Arhitektura i Umetnost

Islama

Islam je nastao na tlu Arabije, osnivač je...

...Muhamed (~570-632), rodio se u Meki, upoznao više
monoteističkih religija i na osnovu njih začeo novu (javio mu
se Arhangel Gavrilo, otkrio mu pravog Boga Alaha i rekao mu da to
objavi ljudima).
Medina – verski centar.
Misija njegovog propovedanja je...
...da se ujedine arapska plemena.

Islam znači...
...potčinjavanje vernika Bogu, predavanje božjoj volji i
uspostavljanje mira. Islam se zasniva na Kuranu.
Arhitektura

Prvo su džamije bile skromne, a kasnije se težilo

da se nadvise vizantijski dvorci i crkve, zidovi
džamija su ukrašeni arabeskama, ornamentima,
islam zabranjuje prikazivanje ljudsok lika u
umetnosti. Minare je doprinos isl arhitek, a
arabeska likovne umetnosti. U umetnosti se
javljaju geometrijski crteži, biljke i pejzaži. Vokalna
muzika je omiljenija od instrumentalne.
• ISLAMSKA CIVILIZACIJA NASTAJE U VII
VEKU NA ARAPSKOM POLUOSTRVU I
NAGLO SE ŠIRI NA ZAPAD, DO
ATLANTSKOG OKEANA, NA ISTOK, DO
KINE, NA JUG, DO MADAGASKARA I NA
SEVER, DO URALA.

• RAZVIJA SE OD VII VEKA DO DANAS

(NAJVIŠE I ORIGINALNE UMETNIČKE
VREDNOSTI DOSEGNUTE SU DO XVIII-XIX
VEKA)
• UČENJE SE NADOVEZUJE NA STARI ZAVET I
HRIŠĆANSTVO

• ISPOVEDANJE JEDINSTVENE BOŽANSKE

ISTINE KOJU JEDINI BOG (ALAH) U RAZNIM
PERIODIMA OBJAVLJUJE SVOJIM
PODANICIMA PREKO SVOJIH POSLANIKA
(MOJSIJA, ISUSA HRISTA I NAJVAŽNIJEG
MUHAMEDA)

• ALAH JE ČISTI DUH I NE MOŽE SE POIMATI

NITI PREDSTAVITI BILO KAKVOM CRTOM
ŽIVOG BIĆA
UMETNOST ISLAMA
Arhitektura i njeni ukrasi najbolje ilustuju ono što je poznato kao
islamska umetnost. Ona se je najbolje predstavila kroz
slikarstvo, grnčariju, obradu metala, izradu tekstila.
Islamska umetnost se geografski proteže od Španije na
zapadu do Indonezije na istoku. Uprkos velikom opsegu u
prostoru i vremenu, ova umetnost poseduje jednu, već na prvi
pogled prepoznatljivu odliku.
Ona je najizraženija u islamskoj dekoraciji koja otkriva
nepravaziđenu spretnost i majstorstvo. Stvaralačka snaga
umetnika bila je usmerena na geometrijske, cvetne i slovne
ukrase, kao što su, na primer, arabeske (vijugava stabla i lišće)
i brojne varijacije arapskog pisma.
Među sporednim umetnostima, islamska grnčarija pokazuje
tehničko majstorstvo visokog nivoa, naročito u domenu
keramike sa glazurama.

Islamska umetnička obrada metala, uglavnom bronze, bila je

tehnički vrlo raznorsna. Umetnička izrada tekstila delila se na
dve grupe. Svila se koristila uglavnom za svečane obrede i
pogrebe i obično sadrži heraldičke natpise. Zlatno doba
nadaleko čuvenih orijentalnih ćilima cvetalo je u Persiji.

Islam nikada nije imao tradiciju slikanja kičicom pa su freske

veoma retke, ali je ukrašavanje knjiga bilo veoma popularno i
pisanje ukrasnim slovima – kaligrafija, kaligrafska
ornamentika.
Забрањено је било и приказивање репрезентативних слика
будући да само Бог може дати живот.

Уметност је увек била посматрана у религијском контексту, али у

профаној декоративној уметности, која је била зависна од
ортодоксности појединог владара, то није увек био случај.

Последица тих забрана је била да се, чак и при приказивању

фигура људи и животиња, избегавало коришћење украсног
оквира те, за разлику од европских уметника, муслимански
уметници нису развили познавање анатомије и перспективе.
С друге стране, оваква ограничења су усмерила уметнике на
општеприхватљиви развој украсних узора, који су били
утемељени на геометријским облицима, арапском писму и
стилизованим облицима.
Други важнан пропис који је утицао на развој исламских
декоративних уметности била је забрана употребе скупоцених
материјала. Тако је, за разлику од других култура у којој су
преовладавали племенити метали, исламска уметност била
усмерена на керамику, украшавање брончаних ваза, и резбарије у
дрвету.
Најбољи израз исламске уметности је свакако керамика, која
показуе највиши степен креативности и иновације.

Први период у развоју керамике започиње појавом увезеног

кинеског порцелана у Багдаду, који је подстицао рад абасидских
мајстора. У почетку су успешно имитиране боје, а да би постигли
порцелански учинак измишљена је кремаста глазура. Она је
касније плаво бојена и резбарена разним натписима у високом
рељефу.

Друга техника која се раширила у све делове света била је

бојење металним раствором након што је керамика печена, што
јој је давало карактеристичну боју.
Неке од посуда које су пронађене у Ирану су биле украшене
фигурама животиња или су били испуњени орнаментима и
калиграфским елементима, док су код других украси углавном
ограничени на монументалне натписе с малим декоративним
мотивима.
Сликарство је, као и у већини исламских уметности, служило за
јасне сврхе. То је обично била уметност илустрације арапских
књига, која се развила из багдадске школе рукописне илустрације
13. века, а обожавали су је и отомански (турски) владари за које
се уводи портрет и израженија људска фигура.
Научне илустрације су по правилу линијске, а колористичке
профане слике су наивне, с декоративним елементима пејзажа
(кинески утецај) и две до три приказане монументалне фигуре.
Персијски утицај представља осликавање минијатура, на кинески
начин увођење емоција, а комплексност композиције је
карактеристика нове школе.

Облик декоративне уметности била је и израда кожних корица за

књиге с геометријским узорима. Први примерци су били
обрађивани и рељефни, каснији позлаћени, а од 16. века и
глазирани.
ARHITEKTURA ISLAMA

• SVE PERIODE RAZVOJA ISLAMSKE

ARHITEKTURE ZAJEDNIČKI
KARAKTERIŠE:

1. RAZVOJ POD UTICAJEM LOKALNIH

TRADICIJA I STRANIH STILSKIH OBLIKA

Arapi razvijaju visoku materijalnu i

duhovnu kulturu, bazirajući je:

- na tekovinama propale Rimske civilizacije.

(U domenu arhitekture to se odražava
opstankom antičkih graditeljskih principa u
znatno izvornijem obliku nego što se taj
nastavak osećao u arhitekturi Zapadne
Evrope)
- drugi uticaj potiče iz oblasti Mesopotamije i
Persije
(naslenene su neke tehnike granenja i
granevinske forme, koje su ostale nezavisne
od rimske, zatim vizantijske civilizacije)

- treći uticaj je vizantijske i arhitekture

zapadne Evrope, naročito u poznijim
periodima, ali je taj uticaj obostran jer i
islamska arhitektura utiče na njih

2. UPOTREBA VODE, KOJA JE SINONIM

ŽIVOTNOG OBILJA U SUVIM KRAJEVIMA,
GDE JE IZVORIŠTE ISLAMA
• ISLAM KAO VERA
PROŽIMA SVE OBLIKE
ŽIVOTA, PA I
ARHITEKTURU

(zabrana likovnog
predstavljanja Alaha
daje islamskoj
umetnosti čisto
dekorativnu funkciju)

Muhamedovo ime
kaligrafski ispisano
 GLAVNI PERIODI RAZVOJA ISLAMA VEZANI SU ZA
ZNAČAJNE POLITIČKE PROMENE

1. POLOVINA VII – KRAJ IX VEKA

period stvaranja i trajanja jedinstvene
islamske države, osvojene su Sirija,
Mesopotamija, Persija, sve zemlje uz
Sredozemno more, s istoka, juga i zapada.
Glavni gradovi su sukcesivno: Medina,
Damask, Bagdad

2. X – XV VEK
raspad jedinstvene islamske države i
stvaranje tri kalifata sa prestonicama u
Bagdadu, Kairu i Kordobi
3. OD KRAJA XIV / POČETKA XV VEKA DO DANAS
prvo državne promene koje se stabilizuju
stvaranjem Safavidske dinastije u Iranu,
Mogula u Indiji i Otomanske na području
Male Azije i Balkana; u poznijim periodima
stvaranje velikog broja islamskih država

ZBOG VELIKOG PROSTRANSTVA

ISLAMSKE TERITORIJE I ZBOG RAZNIH
ZATEČENIH UMETNIČKIH TRADICIJA U
ARHITEKTURI SE UOČAVAJU I RAZLIKE.

USVOJENA PODELA JE NA BAZI

REGIONALNIH STILSKIH GRUPA:
1. SIRIJSKA, EGIPATSKA I MAGREBSKA
(Severna Afrika, Španija i Sicilija) ŠKOLA

2. PERSIJSKA I INDIJSKA ŠKOLA

3. TURSKA ŠKOLA (od XV veka...)

• ARHITEKTONSKI PROGRAM:

1. VERSKI OBJEKTI (DŽAMIJE, MESDŽIDI)

2. TEKIJE
3. TURBETA (Grobnice)
4. MEDRESE, MEKTEBI
5. KARAVANSARAJI I HANOVI
6. BEZISTANI I ARASTE
7. HAMAMI
8. SARAJI
9. ČESME, ČASOVNICI...
VERSKI OBJEKTI

• DVA TIPA DŽAMIJA

- STARIJI SE RAZVIJA U PERIODU

JEDINSTVENE ISLAMSKE DRŽAVE
- DŽAMIJA NASTAJE POVEZIVANJEM
ELEMENATA PRVE MUHAMEDOVE
BOGOMOLJE U MEDINI (622), ODNOSNO
KUĆE U KOJOJ JE STANOVAO I NEKIH
PROSTORNIH I KONSTRUKCIJSKIH
REŠENJA ZATEČENIH HRIŠĆANSKIH
CRKAVA

Primeri u Siriji, Egiptu, Magrebu i Kordovi. Sastoje se od

dvorišta opasanog sa svih strana tremom, sa česmom u
sredini. Molitveni deo počiva na velikom broju stubova.
- SASTOJE SE OD DVORIŠTA (san), OPASANOG SA SVE 4
STRANE TREMOM (livan), SA ČESMOM U SREDINI
(šedrvan)

- DEO OKRENUT KA MEKI SE PRETVARA U NADKRIVENI

PROSTOR ČIJU TAVANICU NOSI VELIKI BROJ STUBOVA

- ZID KOJI JE ORIJENTISAN KA MEKI NAZIVA SE KIBLA

- U TOM ZIDU SE FORMIRA NIŠA KOJA SE NAZIVA
MIHRAB

- UZ MIHRAB SE POSTAVLJA MIMBER SA KOJEG SE

PETKOM ČITAJU VERSKI TEKSTOVI

- NEŠTO KASNIJE DODAJE SE MINARET (munara) SA

KOJEG SE 5 PUTA DNEVNO POZIVA NA MOLITVU
• SLIČNOST SA ARHITEKTUROM ROMANIKE
• KUPOLNE DŽAMIJE SU MLAĐI TIP, TIP KUPOLNIH DŽAMIJA

• RAZVIJAJU SE NAROČITO NA PODRUČJU KOJE SU

ZAPOSELI TURCI

• GRAĐENE SU POD IZUZETNO SNAŽNIM UTICAJEM

CARIGRADSKE VIZANTIJSKE SAKRALNE ARHITEKTURE

• PREUZIMANJE OBLIKA NAROČITO OD 1453. god., KADA

JE MEHMED II OSVAJAČ ZAUZEO CARIGRAD I CRKVU
SVETE SOFIJE PRETVORIO U DŽAMIJU

• DŽAMIJE SE, PO PRAVILU, GRADE U KOMPLEKSU

• PRESVOĐAVANE SU PRVO DRVETOM, A ZATIM SE
FORMIRAJU KAMENE KUPOLE

Najpoznatiji graditelj - Kodža Mimar Sinan (XVI vek), često nazivan

turskim Mikelanđelom. Izgradio je džamije Selimiju u Jedrenu, a u
Carigradu Sulejmaniju i džamiju Mehmed-paše Sokolovića.
Hvala na pažnji 