Predavanje 7/1

Avant-garde u Holandiji 1917-1932

 HOLLAND
De Stijl 1917-1931

Piet Mondrian
Neoplasticism:
‘prava plastična umetnost’

Postoji stara i nova svest

vremena. Stara svest je
usmerena ka
pojedinačnom. Nova je
usmerene ka univerzalnom.

Theo van Doesburg

Gerrit Rietveld

Piet Mondrian, Kompozicija sa

žutim, plavim i crvenim, 1921,
Ulje na platnu, 72.5 x 69 cm,
Tate Gallery, London.
 Theo van Doesburg (desno)
with Cornelis van Eesteren

Theo van Doesburg, Prostorno’vremenska konstrukcija II,

detalj 1924. Ulje na platnu.
Gerrit Rietveld, Crvena i plava stolica, 1917.
 Cornelis van Eesteren, Maison Particuliere, Cornelis van Eesteren, Maison Particuliere, Aksonmetrija sa
Kontra-konstrukcija, crtež i kolor-šema Tea Van Doesburga šemom boja Tea Van Doesburga 1923
1923.
Gerrit Rietveld, Mrs. Truus Schroder House,
Utrecht, Osnova prizemlja, 1924.

Gerrit Rietveld, Mrs. Truus Schroder

House, Utrecht, Osnova sprata,
zatvoreni plan, 1924.

Gerrit Rietveld, Mrs. Truus Schroder

House, Utrecht, Osnova sprata,
otvoreni plan, 1924.
Gerrit Rietveld, Schroder-Schrader House, Prednja fasada, Utrecht, 1924
...’elementarna, ekonomična, funkcionalna; ne-monumentalna i dinamična;
anti-kubična u formi i anti-dekorativna u boji.’
Gerrit Rietveld, Schroder-Schrader House, Utrecht, 1924
Gerrit Rietveld, Schroder-Schrader House, Detalj sprata sa otvorenim pregradama, Utrecht, 1924
Gerrit Rietveld, Schroder-Schrader House, Detalj gornjeg sprata sa otvorenim pregradama, Utrecht, 1924
 Theo Van Doesburg, Aubette, Strasbourg,
Bioskop i plesna dvorana (uništeno, ponovo rekonstruisano), 1926-1928.
Theo van Doesburg, Dizajn za unutrašnu dekoraciju
glavnog univerzitetskog hola, 1923.

Theo van Doesburg, Kontra-kompozicija XVI, 1925.

 BAUHAUS
Weimar 1919 - 1925
Dessau 1925 - 1932
Berlin 1932 - 1933

Walter Gropius, 1919 - 1927

Hannes Meyer, 1927 - 1930
Ludwig Mies van der Rohe, 1930 - 1933
Lyonel Feininger, Catedrala,
Drvorez za Manifest Bauhausa, 1919

MANIFEST BAUHAUSA

Konačni zadatak svake kreativne delatnosti je

izgradnja!
Dekoracija zgrada je nekad bila najplemenitija
svrha lepih umetnosti. Lepe umetnosti su zato
bile neophodne velikoj arhitekturi. Danas su
lepe umetnosti i arhitektura neoprezno
izolovane i jedino mogu biti spašene svesnom
saradnjom svih stvaralaca.
Arhitekte, slikari i skulptori moraju ponovo da
nauče i shvate kompleksnu prirodu gradjevine
i kao celine, i u smislu njenih pojedinih delova.
Tada će njihov rad biti ispunjen pravim duhom
arhitekture, koji je budući ‘salonska umetnost’
ona izgubila.

Walter Gropius, 1919

 The Bauhaus majstoru na krovu zgade Bauhausa u Dessau.
S leva na desno:
Josef Albers, Hinnerk Scheper, Georg Muche, László Moholy-Nagy,
Herbert Bayer, Joost Schmidt, Walter Gropius, Marcel Breuer, Vassily Kandinsky,
Paul Klee, Lyonel Feininger, Gunta Stölzl and Oskar Schlemmer.
 DESSAU, Walter Gropius
Bauhaus, 1925

RADIONIČKO KRILO

STUDENTSKO KRILO
ADMINISTRATIVNI TEHNIČKA ŠKOLA
BLOK
AUDITORIJUM
 El Lisitzki, Proun 1D, 1919,
Kunstmuseum, Basel.

Walter Gropius, Bauhaus, Dessau, 1925-1926

Walter Gropius, Bauhaus, Radioničko krilo, Dessau, 1925-1926

Dessau 1925 - 1932

Walter Gropius, Bauhaus, Administrativni most, Dessau, 1925-1926
Walter Gropius, Bauhaus, Administrativni most (levo) i radioničko krilo, Dessau, 1925-1926
Walter Gropius, Bauhaus,
Ulaz u Auditorijum, 1925-26.

Walter Gropius, Bauhaus, Auditorijum

sa nameštajem M. Breuera, 1925-26.
Walter Gropius, Bauhaus, Trpezarija i auditorijum, 1925-26.
Walter Gropius, Bauhaus, Studentsko krilo, Dessau, 1925-1926
Walter Gropius, Bauhaus, Studentsko krilo, Dessau, 1925-1926
Walter Gropius, Kuće za Profesore, Dessau,
Izometrija sa šemom boja (Alfred Arndt),
1925-26.
 1933
• 11. aprila, na pocetku letnjeg semestra 11, policija je pretresla i zapecatila
zgradu Bauhausa; 32 studenta su privremeno uhapsena.

• Pismo iz Drzavne tajne policije, datirano 21. jula, nabraja nekoliko uslova za
ponovno otvaranje skole; od Kandinskog i Hilberseimera se trazi da napuste
svoja radna mesta i da ih predaju osoblju koje ‘stoji na tlu ideologije Nacional
Socijalista’ , kao i da novi program studija zadovolji ‘zahteve nove drzave I
njene unutrasnje organizacije.’

• U toku sledecih nekoliko godina najistaknutiji profesori Bauhausa emigriraju,

medju njima:
Josef Albers (1933/USA),
Vassily Kandinsky (1933/France),
Paul Klee (1933/Switzerland),
Walter Gropius (1934/Great Britain, 1937/USA),
László Moholy-Nagy (1934/Netherlands, 1935/Great Britain, 1937/USA),
Marcel Breuer (1935/Great Britain, 1937/USA),
Ludwig Mies van der Rohe (1937/USA),
Herbert Bayer (1938/USA),
Walter Peterhans (1938/USA).
Agit-Prop
Predavanje 7/3

RUSKA AVANT-GARDE
1918-1932

El Lisitzki, dizajn za Lenjinovu tribinu, 1924.

 KONSTRIKTIVISTI –
Srž moderne umetnosti je
KONSTRUKCIJA:
pravi objekti (predmeti), medju pravim
objektima,
ne KOMPOZICIJA predstavljenih objekata.

Liubov Popova, Aleksandr Vesnin, Projkat,

Borba i pobeda Sovjeta,
’Grad budućnosti', 1921.
H 400m

Inženjeri, pravite nove forme!

Vladimir Tatlin,
Spomenik Trećoj Internacionali, 1919-20.
Umberto BOCCIONI,
Razvoj flaše u prostoru, 1913.

Vladimir Tatlin,
Spomenik Trećoj Internacionali, 1919-20.
H 400m

2 metalne isprepletane
spiralne rešetke
3 obešene prozirne
strukture koje se okreću

Intelektualni materijali:
Boja, linija, ravan
=
Fizički materijali:
Gvoždje, staklo, drvo
 Aleksandar i Viktor Vesnin,
Konkurs za zgradu Lenjingradske Pravde,
Moskva 1924.
 Aleksandar i Viktor Vesnin,
Konkurs za zgradu Lenjingradske Pravde,
Moskva 1924.
 El Lisitzky, Horizontalni soliteri (Vešala oblaka), Project, 1925.

Kasimir Malevich, Architectonics, 1924. Plaster.

RACIONALISTI – Srž moderne umetnosti je FORMA /

Istraživanje psiholoških (perceptivnih) zakona forme
 Konstantin Melnikov,
Exposition des Arts Decoratifs,
Paviljon SSSR-a, Paris 1925.
Konstantin Melnikov, Exposition des Arts Decoratifs, Paviljon SSSR-a, Paris 1925.
Konstantin Melnikov,
Exposition des Arts
Decoratifs, Paviljon
SSSR-a, Paris 1925.
 stambeni blok most komunalni blok

Moisei Ginzburg, I. Milinis, Kolektivna zgrada Narkomfina (Ministarstva finansija), Moskva, 1928.
Moisei Ginzburg, I. Milinis, Kolektivna zgrada Narkomfina
(Ministarstva finansija), Moskva, 1928 piloti
kantina, sportska sala, biblioteka, jaslice, krovna terasa
Moisei Ginzburg, I. Milinis, Kolektivna zgrada Narkomfina (Ministarstva finansija), Moskva, 1928
Moisei Ginzburg, I. Milinis, Kolektivna zgrada Narkomfina
(Ministarstva finansija), Moskva, 1928
Ivan Leonidov, Lenjinov institut bibliotekarstva, projekat, 1927.
Ivan Leonidov, Lenjinov institut bibliotekarstva, projekat, 1927.
 Ivan Leonidov,
Lenjinov institut bibliotekarstva,
projekat, 1927.
Ivan Leonidov, Lenjinov institut bibliotekarstva, projekat, 1927.
Auditorijumi, planetarijum, laboratorije, sportske sale, zimske bašte

Sektor Polje za Sektor fizičke kulture

popularnih aktivnosti naučne demonstracije

Ivan Leonidov, Palata kulture, projekat, 1930.

Ivan Leonidov, Palata kulture, projekat, 1930.
Ivan Leonidov, konkursni projekat: Narkomtiazhprom
(Narodni komesarijat teške industrije), Moskva:
Perspektiva sa pogledom na pravougaonu kulu, 1934.
Ivan Leonidov, konkursni projekat: Narkomtiazhprom (Narodni komesarijat teške industrije), Moskva, 1934.
 Ivan Ilič Leonidov
(1902, Tverska Oblast -1959, Moskva)