опропасти, и Сњpбитњ според Берлинскiji rрактат који то непремљнно треба
даса испљани, намного слања месец треба от Трљн и Брезник дасš отеглат чеви
пак којето за подобре премислете него направете за вас друго Спасенiе нема,
пак ако мислите со Сербите заедно да заминете за в Сербia тo ваше значнie,
каквото вече намњренiе имате от Софја телеграфираитеми, ичекам непременно
отговорљт ви. Поздравете всичките тамо от странатами и обичните вашего
искрена КИРОПА; По двама депотати от Трљи и Брезник и Пирот за дадот
тук, за вчера станало Дума в камирата, казами Г. Захарia X. Гвров и чебило
непремћнно нужда дадодатњ по двама пљлномоштни от Трљи, Брезник, и Пи
рот; Молави наступете Дижвола, ипослушајтеми.
Ако Ви неможете да дојдете с двдо Гњига, опљномоцете хора които ви
вече не одобрите и един час напреш испратетегљ, и тњлка всичките слухове
шо против Вас са раздават между болrapскia Haрот, тук шеса по типчат,
чеви пак знаисте какво да направите, ази като приател и сполнавам длжно
ста, и вњpвам шом сиразмислите по пространо дами подацете право. Истњи.
Архив ИИ, нав. м. Инв. бр. 25/412, Сигн. ХХV/13.
* Архив ИИ, нав. м. Инв. бр. 22/188, Сигн. ХХII/2 (Депеша цару Алек
сандру II, од 18. VII. 1878. године: „У име народа Eg: као пред
ставници и то кметови главни: кмет општине Бресничке Иван Пејчовић, кмет
општине Чуковачерске Коста Тодоровић, кмет општине Радуловачке Стоиљко
Игњатовић и т.д. са још 12 обштина").
210
 КОЏОБАшА АРАНЂЕЛ СТАНОЈЕВИЋ

рима на руку). Једино „ополномошчието" Аранђелово неком дру

гом Знепољцу-Трнчанину давало би моралну и политичку важност
и њиховој, бугарској, политичко — анексионистичкој акцији око
Трна и Знепоља. Аранђелу Станојевићу, стога, стављало се до зна
ња, уколико не приће бугарској страни (што би имало вид искуп
љења, по бугарском мишљењу) да ће му судити „народни" суд, што
би, у овом случају, значило смрт од стране Бугарског комитета.
Алтернатива томе била би, једино, његова емиграција у Србију!
Аранђел Станојевић, међутим, и народни првак за брезничку казу
(Граово) под Турцима и први начелник истога среза под српском
управом по ослобођењу Брезника од турске власти 1878. Иван Пеј
човић“ одбили су све бугарске понуде и остали верни народним рас
положењимаи свом српском националном осећању.
Аранђел Станојевић је одбио да дође у бугарску Скупштину
као бугарски (народни) посланик и претпоставио је да, само седам
недеља касније, као емигрант напусти свој завичај и своје породи
чно огромно непокретно имање, и да пређе у слободну Србију.“ На
да која га је, међутим, још држала била је у томе што је веровао
да ће, још увек, моћи да задржи Знепоље за Србију када међуна
родна комисија за разграничење између Србије и Бугарске буде
пролазила поред Трна и на лицу места се буде упознала, аутентич
но и per visu, са стварним народним мислима и политичким распо
ложењима. Та је комисија, заиста, убрзо и дошла, видела ствар, и
прошла, али није могла ништа учинити будући као техничко тело
везана за Берлински конгрес и његове политичке и правне одлуке.
Више као један детаљ финала једног историјског раздобља и
једног политичког спора између Србије и Бугарске, премда веома
важног и због саме ствари због које је спор и избио, а још више
због његових далекосежних историјских последица, навешћемо гла
вне чињенице њеног присуства у Знепољу.
Комисија за разграничење долазећи 13/25. маја 1879. године,
из Врања преко Власине, стигла је, на свом путу, и у село Клисуру,
| на граници Знепоља према Власини и Црној Трави, где ју је доче
кала једна депутација Трнчана и Ђрезничана, која је одлучно тра
жила да се граница помакне на исток, остављајући Србији и њихо
ве срезове. Та депутација састојала се из више хиљада људи, на че
лу са неколико десетина народних првака, угледних домаћина и
кметова села и свештеника. Како се то управо збило, види се из
једног српског и једног аустроугарског службеног извештаја.
Тако, у свом извештају од 10/22. јуна 1879, инжењеријски пу
ковник Здравковић, српски опуномоћеник при раду ове Комисије,
__ tinent Мемоари и архива Фотија Станојевића. — Сњборник Трљнски
краји, 193.
* Трнчани, Цариброћани и Брезничани, са свим својим селима, не само
што су најодважније и најенергичније протестовали што се... придају буrap
ској Кнежевини, но су вадили и бацали коље, којима је међународна коми
сија обележавала српско-бугарску Као предводници помињу се, од
Ariat: Аранђел Станојевић, Тончаграницу.
Васиљевић и д: Цакић из Трна,
дам Маринковић из Кусе вране. — Тодор Станковић, Учешће Нишлија у
ослободилачком рату 1876–1877, 35.
211
ВЛАДИМИР СГОЈАНЧЕВИП

доноси ову вест са обележавања српскођугарске границе: „. „из,

брду „Вукова глава", близу села „Власине , дочекали су комисшу
сељани трпског и брезинчког среза у великом брода а било их Је
и из среза Радошарског, и поднели јој молое, да _желе да остану
под Србијом. – Председник КОМИСИЈС одговорио је сељацима, да
ова комисија није опуномоћсна и не може решавати ово питање,
не да ће комесари њиове жеље доставити својим владама. Y селу
Клисури поједине депутације ових срезова излазиле су Tanabe пред
комесаре, у исгој цели. Руски комесар није хтео примити шједну
депутацију".°7 Такође, аустроугарски извештај доносио je молбу
збора становништва Знепоља, на који се било окупило на хиљаде
људи, да преко интернационалне Комисије за разграни—Јење протес
тује против неправичног Берлинског уговора и да моли европске
дворове за присаједињење Србији. Та молба, датирана 27. V/8. VI
1879. годину у Трну, била je потписана, како је стајало, „од пред
ставника српског народа нахије Триске" (»Die Vorsteher des serbi
schen Volkes der Nahija Trn) на челу са протом Јованом Поповићем.
Георгијем (Борћем) Васиљевићем, М. Раденковићем, за којима је
следило још деведесет и седам потписа. Оваква петиција била је
предата свим представшпшма Комисије понаособ.“
67 Извештај инжењеријски п. пуковника Здравковића, од 10. VII. 1879.
Архива HPI. uan. M. Ина. бр. 23/103, Сит. XXIll/3.
“ Ucbersetzung eines Telegrnmm's de dato Trn 27. Mai 1879.
SEINER MAJESTÄT dem KAISER OESTERREICH, KÖNIG von UNGARN,
durch den oestcrreichiseh ungarischen Herm MINISTER RESIDENTEN
in BELGRAD
Das serbische Volk aus der NAHIJA TRN, versammehe sich heute in tiefster
Ehrfurcht zu Tausenden zu ZNEPOLJE‘. bei den Mitgliedern der internationalen
Commission zu dem Behufe: um EUERE KAISERLICHF. MAIESTÄT zu bitten,
dem oesterreichish-imgarischen Mitglied der internationalen Commission den
hohen und allergn‘zidigsten Auftrag ertheilen zu wollen, dass er die Grenze zwischen
unscxem Lande und Bulgarien nicht nach dem Berliner Vertrag:: bezeichen, denn
wir sind keine Bulgaren sondern Serben. Den bulgarischen Namen hat uns die
Macht und die lange Sklaverei aufgedrungen, weil der serbische Name bei der
Türken als der eines Empörers gegen den Sultan, gleichbedeutend war, und weil
uns die Türken in böser Absicht Bulgaren und Griechen genannt haben, wir
hoffen zuversichtlich, dass EUERE MAJESTÄT es jetzt nicht zulassen werden,
dass wir mit dem fremden bulgarischen Namen benannt werden sollen, und dass
wir dem bulgarischen Staale einverleibt werden, wo wir uns in vollkommenster
Sklaverei befänden. Unsere Sprache ist die serbische Sprache, unsere nationalen
Gebräuche sind serbische Gebrüuche, unsere Tracht ist die. serbische Tracht.
Wir sind reine und wirkliche Serben. Unter uns lebten zumeist unsere heiligen
glorreichen Herrscher die NEMANIC’sche. Uns haben die Türken als Serben
unterjocht, und die serbische Armee hat uns als Serben befreit. Wir werden
eher von hier wegziehen und unsere Heimat öde verlassen, als dass wir uns in
den bulgarischen Staat einverleiben und uns Bulgarcn nennen lassen. So Gott
der Allmächtige EUERER MAIESTÄT in Allem helfen möge, so mögen SIE. es
nicht zulassen, dass wir von unserem Miiiterlande getrennt und zu Bulgaren
werden BULGARIEN wird deshalb nicht zu Grunde gehen, wenn zu Gunsten
unserer Freiheit, Ruhe und unser Wohlergehen der Berliner Vertrag insoweit
geärädcrt wird. inwieweit er zu Gunsten der Bulgaren in Ost-Rumelien geändert
Wur e.

212
 КОШОВАНА АРАНЂЕЛ СТАНОЈЕВИЋ

Пролазак Комисије кроз Знепоље, међутим, како је већ наве

дено, није дао очекиване резултате. Берлински уговор, односно ње
гове одредбе о границама Србије према Бугарској, остале су на сна
зи. Тиме је била изгубљена и нада о променама у корист Србије,
односно испуњавање народних жеља за присаједињењем Србији и
заједничким животом са осталим деловима српског народа. Уместо
тога следиле су практичне мере софијског гувернера Алабина о пре
узимању власти над брезничким и трнским срезом. По одлуци рус
ке владе и по наређењу Дондукова Корсакова 27. маја Алабин је
са козацима и мањим деловима руске пешадије ушао у Брезник, а
дан касније и у Трн“ Српска управа била је суспендована, а Руси
су почели уводити бугарску администрацију. Ову смену управе у
власти требало је и протоколарно извршити, што је било и учиње
но. Примопредају је извршио помоћник окружног начелника пирот
ског округа, па су се српски чиновници и други органи власти по
вукли у Пирот. Са њима је отишао и Аранђел Станојевић, први и
последњи срески начелник српске управе за трнски срез у времену
од пролећа 1878. па до краја маја 1879. године. Тако су Трн и Зне
поље, као и суседни Брезник са Граовом, после скоро седамнаест
месеци српске управе, иза ослобођења од Турака од српске војске,
припали Бугарској. Везе са Србијом били су тиме потпуно преки
нуте (са кратком обновом 1885. године), а такође — због посебног
режима на граници — и сваки контакт са српским народом у Ср
бији. Историјске последице таквог издвајања биле су јасне.
На свршетку ове замршене једноипогодишње политичке ситуа
ције, која је носила собом доста сукобљавања, непријатности и оту
ђења, од интереса је завршни детаљ о судбини Аранђела Станојеви
ћа у тренутку предаје власти руско-бугарским представницима. Ала
бин, дошав у Трн, тражио је од помоћника пиротског начелника
Марјановића да остави Аранђела Станојевића у Трну, како би овај
одговарао пред бугарским судом за наводне злоупотребе. Марјано
вић је одбио тражење и, бранећи у начелу једног високог српског
локалног званичника, среског начелника, изнео је да је Аранђелу
Станојевићу, за дела почињена под српском управом надлежан са
Die Worsteher des serbischen Volkes der
NAHIJA TRN:
Jovan Popović Erzpriester
Georgie Wassiljević, M. Radenković.
Folgen Sieben und Neunzig weiter Unterschriften.«
Poigri, Gegenstand
вelgrad, 28 Mai 1879.
Preiher von Нerbert.

Bitte der Einwohner

der NAHIA TRN um
Einverleibung mach
132 „нав. — Ноf und Staats — Archiv, Wien, P. A.Serbien).
XIX–14. Varia-Serbien 1879,
9 Архив. ИИ, Нав. м. инв. бр. 23/21, Сигн. ХХIII/1. Извештај помоћни
ка начелника Пиротског округа, од 14. јуна 1879.
213
ВлАдимир столАнчввић

мо српски суд (пошто је срески начелник указно лице, а за то је

било потребно одобрење кнеза Србије), уколико је уопште Станоје
вић могао бити оптужен за свој рад за време српске власти у Зне
пољу. Уосталом, знајући добро да иза овога захтева стоји бугарски
комитет у Софији, Марјановић је, 12. јуна 1879. године, тражио од
Алабина „написмено“, „и на основу чега то чините“ — јер без пис
мене судске оптужнице није се могао подићи кривични поступак.“
Видећи да је поступио непромишљено, Алабин је, после два-три
дана, дигао руке од свог захтева, сматрајући да ће са коначним од
ласком српских чиновника и српских представника власти отићи и
Аранђел Станојевић, главна лична препрека политици бугарског ко
митета у Софији. Тако је и било: Аранђел Станојевић је са поро
дицом, великим бројем сродника и својих сарадника још из време
на турске владавине, а према неким казивањима и са око три сто
тине породица — других. Знепољаца, напустио своје огњиште и пре
шао у Пирот. Ту је убрзо и умро, по свршетку српско-бугарског
рата, 25. новембра 1886. године, пошто је, неколико година пре тога,
избегао атентат који му је био приређен по наредби Драгана Цан
кова у близини Аранђеловог имања у околини Пирота.“
Ко је, управо, био Аранђел Станојевић, и какву је улогу иг
рао у народном покрету Срба под турском влашћу, напоменули су
својевремено Живан Живановић и Нишлија Тодор Станковић.“
Аранђелов друг и саборац из тајне организације Отоманских Срба
за Нишки санџак (Станковић је био познати национални радник и
каснији конзул Србије у Приштини, затим и Скопљу — као жеран
конзулата, писац неколико добрих и веома значајних књига о жи
воту српског народа у Турској после 1878) Али, није без значаја
донети и две краће опаске из Пирота: једна је била од Петрановића,
окружног начелника у Пироту, а друга од самог Јована Ристића,
тадашњег председника владе и министра иностраних послова Србије
у време српско-турског рата 1877/78. године и склапања Санстефан
ског и Берлинског мировног уговора.
Тако је, у једном посебном службеном извештају, Ристићу од
24. априла 1879. године, из Трна, начелник Петрановић писао:
„... Морам Вашој Преузвишености похвалити право српско и лојал
но поступање г. Аранђела Станојевића, начелника среза трнског,
који је све учинио да не би боље, искреније и ревносније нити нај
бољи други српски чиновник и патриота, што се је могло од њега
1879 * Архив. ИИ, нав. м. Инв. бр. 23/13, Синг. XXIII/1. Извештај од 31. маја
* Марјановић је, под тачком 6. извештавао софијског губернатора: г.
Станојевић не пристаје да остане овди нити хоће да државну службу и зва
ње среског начелника напушта; нити да предаје своје рачуне мени. Но и ако
би он на то пристао ја опет нисам овлашћен његове рачуне од њега примати,
а службе га може лишити само Министарски савет и његово Височанство
Књаз српски и нико други. — Према овоме немогу ни дозволити нити запо
ведити српском среском начелнику, г. Аранђелу Станојевићу да напусти сво
ју дужност-службу, да овди остане и ни по каквој његовој кривици ако би
јавно. да предстане бугарској власти“. Архив иИ, нав. м.
214 *? Мемоари и архива Фотија Станојевића.
 KOLODALIA APAНБЕЛ СТАНОЈЕвиЕ

и неочекивати, као од човјека, који је најбогатији на овом крају,

и који прије нигде у српској служби не служаше, нити му бијаше
кака српска патриотска мисија повјерена. Он је због овога од бу
гараша не само облагиван него му се све једнако пријети. Ове ње
гове врлине мора сваки српски патриота високо цијенити а наша
патриотична влада наградити... „”
Кад је Аранђел Станојевић умро, Јован Ристић послао је овај
телеграм саучешћа породити: „Са свима пријатељима дубоко учас
твујем у Вашој тузи и жалости. — Ви губите доброг оца, а ми гу
бимо ретка, изредна пријатеља, — а наша отаџбина губи мудра и
полезна грађанина. Губитак осетан. — Нека му је лака земља коју
је помагао ослободити“.

Проласком међународне Комисије за разграничење, доласком

руских војних одељења у Брезник и Трн и одласком српских власти
из Граова и Знепоља, завршио се скоро једноипогодишњи српско
-руски, и српско-бугарски спор око границе и пограничних терито
рија. Нове границе после Берлинског конгреса и проласка Комиси
је за разграничење имале су међународно признање, па су се могле
сматрати стабилним у будућности. Две суседне државе, Србија и
Бугарска, после ратног периода 1877/78. године, почеле су изграђи
вати свој засебан државни живот и друштвене односе у складу са
својим законима и уставним институцијама. Сређивање унутраш
њих прилика у Бугарској, сазивом Уставотворне скупштине, избо
ром првог бугарског кнеза (априла 1879) и одласком руске војске
(јула 1879) отпочео је период мирнодопског развитка. и у српско
бугарским државним односима, званично, завладао је период мира
и добросуседских односа.“ Кнез Милан је – одговарајући на адресу
73 Архива ИИ. Нав. м. Инв. бр. 23/135, Ситн. XXIII/1. - Началник Пет
рановић, у истом извештају наводно је још и ово: „Неизмјерно ме је обрадо
вало кад сам опазио, ње у свакој скоро кући, висе о клину српске гусле...
а још више сам се дивио . . . кад је почео пјевати славна и српска јунаштва
од најстарије до најновије доби. Овоме се никада надао нијесам, особито у
овом тако далеком куту. . . Слушајући арију пјесама, које женске у колу, и
ван њега, пјевају, и гледајући кроз ношње и њихове обичаје мишљах, е сам
у сред Буковице и Далматинске и Босанске"...”
* Воја Стојановић. Заслужени синови, 17.
* У српској публицистици најекстремније, до граница шовинизма, пока
зало се Српство, књижевни лист, који је уређивао Милојко Веселиновић. Он
је налазио Србе до половине географске Бугарске, па и још даље, нпр. у Ет
ропољу, Сливену и Јамболу! Видети нпр. бр. 7 од 15. XI 1886, 50-52. Taj
скстремни правац заступали су, поред неких других, и Милош Милојевић,
Милојко Веселиновић, Спиридон Топчевић. Упоредити нпр. Милош Милоје
вић, Народописни и земљописни преглед средњег дела праве (Старе) Србије.
Београд 1881, са картом. (Милојевићева радови наишли су на темељну кри
диногих српских научних и јавних радника, нпр. И. Руварца, Ст. Нова
ковића и др.).
215
ВЛАДИМИР стојАнчБВиFi

Александра Батемберга—примио избор његов за кнеза Бугарске и,

отпоздрављајући га, ословио га са „Господинеи драги Брате“,“ поже
левши напредак држави и народу који га је прихватио за свога вла
даоца. Упркос националистичким, повременим гласовима о Србима
који су остали „у бугарском ропству“ чак и „до реке Искра“, однос
но о рестаурацији санстефанских граница „и Бугарима у Пироту”
међудржавни односи већ од краја 1879. постали су лојални и по
трајаће још неко време, са повременим ремећењем, све до слив
ничког рата 1885. У међувремену, српско-бугарски спор око грани
ца и политичко-патриотска носталгија за Трном и Знепољем све ви
ше су се удаљавали од реалности живота, прелазили у прошлост и
остајали историја“ Данас су они само историја једне прошлости и
једног периода из српско-бугарских односа од пре сто година.”
Владимир СТОЈАНЧЕВИЋ

78 најдаље је у овом погледу отишао С(имеон) Христовљ, Пиротскиa.

окрње, и неговоро населениe. – Сборникљ за народни умотворениа наука и
књижнина, ХI. Софиa 1894, 259—325. — Са бугарске стране, уопште од старијих
писаца савременика догађаја, најекстремнији су се показали Г. Занетов, С. Чи
лингиров и др.
7. Видети: Мита Ракић, нав. д., VI, 22, 283; Сретен Л. Поповић, Путова
ње по Новој Србији (1878. и 1880) (прво издање 1881) Београд 1950, 252; жи
ван Живановић, нав. д., 90 (прво издање 1883); Др Михајло Марковић, Моје
успомене. Београд 1906, 305; 316—311; др Владан Борђевић, Српско-турски рат.
Успомене и белешке из 1876, 1877 и 1878 године, I, II. Београд 143—161, Др
драгољуб Јовановић, Црна Река. Прилог за историју и етнографију Србије.
— Гласник Српског ученог друштва, 54. Београд 1883, 256, и др.
т8. Међутим, научна проблематика из српско-бугарских односа, посебно
у области језичке материје и етнографије нограничних крајева, углавном ос
лобођених у српско-турском рату 1877/78. године, настављена је и почетком
ХХ века и непосредно после првог светског рата од научних имена као што
су: Александар Белић, Јован Евијић, Риста Николић, Тихомир Ђорђевић и
др. Видети и Владимир Стојанчевић, О потреби изучавања другог српско-тур
ског рата 1877/78. године. Историјски гласник, 1-2, Београд 1976, 143—161.
216
 КОЏОБАША АРАНБЕЛ (ÏTAH().I Еви П

Résumé
»KODZOBASA« DU DISTRICT DE TRN ARANDEL STANOJEVIC ЕТ
LE DIFFERED SERBGBULGARE CONCERNANT TRN ET ZNEPOLJE
DE 1878—1879
Lors de la Seconde Guerre serbo-turqtte de 1877—78, l’armée
serbe, tout en aidant la percée de l'armée russe par la montagne Bal
kan, arriva près de Sofia et jusqu’au cours supérieur du fleuve Struma.
Pourchassant les Turcs, les Serbes avaient libéré aussi la region du
district turc Znepolje avec une petite ville d'arrondissement, appellée
Tm, située au bord du fleuve Jenna, affluent de la Nišava. Sui
vant l'accord préliminaire de .Ïedrene du 31. Janvier 1878, les Serbes
avaient conservé sous leur autorité tous les territoires libérés par leur
armée. L'autorité civile serbe à Trn était représentée par Arandel Sta
nojcvié, »kodîobaäa-i du district de chpolje pendant la domination des
Turcs, et qui était un personnage des plus influents et des plus riches
dans sa région et commandant en chef dans l'insurrection populaire
contre les Turcs vers la fin de 1877. Quand le général lgnjatijev avait
conclu à San Stefano l'accord de paix avec la Sublime Porte, Znepo
ljc devait revenir à la Principauté de la Bulgarie nouvellement crée.
Toutefois, la population de cette région refusait obstinément d'accep
ter l'établissement de l'autorité bulgare sur leur territoire. Dans de
nombreuses remontrances et pétitions, la population de Znepolje
soulignait qu'elle se considérait partie du peuple serbe et qu'elle
souhaite que ses villages et la ville de Tm restent en Serbie. C'est
dans ce même sens que les représentants des Grandes Puissances en
furent informés au Congrès de Berlin, et particulièrement l'empereur
russe Alexandre II et le gouvernement russe par l'intermédiare d'une
députation ayant eu précisément à sa tête Aranâel Stanojević de Tm.
En raison de l'opposition manifestée par la population de Znepolje à
l'établissement de l'autorité bulgare au lieu de l'autorité serbe dans
leurs territoire il .V cut même une tension entre le gouvernement
serbe et russe. La population de Znepolje, ensemble avec la population
des arrondissements avoisinants à Brczni—k, et Radomir, entreprirent
l'ultime tentative de rester sous l'autorité de la Serbie lors du passage
de la Commission internationale qui avait pour tâche de délimiter la
frontière entre la Bulgarie et la Serbie au printemps de l'an 1879,
lorsqu'on remit aux représentants des six Grandes Puissances les do
léances populaires spéciales au sujet des décisions prises au Congrès
de Berlin. Les efforts furent toutefois vains: par la nouvelle frontière,
Znepolje resta en Bulgarie alors que Aranđel Stanojević avec un plus
grand nombre de familles de Znepolje quittèrent leur pays natal et
s'installèrent sur le territoire étatique de la Serbie; Stanojević mourut
six ans plus tard. Depuis lors, Tm, et Znepolje restèrent en Bulgarie.

217
 НОВИ ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈу РуCKO-СРПСКИХ ОДНОСА У
време првог светског рата

Вишевековне везе Русије и Србије дошле су до изражаја и у

време првог светског рата, када су обе државе биле савезници. Јед
но од најинтересантнијих и у исто време најмање проучених пита
ња из њихове историје јесте питање њихових узајамних односа у
јесен 1915. године, тј. у најтежем периоду за српску државу, када
је она, нападнута од Централних сила и напуштена од својих за
падних савезника, претрпела војни пораз." Српска војска је под при
тиском надмоћнијих снага противника била принуђена да напусти
земљу, влада се евакуисала на острво Крф, а над Србију се спусти
ла тамна ноћ стране окупације.
Русија је у тој за Србију тешкој години пружила своме савез
нику помоћ сразмерну својим могућностима, без обзира на то што
се и сама налазила у тешком положају због војних неуспеха, које
је претрпела у пролеће, лето и јесен 1915. године.
Нова грађа, црпена из совјетских и југословенских архива,
допушта да се унесу битне допуне у проблем који се истражује.

Војно-политичка ситуација у Русији у јесен 1915. године

Ради објективног осветљавања овог питања мора се обратити
пажња на општу војно-политичку ситуацију у Русији и Србији у
јесен 1915. године, која је била врло неповољна за обе државе. Већ
с пролећа 1915. године источни или руски фронт почео је да трпи
4. Ф. О. Нотович, Разгром Сербин осенко 1915 г. и помоци, сокозников,
Краснни архив, т. IV, Москва 1947.
Исти, Дипломатическаa борњба в годњи первои мировоli solinus, T. I,
Москва, 1947.
В. А. Емец, Позициа России и еe сокозников в вопросе о помоци Серби и
осенвио 1915. г, Исторические записки, т. 75, Москва 1965.
Исти, Очерки вневнеi толитики России 1914—1917, Москва 1977.
КО. А. Писарев, Сербин и Черногориз. в первои мировој воiне 1914–1918,
Москва 1968.
б. х. к, Русија и спасавање Србије у јесен 1915. године, Историјски
часопис, III, Београд 1976, 127-179.
Н. Поповић, Србија и Русија 1914–1918. Односи Србије и Русије у пр
вом светском рату, Бeoгрaд 1977.

219
J. A. III. IGAPEB

снажан притисак немачке армије, која је прешла у општу офанзи

ву с крајњим циљем да искључи Русију из рата. Ради остваривања
тог циља немачка команда је у току пролећа и лета пребацила
знатне снаге с француског на руски фронт. У септембру опште број
но стање немачке војске која је дејствовала против Руса износило
је 140 пешадијских и коњичких дивизија, док је у исто време на
западном фронту остављена само 91 дивизија“ Руска војска је била
принуђена да се бори не само са Немцима него и са војском Аус
тро-Угарске, а на кавкаском фронту и са Турском. Савезници Ру
сије — Енглеска и Француска — нису у то време пружали ефикас
ну помоћ руској армији.“ За све време немачке кампање на источ
ном фронту у пролеће и лето оне су само два пута (од 16. фебруара
— 17. марта у Шампањи и од 9. — 15. маја у рејону Артуа) орга
низовале контраофанзиву против немачке армије. Али ниједна од
те две диверзије није довела до промене општих стратешких пла
нова немачке команде.“
| Ни операције италијанске војске нису имале већи утицај на
прилике на руском фронту. Офанзива коју је предузела Италија 24.
маја на реци Сочи прекинута је већ7.јула.
Најважнији узрок неуспеха руске војске био је недостатак ре
зервног оружја. „Наши последњи неуспеси констатовао је начелник
цтаба Ставке (Врховне команде — пл.) генерал Н. Н. Јанушкевич,
— могу да се објасне недостатком тог материјала”.“
Русија је тек у јесен 1915. године, тј. после завршетка нај
опасније фазе рата, добила оружје из Француске и Енглеске и то
у ограниченој количини.“ У септембру је из тих држава у Русију
стигло 197 хиљада пушака, 61 милион метака и 31 тешки топ“. Рус
кој пак армији, која се скоро изнова почела да обнавља, недоста
јало је у том тренутку више од 1200.000 пушака и, уз то, 44 ми
лиона метака сваког месеца.“ Током борби на источном фронту ру
ска војска је претрпела знатне и тешко надокнадиве губитке —
више од 1,5 милион убијених, рањених и заробљених војника и офи
цира. Укупни губици од почетка рата надмашили су број од 35 ми
лиона људи.
Само у тој једној години Русија је изгубила готово сав војни
кадар који је имала на почетку рата.“
a A. M. Загончковски:, Мироваа војна 1914—1918 г., т. I, Москва 1938.
363.
35 з Види: Историа иiервоа мирово: воћна 1914—1918 г., т. 2, Москва 1975.
“ а о. лiодендорф, Моа воспомињаник о војне 1914—1918 г.г, т, П, Москва
1923.
5. Между народнње отношена в заоку империализма (МОЗИ), т. VIII,
ч. 1, Nе 79, 93.
6. Исто, Ма 266.
7. А. А. Маниковскији, Боевое снабисение русској армији в воiну 1914
1918, ч. 1–3, M. 1920—1923.
8 Материјали конференције савезника у Шантијиу 7. XII 1915, Архив
Војно-историјског института Југословенске народне армије (даље АВИИ), п.
3, к. 6, ф. 1, No. 7—11, л. 3.
9. Исто.
10. В. А. Емец, Очерки внеинеј политики России, 174.
220
 Руско-српски односи у пPвом свEтском РАту.

У руке противника пале су области од животне важности за

Русију— Царство Пољско, Волињ, велики део Галиције, део Бело
русије и прибалтика. Милиони избеглица, напустивши своја огњи
нта, кретали су се у стопу за армијом по бескрајним путевима Ру
сије, уносећи дезорганизацију у систем одбране руске државе. Си
туација је била толико озбиљна да је министар војни В. А. Сухо
млинов на тајној седници владе у јулу саопштио да је отаџбина у
опасности.“
Ипак, без обзира на крајње тежак положај Русије, Немачкој
није пошло за руком да јој наметне сепаратни мир. Пропали су и
планови немачке Врховне команде о уништењу руских оружаних
снага. Одступајући с борбом, руска војска се извукла из окруже
ња, скратила јti. не губећи борбену готовост. „Ставка – пи
сао је совјетски војни историчар И. И. Ростунов — „умела је ус
пешно да оствари стратешки веома сложено пребацивање својих
централних армија на линију Осовец, Ломжа, Љубартов, Ковељ. За
мисао противника да опколи руску војску, која се налазила на ле
вој обали Висле, завршила се неуспехом“.
И сами заповедници немачке армије били су принуђени да при
знају да су њихова надања у окончање рата на Истоку била уза
лудна. Начелник немачког Главног генералштаба Е. Фалкенштајн
је констатовао: „Операције на Истоку . . . нису довеле до уништења
противника. Руси су се извукли из клешта и обезбедили себи фрон
тално повлачење у жељеном правцу”.“
Крајем септембра руској војсци је пошло за руком да зауста
ви немачко-аустријску офанзиву и стабилизују источни фронт,
Ипак, и после тога општа војна ситуација на фронту остала је и
даље критична, посебно на његовом северозападном и југозападном
крилу, где су се налазиле две јаке групације немачке војске. Прва
је угрожавала Петроград, а друга Одесу и остале црноморске луке.
Југозападном групацијом немачке војске заповедао је фелд
маршал А. Макензен. Он је имао двојак задатак: да припреми офан
зиву на Балкан, како би поразио Србију и успоставио директну ве
зу Аустро-Угарске и Немачке с Турском, и да организује војну ди
верзију на југозападном крилу руског фронта, пресецајући најваж
нију комуникацију Одеса — доњи ток реке Дунава – Ниш – Со
лун, којом је Русија достављала Србији оружје и животне намир
нице,а сама добијала оружје од западних савезника.
„Ми морамо успети ... да покоримо Србију и успоставимо
мост између Берлина и Цариграда”. писао је 18. септембра 1915.
године гроф Ревендлов немачком императору Вилхелму 11" Ауст
11. Исто, 175.
на и. И. Ростунов, Руски: фронт нервоi Алировој воiни, Москва 1976,
283.
њ. 9. Фалкенгаћн, Верховное командование 1914—1918 г. в его важнеi
иих речениах, Москва 1922, 120.
14 Leнтралнкић государственнии историческии архив СССР (ЦГНА СССР),
ф. 1470, оп. 2, д. 19, л. 425.
221
ј. А. ПИСАРЕВ.

ријски званични лист Neue Freie Presse rврдио је да ће Макензе

ново заузимање комуникационе линије Одеса — Ниш — Солун при
морати Русију на потписивање сепаратног мира. У броју од 19. ок
тобра објављено је: „Русија ће дефинитивно бити одсечена од сво
јих западних савезника. Руска јавност ће изгубити и последњу наду
у вези са Цариградом ... Као резултат тога може се очекивати ск
лапање сепаратног мира".“
Према подацима српске војне извиднице, Макензенова армиј
ска групација припремала се у септембру за операције у области
поменуте комуникационе линије.“
У помоћ јој је придодата турска ратна флота, која је у вели
кој мери ојачана аустроугарским и немачким подморницама и две
ма снажним немачким крстарицама, враћеним у строј после ремон
-та 17
Сједињена немачко-турска ескадра добила је задатак да заве
де блокаду Одесе, Николајева и других црноморских лука на југу
Русије и да садејствује са Макензеновом трупом армија у случају
њеног упада у Бесарабију и област Одесе.“
Међутим, управо те тaчке су биле лоше обезбеђене за успешну
одбрану, јер је главна снага руске армије била сконцентрисана на
северозападном и северном делу југозападног фронта.
Генерални квартиpмајстор руске војске генерал Ј. Н. Дани
лов, изражавајући забринутост у вези са одбраном Одесе, писао је
13. августа начелнику штаба Црноморске флоте: „Број одбрамбе
них јединица које су остале под командом генерала Никитина (ко
манданта одеског гарнизона — Ј. П.) сасвим је недовољан за врше
ње страже и за заштиту Одесе и њеног обалског подручја”. Теле
грам је садржао молбу да се из Севастопоља у Одесу хитно упути
попуна.“ Контраадмирал Д. В. Њењуков (од краја године адмирал),
представник Главног поморског штаба при Ставки, затражио је од
команде Балтичке ратне флоте тешке топове ради заштите црно
морске обале.“
Ситуација се компликовала држањем Румуније, где је велику
активност испољавала германофилска дворска камарила на челу са
краљем Фердинандом.“ Руски посланик у Букурешту С. А. Поклев
ски-Казјол извештавао је о колебању владе И. Браћана и упозо
равао је на могућност да Румунија наруши неутралност. Опасност
15. Neue Freie Presse, 19. X 1915.
16 Државни архив Секретаријата иностраних послова (даље. ДA СИП),
ју gpiro посланство у Петрограду, 1916, Политички архив, д. XIII, бр.
1". Централни государственни архив Военно-морскoго флота СССР
(цгА ВМФ), Агентурнале донесенич по главному морскому штабу. 18. IX 1915.
Х: 280. ф. 609, оп. 1, д., 713, п. 145.
is Исто.
* J. H. Данилов начелнику штаба црноморске флоте 31. VII (13. VIII)
1915. »g }: нi. ВМФ, 609, оп. 1, д. 702, д. 45.
--

* Исто, л. 67.
* Види: В. Н. Виноградов, Румњиниз в годи первој мировои војнњ,
Москва 1969.

222
 Руско СРПСКИ ОДНОСИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТу

од њеног приступања Четворном савезу приморала је руску Ставку

да предузме посебне мере све до израде плана евакуације Одесе и
Николајева.“
„Због неодређеног држања Румуније и могућности да она исту
пи против нас”, писао је контраадмирал Њењуков начелнику шта
ба Црноморске флоте, „није наодмет да се изради план евакуације
Николајева и Одесе”.“
Командант црноморских поморских снага адмирал Ебергард
наредио је 30. септембра да се изради план евакуације свих вели
ких лука на југу Украјине све до 31. степена источне географске
дужине и да се црноморска транспортна флотила пребаци у воде
Азовског мора.“је у то време била критична и на другим деловима
Ситуација
руског фронта. Истовремено с операцијама у области Одесе, немач
ка команда је у септембру припремила и напад на Монзундска ос
трва, која су штитила приступ Петрограду. Ставка је била принуђе
на да се обрати команди Црноморске флоте с молбом да упути на
Балтик гардијску морнаричку посаду и артиљеријске гранате, ма
да су оне биле крајње неопходне и на Црном мору“
Руска Врховна команда убирала је горке плодове кратковиде
политике царске владе у вези са припремама за светски рат. „Вели
ки програм јачања армије”, чије је завршавање планирано за 1917.
годину, израђен је још 1912. године, али је због бирократског оду
говлачења владајућих кругова потврђен тек у јуну 1914. месец дана
пре почетка рата.“ Било је предвиђено да се у том времену створи
војно-индустријски комплекс и изгради ратна морнарица“
Царска Русија је била изненађена суочивши се са до зуба нао
ружаним противником. Немачка је још почетком пролећа 1914. го
дине завршила модернизацију своје армије, што јој је у технич
ком погледу обезбедило вишеструко преимућство у односу на рус
ку армију.
Прилике у Русији 1915. године нису карактерисали само вој
ни неуспеси. Такође се јако заоштрила финансијска и економска
криза“ Рат јеизискивао од државе изузетне напоре.
За војне потребе трошено је од јула 1915. године свакодневно
око 14 до 15 милиона рубаља, а у августу и септембру двоструко
а цГА ВМФ, ф. 418, оп. 1, д..3524, л. 109.
*. Д. В. Њењуков начелнику штаба Црноморске флоте. Ставка, 29. IX
1915, No. 294 – цГА ВМФ, ф. 418, оп. 1, д. 3524. л. 109.
* A. A. Ебергард команданту града Николајева, 30. IX 1915, No. 1412 —
цГА ВМФ, ф. 609, оп. I, д. 1310. л. 18.
* Д. В. Њењуков А. А. Ебергарду, Ставка 13. IX 1915. — ЦГА ВМФ, ф.
(609, оп. 1, д., 702, л. 93.
* A. Свечин, Болишан военнан программа, Русскаи мњисл, 1913, No. 8.
p. 37 М. А. Петров, Подготовка Россин к мировои војне на море, Москва
1926.
28. Види: А. Л. Сидоров, Финансовое положение Россини во годњи первоi
мировог воiни, Москва, 1960.
223
J. A. IIIисАРЕВ

више. Од почетка рата утрошено је за одржавање армије око 12

милијарди, а у току читавог рата 15милијарди рубаља.“
Царска влада је настојала да те расходе покрије на рачун рад
ног народа. У 1915. години преко сваке мере су повећани порези,
а емисија папирног новца достигла је катастрофалне размере. Дp
жавна благајна је просечно сваког месеца издавала папирног новца
до 222 милиона, што је довело до изузетно велике инфлације и
скупоће
На украју,
земљи.“
војни неуспеси су убрзали политичку кризу у Ру
сији.“ У земљи је нагло порасло антиратно расположење, уз заош- |
травање супротности и у владајућим круговима. „Та криза", кон
стантовао је Лењин, „била је убрзана низом пораза које су претp
пели Русија и њени савезници. Порази су изазвали огорчење војске
и пољуљали целокупан владајући систем и поредак, којим су пос
тали незадовољни сви слојеви друштва".“
У руководству армије дошло је до знатних измена. Војни ми- |
нистар В. А. Сухомлинов је пензионисан, а на његово место је пос
тављен А. А. Поливанов. Уместо великог кнеза Николаја Николаје
вича за главнокомандујућег долази цар, а за начелника штаба Став
ке М. В. Алексејев, сменивши на том месту H. H. Јанушкевича.
Те промене, које нису утицале на побољшање руковођења ар
мијом (известан изузетак може се учинити у погледу Алексејева),
означиле су крах „унутрашњег мира”, прокламованог на почетку ра
страненеуспеси
та од Војни владајућих класа.
су приморали царску владу да унесу пиз ко
рекција у свој спољнополитички програм на Балкану,“ а Врховну
команду руске армије – да измени првобитни план вођења рата.

Црноморски мореузи, Балкан и Русија

Промене су се, пре свега, односиле на главни проблем — на
црноморске мореузе. Успостављање контроле над њима и даље је,
исто као и раније, био основни ратни циљ царизма,“ али се битно
изменио приступ питању времена његовог остваривања.
* „Справка о размере военнsих расходов в разних государствах“. ЦГИА
СССР, ф. 56б, оп. 28. л. 1219, л. 1. го казначејства. Г-и отдел, За
* „Справка Департамента
ција, и дерена финансов”, 5.государственно
I 1915, ЦГИА СССР, ф. 560, оп. 26, д. 865,
111-112.
д. 33, 3. Т. Д. Крупина, Политическии кризис 1915 г. и создание „Особого со
вечанин по обороне“, „Исторические записки“, т. 83, москва 1969, 58–76.
за В. И. Ленин, полн. собp. соч., т. 31, 15.
* Белешка А. А. Гирса „По поводу собљегии на Балканах и об основних
jer: grane: политики Россини", новембар 1915. LIFИМ СССР, ф. 549, оп.
, Д. 425, лЛ, 1-5.
* Види: А. Д. Никонов, Вопрос о Константинополе и проливах во врема
i trava воiни (1914-1915), Москва 1948 (докторска дисертација у ру
копису).

224
 Руско-српски односи у пPвом свEтском РАту

Ставка се противила томе да се одмах заузму мореузи, упозо

равајући владу на немогућност остварења тог циља у насталим ус
-повима.
Програм војних лица у најсажетијем облику изразио је М. В.
Алексејев у свом извештају С. Д. Сазонову, написаном почетком
октобра 1915. године. Са садржајем тог акта упознат је директор
дипломатске канцеларије при Ставки Н. А. Кудашев (сам документ
до данас није пронађен). Према његовим речима, начелник штаба
Врховне команде се упорно залагао да се размотре циљеви рата и
да Русија стави тежиште на одбрану своје сопствене територије“
Основни циљ, тврдио је М. В. Алексејев, мора бити протери
вање непријатеља, са руске територије, а не освајање Цариграда
и мореуза. „У данашње време”, изјављивао је он, „циљ рата не мо
же више бити онакав каквим су нам га представљали пре годину
дана”. Пред Русијом се налази један једини задатак — „да прогна
непријатеља преко наше границе”. Генерал је упозоравао Владу да
се свако другачије решење граничи са авантуром. „Инсистирање на
другим rињевима представља заваравање“. Што се тиче плана опе
рапија за заузимање мореуза, Алексејев је предлагао да се његово
остваривање одложи до окончања рата са Немачком. „Цариград.
хтели ми то или не, мора бити одложен за далеку бу. ост".“
Посебно велико противљење плану заузимања мореуза показа
ла је команда Црноморске флоте. У извештају министру морнари
не И. К. Григоровичу адмирал Ебергард је 20. јула поставио пита
ње одлагања десанта до 1916. године, образлажући свој предлог
неопходношћу да флота добије нове борбене и десантне бродове“.
У свом новом извештају министру Ебергард је 3. октобра ука
зао и на објективне тешкоће за искрцавање десанта — велику уда
љеност од базе до Турске (275 км), недостатак транспортних сред
става, немогућност да се због техничких разлога транспортни бро
дови опскрбе угљем и др.“
После уласка Бугарске у рат још више се учврстио негативан
став Ставке и команде Црноморске флоте према идеји о заузима
њу мореуза. „Приступање Бугарске нашим непријатељима”, писао
је М. В. Алексејев С. Д. Сазонову, „коначно и неповратно је реши
ло то питање у негативном смислу”.“
Такво гледиште су имали н готово сви други заповедници ар
мије – генерални квартиpмајстор Ј. Н. Данилов, бивши начелник
штаба Ставке Н. Н. Јанушкевич, бивши главнокомандујући велики
кнез Николај Николајевич и др.“
ј радни архив, т. 28, Москва 1928, 8–9.
сто.

за А. А. Ебертард Н. К. Григоровичу, Севастопољ, 20. VII 1915, N. 1054.

ЦГА ВМФ. ф. 609, оп. т. д. 1293, л. 184.
за исти, 3. X 1915, No. 1446. Исто, л. 199.
* Красни архив, т. 28, Москва 1928, стр. 8–9.
* Види: В. А. Емец, Очерки внеинеž политики, 109–148.

225
ji, A., писАРЕВ

У исто време оштро се поставило и питање помоћи Србији,

која је заједно са Црном Гором била главни савезник Русије на
Балкану.
У вези с тим посебно су интересантна два документа Минис
тарства иностраних дела (МИД-а) Русије о спољној политици. У
тим документима, сачињеним пред почетак рата, процењиван је ра
според политичких снага на Балкану. Први од њих – „Всеподда
нећнић доклад“. С. Д. Сазонова цару од 23. новембра 1913. године“.
— био је делимично објављен,“ а други — „Записка МИД на вљ со
чајшее има” — још није коришћен у литератури. Ту се каже: „Са
да се можемо одређено изјаснити једино о Србији и Црној Гори.
Само постојање тих држава зависи од правца наше јужне полити
ке, пошто се оне налазе у сталној опасности од напада Аустрије, с
једне стране, и Турске и Бугарске, с друге стране. Њихова једина
нада за осигурање своје будућности је у заједничком деловању с
Русијом, ступањем у чврст савез са њом“.“
У документу стоји да је „тешко предвидети понашање Бугар
ске”, као и то да се Грчка „држи по страни”, док се у Румунији
налазе значајне снаге, које „пате од мегаломаније и политичког
опортунизма”.“
Према мишљењу МИД-а те државе могу у току рата прогла
сити неутралност, а у случају неповољног развоја догађаја по др
жаве Антанте чак прећи на страну противника.
Врховна команда руске армије такође је истицала Србију као
војног савезника. Српска војска је 1914. године два пута озбиљно
поразила аустроугарску војску, избацивши из строја 280 хиљада
војника и официра“ Србија и Црна Гора су задржавале значајне
снаге противника, које су могле да буду пребачене на руски фронт.
Ставка је придавала велики значај стратешком положају Ср
бије, која је спречавала приступ Немачке Турској и мореузима.
Генерал Алексејев је, у разговору с Н. А. Кудашевом, на следећи
начин образлагао неопходност да се пружи подршка Србији: „Ако
Немачкој пође за руком да се пробије преко Србије и пружи помоћ
Турској, тада ће се и Турска одужити Немачкој на тај начин што
ће јој дати управо оно што Немачкој недостаје — животне намир
нице, сировине, људе. Ми ни сада никако не можемо да нзађемо
на крај са Немачком, а шта ће тек бити онда када се њени ресурси
увећају?“
* „Всеподданеишић доклад" С. Д. Сазонова, петербург, 23. XI 1913. Ар
хив виецеј политики Россини (ABITP), Политархив, д. 134. п. 61—72.
* М. Петров, Подготовка Росciи к мировоši gotiaе на море, Москва –
Ленинград 1926.
* „О целих војнњи Россини с Турциеј и Австро-Венгрнеј. Записка Мид
на вљсочајшее имз“. Петербург, 1914. igГА ВМеђ, p. 418, оп. 1, д. 4269, п. 72.
* „Записка на височајшее има", МНД 1914. ЦГА ВМФ, ф. 418, оп. I,
д. 4269, п. 72.
45. Исто,
* M. Зеленика, Први светски рат 1914, Београд 1962, 643=650.
* Види: Н. Ракочевић, Црна Гора у првом свјетском рату, цетињe 1969.
226
 Руско српски односи у пPвом свввском РАту

Алексејев је 1. октобра обавестио француску команду о на

мери Ставке да пружи помоћ Србији. „Руска армија је”, писао је,
„већ према особинама руског народа прожета осећањем узајамног
помагања, тим пре што је у датом случају реч о њеном савезнику,
пштавише брату, и употребиће све своје снаге” да пружи подршку
Србији.“

План Ставке о пружању војне помоћи Србији

У Ставки су размотрене три варијанте о пружању војне по
моћи Србији. Прва од њих предвиђала је организовање поморског
десанта на бугарску обалу, после чега би уследиле војне операције
на територији Бугарске ради успостављања везе како са српском
тако и са савезничком војском, која се искрцала у Грчкој. Друга
варијанта се заснива на могућности да руска војска пређе преко
територије Румуније, а трећа — на идеји да се изведе удар против
аустроугарских и немачких снага на источном, западном и итали
јанском фронту, како би се оне одвукле с балканског фронта.
Међутим, ти планови су могли да буду остварени једино под
условом тесног садејства оружаних снага Русије и савезника. Ови
су имали знатно веће могућности од Русије за брже пружање по
моћи Србији. Руска војска се налазила више стотина километара
од српске границе, док су у исто време савезничке војне снаге биле
недалеко од Србије — на Галипољском полуострву и у Грчкој. Са
везници су имали у Средоземном мору јаку ратну и транспортну
флоту, која је могла да осигура испоруку оружја Србији, док је у
исто време Русија за везу са Србијом располагала само једном је
дином комуникационом линијом. Та комуникациона линија, која
је ишла реком Дунавом, била је опасна, јер је пролазила дуж гра
нине са Бугарском и Аустро-Угарском.
Узимајући у обзир те околности, Ставка је израдила следећи
план заједничких дејстава са савезницима. У почетку, док руска ар
мија не добије оружје, непосредну помоћ Србији ће пружити савез
ничка војска. Руске оружане снаге ће, претећи контраофанзивом,
задржавати противника на централном и југоисточном фронту и
истовремено концентрисати резервне снаге у рејону Одеса – Киши
њев – Рени ради предстојећег упада на Балкан. Већ 1/14. октобра
Алексејев је саопштио генералу Жофру свој план, указујући на то
да се у рејону Одесе концентрише војска од 100 хиљада војника,
чији број може бити повећан за још 100 хиљада.“ Ставка је затра
жила од савезника 500 хиљада пушака“ или је била сагласна да
* M. B. Алексејев генералу Жофру, Ставка, 1 (14) Х. 1915. Централнији
јутрунени военно-исторически архив СССР (ЦГВИА), ф. 2003, оп. I, д.
„ л. 4.
39 TIГВИА, ф. 2003, оп. I, д. 1167, л.5.
to “ Николај
ја. 108.
II С. Д. Сазонову, Ставка, 10. X 1915, Nº. 5230. Исто, д. 505,

227
J. A., писмвЕВ

приступи активним војним операцијама на Балкану чак и у слу

чају да добије половину те количине.“
Савезници се нису противили том плану, обећавши Русији и
Србији помоћ. Министар иностраних послова Енглеске Е. Греј, го
ворећи о помоћи Србији, изјавио је у Парламенту да ће она бити
свестрана, а енглеско војно министарство дало је Русији обећање
да ће јој послати неопходно оружје“ Аналогну потврду Србији и
Русији далаје и француска Влада.
Међутим, савезници нису испунили своја обећања и Русија
није добила оружје, а Србија војну помоћ. Уместо 150 хиљада вој
ника, који су могли да спасу Србију“ Енглеска и Француска упу
тиле су јој као помоћ мале одреде: Французи два батаљона и једну
брдску артиљеријску батерију, а Енглези једну војну јединицу ра
ди заштите солунске железнице. И та војска је 1. новембра пову
чена натраг.“ „Čрбија је”, констатовао је Д. Лојд Џорџ, „била на
пуштена од савезника упркос својевремено обећаној помоћи“.“
У насталој ситуацији Русија је била приморана да се ослони
на сопствене снаге како би пружила помоћ Србији. Посебно вели
ке тешкоће за Русију представљало је организовање поморског де
санта против Бугарске. Остваривање тог плана било је скопчано са
огромним ризиком, јер је десант требало да се изведе 250 киломе
тара од базе за снабдевање војске, по лошем олујном времену как
во је настало у октобру, и у присуству јаког противника који је гос
подарио обалом (бугарска војска) и морем (турско-немачка флота).
„Искрцавање на отвореној обали је немогуће”, констатовао је на
челник оперативног одсека штаба Црноморске флоте К. Ф. Кетлин
ски. „Пожељно је да се десант изведе у лукама, али оне су зашти
ћене. Ратни бродови и подморнице противника приморавају нас да,
ради заштите позадине десанта, будемо присутни на мору, мада ми
немамо за то потребних снага... Противник располаже са 16 под
морница, н ми ништа не можемо да учинимо против њих јер имамо
само 6 исправних миноносаца који би могли да им се супротставе“.“
Кетлински је упозоравао на незадовољавајуће стање транс
портних средстава за превоз десантне војске. Од седам транспор
тних одреда само је један био у стању готовости, остали чак нису
били ни формирани.“
51 МОЗИ, т. IX, Nº. 67.
52 Д. Ллојд Джордж, Boеннste sexyapљ, т. I–II, Москва 1934, 355.
* На заседању Ратног савета у ППантијиу одлучено је да се као помоћ
Србији пошаље 90 хиљада енглеских и 60 хиљада француских војника. (А. П.
;: C. д. Сазонову. Париз, 2 (15). Х 1915, 549. АВГЕР, Политархив, д.
1939 3 нi, Г. Корсун, Балканскиi dopoнт в мировог војне 1914—1918, Москва
|- “It длоид Джордж, нав. дело, 348.

* Кетлински директном везом Муравјеву у Ставку. Севастопољ, без да

тума. ЦГА ВМФ, ф. 609, оп. 1, д. 703, л. 3, 5.
5. Исто, л. 17—23.
228
 Руско-српски односи у пPвом свEтском РАТу

Успех операције умногоме је зависио од подршке савезника,

који су били дужни да истовремено искрцају војску у Дедеагачу, а
такође и од спремности Румуније да дозволи руским бродовима ко
ришћење луке Констанце, као транзитне базе за транспортне бродо
ве десантне еспедиције. |
Ставка је молила Министарство иностраних послова да то пи
тање постави пред владу Енглеске, Француске и Румуније.“ Али са
везници нису пристали на заједничке акције с Црноморском фло
том, а румунска влада је одбила молбу Русије за коришћење Кон
станце у ратне сврхе.“
Ставка је 9. октобра обавестила Врховну команду српске вој
ске о немогућности да изведе десант на бугарску обалу „Према тре
нутном стању ствари и према нашим средствима не могу бити пре
дузете десантне операције већих размера“, саопштавао је М. В. Алек
сејев.“
Уместо стања поморске експедиције, у Ставки је створен план
да се у исте сврхе искористи река Дунав. За ту варијанту се још у
новембру 1914. године залагао председник српске владе Н. Пашић,
који је предлагао да се из Русије пошаљу Дунавом 50 до 60 хиљада
војника, уз истовремени француски и енглески десант у области
Дубровника.“
Основне контуре „дунавске варијанте" разрадио је у својој бе
лешци упућеној Поморском генералном штабу капетан II класе
Нишченков, један од представника поморског ресора за Балкан“ У
документу је главна пажња посвећена практичној страни тог пита
ња. У Бугарској ће, тврдио је аутор белешке, појава руске војске,
која би следила пут руске ослободилачке армије из 1877. године,
изазвати устанак становништва против Влада која је гурнула Бугар
ску у пенародни рат.
У белешци су такође набројана војностратешка преимућства
„дунавске варијанте” — близина Одесе и других база за снабдева
ње руске армије, могућност да се лако заузме железничка пруга
Рушчук. — Софија и неприпремљеност Бугарске за одбрану тог ре
Јона.
Планом Нишченкова предвиђена су и активна дејства савезни
м
ка на дарданелско фронту и у рејону Дедетача, да би се бугарска
titi одвукла од Дунава и да би се спречила Турска да јој пружи
помоћ.

3s Исто.
* Генерал Пчербачев ставки. октобар 1915. цгвиA, ф. 2003, on. I, д. 51,
д., 385-392.
ва М. В. Алексејев В. А. Аpгамонову. Ставка 9. х 1915. Na 722. ЦГвид,
ф. 2003, ga joun
оп. 2, д.39, п.896.С. Д. Сазонову. Петроград. 3. XI 1914. АВГпP, полит
61 M.
архив,*д.Белешка
1259, п. капетана II класе Нишченкова „о желателњном денствии
јатив Болтарин"
АВПР, начелнику
политархив, д. 3921, л. 26-28. генералног иштаба, петроград,
Поморског рогр октобар

229
 Ј. А. писАРЕВ.

Нишченковљеви ставови уз неке примедбе добили су подршку

у Ставки и у Министарству иностраних послова. С. Д. Сазонов и М.
В. Алексејев су такође полазили од претпоставке о могућности да
се бугарски народ супротстава цару Фердинанду и његовој влади.
„Ја не бих желео да бацам одговорност на бугарски народ због по
ступка краља Фердинанда“, писао је С. Д. Сазонов А. П. Извољ
ском, „и сматрам за неопходно да се прави строга разлика између
парода и краља. Последњи је једини кривац”.“
У исто време Сазонов и Алексејев су били противници народ
ног устанка у Бугарској, полажући наду у буржоаску опозицију, а
не у бугарски народ. Преувеличавајући њену улогу, стварали су
илузорне пројекте о замењивању владе Радославова владом опози
ције. Трећег октобра, пред сам почетак рата са Бугарском, МИД је
дао следеће инструкције Ставки: „Ратна дејства, као што је напад
на бугарску обалу и бродове, не морају почети са наше стране.
То би нас удаљило од бугарске опозиције".“
Ставка је, са своје стране, издала наређење Експедицији посе
бне намене (ЕОН), са упозорењем да се на Дунаву сачува опрезност
приликом пребацивања војних транспорта за Србију, да не би била
испровоцирана Бугарска на превремено иступање. Генерал Алексе
јев је писао начелнику ЕОН-а вицеадмиралу М. М. Веселкину: „Нас
тавите да превозите терет (у Србију), уз опрезност у односима са
Бугарима. Не треба им давати ни најмањи повод за инциденте.
Иницијатива за напад на наше пароброде требало би да уследи...
од стране Бугара".“
Међутим, развој војних операција на балканском фронту
приморао је Ставку да одустане од раније тактике. Већ 9. октобра,
два дана после уласка Бугарске у рат, генерал Алексејев је писао
војном министру Поливанову: „Брз развој догађаја на Балканском
полуострву и величина снага упућених на Србију наводе нас да
одустанемо од слања нашег одреда преко Архангелска (постојао је
пројекат о слању руске војске у Солун поморским путем, да се не
би нарушила неутралност Бугарске – Ј. П.), јер би тај одред сти
гао прекасно”.
Даље се у телеграму говорило о потреби да III туркестанска
стрељачка бригада промени свој положај, да се упути на југ у об
ласт доњег тока реке Дунава, и да се тамо пошаље неопходан ратни
материјал. „Сматрам”, писао је Алексејев, „да предстоји упућивање
на југ прилично велике војске”. За њихово хитно наоружавање тре
бало је послати 45 хиљада пушака, узимајући их из резерве главне
команде.“

* Царскаa Poccu:а в 1-it wировоi воiне, т. I, 1925, 135.

* ЦГА ВМФ, ф. 418, оп. 1, д., 3493. п. 62.
* M. B. Алексејев М. М. Веселкину. Ставка, 18. IX 1915, Ne 305. цГА
ВМФ, ф. 609, оп. д. 702, л. 167–168.
se M. B. Алексејев А. А. Поливанову. Ставка, 9. х 1915, Na 5038, цгвиA,
ф. 2003, оп. I, д. 503, л. 77.
230
 - уско-српски односи у првом СВЕТСком глату

Упоредо са „дунавском варијантом” у Ставки се такође разма

трао план преласка руске војске преко територија Румуније, уз
њено придобијање за Тројни споразум.“
Међутим, тај план је ускоро био напуштен због противљења
румунске Владе. Министар Браћану извештавао је руски посланик
у Букурешту С. А. Поклевски-Казјол, одбијао је да пропусти руску
војску преко територије Румуније, позивајући се на њену објавље
ну неутралност. Он је „стално одговарао да Румунија никако не
може да пружи помоћ Србији”.“
Последњих дана октобра у Ставки се јавио нови план о спаса
вању Србије од војног пораза путем офанзиве руске и савезничке
војске на галицијском, италијанском и западном фронту.“
Генерал Алексејев је у свом извештају цару „Относителњио
помоци Сербии" од 31. октобра, образлажући тај план, писао да је
он састављен на основу процене реалне ситуације настале на Бал
кану и у Источној Европи.
Алексејев је повезивао развој ратних операција са стањем у
Србији. Он је писао: „Не сматра се да је сада могуће дефинитивно
се определити у избору оперативног правца будуће операције. При
лике и стање у Србији ће на то битно утицати”.
Дајући предност правцу главног удара руске армије са севе
розапада на фронту Красне – Љвов, Алексејев је предвиђао могућ
ност да се он пренесе на линију Сегедин — Темишвар, преко Тран
силваније, што би се непосредно односило на Србију“. С тим пла
ном је био сагласан и командант VII (балканске) армије генерал
IIIчербачев. „Мој основни закључак је следећи", писао је он Алек
сејеву 2. новембра, „да операција на Балканском полуострву мора
бити припремљена уништењем аустријских армија у Галицији. Тај
успех, који ја с обзиром на садашње стање аустријске армије сма
трам несумњивим, биће најбољи и једини начин да се Румунија
подстакне на приступање Антанти. То ће у исто време да ослободи
наше велике снаге, без којих се успех операције на Балканском по
луострву не може сматрати сигурним".“
Није без интереса и то да је и у Србији такође било пристали
ца тог плана. Тако је у новембру на ратном саветовању савезника
у Пантијиу генералштабни пуковник српске војске Стефановић
предложио свој пројекат војне помоћи Србији, који се умногоме по
дударао са замисли Алексејева. Стефановић је предлагао да се поч
* Види: В. А. Емец, Противоречиза между Россиеи и сокозниками по во
grgy о вступлении Румљани и в тервуло мировуко војну, Исторические записки,
т. 56.
8. Шарсказ Россиа в I-i wирово: воiне, т. I, 204.
- Види: В. А. Емец, Очерки, 236—238.
* „Всеполданеишић доклад началника штаба генерала Алексеева 31
g: ја igle г. относителњно помоци. Сербин". нгвил, ф. 2003, оп. 1, д. 51,
ци, 357-363.
71 Исто.
22. Генерал Шчербачев М. В. Алексејеву. Одеса, 2. XI 1915, Ne 2996.
цrВИА, ф. 2003, оп. 1, д.51, л. 383.
231
 Ј. А. писмPER

не истовремена офанзива савезника против Аустро-Угарске и Немач

ке, што би омогућило српској војсци да одржи свој фронт. У слу
чају успеха те операције, тврдио је Стефановић, на страну Антанте
прешла би не само Румунија него и Грчка“
Планови Алексејева и Стефановића произилазили су из идеје
| о чвршћем повезивању блока савезничких сила и о координацији
њихових акција. Алексејев је у вези с тим настојао да придобије за
балканску операцију не само Французе него и Италијане. Залагао
се и за стварање једне савезничке команде. „Општи интереси свих
савезника”, тврдио је, „упорно захтевајући да знатне снаге Итали
јана буду што пре корисно употребљене на Балкану. Искрцавање
50 до 70 хиљада (италијанских војника — Ј. П.), заузимање Кавале
и обавезно именовање једног команданта над целокупном савезнич
ком војском, учврстило би положај савезника на Балкану, проши
pило њихову базу... и могло би да доведе до великих стратешких
резултата...” Како су се према тим плановима односили западни
савезници? На речима су их одобравали. Енглески амбасадор у Пет
- рограду III. Бјукенен известио је о томе 1/14. новембра С. Ц. Сазо
нова, указавши на то да британски генералштаб „у потпуности де
ли мишљење генерала Алексејева”.“ Аналогну изјаву дао је прет
ходног дана у име француског генералштаба војни аташе генерал
де Латиш.“
Али у стварности савезници су под разним изговорима избега
вали учешће у заједничким операцијама, настављајући да врше при
тисак на Русију, како би она сама предузела операцију на Балкану.
У том духу је, делимично, била и наведена изјава генерала де Ла
гиша. „Веома је пожељно”, изјавио је он, преносећи мишљење
жофра,„да се са руске стране изврши притисак на југ”.”
Уједно је де Латини упозоравао Алексејева на опасност слаб
љења осталих делова руског фронта. „Та операција”, подвлачио је
он, „не мора, ипак, бити изведена на штету руског фронта, који
остаје главно поприште ратних операција”.“
Западни савезници су хтели рукама Русије да пруже помоћ
Србији и истовремено да воде рат против Немачке!
У новембру, када је ситуација у Србији постала посебно ло
ша, енглески министар војске лорд Киченер се на ратном саветова
њу у Калеу изјаснио за евакуацију савезничке војске из Солуна,
предложивши да се њена база пренесе на грчка острва.” С тим пред
23 Материјали конференције савезника у Шантијиу, 7. XII 1915. АВИИ,
n. 3, к-2, ф. 1, N 4–7, л. 18–19.
не.“ IM. B. Алексејев. Ставка, 28. X 1915, No. 456. АВГПР, политархив, д. 4279,
II. l46.

75 Меморандум енглеског амбасадора Џ. Бјукенена С. Д. Сазонову, Пе

троград 1 (14), XI 1915. ЦГВИА, ф. 2003, оп. н, д.51, л. 375.
26. Генерал де Лагиш. Главној управи генералштаба, Ставка, 30. X (13. XI)
1915. Исто, л. 379.
77 Исто.
78. Исто.
* „Вњдержки из дипломатичиској переписки по Балканскому театру с
20 по 24 ноибра 1915 г” igГА ВМФ, ф. 418, оп. I, д. 3435, л. 2.
232
 Руско српски одНОСИ у ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТу

логом се нису сложили представници Француске, а представници

Русије сууложили одлучан протест.
„Одлазак савезника са Балканског полуострва и њихово оду
стајање од даљег вођења борбе на том ратишту” — писао је М. В.
Алексејев С. Д. Сазонову – „значиће потпуно уништење Србије.
стварање такве ситуације на Полуострву, чије ће се последице уг
лавном одразити на Русију, јер ће тада очување неутралности Ру
муније бити једва могуће, за наш југ ће значити озбиљну опасност”.“
Руска влада је и овај пут била принуђена да сама делује, ка
ко би спречила војну катастрофу Србије.

Војно-политичка и економска помоћ Русије Србији

У тим по Србију тешким данима, Русија јој је пружила свес
трану помоћ“. Пре свега, српски народ је наишао на велику подрш
ку од стране руске јавности, која је организовала сакупљање ма
теријалних средстава у корист српске армије и српског живља.“ Са
мо је Сверуски земаљски савез послао у Србију животне намирни
це за преко 215.000 људи и топлу одећу за српске војнике у укуп
ној вредности од 1983.423 рубаља“. Заједно са српском војском у
борбама су учествовали руски одреди — морнари минери под ко
мандом капетана II класе Иљина и Леванде (332 војника), војно-ин
жењеријски“ одред пуковника Доброва“ артиљеријски одред, мно
гобројни одреди Црвеног крста Н. И. Сичева. Затим жена посла
ника Н. Г. Хартвиra —Л. П. Хартвиг-Фонвизина, Наришкина и др.,
више од 200 лекара“ а у Црној Гори екипе лекара Н. К. Кисељева
и Ј. И. Чаброва.“ Многи од њих, до краја делећи трагичну суд
бину српске војске, заједно су са њом прешли читав тешки пут
њеног одступања преко планина Црне Горе и Албаније. Готово сви
чланови тих одреда су за ратне заслуге били одликовани српским
орденима.“
Русија је пружила знатну финансијску помоћ Србији и Црној
Гори. У времену од фебруара до септембра 1915. године за њихове
89 M. B. Алексејев С. д. Сазонову 9 (22) ХI 1915, No 5847. цгВИА, ф. 2003,
оп. I, # 52, л. 20.
иди: КО. А. Писарев, Сербиа и Черногориа в нервој мировоi војне
Ag14—1918 22, Москва 1968, 120–130.
82. У Архиву Србије и сада се налази нереализовани руски новац у номи
налној вредности од неколико хиљада рубаља, који је послат у Српско пос
ланство у Петрограду (АС, ф. М. Спалајковића).
83 LIFИА СССР, ф. 1276, оп. 10, д. 912, л. 20.
8. АВЕР, политархив, д. 4009, п. 8—11, 19; ЦГА ВМФ, ф. 418, оп. 1, д.
3435, л. 12.
85 LITВИА, ф. 2003, on. I, д.39, л. 882, 918.
86 ленинградскиš государственнвлi историческији архив (ЛГИА), ф. 400,
оп. П, д. 160, лл. 6—7.
* Глас Црногорца, 9. VII 1915.
88 ЦГА ВМФ, ф.418, оп. I, д.3435, п. 12.
233
J. A. Iipie:APEB

ратне потребе руска државна благајна је одобрила дугорочни кре

дит у укупној суми од 75,507.387 рубаља“. Осим тога, према подаци
ма Војног министарства, за испоруку оружја, муниције и другог
важног материјала у Србију и Црну Гору било је утрошено још
око 15 милиона рубаља.
У 1916. години, после евакуације српске војске на острво Крф,
Русија је наставила да пружа финансијску помоћ Србији. Девет
наестог фебруара исте године руска влада је, заједно са владама
Енглеске и Француске, донела одлуку да свака од њих издвоји до
пунских 50 милиона фр., за потребе реогранизације српске војске“
Без обзира на изразиту оскудицу у оружју, Војно министар
ство Русије издвајало је део оружја за српску и црногорску војску.
У Србију је Експедиција посебне намене Дунавом допремила
трофејно оружје, које је руска војска запленила у Галицији. У ту
сврху септембра и октобра 1915. године у Србију су Дунавом упу
ћена 33 војна транспорта, којима су допремљена артиљеријска ору
ђа, понтонски мостови, 1100 коња, 100 вагона шпиритуса, 70 санду
ка телефонске опреме, 1 авион, неколико стотина сандука метака и
пушака, бензин, аутомобилске гуме и други материјал.“
У октобру је Војно министарство издало наредбу да се у Црну
Гору пошаље 11 хиљада топовских зрна, 4 милиона пушчаних мета
ка, хиљаду пољских и 500 тврђавских штитова, 2 хиљаде маказа за
резање бодљикаве жице, 400 аутомобилских гума, 50 хиљада крат
ких бунди, 45 хиљада сукнених кошуља и исто толико сукнених
ПаНТаЛОНа.
Све је то сабрано у Архангелску ради слања у Црну Гору мо
peм, и у ту сврху је изнајмљен посебан француски брод. Експеди
ција, на чијем челу је стајао црногорски генерал Мартиновић, ни
је остварена због капитулације Црне Горе.“
Поред превожења морем и Дунавом, оружје је из Русије у
Србију допремано и преко Румуније под видом медицинског мате
ријала. „Румунска влада”, извештавао је посланик, „сагласна је да
пропусти из Русије у Турн-Северин 10 – 20 вагона метака за Србиј
под условом да на сандуцима буде стављен знак Црвеног крста”.
Русија је редовно снабдевала Србију и Црну Гору житом, ко
је је превозила Експедиција посебне намене Дунавом и пароброди
ма у Солун. Осим тога, до уласка Бугарске у рат, руско жито је
допремано у Србију преко Бугарске, посредовањем енглеског тргов
89 МОЗИ, сеp. 3, т. VIII, ч. 2, NajNe 665, 689.
39. АВГР, Политархив, д. 4043, п. 21.
9. „Особљни журнал Совета Министров", 19. II 1916. АВГПР, Политархив,
д. 4047. л. 10.
22 „Докнад Зкспедицни особото назначениз (9ОН) началнику Морского
генералного штаба”, 26. IX 1915. ЦГА ВМФ, ф. 418. оп. 1, д. 3448, л. 91.
* Помоћник министра војног М. А. Бељајев главном начелнику града
Архангелска и области Белог мора А. П. Уrрујумову, Петроград, 16. X 1915,
ма 8376. ЦГА ВМФ, ф. 418, он... I, д. 3465, л. 2.
os.” С. А. Поклевски-Казјол, Букурешт, 9 (22). Х 1915, N 628. Исто, д. 3523,
JI. 245.

234
 Руско-сFIСки односи у првом свEтском РАту.

ца Рејхарда, који је склопио уговор са Главном поморском привре

дном управом Русије. ЕОН је остварио 45 рута за Србију, превезав
ши неколико милиона пудова жита и сточне хране“ а Рејхардова
компанија је 15. септембра 1911. допремила у Србију из Русије
783.601 пуд жита.“
Руске испоруке жита за Црну Гору и Србију нису обуставље
не ни после окупације тих земаља од стране Четворног савеза. Глад
ном српском и црногорском становништву су посредством швајцар
ског Црвеног крста из Русије биле упућене 1916. године много
бројне пошиљке са животним намирницама.
Врховна команда руске армије покушала је да пружи Србији
и непосредну војну помоћ. У том циљу, не обазирући се на одби
јање заједничких дејстава од стране савезника, војска југозападног
фронта је у децембру прешла у офанзиву против аустроугарске вој
ске, што је приморало Дунавску монархију да повуче од Темишва
ра III армију, која је била предвиђена за окупацију Србије, и да
је упути против руске војске“
анзива је трајала читав месец, али није била подржана од
стране савезника. Галипољско полуострво је 7. јануара 1916. годи
не напустио и последњи одред енглеско-француског експедиционог
корпуса.
Друга операција руске војске у циљу подршке Србији био је
покушај дунавске ратне флотиле да придобије аустроугарску и бу
mr: линију фронта у доњем и средњем токуДунава.
на је била предузета у октобру, када је српска војска још
одржавала фронт. По налогу Ставке С. Д. Сазонов је 6(19) октобра
затражио званично обавештење од руског посланика у Букурешту
о могућем ставу Румуније у случају проласка руских ратних бро
дова узводно Дунавом. Министар иностраних послова ставио је у
дужност посланику да обавести румунску владу да ће Русија при
том безусловно поштовати неутралност Румуније.
После четири дана С. Д. Сазонов је обавестио Поклевског-Казjo
ла да је Поморски генерални штаб упутио Сулинским каналом у луку
Рени две топовњаче и четири торпиљера у циљу неутралисања деј
ства аустроугарске речне флотиле. Сазонов је молио посланика да
се договори са Браћаном о томе да се тим бродовима не стварају
препреке приликом њихове пловидбе Дунавом тамо где обе обале
припадају Румунији. Министар је писао да се, ради олакшања за
датка румунске владе, ти бродови могу упутити под трговачком
заставом и под окриљем ноћи.“
* На дан 3. маја ЕОН је извезао 1.063018 пудова жита и сточне хране
(ЦГИА СССР, ф. 462, оп. II, 954, л. 1453. Од 3. маја до 29. IX. Eон је остварио
још 28 рута, али нема тачних података о количини жита извезеног за то време.
9. ЦГА ВМФ, ф. 418, on. I. д. 3456. л. 184.
sm iritA čССР, ф.“is on 33. i ini n. 46.
sв С. Д. Сазонов С. А. Поклевском-Казjолу, Петроград 6(19) X 1915. Na 5143.
ЦГА ВМФ, ф. 418, оп. I, д. 3524, п. 15.
* С. Д. Сазонов С. А. поклевском-Казjолу, Петроград, 12(25) X 1915,
Me 5242. Исто, д. 3523, л. 256.
235
J. A. III14CAPEB

Ставка је разрадила план слања експедиције у помоћ Србији.

Црноморској флоти је издато наређење да организује контролу
ушћа Дунава и да упути узводно реком плиткогазне ратне бродо
ве.“ У луку Рени је из Севастопоља била послата морнаричка гар
пијска посада, а из московског војног округа артиљерија с послу
гом.
Представник Поморског генералштаба при Ставки адмирал
Њењуков предложио је начелнику Експедиције посебне намене ви
цеадмиралу Веселкину да детаљно размотри план похода неоклоп
љених топовњача узводно Дунавом у Србију, поручивши му да орга
низује минирање реке против аустријских бродова.“
Адмирал је предлагао да се за борбу против аустријских мо
нитора искористи артиљерија бродова ЕOH-a, која би претходно
била смештена на обалу. „Ја лично сматрам”, писао је он, „да ће
до заузимања српске обале од стране непријатеља најбоље сред
ство за заштиту минског поља бити тешки топови на обали, који у
последњем моменту могу бити дигнути у ваздух".“ Начелник опе
ративног дела штаба Црноморске флоте К. Ф. Кетлински предлагао
је да се из Батума повуку ратни бродови и да се упуте, „ако још
није касно“, на Дунав у рејон између Свиштова и Рушчука.“
„Посланству је познато”, саопштавао је Поклевски-Казјол 17.
(30) октобра, „да румунска Влада има намеру да се успротиви про
ласку наших ратних бродова Сулинским каналом, као и да би се
поставила сасвим негативно према плану превожења наше војске
из Ренија узводно Дунавому Бугарску”.“
Не ограничавајући се само на усмено упозоравање, Браћанова
Влада је послала према Сулинском каналу своје ратне бродове,
издавши им наређење да отворе ватру на стране бродове који про
дру у канал.“
У новембру су румунске војне власти минирале реку Дунав
између тачака Турн — Смил крај бугарске границе и 430-ог км, а
такође и између Галаца и ушћа реке Прут.“
На став румунске владе велики је утицај имао притисак од
стране Немачке, која је запретила Браћану да ће, у случају про
пуштања руске војске и речних ратних бродова преко територије
* M. B. Алексејев адмиралу Ебергарду и генералу Никитину. Ставка,
10 (23). Х 1915, Ne 333. ЦГА ВМФ. ф. 418, оп. 1, д..3524, л. 23.
22 19. М. В. Алексејев генералу Никитину, Ставка, 9(22) X 1915, Ne 335. Исто,
п. 22.

22 * M. B. Алексејев генералу Никитину. Ставка, 9(22) x 1915, Ne 335. Исто,

II. 22.
из Исто, л. 25.
* Начелник Поморског генералног штаба Канчиста адмиралу Њењу
кову. Петроград, 13(26). Х 1915, Ne 9054. АВГпR, политархив, д. 3921.
* С. А. Поклевски-Казјол Картамишеву, генералном конзулу у Галацу.
Букурешт, 1730). Х 1915, Ne 667. цIA ВМФ, ф.4i8, оп. f. д..3524, л. 41.
* Генерални конзул Картамишев Мид-у, Ганац 16(29) Х. 1915, Nº. 41.
АВПР, Политархив, д. 3921, л. 51.
* С. А. Поклевски-Казјол, 15(28) ХТ 1915, Ne 744. Исто, л. 102.
236
 Руско-српски односи у ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТу

Румуније упутити у Румунију армију од 500 хиљада војника. Ту

изјаву дао је краљу Фердинанду 5. новембра немачки посланик у
Букурешту.“
k13oлaција Србије од стране њених савезника — Румуније,
Грчке, Енглеске, Француске и Италије — била је кобна за њену
одбрану од инвазије Четворног савеза. У новембру је српска војска
напустила територију своје земље, а у децембру 1915. и јануару
1916. године њени остаци су се евакуисали на острво Крф.
У последњој етапи националне трагедије Србије руска влада
је покушала да спасе српску армију од коначног уништења. Генерал
Алексејев је 3 (16) децембра у разговору са представником Енглес
ке при Ставки генералом Џ. Хенбјури-Вилијамсом, указујући на
важност очувања српских оружаних снага, позвао савезнике „да не
жале за то средства и труда”. Он је критиковао савезнике због на
мере да евакуишу своју војску с балканског фронта, предлажући
супротно — да се увећа њихов контигент до 500 хиљада људи.“
Војни представник Русије при савезничкој команди генерал Ј.
Г. Жилински и амбасадор у Француској А. С. Извољски предузели
су низ практичних корака за евакуисање српске армије из Алба
није на острво Крф.“ Тако је Извољски саопштио 16 (29) јануара
1916. године Сазонову: „Данас сам разговарао са Бријаном и Жоф
ром о српској армији. Обојица тврде да је учињено све што је мо
гуће за њено спасавање . . . бrпор Италије је савладан".“
На молбу врховног команданта српске војске принца-регента
Александра kill: цар Никола II је упутио одговарајуће
телеграме енглеском краљу и француском председнику, и у одгово
ру добио њихову сагласност за пружање помоћи при евакуацији
српске војске.“
Велики морални значај за Србију имао је став Русије кад је
у питању однос савезника према Србији после њеног војног пораза,
Руска влада је уверила српску владу у постојаност своје намере да
је и убудуће подржава. С. Д. Сазонов је 7(20) децембра 1915. годи
не упутио следећи телеграм Г. Н. Трубецком, посланику на двору
краља Србије Петра I: „Уверите Пашића да државе Антанте никако
не сматрају окончаном кампању на Балкану и да су забрипуте у
вези са достављањем животних намирница и муниције српској

18 АВПР, Политархив. д. 3921, л. 96. 7(20) XI 1915. немачки војни аташе

затражио је од румунског министра војног дозволу за прелазак немачке фло
1иле Дунавом, у ају да таква дозвола буде дата за пролазак руских бро
дова (Поклевски – јол, 7(20) 1915. No. 723. АВГПР, политархив. д., 3921, л. 56).
19 M. B. Алексејев Џ. Хенбјури — Вилијамсу. Ставка, 3(16) Х11 1915,
Ko 5398. ЦГВИА, ф. 2003, оп. 1, д. 52. лл. 411—412.
419 Ј. Г. Жилински М. В., Алексејеву, Париз, 7(20). ХII 1915. ЦГВИА, ф.
2003, оп. 1, д. 1176, л. 15.
111 А. П. Извољски С. д. Сазонову и Н. А. Кудашеву. Париз, 16(29) I
1916. Исто, н. 17.
112 M. B. Алексејев ј. Г. Жилинском, Ставка, 13(26) I 1916. Исто, л. 16.
237
.l. A‘ ПИСАРЕВ

војсци. Оне cy чврсто решило не само да обнове Србију y њеним

ранијим границама већ и да остваре дато обећање о њеном проши
р:·:1·ву".“3
Као што се Бици, Русија je и даље гледала на Србију као на
једног од својих главних савезника на Балкану.

]. A. ПИСАРЕВ

Résumé
NOUVELLES DONNEES AU SUJET DES RAPPORTS SERBO-RUSSES ,.
PENDANT LA PREMIERE GUERRE MONDIALE

Les rapports serbe-russes pendant la Première Guerre Mondiale,

étaient en général de nature militaire. Le front balkanique eut pour la
Russie une grande importance vu qu'il entraînait une partie des trou
pes allemandes et autrichiennes qui ne pouvaient donc être engagées
sur le front russe. La Serbie, quj menait une guerre de défense juste
contre les puissances neutres, avait besoin de l’aide de ses allies et
avant tout de la Russie.
Au printemps de l’année 1915, les deux Etats s'étaient trouvés
dans une situation politico-mzilitairc défavorable: l'Allenagne, après
qu'elle aut déplacé ses troupes du front français sur le front russe,
entreprit une attaque générale contre l'armée russe poursuivant son
but qui consistait à exclure la Russie de la guerre. Dans ces batailles
défensives menées par l'armée russe, celle—ci avait perdu plus d'un
million cinq cents mille soldats et ofl'iciers mais elle avait tout dc
même réussi malgré les lourdes pertes qu'elle avait subies, d’empêcher
une pénétration plus profonde de l'ennemi et de déjouer les plans de
l'état-major allemand.
La Serbie était aussi au mois d'octobre де l'année 1915, exposée
à une attaque des Etats de la Quadruple Alliance et se trouva dans
une position difficile. L’armée serbe fut obligée de reculer devant les
forces plus puissantes de l'ennemi et d'abandonner son territoire na
tional, mais elle n'avait pas capitulé. Au cours de ces années difficiles
pour la Russie et pour la Serbie, les deux Etats étaient des alliés fi
dèles.

“! С. Д. Casa-los Г. Н. Трубецком, 7(20 XII 1915, N'Š 6283. АВПР, Полит

архив, :|. 4394, :|. 38.

238
 ПРИЛОЗИ

СТРИМОН, СТРУМЕН И ЗАСТРУМА

За ова три назива и за њихов географски положај било је ин

тересовања и у нашој и у страној историографији. Тумачења су би
на различита, али се може рећи да прихватљиво решење не постоји,
те је још увек могуће расправљати о томе на шта се горњи називи
односе и за које су географске објекте везани.
Као што је познато, за Стpимон знамо благодарећи опису бит
ке на Тари 1150. године, који нам је оставио византијски историчар
Јован Кинам. Пошто је у овом свом опису саопштио најпре да се
византијски цар Манојло Комнен, спремајући се за поход на Србију,
улогорио код Ниша, где је чуо да Хуни (Угри) шаљу војну помоћ
Čрбима, Кинам овако приказује даљи развој догађаја: „Сазнавши
ту (у Нишу) да се из Пеоније шаљу снаге Далматима у помоћ, пос
тара се да војска пређе преко земље зване Лонгомир да би се Пеон
ци, који су напредовали с десне стране, сукобили с ромејском вој
ском. Кад стиже близу Саве одатле заокрену према другој реци по
имену Дрина... Док је ромејска војска даље ишла, они који су
изашли да набаве сточну храну, сусретоше Хуне који су путем про
лазили и сукобише се с њима. Чим је цар о том обавештен, посла
протосеваста Јована са војском да притекне у помоћ... И кад дође
до битке, Хуни се, поражени од Ромеја, бежећи стуштише до самог
тока реке Стpимона. Изгубивши ту известан број људи, нагнуше у
бекство безобзирце...” (подвукао Р. Н.)
За Струмен и Заструму знамо из две повеље из XIV века, из по
веље цара Уроша (од октобра 1360) и повеље кнеза Лазара из 1371.
године. У Урошевој повељи, приликом спомена села која су припа
дала цркви под Петрусом наводи се и село Лћције сљ заселки и сљ
мегами и сљ правинами села того. Село М8тница долна ... село
Брђстница... село 38барике . . . село Невидово 8.ЗастрŠми св. рибари
и сњ лкодми и скŠананнкон и сљ заселки и сљ мег нми и св. прави
нами...“?
У повељи кнеза Лазара на једном месту се наводи село Видово
у следећем тексту: „Село Брњстница сљ вcћми прђдели своими. Село
власи Гол.85овцњ, св. већ ми мегами своими. Село Видово 8. Застр8ми,
1. Византијски извори за историју народа Југославије, IV, 1971, 27-29.
2 Архив САНУ, фасцикла фотографски снимци, бр. 8876 (Хил. бр. 48).
339
РЕЉА IIОВАКОВИЋ

сљ вcћми мегами, на врановŠ тополš, и по срђд острва глобливскога.

klзлвЗло на Стр8менљ на Грабовц бродњ........”
Дакле, као што смо видели, о Стpимону сазнајемо из византиј
ског извора из XII века, а Струмен и Заструму спомињу домаћи из
вори из XIV века. Судећи по садржају, одмах је јасно да је у сва
три случаја реч о хидронимима, али се истовремено поставља пита
ње да ли се Стpимон и Струмен односе на исти хидроним, као што
неки мисле, и ако је тако, где се налазио, и да ли је, према томе, и
Заструма зависна од Стpимона-Струмена као једног објекта или је
изведена само од једног од њих и од којег. Управо, будући да се За
струма спомиње у истом извору у којем се наводи и Струмен, јасно
је, чини се, да су ова два хидронима била у некој ближој географ
ској зависности. IIIто се тиче Кинамовог Стpимона, изналажење ње
говог географског положаја зависно је у првом реду од тога како
ћемо протумачити онај део Кинамовог описа у којем се Стримон
наводи као узгредни оријентир уз опис кретања хунске (мађарске)
и византијске војске. Према томе, да бисмо се што више приближи
ли прихватљивом решењу, морамо пажљиво размотрити Кинамов
опис кретања византијске војске од Саве према Дрини, а после тога
ћемо покушати да питање Струмена и Заструме разрешимо помоћу
Видова, Невидова и других оријентира који се у наведеним повеља
ма спомињу.
Стpимон. У свом опису Кинам сасвим јасно каже да је визан
тијска војска, у жељи да спречи угарске снаге да продpу до Србије,
стигла преко Лугомира најпре близу Саве, а онда је скренула према
Дрини. Крећући се тим смером, Византинци су у једном тренутку
наншли на Хуне (Угре) и сукобили се с њима, али су о овом од
мах обавестили цара, који се тада још увек налазио код Ниша. Цар
је на ову вест упутио помоћ на челу са протосевастом Јованом. Јо
ван се, стигавши, сукобио са Угрима, који су, како Кинам каже, „по
ражени од Ромеја, бежећи стуштине до самог тока реке Стpимона”.
Читајући овај део Кинамовог описа, чини нам се да и без много
размишљања можемо рећи да се његова река Стpимон морала нала
зити негде, можда, не много далеко од Саве, али је њено прециз
није одређивање веома тешко, јер нам недостају још неке поједи
ности. Пре свега, ми не знамо тачно на којем се сектору византијска
војска приближила Сави, већ можемо само да претпоставимо да је
то било негде између Обреновца и Папца, можда чак ближе Обре
новцу. Друга појединост чија нам непрецизност отежава смелије
оријентисање јесте податак: „Док је ромејска војска даље ишла” —
после скретања од Саве према Дрини. Да је Кинам ту рекао колико
се дуго војска кретала одвајајући се од Саве, било би нам лакше
да макар приближно заокружимо простор кроз који је текла река
Стpимон. Овако, будући да у западној Србији, колико је познато,
нема ниједног хидронима који би нас било чиме подсећао на облик
Стримон, остаје нам да покушамо да на други начин дођемо до
прихватљивог решења.
3. Архив САНУ, фасцикла фотографски снимци, бр. 8876 (Хил. бр. 71).
240
 стPИМон, струмВН,3АструмA

Спомињући Стpимон Кинам јасно каже да је то река, али нас

одмах чуди да назив те реке није сачуван, па макар и у нешто из
мењеном облику, јер је познато да имена река дуго задржавају сво
је старе називе. Питајући се шта би у случају Стримона могло бити,
пада нам на ум да пођемо од значења назива. Објашњавајући ко
рен, значење и развојне облике речи. strija, Скок на једном месту
каже »od istog je ie. prijevoja i ie. izvedenica (raširenje) s pomoću
sufiksa-mo: češ. strumen, polj. strumieri »potočić«. Ta izvedenica ne po
stoji u hrv.-srp. nego u bug. struma »rijeka«. Očuvano je iz tračkog
(predrimskog) doba ime rijeke Struna, u deminutivu Strumica, gr.
»Stipeptiv. Da je to proširenje ie. vidi se iz lit. straumiš, lot. straumes
»struja, rijeka«, stir. strualim, njem. Strom«.“ Као што видимо, облици
Strumen, Strumien и сл. и њихово значење одговарају грчком обли
ку Х грорфу и његовом значењу. На жалост, мада нас горње обја
шњење донекле подстиче на неке смелије претпоставке, још увек
нам не помаже много у тражењу географског положаја Кинамовог
Стримона. Невоља је што Strumen, Strumieti, па ваљда и грчки облик
Strymon, означавају више врста водених токова, као што су нпр.
извор, брзи поток, река и др., при чему ипак треба додати да у реч
ницима преовлађује тумачење да је у првом реду реч о брзом, си
ловитом и бурном потоку, и уопште о брзим воденим токовима. Но,
ни то нам много не помаже, јер таквих водених токова има доста
на брдовитом подручју, које настаје већ од првих северних оброна
ка ваљевских планина, и на које је византијска војска морала наи
ћи гонећи угарске одреде у свом скретању од Саве према Дрини.
Зато у тражењу решења морамо покушати са још једном могућно
шћу. Наиме, у неким реченицама за Струму (Strymon) стоји да на
турском значи Kara-su, a зa Strumieti, Strumči да је исто што и
Schwarzwasser, што ће рећи исто што и Кара-су-Црна река.“ Према
томе у случају Кинамовог Стpимона имамо три могућа решења: или
је у питању нека река, нама засад непозната, коју је Кинам једно
ставно назвао Стpимоном хотећи да означи неки мањи или већи
водени ток на којем се десио описани догађај, или је реч о неком
брзом потоку или речици, или, пак, о некој реци која је у оно вре
ме била позната као Црна река, па је Кинам у том смислу употре
био назив Strymon. Ако сад узмемо у обзир да Кинам у свом опису
уопште не спомиње чак ни веће воде преко којих су византијски од
реди прелазили доспевши до близу Саве,јер му то и није било важ
* Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, III,
Zagreb 1973, 349 (даље: Скок).
5 Ottav Slovnik naučny illus rovana Вncyklopeadie obecnусh vědonosti
Dyacátyčtvrty di, v Praze 1906 (struma; strumieti); Prof. ““,“ Mucke,
убrterbuch der Nieder-Wiendischen Sрrache und irer Dialekte, i Prag ју;
(Struthe; Strutheri); M. Samuel Bogumi Linde, Stownik jezyka."Polskiego, wи.
danie trzecie fotooffsetowe, Tom pity R–т, 1951 (Strumien); Deutsche Wörter.
ћиch von Jakob Grimm und Wilhelm Grimm, Zehnter Band, i V. Abteilung, Leip
zig 1942. (Strummer). Још је М. С. Милојевић, одломци историје Срба, ћ, Бео
град 1872, 112, за Струму рекао да је исто што и црна вода: „...Струма и ста
ра Нишава, а дан: турска такозвана „карасу“ тј. црна вода“. -

241
pЕљА Новаковин

но, већ наводи само оне реке које су му служиле као оријентири за
објашњење општег правца кретања војске (Сава, Дрина) или за ис
тицање неког важнијег догађаја (Стримон, Тара), онда бисмо се у
тражењу географског положаја његовог Strymon-a можда могли за
уставити на једној реци која се свакако налазила на траси пута
после скретања од Саве према Дрини. Та река би могла бити Там
нава. Објашњавајући порекло и значење речи táma, наводећи одмах
и балтословенски, свесловенски и прасловенски облик tљna, Скок
у даљем објашњењу спомиње и хидроним Тамнаву, па бисмо, с об
зиром на балтословенско и прасловенско порекло речи, могли мож
да претпоставити да је назив реке Тамнаве у XII веку постојао у
значењу Црне реке (Strymon).“ Уосталом, у њеном називу то се зна
чење одржало до данас. Што се тиче географског положаја, рекли
бисмо да се он доста поклапа са Кинамовим описом. Ако је први
византијски одред доспео до близу Саве, па онда скренуо према Дри
ни, онда ће највероватније бити да је даље кретање ишло према ју
гозападу, по свој прилици једним од три боља пута који су од Саве
између Обреновца и Шапца водили према Ваљеву, при чему су сва
три прелазила преко Тамнаве. Врло је вероватно да се онај визан
тијски одред под протосевастом Јованом није сукобио са истим Ху
нима и на истом месту на којем је онај први одред наишао на Хуне
и сукобио се с њима. Први одред, по свој прилици, није био пи бро
јан ни довољно јак да се упусти у већи сукоб са Хунима, који су
прелазили Саву идући према црногорској реци Тари, већ је одмах
о овом обавестио цара, који је послао протосеваста Јована са јачим
снагама, које су се код Стримона смело упустиле у борбу с Хуни
ма. Ипак, претпоставци да је Стpимон исто што и данашња Там
нава доста смета што нисмо сигурни да ли је Кинам на горњем ме
сту верно описао збивања и да ли је водио рачуна о времену у ко
јем су се оба сукоба десила, јер је између првог сукоба, после скре
тања византијског одреда од Саве према Дрини, и оног другог код
Стpимона, требало да прође доста времена: вест о појави Хуна и о
- првом сукобу морала је бити јављена цару, а онда је ту исту да
љину (од Ниша до близу Саве) морао прећи и протесеваст Јован са
својом војском. Кинам је ту очигледно непотпун и нејасан, тако да
не можемо бити сигурни како се понашао онај први одред од сус
рета са Хунима до доласка Јовановог и његовог сукоба код Стри
мона. Могуће је да је онај први одред после сукоба са Хунима зас
тао, тако јавио и цару, и то је и најлогичније, јер да би Јован мо
гао „да притекне у помоћ", морао је још у Нишу знати куда треба
да иде; у противном случају, да је први одред, после сукоба са Ху
нима, продужио кретање, не би унапред могао знати где ће се на
лазити, јер би његово кретање зависило од кретања Хуна и евен
туалних успутних сукоба са њима, те би Јован био у великој неиз
весности, а он је, поновимо, морао још у Нишу знати којим путем
да крене да би што пре стигао.
* Скок, III, 439.
242
 СТРИМОII, струмВН, ЗАСТРумA

Ако би ова размишљања била исправна, онда би то значило

да је заиста било могуће да су Византинци још у граничном појасу
између Саве и Тамнаве покушали да спрече пролаз хунских (угар
ских) одреда до Таре. Ако би пак ово тумачење са Стpимоном као
Црном реком дошло у обзир, ваља указати да на могућем правцу
од Саве према црногорској Тари постоје, колико се зна, још две
Црне реке, па ипак — Тамнава је од њих и већа и значајнија, а и
по правцу пружања боље одговара.
Но, без обзира на то да ли под Стpимоном треба разумети
Тамнаву као Црну реку или треба имати у виду неку другу Црну
реку на правцу од Саве до црногорске реке Таре, или једноставно
сматрати да је у питању нека од бројних плаховитих река на одго
варајућем подручју, чини се да је јасно да Кинамов Стpимон из XII
века не може никако бити исто ито и Струмен из домаћег извора
ХIV века, нити се у једном одређеном случају појам Заструме може
везати за Стpимон на деоници између Саве и Дрине. Овакво убеђе
ње произилази не само из чињенице да догађаји око битке на Тари
нису имали никакве везе са подручјем које се спомиње у Урошевој
и Лазаревој повељи, и налази се источно од Велике Мораве, већ то
потврђују и сами подаци у споменутим повељама.
Струмен. Као што је речено, Струмен се спомиње у повељи
кнеза Лазара из 1371. године, али и поред чињенице да су приликом
описа међа села Видова дата уз Струмен још три оријентира, ипак
смо у немогућности да се нешто смелије определимо за географски
положај Струмена. Разматрајући пажљиво податке с којима распо
лажемо, чини нам се да у тражењу положаја Струмена можемо ис
таћи две претпоставке. Једна нас упућује да Струмен тражимо јуж
но од Видова, а друга — северно од тог села. Али да се најпре још
једном подсетимо шта све у повељи стоји уз село Видово: „Село
Видово у Заструми, с всеми медјами... на вранову тополу, и по сред
острова глбливскога излезло на Струмен на грабовии брод”. Од два
могућа правца на којима, како се чини, треба тражити наведене
оријентире, на југ нас упућује чињеница да на десној обали Кале
нићке реке, леве притоке Велике Мораве, одмах изнад варварина
постоји брдо Грабовац. Оно нас наводи на помисао да је некад, у
средњем веку, код Варварина постојао прелаз преко Мораве, који је
добио назив по том брду у чијој се близини рачвају од Варварина
три пута. Ако је Грабови брод из повеље био можда на положају
данашњег Варварина и ако је по том брду добио назив, онда би се
Глибљивско острво могло палазити јужно од данашњег села Гор
њег Видова и било би окружено с једне стране главним током Ве
лике Мораве, а с друге садашњим Топилом, једним краком Велике
Мораве, који је настајао у условима велике поплаве. Топило је да
нас највећим делом исушено, али на старијим картама јасно је
обележен његов правац пружања. Ако би овако могло бити, онда
бисмо под Струменом могли подразумевати Велику мораву код Вар
варина и ту би тај назив једноставно имао значење речног тока, ре
ке уопште. У том случају су кнежеви мериоци могли употребити
243
РЕЈЕ,А НОВАКОВИЋ

стари локални словенски назив за означавање воденог тока као гра

ничног подручја села Видова на одређеном правцу. Но, и поред
привлачности коју за овај правац изазивају Грабовац и могуће пос
тојање неког издуженог острва између Горњег Видова и Варварина,
постоје неке појединости које доста говоре против опредељивања
за овај правац. Једна се односи на дужину и облик простора (мо
гућег острва) између Горњег Видова и Варварина. Ако је у XIV
веку ту постојало неко острво, његова дужина је износила близу
девет километара. Данас се дуж западне стране тог простора (на ле
вој обали Велике Мораве) налазе села Горњи Катун и Обреж, а дуж
источне стране, с десне стране Топила, пружају се села Дреновац и
Сикирица. Врло је могуће да је у средњем веку на тој дужини од
девет километара било и више села. Ово претпостављамо имајући
у виду да из споменутих повеља, Урошеве и Лазареве, сазнајемо да
се на простору мањем од 8x8 километара налазило у то време шест
места, што говори да бисмо тешко читаво Глибљивско острво, ако
је било јужно од Горњег Видова, могли приписати само једном селу
— Видову, јер бисмо очекивали да и друга села на тој дужини има
ју свој удео на том острву. Друга појединост, која изазива сумњу
у претпоставку да је реч о јужном правцу, произилази из чињенице
да се готово исте географске особености, које се пружају између
Горњег Видова и Варварина, могу наћи и на простору северно од
Горњег Видова, боље речено између Горњег Видова и реке Црнице
и Параћина. И на том се подручју и данас налазе бројне мртваје,
баре и исушена корита, која сведоче о некадашњем плавном тере
ну. Од Горњег Видова, односно од села Ратара, Стриже и Павца,
готово све до па домаку реке Црнице и данас се јасно назире нека
дашње корито слично Топилу јужно од Горњег Видова. На катастар
ском плану села Доњег Видова, које је новијег порекла, постоји по
тес Острво, и данас упадљиво округластог облика. То и друге карак
теристике на овом простору између Горњег Видова и реке Црнице
могле би ићи у прилог претпоставци да је пре више векова ту негде
постојало неко Глибљивско острво. Додуше, на овом простору, који
је знатно краћи од оног јужног, не налазимо засад никакав Гра
ви брод нити има трага Врановој тополи, али има нешто што прив
лачи нашу пажњу, а то је река Црница. Као што се зна, извориште
Црнице налази се у Кучајни, у пределима у којима се данас налазе
познати рудници угља Сењски и Сисевачки. Сасвим је могуће да је
Црница, коју називају и Мутницом, своје име добила од боје својих
вода, које су вековима протицале кроз богате наслаге угља у свом
горњем и средњем току. Врло је вероватно да је и њено најстарије
име одражавало карактеристике њеног воденог тока. Она је, по свој
прилици, одувек била Црна река, Каra-su, Schwarzwasser, na 6и се
у неко давно време могла звати и Струмен. Осим тога Црница је не
само Црна река већ и бурна и плаховита, има баш онакве каракте
ристике какве лингвисти приписују хидронимима са називом Стру
мен. Али, мада је врло вероватно да Струмен у Лазаревој повељи
одговара реци Црници, не можемо ипак бити сигурни да је баш
244
 стримон, СТРумВН, ЗАСТРУМА

тако. Највећу недоумицу причињава сам текст повеље на основу ко

јег и покушавамо да се снађемо тражећи географски положај Стру
мена. Да погледамо зато још једном у каквом се склопу налазе ори
јентири које приписујемо селу Видову међу којима се спомиње и
Струмен: „Село Брестница... Село Власи Голубовци ... Село Видово
у заструми, са свим међама, на вранову тополу. и по сред острва
Глибљивскога. излезло на Струмен на Грабова брод...“ Ако су споме
нута села задржала своје географске положаје до данас и ако Ви
цово из средњег века одговара данашњем Горњем Видову, онда нам
је лакше да се снађемо, јер би Власи Голубовци могли одговарати
данашњем Голубовцу, а Брестница се свакако налазила негде на ре
чици Брестници, која тече између Мириловца и Лешја и улива се
близу села Давидовца у Грзу као њена лева притока. Сињи Вир је
од споменутих села једини на левој обали Велике Мораве, с. з. од
Параћина. Но, мада нам ово сазнање донекле олакшава напор, ос
таје и даље несхватљиво на шта се односи, тј. шта значи и коме при
пада „на вранову тополу, и посред острва глибливскога, излезло на
Струмен на Грабови брод”. Овај опис чудно звучи. Ево због чега.
Као што видимо, за село Брестницу каже се „са свим својим преде
лима”, за Влахе Голубовце „са свим правинама својим", па и за Ви
дово стоји најпре „са свим међама", а онда се одједном опис нас
тавља са „на Вранову тополу... на Струмен на Грабови брод". Ово
чудно звучи, јер у другим случајевима из описа села знамо да ори
јентири којима се описује атар неког села имају углавном кружни
смер, тј. обухватају село са свих страна. Код спомена села Видова
видимо да је најпре, као и код Брестнице н Голубовца, подвучено
да је реч о свим међама (код Брестнице о свим пределима, код Го
лубовца о свим правинама), онда се одједном нижу подаци, односно
оријентири, који су тако рећи без ослонца. Не знамо на шта се ос
лања „на вранову тополу”, одакле треба после „са свим међама”
села Видова пратити опис да бисмо дошли до Грабовог брода на
Струмену. Имамо утисак да је горе реч о некој правој линији, али
не знамо зашто је тако и шта је лево а шта десно од те праве ли
није. Чини нам се да овде у опису нешто није у реду. Да ли је на
овом месту нешто испуштено или ми једноставно нисмо још довољ
по упућени у све начине описивања атара поједнних села? Наравно,
тешкоћу ствара чињеница да су многи називи из повеља временом
измењени или и сасвим нестали, па је тешко пратити смер описа
од објекта до објекта. Ипак, без обзира на све неизвесности око
тумачења реченице која почиње са „на вранову тополу...” чини
нам се да у случају Струмена треба пре свега имати у виду реку
Црницу. Мишљења да би се Струмен могао односити на Велику Мо
раву недалеко од Параћина, тешко је прихватити не само из разлога
који су изнети приликом осврта на јужни и северни правац од гор
њег Видова већ и из чињенице да се у истој повељи, у којој се спо
миње Струмен, наводи река Морава на три места. Одмах после спо
мена Грабовог брода на струмену, следећа реченица почиње са:
* повеља кнеза Лазара, Архив САну, бр. 8876 (хил. бр. 71).
245
pЕљА НОВАКОВИЋ.

Село Синi вир, сљ вcћми старими мега ми . . .и низ лŠгљ... и прћа

л&г на Мораву . . . и 8з МоравŠ до врабчан, ... и блато на Годомину
Мрљтваa. Морава“.” Кад ово читамо, чини нам се да из наведеног
текста Лазареве повеље може да се закључи, ако су службена лица
моравом звала речни ток при ушћу Црнице, јер су Врабчани били
свакако где је сада Врапчанско поље, да нема разлога да Моравом
не зову тај исти речни тoк само око 10 километара јужније, тамо
zде су сад Доње и Горње Видово. Уосталом, зна се да је назив Мо
рава познат још из ранијих векова. Дакле, ако се у једној истој по
вељи при опису међа појединих оближњих села за означавање река
употребљавају два назива — Струмен и Морава, и при том је реч
о селима која су била сасвим у близини Мораве, чини се да не
бисмо могли да закључимо ништа друго него да су кнежеви служ
беници јасно разликовали Струмен од Мораве. Ако би, пак, заиста
тако могло бити, тј. да Струмен није нето што и Морава, онда би,
с обзиром на хидрографску слику и на могуће значење назива Цр
ница, могло бити да су мериоци под Струменом мислили на реку
Црницу, употребивши при том прастари назив, који је означавао и
природу њеног тока и боју њене воде.
заструма. Сад, ако смо колико-толико у праву изједначавајући
Струмен са Црницом, могло би нам се у први мах учинити да је јед
ноставно протумачити шта је Заструма и где се налазила. Најпри
родније би нам изгледало да је Заструма мањи или већи предео уз
реку Струму или Струмен, али, видећемо, решење ни овде није тако
једноставно. За чвршће опредељење опет нам смета што не знамо
сасвим сигурно где су се налазила села Невидово и Видово. Знамо
само да су оба била у Заструми. Кад бисмо без двоумљења могли
тврдити да је Струмен исто што и Црница и кад бисмо знали поло
жај макар једног од осталих оријентира из реченице „на вранову
тополу...", свакако бисмо се смелије могли определити и за гео
графски положај Заструме. Што се тиче самог значења, готово да
не може бити сумње да реч означава предео уз реку, па би могла
значити нешто као заречје, слично значењу које има назив Мора
виште, плавни предео уз Западну Мораву између Трстеника и Г. и
Д. Рибника. Сасвим је могуће да је реч о врло старом изразу који
означава омање подручје подложно поплавама. Оно се могло нала
зити и уз доњи ток Црнице и уз Велику Мораву недалеко од ушћа
Црнице, можда пре уз Мораву, а да је назив настао ипак независно
и од једне и од друге реке, већ да је једноставно употребљен стари
израз Заструма, којим је локално становништво називало крај који
се налазио близу реке и који је имао своје специфичне географске
одлике. Ако је Видово било где је данас Горње Видово или где је
потес Селиште (Старо Село) и ако је Невидово било негде на под
ручју између Г. Видова и реке Црнице, уз источну обалу Велике
Мораве, готово је сигурно да због назива Заструма не смемо смат
рати да је Велика Морава на том делу носила назив Струмен. То, као
што смо видели, јасно произилази из текста повеље у којем се опи
сују међе села Сињег Вира, које делимично излазе и на Велику Мо

246
 СТРИМОН, СТРУМЕН, ЗАСТРУМА

раву. Међутим, ако је Видово из повеље било на месту где је да

нас горње Видово или у близини, онда је тешко определити се за
мишљење да назив Заструма потиче од Црнице као Струмена, јер
је готово сигурно да је плавно подручје око данашњих села Г. и Д.
Видова настало од тока Велике Мораве. Ако су, дакле, савреме
ници Велику Мораву код Сињег Вира и код Параћина звали Мо
равом, а баровито подручје око Горњег (и Доњег). Видова Застру
ком, мада није настало дејством вода реке Црнице (Струмена?),
онда нам, како изгледа, остаје једино решење да под Заструмом
разумемо неки врло стари назив за поречје или заречје, нешто сли
чно немачком die Auе, које значи, између осталог, и поречје неза
висно уопште од назива реке на воју се односи. Можда би називу
Заструма одговарао, поред поречја, и назив Прилужје. Скок код
речи луг на једном месту каже жSudeći prema ukr. luh »Wiesenland,
Utertrift, Ufergebüsch« i prema lužičko-srpskom lug. »močvara, feuchte
bewaldete Niederung« (odatle ime zemlje Lužica ) nem. Lausitz),
polj. fag »močvarno zemljište«, polap. läg »livada, pašnjak«, prasloven
sko je značenje bilo »rit, čret, močvarno zemljište obraslo grmljem iz
kojeg se razvija šuma«.“ Земљиште између Црнице, Велике Мораве
и оба данашња Видова управо је и у наше време баш такво. Па ипак,
ма колико нам ово поређење изгледало привлачно, морамо скренути
пажњу на већ споменути опис међа села Сињег Вира, управо на онај
део у повељи где се каже „и низ луг. мимо пријездева села и през
пут на Мораву и чрвене бреге...“ Врло је вероватно да је луг из
међу Сињег Вира и Велики Мораве у оно време имао веома сличне
природне одлике као и споменути предео између Црнице, Велике
Мораве и оба Видова, па га састављач повеље ипак назива само лу
гом, а не Заструмом или неким другим називом који би одражавао
одређене природне одлике. Размишљајући шта би могло бити, пада
нам на ум да је назив Заструма у ХVI веку могао, можда, бити зао
статак неког врло старог назива, употребљеног искључиво за одре
ћени предео на којем су се налазили Видово и Невидово и
који су употребљавали само становници тог предела, па су га ме
pиоци и навели, вероватно, као домаћи назив. Но, можда је могло
бити да су назив Заструма употребили мериоци, хотећи једноставно
да кажу да су се села Видово и Невидово налазила уз саму реку
(8за Стр8ми), при чему су употребили израз који је, по њиховом
мишљењу, јасно означавао природу терена. Питајући се и даље ка
ко је могло бити, требало би испитати нису ли назив Заструма до
нели са собом још словенске придошлице које су населиле тај крај.
у сваком случају, чини нам се да би Заструма могла бити синоним
за луг, поречје, заречје и слично, у значењу „мочварно земљиште
обрасло грмљем“. Најзад, можда би ваљало размотрити да ли је Зас
трума земљиште специфичних одлика које се налазило између две
з Скок, II, 327.
247
 PEљА новмковиг.

или три реке. У нашем случају то би могле бити Црница, Велика

Морава и Крежбиначка река.”
На крају, ако ова размишљања око Стpимона, Струмена н За
струме и нису довела до неког јасног и поузданијег решења, не тре
ба никог да разочарају. Ова расправица је и имала првенствено циљ
да истраживаче заинтересује за решавање неких питања о којима
је писано веома мало и о којима досад постоје јако опречна миш
љења. Указивање на неке појединости о којима у досадашњим рас
прављањима око наведених назива није било речи, можда ће олак
пати посао у даљим напорима да се у односу на Стpимон, Струмен
и Заструму дође до прихватљивијег решења.
Реља НОВАКОВИЋ

9. Можда ће бити од користи за ово и за будућа истраживања ове врсте

да се укаже и на Strumen wи. Strumien ita балтичком острву. Узедому, не
далеко од места. Zinowitz-а (Синовица). Ту је некад био канал који је делио
острво на два дела. Сад је тај крај део залива. Обрастао је трском и шип
ражјем и веома је сличан мочварном терену између Мораве и Црнице, Сло
венски називи на острву. Узедому махом су из XI и XII века. Но, вреди, мож
да, погледати и друге називе ове врсте међу Полапским Словенима, као што
су: река Струма (г. 946), Стрљмљнљ (r. 1145), Strumei (r. 1150) сва три назива
између Земчића (Zemcici) и Морацијана (Мoraciani), затим место Strumeh на
једном мочварном острвцету уз острво Риген, река Strumen уз Либечки за
нив, река Strumeš уз Лабу и више других са истим називом. За питање зна
чења појма Заструме биће можда занимљиво да се zarččе, као крај, налази
недалеко од језера Мuritz (Morica). Крај је сав опкољен мањим језерима и
мочварама, а забележен је под тим именом 1171. године. Једно Zarěčije на
-пазимо као место хе, Древанима, а :eg се наћи и 2alužе и 2 aluži, као
њиве (Hana Skalova, Topograficki napa Uzeni obodrici a veleti-Latiću ve
svetle mistnich Jimen, Vznik a Počátky Slovana V, Praha 1965 (секције: 4, 6, 9,
„14, 18, 22, 24, 25). ||' - - - --

248
 ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ РУДАРСТВА НА БАЛКАНУ
КРАЈЕМ XV ВЕКА

Да ли рудник Пирезник, који се јавља у турским документима

1488. године, треба и даље поистовећивати са Призреном, како су
то до сада чинили научници који су се са овим проблемом сусретали,
или се подаци у њима односе на сасвим други рудник, географски
врло удаљен од Призрена? То је питање које ће у овом кратком
раду бити предмет разматрања, уз покушај да се реши и да се по
дацима из извора изврши убикација рудника Пирезник.
Као што знамо, средњовековно рударство Балкана, које је вр
хунац развоја достигло у позном средњем веку, донекле наставља
свој континуитет, наравно, са различитим интензитетом, и за време
турске владавине. Већину средњовековних рудника Турци настав
љају да експлоатишу, а неке ће касније, после извесног времена,
покушати да реактивирају. Такав је случај и са рудником о коме
је овде реч.
У првом периоду турске владавине запажа се општи привред
ни застој на Балкану, па, према томе, и опадање рударске производ
ње. Ипак, турска администрација и у том периоду поклања велику
пажњу експлоатацији појединих врста руда, које су биле неопходне
за ковање новца и за потребе огромне турске војске. Међутим, пр
вом и потпунијем оживљавању рударства допринеле су опсежне ме
ре султана Мехмеда II Освајача на подручју законског регулисања
привредне, па и рударске делатности. Своју кулминацију, пак, тур
ско рударство је доживело највероватније за владе султана Бајези
да II (1481—1512). Он је поклањао посебну пажњу унутрашњем раз
воју Царевине, њеном уређењу, привредном успону, а исто тако и
рударству. То је чинио како стимулисањем рударске производње,
тако и кодификовањем рударског законодавства, а то значи — трај
ним уређивањем односа и стабилизацијом прилика у овој грани
привреде. Најбоље о томе сведоче бројни кануни и канун-наме, ко
је је он издао разним рудницима широм Царевине“ При свему овоме
треба имати у виду да је став турских владара према рударству на
Балкану био и плод њиховог личног интереса. Наиме, познато је да
1. С. Ризај, Рударство Косова и суседних крајева од ХV до ХVII века,
Приштина 1968, 33.
249
Андрид. ВЕСЕлиновиFi

су сви већи рудници у освојеним земљама постајали својина сул

тана, тј. саставни део владарског домена.
Управо из времена султана Бајезида II потиче и извештај о не
кадашњем закону који је био на снази у руднику Пирезник.“ Овај
докуменат објавио је Н. Белдичану као закон рудника. Призрен.“
Превод истог документа на основу факсимила, такође као закон
рудника Призрен, објавио је С. Ризај“ Међутим, треба истаћи да
Ризај допушта и могућност да се овај закон односи можда на неки
неидентификован рудник сребра Пирезник у софијској ливи.“
ПИз овог извештаја ми ћемо искористити оне податке који нам
могу послужити за идентификовање рудника. То су, пре свега, имена
чиновника, састављача документа: Мустафа, син Исмаила, субаша
Софије и господин Бали, син Ел-Хаџи Хајредина, кадија Пирота
(Sehirköy). Они су на основу наредбе султана саставили извештај
о стању рудника Пирезник у периоду 1. јануар — 4. децембар 1488.
године, и упутили су га Порти, која га је и усвојила као закон овог
рудника. Њихов задатак је, у ствари, био да испитају какав језакон
на снази од старих времена у поменутом руднику, затим — да ли се
десетина (ósir) узима на руду, топљено сребро (iplik) или пречиш
ћено сребро (fino); затим да дају податке који се односе на приход
бејлика (државне касе) од тог рудника, тј. баџ (такса, порез), који
је убиран на сву робу и намирнице које се увозе или извозе са трга
рудника, а такође и на порез (rusám) и дажбине (hare). Други ва
жан податак је о томе да се, када је стигло наређење Порте, кадија
(области Пирезник) налазио у Видинском санџаку, где је вршио
судско ислеђивањеу кадилуцима Сврљиг и Бања.
Ови подаци јасно и недвосмислено показују да никако не мо
же бити реч о закону који се односи на рудник Призрен, како смат
ра Н. Белдичану и како га, поред извесног ограђивања, интерпре
тира С. Ризај. То, пре свега показује најпре наведени податак о ло
калним функционерима, који по Портиној наредби и састављају по
менути докуменат (софијски субаша и кадија S-ehirköy-a). Сасвим
би било нелогично да ови, географски врло удаљени функционери
буду упућени чак у Призрен, с обзиром на то да су постојали много
ближи, који су сигурно далеко боље познавали прилике и локално
стање у Призрену и којима би, по логици турског административног
општења, овај задатак био поверен. Довољно је у прилог овоме по
менути само чињеницу да је и сам Призрен управо у то време имао
своју административну управу на нивоу санџаката. У њему је било
седиште санџак-бега. Неки претпостављају да је призренски санџак
основан одмах после заузећа. Призрена, дакле после 1455—59. годи
2. Докуменат је објављен као извештај који се односи на закон који је
био на снази у руднику Призрен, што је погрешно. У њему свугде стоји
Призрен уместо Пирезник, а то је ствар погpetitiог идентификовања Н. Бел
личануа. пшто ћемо у овом раду доказати.
N. Beldigeanu, Les acres des premiers sultans conservés dans les mani
serits turсs de la Bibliotčge Nationale a Paris II, Paris= La Haye 1964, 218–221.
4. С. Ризај, Рударство Косова, 247-248.
5. Исто, стр. 318 (у поговору).
250
 прилог проучлвлњА нА БАЛКАНУ

не. Међутим, сигурно је да је 1488—9. године овај санџак постојао

јер се помиње у изворима, а састојао се од шест вилајета“
На основу свега овога, сматрамо да поменути функционери ни
су упућени у далеки Призрен, него у „Пирезник”, рудник који се на
лазио у њиховој области. Ово нам јасно потврђује и други наведени
податак из документа. Наиме, каже се да се кадија за област „Пи
резник", кад је стигло наређење Порте, налазио у суседним кади
луцима Видинског санџака, у Бањи и Сврљигу ради судског омеђи
вања. Како се ради о истој личности, Бали бин Ел-Хаџи Хајредину,
који је кадија Sehirköy-а, значи да је Пирезник био под његовом
јурисдикцијом. тј. у његовом кадилуку. Знамо, а и из овог примера
видимо, да су Турци у свом административном општењу и делова
њу били строго централизовани, рационални, брзи и ефикасни.
друго што треба нагласити у вези са самим документом, јесте
то да č. Ризај чита име рудника као Пирезник, а не као Призрен,
како га чита Н. Белдичану.” Но, то му не смета да, као и Белдичану,
у документу свугде уместо Пирезник пише Призрен и да податке до
кумента користи за своје закључке о руднику Призрен. Морамо још
једном истаћи да рудник у документу фигурира као Пирезник, а не
као Призрен, јер се Призрен у турским изворима пише и чита сас
вим другачије (Pirzerin или Perserin).“
Где се, у ствари, налази овај рудник? Рекли смо већ напред
да се морао налазити негде у софијској области. Чврсто смо увере
ни да се ради о данашњој вароши Брезник, која се налази 51 км.
западно од Софије, а 21 км. од Перника, на путу за Трн“. Ту се у
прошлости налазио рудник сребрне руде. На ову убикацију упућује
и само име. Наиме, „Пирезник" је турска транскрипција словенског
географског назива за насеље и рудник „Брезник". Највероватније
је да је овај рудник постојао и у средњем веку, тј. пре турског ос
вајања, јер га разматрани турски докуменат помиње као стари ак
тивни рудник, који има своју традицију и, како у документу стоји,
„закон на снази од старих времена”. Вероватно је у оквиру мера
за регулисање и подстицање рударства Бајезид II 1488. год. усвојио
извештај својих чиновника као закон рудника Брезник. Иначе, овај
рудник је и касније био активан. Помиње се 1530. године, дакле, за
време Сулејмана Величанственог, који је такође много пажње пос
већивао санирању привреде, рударству и рударском законодавству,
о коме је 1536. године издао и један значајан кодекс. Овај помен
Брезника 1530. године налазимо у путопису Б. Куpипешића: „У пе
так, 30. септембра, кренусмо из Стрезимироваца преко лепог и до
бро уређеног поља које се зове Знепоље, па остављајући на левој
страни мало брдо, дођосмо у Грахово поље и у варошицу звану
Брезник (Pressnick), где се такође копа много сребрне руде, и ту
* Исто, стр. 22.
2. Исто, стр. 318.
8. Исто. ::: 23.
* Кратка Блигарска Енциклонеоин I. Софиa 1963, 291.

251
 Анлгија ВЕСЕЛиновипi

преноћисмо”.“ Дакле, тада је Брезник био знатније насеље и врло

значајан рудник сребра.
јИ Константин Јиречек је обишао овај крај приликом свог пу
товања по Бугарској. Он детаљно описује пут од Брезника до Ра
домира. Каже да је у административном погледу Брезник за време
Турака припадао Софији, која је одатле, преко Лилин планине, уда
љена дан хода. И у црквеном погледу припадао је Брезник Софијској
митрополији. У околини Брезника Јиречек је нашао два стара ма
настира, Св. Безсребреник и Св. Рангел (Архангел?). Знајући за Ку
рипешићеву белешку о руднику сребра у Брезнику, Јиречек је оби
шао Високи брег изнад Брезника. Са врха према западу текао је по
ток Лесков дол, где се до 1880. године испирало злато. На његовом
изворишту нашао је стари Брезнички рудник, који је 10 минута
удаљен од самог насеља.“
Што се тиче дажбина које се у закону о руднику Брезник јав
љају, ми их нећемо набрајати већ ћемо покушати да извршимо по
ређење са оним законима који су постојали у српским рударским
областима, у мери коју нам објављени извори допуштају. Интересан
тно је у том погледу то што закон рудника Брезник предвиђа да
приход бејлика потиче од десетине (ушур) на плико сребро (иплик).
То је топљено или купелирано, тј. нерафинирано сребро. Тај при
ход државне касе у Новом Брду у исто време (1488. године) био је
већи и износио је осмину од купелираног сребра“. У рудницима
Плани и Заплани износио је такође једну десетину.“ Даљим поре
ћењем ових закона види се да је амил рафинерије на име права на
рафинирање (kalhane resmi) у Брезнику узимао 1 аспpу на 100 дир
хема сребра за пречишћавање, а у Н. Брду 1 аспpу на 115 дирхема
сребра. Монопол у оба рудника траје два месеца годишње. Поређе
њем таблица у којима се прописује баџ (порез, такса) за све про
изводе и робу увезену и извезену са рударских тргова (Брезник, Н.
Брдо, Плана, Заплана и др.) може се видети да је он за већину про
извода исти или приближан, али да има и знатних одступања. Исто
то важи иза Рудник и Црнчу?“
И овако мало поређење показује да у турском рударском за
конодавству на Балкану није постојало система ни јединствене ко
дификације, већ да је оно зависило од наслеђене рударске тради
ције из предтурског периода, као и од писаног средњовековног ру
дарског законодавства, првенствено српског“
Андрија ВЕСЕЛИНОВИЋ
10 Б. Бурдена. Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију 1530,
Сaрajeвo 1950, 37.
и К. Jireček, Cesty po Bulharska, Prag 1888, 380—383.
в с. Рнзај, Рударство косова, 202-207_(канун н. Брда из 1488).
s исто, стр. 227-230 (канун рудника Плана и Заплана из 1488).
н. д. Бојанић, Турски законг и законски прописи из ХV и XVI века
за смедеревску, круниевачку и видинску област, Историјски институт САН,
Београд 1974, 25.
1š о томе видети: н. Радојчић. Закон о рудницима деспота Стефана Ла
заревића, Београд 1962 (Увод стр. 1–18).
252
 _

ЦРТИЦЕ О СЕЊСКИМ УСКОЦИМА

-
Сењски ускок је тип витешког граничара и крајишника, који
се иживљавао у четовањима и препадима. У тој војној крајини ус
коци су створили одговарајућу организацију војно-феудалног типа.
Њихова војна организација током времена се гранала и усавршава
ла. Већ од тридесетих година XVI вијека Сењани почињу са својим
препадима на турску и млетачку територију. Циљ овога написа је
да доношењем нових података употпуни слику збивања у Далмацији,
посебно на острвима у Јадранском мору, средином ХVI вијека. Оби
ље нових података, које је све немогуће изнијети јер тиме историј
ска слика не би била јаснија, него мутнија, бацају нову свјетлост
на неке појединости тога времена.
Од времена када се ускоци појављују као добро организована
војна дружина запажа се да њихово дјеловање постаје професија.
Ударен је порез на плијен и робље, и то постаје главни извор при
хода учесника, сењског капетана, вицекапетана, цркве и других лич
ности у Сењу. Из првог, засад јединог познатог пониса сењских ус
кока, оног из 1555. године, сазнајемо да је било 315 ускока са пла
том од 8 до 24 форинте мјесечно. Сви су били под командом капе
тана Ленковића.“ Међутим, из саслушања разних личности, које су
боравиле у Сењу више пута и биле добро обавијештене, сазнајемо
нове појединости о односу ускока и сењског капетана. Петар Тубра
нић, племић из Бенке, изјавио је на саслушању пред млетачким
властима да међу ускоцима има велики број из племићких породи
ца. Једном приликом затекао се у Сењу када су се ускоци враћали
из похода. Тада је чуо да они најодабраније и највредније ствари
предају сењском капетану и дијеле плијен, „И како сам чуо један
дио дају Ленковићу који их штити, један дио великом капетану, ко
ји је са њима као и вицекапетану, а остало дијеле међу учесницима
у походу. Више пута сам чуо како се ускоци жале да стављају живот
на коцку и да од онога што зараде, најбољи и највећи дио морају
на далу Ленковићу и капетану".“ Много садржајније сведочанство о
i A. Ivić, Prilozi za povijest Hrvatske i Slavonije u XVI i xvni vijeku, sta
rine XXXV, Zagreb 1916, 296-301.
* Archivio di Stato di Venezia, Provveditori alia camera dei confini busta
245. Из саслушања петра Тубранића из Бешке од 4. маја 1558. сви документи
које овдје наводимо налазе се у овој бусти. Да не бих понављао сигнатуру
наводићу само датум документа.

2s3
Г., СТАНОЈЕВИЋ

ускоцима је изјава Хијеронима Венезића, такође из Бешке. Он је

казао да у Сењу има 150—200 ускока. „То су они који иду да пљач
кају ове крајеве. Када излази пет или шест барки у гусарење такође
иду и слуге оних племића, а они који немају слуге, иду лично. Плијен
дијеле на три дијела. Један дио Ленковићу, један капетану и један
за себе. Плијен носе у каштел и дијеле га на начин као што сам ре
као. Дио који њима припадне ускоци настоје да продају што боље
могу. Они из Сења и околине купују сваку ствар и чешће пута чуо
сам ускоке да се жале да морају да даду капетану најбољи дио".
Плијен је углавном био сва трговачка роба оног времена: кожа, сви
ла, восак и друго.“ Нове појединости о ускочким акцијама саопш
тио је Гашпар де Фани. Он ја у Сењу имао рођака Лоренца Сарбара,
краљевог дацијера, кроз чије руке је пролазио цио ускочки плијен.
Гашпар сматра да у Сењу има око 200 ускока, који иду у пљачку,
„рачунајући и капетанове слуге и племиће земље и друге из реченог
мјеста (Сења), као што су обућари, кројачи и занатлије. Знам да је
прошлих година. Тадиол, племић из оне земље и више пута је био
вицекапетан, давао је обично три слуге и понекад четири за гуса
рење са ускоцима. Тада ниједан ускок није могао изићи без његове
дозволе. У вријеме када је оплијењена марцилијана у пристаништу
Раба, на којој су били Јевреји, он Тадиол је био вицекапетан и
због тога је био протјеран“.“ Грга Дуцис, рођен и одрастао у Сењу,
потврдио је да међу ускоцима који се отискују на море има људи
из племићких породица и занатлија. Грга је био Ленковићев слуга
око осам мјесеци. Он је казао да Ленковић поред трећине у роби до
бија дио робља ухваћеног на турској територији. Када су ускоци
заробили девет Турака на мору близу Анконе, седморица су упуће
ни краљу, а двојица су ослобођени.“ Вриједно је навести и изјаву
Хијеронима Бонифацијуса из Бешке, који каже: „мислим да ус
коци који наносе штете овим крајевима су они који станују у Се
њу, по моме мишљењу, може бити око 200 људи. Када излазе из Се
ња да пљачкају, са њима иду и припадници племићких кућа из Сења.
Када одлуче да задобију велики плијен, позивају ускоке из Бакра,
Винодола и Крељина, којих има око двије стотине". Плијен, по
обавјештењу Хијеронима, дијели се на сљедећи начин: „Они ускоци
који су војници дају један дио Ленковићу, који их штити и зашти
. . Више
ћује. Други пута
дио сам
дајучуо у Сењу,
сењском где сам а
капетану, разговарао,
остатак да се ускоци
задржавају за
жале да све оно што зараде, стичу за господу која имају све. Сви
капетани који су дошли прије неколико година, дошли су као прос
јаци, а сада захваљујући ускоцима постали су богати... племићке
слуге у Сењу које иду у поход са реченим ускоцима учествvју у
подели плијена. Све ово знам зато што сам разговаро са људима у
Сењу".“ Биједа у коју је запала сењска регија окупила је око себе
* из саслушања Хијеронима Венезића од 4. маја 1558.
4. Из саслушања Гашпара де Фани од 4. маја 1558.
* из саслушања Грге дуциса од 8. маја 1558.
* Из саслушања Хијеронима Бонифациуса из Бешке од 4. маја 1558.
254
 цртицЕ о свњским ускоцимA

све друштвене слојеве од сељака и занатлије до племића. Племићи

само по породичном имену држе још слуге као доказ престижа,
иако се не зна ко је сиромашнији. Племићку част је ваљало сачу
вати макар и формално. Занатлије постају спретнији гусари него
мајстори свога заната. Цијело то друштво, сиромашно и сложно,
живјело је од пљачке. Ускоци, свјесни да се са њихове крви богате
појединци, врше своју дужност, иако у предасима између два похо
да гунђају против сењских капетана. То друштво, завјереничко и
непробојно, постаје држава у држави. Иако класно, више по титу
дама и положајима, то друштво је везано нераскидивим везама про
bесионалне солидарности.
Међу ускоцима је био и знатан број бивших млетачких пода
ника из венецијанске државе. Свима је било познато да сењски ус
коци уживају заштиту сењског капетана. Аустријска дипломатија
се правдала пред Млечанима да ускоци гусаре противно царевој во
ни. Крајем јануара 1558. царев изасланик је дошао у Вијеће и ка
вао да Сењани упркос царевом наређењу помажу ускоке „који држе
у својим кућама на своју службу и да газде учествују у плијену“.“
Сењски капетани, ускочке војводе, племићи, богати војници, жене,
удове, пароси и фратри финансирали су трошкове ускочких подух
вата и самим тим постајали саучесници у подјели плијена. Тај посао
био је врло уносан.
Плијен, и само плијен, постаје једини циљ ускочких подухвата.
Плијене свакога без обзира на вјерску и друштвену припадност.
Wскоши постају безобзирни пљачкаши туђе имовине. Томаш Бонис
је на саслушању казао да ускоци „када пођу да плијене немају ни
каквог обзира према никоме, али када виде да не могу ништа уши
ћарити, пошаљу нас с милим богом, говорећи да нам неће ништа
нажао учинити, али ипак узму вино и хлеб”.“ Слично је тврдио и
Лука Станојевић са Хвара. „Тачно је да када ускоци наиђу на некога
који нема робе, кажу му да је његов брат, а када нађу робу, кажу
му: ти си наш непријатељ, и узму му сваку ствар".“ Живјети и пре
кивјети по цијену своје и туђе крви јесте најужаснија и најсви
репија борба за опстанак. То је вучjи закон одржавања живота. Да
ли ће човјек постати ускоку друг или непријатељ, зависило је од
тога има ли или нема нешто робе. За ускока отимање сваког плијена
постало је привређивање. Акт насиља супротан је духу привређи
вања. Насилно одузимање туђих добара, чак и у циљу одржавања
живота, не може се сматрати привређивањем. Ниједном ускоку то
га доба није било ни на крај памети да чини нешто нечасно, да је
за осуду уграбити плијен. Пароси су благосиљали ускоке, који су
своју савјест смиривали поклонима црквама и свештенству од угра
бљеног плијена. Напада на турску територију одобравао је и цар.
У почетку појаве сењских ускока, Млечани, господари Јадран
ског мора, били су збуњени појавом ове врсте гусара. Вјеровали су
5. 29. јануара 1558.
- из саслушања Томаса Бониса од 4. маја 1558.
* из саслушања Луке станојевића од 4. маја 1558.
255
 Г. СТАНОЈЕвин.

да су то обични пирати, које је вријеме донијело и које ће вријеме

однијети. Ускоро Млечани су се увјерили да ускоци нијесу обични
пирати, који су се повремено појављивали у Јадранском мору и не
стајали. Са својим базама у Сењу и другим мјестима на Хрватском
приморју под окриљем аустријских власти ускоци постају сталан
фактор у Јадранском мору. Сваки прелаз преко млетачке територије,
напад на њу или брод у Јадрану значили су повреду интегритета
Републике.
Од краја млетачко-турског рата (1537-1539) запажа се већа
активност ускока и активнија сарадња млетачких и турских пода
ника са њима. На основу нове грађе из Државног архива у Венецији
стијече се утисак да ускоци од 1540. године више нападају млетач
ку него турску територију. То вјероватно потиче отуда што су пред
ставници млетачких власти у Далмацији редовно биљежили сваки
ускочки напад на своју територију и бродове. Тада се појављују чу
вене ускочке старјешине: Иван (Иво) Сењанин, Мартин Черпања
(ређе Чернанић), Павле Милошевић, Иван Пратковић, Матија Тврди
славић, Мирко Турчин, Матијаш Коњић, Милош и Гргур Парашевић,
Петар Шушњић, Милашин Мали, Иван Братић, Ђуро Даничић, Ми
сица, Гргур Смољановић, Петар Михаиловић, Михаило Степановић,
Скарамућа, Томаш Богданић, Јабланица, Радић и други. У времену
од 1541. до 1554. године ускоци су извели стотине акција, робећи
људе, плијенећи стоку и бродове.
Ускочки пожар захватио је подручје три сусједне државе: Ве
неције, Османског Царства и Аустрије. Та појава довела је до низа
посљедица војног, дипломатског, међудржавног карактера у одно
сима између тих држава. Почетком јуна 1542. кнез Брача се жалио
млетачкој влади да ускоци свакодневно наносе штете не само ста
новништву острва него и Турцима, због чега су се жалили диздар
и војвода.“ Кнез и капетан Задра пише да ускоци из Сења и Ријеке
чине многе штете „односећи стоку са острва. Обровчани кажу даако
ускоке не спријечимо направиће двије галере за чување оних мјес
та”." Такође становници Раба и Крка много су се жалили на ускоч
ке нападе и тврдили су да ускоци граде један бригантин у Бакру.“
Када је крајем јесени 1542. права ускочка војска од 300 људи па 15
барки упала у Обровачку ријеку са намјером да нападне турску те
риторију, млетачка влада је уложила протест цару против капетана
Сења, Ријеке и Бакра, захтевајући да не даје уточиште тим лопови
ма“. Жалбе млетачких представника у Далмацији на ускоке увећа
вају се из мјесеца у мјесец. Поново је Република обавијестила
цара „о неподношљивим штетама које чине ускоци пашим подани
цима, пошто их помажу цареви управљачи”.“ Капетан фуста у Ја
дранском мору писао је средином јула 1543. године: „Они из Сења
* 2. јуна 1542.
и 2. јуна 1542.
12 22. новембра 1542.
13. 4. новембра 1542.
14 13. априла 1543.
256
 цвтицв о свњским ускоцимA

и Бакра стално дају уточиште ускоцима који чине велике штете”.“

Ускоци су се толико осилили да су у дубровачком пристаништу за
пленили један брод, натоварен воском и кожом“
Многобројне жалбе Турака у Далмацији на ускоке изазвале
су мучан утисак у Цариграду. Већ почетком 1545. на Порти су проу
чавали мјере за заштиту од ускока. Баило је дознао да ће, у случају
настављања пустошења турске територије, султан упутити велику
војску да заузме Сењ и остала ускочка упоришта. Млетачка влада
је одмах о овоме обавијестила цара.“ Мјесец дана касније Венеција
поново скреће пажњу цару да ће турска флота напасти Сењ“ Цар
и војвода су добро знали да је турска пријетња више уперена про
тив Републике него против њих и да млетачка влада неће дозволи
ти долазак турској флоти у свој Голфо...
Док се Венеција жалила а сунтан пријетио, ускоци су и даље
нападали без страха и обзира. Капетан Крка обавијестио је своју
владу да су ускоци заплијенили два брода— један дубровачки и
други улцињски, натоварени коњима, и да оружају два бригантина
у Бакру и један у Сењу, са циљем да појачају своје акције.“ Исти
капетан се жалио да „ускоци свакодневно чине многе штете острв
њанима и у неколико наврата однијели су више од 1000 грла круп
не стоке".” Тих истих дана капетан Задра пише: „Ускоци свакоднев
но чине велике штете, односећи стоку и робу овим поданицима”.“
Кнез Пага се вајкао да су ускоци просто опсјели острво и да сва
кодневно плијене бродове.
Ни у току 1546. године није мање жалби кнезова и капетана.
на ускоке. Венеција је и ове године захтијевала од цара да обузда
ускоке. * Поново је обавијештен цар да султан пријети заузимањем
Сења снажним поморским и копненим снагама.“ Од 1546. па све до
краја 1551. у млетачким изворима је све мање података о ускоцима.
Недостатак извора требало би потражити на другој страни — у аус
тријским документима. Капетан Јадранског мора писао је дужду да
има много вијести о ускоцима“. Према информацијама провидура
Крка, у Сењу и Бакру боравили су трговци из Пуље и Марака ради
куповине робља.“ На толике жалбе аустријском двору цар је обе
ћао да ће упутити комесара у Сењ и у остала мјеста са пуномоћјем
да казни све ускоке, учеснике у разбојништву и да их протјера из
царевих мјеста“. Ни идуће године није било више вијести о ускоч
нš 15. јул 1543.
16 27. априла 1543.
173. марта 1543.
18 11. априла 1545.
13 8. марта 1545.
a 10. марта 1545.
зи 25. марта 1545.
* 3. септембра 1545.
-3 6. априла 1546.
3- 15. мај 1546.
25 25. априла 1552.
28 22. маја 1552.
- 13. августа 1552.
257
р. стAнојЕвинis

ким препадима. Панађури и вашари били су увијек погодна прили

ка за ускоке да се докопају обилатог плијена. Тада је велики број
трговачких бродова из разних мјеста кретао на вашар. Провидур
Крка дознао је средином маја 1553. да су ускоци на наоружаној
барци кренули према југу да плијене бродове који иду на вашар у
Ланћано.“
сукоб између Венеције и цара због ускока све више се про
дубљивао. Крајем јануара 1555. царев изасланик у Венецији оба
вестио је Вијеће да цар намјерава да упути комесара у Сењ да
„најстроже казни оне ускоке који су криви”. Баш тих дана ускоци
су заплијенили један дубровачки брод у млетачком пристаништу.“
IIар је олако давао обећања Млечанима док су ускоци нападали
њихове бродове. Два пута је млетачка влада уложила протест цару
због тога што су ускоци гонили један њен бригантин све до Пага.“
средином маја 1555. кнез Брача је обавијестио своју владу о теш
ком стању на острву. „Толике су штете које ускоци чине на овом
острву, да готово сваки сат стижу пријаве о којима су писали мо
-- ”. Стање на острву постало је теже од времена када
су ускоци почели да нападају Турке, који из освете нападају Брач,
е турској територији.“
из године у годину, са извјесним предасима, појачава
ју своје акције. На удару су била острва и бродови. Из тога вре
мина потиче и на неколико прогласа млетачких представника у Дал
мацији о неподношљивом ускочком терору. Кнез и капетан Задра
су 27. априла 1558. издали проглас против ускока. „Пошто се јавно
показује да су ускоци у прошлости чинили многе штете овој те
риторији и крају, како нашим поданицима па и поданицима дру
гих владара и даље је чине из дана у дан, зато је потребно брзо
наћи заштиту, да би оштећени од ускока били обештећени. Наре
ђењем узвишене господе, господина Антонија Наваређа, кнеза и
господина Марка Антонија Приулија ректора Задра, објављује се
овај проглас којим се свакоме ставља на знање, било нашем пода
нику, или поданику било којег владара који је претрпио штету на
овој територији или у овом крају треба да дође у ову канцеларију
узвишене господе и писмено изнесе штете, напомињући ко и када му
је нанио штету“.“ Кнез и капетан Лошиња говори о великим тешко
ћама у које је запала цијела провинција. „Ускоцине престају да сва
кодневно чине велике штете у овој провинцији Далмацији и не
устручавају се да плијене робу и трговину, не само поданицима
узвишене Сињорије у овом и другим мјестима, него и другима који
се нађу у крајевима вашега господства... Сада нико не може пло
вити у овом Заливу (Јадранском мору) да не претрпи неку штету
или увреду од ускока. Ако се не заштите људи и имовина на овом
28 21. маја 1553.
23 29. јануара 1555.
за 13. марта 1555.
за Брач 12. маја 1555.
* Задар 31. маја 1558. Прилог прогласа од 27. априла 1558.
258
 LIPТицЕ о свњским ускоцимA

острву и територији сви ће завршити као њихов плијен”.“ Слично

дипљење о ускоцима изрекао је и кнез Хвара. „Многи са овог ос
прва причају и приказују да ускоци не престају да свакодневно
чине велике штете у овој провинцији Далмацији. Не устурчавају се
да одузимају робу и трговину не само поданицима узвишене Си
њорије у овом и другим местима, него и другима који се нађу на
овој територији”.“
По наређењу из Венеције, млетачке власти у Далмацији заве
ле су праксу саслушавања оштећених лица. Циљ ових саслушања
је био да се утврди стварни обим штета и докаже да је то дјело
сењских ускока, повезаних са представницима аустријских власти
у Сењу. Многобројни записници саслушања су лична хроника ус
кочких дјела и недјела. Људи су износили све појединости о свом
непријатном сусрету са ускоцима. Неки су се са њима суочили и
по неколико пута. Сва та саслушања, данас суви архивски подаци,
у своје вријеме били су животна драма, испуњена стравом и ужа
сом. Оштећени су вјероватно преувеличавали штете, као да се ра
дило о пријави ратне штете. Људи су говорили о штетама претрп
њеним прије десатак и више година, па и о онима што су чули од
познаника или других лица. На примјер, под насловом »Danni fatti
da uscochi come si contiene nel processo formato a Liesena« обух
ваћено је 28 случајева напада на острво или његове житеље на мо
ру и копну. Тако су сређени подаци за Брач, Раб, Задар, Крк и
Трогир. Из тих докумената се види да су најтеже страдали Хвар и
Брач.
Ускочке жртве били су: рибари, сељаци, племићи, поморци и
најчешће трговачки бродови. Заплијењене барке и бродове, чак и
рибарске, ускоци су са товаром одвлачили у Сењ или потапали.
Понекад су страдали и млетачки ратни бродови. Вриједност пли
јена кретала се од неколико ведара вина, намирница, намјештаја,
одјеће, обуће и оружја до трговачке робе у вриједности преко 300
дуката. Намирнице за исхрану и одјећу не могу се сматрати плије
ном. Ускоци су се снабдијевали на лицу мјеста. Отуда велики број
података о одузимању вина, хлеба, меса и другога. Најдрагоценији
плијен били су људи. Роб се давао на откуп или продавао. Ускоци
су ријетко одводили у робље млетачке поданике. Године 1555. ус
коци су, у једном селу близу Трогира, заробили Кјару, кћерку Гр
гура Петровића и одвели у Сењ. Касније су је родитељи откупили
од жене Ива Сењанина, који је у међувремену умро. У ово ври
јеме ускоци излазе на мањем броју барки, обично од једне до три,
врло ријетко у већем броју. Има података о батињању и убистви
ма и другим појединостима. Све те детаље није потребно износити,
уколико не указују на нека битнија питања ускочке проблемати
ке. Сматрам да је два податка потребно нотирати. У првом је ријеч
о ускочком наоружању из 1544. године. Никола Козорић, опат Св.
* 2. маја 1558.
* 11. јуна 1958.

259
r. СТАНОЈЕВИН

Ивана код Лабина, рекао је на саслушању да су ускоци били „сви

наоружани малим копљима, пушкама, мачевима, буздованима, сје
кирицама и другим офанзивним оружјем”.“ То је, колико се засада
зна, први опис ускочког наоружања. Један рибар из Мурана је из
јавио да је на броду превозио остриге у Сењ. Код Вињерца пресре
ли су га ускоци и отели брод са товаром. Међу ускоцима је био и
Павле Катић из Новиграда, који је утекао из затвора у Задру и
придружио се ускоцима.“
Од самог почетка свога дјеловања сењски ускоци имају про
тивурјечну улогу. Док се истовремено боре против османске моћи
у Далмацији и за слободну пловидбу у Јадранском мору, наш хр
ватски живаљ и под турском и под млетачком влашћу постаје жрт
ва ускочке необузданости. Велики циљ ускочке борбе против Ту
рака, као главног непријатеља покорених народа Балкана, не мо
же засјенити наличје те борбе, у којој је много невиних људи стра
дало. Ускоци у историји наших народа остају као велики борци
против ислама.
Г. СТАНОЈЕВИЋ

* 14. маја 1558. У документу је ријеч о догађајима од прије четрнаест

година.
за 29. маја 1558.
260
 ПРИЛОГ ИЗУЧАВАЊУ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА дуЕРОВАЧКЕ
републике у xviii веку

Просперитет и опстанак Дубровачке Републике зависили су

скоро искључиво од трговине и поморства. Имајући то у виду, пос
таје јасно зашто је целокупна политика Дубровника била усмере
на на очување политичке неутралности. Сложене прилике које су
постојале на Балкану и Медитерану показују колико је било пот
ребно умешности и вештине Дубровчана да успоставе и сачувају
што повољније односе своје Републике са земљама ових подручја.
Ова политика је била једина алтернатива како би Дубровник могао
искористити предности свог географског положаја и геополитичког
значаја и издржавати конкуренцију и притисак својих такмаца на
подручју Балкана, Јадрана и Леванта. Ради постизања ових ци
љева Дубровник је морао да улаже велике напоре, да води разум
ну и одмерену трговачку политику, да посредством разних мера и
инструмената заштићује домаћу производњу и да стимулише екс
панзију своје спољне трговине и поморске активности. У склопу
спољнотрговинског система значајну улогу је играла и царинска
политика.
Да би се дубровачка трговина могла несметано обављати и
развијати, било је потребно да се обезбеде услови што је могуће
слободнијег деловања Дубровчана на Леванту, који је, нарочито у
ХVI и XVIII веку, заузимао значајно место у општој трговачкој и
поморској активности Дубровачке Републике, а који се од краја
ХVI века, осим Јонског острва, налазио у склопу Османског Цар
ства. У замену за потпуну слободу трговине у Турској и по мори
ма Леванта, Дубровник је сваке године плаћао Порти значајна фи
нансијска средства. Она су се морала највећим делом обезбедити
из царинских прихода, једног од главних извора државних прихода
којима је Република покривала своје државне издатке и обезбеђи
вала своју слободу. Дубровник је, осим харача, већ вековима пла
ћао Турској и ђумрук, који је за време М. еда II одређен на
2.500 златних дуката годишње, да би у доба Сулејмана Величан
ственог био повећан на 100.000 аспpи, на коме нивоу је остао и у
ХVIII веку. Што се харача тиче, он се у ХVIII веку предавао Пор
ти сваке треће године, и то у висини целе некадашње суме од
12.500 златника. Део средстава за плаћање ђумрука Република је
261
EKATEPини х. АРистиду

надокнађивала: 1) царином на турску робу донету у Дубровник; 2)

извозном царином која се наплаћивала на граници Турске; 3) кара
ванском царином коју су плаћали дубровачки трговци за сваки
потпун караван; 4) увозном царином на робу која је долазила с
мора.“У овим условима царина у Дубровнику није представљала
само заштитни, већ и веома значајан фискални инструмент, а то
се види из тога што су у Републици постојале не само увозне већ
и извозне и транзитне царине. Царина је имала изразит фискални
карактер и у другим европским земљама све до седамдесетих годи
на ХVII века. Она је почела да у већој мери игра улогу заштитног
инструмента тек после 1664. године када је Француска,захваљујући
Колберу, најпре озаконила и увела одредбе (»ordonnances«), као и
протективни систем. Та је пракса касније почела да има све већи
утицај и на друге европске земље.“ Фискални разлози су често били
и највећи узрок повишења дубровачке царинске тарифе, јер је
требало да се из царинских прихода покрију потребни издаци с
којима је било скопчано обезбеђење царинских повластица не са
мо у Турској већ и у другим земљама, као што су биле Напуљска
краљевина, Сицилија и др.
Дубровник је у ХVI и XVII веку примењивао увозну царину
на разне врсте сукна и коже, затим на александријски и млетачки
конац, памучну робу, сапун, восак, дуван, папир, мирођије, баде
ме и друге производе. У циљу заштите националног новца, плаћала
се и увозна царина од 2% на италијанске незабрањене новце.
Извозна царина се плаћала на сирову козју, овчију и јагње
ћу кожу и имала је циљ да заштити производе обућарског за
ната који су имали велику прођу у суседним земљама, (особито
производња папуча). Извоз воловских и крављих кожа забрањиван
је све док се обућари нису снабдели потребном робом, која се ку
повала по повољно одређеним ценама. Након тога, остатак волов
ских и крављих кожа могао се извозити, али уз плаћање царине од
1%. Из Републике кожа се могла извозити једино из града. Извоз
на царина се плаћала још и на усољене сарделе и осталу слану
pибу, затим на бакалар,дуван и другу робу.“
Царински систем Дубровачке Републике је у ХVIII веку, и
поред тога што је задржао многе раније карактеристике, био већ
знатно допуњен и разрађен. Постојале су и даље све три врсте ца
pина, које су биле уобичајене за то доба: увозне, извозне и тран
зитне. По начину обрачунавања највише су се примењивале спе
цифичне царине, док су се аd valorem, а посебно транзитне, кори
* Л. Војновић, Дубровник и Османско Царство, Београд 1898, 122; Д.
Коркут, Нешто о турским документима Архива дубровачког, Гласник земаљ
ског музеја у БиХ (1928), 152; B. Винавер, Дубровник и Турска у ХVIII веку,
САН, Београд 1960, 8; K. vojnović, carinski sistav Dubrovačke republike, Rad
JAZU 129, (Загреб 1896), 120.
2. K. Vojnović, нав.дело, 123.
3. Исто, 129–130.
262
 цАРински систEм дувровникA у хvн вЕку

стиле у мањој мери. Осим ових царина промет робе се оптерећивао

и наплатом одређених такса за Светог Влаха и Свету Марију.“
Царинска тарифа била је прилично разрађена и по намени
спољнотрговинског промета, али и по личностима које су вршиле
увоз и извоз робе. Наиме, постојала је јасна разлика у царинском
оптерећењу, јер су трговци Дубровчани и страни настањени у гра
ду имали повољнији третман од страних. Осим тога, када се одре
ђена роба увозила у Републику с намером да се из ње поново из
вози (реекспорт), она је бивала оптерећена увозном и извозном ца
pином, или када се роба увозила ради покривања потреба дубро
вачког становништва, онда се за њу плаћала само увозна царина,
која је износила половину од укупне увозне и извозне царине на
плаћиване за осталу робу.“
Дубровачки царински систем у ХVIII веку је, поред фискалне
функције, која је остала и даље његова основна карактеристика —
будући да је држави, пред пад Републике, обезбеђивао годишње
приходе од преко 23.000 пијастера, што је чинило око 10% цело
купних државних прихода, а после око 54.200 пијастера од арбора
тика, око 30.700 пијастера од продаје соли и око 26.000 пијастера
од пореза на промет вина, — имамо и изражену заштитну функ
цију.“ Паринска тарифа је посебним одредбама стимулисала пре
раду сировина у Дубровнику, настојећи да се роба извози као про
извод што већег степена обраде и да се обезбеди редовно снабде
вање домаће занатске и мануфактурне производње потребним си
ровинама.
Наведене карактеристике дубровачког царинског система мо
гу се видети из следећих прописа. Сагласно пропису који је важио
16. фебруара 1703. године Дубровчани су за сваки сандук сатена,
дамаста, велура, армисинија и других врста свилених тканина, ве
личине од 210 либри, који би увозили у Републику морали да пла
те укупно за увозну и извозну царину, укључујући и ђумрук, 25 ду
ката и 25 гроша, као и уобичајену таксу за Свету Марију. Истим
прописом је такође било предвиђено да су они, на име укупне увоз
не и извозне царине са ђумруком, без обзира на земљу увоза, по
ред уобичајене таксе за Св. Марију, морали да плате: за сваку фину
холандску тканину од четири комада 7 дуката и 28 гроша, за сва
ку снглеску тканину од три комада 5 дуката и 6 гроша, за сваку ве
нецијанску тканину било које боје од два комада 6 дуката и 17
гроша, за сваку балу тканине скрлета и венецијанске саје било ко
је боје од два комада 8 дуката и 2 гроша, за сваки товар бибера
од 240 либра 2 дуката и 36 гроша и за сваки товар шећера од 240
либра 1 дукат и 12 гроша. За било коју врсту ове робе која би
* Historijski arhiv u Dubrovniku, Acta Consilii Rogatorum (даље: Cons.
Rog.). СХХХVII, 115; Исто CLI. 47".
3. Исто. СХХХVIII: 70–71; Исто Ст. ХIV, 203-204.
8 B. Krizman, Memoire Bara Bettere austrijskom generatu T. Milutinoviću
o Dubrovačkoj republici iz 1815. godine, Anali Historijskog instituta u Dubrov
niku, br. 1 (1952), 432.
263
 ЕКАТЕРИШНИ Х. АРИСТИду

била намењена задовољењу потреба Републике требало је платити

само увозну царину у износу половине поменуте царине.“
Заштитне функције царинског система за унапређење домаће
производње и стимулисања извоза прерађених сировина и финал
них производа чинила је битну компоненту не само царинског ре
жима већ и саме спољнотрговинске политике Републике. Таква
оријентација, прилагођена владајућим схватањима меркантилизма
као водеће економске политике тога времена, највише је одговара
ла потребама развоја дубровачке привреде и њене улоге у привре
дном животу земаља балканског и медитеранског подручја. Према
царинској тарифи која је важила 1703. године Дубровчани су за
увоз јагњеће коже били обавезни да плаћају увозну царину, а у
случају да ову кожу извозе као непрерађену, морали су платити
још и извозну царину. Међутим, када би се увезене коже прерађи
вале у Дубровнику, њихов извоз је био ослобођен од плаћања из
возних царина. Царински систем Републике стимулисао је дубро
вачке и стране трговце да би што више увозили сировине које би
се прерађивале у Дубровнику и као такве извозиле. Страни тргов
ци су за увоз и извоз јагњећих кожа на име увозних, извозних и
транспортних царина морали да плаћају 1/4 реала за сваку балу
плус уобичајену таксу, уколико су коже пре њиховог извоза биле
прерађиване у Дубровнику или 1 реал за сваку балу, што значи
двоструко више него када би се оне извозиле као непрерађене.“
Зависност висине царинског оптерећења увоза и извоза сиро
вина од степена њихове обраде задржана је у царинској тарифи
и касније, па чак је царинска политика Републике била тако фор
мулисана да би стимулисала што већу прераду сировина. То се ви
ди из једног прописа који је важио 1708. године и предвиђао да
дубровачки трговци који донесу сирове јагњеће коже из Италије
а да за њихов увоз плате царину од 2% и царину од 3%, уко
лико су коже увезене из Пуље. Исти пропис је предвиђао да, уко
лико ови трговци поменуте коже извозе као непрерађене, треба да
плате још и извозну царину од 6%. Међутим, када би они ове коже
извозили као прерађене, али нешивене, морали би осим увозне да
плате још извозну царину само 4%, а не 6%. Када би се увезене
коже извозиле као прерађене и шивене, за такав извоз не би треба
ло да плате ништа више од већ уплаћене увозне царине, осим на
равно уобичајене таксе од 3 гроша за сваку балу, која се приликом
извоза плаћала за Св. Марију. Другим речима, значи да би извоз
коже, у том случају био ослобођен обавеза плаћања извозних ца
pина.
Почетком 1708. године донесен је пропис који је забрањивао
да се увезене коже продају другим трговцима који би могли да их
7. Cons. Rog. CXXXVIII, 69–71; Из Diversa de foris CCXXXIII, 221 саз
најемо да су према прописима дубровачке царинарнице 100 либри = 29 ду
бровачких ока или 30 левантских ока.
* Cons. Rog. CXXXVIII, 71–71".
* Исто СХLI, 134—134', 165-165.
264
 ЦАРински систEм дуЕРовникA у хwпI вЕку

извозе као непрерађене. Значајне царинске повластице за оне коже

које су се у исто време извозиле и као прерађене и као шивене
важиле су и за стране трговце. Они су за коже које су доносили
из Италије да би их прерадили и као прерађене извозили из Дуб
ровника за Левант, према царинској тарифи која је важила 1708.
године, морали да плате царину од 2 реала за сваку балу. Али када
би се исте коже прерадиле и шиле у Дубровнику, извозна царина
би износила само1/4 реала, што значи четири пута мање.“
Сличан је био и царински пропис који је важио за странце
1715. године. По њему, страни трговци који донесу јагњеће коже
у Дубровник из Италије и непрерађене их превозе за Левант, тре
ба да плате царину од 2 реала за сваку балу. Ако их прераде у Ду
бровнику па их пошаљу у Левант, платиће само 1 реал за сваку
балу. А уколико их и прераде и шију у Дубровнику пре него што
их пошаљу на Левант, онда ће платити само 1/4 реала за сваку
балу“. Године 1728. дошло је до даље разраде царинске тарифе ко
ја се односила на извоз јагњећих кожа од стране страних тргова
ца. На основу тога, они су могли да од увезених кожа 1/3 извозе
као сирове, плаћајући 2 реала за сваку балу, 1/3 као прерађене и
нешивене, плаћајући 1 реал за сваку балу, и 1/3 прерађене и шиве
не,плаћајући само 1/4 реала за сваку балу.
Дубровачки трговци су често осим царина плаћали и неке
друге намете ради покривања трошкова којима се Република изла
гала у циљу добијања одређених трговинских повластица, као и
заштите и одржавања дубровачке трговине. У том циљу је 28. јуна
1708. године установљена посебна царина од 6 гроша, коју су дуб
ровачки трговци морали да плате на сваку балу робе коју су до
носили са Леванта на Плоче копном док се не наплате трошкови
које је дубровачка влада имала у Цариграду и на другим местима
у Турској да би ослободила трговце од плаћања разних ђумрука и
других намета.“ Сличне царине уводиле су се и за време ратова.
Тако је, на пример, 7. јуна 1715. године, док је трајао морејски рат,
Сенат одлучио да дубровачки трговци треба да плате 10 гроша за
сваки товар робе који буду донели са Леванта, а овај новац би ула
зио у посебну касу ради покривања трошкова које би дубровачка
влада имала с Турцима.“ Од трговаца су наплаћивани и други тро
шкови које је имала Република. У вези с тим Сенат је 18. априла
1719. године одлучио да се од свих дубровачких трговаца који би
дошли копном са Леванта или би ишли на Левант у року од годи
ну дана наплати 260 дуката, који су потрошени за једног турског
функционера.“
и Исто. СХLI, 165-165.
и Исто. СХLVI, 55–55".
г. Исто сDIII, 226–227.
13. Исто СХLI, 176.
14. Исто. СХLVI, 79.
в исто сХLIX, 55.–56.

265
ВКАТЕРИНИ Х. АРистиду

Царински приходи су представљали значајне приходе за Дуб

ровачку Републику, и она их је користила не само за унапређење
своје трговине већ и за плаћање својих међународних обавеза, ме
ђу којима је харач заузимао веома важно место. У том погледу за
нимљива је одлука Сената од 3. марта 1723. године да се укине увоз
на царина од 1%, коју су до тада плаћали дубровачки и страни
трговци настањени у Дубровнику за новац који су доносили из
Италије, а да уместо тога они, приликом утовара своје робе за из
воз у било коју земљу, плаћају дубровачкој царинарници: 10 гро
ша за свако коло жутог воска, 5 гроша за сваких 100 лира белог
воска, 2 гроша за сваки џак фине вуне, 1 грош за сваки џак трубе
вуне, 25 гроша за сваку балу бивољске коже од четири комада,
3 гроша за сваку балу говеђе коже, 2 гроша за сваку балу овчије
коже од сто комада, 4 гроша за сваку балу солунских тканина од
20 комада и један грош за сваку бачву усољених сардела и скуша.
За све остале врсте робе које нису посебно наведене ови трговци
треба да плаћају 0,25% њихове текуће цене на дубровачком тржи
шту, с тим што ће процену вредности вршити надлежни царински
службеници. Истовремено је одлучено да царинске власти држе
посебну књигу у коју би се књижиле ове уплате, како би се годиш
њи царински приходи, сакупљани по овој основи, као и остали ца
рински приходи, могли употребљавати за плаћање харача.“
Дубровник је у ХVIII веку био трговачко-поморска држава,
која је заузимала стално и веома значајно место у трговинско-фи
нансијским односима медитеранског света. Његов изванредан гео
графски положај чинио га је значајним центром транзитне тргови
не. Био је стециште важних копнених и поморских путева, који
су спајали Балканско полуострво са Западом и Средоземљем. То
му је омогућавало да има улогу посредника у балканској и медите
ранској трговини. Захваљујући овим предностима, Дубровачка
Република је годишње убирала значајне приходе од транзитних ца
pина, које су имале искључиво фискални карактер.
За робу коју су страни трговци само транспортовали преко
Дубровника , нису морали да плате увозну и извозну царишу, већ
само транзитну; наравно, под условом да се роба не задржи у Ду
бровнику, већ да се истога дана пошаље даље. Према царинској
тарифи која је била на снази 1736. године, страни трговци су за
транзитну царину за робу која се преко дубровачке територије пре
возила из Венеције за Левант или са Леванта за Венецију плаћали
0,5% њене вредности.“ Транзивна царина за тканине које су преко
Дубровника долазиле са Запада на Левант је 1752. године износила
2 реала за сваку балу од 230 либри, а за сваку врсту фине робе,
Као што су мирођије, индиго и друге фине боје, 2% од њене вред
ности.

16. Исто CLI, 46—46.

17 исто CLVII, 93 Biss.
18. Исто CLXVI, 196–1967.
266
 IAРИнски систEм дуЕРОВНИКА у ХVIII ВЕКУ.

Левант је, у ХVIII веку као и раније, заузимао значајно ме

сто у спољној трговини Дубровника. Због тога је од великог знача
ја да се испита дубровачка царина која је важила за ово подручје.
jТо правилу, царинска тарифа за увоз робе у Дубровник са Леван
га била је једнака с а оном која је важила и за увоз из других под
ручја. Међутим, када се 1719. године у једном периоду трговина -
Дубровника са Левантом налазила у опадању, и када је у Београ
ду била основана компанија за трговину са овим подручјем, Сенат
је одлучио да се роба коју ова компанија буде продавала у Дубро
внику ослободи од плаћања царине, а за робу која се транспорту
је преко Дубровника да се плаћа транзитна царина од 2%.“ Цa
рина коју су страни трговци плаћали за коже које су доносили у
Дубровник са Леванта 1710. године је износио 3% од вредности.
Занимљиво је да се ова царинска стопа није променила од 1642.
године.“ Левантски трговци су 1733. године за увоз робе у Дубров
ник плаћали царину 2% ad valorem.“ Сенат је 16. децембра 1749.
године одлучио да Дубровчани и православни и јеврејски трговци,
становници града, за робу коју донесу из Солуна или неке друге
луке од Једрена до Драча и Дубровника морају платити увозну ца
рину од 1% у унrарима, ако робу искрцају у Дубровнику; ако се
роба извози из Дубровника, за њу ће Дубровчани платити 2%, a
странци 3% ad valorem, као што се практиковало од најстаријих
времена.“
У последњим деценијама ХVIII века наступиле су неке зна
чајне промене, међу којима се издвајају глад у 1789, куга у 1795,
пропаст занатства, опадање копнене трговине, губитак монопола
соли у Босни и Херцеговини и друге, које су знатно смањиле јавне
приходе Републике и присилиле је да повећа све државне порезе,
међу осталима и царине. То се може видети из закључака Сената
од 10. маја 1799. Ту се као разлог за повишење царина наводи да је
царинска тарифа остала ниска, на нивоу на коме је установљена
када је роба вредела за 2/3 мање од сада, док су текуће цене свих
врста робе повећане. Из нове царинске тарифе може се видети да
се царина повећала: за восак од 15 на 22,5 гроша за свака кола,
за кордоване од 12 на 18 гроша за сваку балу, за овчије коже од
7 на 10,5 гроша, за говеђе коже од 30. на 45 гроша, за фину вуну
од 8 на 12 дуката за сваку врећу, за дебелу вуну од 4 на 6 дуката
за сваку врећу, за коже лисица од 6 на 12 гроша за сваку балу од
100 кожа,за кафу од 1 на 120 дуката за сваку оку, за фино платно
од 91 гроша на 4 дуката и 22 гроша за сваку балу, за немачку тка
нину од 30 гроша на 15 дукат за сваку балу, за скрлете од 3 на 6
дуката за сваку балу, за папуче од 2 солда на 2 гроша за сваки пар.
Сва остала роба која се није именовала у тарифи оптерећена је у
сразмери од 1–1,5, а луксузни предмети 1–3 пута више, према
19 Исто СХLIX, 90 —90 Biss.
20. Исто CXLII, 225.
21 Исто CLVI, 65".
22. Исто CLXIV, 203—204.
267
ЕКАТЕРИни Х. АРИСТИду

ономе што се плаћало по старој тарифи или по „обичају”. Из тога

се види да су „обичаји” у царинском подручју били закон све до
пада Републике. У исто време повећала се и царинска тарифа по
којој су плаћали царину и страни трговци. То повећање је било
сразмерно ранијем односу царинског оптерећења дубровачких и
страних трговаца.“
Вkaтерини Х. АРИСТИДУ

** Исто ССV, 228—229; K. Vojnović, nav. delo, 132.

268
 НЕКОЛИКО БИРИЛИЧКИХ ПИСАМА С КРАЈА XVII И ПОЧЕТКА
ХVIII ВИЈЕКА

Још почетком овога вијека Јован Томић у својој студији Црна

Гора за морејског рата, Београд 1907, објавио је 22 ћириличка до
кумента из Државног архива у Венецији. Тај први успјех у трага
њу за документима на српском језику по страним архивима мо
гао је охрабрити и подстицати историчаре да у фондовима богатог
дилетачког архива наставе истраживања у томе правцу. Даља ис
граживања показала су да су такве наде неоправдане. Само за ври
јеме морејског рата (1684–1699), који је истраживао и обрадио То
, сачуван је знатан број ћириличких писама и још већи број
превода са српског на италијански језик. За вријеме кандијског
рата (1635—1669) није сачуван готово ниједан докуменат на срп
ском језику, иако је преписка брдских, херцеговачких и црногор
ских племена са Млечанима била обимнија него у вријеме мореј
ског рата. Можда је та преписка негдје затурена у Државном ар
хиву у Венецији, јер тешко је вјеровати да су ћириличка писма
послије превода једноставно уништавана.
Приликом посљедњег истраживања у Државном архиву у Ве
нецији (Archivio di Stato di Venezia) пронашао сам неколико ћа:
личких докумената, које је вриједно објавити као прилог. Укупно
их је пет: три из 1692, једно из 1708. и посљедње недатирано, али
такође с почетка XVIII вијека. Пошто писма потичу од разних
лица из различитих крајева, то ће по томе принципу бити објав
љена, одступајући незнатно од хронологије.
Прво је писмо српског патријарха Калиника, упућено владици
хаџи-Симеону. Грк Калиник, турска политичка креатура, засио је
на столицу св. Саве захваљујући султановој милости. Народ и свеш
тенство били су одлучно против њега. Херцеговачки митрополит
Герасим Поповић казао је за Калиника „да је већи Турчин од Тур
чина, да није изабран од цркве, осим од њеног лошег дијела“. И
даље: „Ми га не прихватамо, него држимо као шизматика и лошег
човјека, као и Симона који је био проклет од Петра”. Патријархо
во писмо сачувано је у оригиналу и преводу. Оно што изненађује
јесте то да је печат на италијанском преводу, а не на оригиналу.
Писма објављујемо савременом транскрипцијом. У документима
има доста омашака. Сматрао сам за потребно да због јасноће у за
269
1". СТАНОЈЕВИЋ

градама допуним поједина слова или на други начин да укажем

на мањкавости писама. Датуми, писани словним знацима прерачу
нати су по старом календару. На неким документима у горњем ли
јевом углу је забиљешка на италијанском језику када је писмо прим
љено. На писмима кучких главара су печати, на једном изнад и на
другом испод текста, па је тако остављено.

до к у м Е. н т и

Српски патријарх Калиник владици Симеону

Калиник м{(и)л0)стију б(o)жјеју патриа(p)х васем Србљем и
Блгаром и проч(им)
Смjeр(е)није наше пише вл{(а), ице и службенику нашего сме
ренија ки(р) ха(д)жи Симеону. По сих светоти буди влад(и)ко како
придосмо ва сие страни босанские тачију богатују камением а ва
сиа времена прискpбна тута велиа належит на христиане и по васеј
земљи србцеи. Того ради придосмо посетит(и) хр{(и)стоименитие
људи како сами весте како су остали јакож(e) овце не имушчи пас
тира тако годе биc(т) премилостивому Хрис(т)у вл{(a)д(и)це јеговим
произвољен(ије)м вазидо0x) на престол србски и обретоба) о(д) ва
сего украшенија обнажен и порушен и попрат агаренским и нем(и)
лостивими чеди паки божјеју помоштију и м(о)п(и)твами пречис
тие того м{(а)тере и c(ве)тих велики(х) просветител србских Симео
на и с{ве)ти(те)ла Савви и Арсениа паки красит се велика црков
нiими и песанми д(у)ховними и правили јакож{(е) повел{е)вајут
otra)saека преданиа а ми не поштедесмо нашего труда ниже име
ниа зрети тако не могох поставит(и) попи и ђакони и вас чин цр
ковни нинја украшено јеc(т) јако и Бог звездами по сих свето ти
буди вл{а)дико ашче благоволиш изиди овамо ка нам да се сагле
дамо очима и ништа се не бој тачију Бога једнога а от господе
ништа. Ја ћу ти извадит оправе о0л) ц{(a)ра паки или благоволиш
сести у монастиру или како је твоје изволеније да буде и прочи
мир ти. Христо)с.
Пиc(а) (се) в лет(о) 7200, 1692 м (е)с(e)ца јула.
Споља: Владице и господину да варучит(и) се сије писание кир ха
ци Симеону ва руце јего ва Нови.

270
 НЕКОЛИКО ЋИРИЛИЧКИХ ПИСАМА

Посада каштела у Паштровићима которском провидуру

Николи Еринци

Примљено 4. фебруара 1692. | -

Пресвијетлому и преузвишеному господину соврапровидуру
Николи.
Ерици от Котора (и) Арбаније умилено поклонение од нас
официрах и солдатах који смо по заповиједи вашега госпоства пос
дани на ову фортици на кастио у Паштровиће с војводом Марком
По{д)горицом на послух пресвијетлога и преузвишенога господина
принципа и остале господе млетачке котетајући се сви нашу крв
пролит докле устечемо ми и наши последни на свако мјесто гдје се
намјеримо нећемо уме(н)кат. Паке господине овде досмо по запо
виједи у овај канштио и ево 4 мјесеца служимо вјерно како слуге
вашега господства. Нијесмо имали него 1 саму плату. Не знамо али
није посла господин зенерал али ни не хоће дат војвода Марко По(д)
горица. А ваша свјетлост добро знате да ми сиромаси не можемо
живјет на ово мјесто без плате, како добро зна ваша свјетлост. А
сведјер имамо Бога и ваше свијетло господство да нас покарате и
помилујете како господар наш у којега имамо сву узданицу за све
наше невоље да ви смо препоручени. Ако ви који злотвор наш
презе(н)таје које ријечи контра нас немојте господине вјеровати. А
када је ваше госпоство послало господина Колетрара да паса ресен,
били смо сви на кастио. Него нијесу били 2 солдата који су били
послани од војводе Марка По(д)горице за провидијет, за којега сол
дата за нову купанију. Два су били послани с књигами к вашему
господству а два су били пошли да донесу што ни требује Божићу
зашто немамо ништа него нешто мало фрчоба. А веће немамо ни
њега право ти се исповиједамо како принципу нашему. Ако ћете
вјероват што ти презе(н)тају наши злотвори, господар јесте учинит
што ви драго од нас а ми смо слуге вашега господства на свако
мјесто. И целивамо ваше госпоске веште.
На 1692. на 24. reнара. На кастио од Паштровић.

Црмнички главари которском провидуру Николи Ерици

Пресвијетлому и узвишеному господину соврипровидуру дру
roму Николи Ерици от Котора и Арбаније поклон и поздрав од сви
јех кнезовах от IIрвнице и осталих, а потом. Господине ево оволи
ко времена како се не стајемо с Турцима ни идемо у них градова.
Сада су се на нас расpчили и купе војску и дошла ни је сада до
271
г. стAнојЕвран.

главе. И војску(!) затворили Блато на сваку банду и изишли су

вовде у брда и у IIIестанску гору и купе војску што беле (треба
боље – ГС) могу. Јесу послали наши непријатељу паши и његову
сину да смо се учинили у Црвницу 24 воводе (треба војводе— Г.С) и
да смо узели мушкете и прах и олово, да ни је дошло заиста да
изгинемо саде. За Бога великога и твоју душу учини да не погине
мо како раде наши непријатељи. Нека би пошли сами два сирома
ха, нека чујемо заисто што ни мисле е да бисмо остали јошт који
дан,
И подржа те Бог у госпоству.
Писа се 24. марта мјесеца у Црвницу.
Споља. Да се преда у пресвијетле руке другоме Николи Ерици
соврапровидуру от Котора и Арбаније.

4.

Кучки главари дужду

Печати: војвода Ново Поповић, спахија Ста. . . Ивановић
Петар Иликовић Радоња Петровић
печат нечитак. . . . Мартинов, печат нечитак, Деда Прелев, Вук Вук
санов, печат нечитак (сви печати су у истом реду).
Преведрој господи млетачкој и сваке части и фале достојне,
умилено и понижено поклоњеније от нас војводе Петра Иликови
а и војводе Дрега и осталијех поглаварах от свијех брдах арбана
шкијех, а потом. Биће неколико стотинах годиштах да ми добро
волно и вјерно служисмо и служимо вјерно вашу (преузвишеност
— Г. С.) и пролијевајући кров нашу са изгубљенијем от животах
и от убоштва и приказасмо вазда вјерно све за службу ваше(r)
величанства от кога благодарно бисмо помиловани и отлучене по
заповијед(и) вашега госпоства неколико платах јошт от твер от Кан
дије. И најпоследније от којијех реченијех платах много имамо
имат, будући да преузвишени господин зенерао минуће јесени
к(а)да приступи у Котор посла ни штогод и господин преузвишени
сопрапровидур такођер и он ма један и други толико мало, колико
за наше невоље не мога смирит ове земље подложне вазда на за
повијед вашега преведрога госпоства. Жућасмо сада упутити пред
ногама вашега пристола два наша поклисара како и приће. Биће
осамнаест љетах упутисмо с покојнијем кавалијером старијем Гр
бичићем. И ваше преузвишено величанство отправи га на ове стра
не. Подмирена подпуно у оне потребе у које и сада се находимо
много веће и су све да речени господин шофра провидур от Котора
не кће ни допустит да опет сада прид вами упутимо наше покли
саре да ви прикажу наше неволно биће и живљење. Поражени ваз
да от Турчина који не жуди ш нима, како је очито видио господин
272
 НЕКОЛИКО БИРИЛИЧКИХ ПИСАМА

конунел (треба колунел — Г. С.) будући у Скадру минућега мјесеца

кад се саставао с пашом от кога зазвани бисмо с митом и стимом
и су лафама. И узесмо бријеме докле дамо на знање вашему преуз
вишеному госпоству. Зашто ако имате потребу от нас држати на
вашу службу провићите и наћите начин нашијема потребама и жив
љењу у ова брда невољна ће стојимо свећер с оружјем у руке. И
за не моћ веће овако трудно живјет без нашијех платах реченијех.
Да не није устегао речени господин колунел Бућа да врх његове
вјере стојимо вјерни преведрому госпоству вашему ми бјесмо от
лучили предати се Турчину зашто веће не можемо овако). У ова
слова понижено ви кажемо и молимо да што имате за нас отлучи
те. Зашто ако не изгубите не знамо оћете ли имат отвећ бремена
да не прифатите на службу. Ми смо преузвишеному господину Кор
неру кад узе Нови дали таоце да нећемо бит с Турчином ма вјерни
в{а)зда вама. Ако ће ваше преузвишено господство ради чеса не бу
ците узрок дати конат Богу. Ако ми изгубимо душе наше зашто
бисте и ви тада изгубили на ове крајине кад ми не бисмо били на
службу вашу.
И бог ви у величаству преведрому подржао.
Из Кучах на 10. априла 1708.
Споља: преведрому принципу у Млецијех.

Кучки главари дужду

От нас капетана Петра Иликовића и свијех поглавицах барцкие
в.д.п. преведрому и преузвишеному господину принципу, а потом.
Да знаш преведри господине како се находимо у турску зем
љу а твоје смо слуге и тебе служимо и поради славе твоје сваки
дан с Турцима крв пролијевамо а од тебе никакве помоћи немамо.
Помага боже што се ови чини чему си се веома нама јако оглу
шио. Зашто ни не дајеш наше крваве плате које нијесмо ниједном
срамотом заслужили, неголи с нашим јуначетвом с Турцима се би
јући а тебе служећи и твоје крајине чувајући а бонсете() доћ бре
мена која су и приће била те ћемо ти ваљат како смо ти и приће
ваљали е се Турчин сигура свакијем начином за рат и Барћанима
даје тешко мито и велике плате да се обарну под његову власт али
ми не хоћемо но да смо твоји и тебе да служимо. Но за Бога гос
подине и за честиту срећу твоју, ако хоћеш да су Барђани твои и
да твоје крајине чувају, вићи се докле си на бријеме е кад буде
без бремена више се неће моћ, јер то што имах то с поглавицама
око Бардјана похарчих да и не дам пот турску власт. Но ако хоћеш
крајине држати држати пиши једну книгу господину ћенералу а
другу соправидуру од Котора и конунелу Јеру да не до прате к
273
г. стAној Евић

преведрому твому господству и да не погледаш твоијем милости

вијем оком и да ти кажемо све наше невоље које поради славе
твоје од Турака подносимо, зашто се Турчин рати нада те би ктио
Барћане на благо и плате премамит. Зашто кад буде рат не смије
Турчин ни(г)ће на твоје крајине од Барђана унијети војске. Иако
Барђане не погледа сад твоијем милостивијем оком послије ћеш
ћет а нећеш моћ, пошто и Турчин у своју власт обарне. И одишњи
ову книгу докле смо на бријеме. И бог те у господству подржао.
мјесеца марта 26. дан у Куче. (без године).
Споља: да се преда преведрому господину принципу у госпон
ке руке у Млеткеубарзо.
На писму испод текста су једанаест печата, у првом реду се
дам, а у другом четири. На жалост, печати су нечитки. Изгледа да
су исти печати као у претходном писму и по истом реду. На првом
печату и првом реду чита се војвода Петар Иликовић, а на трећем
у истом реду спахија Радоња Петровић.
Гл. СТАНОЈЕВИЋ

274
 | -

СПИСАК КОНЗУЛА И ВИЦЕКОНЗУЛА У ДАЛМАЦИЈИ

ИЗ 1789. ГОДИНЕ

Број страних конзуларних представништава у Далмацији кра

јем XVIII вијека досада поуздано није био познат. У времену од
1780. године до почетка априла 1789. у Далмацији су отворена 23
конзуларна представништва. Било је свега два генерална конзула:
аустријски и француски; руски двор је заступао конзул, а Шпани
ју и Св. Столицу вицеконзул. Аустрија и папа имали су највећи
број вицеконзула. Османско царство није имало свога представни
ка. Пошто је у то вријеме конзуларна служба била више почасна
него радна, највећи број представника били су млетачки поданици.
У Венецији нијесу имали тачан увид у број страних представ
ника у Далмацији. Зато је Сенат 22. децембра 1788. наредио гене
ралном провидуру да састави тачан списак конзула и вицеконзула.
У међувремену за новог генералног провидура Далмације постав
љен је Анђело Диедо, под чијим је надзором састављен потпис, у за
дарској канцеларији није постојала документација о страним пред
ставништвима. „У кратком периоду од прије неколико година у
провинцији су се намножиле стране личности”.“ Велики прилив
страних представника у Далмацију прије се може тумачити поли
тичким него трговачким разлозима. За неке европске земље. Дал
мација је била најбоља осматрачница збивања на Балканском по
луострву.
Списак је коначно редигован 2. новембра 1789. године. Попис
обухвата пет рубрика: мјесто представништва, име представника, на
родност тачније држављанство, подложност и вријеме отварања
представништва. Сматрам да ће овај прилог корисно послужити
проучавању политичких и културних веза Далмације крајем
ХVIII вијека. г
Потребно је указати на неке техничке појединости документа.
На острву Крку уписана су двојица папских вицеконзула, што оду
дара од осталих рубрика. При крају текста послије ријечи котор,
Будва и Херцег-Нови биле су још неке ријечи које микрофилм није
ухватио. Вјероватно је да стоји mell"Albania veneta.
Гл. СТАНОЈЕВИЋ

* Archivio di Stato di Venezia, Cinque Savii ala mercanzia, busta 572, За

дар 31. октобра 1789.
* Исто, Прилог статистичког прегледа.
275
Г. СТАНОЈЕВИЋ

FOGLIO DIMOSTRATIVO: IL NOME, LA NAZIONALITA, LA DIPENDENZA E

TENTI NELLE CITTA E PORTI DELLE PROVINCIE DI DALMAZIA ET

DESTINAZIONE NOME NAZIONALITA

Nella città di Zara Signor Lodovico Toscano

de Gabrieli

Signor temente Acontiano

Michael Neri
Signor Tomaso Mcontiano
Angelo Radovani
Nella fortezza Domino Martin Chinchella sudito austriaco
di Novigrad
Nella cita Nobile signor da Sebenico
di Sebenico Nicolo Bortoletti Zulatti

Signor Paulo. Bioni da Sebenico

i
Signor Francesco Collacio da Fiume de piti
anni abitante
in Sebenico
Domino Giovani Gernizza suddito veneto
Кella cita Signor Vicenzo da Trau
diTrau de Buffalis
Signor Michael Ostoich
Nella cita Signor Michiel Paladoclis Moscovito
ji sir, Signor conte Nobile di Spalato
Nicolò Grisogono
Sudetto signor conte Nobile di Spalato
Nicolò Grisogono
Nella cita Domino Zvanne Ungarese
di Lesina Invanissevich di Antonio

Neli porto di Lissa Domino Pietro Romano

giurisdizione di Riboli. Memo
Lessina
Nella città di Signor Dometrio suddito veneto
Curzola Dimitri quondаm Pietro
Signor Francesco suddito veneto
Medin quondаm
conte Tommaso
Nella città di Domino Andrea da Lovrana
Macarsca Persich sudito austriaco
Nella città di Domino Giorgio da Arbe
Arbe isola del Zudenigo
Оuarner
Bomino vicenzo Armati da Venezia
Nella città di Pomenico Francesco da Veglia
Veglia del Quarner Xaverio Giovani
Nepomuceno, Todoro Sintich
quondаm Zvanne
Nelle città di Domino Vicenzo da Bari, Regno
Cattaro, Budua e Cella di Napoli
Castel Nuovo
-276

L‘EPOCA DELL’INSTALAZIONE DE CONSOLI, VICE CONSOLI ESTERI ESIS
ALBANIA
DIPENDENZA
Console generale imperiale
austriaco della Dalmazia ::
Albania veneta
Vice console Pontificio
Vice console di Spagna
Vice conso1e austriaco
Console generale francese
Vice console Pontificio
Vice console imperiale
austriaco
Vice console moscovita
Vice console
Vice console Pontificio
console russo
Vice console Pontificio
Vice console imperiale
Vice _oonsole imperiale
austnaco
Vice console Pontificio
Vice console Ponlificio
Vioc console imperiale
austriaco
Vice console imperiale
austnaco
Vice console imperiale
austriaco
Vice console Pontificio
Vice console Pontificio
Vice console Pontificio
КОНЗУЛИ У дАЛМАЦИЈИ 1759.
ЕРРОСА D‘INSTALLAZIONE
Presentato in luglio 1784. con
approvazione dell' Eccellentissimo
Senato
Presentato li 20. giugno 1780.
Presentato li 7. genau-0 1788.
7. aprile 1789.
Patentato li 10. novembre 1783. e
approvato dall' Eccellemissimo
Senato li 27. decembra 1783.
Patentato li 2. gennaro 1781.
Patentato li 7. marzo 1786.
17. luglio 1789.
Patentato li 28. ottobre 1785.
Destinato li 27. ottobre 1786.
1783.
1780.
1788.
19. maggio 1785.
6. decembre 1784.
27. giugno 1780.
7. settembre 1785.
29. luglio 1785.
30. giugno 1785.
26. febbraro 1784.
6, novembre 1786.
20. mamo 1781.
277
 вЕСТИ О КУГИ У СРБИЈИ 1792.–1793.

У току ХVIII века Србија је више пута била изложена епиде

мији куге, од које је у великом броју страдавало њено станов
iihilitво.
Наша досадашња знања о томе доста су оскудна. Стога је важ
на свака вест која говори о појави куге, као о највећој трагедији
која је могла да задеси становништво неке области.“ -
Сасвим је разумљиво да су за кугу у Србији посебно интере
совање показивале аустријске пограничне власти, односно војне
команде и управе контумаца на кордону дуж Саве и Дунава, како
би могле благовремено предузимати мере да куга не буде пренесе
на и на њихову страну. Захваљујући томе, о епидемијама куге у
Србији, односно у Турском царству, може се подоста сазнати из
аустријских извора, као што је случај и са кугом 1792–1793. ro
дине.
Из очуване грађе у архиву Славонско-сремске генералне ко
манде у Петроварадину (данас у Архиву Хрватске у Загребу) сазна
јемо да су гласови о појави куге у Пожаревцу, Смедереву и Беог
аду почетком новембра 1792. стигле до Угарског намесничког ве
а у Будиму, које је одмах наредило Торонталској, Тамишкој
Бачкој и Сремској жупанији да, ради сузбијања куге од својих
граница, поступе према Санитетском нормативу од 17. септембра
1770, а затим се обратило владару, молећи да нареди Славонској и
Банатској генералној команди да ступе с њим у директну везу.“ У
истом смислу 27. децембра угарски канцелар гроф Карло Палфи
писао је Дворском ратном савету, тражећи координацију мера вој
них и цивилних власти на југуземље.“
* Примера ради, наводимо вест коју је о кути у Србији фебруара 1765.
упутио коморски инспектор у Петроварадину Фердинанд Бонгард: „Од
куге... скоро потпуно су помрли турски поданици грчко-несједињене ве
ре. Због тога је престала обрада земљишта и сви други потребни и свако
дневни послови, тако да је дошло до велике скупоће и глади у Србији, као
и до пораста цена намирница у нашим крајевима према Београду" (Државни
архив Мађарске, Е– 31, свеж. 1, фол. 800/1765).
2. Arhiv Hrvatske u Zagrebu (краће: АнZ), Slavonsko-sremska generalna
komanda (SGК), 1793–55—26).
3. Ibid.

279
сл. ГлвFиловиг.

Изгледа да је у другој половини 1792. епидемија куге ослабе

ла и била заустављена подаље од аустријских граница, чему је оби
чно доприносила јака, снежна зима. Но, јуна 1793, пошто се начуло
о кути која је из Мореје пренета на млетачки териториј, аустријске
власти су у Србију упутиле своје обавештајце, који су донели си
гурне вести о кути у Новом Пазару, Крушевцу, Нишу, Алексинцу
и Ражњу те у насељима према Босни (в. Прилог 1). Пошто је ситуа
ција оцењена као „сумњива“, на аустријској страни заведен је
10-дневни карантин за људе и робу, али је војним командама на
граници, расписом од 13. јула, остављена могућност да према про
цени опасности одреде и 20-дневни карантин у свим контумацима
и на раштелима.“
Чим се из извештаја од краја августа и почетком септембра
1793. сазнало да куга све јаче хара у Параћину, Ђуприји, Јагодини
и Новом Пазару, као и да се шири једним краком према Сарајеву,
а другим, преко Лесковца, у Македонију, иако је слабила у прав
цу Београда, као и да су се појавиле сточна куга и слинавка у Ср
бији (в. Прилог 11), Славонска генерална команда је 3. септембра
одлучила да карантин са 10 подигне на 20 дана за људе и робу, а
на 3 дана за стоку. Свим региментама, контумацима и раштелима
наређено је да на турско подручје упуте поверљиве обавештајце,
како би се могло редовно пратити стање здравља тамошњег станов
ништва и стоке. Кордон на Сави и Дунаву требало је запосести, као
што се чинило у време опасности „трећег степена”. О свим тим ме
рама обавештене су генералне команде у Хрватској, Банату и Ер
дељу“
Пошто се крајем новембра 1793. прочуло, мада вест није била
још проверена, да је куга стигла у Београд, Славонска генерална
команда закључила је да је опасност врло велика, па је, задржав
ши до даљег наређења 20-дневни карантин, од свих подређених јој
власти затражила највећу будност и обустављање скоро сваког до
дира између становништва с обе стране река, као и обустављање
пријема избеглица из Турске. Трговину, ипак, није обустављала, али
ју је стављала под највећу контролу и удвостручену пажњу преко
строгог прегледа људи и робе. Земунској војној команди и Коман
ди Петроварадинске регименте упутила је и посебну наредбу у 9
тачака, и то:
1. Риболов на Дунаву и Сави може се дозволити само под
одређеним надзором, а код Ратног острва се мора обуставити.
2. Све мање пловне објекте, скеле и лађе треба ставити под
стражу.
3. Колибе и салаше на кордону, као и људе који нису непо
средно ангажовани у кордонској служби, треба одстрањиватн.
4. Забрањује се пролазак између стражарских постаја без од
говарајуће војне пратње.
4. Исто, 1793–55–174.
5. Исто, 1793–55-224.
280
 ВЕСТИ О КУГИ У СРБИЈИ 1792-1973.

5. На најугроженије стражарске постаје, а нарочито према

Београду, треба довести по два коњаника, који ће стално патро
лирати између тих постаја.
6. Сва лица која илегално дођу на кордон, морају одмах, под
пратњом,бити одведена до најближих стражарских постаја.
7. Стражама и патролама, као и свима другима којих се то
може да тиче, треба поново прочитати и објаснити кордонску инс
трукцију; ко је прекрши биће строго кажњен, а ко се кришом
ушуља на кордон — биће стрељан.
8. Избегавати све непотребне сусрете, посете и договоре ста
новништва.
9. У Турску се могу пуштати само лица која по службеном
послу морају у њу да прелазе, али и то под пратњом и крајње оба
зриво, док сва остала лица треба враћати од границе са Турском.“
--
s. +

Наведене мере, а затим захлађење, снег и лед на Дунаву и

Сави, до чега је дошло око средине децембра,“ допринели су да
кута поново ослаби и овог пута поштеди Војну границу, односно
Срем и Банат, као најистуреније области према Турском царству.
Славко ГАВРИЛОВИЋ

|- Прилог П
An
das hohe slav(onische) Generalmilitaircomando

Ђ e r i c ht
Ob zwar die Nachricht d(e) d(ato) 11. Juny (1)793, die der vene
tianische dem Triester Sanitaets Magistrat, und Letzterer am 15“
Juny (1)793. Einem hohen Generalcomando mitgetheilet hat, dass
mittelst cines Schiffes diе Рest aus dem Königreich Morea in das ve
netianische Gebiet ibertragen worden sey, für die hiesige Gegend nicht
so bedrohend, als wenn dieses Uebel seinen Hergang aus einer Gegend
hat, aus welcher der Reise- und Handlungszug seine Richtung in die
triji. K. K. Provinzen nimt, so scheint es doch rathsam, in Hin
sicht folgender Nachrichten die Sanitäts — Praecaution mehr auszu
breiten: und zwar beriсhtet am 24-г Јunius (1)793. der eigens von hier
ausgeschickten Kundschaften:
»Dass das Pestibel zu Novi Pasar, und Krusovatz bestanden, aber
nachgelassen hätte«.
Ferners mach dem Bericht d(e) d(ato) 24“ Јunius (1)793. des
intainieiia Regiments
novic
Herrn Oberstlieutenants v(on) Simo

* Исто, 1793–55-362.

281
СЛ. ГАВРЈШОВИ Н

«Nach welchem das Pestübel in Kruschovatz schon seit 7 Wochen

grassiret, auch zu Nissa, Alexincze und Raschna eingerissen wärea
Weiters wird durch des hiesigen Gränzcomandi Kundschafter
unterm 1. Јuly d(icscs) J(ahr) bestättiget:
»Dass zu Alexinze so viel Menschen durch die Pestseuche getöttet
worden, dass von allen Inwohnern nicht mehr als 150 Menschen leben
dig, und darunter 50 darnieder liegen, und dass eben an diesem Ort
in einem Hause 16 Personen, die alle bis auf einen einzigen gestorben,
und dass alle Reisende diesen Ort sorgfältig ausweichem.
Nach den von den Comandi— sowohl als Kontumaz—Kundschafter
d(e) d(ato) 2‘“‘ 3“ und 8"" July eingelangten Nachrichten: „
»Dass die Pestseuche in Kmsovaz, Novi Pasar und Besna nicht
nur nicht ganz erloschen, sonderm sich neuerdings zu verbeitten be
gin(n)ete‚ dan(n) dass von Alexinze der Uiberrest der Menschen sich
zerstreuet, und dieses Ort ganz gelceret hältem.
Hiezu köm(m)t noch mittelst des Komandi-Kundschafters d(e)
d(ato) Bellgrad den II"" Iuly (1)793 zu erfahren:
»Die Pestseuche ist abermal ganz sicher zu Novi Pasar ausgeb
rochen, und greift so schnell um sich, dass bereits sehr viele umlie
gende Dörfer dergestalten davon angesackt, sind, dass dieses Uibel
bereits schon zu Krusovaz wüthet, und auch dort schon sich in die
Dörfer ausbreitet.
Auch nähert sich diese Krankheit in den Dörfern gegen Bo
snien zu.
Einige Kaufleute sind über Sophia ihren Caravanen voraus ge
kom(m)en‚ welche angeben, dass von Sophia bis 'Bellgrad auser Ale
xinze, welcher Ort von den Reisenden vermieden, sonst in keinem Ort
etwas von der Pestseuche wahrgenomen wurde, zu Rasclmin sollten
ihnen jedoch die Einwohner erzehlt haben, dass auch daselbst Leute
an dem Pestübel zu sterben anfangem.
Wie hiernächst die hohe !ntimation vorn 6. Julius (1)793 die
Weisung giebt: »dass die vom allerhöchsten Ort bestättigte chenotischc
Sanitätsvorschrift bei den Contunmzämtern auf das genaueste beo
bachtet werden solle«.
Diese bestim(m)t im Б“" Kapitel Seite 66, 67, 68 el 69 die Kon
tumazpcrioden für Menschen und Waaren gleich, das ist: „zu gefähr
lichen Zeiten auf zwanzig; in verdächtigen Zeiten auf zehn Tägecc.
Da die Pestseuchc in den Orschafteu Serviens so schnell um sich
und gegen Bosnien vorgi‘eifet, und sich den K. K. Gränzen im(m)er
mehr nähert, so werden die Umstände auch im(rn)er mehr gefährlich,
und zu folge der höchsten hofkriegsräthlichcn Anordnung d(e) d(ato)
26‘m Junius räthlich der Periodus für Personen, dem Waaren gleich,
von 3 auf 20 Tage zu erhöhen, worüber sich jedoch die hohe Anord
nung erbetten wird.
Semlin am 11. July (1)793.
In Abwesenheit des H(err)n Christen und Commenclanten
Fegyveres, Major
(Al-IZ, звк, 1793 · ss _ 174) Juerzik, Kontumazdirektor

282
 настри о куги у срjsији 1792.–1973.

Прилог ПI
An
das hohe slavonische General Mill(itar)) Com(m)ando
B e r i c ht
Die weitere Nachricht von Kontumazkundschafter d(e) d(ato) 30.
August enthaltet nass diе Рestsäuche zu Parakin, Csupria und Jago
din stark, und zu Novi Pazar so iberhand genom(m)en, dass da
selbst táglich 40. bis 50. Leichen gezáhlt würden, mit den Beisatz, dass
sich auch ohnlängst Spuren von dieser Säuche zu Saraievo verofenba
ret.
Nicht minder, dass in der Gegenden Jagodin, Sievcza, Possarovaz
und Gradicska, bis zum Borecsky Fluss sich die Viehseuche wahrneh
men lassen, die Schweine stünden an Halsgeschwilsten häufig ab, und
náchst Belgrad zu Vracsar, wären die Schafe an Nasenfluss hinfállig,
so dass läglich viele abstunden.
Der Kom(an)di Kundschafter beriсhtet unterm 2, September
(1)793. dass Pestibel herscht von Nissa gegen Macedonien in denen
Städten Leskovaz, Prilip, Skopie und Sacsistie im ziemlich starken
Grad. Von Nissa herwärts ist es zu verlässig, dass zu Alexincze, Ra
schain, Parekin, und Csupria bis Jagodin an dieser Krankheit in jeden
dieser Oerter táglich 2, et 3. Menschen sterben, von Jagodin herwärts
besonders zu Belgradist alles gesund.
Wie die Pestseuche sich schon lange in der Gegend, von Alexinze,
Raschain, dann Novi Pazar verhalten, und nicht verloschen, sondern
ruck — und vorwärts bereits bis Jagodin um sich greifet, so wird
auch die Gefahr immer drohender, und die Vorsicht will es einrathen,
auf die nothige Vorbrauungsanstalten bereitzu seyn, damit bie einer
Annäherung und plátzlichen Veroffenbarung der Cordon zureichend
bewacht, und das Einschleichen besonders durch stettes Patrouliren
verhitet werde, dass sich niemand, ausser durch den Weg der Kontu
mazen einschleichen, bei welch letztere das Gränzkom (man)do mit
dem Kontumazamt der einverständlichen Wohlmeinung den Contumaz
Periodum von 11. diess auf 20. Täge zu setzen, wen(n) inzwischen es
die Umstände nicht erheischen sollten, diesen Termin ohnverweilt vor
die Hand zu nehmen; Worüber sich die hohe Begnehmigung, und
zugleich die Anordnung erbeten wird, dass kein Vieh, besonders
Schaft, und Schweine zum weitere Trieb frey gelassen werde, bis es
nicht wenigstens durch 3. Täge an den Eintrits Stationen beobachtet
werde, ob einige Spuren von Kranckheiten subversiren, welche sich in
dieser Zeit wenigstens an einigen verofenbaren müsste.
Semlin den 2. September (1)793.
В(aron) v(on) Liederscron,
(ahz, sgк, 1793–55.–224) Obrist u(nd) Kom(en)dant
Juerzik, Kontumaz Director
7. Исто, 1793–55–376.
283
 - _

ПРВИ УЏБЕНИК ГРЧКОГ ЈЕЗИКА У СРБИЈИ ОД ПРЕ СТО

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА: „ГРЧКА ЧИТАОНИЦА ЗА УПОТРЕБЛЂНИE
СРБСКЕ МЛАДЕЖИ, СПРАВЛЂНА ОД ВУКАШИНА РАДИШИЋА“.
Бавећи се, лично, истраживањима, грчко-српских историјских
односа и културно-историјских односа у првој половини XIX века,
Мени је пало у очи и заинтересовало ме дело В. Радишића. Могу ре
ћи да је то његово дело, док сам га читала и студирала, представља
ло право изненађење: због своје тематике и садржине, због стручно
сти којом је написано и нарочито због опште оријентације у коме
је састављено. Оно нма, по моме уверењу, одлике и доброг и корис
ног дела. У сваком случају, то је прва књига на грчком језику која
је изашла у обновљеној српској држави и међу првим књигама у
штампарији за време кнеза Милоша.
Године 1837, Вукашин Радишић итампао је у Београду грчку
читанку. То је била прва књига на грчком језику коју је саставио
један српски писац у Србији за време владе кнеза Милоша.“
В. Радишић био је познат гимназијски професор, писац већег
броја састава на српском језику и преводилац старих грчких песни
ка, филозофа и моралиста. Његову прву био-библиографију на срп
ском језику саставио је Милан Ђ. Милићевић 1888 год. Он спомиње
и његов рад на популарисању старогрчке, хеленске it:
и новогрчког језика, који је хтео да приближи Србима. Али још за
живота Радишић је био један од активнијих српских писаца, који је
нарочито сарађивао у алманаху „Голубица“. Ту сусе појавили многи
његови преводи грчких писаца.“ Кад је умро 1843. год., у некрологу,
4. У продужетку наслов књиге гласи: „... справљена од Вукашина Ради
шића, професора грчког језика у Књажеско-Србскои Гимнасии, у Крагујевцу.
— У Београду, У Књажеско-Србскои Тупотрафiи 1837. (82), 180. грчки наслов
ове књиге је:
*Avaryisarčbiox et: Xpjev zig riv. X,8pgov veoха:g, aхећих зову &a5 восказајvog Paš
изађх, дивзакi Not rig cipepoy "EXXтivizig yхdboarg, šv za "Hyrejsovisip – Херpихај Горvс
gip rig. Краховезготе, в. Вsжурађtp. "Ex rfig “Hyspovezо — ХspВиј; телохрафčzg 1837.
* 2. Упоредити: Тих. Р. Борђевић, Из Србије кнеза Милоша. Културне при
анке од 1815. до 1839 године. Београд 1922, 137 (Борђевић погрешно наводи
годину 1838; треба 1837). — Видети и код: Стојан Новаковић, Српска библио
графија за новију књижевност 1741—1867. У Бијограду 1869, 202 (под ред., бр.:
1008).
3. М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијеza
доба, Београд 1888, 588—589.
* Bидети: Голубица с цветом књажества српскога, 1. У Београду 1839,
112–120, 233—249. — Голубица..., II. У Београду 1840, 41—49, 213-237, итд.
Радишић је штампао преводе са грчког и у алманаху Ураниа, за 1838. год.
285
ГЛИКЕРИЈА ВУРИ

који су објавиле „Српске Новине”, његов преводилачки рад са грч

ког језика такође је био наглашен. То је било званично признање
српске владе за његов патриотски и друштвени рад, посебно на уна
пређењу српске књижевности и културе“
В. Радишић је научио грчки језик у Земуну, а у Београду је
у гимназији био професор грчког језика. Као предметни наставник
он је, за своје ђаке, спремио и штампао уџбеник грчког језика. Та
књига је данас реткост и представља библиографски раритет. Слабо
се спомиње и у српској књижевности, а у грчкој није уопште поз
ната, мада је један од првих уџбеника грчког језика штампан у ино
странству, после ослобођења Грчке од турске власти. В. Радишић
и његова књига заслужују пажњу историчара, тј. заслужују да се
размотре са становишта културне историје. Јер она је, истовремено,
важна и као докуменат о сарадњи две тек ослобођене и осамоста
љене државе: кнез-Милошеве Србије и Краљевине Грчке.“
Уџбеник по обиму обухвата 180 страна. Састављен је из пред
говора, грчких текстова и речника грчког и српског језика, напи
сана је на новогрчком језику идиоматском димотиком. То значи
да се тежило да савремени грчки говорни језик постане ближи срп
ском читаоцу и да се учини приступачним. (Димотика се разликује
од катаревусе, која је представљала „учени“ језик и била компли
кованија у граматици, синтакси и ортографији. Са практичног гле
дишта, она није била говорни језик тј. била је непогодна за друш
твени саобраћај, а нарочито је тешка била за странце који су хте
ли да се упознају са језиком, историјом и културом грчког народа
из времена српских устанака и грчке борбе против Турака (епана
стасис).
У предговору (1. стр.). Радишић подвлачи ову мисао доситеја
Обрадовића: „ови ми е језик (Елински, Грчки) од младости мио, и
рад би, да се млогими од наши младича смили".“
Основни део књиге су текстови (4–104 стp.), и они представ
љају избор из дела разних старогрчких писаца: Диогена Лаертија,
Елијана, Плутарха, Есхиба. Осим тога Радишић је донео и два пре
вода, одломка из Доситеја Обрадовића” и Јована Стејића“. Тиме је
Str. новине за 1843. У Београду. Na 102.
* Мита Петровић, Финансије и установе обновљене Србије до 1842, I.
Београд 1901, 843.
* После његове смрти друштво Србске Словесности издало је Радиши
ћев превод књиге: Ксенофонтове знаменитости или Ксенофонтом запамћене
Сократове науке. Преведене с елинског на србски језик. У Београду, 1853, 89,
180. — Видети: Ст. Новаковић, Српска библиографија, 351 (под ред. бр. 1862).
* Из наровоученија треће басне (Лав и лисица) од Доситеја обрадовића:
„... ови ми је језик од младости мио, и рад би да се многима од наших мла
је }}“: -", — дела Доситеја Обрадовића. Пето, државно издање. Београд
* Грчки превод Доситејевог текста преузет је из дела: Совјети здраваго
разума. Трактат: О љубови. – Дела доситеја ббрадовића, 98–101.
* Грчки превод Стајићевог текста преузет је из дела: Сабор истине и
науке (Забаве за разум и срце, III књига). — Видети: Скупљени списи дра
Јована Стејића, други део. Панчево (18 . .), 3-12.
286
 први уџБЕНИК ГРЧКОГ ЈЕЗИКА у СРБИЈИ

хтео да покаже како се са српског може превести на грчки језик.

Његовим ђацима је то користило јер су могли да упореде његове
грчке преводе са српским текстовима Д. Обрадовића и Ј. Стејића.
Што се тиче композиције и концепције Радишићеве књиге, мо
же да се каже да су оне и занимљиве и успеле. Треба имати на уму
да је то био ушбеник, и то први у ослобођеној Србији, где је због
робовања под Турцима било мало писмених и образованих.
Радишић је о томе сигурно водио рачуна, и то се види из стру
ктуре његове књиге, из избора писаца и њихових текстова. Милен
Николић, који је проучавао историјат Крагујевачке гимназије, до
бро је уочио значај Радишићевог уџбеника грчког језика. Он је при
казао и садржину уџбеника, који је био подељен „на девет делова,
не рачунајући ту азбуку напред”. Садржина књиге била је по гла
вама следећа: „У првом делу су вежбања, а у другом „смесице".
Трећи део чине краће мудре изреке разних грчких философа: Со
пона, Сократа, Платона, Диогена, Зенона, Клеанта, Демостена и
других. У четвртом делу налазе се причице из историје, а у петом
животописи и изреке великих људи по Плутарху. У шестом делу на
лази се извод из Сократове философије „О врлини”. Седми део но
си назив „О Богу”. Осми део има наслов „О љубави”. У њему се на
лази преведен чланак истог имена из књиге „Совјети здравог разу
ма” „свештеника и одличног филозофа Доситеја Обрадовића”, како
каже Радишић на том месту. Последњи, девети део чине стихови пе
сника Георгија Сакеларија“. М. Николић је добро интерпретирао
Радишића, који је покушавао да за термин Србија, за грчко слово
„Бета", тј. „р. " да нарочити знак како би се фонетски термин Ср
бија што адекватније изговарао према фонетским особинама срп
ског језика!“
Радишићев ушбеник грчког језика за српске ђаке, заиста је
био и смео и добар покушај. Новогрчки језик тада још није био
сасвим изграђен за књижевну употребу, па је зато Радишићев по
духват био утолико више за похвалу. Он је, свакако, имао на уму
основне педагошке захтеве, који су се тражили од једног школ
ског уџбеника, а то је — да су штива јасна, поучна, занимљива и
да имају одређени васпитни циљ. А да се то постигне, требало је
имати велику културу и широко познавање грчке прошлости. Затим
је требало показати пуни смисао за оно што је најбоље карактери
сало стару грчку књижевност, науку, филозофију и културу уоп
ште. Требало је не само младе Србе, у првом реду ђаке гимназије,
научити грчком језику, већ и упознати их са културно-књижевним
вредностима Грчке. Осим тога, грчки језик је имао и практичне
вредности: као језик употребљавао се у трговачком саобраћају на
Балканском полуострву." (Грчки језик био је и језик православне
* Bидети: Споменина Мутике гимназије у Крагујевцу 1833–1933. Крагу
јевац 1934, 230/15.
* Грчки језик предавао се у грчким школама у Србији за време кнеза
Милоша: Неготину, Шапцу, Смедереву и у Београду. – Тих. Бо Ri. нав,
д., 107–108. – Видети и посебан рад: Анастасија папахристу, Грчке иколе
у рата, у XIX веку. – Настава и васпитање, ХIX, 3, Београд 1970, 354–
287
гликовРијА. Вуви

цркве, а у многим крајевима Балкана, и ван грчких области, нас

тавни језик у школама). За Србе могао је да има још један значај,
који је у кнез-Милошево време долазио до изражаја: језик у дип
ломатској преписци са Портом и у усменом излагању српских де
путација на Порти у Цариграду.
Но, мени се чини да су била најважнија два разлога: прво, об
разовни и други (мање значајан) практични (због трговине). Ради
шићеву књигу ћу посматрати са првог становишта, јер она је, по
свему, имала најпре карактер школске књиге. Значи, њен циљ је
био образовање и упознавање са грчким језиком, који се, са латин
ким, у то време важио као језик старе културе, науке, филозофије,
етике, историје и других области интелектуалног и уметничког ра
да. Треба се подсетити да је грчки, као и латински, био у наставном
програму чувене Велике српске православне гимназије у Сремским
Карловцима, и да је много српских писаца у ХVIII и почетком XIX
века, код Срба и у Аустрији, било образовано у овој класичној гим
назији.
Анализа изабраних текстова у Радишићевој књизи показује
ове елементе и ове тематске наслове. Од старогрчких писаца он је
изабрао оне текстове, одломке из њихових дела, који су имали вас
питни (едукативни) и морални (етички) значај, а то је — да утичу
на младе ђачке душе и њихове нарави у позитивном смислу, да им,
поред знања о познавању старих Грка, донесу и погледе о улози
човека у друштву, и, нарочито, о самоваспитању личности, тј. о
стварању позитивних карактера. Зато је избор наслова, односно са
држаја, такав: о врлини, о пријатељству, о доброј нарави, о љуба
ви, о истини итд.
То је било основно у концепцији књиге. В. Радишића. А да
то постигне, он је одабрао најбоље старогрчке писце, познате фило
зофе и моралисте. Мени се чини, ако је радио у ту сврху, да је ус
пео да изабере најлепше и најимпресивније примере. Значи, из ба
штине историје и културе грчког народа он је комбиновао за своје
ђаке, лепо и корисно – образовне и васпитне примене. Хтео је да
грчки језик учини привлачним својим ђацима кроз избор лепих и
интересантнијих текстова. Иако су то кратки извори, ексцерпти,
примери из његове читанке су целине за себе: оне исказују једну
мисао или изражавају једно осећање – дужности, љубави, пожрт
вовања, одговорности (пре света, моралне). То су често тmaxime,
афоризми (слично као што су у српској народној култури и књи
жевности чувене српске народне пословице, језгровите, умне и по
учне).
Без сумње, Радишић је био и добар познавалац своје струке —
старог и новог језика и целокупне грчке књижевности.“ Али исто
- * Пре нитампања рукопис В. Радишића ишао је на рецензију. Рецензент
је био и учитељ грчке школе у Београду и инспектор Књажеске типографије
Јаков Јакшић, који је познавао грчки језик. У писму кнеза Милоша јакши
ћу пише: „... што за ноправљање наиђу, да поправе, и што за избацивање
буде, да избаце, и ако што буде за додавање, да додају...“. Милош је писао
288
 РВИ уЕЕНИК Грчког ЈЕЗИКА у СрFИЈИ

тако он се у овој својој књизи показује и као добар педагог, и као

добар методичар. Добар педагог зато што је учинио, заиста, добар
избор поучних текстова за формирање и развитак младих каракте
ра. А добар методичар зато што је своју књигу написао тако да се
грчки језик може научити поступно и лако, и кроз занимљиве тек
стове, који су привлачили пажњу ђака за штиво, његов садржај и
његов смисао“ (В. Радишић је, свакако, у усменој речи, објашње
њима, олакшавао упућивање ђака у суштину и проблеме грчког је
зика).
Осим образовног и васпитног заначаја, мислим да је књига В.
Радишића интересантна због још једог момента. Она је ширењем
грчког језика међу Србе ширила — иако на посредан начин — и
пријатељство према савременим Грцима, грчкој држави и грчкој са
временој историји. За то су постојали очевидни разлози: политич
ки односи према Турској и ослобођење српског и грчког народа
од турске управе. Ако је то било тако, онда је Радишић, као добар
српски патриота (који је народним пословима одлазио и у Цари
град, престоницу Турског царства), са своје стране, хтео да лите
рарним — књижевним путем допринесе политичкој идеји о сарад
њи између Србије и Грчке. Можда је, у овом смислу, подстрек Ра
дишићу био и један догађај од крупне политичке важности: грчки
краљ Отон био је одликовао српског кнеза Милоша орденом Спа
ситеља (Сотироc)“ зато што је помагао Грке за време устанка и
откупљивао Грке робове и заробљенике од Турака“ Без обзира и
на ову могућност инспирације, грчка читанка В. Радишића имала
је, иако посредно, и известан политички, односно културно-полити
чки значај у односима грчког и српског народа и њихових култур
них стремљења у оно време“
У књизи В. Радишића, трећи део, Речник, такође представља
добар резултат његовог рада на увођењу грчког језика у српску
школу. Он представља, колико сам позвана да о овоме изнесем сво
је мишљење, добар лексички покушај. Речи су коректно нексико
лопки и графички означене, а српска значења – преводи адекватни
су са грчким значењем. Као познати преводилац, нарочито Анакpe
она и Кораиса, чини ми се, Радишић је добро познавао и етимоло
овако 28. јула 1837. године. Књига се појавила исте године, што значи да су
је рецензенти брзо препоручили за штампање. – Архив Србије. Фонд: Кне.
жева Канцеларија. Школа — КК — хххvПII, 156.
* На полугођу школска комисија је оценила као добар успех ђака у
знању грчког језика: „... испит нак из грчког језика . . . на обите заповољ
ство добро изишо...” — АС, КК — хххviti, 149 (Ni 722) А од 20 марта 1837.
1966 двладимир Стојанчевић, Милош Обреновић и његово доба. Београд
, 351.

15. Видети: Владимир Стојанчевић, Оскупљивање робља у Србији за вре

ме кнеза Милоша. — Зборник радова Музеја Првог српског устанка, ПI. Бео
град 1960, 98–101. – Упоредити: Фtovi, rig. Neočets, 3. IX. 1972. 1, Mera rix xaraorpo
фiv. roč. 1922 Na ovaaiou azћ:3ot &хејоčvro ori; 2. sp3.x.
16. У књизи. Владан Борђевић, Грчка: и српска просвета (посебна изда
ња Српске Краљевске Академије, Филозофски и Филолошки Списи, VI) Бео
aд(оша,
1896, о предавању грчког језика у гимназији у Србији за време кнеза
289
гликEPИЈА ВУРИ

rију новогрчког језика и сигурно тумачио смисао грчких речи. При

томе треба имати, наравно, на уму и сврху књиге – уџбеник грчког
језика за странце, у овом случају за Србе.
Тако сагледана, Радишићева књига и сада има не само лепу
оцену као културно-историјски докуменат од пре скоро једног и по
века. Она и сада, уз неке критичке напомене, може да послужи као
почетница за лаичко учење грчког језика. (Данас још увек на срп
скохрватском језику нема уџбеника новогрчког језика).
општи утисак који књига В. Радишића, као уџбеник и као де
ло књижевне продукције у Србији за време кнеза Милоша, оставља
на културног историчара јесте по моме мишљењу, врло добар. То
је била књига која је за своје време, свакако, била добар пример
како је требало саставити наставни приручник, када је у питању
грчки језик. очевидно је да је, уз могуће суптилније филолошко
-лингвистичке критичке примедбе академске природе, Радишић био
у великој мери стручан за посао који је преузео на себе, и да је
дао не само добру, већ и једну корисну књигу. Савременин ђаци
су јој сигурно много дуговали пошто их је увела у познавање грчког
језика, а свакако и други учени Србиписци, који су се, преко
ње, хтели упознати ако не са књижевношћу и културом грчког на
рода, а оно да бар прате савремена збивања из грчке историје, по
грчким писаним изворима, грчкој штампи, брошурама и сл.
Радишићев подухват да напише уџбеник грчког језика био је
у толико више за признање, што је он дао добру и солидну школ
ску књигу, онда када и у самој Грчкој још нису биле утврђене
књижевне норме за новогрчки језик.
У вези са Радишићевом књигом постављају се два следећа пи
тања: 1) ко му је био узор за примере говорног, односно писаног
језика? и 2) да ли је, евентуално имао сличан узор на грчком, или
можда на руском језику? Та два питања би требало детаљније раз
мотрити, ако треба да се дâ потпуна карактеристика и сасвим тачан
суд о Радишићу као писцу ушбеника грчког језика за српске шко
ле“ Ја претпостављам да је он имао пред очима не само књижевне
примере старогрчких писаца већ и говорни језик — димотика —
грчких (и цинцарских) досељеника у Србији, у Београду, а нарочито
— подвлачим – Грка житеља његовог родног града Земуна. Грка
у Земуну било је релативно доста, и то угледних и по економској
моћи и по образовању. Њих је било из свих крајева Јеладе, а нај
више из Епира, Тесалије и јужних крајева Македоније, затим из
Сереза и Солуна. Као дете Радишић је имао прилике да чује и учи
народни језик, а затим у школи да се упозна добро и са књижевним
језиком – катаревусом. Како не постоји, ни у српској ни у грчкој
историографији научна расправа или студија о Грцима у Земуну и
у Београду, то сам у немогућности да засад ближе одредим и ло
калну (или провинцијалну) идиоматику, посебно лексику (одн, њене
облике и варијанте грчког језика Грка Земунаца, који су највише
утицали на Радишића). У вези са тим је и питање; које је прируч
никеуџбенике и друге грчке књиге, или грчко-немачки одн. грчко

poО
 пPви уџБЕНИК ГРqког ЈЕЗИКА у СРБИЈИ

-руске (немачко-грчке, одн. руско-грчке) књиге имао Радишић при

руци када је писао своју књигу? Његови биографи, а нарочито М.
Милићевић, истичу да је своју личну библиотеку поклонио библио
теци лицеја (после велика школа, а још касније поч. ХХ века Уни
верзитет).“ Али за време првог светског рата Београд је био бом
бардован, а универзитетска библиотека једним делом оштећена.“
(Од Југословенских колега-историчара сазнала сам да је данас теш
ко утврдити какав је био инвентар књига које је поклонио Радишић
Лицеју.)
Следеће питање које треба решити јесте: да се истражи које
је уџбенике за грчки језик употребљавала Карловачка гимназија,
или из којих се наставних књига, уопште, учио грчки језик међу
Србима и другим народностима у Аустрији у првој половини XIX
века. Али то је проблем за себе, који тражи посебна, компаративна,
а уз то и филолошка стручна изучавања. Изван овога, за грчку исто
риографију и културну историју од значаја је, по могућству, виде
ти да ли је, можда, Радишић имао свој узор међу грчким уџбени
цима између 1830. и 1837. године.
Вукашин Радишић је, и због својих превода старогрчких пес
ника у „Голубици” и „Уранији” (преводио је и у прози)“ и наро
чито због своје грчке читанке заслужан да га назовемо иницијато
ром у изучавању и популарисању грчког језика и грчке културе у
Србији пре 1840 roдине (до краја кнез Милошеве владе) и првим и,
за време, најбољим хеленистом код српског народа после ос
лобођења од турске власти у првом и другом устанку.
Овај мој скромни прилог треба да отргне од заборава овог пио
нира на стварању културно-књижевних веза између Грка и Срба у
првој половини XIX века; пре Јована Стерије Поповића“ Вукашин
Радишић треба да има што исцрпнију и потпунију студију о раду
на превођењу грчких књижевника на српски језик и на популари
сању грчког језика у Србији одмах после ослобођења од Турака.
Гликерија ВуPи

* Кад се издају критичка издања књиra на грчком језику, која су штам

пана у иностранству (изван Грчке), ова Радишићева књига заслужује да се
њени текстови упореде са оригиналима старогрчких писаца.
* М. Б. Милићевић, нав. д., 589.
* Сто година Филозофског факултета. Београд 1968, 88.
29. Ја спремам посебан рад о преводима старогрчких песника на српски
језик од Вукашина Радишића.
* О једној рукописној збирци песама Јована Стерије Поповића, која
је написана на грчком језику, поднео је реферат 8. XI 1976. године на Симпо
зијуму у Кавали, (који су приредили Балканолошки институт у Солуну и Бал
канолошки институт у граду) Л. Вранусис. — Вукашин Радишић, међу
тим, пре Стерије питампао је преводе грчких песника на српски језик.

291
 ЧЕРЊАЈЕВ О СРПСКО-ТУРСКОМ РАТУ 1876. ГОДИНЕ

Пошто су српско-руске снаге биле дефинитивно потучене у би

ци код Буниса (од 17—29. октобра 1876), генерал М. Г. Черњајев,
руски витез луталица и командант српске Источне армије, покушао
је да објасни пораз словенског крсташког рата и да се оправда
пред критикама које су му биле упућене из Србије и Русије. Иза
брао сам три необјављене, али значајне изјаве Черњајева с краја
1876. године које осветљавају његов став према владама Србије и
Русије, народу и институцијама.“
Пред свој полазак из Београда у Беч 29. 11. 1876 (по новом ка
лендару), наводно на хитан позив свог пријатеља и колеге пансла
висте Ивана С. Аксакова, Черњajeв је написао молбу Александру II
цару Русије. Не осврћући се на савет Аксакова да од цара понизно
затражи опроштај , покушао је да на себи својствен честит начин
оправда своје акције у Србији:
Када је Србија подигла барјак независности Јужних Словена, доспевши
по границе преко којих њен даљи опсанак под муслиманском управом није
могао да се одржи а да не дође до њене потпуне моралне пронасти, одлу
чио сам да се потпуно посветим тој хришћанској хуманитарној ствари. Чвр
сто сам веровао да је Вас, мог суверена, после великог дела, као што је ос
лобођење милиона поданика, провиђење изабрало да испуни завет својих
царских предака, тј. да ослободи ропства оне народе који су повезани вером
и крвљу са Вашим народом. Схватио сам да Ваша царска одлука не може
тако брзо да уследи, те да би се мој скроман задатак састојао само у задр
жавању притиска муслиманских снага на земљу која ми је поверила одбрану
док се не чује Ванка царска реч.
Ни победе ни славу нисам тражио ставивши се на чело мирољубивих
ратара, који су се дигли на оружје против тридесет пута јачег непријатеља?
Када је мала Србија објавила рат турском царству мало је било људи који
њен опстанак нису бројали на сате, сећајући се како је у току само неко

- Више о Черњајеву в. Ђ. Mackenzie. The Lion of Tashkent, The Career

of General M. G. Cherniaev (Athens, Georgia, 1974).
* Государственнии исторически и музеја (Москва) (У даљем тексту гим)
еп, хр. 42. Аксаков Черњајеву, новембар f—3713-14, 1876.
* Типично претеривање од стране Черњајева. Турци су били бројно ја
чи од Срба, али никад више од 4:1

293
дЕЈВид МЕКЕНЗИ

лико недеља била решена судбина и прворазредних сила од стране исто тако
јаког непријатеља.“
Господару, ја сам чврсто веровао у Вашу судбину и та вера нас је
спасла. Усамљена Србија, одсечена од целог света оштром блокадом, четири
месеца је водила битку против целог муслиманског света.“ Из дана у дан та
битка је постајала све тежа пошто су хиљаде муслимана са три континента
похитали да помогну својој браћи по вери, док су хришћани остали индифе
рентни према овој неједнакој борби. Руски крсташи, 640 официра и 1806 вој
ника, који су овде пристизали само у десетинама, укључујући се у народну
војску којом сам ја командовао од почетка рата, нису могли да превагну у
односу снага у рату.
Српски народ, упутивши братском северу поглед пун преклињања за
помоћ, која није стизала, погнуо је своју главу, а све моје наде да се катас
трофа може избећи, зависиле су од кратког примирја које је прошло одмах
пошто смо били савладани страховитом супериорношћу непријатељских сна
га. Пре освајања Буниса на Морави је било концентрисано 104.000 турских
војника, наоружаних са 250 Крупових топова и опсадним оружјем, којима смо
ми могли да се супротставимо само са 28.000 људи и 120 топова.
Пошто сам извршио свој скромни задатак, дозволите ми, Господару,
да Вас известим о садашњој ситуацији у овој земљи, везаној за нас, која
од Вас очекује свој спас од непријатеља споља и унутрашњег нереда. Србија
је исцрпљена од претераног напора у овој неједнакој борби. Књажевачки,
алексиначки и зајечарски крај претворени су у пустош. Становништво је, на
пример, Бугари, побегло пред турским дивљаштвом: 200 000–300 000 особа
је укупно побегло у суседне крајеве, и ове зиме ће углавном остати без крова.
Њихова стока, која им представља једину храну, нестаје, а исхрана ових
патника пашће искључиво на становништво региона далеко од бојног поља.
Државна благајна је потпуно истрошена. Али упркос свог тешког стања, убе
ђен сам да би српски народ на само једну Вашу реч у оквиру својих могућ
ности учинио и последњи напор да учествује у постизању циља који је пред
Вас поставило провиђење, и да уз Ваше мудро руководство крене у нов
живот.

Ваш одани слуга,

Михаил Черњајев,
генерал-мајор у пензији.5

Александар II је прокоментарисао ово писмо следећим речи

ма: „Чији верни поданик? Краља Србије?“ У исто време министар
рата Д. А, Миљутин се питао: „Како може Черњajeв себи да узима
право да говори у име српског народа?”
3. Ово се очигледно односи на брз пораз Аустрије 1866. и Француске
1870. у борби са Пруском.
* Огдел рукописеи библиотеки Салтикова-Шедpина (Лењинград, Списи
Аксакова, ед. хр. 613, Черњajeвљева петиција Александру II (Београд) новем
бар 17/29, 1876, скица.
5. Особље прибавлeни и к описанико руско-турецкои воини 1877-78. . . (Ст.
Петерсбург, 1899-1903) Na 1, стр. 70–72.
294
 ЧЕРЊАЈЕВ О СРпско-турском РАту.

Ускоро после тога Черњajeв је отишао у Беч, којом приликом

је написао опширан меморандум о српско-турском рату и његовом
исходу с критичким освртом на институције у Србији. Он почиње
анализом прилика у Србији за које сматра да су довеле до рата:
„Овај српско-турски рат није био игра случаја. Он није последица на
ционалног покрета у борби за добро угњетене браће, нити је резултат поли
тичких догађаја; он је нужан излаз за земљу заустављену у свом развоју
ненормалним условима друштвеног живота. Овај рат је био битан и срећан
излаз из немогуће ситуације. Да није дошло до њега, дошло би до неслоге
и сукоба, династичких и владиних сукоба. Узроке за овако тужну ситуацију
у Србији треба тражити не у основним карактеристикама народа, већ у изу
зетним околностима под којима се стварао његов живот: с једне стране, више
од четири стотине година турског јарма, а са друге — близина западне Ев
iporte. Нема потребе да се описује турски јарам — његов корумптивни вид је
добро познат. Притисак западноевропских идеја, толико различитих и прена
гљених за Србију, и није могао да се сукоби са одговарајућом опозицијом
у народу који још није развио независан живот. Најбољи доказ нетипичног
и безопасног утицаја западне Европе је постојеће уређење земље које је пот
пуно страно њеном духу. Овде мислим на Скупштину. Ова институција, коју
садашња интелигенција тако ватрено подржава, не може да се сматра пред
ставником жеља и тежњи земље. Народ не зна и не жели да се упозна са
одлукама ове тзв. представничке институције, и то не без разлога. Какву
улогу има Скупштина у садашњој организацији српског народа? Да одбрани
политичке интересе народа? Они не постоје. Да одбрани или осигура еко
номске интересе? То народу није потребно јер не може да пожели ништа
боље у том правцу. Плаћање безначајног пореза (42 франка годишње по
домаћинству) за иначе изванредну земљу чини да се народ налази у еко
номски веома повољном положају, а кад се узме у обзир његова заосталост,
анатија и лењост — резултати турске владавине — он и не тражи ништа
ново, ваљајући се у својој ускогрудој егоистичној концентрисаности на сопст
вену кућу. Шта представља Скупштина под овим условима? Жалосну копију
западноевропских представничких институција, жалосну комедију.
Чланови овог скупа представника у већини случајева поседују крчме,
и утицајни су људи свог краја као посредници у трговини, продавци добара
и зеленаши. Велики број чланова Скупштине је неписмен, тако да протоколе
гог законодавног тела потписују чланови умакањем прста у мастило и зна
ком којим потписник указује на своје име. Као што је наведено, народ није
заинтересован за оно што се ради у Скупштини; потпуно игнорише њене
одлуке и брине само о једној ствари — да се не повиси порез. Разумљиво
је колико је оваква институција корисна за земљу, служећи као играчка и
слепо оруђе неколико амбициозних интриганата. Скупштином потпуно про
извољно манипулише неколико десетина чланова који живе у Београду. Нај
бољи доказ за ово је чињеница да је Скупштина, изјаснивши се против рата,
неколико дана касније једногласно гласала за рат.
Турски јарам је много и болно утицао на дух народа, ослободивши се
турског јарма без гаранције за сигурност своје породице и поседа, Србин је
потпуно заокупљен својим домом. Овај ускогруди егоистични феномен имао
295
 ДЕЈВИД МЕКЕНЗи

је за последицу да је Србин потпуно изгубио осећање патриотизма не само у

ширем већ и у његовом најужем смислу речи, тзв. »patriotisme de clocher«.
Религиозно осећање народа било је такође угушено турском владавином као
и утицајем католичког и протестантског Запада, тако да недостаје подршка и
са те стране. Данашњи Србин је видно равнодушан према религији. На при
мер, наши добровољци су огорчено отерали Србе и Влахе нашавши их како
су се сместили у цркви и на олтар ставили хлеб.
Као надокнаду за ове мане, Срби имају једну одлику: необичну послуш
ност према ауторитету. Такав је народ, који није желео рат. Чак и пре него
што сам ступио у српску војску ја сам, по жељи кнеза Милана, ишао дуж
границе од Мораве до дунава да упознам терен, утврђења и трупе. По пов
ратку у Београд рекао сам кнезу да сам запањен равнодушношћу народа
према предстојећем рату. Нисам запазио ни најмање ентузијазма код мо
билисане народне војске. Кнез је одговорио: „О рату одлучује интелигенција,
а народ се, нарочито сељаштво, никад не изјашњава у прилог рата.” Напо
менуо сам да у Русији када се реши да се води рат и опште расположење
иде у прилог рата. Циљ рата народ није разумео. Четири месеца водио је
рат под командом у време када су њихове породице биле упропашћене да
јући храну војсци, дајући све што је потребно за армију пошто су се без
редовног система финансирања све потребе надокнађивале опорезивањем.
Упркос овакве ситуације није било случајева отпора према власти.
Да би се употпунила невесела слика националног духа, треба подвући
да Србији недостају способне вође, нарочито војне. Ниједан од војних вођа
није учествовао у операцијама или командовао са више од два батаљона. Са
да је требало да ови команданти воде тридесет до четрдесет батаљона, плус
неколико батерија. Шта више српски официри су имали најпогрешнију мо
гућу концепцију о дисциплини, војној части и другим примарним војним осо
бинама. Без посебне припреме и само са општим образовањем, увучени у
различите политичке свађе и интриге, без чврсте моралне подршке, они не
разликују појам војне дужности и субординације. Војна организација, ус
тановљена у последње време, није успела да пусти корене због потпуно
лажне основе на којој је створена, погоршала је моралне слабости војног
руководства. Није ни чудо што под оваквим условима војне личности у Ср
бији не признају кнеза као врховног вођу, те користећи његову младост,
стварају ситуацију у којој он нема никаквог значаја.“
Као врхунац свега треба истаћи да војни послови нису сасвим одвојени
од општих цивилних, тако да се други министри непрекидно мешају у нај
обичније послове министра рата. Ова абнормална зависност иде тако далеко
да се чак о напредовањима у војсци дискутује у Савету министара под из
говором одобрења повећања трошкова због већих плата. Ово су главне мо
ралне одлике средине у којој је требало водити ову неједнаку борбу.
До сада сам говорио о безусловној послушности Срба да се боре че
тири месеца са непријатељем тридесет пута јачим. И поред те послушности, они
не би наставили ову борбу да њихове наде нису биле упућене ка Русији.
Они су градили своје наде у вези са доласком добровољаца и мојим лично?
То су сматрали уводом у брзу и одлучну помоћ од стране Русије. Вера у
* Ово се односи на кнежеву ограничену моћ коју му даје српски ус
тав из 1869.

296
 чЕРЊАЈЕВ о српско-турском РАТу

ову помоћ их је одржала све до тренутка док сва залиха њихове енергије
и снага духа нису биле исцрпљене. За последњу границу може да се сматра
битка код Алексинца, у којој су Срби стварно показали своју чврстину.“ Али
касније, видећи да помоћ не долази и губећи из дана у дан наду да ће по
дршка стићи на време, не видећи успешан заврпетак ове неједнаке борбе,
њихова ранија енергија претворила се у апатичну послушност.
Када сам схватио овај пад морала, почео сам да инсистирам на двоме
сечном примирју, како бих пружио народу прилику да се поврати н реор
ганизује. Међутим, у томе нисам успео.“ Европу је завела турска дипломатија,
нулећи услове који су давали предност Турцима на уштрб Срба.
Ускоро после тога, на пад морала је утицало хладно време и недоста
нак топле одеће. До деморалисања је дошло у редовима војника и официра,
а код ових других и из других разлога. Због већ наведених недостатака срп
ских официра, команда је постепено прелазила у руске руке. Ово и интри
гантски дух, тако типичан за српску војну класу, изазвали су завист и раз
вили осећање повређеног поноса. Посебно је то погодило пуковника Нико
пића.“ Иако особа без способности, у некој другој армији једва да би пос
тао командант батаљона, овај човек није могао да заборави чињеницу да је
због датих околности средиште важности прешло на активну армију. Нико
нићев долазак у Делиград (када је дошао да са мном води преговоре) ука
зује на нагло окретање српских официра против руских.
Од овог времена развила се пропаганда српских официра међу војни
цима по којој је Европа „одлучила да се status quo не промени без обзира
на то да ли ће Срби да освоје Цариград или да Турци узму Београд”. Ова ме
агитација натерала да, у знак протеста, помогнем да дође до проглашења кра
љевства.“ Разлози који су ме на ово навели били су следећи: 1) да се чује
протест из земље која је поднела толике жртве због познатог status quo-а који
је угрожава; 2) да се пред наоружан народ постави један циљ који би му
објаснио већ учињене жртве и напоре; 3) да се уздигне династија кнеза Об
реновића до те висине како би се пресекле везе са мучном прошлошћу и
једном заувек уништили покушаји Карађорђевића, које је подржавала Аус
трија, и 4) да се убрза одлука Русије, утолико пре што је ова борба за Ср
бију постала немогућа. Ово проглашење, које је руска влада оштро одбила,
натерало је кнеза Милана и његову владу да га пригуше путем полицијског

7 Черњajeв је стигао у Београд у другој половини априла 1876. пошто је

тајно напустио Русију, без дозволе било цара било министра рата.
* Битком код Алексинца (од 20. до 25. августа по новом календару) обе
пежен је пораз турског напада на висовима Шуматовца.
* Наизменични покушаји Срба да закључе примирје уз помоћ европских
сила наставили су се од августа до краја октобра 1876. г. Черњajeвљево миш
њење о примирју кретало се зависно од непосредне војне ситуације. Вид.
The Serbs and Rassian Pan-Slavism, p. 126.
* Тихомир Николић, Министар рата. Према најновијим српским и 3,
ским изворима он је био способан, поштен, одан човек и припремио је Ср
бију за рат. Вид. The Serbes. ... pp. 136, 141—142.
и до проглашења је дошло 15. септембра (по новом), види тне шот of
Tashkent, pp. 148.

297
 и - - -
1 & c a. р
2 и - а ев гапо
дEJвид мнкЕнзи

притиска из Исто тако оно је наишло на опозицију код српске владе, пошто
се она плашила да ће јачањем кнеза изгубити своју премоћ.
Потпуно је немогуће водити апстрактну дискусију о стратешким и так
тичким операцијама у овом походу (не узимајући у обзир изузетне околности,
као и квалитет трупа са којима се располагало). Споредне околности, које
не постоје ни у једној другој армији, станно су играле главну улогу на те
разијама војног одлучивања. Ове околности које наводе на промене у нор
малном вођењу рата биле су двоструке: 1) Непријатељев метод ратовања,
који је обично укључивао разарање и спаљивање свега на окупираној тери
торији и, без разлике на године и пол, уништавање народа неспособног да
побегне на време. Овај метод непријатеља натерао је на одбрану свако село,
сваки комад земље који његови становници још нису напустили; према то
ме, одбрамбене линије апсорбовале су насразмеран број трупа. Састав војске
ме је често присиљавао да браним оне положаје који су с војне тачке гле
дишта од трећеразредног значаја... На крају, упркос поверења у мене као
у Руса, од кога Србија очекује свој спас, ја сам ипак странац који чак ни
њихов језик не познаје.
о искључиво војним квалитетима војске, или, боље речено, о десети
нама хиљада поше наоружаних сељака, директно одвојених од плуга, овде
нећу да говорим јер су они добро познати. Под таквим условима, рат је тре
бало водити настављајући га. Од нашег војног представника стизале су из
Цариграда следеће вести: „Ако издржите јои месец дана, Турци су готови.
РЊихове резерве су исцрпене. Поред 4000 људи послатих у Видин они не могу
више никог да пошаљу у војску”. После овог обавештења ми смо издражали
још два месеца. Неколико дана пре пада Буниса примили смо телеграм
следеће садржине: „Издржите још један месец“, на што је било додато „ствар
ће сигурно тријумфовати.“ Да је успех рата зависио само од наређења, а
не и од опште ситуације, тада би свакако српска народна војска наставила
да се бори. У Србији није било вођа који су разумели народни морал и ма
теријалну снагу, а ни у Русији није било разумевања, тако да је абнормално
развлачење српских снага до крајњих граница било примљено као природно.
Зато је окупација Буниса проузрокована тако неочекивано поражавајући
утисак. Јавно мњење у Русији било је веома снажно у подршци српске ства
pи, што је изузетак у последњих хиљаду година. Али који су били резултати
тог покрета? Два милиона рубаља и 2640 добровољаца нису имали никакву
одлућујућу тежину на ратним теразијама, док је немогућност да се рат са
Турском настави из месеца у месец постајала јаснија како главним вођама“
Тако и Масама.

Да је ултиматум,“ који је довео до примирја, послат одмах после битке

код Алексинца, Русија би уживала висок престиж код Срба. Поверење у њу
не би било пољуљано, а сама Србија би нашла изворе да, сразмерно својим
.. * Не само руска влада већ и већина руских новина осудила је Черња
јева за учествовање у проглашењу краљевства, као што су то учиниле и ев
ропске силе. Кнез Милан, препустивши Черњајеву команду, уверавао је си
Ле да он не би прихватио понуђену му краљевску титулу.
13. Вероватно Черњајев и кнез Милан.
* Руски ултиматум, предат Порти 30. октобра (по новом календару),
захтевао је да Турци одмах зауставе своје напредовање у Србији; Порта је
то одмах прихватила и прекинула непријатељства.

298
 ЧЕРЊАЈЕВ о српско-турском РАТУ

могућностима, учествује у кампањи. У садашњем тренутку, после толиких

моралних и материјалних напора, Србија може да се сматра сломљеном. Без
највеће помоћи, како моралне тако и материјалне, коју је могла да добије
од Русије, Србија није способна да пружи било отпор било сарадњу. Понављам
без највеће помоћи човек на њу не може да рачуна.“
Треба да кажем још неколико речи о мом моралном положају у Србији.
Навео сам земљу да до максимума напрегне своје снаге. Неподржан на вре
ме, немам право да и даље рачунам на свој престиж у Србији, нарочито по
што је поверење у мене знатно поткопано забраном мог повратка у Русију,“
што је било протумачено као неодобравање, те сам после Буниса морао да
напустим земљу, не чекајући крај примирја.
Мој положај је био нарочито тежак у почетку, пошто ми српска влада,
занесена националним поносом, није поверила своје војне изворе, већ само
једну њихову четвртину и пrтаб официра, који нису никада видели праву
битку, већ су од самог почетка рата говорили о немогућности настављања
битке. После нашег успеха код Бабине главе“ пуковник Хорватовић ме је у
име свих официра замолио да обавестим кнеза Милана да не можемо да
наставимо битку. У то време стигло је само неколико руских официра. Сти
најем околности команда над готово свим српским снагама дошла је у моје
руке, али ми је предата тек онда кад је непријатељ, толико ојачао да је
борба постала немогућа.“
У садашњем тренутку било би погрешно рачунати на било какву по
моћ од стране Срибје или чак на могућност њене одбране од коначног тур
ског освајања, сем ако помоћ у новцу и трупама не дође на време. Чак је
и српска влада беспомоћна да сакупи било какву силу способну да спречи
Турке да коначно не разоре земљу. Сада је већ касно да се пружи помоћ
која би помогла, пошто до краја примирја преостају три недеље, а у Србији
нема залиха одеће и оружја. Сувише је касно да се наручи одећа за зимску
кампању. Дивизија пуковника Мезенинова (4000 добровољаца, састављена од
свих словенских народа) не може сама да одбрани Србију. Не знајући будући
план операција наше армије, а узимајући у обзир само њену величину, смат
рам да квалитет мобилисаних трупа не одговара. Претпостављам да се очеки
вани резултати неће постићи ако исход рата не одлучи снажан удар, који би
требало да траје кратко као 1866. године.“ Осећам да предстојећи поход, како
бисмо могли да дејствујемо на основу свршеног чина, мора да у року од јед
ног месеца истера Турке са Балкана. Због тога сматрам да је величина наше
армије недовољна. Потребна је армија од 300.000 људи која би, због неис
куства војника и официра, требало да савлада непријатеља већ очврслог у

* Ово се односи на могућу српску помоћ Русији приликом руско-тур

ског рата.
18. Руска влада је издала ову забрану у новембру 1876, али је опозвала
у априлу 1877. када је Черњајеву било дозвољено да се врати.
Снаге
“ логорапод команд омЧерњаје ва су у јулупоред истерал Турке
е границеиз
1876.саме турске
њиховог на Бабиној глави, који се налазио .
* Пошто су приликом турске контраофанзиве били освојени Зајечар и
Књажевац, кнез Милан је почетком августа овластио Черњајева да преузме
команду над тимочким трупама и вратио се у Београд.
* Ово се односи на брзу победу Пруске над Аустријом.

299
двлвид мвквнзи

борби, бројчано јачег, и који, са своје стране, поседује низ тврђава. пред
ност терена и необичну чврстину иза утврђења.“
Са овим бројем трупа било би могуће одвојити знатан број људи за
помоћне операције против Софије. Стратешке предности тога су: 1) операције
би се водиле у земљи, мада исцрпљеној, али ипак пријатељској; 2) то би отce
кло Босну, Херцеговину и Албанију од осталог дела Турске, што би омогу
ћило народу из тих крајева да учествују у борби; 3) омогућило би везу са
црногорском армијом. Ове предности су већ биле оцењене од стране наших
команданата, укључујући ту и Дибичаја. Сматрао сам својом дужношћу да
ово мишљење изнесем кнезу Александру Михаиловићу,“ пошто се сматрам
једним од главних организатора скорашњег руско-турског рата. Због својих
патриотских осећања, лично сам веома заинтересован за успешан исход ствари
коју сам ја започео. Још једном понављам да је потребно, да би се Србија
спасла од потпуног уништења, продужити примирје још месец дана, како би
помоћ у јединицама, новцу и залихама стигла на време.“

Од стране руске амбасаде у Бечу Черњajeв је 11. 12. 1876. био

обавештен да главни командант руских снага на Балкану велики
кнез Николај Николајевић жели да разговара са њим у Кишиње
ву. Док је био у Кишињеву, он је упутио писмо адресирано на А.
И. Васиљчикова и грофа И. И. Воронцов-Дашкова, у коме се
говори о неприликама српских и руских добровољаца, као и о
неопходности продужетка српско-турског примирја.
„У телеграму који сам послао 9. 12“ ја сам довољно указао на садаш
њу ситуацију, тако да могу да се одмах предузму мере у погледу доброво
љаца који остају у Србији, ако не дође до продужетка примирја. Дозволите
да то детаљније објасним,
Србија је дословно била сломљена: њене моралне и материјалне снаге
биле су толико преоптерећене у неједнакој борби да сама земља, без знатне
помоћи у људству и новцу, не може да се одбрани од Турака. Народно пове
рење у Русију било је пољуљано неблаговременим примирјем. Срби отворено
кажу: „Зашто цар није раније зауставио Турке." Мислим да ће народ у слу
чају да Турци продру у унутрашњост земље, њих пре покорно да прими него
што ће да се одлучи да им пружи отпор. У овом тренутку у Србији не пос
тоји ауторитет који би могао да попигне морал који је пао у свим слојеви
ма народа.

* Черњajeв је био у праву кад је предвидео да је војска коју је Ру

сија мобилисала у новембру 1876. била недовољна да порази турску. Он је
prime ова упозорења руским лидерима у штабу у Кишињеву децембра
“ za Вероватно генерал И. И. Дибич–Забалкански.
* Вероватно канцелар А. М. Горчаков.
и ГИМ, ед. хр. 14, 11. 82-94, скица Черњajeвљевог меморандума, новем
бар 27–28. 1876.
* ТИМ, ед. хр. 14. 1. 97, Черњajeв Воронцов-дашкову, од 9/21. децембра,
захтева моментално повлачење руских добровољаца. Он је послао поруку Ак
сакову (л. 98), који је љутито одговорио да такве одлуке сада доносе руска
влада, а не Словенски комитет (л. 99).
300
 чЕРЊАЈЕВ О СРпско-турском РАТу

Број наших добровољаца је тако мали (око 2000) да они немају ни

какав значај било војни било морални. Руске трупе из Кишињева могу да
стигну на српску границу код Кладова, које ће вероватно већ бити окупи
рано од стране турских трупа из Видина, у року од пет недеља од објављи
вања рата. Турци могу да стигну од Ђуниса до Београда у року од дванаест
дана. Тако би они имали довољно времена да натерају Србију на покорност
и да се врате до Дунава пре него што наше трупе стигну.
из свега овога је јасно да Србија може да избегне разарање и морално
понижење само ако се одмах закључи засебан мир са Турском, сем у слу
чају продужетка примирја. Ако ова акција Србије не одговара плановима
руске владе, никакви палијативи је неће спасти. Да би се она сада спасла, по
требно је: 1) да се продужи примирје до 1. марта 1877; 2) да распусти десет
хиљала претходно сакупљених добровољаца и 3) да се да 5.000.000 рубаља на
расположење особи којој је поверена организација српских снага и којој
такође мора да се повери команда над свим снагама. У овом тренутку не би
било му про одвојити организацију трупа од команде над њима јер ће само
особа која организује трупе, моћи да их упозна на време.
Новац треба да буде у рукама особе којој је поверена одбрана Србије,
| како би у послушности држала не само официре већ и администрацију, чија
је сарадња за време рата неопходна. Ова материјална зависност ће одмах
покрајчити кавге и интриге, којима је српска интелиценција веома склона.
Сума коју сам поменуо најмања је могућа да би се постигао циљ. Ма
њу суму не би вредело ни слати, пошто би се она растурила без позитивних
резултата, Србија није никад била у тако тужној ситуацији у каквој се сада
налази. Неопходна јој је у овом тренутку знатна помоћ, а Цареве речи“ тако
увредљиве за земљу која му лежи пред ногама, схватиће се као очински бес
за којим следи заборав.
А сада неколико речи о предстојећем рату. Никад нисмо ушли у рат
против Турске под тако повољним условима за њу као сада. Она још од јуна
сакупља снаге против Србије и пошто их је поделила, може да се, одушев
њена победом, суочи са нама на Дунаву. Кажу да никада муслимански фа
патизам није био тако јак као сада и прети хришћанском становништву у
случају да ми учинимо први корак у циљу његовог спасавања. Чим пређемо
у Румунију, Турци ће учинити исто; и ако она приbe нама, биће изложена
истом разарању као Србија, тако да је врло проблематична помоћ коју мо
жемо очекивати од Румуније. Ми треба да се покренемо под овако тужним
предзнанима и лошим стратешким условима са снагама које су са неприја
тељским једнаке само по броју. Када се Турци буду повлачили, они ће ра
зорити земљу, и ако не поубијају становништво, препустиће га нама без зак
лона и хране. Не само да у Бугарској нећемо наћи резерве већ ћемо морати
па повећамо снабдевање хлебом, како бисмо сачувани стотине хиљада људи
од глади. Да ли је то могуће? Ми смо четири месеца у закашњењу. Сада себи
као задатак можемо да поставимо истеривање Турака из Европе, при чему
блеме индивидуалне несреће Срба и Бугара. Али да бисмо то постигли, мора

* У свом говору, одржаном у Кремљу 10. 11, Александар II је изјавио:

„У овој неједнакој борби црногорци су се показали као прави хероји. На
жалост, та иста хвала не би се могла да се да и Србима.

301
ДЕЈВИД МЕКЕНЗИ

мо да почнемо рат са релативно великим снагама како бисмо завршили тај

поход и Европу неочикивано ставили пред свршен чин (fait acompli).«*

Черњajeвљев меморандум и писмо о српско-турском рату пред

стављају значајан одраз руских словенофилских осећања. Али сви
покушаји самоправдања остају неубедљиви. Он наговештава да
је као крсташ дошао да спасе малу Србију од Турака. Међутим,
он се уплео у оптужбе и ситне свађе са српским министрима, на
рочито са министром рата Николићем, министром спољних посло
ва Ристићем и руским конзулом А. Н. Карцовом. Његово писмо,
упућено Александру П, уздиже турску супериорност, како би уве
личао своје наводно херојске покушаје. Без икаквог оправдања
он говори у име српског народа и понаша се потпуно произвољно.
У свом меморандуму Черњајев открива снажно, за поједине слове
нофилске кругове карактеристично непријатељство према либера
лизму и институцијама западне Европе, као и према српској инте
лигенцији, углавном образованој у Француској и Немачкој. При
писујући безуспешно проглашење Србије за краљевину својој же
љи да Србију задржи у рату, он, у ствари, тиме жели да изазове
директну интервенцију Русије, како би избегао пораз. Черњајев
инсистира на томе да су за његову војну стратегију и тактику би
ле пресудне свирепост непријатеља и српска недисциплинованост.
У ствари, он је са катастрофалним резултатима покушао да води
руску офанзиву у Србији. Пошто никада није руководио са више
од неколико хиљада прикупљених трупа, он није био спреман да
води велику, лоше увежбану народну војску. Черњajeв је својом
општом неспособношћу, свађом и непослушношћу пре убрзао по
раз Србије него што је успео да продужи њен отпор, као што то
тврди.
pavid MACKENZIE

26 ГИМ, ед. хр. 14. 11. 101–104 Черњајев А. И. Васиљчикову и И. И. Во

ронцов-Данкову (Кишињев), децембар 14/26. 1876.
302
 ВАСА ПЕЛАГИЋ у ИЗГНАНСТВУ 1887. ГОДИНЕ

У грађи за политичку историју Србије последњих деценија XIX

века, у Архиву ССИП-а, постоји неколико докумената који се односе
на политичку активност Васе Пелагића у емиграцији и на његов
покушај да се 1887. године врати у Србију, после више година про
ведених по балканским земљама.
Васа Пелагић (1838—1899) је својом сложеном личношћу при
влачио пажњу великог броја аутора, не само као познати социјали
ста и народни трибун, активан национални радник и просветитељ
већ истовремено и као писац историјских, етнографских и педагош
ких расправа и других дела моралистичко-образовне литературе.
Begira nyТНик и борац, испунио је своју биографију низом бурних
догађаја, међу којима период у емиграцији од 1882. до 1888. године
спада у доста тенко и још недовољно познато време његове живот
не активности. „Бивши поп, убјеђени славјанофил, национални кон
спиратор којег су турске власти, очигледно цијенећи његову витал
ност, за сваки случај казниле 101 годину робије, на којој би у так
вом трајању и орлови посустали, није остављао равнодушном ни
полицију слободне српске државе, као прије тога аустро-угарске и
ну ј
турске“.
У поменутим архивским документима из 1887. године налази
се неколико нових података о Пелагићевом животу у емиграцији:
о везама са српским дипломатским представницима у Турској и
Грчкој и о ставу српске владе према његовој активности, често пра
ћеној различитим неприликама и личним невољама. Значајно је та
кође Пелагићево писмо руском конзулу у Солуну Ивану Степано
вичу Јастребову, које открива неке интересантне детаље из његовог
Живота.
Српска влада је протерала Васу Пелагића из Београда 1882.
године, о чему је новосадски лист „Застава” објавио вест да је „на
погребу неког радника држао беседу” и да је после тога „отправ
дњен пут Источне Румелије”. Постоји и мишљење Драгише Лапче
i Milorad Ekmečić, Rezultati jugoslovenske istoriografije o Istočnom pi
какia 1875—1878, Jugoslovenski istorijski časopis 1–2, Beograd 1977, 57.
303
слAвEItКо тврзиЕ.

вића, које се може наћи и у новијим радовима,“ да је Пелагић про

теран у Румунију због својих дела Борба за ослобођење и Пут уна
крст око света.“ Међутим, Пелагић је у свом аутобиографском спи
су, недавно објављеном и значајном за проучавање његовог живота
и рада, записао због чега је морао да напусти Србију, али не наво
дећи као разлог поменута дела. „Године 1882. прогнала је напред
њачка влада Пелагића из Србије због побуне у Позоришту и држа
не беседе на улици пред штампаријом Задругара штампарских, при
погребу једног радника, који је посве оштрим начином критиковао
уредбе садањег друштвеног уређења, у коме радници умиру у нуж
ди и оскудици, а господа пландују у изобиљу”.“
Доспевши тако у немилост српске владе, Пелагић је морао на
редних шест година да проведе као емигрант у више балканских зе
маља (Румунија, Бугарска, Грчка, Турска), настављајући и даље
са својом разгранатом национално-политичком активношћу, али
сада у доста тешким материјалним приликама, готово у крајњој ос
кудици. Осим у појединим делима и публицистичко-пропагандним
списима, о тој активности има података у његовој преписци са поли
тичким пријатељима и сарадницима у Србији и Војводини, Босни и
у другим крајевима. Иако није био у ситуацији да узима непосред
ног учешћа у животу свога народа, Пелагић је путем пера давао сво
је судове о различитим политичким и друштвеним збивањима, чиме
је остајао присутан. Озбиљне материјалне невоље могле су нарушити
његово здравље, али нису могле битно утицати на доследност рани
јим политичким уверењима и оријентацијама. О тешкоћама тог из
гнаничког живота остале су забележене Пелагићеве речи да је сам
паковао и разносио књиге, чистио „не само хаљине и обућу него и
собу”, сам цепао дрва и ложио ватру и да је једне зиме „у ладној
соби ноћивао и у јесењем капутићу провео је”, мада је могао да
буде митрополит „не само Босне него и Србије” и мада је „у свих
шест суседних држава могао добити масну плату” да је то хтео да
постане подлац и остави „овај и оваки рад”.“
Својом национално-политичком активношћу Пелагић је посеб
но упорно и борбено иступао против окупације Босне и Херцеговине
од стране Аустро-Угарске, пишући, како сам наводи, „жестоку бро
2. Др Владимир Грујић, Педагогија и просветитељство Васе Пелагића,
Београд Гу71, 35.
* Ристо Бесаровић, Васо Пелагић — живот и рад, Сaрajeвo 1969, 141–
142; Ристо Бесаровић, Васо Пелагић, Сaрajeвo 1951, 131.
* Живот и дело Васе Пелагића, Пожаревац 1976, 47. Пелагићева аутобио
графија објављена је први пут у сачуваном обиму, мада је раније Јован Скер
објавио извесне делове аутобиографије у бањалучком часопису Разви
так. Децембра 1898. године тешко оболели Пелагић дао је рукопис аутобио
графије за успомену Јовану Скерлићу, у чијој породици је чуван, али се
касније дуго није знало о судбини овог интересантног списа. Иначе Пелагић
пипне о себи у трећем лицу.
* Наведено према делу: Р. Бесаровић, Васо Пелагић – живот и рад,
Сaрajeвo 1969, 144.
304
 ВАСА пВлАгић у изгнанству 1881. годинE

шуру на француском и влашком језику”.“ У неколико својих раније

објављених дела, прогласа и писама, он је оштро критиковао полити
ку аустроугарске окупационе власти, настављајући то деловање у
емиграцији шире и енергичније. Деловао је на све стране пером, али
је истовремено, путујући, успостављао бројне везе и личне контакте
са политичким истомишљеницима и националним радницима не са -
мо свога народа већ и осталих балканских народа. Путовање кроз
Турску и Грчку, током половине 1887. године, донело му је многа
искушења, како лична, тако и од стране власти, особито турских,
што је, изгледа, поред низа тешкоћа које су га од почетка прогон
ства пратиле, утицало на одлуку да се опет вратиу Србију.
У свом аутобиографском спису Пелагић је забележио да је пу
товање кроз Турску предузео с намером да организује широку ак
цију немирења са чином суседне Монархије према Босни и Херце
говини, са захтевом да се ове покрајине уједине са Србијом. Његова
акција није остала незапажена у Цариграду, где „умало није загла
вио. ... због аустро-угарских ипијуна", што га је приморало да на
пусти турску престоницу и да отпутује бродом за Атину у рано про
неће 1887. године. Уследили су, затим, контакти са представницима
Краљевине Србије у Атини и Солуну, који су обавестили владу о
намери Васе Пелагића да дођеу Србију.
Архивски документи којима располажемо управо се односе на
овај Пелагићев боравак у Атини и Солуну, када је, преваливши дуг
пут од Цариграда, већ био замислио да стигне до српске престони
це и ту настави са радом. Оно што је Пелагић оставио забележено
о том путу и боравку, у својој аутобиографији, разликује се у из
весној мери од извештаја српских представника. „Доцније мало” —
пише Пелагић о себи — „пошао је са пријатељима у Цариград, Со
нун и Нови Пазар, да саставе и да пошаљу депутацију Босанско-Ер
цеговачку по Европи да се жали противу окупације и да тражи сје
дињење са Србијом. Због тога умало није заглавио у Цариграду
због аустро-угарских шпијуна, али побегне у Грчку. Него ипак го
дине 1887, платио би главом у апсу солунском да га пријатељи и ње
гова вештина не спасоше. Гарашанинова влада нехте га узети у за
штиту ни онда када је био у турским рукама, мада га је српски кон
зул Карастојановић био узео у заштиту па после на заповест Га
рашанинову — Миланову дигао руке. И то варварство било је за љу
бав Аустрије и Милана Првог”.”
Пошто је средином априла стигао у грчку престоницу, Пелагић
је одмах посетио тамошњег српског посланика Љубомира Каљевића,
са којим се познавао јона из дана Уједињене омладине српске. Ка
* У својој аутобиографији пелагић не наводи назив брошуре и када је
написана, али пише да су му „били на руци браћа Петровићи и још неки
пријатељи слободе” у Букурешту. – Живот и бела Васе Пелагића, 47; Ристо
Бесаровић наводи да је пенагић у Букурешту 1886. године објавио брошуру
на француском језику: „Мемоар управљен пријатељима слободе и правде,
члановима парламента и уопште заступницима народа и јавног мишљења“.
— Р. Бесаровић, нав. дело, 132.
* Живот и дела Васе Пелагића, 48.

305
сплвЕнко ТЕРзиЕ.

љевић је раније издавао слободоуман лист Србију, орган Уједиње

не омладине српске, а на вршачкој скупштини Омладине (1871), ко
јој је председник био Пелагић, обојица су, поред осталих, изабрани
за омладинске одборнике за Србију. У кратком Каљевићевом из
вештају министру спољних послова Драгутину Франaсовићу, од 20.
априла 1887. године, говори се само о Пелагићевом случају и о ње
говој намери да му се омогући повратак у Србију, али без иједне
речи о акцији коју пелагић истиче у својој аутобиографији. Ево
како Каљевић обавештава владу о том разговору:
„Овамо је стигао јуче из Цариграда Васа Пелагић. Он наме
рава да се у идући четвртак крене преко Солуна у Србију и нада
се да му се неће закратити улазак у Краљевину и бављење у Бео
граду. Напатио се, вели, доста потуцајући се по туђини па сад хоће
да се смири и једино науком бави. Он држи да је г. Рајовић довољ
но обавестио краљеву владу у његовом будућем понашању у Ср
бији”.“
ј На полеђини овог извештаја министар спољних послова Фра
насовић записао је обавештење министру унутрашњих послова да
је „познати Васа Пелагић стигао у Атину” и да хоће да дође у Ср
бију.
Jу Прилично исцрпен због тешких услова живота и рада, уз то
и честим путовањима, Пелагић се задржао кратко време у Атини.
Крајем априла 1887. године отпутовао је за Солун, тада важан цен
тар Турског царства, у коме је баш у то време почео са радом први
српски конзулат. Карактеристично је, међутим, да је у Солуну Пе
лагић доспео у затвор од стране турских власти, о чему говори у
аутобиографији, а може се закључити и из архивских докумената.
Недостају ближи подаци на основу којих би се видело под којим
околностима и због чега је Пелагић био затворен. Сасвим је сигур
но да су турске власти пратиле његово кретање и активност, пого
тову што је раније провео извесно време у тамницама турских ва
рошица Троје, Бaлукесера, Брусе, и на крају Кјутјаје, одакле се спа
сао бекством. Под оптужбом да критикује турски режим у Босни,
Пелагић је 1869. године осуђен на 101 годину робије и отпремљен на
заточење у Малу
Затворен Азију.“
опет, после скоро две деценије, у турску тамницу, Ва
са Пелагић се обратио за помоћ првом српском конзулу у Солу
ну Петру Карастојановићу с молбом да га, као српског поданика,
заштити пред турским властима и да му код владе у Београду омо
* Дипломатски архив Савезног секретаријата за иностране послове (даље
у тексту: ДАССИП), Политичко оделење (даље: ПО), Пов. бр. 485. Извештај
љубомира Каљевића, посланика Србије у Атини „Драгутину Франaсовићу, ми
нистру иностраних дела Краљевине Србије, од 20. априла 1887. године. Да
туми у тексту наводе се према извештајима, по старом календару.
* Др Владимир Грујић, нав. дело, 30; Ристо Бесаровић, нав. дело, 50–55.
Српска влада је ““,“. помагала Пелагића у време заточења у Кјут
јају, о чему Бесаровић наводи податак да је Министарство иностраних пос
дова упутило, 9. јануара 1871., наређење заступнику у Цариграду за пошаље
Пелагићу 60 златних меџидија.
306
 ВАСА ПЕЛАГИЋ у изrНАнству 1887. годинE

гући да се врати у земљу. Српски конзул је, према Пелагићевом

мишљењу, у почетку био спреман да му пружи помоћ, али је непо
вољан став владе и краља према Пелагићу утицао на конзула да
одустане од даљег помагања и рада на његовом избављењу. За Пе
лагићев став према влади интересантно је једно писмо од његовог
политичког пријатеља из Старе Градишке које Ристо Бесаровић у
свом делу о њему наводи, кад се Пелагић налазио у Солуну. Из пи
сма се сазнаје да је Пелагић био у тешким материјалним прилика
ма и да је у Босни сакупљан новац за њега, али му је аутор писма
поручивао: „Не мири се са владом! Превариће, пази! Та о глави ти
раде!"
У извештају од 16. маја 1887. године српски конзул у Солуну
Карастојановић обавештава министра Франaсовића да је примио
његову депешу следеће садржине: „Пелагић није наш поданик. Не
дајте му пасош нити га узимајте у заштиту. Њему је забрањен до
лазак у Србију”." Српска влада је за овакву одлуку имала више
својих разлога, које је могла називати и државним, али се они мо
гу свести на неколико најбитнијих којима се руководила у овом
случају. Без сумње је један од разлога, и првенствени, био тај што
је он био добро познат као социјалиста и бескомпромисан у борби
за социјалну правду, упоран у критици режима у Србији и доста
омиљен у народу својим педагошким и просветитељским радом. Би
ло је, осим унутрашњих, и разлога спољнополитичке природе.
Напредњачка влада краља Милана Обреновића преузела је
тајном конвенцијом (1881) обавезу да неће толерисати било какву
националну активност која би била управљена против аустроугар
ске окупације Босне и Херцеговине, а Васа Пелагић је баш на том
плану био веома активан. Познато је, такође, да је аустроугарска
била добро упозната са Пелагићевом активношћу и раније, а п сада
у емиграцији, о чему су бринула аустријска посланства и њихови
сарадници у земљама где је Пелагић боравио. У односу према Тур
ској званична политика Србије је од средине осамдесетих година
XIX века била доста помирљива и очекивало се успостављање бо
* P. Бесаровић, нав. дело, 144. Бесаровић претпоставља да се ове речи
односе пре на владу у Београду него на ону у Сарајеву, што без сумње пот
врђују и архивски подаци.
и дАССип, по, Пов.бр. 550. извештај петра Карастојановића, генерал
ног конзула Краљевине Србије у Солуну, Драгутину Франaсовићу, министру
иностраних дела, од 16. маја 1887. године.
У извештају од 2. маја 1887. године конзул Карастојановић је детаљније
обавештавао владу о Пелагићевом случају, пишући, поред осталог, следеће:
„Ових дана био је код мене Васа Пелагић – већ по његовом обичају ваздан
је врије причао, кад данас уљеже он у конзулат а за њим један полица
јац. је тражио од мене да га узмем у заштиту, а овамо путује са црно
горском исправом. Ја то нисам могао учинити нити прегледу његових ствари
стати на пут, јер када мени ствари прегледају њему могу тим пре. Турска
власт, наишла је код њега на брошуру у форми меморандума на францус
ком језику... Шта буду с њим урадили ја ћу вам доставити, а могу се при
ватно заузети да га не стрпају апс”. — ДАССИП, ПО, Пов. 516, Извештај
Карастојановића Франaсовићу од } маја 1877. године.

307
cллвенко ТЕРЗин.

љих међусобних односа и задобијање поверења турских власти, што

је ипак споро напредовало. На томе раде сви представници србије
у турској, јер је од става турске власти зависило у доброј мери
успешно организовање културно-просветног рада и националне ак
тивности. Зато се може основано претпоставити да се влада у Бео
граду плашила, ако је уопште била спремна, ангажовања у заштити
Васе Пелагића пред турским властима, које би могло изазвати још
веће неповерење ових.
Конзул Карастојановић је био до краја ревностан у спрово
ђењу упутстава владе о понашању према Пелагићу и у својнм из
вештајима приказују његову личност у неповољном светлу. Карасто
јановић жели да представи Пелагића као човека несталног каракте
ра у писму које је упутио руском конзулу у Солуну Ивану Јастре
бову (1839–1893), раније конзулу у Скадру, Призрену и Јањини и
писцу више историјских и етнографских дела из српске историје.“
У литератури је забележено да је Јастребов у своје време сматран
пријатељем Срба и да је одржавао везе са српским културним и
научним радницима (на пример, са Стојаном Новаковићем), али не
познато је да ли су између Пелагића и Јастребова постојали раније
неKIH Kojнтакти.
Поменуто Пелагићево писмо значајно је као сведочанство о
заиста тешким материјалним невољама овог човека, које су га у
овом тренутку довеле до борбе за голи опстанак, услед чега је био
принуђен да се обраћа за помоћ на више страна. Карактеристична
су такође Пелагићева политичка размишљања и определења како
у односу према српској влади, тако и у односу према Русији и Цр
ној Гори. Изгледа да Јастребов није био много наклоњен Пелагићу
у овом случају: његово писмо дао је српском конзулу да се упозна
с њим. Карастојановић је писмо преписао и као саставни део изве
штаја послао своме министру. Наводимо овде део извештаја који
садржи Пелагићево писмо:
„... Да би видели какав је човек Пелагић и како, кад и шта
коме пише, слободан сам да вам у препису пошаљем писмо које је
упутио овде г. Јастребову, пошто сам га ја одбио. Писмо гласи:
Господине Јастребову,
Оне издајице Србије и Словенства из Београда дигоше руке од мене.
ма да имам српску листу да сам српски поданик, ма да имам листу да плаћам
данак Србији те да сам по берлинском протоколу и по српским законима
грађанин Србије, и то да сам 28 година радио за дело Српства.
* И. С. Јастребов написао је неколико значајнијих историјско-етнограф
ских дела из српске историје: ббичаи га песни турецкихт, Сербовљ, С. Петер
бургљ 1889, подаци за историју српске гркве, Бeoгрaд 1879: Стара србија и
Албанија, Споменик СКА ХLI, Београд 1904.
На месту руског конзула Јастребов је провео 13 година, од 1881. до
1894. године у Солуну, где је и умро. Био је члан више српских културних
и научних установа и , поред осталог, дописник Филозофског оде
љења СКА од 1888. године. Вид.: Момчило Иванић, Иван Степановић Јастребов,
Споменик СКА ХLI, Бeoгрaд 1904, 1–11.
308
 ВАСА пВЛАгић у изгнанству 1887. годинE

ово је нечувено. — Ово је издајство части српске. Г. Карастојановићу

дао сам два дела спремљена за штампу која се данас плаћају десетоструко
скупље од означене цене, да ми узајми десетину дуката, да не умрем од гла
ди и нечистоће, па ми је и то одказао. Грозно. — Господине, тако вам онога
што вам је најсветије учините ви нужне кораке да се ове несреће избавим
и да не умрем од глади, па ћу ја знати од сада друкчије штовати величанство
Русије и његовог братимства.
То можете учинити на основу ових листа српских и црногорске пут
ничке листе, која је овди у конаку. Ја сам вољан одавде поћи за Русију или
у Црну Гору. Учините то не ради мене, него ради црногорске листе и славе
руске и црногорске,
Немогу више писати, ја сам изнемогао од грозне и подле вести, вести
која тера човека у крајност, Велим само још. Надам се одзиву достојном
Вас, Русије и Црне Горе.
Солун, 20. маја 1887. С поштовањем
tљалирано по римском) Васа Пелагић

Ја сам ово писмо добио на прочитање од г. Јастребова, који је

Пелагића (пошто му је нешто дао, као што сам и ја морао учинити
да га се отресем) од себе одбио и више га не прима.”
Како су се политичке прилике и владе у земљи брзо мењале,
Васа Пелагић се није помирио са неуспелим покушајем да дође у
Србију, чекајући на повољније расположење неке нове владе. Срп
ска народна скупштина примила га је 1888. године за српског пода
ника, на основу чега је коначно опет стигао у земљу, завршивши
тако своје шестогодишње изгнанство.
Славенко ТЕРЗИЋ

из длсCИп, по, пов. бр. 550. извештај Петра Карастојановића Драгу

тину Франaсовићу од 16. маја 1887. године.
309
 П. Р. И. К. А З И

Zofia Kurnatowska, Slowianszczyzna Poludniowa, Polska Akademia

Nauk, Instytut Historii Kultury Materialnej, Wroclaw. Warszawa. Kra
kow. Gdansk, Zaklad Narodowy Imienia Ossolinskich Wydawnictwo
Polskiej Akademii Nauk, 1977, стр. 256, 8 карата, 10 табела. - I r - -
Slowianszczyzna Poludniowa 3. Курнатовске објављена је у едицији Кultura
Europy wczesno sredniо-wiecуnej Института за Историју материјалне културе
Пољске академија наука 1977. године. Рецензенти су Г. Лабуда и Л. Лећејевич.
Дело садржи предговор, стр. 107, увод, 9–18, одељке о основама за ства
рање културе Ј. Словена, 19–53, период племенске заједнице, 54—87 и доба
стварања ранофеудалних држава IX-X век), 88—217, закључак, 218–219, спи
сак скраћеница, 220–221, списак важнијих извора, 222, списак важније лите
ратуре, 223–243, и индексе, 244-256. Индексе су саставиле З. Куpнатовска и
А. Посиниска а састоји се од индекса лица, 244-247, и индекса географских
и етничких имена,
у уводу 248-256. ка је објаснила због чега се прихватила обраде
3. Куpнатовс
једне овакве теме. Пре свега, наглашава Куpнатовска, материја је врло за
нимљива, јер обухвата читав низ питања од којих су најважнија: долазак Спо
вена у нове земље са друкчијом културном традицијом, сусрети различитих
етничких елемената и њихових култура, процес асимилације, политички, еко
номски и културни утицај Запада и Истока и сложеност тих утицаја.
3. Куpнатовска је своја истраживања поставила на врло широку ос
uову, користећи све податке до којих је могла доћи: писане изворе разног
карактера, археолошке налазе, језичку, посебно топономастичку грађу, а за
генезу неких појава и етнографски материјал. Наше интересовање за рад. З.
куpнатовске побуђује и веома добро познавање литературе која се бави сло
венством на Балкану у раном средњем веку.
Расправљајући о основама за стварање културе Ј. Словена, З. Курна
товска подвлачи важност географских, етничких, културних и политичких
ga«тора. На првом месту, поновљене су опште ствари о географском поло
жају Балканског полуострва и о његовој природној повезаности са севером,
одакле су пристизале словенске масе. Дата је, такође, и хронологија упада
Словена на Балканско полуострво, а разграничени су и путеви колонизаци
ја. На примеру асимилација, које су биле дуготрајне и вршене у оба смера,
истакнут је значај мешања старих народа и старих култура са новопридош
Јим словенским етничким елементом,
Живот Словена у племенској заједници анализиран је на темељу поз
натих вести византијских писаца о начину живота прекодунавских Словена,
као и на материјалу са ранословенских балканских археолошких налазишта.

311
 истоPијски чAсопис ХХV.

Тежећи да у што већој мери открије чиниоце који су условили развој

друштва у периоду стварања ранофеудалних држава, З. Курнатовска врло
пажљиво проучава и користи сву расположиву грађу, почев од података о
привредној делатности до оних о уметности и потребном ритуалу. Бројне та
беле на занимљив и убедљив начин приказују стање појединих грана ондаш
ње привреде, као и њихову међусобну зависност и удео у животу становни
1штва.

У закључку се поново подвлачи на више места истицан значај самог

проблема, али истовремено и сва његова сложеност, која произилази из још
читавог низа нерешених питања. Централно место по З. Куpнатовској и даље
има проблем асимилација, њихов интензитет и дуготрајност у појединим об
ластима.
На крају можемо рећи да štowianszczyzna Poludniowa представља за
нимљиво написано дело, чији аутор изванредно добро познаје проблем, раз
новрстан изворни материјал и врло богату литературу насталу у широком
временском периоду, дело је богато илустровано цртежима, фотографијама,
картама и табелама.
љубица Ристин

Actes de Kastamonitou, ćd. diplomatique par N. Oikonomides (Archi

ves de l' Athos IX), Paris, Р. Lethielleux 1978, +XI — 128 Албум 16
табли -- 3 карте,
Actes de Kastanonitou је девета књига у серији Аrchives de l'Athos и ис
товремено друга књига ове серије, коју је приредио Н. Икономидис. Године
1968. он је издао богати досије архива манастира Дионисија, а у сарадњи са
Ж. Лефором (J. Lefort) припрема издавање још боготијег досијеа архива ма
настира Ивирона и са Е. Зизика (Е. Zizica) манастира дохијара. Досије ар
хива манастира Кастамонита је релативно сиромашан: има укупно (аутентич
них и фалсификованих) 16. докумената. Међутим, њихово издавање је утоли
ко значајније што их је 11 сада први пут објављено.
Књига се састоји од увода (1-21), издања текстова са детаљним комен
таром (25–104), регистра (107–123) и албума фотографија докумената.
Увод је целина од неколико веома значајних и интересантних делова.
Аманастир Кастамонит – кратке. историјски преглед. У њему је н. ико.
номидис успео, колико год је то било могуће, да на основу докумената (грч
*, српских и турских) расветли историју кастамоника. Своје излагање за
почиње описом положаја манастира Св. Стефана, званог Кастамонит или кон
стамонит (rot. Касtopovirov тор Кегустaрovtrou ), чије се грађевине које
потичу из XVIII или XIX века, налазе на месту где је манастир био првост.
но подигнут. почеци манастира су непознати, не аутор на основу старог
манастирског имена тој Кастаромiroo , посведоченог само од хI но ху
века, сматра да је његов непознати оснивач био из града Кастамони
(Кастаром, или Kao rapav, данас кастамони) у Пафлагонији, или је, носио
име породице кастамонитис, добро познате од хI века. -

312
 приклзи

У изворима се Кастамонит јавља средином XI века (1051) у вези са

спором који је водио са монасима Зографа око земљишта Калиграу. Н. И.
даље наводи оно што се зна о кастамонитском игуману Илариону из „При
чања" (Atfynag) о протеривању Влаха са Свете Горе у доба Алексија ком
нина (1081—1118) и легенде о Кастамониту (app. II). При томе истиче да су
ова ретка обавештења о манастиру до XIII века сумњиве историјске вред.
ности. Неспомињање Кастамонита у изворима од хII и током прве половине
XIII века аутор објашњава скромношћу манастира у то време. А како је:
био удаљен од Кареје, није слао свога представника у централни светогор.
ски савет. Међутим, почевши од 1262. Кастамонит се поново јавља у свето,
горским документима. Његово стање се очигледно поправило и н. и. наводи
игумане који су учествовали у раду светогорског протата почевши од авгу
ста 1287. године. Привилегије царског манастира, по мишљењу аутора, Каста
монит је добио пре 1363, а можда и пре 1341. године (app. I, nº ji je
о поседима кастамонита обавештава једино лажна хрисовуља Јована
Палеолога, за коју аутор сматра да потиче од Јована V (app. I, p.). Затим наводи
случај кастамонитског игумана Константија, који је захтевао (1365), на ос
нову лажних докумената, добра која је извесни Кападочанин оставио Есфиг
мену, и наводи сумњиву традицију о томе да је царица Јелена, удовица Ду
пана, дала манастиру драгоцену икону Богородице Одигитрије. Даља споми
њања кастамонита су у документима чија је аутентичност, како истиче Н. И.,
сумњива: у типику патријарха Антонија (1394), у протатском акту (1399), у
лажној хрисовуљи Манојла II Палеолога (1407; app. I, nºy, J., у легендарној
причи о манастиру Кастамониту (app. II) и у опису Свете Горе од стране
bакона Зосима, који ју је посетио 1419—1421. године. Када су Турци заузели
Македонију, Кастамонит је делио судбину осталих светогорских манастира
све док га није уништио пожар, који се, како мисли Н. И., вероватно десио
око 1426. године.
Аутор затим детаљно говори о веома великим и вредним даровима, које
је Кастамониту приложио (1430/31 — 1433) велики челник Радич, и тиме омо
гућио обнову манастира, а сам постао његов ктитор. Такође се задржава и
на одредбама које је Радич прописао за манастир. Излагање о делатности
челника Радича завршава вешћу да је он, ушавши у Кастамонит као монах
Роман, продужио да се брине за свој манастир. На основу неиздатог турског
документа из 1459, Н. И. спомиње да је и један од Радичевих синова, монах
мисаил нбн Радич, следио очев пример у односу на Кастамонит. После тога
аутор говори о настојањима монаха Кастамонита да и под турском влашћу
стекну нове поседе (Св. Ипатија 1471: nº 7 и Скамандрина око 1475) и да
очувају постојеће (спорови са Ксенофоном, 1455, Дионисијем око 1474, Пав
ром 1483: app. III, Кутломушом 1491, Зографом 1513: nr. 8 итд.). На основу
свих расположивих података закључује да је манастир напредовао, а његове
зграде су одржаване и често поправљане. Н. И. наводи и податак Хилан
дарца Исаије да је Кастамонит 1489. имао 90 монаха. Међутим, манастир је
1520. запао у економску кризу. Она је настала, како мисли аутор, због рела
тивно брзог губитка дохотка који је челник Радич обезбедио манастиру, а
уз то претпоставља да је нови пожар задесио манастир и узроковао његово
опадање.

313
 истоPијски чAсопис ххV

Значајан је закључак. Н. И. да је манастир до XIV века био грчки, а

да се после деловања Радича у њему јављају бројни словенски монаси, како
се види из словенских бележака на полеђини докумената, нарочито турских.
и потписи манастирских представника од 1449. године све чешће су словен
ски. Преглед историје Кастамонита завршава се табелом његових игумана
од 1051. до 1518. Од укупно наведених двадесет пет имена, пет се јављају на
| лажним или фалсификованим документима, а једно име није у целини про
читано.

Промена имена и стварање легенде о Кастамониту. Име манастира тој

, Кс:cragovtrov током читаве византијске епохе остало је непромењено. Године
1471. први пут се спомиње као манастир га Кастероу гор (ne 7, ред.5,15, 18).
Већ 1513. у акту издатом на захтев монаха Кастамонита манастир се спомиње
као rob Kevotavrog (nº. 8, наслов), rop Kovorovrtºvov (л. 1), rob Kovara:
rov (л. 20) уз стари облик тој Krotagoyirov (ред. 18). Међутим, Н. Икономи
дис обавештава да се и традиционални облик назива манастира продужио да .
јавља у потписима његових представника почетком XVI века. Он објашњава по
јаву фонетске модификације незнањем да се протумачи реч Кастамонит. Она је
затим омогућила монасима стварање различитих хипотеза о настанку манас
тира. Аутор скреће пажњу на довођење порекла манастира у везу са Конс
тансом (337–350), сином Константина Великог. Тиме разјашњава зашто су
монаси радо употребљавали облик тој Kova rogovitop у актима насталим у
самом манастиру(app. 1: nose. B, sr.8) Легенда створена о Кастамониту (свакако
је постојала крајем XVII века) пружила је добар ослонац новом имену и ње
говој славној еšиологији (арp. II). Овом, без сумње, ванредно важном раз
јашњавању збрке настале због употребе поменутих облика имена за Кастамо
пит аутор додаје обавештење да је данас службено име манастира тоб
Kavgrapovirov ... али да се у говорном језику често употребљава и облик
гоб Kсtatapovtrov.
Главни метоси. Кастамонита на Светој Гори је део у коме је Н. И. изнео
све што се зна, на основу расположивих података, о животном путу двају
манастира, метоха Кастамонита, Неакита и Скамандрина. Први Св. Антонија
гог Nexжrov или тов Naczov постојао је већ 996. године. Затим је придружен ма
настиру Ксирокастру, да би поново постао самосталан марта 1047 (ne 1). Аутор
наводи његове игумане који су учествовали у раду светогорског протата и зак
ључује да је манастир био добростојећи 1333. године (no. 4). Међутим, ускоро је
наступило његово опадање,узроковано. како претпоставља н. и.., великим на
падом Турака око 1340. Тако се године 1362. Heакита спомиње као мали ма
настир (poviš8ploys nº 5). Веома пажљивим посматрањем изворних података
аутор закључује да се припајање Неакита Кастамониту догодило између ок
тобра 1362 (п“ 5) и 15. јуна 1363, када је, врло вероватно, издата изгубљена
аутентична хрисовуља Јована V Палеолога Кастамониту. Цар је тада, међу
осталим манастирским добрима, потврдио и поседовање Неакита. Аутор даје
етимолошко тумачење имена манастира, који се спомиње као: Neorz.trou,
Nескiop, Netwtov, Noir:frow Neажotrop и обавештава да се данас једна мала
кућица (хd Stopic) са капелицом Св. Антонија идентификује као некадашњи
манастир Неакита. Најзад даје и табелу једанаесторице познатих игумана
Heакита од 980. до хIII/хIV века. други кастамонитски метох манастир
314
 прикАЗИ

скамандрин (rot; Хусрirv8prvoi)јавља се у изворима у ХI веку (1015) а

према обавештењу трота Исака од августа 1317. био би основан пре 917. године
(ii. 3, ред 28). име манастира н. и. доводи у везу са пореклом његовог осни
вача, који је био из области реке Скамандрин у троади, или је носно име
нородице скамандрин, поред података да се манастир спорио са монасима
ксенофона (1083) око једног маслињака, Н. И. наводи да су његови представ
ници редовно учествовали у раду светогорског протата све до почетка XIII
века, приликом доласка Латина у Свету Гору манастир је пострадао и као
напуштен и пропао дошао је под директну надлежност протата. Прот Козма
га је, према устаљеној светогорској пракси, уступио 1363/64. монасима Кут
лумуша уз обавезу да га обнове. Из аката кутлумушког архива саз
наје се да је Кутлумуш бранио стечени манастир од његових суседа монаха
дохијара (1310: nº 2) и Ксенофона (1317: nº 3). После 1317. у изворима се губи
праг манастиру Скамандрина. Из неиздатих турских докумената (1491) саз
наје се да га Кастамонит поседује већ дуго времена. Н. И. сматра да је ку
повина обављена у другој половини XV века, када је Кутлумуш пролазио кроз
кешку кризу, из које је изишао око 1475. године. Пошто се у Кутлумушу не
налази ниједан докуменат који се односи на Скамандрин, аутор закључује
да га је Кастамонит стекао законитим путем. Податак да је Скамандрин
посвећен Св. Николи тек је из 1579 (app. I,x) и аутор претпоставља да је то
можда била стара посвета манастира. Данас је познат као Аврki S. Kotara povi
трио. Познат је само један његов игуман из XI века: Епифаније.
Архив Кастамонита. Н. Икономидис подсећа на пожар који је задесио
манастир двадесетих година XV века и уништио манастирске документе нас
тале пре тога времена. Случај је спасао акта која се односе на манастир
Heакита (nº. 1, 4, 5), јер су их монаси понели са собом да би добили од ца
риградског патријарха Јосифа II, октобра 1426, потврду о поседовању Неакита
(nº 6). Аутор такође сматра да је пожару избегла и аутентична хрисовуља
Јована V Палеолога, која је касније монасима послужила за прављење фалси
фиката (арp. I, nº B). Сачувана су и два акта из ХV века за манастир Ска
мандрин (n“ 2 и 3), који су стигли у Кастамонит у другој половини XV века,
тј. после пожара. Тако је споменути акт Јосифа II најстарији докуменат у
досијеу манастирског архива упућен Кастамониту. Н. И. даље напомиње да
су документи настали после 1426, нарочито српски (од којих су неки у ХVIII
и XIX веку преведени на модерни грчки језик) и турски, прилично добро очу
вани. Уз то обавештава да се у досијеу налазе и преписи неких докумената,
које се чувају у Каракали и две фотографије зографских аката.
Аутор посвећује посебну пажњу постојању преписа свих грчких доку
мената, који су већином настали у XIX веку. Тада су направљени и колектив
ни преписи и Н. И. наводи два, у којима се налазе византијски документи.
Први (А) садржи следећим редом већину докумената објављених у овој
књизи: арp. I, n“ у и 3.; nos. 6,4, 1, 8, 5, 7; app. I, neu; један изгубљени докуме
нат, који се односи на Скамандрин и текст који се односи на све зграде у ма
настирском комплексу. Други препис (в) садржи арp. I, n“ В и х и п' 6).
Аутор указује да се, за разлику од словенских кастамонитских докумената,
који се налазе у свим познатим пописима светогорских аката, грчки каста
монитски рукописи у њима ретко спомињу. Разлог томе види у њиховој лошој

315
 историјски чAсопис хxV

очуваности и малом значају. Од грчких аката су најпознатије две фалсифи

коване царске хрисовуље (app, I., nº R и у ), које, почевши од В. Г. Барског,
наводи већина путописаца у својим описима Свете Горе и садрже многи ка
талози. Н. И. наводи још један кратак инвентар, који, осим српских и тур
ских, изричито спомиње два грчка акra (app. I, n - Ви х), а наслућује се
помен аката који се односе на границе између Кастамонита и Зографа (уп.
n“ 1, 4, 5, 6, 7, 8) и Кастамонита и Дохијара (уп. m“ 2, 3 и арp. I, nº w ).
Издање документа. Од већ споменутих 16 докумената, 8 је аутентичних
(n“ 1-8), и сви су, осим једног (nº. 1), сачувани у оригиналу, а односе се на
манастирске метохe... Уз већ споменуте акте за манастир Неакита (n“ 1, 4, 5 и
6) последњи (n' 8), којим протатутврђује границе између кастамонитског мето
ха. Неакита и зографског метоха Св. Апостола, издан је у два примерка, оба
оригинала. Један је направљен за Кастамонит (no 8), а други, упућен Зографу,
објављен је у актима овог манастира (mº 56). Н. И. је утврдио да су оба при
мерка идентична у погледу суштине догађаја: исте транице су описане у оба
документа, с том разликом што кастамонитски много одређеније говори о
истрази коју је предузео протат, док зографски садржи моралну беседу не
познату кастамонитском акту. Детаљном анализом оба документа аутор је
закључио да су у питању различите редакције, те је састављача кастамонит
ског акта идентификовао са монахом Нифоном, које је био Словен. Будући
да су оба акта датирана само годином 7021 (1. септ. 1512 – авг. 1513), Н. Ико
номидис је веома брижљивим разматрањем потписника на протатским акти
ма тога времена дошао до прецизније хронологије и састављање кастамонит
ског акта датирао са „мало пре 3. маја 1513. године". Споменути акти из
1310. и 1317 (n“ 2 и 3) односе се на манастир Скамандрин, а протатским актом
од априла 1471 (nº 7). Кастамонит је како је споменуто, добио мали напуштен
манастира Св. Ипатија.
Поред издања аутентичних аката, Асtes de Kastanonitou ама и три до
датка.У првом су објављена четири фалсификована документа (app. I, n“
c. B,у 8). Прва три су оригинали, а четврти је сачуван у копији. Протатски акт
од јула 1333 (nºci) решава у корист Кастамонита спор који је манастир имао
са монасима Дохијара. Н. И. је утврдио да је он идентичан са аутентичним
протатским актом издатим стварно јула 1333 (n- 4). Њим је протат решио
у корист манастира Неаките земљишни спор који је имао са Зографом. У
лажном акту су промењена имена: Дохијар уместо Зографа, Кастамонит уме
сто Неаките итд. Занимљива је напомена аутора да је протатски савет још
1581/2. утврдио да је овај акт лажан.
N"B, очигледно фалсификована хрисовуља цара Јована Палеолога, сачу
вана је у оригиналу и четири преписа. Н. И. сматра, како је већ споменуто, да
је у питању фалсификована хрисовуља Јована V, односно да је фалсификат на
прављен на основу аутентичне хрисовуље овог цара. Пошто датум на ори
гиналу фалсификата није потпун, аутор је, да би утврдио годину када је
могла бити издана аутентична христовуља, проучио и различите хронолошке
нндиције на копијама. Такође је указано да се ознака дана у месецу (када
је хрисовуља издана) налази једино у отприлике половини хрисовуља издатих
у времену од 1351. до 1378. године. И то је утицало да се определи за 15. јуни
1363. као годину када је Јован V издао присовуљу Костамониту, којом је
потврдио све манастирске поседе. Мишљење о издавању аутентичне хрисо

316
 ПРИКАЗИ

вуље Јована V Каетамониту Н. Икономидис заснива на спомињању „хрисо

вуље блаженопочившег славног цара кир Јована Палеолога, деде најмоћни
jer и светог мог автократора" у акту патријарха Јосифа II од октобра 1426.
године (n- 6. ред 10–11). Указујући на делове текста у фалсификованој хрисо
вуљи, које је њен састављач морао узети из једног аутентичног документа,
IH. и. говори и о тешкоћама да се провере подаци које она даје, јер не пос
који сачуван ниједан други докуменат о кастамонитским поседима.
премда је мишљење аутора о овом документу веома убедљиво и бриж
њиво документовано, сматрамо, с обзиром на то да је реч о „неоспорном”
фалсификату, да се могла узети у обзир и могућност његовог разматрања
као фалсификоване хрисовуље Јована V111, на пита ми је скренуо пажњу И.
Бурић. Н. икономидис, додуше, одбацује 1417. као годину када је могла нас
тати аутентична хрисовуља (а коју даје копија D) уз образложење да је Јо
ван VIII тада био само василевс, а не и автократор. Тако спомињање царевог
деде Константина Патрикија ( 6 лсtrip toj merob; trig Borgijelci: pov Kovatovrt
vog о Пекrpfalog, у хрисовуљи (арp. I, n“2) доводи се у везу са постојањем
истоименог монаха у манастиру Зографу 1378, чије је име могло да инспирише
фалсификатора. И. Бурић подсећа да је управо деда Јована VIII по мајци
Јелени био господин Константин Драгаш и указује на чињеницу да се Јован
VIII у неким изворима и пре 1417. године по свој прилици спомиње као
василевс и автократор, као и на могућност постојања извесног временског
периода од момента проглашења за цара до његовог крунисања.
--

No y фалсификована хрисовуља Манојла II Палеолога Кастамониту о

поседовању малог манастира Скамадрина августа 1407. чуве се у оригиналу
и преписима. Већ су је објавили г. Смирнакис (те, Ауlov. Oso: , Атина
1903, 104—107),Архимандрит Симеон ("istop: Grišete, htio šмеy wo: riv Srb
toč уšpovrog šlepoošov, Aoxeteroftov &npostep3ćytav... , Атина 1932, 11–14) и
Ф. Делгер (F. Dölger) Аus den Schatzkaminern des Heiligen Berges, München 1948,
n" 52). Поред тога текст хрисовуље је сачуван и у аутентичној исправи патри
јарха Јеремије II од априла 1579. Она је издата на захтев монаха Кастамонита,
па би на тај начин нотврдили ваљаност царског (фалсификованог) акта и чува
се у оригиналу и преписима. Објавио ју је архимандрит Симеон (нав. дело,
24–28). Н. и. је после хрисовуље Манојла II објавио почетак и крај овог
патријарховог акта (nº Y , 1). Док Ф. Делтер сматра да царев потпис у
хрисовуља садржи извесне детаље карактеристичне за аутентичне потписе
Манојла II, Н. И. је мишљења да је, осим имена, остали део потписа близак
потписима Јована V Палеолога. Уз то аутор напомиње да је још 1579. на хри
ковуљи Манојла III висио нечат који патријарх спомиње у својој исправи
(nº or , I, ред. 7). Међутим, пошто је он касније ишчезао, не може се сигур
новићу казати да ли су монаси доиста имали аутентичну хрисовуљу Манојла
II или је у питању био печат са хрисовуље Јована V. Затим Н. И. указује да
препис Манојлове хрисовуље, која се налази у оригиналу патријархове испра
ве, показује извесне разлике у односу на текст свога оригинала (nºj- ) и
испуштања, која се тешко могу приписати патријаршијском писару. Тако
полази до закључка да су постојале две редакције истог фалсификата, два
оригинала, од којих је један, показан патријарху 1579, изгубљен, а други
сачуван.

j 17
истоPIипоки чAсопис ХХV.

Последњи докуменат првог додатка (app. I, nº 8), фалсификована ис

права патријарха Јосифа II од 2. августа 1426. састављена је са циљем да
потврди или помогне претензије Кастамонита на Лонгосу. Фалсификатор се
послужио аутентичним исправама патријарха: Јосифа II од октобра 1426
(nr. 6) и Јеремије II од априла 1579 (app. I, nº i , II).
Други додатак (app. II), Легенда о Кастамониту позната је у два руко
писа. Први Н. И. није видео пошто га је вероватно П. Успенски, после своје
посете Кастамониту 1845, однео у Русију и исцрпно га искористио у својим
радовима о Светој Гори. Н. Икономидис наводи текстове од којих је састав
љен други рукопис, који се чува у манастирској библиотеци и укратко из
носи садржину Легенде о Кастамониту. Она почиње причањем о монасима у
време апостола и, износећи историју манастира обогаћену разним неистини
тим детаљима, завршава спомињањем пожара, који је задесио манастир за
време турске власти. Такође наводи и враћање Кастамонита на киновијски
систем у ХVIII/XIX веку.
Трећи дадатак (app. III) су фотографије двају докумената, чији ориги
нали се чувају у манастиру Зографу, те су издати у актима овог манастира
(nº 55). Први (арp. III, nº a) је акт прота Игнатија, којим је прота решио
земљишни спор између Кастамонита и Лавре и утврдио границе ксирокастра.
Ту одлуку је потврдио протат на челу са протом Савом 3. маја 1513. године
(app. III, nº b).
После издања текстова дат је веома детаљан општи регистар имена:
личних и географских, манастира, цркава, келија, метоха и појмова (107 —123).
Албум од XVI. табли сачињава саставни део књиге. Дате су фотогра
фије аката: n“ 1-7; app. 1, nº o g w app. III.
Actes de Kastanonitou приређена су према принципима издања Аrchives
de l' Athos, што значи да су сви документи издати критички, на основу ори
гинала, кад год је то било могуће, а копије су узимане у обзир само кад је
то било неопходно. Поред кратког садржаја, уз сваки документ, дате су ис
црпне напомене, које садрже детаљна објашњења за све хронолошке, про
сопографске и топографске податке, без обзира на то да ли је у питању ау
тентичан или фалсификован акт. Аутор је тиме много допринео проширива
њу и употпуњивању досадашњих знања о разним питањима. Премда је рас
полагао малобројним изворним материјалом, успео је да у потпуности упоз
на читаоца са историјом овог, до сада мало познатог, светогорског манас
тира.
Мирјана Живолиновић

Миодраг Ал. Пурковић, Српски патријарси средњег века, Дисел

дорф. 1976, стр. 184.
Ова занимљива књига, која се веома лако чита, садржи: општи део о
патријарсима и српској цркви (9-54), излагање о сваком поједином патријар
ху (55-156), о српској цркви после пада Деспотовине (157–164), кратак прет
лед најважнијих збивања од прогласа патријаршије до пада Србије под тур
318
 ПРИКАЗИ

ке (165-168), списак скраћеница најчешће употребљаваних дела (169-171) и

именик лица и места (172—184). Илустрована је са осамнаест фотографија, од
којих већина представља патријархе од Јоаникија до Данила.
М. Пурковић је историчар који је написао велики број запажених ма
њих и већих радова из историје средњовековне српске државе, међу којима
је и мања расправа о Српским натријарсима средњега века (Гласник Скоп.
научног пруштва 15–16, 1936, 303—317). Био је изванредан познавалац српских
и византијских извора о времену које је проучавао, и то његово велико зна
ње пошло је до изражаја и у овој студији. Такође је брижљиво пратио и
бројне радове својих претходника и савременика у вези са проблемима који
су га занимали. У новије време појавиле су се расправе Д. Богдановића и И.
Бурића, које се односе на нека питања о којима и М. Пурковић говори у
овој књизи. Пошто су му радови поменутих аутора остали недоступни, сма
прали смо да је корисно да се у овом приказу осврнемо и на њихова миш
-Leni-a.
У општем делу ове студије М. Пурковић најпре говори о раду св. Саве
на стварању самосталне српске цркве и о значају тога догађаја. При томе
указује да су у Савиној црквеној организацији посебну важност имале епис
копије: Зетска, Дабарска, Хумска и Призренска, чија је улога била да штите
повостворену самосталну српску цркву од спољних опасности. Такође спо
миње љутњу и огорчење охридског архиепископа Д. Хоматијана, јер је неза
висна српска црква створена „управо на рачун његове духовне власти". Уз
кратко излагање о политичким догађајима који су непосредно претходили
проглашењу патријаршије посебно истиче средњовековно схватање да цар
ском круном може крунисати само патријарх. С обзиром на податке који
наводе на закључак да је Душан проглашен за цара јануара 1346. а да је тада
и Јоаникије постао патријарх, аутор претноставља да је истовремено са цар
ством проглашена и патријаршија, највероватније на Богојављење 1346. го
„ШИНе.
Проучавањем прилично оскудних података о избору и постављању па
тријарха у Србији М. Пурковић долази до значајних закључака, указујући
при том да у поступку који је поштован у Србији не треба у потпуности тра
жити византијски узор. Ипак, ауторово мишљење да је у избору српских
патријарха владарева улога била пресудна а да се Сабор само акламацијом
саглашавао са владаревом одлуком, изгледа донекле претерано. На основу по
патака о појединим случајевима закључује да је патријарх постављан на Са
бору који је сазивао владар, али то није било у „једном и нарочито одре
bеном месту", за разлику од византијске праксе, према којој се патријарх у
ХIV веку бирао у сали Триклину Влахернске палате у цариграду. Затим го
вори о различитим периодима удовиштва српске цркве, износи податке о на
зивима патријаршије, ословљавању натријарха итд.
У вези са питањем пресељавања натријарховог седишта из Пећи у Жи
чw, што је примано са резервом, М. Пурковић сматра да је од времена пат
ријарха Спиридона (1380—1389) током прве половине XV века оно било у
Жичи, одбацујући могућност да је патријарх икада живио у Београду, доз
вољава претпоставку да је две или три године пре пада Србије (1459) пре
пао из Жиче у Смедерево.

319
истоPиски чAсопис ХХV.

Аутор указује да нема података о патријарховим чинодејствовањима

за време појединих празника. Међу оскудним подацима о његовој канцела
рији спомиње да се потписивао зеленим мастилом. Износи вероватноћу да
су неки патријарси ковали свој новац. Говорећи о великим правима патријарха
у погледу надзора над црквама, где је дошло највероватније до случајне
омашке аутора да су царске цркве исто што и ставропигијалне (патријаршиј
ске), истиче да против патријархове пресуде није било апелата. Прихвата већ
утврђено мишљење да је „збор Велике цркве" црквени Сабор, и дефинише га
као „неко мање по обиму тело, неку врсту синода, које је решавало заједно
с патријархом".
Овај део М. Пурковић завршава историјом црквеног раскола, те наво
ди да је патријарх Калист „анатемисао српског Цара, Царицу, Патријарха и
архијереје”. У вези са овим скрећемо пажњу на резултате до којих је дошао
Д. Богдановић анализом терминологије у српским изворима о овом догађају.
Д. Богдановић је закључио да се „без великих резерви не би смело говорити
о проклетству наводно баченом на српску цркву, државу и народ, већ само
о екскомуникацији... на степену црквених и политичких власти које су биле
одговорне за доношење одлуке о патријаршији... да је ово екскомуникација
као санкција раскола, шизме у сфери црквене политике, а не вере, да то није
санкција за јерес него за нарушавање канонског поретка" (Д. Богдашовић,
измирење српске и византијске цркве, о кнезу Лазару, Београд 1975, 85). М.
Пурковић раскол датира у време између 1352. и 1354. године, како се то и
раније сматрало у нашој науци. Тиме није усвојио закључак Г. Острогорског
— да је Цариград осудио стварање српске патријаршије већ 1350. у време
ратног стања између Византијског и Српског царства (Čepска област, Беог
рад 1965, 129). Говорећи о томе како се Душан покајао због свог поступка
(али разрешење није могао добити „ради достојанства и градова”), М. Пур
ковић тумачи да се овај податак Даниловог настављача односи на Душанову
царску титулу интериторије које је освојио. Тиме, у ствари, дели мишљење
Г. Острогорског (нав. дело 130). Осветљава добро познату позадину црквеног
раскола и закључује да је већ уклањање већине грчких архијереја од стране
Душана било „довољна основа да Грци баце анатему". Међутим, Д. Богда
новић, поред „стварног повода за црквену шизму: анексије грчких територија
(„градова”) од стране српске државе а грчких митрополија од стране српске
цркве, самовољно уздигнуте на степен патријаршије", још истиче и то да је
„једнострана одлука скопског сабора о проглашењу патријаршије, а самим
тим и престанак спомињања имена цариградског патријарха, била заиста из
весна узурпација, а свакако нарушавање вековног поретка у црквеној еку
мени" (нав. дело 86 и 84). На крају уводног дела М. Пурковић се укратко
осврће на стање настало у српској држави после Душанове смрти, када се под
утиском тешке стварности узрок насталом злу тражио у Душановом прогла
шењу за цара и постављању патријарха „како не приличи”.
У излагању о појединим патријарсима аутор, зависно од расположивих
извора, говори када и где је поједини патријарх постављен, износи све о ње
говом пореклу, животу и раду, односно дужностима које је обављао до из
бора за патријарха; веома детаљно се осврће на све податке о дотичном па
тријарху, посебно када су у питању акти које је сам издао; мање или више
прецизно утврђује време његове смрти, место где му се чува саркофаг и
320
 ПРИКАЗИ

спомиње портрете на којима је насликан. Уз то аутор се укратко осврће и

на прилике у српској држави, нарочито на важније догађаје за време сва
ког патријарха. Тако за Јоаникија (55—68) каже да је био Душанов, до сада
нендентнарикован логотет, затим архиепископ (1338-1346), па патријарх (1346—
1354). Говорећи о њему, износи веома занимљив опис Душановог и Јоаники
јевог сусрета са Јованом Кантакузином. Посебно је значајно да се овај патри
јарх спомиње на свим преписима Душановог закона, те М. Пурковић усваја
претпоставку да је Јоаникије активно учествовао у његовој изради.
За време Саве (69–100: 1354—1375), дугогодишњег светогорског монаха,
који је до избора за патријрха вршио дужност итумана Хиландара, најваж
није што се десило било је измирење српске и париградске цркве. Посвећу
јући посебну пажњу томе догађају, аутор истиче да је измирење постало нео
пходно због остварења заједничке сарадње за борбу против Турака. И Д. Бог
нановић, говорећи о разлозима за измирење, поред неопходности стварања
савеза између Србије и Византије ради одбране од турског надирања, указу
је још и на бројне, за Србе непогодне, последице које је раскол изазвао „у
чисто канонском, литургијском смислу и у смислу економских и правних
компликација" и тиме објашњава „ону многострукост иницијативе за изми
рење српске и византијске цркве у периоду од 1364, ... до 1375” (нав. дело 86).
м. пурковић рад на измирењу дели на три фазе: 1364, 1368—1371. и 1375. го
дине. Прва је одлазак патријарха Калиста у Сер, где је изненадна смрт пре
кинула његову мисију. Другу фазу аутор везује за Угљешину делатност. Вео
ма детаљно говори о акту који је он издао марта 1368. и о похвали коју је
добио у пролеће 1371. пrто је „отете цркве и митрополије” вратио Цариграду.
После описа припрема за рат против Турака и маричке битке прелази на
завршну фазу измирења цркава у време кнеза Лазара. Одбацујући мишљење
Н. Радојчића и М. Динића да су Исаија и његови сатрудници „стварно само
извршиоци намера српског владара, кнеза Лазара", како сматра и д. Богдановић
(нав. дело 88), М. Пурковић се враћа гледању и. Руварца „да је исaија узео
па површи овај посао по жељи цариградског патријарха Филотеја“. Очи
гледно је да се ово ауторово мишљење не може одржати. Због значаја ове
мисије, као и због личности њеног носиоца, писац посвећује много пажње
животw и раду старца Исаија. Све то завршава описом одласка српског иза
сланства у Цариград, где је „скинута клетва“ под условом да Срби, у слу
чају да опет заузму византијске територије, „не мењају више грчке архије
реје“. М. Пурковић говори само о уздржаности патријарха Саве у погледу
предузимања измирења. Међутим, познато је да се стари патријарх веома
противио овој иницијативи (Богдановић, нав. дело 88—89). Најзад, аутор ука
зује да није познат званичан акт о измирењу, за који д. Богдановић претпо
ставља да је морао бити објављен у Србији, „па је и проглашење измирења
објављено у Призрену 1375, управо у време Савине смрти” (нав. дело 89).
Чини се неприхватљиво мишљење М. Пурковића да је Јефрем (101-115.
1375—1380) изабран за патријарха „као личност споразума оних који нису мо
rли да доведу своје кандидате". Јефрем је био, како закључује д. Богнановић,
„први легализовани српски патријарх, у чијем избору, хиротонији н устоли
чењу учествују и представници Васељенске патријаршије из цариграца као
и светогорски духовниши Исаија и Николим, који су Јефрема можда и лично
нознавали још из Свете Горе” (песничка творенија монаха Јефрема, хилан

321
историјски члсопис ХХV.

дарски зборник 4, 1978, 124). На основу тога и особина Јефремове личности које
дају епискои Марко и Данилов настављач, поменути аутор закључује да је
„старац Јефрем морао бити и у идеолошком погледу експонент византијско
-светогорских, а то значи – исихастичких схватања ортодоксије, духовног жи
вота и црквеног поретка“ (нав. дело 124–125 и Измирење српске и византијске
цркве 89–90). М. Пурковић описује веома занимљиву Јефремову биографију,
коју читалац треба да употпуни хронолошким одредницама за поједине пе
риоде Јефремовог живота до којих је дошао Д. Богдановић (Цесничка творе
нија монаха Јефрема, 122-123). М. Турковић се посебно позабавио покушајем
да утврди terminus post quern за Јефремово новлачење са престола. У томе нас
тојању одбацио је мишљење Б. Сп. Радојичића да је Спиридон постао патријарх
већ 1379. или још 1378, и сматра да је устоличен тек 1380, када је Јефрем
напустио тај положај. Међутим, ни ова година се не може прихватиrи као
коначно решење овог замршеног хронолошког проблема.
Позивајући се на оскудност извора, аутор мало говори о Спиридону
(116—122: 1380—1389). Износи веома важан податак да је по савету самог
Јефрема Спиридон изабран и постављен за патријарха. Образложење за Јеф
ремов предлог дао је Д. Богдановић, указујући да патријарх Спиридон „може
да буде управо онај старац Спиридон који се са Јефремом и Авраамом под
визавао у Дечанској испосници“ (Песничка творенија монаха Јефрема, 125).
М. Пурковић се, говорећи о томе да је Сниридон припадао „кругу српске куп
турне елите”, задржао на повељама које је он издао. Године које даје за њи
у{ОВО датирање У науци су прихваћене. Аутор износи постојећа мишљења о

изразу грозавкоaog, како је Спиридон ословљаван у адресару цариградске

патријаршије, Ектесис неа, из 1386, и разлоге због којих му је трисепископат
приписан. Не улазећи дубље у проблем ословљавања српског патријарха за
„архиепископе“ у поменутом адресару, а позивајући се на акт о спору око
манастира Спелеона у Мелнику, који је спиридон потписао као
IMitlinioba
rtsкion,M. Пурковић сматра да је поглавар српске цркве по
*o višv. IIагрархије
сле измирења имао титулу патријарха. С обзиром на изузетну важност ове
проблематике, као и на чињеницу да је „Ектесис неa“ праворазредан извор за
време на које се односи, неопходно је осврнути се на значајне резултате до
којих је дошао И. Ђурић упоређењем појединих ставова поменутог адреса
ра, нарочито оних који се односе на поглавара српске цркве („Ектесис неа".
- византијски приручник за „Питакла” о српском патријарху и неким феу.
далцима крајем XIV века, зборник радова фил. фак. XII/1, Бeoгрaд 1974,
416-422). И. Бурић указује „да се евентуалном заменом речи архиепископ са
патријарх не би битно променио положај наше цркве према Hlapиграду...”.
посебно истиче да управо спомињање Спиридона као архиепископа најбоље
доказује да помен српског архиепископа никако није архаизам“ у тексту ад.
ресара. Затим пореди члан Ектесиса о поглавару српске цркве из главног
текста, где се овај ословљава са „архиепископе и земљеuroupуве са додатним
чланом у коме забрањује да се трисепископ Спиридон „сада” ословљава са
земљuroеру в. Реч „сада” (хtiv-у наводи И. Бурића на претпоставку да је спи
ридон ипак раније тако ословљаван. Проучавањем садржине поменутог акта
о спору око млинова манастира Спелеона закључује да Спиридон није пош
товао договор о јурисдикцији која је Византији враћена надспорним краје
вима измирењем 1375, што је могло бити повод новом расколу између српске
322
 пРИКАЗИ

и византијске цркве. На основу свега закључује да је погоршање односа из

међу Пећи и Цариграда, после доласка Спиридона ишло постепено и допушта
могућност „да његов трисепископат није био главни или једини разлог по
новној деградацији српске цркве".
Говорећи о патријарху Данилу (127—134: 1390—1396?), М. Пурковић упо
зорава да је само претпоставка да је Данило, ктитор манастира Дренче, доц
нији патријарх. Спомиње његове књижевне саставе, међу којима је најзна
чајнији „Похвала кнезу Лазару“. Аутор скреће пажњу да су се прилике у
земљи, које су бивале све теже за време патријарха Саве (135—138. после 7.
априла 1396 — 7. октобра 14092), одразиле и на стање у цркви. Низ портрета
патријараха у Пећкој припрати завршен је Савом V. Аутор не искључује мо
гућност да је патријарх Кирил (139—140: после 7. октобра 1409 — 27. децем
бра 1418) бивши хиландарски игуман који се спомиње око 1401. године. Сма
тра да је патријарх Никон (141–149: 1419.- после 1435) долазио „к странам
дунавским”, где се 1427, према ауторовом мишљењу, састао Сабор у Београду
ради спровођења одлука уговора склопљеног у Тати 1426. С обзиром на то
па је последњи помен о овом патријарху из 1435, М. Пурковић, следећи кази
вање Константина Филозофа, допушта да је Никон преживео први пад Ср
бије 1439, коју је напустио с деспотом Ђурђем и тројицом владика. За пат
ријарха Никодима (150–153: 1445—14552) сматра да је исто лице с великим
архимандритом Николимом, игуманом Студенице и доцније рашким митропо
питом. Претпоставља да се 1455. године он више не налази на челу српске
цркве, јер цариградски патријарх Генадије. Схоларије одговара на питања
деспота Бурђа да ли се може поставити архиепископ и патријарх у случају
када је место где се налази поглаварева столица ван државе. Наиме, ни Пећ,
ни Жича нису крајем 1455. у српским рукама. Значајно је Пурковићево миш
дење да је патријарх Арсеније (154—156: 14572 — 1463?), о чијем животу из
вори не пружају готово никакво обавештењее последњи српски патријарх
средњег века.
Проучавањем црквених прилика после пада Србије 1459, аутор закљу
чује да није одмах уследило потчињавање целе Пећке патријаршије Охрид
ској архиепископији. На основу података о случају смедеревског митропо
пита Павла сматра да султан није издао ферман о томе припајању, него је
такву одлуку донео Синод цариградске патријаршије. Своје излагање заврша
ва стварањем друге српске паријаршије 1557. године.
Из изнесеног се види да је књига М. Пурковића веома корисна и дра
гоцена, пре свега, због брижљиво прикупљених и зналачки прокоментариса
них података о српским патријарсима у средњем веку, као и о догађајима
којима су они били сведоци. Учињене примедбе, као и допуне на које смо
указали, нимало не умањују њену вредност.
Мирјана ЖивотиНОВИН.

323
јастогијски чACOIIИС XXV

в. П. Наумов, Господствуноцић класе и государственнаа власт, в

Сербиш ХIII — ХV ве. (Динамика социалној и политическој систе
мљ сербскоzо феодализма) Академии наук СССР, Институт славано
ведениa и балканистики, Москва 1975, 335
Е. П. Наумов је у својој монографији, која је, заправо, његова доктор
ска дисертација, поставио себи задатак да са позиција марксистичко-лењини
стичке историјске науке анализира и прикаже развој и кретање српског феу
далног друштва кроз скоро три века, и то од почетка XIII до средине XV
века. У свом раду он истиче специфичности и неке локалне карасктеристике
друштвено-економског и политичког уређења у средњовековној Србији, која
дају посебна обележја феудализму у том делу Југоисточне Европе. Књига са
држи увод, затим три поглавља, у ствари, три уже теме у којима излагање
тече хронолошким редом и закључак.
у уводном делу (3—35) Наумов истиче да проблем српског феудализма у
периоду од XIII – ХV века до данас није у потпуности испитан, а да радови
како југословенских, тако и других медијевиста представљају само одговор
на поједина питања из ове широке области. У овом делу своје књиге аутор је
дао оцену најзначајнијих извора и новијих радова наних историчара које
је користио при писању своје студије.
У првој глави, која носи наслов Српско друштво у епохи развијеног
феудализма (36—67), аутор анализира привреду и развитак производних снага
у српском феудалном друштву, а затим посебно истиче везу између развитка
феудализма и сталенког система у српским земљама. Он констатује да еко
номски успон у средњовековној Србији није једнообразан и равномеран и да
Србија улази у период развијеног феудализма тек почетком XIII века. Али у
то време, по степену и процесима друштвеног развитка, може да се равна са
другим земљама Европе, иако развијени феудализам наступа у њој нешто
касније него у државама западне и централне Европе.
У другом поглављу под насловом Структура феудалног земљининог влас
ништва и феудалне класе у Србији од XIII до ХV века (68–176) приказан је
развој феудалног земљопоседништва и његови основни облици, затим посте
пено израстање појединих моћних феудалаца, а у вези с тим и развој српске
сталенике терминологије. У овом делу интересантан је покушај да се објасне
поједини термини у сталешкој феудалној хијерархији, али сви закључци ау
тора нису довољно документовани да би се прихватили без резерве.
Треће поглавље, под насловом Развитак српске државности од XIII до
ХV века (177–303), садржи анализу развитка српског политичког система од
краја XII века до прве половине XV века. Е. п. Наумов сматра да период
владе Немање и његових синова у политичкој структури и феудалној инео
логији српске државе није до сада довољно обрађен. Он закључује да је
почетак XIII века за Србију, у војном погледу и политичком систему, период
коначне победе централне власти над силама феудалног партикуларизма. По
сле тог периода уследило је све веће јачање феудалне господе, као и посте
пено јачање феудалног сепаратизма, које ће, и поред покушаја централиза
ције, довести половином XIV века до цепања државе Немањића. У овом по
глављу аутор истиче своје неслагање са ставовима појединих савремених ју
гословенских историчара.

ЈА. --
 пРикАзи

У закључку (304-311) аутор је дао своју периодизацију развитка феуда

лизма у српској држави, од њеног оснивања до пропасти, утврђујући четири
основне етапе. Први период би обухватио крај XII и почетак XIII века,
који је преломни период и у коме се од ранофеудалне српске државе иде на
стварање феудалне монархије. Други период би временски трајао од почетка
XIII века до седамдесетих година XIII века и представља време јачања кра
љевске власти уз ослонац на православну српску архиепископију. Трећа ета
па био би период од краја XIII до средине XIV века, када наступају велике
промене у систему власништва над земљиштем. Тада се јавља све веће јачање
световне господе, постепено ограничавање црквених и манастирских поседа,
а самим тим и нарастање феудалног сепаратизма које постаје приметно у
последњим годинама владе цара Душана и потврђује се педесетих и шезде
сетих година XIV века када долази до распада српског царства. Период од
срелине XIV века до средине XV века је последња етапа у историји српске
средњовековне државе.
На крају књиге дат је прегледан списак извора и литературе (313—328)
који су коришћени за писање књиге.
ова студија у којој су изложени резултати Е. П. Наумова, који се већ
пуже времена бави историјом средњовековне Србије, интересантна је и ко
рисна, нако се не морамо сложити са свим његовим закључцима, како за ју
гословенске историчаре, тако и за оне који се баве историјом средњег века
Југоисточне Европе, па и шире.
--

Експозе Е. П. Наумова са одбране докторске дисертације штампан је,

у издању истог Института и под истим насловом, у Москви 1977. године (1–32).
Аутор је у свом реферату најпре изложио преглед досадашњих радова
нсторичара средњег века за историју свпског феудализма, а затим кратак кри
тички приказ радова наших историчара из те области. По њему, у најновијим
делима наших историчара осећа се тенденција „повратка погледа буржоаске
југословенске историографије". Он сматра да у нашој историографији до са
да није обраћен један од најважнијих проблема у феудалној Србији, а то је
њен политички систем и државно-правна теорија, па он својом- стулијом,
Владајућа класа и државна власт у Србији XIII – ХV века, жели да истакне
класни карактер феудалне српске монархије и њених политичких теорија,
а у зависности од општих друштвено-економских процеса. Затим следи опши
ран преглед садржаја дисертације. На крају реферата штампан је списак
радова у вези са темом дисертације, које је аутор објавио у периоду од 1966.
до 1976. године, а који се састоји од 28 већих и мањих чланака.
Милица НИКОЛИВ

Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне Босне,

„Веселин Маслеша", Сaрajeвo 1978, 421 Е (7), 8°
Сарајевско издавачко предузеће „Веселин Маслеша“ објавило је у уг
aедној библиотеци „Културно насљеће“ књигу Десанке Ковачевић-Којић,
„градска насеља средњовјековне босанске државе“. Темељно опредељење ау

325
 историјски чAсопис ХХV.

торово и вишегодишња истраживања, пружили су читаоцима узорно дело из

привредне и друштвене историје средњовековне Босне.
Градови, као наследници административних и културних средишта поз
не антике, нису истрајали на тлу ове земље. Њиховом ишчезавању у раз
добљу доласка Словена, посвећена су уводна разматрања Десанке Ковачевић
-Којић. Жаришта нове производње и размене, нових узора живљења, нису
постала ни малобројна градска насеља, о којима у Х столећу пише Констан
тин Порфирогенит. Оквири живота били су у првим столећима по доласку
Словена толико скучени да вероватно нису превазилазили задовољавање ос
новних потреба у производњи и потпуне аутaрхије у размени и потрошњи.
Тек су друштвена и државна консолидација отвориле Босну, крајем XIII сто
лећа, привредном напору развијених средина, градова Приморја, у првом
реду Дубровника. Мрежа насеља постепено је прекривала Босну, поклапа
јући се са мрежом војних утврђења (castra) локалних феудалаца, но и пре
вазилазећи је често, бројношћу својих упоришта.
Развој градских насеља, прати Десанка Ковачевић-Којић у првој те
матској целини (Појава и развој градских насеља). Три раздобља препоручује
читаочевој пажњи:
— Од XII до почетка XIV века, о градовима као жариштима неаграр
них делатности, рударства, трговине и занатства, још се не може говорити.
Војне утврде помињу се додуше у изворима, али њихова убикација је непоуз
дана.
– Од почетка XIV до почетка XV века, раздобље је ширења и учврш
ћења босанске државе, Стјепана Котроманића и Твртка I, када се стичу ус
лови за нови друштвени и привредни позив градова. Границе Босне, припа
јањем Хума, примакле су се приморским насељима, жариштима од антике
непрекинуте урбане традиције. То је раздобље у коме градови, војна утвр
ћења и средишта жупа, опстају ако могу одговорити својој новој улози, или
се гасе. Основна привредна грана по којој су се градови прочули ван гра
ница Босне је рударство. Ничу рударски тргови: Остружница, Сребреница,
Фојница, Крешево, Олово. Уз њих се развијају градови као стецишта трго
вине рудом, Високо (уз Фојницу и Остружницу), Кушлат (уз Сребреницу).
Поједини градови развијају се као значајна средишта уз путеве (Фоча,
Горажде), други као исходишта прометних трговачких артерија (Дријева). Уз
пораст броја градова, тече у Босни процес привредног, друштвеног и особито
занимљивог топографског раслојавања, који пуни замах добија у ХV столећу.
– Петнаестом столећу посвећује Десанка Ковачевић-Којић особиту
пажњу, обележавајући га као раздобље највећег полета босанских градских
насеља. Понесена изворима, руднике и рударске тргове представља у посеб
ној тематској целини, окупљајући истовремено остала градска насеља у не
колико регионалних целина које засебно приказује.
Повећање производње сребра у Босни, у ХV столећу, и пораст пот
ражње племенитог метала у Европи, повезали су владара, племство и све
учеснике у производњи, промету и продаји сребра (Сасе, Дубровчане и до
маће људе) у неразмрсиво клупко послова. Рударска делатност непосредни је
подстицај све разуђенијој подели рада у којој се развијају трговина и за
нати. Посебно разматрање рудника и рударских тргова оправдано је тако
чињеницом да је рударска производња у темељу привредне активности Босне
позног средњег века.
326
 ПРИКАЗИ

Пример Сребренице, која је до 1411. године била у границама босанске

државе, особито је поучан. Интензивни развој рударства привлачи у град
трговце и занатлије, али и погодује истинској регионалној подели рада, коју
познају једино снажна привредна средишта. Зворник постаје, благодарећи
близини Сребренице, и чињеници да је био на средoкраћи путева за Србију,
Мађарску и Босну, средиште трговине племенитим металима. Сличну улогу
има Високо, у односу на рудник олова — Олово. Нешто доцније развијају
се рударски центри Фојница и Крешево.
Остала градска средишта средњовековне Босне представља Десанка
Ковачевић-Којић у четири регионалне целине. Особити географски положај,
привредне и друштвене мене у посматраним целинама, чине ауторово изла
тање прегледним и чврсто образложеним.
— Средња Босна је земља значајних рудника, краљевих градова Сут
јеске и Бобовца, и малобројних тргова везаних за рударску производњу.
= Горње Подриње и Полимље су земља градова средњовековне бо
санске државе. Урбана насеља ту су најбројнија, привредно најактивнија,
топографски разуђена. Област пресецају значајни путеви који повезују уну
трашњост Балкана са Приморјем. Но, то је и земља, можда једина у Босни
која уз рудно благо обилује другим природним богатствима. Из Подриња се
у Дубровник извозе производи пчеларства и сточарства.
— Хумска земља сиромашна је градовима. На ушћу Неретве су Дри
јева, дубровачка привредна енклава на босанском тлу, чији је значај већи
за укупну извозно-увозну трговину Босне, но за непосредно залеђе.
= Западна Босна је земља у којој су се урбана насеља најкасније раз
вила. Природни положај упућивао их је да тргују са насељима средње Дал
мације.
Приводећи крају путовање по градовима Босне, Десанка Ковачевић-Ко
јић пружа читаоцима у посебној тематској целини оглед о називима градова.
Аутор суочава називе градова у изворима са садржајем њихове привредне
активности, и утврђује два основна типа насеља: отворена места трговачке
размене (трг, mercaturn) и подграђа, смештена у подножју феудалних утврда,
у којима привредни живот обухвата најчешће и производњу и размену (ва
рони, borgo).
Другу велику тематску целину посветила је Десанка Ковачевић-Којић
проучавању привредне делатности босанских средњовековних градова (Прив
ipeда градских насеља). У посебним поглављима приказани су рударство, трго
зина и 3анатство.
На темељу савремених топономастичких истраживања, реконструише ау
тор до појединости рударску технологију, приказујући поједине фазе рудар
ске производње, конање руде, испирање, топљење. Улога Дубровчана и Саса
у привреди рударских средишта поткрепљена је многобројним примерима:
Саса као стручњака и преносилаца технологије, Дубровчана као власника
односно закупаца јама и трговаца металима. Развијена подела рада нмаће и
знатних последица на друштвене положај различитих учесника у производњи
и промету метала.
У поглављу о трговини казује Десанка Ковачевић-Којић једноставну и
reмељну истину да је Босна била привредно подручје Дубровника. Промичу
пред читаоцем табеле о броју дубровачких трговаца у Босни, о задужењима

327
историјски чAсопис. ХХV.

домаћих трговаца у Дубровнику о годинама задуживања: доиста велике раз

лике између дубровачких и домаћих трговаца нису се испољавале у облас
тима пословања, оне нису биле монополске, већ у размерама, у средствима.
Спољна и унутрашња трговина биле су, у различитим размерама додуше, и
у рукама Дубровчана и у рукама Босанаца. Ипак, значило је то да су се
Дубровчани, уз знатнија уложена средства могли бавити трговином племени
тим металима, да су циклуси обрта могли бити дужи сложенији итд. док је
Босанцима остајала претежно, иако не без изузетака, мање уносна или ло
кална трговина. Процеси који су постепено укључивали непосредну околину
у привредни живот градова, одвијали су се и око босанских насеља. На град
ским трговима продавало је околно становништво вишак својих производа,
било за локалне потребе, било за далека тржишта. Међутим развој који је у
западној и средњој Европи значне укључивање читавих земаља у привредна
подручја градова, у освит новог времена, у Босни је, са изузетком страног
града Дубровника тек наговештен, и чини се, до губљења самосталности није
превазилазио оквире уже градске околине.
Уз рударство и трговину развијало се у босанским градовима, иако у
нешто мањој мери и претходним активностима опредељено, занатство. У гра
повима делују као занатлије и Дубровчани и домаћи људи: први се, додуше,
чешће посвећују финијим занатима, или занатима везаним за производњу
оружја односно фортификацијске радове, за потребе босанских феудалаца,
који изискују већа знања и претходна изучавања. У многим занатима јав
љају се Дубровчани као учитељи. Ипак, излагање Десанке Ковачевић-Којић
пружа слику нешто равноправнијих односа и нешто шире еманципације до
маћег живља у занатству, но у трговини и рударству. Готово да и нема за
ната којим се баве искључиво Дубровчани, са изузетком можда производње
ватреног оружја, особито од времена када се подмладак из босанских гра
дова почиње упућивати на учење у Дубровник.
У трећој тематској целини (Друштвене и управне структуре) уводи де
санка Ковачевић-Којић читаоца у проблеме етничког, социјалног и политич
ког развоја босанских средњовековних насеља. Клонећи се општих места,

аутор настоји да утврди извесне поуздане величине. Поједини градови, бро

јем становништва досежу савремени европски просек средњих насеља: на
пример Сребреница у најбољим временима, са утврђених 3500 становника.
Грађани су, поред домаћих људи, често помињани дубровчани и саси, но ту
су, трговачким пословима претежно, људи из приморских градова, Котора и
Бара, Сплита и Трогира, дошљаци из италије, из венеције, Фиренце, Фераре,
Прата, Милана. Извори помињу и понеког Турчина и циганина. Положај у
производњи, и сам донекле условљен етничким пореклом, опредељује чврсту
сталешку структуру градова. Подела рада прожима целокупну привреду у
којој водећу улогу играју сразмерно малобројни дубровчани и домаћи људи,
власници или закупци рудника и царина, носиоци великих трговачких посло
ва или уносних заната. Под њима се шири сталешка пирамида мање уносних
послова и заната, све до саме градске сиротиње.
Друштвену раслојеност босанских насеља прати Десанка Ковачевић-Ко
јић и у области правног положаја становништва. Дубровчани уживају пуну
судску аутономију, и обраћају се у случају међусобних спорова конзулу и
судијама, Дубровчанима којима је влада поверила ту дужност, и саси имају
328
 ПРИКАЗИ

свој суд грађана (пургара). Аутор наговештава правни положај домаћег ста
новништва, поредећи га са положајем дубровчана: домаћи људи, они имућ
нији, радо се опредељују за дубровачко грађанство.
у управном уређењу градова осликавају се многе тековине привредног
и друштвеног развитка. У рударским средиштима то се уређење темељило
на традицијама саског права, али се постепено ширило и на градове које __
Саси нису походили. Међутим, губљење етничке самосвојности Саса, уз опа
дање њиховог привредног значаја, начело је судско и управно уређење које
су они донели. Као што друштвени положај домаћег градског становништва
није лако утврдити – неизвесно је да ли „mercatores de Gorasde, homines
subditi voyvode Stipani" означава само поданички однос или претпоставља и
неке обавезе трговаца према свом врховном господару, пише Десанка Кова
чевић-Којић – тако ни положај града као привредне и друштвене јединке
у оквиру феудалног друштва, није лако сагледати.
Многи чиниоци, по ауторовом мишљењу, упућују на закључак о самос
галности нразуђености управе: веће грађана, кнез, судије, кастелан, вој
вода. И поред наговештаја старих закона у дубровачким изворима, за раз
добље политичке самосталности Босне посведочен је само сребренички ру
царски закон. Разматрањем положаја кнеза у градском уређењу средњове
ковне Босне, Десанка Ковачевић-Којић придружује се пионирским настоја
њима Константина Јиречека и, у новије време Михајла Динића. Као и Михајло
Динић, исходиште и уток кнежеве власти види у феудалцу, господару земље
на којој се град налази. Ауторово излагање, међутим сведочи и о жељн да се
питање поново размотри на изворној грађи.
Последња велика тематска целина посвећена је материјалном и духов
ном животу у градским насељима. (Градска средина). За издашну представу
о духовној клими „јесени средњег века“ у насељима Босне, заиста недостају
извори. Вести о књигама које Дубровчани настањени у Босни продају или
завештају, о повременом боравку глумаца, свирача и забављача на трговима,
не могу отклонити слику о оскудном живљењу, чије узоре ваља тражити
далеко од босанских градова и босанске земље, на Приморју или у Угарској.
Материјални живот у насељима приступачнији је захваљујући претхо
дним археолошким истраживањима. Положај насеља био је опредељен ње
говом војном и привредном улогом. Ранијем процесу ницања привредно ак
тивних подграђа, одговара нешто познији процес утврђивања отворених
тргова.
Од топографије и описа фортификација, до организације унутрашњег
живота, описа цркава, кућа, дућана, улица и тргова, пружа Десанка Кова
чевић-Којић детаљну слику материјалних оквира живота босанских градских
насеља. Упоређивањем археолошких налаза са вестима из писаних извора
аутору полази за руком да прикаже занатску производњу: накит, украси,
посуђе, одећа, обућа, оружје, пронађени или произведени у босанским насе
љима детаљно су описани. Особито се плодно показало сучељавање резултата
археолошких и архивских истраживања, приликом проучавања црквеног гра
дитељства у градовима.
Читаоцу који жели да сагледа меру истраживачког напора Десанке
Ковачевић-Којић, препоручује се да, пре но што склопи књигу, погледа њен
богати критички апарат. Познаће из њега да је већину својих извора аутор

329
gotopitiоки кнАсопис ХХV.

црпео из дубровачког архива: прегледао је четрнаест архивских серија, сав

ремене дефтере, прилично обиље објављене грађе, и заиста богату литературу,
која се, макар и посредно, односи на област истраживања. Најзад, читалац
hе бити обрадован складом и мером у распореду графичког материјала, укус
ном опремом, књиге као и уложеним трудом да се избегну техничке грешке
и пропусти.
Десанка Ковачевић-Којић образложила је слику града, са развијеном
привредном делатношћу, разуђеном поделом рада, наслеђеном и продубљеном
током времена, са изграђеном сталешком структуром, сложеном локалном
управом и наговештајима нове урбане културе. Засновано на великом истра
живачком напору, дело, чини се, исцрпљује тему којој је посвећено. И само
напомињање одређене теме може, у оваквим околностима, имати значај нау
чног резултата: читалац се присећа јереси, која се прочула ван граница бо
санске државе, а о којој у градовима Босне готово нема трага.
Може се питати да ли ће се грађа за тему икада проширити: методски
оквири рада, својом чврстином и логичким склопом, имаће међутим, трајну
вредност.
Ненад фRIPIR.

pr. Cahid Baltaci, XV. – XVI asirlarda OSMANLI MEDRESELERI,

Teškila, Tarih (Османске медресе у XIV — ХVI веку, организација,
историја), Истанбул, 1976, XXXVIII + 715.
Овај обимни рад посвећен османским медресама, може се рећи, у нај
значајнијем периоду њиховог постојања, представља докторску дисертацију
младог турског научника Џахида Балтаџија.
Не задржавајући се на набрајању свих архива, библиотека и музеја у
којима је аутор сакупљао грађу за своју тезу, истакли бисмо само да су из
вори првог реда за ову тему били вакуфнаме, катастарски пописи и рукописи.
Коришћена су, такође, и сва постојећа дела која се тичу школства и образо
вања како у османском периоду, тако и у свим оним исламским цивилиза
цијама које су претходиле османској.
Захваљујући томе, било је могућно детаљно пратити развој медресе;
сама реч јавља се у IX веку, док до оснивања медресе долази у Х веку.
Посебно значајно место, када је реч о оснивању и развоју медреса, имали
су Турци Селџуци, они ће извршити најјачи утицај на османске медресе. Ина
че, као и у целом исламском свету, и код Турака Османлија су се образовање
и школство – ако изузму царски сарај, јаничарски оџак, текије и основне
школе – у целини ослањали на медресе. Било их је свуда по Царству, све до
села. У медресама се стицало највише знање и одатле је потицала сва инте
лигенција (улема).
Прву медресу подигао је у Никеји емир Орхан. Успон у школству по
чиње с изградњом Муратових медреса у Бруси и Једрену, достиже врхунац у
време владавине Мехмеда. Освајача, а први знаци опадања јављају се у време
владавине Сулејмана Законодавца

330
 inpИКАзи

У времену ХV-ХVI века било је, претпоставља Џ. Балтаџи, до 500 ме

дреса. Подизане су, као што је познато, уз џамије и месџиде.
Иначе, медресе су се делиле на две велике групе: опште и специјалне ме
Дресе.
На основу самог имена није тешко закључити да су се у првима, поред
исламских наука, предавали и општи – спољни - предмети.
Специјалне медресе, пак, делиле су се на три групе:
1) за изучавање исламске традиције (постојале су и пре Османлија на
различитим нивоима и степенима);
2) за изучавање медицине (развијале су се под јаким селџучким ути
цајем, прву медицинску медресу основао је султан Бајазит у Бруси, али по
себну фазу у њиховом развоју представља изградња Сулејманове медресе; у
овим медресама радило се и практично);
3) за изучавање Курана.
Сама зграда медресе могла је бити од различитог материјала, а по по
треби коришћене су и зграде друге намене (разни храмови и цркве). Или је,
пак, што је био чест случај у најранијем времену, месџид био истовремено
и учионица. По правилу, медреса се састојала од једне учионице у средишту
и одаја за ученике унаоколо (ту су могли бити још и имарет, библиотека, хамам
и др). На сваку учионицу далазио је по један професор – мудерис – а број
ученика могао је да износи највише двадесет. Иначе „све што се тиче рада
медресе, било је утврђено кануннамом.
Мудериси су започињали своје службовање у најнижим медрасама, а
напредовање је претпостављало и одговарајуће повећање плате и прелазак у
виши степен медресе.
Навешћемо овде и неколико појединости из наставе. Медресе нису ра
диле три дана недељно и о празницима. Дневно се радило најпре четири, а
касније пет часова. Ученици су седели укруг око мудериса и осим уџбеника
имали су и свеске, текст се учио понављањем и о њему се расправљало,
Одређен простор посвећен је и организацији науке у држави; месту и
улози шејхулислама (старешина улеме), титулама припадника реда интели
генције, као и њиховом коришћењу за научне, верске, управне и војне пос
ЈIове.
У време појаве кризе и опадања Царства државна власт улаже одре
bене напоре и на овом подручју, али без много успеха.
Књига је употпуњена прегледом свих медреса које је аутор успео да
утврди, и то на читавом простору Царства. Дате су абецедним редом, по сте
пенима. Уз сваку се наводи градитељ, као и мудериси који су у њој преда
Ваши.

Читајући пажљиво, пронашли смо у књизи медресу Синан Челебије у

Новом Пазару, сасвим непознату досадашњим истраживачима (подигнута је
негде пре 1540. године). Остале медресе на нашем подручју, које се овде на
воде, углавном су познате, с тим што се, када је реч о београдским медре
сама, аутору поткрала грешка. Он је, наиме, од познате Јахјапашићеве ме
дресе, која се некад називала и Арслан-беговом, направио две. Неколико овак
вих или сличних грешака аутор сам исправља на крају књиге. Но, сигурно је
– и то не треба сувише замерити — да их у једном делу овакве врсте мора

331
историјски чAсопис хxw.

бити више. Аутору бисмо, међутим, замерили због доста немарно урађеног
индекса.
Али, без обзира на то овај замашини пионирски подухват Џ. Балтација
представља веома вредан допринос османској културној историји и треба
пожелети да аутор оствари дато обећање и да настави своја истраживања.
0лга ЗИРОЈЕВИЋ

Andreas Birken, Die Provinzen des Osmanischen Reiches, Beihefte zum

Tübinger Atlas des Vorderen Orients nit:“, im Auftrag der
Sonderforschungsbereichs 19 von Wolfgang Röllig, Reihe B (Geistes
wissenschaften) Nr. 13, Wiesbaden 1976, 322 + karte
Како се из самог наслова види — а то истиче и аутор у свом предro
вору – ово дело настало је као објашњење за карте „Османско IIарство,
провинцијска управа у ХVII и XVШ веку” и „Османско Царство, Провинциј
ска управа крајем XIX века” Тибиншког атласа Предњег истока. Књига, ра
зумљиво, може да се користи, истовремено, и самостално, као приручник.
Уским стручњацима, и не само њима, није тешко закључити да је об
рада овакве теме изузетно обиман и мукотрпан посао, па стога не зачуђује
много одлука А. Биркена да се ослони искључиво на објављене изворе и
постојећу литературу. У противном, овај посао би био савладив једино да се
ради тимски.
Прва три поглавља – Османска провинцијска управа у време тимар
ског уређења, Распадање тимарског система и период танзимата и Уређење
вилајета — дају кратак приказ историје управе Османског царства, упућујући
при том, када је реч о појединостима, на одговарајућу литературу.
други део је лексикон османских провинција — редослед је географски
- с тим што су санџаци наведени испод свих оних ејалета, односно вила
јета којима су једном припадали. Санџаци и сјалети могу се, такође, наћи и
на крају књиге, у алфабетском регистру.
Карата има преко двадесет, тачније, петнаест у тексту и шест на крају
књиге. Навешћемо их: Угарски ејалети, Босна, Румелија, Пелопонез око 1800,
Ејалети северно од Црног мора, Острва (егејска, Анадолија), Јерменија и
Кавказ, Курдистан и Иран, Североисточна Арабија, Сирија и Палестина, Се
верозападна Арабија, Египат, Либија, Алжир и Тунис, Расподела лена у ХVП
веку (назначене су врсте лена), Кадије у ХVШ веку (са назначеним степени
ма), Провинције око 1800, Организација судства средином XIX века, Густина
насељености око 1900. и Националности у Малој Азији крајем XIX века.
Није тешко закључити да је ауторова опредељеност за детаљнију обра
ду једног одређеног питања управо у једном одређеном времену (и његовог
презентирања на карти) била условљена постојањем одговарајућих извора.
Неуједначеност - већа или мања — карактеристична је и за главни део
ове књиге — лексикон османских провинција. То истиче и сам аутор, изра
жавајући жаљење што за појелине области сасвим недостају монографије.

332
 пРикАзи

ипак, када је реч о нашем подручју, боље речено о балканским н пре

кодунавским областима, ситуација није тако црна. Наиме, од почетка пезде
сетих година – када се почело са интезивнијим проучавањем извора - по
јавио се посебно у нашој историјској науци, низ значајних чланака и сту
дија посвећених управо османској администрацији, Издато је, такође, и не
колико драгоцених извора (турски катастарски пописи). Од наших аутора i
Биркеи користи само двојицу: Х. Шабановића (и то само његову дисерта
цију посвећену Босанском пашалуку) и Х. Калешија (рад о Призренском ви
дајету, заједно са Х. Ј. Корнрумпфом, на немачком језику), од мађарских
једино старије ауторе (Ј. Karácson, и Л. Фекете), а од бугарских – никог. Схо
нно томе, и обавештења која се тичу ових области не ретко су непрецизна и
bрагментарна. Ово се односи, у највећој мери, на прве векове турске влада
вине.
ситуација је много боља када је реч о азијским и афричким области
на Царства, будући да су ове области биле, из лако разумљивих разлога, пред
мет помнијег истраживања.
посебна пажња посвећена је именима односно називима; дата је одго
варајућа транскрипција, а наведени су и сви постојећи облици једног имена
укључујући и данашње.
поред већ поменутих регистара- ејалета и санџака – књига садржи и
речник термина (и на енгл. језику).
Укратко, овом књигом османистика је, нема сумње, обогаћена једним
врло потребним и врло корисним приручником.
Олга ЗИРОЈЕВИЋ

David MacKenzie, The Lion of Tashkent, The Career of General M. G.

Cherniaev (ташкентски лав, Каријера генерала М. Г. Черњајева),
University of Georgia Press, Athens Ga., 1974, стр. XX + 267
генерал Михаил Григоријевич Черњajeв спада међу личности чији жи
вот и дело могу олакшати разумевање њиховог времена. Његова активност
забележена је у војној и дипломатској историји бурних деценија XIX века:
средином псадесетих година он на своју руку осваја Ташкент и централну
Азију, реализујући империјалистичке амбиције руског царства, а 1876. године
командује српском војском у рату са Турском, представљајући интересе рус
ког панславизма, па ипак, черњајев је током своје каријере у два маха био
опозиван због непокорности, а три године је провео под полицијском прис
мотром осумњичен за активност против династије; од једних сматран за хе
роја и патриоту, за друге је био авантуриста и реакционар.
Аутор који се прихватио тешког посла да кроз животопис тако контро
верзног човека пише o збивањима у Русији уочи Берлинског конгреса врстан
је познавалац прилика и односа између словенских земаља у доба заоштрава
ња источног питања“. Његов рад о „ташкентском лаву" који је пред нама

1. Посебно се истичу два претходна: David MacKenzie, Serbian-Rus,

sian Relations 1875–1878, Columbia University Press 1961; исти, The Serbs and
Russian Pan-Slavism 1875—1878, Cornell University Press, New York 1967.
333
1 ICTOPHICKИ ЧАСОПИС XXV.

представља прво целовито дело о генералу Черњајеву. Амбициозне и необјекти

вне биографије које су писале његове кћерке немају научних квалитета, а ис
opјографи (посебно совјетски) као да су заборавили њиховог оца? Већ та чиње
ница даје одређен значај овом раду Давида Мекензија. Но, он се не задржава
само на биографским подацима, већ покушава да нађе објашњења и за неке ши
ре феномене и процесе из тога времена. Њега нпр. интересују питања зашто је
већ исцрпена Русија тежила за доминацијом на Балкану и ширењем у цен
тралној Азији, које су снаге у Русији подржавале империјалистичке тенден
ције, како се може објаснити популарност панславизма у Русији и откуд су
ратни хероји били тако популарни у земљи преоптерећеној домаћим пробле
мима. Догађаје у којима је посредно или непосредно учествовао Черњајева
који су релевантни за анализу наведених питања, аутор излаже у шеснаест
поглавља рада. За нашег читаоца је од посебног интереса други део књиге (од
осмог поглавља), који се односи на учешће Черњајева у српско-турском рату.
У првих пет поглавља (Образовање и прве битке, стр. 1–18, Централна
Азија и Кавказ, стр. 19–33, Ратовање 1864, стр. 34–50, Победа код "гашкента,
стр. 51—66 и Командантски сукоб, стр. 67—83) аутор упознаје читаоца у глав
ним цртама са животом Черњајева, војно-политичком ситуацијом и истори
јатом његовог азијског тријумфа. Он указује на породичну традицију, која је
од младости определила каријеру генерала рођеног 1828. године на Дњестру.
Као дипломирани академац, прва ратна искуства је стицао 1854. године у
борбама на Дунаву, предводећи Козаке и касније у одбрани Севастопоља. По
сле првих сукоба са претпостављенима и већег броја војних успеха он 1864.
године стиче славу победама у Туркестану. Аутор при том истиче да је став
руских политичара по питању форме потчињавања централноазијских каната
био неусаглашен, али да славољубиви генерал, приближивши се богатом Таш
кенту, није желео да чека. Плашећи се да нови гувернер Оренбурга Криза
новски „не помисли да сам уведе војску у Ташкент”, Черњajeв средином
јуна 1865. године осваја град без дозволе претпостављених, јављајући им: „Ос
вајањем Ташкента остварили смо у централној Азији позицију која одговара
интересима империје и моћи руског народа.” Отуд Мекензи у првом делу
књиге објашњава империјалистичке тежње ослабеле царевине управо пот
ребом за јачањем међународног престижа Русије, поготово у односу на ен
глеску доминацију у Индији. Он истиче да је овај војни успех Черњајева до
нео и пораст националног поноса и осећања, а њему популарност код народа
и краткотрајну управу у Ташкенту. У петом поглављу аутор анализира уз
роке несугласица са претпостављенима око управе у том крају и ривалитета
са Кризановским, политичко неслагање са владом и коначно даљи неодоб
рени продор у централну Азију, што преурањено увлачи Русију у рат са Бу
харом, због чега је Черњајев убрзо повучен из крајева које је освојио.
У највећем делу шестог поглавља „Уклањање и интриге 1866–1867"
(стр. 84–98) писац описује деликатни поступак на који влада елиминише
3. Оптужбе генералових кћерки на рачун совјетске историографије само
је делимично ублажио рад Никитина С. А., Славанские комитетњи в. России, Мо
сква 1960, о словенским друштвима у Русији и улози Черњајева у пансловен
ском покрету. Но, и тај рад стиже после смрти последње Черњajeвљеве кћери
Hвне, која је 20 година провела у Београду као емигрант и која је од II свет
ског рата заједно са сестром Нађом из Финске водила борбу за закаснело
признање историјске улоге оца.
334
 прикАзи

Черњајева, његову женидбу Антонином Вулферт и чежњу за туркестанском

cнавом. На крају поглавља аутор указује на прве контакте Черњајева са Ср
дијом. Сматрајући да се Србија спрема да поведе Јужне Словене против Ту
рака, не обавештавајући претпостављене ни цара, он се писмом од 3. марта
1867. године нуди Михаилу обреновићу „да се посвети великој ствари коју
његово височанство представља и брани.“ У време када Русија није била
вољна ни спремна да пружи помоћ Србији у таквом рату, а када је генералова
„издајничка српска афера“ откривена, његов положај је дефинитивно пољу
дан и односи са владом, војним врхом и царем потпуно су поремећени. С
gруге стране, убиство кнеза Михаила и јачање проаустријске струје у Србији
удаљили су черњајева од реализације његових планова за осам година. О
том времену Мекензи говори у седмом поглављу под насловом „У опозицији
1867—1875“ (стр. 99—116). У „полупензионисаном стању" Черњajeв се опро
бава у пословима, износи оптужбе против политичких непријатеља, а са нај
више жара се у свом листу Руски: Мирљ бори против начина управе у Тур
кестану,
Осмо поглавље „Упуштање у словенски крсташки рат” (стр. 117—131)
упознаје читаоца са турском владавином на Балкану, херцеговачким устан
ком јула 1875. и статусом Србије и Црне Горе. Ситуација на Балкану разбук
тала је у Черњајеву старе жеље и пансловенска осећања: његов лист је први
s Pусији известио јавност о устанку, позивајући на активну помоћ. Аутор сма
града се черњајев надао да би рат уз Словене зауставио либералне реформе
у Русији и најезду странаца, а избацио у политичке и војне врхове људе ње
говог кова, те је покушавао да прословенска осећања у Русији претвори у
крсташки рат за ослобођење Јужних Словена, „Србија је предодређена да
постане Пијемонт Балканског полуострва” — била му је основна мисао, те
ва неуспех у организовању помоћи херцеговачким устаницима не обесхраб
рује, мада под присмотром, он успева да допутује у Београд. да ли у тежњи
за професионалном рехабилитацијом или да би допринео реализацији пансло
венског уверења да Русија мора предводети Словене? Мада се Мекензи не
изјашњава, чини се да извори које презентира говоре да су оба мотива веро
ватно била равноправно заступљена.
У наредина три поглавља „Рат почиње” (стр. 132-145), „Творац Делигра
да” (стр. 146-166) и „Последице пораза” (стр. 167-181) аутор анализира ток
српско-турског рата и улогу Черњајева у њему. Почетак рата обележава бри
пантна победа руског генерала код Бабине главе, али даљи развој догађаја и
пораз код Великог извора доводе до дубоког продора Турака у источну Ср
бију, тек тада, у позно лето 1876. године, јача у Русији панславенски покрет:
словенска друштва шаљу новац, одећу и лекове у Србију, а јављају се и хи
љаде добровољаца за борбу уз Черњајева, на чије учешће писац посебно скре
ње пажњу. И поред успеха који генерал постиже код Пуматовца, ситуација
на ратишту била је неповољна по Србију: катастрофа која је Србији запре
тила, била је спречена руским ултиматумом порти. Неуспех код Буниса оз
начава неславан крај крсташког рата спавног генерала, закључује аутор. Чер
њајев инак покушава да, спасавајући своје позиције и углед, представи срп
ско-турски рат само као увод у решавање источног питања, а писац стиче
утисак да је чак успео да убеди Србе да њему треба захвалити за руски
ултиматум. Тежећи нирој реафирмацији, он лута по Европи, а у Чешкој до

Ј,з5
историјски чAсопис хxv

живљава овације као симбол борбе Словена против страног насиља. Беч,
Праг, Дрезден, Париз и Лондон биле су успутне станице на његовом путу за
домовину.

У дванаестом поглављу „Питање Черњајева и руско-турски рат“ (стр.

182–196) указује се на политичке сукобе у Русији и на дивергентне ставове
o Черњајеву: конзервативни националисти сматрали су га херојем, који чез
не за изгубљеним утицајем прошлог времена, док су га либерали представ
љали као ратоборног панслависту, који увлачи Русију у непотребне ратове.
Његова пасивност у руско-турском рату учинила је да је за конзервативне
националисте почео да пада у заборав, те Черњајев предузима нов недовољно
реалистичан подухват. Поглавље „Српска железница” (стр. 197–206) говори
о последњој генераловој панславистичкој акцији. У време када је после сан
-Стефана и Берлинског конгреса опао престиж Русије код Јужних словена,
Черњајев покушава да добије концесију за изградњу железнице у Србији и
спречи њено дефинитивно повезивање са Западом и „прелазак у руке непри
јатеља". Но, како је Србија попустила пред аустријским притиском и ско
номским разлозима, снови Черњајева, везани за Србију, коначно су разбијени,
а династија Обреновића се чврсто везала за Аустрију.
У четрнаестом поглављу „Генерал гувернер" (стр. 208–228) аутор при
води крају излагање описом догађаја који доводе 1332. године Черњајева на
положај гувернера Туркестана (одакле ће бити опозван већ 1884. г. због агре
сивне политике) и члана Ратног савета у Петрограду (из ког ће 1886, г. бити
уклоњен због неслагања са политиком у централној Азији). Петнаесто пог
лавље „Мировина и смрт” (стр. 229–238) посвећено је лутањима немирног ду
Šа по свету (Марсеј, Напуљ, Суец, Аден, Коломбо, Сајгон, Хонг Конг, Шангај,
Токио), повременом учешћу у раду Словенског друштва и никад угашеном
интересовању за политичка збивања, све до краја живота – августа 1898.
године.
Последње, шеснаесто поглавље „Његово место у историји" (стр. 229–
238) представља резиме истраживачких резултата. Пошто се осврће на од
бранашке и непријатељске ставове изречене о Черњајеву, аутор закључује да
се историјски значај генералов не садржи ни у увођењу неких идеолошких
новина, ни у особитом војном умећу, већ у чињеници да кроз своје акције
отелотворује империјалистичке идеале Русије тог времена. „Он је само споз
нао болести руског друштва, али није пронашао права средства за њихово
отклањање." Као администратор није био успешан: као војник је стицао сла
ву увеличавајући релативно мале успехе, побеђујући слабе противнике, ме
кензи сматра да је Србија неспремна ушла у рат јер ју је Черњајев охраб
рио, а затим је неадекватном стратегијом допринео њеној пропасти, патрио
тизам и словенољубље су у његовим акцијама, тврди аутор, били секундарни
мотиви и представљали су параван за личну афирмацију, престиж и оства
рење бескрајних амбиција. Најзад, писац утврђује да су његова слава и попу
ларност биле условљене
једнаке западним, психолошком
али констатује потребом Русије да има своје хероје
да су руски конзервативни националисти
изабрали погрешног човека.
Кратак „Епилот” (стр. 245–247) употпуњује биографију породице Чер
њајев: једини син и супруга генерала умиру током револуционарних година,
336
 ПРИКАЗНЕ

а кћерке напунитају Совјетски Савез, борећи се до смрти за признавање ве

пике историјске улоге свог оца.
давид Мекензи овим радом још једном доказује своју научну радозна
лост за проблем односа између словенских народа средином и крајем XIX
века. Богата и зналачки коришћена научна апаратура ни овог пута није изос
тала. За изворима он трага по бечком Наus-, Hof-, und Staatsаrchiv-у, лондон
ском Public Record office-у, амстердамском International Instituut voor sociale
Geschiederies, московском государственном историческом Музеe. и другим сов
јетским архивима, као и но београдским архивима: Српске академије наука,
историјског института, Архиву Србије. У раду је умешно историшћена бо
rата руска штампа из тога времена, као и наш либерални „Исток“ и бечка
»Neue Freie Presseе, а уз то се аутор ослања и на многе објављене и познате
изворе.

мада је у својим претходним радовима писац успешно превазилазио

нетод дипломатске историје, који потенцира утицај појединаца на међуна
родне историјске токове у овом раду се, изгледа, сувише носветио личности
черњајева, те није сасвим искористио могућност да проширује угао посмат
рања, понекад се задовољавао обичним биографским казивањем и дескрип
цијом. Стога, чини се, не успева у потпуности да одговори са потребном ши
реном на сва питања која је себи поставио као циљ истраживања, мада у
целини тежак задатак компоновања посебног у опште обавља нотпуно успе
intlio.

Посебну вредност овом раду даје фундираност закључака на бројним

нзворима и висок степен објективности. Мекензи није подлегао ни утицају
противника Черњajeвљевих ни некритичким ставовима његових кћерки. Док
оне нпр. неуспех у српско-турском рату сваљују на недисциплину и неборбе
ност Срба, писац тим казивањима супротставља потресне изворе који говоре
о храбрости војника у онанцима. Он посебно истиче значај који је Черњајев
придавао међународној улози Србије: објављујући нека његова писма, аутор
баца више светла на неке аспекте односа Србије и Бугарске у то време (стр.
131, 160). Најзад, анализирајући ангажовање Черњајева око изградње желез
нице у Србији, изворима доказује степен у коме је панславизам Черњајева
(на и шире) био обојен великоруским империјалистичким тежњама (стр. 202).
С обзиром на педантност и савесност којом је урађен овај рад о „неу
спелом словенском Гарибалдију”, уз успешно савлађивање многобројних поз
натих и необјављених извора на словенским језицима, можемо пожелети да
овај аутор своју пажњу у пуној мери концентрише на наше крајеве, људе и
збивања. Његов опус и научни интерес за дипломатску историју јужних Сло
вена у другој половини XIX века био би заокругљен тек једним таквим радом.
Сима АВРАМОВИЋ

J. S7.
историјски чAсоIIис ХХV.

Manfred Funke, Hitler, Deutschland und die Michte, Materialen zur

Ausseinpolitik des Dritten Reiches, Düsseldorf 1976 Droste Verlag.
у серији Воmner Schriften zur Politik und Zeitgeschichte, коју издаје Се
минар за политичке науке Бонског универзитета, објављен је зборник радова
под насловом Хитлер, Немачка и силе, Материјали за спољну политику Тре
ћег Рајха.
Концепција зборника научно је заснована у Семинару, чији је дирек
тор професор Наns-Adolf von Jacobson (фон Јакобсон), а уз помоћ прилога
немачких и страних аутора остварена је замисао издавача. Књига се састоји
од кратког предговора (9–13) који је написао професор Манфред Функе, науч
ни саветник Семинара, три поглавља (17—846) и кратког регистра аутора
(847—848).
Како је професор Функе написао у Предговору, зборник је замишљен
тако да одговори многоструким потребама савремене науке и научног истра
живања. Пре свега, настојало се, у чему се и успело, посебно у прва два пог
лавља, супротставити различите истраживачке склоности и методе, из чега је
произашао приоритет различитих питања у научном истраживању. Истовре
мено зборник је допринос информисању о стању савременог историјског сту
дија, јер су као аутори заступљени познати немачки и страни историчари,
Као посебан циљ зборника наводи се боље разумевање познатих спелијалис
тичких истраживања професора фон Јакобсона, Хилтрубера, Хилдебранда и
других, чији су прилози заиста плод веома специфичних историјских истра
живања. Издавач је настојао да књига и хронолошки обухвати целокупну
спољну политику Трећег Рајха, те је тако информативна и за спољну поли
тику током рата, која је до сада мање истраживана.
Прво поглавље са насловом Владајући систем и спољна политика, кон
genиције позиције и контраверзе научног истраживања (17–136) осветљава са
дашње стање истраживања, његово тежиште и спољну политику као функ
ционални елеменат националнстичке владавине.
Организација, инструменти и међусобна зависност одређујућих фактора
спољне политике (137–326) је заједнички наслов за други део зборника. У
овоме поглављу аутори су успели показати организациону структуру, инстру
менте и многобројне актере спољне политике, привредне и војно-политичке
импликације, као и одлучујуће последице и акционе форме спољне политике
Трећег Рајха.
8. у најобимнијем поглављу Немачка у систему сила, ка формирању ме
ћународних веза Трећег Рајха (327—846) руководило се настојањем да се да
информативна слика националистичке спољне политике у међународним ок
вирима. Први део трећег поглавља посвећен је немачким спољнополитичким
односима са ваневропским државама, а други део скоро у потпуности обух
вата спољну политику Трећег Рајха у Европи. Спољну политику Трећег Рајха
према Краљевини Југославији изложио је dr Hans-Jürgen Schröder, (Ханс Јир
ген Шредер) сарадник Института за европску историју у Мајнцу, у свом при
логу изградња немачке хегемоније у југоисточној Европи 1933–1936. Аутор у
средиште свога излагања ставља немачко привредно продирање у југоисточну
Европу, тј. у Југославију. Кроз анализу привредних односа две државе пока
зује изградњу немачких привредних позиција у овоме делу Европе, што је

338
 прикАзи
најдиректније утицало и на политичке односе ове две државе на почетку дру
гог светског рата.
Зборник је вредан допринос изучавању спољне политике Трећег Рајха,
јер са неких педесет научних прилога представља до сада хронолошки нај
обухватнију књигу из ове проблематике. Методолошки изванредно добро кон
ципиран зборник је драгоцен у информативном погледу, а истовремено нека
саопштења представљају методолошку новину у изучавању спољнополитичке
проблематике.
Трећи део књиге могао је у већој мери бити препуштен страним истра
живачима, тј. њиховим прилозима, кад се зна да се у свим замљама Европе
веома интензивно и успешно изучавају односи европских држава са Трећим
Рајхом. Добар помоћни апарат (регистри) само би био још један квалитет
зборника, али његов недостатак не умањује научну вредност књиге. У пита
њу је свакако веома корисна и вредна књига, те се препоручује читаоцима.

Виес МИЛАК

Elisabeth Barker, British Policy in South-East Europe in the Second

World War, London, 1976, 320
Елизабет Баркер је желела да у овом делу прикаже британску полити
ку у југоисточној Европи у време другог светског рата. Задатак је био нео
бично сложен, јер је требало изнети политику према земљама за које је
Енглеска била традиционално заинтересована због њиховог важног стратешко
-географског и привредног значаја. Требало је обрадити односе земље западне
демократије према државама југоисточне Европе с политичког, међународ
ног, војног и привредног аспекта, што је аутор само делимично остварила.
У уводу Е. Баркер је изнела којим се најзначајнијим изворима и лите
ратуром служила при писању дела, посебно подвлачи значај помоћи коју су
јој пружиле поједине личности, актери догађаја као: F. Maclean (Маклин),
W. S. Bailey (Бејли), A. Glen (Глен) и др.
У првом делу (1–108) приказана је политика Британије према земљама
југоисточне Европе од 1939-1941. Е. Баркер је најпре дала опште карактери
стике односа између Британије и испитиваних земаља у предвечерје рата,
те се говори о традиционалном пријатељству Грчке, Југославије и Румуније
према Британији, које датира из првог светског рата.
У наредном излагању дата је суштина Балканског блока – Балканске
антанте, формиране 1934. и став Британије према државама које су је сачи
њавале током 1939. и 1940, Падом Француске наде о неутралности земаља Бал
канског блока су уништене. Сматрамо да је овде требало дати више података
о слабљењу економских односа између земаља Балканске антанте и Велике
Британије и о јачању економских односа са Немачком, посебно у Југосла
вији од 1934, јер од тада Немачка у Југославији стиче економске позиције
на рачун земаља западне демократије, па и Енглеске, и о томе је требало лати

з39
исторнијски чAсопис хxv

више бројчаних и статистичких података који су доступни у нашој литера

тури. Е. Баркер је изнела мишљине о могућности отварања Солунског фрон
та. Указано је такође на однос Британије, Совјетског Савеза и земаља југо
источне Европе од 1939—1941. Дат је и посебан осврт на совјетску спољну
политику и на француско-британске планове о бомбардовању совјетских наф
тоносних извора.
У наредном излагању аутор приказује ток економског рата, у коме се
главна битка водила за румунску нафту. Подвучен је и значај југословен
ских минерала, али је требало више пажње указати важности рудника бакра
у Бору, који је био највећи у Европи, и важних рудника боксита и хрома,
који су били скоро од истог значаја. Изнети су и резултати рада секције р
Министарства рата на Балкану и значај Дунава за транспорт. У време во
ћења економског рата секција D. је испитивала могућности разарања, сабо
тажа и субверзија, и на том пољу су стечена многа искуства, макар и нега
тивна и без непосредних резултата. Британци су успели да развију читаву мре
жу антисовјетске активности и југоисточној Европи у реализовању своје еко
номске, војне и политичке моћи, у чему је посебну улогу одиграла SOR (Spe
cial Operations Executive - организација са специјалним оперативним зада
цима, која је радила под контролом Министарства за ратне привредне пос
пове). -

Описани су односи између Британије и Албаније од 1939–1941, те се

подвлачи да су Британци после анексије Албаније били против организовања
отпора албанског народа на челу са Зогуом и његовим присталицама. Актив
ност Британаца је показала да они не желе да се ангажују у обнови неза
висне Албаније, али је талијанска инвазија Грчке из Албаније октобра 1940.
створила нову ситуацију за активност Зогуа и SOЕ.
Приказани су и односи између Бугарске, у којој тада влада краљ Борис,
и Британије. Бугарскv Вританци желе да задрже неутралном, да побољшају
њене односе са Југославијом и Румунијом. Указује се и на велики утицај
Совјетског Савеза у Бугарској и како долази до приступања Бугарске Трој
ном пакту 1. III 1941. кад немачке трупе улазе у Софију, па Британци мо
рају да напусте Бугарску, док совјетско посланство остаје као користан
центар за скупљање информација у југоисточној Европи ( које нису слате у
Британију) у току целог рата.
Даље се описују односи Мађарске и Британије од 1939. до 1941. У Ма
ћарској најмногобројнији део становништва чине сељаци, од којих многи
без земље немају стварне политичке представнике у парламенту, као ни ма
совне сељачке партије са којима би Британци могли да интригирају против
владе. Даље се описују међународни односи Мађарске и њен улазак у Југо
славију и прихватање понуде о формирању историјских земаља мађарске
круне.
У вези са односима између Британије и Румуније за ову се каже да
у њој, поред краља Карола, и гвоздене гарде, постоји и снажан раднКалан
покрет, борба сељака за своја права, на чијем челу је Маниу, који има подр
шку сељака и већине Трансилванаца, и на кога се ослањају и Британци.

Приказана је и политика Британије према Југославији између 1939–1941.

и совјетско-југословенски односи, као и ситуација у самој Југославији. ис

340
 прикАзи

тиче се да је током 1940. била активна секција D (касније SOE), нарочито

у Београду, издижући политичаре и вође патриотских организација и
разних политичких странака дајући им новчану помоћ. Говори се и о
потписивању пакта 25. III 1941. у Бечу и о догађајима који су уследили, као
и о пучу од 27. марта 1941. и ставу Британаца према њему.
После излагања односа између Британаца и појединих земаља југоис
точне Европе приказана је борба на Балкану 1941. године, а посебно борбе у
Грчкој у којој Британци помажу Грцима против Немаца.
други део (199–268) описује односе Британије према земљама југоис
гочне Европе од 1941—1945, и то најпре се даје општи преглед о овим зем
љама у британској ратној стратегији у разматраном периоду, када се нас
тоји да се Енглеска опет врати у југоисточну Европу и заустави послератна
совјетска експанзија у тај простор. Прати се и став САД према енглеској
нолитици на овом терену,
Е. Баркер разматра став према покрету отпора у Југославији и Грчкој
од 1941-1945, па констатује да се он у току рата мења. Констатује да су
односи са Грчком у старту били друкчији. Анализирани су и односи према
приликама у Југославији, посебно став према Д. Михајловићу у чија штаб
долази Хулсон 1941, а у јесен 1942. В. С. Бејли при чему се јасно види да
четници сарађују са окупаторима и квислиншким режимом М. Недића. Стога
је било неопходно приказати више борбу партизана против окупатора и њи
кових сарадника, и сарадњу Михајловића са окупаторима и њиховим квис
пинзима у целој земљи. То је бар требало учинити на основу порука Б. Худ
сона, који је после Бејлијева доласка, после ћутања од скоро годину дана,
упутио 201 поруку, описујући своје утиске о развоју у земљи. (Вид. F. W. Deа
kin (дикин) Britanija i Jugoslavija 1941—1945, Jugoslovenski istorijski časopis,
број 2 за 1963, 50); те су поруке имале великог значаја за промену политике
према НОВЈ на челу са Ј. Б. Титом. Требало је такође истаћи да је од јесени
1941. до јуна 1943. било бачено укупно 23 тоне материјала Михаиловићу, а 65
тона новЈ (исто, 53) и дати више података о доласку бригадног генерала
Фицроја Маклина (Fitzroy Maclean) новембра 1943. и бригадног генерала
Армстронга у Србију. Даље је анализирана политика Британије према Грч
кој и ситуација у овој земљи. Донето је и нешто података у вези са спора
зумом Тито-Шубашић.
Има речи и о политици Британије у вези са покретом отпора у Албанији
и формирању албанске комунистичке партије уз помоћ Миладина Поповића и
Душана Мугоше. Говори се даље о покрету отпора у Албанији, односу према
Енглеској и о формирању владе, као и њеном признавању de iure oд стране
британске, совјетске и америчке владе.
Направљен је и осврт на однос Британије према балканским комунисти
ма и Македонији, стварању и деловању комуниста, а нарочито о доласку и
раду Светозара Вукмановића Темпа у Македонију крајем 1942. са задатком
да формира цк КП Македоније и развије оружану борбу Македоније, Косова
и метохије, да успостави контакт са цК КП Албаније, Грчке и Бугарске и
да организује заједничку борбу против окупационих снага. Говори се и о
формирању ЦК КПМ и одлуци о формирању Југославије на федеративном
принципу усвојеном на другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Има речи и о

341
историјски чAсопис. ХХV.

проблем пиринске и Егејске Македоније, као и питању бугарско-југословен

ске федерације и зашто она не успева.
после сумарног прегледа о ставу Британије према Бугарској, Мађарској
и Румунији указује се да је крајем септембра 1944. Совјетски Савез задобио
војну контролу над сателитима, а самим тим и иницијативу за даље делова
ње. Затим се анализирају односи између Британије и Бугарске од 1941—1944,
када Британци одржавају везе само са левим земљорадницима на челу са Г.
М. Димитровом и војном лигом Велчева. У то време Британци нису имали
контакта са бугарским комунистима. Говори се и о формирању Отечественог
фронта. даље се приказују контакти Британаца са разним групама у Бугар
ској. Има речи и о савезничком бомбардовању Бугарске, њеном ослобођењу
и доласку на власт владе Отечественог фронта.
IIIто се тиче Румуније, истиче се да је Британија од 1941. до 1944. имала
боље контакте и утицајније место у Румунији него ма где у југоисточној
Вароши, изузев можда у Грчкој. Али је S.O.E. имала тешкоћа од почетка у
одржавању контаката са Маниу-ом, а с пролећа 1942. S.O.E. се снабдева но
вом мрежом. Маниу је такође послао више емисара, који одржавају везе
са Енглезима, а ступају у контакт са представницима САД и СССР. Маниу
се јуна 1944. сложио са формирањем Националног (Патриотског) блока, у коме
се његова национална сељачка партија и либерали придружују комунистима
и социјалдемократима. О стварању Блока Маниу је истог месеца обавестио са
везнике. Изнети су и даљи контакти Британије и Румуније.
Најзад има речи и о везама Британије и Мађарске од 1941—1944. Бри
танци су настојали да у Мађарској формирају политичку опозицију, засно
вану на антигеранском католицизму, интелектуалцима који фаворизују ре
форму земље, социјалдемократима и прогресивним интелектуалцима. У Ма
bарској се, после великог пораза II мађарске армије код Вороњежа, за вре
ме зиме 1942/1943, све више јавља опозиција, састављена од сељака, демократ
ских партија и представника радника и интелектуалаца. У исто време јавља
се и десно крило опозиције око Батлена. Приказују се и даљи контакти из
међу Мађара и Британаца до ослобођења Мађарске.
У постскриптуму се истиче да Британци не креирају грађански рат у
Грчкој, Југославији и Албанији. Иако помажу комунисте, рат се и без њихове
помоћи независно шири и јача. Грчка се сматра најконтраверзнијим случа
јем. Истиче се да су највећи напори уложени да се снабдевају „Титове снаге“
у целини, наоружају и обезбеде свим потребним материјалом преко мора и
ваздуха; између лета 1943. и 1945. је допремљено 80 тона.
На крају књиге налазе се напомене. Али би боље било да се налазе од
хах испод тескта, као што је уобичајено, јер би се лакше пратиле (269–305).
Затим је приложена селективна библиографија (307–309) и индекс (310—320).
дело Е. Баркер представља несумњиво значајан допринос историјској
науци иако у њему није посвећено довољно пажње питању због чега се Бри
танија сразмерно много интересује за земље југоисточне Европе у другом
светском рату, а носебно од 1939—1941. год. Што се тиче Југославије, требало
је нарочито указати на огромну војну снагу коју чини НОВЈ, што приморава
Британију да мења свој став према четницима Д. Михајловића, Черчил су
герише руководству ослободилачког покрета „политику компромиса”, чији

342
 ПРИКАЗИ

је резултат споразум „Тито — Пубашић”. Аутор рада је, излажући матери

ју, отворила низ проблема, а многе само делимично обрадила. Захваљујући
бројним наведеним изворима и литератури, њено дело ће знатно олакшати
даљи рад о овој интересантној и врло комплексној теми, као и посебној мо
нографској разради билатералних односа Британије и сваке појединачне
земље југоисточне Европе. Карактеристично је да, кад је реч о Совјетском о
Савезу, најчешће се каже Русија, а не Савез Совјетских Социјалистичких Ре
публика, како се он званично назива. Било је и других фактографских гре
Imala.
АМилица БОДРОЖИЋ

kicropијски архив Котор, Водич кроз архивску грађу са сумарним

инвентарима музејских и црквених збирки. Редактор Милош Мило
невић. Котор 1977, стр. 482,8°
грађа. Историјског архива у Котору није непозната ни нашој ви стра
ној научној јавности. Што је то тако и што ни данас не престаје интерес за
документа тога Архива може се захвалити, поред осталог, једној чињеници
коју желимо да истакнемо и овом приликом. Наиме, са територије средњове
ковне српске државе, из времена Немањића, сачуван је на лицу места, иако
у веома, веома скромним размерама само Архив града Котора.
Фондове старог Которског архива, који обухватају време од XIV века
до наших дана, користили су и делимично приказали у својим делима многи
историчари почев од XVIII века, о чему не бисмо говорили овом приликом,
будући да су позванији то учинили раније. Међутим, у новије време, иако и
од тада има ево већ двадесет година, први Инвентар Државног архива у Ко
тору са основним подацима о грађи која се чува у Которском архиву обја
вио је М. И. Милошевић у Додатку часописа Архивист бр. 3—4 (1958). ССХVII
— ССХХХVIII. То је била неопходна, можда сувопарна, али у време објав
њивања добра информација, која је могла да пружи истраживачу какав-такав
увид у грађу и да подстакне на научно-истраживачки рад.
Повод за израду публикације коју овде приказујемо сасвим је други.
Жеља је била да се на видан, али уједно радан начин, обележи двадесет пета
годишњица живота и рада Историјског архива у Котору. Ако је тој прослави
требало дати радни карактер, онда бољи начин од објављивања Водича тешко
да је могао бити нађен. Јер Водич, описом садашњег стања појединих фон
дова и збирки, не само што најбоље показује одакле се почело 1949. године
и докле се стигло закључно са 1977. годином, него својим, колико је у датом
тренутку било могуће, прецизним информацијама позива научне раднике да
кроз широм отворена врата уђу у Архив.
Неки статистичко-технички подаци саопштени у Предговору најбоље
нам показују да сређивање и обрада архивске грађе нису ни лак ни једноста
ван посао. У Архиву је до сада обрађено 1180 свезака грађе из разних фон
дова, а у временском распону од 650 година (1309—1968). За 139 свезака изра
ћена су регеста са аналитичким индексом; аналитичких индекса има за 220
свезака. Посебно су израђене тематске и номиналне картотеке за 638 свеза

343
ИСТОРИЈСКИ цАСОПИС XXV.

ка. Сва ова помоћнасредства. омогућавају лакше сналажење у често непрег

ледном мору докумената. Водич је учинио још један значајан корак напред
у том правцу. За сваки фонд даје нам обавештење о обиму у дужним мет
рима и у броју свежњева (фасцикула), степену срећености грађе, степену
очуваности, податке о језику и писму и основне податке о садржају сваког
појединог фонда. Врло је значајно што за све фондове имамо и податке о
историјату стваралаца фондова, као и податке (где је то било могуће рећи)
о комплементарним изворнма за проучавање граве и, на крају, нcгоријат
фондова. За практичан истраживачки рад у Архиву од посебног значаја су
инвентарски пописн фондова и библиографија радова насталих из матери
јала једног одређеног фонда.
листајући овај водич, исторнчару се ностепено отварају широки видици
о могућностима проучавања прошлости Боке Которске и њеног залеђа. Ту
је, пре свега, обиље материјала о разним облицима државне управе (1420
1955), судства (судско-нотарски списн од 1326—1795. и од 1812-1944), архиве
среских и општинских власти од доласка аустријске управе 1815. па све до
друге половине овог века. Здравство, просвета, култура, црква, целокупна
привреда, војска, полиција, политичке странке, погранични сукоби, ратови,
етничке прилике, народни обичаји, једном речју, сви видови народног и јав
иог живота нашли су своје место у богатој грађи овог Архива.
као што се из предговора види, пређени пут није био лак. Напротив,
често је то био тежак пут самопрегорног рада и одрицања његових службе
ника, Стиче се утисак да неке од тешкоћа нису ни споменуте, а неке нису
довољно наглашене. Резултати таквог рада, по правилу, никада не изостају,
на нису изостали ни овога пута. Сарадници Которског архива успели су да
у протеклих двадесет пет година прикуне и, колико се то објективно могло,
среде обимаи материјал, те тако омогуће и научно коришћење блага које им
је поверено на чување. Не само то. Они су својим научним радом активно
учествовали у тумачењу историје Боке Которске, а често и њеног ширег за
леђа, од оснивања Архива као модерне архивске установе (1949) до поја
ве Водича објављено је, према постојећој евиденцији, 566 радова, за које
су коришћени материјали Которског архива. Читалац се лако може уверити
да су велики број тих радова написали баш сарадници Архива, што је један
од најважнијих задатака и циљева, којима се Архив може поносити. Можемо
само ножелети две ствари: историјском архиву у Котору даљи успешан рад,
а бројним архивима пиром наше земље у најскорије време појаву што ве
ћег броја сличних Водича.
Д. СИНДИК

344
 Н А У U| Н И (С. К. У || || () В. И

јуpОрјо ТОЧНА ЕВРОПА КАО ПРОБЛЕМ ЕВРОПСКЕ ПОЛИТИКЕ

У низу скупова којима је обележена 100-годишњица Берлинског кон

греса, одржано је од 11—15. октобра 1978. године у Институту за европску
историју (Institut für europäische Geschichte) у Мајнцу научно засе
дање под називом „Југоисточна Европа као проблем европске политике”. По
кровитељ овог научног скупа било је Европско удружење за савремену исто
рију са седиштем у Штрасбуру. Овај скуп је окупио импозантан број од
близу стотину учесника, истакнутих историчара из 15 земаља, међу којима и
из САД и Јапана. За скуп је пријављено и поднето 36 реферата, који ће, на
дамо се бити сви објављени у Зборнику посвећеном стогодишњем јубилеју Бер
динског конгреса.
На први поглед изгледа помало и чудно, што је ова годишњица приву
кла тако велику пажњу научне јавности, пре свега историчара ,али и шире,
не само у земљама југоисточне Европе, које су одлукама Берлинског конгреса
биле тангиране, већ и у другим, чији су претставници некада заседали на
овоме Конгресу – и отуда научни скупови тим поводом и у Паризу, Бечу,
ћинхену, Москви. По нашем мишљењу овде су моторну снагу чиниле две
групе разлога – повећано интересовање историчара за модерну историју и
тежња да се дође захваљујући пригодној прилици до потпунијих проучавања
и резултата, да се поред аналитичких даду и синтетички осврти и закључци.
И друго, тражење неких узрока променама насталим у најновије доба, баш
у друштвеном и политичком животу ових, у време и после Берлинског кон
греса, осамостаљених Балканских држава. И најзад, Берлински конгрес је —
како се то у поднетим рефератима истиче, био значајан и по томе, што се
тада, по последњи пут састала европска дипломатија, да без права учешћа у
одлучивању, кроји мировне одлуке за балканске државице.
BIа скуповима који су одржани у појединим балканским земљама, — у
Југославији (Сaрajeвo, IIIетиње, Берово, Београд), затим у Румунији (Буку
решит), у Бугарској (Софија и низ градова), темељно су претресани разни
аспекти Источне кризе, у чијим су се ововирима сви догађаји како устанички
и ратни, 1875—8, тако и они на дипломатском пољу, који су претходили изби
јању кризе и њеном разрешењу, одиграли и испољили одређени утицај на
национални развој те земље. О томе сведоче и зборници, који су уследили
после ових одржаних скупова. За разлику од поменутих скупова, проблемати
ка научног скупа у Мајнцу, кретала се по једној другој линији, са тежњом
да стајна тачка буде европска, међународна политика и место сваке од бал
канских земаља у тој и према тој политици. Доста је пажње посвећено ев

345
истоги пски чAсопис хxv

ропској политици великих сила од средине 19. века до I светског рата. Као
питање од посебног значаја, издвојени су подстицаји и мотиви ове спољне
политике. У томе су стратегијски и привредни циљеви свакако играли важну
улогу. Посебно је питање у каквој је зависности вођена ова политика и како
је спровођена у односу на унутрашњу политичку ситуацију, односно каква
је и колика била узајамна зависност спољне политике, од унутрашње. Најзад,
учињен је и покушај да се Берлински конгрес из 1878. године, вреднује као
покушај којим се жели осигурати мир, што би било у духу традиције ра
нијих мировних конгреса.
Посебна пажња обраћена је рефератима научног заседања у Мајнцу,
далекосежности одлука Берлинског конгреса, с обзиром на нов поредак и ус
тројство у низу земаља југоисточне Европе, у којима је судбина народа за
висила од дипломатије и кабинетске политике великих сила.
Осим ових, доста је пажње посвећено и питањима карактеристичним
за унутрашњу политичку ситуацију и привредни развој југоисточне Европе
у другој половини XIX века, које карактерише и трансформација аграрног
друштва и привреде у модерније, капиталистичко. Овде се вршила убрзана
диференцијација под утицајем закона робно-новчане привреде, све развије
није тржиште тежило је уклапању у европско тржиште, изграђује се же
лезничка мрежа и повезује са европском, ничу прва индустријска построје
ња а са њим и раднички покрет, развијају се модерни градови. Очевидни су
напори у поднетим радовима, да се процеси и нове структуре у балканским
земљама компаративно посматрају и утврди колико је то могуће одређена
типологија економских, друштвених и политичких процеса на овоме прос
тору.
Полазна основа овог научног скупа, била су разматрања о становишту
европских сила према Балкану у XIX веку, који није био у центру пажње
тадашње велике политике, обзиром на експанзију европских водећих сила
према ваневропским земљама. Али, зависност је постојала између ових, на
први поглед неповезаних проблема, што је себи ставио у задатак да објасни
у уводном предавању др Лотар Гал, проф. из Франкфурта. Током 11, 12, 13
и 14. октобра груписани у сродне целине, приказани су прилози поднети ово
ме скупу. Тема прве групе обухвата низ саопштења у вези са положајем јуro
источне Европе у међународној политици, са посебним освртом на територи
јалне одредбе мира у Сан Стефану и Берлину, на оријенталну политику
Пруске 60-70 — тих година у односу на ослобођење Бугарске, о ставу В. Бри
таније и Русије према процесу на Балкану, као и у појединим земљама, као
и француско-пруским односима уочи Берлинског конгреса и после њега. Нај
зад, овде је обухваћен и прилог Емануела Гајса о историјској ретроспективи
Берлинског конгреса.
Друга група питања, обухватила је саопштења у вези са Источним пи
тањем као проблемом унутрашње и спољне политике евтропских држава, при
чему је доста пажње посвећено Бизмарковој политици, затим политици Глед
стона, политици руске и Отоманске империје. Посебну групу питања обухва
тио је део о односима Аустро-Угарске и Балкана, где је обухваћена и поли
тика према Босни и Херцеговини, источна политика Андрашија н сл. Ова
аналитичка обрада Источне кризе, обухватила је као посебну групу питања
и њен значај за европски покрет еманципације, имајући у виду две најистак

346
 НАУчни. СКУПОВИ

нутије струје – пољску емиграцију и италијанске демократске тежње. Мо

дернизација државе и друштва, која је наступила у другој половини XIX
века, узимајући у обзир реформе у самој Турској, или пак у новоствореним
државама Балкана, дала је основа за посебну групу саопштења. У вези са
овим проблемима друштвених промена и националне еманципације, посмат
ране су појаве националне еманципације, националних покрета у Угарској,
македонији, Грчкој, Румунији, Босни и Херцеговини. Упоредо са тим, анали
зиране су и аграрне структуре појединих балканских земаља и покрети наз
вани „аграрна револуција“ (Др Милорад Екмечић, Сарајево: Српска полити
ка у Босни и Херцеговини и аграрна револуција, 1848—1878”).
И најзад, посебну групу проблема, претстављали су они из домена при
вредног развоја на Балкану 70-тих година и касније, уз проучавање истовре
меног дејства на тај развој, индустријске револуције у западним земљама
Европе (поред осталих и Даница Милић, Београд: Економски продор индус
тријских земаља на Балкан и Турску). Овом приликом било је речи и о из
градњи жел. мреже, њеном повезивању са осталим системом европских же
JIcalцица.
Међутим, иако је овај скуп био изузетно богат саопшењима, у оквиру
којих се чуло доста нових података и нових резултата, нових гледишта о поз
натим проблемима и приказан један свестрани приказ, дискусија није била
гако богата. На то је свакако утицало и отсуство једног дела референата (из
СССР, ДДР, Пољске, Мађарске, Бугарске), чији су реферати, по мишљењу
већег броја присутних, пружали изазов за дискусију. Па ипак, у обиму у
коме је одржана, дискусија је показала зрео прилаз проблемима, покупај да
се на постављена питања дају систематички одговори и да се тиме да једна
оцена историјских догађаја од пре једног века и одреди њихово историјско
место, на бази данашњих резултата историјске науке.

Даница МИЛИЋ

СТО ГОДИНА НАЦИОНАЛНЕ НЕЗАВИСНОСТИ У

ЈуТОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

Стогодишњица велике источне кризе 1875—1878. године обележена је

између осталога, низом научних скупова не само у земљама чији су народи
били њени непосредни актери, већ и од стране великог броја историјских
друштава и оних научних установа у европским земљама у домен чијег изу
чавања спадају проблеми везани за догађаје који су се у прошлости одигра
вали на европском југоистоку. Тако је у оквиру тзв. 19. међународне универ
-зитетске недеље“. у заједничкој организацији Друштва за југоисточну Европу
и Института за Југоисток у Минхену одржан 25–29. IX 1978. у Туцингу
код Минхена научни скуп са горњом темом.
Поред три уводна излагања немачких историчара углавном су по два

* Универзитетске недеље су сусрети између немачких историчара и њи

хових колега из земаља југоисточне Европе при чему се посебно настоји на
учешћу и присуству научног подмлатка

pА7
истоPински илсопис ХХV.

реферата била додељена историчарима из земаља југоисточне Европе. Поје

диначне теме је одредио организатор, а учешће је било по позиву. Из пробле
матике предвиђене за југословенске историчаре одређене су следеће теме:
„Југословенски Пијемонт: Србија и црна Гора” (Das jugoslavische Piemont:
Serbien und Montenegro) и „Илиризам и југословенство као припремни чи
ниоци конфедерационе интеграције” (Illyrysmus und Jugoslawismus als wor
bereitende Faktoren bundesstaatlicher Integration).
Директор Института за Југоисток, проф. др Бернат (Bernath), у своме
уводном предавању о образовању националних држава као делу опште-европ
ског историјског процеса (Die Nationalistaatsbildung als Teil eines gesammteu
ropäischen Geschichsprozesses) супротставио је разне концепције о нацији на
стојећи да их примени на ситуацију међу народима у југоисточној Европи.
По његовом мишљењу, национализам у овим областима има посебне одлике
у односу на западну Европу и, у поређењу са италијом и Немачком, пред
ставља трећу фазу у решавању националних питања у Европи. Проф. др К.
Гротхузен (Grothusen, Хамбург) разматрајући источно питање као проблем
европске историје (Die orientalische Frage als. Problem der europäischen
Geschichte) подвукао је поред привредних и других империјалистичких ните
реса и значај емоционалног елемента у источном питању, као нпр. психо
лошких и религиозних расположења руских царева; у погледу политике Не
мачке заступао је тезу да је тачна. Бизмаркова тврдња о Немачкој као нај
мање заинтересованој сили у источном питању. Идући у својим разматрањи
ма до резултата 1 светског рата и спајајући са њима питање о утицају проб
лема Дунава на питање мореуза, закључио је да значај источног питања зах
тева преиспитивање и нову оцену турске историје.
Проф. Турчински (Turczynski, Бохум) говорио је о идеји националне
државе у историјским схватањима народа југоисточне Европе (Die National
staatsidea im Geschichtsbild der Völker Sidosteuropas). Подвлачећи несумњиво
знатан напредак који показује рад на историографији ових земаља, сматрао
је да постоји несклад између постигнутих резултата у проучавању извора и
њиховог критичког оцењивања као и теоријских тумачења. У вези са српском
историјом, указао је на утицај традиције, цркве, идеја са запада, као и грчке
националне идеје. Проф. др Гејинч (Göying, Истамбул) је у своме излагању
о реформној акцији у Турском царству (Osmanische Reformversuche 1839—
1876) тврдио да је први српски устанак био заједничко дело српског и тур
ског становништва док му утицаји споља нису дали другачији карактер и
настојао да докаже да су у мерама реорганизације у Турској интереси свих
поданика једнако третирани у очима централне власти - султана.
У излагању проф. др Коризнса (Сorisis) из Атине (Griechenland – ein
Vorláufer nationalstaatlicher Souveránität in Südosteuropa) и кореферента др
Константопулоса (Сonstantopoulos, Солун) дата је хронологија отпора балкан
ских народа од XVIII века до 1820. године и политичких и културних проб
лема у вези с тим при чему је нарочито подвучен првобитно општебалкански
карактер борбе грчке Хетерије и А. Ипсилантија.
Др Љиљана Алекснћ-Пејковић (Историјски институт, Београд) је у
своме излагању (Das jugoslawische Piemont: Serbien und Montenegro) дана пре
глед главних чинилаца унутрашњег развитка и спољних момената који су
утицали на постепено израстање Црне Горе и Србије као центара национално

348
 нAvruHи скупови

ослободилачке борбе југословенских народа од стране завојевача, као и на

разлоге због којих је између ове две државе настала и развијала се, са ма
њим или већим осцилацијама, тенденција да заузму водећу улогу у покрету
српског и других југословенских народа.
Проф. Ј. Пирјавец (Трст) је приказао развој илирског покрета као на
ционалног препорода у Хрватској и Далмацији и његов утицај као претече -
југословенства на језичком и политичком терену на каснији процес полити
чке интеграције југословенске државе.
У излагању др К. Бодеа (Букурешт.) о настанку и развитку румунске
пационалне идеје (Die Genese und Entwicklung der rumänischen Nationalstaat
sideе), др Паскуа (Pascu, Kпуж) о унутрашњим и спољнополитичким услови
ма извојевања румунске независности (Die innen-und aussenpolitischen Bedin
gungen der Erringung der Unabhángigkeit Ruminiens), н кореферента Мунтеа
ну (Букурешт) подробно је поред синтетичке ретроспективе дат и хронолош
ки преглед етапа на путу стицања независности, развоја појединих установа
и свих значајних изјава, манифестација, декларационих програма и сл. о ру
мунском националном питању до I светског рата.
др. п. Ханак (Будимпешта) је говорећи о настанку мађарске нације и
револуције из 1848. године (Das ungarische Nationwerden und die Revolution
won 1848) рашчланио став појединих друштвених снага и слојева према не
мађарским народима, извесне мистификације и остатке и утицаје у свести и
политичкој мисли уопште, указујући притом уз дужно признање на позитив
не појаве споразумевања са другим народима. Др И. дносеги (Dioszegi, Bудим
иешта) говорећи о балканској политици грофа Андрашија (Die Balkanpolitik
Gyula Andrassys) ставно је нагласак на објашњење разлога због којих је рас
положење у Угарској за време кризе 1875—78. било за stаtus quo на Балкану.
Анализирајући тактику грофа Андрашија дат је преглед сукобљавања и из
налажења узајамног компромиса између два основна становишта која су
опредељивала с једне стране мађарске владајуће кругове — опасности од
Русије, и с друге стране, династију са снагама на које се ослањала – спољ
не експанзије.
У реферату Др В. Мутавџијеве (Софија): „Идеје бугарског препорода"
(Die Ideen der bulgarischen Wiedergeburt) дат је пре свега преглед прилика
у Бугарској у време турских освајања и последице прекида веза и културних
утицаја и размене са осталом Европом; указано је у којој мерн су традиција
и сећање на средњовековну државу као и идеје ренесансе и периода просве
ћености уопште, утицали на формирање модерне националне свести код Бу
гара.
др II. Тодорова (Софија) је у вези са оснивањем модерне бугарске др
жаве (Die Gründung des neuzeitlichen bulgarischen Staates) говорила о ути
пају и доприносу Русије њеној организацији, као и о ставу појединих гру
пација бугарског друштва према кључним проблемима везаним за њено об
разовање.
Албанска проблематика је била заступљена у реферату др г. грима
(Grimm, Mинхен): »Die albanische Nationalentwicklung« којим је указано на
унутрашње и спољне разлоге касног — у односу на друге околне народе, раз
витка процеса сазревања националне свести код Албанаца које аутор стога
назива „закаснелом нацијом".

349
истоPилски чAсопис ХХV.

дискусија је у вези са проблемима изнетим у овим излагањима била

веома жива, нарочито у вези са појединима од њих (др Берната, др Гротху
зена, др Гејинча, др Мутавџијеве, др Алексић-Пејковић, др Пирјавца), што је
само по себи било доказ великог интересовања и жеље учесника скупа да се
што боље и подробније упознају са материјом која их је интересовала, а која
је, судећи бар по питањима, због до сада неразјашњених или контроверзних
објашњења у литератури побуђивала често и недоумицу. Показало се такође
да су учесници скупа располагали веома завидним познавањем догађаја, па
чак и детаља везаних за модерни национални развитак народа југоисточне
ввропе. Изгледа, међутим, да су та сазнања код учесника који нису из соци
јалистичких земаља, заснована претежно на резултатима грађанске историо
графије, а да је, по свој прилици због недовољног познавања језика, новија
послератна литература мање позната. Стиче се утисак да се утицају и зна
чају лево оријентисаних друштвених снага, грађанских и касније, социјали
стичких, не придаје велика важност и да је уопште, нагласак на национално
-политичким моментима, док су друштвено-економски, зато што се не покла
пају са општеусвојеним и познатим категоријама развитка у осталој Европи,
запостављени. Отуда, по свој прилици и долазе тешкоће у сагледавању проб
лема развитка европског југоистока везаних за разне специфичности и ана
хронизам турског феудалног система у распадању.
Баш због тога објашњења која су учесници из социјалистичких зема
ља давали у својим излагањима, а нарочито током дискусије, у многоме су
помогла да се боље схвати улога појединих снага и чинилаца у југоисточној
Европи који се нису јављали у истом облику као на Западу, али су ипак,
по својој садржини и класној суштини својствени сазревању и решавању
националног питања у условима буржоаске револуције.
Љиљана АЛЕКСИЋ-ПЕЈКОВИЋ

350
 Б И Б „Л И О Г Р. А. ф. И. Ј. А

ПРИЛОЗИ БИБЛИОГРАФИЈИ
ПОСЕБНИХ ИЗДАЊА РАДОВА СТОЈАНА НОВАКОВИЋА

прилози које овде објављујемо настали су поводом рада Миодрага Жи

ванова Библиографија посебних издања радова Стојана Новаковића, Библио
текар, Београд, ХVII, 1965, 283–297. Задатак је Прилога да допуне и употпуне
рад М. Живанова, тако да се добије један целовит библиографски преглед
посебних издања Новаковићевих радова.
Макако схватали потребу да једна библиографија која допуњује другу
треба да буде заснована на истим начелима, ми се нисмо, ни у оквирима
које је Живанов поставио своме раду – преводи нису уопште обухваћени –
моган држати једноставне схеме коју је он применио: подели на радове
оригиналне и приређивачке. Код тако многоструке делатности, каква је била
Новаковићева, у оној првој области нужно је било извршити извесну систе
матизацију радова, ако се жели да библиографија буде прегледна. Међутим,ра
ли тога истог циља, ми нисмо вршили пребацивање радова из једне области у
другу, мада се за извесне радове — у одређеном случају то је Новаковићево
Косово – не бисмо могли сложити са М. Живановим у погледу те основне сис
тематизације. Исто тако сматрали смо да од материјала које је Живанов унео
у област оригиналних радова треба, кад већ није примењено начело да се
поновљена издања наводе уз оригинално, издвојити радове прештампаване
после IIоваковићеве смрти.
Прилози су подељени у осам одељака.
Први одељак (I, 1-26) обухвата Новаковићеве научне и стручне радове.
други одељак (II, 27—41) обухвата Новаковићеве радове у области прос
ветног и црквеног законодавства у Србији. Овај одељак резултат је архив
ских истраживања која смо предузели у Архиву Србије, Београд, у фондо
вима Народне скупштине (НС) и Министарства просвете и црквених послова
(МПc), – понто ниједан од Новаковићевих радова из ове области нисмо мо
rли да нађемо у београдским библиотекама. Та истраживања уродила су пло
дом, али не и потпуним. Архива Народне скупштине пре 1880. сачувана је са
мо делимично. А у архиви Министарства просвете од четири штампана рас
писа која Поваковић наводи — нашли смо само један.
Трећи одељак (III, 42–43) обухвата Новаковићеве књижевне објаве.
Четврти одељак (1V, 44–47) обухвата Новаковићеве приређивачке ра
Дове.
пети одељак (V, 48–62) обухвата Новаковићеве преводе.

351
историјски ЧАСОпис ХХV

Шести одељак (VI, 63–71) обухвата прештампавања Новаковићевих ра

дова после његове смрти.
Седми одељак (VII, 72-75) обухвата Новаковићева писма објављена по
сле његове смрти.
Осми одељак (VIII, 76–98) обухвата, без обзира на изнету системати
зацију, оне Новаковићеве радове за које се данас зна да су посебно објав
љени, али до којих, и поред свих трагања, ми нисмо успели да дођемо. То
су највећим делом радови везани за област просветног и црквеног законо
давства. А затим, Новаковићеви радови објављени у Јагићевом Аrchiv filir sla
vische Philologie за које се, на основу познатих чињеница, може са сигур
ношћу узети да постоје у посебним отисцима.
У одељцима I-VII библиографска обрада јединица рађена је de visu.
Код сваке јединице наведено је где се налази примерак са кога су узети
подаци. Формат је дат у мм и односи се увек на величину самих листова, без
обзира на врсту повеза.
Одељак VIII обрађен је највећим делом на основу података из лите
ратуре и извор је увек наведен. За радове објављене у Јагићевом Archiv fir.
stavische Philologiе обраду података дали смо на основу наших проучавања
посебних отисака које је овај научни часопис давао. Уопште, цео одељак
VIII треба схватити као библиографску грађу, а не као дефинитивно обрађе
ни материјал.
Уз библиографске јединице дајемо и одговарајуће анотације. У тим бе
лешкама употребили смо извесне скраћенице. Њихов је попис следећи:
АС: Архив Србије, Београд.
БMC: Библиотека Матице српске, Нови Сад.
БСАНУ: Библиотека Српске академије наука и уметности, Београд.
БСЛ: Библиотека Семинара за лингвистику.
Жив: Миодраг Живанов, Библиографија посебних издања радова Сro
јана Новаковића, Библиотекар, Београд, ХVII, 1965, 283–297 (бројка уз скра
ћеницу означава редни број јединице у Библиографији).
НБС: Народна библиотека Србије, Београд.
НЕСХС: Станоје Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватско
-словеначка, Загреб 1926—1929.
Нов.: [[Стојан Новаковић), Библиографија списа Стојана Новаковића,
Годишњак Српске краљевске академије XXIV, 1910, Београд 1911, 316–409
(бројка уз скраћеницу означава редни број јединице у Библиографији).
УБСМ: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић", Београд.
ФФУБ: Филолошки факултет Универзитета у Београду.
I
1. Ниш у проилости. По разним писцима и изворима од Стојана Нова
ковића. У Београду. Штампано у државној штампарији. 1878. Стр. 15 ч. (11.
226x150. Броширано.
Примерак се налази: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Библио
тека Семинара за општу историју народа Југославије, 425 СН. Потиче из би
блиотеке Стојана Новаковића.

352
 ривлиогрмои им

По хартији н по исправкама грешака, као и по томе што нема оригиналних

корица - корице су накнадне, картонске, али странице нису обрезиване, види
се да је овај примерак пробни отисак посебног издања Новаковићевог чланка
Ниш у проналости, Српске новине, Београд, 1878, бр. 2 (Нов., 128, погрешно:
1877, бр. 232). То посебно издање не помиње Нов., 128, а не наводи га ни Д.
Посниковић, Библиографија српске и хрватске књижевности за годину 1878.
Гласник Српског ученог друштва 65, 1886, 85-180 (пос, паг.1. Нема га ни у
штампаним каталозима Народне библиотеке у Београду (1886, 1894). К. Јире
чек у писму Новаковићу (Праг, 24. III 1878) захваљује „на оном броју „Срп
ских Новина" са лијепим чланком о Нишу" (Милета Ст. Новаковић, 11исма
Константина Јиречека Стојану Новаковићу, Тодишњица Николе Чупића ХLIII,
1934, 259). Све ово указује да ова књижица вероватно није ни одштампана,
мада је, као што се види, била потпуно припремљена за штампу.
2. Ein serbisches Volkslied iber den Abgang des h. Sabbas zu den Man
chen. (Aus den Archiv für slavische Philologie. Bd. IV.) IBerlin. 1879Ј. Стр. 317—
323 || ||11. 214x143, Броширано.
Примерак се налази: Патријаршијска библиотека, Београд, Библиотека Ил.
Руварца, 1ПI. Д. — 2. Примерак је накнадно, при повезу, опсечен.
Без насловног листа без
и кориша.Аутор означен на крају текста: Belgrad.
St. Novaković. Пов., 170, не наводи посебан отисак.

3. Варлаам и Јоасаф. Прилог к познавању упоредне литературе н хришћан

ске белетристике у Срба, Бугара и Руса од Стојана Новаковића. На по се
штампано из Гласника Српског Ученог Друштва, књ. L. У Београду. У Држав
ној штампарији. 1881. Стр. LIVI + 121 - L11. 233x152. Броширано.
Примерак се налази: У БСМ, ПБ, 136.

недостаје
даје опис ове књиге или према неком непотпуно м примерку,
Жив., 47, насловна страна, или према примерку који није посебно одштампан
којем
већ је само извадак из Гласника Српског ученог друштва.
Н. Књаз Михаило. Беседа коју је приликом откривања споменика 6 де
кембра 1882 говорио Стојан Новаковић, министар просвете и црквених пос
лова, у Београду. У краљевско-српској државној штампарији. 1882. Стр. 24.
228x159. Бропирано.
Нов., 182, даје следећу белешку: „Пошто се прво издање на дан откривања
споменика одмах разграбило, штампано је одмах за тим још једно. Оба су
штампана о државном трошку и раздавана бесплатно".
Ми смо детаљно прегледали све примерке ове Новаковићеве књижице до ко
јих смо могли доћи у јавним библиотекама у Београду. По уоченим мањка
востима слога констатовали смо да је у свим тим примерцима слог потпуно
идентичан. Једина разлика која се може уочити јесте у корицама: док неки
примерци имају корице сиво-зелене боје, други имају корице бледо-наранџа
сте боје. На корицама сиво-зелене боје белине око слога потпуно се поклапају
са насловном страном, док је на корицама бледо-наранџасте боје слог знатно
подигнут – за читавих 10 mm - у односу на слог насловне стране. Имајући
у виду новод овој књижици, можемо, с основом, претпоставити да је прво
издање оно са корицама сиво-зелене боје, док примерци са корицама бледо
наранџасте боје чине оно издање „још једно" које „штампано је одмах за
тим".

353
истоPилски чAсОПИС XXV.

5. Краткi cлoвaрњ иести славанскихљ азиковљ (русскаго сљ церковно

славанскимљ, болгарскаго, сербскаго, чеискаго и полњскаго) а также фран
цузскiti u nišмечкiti. по порученio Ero императорскаго вњсочества принца Петра
Георгiевича. Опљденбургскаго составленнији подљ редакцiеко професеора Ф. Ми
клошича. « Составители: Ф. Миклошичљ, В. НиколњскiИ, Ст. Новаковичrв, А.
Маценауерљ, А. Брокнерљ. С. Петербургњ и Москва, книжиње магазинни то
варицсства М. O Волњpљ. ВЕна. В. Браумиллерљ. Грабент, 21. 1885. Стр. LIVI
+ 955 + E 11. 223x148.
Примерак се налази: НБС, II 150953. Примерак је накнадно, при повезивању,
обрезан.
Насловна страна штампана је упоредно и на француском. Нов., 211: „Српски
је део израдио Ст. Новаковић".
6. Apokrifski zbornik našega vijeka. Priložio Stojan Novaković. (Preštam
pano iz XVIII. knjige Starina jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti). U
Zagrebu. Tisak Dioničke tiskare. 1886. Стр. 22 + (2). 240x158. Броширано.

Примерак се налази: УБCМ, ПБ, 1061.

Нов., 221, не наводи посебно издање.

7. Zapisi od grada, motca i crvi po nivama. Priobćio Stojan Novaković.

(Preštampano iz XVIII. knjige Starina jugoslavenske akademije znanosti i umjet.
nosti). U Zagrebu. Tisak Dioničke tiskare. 1886. стр. 1 + (11. 238x158. Броши
рано.
Примерак се налази: НБС, II 137398.
ЋНов., 222, не наводи посебно издање.
8. Apokrifske priče o Bogorodičnoj smrti i još neke sitnice apokrifske o
Bogorodici. Priložio Stojan Novaković. (Preštampano iz XVIII. knjige Starina
jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti). U Zagrebu. Tisak Dioničke tis
kare. 1886. Стр. III1 + 15 + (11. 240x157. Броширано.
Примерак се налази: УБCм, Б. к,
Нов, 223, не наводи посебно издање.
9. otkrivene varunovo. Priložio Stojan Novaković. (Preštampano iz XVIII.
Knjige Starina jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti). U Zagrebu. Tisak
Dioničarske tiskare. 1886. Стр. III1 + 7 + L11.240x157. Броширано.
примерак се налази: УБCМ, ПЕ - 1060.
Нов. 224, не наводи посебно издање.
10. Ueber die Entistehung mancher Volkslieder. (Aus dem Archiv für sla
vische Philologie. Bd. IX.) I Berlin. 18871. Стр. 593—604, 229x155. Вроцирано.
Примерак се налази: НБС, Библиотека Тих. Р. Ђорђевића, тБ 4617.
Без насловног листа. На корицама само назив часописа. Аутор означен на
крају текста: Belgrad. St. Novaković. Нов., 225, не наводи посебан отисак.

354
 вињлиогрдфиш. А
11. Kleine Mittheilungen. (Aus dem Archiv für slavische Philologie. Bd. IX.)
LBerlin. 18871. Стр. 691–702.229X155. Броширано.
примерак се налази: БMC, III 103197.
Без насловног листа. На корицама само назив часописа. Збирни посебни оти
сак у којем је, стр. 691–693, и Новаковићев рад: Londža (Лона). Рад је на
немачком језику, а аутор је означен на крају текста: Belgrad. St. Novaković.
Нов., 227, не наводи посебан отисак.
12. Ст. Новаковичљ. Грамматика сербского извика. Перевелт, сљ сербскаго
А. Григорњевљ, С изданie C. Петербургскаго славинскаго благотворит. обце
ства. У с. — Петербургљ. Типографiи Е. Евдокимова, Б. Итал-инскан, Na 11.
1890. Стр. (2) H III) + 3–255 + [11. 223x155. Броширано.
Примерак се налази: БСАНУ, 11297.
стр. I-II: Bмњсто предислова. Потпис: Переводчикљ.
Ову књигу Нов. уопните не наводи, а не наводи је ни Каталог Народне биб
лиотеке у Београду II, Књижевност словенска, Београд 1902.
13. Ein Beitrag zar Kunde der macedonischen Dialecte. Der Dialect von
Veles – Prilep. (Аus dem Archiv für slavische Philologiе, ва, хи). & Berlin.
Weidmannsche Buchhandlung. I18911 у стр. 543—557 + 111. 231x156. Броши
рано,
примерак се налази: НБС, II 65657.
Без насловног листа. Аутор је означен на крају текста: Constantinopel. Stojan
Novaković. Нов, 254, не наводи посебан отисак.

14. Откуд су постале гдекоје народне песме. Од Стојана Новаковића.

Наставник, лист Професорског друштва (III, 1892, Београд. Државна питам
парија 1 Стр. 257-276. 261x168. Броширано.
Примерак се налази: ФФУБ, БСЛ, Библиотска В. Јагића, Ј. 5000/19.
Без насловног листа и без корица. Нов. уопште не наводи овај рад. Он садржи
два прилога: I. Наход Симеун и јелинска прича о Едипу, стр. 257-266; II.
Качић у устима гуслара у Србији, стр. 266-276.
15. Kosovo. Srpske narodne pjesme o boju na Kosovu. Pokušaj, da se sas
tave u cjelinu kao spjev. Četvrto izdanje. Sa 3 slike. Tisak i naklada knjižare
Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch), Zagreb. 1893. Стр. LIV1 + 59 + [11 са 3 реп
родукције. 190x133. Броширано.
Примерак се налази: УБCМ, ПЕ - 1268.
Ово је прештампано Треće izdanje, Zagreb 1877, само већим словима и на ве
ћем формату, а додате су и три слике: Car Lazar, Car Murat, Miloš Obilić.
Ознака издања је погрешна: ово је седмо издање Новаковићевог Косова.
Нов. ово издање уопште не наводи. Жив., 89, наводи га на основу: д. Жива
њевић, Српска и хрватска библиографија за 1893. годину, Српска краљевска
академија, Споменик ХХVII, 1895.
16. Kosovo. Srpske narodne pjesme o boju na Kosovu. Pokušaj, da se sas
tave u cjelinu kao spjev. Peto izdanje. Sa 3 slike. 1896. Tisak i naklada knjižare
Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch), Zagreb. Стр. [IV1 + 59 + [11 са 3 репро
дукције. 190x130. Броширано.

JS5
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXV.

примерак се налази: увом, к.899.

ово је, без икаквих измена, прептампано сетитio izdanje, Zagreb 1893. Ознака
издања је погрешна: ово је осно издање Новаковићевог Косова. Нов, ово из
дање уопште не наводи.
17. Kosovo. srpske narodne pjesme o boju na Kosovu. Pokušaj, da se sas
tave u cjelinu kao spjev. šesto izdanje. Sa 3 slike. 1901. Tisak i naklada knjižare
L. Hartmana (Kugli i Deutsch), Zagreb. Стр. 67 + f11 са 3 репродукције. 192 x
133. Броширано.
примерак се налази: УБCМ, ПБ 1105.
ово је прештампано Реto izdanje, Zagreb 1896, само другачијим распоредом
слога. Ознака издања је погрешина: то је девето издање Новаковићевог Косо
ва. Нов. ово издање не наводи.
18. Иза, дипломатическог исторia Cepбiи. Мирњ Петра Ичка. Попнитка
непосредственнаго соглашенia Ceрбiи сљ Турцiеi 1806—1807. zz. Закодљ Члена
-Корреспондента Ст. И. Новаковича. Сборникљ. Отдњленia pycскаго извика и сло
весности императорској академiи наукљ. Томљ LXXV, No 3. Санктпетербургљ.
Типографiи императорскои академiи наукљ. Вас. Остp., 9 лин., No. 12. 1903.
стр. IIII + 117 + [1j. 233x157.
примерак се налази: НБС, II 23811/LXXV-3. примерак је накнадно, при пове
зивању, опсечен.
Ово је изворно издање Новаковићевог Ичковог мира на руском језику. Изда
ње које наводе нов., 321, и Жив., 111, представља посебан отисак. }; i:
између та два издања је, сем у насловном листу, још и у томе што у посеб
ном отиску уз бројеве табака нема ознаке: спорникљ. II Отд. И. А. П. нов.
321, бележи да је „руски текст израдио лука Х. пинтењић“. На примерку
посебног отиска који има УБСМ, Б. И., 26, испод имена Ст. Новаковића пише
мастилом: сљ сербскаго терезел. Л. Х. Пишителича.
19. villes et cites du moyen age dans PEurope occidentale et dans la
Péninsule Balcanique. Chapitre d'introduction aux recherches sur les villes et
cités dans la Serbie du moyen age. (Sonderabdruck aus dem Archiv für sla
vische Philologie. Bd. XXV.) (. Berlin. Weidmannsche Buchhandlung. поезик.
Стр. 321–340 са 1 репродукцијом. 231 х 155. Броширано.

примерак припада аутору Прилога.

Без насловног листа. Име аутора на крају рада: Stojan Novaković. IIов., 318,
не наводи посебан отисак.
20. Kleine Mittheilungen. (Sonderabdruck aus dem Archiv für slavische
Bhilologie. Bd. XXVII.) (. Berlin 1905. Weidmannsche Buchhandlung. S. W. Zim
пerstrasse 94. St. Petersburg, K. L. Ricker. у Стр. 465–480. 230 x 153. Броширано.
Примерак се налази: Библиотека Историјског института, Београд, III 7301,27.
Без насловног листа. Збирни посебни отисак у којем су два Новаковићева
рада. Стр. 477-480: Еin Brief. V. oblak's an St. Novaković, migetheilt von St. N.
(писмо је датирано: Cilli 15. 8. 1893; објављено без икаквог коментара). Стр.
480: Бувендија fна француском језику; потпис: St. Pétersburg. St. N 1 први од
ових прилога Нов. уопште не наводи, а за други (Нов., 330) не наводи посебан
отисак.

356
 БИБлиОГРАфим

21. кieine Mitteilungen. (Sonderabdruck aus dem Archiv für slavische Phi
1ogiе, ва. xxvmity z Berlin 1906, weidmannsche Buchhandlung. S. W. Zimmer
strasse 94. st. Petersburg, K. L. Ricker. у Стр. 433-480. 230x152. Броширано
примерак се налази: БСАНУ, 3353. |
Без насловног листа. Збирни посебни отисак у којем су два Новаковићева -
Prir. стр. 463–464: Параспор — парзатора (на француском језику; потпис:
iserade, le 3 ауril 1906. st. Novaković 1, стр. t,“: Ebrc et Koceleva en
Serbie, au sud de la Save (noгпис: St. Novaković). Нов., 339, 341, не "наводи
посебан отисак.

22. Kleine Mitteilungen. (Sonderabdruck aus dem Archiv für slavische Phi
lologie. Bd. xxix) { вегlin 1908. Wiedmannsche Buchhandlung. s. w. zimmer
strasse 94. St. Petersburg, K. L. Ricker.) стр. 617—638, 226 x 155. Броширано.
примерак се налази: ФаруЕ, БСл, 13530.
Без насловног листа. Збирни посебни отисак у којем је, стр. 622, Новаковићев
g;", сулундар – зајмарксу. Рад је на француском језику. Потпис: Belgrade
i. Novaković. Нов., 361, не навода посебан отисак.
23. Kleine Mitteilungen. «Sonderabdruck. Archiv für slavische Philologie.
Einunddreissigster Band. Drittes Heft. Berlin 1910. Weidmannsche Buchhandlung.
S. W. Zimmerstrasse 94. St. Petersburg, K. L. Ricker. у Стр. 473–480. 229х156.
Броширано.
Примерак се налази: НБС, ПI 65054.
fi наставне; листа. Збирни посебни ст: у којем је, стр. 476–477, Новако
ићев рад: Хуана — сирма – сpма, Рад је на француском језику. Потпис:
Belgrade. St. Novaković. Нов. уопште не наводи овај рад. језику.

24. Цетар, — ингар, – raxx&pse; r{#rya – mestve. (Sonderabdruck.

Archiv für slavische Philologie. Zweiunddressigster Band. Drittes und Viertes
Heft. Berlin 1911. Weidmannsche Buchhandlung. S., w Zimmerstrasse 94. St.
Petersburg, K. L. Ricker.). Стр. 383-388. 228x159. Броширано.
примерак се налази: ФаруЕ, Библиотека отсека за југословенске књижевно
сти, С ПО9.
Без насловног нета. Рад је на француском језику. Потпис: Belgrade. St. No
иакоије нов., 373, не наводи посебан отисак.
2s. Les problemes serbes. A i occasion du livre Geschichte der Serben. Von
constantin ireček. Gotha. 1911. Isuite et fina osonderabdruck. Archiv für sla
vische Philologic. vierunddreissigster Band. Erstes und Zweites Heft Ausgegeben
im August 1912. венin 1912, weidmannsche Buchhandlung. S. W. Zimmerstrasse
94. St. Petersburg, K. L. Ricker.) Стр. 203-233 + [11, 230 x 153. Броширано.
прнмерак се налази: НБС, II 61353.
Без насловног листа. име аутора на крају рада: Belgrade. St. Novaković.
26. прилози, а јужнословенски филолог. Књиra II, Св. 1-2, Београд.
1921. У стр. 115–135 + 111, 228 x 151. Броширано.
Примерак припада аутору Прилога.
вез насловног листа збирни посебни отисак у којем се налазе и два Новако
вићева рада, стр. 116-117; 2, Варзило (потпис: Ст. Новаковић. 10. марта
1914 г. у Београду 1. стр. 117–118: 3. цремуж. Inorпис Ст. Новаковић.).
J. S7
ИСТОРИЈСКИ чАСОПИС XXV

II

27. Нови наставни план за вишу женску иколу. Писмо министра прос
вете и цркв. дела управитељици више женске школе. (Државна штампарија.
Београд. 18731 Стр. [31 + [11. 343 × 212.
Примерак се налази: АС, МПc 1875, Ф. ХV-19.
Без насловног листа и без корица. На крају текста: Ne 3669. 14. Августа 1873
у Београду. Министар просвете и црквених дела, Стојан Новаковић с. p.
28. Измене и допуне у закону о великој школи од 24. Септембра 1863.
Lдржавна штампарија. Крагујевац. 18731. Стр. [31 + [11.340 x 212.
Примерак се налази: АС, НС 1873, Ф. 1-4. То је примерак са изменама и до
пунама које је дао Законодавни одбор Народне скупштине, а писао их је
др Никола Крстић.
Без насловног листа и без корица. Само текст предложених измена и допуна.
Нов., 91, даје наслов: Народној скупштини. Мотивација за измене у закону
о Великој Школи. Измене и допуне у закону о Великој Школи од 24. септем
бра 1863. и бележи да је ово спремио Ст. Новаковић, а Скупшитини „је поднео
са својим потписом Чед. Мијатовић зато што је ст. Новаковић раније с пок.
Јов. Ристићем одступио био”. Међутим, примерак који смо имали у рукама
нема никакво образложење нити потпис. Није искључено да је образложење
било штампано одвојено.
29. Предлог закона о народној библиотеци и музеју. (Државна штам
парија. Београд. 18811. Стр. 2 + (2). 340 × 210.
Примерак се налази: АС, НС 1881, Ф II – 253.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
ложења. На крају текста: Министар просвете и црквених послова, Ст. Нова
ковић, Нов. не наводи овај Предлог,
30. Народној скупштини. Законски предлог о изменама и допунама у
закону о учитељској школи и о установљењу учитељске школе у Нишу. ГДр
жавна штампарија. Београд. 18811 Стр. 6 + (21. 316 х 202. Броширано.

Примерак се налази: АС, НС 1881, Ф. I—408.

Без насловног листа и без корица. Без потписа. Садржај: 1–3: Законски пред
лог о изменама и допунама у закону у учитељској иколи и о установљењу
учитељске иколе у Нишу (образложење); 3–5: А. Предлог о изменама и до
пунама закона о учитељској школи; 5—6. Б. Законски предлог о установљењу
учитељске иколе у Нишу. Нов. не наводи ове законске предлоге.
31. Народној скупитини. (Предлог закона о учитељским платама. 1 (др
жавна штампарија. Београд, 18811 Стр. 3 + [11. 339 x 210.

Примерак се налази: АС, НС1881, Ф. I –89.

Без насловног листа и без корица. Образложење и предлог закона. На крају
текста: 14 Јануара 1881. у Београду. Министар просвете и црквених послова,
Cг. Новаковић. Нов. не наводи ово издање, већ само друго, допуњено Одбор
ским мнењем и Новаковићевим Говором (Нов., 176).

358
 ривлиогрдеријА

32. Народној скупштина. LПредлог закона о учитељским платама...I LI p

жавна штампарија. Београд. 18811 Стр. 12. 341 X 210. Неповезано.
примерак се налази: АС, НС 1881, Ф. I –89.
Без насловног листа и без корица. Садржај: 1–5, лево: Владин предлог; 1-5,
десно: Одборско мнење; 7—12: Говор госнодина министра просвете и црквених
дела у коме су изнети разлози због којих се не придружује мњењу финан -
сијског одбора. Владин предлог – то је у потпуности прештампан текст на
веден у претходној библиографској јединици.
33. Предлог закона о надзиравању школа. ЕДржавна штампарија. Београд.
18811 Стр. 2 + H2). 341 x211.
Примерак се налази АС, НС 1881, Ф. II — 91. Примерак са извесним допу
нама унетим руком.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
ложења и без потписа.

34. Предлог закона о основнима иколама. (Државна штампарија. Бео

град, 18821. Стр. 21 + (3). 300 X 250. Броширано.
Примерак се налази: АС, НС 1882, Ф. ТУ — 8.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
ложења и без потписа. Нов, не наводи овај предлог, већ само Закон о основним
t:“ у два издања: на српском језику и на француском језику (Нов.,
». --

35. Предлог закона о црквеним опитинама, о управи црквенога и манас

тирског имања и о црквеном фонду православне вере, (Државна штампарија,
Београд. 1882) Стр. 6 -- [2]. 298 × 198. Неповезано.
примерак се налази: АС, НС 1882. Ф. IV. – 47.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
дожења и без потписа. Нов. 187, наводи у белешци да су из овог Предлога
„постали закон само неколико чланака о црквеном фонду”. Међутим, за тај
закон био је дат нов предлог (в. 11рилози, 40).
36. Предлог закона о поступку у брачним парницама. (Државна штам
парија. Београд, 18821. Стр. 4. 297 × 197.
примерак се налази: АС, НС 1882, Ф. IV — 4.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
дожења и без потписа. Нов., 186, наводи да „Закон тај није ни претресан у
вародној Скупштини”. У актима има белешка да је 11редлог упућен Зако
нодавном одбору.
37. Предлог закона о уређењу свештеничког стања. [Државна штампа
pија. Београд. 18821. Стр. 5 + [31.297 × 195. Неповезано.
Примерак се налази: АС, НС 1882, Ф. IV —5.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
ложења и без потписа. Нов., 188, бележи: „Постао закон те исте скупштине
1882 године“. Из аката се види да је Предлог био пред Законодавним одбором
и да га је Народна скупштина на 54. састанку усвојила у начелу, а „специ
јална дебата одложена је за друго време”. Међутим, Закон није донет на
основу овога предлога, већ новог који је Новаковић поднео децембра 1882
(в. Прилози, 41).
359
историјски цАсопис ХХV.

38. Предлог закона о чрквеним властима православне вере. ЕДржавна

штампарија. Београд. 18821. Стр. 14 + [2]. 297 x 200. неповезано.
Примерак се налази: АС, НС 1882, Ф. EV. – 50. Примерак је са белешкама и
допунама унетим руком.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
ложења и без потписа. Нов., 185, даје белешку да „Закон тај није ни претре
сан у Народној Скупштини”. У актима има белешка да је упућен Законодав
ном одбору.
39. Предлог закона за измене и допуне у закону о црквеним властима
православне вере од 30 Centreмбра 1862 године. Едржавна штампарија. Бео
град. 18821. Стр. 3 + [11. 295 x 196.
Примерак се налази: АС, НС 1882, Ф. Па — 48. Два примерка; оба са примед
бама и допунама унетим руком.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
ложења и без потписа. Нов. не наводи овај Предлог.
40. Предлог закона о установљењу Црквеног фонда. (Државна штампа
рија. Београд. 1882) Стр. 2 + (21. 296 x 197.
Примерак се налази: АС, НС 1882, Ф. Iа – 47. Примерак је са изменама и
допунама и са извештајем Финансијског одбора.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
ложења и без потписа. Нов. не наводи овај Предлог.
41. Предлог закона о уређењу свештеничког стања. (Државна штампа
рија. Београд. 18821 Стр. 4. 297 × 197.
Примерак се налази: АС, НС 1882. Ф. Па – 24. Два примерка; један чист, а
други са примедбама и донунама унетим руком.
Без насловног листа и без корица. Само текст законског предлога, без образ
ложења и без потписа. Овај Предлог није идентичан са оним који наводи
Нов., 188. То је нов предлог са 11 чланова, док је први имао 20 чланова.

III
42. Позив на претплату. У Београду 20. Октобра 1867. Садашњи секретар
срп. уч. др. Стојан Новаковић. Прилог к „Матицу". (Државна штампарија.
Београд.1 Стр. [2].
Примерак се налази: Вуков и Доситејев музеј, Београд, 84/B.
Текст само на стр. [11. Позив на претплату „на велику збирку српских на
родних песама из Босне и Херцеговине" коју издаје Српско учено друштво.
Реч је о књизи: Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине. Епске пјесме
старијег времена. Скупио Богољуб Петрановић. На свијет издало „Српско
учено друштво”. У Биограду. 1867.
43. Нова књига. 6 октобра 1893 у Београду. Стојан Новаковић. Стр. [2].
342 х 198.
Примерак припада аутору Прилога.
Текст само на стр. L11. Објава о изласку из штампе Новаковићеве књиге:
Срби и Турци XIV и XV века, историјске студије о првим борбама с најез

360
 виЕлиогрдфранд

дом турском пре и после боја на Косову. Београд. 1893. У објави Новаковић
даје у најкраћим цртама резиме овога свога дела.

IV

44. Песме Владимира Васића. (Рођен 1842. Преминуо 1864) Издане на свет
након смрти његове. У Земуну. IIIтампаријом И. К. Сопроновом 1865. Стр. XII
н- 13-121 + [71. 126 х 81.

Примерак се налаза: НБС, C-II 46. Примерак је накнадно, приликом повези

вања, опсечен.
стр. V-XII: Eпредговор). Потпис: У Београду. Ст. Новаковић. Нов, 21, даје
белешку: „Издање старањем Ст. Новаковића и с предговором његовим". То
Biоваковићево „старање” није било прост надзор над штампањем, већ је он,
као што се види нз Предговора, приредио ово издање за штампу.
45. Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине. Епске пјесме стари
јега времена. Скупио Богољуб Петрановић. На свијет издало „Српско учено
дружитво“. У Биограду, у државној штампарији 1867. Стр. ХХVIII + 700.
216 х 135.

примерак се налази: НБС, Библиотека Тих. Р. Ђорђевића, ТБ 1392. Примерак

је у полукожном повезу из епохе.
стр. V-ХХVIII: О овијем пјесмама (потпис: у Биограду. Садашњи секретар
Српског уч. др. Стојан Новаковић. 1; Стр. 696—700: Турске ријечи II без потписа,
али је и то извесно Новаковићев рад).
Нов., 35, даје белешку: „Штампањем управљао и предговор написао Ст. Нова
ковић, као секретар Српског Ученог Друштва“. То управљање итампањем није
било прост надзор над штампањем, већ је Новаковић ово издање приредио
за штампу. „Што се тиче језика, у томе је све вјерно наштампано по рукопису
осим неких ствари за које сам ја смислио да их је боље изједначити на овдје
то казати свијету, него у књизи оставити” — пише Новаковић и на стр.
3.XIII—XXVII наводи шта је уједначавао. А, затим, он је, како наводи на стр.
BY XVII—XXVIII, положио и „доста труда на дошљедност и једнакост у писању”.
46. Нови црквени закони. Преписка Министра просвете и црквених пос
нова с Архијерејским сабором од 24 септ. 1881 до 5 фебр. 1882. У Београду.
Краљевско-српска државна штампарија. 1883. Стр. 16. 246 × 165. Броширано.
Примерак се налази: hбc, ii, 124571.
Без насловног листа. Подаци са корица. Име приређивача није означено. Како
се из да да закључити ова је књижица настала прештампавањем из часо
писа Хришћански весник, Београд. Установили смо да је реч о тексту штам
паном под истим насловом у Хришћанском веснику, Београд, V, 1883, 147—163
(св. III, март), и да је слог исти у књижици и у часопису. Нов., 195, не наводи
текст у Хришћанском веснику.
47. Бомбардовање Београда 5. јуна 1862. Из девојачког дневника пок. Јеле
Ст. Новаковићке. Одштампано из Годишњице Н. Чупића књ. 32. У Београду.
Штампано у Државној штампарији Краљевине Србије. 1913. Стр. (11 + 162—
175 -- [11, 234 × 155. Броширано.

361
историјски чAсопис ХХV.

примерак се налази: НБС, II 44570.

име приређивача није означено. По белешкама испод текста види се да је
ово приредио Ст. Новаковић.

V
48. Србија по бомбардовању Београда. Од једног Србина. (Превод с фран
цускога, прештампан из „Видова Дана") У Београду, у државној штампарији
1862. Стр. 28, 197 x 145—150. Броширано.
Примерак се налази: НБС, C-II 1194. Због непажљивог пресавијања табака
књижица је неједнаког формата.
Без имена преводиоца. „Превођено с француског с коректурних, листова
(Нов., 10). Реч је о књижици 1.a Serbie après le bombardiement de Belgrade, par
un Serbe. Paris, Herold, 1862, in-8, 31 p. — коју је написао A. Ubicini (Hикола
С. Петровић, Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима 1514-1900,
Српска краљевска академија, (посебна издања XIII, Бeoгрaд 1900, 95, бр. 532).
И Миодраг Ибровац пише да је аутор ове књижице француски публициста
Убичини (Jean Honoré Abdolonyme Ubicini), наводећи да је објављена нод псе
удонимом Lin Serbe (НЕСХС IV, Загреб 1929, 667: М. И., убичини). Потпуности
ради бележимо да Радмило Димитријевић наводи, без изношења извора, да је
ову брошуру написао Матија Бан (Р. Димитријевић, Прилози библиографији
радова стојана Новаковића, прилози за књижевност, језик, историју и фолклор,
Београд, XXIV, 1958, 210, бр. 10). На исти начин поступа и Каталог ствиза на
језицима југословенских народа 1549—1867, Народна библиотека Србије, Бео
град III.973ј, 21, бр. 133.
49. Србија пред Конференцијом. Наставак делцу: Србија по бомбардова
њу Београда. Од једног Србина. Превод с францускога, прештампан из „Видо
ва Дана") У Београду, у државној штампарији 1862. Стр. 27. -- [11. 197 х 138.
Броширано.
Примерак се налази: НБС, C-II 1195.
Без имена преводиоца, „Превођено с француског с коректурних листова“ (Нов.,
11). Реч је о књижици. Та Serbie devant la Conférence, pour faire suite či „la
Serbie après le bombardennent de Belgrade", par un Serbe. Paris, Franck, 1862,
in-8, 30 p. – коју је написао A. Ubicini (II. С. Петровић, нав. дело, 95, бр. 533).
И М. Ибровац пише да је аутор ове књижице француски публициста Убичини,
наводећи да је објављена под псеудинимом. Un Serbe (НЕСХС IV, Загреб 1929,
667: M. И, Убичини). Потпуности ради бележимо да на примерку ове брошуре
у фонду НБС има белешка оловком да је писац: (Ј. Ристић). Иста оваква
белешка, само са резервом — Јован Ристић (?) — била је стављена оловком
и на примерку ове књижице у фонду Библиотеке Правног факултета у Бео
граду, 109311, али је избрисана и место ње стављено, опет оловком: Стојан
Новаковић. А Каталог књига на језицима ју: народа 1519—1867,
Народна библиотека Србије, Београд 119731, 21, бр. 134, наводи да је писац ове
брошуре Матија Бан.
50. Кавкаски роб. Спјев Александра Пушкина. Превео с руског Стојан
Новаковић. Ова је књига награђена из фонда Илије М. Коларца. У Биограду.
У Државној штампарији. 1863. Стр. (IV) i 35 + [11. 145 × 106. Броширано.

примерак се налази: НБС, С-1425.

Превод у стиху. На последњој, непагинисаној, страни дата су објашњења речи:
кумис и аули. То је без потписа, али очевидно потиче од преводиоца.

362
 БИБЛИОГРАФИЈА

51. крџалија. Приповетка из подунавских крајева од М. Чајковског. Пре

вео Стојан Новаковић. У Београду. У државној штампарији. 1863. Стр. (VIII
-| 328, 181 x 126.
Примерак се налази: НБС, C-II 1374. Примерак је накнадно, приликом пове
зивања, опсечен, -
стр. III-VIII1: Lпредговорj... Потпис: У Београду, 27. септембра 1863. Стојан
Новаковић. У овоме тексту Новаковић говори о самом делу и о нашим књи
жевним приликама – тешкоћама око издавања књига. Овај превод је прет
ходно објављен у листу Видов Дан, Београд, II, 1862, бр.: 10–12, 14, 16-23,
Погодин,
25–29, 31,Руско-српс библиогра
ка 50–58,
32, 34–46, фија63,1800-1925
60-61, 1/2, Српска
68-70, 75-76, краљевска
80–81, 83–84. акаде
(Александ ар
дија, посебна издања СХ, Философски и филолошки списи 29, Београд 1936,
386). Нов., 14, не даје овај податак, већ само белешку: „На моме ексемплару
има записано да је превод израђен од 5. јануара до 5 јула 1862 године".
52. Историја Српске револуције. Написао Леополд Ранке. Превео Стојан
Новаковић. Део први. Ова је књига награђена из књижевног фонда Илије М.
Коларца. У Београду. У државној штампарији. 1864. Стр. [VIII1 + 226 -- [2].
186 x 122. Картонирано.
примерак се налази: НБС, C-II 1121. Примерак је у картонском повезу из
спохе,

Ово је само „први део, до краја 1813", a „други део није могао изаћи због
ценсуре“ (Нов., 18). На стр. [III-VIII је Новаковићев (Предговор), датиран:
у Београду на Аранђелов дан 1864. Стојан Новаковић. На стр. 211-226 је до
датак: превод „из књиге Михаиловског Данилевскога „Описанis турецкоiи
војнња сљ 1806 до 1812 roда” оно што има о одношајима Русије према Србији
у тој војни, које је изашло уз руски превод ове књиге г. Петра Бартењева:
„Исторiи. Сербiи по сербским љ. источникамљ. Сочиненis Леополњда Ранке.
Пејреводљ сљ нbмецкаго Петра Бартенева. Москва 1857." (стр. 209).
53. Историјска расматрана о Бугарској. Од Адолфа д'Аврила. Превод
с Француског. У Земуну. Штампарија И. К. Сопрона. 1864. Стр. 32. 204 х 127.
Броширано.
Примерак припада аутору Прилога.
Име преводиоца није означено. Уз овај превод Нов., 19, даје белешку: „Нисам
преводио по мом властитом избору но по жељи самога д'Аврила, који је же
лео да му тај спис изађе на српском језику”.
54. Историјска расматрања о Бугарској. Од Адолфа д"Аврила. Превод с
француског. Друго издање. У Београду. Штампарија Николе Стефановића. 1867.
стр. 32. 203 × 131. Броширано.
примерак се налази: НБС, C-II 257.
Име преводиоца није означено. Нов., 32, даје белешку: „Превод је (за прво
издање) израђен по жељи писца за награду, а писац се и о другом издању
старао”. На примерку из фонда НБС — који је припадао љубомиру Коваче
}};", има белешка оловком, Ковачевићевом руком, да је ово превод „од
Ж. Борића”. По овоме се да закључити да се у време појаве ове књиге није
знало да је Новаковић преводилац. Ни сам Новаковић у својој Српској биб
дијографији за новију књижевност. 1741—1867, Београд 1869, “; бр. 2630 и 531,
бр. 3054, није навео да је он преводилац овог дела.
55. Устанак у Боци Которској 1869. С чешког превео Стојан Новаковић.
С картом и пет дрворезних слика. На корист Србима Бокељима. У Београду.

363
истоPишски часопис хxv

У државној штампарији. 1870. Стр. 51 + [1] -- 5 табли -- 1 карта. 235 и 155.

Броширано.

Примерак припада аутору Прилога.

На почетку књиге, стр. 3, налази се кратак Новаковићев IУвод), без потписа.
На корицама, стр. [3 и 41, дат је под насловом Књигу су раскуповла ова места,
збирни извештај о предуписницима на књигу.
56. др Јов. шера општа историја књижевности. С четвртог немачког из
дања превео Стојан Новаковић. Књига прва. Исток и Стари век. Прегледала
и одобрила Школска комисија. У Београду. Издање и штампа државне штам
парије. 1872. Стр. X + 255 + [11. 203 × 130. Броширано.
Примерак се налази: НБС, II 5997/1.
стр. V-X: од преводника. Потпис: У Београду на Спасов дан 1872. Ст. Нов.
57. др. Јов. шера Општа историја књижевности. С четвртог немачког из
дања превео Стојан Новаковић. Књига друга. Романски народи. Прегледала
и одобрила Школска комисија. У Београду. Издање и штампа Државне штам
парије. 1873. Стр. LVIII 1 + 470 + (21. 202 × 131. Броширано.
Примерак се налази: НБС, II 5997/2.
58. др. Јов. пеpa onита историја књижевности. С четвртог немачког из
дања превео Стојан Новаковић. Књига трећа. Германски народи. Прегледала
и одобрила Школска комисија. У Београду. Издање и штампа Државне пштам
парије. 1874. Стр. LIV1 + 627 + (31. 203 × 130. Броширано.

Примерак се налази: НБС, II 5997/3,

59. Гражина. Приповетка литaвска од Адама Мицкијевића. Превод Стоја
на новаковића. С биографијом песника. Народна библиотека браће Јовано
вића. Свеска 122. у Панчево. Накладна књижара браће Јовановића. П18851. Стр.
79 + [11. 149 x 98. Броширано.
Примерак се налази: НБС, 1 3180/122.
Стр. 3-38: [Предговор). Текст Ст. Новаковића, без наслова и без потписа.
Подељен је у три одељка. Одељак I, стр. 3, садржи историјат превода; одељак
II, стр. 3–34, живот А. Мицкијевића”; одељак III, стр. 34–38. „нешто из
литaвске политичке историје, да би се читаоцима разумевање олакшало".
60. Србија и Турска у деветнаестом веку. Написао Леополд Ранке. Превео
Стојан Новаковић. Ова је кuига награђена из књижевног фонда Илије М. Ко
парца. У Београду. Парна штампарија Дим. Димитријевића, 1892. Стр. XXIV +
559 + [11. 230 x 155. Платно, повез оригиналан.
Примерак припада аутору Прилога.
Стр. III-XXIV: О овој књизи и о писцу њену. Текст Новаковићев, непотписан.
У односу на оригинално издање ове Ранкеове књиге – Serbien tad tie Tirkei
in neunzehntern Jahrhundert, Leipzig 1879 – Новаковић је у Прилозима изоста
вио из Analecten текстове под 1. Апнегikungen aus der ersten Ausgabe: a, Zur
ilteren Geschichte, b. zur Geographie von Serbien – „пошто су или застарели,
или су им подаци другим начином у нашој књижевности довољно познати".

364
 БиЕлиогрдфиша.

А додао је „са своје стране два": II. Pуско војевање у Србији 1806—1812 го
дине и V Писма Михаила М. Обреновића III čриским саветницима од 2 (14)
јула 1853. први од ових прилога, узет из руског издања Ранкеове књиге, Мос
ква 1857, Новаковић је штампао још 1864, као прилог уз свој превод првог
дела историје Српске револуције, други је, такође, објавио он сам под нас
повом: прилог ка биографији кнеза минимала м. Обреновића III, Јавор, Нови
Сад, VI, 1879, 789–794. I oбјављено без потписа, а аутор није означен ни у го
дишњем садржају часописа).

61. историја Карла XIII од Волтера, превео Стојан Новаковић. 41 Српска

књижевна задрута 41. У Београду. Штампано у Држ. штампарији Краљевине
Србије. 1897. Стр. ХV1 + [III]] t 244 + (4). 185 × 129, Платно, повез оригиналан.
Примерак се налазн: НБС, II iso1/41.
стр. ин-хvП. валrep... Текст Новаковићев, без потписа.
62. A. B. дружинин. Паулина Сасовица. Приповетка. С руског иревео –
1864 — стојан Новаковић. . Мала библиотека. Број 158–160 , У Мостару, 1908
штампарско-умјетнички завод пахера и кисића. Стр. хLVI са 1 репр. + 166+
XIII = III. 148 × 98. Броширано.
Примерак се налази: НБС, 1 3148/158-160.
На крају књиге, стр. I—XIII, налази се Новаковићев (Поговор). Потпис: 26
јула 1908. у Београду, у виноградима. Стојан Новаковић. У овоме тексту Нова
ковић износи побуде да преведе ово дело А. В. дружинина (Полинњка Сакс.).
превод је рађен 1864. и штампан у Вили, 1866, бр. 30–43, под насловом Наулина.
На почетку књиге, стр. III, налази се Новаковићева посвета „својој покојној
жени Јели“. На стр. V-ХХХVI. je IBisографија Јеле Ст. Новаковићке). Она је
без потписа. По стилу се види да је није писао Новаковић, али је, очевидно,
он дао материјал за њу. Сем овога у књизи је, стр. XXXVII-XLVI, штампана
и Беседа Велимира Марковића свештеника. Говорена на опелу Јеле Новаковић
ке 5. сеп. 1908, у Вазнесенској цркви у Београду, Слика t Јела Ст. Новаковићка
донета је на стр. 1V.

VI

63. Kosovo. Srpske narodne pjesme o boju na Kosovu. Sva autorska i nak
ladna prava pridržaje si nakladnik. Tisak i naklada knjižare St. Kugli, Zagreb,
Ilica 30. и вг. 2369 ) стр. 61 + (3) са 1 репр. 201 × 139. картон, повез ориги
налан.

примерак се налази: НБС, II 13109.

Година издања није означена, али је, судећи по штампи, хартији и графичкој
опреми, негде из времена око 1930. Ова књига је Новаковићево Косово, преш
тампано са десетог издања, Zagreb 1996, само што су изостављени Новакови
ћев Predgovor и име његово са насловног листа. Уместо Новаковићевог штам
пан je Predgovor, str. 7-10, потписан иницијалима Р. S. писац Predgovora je
кudolf Strohal, како се то вили из текста штампаног уз ознаке табака. – Stro
nal: »Kosovo«. и он је у Predgovoru upehутао да је реч о прештампавању
Новаковићевог рада. Ово би било најмање тринаесто издање Новаковићевог
Косова. Кажемо најмање, јер не знамо да није неко овакво прештампавање
учињено још који пут од стране књижаре Ст. Куглија. Да би то могао бити
случај указују Строхалов Predgovor и подаци из Куглијевих каталога који су
нам дошли до руку. На крају Рredgovora строхал пише: „Оd god. 1871., kad

365
PICTOPИЈСКА чAсопис ху;у

se je prviput pokušalo rasporediti narodne kosovske pjesne, do danas izašao je

čitavi niz izdanja ovih pjesama što ćirilskim slovima (u Beogradu) što latinskim
(u Zagrebu)”. Број издања, као што се види, он не наводи. На претпоследњим.
непагинисаним страницама овога издања Косова — то би биле стр. Г62=63) —
књижара Кугли дала је попис књиra Pjesne izašle našom naktaalom u ту је
наведено: „Kosovo: Srpske narodne pjesme o boju na Kosovu (br. 368) D. - »,
У каталогу Рорis knjiga lijepe književnosti, St. Kugli, Zagreb – Književni vjes
nik, Broj 6, Jun 1936, 88, наведено је: „Kosovo”. Srpske narodne pjesme o boja
na Kosovu (br. 2369) vez, D. 20—, а такође и: „Kosovo", Srpske narodne ji:
o boju na Kosovu. (br. 368) D. 15— У каталогу Potpuni cjenik knjiga i lastite
inaklade te popis publikacija Jugoslavenske akademije znanosti u Zagrebu, St.
Kugli, Zagreb – Književni vjesnik, Tečaj XXXVI, Broj 1, 1939, 51, стоји: MovA.
KOVIĆ–ŠTROHAL: „Kosovo” (br. 368) D. 10- - - Isto, vezano (br. 2369) D. is
Ово указује да је могло бити, и да је вероватно и било, и других издања Ко
сова од стране књижаре Ст. Куглија. У београдским библиотекама ми их ни
čмо могли да нађемо.

64. Stojan Novaković. Karađorđe. Uskrs države srpske. Političko-historijska

studija o Prvom srpskom ustanku 1804. — 1813. Prema trećem beogradskom izda
nju od 1914. Zagreb, 1931. Jugoslovenska štampa d.d., Zagreb. Стр. XIV -- III) +
160. 219 × 146. Бронтирано.

Примерак се налази: УБCМ, И 5.

Стр. III—IV: Predgovor... Потпис: U Zagrebu, 1. marta 1931. Ferdo Šišić. Издање
liишић,
не само латиницом, већ и ијекавским дијалектом, за шта је, како пише
Новаковић дао пристанак јуна 1914. год. И о промени назива књиге,
pј, допуни са Каrađorđe, Шишић је, како наводи, „još govorio i s pokojnim
Stojanom Novakovićem”. Сем тога шишић је „u gdjekojoj bilješci pod tekstom
u uglastim zagradama skretao pažnju čitača na gdjekoju važniju, novu publika
ciju, izišlu poslije 1914., a koja od česti budi dopunjuje budi korigira kazivanje i
mišljenje autorovo". Исто тако Шишић је свуда „aodao uz autorov datura po
starom kalendaru, u uglatim zagradama još i taj isti datum po novom kalenda
ru”, сматрајући „da je to svakako bilo nužno i korisno”. Иначе је „tekst ostao
potpuno isti, kako ga je napisao pokojni Stojan Novaković, a tako i njegova in
terpukcija“. Овим подацима, извађеним из Шишићевог Predgovora, rреба до
дати да је ово издање требало да изађе још 1914. године и да нема Кључ тј.
регистар.

65. Даито ми ти данато? — Народне загонетке — Одабрао М. Панић-Су

реп. Илустровао А. Јовановић. А. Библиотека пионира. У Ново поколење. Бео
град. 1949. Стр. 152 + [8] са 70 репр. у боји. 96 х 142. Броширано.
Примерак се налази: НБС, I 10645.
Издање за децу. Без икаквог увода или белешке како је приређено. То је, како
смо провером установили, избор из Новаковићеве збирке Српске народне заго
нетке, Београд — Панчево 1877.
66. Загонетке. Избор из српских народних загонетака Вука Ст. Караџића
и Стојана Новаковића. К Уредник Ружа Стевановић. „ илустровала љубиша
Сокић, Дечја књига. Београд. К. 1953 × Стр. 641 са 28 репр. у боји. 162×240.
Броширано.

нBC, II 110098.
Примерак се налази:
Издање за децу мањег узраста, у којем је свака загонетка одгонетнута илус
трацијом. Није означено које су загонетке узете из Новаковићеве збирке.
366
 БиЕлиогрдфијA

87. Закукуљено замумуљено. Српске народне загонетке Вука Ст. Караџи

ћа и Стојана Новаковића. « Избор и припрема Олге Тимотијевић, К. Илустровао
Алекса Челебоновић. Дечја књига. Београд. 1956. Стр. 55 + [1] са 43 репр.
238 х 171. Бронрано.
примерак се налази: НБС, IT 115620.
Стр. 2: „Загонетке у овој књижици узете су из дела Српске народне припо
вјетке и загонетке Вука Ст. Карашића и Српске народне загонетке Стојана Но
ваковића“. Стр. 51-55: Одгонетке. Ту је иницијалима В. К. и Ст. Н. означено
које су загонетке - има их укупно 191 — узете из Караџићеве, а које из Но
ваковићеве збирке.
68. Стојан Новаковић. Село. Српска књижевна задруга. Коло I VIII.
Књига 393 , Београд, 1965. Стр. 243 + [5]. 182 × 132, Платно, повез оригиналан.
Примерак се налази: НБС, II. 15401/393.
јизвање је приредио др Сима М. Бирковић. Од њега су: Село Стојана Нова
ковића, стр. 7—12, и Долуне и објавињења, стр. 221–235.
69. Стојан Новаковић. Из српске историје. Нови Сад — Београд. . Српска
књижевност у сто књига. Књига 73. Избор, редакција и предговор Радован
Самарџић. Матица српска — Српска књижевна задруга. Нови Сад = 1966. у
Стр. 364 -- I41 + 1 табла. 199 x 131. Платно, повез оригиналан.
Примерак се налази: НБС, 11 40827/73.
Историјске студије: Неколикa тeжа итања српске историје, стр. 61—137; Сло
вени балкански је њихоза образованост, стр. 138—143; Град, трг, вароши, стр.
144–161; деспот Бурађ Бранковић и онipaека цариградског града 1448. године,
стр. 162—170; LIарица Мара, 171—207; Средњевековна Србија и Римско право,
стр. 208—226; &#асеље Београђаја 1521. године у Цариграду и њихоза црква
Успенија св. Богородице, стр. 227–232; Доситеј Обрадовић и српска култура,
стр. 233-264; Констане:ин Константиновић Родофиникин, стр. 5. ": “:
њи покушај, стр. 288-300.
Савремени положај српског народа: О улози владаоца у државном организму,
стр. 303-313; Разговор с уредником „Реšter Eloyd-а", стр. 314-319; Ревизија
frr:
331.
уговора и српско питање, стр. 320.–326; Српско питање, стр. 327

Поглед у будућност: Quid nunc?, стр. 335–341; Након сто година, стр. 342—352.
Текстова приређивача: Стојан Новаковић у српској историографији, стр. 5—57
|потпис: Радован Самарџић); Hanoлена, стр. 355–357 || потпис: Р. С.); Биограф
ски подаци о писцу, стр. 358-359. ||без потписа); Библиографија, стр. 360-364
(без потписа); Литература, стр. 365 (без потписа).
70. Српска библијографија за новију књижевност. 1741—1867. Саставио Сто
јан Новаковић. На свијет издало „Српско учено друштво”. У Биограду. У
државној штампарији. 1869. g. Unveránderter fotomechanischer Nachdruck der
Originalausgabe 1869. Zentral-Antiquariat der Deutschen Demokratischen Republik.
Leipzig. 1967. Стр. XXIV + 644, 209 X 146. Платно, повез оригиналан.
Примерак се налази: НБС, 1154510.
71. Стојан Новаковић. Из српске касторије. Нови Сад – Београд. & Српска
књижевност у сто књига. Књига 63. Избор, редакција и предговор Радован
367
Историјски ЧАСОПИС XXV

Самаршић. Матица српска — Српска књижевна задруга. Нови сад — 1972 &
Стр. 400 + (4) + 1 табла, 197 × 129. Платно, повез оригиналан.

Примерак се налази: НБС, II. 153244/63.

Ово је друго издање књиге објављене 1966. под истим насловом (в. Прилози, 69).

уПI

72. Преписка између Стојана Новаковића и Владимира Карића. . IIIрире

дио) Д-p Милета Ст. Новаковић. у Прештампано:1 43 књига Друштва св. Саве
књига 43. Браство ХХVIII. Београд. Штампарија Драг. Грегорића – Страхи
нића Бана 75. 1933. Стр. (IV) + 15 -- [11. 231 х 153. Броширано.

Примерак се налази: НБС, II 150477/2.

Садржина не одговара наслову. То су само Новаковићева писма Карићу. Има
их девет и сва су из 1888. год. Текст писама на стр. 2–15.
73. Писма Стојана Новаковића Стевану В. Поповићу. (објавној младен
Лесковац, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Књига XVIII,
Свеска 1—2. – 1938. година. Засебан отисак. Стр. 215–224, 232 x 158. Броширано.

Примерак се налази: БMC, III 2851.

Без насловног листа. Корице без икаквог текста. Седам Новаковићевих писама
Поповићу из година 1878–1907. Текст писама на стр. 219-224.
74. преписка Стојана Новаковића и Валтазара Богишића. (Приредиод
Бранислав м. недељковић. Српска академија наука и уметности. Зборник за
историју, језик и књижевност српског народа. 1 одељење. Књиra XXVIII. Бео
град, 1968. Стр. IX + [11 + 264. 243 × 169. Броширано.
примерак се налази: НБС, II. 16011/28.
збирка обухвата 207 писама из година 1867–1908: 139 Новаковићевих и 68 Бо
гишићевих. Писма на стр. 3–243.
75. Писма Стојана Новаковића Тихомиру Остојићу. (Објавио) Радмило
Димитријевић. « Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 1975, књ.
XLII, св. 3–4. Посебан отисак.) Стр. 235–250 са 2 факсимила. 240 x 169. Бро
ширано,

Примерак се налази: НБС, II 232730.

Без насловног листа. 26. Новаковићевих писама Остојићу из година 1892–1912.

VIII

76. Распис Министра Просвете и Црквених Дела директорима гимназија,

реалке и полугимназија од 18. маја 1873. Бр. 1962. о реформама у средњим шко
лама. На гоl. 1 л. (Београд, Државна Штампарија).
Нов., 86.
368
 БиЕлиографијA
77. Нови наставни план за гимназију. Распис Министра просвете и Црк
вених дела свима гимназијама, полугимназијама и гимназијским реалкама.
14. августа 1873. Na 3668 (Београд државна штампарија). На гоl. 4 стр.

Нов., 87.

78. Народнј Скупштини. Предлог закона о пензији учитеља основних тако

па кад онеспособе. (Крагујевац).

Нов., 89. Према редоследу који даје Нов. треба да је из 1873.

79. Народној Скупштини. Мотивација с предлозима рефорама: Измене

и допуне у Закону о Богословији од 27 септембра 1863; Измене и допуне у
закону о Учитељској школи од 5 октобра 1870; Измене и допуне у закону о
тимназијама од 16 септембра 1863; Измене и допуне у закону о устројству
реалке... (Крагујевац, Држ. Штампарија).
Нов. 90. Према редоследу који даје Нов. треба да је из 1873. На ову и прет
ходну јединицу односи се белешка коју даје Нов. 91: „Предлоге је спремио
Ст. Новаковић, а Скупштини их је поднео са својим потписом Чед. Мијатовић
зато што је Ст. Новаковић раније с пок. Јов. Ристићем одступио био".

80. Народној Скупштини. Предлог закона о установљењу петог разреда

у Вишој Женској школи. (Београд, Државна штампарија, 1875). На гоl. 2. стр.
Нов., 105.
81. Народној Скупш Закон о праву на посмртну плату предавача и
учитеља средњих школа. тини.
(Београд, Државна IIIтампарија). На гоl. 1. стр.
нов., 106. Према редоследу који даје Нов. треба да је из 1875.

82. Народној Скупштини. Предлог закона о регулисању плата професор

ских. (Београд, Државна Штампарија). На гоl. 4 стр.
Нов., 107. Према редоследу који даје Нов, треба да је из 1875.

83. Народној Скупштини. Предлог закона о професорским приправници

ма у Великој школи. (Београд, државна штампарија). На гоl. 3. стр.

Нов., 108. Према редоследу који даје Нов. треба даје из 1875.

84. Народној Скупштини. Предлог закона о томе да се уштедом из кре

дита одређеног на учитеље основних школа могу држати накнадна предавања
учитељима. (Београд, Државна Штампарија, 1875). На мал. fol. 3. стр.
Нов., 109.

85. Писмо Министра Просвете и црквених послова од 8. августа 1875

бр. 4267 којим је за петоразредну Вишу Женску Школу прописан наставни
план. (Београд, Државна IIIтампарија 1875) fol. 1. стр.

369
истоPишски чAсопис Хxv

Hов., 110.
86. Kleine Mittheilungen. (Aus dem Archiv für slavische Philologie. Bd. III).
(Berlin. 1878) стр. 515-548.
Стр. 523: Гламско сребро — glamsko srebro. Pag на немачком језику, потпис:
Belgrad. St. Novaković. Нов., 160, не наводи посебан отисак.
87. Ein Beutrag zur Literatur der serbischen Volksроesiе. (Аus dem Archiv
für slavische Philologie. Bd. III.) (Berlin. 1879) Стр. (11 + 640–653 + [11.
Потпис: Belgrad. Stojan Novaković, Нов., 161, не наводи посебан отисак.
88. Kleine Mittheilungen. (Aus dem Archiv für slavische Philologie. Bd. IV.)
(Berlin. 18801 Стр. 497-548.
стр. 515: zwei veralitete Sprachformen in Serbischen. потпис: већsrad. Stojan
Alovaković, Нов., 171, не наводи посебан отисак.
89. Грађани, браћо! Позив на изборе од Спасова-дне 1882, у ком се с гле
дишта ондашње владе и Напредне Странке позива народ на изборе. На вели
ком листу in folio, и у „Виделу те године."
Нов., 184. Друга реченица не може, очевидно, припадати наслову, већ је тре
бало да буде штампана као белешка. Према тексту који је штампан у листу
Видело, Београд, 1882. V 9 (III, 74, I1–21), библиографски опис ове јединице
био би: Грађани! Браћо! У Београду, на Спасов дан 1882. Главни одбор Нап
редне странке. То је изборни проглас Напредне странке поводом накнадних
скупштинских избора наређених за 15. мај 1882.

90. Нови црквени закони од 31. децембра 1882. године. Писма службена
о извршењу њихову. У Београду. Краљевско-Српска Државна IIIтампарија 1883.
На 8-ни. 27 стр.
Нов., 196. по наслову и по броју страна успели смо да установимо да је ова
књижица прештампана из часописа Хришћански весник, Београд, V, 1883, 358
–384 Ecв. VI, јуни). У часопису је наслов: Нови црквени закон. Од 31 децембра
1883 (11. године. Писма службена о извршењу њихову. Збирка садржи препис
ку Стојана Новаковића, као министра просвете и црквених послова, са епар
хијским архијерејима по питању сазива изборног тела за избор новог митро
полита Краљевине Србије на основу Закона о изменама и допунама Закона
о црквеним властима православне вере од 30. септембра 1862, донетог 31. де
цембра 1882. С обзиром да се број страна књижице поклапа са бројем страна
који заузима овај текст у Хришћанском веснику, да се закључити да књи
жица нема насловну страну и да су изнети подаци узети са корица. Приређи
вач збирке учасопису није означен, а свакако ни на књижици.

91. Kleine Mittheilungen. (Aus dem Archiv für slavische Philologie. Bd. IX)
IBerlin. 18861 Стр. 521–528.
Стр. 521-523: Die Ausdricke ceбрљ, почтенљ und мњpon'шина in der altserbi
schei Uebersetzung des Syntagma von M. Blastares. потпис: Belgrad, Juni 1886.
St. Novaković. Нов.,226, не наводи посебан отисак.

370
 БИБЛИОГРАФИЈА

92. Kleine Mittheilungen. (Aus dem Archiv für slavische Philologie. Bd.
XII.) (Berlin. 18891 Стр. (11 + 290–320.
Стр. 303-306. Za den Gebritichen tim das Georgi-Fest. K обичајима о bp:y
дану. На немачком језику. Потпис: Constantinopel, 11. Јаn. 1889. St. Novaković.
Нов, 253, не наводи се посебан отисак.
93. Посланица г. Стојана Новаковића. Нашим пријатељима. Београд,
Ивањдан 1903. ПIтампарија Д. Димитријевића. Београд. 1 л. in folio.
Нов., 322.

94. Kleine Mittheilungen. (Sonderabdruck. Archiv für slavische Philologie.

Achtundzwanzigster Band. Erstes Heft. Berlin 1906. Weidmannsche Buchhandlung.
S. W. Zimmerstrasse 94. St. Petersburg, K. L. Ricker.) стр. (11 + 158—160.
Стр. 158-159: Поша јањичарска – Poša janičarska. На француском језику.
Потпис: Belgrade, le 17 déc. 1905. St. Novaković. Нов., 340, не наводи посебан
отисак.

95. Главни Одбор Српске Напредне Странке сваком брату Србину и сво
јим бирачима. 27. априла 1906. Штампарија Д. Димитријевића, Иван-бегова Ул.
бр. 1, Ha fol. 1 лист.
Нов., 343, уз белешку: „С потписима свих чланова Главног одбора”. Установили
смо да је овај текст штампан у листу Видело, Београд, 1906. V. 6 (XVIII, 30,
11-21), само без датума. Први потписник је: Председник Главног одбора
Српске Напредне Странке Стојан Новаковић. То је изборни проглас Напредне
странке поводом скупштинских избора наређених за 11. јуни 1906.
96. Објава о књизи: Косово. Српске народне песме о боју на Косову,
Епски распоред Стојана Новаковића и других. Једанаесто на ново попуњено
издање с новим предговором. Београд. 1906.
Из писма Ст. Новаковића Тихомиру Остојићу (Београд, 28. vIII 1906) види се
да је Новаковић штампао посебно ову објаву (Радмило Димитријевић, Писма
Стојана Новаковића Тихомиру Остојићу, Прилозн за књижевност, језик, исто
рију и фолклор, Београд, ХLI, 1975,242).
97. Kleine Mitteilungen. & Sonderabdruck. Archiv für slavische Philologie.
Finfunddreissigster Band. Drittes und Viertes Heft. Berlin 1914. Weidmannsche
Buchhandlung. S. W. Zimmerstrasse 94. St. Petersburg, K. L. Ricker. у стр. 60–
E33 + [11.
стр. 622. Eine wissenschaftliche Frage Dr. V. oblaks, briefiich gestetit an stojan
Novaković (облаково писмо Новаковићу, цеље, 9. V 1893, на српском, без икак
вог коментара и потписа објављивача; у годишњем садржају уз наслов до
дато: von St. Novaković); стр. 624–625: мада: и Каталани (на француском;
потпис: Belgrade. Stojan Novaković).
98. Косово. Српске народне песме о боју на косову. Епски распоред Сто
јана Новаковића и других. Дванаесто издање. Београд. 1914.
Податак о овоме издању Косова нашли смо у Новаковићевој књизи: Васкрс
државе српске. Треће издање. С. Б. Цвијановић. Бeoгрaд 1914. На последњој,
непагинираној, страници те књиге Цвијановић је под насловом од истог писца
371
нимамо на стоваришту следећа дела дао списак књига Стојана Новаковића које
има на продају. Ту је, на самом почетку, као друга по реду, наведена књига:
„Косово, срп. народ, песме Б. 1914, 12. изд. 050". Сва наша трагања за овим
издањем Косова остала су, за сада, без резултата. Не само што ову књигу
нисмо нашли ни у једној од библиотека у Београду, већ о њој нисмо нашли
помена ни у нашим часописима тога времена (Српски књижевни гласник, Дело,
Летопис Матице српске, Бранково коло). Ако знамо о којем је времену реч,
уочи самог избијања I рата- Новаковићев Васкрс државе српске изишао је
крајем маја 1914 — ради се, извесно, о издању које је, као и многе друге српске
књиге, страдало у I рату. Питање је само да ли је књига већ била пуштена
у промет - као што излази из Цвијановићевог текста — или је одштам
пана и повезана, или само чекајући повез, пропала у Државној штампарији
(уп. Годишњак Српске краљевске академије ХХVIII, 1914–1919, Београд frr:
239). Ми допуштамо могућност да је Цвијановић, по књижарском обичају,
могао најавити једну књигу која је била пред изласком из штампе као иза
шлу, – али само ако је њена израда била у завршној фази. У сваком случају,
ово издање Косова треба навести у библиографији Новаковићевих радова, -
утолико пре што се до сада за њега није знало и што пружа један податак
више о страдању српске књиге у I рату.
Љубомир НИКИЋ

372
 С А Д Р. Ж. А Ј
РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ
Pеља Новаковић, Још нешто поводом битке на Тари 1150. год.
s
Миодраг Петровић, Повеља-писмо деспота Јована Угљеше из
1368. године о измирењу Српске и Цариградске цркве у
светлости номоканонских прописа — — — — — —
29
Ружа Ћук, Царица Мара — — — — — — — — —
53
Љубица Ристић, Прилог проучавању Пишчевићевог рада на
историји српског народа — — — — — — — —
99
Игнациј Воје, Проблематика турских провала у словеначке
земље и организација одбране у ХV и XVI веку – – 117
Милорад Радевић, Дружина младежи србске – – – –
133
Душан Берић, Социјално-политичка превирања у Босни 1848.
izодине – – – – – – – – – – – – –
139
Богумил Храбак, Идеје о арбанашкој аутономији 1876–1880.
159
Владимир Стојанчевић, „Коџобаша” трнске казе Аранђел Ста
нојевић и српско-бугарски спор око Трна и Знепоља 1878
–1879. – – – – – – – – – – – –
193
Јуриј А. Писарев, Нови извори за историју руско-српских од
носа за време првог светског рата — — — — — —
219

IПРИЛОЗИ
Реља Новаковић, Стpимон, Струмон, Заструма – – – –
239
Андрија Веселиновић, Прилог проучавању рударства на Бал
кану крајем XV века — — — — – – – – –
249
Глигор Станојевић, Цртице о сењским ускоцима – – –
253
Екатерини Аристиду, Прилог изучавању царинског система Ду
бровачке Републике у ХVIII веку – – – – – –
261
Глигор станојевић, неколико ћириличних писама с краја хvшr
и почетка XVIII века - - - - - - - -

269
Славко Гавриловић, Вести о куги у Србији 1792–1793. године 279

373
Глигор Станојевић, Списак конзула и вицеконзула у Далмацији
из 1789. године – – – – – – – – – – 275

Гликерија Вури, Први уџбеник грчког језика у Србији од пре

сто четрдесет година — — — — — — — — — 285
Давид Мекензи, Черњајев о српско-турском рату 1876. године 293

Славенко Терзић, Васа Пелагић у емиграцији 1887. године – 303

ПРИКАЗИ

Zofia Kurnatowska, Slowianszczyzna Poludniowa, Warsawa 1977

(Љ. Ристић) —— — — — — — — — — — — 311
Actes de Kastamonitou, ćđ. diplomatique par N. Oikonomides
(Archives de l'Athos IX), Paris, Р. Lethicleux, 1978 (М. Жи
војиновић) — — — — — — — — — — — 312
М. А. Пурковић, Српски патријарси средњег века, Диселдорф
_ 1976 (М. Живојиновић) — — — — — — — — 318
Е. П. Наумов, Государствукоцић класс и государственнаa
власт, в Сербии XIII—XIV ве, Москва 1975 (М. Николић) 324
Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља у средњовековне Босне,
Сaрajeвo 1978. (Н. Фејић) — — — — — — — — 325
Dr Cahid Baltaci, XV-XVI asirlarda Osmanli Medreseleri, Istan
330
bul 1976 (О. Зиројевић) — — — — — — — —
A. Birken, Die Provinzen des Osmanischen Reiches, Wiesbaden
332
1976 (О. Зиројевић) — — — — — — — — —
David Mackenzie, The Lion of Tashkent, Athens Ga., 1974. (С. Ав 333
рамовић) — — — — — — — — — — — — 338
Manfred Funke, Hitler, Deutschland und die Michte (E. Милак)
Elisabeth Barker, British Policy in South-East Europe in the Se 339
cond World War, London 1976 (M. Бодржић) — — —
Историјски архив у Котору, Водич кроз архивску грађу са су
марним инвентарима музејских и црквених збирки, Ко
тор 1977. (Д. Синдик) — — — — — — — — — 343

НАУЧНИ СКУПОВИ
-
Даница Милић, Југоисточна Европа као проблем европске по
„литике – – - - – - - – – - – – 345
Љиљана Алексић, Сто година националне независности у Југо
источној Европи – – — — — — — — — — 347

библиографија

Љубомир Никић, Прилози библиографији посебних издања

радова Стојана Новаковића – – – – – – – 351

374
 SOMMAIRE
ETUDES ET ARTICLES
Relja Novaković, Contribution au sujet de la. bataille de la Tara
еп1149—––—––——––– 27
Miodrag Petrović, Charter-letter of despot John Uglješa, of
1368, regarding the recanciliation betwen the churches of
Serbia and Constantinople in the light of nomocanonical !‘

rules————————————-— 50
Ruža Čuk, L' imperatrice Mara _ — —- — — _
Ljubica Ristić, Coutribution a l’étude du travaille de Piščević sur
le histoire du euple serbe — _— — _ _ — ·– — 115
Ignacij Voje, Prob ematique des invasions Turques dans les pays
Slaves et organisation de la defense au XV‘ et XVI‘ siecle 130
Milorad маше, »Druäina (société) mladeži srbske« _- _ _ 138
Dušan Berić, Troubles sociaux-politiques en Bosnie et Herzegovine
cnl848— ——-———-—-————— 156
mil Hrabak, Idées au sujet de l'autonomie et de l'indepen
dance (libanaise 1876—7880 –– — — — — –— — — 190
Vladimir Stojanéevic‘, »Kođobaša« du district de Tm Aranđel
Stanojević et le differend serbo-bulgare concernant Trn et
Znepolje (le 1878—1879 —— — _– — –– — — _ 217
Jurij А. Pisarev, Nouvelles données au sujet des rapports serbo
-russes pendant la première guerre mondiale —— — — 238

CONTRIB UTIONS
Relja Novaković, Strimon, Strunwn, Zastrimta » – — — 239
Andrija Veselinović. Contribution a l'exploration des mines sur
les Balkans vers la fin du XV' siècle — — ·– — — 249
Gligotà Stanojević, Contributions sur l'histoire des »Uscoques«
eSeni———————--————— 253
Ekaterini Aristidu, Contribution a l'exploration de système doua
nier de la Republique de Raguse au XVIII siècle —- — 261
Gligor Stanojević, Quelques lettres cyrilliques de la fin de XVII
et de commencement de XVIII siècle — — — — — 269
Gligor Stano‘evic‘, La liste des consuls et des viceconsuls en Dal
matie e l'année 1789 — — ·– _ _– _ __ __ _ 275
Slavko Gavrilović, Les nouvelles sur la peste dans la Serbie en
l792—1793——————— ___—_ 279
Glikerija Vuri, Le premier manuel de langue greccque dans la
Serbie avante cent quarante ans — — __- .— _ __ 285
David Mackenzie, Černjajev de la guerre serboturcen 1876 –– — 293
Slavenko Terzić, Vasa Pelagić dans l’emigration en 1887. — — 303

COMPTES RENDUS ET CRITIQUES

Reunion scientifiques –· ·— — · 345

Bibliographic _- — _ _ “_ _ 351
375