Наис

Унутар бедема турске тврђаве и данас се препознау обриси старог града. Наслућује се
простирање бедемских платана и препознаје се положај утврђеног Малог града (цитадела)
са кулом на узвишеној заравни. Надолазећа опасност од Турака указује да је најпре кнез
Лазар, или неко од његових великаша, могао утврдити град Наис.Утврђен Мали град
постаје склониште властела, па се код већих градова какав је био наис, мањи градови
ојачавају кулом, као последња линија одбране. Велики град који је окружен оправљаним
Јустинијановим бедемом, са капијом фланкираном кулама са којих се могао бранити мост
од непријатеља. Кула у Тврђави, срушена у великом рату,може се приписати и српском
средњовековном војном градитељству. Испод бедема је добро насељено подграђе које се
спуштало до реке. На основу старих карата могу се убицирати старе византијске цркве
Нисоса које су доласком Турака претворене у џамије. На такозваном „италијанском
плану“ Наиса из 17. века, може се убицирати пет цркава. Три цркве-џамије препознате су
иза зидина Горњег-Малог града. Две цркве-џамије налазиле су се у источном простору
између бедема Горњег и Доњег града, недалеко од источне улазне капије. Урбанизам
Наиса био је осмишљен по систему концентричних кругова, на начин како су обликовани
и једновремени балкански градови као што је Рас и Трново.Изглед Наиса се може видети
на карти из 15. Века.
Од самог досељења, словенска племена нису могла створити велику и моћну државу.
Њихова моћ и способност је била још слаба. Векови су скоро протицали у њиховом
прилагоћавању ка новом животу: земљи, клими, привреди, вери, обичајима и т. д. Дуго
времена били су Словени издељени на много малих племена, која су убрзо доспела под
привидну или праву врховну власт онда још јаке Византије. У унутрашњости полуострва,
далеко од мора и од Дунава, простирала се област првобитних правих Срба. То су крајеви
на Лиму, Горњој Дрини с Пивом и Таром, на Ибру и Западној Морави. Међутим остала су
нам непозната имена оних словенских племена која су заузимала простор између града
Раса и Сердике.Становништво средњовековног Наиса је слабије представљало трговину
док је био више војнички центар.
О самом настанку Ниша постоји предање да га је саградио краљевић Ниша каменом са
оближње хумске чуке. Назив града, потиче из доба када су њиме владали Келти. Према
најчешће навођеној тези о етимолошком пореклу имена града, Нишу су име дали Келти.
Римљани су освојили град у току Дарданијских ратова, у 1. веку пре нове ере. Град се
развија као стратешка раскрсница, војни и трговински центар у провинцији Горњој
Мезији. У време Римског царства град носи име Наис, што је романизовани назив грчког
имена Наисос Већ у 2. веку нове ере Наис је био довољно познат град да га Клаудије
Птолемеј помиње као један од четири највећа града Дарданије.
Римљани су 33. године нове ере изградили Via militaris који је пролазио кроз Наис.
Један од највећих државника у историји Европе, Константин Велики рођен је половином
III века у Наису. Константинов отац, Констанције Хлор, био је римски официр високог
ранга, родом из Дакије (данашња источна Србија), а његова мајка Јелена била је
гостионичарева кћи пореклом из Битиније у Малој Азији. Сусрет Констанција и Јелене
догодио се у гостионици Јелениног оца током Констанцијевих војних похода у Малој
Азији. Љубав која се родила међу њима превазишла је баријере везане за разлике у
сталежу, тако да је Констације оженио Јелену и дошао са њом у Наису. Из те љубави
родио се њихов син Флавиус Валериус Константинус. Константин је рано детињство
провео у свом родном граду, Наису. Отац му је обезбедио образовање и војну обуку
достојну будућег цара, а мајка Јелена, побожна и достојанствена жена, пренела му је
љубав према новој вери – хришћанству. Захваљујући томе, постао је мудар ратник и
владар који је непогрешивом интуицијом следио властити пут успеха.Константин Велики
ће остати упамћен као државник, војсковођа и визионар који је током своје владавине
(306-337) оставио неизбрисив траг у историји Европе и хришћанства. Био је визионар који
је оснивањем Цариграда ударио темеље будућем Византијском царству. Иако је након
детињства напустио свој родни град, Константин га није заборавио. Када је постао цар
богато га је украсио, а у његовом предграђу саградио раскошну резиденцију – Медијану.

 Ниш у средњем веку

Ниш је данас други по величини град у Србији и један је од најстаријих градова на

Балкану. Број становника, према попису из 2002. године је 250.518. Ниш лежи на реци
Нишави по којој је добио име, према предању Наис значи Вилин Град, а то је у вези са
келтским пореклом имена и легендом о вили Наиси по којој река Нависос добила име.
Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана,
Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања. Нишвил, Ћеле кула, Чегар, Филмски
сусрети, Симфонијски оркестар, само су неке од манифестација и тачака које обележавају
град и привлаче људе.

 Ниш данас