Osnovni geometrijski oblici

Tačka
Kada u prostoru vidimo
Primeri tačaka:
objekte (predmete) koji su
ili vrlo daleko ili su sitni,
kaže se da se vide kao
tačke.
Tada tim objektima ne
A R
pripisujemo nikakav oblik,
X
ni veličinu, već koristeći
B
reč tačka izražavamo
njihovo postojanje.
T

Tačke se obeležavaju velikim štampanim slovima latinice: A, R, B, T, X...

 Linija
Često imamo potrebu da objekte (tačke) iz okoline povežemo na neki način.
Naprimer da prikažemo put između tačke A i B, konopac izeđu tačke C i D.
Tada koristimo linije.
Vrste linija:

1. Otvorene linije, koje mogu biti ili 2. Zatvorene linije

A B
prave
C D

ili krive A B
C D

Tačka može da pripada ili da ne pripada liniji

 Prava
Kada se slobodnom rukom (bez lenjira) crta linija ona je uvek pomalo kriva,
a uz pomoć lenjira je prava.
Ako se na toj lenjirom nacrtanoj liniji ne označe krajevi, to znači da se ona
proizvoljno može produžavati na obe strane.
Takva linija se zove prava.
p

a q

Prave se obeležavaju malim pisanim slovima latinice: a, p, q...

Kao i kod linije, tačka može da pripada pravoj (tačka A)

ili da ne pripada pravoj (tačka B)
A
a B
 Poluprava
Linija koju zamišljamo proizvoljno produženu (ali kao deo prave) na
onu stranu gde na njoj nije označena tačka, zove se poluprava.
p B O

A x
q

Poluprave se obeležavaju sa: Ap, Bq, Ox..., gde A, B, O... označavaju početnu
tačku, dok p, q, x... Označavaju pravu.

Ako tačka A pripada pravoj p tada ona određuje dve poluprave, koje se
mogu obeležiti sa Ap1 i Ap2
p2
A Tačka A je zajednička
za obe poluprave.

p1
 Duž
Deo prave između dve tačke uključujući i te dve tačke naziva se duž.
Te tačke se krajnje tačke duži.

p1
A B p2

Krajnje tačke duži na gornjoj slici su A i B, pa se duž označava sa AB ili BA.

Dve različite tačke određuju tačno jednu pravu. Zato se prava ponekad
obeležava i sa p(A,B), što znači da je prava određena sa tačkama A i B.

Kod crtanja je bitno uočiti razliku između prave koja je određena tačkama A i B i duži AB.
prava p(A,B) duž AB

B A
A
B
 Ravan
Ravan zamišljamo kao neograničeno uvećanje pravougaonika, što znači da
ravan nema ni širinu ni dužinu - nema granica.
Deo neke zamišljene ravni je na primer strana knjige ili sveske, tabla, ploča
na stolu..., pa samim tim crtanjem pravougaonika predstavljamo samo deo
ravni (i kod crtanja prave predstavljamo samo deo te prave)

α π

Ravni označavamo slovima grčkog alfabeta: α (alfa), β (beta), γ (gama), δ (delta), π (pi).

Kod crtanja je bitno uočiti razliku između ravni i pravougaonika

ravan α i pravougaonik ABCD
D C

α A B
 Ravan
MEĐUSOBNI POLOŽAJ DVE PRAVE U ISTOJ RAVNI

1. Prave imaju jednu zajedničku tačku:

b
S
prave a i b se seku u tački S

2. Prave nemaju zajedničkih tačaka:

p q prave p i q su paralelne (p || q)

3. Prave imaju sve zajedničke tačke:

prave m i n se poklapaju
m=n
 Poluravan
Ako u jednoj ravni (koja nema granice) nacrtamo pravu (koja nema ni početak
ni kraj), time smo podelili ravan na dva dela. Ti delovi se zovu poluravni.

p α2

α1

prava p je podelila ravan α na dve poluravni pα1i pα2

 Izlomljene linije
Za liniju koju čine duži A1A2, A2A3, A3A4, A4A5 kažemo da je izlomljena linija, i
obeležavamo je sa: A1A2A3A4A5.

A3
A2 Tačke A1, A2, A3, A4 i A5 temena, duži
A4 A1A2, A2A3, A3A4, A4A5 su stranice, a
tačke A1 i A5 su krajnje tačke ove
A1
izlomljene linije.
A5
Ako su krajnje tačke izlomljene linije otvorene, ona se zove otvorena izlomljena linija, a
ako se krajnje tačke poklapaju, onda je reč o zatvorenoj izlomljenoj liniji. G
A2 H
B Q
D R F
T A3
A C E L
P A1
S
otvorene izlomljene linije zatvorene izlomljene linije
 Izlomljene linije
Ako duži (stranice) izlomljene linije nemaju drugih zajedničkih tačaka , sem
što susedne imaju zajedničko teme, za izlomljenu liniju se kaže da je prosta.
Prosta zatvorena izlomljena linija naziva se i mnogougaona linija.
Na primer: A4
B C A5 Mnogougaona linija
A3 se obeležava sa
ABCDA, a obično se
A piše i samo ABCD
A1 (bez da se tačka A
D A2 ponavlja).
Neki izlomljene linije koje nisu proste su dati na sledećim primerima:
I B5
R B4
F
H S Q B3
B2
P
G B1
E O
 Oblasti
Mnogougaona linija određuje dva dela u ravni kojoj pripada, a ti delovi
se zovu oblasti.
A4 unutrašnja
oblast
A5
A3

A1
A2 spoljašnja
α oblast

Neka je mnogougaona linija u ravni α. Jedna oblast je ograničena i ona je

unutrašnja oblast (obojeno žutom bojom). Druga oblast nije ograničena i
ona je spoljašnja oblast (obojena plavom bojom).
 Figura i mnogougao
Figuru u geometriji čini zatvorena linija u ravni i unutrašnja oblast
određena tom linijom.
Figura određena mnogougaonom linijom se zove mnogougao.
Neki primeri figura:

Jesu figure, ali ujedno i mnogouglovi

Duži koje čine mnogougaonu liniju nazivaju se stranice mnogougla. Zajedničke tačke stranica se
zovu temena mnogougla.
Prema broju temena mnogougao može biti: trougao (ABC), četvorougao (ABCD), a može
imati n stranica pa je n-tougao (A1A2A3A4...An).
Na prvi pogled se može reći da neki mnogouglovi nemaju “udubljenje”, a neki imaju, kao npr:

KONVEKSNI NEKONVEKSNI

Mnogouglovi koji nemaju udubljenje su konveksni, a koji imaju udubljenje se zovu nekonveksni (nisu konveksni).

Figura je konveksna, ako sadrži svaku duž čije joj krajnje tačke pripadaju.